1.

SOFTVER ZA OSOBE SA INVALIDITETOM

Oigledno je da vie vrsta invaliditeta utie na sam odnos i korienje raunara. Postoje
veoma korisni softverski alati koji omoguuju pomo osobama sa posebnim problema. Postoje
tri oblasti u kojima se razvija softver koji pomae ljudima sa posebnim potrebama. Prednost
softvera u odnosu na hardver kao pomo osobama sa posebnim potrebama je u nioj ceni
softvera u odnosu na odreenu opremu i moe da trpi dosta korekcija u skladu sa svojom
namenom.
Raunarske tehnologije koje koriste osobe sa posebnim potrebama svakako imaju neke
od posebnosti u odnosu na klasine raunarske sisteme. Ove hardverske posebnosti omoguavaju
osobama sa posebnim potrebama efikasno korienje raunarskih tehnologija i faktiki postaju
nezamenljive na dananjim poslovima.
Osobe sa hendikepom vida najee koriste dva naina modifikovanog raunara. Prenosni
raunari specijalizovani za slepe koji na ulazu imaju Brajevu tastaturu a kao izlaznu jedinicu
koriste sintetizator govora ili Brajev displej. I drugi tip raunar opte namene sa programom
itaa ekrana koji kao izlaznu jedinicu ima sintetizator govora, ili izlaznu jedinicu na Brajev
displej. Najee raunarski sistemi za slepe i slabovide osobe imaju instalirana oba ova dodatka,
odnosno i Brajev displej i ita ekrana. Jo jedna osobina raunara za slepe i slabovide osobe je
da ovi raunari najee nemaju instalirane grafike kartice. Sa druge strane karakteristika ovih
raunarskih sistema je da pojedini modeli imaju ugraene dve ili tri zvune kartice pomou kojih
slepa osoba ima mogunost da istovremeno prati rad vie programa. Pojedini modeli koji postoje
na tritu poseduju integrisane fizike-hardverske generatore govora i time oslobaaju procesor
tih zadataka, to se odraava na ubrzanje samog raunarskog sistema.

1.1.

itai ekrana

ita ekrana (engl.screen reader) aplikativni je softver koji pokuava da identifikuje i

interpretira ono to je prikazano na ekranu (ili, preciznije, poslato na standardni izlaz, bez obzira
na to da li je monitor prikuen ili nije). itai ekrana, esto u kombinaciji s drugim pomonim
tehnologijama, kao to su uvelianje prikaza na ekranu, potencijalno su korisni za ude koji su
slepi, oteenog vida, nepismeni ili onesposobeni za uenje.
Izbor itaa ekrana zavisi od mnogih elemenata, ukuujui platformu, vrstu i stepen
onesposobenosti korisnika, ekonomskih faktora itd.
itai ekrana su standardan softver pomou kojeg slepe osobe mogu koristiti raunar.
Dakle slepe osobe najee ne koriste posebne pojedinane aplikacije za svakodnevno koritenje
raunara, ve standardne, ali pomou itaa ekrana. To znai da mera koliko e neka aplikacija

biti prilagoena slepim osobama zavisi od toga koliko efikasno ta aplikacija funkcionie u
kombinaciji sa itaem ekrana i da li on moe interpretirati sadraj koji ona prikazuje.
Od popularnih Internet itaa najbolju podrku za itae ekrana imaju Internet Explorer i
Mozilla Firefox, dok se u radu sa Google Chrome-om jo uvek javljaju odreeni nedostaci.
Izbor itaa ekrana zavisi od dosta faktora kao to su platforma i cena jer su pojedini
itai veoma skupi. Vodei operativni sistemi imaju integrisane neke jednostavnije itae ekrana
kao to je Microsoft Narrator. On trenutno ne podrava srpski jeziki i njemu srodne jezike, tako
da nema neku praktinu primenu.

1.2.

Softver za prepoznavanje govora

Prepoznavanje govora (engl. speech recognition ) (u mnogim kontekstima poznato i kao

automatsko prepoznavanje govora, raunarsko prepoznavanje govora, ili, kao to se pogreno
naziva, prepoznavanje glasa) jeste proces pretvaranja govornih signala u niz rei pomou
algoritma implementiranog kao raunarski program. U poslednjih nekoliko godina,
prepoznavanje govora se koristi za glasovno biranje ili glasovno pozivanje (engl. voice dialing,
npr. pozovi kuu), usmeravanje poziva (npr. poziv na raun sagovornika), unoenje jednostavnih
podataka (npr. unos broja kreditne kartice), pripremu strukturiranih dokumenata (npr. radioloki
izvetaj) i govornu audio pretragu zasnovanu na sadraju (npr. nai podkast u kome su
izgovorene odreoeene rei).
Prepoznavanje glasa ili prepoznavanje govornika srodan je proces koji pokuava da
identifikuje osobu koja govori na osnovu onoga to je izreeno.
Da biste koristili program za prepoznavanje govora, diktirali rei i instrukcije u mikrofon,
od hardvera e vam biti potrebni mikrofon, zvunici ili slualice, i zvuna kartica u koju ete ih
prikuiti.
Veina programa za prepoznavanje govora isporuuje se sa odgovarajuim kompletom
slualica i mikrofona, koji se ukuuju u zvunu karticu na PC-ju.
Ako je mogue, pri nabavci pokuajte da pronaoeete komplet s tzv. eliminatorom
umova, koji smanjuje nepoenu buku u pozadini.
Neki od najpoznatijih programa za prepoznavanje govora su: Dragon Dictate, Naturally
Speaking i Point & Speak. Microsoft Windows XP/Vista/7 takooee sadre program za
prepoznavanje govora.

1.3.

Sintetizator govora

Sintetizator govora predstavlja komponentu raunarskog sistema koji omoguava

vetaku interpretaciju ljudskog glasa. Moe biti projektovan kao hardverska komponenta ali je

ee realizovan softverska aplikacija. Pojam TTS (eng. Text To Speach) oznaava mogunost
konverzije teksta na odreenom jezika u ljudski govor. U okviru Windows operativnih sistema
integrisan je SAPI (eng. Speech Application Programming Interface). To je aplikacioni
programski interfejs (API) koji vri prepoznavanje i sintetizaciju ljudskog glasa u okviru
Windows aplikacija. Sutina ovog API-ja je da prui programerima mogunost da piu aplikacije
koje mogu da vre prepoznavanje i sintetizaciju govora pomou standardnih skupovs interfejsa
dostupnih kod razliitih programskih jezika. Na taj nain je omogueno drugim proizvoaima
da proizvode svoje sintetizatore govora i maine za prepoznavanje i reprodukciju govora. Ovo
znai da ako je TTS sintetizator govora podrava SAPI interfejse, on se tada moe upotrebiti
umesto onih koje nudi Microsoft ili neki drugi proizvoa, tako da se moe upotrebiti sintetizator
koji je adaptiran jezicima sa naih prostora.

1.4.

Uveliavanje prikaza na ekranu

Screen Magnifier je aplikativni softver koji posreduje u prikazu uvelianog sadraja na

ekranu. To je pomona tehnologija pogodna za ude s delimino oteenim vidom; udi sa
slabim vidom ili slepi obino koriste ita ekrana.
Najprostiji oblik uvelianja je prikaz uvelianog dela originalnog sadraja na ekranu, tzv.
fokus, uvelian tako da zauzme deo ekrana ili ceo ekran. Taj uvelian deo obuhvata prikaz
zanimiv korisniku i kursor koji je takooee uvelian. Kako korisnik pokree kursor, prikaz na
ekranu ga prati i uvek se prikazuje nov uvelian deo. Ako je to praenje isprekidano ili treperi,
verovatno e smetati korisniku. Takooee, nije uvek kursor ono to zanima korisnika: na primer,
ako korisnik pritisne preicu s tastature kojom se otvara neki okvir za dijalog, uvelian prikaz bi
trebalo da preoee na taj okvir za dijalog. Iskaui prozori i promene statusa sistema takooee treba
da prate to brzo pomeranje.
Program za uveliavanje prikaza na ekranu moe biti posebno koristan osobama
oslabenog vida, na primer, starijim udima.
Uobiajeno je uveliavanje prikaza na ekranu od 1 do 16 puta. to je vee uvelianje,
manji se deo originalnog prikaza vidi na ekranu, pa korisnici tee da biraju to manje uvelianje.
Pomou programa za uveliavanje prikaza na ekranu, obino se mogu podesiti i druga
svojstva tako da odgovaraju udima s posebnim tekoama u vidu:

Inverzija boje (engl. color inversion ). Mnogi slabovidi udi vie vole da
preokrenu boje crn tekst na beloj podlozi u beo tekst na crnoj podlozi. To moe
da smanji odblesak ekrana i korisno je za ude koji pate od starake degeneracije
miia oka.

Mekoa ili glatkost (engl. Smoothing ). Uvelian tekst se esto tee prepoznaje.
Neki programi za uveliavanje prikaza na ekranu umekavaju tekst da bi to
kompenzovali.

Podeavanje kursora (engl. cursor customization). Kursor moe da se modifikuje

na nekoliko naina. Na primer, moe se podesiti da bude krunog oblika kako bi
ga korisnik lake uoio na ekranu.

Razliiti reimi uvelianja (engl. different magnification modes). Program za

uveliavanje prikaza na ekranu moe promeniti nain predstavanja uvelianog
dela tako to pokriva ceo ekran, obezbeoeuje lupu koja se kree oko neuvelianog
dela ekrana ili koristi fiksno uvelian deo.

ita ekrana (engl. screen reader). Neki programi za uveliavanje su kombinovani

sa osnovnim itaem ekrana, pa korisnik moe da proita ta god ita pokae.

1.5.

Brajev displej/red

Kao to osobe koje vide itaju slova na ekranu monitora, tako i slepi itaju na brajevom
redu. Razlika je, dakako, u vrsti pisma, ali ima i jo nekih razlika. Naime, osoba koja nema
problema sa vidom na ekranu monitora moe imati odjednom prikazanu celu stranicu teksta, dok
slepi na brajevom redu u jednom trenutku mogu imati samo jedan red. Naravno, ako ste korisnik
brajevog reda, kad ste proitali jedan red, vrlo lako prelazite na sledei, i tako do kraja stranice
ili knjige. Brajev red je elektronska raunarska naprava koja prikazuje Brajevo pismo. Budui da
je Brajevo pismo taktilne prirode, takice koje se ispisuju na Brajevom redu izdiu se iz ravne
povrine. Mehanizam koji ispisuje takice brajevog pisma koristi se piezo efektom koji uz
pomo kristala povezanog na strujni napon formira takicu na samom redu. Svaki kristal se
nalazi na tankoj traci koja pod odreenim nagibom izdie kristal koji ispisuje takicu brajevog
pisma. Za svaku takicu potreban je jedan kristal to znai da je za tampanje jednog slova
potrebno 8 kristala, budui da neko slovo moe u sebi sadravati do 8 takica. Veina dananjih
brajevih redova osim standardnog naina tampanja takica poseduje trepui kursor koji e
korisniku biti prikazan na nain da e neka takica treperiti tj. sputati se i dizati na samom redu.
Takvo treperenje korisniku moe da znai da se kursor nalazi na npr. velikom poetnom slovu od
neke rei ili da je kursor pozicioniran na linku neke web stranice. Osim trepuih kursora
funkcije koju danas svaki Brajevim red poseduje su tasteri za direktnu navigaciju (coursor
routing keys) koje daju mogunost korisniku da se uz pomo istih direktno pozicionira na
odreeni deo teksta to uveliko olakava i ubrzava svakodnevnu upotrebu raunara sa Brajevim
retkom.
Softver koji upravlja radom brajevog reda zove se ita ekrana koji prikuplja informacije

od operativnog sistema koje zatim konvertuje u Brajevo pismo i alje u sam Brajev red. itai
ekrana za grafiki interfejs vrlo su kompleksni zbog naina prikazivanja odreenih elemenata
poput prozora ili klizaa koje je potrebno prilagoditi tekstualnoj formi. Zbog toga se itai
koriste raznim pomonim Api sajtovima za prikupljanje ovakvih informacija. Proizvodnja
brajevih redova veoma je skupa i zbog toga svi slepi korisnici raunara, na alost, ne mogu sebi
priutiti ovaj ureaj. Brajev red se proizvodi u nekoliko varijanti zavisno od broja brajevih elija,
tj slovnih mesta. Tako su najee veliine redova sa 40 odnosno 80 brajevih elija.
Sam ureaj slepi raunarski operater koristi na nain da rukom ita sadraj ispisan na
Brajevom pismu, dok se ureaj nalazi ispod tastature raunara. Neki od proizvoaa dizajnirali
su svoje proizvode tako da je mogue tastaturu raunara postaviti na sam ureaj to poboljava
ergonomski pristup ureaju, a time takoe dolazi i do utede prostora. Budui da ureaj na
Brajevom pismu tano ispisuje sadraj koji je vizuelno prezentovan na ekranu raunara, vrlo je
koristan osobama koje se bave sloenijim poslovima poput programiranja, matematike,
lektorisanje itd. Naime, ako korisnik eli proitati odreenu matematiku formulu, to e mu biti
mnogo komplikovanije ako e se koristiti itaem ekrana sa govornom jedinicom, budui da
govorna jedinica ita na nain izgovora punih rei / reenica to u matematikom sluaju moe
biti vrlo zbunjujue. Npr. jednostavna formula F X koju poznajemo kao (ef od iks) bie proitana
od govorne jedinice kao fks.
Kao to je ve pomenuto, paralelno sa razvojem brajevog reda, razvijao se i jedan sistem
za slepe korisnike raunara, koji se bazirao na sasvim drugoj logici. Umesto da sami itaju tekst
na redu, raunar ga ita umesto korisnika, pa govorom saoptava ta je proitano. Raunari u
osamdesetim godinama nisu bili sposobni sami proizvoditi govor, pa im je dodata jedna spoljna
jedinica koja je to mogla. Ona se naziva govorna jedinica.

1.6.

API-ji pristupanosti

U ranijim operativnim sistemima poput MS-DOS-a, koji su kao interfejs koristili

komandne linije, prikaz na ekran je bio sastavljen od karaktera. Tako da su itai ekrana mogli
prilino jednostavno pristupiti pristupiti sadraju koji senalazio na bafer ekrana u memoriji.
Pojavom GUI-ja (eng. Graphics User Interface) posao itaa ekrana je postala komplikovanija.
Obzirom da se sadraj sastoji i od grafike, itai ekrana moraju oslukivati poruke operativnog
sistema i upotrebiti ih da bi formirali off-screen model. Oslukivanje poruka i pravljenje
modela su veoma zahtevni procesi. Programeri operativnih sistema i aplikacija reavaju ove
probleme tako to daju mogunost itaima ekrana da pristupe sadraju ekrana na
standardizovan i organizovan nain putem API-ja pristupanosti. Postojei API-ji ukljuuju:

Apple Accessibility API

AT-SPI

IAaccessible2

Microsoft Active Accessibility (MSAA)

Microsoft UI Automation

Java Access Bridge

Pomou ovih komponenti itai ekrana mogu da salju upite operativnim sistemu ili

aplikacijama za onim to je trenutno na ekranu prikazano. Ovakav pristup je mnogo

jednostavniji, ali ne odgovara kada aplikacije nisu pisane u skladu sa API-jem pristupanosti.
Ako npr. aplikacija nije u skladu sa MSAA API-jem, onda itai ekrana moraju odravati offscreen model za nju. Od gore pomenutih Microsoft-ovih API-ja MSAA je starija tehnologija, dok
je trenutna Microsoft UI Automation.
Razlika izmeu API-ja pristupanosti i SAPI-ja je u tome to je svrha API-ja
pristupanosti da ita ekrana razmenjuje informacije sa operativnim sistemom na ureen nain,
dok je svrha SAPI-ja da ita ekrana razmenjuje informacije sa sintetizatorom govora. Ako neka
aplikacija podrava API pristupanosti, tada e ita ekrana biti u mogunosti da jednostavno
proita sadraj koji ona prikazuje; ako sintetizator govora podrava SAPI, tada e ita ekrana uz
pomo njega biti u mogunosti da predstavi korisniku u vidu glasa ono to aplikacija trenutno
prikazuje.

1.7.

Podranost za srpski i ostale srodne jezike

Najpoznatiji itaa ekrana kao to su JAWS proizvoaa Freedom Scientific, WindowsEyes firme GW Micro stvoreni su za trite engleskog govornog podruja. Sintetizatori govora
koji se isporuuju sa njima, kao i TTS tehnologija koja dolazi sa Windows operativnim
sistemom, ne podravaju srpski jezik i njemu srodne jezike. Meutim postoje komercijalna
reenja i softveri otvorenog koda koji daju mogunost njihove upotrebe na srpskom i srodnim
jezicima.
Kao komercijalni spoljanji (SAPI 4 i SAPI 5) sintetizatori za srpski jezik najee se
koriste AnReader i WinTalker Voice. Proizvoa AnReadera je preduzee AlfaNum iz Novog
Sada. Kao besplatno reenje u ponudi je sintetizator otvorenog koda eSpeak koji daje podrku
veem broju jezika iz regiona i dodatno podrava SAPI tako da je mogue upotrebiti ga uz gore
navedene komercijalne i besplatne itae ekrana.

1.8.

JAWS

JAWS (Job Access With Speech) je komercijalni ita ekrana kompanije Freedom
Scientific. Njegova namena je omoguavanje pristupane upotrebe Microsoft Windows

operativnog sistema slepim i slabovidim osobama. JAWS u sebi sadri ugraeni sintetizato za
vie jezika (Eloquence i RealSpeak), ali nijedan od ovih sintetizatora nema podrku za srpski
jezik. JAWS ima podrku za SAPI 5 sintetizatore, tako da se uz njega mogu koristiti navedeni
sintetizatori za jezike regiona. Postoje tri principa korienja koja su vezana za rad sa JAWS-a na
Internetu. To su: PC Cursor, JAWS Cursor i Virtual PC Cursor. Za Internet prezentacije koristi se
Virtual PC Cursor. Namena Virtual PC Cursor-a je da oponaa raunarski kursor i prui korisniku
mogunost da upravlja kroz HTML dokumente upotrebom istih tastera i komandi koje bi koristio
za rad u editoru teksta. Kada se sa JAWS-om koristi neki Internet ita, radi se u nainu Virtual
PC cursor mode. JAWS iskazuje postojanje okvira, linkova i formi na stranici pokazuje njihove
brojane vrijednosti. Kada se virtualni kursor nae na polje forme, postoji mogunost da se ue u
Forms Mode u kom je mogue editovati kontrole i kretati se po poljima forme.

1.9.

NVDA

NVDA (NonVisual Desktop Access) je ita ekrana otvorenog koda za Microsoft

Windows. Realizaciju ovog softvera je pokrenuo Majkl Karan (Michael Curran) 2006. Godine i
pisan je u Pyton-u. NVDA ne koristi tehnike oslukivanja poruka operativnog sistema (koje
koristi JAWS) i koristi API-je pristupanosti kao to su Microsoft Active Accessibility,
Iaccessible2 i Java Access Bridge. Kao integrisani sintetizator govora NVDA koristi eSpeak koji
podrava veliki broj jezika (izmeu ostaloga i srpski), pritom dodatno podrava SAPI
sintetizatore (to bi znailo da moe koristiti i AnReader i WinTalker Voice, ali ovi sintetizatori
nisu besplatni).
NVDA funkcionie sa Notepadom, WordPadom, i Internet Explorerom. Takoe
funkcionie sa programima Microsoft Word, Microsoft Excel i Outlook Express. OpenOffice,
alati za kancelarijske potrebe otvorenog koda, je podran ali ne u potpunosti. NVDA takoe
podrava Mozillu Firefox i upravo proizvoa NVDA preporuuje Firefox kao Internet ita za
potpuno iskustvo Internet pretraivanja bez prepreka.
NVDA takoe podrava WAI-ARIA tako da Internet aplikacije mogu bolje sluiti slepim
osobama. Korienje elektronske pote mogue je pomou Mozilla Thunderbird verzije 3 ili vie.
NVDA podrava 64-bitni Windows i poetni ekran za logovanje u sistem. Poseduje i novu
verziju eSpeak sintetizatora govora a Internet Explorer je u potpunosto podan. HTML stranice
su predstavljeni u NVDA unutar virtuelnih bafera, kroz koje se moe kretati pomou tastera za
navigaciju. Informacije da li je neki tekst link, zaglavlje itd. se naglaavaju uporedo sa tekstom u
toku kretanja kroz njega. Komunikacija sa virtuelnim baferom se ostvaruje na dva naina. Prvi
nain je kretanje kroz tekst pomou virtualnog kursora. Drugi nain je okvir u kome je mogue
direktno upravljati kontrolom (izmena tekstualnog polja, radio dugmeta, padajueg okvira).

Pomou virtualnog bafera NVDA ita dokumenata u Internet Explorer-u, Mozilla Firefox-u i
Adobe Reader-u.