Contents

UVOD.......................................................................................................................... 2
1.

PREDKOLSKO VASPITANJE................................................................................... 3

2.

PREDKOLSKI ODGOJ DECE U EVROPI..................................................................4

3.

2.1.

Razlike u ulozi asistenata.............................................................................5

2.2.

Polazak u kolu.............................................................................................. 6

UNAPREENJE PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA U SRBIJI (IMPRES). .7

ZAKLJUAK................................................................................................................. 9
LITERATURA.............................................................................................................. 10

UVOD
Predkolski uzrast obuhvata period od 3. do 7. godine (period ranog detinjstva prema J.
Leskoeku) i obino se u praksi deli na mlai uzrast od 3. do 4. godine, srednji od 4. do 5. godine
i stariji od 5. do 6. godine, odnosno do polaska deteta u kolu. Razlike izmeu pomenutih
uzrasta nisu tako otre, mada izuzetaka uvek ima. Ipak, mogu se istai odreene posebnosti u
morfoloko-fiziolokom i psiholokom pogledu. Pre nego to iznesemo neke od bitnih razlika
kada su u pitanju ove etiri kategorije treba dati jedan opti presek uzrasnih karakteristika za
decu od 3. do 7. godine. Na ovom nivou uzrasnog razvoja dece zapaa se ubrzan rast, ali ne i
ravnomeran rast pojedinih delova i regija tela. Rast ekstremiteta, posebno donjih, znatno je bri
od razvoja trupa, dok rast glave zaostaje u odnosu na obe pomenute regije, znai rast organizma
u celini jo uvek nije harmonian.

Panja je nestalna i povrna, zbog ega imitacije,

podraavanje dramatizacije treba da budu osnovni metod tokom psihomotorikih aktivnosti.

Potreba za kretanjem i telesnim aktivnostima veoma je izraena, to vaspita treba uvek da ima u
vidu u svom pedagokom radu. Kod mlaeg uzrasta od 3 do 4 godine panja dece je labilna i
brzo menjaju raspoloenje. to se tie srednjeg uzrasta od 4 do 5 godina deca imaju sklonost
prema podraavanju, imitaciji, jo uvek je dosta izraena, te je kao metod rada treba primenjivati.
Dete se samo oblai i svlai, penje uz stepenice i umnogome je samostalnije u svim
aktivnostima.
Da bi rad sa decom ovog uzrasta bio uspean moraju postojati odreene metode rada. Te
metode zavise od mentaliteta naroda i sredine u kojoj ive. Pa tako imamo razliite metode
zavisno od sredine, drave i ureenja drutva.

1. PREDKOLSKO VASPITANJE

Predkolsko vaspitanje i obrazovanje podrazumeva vaspitanje i obrazovanje dece

predkolskog uzrasta, odnosno uzrasta od est meseci do polaska u osnovnu kolu. Pripremni
predkolski program ostvaruje se kao program pripreme za polazak u osnovnu kolu u okviru
predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Ostvaruje se sa decom u godini pred polazak u kolu, u
trajanju od etiri sata dnevno, najmanje devet meseci.
Nosioci predkolskog vaspitanja i obrazovanja su predkolske ustanove. Osniva
predkolkse ustanove moe da bude: Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne
samouprave i drugo pravno i fiziko lice. U okviru predkolskog programa ustanove, ostvaruju
se redovni programi vaspitno-obrazovnog rada u celodnevnom i poludnevnom trajanju, a mogu
da se ostvaruju i drugi posebni i specijalizovani programi, u skladu sa potrebama i
interesovanjima dece, roditelja, odnosno staratelja, prema mogunostima predkolske ustanove i
jedinice lokalne samouprave:
o

programi posebnih oblasti vaspitno-obrazovnog rada

programi negovanja jezika i kulture nacionalne manjine

prigodni i povremeni programi koji imaju za cilj ostvarivanje kulturnih i rekreativnih

aktivnosti, odnosno odmora dece

programi podrke porodici

programi za rad sa decom u porodici (porodine jasle, ''bebi servis'')

drugi programi i oblici rada i usluga, u skladu sa zakonom.

Blii uslovi o vrstama, nainu ostvarivanja i finansiranja posebnih, specijalizovanih

programa i drugih oblika rada i usluga koje ostvaruje predkolska ustanova definisani su
pravilnikom. Predkolska ustanova obavlja i delatnost kojom se obezbeuje ishrana, nega,
preventivno-zdravstvena zatita i socijalna zatita dece predkolskog uzrasta, u skladu sa
zakonom. Izuzetno, delatnost predkolskog vaspitanja i obrazovanja moe da se obavlja i u koli,
u skladu sa Zakonom.

2. PREDKOLSKI ODGOJ DECE U EVROPI

Rani i predkolski odgoj i obrazovanje u veini zemalja Europske unije nalazi se u

nadlenosti dva ministarstva. Rad institucija koje se brinu o deci do 3 godine uglavnom
je u rukama Ministarstva zdravstva i socijalne skrbi, a institucije koje se bave odgojem i
obrazovanjem dece starije od 3 godine Ministarstva obrazovanja. Ovakva slika daje
nam naslutiti koje su to postojee

uloge profesionalaca

ranog i predkolskog odgoja i

obrazovanja, kao i delatnosti institucija koje se brinu o deci rane i predkolske dobi. Izmeu
niza spomenutih uloga koje se pojavljuju u ranom i predkolskom odgoju i obrazovanju u
Europskoj uniji, prema SEERPO projektu (Oberhuemer, 2010.) mogue ih je grupirati u pojedine specifine skupine, a na temelju osposobljenosti za rad
skupinom dece. Europska unija, prema

tome, posjeduje

s pojedinom dobnom

bogatstvo od est kategorija

profesionalaca u ranom i predkolskom odgoju i obrazovanju, ukljuenih u neposredni

odgojno-obrazovni rad. Dakle, svaka od 27 zemalja priklonila se najee jednoj ili dvema
kategorijama profesionalaca koji u skupinama ranog i predkolskog odgoja i obrazovanja
nose centralnu ulogu. Skupinu Early childhood professional ine profesionalci koji se obrazuju
za kombinaciju odgoj i obrazovanje. Ranoj i predkolskoj dobi ovde je dan zaseban status
i jasno je odvojen od osnovne kole. To su profesionalci koji su osposobljeni za rad sa
decom od roenja do polaska u kolu, to znai da je i na odgajatelj bio deo ove skupine.
Sledi skupina Pre-primary professional. Oni su svojevrsni specijalisti za predkolu, ime
pokrivaju najue podruje delovanja, a koje se temelji na dve ili tri godine pre polaska u
kolu. Njihovo osposobljavanje stavlja naglasak na komponentu obrazovanje. Za razliku od
predkolskih specijalista, skupina Pre-primary and primary school professional, kako i sam
naziv kae, obrazovana je za rad sa znatno irom dobnom skupinom. Iako je mogue da se u
delu svog kolovanja fokusiraju na rano detinjstvo, temeljni je naglasak ipak na
dominantnom kolskom sektoru. Socijalni pedagog, odnosno Social pedagogy professional,
osposobljen je za rad sa svim dobnim skupinama, koje se ne moraju nuno odnositi samo
na detinjstvo, no uprkos tome obavlja centralnu ulogu u skupini dece predkolske dobi.
Spomenute skupine

profesionalaca

pokrivaju, pre svega, skupine sa decom iznad 3

godine, ili iskljuivo, ili kao deo svoje uloge. No, njima moemo dodati jo dve skupine
profesionalaca koji deluju iskljuivo u sektoru ranog odgoja i obrazovanja, tj. s decom do 3
4

godine. Njihova osposobljenost i delatnost esto i nije iz podruju odgoja i obrazovanja, ve

zdravstva i nege. To su Infant-todler professional i Health/care professional, a za koje u
Europskoj uniji pronalazimo najvie neslaganja u svim podrujima od osposobljavanja, delatnosti, nadlenosti, zapoljavanja, plate.
Kad bi trebalo izdvojiti osobine evropskog profesionalca u ranom i pred kolskom
odgoju i obrazovanju, tada bi jedna od njih svakako bila vezana uz delatnost unutar matine
institucije predkolskog odgoja, a koja ukljuuje neposredan rad s decom. Druge dve
specifinosti odnose se na proirenje djelatnosti i kompetencija odgajatelja na porodicu i
kolu.

2.1. Razlike u ulozi asistenata

Posljednjih godina

uvia se nunost ukljuivanja dodatnih osoba u odgoj i

obrazovanje dece rane i predkolske dobi, a koje bi svojim sposobnostima pokrile delove
rada koji zahtijevaju pomo ili specijalizaciju. Unutar Europske unije ta je potreba reena
razliito no u veini sluajeva radi se o ulozi asistenta koji uz odgajatelja sudeluje u
neposrednom procesu odgoja i obrazovanja, iako ni to nije pravilo. Oni se, zavisno od
zemlje, uglavnom razlikuju u (ne)kvalifikacijama i stepenu obrazovanja. Tako, asistent u
Sloveniji (pomonik uzgojitelja) moe imati i prvostepenu diplomu, a najmanje diplomu
srednje pedagoke kole. On radi uz odgajatelja, veim delom se s njim preklapa u radnom
vremenu i ukljuen je u odgojnono.obrayovni rad. S druge strane, Portugal ima asistenta koji
deluje kao podrka odgajatelju, ali nije izravno ukljuen u odgojno-obrazovni rad s
decom. Njegove obaveze vezane su za sigurnost i higijenu dece, pomo pri obrocima ili
superviziju u doba popodnevnog odmora. Rumunija npr. ima predijatrijskog asistenta
koji poseduje zdravstveno obrazovanje i radi samo u jaslicama, s decom do 3 godine.
Latvijski early childhood assistent dolazi u dva oblika jedan pomae u nepedagokim
zadacima, dok je drugi uveden u vrtie koji provode program, i on je ukljuen u mnoge
aktivnosti, a prvenstvena mu je uloga individualizirana briga o pojedinom detetu. No , nije
neobino da ponegde slubeni naziv pozicije asistenta ne odreuje ulogu unutar grupe tako
5

npr.. na Malti kindergarten assistant ima potpunu odgovornost za skupinu dece, te samostalno
obavlja posao, no moe raditi samo u vrtiima koja primaju djecu od 2,9 do 4 godine.
Potrebno je naglasiti da za obavljanje tog posla asistenti moraju imati diplomu koju stiu
nakon 2 godine specijaliziranog kolovanja, te poinju raditi ve s 18 godina. Odnedavno
se krenulo s dokolovanjem na prvostepenoj razini, a time se proiruje mogunost delovanja
asistenata profesionalaca na dob do 7 godina, to su prva dva razreda osnovne kole (Early
childhood education and care). Zapoelo se i s Master programom, a sve u duhu stava
Europske unije prema detetu, detinjstvu i vanosti obrazovanja profesionalaca u ranom i
predkolskom

odgoju

neujednaenost u

i obrazovanju.

shvaanju uloge

Vidljivo je da u Europskoj uniji postoji

asistenta

ranom

i predkolskom odgoju i

obrazovanju, njegovim potrebnim kvalifikacijama dobi dece s kojom radi, podruju rada i
odgovornostima.

2.2. Polazak u kolu

Druga specifinost uloge profesionalca ranog i predkolskog odgoja i ob-razovanja
odnosi se na kolu. Mnoge drave Europske unije uvidele su vanost ukljuivanja odgajatelja
u rad kola bilo da se radi o pripremnim razredima za decu koja nisu pohaala vrti,
obveznom prelaznom razredu ili kao deo sistema organizacije slobodnog vremena. Pri
tome je vano primetiti da e razliitaa dob obveznog ulaska dece u kolu, od 4. (Severna
Irska) do 7. godine. Veina zemalja odluila se za 6. godinu kao poetak kolovanja. Jedan
deo njih poetak ob- veznog kolovanja vidi u prelaznom razredu, gde neizostavnu ulogu
ima odgajitelj. Naziv takvih grupa variraju od zemlje do zemlje: pre-primary education, preschool class, preparatory class, class zero, reception class itd. ali je svima temeljna funkcija
olakati detetu polazak u kolu. Iako i kod nas u predkoli rade odgajatelji, iz obveznog
kolskog sastava

potpunosti su izostavljeni. U ostatku Europe gotovo je pravilo da

odgajatelj radi u koli. Tako je npr. u vedskoj teacher for young children osposobljen, osim
za rad u vrtiima, i za rad u predkolskim razredima koji deluju u sklopu kola te u
saradnikim aktivnostima sa kolskim uiteljima i pedagozima za slobodno vreme, a koje se
6

odvijaju u prva dva razreda osnovne kole (7-8 godina). Te aktivnosti teacher for young
children moe izvoditi samostalno ili uz uitelja. Predviena je mogunost i da se delovanje
ovih odgajatelja proiri na decu do 11 godina. U Holandiji uloga uitelja obuhvata rad s
decom od 4 do 12 godina, s tom razlikom da se pri kraju svog obrazovanja studenti
opredjeljuju za dobnu grupu 4-8 ili 9-12, no svi su oni prvostupnici obrazovanja koji rade u
osnovnim kolama jer je ona obvezna za decu od 4 godine. Predkolski uitelj u Poljskoj
moe imati prvostepenu diplomu ili u podruju predkolskog obrazovanja ili u podruju
ranog obrazovanja. Nezavisno o kojoj se diplomi radi, njegovo podruje rada ukljuuje i nulti
razred u osnovnoj koli te rad u kolskim klubovima, odnosno slobodnim aktivnostima,
posebno kad se radi o estogodinjacima. Meutim, zbog razlika u programima razliitih
kola, postoji i mogunost

da poljski predkolski uitelj zavri objedinjeni studije za

predkolskog i kolskog uitelja. I poljski early child- hood educator moe raditi u organizaciji
provoenja

slobodnog

vremena za decu kolske dobi (6-12). Estonija je predvidela

Kindergarten pedagogua i u pripremnom i prelaznom razredu.

3. Unapreivanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja

u Srbiji (IMPRES)
Unapreivanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji (IMPRES) zajedniki je
projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije i Evropske unije
koja je za njegovu realizaciju izdvojila 3,75 miliona evra iz Pretpristupnih fondova (IPA)
namenjenih Srbiji. Opti cilj projekta bio je da doprinese socijalnoj inkluziji i smanjenju
siromatva unapreivanjem usluga u oblasti predkolskog vaspitanja i irenjem dostupnosti za
svu decu, posebno onu iz osetljivih grupa. Svrha projekta bila je unapreivanje uslova za
predkolsko vaspitanje i obrazovanje dece, posebno iz osetljivih grupa, putem unapreivanja
kvaliteta ponude predkolskih programa i proirenja prostornih kapaciteta predkolskih ustanova.
"Postavili smo prave temelje za napredak. Ne samo temelje za ovih sedam novih vrtia koje smo
izgradili, nego i za sveobuhvatnu modernizaciju predkolskog sistema u skladu sa najboljim
7

evropskim i globalnim praksama", rekao je Devenport. "Sve u svemu pruili smo bolje uslove za
razvoj i uenje za oko 1.700 maliana uzrasta od 3 do 5,5 godina irom Srbije. Vaspitaima smo
pruili novo znanje, metode i sisteme da unaprede svoj rad. Ali ono to je takodje vano je da
smo pruili podrku i roditeljima, jer pouzdano znam da su neke tate ali najvie mame sada
mnogo rastereenije i da se mogu posvetiti sebi ili nai posao, to pre nisu mogle," dodao je. U
aktivnosti projekta ukljueno je 15 pilot optina i gradova: Poarevac-Kostolac, Petrovac na
Mlavi, Aranelovac, Leskovac, Kruevac, Raanj, Surdulica, Gadin Han, Bela Palanka, Uice,
Tutin, Ruma, Beoin, abac i Mali Zvornik. Na zavrnoj konferenciji predstavljeni su rezultati
projekta koji je trajao od februara 2011. do aprila 2014. godine. "Evropska unija e nastaviti da
bude va glavni partner u modernizovanju obrazovnog sistema, kao to smo to do sada inili. Da
podsetim da je od 2000. do danas Evropska unija uloila vie od 62 miliona bespovratnih
sredstava u reformu obrazovanja u Srbiji," rekao je Devenport. 1

1http://www.europa.rs/projects/projektne_aktivnosti/4016/EU+i+Ministarstvo+prosv
ete+za+bolje+i+dostupnije+pred%C5%A1kolsko+vaspitanje+u+Srbiji.html
8

ZAKLJUAK
Obrazovanje je proces u kome drutvo prenosi akomulirano znanje, vetine i vrednosti, s
generacije, na generaciju. Izraz kola je grka re. Bukvalno bi znaila dokolica,rekreacija. U
starim drutvima kolovanje je bilo dostupno samo malom broju ljudi, onima koji su imali novca
ili vremena. Obrazovanje u svojoj modernoj formi, to podrazumeva nastavu u posebno
izgraenim zgradama, poeo je da se razvija postepeno.
Obrazovni sistemi irom sveta su razliiti, to se moglovideti kroz ovaj seminarski rad.
Tako to je zakon i ustav irom sveta razliit tako je i sistem obrazovanja razliit. U srbiji postoji
preko 180 lanova zakona o obrazovanju koji govore o obrazovnom sistemu, jedan od njih je
npr. clan 1. Ovim zakonom ureuju se osnove sistema predkolskog, osnovnog i srednjeg
obrazovanja i vaspitanja, i to: principi, ciljevi i standardi obrazovanja i vaspitanja, nain i
uslovi za obavljanje delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg
obrazovanja i vaspitanja, vrste programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizacija,
finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova),
kao i druga pitanja od znaaja za obrazovanje i vaspitanje.
Kao to se moglo videti u poslednjem delu rada, sve zemlje koje nisu lanice Evropske
Unije tee da uvedu i da iskoriste sve pozitivne strane zakona obrazovanja iz drava lanica.
Obrazovni sistem u Srbiji nije bas najsavreniji ali se uskoro nadamo pomaku.

LITERATURA

EACEA P9 Eurydice (2012) Graanski odgoj i obrazovanje u Evropi,

Izvrna agencija za obrazovanje, audiovizualnu politiku i kulturu
Slubeni glasnik RS br. 26/13
Danijela Blanua Troelj (2012), Profesionalci ranog I predkolskog odgoja
I obrazovanja u Evropskoj Uniji
http://www.europa.rs/projects/projektne_aktivnosti/4016/EU+i+Ministarstvo
+prosvete+za+bolje+i+dostupnije+pred
%C5%A1kolsko+vaspitanje+u+Srbiji.html

10