SREDNJA TEHNIKA KOLA MIHAILO PUPIN KULA

Sadrzaj:
1. UVOD 3
2. Lokalne raunarske mree LAN (Local Area Network).4
3. LAN standardi.6
4.Arhitektura lokalnih raunarskih mrea ..8
4.1. Uporeivanje statikih i dinamikih metoda .9
4. 2 Logika i fizika metodologija. .9
4.3 Topologija magistrale 11
4.4 Topologija zvezde...............................................................12
4.5 Topologija prstena .........13
4.6 Toplogija stabla..13
4.7 Topologija reetke 14
5. Osnove kabliranja.. ..15
7. Ethernet ..................................................16
8. ZAKLJUAK.........20
9. LITERATURA21

UVOD
Ljudska potreba za brzom razmenom i deljenjem informacija potie iz ranijih perioda, a kao
poetak se uzima uvoenje u upotrebu prvog telegrafskog sistema sredinom 19. veka pri emu se
javlja tehniki pojam mrea (eng. Network) kakav i danas poznajemo u kome je korieno slanje
elektrinih impulsa kroz bakarne provodnike na velike udaljenosti izmeu dva telegrafka
ureaja.
Sledei korak u razvoju mrea i umreavanja kao sastavnog dela ukupnog procesa je postavljanje
telefonskog sistema sa kojim je omoguena prva dvosmerna komunikacija u realnom vremenu.
Namena ovog sistema nije bila prenos teksta, ali je ovaj sistem omoguio ubrzan razvoj novih
sistema i tehnologija za razmenu informacija kao to su faks, teleks, terminal itd.
Danas smo svedoci globalne razmene podataka i informacija korienjem modernih
informacionih tehnologija sa velikim brzinama prenosa i velikom propusnom moi. Moderne
informacione tehnologije omoguile su da informacija stigne na odredite u roku od samo
nekoliko sekundi bez obzira na geografksu udaljenost, a da pri tome bude sigurna i tana.
Raunarske mree su danas nezamenjivi deo poslovne infrastrukture, kako velikih, tako i malih
organizacija. Poznavanje tehnologije i korienje mrea izlazi iz okvira primene u poslovanju i
zalazi u ostale aspekte ivota oveka postajui deo opte kulture.
Prvobitna komunikacija izmeu raunara odvijala se izmeu velikih raunara (main-frame) i
terminala. Karakterisala ih je mala brzina prenosa podataka i prenos samo tekstualnog ulaza i
izlaza. To nisu bile prave raunarske mreze.Vremenom, stvorena je potreba za pravom
komunikacijom izmeu dva ili vise raunara.
Po definicijama nekih eminentnih strunjaka raunarske mreze su:
Skup komunikacionih veza (linkova) za povezivanje ureaja koji mogu da
meusobnokomuniciraju. (Keiser)
Entitet koji povezuje odreen broj ureaja i obezbeuje nain prenosa podataka izmeu njih.
(Stallings)
2

LOKALNE RAUNARSKE MREE

(LAN-Local Area Network)
Pojavom na tritu jeftinih i monih mikroprocesora, sve vie postoji izraena tendencija da se
umesto velikih, centralizovanih raunara koriste mali decentralizovani. Sa druge strane, sve
ee korienje malih autonomnih maina namee potrebu za njihovim meusobnim
povezivanjem.
Ovim se obezbeuje nesmetano korienje prvo deljive informacije, a zatim i skupih resursa.
Najira moguca definicija lokalnih mreza jeste da je to komunikaciona mrea koja ostvaruje
meusobno povezivanje razliitih ureaja kakvi su raunari, terminali, i periferni ureaji u
okviru ograniene geografske oblasti.
Prve raunarske mree su bile sa raspodelom vremena i koristile su velike centralne raunare i
prikljune terminale. Takva okruenja su bila implementirana iu sistemskoj mrenoj arhitekturi
(SNA-Sistem Netvork Architecture) firme IBM iu mrenoj arhitekturi firme Digital.
Lokalne raunarske mree (LAN) su se razvile u okviru revolucije PC raunara i obezbeuju
brze mree podataka, otporne na greke, koje pokrivaju relativno mala geografska podruja ili su
zatvorene unutar zgrade ili grupe zgrada. One su obezbedile prikljuenim korisnicima deljeni
pristup ureajima i aplikacijama i dozvoljavaju im da izmenjuju datoteke i komuniciraju putem
elektronske pote.
Lokalne raunarske mree predstavljaju kombinaciju hardvera, softvera i komunikacionih
kanala koji povezuju dva ili vie raunara unutar odreenog podruja. Hardverski ureaji
u mrei se ponekad nazivaju i vorovima.
Tipina LAN mrea moe da sadri razliite deljive periferne ureaje (npr. tampae i/ili
jedinice magnetnih traka), kao i veliki broj razliitih raunara (najee radnih stanica i/ili
raunara uz jedan do dva mainframe raunara). Svaki od ureaja u LAN mrei treba da poseduje
mrenu karticu (eng. network interface card, NIC) preko koje se ureaj prikljuuje na mreu.
Sastavni deo mree je i operativni sistem koji upravlja svim aktivnostima u mrei. Ovakav
operativni sistem mora da bude instaliran na najmanje jednom raunaru u mrei. Za PC
platformu najpoznatiji mreni operativni sistemi su Novell Netware, Microsoft Windows NT
Advanced Server, IBM LAN Server i razliite vrste Unix-a. Kao prenosni medijum u LAN mrei
moe da se koristi bilo ica (uporedna ica, koaksijalni ili optiki kabl) bilo mikrotalasi.
Najee korieni protokoli u LAN mrei su Ethernet za topologiju magistrale, brzi Ethernet za
topologiju zvezde i IBM Token Ring za topologiju prstena.

LAN mree mogu da sadre i hardverske i softverske ureaje koji dozvoljavaju komunikaciju
sa drugim LAN mreama ili raunarskim resursima. Most (eng. bridge) povezuje dve ili vie
LAN mrea zasnovanih na slinoj tehnologiji, dok mreni prolaz (eng. gateway) doputa
korisniku LAN-a da kumunicira sa mainframe raunarom ili sa raunarom ili programom na
nekoj neslinoj mrei npr. komercijalnom bazom podataka raspoloivom na globalnoj mrei.
Prednosti LAN mrea:
Motivacija za formiranje mree je najee:

Mogunost rada sa deljenje resursima, npr. tampanje datoteka na tampaima koji se

nalaze na drugoj lokaciji, obrada informacija iz distribuirane baze ili upotreba
specijalizovanih hardverskih ureaja koji se nalaze na razliitim lokacijama.
Poveanje brzine obrade informacija deljenjem poslova izmeu raunara u mrei.
Pouzdanost rada. Ukoliko doe do otkaza pojedinog vora u mrei, ostali vorovi mogu
preuzeti njegove funkcije do uspostavljanja normalnog stanja.
Komunikacija izmeu vorova u mrei.

Nedostaci LAN mrea:

LAN mree mogu da budu vrlo komplikovane i obino zahtevaju posebno osposobljena lica za
njihovo odravanje i svakodnevno funkcionisanje. ak i kada takva lica postoje, LAN mree su
mnogo slabije zatiene i mnogo vie izloene opasnostima po bezbednost podataka od raunara
koji rade kao samostalne jedinice.
Bez obzira na brzinu mikroraunara koji se nalaze u mrei, postoje aplikacije sa vrlo velikim
brojem transakcija koje LAN mree ne mogu da podre na pravi nain. Krajnji korisnik zahteva
posebnu obuku za korisnike LAN-a, kao i dodatnu obuku koja u velikoj meri zavisi od tipa
aplikacije koji e koristiti.
Zbog ovih nedostataka, LAN mree sastavljene iskljuivo od mikroraunara nee potpuno
zameniti mainframe raunare kao to je izgledalo pre nekoliko godina. Poslednjih godina je
prisutan obrnut trend da se sve vie koriste mainframe raunari (tj. serveri preduzea) koji su
zahvaljujui razvoju tehnologije i padu cena postali dostupni veem broju firmi.

LAN STANDARDI
Jedan od glavnih ciljeva donoenja standarda je taj da se ostvari kompatibilnost u radu izmeu
ureaja razliitih proizvoaa. Tako na primer, na nivou IEEE (The Institute of Electrical and
Electronic Engineers) Project 802, Februara 1980 godine strandardizovana su kod LAN-ova
sledea tri protokola za pristup medijumu:
1. CSMA/CD Carrier Sense Multiple Access with Collision Detect
2. Token Bus
3. Token Ring
Ovi standardi su ubrzo bili iroko prihvaeni i kao takvi danas predstavljaju osnovne postulate na
kojima su izgraene najee LAN mree.
Pored IEEE organizacije postoje i druge institucije koje se danas bave donoenjem mrenih
standarda.
To su pre svega: American National Standard Institute (ANSI), ITU-T (poznata ranije
kao Consultative Committee for Internatinal Telephone and Telgraph CCITT), European
ComputerManufacturers Association (ECMA), International Standards Organiziation (ISO)
National Institute for Sandards in Technologies (NIST) i druge.
ISO i IEEE se bave donoenjem standarda kojima se, kada se govori o mrenoj opremi,
specificiraju pre svega specifinosti raunarske opreme, dok ITU-T (tj. CCITT) razmatra
specifinosti standarda sa aspekta povezivanja opreme razliitih tipova nacionalnih i
internacionalnih PTT mrea.
Komitet IEEE 802 predloio je skup LAN standarda koji su 1985. godine bili prihvaeni od
strane ANSI (American National Standards Institute) kao Ameriki nacionalni standardi.
Standardi su nakon toga, 1987. godine, revidirani i prihvaeni kao internacionalni standardi od
strane ISO (International Organizatioon for Standardization) pod imenom ISO 8802. Od tog
perioda komitet IEEE 802 je produio sa revizijom i proirenjem standarda koji su povremeno
usvajani i usklaivani sa ISO standardima.
Na slici 1. prkazano je tekue stanje koje se odnosi na standardizaciju. Kao to se vidi sa slike 1.
standardi su sa aspekta hijerarhije protokola organizovani u tri nivoa. LLC (logical link control)
je odgovoran za adresiranje i upravljanje tokom podataka na nivou-veza (data link control). LLC
je nazavisan od topologije, prenosnog medijuma, i izabrane upravljake tehnike za pristup
prenosnom medijumu. Ispod LLC-a nalaze se nivoi MAC (media access control) i fiziki nivo.
Zbog meusobne zavisnosti koje postoje izmeu MAC-a, samog medijuma, i topologije, ovi
nivoi su organizovani u standarde na osnovu MAC algoritama kao i specificiranog fizikog nivoa
koji je deo standarda MAC-a.

Slika 1. Neki LAN standardi

IEEE 802

LAN/MAN

IEEE 802.1

Standards for LAN/MAN bridging and management and remote media access control

IEEE 802.2

Standards for Logical Link Control (LLC) standards for connectivity.

IEEE 802.3

Ethernet Standards for Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection

IEEE 802.4

Standards for token passing bus access.

IEEE 802.5

Standards for token ring access and for communications between LANs and MANs

IEEE 802.6

Standards for information exchange between systems.

IEEE 802.7

Standards for broadband LAN cabling.

IEEE 802.8

Fiber optic connection.

IEEE 802.9

Standards for integrated services, like voice and data.

IEEE 802.10

Standards for LAN/MAN security implementations.

IEEE 802.11

Wireless Networking "WiFi".

IEEE 802.12

Standards for demand priority access method.

IEEE 802.14

Standards for cable television broadband communications.

IEEE 802.15.1

Bluetooth

IEEE 802.15.4

Wireless Sensor/Control Networks "ZigBee"

IEEE 802.16

Wireless Networking "WiMAX"

Slika 2. Tabela svih IEEE standarda i podstandarda koja se odnose na LAN

Arhitektura lokalnih raunarskih mrea

Bez obzira to nisu sve arhitekture lokalnih raunarskih mrea standardizovane od strane
razliitih tela za standardizaciju (ISO, IEEE, ANSI...), one su sastavljene od istih logikih
komponenata.
Kada se opisuje odreena arhitekture lokalne raunarske mree potrebno je poznavati sledee:
metodologiju (metod) pristupa transmisionom medijumu,
logiku i fiziku topologiju,
vrstu transmisionog medijuma.
Metodi pristupa transmisionom medijumu
Ukoliko isti medijum treba da koristi (deli) vie radnih stanica neophodno je da postoji nain koji
regulie pristup vie stanica transmisionom medijumu. Analiziraemo dva pristupa: statiki
(FDM 1 i TDM 2) i dinamiki (ALOHA 3, CSMA 4 mree sa etonom...).
7

Uporeivanje statikih i dinamikih metoda

Tradicionalan nain deljenja prenosnog medijuma (kanala) izmeu vie korisnika je
frekvencijski multipleks. Ukoliko ima n korisnika frekvencijski opseg se deli na n jednakih
delova. Svakom korisniku se dodeljuje odgovarajui deo frekvencijskog opsega.
Poto svaki korisnik ima svoj frekvencijski opseg ne postoji preklapanje izmeu korisnika.
Ukoliko postoji samo mali i konstantan broj korisnika FDM je jednostavan i efikasan metod.
Ukoliko je broj korisnika veliki i menja se, onda FDM nije najbolje reenje.
Dinamiki metodi pristupa transmisionom medijumu
Najstariji i najjednostavniji predstavnik dinamikih metoda pristupa transmisionom medijumu je
ALOHA. Ovaj metod razvijen je za paketske radio-prenose. Svaki korisnik pristupa kanalu kada
ima podatke spremne za slanje, ne ispitujui da li jekanal ve zauzet. Ukoliko je kanal ve bio
zauzet doi e do sukoba (kolizije) i svi podaci e biti oteeni.
Logika topologija
Kada se poruka nae na lokalnoj raunarskoj mrei koja koristi zajedniki (deljeni) medijum, za
koji je prikljueno vie stanica, mora se odrediti kako e poruka na svom putu do odredine
stanice biti prosleena od jedne do druge stanice.
Metodologija prosleivanja poruke naziva se logika topologija lokalne raunarske mree.
Sekvencijalna logika topologija, poznata kao topologija prstena , je metod u kome se podaci
alju od jedne do druge stanice (vora). Svaki vor ispituje odredinu adresu paketa podataka da
bi ustanovio da li je paket ba njemu upuen.
Ukoliko paket nije adresiran tom voru, prosleuje se sledeem voru prstena. Od jednog ka
svima 1 je drugi tip logike topologije ili metod isporuke paketa podataka. Kod ovog tipa
logike topologije podaci se alju istovremeno svim vorovima na mrei. Svaki vor odluuje
pojedinano da li je paket podataka upuen ba njemu. Ukoliko nije, poruka se jednostavno
ignorie. Ne postoji potreba da se poruka prosledi susednom voru. Svi vorovi dobijaju poruke
istovremeno. Glavna taka je odgovornost meustanice ka kojoj poruka nije adresirana.
U sekvencijalnom metodu meustanica ima aktivnu ulogu - mora da prosledi poruku svom
sledeem susedu. U sluaju logike topologije od jednog ka svima, stanica koja nije odredina
ignorie primljenu poruku.

Fizika topologija
Stanice moraju biti fiziki meusobno povezane medijumom koji dele po nekoj od konfiguracija.
Fizika realizacija konfiguracije mree moe da ima znaajan uticaj na karakteristike lokalne
raunarske mree i definie se kao fizika topologija.
lokalne raunarske mree.

Lokalna mrea jedna je od najbitnijih raunarskih mrea. Arhitektura lokalnih mrea obuhvata
puno mogunosti,od najjednostavnijih ( dva raunara povezana kablom) do izuzetno sloenih
(mnogobrojni raunari i periferni ureaji povezani u jednu mreu). Nedostatak lokalne mree
jeste njena geografska ogranienost na terenu prenika manjem od 5 km.
Topologije lokalnih raunarskih mrea (LAN) definiu nain na koji su uredjaji u mrei
organizovani. etiri najee topologije LAN su:
magistrala
zvezda
prsten
stablo
Topologija magistrale je linearna arhitektura lokalne raunarske mree u kojoj se prenos iz
mrenih stanica prostire po duini medijuma i primaju ga sve druge stanice. Mnogo vorova
moe da se prikljui na magistralu i zapone komunikaciju sa svim drugim vorovima na tom
segmentu kabla.
Prekid bilo gde na kablu obino e prouzorkovati da ceo segment bude neoperativan, sve dok se
prekid ne popravi. Od tri najvie korienih implementacija lokalnih raunarskih mrea,
Standard Ethernet/IEEE 802.3 koristi topologiju magistrale u kojoj su svi uredjaji povezani na
centralni kabl, koji se zove magistrala ili "kima".
Kada se u mrei primeni topologija magistrale, raunari i ostali ureaji povezani su u jednu
liniju, svako sa svojim susedima. Ova konfiguracija se naziva daisy chain. Da bi svi signali
koje generie sistem stigli na svoje odredite, prenose se magistralom u oba smera ka svim
ostalim sistemima.
Topologija magistrale uvijek ima dva otvorena kraja, kao to je prikazano na slici 4.1.
Oba kraja magistrale moraju se zatvoriti otpornicima da bi se izbegla refleksija signala u
suprotnom smeru koja izaziva interferenciju s novim signalima koji se prenose. Nepostojanje
zavretaka na jednom ili na oba kraja magistrale onemoguava ispravan rad mree.

Slika 3. Topologija magistrale

Topologija magistrale postoji u dva oblika:

Debeli Ethernet gde mree koriste jedan dugaak koaksijalni kabl.Umreeni raunari su
povezani na taj kabl pomou manjih,pojedinanih kratkih kablova, koji se zovu interfejs
prikljunih jedinica (engl. Attachment Unit Interface, AUI, poznati i pod nazivom kablovi
primopredajnika).
Tanki Ethernet tu se koriste tanji koaksijalni kablovi, iseeni na komade razliitih duina.
Svaki komad kabla povezuje raunar sa susednim raunarom.
Svaki raunar u mrei ima primopredajnik koji je zaduen i za prijem i za predaju podataka na
mreni kabl. Izuzev debelog Etherneta, kod ostalih standarda fizikog sloja za Ethernet,
primopredajnici su ugraeni u mrenu karticu. Debeli Ethernet je jedini oblik Ethernet mrea
koji koristi interfejs razliit od mrenih kartica. U njegovom sluaju, primopredajnici se na
koaksijalni kabl povezuju pomou vampirskog prikljuka. Primopredajnik se povezuje na
mrenu karticu raunara pomou AUI kabla.

Slika 4. Vampirski prikljuak/primopredajnik

Topologija magistrale ima jednu ozbiljnu manu. Kvar na bilo kojem delu kabla, neispravan
zavretak kabla ili neispravan konektor, moe da izazove pad itave mree.
Neki od ovih kvarova mogu prelomiti mreu na dva dela,spreavajui komunikaciju sistema sa
suprotnih strana.
tavie, ako neka neispravna komponenta izazove prekid mree na dva dela, oba dela mree
postaju nezavrena, to izaziva refleksiju signala, koja ozbiljno ugroava komunikaciju.

10

Topologija zvezde
Topologija zvezde je arhitektura lokalne raunarske mree u kojoj su krajnje take mree
povezane sa zajednikim centralnim voritem, ili komutatorom, pomou namenskih linkova..
Topologija zvezde koristi centralni ureaj za povezivanje, koji se zove razvodnik (engl. hub),
odnosno koncentrator. Svaki raunar je na razvodnik povezan zasebnim kablom, kao to je
prikazano na slici 5.
Topologija zvezde koristi kabl sa upredenim paricama, kao to su 10BaseT i 100BaseT. Veina
Ethernet lokalnih mrea i mnoge lokalne mree koje koriste ostale protokole imaju zvezdastu
topologiju.
Iako je svaki raunar povezan na razvodnik pomou zasebnog kabla, razvodnik proputa sve
signale koji ulaze kroz jedan prikljuak na sve ostale prikljuke. Zbog toga, svi signali koje
odailje jedan raunar na mrei stiu do svih ostalih raunara u mrei.
Poto je svakom raunaru dodijeljen po jedan prikljuak razvodnika, topologija zvezde je
otpornija na kvarove od topologije magistrale prekid jednog kabla ne utie na ostatak mree.
S mreom nije povezan samo onaj raunar iji je kabl (ka razvodniku) prekinut. U topologiji
zvezde mora obavezno postojati dodatni ureaj razvodnik i to je mana ove topologije.
Ako razvodnik otkae, cela mrea e biti prekinuta.

Slika 5. Topologija zvezde

Topologija prstena
Topologija prstena je arhitektura lokalne raunarske mree u kojoj su svi ureaji povezani
jedan sa drugim u obliku zatvorene petlje, tako da je svaki ureaj direktno povezan sa dva
druga ureaja, po jedan sa svake strane. I mrea Token Ring/IEEE 802.5 i mrea FDDI (Fiber
Distributed Data Interface - interfejs optiki distribuiranih podataka) implementiraju topologiju
prstena.
Topologija prstena lii na topologiju magistrale po tome to je svaki raunar povezan sa
susednim. Meutim, umesto da postoje dva kraja sa zavrecima, krajevi su spojeni i ine prsten
(slika 4.6). Zbog ove veze, signali putuju od jednog raunara do sledeeg, ukrug, vraajui se do
poetne take.
11

U veini sluajeva, topologija prstena je isto logika, a ne fizika konstrukcija, jer se u

topologiji prstena kablovi povezuju na razvodnik i u stvari imaju oblik zvezde. U zvezdastoj
topologiji moe se koristiti vie vrsta kablova. FDDI mree mogu koristiti topologiju zvezde sa
optikim kablom, dok token ring mree koriste kablove sa upredenim paricama.

Slika 6. Topologija prstena

Token ring mree koriste posebnu vrstu razvodnika, koja se zove pristupna jedinica za vie
stanica (engl. Multistation Access Unit, MAU). MAU prima sve ulazne signale kroz jedan
prikljuak i prosleuje ih na ostale prikljuke krunim redosledom.
Ovo se ne izvodi istovremeno, kao kod Ethernet razvodnika, ve jedno po jedno.
Na primer, kada raunar koji je povezan na 7. prikljuak pristupne jedinice sa 16 prikljuaka
poalje paket podataka, on se prosleuje samo na 8. prikljuak. Kada raunar povezan na 8.
prikljuak primi paket, on ga odmah vraa ka MAU razvodniku, koji paket alje na 9. prikljuak
i tako redom.
MAU nastavlja ovaj postupak sve dok ne prenese paket svim raunarima koji su povezani na
prsten. Kada raunar koji je inicijalno poslao paket (u ovom primeru, raunar na prikljuku br. 7)
primi paket nazad, ima obavezu da skine taj paket s prstena.
Dizajn ove topologije omoguava da mrea funkcionie ak i kada otkae kabl ili konektor, jer
MAU sadri posebna kola koja iz prstena iskljuuju neispravnu radnu stanicu. MAU zadrava
logiku topologiju, pa mrea iz koje je iskljuena neispravna radna stanica nastavlja rad.
Topologija stabla
Topologija stabla je arhitektura lokalne raunarske mree koja jeidentina topologiji
magistrale, sem to su u ovom sluaju mogue grane sa vie vorova.
Topologija stabla se koristi pri isporuivanju usluga kablovske televizije. Prednost se ogleda u
tome to je mreu lako proiriti jednostavnim dodavanjem jo jedne grane, pa je tako izolovanje
greaka relativno lako.
Nedostaci su ti to ako koren postane neispravan, cela mrea postane neispravna. Ako bilo koja
razvodna kutija postane neispravna, sve grane sa te razvodne kutije postaju neispravne. Pristup
postaje problem ako celo ureenje postane suvie veliko.

12

Slika 7. Topologija stabla

Topologija reetke
Korienje reetkaste topologije u lokalnoj mrei je, najblae reeno, nepraktino. Svaki
raunar ima po jednu jednonamensku vezu ka svakom od ostalih raunara vezanih u
reetkastu lokalnu mreu.
Ova topologija ima smisla samo u mrei s dva vora. Reetkasta mrea s tri ili vie raunara
zahtevala bi zasebnu mrenu karticu za svaku vezu ka ostalim raunarima.
Na primer, u reetkastoj mrei sa sedam vorova, svaki raunar bi morao imati est mrenih
kartica. Iako je ova topologija nepraktina za lokalne mree, ona daje odlinu otpornost na
greke.
Kada neka veza otkae, samo jedan raunar ispada iz mree i to je najvea teta.
Reetkasta topologija se obino koristi za povezivanje mrea. Ona povezuje lokacije pomou
vie putanja, to omoguava korienje redundantnih usmerivaa (slika 8).
Topologija reetke je uobiajena u velikim mreama jer tolerie mogue kvarove, kao to su
prekid kabla ili otkazi razvodnika ili usmerivaa.

Slika 8. Topologija reetke

13

Osnove kabliranja
Zbog tekoa izazvanih neusaglaenou mrenih proizvoda razliitih proizvoaa, koje su
postojale u ranim danima umreavanja, javila se potreba za standardnim kablovima koji
zasigurno podravaju vie razliitih mrenih tehnologija. Ovom izazovu su odgovorile tri
organizacije: Ameriki nacionalni institut za standarde (engl. American National Standards
Institute,ANSI), Udruenje elektronske industrije (engl. Electronic Industry Association, EIA) i
Udruenje telekomunikacione industrije (Telecommunications Industry Association, TIA).
Standard 568 definie kablove za sisteme prenosa govora i podataka, koji podravaju proizvode
velikog broja tehnologija i traju barem deset godina.
Konkretno, standard definie specifikacije za instaliranje kablova u zgradama, elemente
topologija i specifikacije duina kablovskih segmenata, specifikacije kablovskih konektora,
karakteristike kablova i kriterijume koji odreuju nivo performansi za svaku vrstu kabla. Ovde su
pomenute sledee vrste kablova:
monomodno optiko vlakno,
viemodno optiko vlakno,
neoklopljene upredene parice (UTP),
oklopljene upredene parice (STP).
Sledee dodatne standarde treba da poznaju i naruilac i izvoa radova:
TIA/EIA-569 Standard za telekomunikacionu infrastrukturu i
prostorije u javnim graevinama.
TIA/EIA-606 Administrativni standard za telekomunikacionu
infrastrukturu u javnim graevinama.
TIA/EIA-607 Zahtevi za uzemljenje i povezivanje
telekomunikacione infrastrukture u javnim graevinama.
Postoje tri osnovne vrste kablova: koaksijalni kablovi, upredene parice i optika vlakna.
Koaksijalni kablovi i kablovi sa upredenim paricama prenose elektrine signale i uglavnom se
sastoje od bakarnih ica.
Kablovi sa optikim vlaknima prenose optike signale i sastoje se od staklenih ili plastinih
vlakana.

14

Ethernet
U veini sluajeva, kada neko spominje lokalnu mreu, obino misli na Ethernet mreu.
Originalna ideja je bila komunikacija vie hostova preko deljenog medijuma, kao i da se sprei
intefrerencija signala meu njima. AlohaNET je bila beina mrea izmeu udaljenih zgrada na
Univerzitetu Havaji, omoguavao je veem broju stanica da koriste deljenu radio frekvenciju.
Princip deljenja medijuma je bio CSMA/CA- Carrier Sense Multiple Access with Collision
Avoidance, dok je osnova za dalji razvoj metoda za pristup deljenom koaksijalnom kablu u
Ethernet tehnologiji CSMA/CD- Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection
Prva LAN mrea je bila zasnovana na jednoj verziji Ethernet protokola i nastala je u firmi Xerox
poetkom 70-ih. Dok je prvi Ethernet standard objavio 1980. konzorcijom Digital Equipment
Company, Intel, and Xerox (DIX verzija Etherneta).
Takoe Ethernet je objavljen kao otvoren standard. Prvi proizvodi zasnovani na Ethernet
standardu su se pojavili u prvoj polovini 1980-ih. A prvi DIX Ethernet je radio na 10Mbps preko
debelog koaksijalnog kabla (thick-Ethernet).
1985, IEEE komitet za standarde za LAN i MAN mree je objavio standard za Ethernet 802.3.
IEEE 802.3 standard opisuje prvi i donju polovinu drugog sloja OSI modela. Razlika u odnosu
na DIX Ethernet su vrlo male. Sve mrene kartice danas rade i sa Ethernet i sa 802.3 okvirima
(frames). Sutinski, Ethernet i IEEE 802.3 su isti standardi.
1995 godine IEEE je objavio standard za 100-Mbps Ethernet dok je 1 Gbps Ethernet objavljen
od stane IEEE 1998 i 1999 godine. Svi ovi standardi su kompatibilni sa originalnim Ethernet
standardom.
Takoe Ethernet okvir moe da se poalje sa starog koaksijalnog segmenta i da
nepromenjen proe kroz razliite Ethernet segmente (100Mbps, 1Gbps,...)

Ethernet tehnologija danas

U okviru komiteta za LAN standarde IEEE 802, radna grupa 802.3 predloila je skup standarda
koji se pre svega odnose na tehniku pristupa medijuma za prenos, poznatu kao CSMA/CD. Ovaj
skup standarda je rezultirao pojavom komercijalnog proizivoda Ethernet. Uobiajena bitska
brzina kod prenosa podataka na ovoj mrei je 10 Mbps, a noviji standardi dozvoljavaju brzinu
prenosa od 100 Mbps.
Najee korieni standardi za Ethernet su Ethernet 2.0 i IEEE 802.3. U oba sluaja kao
medijum za prenos se koristi deljiva magistrala po kojoj, u datom trenutku, samo jedan vor
moe da prenosi (alje) podatke.
Podaci se prenose u formi okvira koji sadri MAC (media access control) izvorinu i odredinu
adresu predajnog i prijemnog vora, respektivno. Lokalni deljivi segment naziva se segment.
Svaki vor na mrei nadgleda svoj segment i kopira bilo koji okvir koji se odnosi na njega.

15

Ethernet koristi CSMA/CD, a to znai da svaki vor nadgleda magistralu (ili Ether) sa ciljem da
odredi da li je ona zauzeta. vor koji eli da preda podatke eka na pasivan uslov (idle condition)
magistrale pa nakon detekcije idle uslova poinje sa slanjem poruke.
Na alost, pri ovome moe da doe do kolizije u situaciji ako dva vora poinju sa istovremenom
predajom. Da bi se na neki nain uspeno reio ovaj problem vorovi u toku predaje mora da
nadgledaju stanje na kablu.

Slika 9. CSMA/CD algoritam

Specifikacije za fiziki sloj u standardima za Ethernet opisuju topologiju,maksimalnu duinu i

vrstu kablova u mrei..
Vano je prouiti smernice ovih specifikacija koje objanjavaju naine za smanjenje problema,
kao to su presluavanje i slabljenje. Takoe, treba proveriti specifikacije proizvoaa odreene
tehnologije, jer postoje razlike od proizvoaa do proizvoaa.

16

Maksimalna Vrsta
Topologija Vrstakablla duina
Etherneta
segmenta

Oznaka

Brzina

10Base5

10Mb/s Magistrala

Koaksijalni
kablRG8

500metara

Ethernet

10Base2

10Mb/s Magistrala

Koaksijalni
kablRG8

185metara

Ethernet

10BaseT

10Mb/s Zvezda

UTPkabl
kategorije3

100metara

Ethernet

FOIRL1

10Mb/s Zvezda

1000m

Ethernet

2000m

Ethernet

2000m

Ethernet

optikovlakno

500m

Ethernet

Viemodno
optikovlakno

62.5%125

Viemodno

10BaseFL

10Mb/s Zvezda

10BaseFB

10Mb/s Zvezda

10BaseFP

10Mb/s Zvezda

100BaseTX

100
Mb/s

Zvezda

UTPkabl
kategorije5

100m

Brzi
Ethernet

100BaseT4

100
Mb/s

Zvezda

UTPkabl
kategorije3

100m

Brzi
Ethernet

100
100BaseFX
Mb/s
1000
1000BaseLX Mb/s
1000BaseSX

1000
Mb/s

Zvezda

optikovlakno

62.5%125

Viemodno
optikovlakno

62.5%125

Viemodno
62.5%125

Viemodno
optikovlakno

62.5%125

412metara
poluduplexili Brzi
2000mpuni Ethernet
duplex

Monomodno

Zvezda
Zvijezda

5000m

Gigabitni
Ethernet

5000m

Gigabitni
Ethernet

10km

Gigabitni
Ethernet

10Km

Gigabitni
Ethernet

UTPkabl
kategorije5ili 100m
(5E)

Gigabitni
Ethernet

optikokablo
9/125

Viemodno
optikokablo

50/125
Monomodno

1000
1000BaseLH Mb/s

Zvezda

1000BaseZX

1000
Mb/s

Zvezda

1000BaseT

1000
Mb/s

Zvezda

optikokablo
9/125

Monomodno
optikokablo

9/125

17

Tabela10.SpecifikacijazaEthernet

Brzi Ethernet
Standard za brzi Ethernet (IEEE 802.3u) obuhvata dvije specifikacije za kablove 100BaseT
(UTP): 100BaseTX i 100BaseT4. Obe specifikacije zadravaju ogranienje maksimalne duine
segmenta kabla na 100 metara.
100BaseTX zahtijeva kabl kategorije 5. Poto kabl kategorije 5 spada u kablove boljeg kvaliteta,
on omoguava bolji prenos signala od standarda 100BaseT4. Kao i 10BaseT, standard
100BaseTX koristi samo dvije parice iz kabla. 100BaseT4 koristi kablove kategorije 3, kao i
starije Ethernet mree, pa je zato pogodan za nadgradnju postojeih mrea. Standard 100BaseT4
za prijem i predaju signala koristi sve etiri parice kabla.
Gigabitni Ethernet
Za gigabitni Ethernet postoje dve specifikacije: IEEE 802.3z (optiki kabl) i IEEE 802.3ab (UTP
kabl 1000BaseT). Standard 1000BaseT koristi kablove kategorije 5 ili poboljane kategorije 5
(poznata i pod oznakom kategorija 5E). Ovaj standard je napravljen kao nadgradnja postojeih
standarda za Ethernet mree oiene UTP kablom, iji segmenti ne prelaze 100 metara.
Ovim standardom postiu se vee brzine prenosa jer se koriste sve etiri parice kabla i nova
tehnika za pretvaranje bitova u signale, a to je pulsna amplitudska modulacija 5 (PAM-5).
Propusni opseg kategorije 5 jednak je propusnom opsegu kategorije 5E (1000 Mb/s) ako se
tokom oienja potuju dodatni parametri za testiranje, objavljeni u specifikaciji TIA/EIA TSB95.
Kategorija 5E je bolja zbog vee otpornosti na presluavanje.

18

Zakljuak:
Sve navedene i opisane komponente i proizvodi vezani za LAN-ove predstavljaju podlogu ili
kostur na kojeg dolaze mreni operativni sistemi (OS) i mreni softver, kako onaj isto
aplikativni, tako i komunikacioni softver, polazei od tablinih kalkulatora, tekst-procesora,
preko programa za upravljanje bazama podataka (DBMS) i knjigovodstvenih programa, do
klijenata elektronske pote ili programa za direktnu razmenu poruka (chat).
Takoer, da bi sve ovo funkcionisalo da bi se sve ovo zadralo u funkciji, te da bi se preventirale
potencijalne, greke, kvarovi i zastoji u mrei, preko je potrebna odgovorna administracija
(upravljanje i nadzor) LAN-a.
Lokalne raunarske mree su bile, jesu i ostae glavna pokretaka snaga informacionih aparata
modernih velikih firmi i kompanija, kao jedino sredstvo za brz prenos i razmenu razliitih vrsta
informacija, poevi od tablinih podataka, tekstualnih dokumenata i knjigovodstvenih podataka
do, u novije vrijeme, multimedijskih podataka (audio/video signala). Normalno, prenos
multimedije zahteva neto novije tehnologije i stabilniji prenos bez mnogo gubitaka.
Tehnologija se, kao i uvek, razvija. Propusnosti mrea vrtoglavo brzo rastu i obaraju granice,
tako da bi moglo doi do situacije kada problem nee biti komunikacija i brzina prenosa na
internetu ili u bilo kojoj drugoj, kako globalnoj, tako i lokalnoj mrei, nego e problem
predstavljati brzina rada samog raunara i komponenti u njemu, kakve ih danas poznajemo.
A poto je isplativost uvek bila glavna crta LAN-ova, stare mree bi mogle poiveti jo dugo uz
manje, jo uvijek priutive i isplative fizike nadograde. Za to vrijeme, super-brze propusnosti e
morati ekati potpuno nove i drukije generacije raunara, ije komponente nee kaskati za
optikim komponentama koje povezuju raunarske mree, njihove vorove i komponente.
Neki realni napredak u veoma bliskoj i dosta realnijoj budunosti LAN-ova mogao bi se nai u
razvoju novijeg i sigurnijeg mrenog softvera i mrenih operativnih sistema (jer sigurnost rada
na mrei u zadnje vrijeme postaje sve aktuelnije pitanje), kao i u uvoenju novih mrenih i
komunikacijskih standarda i protokola.

19

Literatura:
1."Umrezavanje racunara" - James F. Kurtose, Keith W. Ross, Racunarski fakultet, CET
2. ''Raunarske mree i prenos podataka'' - Prof. dr Mile Stojev,Elektronski fakultet Nis
3. Prezentacija "Racunarske mree- Ethernet tehnologije" - Prof. dr Slavko Gajin,
Elektortehnicki fakultet Beograd
4. "Uvod u raunarske mree" - Prof. dr Mladen Veinovi, Aleksandar Jevremovi, Univerzitet
Singidunum
5. www.wikipedia.org- Lokalna racunarska mreza

20