I Srbi naseljavaju Mars?

utorak, 11. jun 2013, 18:00 -> 18:07

etvoro ljudi e 2022. godine odleteti na Mars i na Crvenoj planeti ostati do kraja ivota! Za
kartu u jednom pravcu, meu 100.000 ljudi iz vie od 120 zemalja, nadmee se i 169 osoba iz
Srbije, rekao je za Novosti Aima Dogra, rukovodei menader holandske kompanije Mars
jedan.
Za privilegiju da budu vlasnici karte u jednom pravcu, meu 100.000 ljudi iz vie od 120
zemalja, nadmee se i 169 osoba iz Srbije, rekao je za Novosti Aima Dogra, rukovodei
menader holandske kompanije Mars jedan".

Putnici se nee vraati. Njih etvoro e biti prva grupa 'Zemljana' koja e kolonizovati Mars.
Kako godine budu prolazile, njima e se pridruivati novi 'Zemljani' i na taj nain zapravo

'postajati Marsovci'", kae Dogra, rukovodilac tima koji je i osmislio projekat Sledei najvei
korak oveanstva" i u njega uloio oko 10 milijardi dolara.
Kajanja nema. Ako neko i poeli da se vrati, to nee biti mogue, jer tehnologija za povratniku
misiju ne postoji.

Jedna od 169 prijava koja su iz Srbije stigle na adresu Mars jedan" pripada Borislavu Joviu,
27-godinjem studentu iz Novog Sada.
Uopte nisam proitao da, u sluaju da budem izabran, moram da provedem ceo ivot na Marsu.
Ja sam mislio da bi bio tamo nekoliko dana, malo razgledao Mars i onda nazad. Ne pada mi na
pamet da budem verzija nekog Adama na Marsu" kae Jovi i dodaje da bi se organizatorima
puta zahvalio i odbio poziv ako bi ga eventulano izabrali za let na Crvenu planetu.
Ovaj Novosaanin nema ni naroitog razloga da se nada da e biti pozvan da kolonizuje Mars.
Nije se dobro ni raspitao za uslove putovanja, a ni preterano potrudio da bude odabran.
U video-klipu, koji je trebalo da ga preporui kao jednog od etvorice putnika, otpevao je
pesmicu Idemo na Mars.

Za mesec dana, koliko je konkurs otvoren, recimo iz Amerike je stiglo 17.324 prijave, iz Kine
10.241, iz Velike Britanije 3.581.
Kandidati koji su nam do sada poslali kratke filmove o sebi dolaze sa svih strana sveta", kau
ljudi iz projekta Mars jedan".
Na kraju konkursa, od ukupnog broja pristiglih prijava izabrae stotinak najzanimljivijih,
najkreativnijih i najmotivisanijih linosti.

Odabrana grupa bie podvrgnuta nizu intervjua, fizikih i psihikih testova, a polovina e ui u
konkurenciju za etiri mesta koja vode na - Mars!

Oni koji preive" sve uslove konkursa e ak sedam godina provesti u trening kampu holandske
kompanije.
Kandidati e biti podeljeni u 10 ekipa po etvoro, a lanovi tima koji bude pokazao najbolje
rezultate na sedmogodinjim pripremama, postae... Marsovci.
Svih sedam godina priprema bie snimano i emitovano u formi rijaliti programa.
Imena ljudi koji budu otili na Mars, u istoriji e ostati upisana pored veliina kao to su Jurij
Gagarin i Armstrong", tvrdi sagovornik iz holandske kompanije.

Idemo na Mars kolonija na Marsu, naseljavanje crvene

planete
Mars
Mars je etvrta planeta Sunevog sistema po udaljenosti od Sunca. Dobila je ime po rimskom
bogu rata Marsu. Takoe se naziva i crvena planeta zbog svog crvenkastog izgleda kada se
gleda sa Zemlje.
Mars je udaljen 227 940 000 km od Sunca, i ima prenik 6794 km.
Marsova atmosfera je primetno drugaija od Zemljine, a sastoji se uglavnom od ugljen dioksida
(95.32%), uz male meavine drugih elemenata: azota (2.7%), argona (1.6%), kiseonika (0.13%)
i neona (0,00025%). Takoe sadri i vodenu paru (0.03%), a u polarnim krajevima je naen
ozon.
Prosena izmerena temperatura na Marsovoj povrini je 210 K (-63C), s maksimumom od 293
K (20C) i minimumom od 130 K (-143C).

Amerika kolonija na Marsu

Ilon Mask osniva i izvrni direktor privatne svemirske kompanije Space X, navodi da bi plan
naseljavanja poeo malim koracima sa grupom od desetak svemirskih pionira koje bi prevezao
na Mars na raketi na pogon od metana i tenog kiseonika.
- Na Marsu moete da zaponete samodovoljnu civilizaciju i da je razvijete u neto stvarno
veliko rekao je Mask, koji plan o kolonizaciji Marsa zove ivotnim osiguranjem za kolektivni
ivot.

Proizvodnja hrane i kiseonika na Marsu

Prva ekipa kolonizatora bi otila na Mars opskrbljena mainama za proizvodnju ubriva,

kiseonika i metana iz atmosfere Crvene planete, kao i graevinskim materijalom da izgrade
ogromne kupole u kojima bi uzgajali itarice sa Zemlje. Kupole bi bile izgraene pod pritiskom
ugljen-dioksida, jer bi se sa CO2 na Marsovom tlu mogle uzgajati itarice za hranu.

Prvi korak je da ovek sleti na Crvenu planetu, a Mask oekuje da e to biti izvreno u sledeih
15 do 20 godina. Faza dva bi zahtevala izgradnju brze rakete sa vertikalnim sletanjem. On
trenutno radi na planu velike rakete koja bi se koristila vie puta, a pria se da e se zvati MCT
masivni transport tereta ili transport za kolonizaciju Marsa.
Mask kae da e njegov projekat biti zabavna avantura za gledanje, ak i ako ne uestvujete,
poput sletanja na Mesec 1969.
Meutim, nita od kolonije ukoliko amerika vlada ne podri projekat finansijski.
- Neto novca mora da se potroi na uspostavljanje baze na Marsu. Re je o temeljima na samoj
lokaciji rekao je Mask.
- Za engleske kolonije u Americi trebalo je mnogo sredstava. Ali jednom kad se uspostave
redovni letovi na Mars, moete spustiti trokove na pola miliona dolara za nekog ko bi se
preselio tamo. ini mi se da ima dovoljno ljudi koji bi platili za to po razumnoj ceni zakljuio
je on.
Plan kolonizacije

Karta u jednom pravcu kota 500.000 dolara

Prva grupa kolonizatora bi izgradila kupole pod pritiskom CO2
Ugljen-dioksid bi omoguio da se na tlu Marsa gaje itarice
Populacija bi polako dosegla broj od 80.000 ljudi
Projekat kota oko 36 milijardi dolara
Pomo vlade od 0,25 ili 0,05 odsto od nacionalnog bruto proizvoda bila bi dovoljna

Holanani grade koloniju na Marsu

Pored Amerikanaca, Holandska organizacija Mars One takoe planira da napravi prvu koloniju
ljudi na Marsu, pa je odluila da zainteresovane volontere tamo poalje sa kartama u jednom

smeru. Ona je nedavno raspisala konkurs za putnike koji ele da 2023. odu na Crvenu planetu i
tamo ostanu do kraja ivota, a do sada se za taj projekat prijavilo ve vie od 1.000 ljudi iz celog
sveta.
Plan organizacije je da prvu grupu naseljenika ine etiri astronauta i etiri volontera, a njima e
se svake dve godine pridruivati po jo etiri nova stanovnika. Specijalni tim kompanije Mars
One birae one koji zadovoljavaju sve uslove da putuju u svemir, a prva testiranja poee
sledee godine.
Organizatori nameravaju da naprave i poseban reality show program, koji e pratiti selekciju
zainteresovanih putnika, pripreme onih koji su odabrani, kao i njihov odlazak. Na taj nain
nameravaju da sakupe dodatna novana sredstva za projekat, ali i privuku nove donatore koji e
finansirati sve

Naseljavanje Marsa postaje rijaliti ou

Holandska kompanija Mars One planira da zapone kolonizaciju Marsa i to do aprila 2023.
godine. Pre masovne kolonizacije, zapoee pripremu prve etiri osobe koje e tamo i otii a ceo
proces pratie kamere.

Astronauti za Mars svoju obuku zapoee 2013. godine, a naravno, kompanija od celog dogaaja
eli da napravi rijaliti ou koji e privui masovnu publiku to bi im, ako projekat uspe, donelo i
veliki novac.
Ideja se uinila fantastinom i Polu Romeru, koji je pomerio granice televizijske produkcije
svojim projektom "Veliki brat".
"Ovi ljudi celu ideju ine tako jednostavnom zato to razmiljaju van standardnih i ustaljenih
okvira, a ideja o jednosmernom putovanju ini mi se istovremeno preteranom i uzbudljivom.
Kada su mi prvi put prili sa idejom pomisliom sam da su ludi, ta to oni znaju i imaju da bi
mogli da urade neto to NASA ne moe", izjavio je.
Sam ou bie i izvor finansiranja kompletnog projekta koji e se na televizijama prenositi od
samog poetka i treninga astronauta.
Kad stignu do Marsa, doekae ih objekti opremljeni za ivot, a plan je da tamo ostanu da ive i
rade do kraja ivota.

Dve godine nakon to odu tamo, pridruie im se i ostatak ekipe kako bi polako poeli da
stvaraju zajednicu, pie na njihovoj slubenoj stranici Mars-one.com.
"Mars One je jedna nesvakidanja i hrabra inicijativa ljudi koji imaju viziju i matu. Ovaj
projekat ini mi se kao jedini ostvariv nain da oveanstvo ispuni svoj san o migraciji u
svemir", izjavio je profesor doktor erar Hoft, dobitnik Nobelove nagrade i jedan od osnivaa
kompanije.

Doi na Mars i ostati moda zauvek

Putovanje na planete Sunevog sistema, san vizionara star gotovo itav vek, i pored velikih
uspeha kosmikih sondi, kao da jo uvek pripada daljoj budunosti. Poto se posle programa
Apolo odustalo od letova ka Mesecu, Mars je izdvajan od ostalih planeta Sunevog sistema
kao prvi i najpovoljniji svet za posetu kosmikog broda sa ljudskom posadom i eventualno
naseljavanje .
Postoje brojni projekti, nekoliko desetina raznih na
naunim osnovama i tehnolokim mogunostima
zasnovanim pristupima putovanju do Crvene planete sa
povratkom na Zemlju. Putovanja do drugih planeta i
satelita Sunevog sistema gotovo da nisu ni razmatrana
jer, osim to su nepogodniji za boravak oveka, Merkur ili
Jupiterovi sateliti su i udaljeniji, a Venera osim vrele
povrine ima i veu gravitaciju to bi znatno otealo
povratak.
Mars je za sada jedina planeta koju bi ljudi, na osnovu
sadanjih tehnikih mogunosti mogli da posete i tamo
borave unutar odgovarajueg stambenog prostora, tzv.
habitata. Smena dana i noi u trajanju od 24 asa i 37
min. kao i gravitacija od 0,38 ge ine Mars najmanje
nepovoljnim od svih svetova Sunevog sistema a njegova
retka atmosfera omoguava atmosfersko koenje pri
sputanju tako da se na Mars moe spustiti vei teret
nego na Mesec gde se sputanje obavlja retroraketnim
sistemom.
Raniji projekti leta na Mars
Brojni projekti leta na susednu planetu - od Fon Braunovog Marsprojekta iz 1952, projekta
NASA-e sa kraja 60-tih, zasnovanog na nuklearno-termikom pogonu NERVA, pa preko niza
projekata do sovjetskog iz 1989. na solarno-jonski pogon, imali su zajedniku koncepciju koja bi
imala sledei redosled radnji: iz vie segmenata montiran na niskoj orbiti oko Zemlje
meuorbitalni kosmiki brod pokretanjem motora poveava brzinu sa 7,7 na 11,4 km/sec i
prelazi na meuplanetarnu putanju ka Marsu, tzv. Hohmanovu elipsu. Po stizanju u Marsovu
blizinu, ubrzan njegovom gravitacijom, opet pokrece motore, smanjuje sa 5,7 na 3,5 km/sec i
ulazi u orbitu oko Marsa. Potom bi se odvojio Marsov ekspedicioni modul-MEM sa posadom I,
opremljen termikim titom, usmerio ka Marsovoj atmosferi gde bi aerokoenjem smanjio brzinu
sa 3,5 km/sec na 0,2 km/sec da bi sistemom padobrana i retroraketa obavio meko sputanje na
povrinu.
Posle obavljene misije, uzletni deo MEM bi
poleteo sa Marsove povrine, postigao
Marsovu prvu kosmiku brzinu od 3,5 km/sec,

uao u njegovu orbitu, susreo se a zatim i spojio se sa meurbitalnim kosmikim brodom. Posle
prelaska posade u njegovu kabinu i odbacivanjem MEM-a pokrenuli bi se motori, poveala
brzina za 2,2 km/sec i on bi preao na meuplanetarnu putanju ka Zemlji. Po stizanju u blizinu
Zemlje, ponovnim ukljuivanjem motora ulo bi se u orbitu oko Zemlje, ili bi u drugoj varijanti
meorbitalni brod bio naputen a posada bi se u kapsuli nalik na komandni modul Apola
direktno uputila u Zemljinu atmosferu brzinom neto veom od druge Zemljine kosmike brzine.
Zakoni nebeske mehanike diktiraju vremensko trajanje pojedinih faza leta. Ako izuzmemo jonski
pogon koji zbog malog ubrzanja zahteva due trajanje manevara promene brzine a sa time i
vreme leta u celini, pojedine faze leta sa hemijskim ili nuklearno-termikim pogonom bi imale
sledee trajanje: put do Marsa bi trajao oko 250 dana, boravak na povrini oko 450, i put na
Zemlju opet 250 dana. Sa neto veim utrokom energije, misija bi se mogla skratiti na 180 dana
leta ka Marsu, 30 dana boravka na njegovoj povrini i opet 250 dana povratka na Zemlju.
Od nekoliko desetina razliitih projekata najozbiljnije je razmatran projekt NASA-e zasnovan
na nuklearno-termikom pogonu NERVA, koji je trebalo da bude sledei korak u osvajanju
kosmosa posle programa Apolo. Ali brojni problemi doveli su do obustavljanja tog projekta. U
to vreme, krajem 60-tih godina prolog veka, nije bilo jasno koliki je minimalan prostor potreban
posadi, da li da se koristi centrfugalna zamena za gravitaciju i kako da se to postigne, koliko su
sigurni rezervoari sa tenim vodonikom u toku viegodinjeg putovanja Ipak, glavni problem
je bio u tome to je nuklearni motor u vreme testova, iznenada gubio potisak. Razlog je u tome
to su produkti fisije u njemu apsorbovali neutrone i gotovo zaustavljali nuklearnu lananu
reakciju.
Prvi i najvei problem je polazna masa meuorbitalnog broad koja, u sluaju nuklearnog pogona,
treba da iznosi oko 1000 t na niskoj Zemljinoj orbiti. A ako bi se primenio hemijski pogon tj.
postojei raketni motori, bila bi potrebna masa od oko 2500 do 3000 t. Raketa nosa Saturn 5
koriena u progamu Apolo mogla je da podigne na nisku obitu oko 200 km visine od Zemlje
oko 118 t, to znai da bi bilo potrebno bar 10 lansiranja radi kompletiranja meuorbitalnog
broda na nuklearni pogon sa MEM-om. Ako bi se u povratku brod naputao i posada u kapsuli
direktnim ulaskom u atmosferu vratila na Zemlju, poetna masa bi se smanjila na 700 t. Neke
varijante projekta su razmatrale delimino atmosfersko koenje u atmosferi Marsa i Zemlje
itavog meuobitalnog broda koje bi utedelo gorivo ali bi bio neophodan termiki stit i
predstavljalo bi dodatan rizik. Takoe, razmatrana je varijanta sa proletanjem pored Venere u
povratku, to bi skratilo vreme leta ali bi povealo potronju goriva i unelo dodatne probleme
zbog vee blizine Sunca. Oigledno je da je problem otii na Mars ali da je jo vei problem
povratak na Zemlju. Konanu odluku ipak donose finansijeri projekta, a procena je da bi on
kotao oko 100 milijardi dolara, to je bilo sasvim neprihatljivo. Osnova celog projekta, raketa
nosa Saturn 5 je prestala da se izrauje i ta ideja je preputena istoriji neostvarenih projekata
Direktno na Marsovu povrinu
Devedesetih godina proslog veka objavljen je rad strunjaka NASA-e Zubrina, Bejkera i
Gvejla sa potpuno drugaijim pristupom letu na Mars (Mars direct). Razraeno je nekoliko
savim drugaijih osnovnih postavki:

- Direktno sputanje na povrinu Marsa. Umesto

da ulazi u Marsovu orbitu I da se potom posada u
posebnom modulu sputa na njegovu povrinu,
jedinstven kosmiki brod opremljen termikim
titom ulazi direkno u Marsovu atmosferu
brzinom od oko 5,9 km/sec, vri atmosfersko
koenje i meko se sputa na povrinu.
- Gorivo za povratak se proizvodi na Marsu.
Umesto da se nose sa Zemlje, teni metan i
kiseonik se dobijaju od ugljen-dioksida iz
Marsove atmosfere i vodonika doneenog sa Zemlje. Od 6 t tenog vodonika i 101 t ugljendioksida dobilo bi se 107 t metana i kiseonika uz korienje energije iz nuklearnog reaktora
snage 100kW. To gorivo bi se koristilo za pogon Marsovog terenskog vozila i za povratak na
Zemlju opet direktnim letom.
- Kombinacija automatskih letelica i letelica sa ljudskom posadom u odvojenim lansiranjima.
Prvo bi bila lansirana i sputena na Mars automatska letelica namenjena povratku na Zemlju ERV (Earth Return Vehicle) mase 40 t. Na njoj bi se nalazio nuklearni reaktor, odgovarajui
tehnoloki kompleks za proizvodnju navedenog goriva i za to potrebni vodonik .
Tek kada bi ona proizvela potrebnu koliinu goriva, krenuo bi kosmiki brod sa ljudskom
posadom, kao i u prethodnom sluaju lansiran treim stepenom rakete Ares 5, zajednike mase
na orbiti oko Zemlje od oko 130 t. Po postizanju brzine potrebne za prelazak sa Zemljine orbite
na meuplanetarnu putanju ka Marsu, brod bi ostao spojen odgovarajuim vezama-sajlama sa
praznim treim stepenom, a zatim zavrteo oko zajednikog centra mase ime bi se postigla
centrifugalna zamena za gravitaciju i posada potedela negativnog uticaja besteinskog stanja
tokom leta do Marsa.
Pri dolasku u njegovu blizinu, prazan stepen bi se odbacio a kosmiki brod direktnim ulaskom u
atmosferu, aerokoenjem i konano raketnim koenjem spustio bi se na povrinu, u blizini
prethodno spustenog ERV-a. Brod sa posadom bi ujedno bio i odgovarajuci stambeni prostorhabitat sa svim ureajima i materijalnim potrebama, a nosio bi i vozilo-rover sa kabinom pod
pritiskom i svim potrebnim uslovima za boravak posade tokom putovanja dugih do 1000 km po
Marsovom bespuu. Po zavretku misije, posada bi prela u ERV, pokrenula motore i postigla
brzinu od 5,9km/sec i meuplanetarnom putanjom krenula ka Zemlji. Prazan stepen ne bi bio
odbaen ve bi ostao povezan sajlama sa kabinom. Sistem bi se zavrteo i posada bi imala
centrifugalnu zamenu za gravitaciju sve do ulaska u Zemljinu atmosferu. Rarazraene su
varijante putovanja sa treim stepenom na hemijski pogon gde bi gorivo bilo teni kiseonik i
vodonik, i na nuklearni pogon koji bi zbog vee efikasnosti mogao da lansira teret za 50% vee
mase ili da znatno skrati vreme puta do Marsa pod uslovom da se prethodno takav pogon napravi
i ispita u kosmikim uslovima.
Ostati na susednoj planeti

Od 2005. godine poela je da se razmatra jedna jo radikalnija koncepcija leta ka Marsu (Mars
to stay). Njen zastupnik je Edvin Baz Oldrin, pilot lunarnog modula Apola 11 kojim su on i Nil
Armstrong obavili prvo sputanje na Mesec 1969. Ta koncepcija je zasnovana na tehnici slinoj
kao u projektu Mars direct, ali cilj je da se na Marsu izgradi trajna ljudska naseobina a ne da se
obavi ekskurziono putovanje koje bi bilo samo sebi cilj.
Oldrin smatra da nema svrhe da se ode na Mars bez namere da se tamo i ostane. Viziju
naseljavanja Marsa on poredi sa kolonizacijom Amerike - prvi doseljenici sa broda Mayflower
nisu doli da bi se posle nekog vremena vratili u Englesku ve da u Novom svetu zaponu i novi
ivot. Budui naseljenici na Marsu takoe treba da budu posveeni svojoj misiji, da budu
hodoasnici vizije oveanstva naseljenog na dva sveta Sunevog sistema, Zemlji i Marsu. Zato
troiti energiju da se na Marsu sintetie gorivo za povratak na Zemlju kada bi ona mogla da se
iskoristi za izgradnju podzemnog habitata za budue naseljenike, za preradu Marsovog regolita u
ciju stvaranja plodnog tla za uzgajanje biljaka potrebnih za ishranu ili donoenje vode tj. leda iz
podruija bliim Marsovim polovima?
Oldrin smatra da prvi naseljenici ne mogu raunati na povratak bar 30 godina jer je lake slati sa
Zemlje svu potrebnu opremu, energetske izvore, a u poetku i hranu, nego vraati ljude ma
Zemlju. Prvu misiju inili bi brani parovi u dobu oko 35 godine ivota, a svake dve godine
stizao bi kosmiki brod sa novim naseljenicima. Tokom jedne decenije, npr. 2030-2040, stvorilo
bi se malo naselje od tridesetak ljudi sa bar desetak novoroene dece koji bi bili prvi Marsovci!
Tek kada prvi naseljenici odrade svoj ivotni vek, oko 65 godine ivota a naseobina naraste do
nivoa izvesne samoodrivosti, njima bi bio ponuen povratak na Zemlju.
Baz Oldrin smatra da ne treba gubiti energiju i vreme novim letom na Mesec i uspostavljanjem
lunarne naseobine jer bi se samo ponovio scenario iz misije Apolo kada je ustanovljeno da na
Mesecu nema nieg vrednog uloenih sredstava, a i boravak bi bio tei nego na Marsu.
Javili su se i novi zagovornici misije bespovratnog naseljavanja Marsa, medju kojima i umetnici
inspirisani naseljavanjem Marsa, pa astronauti Miel i mit, uesnici misija Apolo 14 i Apolo
17, dr Lorens Kraus i mnogi drugi. Njihova poruka je jo direktnija: nema povratka na Zemlju
za uesnike prvih misija na Mars - treba im otvoreno rei da je to putovanje u jednom pravcu!
Ko bi se u 65. godini odluio na meuplanetarno putovanje I, posle 30 godina boravka u
uslovima Marsove gravitacije, prilagodio na 2,6 puta veu Zemljinu silu tee? Jasno je da
povratka nema. Koliko god bilo udno, oko 1000 ljudi se izjasnilo da bi pristalo na takvu misiju,
uglavnom lanovi Drutva za Mars (Mars society).
Ostvarljivost misije Ostati na Marsu
Prvi uslov za ostvarivanje putovanja na Mars je posedovanje dinovske rakete nosaa koja bi
mogla da podigne u nisku Zemljinu orbitu teret mase preko 100 t, koliko bi imao kosmiki brod
za direktan let sa treim stepenom za izbacivanje na meuplanetarnu putanju. NASA nastavlja
razvoj takvog nosaa na osnovu prethodnog projekta Ares 5 i planira da sa njom uputi
kosmiku kapsulu CEV u obletanje Meseca 2017.

U Rusiji se planira razvoj serije raketa nosaa Angara to bi dovelo do najmonije Angara
100 slinih mogunosti. I u Kini ima miljenja da je potrebna takva raketa. Ruski predsednik
Medvedev je najavio da e Rusija razviti raketne motore na nuklearni pogon, verovatno imajui
u vidu uspeno konstruisan nuklearni motor RD 0410 iz vremena Sovjetskog Saveza koji je, iako
nekoliko puta manjeg potiska od NERVA projekta NASA-e, prevaziao sve probleme koji su
obustavili taj projekt. Obavljen je i rusko-evropsko-kineski eksperiment MARS 500 dugotrajnog
boravka ljudi u simuliranim uslovima u zatvorenom prostoru kosmikog broda i aktivnosti na
poligonu slinom Marsovoj povrini. U SAD, privatna kompanija Space X uspeno je razvila
sopstvenu raketu nosa Falkon 9 i planira znatno vee nosae. Takoe uspeno razvija i testira
kapsulu dragon za prevoz tereta i posada do orbitalne stanice, mase oko 8 t, a u projektu Red
Dragon planira da direktnim letom takvu kapsulu bez posade spusti na povrinu Marsa.
Razvoj kosmikog broda za direktni let mase 40 t je izgleda samo pitanje uveavanja dimenzija
postojeih dostignua. Svet oigledno ide ka dostizanju svih tehnikih reenja potrebnih za
ostvarenje direktnog leta na Mars i naseljavanja susedne planete. Ali da bi se to i ostvarilo,
potrebno je da budu zadovoljeni i uslovi politike, ekonomske i propagandne prirode. Da li bi i
jedan politiar koji treba da pobedi na izborima doneo, za veinu biraa nehumanu odluku da
poalje ljude na Mars bez mogunosti povratka i da za to potroi nekoliko desetina milijardi
dolara poreskih obveznika? Koliko ima privatnih finansijera koji bi bili spremni da u cilju
reklame daju novac za tako nesto? ta ako doe do nekih nepredvienih problema koji se sada ne
mogu sagledati a ceo projekat zavri katastrofom, kao to ih je bilo u programu Spejs atl?
Logino je da takva misija teko prihvatljiva i da e se moda pre saekati koja decenija nego da
se ljudi upute na put bez povratka a da ni ne znaju kako e im na cilju zaista i biti. Americki
predsednik Obama je za sada obustavio planirani projekat naseobine na Mesecu, to bi logino
predstavljalo testiranje i uigravanje ljudi i tehnike za dalje letove. On je kao sledei cilj NASA-e
naveo let sa ljudskom posadom do nekog blieg planetoida, oko 2030, sa povratkom na Zemlju.
Sledei logian korak bila bi misija na Marsove satelite Deimos i Fobos. Sletanje na njihovu
povrinu je daleko jednostavnije zbog njihove male gravitacije nego na sam Mars, i moda bi
baze na njima, sa posadom ili automatizovane, mogle da proizvedu gorivo preradom silikata tla
potrebnog za povratak na Zemlju uesnika misije leta na Mars. Postoji realna nada da e razvoj
kosmike tehnike do 2030. dovesti do novih reenja i omoguiti da se prvi ljudi koji e posetiti
Mars vrate na Zemlju. Ako se neko potom i odlui da postane Marsovac, imae predstavu ta ga
eka. To podrazumeva i mogunost da se, ako na licu mesta shvati da je ipak doneo pogrenu
odluku, u razumnom roku vrati majci Zemlji. A do tada na Marsu ima puno posla za kosmike
sonde, rovere, robotizovane letelice pa i androidne robote koji bi bili prva prava prethodnica
misiji sa ljudskom posadom.