Najvanije biljke i biljne droge

sirovine za ekstrakciju alkaloida

Danas, alkaloidne droge predstavljaju sirovinu za

ekstrakciju i preiavanje alkaloida.
Prirodni alkaloidi ili njihovi derivati delimino
promenjene strukture, koriste se za izradu doziranih
farmaceutskih oblika (tableta, kapsula, draeja,
injekcionih rastvora).
Veoma retko se alkaloidne droge koriste za izradu
nekih galenskih oblika ili ekstrakata i fitopreparata.

Atropin

Bioloki izvor: Belladonnae folium et radix

Atropa belladonna, Solanaceae

Koren sadri 0.45 - 0.85%

List sadri 0.2 - 1.5% alkaloida

Mehanizam dejstva:

Deluje parasimpatolitiki
Centralno dejstvo
Blokada muskarinskih receptora

Atropin

Primena:

Spazmolitik (u tretmanu gastroitesinalnih, urinarnih i

unih kolika)
U pripremi za optu anesteziju
U kombinaciji za morfinom
U terapiji parkinsonizma
Kao antidot
Kod aritmija
Lokalno (u tretmanu reumatizma, iijasa, neuralgija)
U oftalmologiji kao midrijatik

Tradicionalno se koristi:

U kozmetici
U tretmanu bronhijalne astme
Kao otrov
U odreenim koliinama ima holucinogeno dejstvo

Hioscin (Skopolamin)

Bioloki izvor: Duboisia myoporoides i

D. leichardtii, Datura i Hyoscyamus, Solanaceae

Mehanizam dejstva:

Kompetitivni antagonist muskarinskih holinergikih receptora

u srcu, glatkim miiima i lezdama
Na CNS deluje sedativno

Primena:

U terapiji parkinsonizma
Za oputanje akutnog, bolnog spazma glatke muskulature
Kombinuje se sa papaverinom pred optu anesteziju
Antikinetik.

Biljke koje sintetiu tropanske alkaloide

Familija

Solanaceae

Rodovi

Atropa
Datura
Hyoscyamus
Scopolia
Mandragora
Duboisia

Atropa belladonna L. - Velebilje

Belladonnae radix koren velebilja

Belladonnae folium list velebilja

Belladonnae folium
Drogu predstavlja osueni list
velebilja. List se sakuplja tokom leta,
kada biljka cveta.
Osueni list je hartijast i lako lomljiv,
zelene boje, slabo dlakav, bljutavog i
nagorkog ukusa, opojnog mirisa.
Sadri 0.3% ukupnih alkaloida;
hiosciamin je zastupljen u najveoj
koliini.

Belladonnae radix
Osuen koren velebilja, Koren
se vadi u jesen.
Kada je suv, koren je smeuran,
uzdu naboran, sivosmee boje,
svetlije unutranjosti, branav,
sa vidljivom linijom kambijuma.
Ukusa je nagorkog i ljutog,
mirisa nema.

Sadri do 0.45% ukupnih

Belladonnae folium pulvis normatus; alkaloida; najvaniji je
Ph. Jug.V
hiosciamin.

Datura stramonium - tatula,

kunjak

Stramonii folium - list tatule

Stramonii semen - seme tatule

0.2-0.4% ukupnih alkaloida; 1/3

ini skopolamin

do 0.6% ukupnih alkaloida;

dominira hiosciamin

Hyoscyamus niger L. - bunika

Hyoscyami folium - list bunike

0.05-0.14% ukupnih alkaloida;
dominira hiosciamin

Hyoscyami semen - seme

bunike
do 0.3% ukupnih alkaloida;
dominira hiosciamin

Sirovine za industrijsku
ekstrakciju tropanskih alkaloida
Datura sanguinea.
To je nisko drvo koje raste u Kolumbiji, Ekvadoru i Peruu. Gaji se u
predelima vie nadmorske visine (do 3000 m). Listovi sadre do 0.8%
ukupnih alkaloida; koliinski je dominantan skopolamin. Na plantaama se
dobijaju tri etve godinje. Najvei proizvoa je Ekvador; 400 tona suvog
lista godinje.
Datura metel.
To je jednogodinja, zeljasta biljka. Vodi poreklo iz Indije, a gaji se u
zemljama Mediterana. Listovi sadre do 0.5% alkaloida; dominantan je
skopolamin.
I druge Datura vrste (D. innoxia - Meksiko, D. suaveolens, D. arborea Amazonija i Kolumbija) mogu se koristiti za ekstrakciju alkaloida; sve one
se tradicionalno koriste kao halucinogene biljke u ritualne svrhe.
Hyoscyamus muticus. To je viegodinja, zeljasta biljka iroko
rasprostranjena u Egiptu i Iranu. Gaji se za dobijanje sirovine za
ekstrakciju. Listovi sadre preko 1% alkaloida; dominira hiosciamin.

Ostale vrste koje se koriste za industrijsku ekstrakciju

trolonskih alkaloida

Duboisia myoporoides, Duboisia leichardtii.

Donji delovi biljke su odrveneli. Listovi su lancetasti, cvetovi cevasti s
belom krunicom, a plod je crna bobica. Obe vrste rastu u Australiji.
Stvoreni su brojni hibridi bogati alkaloidima; gaje se radi dobijanje
sirovine.
Zeljasti deo sadri do 3% alkaloida. Procesom genetike transformacije
stvorene su biljke koje sadre i do 5% alkaloida.
U zavisnosti od dominantnog alkaloida postoje hemijske rase ove vrste i
to: skopolaminska, hioscijaminska i nikotinska rasa.
Kao sirovinu za dalju preradu, Australija izveze u Evropu preko 500 tona
suvog lia godinje.

Kokain

Bioloki izvor: Erythroxylon coca,

E. novogranatense, Erythroxylaceae

Mehanizam dejstva:

Listovi sadre 0.7-2.5% alkaloida

Spreava vraanje neurotransmitera u presinaptiki neuron

Izaziva vazokonstrikciju

Primena:

Lokalni anestetik
U oftalmologiji i otorinolaringologiji
Stimulans CNS-a

Erythroxylum spp.;
Erythroxylaceae
Biljka.
bunovi specifino crvene kore.
Izrastu do 80 cm visine.
Cvetovi su belouti i sakupljeni u
pazuhu listova.
Plod je crvena kotunica.
Kao samonikle biljke rastu irom
June Amerike.
Danas se gaje (legalno i ilegalno)
specijalne sorte radi dobijanja listova
bogatijih alkaloidima.

Cocae folium
list koke
Drogu predstavlja osuen list
samoniklih ili gajenih biljaka
koke.
To je objajast, vie ili manje
koast list, ravnog oboda, zelene
boje, nagorkog ukusa i blagog
mirisa.
Za identifikaciju su
karakteristina dva kutikularna
nabora koja, na naliju, prate
glavni nerv.

Droga
Kao izvor droge koriste se dve vrste: Erythroxylum coca Lam. i
E. novogranatense (Morris) Hieron. U zavisnosti od varijeteta
ovih biljaka, dobija se droga razliitih karakteristika:
Erythroxylum coca var. coca - Huanako koka - kao
samonikla raste u Boliviji i Peruu; listovi su irokoeliptini i tamnozelene boje;
E. novogranatense var. truxillense - kao samonikla
raste u suvim predelima Perua Ekvadora; listovi su
eliptini, uski i svetlozelene boje;
E. novogranatense var. novogranatense - raste u
umama Kolumbije i Venecuele; listovi su eliptini i
izdueni, utozelene boje.

Sastojci.
- Koliina ukupnih alkaloida se kree od 0.5-1.5% (varijetet,
geografsko poreklo).
- Najzastupljeniji i farmakoloki najaktivniji je kokain (30-50%
od ukupnih alkaloida).
- Poto su estarska jedinjenja, alkaloidi koke su nestabilni i
podloni hidrolizi.
- Pored alkaloida, list koke sadri etarsko ulje s
metilsalicilatom, flavonoide i tanine.

Delovanje
Kokain je jedan od prvih prirodnih lokalnih anestetika.
Delovanje kokaina povezano je s blokadom transporta jona kroz
membranu neurona i ometanjem prenosa signala.
Ovaj alkaloid izaziva perifernu vazokonstrikciju.

Primena
- List koke se koristi za ekstrakciju kokaina.
- Danas se soli kokaina malo koriste u terapiji; nalaze primenu u
oftalmologiji i otorinolaringologiji.

Zloupotreba
- Kokaizan - vakanje lista koke.
- Kokainizam - korienje kokaina.

Lobelin
Bioloki izvor: Lobelia inflata, Lobeliaceae

Mehanizam dejstva:

Zeljasti delovi sadre 0.2 0.6% alkaloida

Deluje na nikotinski tip holinergikih receptora

Stimulie centar za disanje
Deluje kao stimulator ganglija i kao -adrenergiki
bronhodilatator
Simetrija molekula je uslov za delovanje

Primena:

Za odvikavanje od puenja
Za stimulaciju disanja

Disupstituisani piperidinski alkaloidi

alkaloidi lobelije

Biljka.
Niska (20-50 cm)
jednogodinja, zeljasta
biljka.
Stabljike su uspravne,
listovi izdueni, sedei,
naizmenini.
Cvetovi svetloplave
krunice sakupljeni su u
vrne cvasti.
Plod je aura.

Lobeliae herba - indijanski duvan, lobelija

Lobelia inflata L., Lobeliaceae

Lobelija raste u srednjim i istonim delovima

severnoamerikog kontinenta.
Danas se u Americi i Evropi gaji radi
dobijanja droge.

Droga.
Osueni, nadzemni deo biljke u cvetu.
Sastoji se od uglastih, izbrazdanih, dlakavih stabljika,
izlomljenih delova lista, mreaste nervature, nazubljenog
oboda i cvetova. Blagog je i kasnije ljutog ukusa, bez mirisa.
Sastojci.
-alkaloidi derivati N-metilpiperidina (0.6%).
O

OH
H

N
H
CH3

H3C

N
CH3

O
N
CH3

Lobelin

R1

OH

Izolobinin

R2

R1=R2=C6H5COCH2 :
Lobelanin
R1=R2=C6H5CH(OH)CH2 : Lobelanidin
R1=C6H5CH(OH)CH2 :
} Lobelin
R2=C6H5COCH2 :

Delovanje.
Lobelin stimulie centar za disanje i poboljava respiraciju.
Poveava osetljivost centra za disanje prema ugljen-dioksidu i deluje
refleksnim mehanizmom preko karotidnih hemioreceptora.
Deluje kao stimulator ganglija i kao -adrenergiki bronhodilatator.
Primena.
Droga se koristi za ekstrakciju alkaloida; retko se koristi u obliku
galenskih preparata.
Parenteralno se lobelin-sulfat koristi za stimulaciju disanja
novoroenadi i kod trovanja nekim gasovima.
Per os se primenjuje u programima odvikavanja od puenja.
Polusintetski derivat, tetrahidro-N-metilpiridina, izolobinin, po svom
delovanju je slian prirodnim alkaloidima lobelije, naroito po
antiastmatinom delovanju.

Nikotin

Bioloki izvor: Nicotiana tabacum i N. rustica, Solanaceae

Mehanizam dejstva:

Listovi sadre 0.5 9 % nikotina

Aktivator nikotinskog tipa holinergikih receptora

U malim dozama stimulie ganglije, a u veim dozama
izaziva blokadu
Deluje kompleksno na kardiovaskularni sistem

Primena:

Za odvikavanje od puenja (vake i flasteri)

Insekticid i antiparazitik u veterini
Toksian je i izaziva zavisnost

Nicotianae folium - list duvana

Nicotiana tabacum L., N. rustica L., Solanaceae
Biljka
Jednogodinja zeljasta biljka. Izraste do visine od
preko 2 m.
Listovi su krupni (do 50 cm dugi i do 45 cm iroki),
opkriljene lisne drke, naizmenino postavljeni.
Cvetovi su ruiasti, sakupljeni u terminalne cvasti.
Plod je izduena aura, puna sitnog semena.

Droga.
Osuen list gajenog duvana ili mahorke.
Listovi se beru odozdo nagore, sukcesivno, kako
sazrevaju.
Niu se na kanap i sue na promaji ili u vetakim
suarama.
Od suenja i fermentacije zavisi kvalitet duvana
(aroma).
Listovi su ravnog oboda, na vrhu zailjeni, peraste
nervature, tanki, svetlozelene boje kada su svei,
zlatnoute kada su suvi, hartijasti i krti, pomalo
lepljivi, naljutog ukusa i specifinog mirisa.

Sastojci
- alkaloid nikotin (0.05-10%)
- drugi hemijski srodne alkaloide.
- nikotin je uljasta, higroskopna tenost, levogira baza.
- nastaje metabolizmom nikotinske kiseline i ornitina.
- u biljnom tkivu se nalazi rastvoren u obliku soli s
limunskom kiselinom.
- dobija se destilacijom vodenom parom zaalkalisane
sirovine;
- eeri, organske kiseline; etarsko ulje u cvetu.

Delovanje

Nikotin se veoma lako resorbuje kroz sluznicu.

Deluje na vegetativni nervni sistem, kratkotrajnom
stimulacijom koja prelazi u trajniju depresiju svih
vegetativnih ganglija.
Na centralni nervni sistem i na skeletne miie deluje
slino; kratkotrajnu stimulaciju prati depresija aktivnosti i
paraliza.
Delovanje na kardiovaskularni sistem je veoma
kompleksno.

Primena
Koristi za ekstrakciju alkaloida, ali i za dobijanje
limunske kiseline.
Nikotin ne nalazi primenu u terapijske svrhe. Koristi se
kao kontaktni insekticid (10-20 g/l nikotin-sulfata) i
antiparazitik u veterinarskoj praksi.
Od njega se dobija nikotinska kiselina i amid
nikotinske kiseline (vitamini B kompleksa).
Danas se nikotin u obliku guma za vakanje i
transdermalnih flastera koristi za odvikavanje od
puenja (30-50 mg/dnevno).
Toksinost
Letalna doza nikotina za odraslu osobu je 60 mg.

Izohinolinski alkaloidi

Alkaloidi maka
analgetici, antitusici, spazmolitici

Morfin

Bioloki izvor: Papaver somniferum, Papaveraceae

Mehanizam dejstva:

Glavni sastojak opijuma

Agonistiki deluje na opijatne receptore

Inhibira peristaltiku aktivnost
Na CNS deluje kao anelgetik
...

Primena:

Jak analgetik
U dozama veim od 200mg je letalan

Kodein

Bioloki izvor: Papaver somniferum,

Opijum sadri 0.2 3.0% kodeina

Mehanizam dejstva:

Papaveraceae

Smanjuje bronhialnu sekreciju i deluje supresorno na

centar za kaalj i na centar za disanje
Izaziva bronhospazam
Smanjuje luenje histamina

Primena:

Antitusik
U kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom kao analgetik

Papaverin

Bioloki izvor:

Papaver somniferum, Papaveraceae

Chelidonium majus, Papaveraceae

Zeljasti delovi sadre 0.1 1% alkaloida

Mehanizam dejstva:

U opijumu je zastupljen u koliini od oko 1%

Oputa glatku muskulaturu

Primena:

Vazodilatator
U terapiji impotencije
Spazmolitik u terapiji gastrointestinalnih poremeaja, slabo
delovanje na CNS.

Morfinanski alkaloidi
Fenantrensko-izohinolinski
alkaloidi

Morfinanski alkaloidi su specifini za rod Papaver.

Tebain sintetie svega desetak vrsta ovog roda (Papaver bracteatum,
P. orientale).
Morfin je prisutan iskljuivo u P. somniferum i njegovom divljem srodniku P.
setigerum.

Tetrahidroizohinolinski
alkaloidi

Opium crudum - sirovi opijum

Papaver somniferum L., Papaveraceae

Biljka.
Jednogodinja zeljasta biljka.
Stabljika je uspravna, retko razgranata, do 1.5 m
visoka. Listovi su na kratkim drkama (donji) ili
obavijaju stabljiku (gornji), izdueno-jajasti, goli, po
obodu nepravilno testerasti.
Cvetovi su krupni (prenika do 10 cm), pojedinani
na vrhu stabljike.
Plod je aura loptasta ili izdueno-jajasta i sadri
brojna sitna bubreasta semena.
Svi delovi biljke sadre beli mleni sok.
Gaji se radi dobijanja semena; kod nas najvie u
Vojvodini.

Podvrste maka
Dve su gajene:
P. somniferum ssp.somniferum;
P. somniferum ssp. songaricum,
Trea je divlja, samonikla
P. somniferum ssp. setigerum (DC.) Corb.

Varijeteti maka
P. somniferum var. album - bela krunica, izduena aura, svetlosivo
seme - gaji se u Indiji i to je najpoznatiji "opijumski mak";
P. somniferum var. nigrum - purpurna krunica, loptasta aura, sivo
seme - gaji se u Evropi radi dobijanja semena;
P. somniferum var. glabrum - crvenoljubiasta krunica, spljotena
aura, sivoplavo seme - gaji se u Maloj Aziji.

ta sve moe da se iskoristi od maka?

- ranije se koristio opos i mekonium;
- opijum; Opium crudum
- Opii pulvis titratus
- soli alkaloida;
- suve makove aure bez semena;
- makova slama;
- makovo seme;
- masno ulje semena maka.

Faze u proizvodnji sirovog opijuma

Zasecanje aura u fazi opijumske zrelosti.
Sakupljanje i obrada zgusnutog mlenog soka.
Suenje.

Opium crudum je na vazduhu zgusnut i osuen

mleni sok dobijen zarezivanjem zelenih aura
opijumskog maka u odreenoj fazi (faza
opijumske zrelosti).
To je sjajna, tvrda, smolasta masa, zrnastog
preloma. Mrkocrvene boje, izuzetno gorkog i
oporog ukusa, specifinog narkotinog mirisa.
Delimino se rastvara u vodi i etanolu (40%
vodenog ekstrakta) i rastvor reaguje kiselo.

Sastojci sirovog opijuma

- alkaloidi (do 30 %):
- morfinani (morfin 3-25%, tebain 3% i kodein 4%),
- benzil-izohinolinski alkaloidi (papaverin 2.5%) i
- ftalil-tetrahidroizohinolinskih alkaloida (noskapin i narkotin 2-8%),
- protoberberinskih (kanadin, koptisin)
- aporfinskih (korituberin) alkaloida.
- eeri (20%),
- masne materije (4%),
- mineralne materije (do 8%),
- gumaste (rastvorljive materije - do 56%),

Alkaloidi se u opijumu nalaze u

obliku rastvorenih soli s
mekonskom (5-8%), fumarnom,
oksalnom i mlenom kiselinom.

- smolaste materije (nerastvorljive materije - do 20%)

- voda (10-15%)

Opii pulvis titratus

- standardizovani, spraeni opijum
- sadri 10 % morfina;
- odnosno 9,8-10,2 % (dozvoljene granice odstupanja);
- postupak standardizacije
- usitnjavanje
- odreivanje koliine morfina*
- preraunavanje;
- dodavanje indiferentnog praka ili opijuma sa
veom koncentracijom morfina;
- pakovanje (ampuliranje), oznaavanje, uvanje.

Ostale droge
Papaveris capita, suve makove aure bez semena,
koriste se kao sirovina za ekstrakciju alkaloida.

Makova slama, Papaveris stramentum se, takoe, moe

koristiti za ekstrakciju alkaloida.
Sastojci suvih makovih aura:
- oko 0.5% ukupnih alkaloida.

Opijumski alkaloidi se danas dobijaju ekstrakcijom iz suvih

makovih aura i makove slame.
Treba voditi rauna o hemijskoj prirodi morfina; amfoteran
alkaloid!

Delovanje.
Morfin
Delovanje na centralni nervni sistem:
analgezija,
depresija disanja,
inhibicija refleksa kalja,
promena ponaanja i zavisnost (mioza, munina i povraanje).
Periferni efekti:
pojaan tonus glatke muskulature,
oputanje popreno-prugastih miia,
kontrakcija sfinktera.
Papaverin
slabo delovanje na centralni
Kodein
depresivno na centar za kaalj.
depresivno na centar za disanje.
umanjuje sekreciju i luenje histamina.
slab je analgetik.

nervni sistem.
spazmolitiko delovanje
relaksacija glatke muskulature.

Noskapin

centralni i periferni antitusik.

Primena

Opijum se danas veoma retko proizvodi za medicinske potrebe.

Ne primenjuje se u obliku galenskih preparata.
Predstavlja sirovinu za ekstrakciju alkaloida.
Najvea koliina alkaloida se dobija ekstrakcijom iz suvih aura i makove
slame.
Morfin se parenteralno ili per os koristi kao analgetik, kod akutnih, jakih
bolova (pojedinana doza je 0.02 g; dnevna doza je 0.08 g).
Papaverin se koristi u terapiji senilnosti i kod razliitih cerebro-vaskularnih
oteenja, problema sa orijetacijom i ravnoteom, ishemije oka, artritisa i sl.
Soli kodeina i nekih polusintetskih derivata se koriste kao antitusici
(pojedinana doza je 30 mg).
U kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom ili paracetamolom, kodein (3060 mg) deluje kao analgetik.
Noskapin se koristi kao antitusik u terapiji neproduktivnog kalja (30-90
mg za odrasle; 1 mg/kg kod dece).
Polusintetski derivat, diacetilmorfin (heroin) izaziva jo jau
zavisnost od morfina.

Zloupotreba opijuma i morfina;

- opos (sok aure)
- mekonijum (ekstrakt zeljastih delova biljke);
- opijum;
- opijum za puenje;
- tinktura, morfin-hidrohlorid.
Psihika i fizika zavisnost;
- opioidni receptori
- endogene supstance (n-dorfini, kefalini...)

Tubokurarin

Bioloki izvor: Chondodendron tomentosum,

Menispermaceae

Mehanizam dejstva:

Kurare sadri 2 7% (+)tubokurarina

Kompetitivni inhibitor nikotinskog tipa holinergikih

receptora na motornim ploama
Blokira prenos nervnog impulsa na efektorni mii

Primena:

U hirurgiji, kao miini relaksans

OCH3
H3C +
N
H3C
H

Curare kurare

OH
O

H
CH3
N

N H

Biljke od
kojih se proizvodi kurare,
H N
rastuH na irokim prostorima
HO
amazonske
praume.

(+)-Tubokurarin

H3C

N
H

OH
HO
O

H
CH3
N

CH3O

(+)-Izohondrodendrin

Bisbenziltetrahidroizohinolinski
alkaloidi

H
Biljke
Menispermaceae i
LoganiaceaeOH
H

OH CH3O

OCH3

CH3
+
N familija
iz

+
H
N
CH3
formu

Imaju
niskog drvea, bunja,
C-Toksiferin
iblja
ili lijana.
Menispermaceae (rodovi:
Chondodendron, Curare,
Sciadontenia, Abuta, Telitoxicum).
Loganiaceae (Strychnos spp.).

Droga
Kurare je ukuvan, vodeni dekokt kore stabla, delova korena,
grana i izdanka biljaka iz ove dve familije.
To je gusta ili skoro vrsta smolasta masa, tamne boje, gorka,
slabog mirisa.
Postoje razliite vrste kurarea.
One se razlikuju po:
- oblastima u kojima se pripremaju,
- nainju pakovanja,
- biljnim vrstama od kojih se proizvode
- glavnim sastojcima, alkaloidima.

 Tub-kurare: pakuje se u cevice od bambusove trske; proizvodi se

u Brazilu i Peruu od biljaka iz familije Menispermaceae (rodovi:

Chondodendron, Curare, Sciadontenia, Abuta, Telitoxicum).
Kalaba-kurare: pakuje se u izdubljene male tikve, proizvodi se u
Gvajani, Venecueli, Kolumbiji od biljaka iz familije Loganiaceae
(Strychnos spp.).
Pot-kurare: pakuje se u male glinene posude; proizvodi se u
Amazoniji kombinovano i od biljaka familije Menispermaceae i
Strychnos vrsta.

Sastojci

OCH3
H3C

Loganiaceaea

N
H3C
H

Menisermaceae

OH
O

H
CH3
N

OH CH3O

N H
H N
H

(+)-Tubokurarin

2-10 %

OCH3
N
H3C
H

HO

OH
HO
O

CH3O

(+)-Izohondrodendrin

8-10 %

CH3
+
N

H
CH3
N

+
H
N
CH3
C-Toksiferin

OH

Tinospora augusta; Menispermaceae

Delovanje
Domorodaka plemena june i srednje Amerike koriste kurare kao
otrov
Alkaloidi
kompetiraju
acetilholinom
za holinergike
za strele.
Gotovo sa
trenutno
usmrti ivotinju.
Smrt nastupa
receptore
na motornim
ploama poprenoprugastih
miia.
zbog paralize
miia i prestanka
disanja.
Onemoguavaju stvaranje akcionog potencijala i tako
spreavaju
odgovor
na nadraaj.
Poto se sastojci
teko
resorbuju iz digestivnog trakta, meso
ivotinja
Proces sprovoenja
impulsa
nije poremeen
i miiza
reaguje
na
ubijene otrovnim
strelama
moe se koristiti
ishranu
direktni
nadraaj.
ljudi.
Oputaju tonus i izazivaju progresivnu paralizu.
Primena
Do pre desetak godina, izolovani alkaloidi (tubokurarin) su se
primenjivali u hirurgiji za relaksaciju miia.
Polusintetski derivati se danas primenjuju parenteralno uz
anesteziju.
Koriste se i prilikom intubacije dunika i sl.

Kolhicin

Bioloki izvor: Colchicum autumnale, Liliaceae

Mehanizam dejstva:

Seme sadri 0.2 1.2% alkaloida

Krtola sadri 0.1 0.6%

Spreava formiranje deobnog vreten i zaustavlja deobu elije

U biljnjim elijama prouzrokuje poliploidiju
Deluje kao citostatik
Antiinflamator

Primena:

U terapiji nekih kancera

U terapiji akutnog napada gihta
Visoko je toksian

TROPOLONSKI ALKALOIDI
Colchici semen et tuber - seme i krtola mrazovca
Colchicum autumnale L., Liliaceae
Biljka
Viegodinja, zeljasta biljka visoka do 25 cm.
Krtola je obrasla crnim ljuspastim listovima i nalazi se
na dubini od 20 cm.
U oktobru, iz pupoljka na mladoj krtoli, razvija se
ljubiasti cvet.
U prolee se razvijaju dugi, usko lancetasti listovi, celog oboda i paralelne
nervature i plod, trostrana aura.
Plod sazreva u leto, naredne godine u odnosu na cvetanje biljke.
Mrazovac raste na vlanim livadama i proplancima brdskog i planinskog
regiona. Kod nas je iroko rasprostranjen.
To je jedna od najotrovnijih biljaka naeg podneblja.

Droga
Drogu predstavlja osueno, zrelo seme mrazovca.
Plod se sakuplja tokom leta, kada se pokose livade.
Iz sakupljenih aura istresa se seme i sui, brzo na suncu ili u termikim
suarama.
Seme je loptasto, 2-3 mm u preniku, sa izratajem (karunkulom), grube
povrine, veoma tvrdo, izuzetno gorkog ukusa, bez mirisa.

Krtola se vadi iz zemlje u jesen, kada biljka cveta; ree u prolee.

Oisti se od listova, korena i zemlje, see na krike i brzo sui na
temperaturi do 65C.
Krtola je jedra, spolja tamna, u unutranjosti bela, branjava, gorkog
ukusa i bez mirisa.
Za ekstrakciju alkaloida, koristi se sirova krtola mrazovca.

Alkaloidi mrazovca, Colchicum autumnale

CH3O
CH3O

3
2

CH3O
1
CH3O

H
N
H
8

12
11

10

OCH3
Kolhicin

CH3O
O

HO

CH3

N
H CH3

HO
CH3O
CH3O

Androcimbin

HO

OCH3
OCH3

Autumnalin

Sastojci
Cela biljka sadri preko 40 alkaloida.
Veinom su to amidi koji su slabo ili uopte nisu bazni; ne formiraju soli.
Vaniji alkaloidi pripadaju grupi terpenskih alkaloida i u osnovi imaju
tropolonski skelet, a azot se nalazi u bonom nizu u aminskoj formi (kolhicin).
Kolhicin je amidni alkaloid; rastvara se u vodi, a u prisustvu svetlosti je
nestabilan i lako izomerizuje.
Colchici semen sadri 0.6-1.2% ukupnih alkaloida.
Colchici tuber sadri do 0.25% alkaloida.

Delovanje

Primena

Kolhicin je citotoksian.

Zbog izuzetne toksinosti, droge

dobijene od mrazovca se koriste samo
za ekstrakciju alkaloida.

Zaustavlja deobu elije u metafazi,

jer onemoguava stvaranje deobnog
vretena.
U biljnim elijama onemoguava
razdvajanje podeljenih hromozoma i
tako izaziva poliploidiju.
Kolhicin je antiinflamatorni agens
specifian za terapiju akutnih
napada gihta.
Ovakva aktivnost je povezana s
njegovim delovanjem na
polinuklearne neutrofile koji
predstavljaju centar kristalizacije
natrijum-urata.

Kolhicin se primenjuje oralno kod

akutnih napada gihta.
Kolhicin se koristi i za prevenciju
akutnih napada gihta kod hroninih
bolesnika.
Neki derivati kolhicina (kolhamin),
koriste se u terapiji poetnih formi
karcinoma koe.
Kolhicin se koristi:
- kao reagens za brojanje hromozoma
- u hortikulturi (za izazivanje
poliploidije kod ukrasnih biljaka).

Indolni alkaloidi
nastaju derivatizacijom triptofana

Emetin

Bioloki izvor: Cephaelis acuminata, Rubiaceae

Mehanizam dejstva:

Droga Ipecacuanhae radix sadri 1.8 3.5% alkaloida

Poveava sekreciju bronhijalnih lezda

Ireverzibilno blokira sintezu proteina

Primena:

Kao amebicid
U manjim dozama koristi se kao ekspertorans

MONOTERPENSKO-IZOHINOLINSKI ALKALOIDI
Ipecacuanhae radix - koren ipekakuane, ipeke
Cephaelis ipecacuanha (Brot.) Rich., C. acuminata Karsten., Rubiaceae
Biljka
Viegodinji, uvek zeleni polugrm. Izraste do 40
cm. Koren je plitak, iliast sa zadebljanjima pri
vrhu.
Listovi su naspramni, jajoliki.
Cvetovi bele krunice, sakupljeni u terminalnim
cvastima.
Rastu u praumama June Amerike (Brazil,
Bolivija, Nikaragva) i Centralne Amerike
(Kostarika, Panama).
Postoje pokuaji plantanog gajenja u Brazilu,
Indiji i Maleziji.

Droga
Osueni, zadebljali, crvoliko naborani delovi korena samoniklih ili gajenih
biljaka.
Koren rio ipekakuana je 15 cm dug i 5 mm irok, nerazgranat, gusto
prstasto naboran (Radix ipecacuanhae anellata minor). Spolja je
sivosmee boje, na prelomu svetliji, sa roastom korom i kompaktnim
drvetom koje se odvaja.
Koren kartagina ipekakuana je ireg promera
(do 9 mm), ali slabije naboran po povrini
(Radix ipecacuanhae anellata major).
Crvenosmee je boje.

Koren ipekakuane je gorkog i oporog je ukusa,

mirisa slabog i svojstvenog.

CH3O

CH3O

Sastojci

CH3O

Monoterpenskoizohinolinski alkaloidi.

CH3O

Gorki iridoidni heterozidi

CH3O

(7-dehidrologanin-sverozid).

Monoterpenskoizohinolinski heterozidi
(ipekozid)

CH3O

OCH3

OCH3
OCH3

OH
Psihotrin

O-Metilpsihotrin

CH3O
N

CH3O

H
H
N

H
H

Saponozidi, skrob
(kalcijum-oksalat (rafidi!).

N
H
H
N

H
H

OCH3
OCH3
Emetin

HO
HO

OCH3
OH
Cefelin

COCH3

H
CH3O2C

OGlu

Ipekozid

Alkaloidi su locirani su u parenhimskim elijama korinog dela.

Rio ipekakuana sadri do 2,5% meavine alkaloida sa 60-75% emetina.
Kartagina ipekakuana do 3,5% ukupnih alkaloida sa 30-50% emetina.

Delovanje
Oralno primenjeni preparati ipekakuane
izazivaju povraanje (emetici).
Efekt se ostvaruje direktnom perifernom
stimulacijom glosofaringealnih nerava i
vagusa, odnosno sekundarno,
delovanjem na centar za povraanje u
mozgu.
Emetin je bolji ekspektorans: drai
vagusne zavretke u elucu i refleksnim
putem poveava sekreciju bronhijanih
lezda.
Emetin je amebicid; unitava pokretne
oblike ameba, dok na cistine forme
deluje samo u dozama koje su toksine
za ljude (emetin spreava sintezu
proteina u animalnim, biljim elijama i
kod protozoa).

Primena
U malim dozama preparati
Ipecacuanhae radix (infuz) se
koriste kao ekspektorans
(pojedinana doza je 0.05 g
spraenog korena).
Izolovani emetin se retko koristi
kod amebne dizenterije.
Danas se pored drugih
jedinjenja, polusintetski
dehidroemetin koristi kod
akutnih oblika intestinalnih
amebijaza.

Ergot-alkaloidi;
alkaloidi raene glavnice
- uterotonici, uterostiptici, simpatolitici

Ergometrin

Bioloki izvor: Claviceps paspali, Clavicipitaceae

Mehanizam dejstva:

Izaziva kontrakcije miia uterusa

Primena:

U akuerstvu, porodiljstvu
Zaustavlja krvarenje
Kod poremeaja cirkulacije

Ergotamin

Bioloki izvor: Claviceps purpurea, Clavicipitaceae

Mehanizam dejstva:

Blokator -adrenergikih receptora krvnih sudova

Vazokonstriktor
Kompleksno delovanje na kardiovaskularni sistem

Primena:

Sadraj alkaloida u gajenim vrstama je oko 1%

U terapiji migrene

Toksian

Secale cornutum - sklerocijum raene glavnice

Claviceps purpurea Tulasne, Clavicipitaceae,
Ascomycatine
Gljiva
Claviceps purpurea je gljiva koja parazitira na mnogim
vrstama iz familije trava (Poaceae).
Koristila se gljiva koja parazitira na rai (Secale cereale).
Ova gljiva ima dva oblika: vegetativni (sfacelija) i trajni
oblik (sklerocijum).
Sklerocijuma (gust splet hifa).
Seksualni ciklus razvoja ove gljive:
sklerocijumu, stroma, peritecijumi, askospore, sfacelija,
konidiospore, sklerocijum.

Droga
Osueni sklerocijum gljive Claviceps purpurea koja parazitira na rai.
Sklerocijum je roast, duguljast, trobridan, zailjen na krajevima i
blago povijen (polumeseast oblik).
Dug je do 3 cm, irok do 5 mm, gladak, ponekad sa uzdunim
brazdama i pukotinama. Lako se lomi i ravnog je preloma.
Tamnoljubiaste je boje, specifinog uljastog ukusa, mirisa blagog na
gljive. Posle suenja, sklerocijum mora biti uvan nad
dehidratacionim sredstvom, na tamnom i hladnom mestu ne due od
godinu dana.

Proizvodnja
- sakupljanje iz prirode,
- biotehnoloka proizvodnja
- vetaka infekcija itarica konidiosporama,
- ekstrakcija derivata iz hranljivih podloga.

Sastojci:
- ergot-alkaloidi (min 0.1%).
- eeri,
- amino kiseline,
- biogeni amini,
- lipidi,
- steroli (ergosterol) i
- pigmenti (antrahinonske i ksantonske strukture).
Ergot-alkaloidi:
Ergot-alkaloidi
klavinske strukture,
hanoklavinske strukture,
derivati lizergne kiseline,
derivati izolizergne kiseline (dekstrogirog izomera).
Najvaniji su derivati lizergne kiseline:
kiseline
amidi lizergne kiseline sa amino-alkoholima (ergometrinska grupa)
grupa
= 20%;
ergo-peptidni alkaloidi (ergotaminska, ergotoksinska i ergoksinska
grupa) = 80%.

Aminokiselina*
u poziciji

R1

H
9
12
13

11

10

*8
*

14

4
3

HN1

CO
7

N6
CH3
H

10'

9'

OH 11'
8'
O
*
NH 2'
N7'
12'
* 3' * H
6'
N
4' 5'
O
O
H * R2
1
Tripeptidna grupa

Alkaloid

Ergotamin
Ergozin
Ergovalin
Ergostin
Ergoptin
Ergonin
Ergobutin
Ergokristin
-Ergokriptin
-Ergokriptin
Ergokornin
Ergobutirin

Ala
Ala
Ala
Abu
Abu
Abu
Abu
Val
Val
Val
Val
Val

Phe
Leu
Val
Phe
Leu
Val
Abu
Phe
Leu
Ile
Val
Abu

Pro
Pro
Pro
Pro
Pro
Pro
Pro
Pro
Pro
Pro
Pro
Pro

Ergopeptidni alkaloidi

* Ala - alanin
Abu - 2-aminobuterna kis.
Ile - izoleucin
Leu - leucin
Phe - fenilalanin
Pro - prolin
Val - valin

Delovanje
Delovanje ergot alkaloida je kompleksno i povezano je sa hemijskom
slinou sa biogenim aminima (noradrenalina, dopamina i serotonina).
Zbog toga se oni i vezuju za iste receptore, te ispoljavaju agonistike,
odnosno antagonistike efekte.
Ergometrin pokazuje oksitocinsko delovanje; pojaava osnovni tonus,
brzinu i snagu kontrakcije miia uterusa. Ovakvo delovanje je, uglavnom,
povezano sa stimulacijom -adrenerginih receptora u miometrijumu.
Ergopeptidni alkaloidi ispoljavaju delovanje vazokonstriktora, uterostiptika
i simpatolitika (parcijalni agonisti -adrenergikih receptora).
Kod 9,10-dihidro derivata ovih alkaloida, izraenije je simpatolitiko
delovanje.

Primena
Raena glavnica se koristi za ekstrakciju alkaloida.
Alkaloidi se koriste u akuerstvu, porodiljstvu i kod poremeaja
cirkulacije.
Ergometrin se koristi za zaustavljanje krvarenja posle poro aja ili nekih
intervencija.
Ergotamin i polusintetski dihidroergotaminski derivati se koriste kao
specifini analgetici u terapiji migrene.
Polusintetski derivat, dietilamid lizergne kiseline (LSD-25) je
psihoaktivna supstanca koja, za sada, nema terapijsku primenu.
Znaajna je zloupotreba ove supstance za dovo|enje u stanje euforije;
izaziva psihiku zavisnost.

Dodatak
Rod Claviceps sadri oko pedeset vrsta koje parazitiraju na razliitim
vrstama trava, familija Poaceae.
Gljive C. purpurea, C. paspali i C. fusiformis sintetiu alkaloide,
amidne i peptidne derivate lizergne kiseline.
Ostale vrste Claviceps imaju sposobnost sinteze klavinskih struktura,
koje za sada nemaju terapijsku primenu.
Klavini su znaajni kao sirovina za kasniju polusintezu i dobijanje
odgovarajuih alkaloida, a mogu se dobiti industrijskom fermentacijom
gljiva koje ih proizvode.

Naini dobijanja ergot alkaloida

- ekstrakcijom iz sklerocijuma koji se sakupljaju

sa vetaki zaraenih polja rai
- u labaratorijskim uslovima gajenjem gljivica u
saprofitskim kulturama

Saprofitske kulture roda

Claviceps
Fermentacija gljivica = saprofitski nain aerobno
submerzne kultivacije
-perspektivna
-ekonomina
-precizno kontrolisana
-proizvodnja i izolacija se izvode na
istom mestu

Alkaloid
Klavini

Soj
C. fusiformis F27
C. fusiformis W1
C. fusiformis B35
C. purpurea 129
C. purpurea 125/35
C. purpurea 59

Derivati lizergne kiseline

C. paspali NRRL 3027

C. paspali Li 342/SE 60
C. paspali CCM F-731

Ergotamin

C. purpurea ATCC 15383

C. purpurea FI 275
C. purpurea MUT 168
C. purpurea ATTC 20103
C. purpurea FI 43/14
C. purpurea FI/32/17
C. purpurea IC/39/20
C. purpurea Exy 20
C. purpurea D-M 838
Sphacelia sorgi

Ergozin
Ergokristin
Ergokornin i ergozin
Ergotamin i ergokriptin
Ergokornin i ergokriptin
Dihidroergozin

 Industrijsku proizvodnju je zapoeo Soll 1953.

=> ergotamin
C. fusiformis => agroklavini
C. paspalli => paspalinska kiselina => derivati
lizergne kiseline => peptidni alkaloidi i ergobazini
Nedostaci korienja saprofitskih kultura
C. purpurea: - brza degeneracija sojeva
- osetljivost na promene sastojaka
medijuma
-slabo luenje peptidnih alkaloida

Fermentacija

Odvija se u biolokom reaktoru-fermentoru

 Glavni prekursori biosinteze ergolina su

L-triptofan, mevalonska kiselina, dimetilalil
pirofosfat i S-adenozil-L-metionin kao donor
metil grupe
Kljuni enzimi u biosintezi:
-izopentil-pirofosfat izomeraza
-dimetilalil-triptofan sintetaza
-dimetilalil N-metil transferaza
-hanoklavin ciklaza
-agroklavin hidroksilaza
-citohrom P-45034

Ekstrakcija produkata iz podloge

Osnovne operacije pri izolaciji:
- uklanjanje nerastvornih supstanci filtriranjem,
centifugiranjem ili dekantovanjem
- primarna izolacija proizvoda adsorpcijom,
ekstrakcijom, precipitacijom ili ultrafiltracijom
- preiavanje frakcionom precipitacijom,
hromatografijom, hemijskom derivatizacijom i
dekolorizacijom,
- izolovanje konanih proizvoda kristalizacijom.

kristali ergotamina

Ezerin (Fizostigmin)

Bioloki izvor: Physostigma venenosum, Fabaceae

Droga Physostigmati semen sadri 0.3 0.5% alkalodia od kojih

je 0.15% ezerin

Mehanizam dejstva:
Inhibitor Ach esteraze
Izaziva miozu, bradikardiju,
bronhospazam,...

Primena:

Kao miotik u terapiji povienog intraokularnog pritiska

Kao antidot
U tretmanu Alchajmerove bolesti

Jednostavni indolni alkaloid

Physostigmati semen (Faba calabar) - kalabarski bob
Physostigma venenosum Balf., Fabaceae
Biljka
Viegodinja tropska lijana.
Dostigne duinu i do 15 m.
Cvetovi su ljubiasti.
Plod je mahuna s 1-3 semena, duga do 18 cm.
Raste u zapadnoj Africi, Gvineji, Nigeriji,
Kamerunu, Gabonu.

Droga
Osueno, zrelo seme.
Seme je bubreasto, na ispupenoj strani ima mrku brazdu s rafom, 3
cm dugo, 2 cm iroko, sjajno, mrke boje, izuzetno tvrdo, sladunjavog
ukusa, bez mirisa.
U unutranjosti, dva kotiledona zatvaraju upljinu ispunjenu vazduhom;
seme pliva na vodi.

Sastojci
Indolni alkaloidi (0,5%).
Najvaniji alkaloid je fizostigmin ili ezerin, njegov Noksid (genezerin), ezeramin, fizovenin.
Alkaloidi su estri alkohola
Belanevine i skrob.
ezerolina (fizostigmola) i
meti-karbaminske
H
kiseline.
N
O
CH3
CH3
H3C
Najvaniji
alkaloidi
N
+
N
O
N CH3
CH
3
O
H
3C
N H
Nestabilni su; razlau se
kalabarskog
boba
CH3
O
CH3
na metilamin, ugljenFizostigmin (Ezerin)
Neostigmin
dioksid i ezerolin.
H
Fizostigmin je kristalan i
N CH3
N
O
CH3
bezbojan, ali ve u
H3C
O
N
O
+
kontaktu sa vazduhom
O
H3C
N CH3
N H
raspada se i pocrveni.
O
CH3
Genezerin

Piridostigmin

Sve soli fizostigmina su,

tako|e, nestabilne;
salicilat je stabilniji od

Delovanje
Alkaloidi su reverzibilni inhibitori holin-esteraze
(parasimpatomimetici). Izaziva miozu, pojaano luenje,
bradikardiju, bronhospazam, muninu, greve.
koristila kao
sudski
otrov,
za proveru
krivice; samo
NRanije
oksid se
fizostigmina
slino
deluje,
a manje
je toksian.
preosetljive osobe, kod kojih je uzimanje semena izazvalo
povraanje, preivele su ispitivanje i proglaene su za nevine.
Primena
Droga se koristi samo za ekstrakciju alkaloida.
Soli fizostigmina se koriste u mastima i kapima za oi (1%) kao
miotik u terapiji povienog intraokularnog pritiska (glaukom).
Vrlo esto dolazi do iritacije konjuktive.
Primenjivao se i kod postoperativne atonije, ali ima mnogo stanja
kada je njegova primena kontraindikovana.
Danas se mnogo ee koriste sintetisana jedinjenja (na primer,
neostigmin i piridostigmin).

Rezerpin

Bioloki izvor: Rauwolfia serpentina, Apocynaceae

Mehanizam dejstva:

Koren sadri od 0.8 2% ukupnih alkaloida, odnosno 0.15%

rezerpina

Deluje kao simpatolitik

Prazni periferne rezervoare noradrenalina, a takoe i
kateholamina i serotonina

Primena:

U terapiji blage hipertenzije u kombinaciji sa tiazidnim

diureticima

Raubazin

Bioloki izvor: Rauwolfia serpentina,

R. vomitoria, Apocynaceae

Mehanizam dejstva:

Koren sadri 0.8 2%

Deluje kao selektivni 1 simpatolitik

Sniava krvni pritisak
Deluje slabo anksiolitiki

Primena:

U terapiji poremeaja perifernog cerebrovaskularnog

sistema
U kombinaciji sa drugim lekovima za terapiju senilnosti
Koristi se posle kranijalnih trauma

Ajmalin

Bioloki izvor: Rauwolfija vomitoria,

Catharanthus roseus, Apocynaceae

Mehanizam dejstva:

Blokira Na+ kanale

Blago usporava rad srca

Primena:

Antiaritmik Ia klase

 -KARBOLINSKI ALKALOIDI
Rauwolfiae radix - koren rauvolfije
Rauwolfia serpentina (L.) Benth. ex Kurz., Apocynaceae
Biljka
Stalno zeleni polubunovi ili nisko drvee. Rizom je
kratak, a koren je izuvijan, dug do 3 m.
Listovi rasporeeni u prljenovima. Eliptini, na vrhu
zailjeni, pri bazi sueni, prelaze u kratku lisnu drku,
tanki su i sjajni.
Cvetovi su beli do ruiasti, sakupljeni u terminalne
cvasti.
Plod se sastoji od dve crvene kotunice.
Vrste ovog roda uspevaju u tropskim i suptropskim
krajevima Azije i Afrike, na zemljitu bogatom azotnim
materijama. Danas se i planta`no gaje.

Droga
Osueni koren.
Dolazi u komadima duine do 15 cm.
Koren je spolja mrkosive boje, sa oiljcima od bonog korenja. Na
prelomu je svetliji, ute boje, koncentrino slojevit i zrakast.
Gorkog je ukusa, bez mirisa.
Droga se moe dobiti od razliitih vrsta, a najpoznatije su:
R. serpentina, R. canescens i R. vomitoria.
Sastojci
Alkaloidi 0.5-2.5% (meavine od preko trideset=monoterpenskoindolni (-karbolinski) alkaloidi.
- johimbanski tip
- heterojohimbanskog tipa
- dihidroindolni derivati = policiklini indolni alkaloid, ajmalin.

10

7
4

12

N
H

21

14

19

N
H

N
H

N
H

H
OCH3

H
CH3OOC

16

OOC

H3COOC

OCH3

N
H
H

Johimbin

Rezerpin

N
H
H

H
OCH3

H
CH3OOC

OOCCH CH

Rescinamin

H
CH3COOC
Serpentin

CH3

OCH3
OOC

OCH3
OCH3

Dezerpidin

OCH3

OCH3

H
CH3OOC

OCH3

OCH3

OCH3
OCH3

OH

Johimban

CH3O

CH3O

N
H

H
H

CH3COOC

CH3

Raubazin (Ajmalicin)

Najvaniji alkaloidi Rauwolfiae radix

N
H
H

OH

Ajmalin

CH2CH3

Delovanje
Rezerpin smanjuje koncentraciju serotonina u mozgu.
Pod uticajem rezerpina prazne se i depoi drugih biogenih amina.
Sedativna i neuroleptika aktivnost.
Glavna delovanja rezerpina se ostvaruju na centralni nervni sistem
i na kardiovaskularni sistem (periferna vazodilatacija).
Rescinamin i dezerpidin slino deluju.
Raubazin blokira -receptore i deluje kao simpatolitik.
Vee doze izazivaju inverziju adrenalinskog delovanja.
Umanjuje aktivnost vazomotornih centara, naroito u kimenoj
modini.
Prolazno poveava protok krvi u mozgu i deluje slabo anksiolitiki.
Ajmalin je antiaritmik.

Primena
Koren se koristi za ekstrakciju alkaloida, naroito rezerpina.
Rezerpin se jo uvek koristi kao antihipertenziv u kombinaciji s
tiazidnim diureticima.
Postoje brojne kontraindikacije za primenu lekova koji sadre
rezerpin, i on se sve re|e koristi.

Znaajniji je raubazin,
raubazin a njega u korenu rauvolfije ima malo.
Osnovna sirovina za dobijanje raubazina je koren Catharanthus
vrsta, naroito C. roseus (0.4%).
Raubazin se koristi u kombinaciji s drugim lekovima za terapiju
fiziolokih i psihikih manifestacija senilnosti.
Koristi se posle nekih kranijalnih trauma.

Vinblastin

Bioloki izvor: Catharanthus roseus, Apocynaceae

Mehanizam dejstva:

Zeljasti delovi sadre 0.001 0.005% vinblastina

Zaustavlja deobu elija

Utie na metabolizam aminokiselina i sintezu DNK
Blokira neurotransmisiju

Primena:

U terapiji Hodginsovog sindroma

U terapiji nekih karcinoma
Kod nekih autoimunih oboljenja krvi

Vinkristin

Bioloki izvor: Catharanthus roseus, Apocynaceae

Mehanizam dejstva:

Zeljasti delovi sadre 0.001 0.005% dimernih indolnih

alkaloida

Kao kod vinblastina

Primena:

Isto kao vinblastin

U terapiji mijeloma, limfoma i sarkoma

BINARNI INDOLNI ALKALOIDI

Catharanthi herba - herba madagaskarskog zimzelena
Catharanthus roseus G. Don, Apocynaceae
Biljka
Catharanthus roseus (syn: Vinca rosea L.)
Polubunasta biljka.
Donji delovi stabljike odrveneli.
Listovi naspramno rasporeeni ovalni,
na vrhu zaobljeni listovi, celog ruba.
Cvetovi su pojedinani, svetlije ili tamnije ruiasti.
Postojbina ove biljke je ostrvo Madagaskar, a raste u svim tropskim
krajevima.
Danas se gaji i kao dekorativna vrsta, ali mnogo vie za industrijske
potrebe.
Droga
Nadzemni, zeljasti deo se koristi za industrijsku ekstrakciju
alkaloida.

OH
C2H5

N
H

N
COOCH3
CH3O

OH
C2H5

N
H

C2H5
OCOCH3
N
H
COOCH3
CH3 OH
H

N
COOCH3
CH3O

Vinkristin (22-Oksovinkaleukoblastin)

Vinblastin (Vinkaleukoblastin)

Sastojci
H

CH3O

N
CH3

Vindolin

N
H

N
N
H

COOCH3

Katarantin

OH
C2H5

N
CH2CH3
OCOCH3
COOCH3
OH

C2H5
OCOCH3
N
H
COOCH3
COH OH
H

CH3

N
COOCH3
CH3O

C2H5

OH
N
H
CONH2
CH3 OH

Vindezin

Herba sadri 0.2-1% ukupnih alkaloida (95 jedinjenja). Pripadaju grupi

monoterpensko-indolnih alkaloida; indolni, dihidroindolne i
tertahidroindolizinske strukture (vindolin, katarantin i ajmalicin).
Farmakoloki aktivni sastojci su binarne prirode i nastaju povezivanjem
dva monomerna alkaloida; najvaniji se vinkristin (0.0003%) i vinblastin.

Delovanje

Primena

Citostatici.

Droga se koristi za ekstrakciju

binarnih alkaloida.

- Binarni alkaloidi katarantusa

se povezuju s tubulinom i
spreavaju formiranje
mikrotubula i deobnog
vretena.
- Blokiraju neurotransmisiju
(mikrotubule aksona) to je
osnova njihove
neurotoksinosti.
- In vitro blokiraju sintezu
proteina i nukleinskih kiselina.

Alkaloidi se u obliku liofilizata ili

rastvorenih soli koriste parenteralno.
- Vinkristin-sulfat se koristi u okviru
hemoterapije Hodgkinsovog
sindroma, razliitih vrsta limfoma i
sarkoma, kancera dojke i materice.
- Vinblastin-sulfat se primenjuje i
kod karcinoma jajnika i testisa.
Kao i veina ostalih citostatika, i ovi
alkaloidi imaju brojna sporedna
dejstva.

Hinin

Bioloki izvor: Cinchona succirubra, Rubiaceae

Mehanizam dejstva:

Kora sadri oko 6.5% ukupnih alkaloida, 30 - 60% alkaloidne

frakcije su alkalodi hininskog tipa

Deluje na izazivae malarije Plasmadium falciparum, P.

Malariae,...
Blokira adrenergike receptore
Na motorne ploe nerava deluje slino kurareu ali znatno
slabije

Primena:

U terapiji malarije, najee perniciozne

Ree se koristi kod miotoninih napada
Kao gorko sredstvo u osveavajuim piima

Hinidin

Bioloki izvor: Cinchona succirubra, Rubiaceae

Mehanizam dejstva:

Kora sadri oko 6.5% ukupnih alkaloida, 30 - 60%

alkaloidne frakcije su alkalodi hininskog tipa

Blokira adrenergike i muskarinske receptore

Deluje na miokard
Parcijalno inhibira Na+/K+ ATP-azu

Primena:

Antiaritmik Ia klase
U terapiji malarije
Prevencija nonih greva
Poboljanje apetita i varenja hrane

Cinchonae cortex - kora hininovca

Cinchona succirubra Pavon (syn. C. pubescens Vahl.),
Rubiaceae
Biljka
Uvek zeleno, visoko drvo.
Listovi koasti, sjajni, iroko-eliptini.
Cvetovi su sitni, sakupljeni u metliaste cvasti u pazuhu listova.
Plod je aura puna sitnog semena.
Postojbina ovog drveta je Juna Amerika: Kolumbija,
Peru, Ekvador i Bolivija.
Raste u amazonskom delu istonih padina Anda
na nadmorskoj visini od 1500 m do 3500 m.

Droga
Osuena kora grana, stabla i korena gajenih biljaka, starih 8-12
godina.
Kora stabla i grana je spolja sivo-smea, esto obrasla liajevima,
uzdu grubo izbrazdana, ispucala; iznutra cvena i fino izbrazdana.
Tvrda je, gruba, do 7 mm debela, vlaknastog preloma, vrlo gorkog i
oporog ukusa, slabog mirisa.
Kora oguljena s korena je deblja (do 9 mm), bez plute, crvene boje;
lomi se u nepravilnim komadima.

Drugi izvori drog

C. officinalis, C. ledgeriana, C. calisaya ...

Sastojci
- monoterpenski indolni alkaloida (do 6.5%); hinin i hinidin, cinhonin
i cinhonidin.
- polifenoli, katehinskim taninima (3-5%).
- hina kiselina (5-8%),
- triterpenski saponozidi,
- etarsko ulje.

Biljna vrsta

Koliina
alkaloida
(%)

Udeo hinina
(%)

C. calisaya

3-7

0-4

C. succirubra

4,5-8,5

1-3

C. officinalis

5-8

2-7,5

C. ledgeriana

5-14

3-13

Delovanje
Hinin deluje na eritrocitne, aseksualne oblike Plasmodium vivax i
P. falciparum (izontocid).
Hinin je blagi antipiretik, analgetik i uterotonik.
Hinidin, mnogo izrazitije od hinina deluje na miokard; smanjuje
osetljivost elija, skrauje vreme depolarizacije, a produuje vreme
relaksacije.
Cinhonin i cinhonidin deluju slino hininu.
Primena
Hinin se primenjuje za terapiju malarije
Hinidin se koristi u profilaksi sranih aritmija i fibrilacija pretkomora.
Ranije su se galenski preparati kore hininovca koristili kao gorki
tonici i stomahici, za poboljanje apetita i varenja hrane.
Danas se velike koliine soli hinina potroe u industriji
bezalkoholnih pia za dobijanje gorkog ukusa.

Pilokarpin

Bioloki izvor: Pilocarpus jaborandi,

P. pennatifolius, P. microphyllus, Rutaceae

Mehanizam dejstva:

Listovi sadre 0.7 0.8% meavine alkaloida od kojih je

najvaniji pilokartin

Stimulator muskarinskih holinergikih receptora

Izaziva miozu i smanjenje intraokularnog pritiska

Primena:

Miotik
U tretmanu lepre

Jaborandi folium (Pilocarpi folium) - list jaborandusa

Pilocarpus spp., Rutaceae

Biljka
Pilocarpus vrste imaju oblik niskog drvea
ili bunova.
Listovi su neparno perasto sloeni, sa 2-5
pari liski.
Rastu u Junoj Americi u Brazilu,
Paragvaju i Argentini.

Droga
Osueni listii razliitih Pilocarpus vrsta.
Listi je izduen, koast, celog oboda, peraste nervature. Vidljive su
sekretorne strukture u unutranjosti, a na naliju tamne mrlje. Nagorkog je
ukusa, rastrljan ima karakteristian miris.
Ako se vae, izaziva obilno luenje pljuvake.
Veliina listova i njihova konzistencija zavisi od biljne vrste od koje potie
droga. Za dobijanje droge se koriste:
P. jaborandi Holmes. (Pernambuko jaborandus; 4-12 x 2-4 cm);
P. pannatifolius Lemaire (Paragvajski jaborandus; tanji, sivozeleni list);
P. microphyllus Stapf. (Maranham jaborandus; 2-5 x 1-2.5 cm).
Sastojci
Imidazolni alkaloidi (0,2-1,8%) pilokarpin pilokarpidin, pilozin,
izopilozin.

H3C
N

etarsko ulje (0.5-1%).

(3S,4R)-(+)-Pilokarpin

H3C
N

O
N

O
N

O
Izopilokarpin

Delovanje
Ispoljava muskarinsku aktivnost acetilholina.
Izaziva kontrakciju miia sfinktera pupile i cilijarne muskulature,
to izaziva kontrakciju duice i miozu. Zbog toga je poboljano
dreniranje tenosti, to uslovljava smanjenje intraokularnog
pritiska.
Pojaava sekreciju u organizmu.
Pojaava spazam glatke muskulature.
Uslovljava bradikardiju.
Primena
Droga se koristi za ekstrakciju alkaloida.
Pilokarpin-hlorid se u obliku kapi i masti (1-2%) za oi koristi u terapiji
povienog onog pritiska.
Preparati pilokarpina manje iritiraju konjuktivu oka i bolje se podnose od
slinih preparata fizostigmina.

Taksol

O
O
O

NH

O OH
H

O
OH

OH O O

O O
Taksol

Bioloki izvor: Taxus brevifolia, Taxaceae

Mehanizam dejstva:

Kora sadri meavinu diterpenskih alkaloida od kojih je

najvaniji taksol

Vezuje se za mikrotubulin deobnog vretena i spreava

njegovu razgradnju do tubulina

Primena:

Protiv nekontrolisanog rasta i deobe malignih elija

U tretmanu karcinoma jajnika i kod metastaza
karcinoma dojke

Taxus brevifolia, T. baccata - Taxaceae

Biljka
Tisa se javlja u obliku niskog drveta ili buna.
Izraste do 10 m. Listovi su u obliku mekih, na vrhu
zailjenih etina, 2-3 cm dugi. Tamnozelene su boje,
spiralno rasporeene, ravnog oboda.
Plodovi su veoma karakteristine kotunice s
sonim, crvenim arilusom.
Pacifika tisa raste po umama istonog dela
severnoamerikog kontinenta.
Kod nas se sporadino javlja T. baccata, inae prisutna u
umama srednje Evrope.
Veoma je rasprostranjena kao hortikulturna, parkovska
vrsta.

Taxus brevifolia

Taxus baccata

Droga
Svi delovi biljke (kora, granice, listovi, mladi izdanci), se koriste za
ekstrakciju alkaloida.
O
O

Najee se koristi kora pacifike tise.

Kora se skida u periodu od maja do avgusta

NH

sa stabala koja su stara do 100 godina;

H
O

OH

ona daju najkvalitetniju drogu.

O OH

OH O O

O O

Izolovan 1971.

Taksol

Sastojci
Diterpenski estri tipa taksana koji sadre azot u molekulu - taksini (taksin A,
taksin B, taksol) i ima ih ukupno 0.6-2,0%.
Najpoznatije i farmakoloki najaktivnije jedinjenje je taksol (paklitaksel).
U kori pacifike tise ga ima u koncentraciji 0.01-0,02%.
Tisa sadri i kompleks flavonoida (biflavonoide), proantocijanidine, lignane i
td.

Delovanje.
Delovanje
Zbog prisustva etvorolanog oksetana i estarske funkcije u
bonom lancu, taksol poseduje antikacerogenu aktivnost.
Vezuje se za miktotubulin deobnog vretena i spreava njegovu
razgradnju do tubulina.

Primena
Terapija karcinoma jajnika, kao i kod metastaza karcinoma dojke.
Primena kod drugih oblika malignih oboljenja je u fazi ispitivanja.
Lekovi na bazi taksol i polusintetskih derivata taksola su kliniki
ispitani.

Registrovani lekovi
- na bazi paklitaksela
- na bazi 10-deacetil paklitaksela = docetaxel.

Prirodni proizvodi u terapiji:

- izolacija i preiavanja,
- odreivanje strukture,
- sinteza i potvrda strukture,
- farmakoloka isptivanja,
- promena pojedinih delova molekula i praenje farmakolokog
delovanja,
- dobijanje polusintetskih derivata boljeg delovanja i sa manje
neeljenih delovanja.

Solanum-alkaloidi su zastupljeni u vrstama roda Solanum,

familije Solanaceae.
Ovi alkaloidi nastaju metabolizmom holesterola, a azot koji ulazi u
njihov sastav potie, najverovatnije, iz arginina.
Steroidni solanum-alkaloidi imaju dva tipa skeleta:
spirosolan tip = azot ulazi u sastva okso-azospirodekanske
strukture,
solanidin tip = sadri indolizidinski ostatak.

Spirosolanski tip

Solanidinski tip
H

N
N
O
RO

RO
Solasodin (R=H)
Solasonin [R=-D-Glu(1-3), -D-Gal(1-), -L-Rha(1-2)]
Solamargin [R=-L-Rha(1-4), -D-Glu(1-), -L-Rha(1-2)]

Delovanje

H
H N

Antimikrobna aktivnost.
Primena

Solanidin (R=H)
-Solanin [R=-D-Glu(1-3), -D-Gal(1-), -L-Rha(1-2)]
-Solanin [R=-D-Glu(1-3), -D-Gal(1-)]
-Solanin [R=-D-Gal(1-)]
-Kakonin [R=-L-Rha(1-4), -D-Glu(1-), -L-Rha(1-2)]
-Kakonin [R=-L-Rha(1-)]
-Kakonin [R=-L-Rha(1-2), -L-Rha(1-)]

N
OH

O OH

Droge su se koristile kao diuretici i eksterno,

kod neuralgija.
H2N
HO

Solanokapsin
Danas se koriste kao Etiolin
sirovine za
ekstrakciju
steroidnih alkaloida.
H
H
Steroidno jezgro alkaloida predstavlja
osnovu za polusintetsko
N
N
O H
dobijanje steroidnih hormona.
O H

Trovanje

RO

RO

H
Tomatidin (R=H)
Tomatin (R=likotetroza)

Primeeni su i blagi oblici trovanja koji se manifestuju glavoboljom,

povraanjem, prolivima i halucinacijama.
Tomatidenol (R=H)
-Solamarin (R=solatrioza)

Solanum dulcamara
Nedozreli plodovi sadre 0.65% alkaloida i esto su uzrok trovanja.
Solanum nigrum
Herba sadri do 2% ukupnih alkaloida.
Nedozreli plodovi sadre i do 1.3% alkaloida.
Solanum tuberosum
Svi nadzemni delovi krompira sadre alkaloide (3-5 g/kg)
-solanin i -hanokonin.

Solanum laciniatum
Ova vrsta je poreklom iz Australije i s Novog Zelanda, ali se danas gaji
irom sveta.
Viegodinja zeljasta biljka, pri osnovi drvenastog stabla koje se uvek
trokrako grana. Listovi su duboko perasto deljeni, razliitog oblika.
Solani laciniati herba sadri oko 2% ukupnih alkaloida.
Najvaniji su alkaloidi solasonin i solamargin, koji pripadaju spirosolan
tipu.
Nezreli plodovi sadre do 5% alkaloida, a zreli plodovi su jedini deo
biljke koji nije otrovan.