x 7 Iskoristite pravo da zaatel we Sg Ono Sto jos Wni Od ovog broja kre¢emo sa novim serijalom naeg obraéanja prof dr Stanisi Stojijkovicu, postavljanjem zanimiljvih pitanja iz oblast ekologie organizma. S tom razlikom da ée pitanja sada postavjati oni koji se profesionalno bbave pripremanjem hrane ili savetovanjem u ishrani, é¢enju organizma, holistickim pristupom zdravju u celosti. Za drugi broj kao onoga koji pita izabrali smo mladu nutricionistkinju,tika-taka-vege kulinarku Mariju Burié. taéno u namirnica- | ma gubi zamrzavanjem i d ii je nutritivno opravdano zimi koristiti smrznuto povrée? jem povréa koje se na adekvatan rnaéin pripremi (blansira u rastvoru) omogu- vase ocuvanje vitalnih nutritivnih vrednosti Naravno, najbolje je korsttisveZe povrée, Zamrzavanjem | povrée gubi na vitaminu C. Pored toga, dolazi do biohe- tiskih promena koje zavise od vrste povréa, sadriaja vode, kao i sastava. Te promene su Eesto zanemarljive, jer se uglaynom zamrznuto povrée kuva. Grilovanjem idin- | stanjem na pari sokovi iz zamranutog povréa izgube se iz povréa, time se delimicno gubi na nutritivnoj vrednosti. Zamrznuto povrée su koristle mnoge civilizacije i pre pronalaska zamrzivaéa. Za svaku vrstu povréa propisan je tehno- loki postupak zamrzavanja i ‘odmrzavania - spi ko bi svoje udu- vanje njihovih svakodnevnih problema i porast lignih sposobnosti za funkcionalnije i dublje odnose sa drugima, na osnovama medu- sobne odgovornosti i fer-pleja ‘Berner je fiveo sam u svojoj ku¢i, koja se uglavnom sastojala od. jedne velike radne sobe sa bibliotekom i najveti deo vremena je provodio u tzv prirodnoj meditaciji. Uveée je imao obigaj da na Yelikom sonijevom radio-aparatu slusa vest iz celog sveta. Imao je ogromno interesovanje i potrebu da razume svetske i lokalne tokove éitave nae planete. Godine 1991, bile su éeste vesti o do- ¢gadanjima u ondaénjoj Jugoslavji. Povremeno bismo zajedno bili Ussituaciji da medusobno komentari8emo i analiziramo trenutna deavanja. Ono ito mi je i sada jo3 uvek zanimljvo, to je bilo nje- -govo uverenje da ée unutrainje granice morati da pretrpe prome- Te, Nikada nisam video da je bio pristrasan, ni o jednom drugom, pitanju tako da ne mislim da je bio ni u ovom sluéaju. Prosto, to je bio njegov zakljuak na osnovu onoga sto se tada emitovalo u ‘tar. Meni léno se tada veoma dopala ta njegova navika veeernjeg sluganja radija, ako da sam uskoro i ja nabavio sliéan radio-pri- jemnik i pratio iz daljine deSavanja u sopstvenoj driavi u tim, 2a ‘mnoge nave jude, nesretnim devedesetim godinama, Grupni sastanci u Bernerovoj zajednici su se odrZavali tri puta racinim danima tokom nedelje 0 je blo samo za ude iz komune, a njegove uéenike, dok su nedeljni skupovi bili otvoreni za sve 2a- interesovane. U okruzenju, medu nama koji smo imali priliku da ga redovno vidamo, viadalo je uverenje da je on u stanju da vrio brz0 proceni éoveka i da sagleda njegove jake i slabe strane ex Bemer godinama nije nikoga primao individuaino kod sebe. Praktikovao je grupne sastanke, tako da nisu postoj- le stvame prilike da se pojedinac raspituje o sebi. Ine, svi negovi uzenic su priteljkival takvu situacju i bili spremni da plate svaku cenu 2a takvu Zansu. Ligno sam imao takvu mo- ‘gucnost, er smo zajedno radi na anali i izmenama progra- ‘ma za trogodiinju 3kolu Kliringa. Jednog dana, odluéio sam da mu pokatem jednu njegovu fo- tografij, koju sam tih dana sam snimio, i zatrasio sam dari neSto napise na poledin,neito kao njegov savet meni. Nasmejao ‘se, poglecao me, napisao je neSto na poledini i prutio mije foto- ‘afi Sutradan sam otto u nablii grad, Adela, i uramio Je lzabrao sam najlepii ram, od eukaliptusovog drveta, koje je ‘ipiéno 2a Austral. Ta fotografia (desno) je i dale na mom radnom solu Utekstu koje taca napisao sto: Vol druge jude svi siojim srcem i dusom ine zaboravi da ja volim Tebe’ Carls Berner je, zajedno sa suprugom Avom, u Kalifo niji u mestu Kosta Mesa vodio centar 2a liéni razvoj i aiternativnu medicinu, treninge iz oblasti meduljudske ko- ‘munikacije, programe za prouzavanje liudskog uma, nalik nna dijanetiku Lafajeta Rona Habarda itd. Berner je tvrdio da je iskrena,istnita i otvorena komunikacija medu iudi- ‘ma kijuéni element koji pomaze da se liudi oslobode men- talne napetosti,razreée probleme i ponovo aktiviraju svoje ‘uspavane potencijale. On je svoj rad sa kijentima usmerio na to da im pomogne da otvore komunikacjske puteve izmedu sebe i drugih, da postanu bolji slusaoci, da pobolj- 4aju svoju sposobnost da sludaju druge ida ih razumeju ‘Ameritkiterapeut i duhovni ute, veliki, ako ne i najveci ‘autoritet pored Bernera u intenzivu prosvetljenja - Lorens Noje (Lawrence Noyes), dugo je saradivao sa Bernerom {iw svojoj knjizi .Enlightement Intensive: Dyad communi- ‘ation as a tool for self-realization” navedi kako je Ava, njegova supruga, imala glavnu ulogu u formiranju onoga to se u intenzivu naziva ,dijada’: Sama reé potiée od gréke reéi ,dyo" ito znaci dvoje. U kontekstu terapeutskog rada ‘odnosi se na dvoje koji rade u paru, jedan naspram drugog i naizmeniéno komuniciraju tako da jedan od njih sluka. To Je omoguéavalo da veci broj judi radi sa konkretnim tera- ppeutskim instrukcijama, pod nadzorom samog terapeuta, to je otvorilo moguénost za rad na sebi za one ljude koji nisisimali dovolino novea da angazuju terapeuta. Koreni tog principa rada potiéu iz dijaneticke prakse. Berner je do kraja karijere, do decembra 1976. odriao taéno 99 intenziva. Nakon toga se povukao i posvetio sop- stvenoj meditativno] praksi i poduéavanju uéenika u ko- ‘muni u blizini Adelaide, u brdima Australie. Postao je i uéenik indijskog gurua, utitelja joge po imenu ‘Svami Kripalvananda, Promenio je ime u Jogetvar Muni i nakon smrti svog utiteja nastavio je da poducava jogu kao samostalniucitel Berner je i druge obucavao da vode intenzive, te je usta- rnovijen i standardni format obuke za majstore intenziva, ‘On se sastoji od teoriskog dela, praktiénog polaganja isp ta, uéestvovanja iasistencije na intenzivima, te vodenje uz nadzor supervizora. Prviintenziv w Evropi odréao je Amerikanac Def Lav (Jeff Love) 1971, u Veliko) Britanjj. U Jugoslaviju ga je doneo beo- _gradski psiholog i pisac knjga o ezoterji lovie Slavinski, koji je upravo prvi intenziv proiao kod Diefa Lava. ‘Ovaj metod je vo brzo stekao populamost medu Jugoslo- venima zainteresovanim 2a duhovnostiligni razvo}-