AUTOMATIZACIJA I KOMPJUTERIZACIJA U KLINIKO-BIOHEMIJSKOJ

LABORATORIJI

UVOD
Kliniko-biohemijska laboratorija kao deo medicinske slube unutar zdravstvene
ustanove treba da ima svoj organizacioni i tehnoloki princip rada koji obezbeuje
nesmetan i efikasan protok humanog biolokog materijala i informacija. Automatizacija
se sprovodi radi poveanja produktivnosti rada, smanjenja broja zaposlenog osoblja,
smanjenja cene kotanja izvrene analize, odnosno smanjenja ukupnih trokova
zdravstvene zatite. Termin automatizacija primenjen na polju klinike hemije govori o
korienju laboratorijskih instrumenata i opreme za obradu uzoraka kod izvoenja
laboratorijskih testova u kliniko-biohemijskoj laboratoriji sa minimalnim uecem
tehniara. Brze promene u zdravstvenom sistemu povezane sa napretkom u tehnologiji
dovode do evolucije novih prilaza u laboratorijskoj automatizaciji.
AUTOMATIZACIJA U KLINIKO-BIOHEMIJSKOJ LABORATORIJI
Pod automatizacijom podrazumevamo mehaniki transfer ili samostalno prenoenje
uzoraka unutar kompleksa instrumenata koji sami za sebe pojedinano izvravaju
odreene etape u celokupnom analitikom procesu od samog uzorka do analitikog
rezultata. Razvoj automatizacije u klinikoj laboratoriji se odvija uporedno sa razvojem
proizvoake industrije i napredovao je od fiksne, jednostavne automatizacije, gde
jedan instrument izvrava zadatak ponavljanjem, do programabilne automatizacije koja
omoguava instrumentima izvoenje velikog broja zadataka.
Smanjenje trokova zdravstvene zatite u razvijenim zemljama sveta je doveo do
integracije manjih laboratorija u vee i efikasnije entitete. Ovi sistemi su skoro potpuno
automatizovani s obzirom da je tok uzoraka pacijenata organizovan u tzv struji
(engleski izraz stream). Uspena implementacija potpune automatizacije u mega
laboratorijama e verovatno predstavljati kljuni momenat prosperiteta klinikih
laboratorija u budunosti.
Vana prednost automatizacije je smanjenje variranja rezultata i greaka u analizama,
koje inae mogu biti est problem u toku manuelnog rada.
OSNOVNI KONCEPTI PODELE ANALIZATORA
Automatski analizatori se dele na osnovu vie razliitih kriterijuma. Prema tome da li
analizator radi jednu ili vie razliitih analiza istovremeno, razlikuju se jednokanalni i
viekanalni analizatori. Pomou jednokanalnih analizatora odreuje se samo jedan
parametar u datom uzorku, a pomou viekanalnih analizatora istovremeno se odreuje
vie razliitih parametara u datom uzorku.
Postoje jednokanalni analizatori sa fiksnim programom koji odreuju samo jedan
odreeni parametar (na primer analizatori firme Beckman pomou kojih se odreuje
koncentracija glukoze). Pomou fleksibilnih jednokanalnih analizatora izvode se

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

razliite analize, ali uvek samo jedna vrsta analize koja je u datom momentu zahtevana
i programirana (takvi su bili analizatori Abba 100 i Abba firme Abbott i Impact 400E
firme Gilford koji danas vie nisu u upotrebi). Prema nainu rada jednokanalni
analizatori mogu da se podele na sekvencijalne i batch analizatore. Na
sekvencijalnim analizatorima se redom odreuje jedan parametar za drugim, a sa
batch analizatorima istovremeno vie istih parametara.
Prema nainu rada viekanalni analizatori se dele na selektivne (diskriminarujue) i
neselektivne (nediskriminirajue) analizatore. Pomou selektivnih analizatora se
odreuje vie parametara u pojedinanom uzorku, ali samo oni koji su zaista zahtevani,
tako da se reagensi ne troe za odreivanja koja nisu traena. Neselektivni anlizatori
rade sva odreivanja iz svog programa u svim uzorcima, bez obzira da li su traena ili
ne (o ovoj vrsti analizatora koji vie nisu u upotrebi proitati u sledeem pasusu,
kontinuirani protoni analizatori).
Otvoreni i zatvoreni sistemi
Automatski analizatori se takoe klasifikuju kao otvoreni ili zatvoreni. Kod
otvorenog analizatora, operater je u mogunosti da promeni parametre vezane za
odreivanje i da pripremi ,,in-house" (one koje sam pravi) reagense ili da koristi
reagense od vie razliitih dobavljaa. Takvi analizatori obino imaju odreenu
fleksibilnost i lako se prilagoavaju novim metodama i analitima. Analizatoru sa
zatvorenim sistemom je potreban reagens u jedinstvenom kontejneru ili u obliku koji
obezbeuje proizvodja analizatora. Generalno, teni reagensi za otvorene sisteme
su jeftiniji od odgovarajuih komponenti potrebnih za zatvorene analizatore. Sa druge
strane, zatvoreni sistemi imaju skrivenu utedu zato to rekonstitucija ili priprema
reagenasa za korienje ne zahteva vreme tehniara. Varijabilnost koja se javlja pri
rekonstituciji suvih reagenasa moe biti prevaziena upotrebom unapred pripremljenih
tenih reagenasa ili kroz pripremu prethodno izmerenih tenosti. Stabilnost tenih
reagenasa za neke otvorene sisteme se sada pribliava duoj stabilnosti koja je
karakteristina za mnoge zatvorene sisteme. Veina sistema za imunoodreivanja su
zatvorenog tipa, kao i veina sistema razvijenih za POCT ("point of care testing")
primenu.
Prema principu rada automatski analizatori mogu da se podele u etiri grupe:
1. kontinuirani protoni analizatori
2. diskretni analizatori
3. centrifugalni analizatori
4. film analizatori
Kontinuirano protoni analizatori
Kontinuirano protoni analizatori su bili prvi upotrebljavani u kliniko-biohemijskoj
laboratoriji. U poetku su se koristili samo za jednokanalne analize, tj. izvodila su se
odreivanja svakog uzorka redom, jednog za drugim. Kasnije se razvila verzija ovih
analizatora kao viekanalnih gde se odreivanje svakog uzorka izvrava paralelno na
svakom kanalu. Poto je fleksibilnost ovakvih analizatora bila mala, zamenjeni su
svestranijim oblicima.
U kontinuiranim protonim sistemima reakcija se odigrava u cevima koje istovremeno
slue kao protoni kontejner i kiveta. Protok se odrava radom peristaltinih pumpi. Da

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

bi se kontrolisala koliina reagensa i uzorka korieni su razliiti unutranji dijametri

cevi pumpe. Meanje je postignuto proputanjem reaktanata kroz spiralne cevi.
Spreavanje kontaminacija tekueg uzorka uzorkom koji mu je prethodio (''carryover'')
je svedena na minimum ubacivanjem vazdunih mehuria u odreenim vremenskim
intervalima, ime se postignuto odvajanje uzorka. Uzorak je zatim dolazio u dijalizator
gde se dijalizom vrena deproteinizacija. Vazduni mehurii su uklanjani kada protok
reaktanata stigne do fotometra gde je oitavana apsorbancija. Kontrola temperature je
postignuta potapanjem spiralne cevi u termoregulaciona vodena kupatila. Vreme
reakcije je kontrolisano duinom cevi kroz koju uzorci prolaze. Kontinuirani protoni
analizatori su bili osnova za razvoj kasnijih automatizovanih sistema.
Prvi kontinuirani protoni analizator je razvio Leonarda Skeggs 50-ih godina prolog
veka i praktino je predstavljao prvi korak napred od manuelnog izvoenja
laboratorijskih analiza. Skeggsov pionirski ureaj, nazvan Tehnicon Auto Analizator, bio
je jednokanalni protoni batch analizator koji je davao jedan rezultat po analizi za
svaki uzorak pri brzini od 40 do 60 obraenih uzoraka po satu. Druga i trea generacija
kontinuiranih protonih analizatora, Tehnicon SMA (eng. Sequential Multiple Analyzers)
i Technicon SMAC (eng. Sequential Multiple Analyzer Computer), omoguila je
odreivanje vie parametara iz istog uzorka.
Diskretni analizatori
Kod ovih analizatora, pojedinane reakcije uzoraka su odvojene jedna od druge
odnosno uzorak i reagens se nalaze u pojedinanoj kiveti koja je fiziki odvojena od
svih ostalih kiveta. Kod ovog tipa analizatora izvode se samo odreivanja koja se
stvarno zahtevaju u datom uzorku (tako da se za ovu grupu anlizatora kae da
pripadaju selektivnim analizatorima). Ovaj princip je u suprotnosti sa kontinuiranim
protonim sistemima kod kojih svi uzorci prolaze isti put (ova grupa analizatora pripada
neselektivnim analizatorima). Rani diskretni analizatori, poput robota hemiara (eng.
vintage robot chemist) iz 1970. godine oponaali su faze manuelne analize. Kasnije su
razvijeni mnogi diskretni analizatori i jo uvek su u irokoj primeni u klinikim
laboratorijama.
Diskretni analizatori se arbitralno dele na osnovu toka uzoraka za vreme analize u dve
osnovne grupe i to u multitest i batch analizatore. Postoje dve klase multitest
anlizatora i to viekanalni (multichannel) i random-access analizatori (engleska
re random znai bez tanog plana, neuniformno, a re access put ili nain prilaza,
pristupa).
Primenom viekanalni (multichannel) analizatora obezbeuje se istovremeno
odreivanje vie parametara tako to se najpre izvri viestruko deljenje svakog uzorka
za svaki zahtevani parametar, nakon ega se vri njihovo pojedinano odreivanje. Svi
biohemijski anlizatori novije generacije pripadaju ovoj grupi analizatora.
"Random-access" analizatori su bili jedan od najeih oblika biohemijskih analizatora
kod kojih se vre pojedinana ili viestruka odreivanja i to samo ona koja se zahtevaju
za pojedinani uzorak (selektivni). Kod njih je mogue da se koristi bilo koji reagens i/ili
bilo koji uzorak u bilo koje vreme po bilo kom eljenom redu (to deskriptivno
predstavlja izraz "random-access"). Random-access analizator vri analize grupe
uzoraka sekvencionalno pri emu se za svaki analizirani uzorak vri odabir testova.
Testovi izvoeni random-access analizatorima su selektivni upotrebom razliitih

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

kontejnera sa tenim reagensima, razliitim pakovanjima reagenasa ili razliitim

tabletama reagenasa u zavisnosti od tipa analizatora. Ovaj pristup dozvoljava merenja
varijabilnog broja parametara i ujedno razliitih parametara u svakom uzorku. Profili ili
grupe testova za dati uzorak definiu se kada se traeni testovi unesu u analizator
putem tastature (to je korieno u veini sistema), uz pomo laboratorijskog
informacionog sistema i "bar-code" obeleavanja epruveta sa uzorkom ili odabirom
odgovarajuih pakovanja reagenasa od strane operatera. Random-access analizatori
ukljuuju kompjutere i mogu vriti vie merenja apsorbancije ili refleksije za svaki test.
Softver svakog analizatora programiran je tako da dozvoljava tehniaru koji upravlja
instrumentom, da napusti instrument na kratke periode vremena. Ova poslednja
karakteristika, nazvana walk-away automatizacija od strane proizvoaa i pruila je
mogunost tehniarima da upravljaju sa vie analizatora istovremeno.
Centrifugalni analizatori
Centrifugalne analizatore je izumeo i razvio dr. Norman Anderson i njegove kolege u
Oak Ridge Nacionalnoj laboratoriji ranih 70-ih godina prolog veka. Kod centrifugalnih
analizatora pojedinani alikvoti uzoraka i reagenasa pipetiraju se u zasebne komore
(odeljke, kivete) na rotoru. Uzorci se analiziraju paralelno, okretanjem rotora i
upotrebom rezultirajue centrifugalne sile za istovremeni transfer i meanje alikvota
uzoraka i reagenasa u radijalno postavljenim kivetama. Nakon toga kivete se rotiranjem
provode kroz optiki put optikog sistema. Pod kontrolom integrisanog kompijuterskog
sistema, iz svake kivete oitava se vie apsorbancija koje kompjuterski softver koristi
za izraunavanje aktivnosti enzima ili koncentracije supstrata. Iako su rani centrifugalni
analizatori analizirali jedan analit u vie uzoraka istovremeno, razvoj tehnologije za
odabir razliitih optikih talasnih duina ubrzo je omoguio da centrifugalni analizatori
izvode vie analiza istovremeno na razliitim talasnim duinama. Tako je rotor mogao
da sadri uzorke za vie razliitih testova u isto vreme i odgovarajui testovi za svaki
uzorak mogli su biti zadati unosom putem tastature. U naoj zemlji najzastupljeniji
centrifugalni analizator je bio IL Monarch 2000 firme Instrumentation Laboratory.
Film analizatori
Film anlizatori ili anlizatori koji rade na principu suve hemije koriste vieslojan film od
kojih jedan sloj slui za ultrafiltraciju uzorka (uklanjanje proteina) a ostali slojevi sadre
reagense u suvom stanju. Obojeni reakcioni proizvod se meri na principu refleksione
fotometrije na suprotnoj strani filma od one na kojoj je naneen uzorak. Analizatori koji
pripadaju ovoj grupi, a koji su danas u upotrebi su Vitros analizatori firme Ortho-Clinical
Diagnostics. Oni su zamenili nekada zastupljene analizatore firme Eastmen Kodak
Company (Ektachem 400 i Ekatchem 700). Nimalo ili veoma malo tenosti se koristi u
analitikim procesima koji se izvode na Vitros sistemima. Za bojene reakcije Vitros
koristi vieslojne, 16-mm kvadratne ploice u kojima su rastvoreni reagensi u
emulzijama aktivirani difuzijom tenog uzorka u slojeve. Za svaki od dostupnih testova
koristi se od 3 do 7 slojeva koji sadre reagense. Vitros takoe koristi ploice za
elektrometrijske testove koje inkorporiraju minijaturne jon selektivne elektrode. Kod ovih
ploica, referentni rastvor i uzorak pacijenta obezbeuju tenost koja pretvara elektrode
u elektrohemijske poluelije. Prednost ovih analizatora je u tome to rade sa malim
koliinama suvih reagenasa i uzoraka. Glavni nedostatak je u tome to analizatori
pripadaju grupi zatvorenih sistema s obzirom da se reagens filmovi mogu nabaviti
samo od proizvoaa anlizatora.

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

ZNAAJNI TERMINI KOJI SE KORISTE U LABORATORIJSKOJ

AUTOMATIZACIJI
Protonost
Izraz protonost (eng. throughput) predstavlja ukupan broj analiza koje su izvrene za
jedan sat. Ovo predstavlja osnovnu karkteristiku u odabiru odgovarajueg anlizatora za
datu kliniko-biohemijsku laboratoriju kako bi se posao balgovremeno zavrio da bi se
na osnovu rezultata laboratorijskih odreivanja donele odgovarajue klinike odluke.
Vreme zadravanja
Izraz vreme zadravanja (eng. dwell time) oznaava najmanje vreme potrebno za
dobijanje rezultata nakon poetka deljenja uzoraka. Kod nekih anlizatora rezultat moe
da se dobije ve u toku 15 sekundi za pojedinano odreivanje (na primer glukoza),
mada se dwell time obino kree u intervalu od 60 sekundi do 10 minuta. Izvesni
postupci kao to su kinetiki postupci za odreivanje aktivnosti enzima zahtevaju due
inkubaciono vreme usled ega je i dwell time due. Odreivanje parametara ije se
fizioloke promene deavaju brzo kao u sluaju parametara acido-baznog statusa
zahteva korienje analizatora ije se dwell time meri u sekundama.
Hitno odreivanje
Hitno odreivanje (stat) treba da se uradi pre drugih odreivanja to dovodi do prekida
u normalnom toku laboratorijskog posla. Iz ovih razloga svi anlizatori novije generacije
imaju izdvojen posebni deo na analizatoru na kome se odreuju hitni parametri u
uzocima. Re stat je skraenica od latinske rei statum to znai odmah. To vreme
ne bi trebalo da bude due od jednog sata od momenta donoenja hitnog uzorka u
laboratoriju (na primer odreivanje troponina kod pacijenata sa akutnim koronarnim
sindromom). Superstat odreivanja su ona iji rezultat treba da bude gotov za manje
od 10 minuta (na primer glukoza i parametri acido-baznog statusa), a za ova
odreivanja je neophodno da se kao uzorak koristi puna krv. Analizatori koji se koriste
za hitna odreivanja treba da imaju veliku protonost, ali kratko dwell time.
"Point-of-care" automatizacija
Izraz "point of care testing" (POCT) je poznat pod raznim nazivima ukljuujui "blizu
pacijenta" (engl. near-patient), decentralizovano i testiranje blizu bolesnike postelje.
Prednost POCT lei u znaajnom smanjenju celokupnog vremena odreivanja uzoraka
(vremena za dobijanje gotovih rezultata) i poveanja brige o pacijentu u odnosu na
centralizovano ispitivanje (u centralnim laboratorijama). Usavravanjem automatizacije
instrumenata POCT odreivanja su postala izvodljiva.

Laboratorijski sistem sa udaljenom automatizacijom

"Satelitske" laboratorije bez osoblja su mogue alternative centralne laboratorije.
Laboratorijski sistemi sa udaljenom automatizacijom (remote automated laboratory
sistem, RALS) omoguava potpuni nadzor i upravljanje iz centralne klinikobiohemijske laboratorije pri odreivanju parametara kao to su pCO2, pO2, pH,

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

elektrolita, glukoze ili hemoglobina, ime se smanjuju trokovi "satelistkih" laboratorija i

omoguuje brz odgovor s obzirom da se radi o kritino obolelim pacijentima. Prednosti
ovog sistema su u tome to nema transporta uzoraka, rizika od kontaminacije i posebne
obuke kadra, jer celokupan rad kontrolie ve obueni kadar iz centralne klinikobiohemijske laboratorije.

Konsolidacija i integracija
Reorganizacija klinikih laboratorija radi poveanja efikasnosti, kvaliteta i sniavanja
trokova obuhvata tranziciju od organizacije putem tehnologije ka organizaciji procesa.
Ona obuhvata kombinaciju procesa konsolidacije i integracije.
Konsolidacija predstavlja kombinaciju analitikih tehnologija u radne jedinice koje
pokrivaju irok spektar parametara iz razliitih disciplina kao to su na primer klinika
hemija i imunohemija.
Integracija predstavlja kombinaciju radnih jedinica putem mehanizacije pre- i postanalitikih etapa radnog procesa kako bi se obezbedio protok uzoraka unutar
laboratorije.
Tradicionalni izazovi procesa automatizacije
Tradicionalni izazovi procesa automatizacije su:
- ukupan broj obraenih uzoraka ("sample throughput")
- ukupno vreme odreivanja uzorka ("turnaround time", TAT)
- povratak uloenih investicija.
TIPOVI AUTOMATIZACIJE
Tehnoloki razvoj je omoguio razvoj vie tipova automatizacije i ukljuuje totalnu
laboratorijsku automatizaciju, modularnu laboratorijsku automatizaciju i POCT.

Totalna laboratorijska automatizacija

Kliniku laboratoriju koju je konstruiso dr. Masahide Sasaki i njegovi saradnici ranih
1980-ih na Kochi medicinskom fakultetu u Nankoku u Japanu je predstavljala rani
model totalne automatizacije klinike laboratorije. U Sasakijevoj laboratoriji, pokretne
trake su transportovale nosae sa uzorcima pacijenata kroz laboratoriju, do razliitih
analitikih radnih stanica, a pokretni roboti su vraali prazne nosae nazad na centralnu
lokaciju. Kada su ovi nosai stizali pokretnom trakom do svake radne stanice,
automatskim pipetama aspiriran je serum iz svake posude za zahtevane laboratorijske
testove. U nekim radnim stanicama, jednoruni stacionarni roboti vrili su ranije
programirano pipetiranje i osnovne pripremne korake na uzorcima pacijenta da bi se
postigle sloenije preanalitike faze obrade.

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

Sasakijeva laboratorija je bila prvi nagovetaj sistema totalne laboratorijske

automatizacije (engleski total laboratory automation, TLA). TLA je u osnovi
konstruisana na visokom nivou i ukljuuje automatizaciju nekih ili svih preanalitikih
etapa, kao to su centrifugiranje uzoraka krvi, aspiracija seruma iz centrifugiranih
epruveta u epruvete za deljenje, otvaranje epruveta (skidanje zapuaa), deljenje
uzorka u dodatne epruvete za deljenje (sekundarne epruvete), bar-code
obeleavanje i sortiranje epruveta prema unapred odreenim delovima u laboratoriji.
Kao dodatak, TLA sistem takoe ukljuuje sistem transporta, kao to je pokretna traka
koja doprema epruvete do odreenih automatskih analizatora koji su mehaniki
povezani na sistem za automatsku obradu uzoraka i vrenja analiza. TLA sistemi
takoe esto sadre mainu za ponovno zatvaranje epruveta, lokaciju dostavljanja
uzoraka koji nisu analizirani u povezanim analizatorima i automatizovan sistem
skladitenja za uzorke za koje je testiranje zavreno (zbog mogueg ponavljanja
testova, tzv rerunodreivanje ili naknadno odreivanje odreenih testova koje
proistie iz rezultata prethodno odreenih parametara, tzv. refleks odreivanje).
Sasakijeva vizija integrisane automatizovane laboratorije povezane sa demonstracijom
uspene primene robota dovele su do entuzijazma za primenu robotike automatizacije
klinikih laboratorija u ranim 1990-im. Na primer, entuzijasti su naglaavali sposobnost
robotikih sistema u poboljaju kvaliteta i reproducibilnosti odreivanja ime se
obezbeuju kraa "turnaround" vremena, smanjenje trokova testiranja i poboljana
sigurnost radnika.
Modularna automatizacija
Od sredine 1990-ih proizvoai su poeli da prodaju proizvode modularne
automatizacije kod kojih se odabrani moduli kao to su jon selektivne elektrode, linijski
drai ili trake mogu zajedno da integriu kako bi mogli da odgovore potrebama
pojedinane klinike laboratorije. Iako je modularna automatizacija bila uspeno
distribuirana u klinikim laboratorijama, bilo je raireno shvatanje da e automatizacija
preanalitikih faza, naroito sortiranje, centrifugiranje i deljenje uzoraka, izazvati
najveu utedu radne snage i trokova. Ove faze su bile kljune take za novi razvoj
automatizacije.

Sistemi laboratorijske automatizacije

Razvoj TLA i modularne automatizacije zahtevao je razvoj kompjuterskih sistema
poznatih kao sistemi laboratorijske automatizacije (engleski laboratory automation
systems, LAS) sa ekstenzivnim softverom koji podrava ove sisteme u klinikoj
laboratoriji.
INDIVIDUALNE FAZE U ANALITIKOM PROCESU
U cilju izvoenja kompletnog odreivanja nekog uzorka u kliniko-biohemijskoj
laboratoriji se zahtevaju sledee pojedinane operacije:
1.
2.

identifikacija i oznaavanje uzoraka

transport uzoraka u kliniko-biohemijsku laboratoriju

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

3.
4.
5.
6.
7.

rukovanje sa uzorcima i njihova obrada

priprema i raspodela reagenasa
faza hemijske reakcije
merenje
obrada signala i podataka i kontrola procesa

Identifikacija i oznaavanje uzoraka

Na ovu etapu automatizacija se moe primeniti u ogranienom stepenu. Identifikacija
uzorka je osnovna veza izmeu pacijenta i uzorka i vano je da se ona odrava kroz
transport uzorka u kliniko-biohemijskoj laboratoriji i kasnije tokom odreivanja kao i
izdavanja rezultata. Runo obeleavanje uzoraka, permutovan identifikacioni broj,
greke u itanju nalepnica, centrifugiranje uzoraka i deljenje u odgovarajue alikvote
mogu prouzrokovati znaajne greke u dobijenim rezultatima.
Postoje raznovrsne tehnologije za automatsku identifikaciju kao to su: "bar-code"
oznaavanje, optiko prepoznavanje, prepoznavanje pomou magnetne trake i
magnetnog mastila, identifikacija pomou glasa, radiofrekventna identifikacija i upotreba
pametnih kartica. Ipak, "bar-code" tehnologija je postala najire upotrebljavana za
automatsku identifikaciju uzoraka u kliniko-biohemijskoj laboratoriji, a ujedno je time
znaajno smanjena uestalost greaka.
Odmah po uzimanju uzorka biolokog materijala, na epruvetu sa uzorkom se nalepi
jedinstvena nalepnica, "bar-code" etiketa, koja se kasnije ita pomou jednog ili vie
"bar-code" itaa. Identifikacija koja sledi i pomone informacije se, zatim, prenose i
obrauju pomou sistemskog "software"-a. "Bar-code" oznaavanje uzoraka predstavlja
automatsko oitavanje informacija o uzorcima ("machine-readable"). Ovakav nain
oznaavanja uzoraka predstavlja veliku utedu u vremenu protoka uzoraka kroz
laboratoriju, ali zahteva poseban software i tampae. Danas se u klinikim
laboratorijama primenjuje linearni "bar code" i "matrix code" nain oznaavanje
uzoraka. Simbologija predstavlja izraz kojim se opisuju pravila kojima se specifikuje
nain na koji se podaci prevode u linije (stubie) i razmak izmeu linija. Linearni "bar
code" koristi lasersko oitavanje, a "matrix code" "charge-coupled device"-CCD
oitavanje. "Matrix code" oznaavanje uzoraka je uvedeno nedavno i odlikuje se nizom
prednosti u odnosu na linearni nain "bar code" oznaavanja. Ovaj nain oznaavanja
uzoraka prua vie informacija o uzorku (omoguava veu gustinu podataka), lake
oitavanje uzoraka, ne moe da se oteti, a poto se koristi poseban nosa, uzorci
mogu da imaju bilo koju orijentaciju i mogu da se primene razliite veliine epruveta.
Transport uzoraka u kliniko- biohemijsku laboratoriju
Za transport uzoraka u kliniko-biohemijsku laboratoriju se upotrebljava nekoliko
metoda ukljuujui kurirske servise, sisteme pneumatske pote, inska vozila i pokretne
robote.
Ranije su se ee koristili kuriri za transport uzoraka sa zbirnih mesta prema, kao i
izmeu kliniko-biohemijskih laboratorija. Iako su generalno pouzdani, servisi kurira
nose odreene probleme i to pre svega to oni obino rade samo izmeu mesta
prikupljanja u odreeno vreme, a esto dolazi do razbijanja ili gubitaka uzoraka.

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

Sistemi pneumatske pote obezbeuju bri prenos i pouzdani su ako su instalirani kao
servisi "od take do take". Meutim, kada se uvode prekidaki mehanizmi da omogue
nosau da alje uzorke na razne lokacije javljaju se dodatni problemi i deava se
pogreno usmeravanje uzoraka. Takoe, ovaj nain prenoenja uzoraka u nekim
sluajevima moe da dovede do hemolize uzoraka.
inska vozila imaju vei nosivi kapacitet nego sistemi pneumatskih cevi i omoguuju
automatsko odravanje nosaa uzoraka u uspravnom poloaju. Oni zahtevaju vee
jedinice (stanice) za unoenje i skidanje uzoraka i to esto ograniava lokaciju stanica,
pa i sam transport.
Pokretni roboti se sve uspenije upotrebljavaju za prenos uzoraka. Jo uvek se
prouava i razmatra upotrebljivost ovakvih sistema, jer se zna da imaju i neka
ogranienja kao to su potreba za grupisanjem uzoraka i kanjenje rezultata.

Rukovanje sa uzorcima i njihova obrada

U veini situacija kao uzorak koji se koristi na analizatorima predstavlja serum koji se
najee direktno uzima iz primarne epruvete. Epruvete i sve ostale posude za uzorke
treba da budu od inertnog materijala i takvog dizajna da imaju to manju neiskorienu
(neupotrebljivu) zapreminu. Takoe, adekvatnim tretmanom treba da se svede na
minimum mogua degradacija fotolabilnih i termolabilnih sastojaka u uzorcima.
Pre samog odreivanja, uzorci se dre u ulaznoj zoni analizatora i kod veine
analizatora se uzorci za svaku sledeu fazu mogu pripremiti na posebnom nosau, dok
je prva faza jo u toku, to poveava operativnu efikasnost. Takoe, poeljna osobina
nekih analizatora je mogunost umetanja novih uzoraka ispred onih koji su ve
smeteni u ulaznu zonu, to dozvoljava pravovremenu analizu uzoraka sa visokim
medicinskim prioritetom kada stignu u kliniko-biohemijsku laboratoriju.
Kod veine sistema uzorak se dodaje pomou tanke, nerajue eline igle koja
aspirira definisanu koliinu uzorka i pipetira u odgovarajuu reakcionu posudu. Na
osnovu merenja nivoa uzoraka a i reagenasa, obezbeuje se da vrh igle ulazi do
odreene visine ispod nivoa uzorka i reagensa, ime se spreava prskanje i prenos
infektivnih agenasa. Veoma vanu karakteristiku biohemijskih analizatora predstavlja
nain na koji je proizvoa reio da se u toku deljenja uzoraka detektuje koagulum, kao
i da ne doe do tzv. crush efekta (lomljenja epruveta ili kiveta). Takoe u cilju
spreavanja kontaminacije, na tritu postoje sistemi zatvorenih posuda za
uzorkovanje, pogotovo za hematoloke analize.
Glavna razlika izmeu kontinuirano protonih i diskretnih sistema predstavlja nain na
koji uzorak dospeva u analizator i njegov kasniji transport kroz analizator. U
kontinuirano protonim sistemima uzorak se aspirira pomou sonde za uzorkovanje u
struju tekueg fluida pomou koga se transportuje u analitiku jedinicu u instrumentu.
Kod diskretnih analizatora uzorak se aspirira u reakcionu posudu, u koju se, takoe
pomou pipete dodaju i reagensi. Potencijalni izvor greaka kod oba ova sistema
predstavlja "carry-over", s obzirom da se ista igla koristi za deljenje jednog uzorka za
drugim.

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

"Carry-over" je definisan kao kontaminacija tekueg uzorka uzorkom koji mu je

prethodio. Poto ima neeljene efekte na rezultate analize, mora se svesti na minimum,
a to ukljuuje aspiraciju tenosti za pranje (kao to je fizioloki rastvor ili voda) ili
povratno ispiranje igle (tenost za ispiranje prolazi kroz iglu u smeru suprotnom od
smera aspiracije uzoraka i dalje u posudu sa otpadom).
Kod veine diskrenih sistema "carry-over" se smanjuje podeavanjem adekvatne
razmere aspiriranog uzorka. Razmera moe ii do 4:1, kako bi se ograniio "carry-over"
na vrednost manju od 1%. Kod protonih sistema "carry-over" se smanjuje ubacivanjem
segmenata vazduha u struju tako da se tenost uz zid cevi tera na protok ka sredini
cevi.
Vanu karakteristiku biohemijskih anlizatora predstavlja podatak koji proizvoa navodi
o veliini carry-over-a.

Priprema i raspodela reagenasa

Veina automatskih sistema upotrebljava tene reagense smetene u plastine ili
staklene posude. Neki od analizatora koriste reagense u obliku suve film tablete ili u
obliku impregniranih traka, a neki koriste elektrode koje reaguju sa uzorcima. Kod
gotovo svih sistema su obezbeena hladna skladita za uvanje reagenasa na
temperaturi 4-10 oC.
Na ambalai reagensa se nalaze nalepnice koje omoguavaju identifikaciju reagensa,
informacije o zapremini sastojaka ili broju testova za koje e biti upotrebljeni, roku
upotrebe i broju serije. Danas su to najee "bar-code" nalepnice koje sadre neku ili
sve ove informacije.
Teni reagensi se uzimaju i raspodeljuju u reakcione posude ili pomou pumpi (kroz
cevi) ili pomou igala, kada je neophodno pranje ili ispiranje sondi, zbog mogue
kontaminacije.

Faza hemijske reakcije

Ovo je deo analitikog procesa u kome uzorci i reagensi stupaju u hemijsku reakciju.
Deava se u epruveti (kao kod protonih sistema), u reakcionim posudama ili kivetama
koje mogu biti namenjene za viekratnu upotrebu, gde se zahteva procedura pranja ili
za jednokratnu upotrebu (to se sve ee koristi u diskretnim sistemima).
Kod "film" analizatora uzorak i reagens se meaju procesom difuzije. Kod protonih
analizatora meanje se vri primenom meajue spirale. Kod diskretnih analizatora
meanje se odvija:

pokretanjem reakcione posude

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

10

meanjem pomou mealice ili tapia

protreskivanjem pomou mehuria vazduha ili ultrazvunih talasa
energinim ubacivanjem uzoraka u reakcionu posudu.

Reakcija izmeu uzoraka i reagensa se odvija na konstantnoj temperaturi, koja se

postie primenom termoblokova, vazdunih ili vodenih kupatila. Ureaji koji obezbeuju
konstantnu temperaturu su elektronski kontrolisani.

Merenje
Osnovni naini automatskog merenja su:
1.
2.

"in situ" (unutranje) merenje koje se vri tamo gde se deava reakcija
eksterno (spoljanje) merenje koje podrazumeva prenos uzorka od originalne
pozicije do ureaja za merenje.

Unutranje merenje kao nain merenja koristi veina analizatora. Zasniva se na

principu refleksione fotometrije ili pomou integralne elektrode (koje se najee koriste
za odreivanje elektrolita).

Obrada signala i podataka i kontrola procesa

Povezivanje i integracija kompjutera u automatskim analizatorima i analitikim
sistemima imaju veliki uticaj na prikupljanje i obradu analitikih podataka. Analogoni
signali iz detektora se rutinski i brzo konvertuju u digitalne oblike pomou analognodigitalnog konvertora. Kompjuter, zatim obrauje digitalne podatke u trenutno
upotrebljive izlazne rezultate tako to vri:

prikupljanje odgovarajuih signala i izraunavanje srednje vrednosti signala

poreenje sa "blank" reakcionom smeom
matematiku transformaciju nelinearnih u linearne vrednosti

Dalje, kompjuter u automatskim analizatorima uestvuje u:

praenju rezultata testova i proveri da li odgovaraju referentnom intervalu

prikazivanju kompletnih rezultata pacijenta i tampanju tih rezultata

upozorenju operatera na eventualnu neispravnost instrumenata.

Dodatne funkcije kompjutera su sledee:
1. Kompjuter komanduje i odreuje redosled operacija analizatora tako to osigurava
da se sve operacije izvravaju uniformno, na ponovljiv nain i po odgovarajuem
redosledu, to omoguuje i manje strunim operaterima da rukuju ovakvim
analitikim sistemima
2. Ugraeni mikroprocesori prate funkcije instrumenata i reaguju na neispravnosti
3. Kompjuteri omoguavaju komunikaciju i interakciju izmeu analizatora i operatera

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

11

4. Kompjuteri integrisani u analitike sisteme obezbeuju komunikaciju sa glavnim

kompjuterom.

"POINT-OF-CARE" AUTOMATIZACIJA
Tehnoloki napredak u analitici i nivou pruanja zdravstvene usluge doveo je do
znaajnog razvoja i potrebe za testiranjem, odnosno odreivanjem koje se izvodi pored
(uz) pacijenta pre nego to se ono izvodi u centralnoj laboratoriji. Do poveanja
odreivanja pored pacijenta dolo je zbog potrebe da rezultati analiza kljunih za
preivljavanje kritinih pacijenata budu to pre na raspolaganju lekaru, dok ih
laboratorijsko osoblje prepoznaje kao prikladne za brze rezultate u krajnjim
situacijama, a ne kao zamenu za rezultate koji se dobijaju u laboratoriji. Pojedini
instrumenti za odreivanje pored pacijenta se koriste ve godinama kako u
ordinacijama optih lekara, tako i u kui (na primer trake za proveru prisustva glukoze u
urinu, kao i tzv. glukometri). Od skora dolazi do znaajnog porasta raspoloivih
analizatora i test-reagenasa to omoguava dobijanje brzih rezultata testova u
neposrednoj blizini pacijenata smetenih u urgentnim odeljenjima ili jedinicama
intenzivne nege. Mogunost dobijanja brzog rezultata doprinosi klinikoj efektivnosti i
poboljava ishode pacijenata, ali uz imperativ da je rezultat dobijen na ovaj nain taan
i pouzdan. Poboljana pouzdanost ovih instrumenata je dovela do poveanja njihove
primene u bolnicama, ordinacijama, kao i u kunim uslovima.
Po definiciji point-of-care testing (POCT) predstavlja zdravstvenu uslugu koja koristi
analitike instrumente (ukljuujui test reagense i analizatore) koja se prevashodno
obavlja pored (uz) pacijenta a ne u tradicionalnom okruenju kliniko-biohemijske
laboratorije uz primenu principa obezbeenja kvaliteta. POCT se danas primenjuje u
svim disciplinama laboratorijske medicine. U Tabeli I je dat prikaz analita i klinikih
stanja koja primenjuju POCT.

Tabela I Analiti i klinika stanja koja primenjuju POCT.

U kui
Glukoza u krvi

Praenje hroninih bolesti

HbA1c
Odnos albumin/kreatinin u urinu
Holesterol
INR
Modani natriuretski peptid

Primarni nivo zdravstvene zatite

Hemijski pregled urina
Test na trudnou
Klamidija
Jedinica intenzivne nege
Gasne analize i elektroliti
Laktat u krvi
U operacionoj sali
Jonizovani kalcijum
Paratiroidni hormon

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

12

Korisnik POCT tehnologije, odnosno instrumenata ili ureaja u najveoj meri je osoba
koja nije obuena za analitiki rad. Iz ovih razloga POCT analitiki ureaji treba da
ispunjavaju sledee zahteve:

jednostavni za primenu, odnosno zahtevaju minimalan broj etapa kojima se dolazi

do rezultata
instrument i reagensi treba da budu robustni u pogledu transporta, uvanja i
primene to ukljuuje i kalibraciju
rezultat koji se dobija primenom POCT instrumenta treba da se slae sa rezultatom
centralne laboratorije i treba da bude konzistentan sa klinikom potrebom
da nije tetan u pogledu uvanja, primene i kao otpad

Takoe, POCT ureaj bi trebalo da ispunjava sledee dodatne zahteve:

dobijanje prvog rezultata za minut ili manje

prenosivi instrumenti sa potroivim regens kertridima
jednoetapni ili dvoetapni radni protokol
mogunost izvoenja analize pune krvi i urina (uzorci koji ne zahtevaju tretman)
jednostavan radni postupak koji ne zahteva laboratorijski obuenog radnika
fleksibilni test meni
kvantitativni rezultati ija je tanost i preciznost komparabilna onoj koju imaju
rezultati centralne laboratorije
ugraena/integrisana kalibracija i kontrola kvaliteta
uvanje reagenasa na sobnoj temperaturi
mogunost dobijanja rezultata u papirnoj formi, njihovog uvanja, kao i mogunost
transmisije
niska cena
servis koji podrazumeva zamenu instrumenta novim
ugraeno uvanje kontrolnog zapisa

Postoji velika raznolikost ureaja koji se koriste za POCT i mogu da budu relativno
jednostavne test trake ili veliki stoni (bench top) biohemijski analizatori. Na osnovu
primenjenih metoda ureaji su svrstani u tri kategorije:
1. runi ureaji
2. runi ureaji sa itaem
3. bench top ureaji
POCT ureaji mogu da se koriste za merenje jednog analita ili kombinacije analita pri
emu kombinacija ima izvesnu kliniku relevanciju kao to je analiza urina ili srani
markeri. Mnogo je ee da su runi ureaji dizajnirani za jedan analit, dok ureaji sa
itaem ili bench top sistemi imaju mogunost merenja vie od jednog analita, koji
najee nisu u vezi jedan sa drugim. Mogua prednost ovog prilaza je da operater
prolazi obuku i trening samo za taj radni sistem s obzirom da obuka na vie razliitih
sistema nosi rizik pravljenja vie greaka.
Takoe, klasifikacija moe da bude napravljena i prema tome da li su ureaji namenjeni
za jednokratnu ili viekratnu upotrebu. irok izbor tehnologija koji se primenjuju u POCT
ukljuuje i veliki opseg analita i veina instrumenata koristi iste analitike principe, kao
to su enzimska konverzija i antitelo prepoznavanje, odnosno principe koji su

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

13

primenjeni u radu konvencionalnih laboratorijskih analizatora. Dizajn individualnih

komponenata ili procesa POCT instrumenata ukljuuje (1) interfejs operatera, (2)
sistem za identifikaciju barkoda, (3) ureaje za deljenje uzorka, (4) reakcioni element,
(5) senzore, (6) sistem za kontrolu i komunikaciju, (7) uvanje i rukovanje podacima i
(8) zahteve za proizvodnju.
LABORATORIJSKI INFORMACIONI SISTEM
Za automatizaciju klinikih laboratorija od velike vanosti je bio razvoj laboratorijskog
informacionog sistema (engleski laboratory information system, LIS) koji se prvi put
pojavio u laboratorijama u kasnim 1960-im i ranim 1970-im godinama. Na poetku LIS
je primarno imao ulogu u generisanju konsolidovanog izvetaja laboratorijskih rezultata.
Vrlo brzo LIS je evoluirao u alat koji je mogao da uva sve zahteve za testovima,
upravlja radnim tokom u laboratoriji i time znatno unapredio kvalitet laboratorijskih
rezultata. Poseban napredak u kvalitetu laboratorije je bio razvoj direktnog elektronskog
interfejsa izmeu laboratorijskih analizatora i LIS-a koji je istisnuo manuelno unoenje
rezultata odreivanja sa analizatora u izvetaj. Moderni LIS danas ima opsean softver
koji podrava sve aktivnosti laboratorije. Takoe, u okviru bolnice LIS moe da bude
povezan sa drugim bolnikim informacionim sistemima (engl. hospital information
system, HIS), odnosno drugim organizacionim celinama kao to su prijem, odeljenja i
elektronskom medicinskom izvetaju (engl. electronic health record, EHR). U novije
vreme dolo je do razvoja posebnih laboratorijskih softverskih paketa oznaenih kao
middleware koji imaju za cilj povezivanje LIS-a sa HIS-om. Middleware predstavlja
komjuterski softver koji povezuje komponente softvera ili aplikacije. Ukoliko laboratorija
ne poseduje LIS, middleware moe da preuzme njegovu ulogu.
ROBOTIKA
Robotika tehnologija je prvi put primenjena u klinikoj laboratoriji u 1980-im godinama
kao proizvod razvoja industrijske robotike automatizacije, koja je poela etvrt veka
ranije. Robotske ruke kontrolisane mikroprocesorom razvijene u ranim 1980-im
omoguile su razvoj radnih stanica robotizovane laboratorije sposobnih za izvoenje
programiranih viestepenih manipulacija uzorkom. Mogunost programiranja ovih novih
ureaja daje im fleksibilnost u prilagoavanju razliitim testovima i pristupima rukovanja
uzorcima. Ova nova generacija robota je prvo koriena u laboratorijama za
automatizovanu pripremu uzorka u hromatografskim i spektroskopskim testovima.
DRUTVO ZA LABORATORIJSKU AUTOMATIZACIJU
Kao rezultat internacionalnih aktivnosti u aprilu 1995. godine je osnovano Drutvo za
laboratorijsku automatizaciju (Association for Laboratory Automation, ALA). Glavi
zadatak ovog drutva je unapreenje primene automatizacije, robotike i vetake
inteligencije kako bi se poboljao kvalitet, efikasnost i relevantnost laboratorijskih
odreivanja. Glavne informacije vezane za laboratorijsku automatizaciju ALA prua
putem svoga asopisa Journal for Laboratory Automation (JALA), koji je prethodno
poznat kao Laboratory Automation News (LAN). Na ovaj nain lanovi ALA se
obavetavaju o najnovijim dostignuima i proizvodima u laboratorijskoj automatizaciji,
kao i da se omoguava veza izmeu laboratorija i industrije. ALA je takoe i organizator

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

14

kongresa LabAutomation koji se svake godine, od 1997. godine, krajem januara,

poetkom februara odrava u nekom od gradova u Americi, a takoe i kongresa
EuroLabAutomation koji je po prvi put organizovan u Evropi u septembru 1998. godine.

ZAKLJUAK
Potreba za centralnim automatizovanim sistemima u skorijoj budunosti e dovesti do
konsolidacije manjih laboratorija u regionalne velike robotike komercijalne laboratorije.
U toku ovih konsolidacionih procesa pretpostavlja se da e doi do velikog razvoja
POCT automatizacije. Smatra se da e se 80% svih laboratorijskih odreivanja u
budunosti odvijati u POCT automatizovanim klinikim laboratorijama.
Uspena laboratorijska automatizacija zahteva novi prilaz i novi nain razmiljanja o
klinikoj laboratoriji kao integrisanom sistemu koji "proizvodi" informacije. Iz ovih
razloga medicinski biohemiar u budunosti pored poznavanja analitikih principa mora
da bude i tehnoloki orijentisan kako bi na fleksibilan, kreativan, produktivan i
profesionalan nain obavljao sve aktivnosti u oblasti laboratorijske medicine. Kako bi
to spremnije doekale budunost, sve klinike laboratorije treba da otponu sa
obukom svoga osoblja u primeni automatizacije i robotike tehnologije. Uz
odgovarajue planiranje i implementaciju robotika moe da bude veoma fleksibilan alat
u laboratorijskoj automatizaciji. Takoe, primena laboratorijske automatizacije, kontrole
procesa i robotike treba da omogue primenu novih standarda kvaliteta i prohodnosti
klinikih laboratorija.
Literatura
1. Boyd JC, Hawker CD. Automation in the clinical Laboratory. U: Burtis CA,
Ashwood, Bruns D. Tietz textbook of clinical chemistry and molecular
diagnostics. 2006; 265-320. Elsevier Saunders, St. Louis, Missouri, USA
2. Ignjatovi S. Automatizacija. U: Majki-Singh N. Medicinska biohemija, drugo
izdanje, Drutvo medicinskih biohemiara Srbije, Beograd, 2006; 85-90. (ISBN
86-83023-09-5)
3. Ignjatovi S. Prikaz primene automatizacije i robotike tehnologije u klinikoj
laboratoriji. U: Majki-Singh N. Primena medicinske biohemije u laboratorijskoj
medicini. Drutvo medicinskih biohemiara Jugoslavije, Farmaceutski fakultet,
Institut za medicinsku biohemiju, Beograd, 2000; 431-40. (ISBN 86-83023-05-2)
4. Ignjatovi S. Automatizacija, U: Majki-Singh N. Medicinska biohemija, izdava
DMBJ, Beograd, 1994; 94-105. (ID 31626508)

Prof. dr Svetlana Ignjatovi: Predavanja iz klinike hemije

Automatizacija u kliniko-biohemijskim laboratorijama

15