Kosovski Boj 1389....

od Bole taj Ned Jul 15, 2012 2:31 pm

Srpsku vojsku predvodio Lazar Hrebeljanovic sa titulom Veliki Knez, Tursku vojsku predvodio
Murat....
Brojnost vojnika se ne zna sa sigurnoscu ali je naj realnije da je Turaka bilo 3:1 u odnosu na
Srbe.... Naj realnije je da ih je bilo oko 60.000 Srba i oko 180.000 turaka....
Svaka od vojski je svoju strategiju prilagodila svojoj vojsci..... Srbi su imali tesku konjicu i ona
je bila nezaustavljiva za protivnika i morala je napadati.... Turska vojska je imala pesadiju koja je
bila odlicno obucena i bolja od evropskih vojski a bilo ih je mnogo.... Znaci Turci su se morali
braniti.....
Bilo je predloga da se izvrse nocni napadi na protivnika i sa jedne i sa druge strane ali su i Lazar
i Murat odbili....
Levo krilo Srba je vodio Vuk Brankovic i imao oko 15.000 konjanika, nasuprot njega je bio
Jakub.....
Desno krilo Srba je vodio Vlatko Vukovic, poslat od Tvrka da pomogne Lazaru jer je Tvrtko bio
vladar svih Srba....Naspram Vladka kod Turaka je bio Bajazit .....
Centar je kod Srba vodio Lazar a kod Turaka Murat..... Murat je bio na konju a ne u satoru i oko
su bili glasnici svita , ratni savet i kao garda janicari a sve je opasano sa dva reda kamila ( jer
evropski konji koji nisu navikli na kamile kada osete njih staju ili beze.....)
Turci su iskopali rov u centru i poboli kolje.... Cak su i jedna u druga strana imali Topove koji
nisu nista ucinili korisno i zvali su ih "OGNJENE PRASKE"....
Napad je poceo rano ujutru razmenom topova i strela...... Oko 8h ujutru....Srpska konjica je
morala u galop zbog kolicine srela Turskih.... Brankovic je imao naj vise konjanika i on je
uzvrsio napad i razneo Jakubovo krilo gde i sam Jakub gine..... U tom procepi Milos sa svojim
vitezovima ulece i Obara Murata sa konja kopljem a potomga Macem ubija na zemlji.... Milosa
ubija pratnja Muratova ali nekoliko Milosevih Vitezova je prezivelo..... ( neki su zavrsili na
Hilendaru a jedna je i Crkvu podigao...)
Bajazit pokusava kontra udar na vlatka Vukovica ali je Vlatko sa lakocom odbiotaj napad.....
Tursko desno krilo je unisteno , Srbi su vec iza ledja centru zasli do komore..... Centar se drzi ali
i on polusta.... Turci salju Bajazitu kao da mu Murat pise da ide po rezervu licno i da dovede oko
15.000 Cerkeskih konjanika.... Bajazit odlazi i kada je kreno da se vraca srece vojnike koji beze i
saznaje o totalnom porazu Turaka.... Tada saznaje da su mu i otac i brat mrtvi....
Bitka je bila gotova do 12h otprilike.... Posle su skupljali ranjene i plen i oko 15h Vlatko ide za
Bosnu.... Sa njim i trgovci u Veneciju i Pariz.... ( Zato su Hriscani slavili veliku pobedu i 4 dana
zvonili u cast pobede.... I zato je zahvalnica od Venecije Milosu obilicu i njegovim vitezovima...)
Oko 16h Brankovic ide sa svojom vojskom kuci.... Tada i Lazar salje svoju vojsku kuci a on

ostaje u Samodrazi na molebdeniju.....

Kada se vojska razisla ok 18h Bajazit se vraca i vidi neku malu pratnju te ih pobije i zarobi
Lazara koga ubija.... Kupi svoje naj blize i napusta Srbiju.... Posle bitke ni jedan zivi Turski
vojnik nije ostao u Srbiji.... To pobednicka vojska nikada nigde nije uradila.....
Mnogo kasnije se javlaj informacija o porazu Srpske vojske i o izdaji Vuka Brankovica.......
Saznanje da Bajazit nije ostao u Srbiji je odavala utisak da je pobijedila srpska
vojska. Po prvi put na prostorima Balkana deava se da u jednoj bitci ginu oba
vladara.
Srbija bez Lazara, je bila obezglavljena (kako kau istoriari) sa Milicom na prestolu i
maloljetnom Lazarevom mukom djecom. Na presto je doao nakon punoljetstva,
Lazarev sin Stefan Lazarevi 1392 godine. Milica koja je upravljala Srbijom, nudi
Bjaziti vazalstvo i kerku Oliveru da bi Bajazit zauzvrat branio Srbiju od Ugara koji su
nadirali sa sjevera. Stefanu je tad bilo 14 godina. Bajazit uzima Oliveru za enu a
Srbi su bili primorani plaati danak i bili su u obavezi da ratuju u korist Turske.
Stefan se borio na Turskoj strani u bitci kod Angore izmeu Bajazita i Tamerlanovih
Mongola. Tom prilikom Mongoli zarobljavaju Bajazita i nanose veliku tetu turskoj
vojsci. Nakon Bajazitove smrti, Srbije nije vie turski vazal a despot Stefan se okree
ugarskom kralju igmundu. Mnogo kasnije (bitka kod Angore je bila 1402) 1459
Turci zauzimaju ostatak Srbije.
Meutim jedan podatak, Lazar se nakon boja povukao na molitveno bdijenje a
ostatak vojske je poeo slaviti pobjedu. Pred zoru se Bajazit zavratio i vidjevi ih
pijane lako ih je savladao sa aicom njemu vjernih boraca.
Bitka na Kosovu(Boj na Kosovu) u srpskoj i stranoj istoriografiji(barem iz onih izvora
koje sam ja uspeo procitati i analizirati do sada..), prolazi kroz tri razlicite
interpretacije:
1. klasicna(subjektivno-hiperbolicna) interpretacija koja je od bitke na Kosovu
izgradila mit u pozitivnom i u negativnom kontekstu. a) U pozitivnom jer je kosovska
bitka sluzila kao primer pravilnog i herojskog(iako naizgled suludog) OTPORA
turskim zavojevacima. Mislim da takve mitove ima svaka nacija na svetu, i tu nema
nista lose. Znaci ideja pozitivnih aspekata kosovskog mita je u ideji o otporu jacem,
u otporu onom ko zeli osvojiti i pokoriti. Kao i u ocuvanju ideje o stvaranje nezavisne
nacionalne srpske drzave. Jer objektivno posmatrano da nije kroz period duge turske
okupacije postojao mit o "kosovskim junacima", o "carstvu nebeskom, u borbi za
krst casni i slobodu zlatnu", ne bi bilo ni I i II srpskog ustanka, ne bi bilo ni temelja
za stvaranja moderne srpske drzave ni nacije. b) Negativni aspekt kosovskog mita je
poceo onog trenutka kada je krajem XIX veka srpska politika elita pocela sanjati o
ekspanzionistickoj politici i ponovnoj obnovi "ujedinjenja svih srpskih zemalja" i
"Dusanovog Carstva", uzimajuci kao osnov "kosovski mit".
2.negatorska(vulgaristicka) interpretacija kosovske bitke jeste u onim istorijskim
izvorima koji pokusavaju Srbiji i srpskom narodu osporiti bilo kakvu centralnu ulogu
u tom dogadjaju, pripisujuci to "opstem hriscanskom otporu prema Turcima.
A zapravo odredjene istorijske cinjenice pokazuju(prema npr istrazivanjima prof.
Aleksandra Solovjeva i prof. Hansa Wiznera) da su tadasnje jedine dve hriscanske
drzave na Balkanu, koje u u kontinuitetu pruzale otpor Turcima u periodu 1369-1389

bile knezevina Srbija(pod upravom Brankovica i Hrebljanovica) i rumunska

knezevina Vlaska i Transilvanija(pod pravom Vlada Cepesa II i III). Negatorska
interpretacija kosovske bitke se ogleda i u onim pokusajima da se dokaze kako je
povratak srpske vojske na Kosovo 1912 bio zasnovan iskljucivo na "mitoloskoj
srpskoj propagandi o kosovskom boju". Isto tako neki istoricari i u Srbiji i u svetu
pokusavaju dokazati kako je pad po tursko ropstvo bila "iskljucivo posledica poraza
srpske vojske u kosovskom boju".
3.objektivisticka(realisticka) interpretacija kosovske bitke se nalazi u onim
istorijskim istrazivanjima(vec sam npr spomenuo istoricare Aleksandra Solovjeva,
Hansa Wiznera, ili npr istoricare Jenny Watson, Ian Brownlie, Milan St. Protic, Kosta
Pavlovic..itd) cija su istrazivanja do sada pokazala da je kosovska bitka bila samo
jedna od uobicajenih oruzanih sudara u tom periodu, izmedju srpske i turske vojske.
Takodje istrazivanja i analize istoricara Predraga Markovica npr pokazuju da je u
periodu od 1371-1389 bilo cak 7 oruzanih sukoba, frontalnih bitaka izmedju srpske i
turske vojske. Od cega cak 4 u oblasti Kosova(koje je tada bilo pod upravom
porodice Brankovic), ukljucujuci i kosovsku bitku.
Od tih sedam bitaka 3 je dobila turska vojska, 3 su zavrsene u korist srpske vojske, a
jedna je zavrsena zapravo nereseno(bitka na Sitnici 1382)
Treba napomenuti i cinjenicu da je takodje obimna bitka, pored bitke na Kosovu, bila
bitka na Plocniku 1386(3 godine pre kosovske bitke), u kojoj je srpska vojska odnela
pobedu i naterala tursku vojsku na privremeno povlacenje.
Takodje istrazivanja pokazju i to da je npr. u kosovskom boju Vuk Brankovic ostao do
zadnjeg trenutka u toku bitke, da je bio zarobljen, da je u zarobljenistvu proveo 10
godina. A klasicna srpska istoriografija ga je do sada uvek potpuno neosnovano
proglasavala za "izdajnika".
Zatim pomenuta istrazivanja su dobrim delom pokazala da je bitka na Kosovu
zapravo zavrsena tek 5 dana nakon sto su knez Lazar i becina ostalih srpskih
velikasa zarobljeni i pogubljeni.(tzv. borba na reci Lab i kod grada Prizrena). Zapravo
odredi Vuka Brankovica su nastavili da pruzaju otpor, dok nisu potpuno savladani, a
Vuk Branovic zarobljen. Tako je zavrsena kosovska bitka. Srbiju je od potpunog
porobljvanja spasilo pre svega to sto je Bajazit Valahaldimr(sin sultana Murata) kao
novoproglaseni turski sultan morao da povuce vojsku prema Brusi, zbog pobune
koja je izbila medju nekim turskim velikasima, koje predvodio mocni ArgemogluHusein-Kabidzibasa.
Kao i cinjenica da je i turska vojska takodje iznurena pretrpela teske gubitke, u
kosovskom boju, pa za nastavak vojnog prodora kroz Srbiju nije u tom momentu
imala vise ni vremena ni snage,
Naravno, ovaj podatak ne menja cinjenicu o teskom porazu srpske vojske u boju na
Kosovu, ali svakako pruza uvid u to da turska vojska NIJE tada zauzela i okupirala
Srbiju.
Kao sto ni poraz srpske vojske u kosovskom boju ne umanjuje cinjenicu o hrabrom i

zestokom otporu srpske vojske. Sustina "kosovskog mita" nije u tome da li se nesto
dogodilo ili nije. Jer kosovska bitka se JESTE dogodila. Sustina je u ideji o OTPORU
nadmocnijem zavojevacu.
Dakle, gotovo sasvim je izvesno, na osnovu istrazivanja pomenutih istoricara, da
tadasnja Srbija NIJE nakon poraza u kosovskom boju "pala pod tursko ropstvo",
dakle nije tada "izgubila drzavnost"(kako neki drugi izvori zele dokazati), vec je
postala neka vrsta vazala prema Turskoj. Na to je uticalo vise faktora u tom periodu,
a pre svega privremeni nemiri koji su izbili unutar Otomanskog sultanata.
Cinjenica je takodje da je srpska drzava nakon kosovske bitke postojala u citavom
periodu 1389-1459. Znaci punih 60 godina. To nema veze sa "mitom", vec sa
istorijskim cinjenicama.
Stefan Lazarevic(sin kneza Lazara) je vladao Srbijom od 1390-1411. Nosio je titulu
Despota(koju je dobio u Carigradu 1402). Srbija je bila proglasena u rangu
Despotovine.
Imala je svoju upravu, svoju vojsku, svoj novac, a Turskoj je placala godisnji vazalni
novcani danak i davala svoju vojsku po potrebi(kao npr. u bitci na reci Angora 1401,
u kojoj su se sudarire turska i mongolso-tatarska vojska.
U toj bitci je ucestvovao i sam Stefan Lazarevic, na celu srpske vojske, kao turski
polu- vazal).
Vazno je naglasiti da u citavom periodu postojanja Srpske Despotovine 1402-1459
turska vojska nije ulazila na teritoriju Srbije niti je postavljala svoju upravu.
Dalje, 1411 Stefan Lazarevic je na drzavnom Saboru odstupio sa vlasti i predao
krunu i titulu pravom raspolaganja(promogentiturom) Djurdju Brankovicu(sinu Vuka
Brankovica). Brankovici su upravljali Srbijom 1411-1459, pokusavajuci manje-vise
da se odupru novim i sve jacim turskim zahtevima i pritiscima, sve do konacnog
upada turske vojske u Srbiju 1459 i pada Smedereva, tadasnje srpske prestonice.
Zpravo, bitke za grad Smederevo 1456(prvi pad) i 1459(drugi pad) bile su presudne
za konacan poraz i pad tadasnje srpske drzave, pod tursku okupaciju.
Da se ne ponavljam ali proverio kod prijatelja iz Turske koji je profesor i on mi je
proverio podatke o Kosovskom Boju..... Po Turskim izvorima ( da li 3-4 hodze koji su
bili ocevidci boja) oni tako opisuju bitku kako sam naveo..... Jedino sto Turci ne kazu
da su izgubili ali navode da su mnogo njih pomrlo u povratku kuci.....
Orhideja, nije to privid pobede vec jasna i cita pobeda..... Brankovic je razbio Jakuba
i usao iza ledja Muratu, do komore je dosao u tom jurisu..... Kad u to vreme
protivnicka vojska dodje do komore to je izgubljena bitka.... Vlatko lako odbija napad
Bajazita...... Lazar sa mukom probija centar i posle pogibije Murata znali su dobro
Turci da su izgubili i tada salju poruku Bajazitu da ode licno po pojacanje ( cerkesku

konjicu oko 12-15.000 njih i tako ga sopasli.....)

Nije u opste pitanje da li je pobeda ili ne..... Mnogo kasnije je to pretvoreno u
poraz.....
Takodje ni jedan Turski vojnik nije ostao na teritoriju Srbije a to ne radi pobednicka
vojska......
Da nije bilo Milice verovatno bi tok isao drugacije.... Da nije to uradila sa
Turcimaniko njoj nije dirao zemlju vec je ona mrzela svog brata i nije htela sa njim....
Pa Vlatko Vukovic i Brankovic je branio od Ugara.....
Jedino se slazem da je Srbija i te kako osetila gubitak Lazara....... I ako je on titulu
Cara svih Srba prepustio Suraku a ovaj njemu dao titulu Velikog kneza i pomagao ga
i vojno i svakako....
Inace to sto je Srbija imala da da 10% od proizvodnje srebra u Srbiji turskoj pa to je
smejurija bila za Srbiju..... i bajazit je Lazarevica stalno pitao da sredi stanje u Srbiji
dok je on mocan da mu pomogne.... ( to nije vazalski odnos.....)

Pakete, koliko me secanje sluzi lazarevic je bio jako cuven po hrabrosti i vestini
ratovanja.... Kod Angore je vise puta pokusavao da spasi Bajazita i tada je i
zarobljen ako se ne varam ali u znak postovanja je pusten od Tamerlana.... Bajazit
nije hteo da se pokori i Tamerlan ga je u kavezu drzao ko zivotinju i ponizavao ga je
a Lezarevicu se divio....( ako nisam nesto permutovao.....)
A nedavno sam cuo jednu teoriju da to "Despspot" nema samo veze sa despotijom
vec ima jedno drugo znacenje.... Da su to ludi koji su u krvnom srodstvu i imaju
cistu krv ( misli se ako sam zapamtio na Hrista....) Da su direktni potomci Hrista.....