ta Zivota,i, s druge strane,artikulisanjenepoznatihmogu6nosti

interpetacijesvetau okviru potisnutih i marginalizovanihsvetova

livota. U tom smislu bi kriza identitetanaZapadu,koja se desto
nadoknadujenagla5enimpotvrdivanjemsuvereniteta,i nereflektovani identitetna marginamamogli da predstavljajupolazi5tejednog
sintetidkogpromi5ljanjakoje u jednom polilogu sudeljenihrazliditih
svetova Zivota uviila neophodnostpotrebenjihovog medusobnog
praktidnoguvaZavanja.Na tom osnovusepokazujeznaEajuzajamnog ude56au pogledu izgradnjeosobenihidentiteta.Mada se u
tom kontekstuspor Moderna- Postmodernapokazujekao kontingentno samorazumevanje
zapadnogsvetaZivota,Savii u tome ne
vidi njegovunemoi, negonasuprotodekivanjuna prvi pogledon
ukazuje da se sa sve56uo kontigentnomkarakteruspora otvara
zapadnog
horizont drugadijegi produktivnogsamorazumevanja
svetaZivota u kontekstupriznatedelotvornostimarginalnih i potisnutih Zivotnih svetova.
Konadno,rukopisknjige lzazovmargnalnog,predstavljaznadajanprilog na5emfilozofskom Zivotu,kako u pogleduobuhvatne
prezentacijenajznadajnijihsavremenihfilozofskih tokova, tako i u
pogledu njihove originalne recepcijei interpretacije.Zbogtoga sa
zadovoljstvompreporudujemda se ovaj rukopis Stopre objavi.

Aljo5aMimica

Recenzija

Filozofski fakultet
Beoerad

IvanaSpasi6,
ZNA1ENJASUSRETA:
GOFMANOVASOCrc LOGIJA INTERAKCIJE*
Rukopis Zmtenja susrete: Gofmanova sociobgija interakcije autorkeIvane Spasii predstavljaskra6enui popravljenuverziju autorkinemagistarsketeze,pod naslovom,,Mikrosociologija
Ervinga Gofmana",kojoj sam imao dastda budem mentor.Tezaje
odbranjenanovembra1994.godinena Odeljenjuza sociologijuFilozofskogfakulteta u Beogradu,pred komisijom koju su, osim mentora, sadinjavaliprof. dr Zagorka Golubovii i prof. dr Bora Kuzmanovii. O kv-Aliteturada koleginice Spasii svedodi dinjenica da
je osvojio nagraduiz Fonda,,VesnaSajidii' za najbolji magistarski
rad odbranjenna Odeljenju tokom 1994.godine.
Rukopis predstavljamonografskustudiju o delu istaknutog
ameridkogsociologa Ervinga Gofmana (1922-1982). Gofman je
jedanod utemeljivadasociologije svakodnevnogZivota,i za njegovo ime vezuju se prelomni doprinosi unapredivanjuteorije i metodologije istraZivanjaprividno trivijalnih i beznadajnihaspekata
drudtvenogZivota,koji dolazedo iztalaja u svakodnevnojkomunikaciji, prvenstvenolicem u lice. Njegovodeloje posvedenonastojanju da se te pojave, neopravdanozanemareneu druStvenojnauci,
podvrgnu sistematskomproudavanju,s osnovnom- i ispravnom- ><
x
tezomda upravo u rutinskim interakcijamai ritualima podivajedan
od kamena-temeljacakonstitucije dru5tvakao uredenei koordini- F
4n
saneceline.Iako prvenstvenopripadatradiciji simbolidkoginterak- El
cionizma, diji je jedan od najeminentnijihsavremenihpredstavni- o
ka, Gofmanse oslanjaoi na druge sociolo5kepravcei Skole,koje
=
je sintetidkim zahvatomugradio u niz teorijskih modela,,srednjeg q
obima". Gofmanovodelo je, osim u teorijskompogledu,i predme- N
=
tno izuzetnokompleksno: rcme njegovih empirijskih proudavanja
4

* Institutza lilozofiju i drustvenuteoriju/"FilipVisnjii", Beograd1996,

str. 196.

410

4ll

=
=
a
f

kreiu se od svakodnevnihrituala,preko odnosamedu polovima,

fenomenaigre, druStvenihustanovai devijacija,do obidnoggovora
i dru5tveneepistemologije.Celinanjegovogopusaostavilaje dubok
trag na sociolo5kuteoriju i metodologiju,ali i na srodnediscipline
- socijalnupsihologiju,politikologiju i kulturnu antropologiju,koja
se danas sve vi5e okrede proudavanjurazvijenih industrijskih
druStava.
U novoj verziji, pripremljenoj za Stampanje,rukopis ima
obim od 15 autorskihtabaka.Podeljenje na detiri celine - uvodnu,
sistematsku,kritidku i zakljudnu.ObimanspisakkoriSieneliterature
obuhvatastotinakjedinica, koje su gotovo sve na stranimjezicima,
preteZnoengleskom.
U prvom segmentu,autorka nas upoznajesa predmetom i
strukturomrada,daje osnovnebiografskepodatkeo piscu dije delo
analizirai naznakeo njegovomodnosupremadrugim savremenim
sociolo5kimautorimai Skolama.
Najobimniji, sistematki deo posve6enje karakteristikama
Gofmanovogteorijskog pristupa.Uodavajuii zajednidkuteorijsku
podlogu ispodpovrSinskeraznolikostiGofmanovogopusa,autorka
ne pribegavazasebnojobradipojedinadnihspisau hronolo5kom
sledu,ve6 seopredeljujezateLi,ali prikladniji problemskipristup.
Najpre se izlaZe rekonstrukcijaop5tegGofmanovog teorijskog
stanovi5ta,koje ovog piscaobeleZavau kontekstusavremenesociolo5keteorije,kao i osobenostinjegovogmetodolo5kogprosedea.
Zatim se uspostavljaposve originalna tipologija Sestosnovnihteorijskih modela,organizovanihoko malog broja temeljnih elemenatazajednidkihveiem broju radova,a koje Gofman razvija u
svrhe ispitivanja pojedinih problema dru5tvenogLivota. Red je o
dramatur5kom,ritualnom,strate5kommodelu,totalnoj instituciji,
ramskojanalizi i sociologiji govora.Autorka nasdetaljnoupoznaje
sa osnovnim pojmovima karakteristidnimza svaki od modela i
njihovim medusobnimvezamau okviru celovitih shema;zatim, sa
relativnimstatusommodela,oblicimanjihoveiskustveneprimene,
medusobnimvezamai odnosompremadrugim sociolodkimtradicijama. Na taj nadin dobija sepreglednaslika razvoja Gofmanove
misli tokom vremena.
Kritidki segmentponovo razmatracelinu Gofmanovog
kristvarala5tva.Tu se,kombinacijom imanentnei transcendentne
i ogranidenja
tike, poku5avajuizvudi na svetlodananedoslednosti
mrZivotu.Kao najznadajnije,,bele
njegovogpristupadruStvenom

112

lje" markiraju se pitanja druitvene strukture (klasa, sloj, mod),

shvatanjeceline dru5tva (nominaliz amk ealizam), i univerzalnost
primene (uopitavanje).Iako ukazuje na nedostatkeGofmanove
sociologijeu ovim oblastima,autorkaodbacujeupro5ienatumadenja po kojima je ovaj pisac irelevarfianza proudavanjebazidnih,
strukturalnih sociolo5kihproblema. Znal.a(ki ekstrapolirajuii implicitne, nerazvijenepotke sadrZaneu Gofmanovom delu, ona
uodavanjihovu potencijalnuprimenljivost za dalje usavr5avanje
sociolo5kogpristupafenomenimastratifikacije,politidke sfere i
simbolidkemakrostrukturedru5tva.
U zakljudnomsegmentusaZimajuse najkrupniji nedostacii
osnovne unutra5njenapetosti Gofmanovog opusa, a zatim se
poku5avaformulisati ocenanjegovogdoprinosarazvoju savremene
sociologije.Nagla5avase da Gofmanovodelo jo5 uvek nije iscrpljeno kao izvor nadahnuia,o demu svedodebrojni primeri iz
najnovije literatureu kojima drugi autori razvijaju niz Gofmanovih
ideja, primenjujudi ih na nova pitanja. Najvidljiviji Gofmanovi
,,tragovi"pronalazese u domenusociologijesvakodnevnogZivota,
poimanja intei'dkcijei sopstva,teoriji institucija, razvoju politidke
teorije sa nagla5enijimsociolo5kimsenzibilitetom,te prevazllalenju podelena mikro i makropristupeu sociologiji.
Kvaliteti ovogarada su mnogostrukii mogu se posmatrati
na nekoliko nivoa. Prvo, autoru koji je predmet monografskog
prikazapristupljenoveoma savesno.Doslovno svi Gofmanovi radovi su paZljivoi5ditani,a konsultovanajei praktidnosvarelevantna
sekundarnaliteratura.Drugo, a utorkaje pokazalaznatnuanalitidku
pomalofragmentarno,deBogato,nekonvencionalno,
sposobnost.
sto nedoslednoi protivrednoGofmanovodelo nije se lako podavalo
sistematskomtumadenju.Autorka je dokazalada ume da zagleda ><
iza te kompleksnosti,otkrivajuii bitne teorijskepotke ispod termi- X
i slidnostiu pristupuinadedijametralno
nolo5kihneujednadenosti,
suprotnimempirijskim temama.Treie, onaje demonstriralaSiroko a)F
l
socioloSkoobrazovanje,koje joj je omoguiilo da preciznolocira o
pojedineGofmanoveideje,i njegovodelo u celini, u kontekstsavremenesocioloSke
teorije,ali i savremene
misli o druStvuuop5te. :
eeFrto, radje pisantedno,pismenoi zanimljivo. MoZe seodekivati
=
da bi predstavljaoprivladnoStivo za poslenikedru5tvenihnauka TL
raznih disciplinarnihi teorijskih opredeljenja, ali i za Siruobrazovanu ditaladkupubliku.Trebareii i da je autorkaprilikom redakcije
tekstauvaZilaprimedbedlanovaKomisije, popravila strukturui
I

4t3

=
=
a
f

kreiu se od svakodnevnihrituala,preko odnosamedu polovima,

fenomenaigre, druStvenihustanovai devijacija,do obidnoggovora
i dru5tveneepistemologije.Celinanjegovogopusaostavilaje dubok
trag na sociolo5kuteoriju i metodologiju,ali i na srodnediscipline
- socijalnupsihologiju,politikologiju i kulturnu antropologiju,koja
se danas sve vi5e okrede proudavanjurazvijenih industrijskih
druStava.
U novoj verziji, pripremljenoj za Stampanje,rukopis ima
obim od 15 autorskihtabaka.Podeljenje na detiri celine - uvodnu,
sistematsku,kritidku i zakljudnu.ObimanspisakkoriSieneliterature
obuhvatastotinakjedinica, koje su gotovo sve na stranimjezicima,
preteZnoengleskom.
U prvom segmentu,autorka nas upoznajesa predmetom i
strukturomrada,daje osnovnebiografskepodatkeo piscu dije delo
analizirai naznakeo njegovomodnosupremadrugim savremenim
sociolo5kimautorimai Skolama.
Najobimniji, sistematki deo posve6enje karakteristikama
Gofmanovogteorijskog pristupa.Uodavajuii zajednidkuteorijsku
podlogu ispodpovrSinskeraznolikostiGofmanovogopusa,autorka
ne pribegavazasebnojobradipojedinadnihspisau hronolo5kom
sledu,ve6 seopredeljujezateLi,ali prikladniji problemskipristup.
Najpre se izlaZe rekonstrukcijaop5tegGofmanovog teorijskog
stanovi5ta,koje ovog piscaobeleZavau kontekstusavremenesociolo5keteorije,kao i osobenostinjegovogmetodolo5kogprosedea.
Zatim se uspostavljaposve originalna tipologija Sestosnovnihteorijskih modela,organizovanihoko malog broja temeljnih elemenatazajednidkihveiem broju radova,a koje Gofman razvija u
svrhe ispitivanja pojedinih problema dru5tvenogLivota. Red je o
dramatur5kom,ritualnom,strate5kommodelu,totalnoj instituciji,
ramskojanalizi i sociologiji govora.Autorka nasdetaljnoupoznaje
sa osnovnim pojmovima karakteristidnimza svaki od modela i
njihovim medusobnimvezamau okviru celovitih shema;zatim, sa
relativnimstatusommodela,oblicimanjihoveiskustveneprimene,
medusobnimvezamai odnosompremadrugim sociolodkimtradicijama. Na taj nadin dobija sepreglednaslika razvoja Gofmanove
misli tokom vremena.
Kritidki segmentponovo razmatracelinu Gofmanovog
kristvarala5tva.Tu se,kombinacijom imanentnei transcendentne
i ogranidenja
tike, poku5avajuizvudi na svetlodananedoslednosti
mrZivotu.Kao najznadajnije,,bele
njegovogpristupadruStvenom

112

lje" markiraju se pitanja druitvene strukture (klasa, sloj, mod),

shvatanjeceline dru5tva (nominaliz amk ealizam), i univerzalnost
primene (uopitavanje).Iako ukazuje na nedostatkeGofmanove
sociologijeu ovim oblastima,autorkaodbacujeupro5ienatumadenja po kojima je ovaj pisac irelevarfianza proudavanjebazidnih,
strukturalnih sociolo5kihproblema. Znal.a(ki ekstrapolirajuii implicitne, nerazvijenepotke sadrZaneu Gofmanovom delu, ona
uodavanjihovu potencijalnuprimenljivost za dalje usavr5avanje
sociolo5kogpristupafenomenimastratifikacije,politidke sfere i
simbolidkemakrostrukturedru5tva.
U zakljudnomsegmentusaZimajuse najkrupniji nedostacii
osnovne unutra5njenapetosti Gofmanovog opusa, a zatim se
poku5avaformulisati ocenanjegovogdoprinosarazvoju savremene
sociologije.Nagla5avase da Gofmanovodelo jo5 uvek nije iscrpljeno kao izvor nadahnuia,o demu svedodebrojni primeri iz
najnovije literatureu kojima drugi autori razvijaju niz Gofmanovih
ideja, primenjujudi ih na nova pitanja. Najvidljiviji Gofmanovi
,,tragovi"pronalazese u domenusociologijesvakodnevnogZivota,
poimanja intei'dkcijei sopstva,teoriji institucija, razvoju politidke
teorije sa nagla5enijimsociolo5kimsenzibilitetom,te prevazllalenju podelena mikro i makropristupeu sociologiji.
Kvaliteti ovogarada su mnogostrukii mogu se posmatrati
na nekoliko nivoa. Prvo, autoru koji je predmet monografskog
prikazapristupljenoveoma savesno.Doslovno svi Gofmanovi radovi su paZljivoi5ditani,a konsultovanajei praktidnosvarelevantna
sekundarnaliteratura.Drugo, a utorkaje pokazalaznatnuanalitidku
pomalofragmentarno,deBogato,nekonvencionalno,
sposobnost.
sto nedoslednoi protivrednoGofmanovodelo nije se lako podavalo
sistematskomtumadenju.Autorka je dokazalada ume da zagleda ><
iza te kompleksnosti,otkrivajuii bitne teorijskepotke ispod termi- X
i slidnostiu pristupuinadedijametralno
nolo5kihneujednadenosti,
suprotnimempirijskim temama.Treie, onaje demonstriralaSiroko a)F
l
socioloSkoobrazovanje,koje joj je omoguiilo da preciznolocira o
pojedineGofmanoveideje,i njegovodelo u celini, u kontekstsavremenesocioloSke
teorije,ali i savremene
misli o druStvuuop5te. :
eeFrto, radje pisantedno,pismenoi zanimljivo. MoZe seodekivati
=
da bi predstavljaoprivladnoStivo za poslenikedru5tvenihnauka TL
raznih disciplinarnihi teorijskih opredeljenja, ali i za Siruobrazovanu ditaladkupubliku.Trebareii i da je autorkaprilikom redakcije
tekstauvaZilaprimedbedlanovaKomisije, popravila strukturui
I

4t3

poboljsalasadrZaj,tako da je novaverzijaznatnokonciznijai ditkija

u odnosuna prvobitnu.
No, nijznadajniji kvalitet, i najve6apreporukaovom rukopisu, jeste samatema' Naime, Gofmanje u nasoj sredini praktidno
n"poinut. Uprkos njegovom znadajuza savremenusociologiju,
niiedno mu delo dosadnije prevedenona nasjezik, niti dovoljno
obrattenou sekundarnojliteraturi (pozivanja na Gofmana mogla
bi seizbrojati na prstejedne ruke). o uzrocimapostojanjate praznine
moglo bi se raspravljati,ali objavljivanjemrukopisa koleginice
Spaiie ona bi biia u velikoj meri popunjena.Posebnotreba istadi
potrebu da se s Gofmanovom sociologijom upoznamosada,kada
ie pred nalu druStvenunauku,voljom istorijskihprelomai promena,
poitavljaju sasvimnovi problemi i izazovi, koji name6uhitnu poireUu razviianja, oboga6ivanjai usavrSavanjasociolo5keteorijske
aparature,Gofmanovi pojmovi i modeli mogli bi plodonosnoposiuZiti doma6ojsociologiji u rafiniranju teorijskog pristupa nekim
kao sto su identitet,kultura,
bitnim pitanjimanale savremenosti,
politiEkoponasanje,odnos
pokreti,
simbolidkiporedak,drustveni
i slidno'
autonomija
pojedincai kolektiva, individualna
preporudim za
je
toplo
rukopis
ovaj
da
Zadovoljstvo mi
objavljivanje.

=
2

Bora Kuzmanovii

Recenzija

Filozofski fakultet
Beoerad

Ivana Spasi6,ZNA.ENJA SUSRETA:GOFMANOVA

SOA OLOGIJA INTERAKCIJ E*
Rad mr Ivane Spasie,,ZnaEenjasusreta:Gofmanova sociologija interakcije" predstavlja donekle dopunjenu i preradenu
magistarskutezu istog autora- ,,MikrosociologijaErvinga Gofmana".Redje o kritidko-istraZivadkojanalizii evaluaciji dela ovog
koliko znadajnogtoliko i kontroverznog ameridkog sociologa
(1922-1982),jednog od rodonaEelnikasimbolidkog interakcionizma.Konceptsimbolidkoginterakcionizma,kao i Gofmanovodelo
u celini, privlaEli su paZnjune samoakademskesociologijevei i
srodnihdisciplina- socijalnepsihologije,sociologijedru5tvenih
devijacija,socilingvistike,itd. - jer je Gofman na svojevrstannadin
uspevaoda i naizgledtrivijalne segmentedru5tvenogZivotaudini
predmetomsistematskogsocioloikog proudavanja.U sredi5tuGofmanovoginteresovanjaje interakcija licem u lice i razni vidovi
interaktivnogfenomena- susret,skup,druSfvenaprilika, dru5tvena
situacija,psiholoikaukljudenost,interaktivnikonsenzus,incidenti,
interaktivni poredak,sintaksainterakcije i drugi. Stoga su i druge
naudnediscipline u Gofmanovomdelu nalazile pogodnekoncepte
i upotrebljive elementeza tumadenjei razumevanjeznadajnihproblema u dijoj osnovije neki oblik socijalneintekcije.
Rad mr Ivane Spasidiznosi oko 15 autorskihtabakai podeljen
je u detiri celine,pri demuje svaki deo (izuzev,fiakljulka") izdeljen
na manje delove (poglavlja,odeljke i pododeljke).U uvodnom
delu nas upoznajesa predmetomi najavljuje sloZenustrukturu
rada.U drugom,najveiem delu, sistematskiizlaZei prikazuje,,osobenostiGofmanovesociologije", zadrlavajali se posebnona pomenutimbitnim konceptima.U treiem delu evaluiraGofmanovo
stvarala5tvo,ukazujuii kritidki na domete,ogranidenjai nedorede-

T
x
F

(r
;
=
4
N

o
J
r

* Institutza filozofi.iui dru5tvenuteoriju/"Filip ViInjii", Beograd 1996,

str.196.
414

415

poboljsalasadrZaj,tako da je novaverzijaznatnokonciznijai ditkija

u odnosuna prvobitnu.
No, nijznadajniji kvalitet, i najve6apreporukaovom rukopisu, jeste samatema' Naime, Gofmanje u nasoj sredini praktidno
n"poinut. Uprkos njegovom znadajuza savremenusociologiju,
niiedno mu delo dosadnije prevedenona nasjezik, niti dovoljno
obrattenou sekundarnojliteraturi (pozivanja na Gofmana mogla
bi seizbrojati na prstejedne ruke). o uzrocimapostojanjate praznine
moglo bi se raspravljati,ali objavljivanjemrukopisa koleginice
Spaiie ona bi biia u velikoj meri popunjena.Posebnotreba istadi
potrebu da se s Gofmanovom sociologijom upoznamosada,kada
ie pred nalu druStvenunauku,voljom istorijskihprelomai promena,
poitavljaju sasvimnovi problemi i izazovi, koji name6uhitnu poireUu razviianja, oboga6ivanjai usavrSavanjasociolo5keteorijske
aparature,Gofmanovi pojmovi i modeli mogli bi plodonosnoposiuZiti doma6ojsociologiji u rafiniranju teorijskog pristupa nekim
kao sto su identitet,kultura,
bitnim pitanjimanale savremenosti,
politiEkoponasanje,odnos
pokreti,
simbolidkiporedak,drustveni
i slidno'
autonomija
pojedincai kolektiva, individualna
preporudim za
je
toplo
rukopis
ovaj
da
Zadovoljstvo mi
objavljivanje.

=
2

Bora Kuzmanovii

Recenzija

Filozofski fakultet
Beoerad

Ivana Spasi6,ZNA.ENJA SUSRETA:GOFMANOVA

SOA OLOGIJA INTERAKCIJ E*
Rad mr Ivane Spasie,,ZnaEenjasusreta:Gofmanova sociologija interakcije" predstavlja donekle dopunjenu i preradenu
magistarskutezu istog autora- ,,MikrosociologijaErvinga Gofmana".Redje o kritidko-istraZivadkojanalizii evaluaciji dela ovog
koliko znadajnogtoliko i kontroverznog ameridkog sociologa
(1922-1982),jednog od rodonaEelnikasimbolidkog interakcionizma.Konceptsimbolidkoginterakcionizma,kao i Gofmanovodelo
u celini, privlaEli su paZnjune samoakademskesociologijevei i
srodnihdisciplina- socijalnepsihologije,sociologijedru5tvenih
devijacija,socilingvistike,itd. - jer je Gofman na svojevrstannadin
uspevaoda i naizgledtrivijalne segmentedru5tvenogZivotaudini
predmetomsistematskogsocioloikog proudavanja.U sredi5tuGofmanovoginteresovanjaje interakcija licem u lice i razni vidovi
interaktivnogfenomena- susret,skup,druSfvenaprilika, dru5tvena
situacija,psiholoikaukljudenost,interaktivnikonsenzus,incidenti,
interaktivni poredak,sintaksainterakcije i drugi. Stoga su i druge
naudnediscipline u Gofmanovomdelu nalazile pogodnekoncepte
i upotrebljive elementeza tumadenjei razumevanjeznadajnihproblema u dijoj osnovije neki oblik socijalneintekcije.
Rad mr Ivane Spasidiznosi oko 15 autorskihtabakai podeljen
je u detiri celine,pri demuje svaki deo (izuzev,fiakljulka") izdeljen
na manje delove (poglavlja,odeljke i pododeljke).U uvodnom
delu nas upoznajesa predmetomi najavljuje sloZenustrukturu
rada.U drugom,najveiem delu, sistematskiizlaZei prikazuje,,osobenostiGofmanovesociologije", zadrlavajali se posebnona pomenutimbitnim konceptima.U treiem delu evaluiraGofmanovo
stvarala5tvo,ukazujuii kritidki na domete,ogranidenjai nedorede-

T
x
F

(r
;
=
4
N

o
J
r

* Institutza filozofi.iui dru5tvenuteoriju/"Filip ViInjii", Beograd 1996,

str.196.
414

415

nosti pojedinih ideja i ukupneteorijskei istraZivadkeparadigme.

Najzad,u zakljudnimrazmatranjimarezimiraju se rezultatikritidke
analizei preciznijeizvode glavni zakljudci.
U izlaganjusadrZajaGofmanovogdela mr IvanaSpasii se
nije opredelilaza hronolo5kivei za problemskipristup.Otuda se
najpre bavi ishodi5tima,Gofmanovim teorijskim uzorima i njegovim odnosomprema savremenimsociolo5kimautorimai Skolama, a potom u nekoj formi ,,poprednogpreseka" izlale glavne
ideje i teorijske modele (dramatur5ki,ritualni, strate5kii model
totalne institucije). PosebnupaZnju posveiuje ,,ramskoj analiz7",
koja je, po mi5ljenjuautora,najoriginalniji Gofmanovmodel,kojim
se sintetizuju ostali interaktivni modeli i na odredennadin dak
prevazilaziproblematikainterakcije.U zavr5nomdelu prikazaGofmanovogstvarala5tvau veioj meri sebavi njegovomsociologijom
govora,jer upravo u njegovoj anallzi svakodnevnoggovora dolazi
do izral.ajaprimena kombinacijeinteraktivnih modela i ramske
analize.
Kritidke primedbe mr lvane Spasi6odnosese pre svegana
Gofmanovorazumevanjedru5tvenestrukture,a posebnona pitanje
klasa i modi (ipak, ukazujena potencijal koji se krije u njegovom
implicitnom poimanjuklasei moii), na pitanja nominalizmanaspram realizma,narealizarnhipostaziranogdruStva,itd. Ona uodava
napetostizmedu mikronivoa istraZivanjainterakcije i apstraktnog
hipostaziranogdruStva,izmedu humanizmadramaturgijei krutosti
interaktivnogporetka,izmedumoralizmaritualnogmodelai ,,etnometolo5keravnodu5nosti".Nekavrstakonadnogzakljudkao Gofmanovoj sociologijije da je red o ,,strukturalnosvesnojmikrosociologiji, sa slabimmezonivoomi amorfnom makro-slikomglobalzamerke
nog dru5tva".Mr Spasi6,medutim,osporavastandardne
da je Gofmanovasociologijarelevantnaiskljudivo za savremena
masovnazapadnadrultva i ukazujena njenu Sirokuprimenljivost i
na druge vrste dru5tava.Glavni doprinosGofmanovesociologije,
; po mi5ljenjuautora,jesteu domenumikrosociologijei sociologije
z
svakodnevnogZivota,zatim u teoriji institucija,a delom i u soN
pojava.
ciolo5kompoimanjumakro-dru5tvenih
:<
je
pozitivno
ocenjenod strane
Rad mr Ivane Spasi6 vei
magistarskateza.
i
uspe5no
odbranjen
kao
kompetentne
komisije
o
(D
Redje o kvalitetnojmonografijio znadajnomautoru,malo poznatom
u doma6ojsociologiji,dija su teorijskastanovi5tai doprinosirelevantni i za druge naudnediscipline i zanimljivi za Siru kulturnu
4t6

publiku. Autor monografije se opredelio za adekvatan

pristup i
strukturu rada: umesroda prikazuje knjigu po knjigu, izdvojila'le
glavnayeglijgkapitanja i pojmove toji su postuZlti
kao okosnica
rzlaganjai kritidke anarizeukupnogGofmanovog dera.
Koreginica
Spasii je ne samo proudila sve GJfmanove vaZie radove "uspo_
i
stavilameilu njima smisreneveze,vec,jeuspesno,znaladki
i kritidki
koristila svu relevantnuliteraturu - radovetumadai kritidara
Gofmanovog dela. Pri tom se nije povodila za autoritetima
vei je
paZljivo i temerjitopreispitivarai pohvalei kritike
u svetlucerikupnogopusapiscakojim sebavila.Stogaovu monografiju
odlikuju
mnogi elementine samosamostarnosti
ve6 i originarnosti.To sio
je pisanalepim i tednim jezikom pomoii
ie joj ia lakse narlepui
do ditalaca.
Imajuii u vidu sve izredeneargumente,svesrdnopreporu_
dujemovu monografiju za objavljivanje.

x
F

a
f

;-

u
N

_9

4t7

nosti pojedinih ideja i ukupneteorijskei istraZivadkeparadigme.

Najzad,u zakljudnimrazmatranjimarezimiraju se rezultatikritidke
analizei preciznijeizvode glavni zakljudci.
U izlaganjusadrZajaGofmanovogdela mr IvanaSpasii se
nije opredelilaza hronolo5kivei za problemskipristup.Otuda se
najpre bavi ishodi5tima,Gofmanovim teorijskim uzorima i njegovim odnosomprema savremenimsociolo5kimautorimai Skolama, a potom u nekoj formi ,,poprednogpreseka" izlale glavne
ideje i teorijske modele (dramatur5ki,ritualni, strate5kii model
totalne institucije). PosebnupaZnju posveiuje ,,ramskoj analiz7",
koja je, po mi5ljenjuautora,najoriginalniji Gofmanovmodel,kojim
se sintetizuju ostali interaktivni modeli i na odredennadin dak
prevazilaziproblematikainterakcije.U zavr5nomdelu prikazaGofmanovogstvarala5tvau veioj meri sebavi njegovomsociologijom
govora,jer upravo u njegovoj anallzi svakodnevnoggovora dolazi
do izral.ajaprimena kombinacijeinteraktivnih modela i ramske
analize.
Kritidke primedbe mr lvane Spasi6odnosese pre svegana
Gofmanovorazumevanjedru5tvenestrukture,a posebnona pitanje
klasa i modi (ipak, ukazujena potencijal koji se krije u njegovom
implicitnom poimanjuklasei moii), na pitanja nominalizmanaspram realizma,narealizarnhipostaziranogdruStva,itd. Ona uodava
napetostizmedu mikronivoa istraZivanjainterakcije i apstraktnog
hipostaziranogdruStva,izmedu humanizmadramaturgijei krutosti
interaktivnogporetka,izmedumoralizmaritualnogmodelai ,,etnometolo5keravnodu5nosti".Nekavrstakonadnogzakljudkao Gofmanovoj sociologijije da je red o ,,strukturalnosvesnojmikrosociologiji, sa slabimmezonivoomi amorfnom makro-slikomglobalzamerke
nog dru5tva".Mr Spasi6,medutim,osporavastandardne
da je Gofmanovasociologijarelevantnaiskljudivo za savremena
masovnazapadnadrultva i ukazujena njenu Sirokuprimenljivost i
na druge vrste dru5tava.Glavni doprinosGofmanovesociologije,
; po mi5ljenjuautora,jesteu domenumikrosociologijei sociologije
z
svakodnevnogZivota,zatim u teoriji institucija,a delom i u soN
pojava.
ciolo5kompoimanjumakro-dru5tvenih
:<
je
pozitivno
ocenjenod strane
Rad mr Ivane Spasi6 vei
magistarskateza.
i
uspe5no
odbranjen
kao
kompetentne
komisije
o
(D
Redje o kvalitetnojmonografijio znadajnomautoru,malo poznatom
u doma6ojsociologiji,dija su teorijskastanovi5tai doprinosirelevantni i za druge naudnediscipline i zanimljivi za Siru kulturnu
4t6

publiku. Autor monografije se opredelio za adekvatan

pristup i
strukturu rada: umesroda prikazuje knjigu po knjigu, izdvojila'le
glavnayeglijgkapitanja i pojmove toji su postuZlti
kao okosnica
rzlaganjai kritidke anarizeukupnogGofmanovog dera.
Koreginica
Spasii je ne samo proudila sve GJfmanove vaZie radove "uspo_
i
stavilameilu njima smisreneveze,vec,jeuspesno,znaladki
i kritidki
koristila svu relevantnuliteraturu - radovetumadai kritidara
Gofmanovog dela. Pri tom se nije povodila za autoritetima
vei je
paZljivo i temerjitopreispitivarai pohvalei kritike
u svetlucerikupnogopusapiscakojim sebavila.Stogaovu monografiju
odlikuju
mnogi elementine samosamostarnosti
ve6 i originarnosti.To sio
je pisanalepim i tednim jezikom pomoii
ie joj ia lakse narlepui
do ditalaca.
Imajuii u vidu sve izredeneargumente,svesrdnopreporu_
dujemovu monografiju za objavljivanje.

x
F

a
f

;-

u
N

_9

4t7

JelenaDurii

Osvrt

Institutza lilozofiju i dru5tvenuteoriju

Beograd

NACIONALNIKONFLIKTIT
USVAJANJETOLERANCIJE
Izmedu l-5.i 17.novembra1996.sodine.na Masarik unije konierenc
verzitetuu Brnu.u feSkoj.odrZana
ijraEtrtit'kei truc'ionalnetenzi.jei usvaiunjetolerutci.ie.Konferencijusu organizovali:
Savetza istraZivanje
vrednostii filozofije(TheCouncilfor Research
Values
in
and Philosophy);InternacionalnodruStvoza metafiziku
(The InternationalSocietyfor Metaphysics)i Filozolski fakultet
Masarik univetzitetau Brnu, pod pokroviteljstvomInstitutaza
otvorenodru5tvo(OpenSocietyInstitute)za Centralnui Istodnu
Evropu.
je bila problemkulturnih identitetai suTenrakonf'erencije
koba koji, od promenau Centralnoji IstodnojEvropi i989 , nisu
prestalida postoje.Na ovomprelaskuvekovasvezemljesu suodent:
s te5kimzadatkomdru5tvenerekonstrukcijei svakaod njitr reSava
(ili ne redava)taj zadatakna svoj naciin.Osnovnatragedijana5eg
dobaje u tomeStosu,s jednestrane,moderneideoiogijeuspeleda
izvor hurnanihvrednostiuniverzalnogkulturnogidentitetapretvore
u izvor nehumanosti;
s drugestrane,problemirazliditihkulturnih
identitetadoveli su do rnealusobnih
tenzija,sukobai nasilja.
X
I
Za re5avanjcetnidkihi nacionalnihtenzijamnogo toga_ie X
preduzimano,
ali da bi svata ,,gaSenja
polara" imalatrajnoguspeha
potrebno.je de se shvatidubinskasu5tinakultura kao i njihova {n
dinamika.Z.ato je, smatralisu inicijatori ove konferencije,oclgo- rr
o
vorna najvi3efilozofiia, naroditohermeneutikai etika, koje treba
da oznadeprirodukulturnih stvarnostii osvetlenadinena koje one I:l
(_.)
u pluralistidkomkontekstumogu da budu ispravnouredene.
o
lnicijator konferencijeo Etnidkim i nacionalnimtenzijama,
Dlord1 Meklin, istakaoje neophodnost
razumevanja
svih elemenata problemaetnicitetakako bi se sprediloda problempostanejoi
vedi.Kao daje konceptetnicitetaneodekivano
poprimio konotacije
F
f

'

N
J

. 1t o

JelenaDurii

Osvrt

Institutza lilozofiju i dru5tvenuteoriju

Beograd

NACIONALNIKONFLIKTIT
USVAJANJETOLERANCIJE
Izmedu l-5.i 17.novembra1996.sodine.na Masarik unije konierenc
verzitetuu Brnu.u feSkoj.odrZana
ijraEtrtit'kei truc'ionalnetenzi.jei usvaiunjetolerutci.ie.Konferencijusu organizovali:
Savetza istraZivanje
vrednostii filozofije(TheCouncilfor Research
Values
in
and Philosophy);InternacionalnodruStvoza metafiziku
(The InternationalSocietyfor Metaphysics)i Filozolski fakultet
Masarik univetzitetau Brnu, pod pokroviteljstvomInstitutaza
otvorenodru5tvo(OpenSocietyInstitute)za Centralnui Istodnu
Evropu.
je bila problemkulturnih identitetai suTenrakonf'erencije
koba koji, od promenau Centralnoji IstodnojEvropi i989 , nisu
prestalida postoje.Na ovomprelaskuvekovasvezemljesu suodent:
s te5kimzadatkomdru5tvenerekonstrukcijei svakaod njitr reSava
(ili ne redava)taj zadatakna svoj naciin.Osnovnatragedijana5eg
dobaje u tomeStosu,s jednestrane,moderneideoiogijeuspeleda
izvor hurnanihvrednostiuniverzalnogkulturnogidentitetapretvore
u izvor nehumanosti;
s drugestrane,problemirazliditihkulturnih
identitetadoveli su do rnealusobnih
tenzija,sukobai nasilja.
X
I
Za re5avanjcetnidkihi nacionalnihtenzijamnogo toga_ie X
preduzimano,
ali da bi svata ,,gaSenja
polara" imalatrajnoguspeha
potrebno.je de se shvatidubinskasu5tinakultura kao i njihova {n
dinamika.Z.ato je, smatralisu inicijatori ove konferencije,oclgo- rr
o
vorna najvi3efilozofiia, naroditohermeneutikai etika, koje treba
da oznadeprirodukulturnih stvarnostii osvetlenadinena koje one I:l
(_.)
u pluralistidkomkontekstumogu da budu ispravnouredene.
o
lnicijator konferencijeo Etnidkim i nacionalnimtenzijama,
Dlord1 Meklin, istakaoje neophodnost
razumevanja
svih elemenata problemaetnicitetakako bi se sprediloda problempostanejoi
vedi.Kao daje konceptetnicitetaneodekivano
poprimio konotacije
F
f

'

N
J

. 1t o

koje nisu bile izraLenetokom 13. i 14' novembra,u diskusiji o

prvoj fazi ranije zapodetogprojektapod nazivom: Kulturno naslede
i savremenapromena u Centralnoii Istoinoi Evropi. Podnaslov
tog projekta: Retr osp ektiva : I zvor i tr adicii ei Per sp ektiva : I zgradnia
dimokratskih rlruitava: vrednostii prava, odito je sugerisalaafirmativno znadenjepojmova tradicije i etnicitetau smislu temeljaza
izgradnju clemokratskogdru5tva,koji je tokom komunizmabio
uni5tavan.
Pomenuti projekat je obuhvatio mnoge zemlje: najpre
Poljsku,deSku,Slovadku,Litvaniju, Bugarskui Gruziju, kojima
su kasnijeprikljudeneMa<larskai Ukrajina, a od nedavnoHrvatska
i SR Jugoslavija.Znahjno je to Stosvakaod navedenihzemalja
treba na zavr5etkuprojekta da bude predstavljenazbornikom filozofskih studija na izabranutemu.
Jugoslovenskoiskustvoje istaklo negativnaznadenjaetniciteta,a ni pozitivno znadenjetradicije nije moglo ostatineupitno.
Tekst prof. Golubovi6, Nacionalni konflikti i problem demokratije
u postkomunistitkimdruitvima, polazi od razlikovanjacivilnog
znalenjanacije od etnidkogznadenjakoje sadrZisnaZnuteLnjuza
homogenizacijom,Stoje u jugoslovenskomratu dovelo do ispoljavanja netolerancijei agresijepremadrugim nacijama.
Na slidannadin,jedanod budu6ihizdavalade5kihfilozofskih
nacionastudija,Miloslav BednaZraspravljao postkomunistidkom
lizmu kao o novoj verziji totalitarizma' On smatrapovr5nim zakljudke zapadnihistraZivanjapostkomunistidkognacionalizmaprema kojima nacionalizampredstavljaregresijuna primitivni atavizam i tvrdi da je, ustvari,zapadnodrZanjeregresijaodgovornosti
politidkograzumevanja.Postkomunistidkinacionalizansene moZe
razumeti, ako se pailnja usmeri samo na nacionalizamtako da on
zaseniprirodu postkomunizma,smatraBednaZ.
Do erupcije Sovinistidkognacionalizmau postkomunistidkim zemljamaposle 1989,ne bi moglo doii da nije bilo prethodne
dugotrajnei duboko ukorenjenekomunistidketotalitarnedominaE cije. Komunistidkamrelamoii i uticajave5toje zloupotrebilaSovil
o nistidki resentimankoji je do tadadelovao unutarpartije' UspeSna
u manipulacijama,bilo sredstvimagradanskograta ili bez njega,
z
rlj
je iskljudivupolitidkudominacijuu znadajnojmeri uveiala
J
partija
U
sistematskimpothranjivanjemnacionalnihosedanja.
nacionalizamaBedOp5temestoistodnocentralnoevropskih
dva osnovnapolitidkafaktorau neuralgidnoj
naZvidi u mecludejstvu
420

zoni centralneEvrope izmeduNemadkei Rusije.S jedne strane,

ova teritorija pretrpanamalim nacijamanemazapadnioblik gotovo
distenacije-drlave.s druge strane,i Nemadkal Rusija suiokom
istorije uvek koristile nacionalnerazliditostiovih zemaliaza uspostavljanjesvoje dominacije.prema Bizmarku:
,,Ko uprivlja Bo_
hemijom istovremenoje gospodarEvrope". Meilutim, urpeti net e
od tih sila u ovom nastojanju,uvek je blo uvod u
ratove
koji bi potom usledili a koji su u ovom veku prerastali
"urop.i"
u svetske
ratove,radunajuii i vi5e od 40 godinahladnograta.
Ipak, ovim nestabilnimevropskim,sadave6 svetskimprili_
kama,BednaZsuprostavrjaistorijski razvijenu alternativukoja ovu
nestabilnuzonu nacija i drlavaizmedu Nemadkei Rusije viii kao
stabilnuteritoriju slobodnihi demokratskihzemalja.on Lblasniava
uloge deskihzastupnikate istorijske alternative,iajpre, Frantiieka
Palackog(r7 98- | 876), a zatimTomaia Masarika tiiso- t l:z;, to.li
1
su isticali neophodnostmedusobnogdemokratskogkoncenzuJa
nacijaovih prostora(zasnovanogna demokratskommiralnom principu i jednakimpqavimasvih bezobzirana individualnuvelidinu),
smatraju6ito za jedinu trajnu perspektivu svetskogmira. Ugaoni
k3men za perspektivudemokratskogmira zahtevaisva.lanie"prin_
cipa koji iskljuduju sebidnukoristoljubivost individuu, nu"iju i
drZava.
BednaZtako razlikujedve vrstenacionarizma.s jedne strane,
Sovinistidkui materijalistidkuverziju distognegativizmai agresije koja proizvodi iskljudivu i egocentridnunacionalistidku
identifikaciju, a s druge strane,duhovnoi moralnozasnovanukosmo_
politsku verziju nacionalizmakoji se neospornolegitimise
kroz
individualne i nacionalneodgovornosti,kio nezamenrjivesfere
sloZenogdemokratskogjedinstvanaieg zajednidkogsveta.
jokom diskusijf BednaZje usvojio primedbuslovadkogko_ X
.
lege,Tibora Pihlera,da nacionalirumie trebashvatiti apstraitno X
o
kao drZavnuma5inu,vei da apstraktneprincipe treba udiniti ra_ F
a
zumljivim da bi postali realni i da bi se izuegtaopasnostda
se
dovedanstvo
misli apolitidno.on je dodaoda preoviadujuiaideja
o-drZavizanemarujeda je u osnovi svakedrZaveuvek neki poseban ;a
sludajetnidkih i nacionalnihodnosai da nepostojidemokratijakao l!
N
takva, ve6 da uvek postojesamoposebnei konkretnedemokiatije. o
J

Premaredima sekretaraSavetaza istraZivanjevrednostii

filozofije, RidardaGreema,svrhaove konferencijeu n*u bila je,
delom, i u tome da se pronadesolidanosnov ziprojekt: Uieaie

421

koje nisu bile izraLenetokom 13. i 14' novembra,u diskusiji o

prvoj fazi ranije zapodetogprojektapod nazivom: Kulturno naslede
i savremenapromena u Centralnoii Istoinoi Evropi. Podnaslov
tog projekta: Retr osp ektiva : I zvor i tr adicii ei Per sp ektiva : I zgradnia
dimokratskih rlruitava: vrednostii prava, odito je sugerisalaafirmativno znadenjepojmova tradicije i etnicitetau smislu temeljaza
izgradnju clemokratskogdru5tva,koji je tokom komunizmabio
uni5tavan.
Pomenuti projekat je obuhvatio mnoge zemlje: najpre
Poljsku,deSku,Slovadku,Litvaniju, Bugarskui Gruziju, kojima
su kasnijeprikljudeneMa<larskai Ukrajina, a od nedavnoHrvatska
i SR Jugoslavija.Znahjno je to Stosvakaod navedenihzemalja
treba na zavr5etkuprojekta da bude predstavljenazbornikom filozofskih studija na izabranutemu.
Jugoslovenskoiskustvoje istaklo negativnaznadenjaetniciteta,a ni pozitivno znadenjetradicije nije moglo ostatineupitno.
Tekst prof. Golubovi6, Nacionalni konflikti i problem demokratije
u postkomunistitkimdruitvima, polazi od razlikovanjacivilnog
znalenjanacije od etnidkogznadenjakoje sadrZisnaZnuteLnjuza
homogenizacijom,Stoje u jugoslovenskomratu dovelo do ispoljavanja netolerancijei agresijepremadrugim nacijama.
Na slidannadin,jedanod budu6ihizdavalade5kihfilozofskih
nacionastudija,Miloslav BednaZraspravljao postkomunistidkom
lizmu kao o novoj verziji totalitarizma' On smatrapovr5nim zakljudke zapadnihistraZivanjapostkomunistidkognacionalizmaprema kojima nacionalizampredstavljaregresijuna primitivni atavizam i tvrdi da je, ustvari,zapadnodrZanjeregresijaodgovornosti
politidkograzumevanja.Postkomunistidkinacionalizansene moZe
razumeti, ako se pailnja usmeri samo na nacionalizamtako da on
zaseniprirodu postkomunizma,smatraBednaZ.
Do erupcije Sovinistidkognacionalizmau postkomunistidkim zemljamaposle 1989,ne bi moglo doii da nije bilo prethodne
dugotrajnei duboko ukorenjenekomunistidketotalitarnedominaE cije. Komunistidkamrelamoii i uticajave5toje zloupotrebilaSovil
o nistidki resentimankoji je do tadadelovao unutarpartije' UspeSna
u manipulacijama,bilo sredstvimagradanskograta ili bez njega,
z
rlj
je iskljudivupolitidkudominacijuu znadajnojmeri uveiala
J
partija
U
sistematskimpothranjivanjemnacionalnihosedanja.
nacionalizamaBedOp5temestoistodnocentralnoevropskih
dva osnovnapolitidkafaktorau neuralgidnoj
naZvidi u mecludejstvu
420

zoni centralneEvrope izmeduNemadkei Rusije.S jedne strane,

ova teritorija pretrpanamalim nacijamanemazapadnioblik gotovo
distenacije-drlave.s druge strane,i Nemadkal Rusija suiokom
istorije uvek koristile nacionalnerazliditostiovih zemaliaza uspostavljanjesvoje dominacije.prema Bizmarku:
,,Ko uprivlja Bo_
hemijom istovremenoje gospodarEvrope". Meilutim, urpeti net e
od tih sila u ovom nastojanju,uvek je blo uvod u
ratove
koji bi potom usledili a koji su u ovom veku prerastali
"urop.i"
u svetske
ratove,radunajuii i vi5e od 40 godinahladnograta.
Ipak, ovim nestabilnimevropskim,sadave6 svetskimprili_
kama,BednaZsuprostavrjaistorijski razvijenu alternativukoja ovu
nestabilnuzonu nacija i drlavaizmedu Nemadkei Rusije viii kao
stabilnuteritoriju slobodnihi demokratskihzemalja.on Lblasniava
uloge deskihzastupnikate istorijske alternative,iajpre, Frantiieka
Palackog(r7 98- | 876), a zatimTomaia Masarika tiiso- t l:z;, to.li
1
su isticali neophodnostmedusobnogdemokratskogkoncenzuJa
nacijaovih prostora(zasnovanogna demokratskommiralnom principu i jednakimpqavimasvih bezobzirana individualnuvelidinu),
smatraju6ito za jedinu trajnu perspektivu svetskogmira. Ugaoni
k3men za perspektivudemokratskogmira zahtevaisva.lanie"prin_
cipa koji iskljuduju sebidnukoristoljubivost individuu, nu"iju i
drZava.
BednaZtako razlikujedve vrstenacionarizma.s jedne strane,
Sovinistidkui materijalistidkuverziju distognegativizmai agresije koja proizvodi iskljudivu i egocentridnunacionalistidku
identifikaciju, a s druge strane,duhovnoi moralnozasnovanukosmo_
politsku verziju nacionalizmakoji se neospornolegitimise
kroz
individualne i nacionalneodgovornosti,kio nezamenrjivesfere
sloZenogdemokratskogjedinstvanaieg zajednidkogsveta.
jokom diskusijf BednaZje usvojio primedbuslovadkogko_ X
.
lege,Tibora Pihlera,da nacionalirumie trebashvatiti apstraitno X
o
kao drZavnuma5inu,vei da apstraktneprincipe treba udiniti ra_ F
a
zumljivim da bi postali realni i da bi se izuegtaopasnostda
se
dovedanstvo
misli apolitidno.on je dodaoda preoviadujuiaideja
o-drZavizanemarujeda je u osnovi svakedrZaveuvek neki poseban ;a
sludajetnidkih i nacionalnihodnosai da nepostojidemokratijakao l!
N
takva, ve6 da uvek postojesamoposebnei konkretnedemokiatije. o
J

Premaredima sekretaraSavetaza istraZivanjevrednostii

filozofije, RidardaGreema,svrhaove konferencijeu n*u bila je,
delom, i u tome da se pronadesolidanosnov ziprojekt: Uieaie

421

E
z

uJ
J
uJ

(kasnije izmenjenou Usvajurle) tolerancije (tolerancijeprema etnidkim, nacionalnimi religijskim razliditostimau Centralnoji Istodnoj Evropi). Pozivajuii na saradnjuna ovom projektu,Greem
je istakaopotrebuda se pronadufilozofski i dru5tveniosnovi za
razliditosti,kao i nadiniza njihovopraktidnoi politidko
uvaZavanje
usvajanje.
Netolerancijaljudi i dru5fva,po njegovommiSljenju,istovremeno ukazujena nivo dru5tvenekorupcije. Netolerancijane ugroZavasamoZrtvediskriminacije,dostojanstvonjihovih Zivotai Zivota
njihove dece,vei ugroZavai onekoji dinetu diskriminaciju,njihovu
sigurnosti dastnjihovog druStva.Utoliko je znadajnijenastojanje
da sepro5irevrednostiOtvorenogdru5tvazasnovanena: zakonima,
demokratskiizabranojvladi, razvijenomcivilnom dru5tvu,institucijamaza za5tituljudskih pravai pravamanjina,ekonomiji slobodnog trZi5ta,ali i usmerenostina op5tedobro. A za to, prema
redimaGreema,DLordLSorosdini vi5e od ijednedrugeosobena
svetu,podrZavajuiinezavisnefondoveOtvorenogdru5tvau Centralnoj i IstodnojEvropi sa budZetomod preko 300 miliona dolara.
U skladu s tim, on je zatraiio predloge za ude56ena Projektu
usvajanjauvaZavanjarazliditosti (Projectto FosterRespectfor Diversity)koji bi trebaloda seukljudi u,tro5koveza 1997. godinu.
Na samojkonferenciji,medutim,prilozi koji bi se direktno
odnosilina usvajanjetolerancijenisu bili naroditozastupljeni.Osim
jednog praktidnog ukrajinskog nacrta za buduii razvoj ovog projekta, problem tolerancijeje teorijski izlagalajedino kineskinja,
Kristal Huang,u tekstuTolerctncijct
i interpretativnitotalitet kultura
i razlika.Ova profesorkafilozofije saTajlanda,razmatralaje sukobe
koji nastajuzbogruzlilitih identitetakulturnih tradicja.U modernim
dru5tvimarazliditi kulturni horizonti narodadine polazi5taza razlidita razumevanjai tumadenjasveta,a te razlike dovodedo nesporazumai sukobaljudi i zajednica.Usvajanjetolerancije,smatra
Huang, jo5 vi5e je oteZanozbog nerazvijenostiideje suZivotai
deljenjasvetasadrugima.
Postoji shvatanjepo kome je tolerancijatrpljenje nedega
Stonam se ne svida.Takvo shvatanjeu tolerancijividi ideal tzv.
negativneslobode,slobodeod prisile, koja ne traZi ni5ta do da
jedni drugeostavimona miru. Naravno,u situaciji netolerancijei
takav ,,nulti nivo" negativneslobodeje veoma znalajan,ali ipak,
to je minimalanuslov, koji je dodu5ewlan, ali nije dovoljan za
jednogotvorenogdru5tva.
uspostavljanje

Za razlku od takvogshvatanja,Huang
ima pozitivankoncept
tolerancije'ona razmatramoguinost torerancije
u vezi s Gadamerokgrygptom gratnje (B.,iung),razviienu
:T
knjizi Istina i metrda.
Njenaidejaje da na taj nadin.*6n.truis"
kurturni totaritetu drusfvu
sa mnoStvomrazliditih kulturnih konflikata.
Kao u Cu.u*"rouo,
hemeneutici,i ovde tolerancijapodrazu*"uu
moguinost fuzije hori
zonata.To znadida samoako,pri suodavanlu
sarazliditim
kontekstom'ostvarimo.fuzijuhorizonata,"mozemo kultumim
postatitolerantni; odnosno,samokada osivari*o .ururn"uanje
drugog moZemo
ucestvovatisanjim ujednom zajednidkom
svetu_iivota.
Hermeneutidki.proces
razumevanjakultura suodavanas sa
razliditim kulturnim tekstovimakoji zahieva.lu
ispitivanjekonteksta.
Kulturni tekstje dom jezika Oateiuftu.e,
tutru_og diskursakoji
su uspostav'i ljudi svojim dotada5njim
tumadenjim"ai"J" irpi,lvanjemnekogkulturnog tekstapostign"_o
rururnevanje,videie_
mo da seipak pojavljuje razlika.uznad"enjJ
izmedunadegtumadenja
i originala. U inrerpretacijirazlidirih
kuliumih,"r..i""" "r1
uiG#"
mogu pokusatida postignuharmoniju
u fuziji horizonata.Jedino
iskrenonastojanjeda se razum",
*oi" i.o".. tumadenjavoditi
toleranciji.Onaj ko tumadi samoiz
,uog'tuttu*og kontekstane
moZeostvarititolerancijujer odmah
ulaziu kritiku. Tek ako naudi
da sluia moZepostiii
koje j9 ustoviskren;-;;;..*;;
Tolerancijase,dakle'l111T"uunj"
jedinomoZeosivaritirazumevanJem
razrika.
Mada nas,i u istodnomi u zapadnom
svetu,i u antidkomi
u modernomdru5tvu,tumadenjasuodavaju
s razlikama,nisurazlike
te koje ljudima donosekulturnetonnide,
vei je .;;;ilUA;
da se zaistarazumedrugo.biie,zaqut-la;e
HuangpredlaZuiida
bi moZdarrebalorazmi.liati ,r"iJi
n'oiin:Toterancijaneie
"ut.o,
do6i sama,ona ie nastatisamo
lJr"no razumevanJe
i Zelir_
da se udini fuzija horizonata.sa.drugi_
fluarn.o bidirna;i ,u
--'
---^, X
t#
Zeljomljudi ie uii u procesoblikova"nja
i'preoblikovanja.
;
Jano5Kudinski, urednikdasopisaDiatog
and (Jniverzaliz.am 6

(kojije do 1994.norlon13jyDiaiosori'Ui*orir"^1,

i#"['|" E
stavda moramoiza1i izmjsljenja tojl
s" kreie u okviru: tradicija
- komunizam-postkomunizam."Trad'i"1u
;
l".ru*o racionarizacija i
proslostia proslostnije kao takva
data.ijo'n,".u, civilno drustvo R
nije dovoljanokvir za re5enjeproUt"-r,
u ni;e ni demokratija.Jer,
F
demokratijesu vrlo ogranidineu ur"_"nu.-^U kom pravcutreba,dakle,da idemo?
Jedanmoguii pravac
je demokratijashvaienakao
dijaiog ir*"au kolektivnih subiekata

lla

1t.)

E
z

uJ
J
uJ

(kasnije izmenjenou Usvajurle) tolerancije (tolerancijeprema etnidkim, nacionalnimi religijskim razliditostimau Centralnoji Istodnoj Evropi). Pozivajuii na saradnjuna ovom projektu,Greem
je istakaopotrebuda se pronadufilozofski i dru5tveniosnovi za
razliditosti,kao i nadiniza njihovopraktidnoi politidko
uvaZavanje
usvajanje.
Netolerancijaljudi i dru5fva,po njegovommiSljenju,istovremeno ukazujena nivo dru5tvenekorupcije. Netolerancijane ugroZavasamoZrtvediskriminacije,dostojanstvonjihovih Zivotai Zivota
njihove dece,vei ugroZavai onekoji dinetu diskriminaciju,njihovu
sigurnosti dastnjihovog druStva.Utoliko je znadajnijenastojanje
da sepro5irevrednostiOtvorenogdru5tvazasnovanena: zakonima,
demokratskiizabranojvladi, razvijenomcivilnom dru5tvu,institucijamaza za5tituljudskih pravai pravamanjina,ekonomiji slobodnog trZi5ta,ali i usmerenostina op5tedobro. A za to, prema
redimaGreema,DLordLSorosdini vi5e od ijednedrugeosobena
svetu,podrZavajuiinezavisnefondoveOtvorenogdru5tvau Centralnoj i IstodnojEvropi sa budZetomod preko 300 miliona dolara.
U skladu s tim, on je zatraiio predloge za ude56ena Projektu
usvajanjauvaZavanjarazliditosti (Projectto FosterRespectfor Diversity)koji bi trebaloda seukljudi u,tro5koveza 1997. godinu.
Na samojkonferenciji,medutim,prilozi koji bi se direktno
odnosilina usvajanjetolerancijenisu bili naroditozastupljeni.Osim
jednog praktidnog ukrajinskog nacrta za buduii razvoj ovog projekta, problem tolerancijeje teorijski izlagalajedino kineskinja,
Kristal Huang,u tekstuTolerctncijct
i interpretativnitotalitet kultura
i razlika.Ova profesorkafilozofije saTajlanda,razmatralaje sukobe
koji nastajuzbogruzlilitih identitetakulturnih tradicja.U modernim
dru5tvimarazliditi kulturni horizonti narodadine polazi5taza razlidita razumevanjai tumadenjasveta,a te razlike dovodedo nesporazumai sukobaljudi i zajednica.Usvajanjetolerancije,smatra
Huang, jo5 vi5e je oteZanozbog nerazvijenostiideje suZivotai
deljenjasvetasadrugima.
Postoji shvatanjepo kome je tolerancijatrpljenje nedega
Stonam se ne svida.Takvo shvatanjeu tolerancijividi ideal tzv.
negativneslobode,slobodeod prisile, koja ne traZi ni5ta do da
jedni drugeostavimona miru. Naravno,u situaciji netolerancijei
takav ,,nulti nivo" negativneslobodeje veoma znalajan,ali ipak,
to je minimalanuslov, koji je dodu5ewlan, ali nije dovoljan za
jednogotvorenogdru5tva.
uspostavljanje

Za razlku od takvogshvatanja,Huang
ima pozitivankoncept
tolerancije'ona razmatramoguinost torerancije
u vezi s Gadamerokgrygptom gratnje (B.,iung),razviienu
:T
knjizi Istina i metrda.
Njenaidejaje da na taj nadin.*6n.truis"
kurturni totaritetu drusfvu
sa mnoStvomrazliditih kulturnih konflikata.
Kao u Cu.u*"rouo,
hemeneutici,i ovde tolerancijapodrazu*"uu
moguinost fuzije hori
zonata.To znadida samoako,pri suodavanlu
sarazliditim
kontekstom'ostvarimo.fuzijuhorizonata,"mozemo kultumim
postatitolerantni; odnosno,samokada osivari*o .ururn"uanje
drugog moZemo
ucestvovatisanjim ujednom zajednidkom
svetu_iivota.
Hermeneutidki.proces
razumevanjakultura suodavanas sa
razliditim kulturnim tekstovimakoji zahieva.lu
ispitivanjekonteksta.
Kulturni tekstje dom jezika Oateiuftu.e,
tutru_og diskursakoji
su uspostav'i ljudi svojim dotada5njim
tumadenjim"ai"J" irpi,lvanjemnekogkulturnog tekstapostign"_o
rururnevanje,videie_
mo da seipak pojavljuje razlika.uznad"enjJ
izmedunadegtumadenja
i originala. U inrerpretacijirazlidirih
kuliumih,"r..i""" "r1
uiG#"
mogu pokusatida postignuharmoniju
u fuziji horizonata.Jedino
iskrenonastojanjeda se razum",
*oi" i.o".. tumadenjavoditi
toleranciji.Onaj ko tumadi samoiz
,uog'tuttu*og kontekstane
moZeostvarititolerancijujer odmah
ulaziu kritiku. Tek ako naudi
da sluia moZepostiii
koje j9 ustoviskren;-;;;..*;;
Tolerancijase,dakle'l111T"uunj"
jedinomoZeosivaritirazumevanJem
razrika.
Mada nas,i u istodnomi u zapadnom
svetu,i u antidkomi
u modernomdru5tvu,tumadenjasuodavaju
s razlikama,nisurazlike
te koje ljudima donosekulturnetonnide,
vei je .;;;ilUA;
da se zaistarazumedrugo.biie,zaqut-la;e
HuangpredlaZuiida
bi moZdarrebalorazmi.liati ,r"iJi
n'oiin:Toterancijaneie
"ut.o,
do6i sama,ona ie nastatisamo
lJr"no razumevanJe
i Zelir_
da se udini fuzija horizonata.sa.drugi_
fluarn.o bidirna;i ,u
--'
---^, X
t#
Zeljomljudi ie uii u procesoblikova"nja
i'preoblikovanja.
;
Jano5Kudinski, urednikdasopisaDiatog
and (Jniverzaliz.am 6

(kojije do 1994.norlon13jyDiaiosori'Ui*orir"^1,

i#"['|" E
stavda moramoiza1i izmjsljenja tojl
s" kreie u okviru: tradicija
- komunizam-postkomunizam."Trad'i"1u
;
l".ru*o racionarizacija i
proslostia proslostnije kao takva
data.ijo'n,".u, civilno drustvo R
nije dovoljanokvir za re5enjeproUt"-r,
u ni;e ni demokratija.Jer,
F
demokratijesu vrlo ogranidineu ur"_"nu.-^U kom pravcutreba,dakle,da idemo?
Jedanmoguii pravac
je demokratijashvaienakao
dijaiog ir*"au kolektivnih subiekata

lla

1t.)

- kao megadijalogkoji je neophodan,ali moZebiti opasan'Nama

i separaciju
ie potrebin dUalogkojim moZemo izbe1ipolarizaciju
i6i dalje ka
treba
zato
nta.
hladnog
luo sto je bili ona zavreme
situaciji
op5toj
o
razmi5ljaju6i
je
neeemSio iznad nivoa dijaloga
u ovom
kultura
me5avina
specijalna
civilizacije. Po Kudinskom
zadetak
diji
poretka,
delu svetaizvorje novog svetskog
9l Yidi.i
ideji univerzalnogdru5tva.Njeno aksiolo5koime, koje Kudinski
ottiiva u udenjuPapeJovanaPavleII, je ,,civilizacija ljubavi"'
U tekstu,NeotekivanisusretuniverzalizmaJovanaPavla II
i IJN: za novo intelektualno-etiikrtokruienje, Kudinski pi5e:
Enciklika Inborem exercensmoZe se smatrati najuniverzalnijim i moZdanajznadajnijimdrustveno-teorijskimdokumentom
XX veka i dini nezaobilaini intelektualno-naudnitemelj univerzalnog druSwa.
Nazivajuii sebemarksistom,materijalistomi ne-vernikom'
Kudinski kazeda, naizgledparadoksalno,njegova(meta)filozofija
univerzalizma,vise od samihhri56ana,shvataaktualnu,istorijsku,
kulturnu i moralnu velidinu socijalnogudenjaJovanaPavla II' To
jemogu6ezahvaljujuiiogranidenjunadomenkulturnihvrednosti
i istti-ue"oiu ont;l;5kih dil"-a. Tako se ovo udenje shvata kao
istorijskaikoltotnu stvarnost,a ne kao objekt vere' Samona taj
nadin spiritualni univerzalizamPapeVojtile moZebiti prepoznat
kao jedna od najznadajnijihvrednosti savremenogsveta (kao Sto
je i fruserlov epiitemolo5kiapsolutizamuniverzalnoprihva6enmada nije
" priznat).
Ovde seotkriva kljudna ulogadijaloga:dijalog pretpostavlja
prihvatanjeDrugog kao partnera,kao bi6e vredno po5tovanjakoji
je prepoznatt<aomoguii udesniktt rtpsolutu'Kudinski nagla5ava
Ouj" ouuj princip, koji uzdiZedijalog kao legitimaciju udestvovanja
ruitt tjoai u domenu apsolutnih vrednostiprema principima parr
nerstia, neuporedivovaZniji od ostalihkomponenatadoktrinarnog
udenjao kontroli ra<lanja,abortusuili celibatu koje ne bi treba da
prikriju ono sto je relevantnoza konfrontaciju sa relativistidkim i
savremenog
G nitriHstidtim tendencijamakonzumer\zmat cinizma
f
sveta.
Zavriavaja(i svoj tekst citiranjem Pape da je odgovor na
z
ul
veka
na kraiu dvadesetog,
strah koji Tatamnjuietjudskueg,zistenciiu
UJ
a
uninQ
liubavi,
zasnovanq
- opiti napo, da si izgratli civitizaciia
Kudino
de'
I
o
b
i
s
pr
de
av
ti,
no
s
vei zalnim'vr ednostimi mir a, soI itlor
ski ustvari istide svoje ogordenjeStoje ovo socijalno udenjeu
424

primeni na sfvaranjeinternacionalnogsvetskogporetka- koje je u

UN dodekanos ovacdama,odmah zatim bilo zaboravljeno.
Meklinov tekst, pod nazivom ,,Od prosvetiteljstvado estetske svesti",ukazujena ogranidenjaprosvetiteljskogracionalizma
koja je on poku5aoda razre5ipomodu Kantove Kritike moti suden7cu kojoj seestetskasvestpojavljuje kao mogudnostpro5irivanja
dimenzije ljudske svesti.
Meklinovo polazi5teje Zan Batist Vikoova kritika prosvetiteljskog nasledakoje je proteralo kulturni kontekst da bi, u ime
aniv erzalizacije,ustvari, proizvodil o netoleranciju. U traganju za
priznavanjemrazliditosti,mi se sada,premaMeklinu, civilizacijski
kredemoka velikom pomakuod totalizacijei ideoloikih apstrakcija.
Treba napraviti veliki korak u razvoju vizije, ali, pritom, treba biti
oprezanda korak napredne bi znadiokorak nazad.Da bismo podeli
upraZnjavatislobodu u fiziikom univerzumu, treba preii put koji
vodi preko razumevanjai razvijanjaestetskogose6ajakao kvaliteta
ljudskesvesti.
Iz ovog'estetskogosedajaMeklin je izveo ideju strasne
posveCenosti(passionatecommitment)tradiciji za koju misli da je
danasljudima potrebna,na slidannadin,kao Stoje potrebnoprepoznati vrednostikojih se ljudi drZeu svakoj oblasti svojih Zivota.
Tradicija po njemupredstavljavrednostikoje biramo da prenesemo
na svoju decu,a to znadida nam tradicijapruZamnogo toga dega
nismo ni svesni.Cak i kad se promeni, tradicija zadrLavamnogo
sloZenihznaienja.
S druge strane,veomaje vaZnorazgovaratis onima koji
mogu da postavenovapitanja.Utoliko strasnaposvetenosttradiciji
trebada ide zajednosa dinamikom njenepromene.Dakle, da bi se
susretkultura odvijao na pozitivan nadin, ne treba ispustiti iz vida
pluralizam.
Mada se bez sumnjemoZemosloZiti saMeklinom da priznavanje posebnihizrazarazliditih kultura i etnidkih tradicija predstavlja uslov harmonije izmeilu njih, ipak ostaje nerazja5njenopitanje: kako iz tih mnogobrojnihrazlika izvesti neku univerzalnu
ljudsku mudrost i vrednosti(kakva je, na primer, tolerancija)koje
bi pruZile teleolo5kuviziju za ljudsku vrstu kao takvu? Meklin je
tvrdio da je dovoljno prihvatiti razlike i da svako u svojoj kulturi
moZena6idovoljno mudrostiza sebe.U traZenjuuniverzalnihvrednosti on vidi opasnostod gubitka identitetasopstvenekulture, iako
je i sam,u Kantu,kao misliocukoji potideiz jedneposebnetradicije,

T
x
;
F

;
=
N

:
tr

425

- kao megadijalogkoji je neophodan,ali moZebiti opasan'Nama

i separaciju
ie potrebin dUalogkojim moZemo izbe1ipolarizaciju
i6i dalje ka
treba
zato
nta.
hladnog
luo sto je bili ona zavreme
situaciji
op5toj
o
razmi5ljaju6i
je
neeemSio iznad nivoa dijaloga
u ovom
kultura
me5avina
specijalna
civilizacije. Po Kudinskom
zadetak
diji
poretka,
delu svetaizvorje novog svetskog
9l Yidi.i
ideji univerzalnogdru5tva.Njeno aksiolo5koime, koje Kudinski
ottiiva u udenjuPapeJovanaPavleII, je ,,civilizacija ljubavi"'
U tekstu,NeotekivanisusretuniverzalizmaJovanaPavla II
i IJN: za novo intelektualno-etiikrtokruienje, Kudinski pi5e:
Enciklika Inborem exercensmoZe se smatrati najuniverzalnijim i moZdanajznadajnijimdrustveno-teorijskimdokumentom
XX veka i dini nezaobilaini intelektualno-naudnitemelj univerzalnog druSwa.
Nazivajuii sebemarksistom,materijalistomi ne-vernikom'
Kudinski kazeda, naizgledparadoksalno,njegova(meta)filozofija
univerzalizma,vise od samihhri56ana,shvataaktualnu,istorijsku,
kulturnu i moralnu velidinu socijalnogudenjaJovanaPavla II' To
jemogu6ezahvaljujuiiogranidenjunadomenkulturnihvrednosti
i istti-ue"oiu ont;l;5kih dil"-a. Tako se ovo udenje shvata kao
istorijskaikoltotnu stvarnost,a ne kao objekt vere' Samona taj
nadin spiritualni univerzalizamPapeVojtile moZebiti prepoznat
kao jedna od najznadajnijihvrednosti savremenogsveta (kao Sto
je i fruserlov epiitemolo5kiapsolutizamuniverzalnoprihva6enmada nije
" priznat).
Ovde seotkriva kljudna ulogadijaloga:dijalog pretpostavlja
prihvatanjeDrugog kao partnera,kao bi6e vredno po5tovanjakoji
je prepoznatt<aomoguii udesniktt rtpsolutu'Kudinski nagla5ava
Ouj" ouuj princip, koji uzdiZedijalog kao legitimaciju udestvovanja
ruitt tjoai u domenu apsolutnih vrednostiprema principima parr
nerstia, neuporedivovaZniji od ostalihkomponenatadoktrinarnog
udenjao kontroli ra<lanja,abortusuili celibatu koje ne bi treba da
prikriju ono sto je relevantnoza konfrontaciju sa relativistidkim i
savremenog
G nitriHstidtim tendencijamakonzumer\zmat cinizma
f
sveta.
Zavriavaja(i svoj tekst citiranjem Pape da je odgovor na
z
ul
veka
na kraiu dvadesetog,
strah koji Tatamnjuietjudskueg,zistenciiu
UJ
a
uninQ
liubavi,
zasnovanq
- opiti napo, da si izgratli civitizaciia
Kudino
de'
I
o
b
i
s
pr
de
av
ti,
no
s
vei zalnim'vr ednostimi mir a, soI itlor
ski ustvari istide svoje ogordenjeStoje ovo socijalno udenjeu
424

primeni na sfvaranjeinternacionalnogsvetskogporetka- koje je u

UN dodekanos ovacdama,odmah zatim bilo zaboravljeno.
Meklinov tekst, pod nazivom ,,Od prosvetiteljstvado estetske svesti",ukazujena ogranidenjaprosvetiteljskogracionalizma
koja je on poku5aoda razre5ipomodu Kantove Kritike moti suden7cu kojoj seestetskasvestpojavljuje kao mogudnostpro5irivanja
dimenzije ljudske svesti.
Meklinovo polazi5teje Zan Batist Vikoova kritika prosvetiteljskog nasledakoje je proteralo kulturni kontekst da bi, u ime
aniv erzalizacije,ustvari, proizvodil o netoleranciju. U traganju za
priznavanjemrazliditosti,mi se sada,premaMeklinu, civilizacijski
kredemoka velikom pomakuod totalizacijei ideoloikih apstrakcija.
Treba napraviti veliki korak u razvoju vizije, ali, pritom, treba biti
oprezanda korak napredne bi znadiokorak nazad.Da bismo podeli
upraZnjavatislobodu u fiziikom univerzumu, treba preii put koji
vodi preko razumevanjai razvijanjaestetskogose6ajakao kvaliteta
ljudskesvesti.
Iz ovog'estetskogosedajaMeklin je izveo ideju strasne
posveCenosti(passionatecommitment)tradiciji za koju misli da je
danasljudima potrebna,na slidannadin,kao Stoje potrebnoprepoznati vrednostikojih se ljudi drZeu svakoj oblasti svojih Zivota.
Tradicija po njemupredstavljavrednostikoje biramo da prenesemo
na svoju decu,a to znadida nam tradicijapruZamnogo toga dega
nismo ni svesni.Cak i kad se promeni, tradicija zadrLavamnogo
sloZenihznaienja.
S druge strane,veomaje vaZnorazgovaratis onima koji
mogu da postavenovapitanja.Utoliko strasnaposvetenosttradiciji
trebada ide zajednosa dinamikom njenepromene.Dakle, da bi se
susretkultura odvijao na pozitivan nadin, ne treba ispustiti iz vida
pluralizam.
Mada se bez sumnjemoZemosloZiti saMeklinom da priznavanje posebnihizrazarazliditih kultura i etnidkih tradicija predstavlja uslov harmonije izmeilu njih, ipak ostaje nerazja5njenopitanje: kako iz tih mnogobrojnihrazlika izvesti neku univerzalnu
ljudsku mudrost i vrednosti(kakva je, na primer, tolerancija)koje
bi pruZile teleolo5kuviziju za ljudsku vrstu kao takvu? Meklin je
tvrdio da je dovoljno prihvatiti razlike i da svako u svojoj kulturi
moZena6idovoljno mudrostiza sebe.U traZenjuuniverzalnihvrednosti on vidi opasnostod gubitka identitetasopstvenekulture, iako
je i sam,u Kantu,kao misliocukoji potideiz jedneposebnetradicije,

T
x
;
F

;
=
N

:
tr

425

naSaouniverzalnumudrost,a time ipak nije odbaciosvoju sopstvenu

kulturu. Izgledada to pokazujeda usvajanjeelemenatauniverzalnog
ljudskognasledane vodi gubljenjusopstvenogidentiteta,negoda
se on, upravo zahvaljujuditome, izgradujei proiiruje.

JelenaDjurii
NATIONAL CONFLICTS AND LEARNING TOLERANCE
Summary
In ordcr to solvc cthnic and nationaltcnsionsin a pcrmancntandcffcctivc
way concrctcactionsarc ncccssary
to bc complcmcntcdby an undcrstanding
of thc
dccpcsscnccof culturesandthcir dynamics.In thc opinionof thc organizcrso[ thc
Brno Confcrcncc.philosophy,andhcrmcncuticsandcthicsin particular,bcarmost
responsibilityin this process.Thcy arc supposcdto indicatedthc naturcofcultural
realitics and clarify thc ways in which they may bc propcrly ordcrcd in a pluralist
context.Thc ideasprcscntcdat this Confcrcnccindicatc,amongothcrthings,that
thc outburstof nationalismin thc 1990s is actuallythc post-communist
cxtcnsion
of totalitarianpolitics.Thus thc importanccis all thc grcatcro[ dcvclopingtolcrancc
and dircctcdncssto thc gcncralgorxl, or thc establishmcntof an opcn socicty bascd
on law, demrrcraticallyclcctcdgovcrnment,institutionsfor thc pnrtcctionol human
rights,etc.

!:
l

z
U

tr
-

426

IZ RADA
INSTITUTA

naSaouniverzalnumudrost,a time ipak nije odbaciosvoju sopstvenu

kulturu. Izgledada to pokazujeda usvajanjeelemenatauniverzalnog
ljudskognasledane vodi gubljenjusopstvenogidentiteta,negoda
se on, upravo zahvaljujuditome, izgradujei proiiruje.

JelenaDjurii
NATIONAL CONFLICTS AND LEARNING TOLERANCE
Summary
In ordcr to solvc cthnic and nationaltcnsionsin a pcrmancntandcffcctivc
way concrctcactionsarc ncccssary
to bc complcmcntcdby an undcrstanding
of thc
dccpcsscnccof culturesandthcir dynamics.In thc opinionof thc organizcrso[ thc
Brno Confcrcncc.philosophy,andhcrmcncuticsandcthicsin particular,bcarmost
responsibilityin this process.Thcy arc supposcdto indicatedthc naturcofcultural
realitics and clarify thc ways in which they may bc propcrly ordcrcd in a pluralist
context.Thc ideasprcscntcdat this Confcrcnccindicatc,amongothcrthings,that
thc outburstof nationalismin thc 1990s is actuallythc post-communist
cxtcnsion
of totalitarianpolitics.Thus thc importanccis all thc grcatcro[ dcvclopingtolcrancc
and dircctcdncssto thc gcncralgorxl, or thc establishmcntof an opcn socicty bascd
on law, demrrcraticallyclcctcdgovcrnment,institutionsfor thc pnrtcctionol human
rights,etc.

!:
l

z
U

tr
-

426

IZ RADA
INSTITUTA

Neboj5aMandi6

Prikaz

Institut za filozofiju i dru5tvenuteoriju

Beoerad

NAUENA TRIBINA I RASPRAVEO PROJEKTU

Nauina tribina Institutazafilozffiu
i druitverutteorijuu 1996.godini
projekta,,Individualnii
Sa podetkomnovog petogodiSnjeg
kolektivni identitet u postkomunizmu" Institut za filozofiju i druStvenuteoriju nastavljai sa dugogodi5njomtradicijom organizovanjaTribine Instituta (sredomu podne).U dasopisuInstituta Frlozofijcti druitvo br. VIII objavljenje spisaktema i udesnikaTribine
u periodu 1992- 1995,a ovde je predodenspisak udesnikai tema
o kojima se.razgovaralona Tribini tokom 1996.godine.Uvereni
smo da i letimidan pregled objavljenog materijala svedodio naporima saradnikaInstituta da se u okviru ovih aktivnosti okupi Sto
ve6i broj kolega sa razliditim profesionalnimusmerenjimai teorijskim pristupima.Njihovi prilozi su bili podsticaj u redovnom
institutskomradu i preduslovoZivljavanjuneophodnekomunikacije unutarSirokoshvaiene intelektualneistraZivadkezajednice.
eavolki dr Kosta,
Pravni lakulct/IFDT

Tumaicnjei individualizaci
ia
pravazaradpravilnosti

Kulturai civilno druitvo 90{ih

Stoikoviddr Branimir,
Institut za cvropskestudijc

14.fcbruar
21. lbbruar

Stoianovii dr Svetozar,
IFDT

Uloga intclektualacai vtxla u

samoncgacijikomunizma

28. lbbruar

Bobi( dr Zorica,
Filolo5ki fakultet

MuIka kultura i totalitarnasvcst

06. mart

akad.Markovi( dr Mihailo,
SANU

hoblcmi rxlnosanaci.ic,drZavci
po.jctlinca
u mtxlcrnimdruStvima

13.mart

Popovdr Neboj5a,IFDT

Prikrgistorilikritic'kogmiSlicnjana 20. mart

.lugoslovcnskimprostorima

Novakovii Nada,
Institutdrultvenihnauka

Promcncu jugoskrvcnskom
radniStvu
ul 1960do 1995

x
o
F

a
l

(r
o

u
N
J
I

27.mart

429

Italija - lbrmiranic naciic i rJriave

10.april

i izhornaapsti
lzbornoponasanjc
Saicdr Aleksandra
Institutza politiekcstudije ncnciiabiradau Srbiji
Samarydr Catherine,Dolen RaspadJugoslavijc(Y ugoslavia
dismembered)

17.april

akad.Stipicvii dr Nikia,
SANU

N'lichal,IFDT
Sladedek

Jezikmira

24. april
15.maj

balkanskihaos 22.maj
Posthladnoratovski
Popovii dr lv{ilan,
Pravni fakultct/Ptxlgorica i novacpistemologija
29.mat
lntelektualnaklima u
Stepaniandsdr Maricta,
Rusi,ji
savrcmcno.i
RAN , Moskva
05.jun
Millcr dr RobcrtF., Austra- Politiika kultura,ckonomskc
EvroPi
lian NationalUniversitY promenou Isttfnoj
Periiii Miulrag,
publicista,Bcograd

Intclektualcii jugoslovcnsko
nasledc

Hrnjicadr Sulcjman,
Filozol.skiIakultct

Moguinosti cmPiriiskcProvcrc
nacionalnogidcntitcta

Miiunovii dr Natalija

ionalizamili hibcrnaciiu
Postnac
Ha5ki tribunal- za i Protiv

Obradoviedr Konstantin,
Institut za mcdunarodnu
politiku i privrcdu/Fakultet
politiikih nauka
'Ioii(
Promcnasocijalnc,kultumc t
Dcsimir
socijalnestrukturcnaicg druitva
publicista,Bcograd

I 2.jun

25. septcmbar
02. oktobar
09. oktobar

Predavanjima,
naudnimskupovimai tribinamaobaveznisu
bili prisustvovatisledeii saradniciInstitutaza filozofiiu i dru5tvenu
teoriju:
BogdanovskiMa5an,Bo5kovi6dr Du5an,Drezgii Rada,
Dindii dr Zoran,Durii Jelena,iavoiki dr Kosta,Golubovii dr
Zagorka,Grbii Dra5ko,Gredelj clr Stjepan,Jakovljevii Goran,
Jaksii dr BoZidar,Jankovii mrzoran,Koprivicacasliv, Kostunica
dr Vojislav, Lolii mr Marinko, Midunovii dr Dragoljub, Mandii
Neboj5a,Mojsii Sofija, Nikitovii Aleksandar,Obieriovii Zoran,
Paviievii Dorcle,Pe5ii dr Vesna,popov dr Neboj5a,Radojidii mr
Mirjana,Savii dr Mile, SlddedekMichal, Spasii mr Ivana, St'janovi6dr Svetozar,StuparMilorad, Subotii Milan
Rasprave o projektu
,,Individualnii kolektivni identitetu postkomunizmu..
Pored.udeSia
u radutribine, saradniciInstitutasu na reclovnirn
strudnimsasfaicimaizlagali i vodili raspraveo individualnim istraZivadkimtemama.SpisakpojedinadnihtemasadrZiglnbalniprojekt Instituta
SubotidMilan,

Ruskaidc.lau kontckstukrizc
postkomunistidkog
idcntiteta

19.lbbruar

Durif Jclcna,

Prtrmcnavrcdnosti- druitvenc
promcnc

04. mart

Spasidmr Ivana,

SvakodncvniZivotu Srbiii

18.rnart

l.olif mr I\.larinko,

Naicloidcntitcta
u Hcgclovtr.j
lilozoliii .jczika

25. mart

Rado.jidiimr Mirjana,

Poliridkakulrurakao fakror
problcmikonstituisanja
driavc
na pr()sft)ru
bivic Jugrrsiuvi.jc

()I . april

PcSiidr Vcsna,

problemikonstituisan
ja tlrTavc
na pr(,storu
biv\c Jugoslavi.jc

22. aprll(II)

Boikovii dr Du3an,

Umctnosti dmitvo: spororriu

jugoslovenskoj
rnisli

29. april

LL

16.oktobar

NacionalnadrZavai proccstransibr- 23.oktobar

Sckclidr Laslo,
maci.icu IstodnqiEvroPi
studijc
Institutz.acvrtrPskc
30. oktobar
O izborimau Bosni
Cavolki dr Kosn,
Pravni lakulctilFDT

o
z

a
(D

u.i
z

Naeiunalnadriuva i dcmokratija
Samardiiddr Slob<xlan,
studijc
InstitutzacvrrrPskc
Postojili srpskohrvatskijezik?
Bugarskidr Ranko,
Fihkriki lakultct
Parti.iskaidcntilikaciia i biradko
Slavu.ieviidr Zoran,
telo u Srbili
nauka
drultvcnih
Institut

I 3. novcmbar
20. novcmbar
27.novcmbar

PeIii dr Vcsna,

15. april

Stanovdii tlr Voiislav, Dcmokratija,populizam'cczariz'am 04' dccembar

zrkacl.
poliarhija
ili
veiine
vladavina
SANU

SavrclrJr Milc,

06 m4l

Ptrstmodcrnizam.antroplogiia
18.dcccmbar
i z,lravrazum

Praxislilozofija izmedukritikc i
ju goskrvcnskog
raspada
druitva

Savii dr Milc.

Praxislilozofija izmcrlukritike i
raspacla.jugoslovenskog
druStva

l3 mai (II)

BoikoviidrAlcksuntlar.

430

X
I
X

o
F{)
:)
g:.

4 3i

Italija - lbrmiranic naciic i rJriave

10.april

i izhornaapsti
lzbornoponasanjc
Saicdr Aleksandra
Institutza politiekcstudije ncnciiabiradau Srbiji
Samarydr Catherine,Dolen RaspadJugoslavijc(Y ugoslavia
dismembered)

17.april

akad.Stipicvii dr Nikia,
SANU

N'lichal,IFDT
Sladedek

Jezikmira

24. april
15.maj

balkanskihaos 22.maj
Posthladnoratovski
Popovii dr lv{ilan,
Pravni fakultct/Ptxlgorica i novacpistemologija
29.mat
lntelektualnaklima u
Stepaniandsdr Maricta,
Rusi,ji
savrcmcno.i
RAN , Moskva
05.jun
Millcr dr RobcrtF., Austra- Politiika kultura,ckonomskc
EvroPi
lian NationalUniversitY promenou Isttfnoj
Periiii Miulrag,
publicista,Bcograd

Intclektualcii jugoslovcnsko
nasledc

Hrnjicadr Sulcjman,
Filozol.skiIakultct

Moguinosti cmPiriiskcProvcrc
nacionalnogidcntitcta

Miiunovii dr Natalija

ionalizamili hibcrnaciiu
Postnac
Ha5ki tribunal- za i Protiv

Obradoviedr Konstantin,
Institut za mcdunarodnu
politiku i privrcdu/Fakultet
politiikih nauka
'Ioii(
Promcnasocijalnc,kultumc t
Dcsimir
socijalnestrukturcnaicg druitva
publicista,Bcograd

I 2.jun

25. septcmbar
02. oktobar
09. oktobar

Predavanjima,
naudnimskupovimai tribinamaobaveznisu
bili prisustvovatisledeii saradniciInstitutaza filozofiiu i dru5tvenu
teoriju:
BogdanovskiMa5an,Bo5kovi6dr Du5an,Drezgii Rada,
Dindii dr Zoran,Durii Jelena,iavoiki dr Kosta,Golubovii dr
Zagorka,Grbii Dra5ko,Gredelj clr Stjepan,Jakovljevii Goran,
Jaksii dr BoZidar,Jankovii mrzoran,Koprivicacasliv, Kostunica
dr Vojislav, Lolii mr Marinko, Midunovii dr Dragoljub, Mandii
Neboj5a,Mojsii Sofija, Nikitovii Aleksandar,Obieriovii Zoran,
Paviievii Dorcle,Pe5ii dr Vesna,popov dr Neboj5a,Radojidii mr
Mirjana,Savii dr Mile, SlddedekMichal, Spasii mr Ivana, St'janovi6dr Svetozar,StuparMilorad, Subotii Milan
Rasprave o projektu
,,Individualnii kolektivni identitetu postkomunizmu..
Pored.udeSia
u radutribine, saradniciInstitutasu na reclovnirn
strudnimsasfaicimaizlagali i vodili raspraveo individualnim istraZivadkimtemama.SpisakpojedinadnihtemasadrZiglnbalniprojekt Instituta
SubotidMilan,

Ruskaidc.lau kontckstukrizc
postkomunistidkog
idcntiteta

19.lbbruar

Durif Jclcna,

Prtrmcnavrcdnosti- druitvenc
promcnc

04. mart

Spasidmr Ivana,

SvakodncvniZivotu Srbiii

18.rnart

l.olif mr I\.larinko,

Naicloidcntitcta
u Hcgclovtr.j
lilozoliii .jczika

25. mart

Rado.jidiimr Mirjana,

Poliridkakulrurakao fakror
problcmikonstituisanja
driavc
na pr()sft)ru
bivic Jugrrsiuvi.jc

()I . april

PcSiidr Vcsna,

problemikonstituisan
ja tlrTavc
na pr(,storu
biv\c Jugoslavi.jc

22. aprll(II)

Boikovii dr Du3an,

Umctnosti dmitvo: spororriu

jugoslovenskoj
rnisli

29. april

LL

16.oktobar

NacionalnadrZavai proccstransibr- 23.oktobar

Sckclidr Laslo,
maci.icu IstodnqiEvroPi
studijc
Institutz.acvrtrPskc
30. oktobar
O izborimau Bosni
Cavolki dr Kosn,
Pravni lakulctilFDT

o
z

a
(D

u.i
z

Naeiunalnadriuva i dcmokratija
Samardiiddr Slob<xlan,
studijc
InstitutzacvrrrPskc
Postojili srpskohrvatskijezik?
Bugarskidr Ranko,
Fihkriki lakultct
Parti.iskaidcntilikaciia i biradko
Slavu.ieviidr Zoran,
telo u Srbili
nauka
drultvcnih
Institut

I 3. novcmbar
20. novcmbar
27.novcmbar

PeIii dr Vcsna,

15. april

Stanovdii tlr Voiislav, Dcmokratija,populizam'cczariz'am 04' dccembar

zrkacl.
poliarhija
ili
veiine
vladavina
SANU

SavrclrJr Milc,

06 m4l

Ptrstmodcrnizam.antroplogiia
18.dcccmbar
i z,lravrazum

Praxislilozofija izmedukritikc i
ju goskrvcnskog
raspada
druitva

Savii dr Milc.

Praxislilozofija izmcrlukritike i
raspacla.jugoslovenskog
druStva

l3 mai (II)

BoikoviidrAlcksuntlar.

430

X
I
X

o
F{)
:)
g:.

4 3i

Paviicvii Dor<lc'

Komunitamoliberalni sPoru
savremcnojfilozofiji

20.maj

MojsiCSoliia,

Kjcrkegor naI savremcnik

Uticaj socio-ekonomskckrizr na
raspadJugoslaviies osvrtomna
pitanjc identiteta

10.iuni

Golubovii dr Zagorka'

Jakovljevii Goran'

PHILOSOPHYAND SOCIETYIX.X

I 7.juni

CONTENTS

jun
Poiam indivitluumau Aristotclovoj 19.
Metafizici
jun
Komunitaristidkoshvatanjclidnog 19.

Subotii Milan,

Ruskaideia kao faktor Politiikc

kulture Rusijc

23. scptcmbar

INDIVIDUALANDCOLLECTIVE
IDENTITYIN POST.COMMUNISM
Institutefor PhilosophyandSocialTheory.
ResearchPeiod 1996-2000- Project Outline
II
IndividualandCollectiveIdentityin Post-Communism
lj

Stupardr Milorad'

Pravdai druStvenastabilnost,

30. scptcmbar

MarinkoLoli(

Savremenarccepci.iavizantiiske
fi losofsko{coloikc tradicije problem liEnostii zajcdnicc

07. okkrbar

Komunitaristidkoshvatan;c
lilnog idcntiteta(II)

14.oktobar

Modcrnizacijai modcrnost

21.oktobar

BogdanovskiMa5an'

idcntiteta

Nikitovii Alcksandar'

BogdanovskiMa5an'
Gredclj dr StjcPan'
Koprivica Ca.slav,
Jakovljcvi6Goran'
MojsiCSofiia,

I , GENERAL CONCEPTS,CATEGOR]ES.THEORETICALAPPROACHES

Mile Savi(
Michul Slddeiek":

28. oktobar
ecmu ioI SrcdniaEvroPa
Poiamindividuumau Aristotclovoj 04. novcmbar
Metafizici (ll)
Kjcrkegor - na5savrcmcnik.
Problemi formiranjaidcntitcta
mtxlcrnogitlvcka

D.iordjePavitevit

04. novcmbar

MiLorudStupar

Bol,iclar Jakiit
NebojIu Mandit

Nebojia Popov

Milan Suboti(

{J'
?
LIJ

3l
43
53
63

Art and society:disputesin Yugoslav thought 77

The socialcommitmentof intellectualsin the
processof disintegrationof Yugoslavia
85
The changeof politicaldiscourse
in post-communism
lll
The processof identity deconstructionof real
socialistsocieties:critiqueandcrisis
ll9
Personalism
andcollectivismin Yugoslav
philosophicalandsociological
thought(1960-1975)
tn
..Russianidea" in the contextof
post-communist
identitvcrisis
135

III, SOCIAL STRUCTUREAND SOCIO.ECONOMICREALITY

JeLenaD.jurit

Value changeand socialchange:

theexampleof Yugoslavsociety
ZagorkaGohthovi( Socio-economic
crisisasa determinant
of the
disintegration
of Yugoslaviaandproblems
ofpersonal and group identity
DragoliubMi(uttovit Reformmodelsin formersocialiststates
Miriunu Rado.jiti( Political culture as a factor in understanding
social change (the example of the
disintegration ofYugoslavia;

4JL

25

II . IDEOLOGIES AND CUI-TURAL PAT'TERNS

Duitut Boikovi(

ktran Obrenovie

6
z

The principleof identityin Hegel's

philosophyof language
The communitarian-liberaldebatein
contemporaryphilosophy
Praxlsphilosophybetweencritique and
breakdownof the Yugoslavsociety
An analysisofthe socialfunctionofdiscourse:
mythologicalelementsof a collectiveidentity
Definingpoliticalidentity

lA1

r57
179

185

Paviicvii Dor<lc'

Komunitamoliberalni sPoru
savremcnojfilozofiji

20.maj

MojsiCSoliia,

Kjcrkegor naI savremcnik

Uticaj socio-ekonomskckrizr na
raspadJugoslaviies osvrtomna
pitanjc identiteta

10.iuni

Golubovii dr Zagorka'

Jakovljevii Goran'

PHILOSOPHYAND SOCIETYIX.X

I 7.juni

CONTENTS

jun
Poiam indivitluumau Aristotclovoj 19.
Metafizici
jun
Komunitaristidkoshvatanjclidnog 19.

Subotii Milan,

Ruskaideia kao faktor Politiikc

kulture Rusijc

23. scptcmbar

INDIVIDUALANDCOLLECTIVE
IDENTITYIN POST.COMMUNISM
Institutefor PhilosophyandSocialTheory.
ResearchPeiod 1996-2000- Project Outline
II
IndividualandCollectiveIdentityin Post-Communism
lj

Stupardr Milorad'

Pravdai druStvenastabilnost,

30. scptcmbar

MarinkoLoli(

Savremenarccepci.iavizantiiske
fi losofsko{coloikc tradicije problem liEnostii zajcdnicc

07. okkrbar

Komunitaristidkoshvatan;c
lilnog idcntiteta(II)

14.oktobar

Modcrnizacijai modcrnost

21.oktobar

BogdanovskiMa5an'

idcntiteta

Nikitovii Alcksandar'

BogdanovskiMa5an'
Gredclj dr StjcPan'
Koprivica Ca.slav,
Jakovljcvi6Goran'
MojsiCSofiia,

I , GENERAL CONCEPTS,CATEGOR]ES.THEORETICALAPPROACHES

Mile Savi(
Michul Slddeiek":

28. oktobar
ecmu ioI SrcdniaEvroPa
Poiamindividuumau Aristotclovoj 04. novcmbar
Metafizici (ll)
Kjcrkegor - na5savrcmcnik.
Problemi formiranjaidcntitcta
mtxlcrnogitlvcka

D.iordjePavitevit

04. novcmbar

MiLorudStupar

Bol,iclar Jakiit
NebojIu Mandit

Nebojia Popov

Milan Suboti(

{J'
?
LIJ

3l
43
53
63

Art and society:disputesin Yugoslav thought 77

The socialcommitmentof intellectualsin the
processof disintegrationof Yugoslavia
85
The changeof politicaldiscourse
in post-communism
lll
The processof identity deconstructionof real
socialistsocieties:critiqueandcrisis
ll9
Personalism
andcollectivismin Yugoslav
philosophicalandsociological
thought(1960-1975)
tn
..Russianidea" in the contextof
post-communist
identitvcrisis
135

III, SOCIAL STRUCTUREAND SOCIO.ECONOMICREALITY

JeLenaD.jurit

Value changeand socialchange:

theexampleof Yugoslavsociety
ZagorkaGohthovi( Socio-economic
crisisasa determinant
of the
disintegration
of Yugoslaviaandproblems
ofpersonal and group identity
DragoliubMi(uttovit Reformmodelsin formersocialiststates
Miriunu Rado.jiti( Political culture as a factor in understanding
social change (the example of the
disintegration ofYugoslavia;

4JL

25

II . IDEOLOGIES AND CUI-TURAL PAT'TERNS

Duitut Boikovi(

ktran Obrenovie

6
z

The principleof identityin Hegel's

philosophyof language
The communitarian-liberaldebatein
contemporaryphilosophy
Praxlsphilosophybetweencritique and
breakdownof the Yugoslavsociety
An analysisofthe socialfunctionofdiscourse:
mythologicalelementsof a collectiveidentity
Definingpoliticalidentity

lA1

r57
179

185

Everydaylife in Serbiain the 1990's:

193
permanenceand change
SvennurStojanovit Post-communistsocio-economicstructure 203
Ivana Spasit

IV. POLITICAL PRO.IECTS.

LEGAL AND CULTURAL PRESUPPOSITIONS

KosruCavoiki
Ruda Drezgit
Ztran Djindjic<
StjepanGreclelj
Vo.iislavKoitunica
VesnaPeiit

The party and parliamentarysystemand the

215
problemofpersonal and collectiveidentity
(Pro)Creatingthe Nation: The politics of
223
reproductionin post-communistSerbia
231
Democracy and authoritarian order
239
Modemization and modemity
Postcommunismand the problem of democracy253
Problemsof stateconstitutionin former
Yugoslavia:ethnic reductionismin
265
Serbiannationalpolicy

RESEARCHASSISTANTSON STIPENDS

taslav D. Koprivica Why ,,Mitteleuropa"Today?- An attemptat

reconsiderationin the light of the end
ofideologicaldivisionofEurope
Aleksandar Nikitovit Contemporaryreception of Byzantine
philosophicaland theologicaltradition:
the problemof personand community
Maian Bogdanovski Communitarianaccountof personalidentity
Goran Jakovlievit The conceptof the individual in
Aristotle's Metaphysics
SoJiiaMojsi(
Kierkegaard- our contemporary.Problems
of identity formation of modernman

277

285
295
305
3l I

STUDIES
AND ARTICLES
ktgorka Golubovit The Implicationsof the Conflict in
ex-Yugoslaviafor the EuropeanSecurity
AlekrandarPavkovit ConstructingsupranationalEuropeanidentity
Milan Suboti(
Chaadaevon the placeandrole of Russia
in world historv
Sffia trlojsit
The dialecticsof ,,AestheticExistence"
by S. Kierkegaard

319
335
351
377

REVIEWS
AND COMMENTS
Mitatlin Zvotit
ktclmila Sa.jkovi(
Aliola Mimica
Brtra Kuzmanovi(
JelenaDjuri(

Mile Savii, Izaz.ovmurgitalnog

Mile Savi6,Izazovmarginalnog,
lvana Spasii, hatenja susreta
Ivana Spasi6,Zta(:eniasusreta
Nationalconflicts and learningtolerance

399
405
4ll
415
419

NEWSFROMTHE INSTITUTE
Nebojia Mundi(

Discussionsand meetingsof the Institutefor

Philosophyand SocialTheory

429

TEoRTJU
Izn.q.N.rA,
Iusrrrur AzAFrLozoFrJUr DRUSTvENU
fronta45,tel.lfax646-242
Narodnog
Beograd,
BIBLIOTEKA"FRONESIS'
SvetozarStojanovii,Propastkamunizmai razbijanieJugoslaviie,

48,00

Zagorka Golubovi6/Bora Kuzmanovii/Ivlirjana Vasovi6, Druiveni

. karakter i druitvene promene u svetlu nacionalnih sukoba,1995, str.
380.

48,00

Kostadavo5ki, (JstavkaojemsNo slobode,1995, str.224.

38,00

Mile SaviC, Izazov marginalnog. Dometi kritike logocentrizma u sporu

Moderna-Posltmoderna, I 996, str. 283.

54,00

lvana Spasid,Znaienja swreta. Gofmanova sociologija interakcije, 1996, 40'00

s f r .l 9 l .

BIBLIOTEKA "RELACIJE"
Milan Suboti6, Sricanje slobode, 1992,str.22l.

10,00

str.233.
Srbijai noviporedak,1992,
ZoranObrenoviQ

10,00

POSEBNA IZDANJA
vesna Pe5ic,Kratki kurs o jednakosti. Koncepcija jednakosti
u maniinoj
ideoIog ij i j ugoslov enskog drui tva, I 9gg. str. t ZO.
Dragan Tanasii, Sm^i^Sf
ene besmislice, I 9gg, str. 236.

1995,sn. 352
LjubomirTadi6,Retorika.Uvodu veStinubesedniStva,

30,00
Ratko MarkovidAlojislav Kostunica, samoupravno
odruiivanje u 30,00
drustvenimderatnostima(Teorijski i praktiini probremi).
r97i, str.
84.
vijislav Ko5tunica,poritiiki sistemkapitarizmai opozicije,
rg77, s,.. g4. 30,00

Filozofija i drustvo IV, Antfaiizam, 1993, str.224.

Filozofija i druitvo V, Retorika i demolvatija, 1994,

BIBLIOTEKA "ACADEMUS"
stvqrnost 20,00

BIBLIOTEKA "FILOZOFIJAI DRUSTVO"

nacionalizma,1991,str.- 30,00
JelkaImSirovil,Od staliinizmado samouprcNnog
256.
Svetozar Stojanovid, Od marksizma do etatizma sa liudskim licem,
sfr. 198.

30,00

CASOPB
Filozofiia i druitvo III, zbomik radova- posveienoprofesoru
Ljubomiru 30,00
Tadidu,1991,str.350.

BIBLIOTEKA "LIBERTAS"

Eokica Jovanovii, Sunovrat u zajednicu. Politiikq

jugoslovensl<agdruitva i stil iivota, 1995, str.2l2.

socijalni pokreti i politiiki sistemu Mailarskoj 1944_1956.

Dokumenti, 30,00
izbor,prevod,komentarii predgovorLasloSekelj,l9gg,
sh. 3;S.-Midanaoklobdzija,Revolucijaizmeduslobodei diktature,lgg6,
str. 144. 30,00
Druitveni potcreti i pol!:iifj s.islemu potjskoj (1g56_IgSil,
priredio i 30,00
predgovor
napisaoVladimirLay, 19g5,sh. 45g.
VladimirArzen5ek,Strukturai polvet, 19g4,str. l4 I .
30,00
vladimir Gligorov, Gtediita i sporovi o industrijarizaciji
u socijarizmu, 30,00
1984,str.150.

30,00

15,00
str.

Filozofija i druino VI,

l1o_riiskepretpostavke razumevanjaraspada
Jugoslavije,I 994,str.40g.
Filozofiia i drdtvo vII, soruatika i sofistika.patorogija civirnog
druJtvau
Jugoslavij i, 1995, str.220.
Filozofiia i druitvo rIIr, Krltila jezika i metafizike.Raspad
Jugosravije.
r
Studtie.Nauina tribina i skupoviInstituta, 1995,str.iqZ. e
Filozofiia i druitvo IX-x, proiekat Instituta: Individualni
i kolektivni
identitetu postkomunizmu.
Clancii sndije, 1997,str.436.

15,00
20,00
20,00
30,00
40,00

TEoRTJU
Izn.q.N.rA,
Iusrrrur AzAFrLozoFrJUr DRUSTvENU
fronta45,tel.lfax646-242
Narodnog
Beograd,
BIBLIOTEKA"FRONESIS'
SvetozarStojanovii,Propastkamunizmai razbijanieJugoslaviie,

48,00

Zagorka Golubovi6/Bora Kuzmanovii/Ivlirjana Vasovi6, Druiveni

. karakter i druitvene promene u svetlu nacionalnih sukoba,1995, str.
380.

48,00

Kostadavo5ki, (JstavkaojemsNo slobode,1995, str.224.

38,00

Mile SaviC, Izazov marginalnog. Dometi kritike logocentrizma u sporu

Moderna-Posltmoderna, I 996, str. 283.

54,00

lvana Spasid,Znaienja swreta. Gofmanova sociologija interakcije, 1996, 40'00

s f r .l 9 l .

BIBLIOTEKA "RELACIJE"
Milan Suboti6, Sricanje slobode, 1992,str.22l.

10,00

str.233.
Srbijai noviporedak,1992,
ZoranObrenoviQ

10,00

POSEBNA IZDANJA
vesna Pe5ic,Kratki kurs o jednakosti. Koncepcija jednakosti
u maniinoj
ideoIog ij i j ugoslov enskog drui tva, I 9gg. str. t ZO.
Dragan Tanasii, Sm^i^Sf
ene besmislice, I 9gg, str. 236.

1995,sn. 352
LjubomirTadi6,Retorika.Uvodu veStinubesedniStva,

30,00
Ratko MarkovidAlojislav Kostunica, samoupravno
odruiivanje u 30,00
drustvenimderatnostima(Teorijski i praktiini probremi).
r97i, str.
84.
vijislav Ko5tunica,poritiiki sistemkapitarizmai opozicije,
rg77, s,.. g4. 30,00

Filozofija i drustvo IV, Antfaiizam, 1993, str.224.

Filozofija i druitvo V, Retorika i demolvatija, 1994,

BIBLIOTEKA "ACADEMUS"
stvqrnost 20,00

BIBLIOTEKA "FILOZOFIJAI DRUSTVO"

nacionalizma,1991,str.- 30,00
JelkaImSirovil,Od staliinizmado samouprcNnog
256.
Svetozar Stojanovid, Od marksizma do etatizma sa liudskim licem,
sfr. 198.

30,00

CASOPB
Filozofiia i druitvo III, zbomik radova- posveienoprofesoru
Ljubomiru 30,00
Tadidu,1991,str.350.

BIBLIOTEKA "LIBERTAS"

Eokica Jovanovii, Sunovrat u zajednicu. Politiikq

jugoslovensl<agdruitva i stil iivota, 1995, str.2l2.

socijalni pokreti i politiiki sistemu Mailarskoj 1944_1956.

Dokumenti, 30,00
izbor,prevod,komentarii predgovorLasloSekelj,l9gg,
sh. 3;S.-Midanaoklobdzija,Revolucijaizmeduslobodei diktature,lgg6,
str. 144. 30,00
Druitveni potcreti i pol!:iifj s.islemu potjskoj (1g56_IgSil,
priredio i 30,00
predgovor
napisaoVladimirLay, 19g5,sh. 45g.
VladimirArzen5ek,Strukturai polvet, 19g4,str. l4 I .
30,00
vladimir Gligorov, Gtediita i sporovi o industrijarizaciji
u socijarizmu, 30,00
1984,str.150.

30,00

15,00
str.

Filozofija i druino VI,

l1o_riiskepretpostavke razumevanjaraspada
Jugoslavije,I 994,str.40g.
Filozofiia i drdtvo vII, soruatika i sofistika.patorogija civirnog
druJtvau
Jugoslavij i, 1995, str.220.
Filozofiia i druitvo rIIr, Krltila jezika i metafizike.Raspad
Jugosravije.
r
Studtie.Nauina tribina i skupoviInstituta, 1995,str.iqZ. e
Filozofiia i druitvo IX-x, proiekat Instituta: Individualni
i kolektivni
identitetu postkomunizmu.
Clancii sndije, 1997,str.436.

15,00
20,00
20,00
30,00
40,00

*H& *ffiwwbws;i#d
M

qffi

KH
FL)#
I

FILOZOFUA] DRUSTVO IX-X

Zbornik radovli

#:--::".:::::";d#

$ffi

'ffiff
FE,

I:lat,ui
lnstitLrtza filozofiju i dru5tvenuteori.jLr
Beograd
Narrodnog1'ronta4-5
T e l . + 3 t J 1 l 1 1 6 1 62 4 2
Zt i:tlut,u['u
SvetozarStojanovi6,direktrtr
Prekttn
ZivttnLazovi(,
Idaju :u lifutvrut rc.{ettjekoriL:u
Vladinir Klstii

5tu,r,1,r,
,,FilipViSryid",Beograd
7'iru: 500
Ileograd
1996.
YU ISSN0.1)3.5738
UDK l+31(r+32

*H& *ffiwwbws;i#d
M

qffi

KH
FL)#
I

FILOZOFUA] DRUSTVO IX-X

Zbornik radovli

#:--::".:::::";d#

$ffi

'ffiff
FE,

I:lat,ui
lnstitLrtza filozofiju i dru5tvenuteori.jLr
Beograd
Narrodnog1'ronta4-5
T e l . + 3 t J 1 l 1 1 6 1 62 4 2
Zt i:tlut,u['u
SvetozarStojanovi6,direktrtr
Prekttn
ZivttnLazovi(,
Idaju :u lifutvrut rc.{ettjekoriL:u
Vladinir Klstii

5tu,r,1,r,
,,FilipViSryid",Beograd
7'iru: 500
Ileograd
1996.
YU ISSN0.1)3.5738
UDK l+31(r+32

OF
UNIVERSITY
BELGRADE

Eh
CU
O
aO
a
O
J

INSTITUTEFOR
PHILOSOPHY
AND SOCIAL
THEORY

)-

Project of the Institute:

Individual
a n dC o l l e c t i v e
I d e n t i t Yt n
Post-Communistn

Studies
and Articles

z
I
IPX
C-

II-(

YU ISSN0353-5138
UDK I +316+3)