Graevinski fakultet Odsek za geodeziju i geoinformatiku

OTKRIVANJE GRUBIH GREAKA U

REZULTATIMA GEODETSKIH
MERENJA I MERE POUZDANOSTI
GEODETSKIH MERENJA
Raun izravnanja osnovni
Verzija od 15.12.2013.

Prof. Dr Branko Boi

SADRAJ

UVOD
KOFAKTORSKA MATRICA REZIDUALA
REDUDANTNOST OPAANJA
TESTIRANJE NA PRISUTNOST GRUBIH
GREAKA (OUTLIERS) U REZULTATIMA
GEDETSKIH MERENJA
DEFINISANJE KOOORDINATNOG SISTEMA
GEODETSKE MREE
MERE POUZDANOSTI GEODETSKIH
MERENJA

UVOD
Kao pogodni potencijalni pokazatelji
prisutnosti grubih greaka koriste se
reziduali
Za testiranje pripadnosti reziduala
oekivanom intarvelu koristi se
kofaktorska matrica reziduala - QV

KOFAKTORSKA MATRICA
REZIDUALA
L V AX L0
V AX F
K l s 02Ql

- linearizovani MNK funkcionalni model

(F=L- Lo)

- kovarijaciona matrica opaanja

X ( AT PA) 1 AT PF

P Q 1 02 K 1

- reenje

vektor istinitih greaka opaanja

L AX L0
vektor istinitih vrednosti nepoznatih parametara

F L L0 AX

Kovarijacionamatrica reziduala

(A T PA) 1 Qx

V (P 1 A(AT PA ) 1 AT )P

Kofaktorska matrica reziduala

Q v P 1 AQ x AT

K v o2 (P 1 AQ x AT )

REDUDANTNOST OPAANJA
Pretpostavimo da samo jedan rezultat sadri grubu greku, tada se vektor istinitih greaka moe prikazati kao
0
0

...

0
l i
l i

0
...

0

Popravke
reziduala
nekorelisanih
merenja

0
0

...

0

1

0
...

0

Dijagonalni element matrice Qv

v i q Vi Vi p ii l i ri l i
Pokazatelj redundantnosti odgovarajueg
opaanja ili redudantnost opaanja

i - ti dijagonalni element matrice teina

r/n

Q v P 1 AQ x AT

relativnu redudantnost izravnanja

r ri

TESTIRANJE NA PRISUTNOST GRUBIH

GREAKA (OUTLIERS) U REZULTATIMA
GEDETSKIH MERENJA
vi

vi

- Standardizovani reziduali

qvi vi

s Vi s 0 q Vi Vi

vi
s Vi
- Standardna odstupanja reziduala

Test statistika

Ili

vi
s0

ui

vi
vi
- Bardin test - pokorava se zakonu normalne raspodele N ~(0,1)

Vi 0 q Vi Vi Kritina vrednost standardizovanog normalnog rasporeda u jedino zavisi od .

0
0

Verovatnoa da test statistika bude vea od kritine vrednosti u 0 jednaka je

Ukoliko je

Ti

vi
s vi

ui u0 3.29
vi
s 0 q Vi Vi

~ f

1 0

odbacuje se sumnjiv rezultat merenja, a izravnanje se ponavlja.

- Popeov pristup, TAU raspored, sa f = n - r stepeni slobode

TAU raspored transformie se u Studentov raspored

(f 1)f2
t f 1
f f2

i 1,2,..., n

H 0 : E( v i ) 0

Ha: jedan rezidual je posledica prisustva grube greke.

Za verovatnou greke I vrste testa, koji se sastoji iz n pojedinanih testova, obino se bira =5%.
0 1 (1 )1 / n

Tk o / 2,f

- Nivo rizika jednodimenzionalnog testa

- Test odluka

p v 1 p v f ( v v ),

f (v v )

v 1,2,...n

ako je
exp

c v pi / s0 c

v v pi
s0
v v pi

c s0
- Kriterijum

- Danska metoda

Konstanta c bira se izmeu 2 i 3

DEFINISANJE KOOORDINATNOG
SISTEMA GEODETSKE MREE
Minimalan broj datih parametara = izravnata
opaanja zadovoljie samo unutranje
geometrijske uslove mree

Vie datih taaka = greke datih veliina uticae

na tanost ocena nepoznatih parametara

Nakon izolacije merenja u kojima su prisutni

neeljeni uticaji, realizuje se izravnanje sa
fiksiranjem VEEG od neophodnog BROJA datih
taaka (fully constrained adjustment)

Ukoliko su dve varijanse statistiki razliite, dva su

uzroka od bitne vanosti, i to:
a) uticaj greaka datih veliina je znaajan i
b) u rezultatima merenja prisutna je gruba ili sistematska greka

s12
E 2 1
s2

MERE POUZDANOSTI
GEODETSKIH MERENJA

rglobalno

( )


,
,

q vi vi pi ri

X ( AT PA) 1 AT P

:
a a:
ri = 0.1 - 0.2
a a: ri = 0.3 - 0.6
a a:
ri = 0.5 - 0.8
a a:
ri = 0.2 - 0.5

MERE POUZDANOSTI GEODETSKIH

MERENJA Marginalna greka
srednja vrednost parametra necentralnosti necentralnog normalnog rasporeda

l i s 0

0
q Vi Vi p i2

- marginally detectable blunder

dijagonalni elementi kofaktorske matrice reziduala Qv.

Ako kod Bardinog testa za dozvoljenu vrednost

koristimo 4.0 , pri s2= 6 sva merenja iji su
standardizovani reziduali vei od 6 x 4.0 = 24.0 mogue
je da u sebi sadre grube ili sistematske greke.

1-

1-

Kriticna
vrednost

0.05

0.95

0.80

0.20

2.8

0.001

0.999

0.80

0.20

4.1

0.001

0.999

0.999

0.001

6.6

prihvata

odbacuje

Ukoliko opaanje ima ri = 0.2, tada je minimalna

vrednost greke dotinog opaanja koja se moe otkriti
jednaka 24.0/0.2=120.
Dakle, u dotinom opaanju usled malog redudantnog
broja, veliina greke koju moemo otkriti je pet puta
vea od eljenog nivoa.