REZIME

Ovaj rad ukazuje na to da je korporacijska

odgovornost veoma vaan deo savremenog poslovanja.
Trag koji ostavljamo za sobom imae uticaja na budue
generacije, tako da je od kljucnog znaaja meusobna
saradnja u pronalaenju odrivih reenja globalnih,
socijalnih i ekonomskih izazova. Znaaj ovog pristupa je
potkrepljen podacima vezanim za poslovanje kompanije
Coca-Cola, najvee svetske kompanije za proizvodnju
napitaka. Ova kompanija je tipian primer insistiranja na
investiranju u odrivi razvoj kroz fokusiranje na
upravljanje vodnim resursima, recikliranje ambalae i
zatitu okruenja.

1.

Povezanost ekonomije i ekologije

Veza izmeu ekonomije i ekologije privlai
veliku panju. Konkretno, odnos izmeu ekonomskog
razvoja i kvaliteta ivotne sredine izbija u prvi plan.
Koncepti ekorazvoja, strategija ekonomskog razvoja sa
ekolokim prizvukom i koncept odrivog razvoja,
propagiraju stanovite da izmeu ekonomije i ekologije
moe postojati kako pozitivna tako i negativna
meuzavisnost.
U dananjoj eri velikih potreba i jedinstvenih
ansi, moderne firme nastoje da ostvare pozitivnu
promenu. One doprinose dobrobiti zajednice kroz
ekonomski razvoj. Odlune su u nameri da iskoriste svoje
snage i svoje prisustvo da pomognu u zatiti planete i
unaprede ivot stanovnika koji je naseljavaju.
ovekova sredina ima esencijalni znaaj za
ljudsko drutvo. Ona je okvir njegovog rada i uslov ivota
uopte. Prirodna sredina, sa svojim prirodnim izvorima i
prirodnim uslovima je prostor u kome se odvija privredna
delatnost ljudi, kako proizvodna tako i neproizvodna.
Prema optoj teoriji sistema privredu moemo tretirati kao
podsistem velikog drutvenog sistema, tako da
istovremeno ovekova sredina predstavlja okruenje
privrede, tj. privrednog sistema, i sutinski ga
determinie.
Savremeni ekonomski razvoj karakterie veliko
ubrzanje njegovog tempa ili dinamike, to je u velikoj
meri uticalo na zaotravanje ekolokih problema.
Intenzivna industrijalizacija i urbanizacija tokom
dvadesetog veka imala je za posledicu naruavanje
prirodne ravnotee i negativan uticaj na zdravlje oveka i
itav ivi svet. Ekoloka kriza predstavlja krizu
egzistencije postojeeg tipa industrijskog drutva u
odnosu na prirodne uslove koji se u savremenom periodu
pojavljuju kao znatna ogranienja. Kao takva, ona
podrazumeva
prekoraenje
tolerantnih
granica
samoreprodukcije globalnog privrednog sistema, a danas
je gotovo opte prihvaeno stanovite da je ekoloka kriza
drutveno uslovljena. Naime, u privredi, kao velikom
sistemu, svi procesi promena imaju kumulativni karakter
usled razvijenog sistema veza i interakcije svih njenih
aktivnih elemenata, tako da promena svakog elementa
dovodi do promene svih ostalih. Na poetku dvadeset
prvog veka dozvoljeno je rei da se ljudska bia

suoavaju ekolokim izazovima koji su bez presedana u

istoriji ove planete. Uglavnom zahvaljujui ljudskoj
aktivnosti, ivot na Zemlji suoava se sa najveim
masovnim izumiranjem jo od doba dinosaurusa od pre
ezdeset pet miliona godina.
Potroaki stil ivota i ekoloki destruktivne
tehnologije doveli su do intenziviranja ekolokog
pustoenja. U industrijski najrazvijenijim zemljama, kao
to su Sjedinjene Drave, ekoloka teta per capita je vea
nego u mnogim manje razvijenim zemljama. Tako uz
manje od pet posto svetskog stanovnitva, Sjedinjene
Drave koriste trideset tri posto nepovratne energije i
mineralnih resursa sveta i stvaraju vie od dvadeset posto
izduvnih gasova ugljen-dioksida. to se tie nerazvijenih,
i zemalja u razvoju, to vie tee viem ivotnom
standardu koji su ostvarile razvijene zemlje,predstavljaju
sve veu pretnju po ivotnu sredinu.
Globalni
problemi
koji
predstavljaju
manifestaciju krize jesu iscrpljenost privrednih resursa i
sa njim povezana energetska kriza, zagaenje i opadanje
kvaliteta ivota u svakom smislu. Uporedo sa rastuom
eksploatacijom i preradom prirodnih resursa uveava se
koliina raznih otpadnih predmeta i materija u prirodnoj
sredini. Zbog toga je neophodno da se u svetskim
razmerama
radikalnije
izmeni
sadanji
tempo
eksploatacije prirodnih bogatstava, i u tom pravcu usmeri
dalji pravac nauno-tehnikog i tehnolokog procesa.
Takoe, danas se u postindustrijskom drutvu upravo iz
tog razloga, razvija tendencija smanjene upotrebe
prirodnih izvora, u vidu manjeg uea sirovinskih i
energetskih inputa, a veeg korienja faktora kao to su
znanje, informacije i nove tehnologije.
Koncept odrivog razvoja
Jedna od predrasuda je da zatita ovekove
sredine dolazi u sukob sa interesima privrednog razvoja rasta drutvenog proizvoda, ivotnog standarda, otvaranja
novih radnih mesta. Na dananjem nivou ekonomske i
ekoloke nauke, opte je prihvaen stav o neophodnosti
integracije ekolokih zahteva u nacionalnu ekonomsku
politiku, i u globalnu razvojnu politiku, kako na nivou
pojedinanih drava, tako i na globalnom meunarodnom
nivou.
Praksa najrazvijenijih zemalja, ali i zemalja u
razvoju, tokom poslednje decenije dokazuje suprotno:
tradicionalni koncept razvoja orijentisanog na rast
proizvodnje i ujedno rast potronje prirodnih resursa
doao je do svojih krajnjih granica. Vrednost ivotne
sredine dugo je bila podcenjena, pa je zapretila opasnost
da se ugroze razvojne perspektive buduih generacija.
Tzv. "eksterni trokovi" koje proizvodi zagaivanje,
iscrpljivanje resursa i naruavanje ljudskog zdravlja
poinju nadmaivati koristi koje dalji rast donosi. Takav
ubrzani tempo privrednog razvoja u kontinuirano duem
periodu pokazao se kao neodrivi razvoj, pa je nauka
konstatovala da je za budunost potrebna strategija
razvoja koja e obezbediti povezivanje rasta drutvenog
proizvoda i korienje prirodnih resursa s jedne strane, i
vee animiranje javnosti, privrede, pojedinanih firmi i
2.

svih drugih nosilaca privrednog ivota, da usvoje obrasce

ponaanja manje tetne po stanje ivotne sredine, s druge
strane. Kapital se danas u najrazvijenijim zemljama sve
vie ulae u zatitu okoline, tednju energije i drugih
resursa i u razvoj tehnologija prijateljskih prema okolini.
Upravo u tim podrujima otvaraju se i brojna nova radna
mesta. Manje razvijene zemlje nemaju izbora, moraju
slediti taj put. Odrivi razvoj treba podsticati fiskalnim
merama na lokalnom nivou, koja za cilj imaju spreavanje
zagaenja i rasipanje prirodnih bogatstava. Tako je na
primer, selektivno oporezivanje, koje modifikuje relativne
cene proizvoda u zavisnosti od dejstva na okolinu, u
nekim zemljama dalo veoma dobre rezultate i pokazalo se
kao efikasna mera (Finska, vedska, vajcarska).
Odrivi razvoj je skladan odnos ekologije i
privrede, kako bi se prirodno bogatstvo nae planete
sauvalo i za budue narataje. Moe se rei da odrivi
razvoj predstavlja generalno usmerenje, tenju da se
stvori bolji svet, balansirajui socijalne, ekonomske i
faktore zatite ivotne sredine. Pre neto vie od deset
godina, Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj
(World Commision on Environment and Development),
poznata i kao "Bruntlendova komisija" (Brundtland
Commision) objavila je izvetaj pod nazivom Nasa
zajednika budunost (Our Common Future) kojim se
ukazuje na opasnost, po ljude i nau planetu, od politike
ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir mogunosti
regeneracije planete Zemlje. Akcioni program
AGENDA 21 konferencije Ujedinjenih nacija u Rio
De aneiru iz 1992. godine sadri principe poslovanja u
skladu sa ostvarenjem odrivog razvoja. Tada su usvojeni
parametri kojih preduzea treba da se pridravaju radi
zatite ivotne sredine. Svetski Samit o odrivom razvoju
bio je odran 2002. godine u Johanesburgu. Kljuni
problemi razmatrani na Samitu upravo su bili
iskorenjivanje siromatva, odriva proizvodnja i
potronja, efikasno korienje energije, menadment
prirodnih resursa, unapreenje zdravlja stanovnitva.
Paradigma odrivog razvoja postala je vodea u svim
privrednim delatnostima, pa i u ekonomiji.
Odrivi razvoj zasnovan je na etikom pristupu i
kao takav predstavlja izlaz iz destruktivne i unitavajue
aktivnosti savremene civilizacije, pa se moe rei da za
glavni cilj ima preivljavanje. Ovaj koncept treba da
obezbedi dalji napredak ljudske civilizacije, uz umereno
troenje resursa i prostora.
Ekoloka politika savremenih korporacija
Mogunosti za odrivo korienje prirodnih
resursa i zatitu prirodne sredine treba uskladiti sa
primenom agresivnih tehnologija u proizvodnji koje imaju
za cilj ostvarenje maksimalnog profita. U prolosti je
praksa i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama
pokazivala da se pod uticajem agresivnog profita prirodni
resursi nesmetano koriste, to za sobom ostavlja tragine
posledice po ivotnu sredinu. Sutina je pronai
adekvatnije razvojne programe koji bi omoguili zatitu
prirodne sredine s jedne, i ostvarenje optimalnih
ekonomskih rezultata s druge strane.
3.

U razvojnoj politici preduzea ekoloki ciljevi

treba da imaju mnogo vanije mesto od onog koje su
imali do sada. S obzirom da unapreenje ekologije treba
da postane permanentan proces, svako preduzee treba da
usaglaava svoje ekoloke programe sa aktuelnim
tendencijama razvoja tehnologije, uzimajui u obzir i
lokalne ekoloke uslove i zahteve potroaa. Privredna
preduzea imaju bitnu ulogu u odrivom razvoju jer
svojom poslovnom i proizvodnom politikom treba da se
uklope u osnovne strategijske pravce razvoja koje je
odredila drava, a da ulaganjem u nove tehnoloke
procese i moderne filtre spree zagaenja ivotne sredine.
Smernice ekoloke politike moraju biti sastavni deo
dugorone razvojne politike preduzea i samim tim
sastavni deo njegovog stratekog planiranja.
Primer smernica ekoloke politike kompanije
Coca Cola
Osnovana 1886. godine sa seditem u Atlanti
(SAD), kompanija Coca Cola posluje u preko 200 zemalja
i proizvodi preko 2600 razliitih vrsta bezalkoholnih
napitaka. Unapreenje kvaliteta ivota u dravama u
kojima posluje je oduvek bio jedan od osnovnih stratekih
ciljeva ove kompanije: promocija aktivnog stila ivota i
dobrobiti zajednice, minimiziranje udara na ivotnu
sredinu, ubrzanje ekonomskog rasta i jo mnogo slinih
tendencija. Posveenost ouvanju ivotne sredine poela
je od najranijih dana poslovanja s tim to je u prvo vreme
najvie panje poklanjano kvalitetu vode i smanjenju
otpadnih komponenti, da bi se i u narednom periodu
nastavili napori na minimiziranju sopstvenog otiska koji
ostavlja u prirodnom okruenju.
Vizija odrivog rasta, sadrana u Manifestu
korporacije, zasniva se na nekoliko kljunih oblasti:
kadrovi stvoriti mesto za rad gde su ljudi
motivisani da dostignu svoj maksimum;
portfolio ponuditi svetu veliki broj razliitih
brendova
napitaka
koji
odgovaraju
i
zadovoljavaju razliite ljudske potrebe i elje;
partneri formirati dobitnu mreu partnerasaradnika i izgraditi obostranu lojalnost;
planeta biti odgovoran globalni graanin koji
e uiniti pozitivan doprinos;
profit maksimizacija prinosa uz voenje rauna
o svim prethodno navedenim odgovornostima.
4.

Coca Cola kompanija nalazi se na listi

FTSE4Good Index-a (nezavisna kompanija u vlasnitvu
The Financial Times-a i London Stock Exchange-a), koji
obuhvata kompanije koje zadovoljavaju globalno priznate
standarde korporativne odgovornosti. Kriteriji kojima se
rukovodi FTSE se redovno auriraju i modernizuju u
skladu sa evolucijom naina miljena i trendova u oblasti
korporativne odgovornosti.
Sistem ouvanja ivotne sredine koji sprovodi
ovaj proizvodni gigant fokusira se na podruja koja su
pod najjaim udarom: upravljanje vodnim resursima,
recikliranje ambalae i zatita energije i klime. Ovakve
akcije su postale sastavni deo poslovnih procesa vie nego
ikad. Naravno, iako je uinjeno mnogo u svakoj od ovih

oblasti, kompaniji predstoji jo mnogo toga, u smislu

daljeg ulaganja u odrivu budunost planete.
Na posveenost odgovornom poslovanju ova
firma se javno obavezala potpisivanjem Opteg
sporazuma UN, u martu 2006. godine. Ovim sporazumom
kompanija Coca Cola se javno obavezala da obuhvati,
podri i primeni set kljunih vrednosti u oblasti ljudskih
prava, standarda zapoljavanja, zatite ivotne sredine i
anti-korupcije. Mnogi njeni poslovni poslovni partneri su
takoe potpisnici ovog sporazuma.
Numeriki podaci koji e biti navedeni u daljem
tekstu preuzeti su iz Izvetaja korporativne odgovornosti
kompanije za 2006. godinu, i odnose se na period od
januara 2006. do jula 2007. godine.
Upravljanje vodnim resursima
Voda je ogranien resurs u mnogim delovima
sveta koji se neprestano suoava s problemima preterane
eksploatacije, rastueg zagaenja i loeg menadmenta.
Danas vie od jedne milijarde ljudi nema pristup istoj
vodi, bezbednoj za pie. I vie od 2.6 milijardi stanovnika
nema osnovne sanitarne uslove. Uzimajui u obzir ovakvo
trenutno stanje u svetu, a s obzirom da voda predstavlja
osnovni sastojak svakog napitka koji proizvodi kompanija
Coca Cola, ne zaboravljajui njen znaaj za ekosisteme,
ouvanje ljudskog zdravlja, napredak i razvoj, ovde se
akcenat stavlja na ouvanje i zatitu vode za ljude i biljne
i ivotinjske vrste irom sveta.
Ciljevi upravljanja vodnim resursom u ovoj
kompaniji obuhvataju tri komponente: ograniiti
(potronju) reciklirati ponovo napuniti.
Izmeu ostalog u petogodinjem periodu su
utroeni i znaajni napori i novana sredstva u iznosu od
dvadeset miliona dolara za ouvanje i zatitu vodnih
resursa. Tako da je kompanija organizovala projekte u
etrdeset razliitih zemalja, okupljajui lokalno
stanovnitvo oko reavanja problema iste vode,
sanitarija, higijene, upotrebe vode kao resursa u
proizvodnji, obavetavajui lokalno stanovnitvo i
edukujui ga. Danas postoji veliki broj lokalnih zajednica
u kojima je kompanija pokrenula sline akcije:

u proizvodnom miksu, potronja ovog resursa poveati,

to potvruje i blago poveanje potronje vode u
proizvodnji u 2006. godini.
Tokom 2006. godine 83% fabrikih postrojenja
ove kompanije je zadovoljilo standarde o tretiranju
otpadnih voda. Takav trend se nastavlja i dalje, s ciljem
da se ovaj cilj u potpunosti realizuje do 2010. godine,
kako bi se zadovoljili strogi standardi firme, koji esto
prevazilaze dravne zakone u oblasti zatite ivotne
sredine.

5.

Slika 2. Racio korienja vode ( l / l proizvoda) u periodu

2002-2006.
Vidimo da se racio smanjuje iz godine u godinu,
to je i cilj, i da najniu vrednost dostie 2006. godine.
Meutim, radi potpunije analize moramo uzeti u obzir i
ukupnu potronju vode u proizvodnji (apsolutne
vrednosti):

Slika 3. Ukupna potronja vode u proizvodnji (milijarde l)

u periodu 2002-2006.
Kao to je ve napomenuto, zbog promena u
proizvodnom programu je dolo do poveanja potronje
vode u toku 2006. godine i predvia se da e se taj trend
nastaviti i u budunosti.
Slika 1. Grafiki prikaz lokacija (ima ih ukupno 68;
predstavljene su takama) obuhvaenih aktivnostima
kompanije na ouvanju i unapreenju vodnih resursa
Coca Cola sistem je unapredio efikasnost
korienja vode za preko 19% u odnosu na 2002. Iako se
racio korienja vode znaajno poboljao u prethodnom
petogodinjem periodu, od kako su izvetaji poeli da se
objavljuju, predvia se da e u budunosti, zbog promena

Slika 4. Potronja vode i obim proizvodnje

Znaajan porast obima proizvodnje i prodaje

(Unit case volume) doveo je i do znaajnog skoka u
potronji vode (Water usage) u 2006. u odnosu na 2005.
godinu. To je istovremeno dovelo i do pada racia
korienja vode, tj. smanjenja efikasnosti.
Recikliranje ambalae
Komapanija ima viziju okruenja u kome e
pakovanje koje ona proizvodi biti tretirano kao vredan
resurs za buduu upotrebu. Cilj je da se istovremeno
smanji i koliina otpada, ali i potronja prirodnih resursa.
Preuzeta je i inicijativa poznata kao e3, koja podrazumeva
unapreenje produktivnosti (efficiency), efikasnost, tj.
uspenost ivotnog ciklusa proizvoda (effectiveness) i
eko-inovativnost (eco-innovation).
Primera radi, zahvaljujui savremenom softveru
za dizajniranje ambalae, efikasno je smanjen negativni
uticaj na okruenje, tako da se proizvodnjom nove
Ultra boce utedelo 89 000 metrinih tona stakla u
2006. godini.
Nivo reciklae ambalae Coca Cola napitaka
najvei je u odnosu na konkurentske proizvoae, s
obzirom da ona podrazumeva dizajniranje pakovanja
visoke upotrebne vrednosti i pomae lokalnim
zajednicama da unaprede svoje sisteme odrivog razvoja
koji e iskoristiti ovu prednost. Uopte, veruje se da je
edukacija stanovnitva kljuni proces u menjanju stavova
i ponaanja u vezi sa recikliranjem i spreavanjem
nagomilavanja otpada, emu doprinosi i odabir visokokvalitetnih materijala i ponovo upotrebljivih pakovanja.
Priblino 85% ukupnog proizvodnog programa ove
korporacije se isporuuje kupcu u materijalima koji se
mogu u potpunosti reciklirati: PET, plastika, aluminijum,
staklo i elik. Preostalih 15% se uglavnom dostavlja kroz
visokoefikasne sisteme pomonog pakovanja velikog
kapaciteta. Takoe, velika sredstva su uloena u izgradnju
postrojenja za reciklau PET ambalae koja e proizvoditi
boce od recikliranih materijala u Australiji, Austriji,
Meksiku, Filipinima i vajcarskoj.
6.

posledicu ima negativan uticaj na raznovrsnost biolokog

sveta, vodne resurse, agrikulturu i opte zdravlje ljudi.
Ove klimatske promene mogu imati viestruke direktne i
indirektne posledice na poslovanje same kompanije i njen
lanac snabdevanja. Kroz neprestana unapreenja u
poslovanju, ovaj sistem je poboljao efikasnost korienja
energije u proizvodnom procesu za 16% u odnosu na
2002. godinu, od kada je kompanija Coca Cola i zapoela
izvetavanje o performansama.
S obzirom da najvei uticaj na okruenje ova
kompanija ostvaruje korienjem rashladnih ureaja, koji
proizvode treinu procenjenih tetnih gasova na nivou
kompanije, veliku panju je morala posvetiti opravdanom,
tj. odrivom hlaenju. Tako je 2002. godine lansiran
ekoprogram za razvoj komercijalno odrivih rashladnih
tehnologija
koje
ne
sadre
tetni
HFC
(hydrofluorocarbon), a koji inae izaziva efekat staklene
bate.
Energetski menadment sistem koji se koristi u
okviru kompanije, EMS-55, u stanju je da smanji nivo
potronje energije i do 35%. Do sredine 2007. godine je
vie od pola miliona ovih EMS-55 ureaja nabavljeno od
strane korporacije Coca Cola, u skladu sa planiranim
godinjim smanjenjem potronje energije u iznosu od
preko 640 miliona Kwh i planiranim smanjenjem emisije
tetnih gasova u iznosu od 300 000 metrinih tona.

Slika 6. Racio korienja energije (efikasnost) u periodu

2002-2006.

Slika 5. Ambalaa koju je koristila kompanija u 2006.

godini (podaci dobijeni na osnovu 21.4 milijarde
proizvoda isporuenih irom sveta)
Zatita okruenja
Poznato je da efekat staklene bate dovodi do
drastinih klimatskih promena na globalnom nivou, to za
7.

Slika 7. Ukupna potronja energije u periodu 2002-2006.

Kao to se iz priloenog i vidi, potronja energije
u 2006. godini je porasla u odnosu na prethodnu godinu, a

prema nekim procenama to je dovelo do direktne i

indirektne emisije CO2 u iznosu od 4.86 miliona
metrinih tona, to predstavlja poveanje od 0.33 miliona
metrinih tona u odnosu na 2005. godinu.
U periodu od 2005. godine poboljanja
posmatranih parametara ostvarile su i fabrike za
proizvodnju koncentrata i sirovina, koje su takoe u
vlasnitvu korporacije. Tako je, na primer, racio
korienja vode porastao za 13%, prosean nivo
recikliranja za 2% a proseni racio korienja energije
7%. U koliini proizvedenog i odloenog otpada nije bilo
promena.
Zakljuak
Danas je sasvim izvesno da e ne samo u
razvijenim zemljama, nego i u zemljama u razvoju,
javnost sve vie biti protiv svakog oblika degradacije
ivotne sredine. Jer ekoloka svest stanovnitva je u
neprestanom porastu, pre svega zbog rastue aktuelnosti
ekolokih problema, ali i promena globalnog naina
razmiljanja uopte.
Istraivanjem ponaanja potroaa utvreno je da
je sve vei segment stanovnitva spreman da plati vie za
ekoloki orjentisane proizvode. Upravo to saznanje
koriste velike svetske kompanije, ali i one manje, i u svoje
poslovanje uvode ekoloki menadment sistem. Tipian
primer takvog proizvoaa jeste kompanija Coca Cola,
vodea svetska korporacija u proizvodnji bezalkoholnih
napitaka. Ova kompanija je svesna krupnih preokreta u
potroakim preferencijama, a novonastalu situaciju i
trenutne tendencije ne smatra pretnjom, i ne doivljava
kao problem i dodatni trokovni udar ve kao poslovnu
ansu i izazov za ostvarivanje konkurentske prednosti na
meunarodnom tritu.
U tom smislu, ovaj rad je na primeru jedne
konkretne poslovne firme pokazao mogue pravce
kretanja u kreiranju savremene poslovne politike, koja
8.

mora ukljuiti sistem ekolokog menadmenta, strategiju

istraivanja i razvoja u kojima su inkorporirane ekoloke
dimenzije, koncept odrivog razvoja i sline preferencije
savremenog doba. Sve to mora biti praeno redovnim
obavetavanjem javnosti s ciljem formiranja pozitivnog
stava prema proizvodima kompanije, i pozitivnog imida
kompanije uopte, to je u sluaju ove firme u potpunosti
ispunjeno. Ona ne samo to je ekoloki orjentisana, nego
utie i na druga preduzea-svoje kooperante, da se
preorjentiu na ekoloki sistem, zahtevajui od njih
ekoloki ispravne i prihvatljive sirovine i poluproizvode.
LITERATURA
1. Stefanovi, S., Stanisavljevi, B., Menadment
u preduzetnitvu i zatiti ivotne sredine, TQM
Centar, Zrenjanin, 2010.
2. Blagojevi, S., Ekologija i ekonomski razvoj,
Izdavaki centar Ekonomkog fakulteta u Pritini,
Blace, 2001.
3. Stefanovi, S., Bogdanovi-Duanovi, G.,
orevi, LJ., Stojiljkovi, J., Ekologija, zatita
ivotne i radne sredine, TQM Centar, Zrenjanin,
2010.
4. Pavlovi,
M.,
Ekoloko
inenjerstvo,
Univerzitet u Novom Sadu, Tehniki fakultet
Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2004.
5. ukanovi, M., Koncept odrivog razvoja,
Ekologika, Beograd, 1995.
6. Stefanovi, S., Panteli, M., Cveji, R., Ili, D.,
Ekoloki uticaji biosphere na ivotnu sredinu,
TQM Centar, Zrenjanin, 2010.
7. Miloevi, ., Kopanja, V., Kosi, Z., Miloevi,
L., Miloevi, D., Energetska efikasnost i
postrojenja, Drutvo za energetsku efikasnost
BiH, Banja Luka, 2009.
8. www.thecoca-colacompany.co
9. www.johannesburgsummit.org