STRATEGIJE TEHNOLOKOG RAZVOJA EKO-TEHNOLOGIJA U REPUBLICI SRPSKOJ

REZIME
Niska ekoloka svest stanovnitva, kao i nedovoljna
zastupljenost ekologije u kolama dovela je do veoma
loe ekoloke slike u BiH i Republici Srpskoj. Pored
toga, politika situacija koja je dovela do nacionalne i
teritorijalne podele u dravi dodatno doprinosi
zagaenju okoline, a pogotovo na granici izmeu dva
entiteta.
Ekologija (gr. oikos: dom, prebivalite i logos:
nauka) je nauka o ivotnoj sredini. Pojam ekologije je
uveo Charles Darwin 1856. godine u svojoj knjizi
Poreklo vrsta.
Ekologija je prirodna i interdisciplinarna nauka,
koja gradi svoje temelje u biologiji, geografiji, geologiji,
fizici, hemiji i matematici.
Na pomenu rei ekologija odmah pomislimo na
lepotu planete, ouvanje ivotne sredine, zdrava ishrana
i sline stvari, kojih su pune internet i novinske stranice,
a na drugoj strani na sve smee i zagaenja koja
unitavaju prvenstvenu idilu.
Kljune rei: ekologija, ekoloka svest, zagaenje.
UVOD
Ekologija pokuava da pronae odgovor i reenje
brojnim problemima ivotne sredine koji nas sve vie
okruuju. Naalost, mnogi problemi dananjice su
ljudskog porekla. Prevoz, termoelektrane i sagorevanje
fosilnog goriva za razne svrhe su odgovorni za vie od
50% zagaenja vazduha. Vode i tla sadre sve vee
koliine raznih tekih metala i pesticida. Nuklearne
elektrane proizvode velike koliine radioaktivnog
otpada, ija manipulacija i odlaganje zahteva vrlo
precizne mere i standarde. Ovakvi problemi su samo par
primera.
Ekologiju je vrlo teko svrstati kao ostale, preciznije
nauke, kao matematika ili biologija. Poetkom 20-tog
veka, naunici iz raznih disciplina su se postepeno
suoavali sa problemima iji odgovor je zahtevao sintezu
iz dve, ili ak tri razne nauke. Pre toga, hemiari su se
bavili iskljuivo hemijom, biolozi biologijom, fiziari
fizikom. Poetkom 1960-tih godina, uveni ameriki
biolog, Rachel Carson, je 1962. godine napisala
revolucionarnu knjigu, Tiho Prolee. Centralna tema
ove knjige je bila estoka kritika upotrebe pesticida
DDT, koji je prouzrokovao razne mutacije u brojnoj flori
i fauni. Ova knjiga je zabeleila visok broj prodaja i
konzekventno je probudila ekoloku svest.

1. Eko-tehnologije u Republici Srpskoj

Eko-tehnologija je primenjena nauka koja nastoji da
zadovolji ljudske potrebe, uz nanoenje minimalne

ekoloke tete, iskoritavajui i suptilno manipuliui

prirodnim silama radi iskoritavanja njihovih korisnih
efekata. Eko-tehnologiju u Republici Srpskoj je potrebno
da integrie dve komplementarne oblasti studija:
ekologiju tehnike i tehniku ekologije, zahtevajui
sutinsko razumevanje strukture i procesa ekosistema i
drutava. Sav odriv inenjering, koji moe umanjiti
oteenja na ekosistem, usvaja ekologiju kao
fundamentalnu osnovu, i osigurava orijentaciju
predostronosti u sptovoenju ouvanja biodiverziteta i
odrivog razvoja.
Eko-tehnologije
Eko-tehnologija naglaava pribliavanje problemu
iz holistike perspektive. Na primer, sanacija rekane bi
trebala ukljuivati samo jedno podruje. Umesto toga,
celokupno slivno podruje, koje ukljuuje uzvodni tok,
sredinji tok i nizvodni tok, treba biti ukljueno u
procenu za efikasnu sanaciju. Da bi se poboljalo
razumevanje strunjaka o izgradnji prirodne ekologije,
neophodno je konsultovanje o ivotnoj sredini sa
ekolokim stunjacima tokom celokupnog planiranja i
izvoenja. Dakle, eksperti za ekologiju, koji su upoznati
sa lokalnom ivotnom sredinom u Republici Srpskoj,
igraju veoma znaajnu ulogu u timskom radu za ekotehnologiju.
Odrivi
razvoj
zahteva
implementaciju
odgovarajue ekoloko-prijateljske tehnologije koja je
efikasna i prilagodljiva za lokalne uslove. Ekotehnologija omoguava poboljanje u ekonomskim
preformansama dok istovremeno umanjuje tetu na
ivotnu sredinu na sledei nain:
poveanjem efikasnosti u izboru i upotrebi
materijala i energetskih izvora,
kontrolisanjem uticaja na ivotnu sredinu,
razvojem i konstantnim poboljanjem procesa i
proizvoda za ienje,
eko-marketingom,
uvoenjem menadment sistema ivotne
sredine u proizvodnim i uslunim sektorima i
razvoj aktivnosti za poveanje svesti za
zatitom ivotne sredine i promovisanje
odrivog razvoja od strane javnosti.
Usavravanje razvoja i primene eko-tehnologije u
industriji Republike Srpske i uslunim sektorima jeste
kljuni uslov. Kvalitet znanja o eko- tehnologiji zavisi
od efikasnosti multidisciplinarne sinteze znanja i vestina
u prirodnim naukama i tehnologijama, informisanosti i
komunikacionih nauka, ekonomije, pravnih i socijalnih
nauka.

2. Primena eko-tehnologije
Eko tehnologija, odnosno zelena tehnologija ili ista
tehnologija u Republici Srpskoj e omoguiti primenu
ekoloke nauke u ouvanju ivotne sredine i prirodnih
resursa, kao i podsticaj da suzbije negativan uticaj
ljudskih angaovanja. Odrivi razvoj jeste jezgro eko
tehnologije.
Najznaajniji segmenti (predmet) eko-tehnolokog
istraivanja jesu:
reciklaa,
preiavanje vode,
preiavanje vazduha,
prerada otpadnih voda,
sanacija ivotne sredine,
upravljanje vrstim otpadom,
obnovljivi izvori energije,
eGain predvianje,
tednja energije,
alternativne vrste energije.
3. Svrhe primene eko-tehnologije
Poslednjih godina, opaaju se sve vei zahtevi i
interes Evropske unije za obavezno uvaaavanje i
primenu svih meunarodnih propisa i zakonitosti u cilju
upravljanjem zagaivaima ivotne sredine na celoj
teritoriji Republike Srpske kao i BiH. Pored interesa
Republike Srpske za zatitu ivotne sredine celokupne
svoje teritorije, nameu se i zahtevi Evropske unije koji
su uslov za pridruivanja BiH Evropskoj uniji, te time se
namee neodlone eko-tehnoloke aktivnosti kojima
treba pristupiti kako je opisano u nastvku ovog
istraivakog rada.
Reciklaa
Reciklaa jeste svetski fenomen, koji je osnovni
zahtev koncepta Ekoloke tehnologije. To pokazuje
ljudima i ohrabruje ih da koriteni materijali mogu biti
ponovo upotrebljni. Stvari, kao sauvane konzerve od
hrane ili pia, papir itd, podrane su od strane vlade
irom sveta, da budu reciklirane da bi mogle biti
koritene u budunosti u neke druge svrhe. Ovo svakako
moe pomoi zatiti ivotne sredine i dovesti do
izazivanja manje otpada/zagaenja.

Slika 1. Reciklaa
Preiavanje vode
Ideja je oslobaanje vode koda protie kroz ivotnu
sredinu od prljavtine, klica, zagaenja. Mnoge za
preiavanjem vode su nastale upravo iz ovog koncepta.
Zagaenje vode je glavni naprijatelj ovog koncepta, i
mnoge kampanje i aktivnosti su organizovane sirom
sveta kako bi pomogle preiavanju vode. Uzimajui u
obzir koliinu vode koja se upotrebljava u sadanjaoj
potronji, ovaj koncept je od krajnjeg znaaja.

Slika 2. Preiavanje vode

Preiavanje vazduha
Najjednostavniji nain jeste svakako prirodno i
svakodnevno preiavanje vazduha, koje podrazumeva
da bi se pre svega trebale sve vrste biljki uvati i uzgajati
u zatvorenom prostoru, kako bi odravale vazduh
sveim, jer one same unitavaju CO2 i pretvaraju ga u
kiseonik.

Slika 3. Preiavanje vazduha

 Prerada otpadnih voda

Koncept tretmana za preradu otpadnih voda je dosta
blizak konceptu zagaenja vode. Tretmani za preradu
otpadnih voda su svakako od velikog znaaja jer
preiavaju vodu koja je ve u nekom nivou zagaena.
to je vie voda zagaena, sve manje je upotrebljiva, dok
se voda sa niskim stepenom zagaenja se odvodi do
mesta gde se koristi kao pritoka. To moe dovesti do
raznih drugih koncepta zatite ivotne sredine, odrivog
razvoja itd.
Sanacija ivotne sredine
Sanacija ivotne sredine podrazumeva otklanjanje
zagaivaa ili zagaenja zbog sveukupne zatite ivotne
sredine. To se postie razliitim hemijskim metodama,
biolokim metodama i metodama pomeranja otpada, u
skladu sa monitoringom zatite ivotne sredine.

Slika 7. Obnovljivi izvori energije

eGain predvianje
eGain predvianje jeste metoda koja koristi
tehnologiju za predvianje kako bi predvidela uticaje
klime na objekte. Podeavanjem toplote zasnovane na
vremenskoj prognozi, sistem eliminie suvinu upotrebu
toplote, ime smanjuje potronju energije i emisiju
gasova staklene bate.

Slika 5. Sanacija ivotne sredine

Upravljanje vrstim otpadom
Pod upravljanjem vrstim otpadom podrazumevaju
se: preiavanje, potronja, odlaganje i tretman vrstog
otpada koji se zbrinjava od strane vlade ili gradskih
administrativnih uprava.

Slika 8. eGain predvianje

tednja energije
Jedan od bitnih faktora jeste i uteda energije koja se
dobija pre svega upotrebom ureaja koji zahtevaju
manju koliinu energije u skladu sa smanjenjem
potronje elektrine energije. Smanjenjem upotrebe
elektrine energije smanjuje se i potreba za koritenjem
fosilnih goriva od kojih se proizvodi elektrina energija.

Slika 6. Upravljanje vrstim otpadom

Obnovljivi izvori energije
Obnovljivi izvori energije predstavljaju izvore
energije koji se mogu lako obnoviti. Godinama ljudi su
koristili izvore kao sto su drvo, sunce, voda itd. za
potrebe proizvodnje energije. Energija koja se moe
proizvesti od prirodnih izvora kao sto su drvo, sunce,
vetar itd. smatra se obnovljivom.

Slika 9. tednja energije

3

 Alternativna i ista energija

Ove vrste energije treba da se baziraju na
sledeim principima:
zeleni sindikalizam,
odrivi razvoj,
odrivi dizajn i
odrivi inenjering.
Naunici i dalje tragaju za alternativnom istom
energijom koja e da zadovolji trenutne metode
poizvodnje elektrine energije. Neke tehnologije kao to
je anaerobna dignestija proizvode obnovljivu energiju iz
otpadnih materijala. Globalno smanjenje gasova staklene
bate je zavisno od usvajanja tehnologije za prozvodnju
energije na industrijskom nivou kao i od generacije iste
energije. To ukljuuje koritenje: bezolovnog benzina,
solarne energije i alternativnig vozila, kao to su
hibridna vozila i elektrina hibridna vozila. S obzirom da
elektrini motori troe 60% kompletno generisane
elektine energije, napredna enegetska efikasnost
tehnologije elektrinog motora jeste isplativija i time
doprinosi podsticaju za njihovu primenu. Kao primer
ovakve vrste tehnologije navode se elektrina maina sa
dvostruko-pohranjenim rotorom bez etkica i modul za
energetsko smanjivanje, koji mogu da smanje sumu
ugljen-diokisada i sumpor-dioksida koji bi inae bili
osloboeni u atmosferu, ali samo ako se elektrina
energija generie sa upotrebom fosilnih goriva.

Slika 10. Alternativna i ista energija

4. Pristup eko-tehnolokog rada
Hipoteza teme ovog naunog rada odnosi se na
oekivani pristup predoenog eko-tehnolokog rada.
Sadanji istorijski trenutak uslovljava da, ukoliko elimo
da razmiljamo o budunosti, moramo razmiljati i o
potrebi formiranja nedeljivog trougla ekologije,
tehnologije i praktine primene. Ovaj trei momenat, u
jedinstvenom i neraskidivom triju pripada obrazovanju
koje se sada nalazi pred najveim izazovom trenutka od
bezdunih industrijskih zagaivaa i humanizacije
prirode u konceptu humane ekologije.
Sve tri oblasti: ekologija, tehnologija i praktina
primena u navednim industrijskim segmentima, definiu
glavnu hipotezu koja e progresivno kulminirati, bez
obzira na svojim specifinostima u okruenju kojem

ivimo, te neodlono pristupiti sinhronizovanom u

zajednikom delovanju, i ispuniti oekivanja i preporuke
zdravog eko- tehnolokog sistema, a sve u cilju izgradnje
budunosti vredne ovekovog ivljenja.
Ta hipoteza glasi: primenom savremene strategije
eko-tehnolokog razvoja, kojom se vie ne bave samo
prirodne nauke, biologija, fizika, hemija nego i drutvene
nauke, neminovno e doprineti globalnim ekolokim
promenama na nivou Republike Srpske, odnosno BiH, i
iste e biti u duhu meunarodnih ekolokih normi
savremenog sveta.
Pomona hipoteza definie osnovne eko- tehnoloke
metode i tehnike metode postupke koji e pouzdano
pokazati poboljanja ivotne sredine, a koje su usklaene
sa meunarodnim normama, te e time Republika Srpska
stei minimalne eko-tehnoloke uslovnosti za
partnerstvo Evropske unije.
Oekivani rezultati ovog istraivakog rada koji
ukazuju na razvoj i primenu novih eko- tehnikotehnolokih, metoda i postupaka, mogu da predstavljaju
realan nauni doprinos.
Doprinos
eko-tehnologije
drutvenom
razvoju
Istraivanja, u okviru teme naunog rada imaju
svoju naunu i drutvenu opravadanost. Nauni rad
predstavlja doprinos razvoju savremenih eko-tehnologija
i time davanju reanja proizvoaima zagaivaa u
proizvoae alternativnih energija i svoenja produkata
u zakonite okvire. Odgovor koji sledi ide u poslednjem
navedenom pravcu, i u tom smislu, pod ekologijom se ne
podrazumeva ogromni ,,ekosistem koji svoje granice
dosee negde u kosmosu, nego je tematizovan unutar
komunikacije raznih drutvenih sfera, na nivou
Republike Srpske, a temelji drutvene opravdanosti su u
uvanju unutranje ljudske prirode i ouvanju spoljanje
prirode. U tom smislu, opte-drutveni eko-tehnoloki
interes bi bio reen sukobom oveka sa prirodom, sa
samim sobom, kao i sa drugim ovekom, te bi veita
tema refleksije o ivotu, opstanku na zemlji bila reena.
Ovim bi ostvarenja harmoninog odnosa oveka i
prirode dovelo do mirenja oveka sa samim sobom, te bi
se time reili mnogi epohalni problem, to bi u sutini i
bio reen opte- drutveni problem.
5.

6. Naini primene eko-tehnologija

S obzirom na sloenost i kompleksnost naunog
rada koji je nivoa opte drutvenog problema, za
donoenje najkompetentnijih odluka u procesom
naunog istraivanja, sasvim je oito da je kroz tok i
nivo naunog rada neizbena i relevantna primena
opisne-deskripitivne metode istraivanja kao posebne
naune metoda.
Osnovni nereeni problemi 20. veka obeleavaju i
poetak 21. veka. Moemo navesti samo neke meu
njima: agresivna ekspanzija tehnologije i ekonomske
4

politike, vojni i ne vojni oblici rata u funkciji

ostvarivanja te politike, porast upotrebe nauno-tehnike
moi, egocentrino-utilitaristiki odnos oveka prema
prirodi, porast svetskog stanovnitva sa stalno rastuim
jazom izmeu bogatih i siromanih. Oni, s drugim
problemima sadanjosti, ine anarhine pretpostavke
razvoja budunosti. ovek je, irei horizonte svoje
neodgovorne slobode, pre svega perecepcijom
ekspanzionistike ekonomske politike, tehnikonaunog racionaliteta, kolonizovao prirodu i ljudsko
drutvo. Nedopustivo je sistemski rasipao i unitavao
prirodna i drutvena dobra po meri svojih
antropocentrinih vrednosti i potreba, a ovakav napredak
ugrozio je opstanak prirode i ljudskog drutva.
Radi se o fenomenu rasipanja, potkrepljenom
potroakim mentalitetom o entropijskoj paradigmi
cininog i nihilistikog odnosa oveka prema prirodnoj i
drutvenoj okolini o rasipanju prirodnih i drutvenih
mogunosti, o potroakom ponaanju i uopte o
destrukciji oveka i unitavanju prirode. Bitni
pokazatelji, kako u Republici Srpskoj tako i u zemljma
okruenja ukazuju na povean broj obolelih od posledica
ratnog zraenja eksplozivnih naprava, proizvoaa
opasnih hemijskih tvari, te za istraivanje moe
pouzdano da doprinese opte nauna statistika metoda,
koja e ukazati lokacijske zagaivae kao i sopstveni
lokacijski rejon.
Dobijeni podaci koji e biti relevntni za utvrivanje
pouzdane eko-tehnoloke strategije u Republici Srpskoj i
BiH, neminovno je koristiti metode analize rezultata kao
verifikacioni osnov nove strategije eko-tehnolokog
razvoja u regionu.
7. Nephodne mene i aktivnosti
U naunom radu su jasno definisane ciljevi i ekotehnoloka strategija razvoja, kao nain obavljanja
aktivnosti u okviru predmeta naunog rada, ko i gde e
da obavi pojedine aktivnosti, koja ovlaenja i
odgovornosti imaju svi koji uestvuju u istraivanju. Na
osnovu kompleksnosti i veliine eko-tehnikotehnolokog
istraivanja,
jasno
je
propisana
organizaciona struktura koja sprovodi definisani proces
istraivanja, Republike Srpske, BiH, a sve u duhu
vaeih eko-propisa Evropske unije.
Na konferenciji odranoj 21.04.2010. godine u
Vladi Republike Srpske, predstavljen je Prvi nacionalni
izvetaj Bosne i Hercegovine u skladu sa okvirnom UN
konvencijom o klimatskim promenama (INC).
U skladu sa uputstvima iz okvirne UN konvencije o
klimatskim promenama (UNFCCC), ija je potpisnica i
Bosna i Hercegovina od 2000. godine, u organizaciji
UNDPBiH i uz finansijska sredstva GEF-a, izabran je
struni tim i 50 domaih eksperata iz 14 relevantnih
oblasti, koji su profesionalno i u skladu sa
meunarodnim standardima, izradili Prvi nacionalni
izvetaj Bosne i Hercegovine (INC InitialNational

Communication).
Obaveza svake drave je da dostavlja svoje
nacionalne izvetaje Sekretarijatu UNFCCC-a, a
izradom, verifikacijom i slanjem INC-a, Bosna i
Hercegovina postaje ravnopravan uesnik svetskog
procesa dogovaranja adaptacije klimatskim promenama i
njihovog ublaavanja.
Uz zakljuak da su klimatske promene uzrokovane
ljudskim faktorom i da se kao takve mogu ublaiti ili
spreiti odgovarajuim delovanjem, na oko 200 stranica
INC-a predstavljen je faktografski pregled klimatskih
faktora, specifine okolnosti u BiH, dat je proraun
emisije staklenih gasova, ranjivost i adaptacija
klimatskim promenama, kao i procena potencijala za
ublaavanje klimatskih promena. Dokument objanjava i
ostale relevantne okolnosti, ogranienja i nedostatke,
meunarodnu saradnju, i na posletku, daje osnovne
preporuke i naredne korake.
Korienjem podataka i preporuka iz INC- a
stvaraju se realni uslovi za kreiranje dugorone razvojne
politike zemlje i njene implementacije na makro i mikro
nivou.
U skladu sa smernicama iz ovog izvetaja Bosna i
Hercegovina bi trebala na zajednikom i entitetskom
nivou doneti odgovarajui zakonski okvir, dugoronu
razvojnu politiku i stvoriti preduslove za odrivi razvoj i
korienje meunarodnih novanih fondova.
Klimatske promene mogu biti izuzetna razvojna
ansa za akademsku zajednicu, u smislu dalje edukacije
mladih buduih strunjaka, korienje meunarodnih
praksi i novanih fondova, kao i nove anse za
zapoljavanje u ovoj oblasti.
Ovo je ansa za prosperitet i za privrednike, koji bi
pri izradi svojih biznis planova trebali iskoristiti
prognoze u vezi sa klimatskim promenama kao i pristup
meunarodnim fondovima za razvoj i unapreenje
postojeih i novih poslovnih ideja. Takoe, podaci i
smernice date u INC-u e biti od izuzetnog znaaja i za
nevladin sektor.
Nadlena dravna institucija (Focal point) za izradu
ovog izvetaja, koji je od kljune vanosti za celu BiH,
bilo Ministarstvo za prostorno ureenje, graevinarstvo i
ekologiju Republike Srpske, u ijoj je nadlenosti i dalja
implementacija smernica datih u ovom dokumentu i
pripreme za izradu Drugog nacionalnog izvetaja.
INC je zavren u oktobru 2009. godine, nakon ega
je usvojen od strane Vlade Republike Srpske. Federalno
ministarstvo okolia i turizma, takoe je verifikovalo
ovaj izvetaj, a usvojen je i od strane Savjeta ministara
BiH.
INC je ve posluio Delegaciji BiH za uspeno
uee na COP15 u Kopenhagenu, a sada predstavlja
strateki vaan dokument, koji prua mogunost
ukljuivanja BiH u sve budue aktivnosti u okviru UN
konvencije o klimatskim promenama.

Tehnoloka strategija zatite ivotne sredine

koju e sprovoditi Republika Srpska i BiH
Ciljevi za uspeno funkcionisanje strategije ekotehnologije:
informisanje graana o potrebi stratekog
planiranja u oblasti eko-tehnologije, nainima
uea javnosti, uzrocima i opasnostima
klimatskih promena, te novim tehnologijama i
drugima nainima zadovoljavanja naih potreba
za energijom,
otvaranje dijaloga o tehnolokoj strategiji BiH
izmeu udruenja graana, strunjaka u oblasti
tehnologije i predstavnika dravnih i entitetskih
institucija nadlenih za planiranje razvoja
tehnolokog sektora u BiH,
informisanje graana o eko-tehnologiji i
obnovljivim izvorima energije, globalnim
trendovima
u
reavanju
problema
obezbeivanja dovoljnih koliina energije i
zaustavljanja klimatskih promena.
Planiranje razvoja sektora tehnologije predstavlja
trenutno najvei izazov sa kojim se susreu odgovorne
institucije i pojedinci na svim administrativnim i
politikim nivoima, od globalnog pa sve do lokalnih
zajednica. Preduslov za shvatanje veliine izazova je u
razumevanju trenutnog stanja, procesa koji su uzrokovali
ovakvo stanje, te razliitih scenarija dugoronih trendova
u ovoj oblasti. Meutim, najvaniji preduslov je
postojanje politike volje, znanja, odgovornosti i
hrabrosti, koje su neophodne da bi se planirao i provodio
razvoj baziran na principima dugorone odrivosti. BiH i
Republika Srpska nisu izuzetak po ovom pitanju, a
sloeno administrativno ureenje izazove planiranja
razvoja tehnolokog sektora ini jo kompleksnijim. Na
alost, nosioci vlasti u BiH i Republici Srpskoj do sada
nisu pokazali spremnost da se ovaj zahtevan proces uini
jednostavnijim.
Razvoj tehnolokog sektora, od potpisivanja
Dejtonskog mirovnog sporazuma do danas, je imao dva
vana pravca:
revitalizacija tehnoloke infrastrukture koja je
oteena u toku ratnih dejstava na prostorima
BiH i Republike Srpske i
i planiranje i izgradnja nove tehnoloke
infrastrukture.
Nain koritenja energije i iskoritavanja prirodnih
potencijala za proizvodnju energije u BiH i Republici
Spskoj moe da bude pokreta razvoja ovih prostora, ali
ukoliko se ne uzmu u obzir uticaji na ivotnu sredinu pri
zadovoljavanju potreba za energijom, to moe dovesti
do uspostavljanja potpuno neodrivog privrednog i
drutvenog sistema.
Da bi se u BiH i Republici Srpskoj dobila strategija
koja e omoguiti odriv razvoj tehnologije, potivanje
meunarodnih sporazuma i usklaivanje sa politikama

EU, neophodno je da entitetske strategije razvoja

energeskih sektora budu usklaene. To se moe ostvariti
na dva naina:
da se izradi integralna strategija razvoja ekotehnologije u BiH i Republici Srpskoj, u kojoj
e biti odvojeni prioriteti i aktivnosti po
entitetima ili
da se zajedniki definiu ciljevi, prioriteti i
metodologija za strategiju BiH i Republiku
Srpsku, koji e biti preuzeti u izradi entitetskih
strategija razvoja eko- tehnologija.
Strategija ne bi smela biti u suprotnosti sa
postojeim pravnim okvirom u BiH i njenim entitetima,
te stratekim i akcionim planovima ostalih sektora.
Zbog nepostojanja integralnih strategija razvoja svih
sektora drutva, deava se da se razvojni prioriteti
pojedinog sektora zanemare u procesu donoenja
razvojnih dokumenta drugih sektora. Obzirom na
specifinosti i kompleksnost tehnolokog sektora, ovom
problemu treba posvetiti veliku panju.
Pri utvrivanju politika tehnolokog sektora treba
voditi rauna o realno ostvarivom i odrivom razvoju. U
BiH i Republici Srpskoj ne postoje strategije razvoja
svih sektora drutva, to je oteavajua okolnost u
postavljanju okvira za razvoj tehnolokog sektora. U
ovakvoj situaciji, realna opasnost je da se strategijom
razvoja eko- tehnologija ugroze ili umanje mogunosti
razvoja drugih sektora (npr. poljoprivreda, turizam,
vodoprivreda, umarstvo, itd.)
Strategija mora uzeti u obzir politiku Evropske unije
u oblastima tehnologije i ivotne sredine, ali i drugih
oblasti koje tangiraju pitanja tehnologije. Bosna i
Hercegovina je i zvanino potpisala Sporazum o
stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom. Tim
inom BiH i Republika Srpska su se obavezali da e u
zakone i planske dokumente ugraditi odredbe politike i
zakonodavstva Evropske unije.
Strategija mora biti usklaena sa meunarodnim
sporazumima koje su BiH i Republika Srpska potpisale
ili koje e trebati potpisati u periodu za koji se izrauje
Strategija.
BiH i Republika Srpska su do sada potpisala veliki
broj meunarodnih sporazuma (konvencije, protokoli,
sporazumi i sl.) u oblastima tehnologije i zatite ivotne
sredine koji definiu meunarodne obaveze BiH i
Republike Srpske. Imajui u vidu injenicu da su entiteti
nadleni za provoenje politika iz oblasti tehnologije, a
da su BiH i Republika Srpska zaduene za pristupanje i
potivanje meunarodnih sporazuma, ovom pitanju
treba dati poseban znaaj.
Strategija treba da obezbedi jasne prioritete,
merljive ciljeve i realne mehanizme za ostvarivanje
postavljenih ciljeva.
Ukoliko strategija razvoja eko-tehnologije ne
obezbedi naznaene preduslove, mogunost praenja
ostvarivanja ciljeva strategije e biti znaajno umanjena,
6

kao i mogunost prilagoavanja strategije novonastalim

okolnostima. Oekuje se da e promene u politikama
prema sektoru tehnologije biti mnogo dinaminije od
veine drugih sektora.
U proces izrade strategije razvoja tehnolokog
sektora treba u to ranijoj fazi ukljuiti nezavisne
strunjake i predstavnike udruenja.
U cilju dobijanja to ire drutvene podrke za
ciljeve i prioritete strategije razvoja eko- tehnologije u
BiH i Republici Srpskoj, neophodno je da se u to ranijoj
fazi izrade strategije ukljue nezavisni strunjaci i
predstavnici udruenja za ivotnu sredinu i zatitu
potroaa. Od otvorenosti procesa izrade strategije
zavisie i mogunost saradnje sa razliitim akterima
civilnog drutva u procesu provoenja strategije.
Nophodno je hitno pristupiti informisanju i
podizanju svesti javnosti o planovima za izradu strategije
i drugim pitanjima iz oblasti tehnologije Ukoliko se eli
ukljuiti javnost u proces donoenja strategije razvoja
tehnolokog sektora, nije dovoljno organizovati javne
rasprave o ovom pitanju, obzirom da javnost nije
informisana o osnovnim pitanjima vezanim za razvoj
ovog sektora. Za podizanje svesti javnosti trebalo bi
organizovati serije okruglih stolova i javnih tribina o
razliitim pitanjima eko-tehnologije, tematske TV
emisije i druge naine informisanja javnosti.
Jedan od ciljeva strategije treba biti podizanje svesti
javnosti o vanim pitanjima iz oblasti eko- tehnologije
Javnost u BiH i Republike Srpske ima veoma malo
informacija o vanim pitanjima iz oblasti ekotehnologije, te je i svest na nedovoljno visokom nivou.
Ovo se posebno odnosi na aktuelna pitanja, kao to su
aktivnosti u provoenju Strategije, te kvalitet ivotne
sredine, koritenje obnovljivih izvora energije i
klimatske promene. Vlade i strune institucije do sada
nisu pridavale znaaj ovom pitanju, to u najskorijoj
budunosti mora da se promeni, ukoliko elimo da se na
transparentan i odgovoran nain upravlja ivotnom
sredinom da bi se ouvala za budue generacije.
Iako BiH i Republika Srpska nemaju obavezu
smanjenja emisije CO2 u atmosferu, Strategija bi trebala
odrediti maksimalno poveanje emisije CO2
Svetski strunjaci upozoravaju da e klimatske
promene, ukoliko se ostvare u svojoj punoj meri,
promeniti nain ivota kakav danas poznajemo, sa
ekstremnim i nepovratnim uticajima na ivotnu sredinu.
Mere da se klimatske promene zaustave trebaju poeti da
se primenjuju odmah, jer svaki dan odgaanja njihove
primene poveava opasnost da promene, koje poprimaju
odlike globalne katastrofe, nee moi biti zaustavljene.
Uprkos injenici da su klimatske promene trenutno
najvei globalni problem, vlasti u BiH i Republici
Srpskoj nedovoljno ozbiljno shvataju ovaj problem. BiH
i Republika Srpska su zvanino pristupili Kjoto
protokolu 15.07.2007. godine, te kao zemlja u razvoju
nemaju obavezu smanjivanja emisije CO2. Planiranje i

realizacija razvoja energetskog sektora u BiH i Republici

Srpskoj sa neracionalnim i neodrivim ciljevima moe
znaajno ugroziti poziciju BiH i Republike Srpske na
meunarodnom planu i stvoriti velike finansijske
obaveze u sluaju da se ovom pitanju ne pristupi na
najozbiljniji mogui nain. Reenja za zaustavljanje
klimatskih promena ve postoje, a to su obnovljivi izvori
energije, energetska efikasnost i nove eko- tehnologije
koje su u manjoj meri tetne po ivotnu sredinu.
Poslednji izvetaj Meuvladine grupe za klimatske
promene (IPCC) potvruje da su stotine eko-tehnologija
danas dostupne po pristupanim cenama.
Globalna politika prema klimatskim promenama se
veoma intenzivno menja i razvija, a ve u ovoj godini se
oekuje poetak pregovora o novom globalnom
sporazumu koji bi trebao naslediti protokol iz Kjota.
Imajui u vidu promene u politikama prema klimatskim
promenama koje su se desile od stupanja na snagu Kjoto
protokola, moemo oekivati da e sledei globalni
sporazum imati mnogo stroije uslove i vea
ogranienja. Ovo se mora imati u vidu prilikom izrade
Strategije, kako bi se ostavila mogunost prilagoavanja
Strategije novim globalnim, meunarodnim i EU
politikama i sporazumima o eko-tehnologiji i klimatskim
promenama.
Strategija mora pruiti odgovore na koji nain e se
smanjiti uticaj rasta cena nafte na svetskom tritu na
razvoj privrede u BiH i entitetima Svedoci smo
nekontrolisanog rasta cena goriva na svetskom tritu,
koje su ve poel eznaajno da utiu na globalnu i
nacionalne ekonomije. Trendovi rasta potranje i
smanjenja zaliha nafte e se nastaviti u budunosti, te na
taj nain ograniavati razvoj ekonomija koje su u veoj
meri zavisne od ovog energenta. Strategija treba ponuditi
tehnoloka reenja za ublaavanje posledica ovih
trendova i stvaranje preduslova za smanjenje zavisnosti
o ovom energentu.
Strategijom treba predvideti izradu stratekog
uticaja na ivotnu sredinu za Strategiju razvoja
tehnolokog sektora u BiH i Republici Srpskoj BiH i
Republika Srpska su potpisale Protokol o stratekoj
proceni ivotne sredine 21.05.2003. godine, ali jo
uvek nisu doneseni potrebni provedbeni propisi.
Meutim, proces izrade strategije bi trebao predvideti
izradu stratekog uticaja na ivotnu sredinu Strategije
razvoja tehnolokog sektora u BiH i Republici Srpskoj,
jer Strategija predstavlja planski dokument sa
potencijalnim najveim uticajem na ivotnu sredinu.
Strategija treba definisati efikasne mehanizme
praenja provoenja Strategije, uzuee predstavnika
udruenja
Bez efikasnih mehanizama praenja provoenja
strategije i stepena ostarivanja postavljenih ciljeva,
velika sredstva i energija koji e biti uloeni u izradu
Strategije mogu biti od male koristi. Stoga je neophodno
da se utvrdi nain praenja i ocene provoenja strategije,
7

te da se formira radno telo koje e imati obezbeene

materijalne i tehnike uslove za vrenje ovog zadatka. U
ovo radno telo treba ukljuiti predstavnike svih
zainteresovanih strana, a posebno predstavnike
udruenja za ivotnu sredinu. U istoriji ljudskog roda
indijanska kultura se smatra za jednu od najodrivijih, a
jedan odrazloga jeste nain donoenja odluka. Sve svoje
odluke su donosili uzimajui u obzir nain na koji te
odluke mogu uticati na narednih sedam generacija.
Udruenja i graani BiH i Republike Srpske od
predstavnik vlasti oekuju da, za poetak, uzmu u obzir
potrebe naredih generacija.
ZAKLJUAK
Osnovna poluga razvoja drutva svakako pripada
razvoju i primeni nauke a kako je njen uticaj danas
nezaobilazan i dominantno oigledan, onda se govori o
tehnolokom progresu.
Primena nauke u vidu tehnologije ima uticaj ne
samo na dva osnovna faktora proizvodnje, ljudski rad i
sredstva za proizvodnju ili kapital, ve i na sve ostale
drutveno-ekonomske odnose u svim sferama ivota.
Zbog toga je opravdana i tana tvrdnja da je naunotehniki progres izraziti faktor tehnolokog, ekonomskog
i drutvenog razvoja kako celine odreene drutvene
zajednice tako i pojedinih poslovnih sistema u njoj.
Nova epoha u razvoju civilizacije nazvana je naunotehnikom revolucijom. Bitna obeleja tree naunotehnike revolucije ogledaju se u tome, to funkciju
oveka zamenjuju automatika i robotika, a intelektualnoistraivaki rad se nalazi pod znaajnom podrkom
kompjutera i kiberenetike. Zbog toga se pojmovno
identifikuje
sa
informatikom revolucijom,
a
transformacija tehnikog progresa u naunu revoluciju
koja nastaje na osnovu korenitih promena u sadrini i
uslovima ljudskog rada, nainu organizovanja i
upravljanja proizvodnjom i drutvenim odnosima. U
skladu sa navedenim, graani BiH i Republike Srpske,
kao i predstavnici udruenja koja se zalau za pozitivne
drutvene promene, trae od nadlenih institucija za
pitanja tehnologije da vode proces izrade strategije
razvoja eko-tehnologije na nain koji e osigurati
dobijenje odrive ekoloki zdrave budunost u BiH i
Republici Srpskoj i doprineti globalnim naporima u
zaustavljanju klimatskih promjena, zatiti ivotne
sredine i odrivom koritenju prirodnih resursa.

LITERATURA
1. Pavlovi,
M.:
Ekoloko
inenjerstvo,
Univerzitet u Novom Sadu, Tehniki fakultet Mihajlo
Pupin, Zrenjanin, 2004 godine,
2. Pavlovi, M.: Urbana ekologija-prostorno
planiranje, Univerzitet u Novom Sadu, Tehniki fakultet
Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2006 godine,
3. Levi-Jaki, M.: Menadment tehnologije i
razvoja, Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih
nauka, Begrad, 2006 godine,
4. Stefanovi, S., ubara N., Adamovi, ., Ili, I.,
Gavrilov, O., Grbi., N.: Ekoloki rizici, Institut za
energetiku i ekologiju TEHDIS-a, Zrenjanin, 2008
godine,
5. Lambi, M., Miloevi, ., Kopanja, V.,
Miloevi, L.: Ekologija i energija, Drutvo za
energetsku efikasnost Bosne i Hercegovine, Banja Luka,
2009 godine,
6. www.vladars.net,
7. www.fbihvlada.gov.ba,
8. www.ekologija.ba.