Biogas Tehnologija

Madarska — Srbija 1PA prekograniéni program M, Mapmunos, K. Kovacs, B. Bamkos BUOTAC TEXHOJIOMMJA Hosu Cag, asrycra 2012Madarska — Srbija 1A prekograniéni program 'M. Martinov, K. Kovacs, 8. Batkov BIOGAS TEHNOLOGIJA(Ova publikacija je rezultat rada na prekogranignom IPA projektu' iblishing the cross-border development of biogas industry via joint “rmination of biogas potentials, education, research and innovation = BIOGAS HU-SRB, koji sufinansira Evropska unija, M. Martinov, K. Kovacs, B. Batkov BIOGAS TEHNOLOGIJA ISBN 978-86-7892-434-7 [RAO NA PUBLIKACIJI SUFINANSIRALI SU: Pokrajinski sekretarijat 2a energetiku imineralne sirovine, i Grad Novi Sad, Gradska uprava za zastitu Zivotne sredine. Waoavac Fakultet tehnickih nauka u Novom Sadu Gtavwt oDcovoRNI UREDNIK Prof. dilija Cosi, dekan Ureowic! {dr Milan Martinoy, prof. dr Kornel Kovacs, Dorde Batkov, dip. nt. master SARADNIC! BIOGAS HU-SRB tim sa Fakulteta tehni¢kih nauka Prof dr Milan Martinoy, koordinator za Srbija Dorie Datkow dip. ne. master, Marko Golub, dip. ink. master «dr Goran Vyjié, Mr Dejan Ubavin, Mr Ana Paviovie BIOGAS HU-SRB tim sa Univerziteta u Segedis Prof drKornel Kovacs, ordinator projekta Dr Zoltan Bagi Dr Peter Heffner, Etelka Kovacs Roland Wirth, Norbert Acs, Fria Molnar Viktoria Koger, IbolyaLajkone Takacs stall saradnici Miodiag Vikovie, dip. ind, master, Save Boj, dip. in. master ‘Me Bura Karagié, Dr Milan Rist Jovan krstie, ipl. int, Branislav Ogitove, cil. ind. LexTor Nataéa Pejeié DIZAIN, PRIPREMA | STAMPA Lazarus, www lazarus.s Twat 400 SADRZAJ 1.Uyoo 2, TEHNOLOGUA PROIZVODNJE BIOGASA 21 Staje biogas i kako nastaje? 2.2 Stabilnost procesa i potrebaiuslovi 123 Supstrati za prolzvodnju biogasa 23, Stajjak 2.3.2 Energetske bile 2.3.3 Organski otpad prehrambene industriie 233.4 Organski otpad klanigne industri. 2.35 Komunalne i otpadne vode prehrambene industri 2:36 Komunalnigvrsti organsk otpad 2.4 Oprema za proizvodnju biogasa 25 Ostatak fermentacije i njegova primena 25 Osobine ostatha fermentacije 25.2 Primena zabiljpu proizvodnju 2.53 Primena kao évistog goriva |, TeHNOLOGHE KORIEENIA BIOGASA 1 1Pretiséavanje biogasa 12 Koritéenje u kogeneracj 13 Korigcenje utrigen ci 1.4 Korii¢enjeu proizvodajitoplotne energie 14 Zielost tehnologia, | PRIMER LZVEDENIK BIOGAS PosTRO}ENIA 49 Primer is oktutenja 441 Poljoprivredno biogas postrojenje ~ Madarska 412 Poljoprivtedno biogas postrojenje = Slovenija, 3B u 6 16 16 7 26 28 30 a 3 35 39 ” a 8 a “a 4“413 Poljoprivredno biogas postrojenje- Hrvatska 41.4 2brinjavanje Komunalnog évrstog otpada - Nemacka {415 Zbrinjavanje komunalnog évrstog otpada~ Austrija rimeri iz Vo 14.2: PrediSeavanje industrijskih otpadnih voda, Altech 14.2.2 Preéigcavanje industrijskih otpadnih voda, Carlsberg 44.23 Preéiséavanje komunalnih otpadnih voda w Subotich 14.2.4 Biogas postrojena uizgradnji POSTROJENJE OD IDEIE DO REALZACIE >ijagram toka realizacje biogas postrojenja >otrebne dozvole | druga dokumentacia comentari vee (og |Orjentacione wednost 2a proratun proizvodnje i koriscenja biogasa logit Fire u oblast biogasa u Srbj 8 50 5 s4 SA 56 s7 58 o 6 65 6 69 1. UvoD limatske promene, vecim delom prouzrokovane pojaéanim efektom staklene baste, kao i smanjenje rezervi fosilnih goriva, pokrenule su brojne mere na glo- balnom nivou, Jedna od njih jeste koriséenje obnovijivih izvora energije (OIE). Evropska unija je Ditektivom 2009/28/EC (Anonim, 2009a), detalino definisalacilj ve u ovoj oblasti. Glavni je, da u EU do 2020. godine udeo OIE u primarnoj energiji bude najmanje 20 %, a da se bar 20 % elektriéne energije proizvede iz OIF (Renewable FFnergies Sources, RES). Stoga se ova Direktiva i namera naziva jo’ i RES 2020. Rad na costvarenju cljeva Direktive obaveza je za sve élanice, pai one ko Republika Srbija se potpisivanjem Memoranduma 0 integraciji w energet ko tzigte EU (Anonim, 20076) oba- vevala da sledi politiku Evropske unij. Jedna od prvih konkretnih mera podrske ‘ovom progrannu bilo je donosenje Ured- bye © povlagéenim proizvodacima elektri- rile (Anonim, 20096) i Uredbe o inerama podsticaja za povlasgene proiz- ‘lage (Anonim, 20094). Time su ostva- rent osnovni predustovi za ekonomski isplativu proizvodnju elektriéne energije \y OIE, jerza isporugenu elektriénu ene fy) ujavnu elektriénu mreéu mogu da \lohiju.podsticajne (subyencionisane) vie takozvane feed-in tart Vomenuta Direktiva predvida i oba anja i stalnog pracenja rea. Hivacije, a jedna od mera jeste i donose. ° skcionih planova, U Srbiji je 2010, jovline prvi pat donesen Akcioni plan ¥ biomasu (Anonim, 2010). Novim Za onom o energetictjasno je naglasen cil «lo se koriste OIF, te obaveze da se do: ere (Anonim, 20118) Jedna vista OUE je bi vvodnju najgeiée koriste_stajnjak ‘how podsticajn to ele da postanu. i/li energetske biljke. Poseban znaéa} proizvodnje i koriscenja biogasa jeste spregavanje emisija metana, gasa koji utige na povecanje efekta staklene baste (intenzitet je 23 puta veci od uglien-dioksida). Takode, koriséenjem biogasa kao goriva, najées¢e se proizvodi elektriéna energija, te se i time doprinosi realiza iii postavijenihciljeva. Dakle, najvazni ji cil izgradnje biogas postrojenja jeste Uupravo zadtita Zivotne sredine, Dodatni pozitivan uticaj, koji se postize anacrob- nom fermentacijom stajnjaka, jeste smanjenje rasprostiranja neprijatnih mirisa, sprecavanje zagadenja zemljista i po- ‘dzemnih voda (Michel etal, 2010). Osim navedenog, moguée je da se ostvare i pozitivni socio-ekonomski efekti, podstak ne ruralni razvoj, bolje koriste ljudski i material resursi na lokalnom nivou. Pored takorvanih poljoprivrednih bio- 428 postrojenj, koja kao sirovinu, supstrat, Koristestajnjak i energetsko bile, biogas {chnologia je efikasna i siroko primenje ~abrinjavanje industiskog. | kon ‘nalnog otpada, Pokazala se kao velo efika sn, pa se primena neprekidno tidina je poljoprivredna regia, $ potencijalima biomase kao go- coriséenje u kogeneraciji (Marti 2008). To podstie pretpostavku Sotencijali 2a proizvodnju bioga- vodini maéajni, Pogetkom osum- rodina dvadesetog veka, u Vojvo- intralnoj Srbiji bilo je izgradeno coljoprivrednih biogas postroje- ‘izvedeni biogas bio je namenjen anje toplotne energije. Neka od nja nikada nisu uspeSno prora 1 propusta w resenjima jo8 prili- raadnje, Ostala su prestala da rade Seg odrfavanja i nepridr2avanja ‘0 koriséenju, Do kraja 2011. g0- Vojvodini nije izgradeno ni jedno :no poljoprivredno biogas postro- oje proizvodi elektrignu energi vreme iztade ove publikacije W 22 ‘zi su tri, ukupne elektriéne sage AW. U pogonu su i dva biogas po- Wz strojenja za prediséavanje otpadnih voda iz prehrambene industrje, od kojih 1a jednom biogas koristi za proizvodnyju toplotne energie, a na drugom za kogeneraciju. Ingradeno je i prvo kogencra- tivno biogas postrojenje za preéiséavanje ‘kanalizacionog mula Direktivom 2009/28/EC_predvide- na je i zamena fosilnih goriva biogori vima za transport, a uddeo goriva iz obnovijivih izvora treba da dostigne 10 % Biogas je w tom pogledu efikasniji od drugih biogoriva. To je ilustrativno prikazano na sl 1, jer motorno vorilo koje ‘kao gorivo koristi biogas proizveden ko- rigéenjem supstrata proizvedenog na jednom hektaru, moze da prede vise kt Jometara nego kada bi koristio druga goriva, proizvedena s iste povrSine, Biogas mote da se dobije i od ostataka proizvo- doje bilinih ula, biodizela i bioetanola, pa se na taj nagin poveéava potencijal 67.600km 64,000km 4 ) ia | b Uuljerepice oa & Biodizel 23.300km. rer oo 17.600km* oo? Bioetanot —_22.400km Ags 400k" + hlogas od ostataka proizvodye | Uporedni prikazrastojanj koja se pred razitin blogorivins 40 hoje J sirovina inten laden haktare ovih goriva (prikazano na slici kao do. Dobijanje goriva na bazi biogasa, uporedivog sa prirodnim gasom, bio ‘metana, posebna je oblast, Koja je obra dena u drugoj publikacij. Razmatranje energetskog_potencija- la biogoriva proizvedenih na poljopr: vrednim povrsinama, od posebnog je ‘anaéaja, jer su one ogranicene, a vodi se raguna i 0 tome da se time ne ugrozi proizvodnja hrane Ova publikacija predstavia jedan od rezultata prekogranignog projekta IPA, na kojem uéestvuju Univerzitet u Sege- dinu kao glavni korisnik, i Univerzitet u Novom Sadu- Fakultet tehnizkih nauka, kao projektni partner. Naziv projekta je Establishing the cross-border develop- ‘ment of biogas industry via joint deter- ‘mination of biogas potentials, educa- ‘ion, research and innovation. Rukovodilae projekta je prof. dr Kor nel Kovaes, Univerzitet Segedin. Dobra osnova za izradu ove publi- Javije je: Studija 0 proceni ukupnih po- iijala i moguénostima proizvodnje i horiscenja biogasa na teritoriji ap Voj- vodine, Gu je izradu finansirao Pokra- jinski sekretarijat za energetiku i mineralne siravine. ‘Takode, ova publikacija predstavlja deo aktivnosti na izradi projekta: Poten- cijali za proizvodnju biogasa u Novort Sadu i doprinos zastti Zivotne sredine, koji finansira Grad Novi Sad, Gradska uprava za zadtitu Zivotne sredine Osnovni cil izrade ove publikacije jeste da se sagledaju mogucnosti proizvodnje i koriséenja biogasa, pogodne tehnologije za njegovu proizvodnju i energetsko koricenje. Drugi cil je dase potencijalnim investitorima_predstave relevantne podloge za donosenje odluka, te ukaze na postupke realizacie, proble me i ogranigenja, Pored toga, publikacija mote da posludi I javnosti kao izvor re- levantnih informacija © osnovama pro- ‘cesa proizvodnje biogasa i tehnologija a njegovo koriséenje. Prvenstveno je obradena_proizvo- ‘nj i kori8éenje biogasa u poljoprivre- tj, razmatrana su biogas postrojenia Koja koriste poljoprivredne sirovine (stajnjak, silaga kukuruza, silaze drugih biljnin vrsta itd), alii osnove biogas postrojenja za zbrinjavanje industrijskog i komunalnog otpadaZHNOLOGIJA PROIZVODNJE |OGASA AJE BIOGAS | KAKO NASTAJE? astaje mikrobioloskim procesom ‘bnim uslovima (bez prisustva ki Anaerobne bakterije razgrad sku materiju, a kao produkt ovog staje biogas, toplota i ostatak icije, Proces anaerobne razgra- rmentacije) Siroke je rasprostra- rirodi, ade god postoje anaerobni anaerobne bakterijske vrste. Pri ‘nul u mogvarama, dno mora i burag prezivara, a proces se di sdvija | prilikom skladistenja staj- ‘od pojmom biogas 1 ovo) studi imeva se gas nastao u anaerobnim orima i kontrolisanim ustovima, » u biogas postrojenjima, as je mesavina gasova, ij za. wu éini oko dve tregine metan (CH. i jednu trecinu uglien-dioksid (CO,). Osim metana i ugljen-dioksida, zapreminu biogasa cine i drugi gasovi uuznatno manjem udelu, a pregled je dat u tab. 24, Zapreminski udeli prikazani su wopsezima, a zavise od sirovine (sup strata)‘ uslova u kojima biogas nastaje, Znaéaj anaerobne fermentacije a} lakée se uvida poredenjem s aerobnom {primer je proces kompostiranja), a osno- ‘na razlika je w nastalim produktima, Se matski prikaz aerobne i anaerobne fer- rmentacijeSecera dat je na sl. 2.1 Sustina je da se nakon anaerobne fermentacije oslo- bada znaéajno manje toplotne energij. ‘Aerobnom fermentacijom organska masa se razgraduje do ugljen-dioksida, dok se anaerobnom dobija metan, Metan je go~ Sastav biogasa (Kaltschmitt | Hartmann, 2001; Al Seadi et al, 2008) dks Op 25-45 a Ho 27 < o <2 a nt ' besulid Hs 20:20,000 ‘Nonwn detova) ‘erobna fermentacija ‘H=-2880 kimol ‘Anaerobna fermentacija ‘hH=-405 kj/mal Sagorevenje 3.CH160,3€0,+6H,0 ‘H=2475 kj/mol SL. 2.1 Poredenje procesa aerobne i anaerobne fermentacijeSeéera ivi gas, a cil je upravo njegova proizvo- enje. \lnja i energetsko koris Faze anaerobne fermentacije Voces. proizvodnje biogasa, odnosno snaerobne fermentaeije, odvija se w éeti- faza Hideoliea Kisetinska ri faze: hidroliza, kiselinska, siréetna i me- tanogena (sl 2.2). U svakoj fazi uéestvuju druge grupe bakteria, a produkti pretho- dhe polazne su sirovine za odvijanje nate dne faze. Sve faze odvijaju se prostorno i ‘vremenski paralelno, a svakoj grupi bakte Alkoholi Nite masne kseline Acetat Vodonik Uslien-dioksid a a Siéetna kiselina Uzlen-dioksid Vodonik I Motan Uslien-dioksid Si, 2.2 Ceti faze anaerobne fermentacijeija odgovaraju drugaéij uslovi, Bakterije nietanogene faze najosetlivije su na pore: neilnost process, Tokom prve faze, hidrolize, organska nasa razgraduje se biohemijskim pro: -som, oslobadanjem enzima bakterija ompleksna organska jedinjenja (pro- ini, uglieni hidrati, masti) razlazu se na jednostaynija (amino-kiseline, proste Secere, masne kiseline), Produkti hidrolize se w kiselinsko} fazi dalje razgraduju. Vecinom nastaju acetat, uglen-dioksid i vodonik, a manji deo éine jednosta- vnije masne kiseline (siréetna, propionska, buterna) i alkoholi. U treéoj, siréet no} faz, razlazu se jednostaynije masne kiseline i alkoholi, i nastaju siréetna kiselina, vodonik i uglien-dioksid. U po: sledinjoj fazi, metan nastaje iz siréetne kiseline ili vodonika i ughen-rojni parametri koji zavise od tehnizke zvedbe biogas postrojenja i pogonskih sslova u kojima rade, kao i supstrata koji ve koriste, Uticajni parametri mogu da ‘© podele na: fizigke, hemijske i mikro- violoske. Od fiziékih parametara zavi- « hemijski i mikrobioloski, koji su opet nedusobno zavisni ‘itieki parametri izidke parametre najjednostavnije je ima upravjati Najvad Ait su: oberbedeny nbnih ust a mebanje sadraja fermentor ode Javanje temperature u fermentoru, kao i vreme zadréavanja u njemu, uskladeno sa koliginom supstrata. Potrebno je da se u potpunosti ostvare anaerobni uslovi, jer i najmanja oli ina kiseonika dovodi do umiranja bakterija i prekida procesa fermentacije. Mefanje je neophodno, da bi se ostvario sto bolji Kontakt bakterija i supstrata, kao i ujednacenost temperature i raspodele supstrata po celoj zapremini fermentora. Ukolike mesanje ne bi bilo dobro, u fermentora bi se na povrsini formirala kora koja bi smanjila kontakt supstrata sa bakterjjama i predstavlja- la prepreku za prolaz biogasa. Sa druge strane, ukoliko bi meSanje bilo vrlo in- tenzivno, remetila bi se simbioza meta nogenih i bakterija siréetne faze, Sto re~ ‘mati stabilnost procesa (Anonim, 2006). Zbog toga se 7a mesanje sadrZaja fermentora n m biogas postro- na koriste mesalice sa malin. bro= raja, koje rade s intermitencijo Temperatura wtive na brvinu odvija ja proces we fermentacije. Na vido} femperaturh povecava se aktivnost 100 20 80 70 60 so 50°C 40 20 20 0 — biogas (kumulationa) = = Metan (kumulativno) 0 20 40 «0 20 0 800 ani, é 100 Termofin Pitrofin ° 20 40 60 80 “Temperatura, °C St. 2.3 Uticaj temperature na: a) brzinu odvijanja procesa (Anonim, 20078); 1) rast populacije metanogenih bakterj (Al Seadi eta, 2008) | bvcina razmnozavanja-metanogenih Ishtoria Gl. 29. Vostoie Ui tempera Hojinns se odvija proces a Weilucijes psiheofiini, mezofilni i ter ‘Won ab, 2.2) U palloritnom lupstrat zagrey Tab. 2.2 Opseri temperature za ti ‘moguéa retima anaerobne fermentacije (Kaltschmite | Hartmann, 2001) aerobne fer tu nije potrebno lata pa ni fermentor Ivija na tempera Merofin dnokoline, a minimalno povisenje tem ature ostvaruje se usled samoza evanja u toku procesa. Nedostatak je frost procesa i nizak prinos biogasa 232). Najyeéi broj fermentora radi u mezo- aom temperaturnom resimu, jer po- ‘ojenja ostvaruju visok prinos biogasa i bru stabilnost procesa. Da bi se ostva- a Zeljena temperatura, fermentori se bro izoluju i zagrevaju. Postoji vise aloga zbog kojih dolazi do oscilacije perature. Supstrat je, pre ubacivanja iermentor, éesto na nizoj temperaturi njegovog sadréaja. Eliminisanje ovih ‘aja je bitno, jer se na taj nagin do: inosi stabilnosti procesa fermentacij. lan od nagina odréavanja konstantne perature jeste da se supstrat ubacuje nanjim koliginama nekolike puta na nifili da se prethodno zagreva, Za ostvarenje termofilnog redima 4a potrebno je da se ulozi jos vise ene~ je, ali se tada postizu visoki prinosi gasa za kratko vreme (sl. 23a). Ovaj nperaturni reéim je pogodan kada je trebno da se uniste patogeni mikroor niizmi usupstratima, Supstrativisokih nperatura (nusprodukti tehnoloskog acesa) pogodni su za fermentaciju u ‘mofilnom reéimu, Zivinski stajnjak, telina ili zrna Zitarica su supstrati sa okim udelom azota i nisu pogodni za mentaciju u ovom rezima, jer nastaje ronijak koji remeti stabilnost procesa dostatak rada u termofilnom rezimu poveéana osetljivost na poremeéaje w ‘olnim uslovima, pre svega na oscilact temperature Vreme zadrdavanja i koligina og, supstrata su. vazni pogonski pa ntti fermentora, -Vreme suypstrata, il hicraulitko rete radriava vreme (HRV), izrazava se u danima, a opisuje koliko se supstrat proseéno 7a- rdi u fermentoru, Optereéenje organ- skom materijom (OOM) predstavlja pokazatelj Koliko se kilograma organ ske suve mase dnevno unosi u jedini nu zapreminu fermentora, a jedinica je kg OSM/m’ d ‘Vecina fermentora radi u kontinual: nom refima, Sto podrazumeva stalno dovodenje sirovine i odvodenje ostatka fermentacije. Kod ovog tipa postrojenja postoji obrnuto proporcionalna zavis- rnost jzmedu HRV i OOM, a bitno je da vrednosti oba parametra budu usklade- ne. Poveéanjem HRV prinos biogasa je veei I. 232), ali je neophodna i veéa zapremina fermentora. Poveéanjem OOM zapremina fermentora je manja, te je i njegova cena nia. Medutim, preveliko OOM remeti stabilnost procesa, jer je 2a razvoj bakterija potrebno vreme, a i ‘ostvaruje se nizak prinos biogasa jer iz fermentora izlazi nerazgradena organska masa Hemijski parametri Veliki uticaj na. proces anaerobne fer ‘mentacije ima hemijski sastav supstra ta, alii meduprodukti éetiri faze. Osim toga, za aktivnost bakterija je bitno da su snabdevene hranjivim materijama, a da su inhibirajuce koncentracije materija ispod granignih vrednosti Kiselost/baznost, pH vrednost, raz ligito utige na razvojiaktivnost bakterija {etiri procesne faze. Za bakterije hidroli ze: kiselinske faze pH vrednost treba da bude u opsegu 45 do 6,3 (Wellinger et al, 1991), ali + prt povecanim vrednosti ‘ma mogu da prefive uz smanjenje aktiv nosth, Za bakterije sitcetne 4 metanoge ne faze optimnalna ji oblast 68 «lo 75 (Braun, 1982). Ako se anaerobna lermentacija odvija samo u jednom fer- nentory, tada pH vrednost mora da se «xlrZava u ovom opsegu (Anonim, 2006). Faktori koji utiéu na pH vrednost (kom procesa anaerobne fermentaci je su koncentraje kiselina, uglien-dio- hsida i amonijaka. Generalno, pH vred: host je parametar koji se menja tokom rvemena malo i sporo, a moguce je i da « kiseline akumuliraju ber njegove pro: snene, Zato se ovaj parametar ne kori Jao jedini za praéenje procesa, ali moze J bude brz, pouzdan i jevtin nadin za Jrepoznavanje poremeéaja_stabilnosti Male promene pH vrednosti ne vode Jwu2no ka remegenju stabilnosti procesa. Jhula je potrebno da se smanji ili potpu- vinustavi dodavanje supstrata w fer- Inentor, da bakterije: metanogene faze \inaju dovoljno vremena za razgradnj Hhastalih kiselina, ske masne kiseline nastaju hao meduprodukti anaerobne fermenta: jp najéeSe su to siretna, propionska | \robuterna kiselina. Njihove koncen- Hjucije uti na pH vrednost. Pojedi- ain koncentracije izrazavaju se u mgit, lok vkupne uw ekvivalentnim mg sit we kiveline po litra, Granigne vredno- J) ojgonskih masnih kiselina prikaza- fie 00-0 tab, 23, posebno su istaknute Hienoati 20 fermentor i, ukoliko posto. J\, postlermentor, Optimal’ odnos kon: centracija siréetne i propionske kiseline jeste 22. Odnos VOK/UNU (volatilne, odnosno organske masne kiseline/ukupni neorganski ugljenik) koristi se kao do: datni parametar za praéenje process uw fermentoru, pored pH vrednosti. Prisu stvo UNU poveéava alkalnost, sto znaci da se poveéava zaki8eljavanje procesa i ‘moguénost njegovog zaustavijanja. Op timalan odnos je vrednost manja od 0,8 (Kaiser etal, 2008). Optimaino snabdevanje anaerobnih bakterija hemijskim makro i mikroe- Jementima vaZni su za stabilan proces i efikasnu proizvodnju metana. Na to naj vide uticaja ima vrsta supstrata, odnosno njegov sastav, a optimalan odnos uglje- nika i azota (C/N) je odlucujuéi, Ako je ‘odnos CIN previsok, potencijalni prinos rmetana je nizak, jer bakterije nemaju na raspolaganju. dovolino azota 7a ishranu, Ako je azota previge, nastaje amonijak koji vee pri niskim koncentracijama Stetno deluje na bakterije. Za razmnoza- vanje i predivljavanje bakterija neopho- dni su ihemijski mikroelementi: gvorde, nikl, kobalt, selen, molibden i volfram. Prevelike koncentracije, takoxte, delujt Inhibirajuci na proces. U tab. 2.4 prikazane su povoljne koncentracije za grubu orijentaciju Inhibitori su supstance koje u kon- centracijama_preko odredene grani- Fob, 2 4 Graniene vrednosti za organske masne kisotine (Kaiser et al, 2008) 3.000 = 1000 1000 500 4.000 2.000 nse iabuterne keine2.4 Optimalni odnos! i koncentracije hemijskih mikro i makroelemenata u supstratima drack i Kunst, 2003; Kaiser etal, 2008) rank sate Opseg optimainog odnosakoncentraca cm 20/30 consis asonsisn Gvotde (Fe) 110 ikl (Ni 0005-05 Kabat (C3) 0,003-0,06 Molden (Mo) 005.0005 regativno deluju na proces. Pei tome, ibitori mogu da dospeju w fermen zajedno sa supstratom (antibiotici, infekciona sredstva, herbicid, sol ipadne vode oni se zbrinjavaju u istom >iogas postrojenju. Ciljizgradnje biogas Dostrojenja na prehrambenim industij- skim objektima najées¢e je proizvodnja rgije iz nusproizvoda, elektricne i/ Ii toplotne. Time se ostvaruje usteda u 2nergentima potrebnim za odrdavanje proizvodnije. Naredni, a éesto i >rioritetn cil} izgradnje biogas postroje Fab. 2.9 Karakteristike nusproizvoda iz pretrambene industrije (Anonim, 2006) Repinrezanac | 22-26 | «2.98 | np Melasa 80-90 | 35.90 15 Komina tara | 6-8 | 83-88| 6-10 Kominaiompia | 6-7 om Posh 70-00 | 45 on 09 | 3642 400-700 18-65 ja jeste zbrinjavanje organskog otpada~ nusproizvoda. Biogas postrojenja koja koriste ovakve supstrate svrstavaju se u industrijska biogas postrojenja Da bi se nusproizvod iz prehrambene industrije koristio kao supstrat za proizvodnju biogasa, potrebno je da se ispu ni nekoliko preduslova. Prvenstveno, trebno je da ne postoji drugi povol nagin njegovog iskori8éenja, odnosno da oon predstavlja organski otpad koji treba da se brine i za sta su predvideni troskovi. Na primer, u proizvodnji Secera kao nusproizvod nastaje repin rezanac koji je ‘yeoma povoljan supstrat za proizvodnju biogasa, medutim on moze povolino da se iskoristi u prehrambenoj industri ili 24 ishranu stoke. Postoji podatak da je traisna cena osusenog repinog rezanca 1 opsegu 100-150 Et, te se njegovo ko Séenje za proizvodnju biogasa. ne ispla- ti, Sa tehnickog aspekta, potrebno je da Corganskog otpada ima dovolno 2a izgra- ddnju biogas postrojenja dovolinog kapaciteta, da se proizvede dovoljno energie 2a procesne potrebe i time ostvari eko- ‘nomski isplativ rad biogas postrojenja. U proizvodnji Seéera povoljan supstrat za proizvodnju biogasa predstavljaju repigi i drugi delovi secerne repe i primes. Karakteristike supstrata u vida mu sproizvoda iz prehrambene indus vrikavane su u tab. 29. U poredenju » slazama energetskih biljaka, melasa |i znatno veei prinos biogasa po sve- 0) masi supstrata, Sto pokazuje da sa- Jv) puno organske materije. Medutim, \nolasa moze da se iskoristi za dodatna vvodlniju Seéera, ako u Seéerani po- wvarajuéa tehnologija. Osiali_poteneijalni: supstrati imaju vino niZt prinos biogasa u poredenju \ silaZama energetskih biljaka, Njiho- Iskoriscenje w druge svrhe je neiz- oun, pa st ipak pogodni da se koriste Joo supstrati za biogas. To narodito vai / jusproizvode proizvodnje alkoho- J, kojimaju prinos biogasa uporediv sa #4 Organski otpad hlaniéne industrije Klonidna industrija svestava seu pre~ Hyomnbenu, Medutim, otpad klaniéne in- Uv\je fazmatra se posebno zbog spe njegovo zbrinjavanje. al koji nastaje w klani¢ 9) lust su uginule Zivotinje i delo- 9) Aivotlnja kojt preostaju nakon klanja Hyena Uredbi (Regulation) EU (Ano: HW), A009b), Klaniéné otpad Klasifiku Je oe 0 Ur kategorije (KI, KM, KIID, a Hees tome su definisani i zahtevi za HMivinjovonie. U Sebi je ma snazi Pra: Hinih © rbrinjavanje klanicnog otpada [Ajiunitn, 20h), koji je prevedena verzi Pe vHoprke Uredbe Hoje tehnokagija same je jedan od Jahn Hv injavanja Klanignog otpa bapa va rotzvodijs Boga ko I Ae organskt otpad ki DIL Majtetel nacin zbrinjavan pea ostrojenjima za prera 0 ho proizvod! mesno:koita no brasno i tehni¢ka mast. U javnosti se ovakva postrojenja pogreino navi vvaju kafilerie, a nedostatak zbrinjava nija u_njima je visoka potreba za energi jom, elektrignom i toplotnom. U sluéaju da klanica ne poseduje ovakvo postrojenje, plaéa nadoknadu za njegovo uslu- ‘ano zbrinjavanje, koja okvirno iznosi 170 €/ta KI, oko 140 €it za KIl,a 7a kev oko 95 €/t. Moguéi natini zbrinjavanja Klanignog otpada su spaljivanje i kom postiranje U sluéaju izgradnje biogas postrojenja za zbrinjavanje organskog otpada iz Klanigne industrije, znaéajno bi se sma nil troskovi odnosenja, ili da se sagore vvanjem biogasa ostvarila znaéajna uste~ dda u energentima potrebnim za pogon Klanice. Medutim, za proracun ekonomske isplativosti, w obzir je potrebno da se tuzme i potrebna investicija 7a izgradnju biogas postrojenja U odnosu na Zivu vagu, 2a svinje se dobije oko 1244 % klanignog otpa da, od éega 3 % otpada na krv (Rede i Petrovie, 1997). Masa organskog otpada nakon prerade peradi je 32-36 *% u od nosu na Zivu vagu, ut zavisnosti od toga da Ii je perje vlaino ili suvo (Okano- Vie et al, 2010), Na suvo perje otpada oko 6-7 %,a na vlaino oko 16 % u odnost na ivu vagu, Sadréaj suve materie u kla nignom otpadu zavisi, pre svega, od me- Sanja sa vodom « toku samog proces u klanici, alii skladiStenja i transport. Karakteristika biogas postroj koje koristi organski otpad klaniéne industrije je dau svom sastavu ima opre imu. 2a usitnjavanje i homogenizaciju ase, Pre a robne rargradnje w fer mentors, potrebno je da se supstrati iz ne industrije, u posebnim rezer 1 vremenski_ periodreraduju na povigenim pritiscima i mperaturama, a uslovi su definisani .wisnosti od njihovog stanja i dodeljene lasifikacije. Detaljan pregled potrebnih slova 2a zbrinjavanje Klaniénog otpa- 4 anaerobnom tehnologijom opisan je ‘Anonim (2009b). Najveti deo energie iogasa, clektrigne i toplotne, potreban ‘da se omogui efikasan rad samog bio- as postrojenja i pogona klanice. U tre utku pisanja ove publikacije, vazeéom redbom o povlaséenim proizvodaéima lektridne energije (Anonim, 20096) nije redvidena feed-in tarifa za biogas po. rojenja koja koriste Klanigni otpad, ali 210 ogekuje veé od poetka 2013 .3.5 Komunalne i otpadne vode prehrambene industrije npadne vode prehrambene industrije redstavljaju otpad iz procesa proizvo- nje koji mora da se zbrine. Komunalne tpadne vode mogu da sadrze samo ka- aligacione vode iz. domacinstava, ali i dustriske otpadne vode, ukoliko se ne ulivaju u kanalizacionu mrezu, te tmosferske vode (kisnica) ukoliko ne ‘stoji posebna mreza za njihovo odvo- cenje. Komunalne i otpadne vode prehram- vene industrije Gesto se ispustaju u vo lotokove i jezera i pri tome negativno tieu. na Zivotnu sredinu. Veéa naselje- ‘a mesta otpadne vode, pre ispustanja u ecipijent, tretiraju fizickim, bioloskim i semijskim postupcima. Nedostatak ve ine ovih postupaka jeste neodgovara- ace sbrinjavanje mulja koji preostaje rakon sedimentacife, gad ae organske materi. Anaerobni tret nan pogodan je nagin da se mul 1 {uo preradom otpadnih voda, organski stabilizuje i da se sprovede njegova hi- gilenizacija. Nakon toga, omoguéeno je njegovo bezbedno odlaganje na deponi- jeili éak, ukoliko se analizama utvrdi da hema nepoteljnih materia, distribucija po poljoprivrednim povrsinama. Komunalne i otpadne vode prehram bene industrije u najvecem broju slugaje- vva sadrie nizak udeo suve materi, ponekad i manje od 1%, Na to najvise utice poreklo otpadnih voda, odnosno da ti je sadrZana i atmosferska voda i uslovi tokom proizvodnog procesa. Separirani ‘mulj moze da ima neznatno vise udela suve materije, oko 5%. Visok udeo vode utige na veliginu svih delova biogas postrojenja koji sluze za transport, skladistenje i procesiranje otpadnih voda, Zbog toga je a ovakva biogas postrojenja potrebna znatno visa investiija u poredenju sa poljoprivrednim biogas postroje- nijima iste snage. Biogas postrojenja koja koriste otpadne vode kao supstrat za proizvodnju biogasa u veéini sluéajeva deo su ss za preéiseavanje otpadnih voda, Ene- rgetske potrebe ovakvih biogas postroje- nya su visoke, a proizvodnjom elektriéne ‘energije iz biogasa dobijenog preciséava- njem otpadnih voda, uglavnom je mo- guée da se pokrije samo deo sopstventh potreba. Usled nehomogenog sastava ot padnih voda, koje tokom vremena do: spevaju na biogas postrojenje, produkei jai kvalitet biogasa nisu ujednaéeni 2.3.6 Komunalni évrsti organski otpad Pod komunalnim {vestim. organski ‘otpadom podravumeva se divi otpad tx naseljenih me neni ostatke voéa i povréa sa zetenih )ijca, kao i ostatke nege zelenih povesi- 1) bilo koji drugi Evrsti organski otpad. \ biorazgradivi otpad takode se ubraja- \\ drvenasti material Kao i papir i Kar lon, all zbog visokog sadréaja celuloze, ‘oy material tedko se i sporo anaerobno Foygraduju, pa ne predstavijaju pogod nu vovinu 78 proizvodnju biogasa. Da bi ) vista organskog otpada koristila J0 supstrat za proizvodnju bic lishno jes prvenstveno, da postojt pri Marna separacija otpada, Komunalni évesti organski otpad ka- Faktori enost sastava i neujed- Juscenost u koliginama koje dospevaju na \nenlo rbvinjavanja, Sadr suve materi- Je Je macajno visi nego kod stajnjaka, a ‘pote fe » energetskim biljkama, Bio- Jo) postrojenie koje koristi ova vrstu or juwkog otpada, treba da. ima opremu fs oslvalanje krupnih nedistoga i meta- J, bo (ureda) 2a usitnjavanje supstrata, eins blogasa koji je moguce ostvariti iz ve Yale supstrata ianost oko 100 Stmgit, avis od Lipa biogas postrojenja. na #4 OPREMA ZA PROIZVODNJU BI foi) oviny se podrazumeva oprema na Hojo postrojenju kojom se omoguéa- wi priprema i manipula Ai) supstvatios, zatim oprema u kojoj joirvonli Uskladisti biogas, te prera je | oklodisti ostatak fermentacije. Na Bivfeinenin biogas postrojenjima ova Hpi je koncipirana tako da omog IVA joipuna automatizaciu rada bi A Postrojenja, Dakle, obuhata 4 op HW) bs kontrolu + upravtianje proceso Digi recima, w op HH) Hiogasn spadayw ave komponen kkojem se zbrinjava i pogonskih uslova NajéeSée se primenjuju éarini fermentori, ali i kontinualni, sliéni onima na po- Ijoprivrednim biogas postrojenjima. Cilj izgradnje biogas postrojenja koja koriste ovakve supstrate jeste zbrinjavanje komunalnog évrstog otpada, ali i generisa nje toplotne i elektritne energie iz bio gasa efi iskori&éenjem mogu da se ostvare prihodi. Za izgradnju ovakvih postrojenja potrebna su velika ulaganja, a visoki sui operativni troskovi. Stoga je njihov ekonomski isplativ rad mogué uz naplatu usluge zbrinjavanja ovog otpada, coxlgovarajuce feed-in tarife, pa i uz sub- ‘vencionisanje ulaganja. U Sriji se ne sprovodi primarna se paracija komunalnog organskog otpada, pa je njegovo koriséenje kao supstrata 2a proizvodnju. biogasa moguée tek u bu duénosti, nakon uvodenja drugacijeg si: stema upravijanja otpadom, Trenutno je u Vojvodini za proizvodnju elektriéne i/ ili toplotne energije moguée da se koristi ddeponijski gas i to samo na deponijama _gde za to postoje uslovi. GASA ‘osim onih za primenu, tj. za energetsko koriscenje proizvedenog biogasa (prikazano u poglavlu 3). ‘Oprema za proizvodnju biogasa koja se koristi- na biogas postrojenjima je veoma raznovrsna, te postoje brojne moguce kombinacije. Konfiguraciia biogas postrojenja najvise zavisi od veste i ka rakteristike kori8genih supstra potpoglavliu prikazani su generalni pre {led i principi ada pojedinih komponenti Pojedine firme investitorima nude postrojenja po sistema kijud w ruke, sto Uovomradi da sprovode poslove od planiranj rojektovanja, izgradnje, pa sve do pi anja u pogon postrojenja i obuke ru ovaoca, Prednosti su funkcionalnost i ptimalni uslovi rada, koji su provereni tunapredeni na prethodno izgradenim ostrojenjima, Medutim, nije mogué dabir drugih vrsta komponenata kada dostoje specifigni zahtevi za datog inve- titora, ili kada mogu da se smanje tro- kovi kupovinom jevtinijih komponenti lrugog proizvodaca. ‘kladistenje, priprema ‘manipulacija supstrata ada se govori o skladistenju, pri manipulacijé supsteata, principi i opre na koja se koriste, razligiti su za teéne i ste supstrate, U tegne supstrate ubra. njak i npr. otpadne vode sa matnim. sadrzajem organske materi 1 ovi supstrati mogu da se pumpaju, U ‘este supstrate svrstavaju se évtsti staj ajak, razne vrste silaze, otpad prehram ni evrsti or gene industrije 1 komuns ganski otpad. Teéni supstrati se na biogas postrojenju privremeno skladiste w predjami Gl. 2.4a). To je rezervoar éija je zapre mina dovoljna da primi jednonedeljnu koliginu tetnog supstrata koji se uba- ntor, Najéedée se izgradu: St, 2.4 Privremens sKl a) za tetne a) betonshi rezervoat (0 ju od betona i postavijaju u zemlju da ne zauzimaju prostor. Teéni supstrati se sa udaljenog mesta do biogas postroje: nja transportuju cisternama. U slucaju da je njihovo mesto nastajanja relativ no blizu biogas postrojenja, transportu: ju se pumpama i cevovodima. Pumpe i cevovodi Koriste se iza manipulaciju na samom biogas postrojenju (transport iz, predjame do fermentora, iz fermentora do rezervoara ostatka fermentacije). Da bi se pumpama produfio vek trajanja i da bi se saéuvale od mogucih havarija, pre ulaska u pumpu, supstrati se usitn)a- vaju, a po potrebi se odvajaju Evrsta tela, na primer, kamenje i pesak. Cyrsti supstrati najéesée se_privre- meno skladiste u tren€ silosima. Nakon siliranja, silaza kukuruza se transportu je do trené silosa i priprema. Priprema se sastoji od sabijanja i prekrivanja foti- jom da se spreti oksidacija i na taj agin. aerobno razlaganje organske materije (Eime se smanjuje potencijalni prinos biogasa iz supstrata). 12 trené silosa sila- 4a se pomocu univerzalnog manipulato- ra (telchendlera) ili traktora sa prednjim. utovarivagem s uredajem za izuzima- nije silaze prihvata, te ubacuje u dozator: za Gvrste supstrate (sl 2.5), koji puznim transporterom évrsti supstrat ubacuje u fermentor. eh | evrstin supstrata strate, b)tren¢ silos za silatu kukuruza fo SL. 2.5 ) Univerzalni manipulators izuzimatem slaze, ) dozator 2a évrst supstrat sa puznim transporterom Fermentori jnlort su hermetigki rezervoari w 1 se oberbeduju optimalni uslovi es anuerobne fermentacije. Mogu pogonskim uslo. hojima rad, ili prema izvedbi osifikuju prem ho se ave detiri faze anaerobne fer enue odvijaju u jednom fermentoru, Yh 2.10 Klasitikac tert iSestepeni onda je biogas postrojenje jednostepeno Ako se u prvom fermentoru odvijaju hi: droliza i kiselinska faza, a druge faze su prostorno razdvojene i odvijaju se w na rednom fermentoru, onda je biogas po strojenje dvostepeno, U dvestepenom postrojenju bolje se podesavaju uslovi za odredene grupe bakterijai postize se veéa razgradivost supsteata, Fermentori -enalaze u rednoj vezi (supstrat nakon odredenog vremena zadriavanja wu prvom fermentoru prelazi u naredni gle se nastavija proces fermentacje. Prednosti i nedostaci rada fermento rau svakom od tri temperatura redima opisani su u_ potpoglaviu 22. bro} iavedenih postrojenja radi u mezofilnom rezimu (Anonim, 2006). Po strojenja sa termofilnim rezimom rada najéesce sadré i jedan fermentor sa me zolilnim rezimom, Klasifikacijuna mokrui suvu fermen laciju odreduje sadréaj suve mase sup strata, Mokra fermentacija se peimenju je kada supstrat moze da se transportuje Ino 20 % (AI Seadi et al, 2008). maksi Fermentori sa mokrom fermentacijom rade uw kontinualn a tipi ni supstrati k te su dvr st 4 teéni stajnjak, energetske bilike 4xtpad iz prebrambene industije. Suva ‘ermentacija primenjuje se kada je sa irda) suve mase u supstratu iznad 35 % Al Seadi et al, 2008), a tada se koriste .arini fermentori Nagin doziranja supstrata u_velikoj nneri utie na proces anaerobne fermen- acie. Saréni fermentor se u potpunosti ispunjava svezim supstratima, koji se 1 njemu zadrZavaju do zavrsetka procesa iermentacie. Nakon toga, uklanja se ce lokupna masa ostatka fermentacie, osim ‘minimalne koligine koja sluzi za inokula ciju (sadréi anaerobne bakteije za. slede- fe punjenje). Veliki nedostatak jeste vre menski neujednagena produkeija i kvalitet biogasa, kao i oteZano praznjenje fermen tora. Vecina biogas postrojenja imaju kon tinualni tip fermentora, w koje se supstrat dzira vige puta u toku dana (i predjame 2a stajnjak ili dozatora za évrste supstrate). Ista koligina koja se unos u fermentor i ilar i njega, a to se najéesée obezbed je ispunjenjem supstrata u fermentor do prelivnog nivoa (l. 2.6). Kontinualni fer mentor prazni se jedino prilikom spro- vodenja popravki. U ovim fermentorima postiZu se ujednagena produkeija # kval: tet biogasa. Detalji navedenih tipova fer ‘mentora i principi njihovog funkcionisa nija mogu da se nadu uw Anonim (2006). ~~ Rexervoar biogasa kd ZZ Si, 2.6 Biogas postrojenje sa kontinualnim tipom Zagrevanje fermentora je neopho: dno 20g odrdavanja Konstantne temperature, ej je znaéaj prikazan u potpoglaviju 2.2. Urroci koji utiew na promentt temperature u fermentor su: gubitak toplote zbog sezonskih i dnevnih niskih spoliainjih temperatura, pojava tempera: turnih zona po visini fermentora, unos sveZeg supstrata nize temperature. Zbog niskih spoljainjih temperatura, fermen tor gubi toplotu preko zidova oko kojih s lunutrasnje strane dolazi do snizenja tem perature supstrata, I po visini fe ra javlaju se razligite temperaturne usled kretanja toplije mase ka povrsini. ‘Ova temperaturna nehomogenost preva se pravilnim rasporedom i razliti tim intenzitetom zagrevanja grejnih tela u fermentoru, ali i meSanjem supstrata, SveZi supstrat je obiéno pre unosenja u ‘mentor na nizoj temperaturi od tem perature fermentacie, a sadréaj fermen tora se hladi njegovim unosenjem. Cilj je da se temperaturna oxstupanja od zadate temperature fermentacije svedu na naj ‘manju mogucu mer. Postoji vise nagina za odrzavanje zadate temperature w fermentoru, a koristi se otpadna toplotna energija iz ogenerativnog postrojenja, U_ svim sluéajevima potrebno je da se fermen tauzimanje 2 Sea 0 poljima S\ Prelv sass Mes. Sl. 2:7 a) Toplovodne cevi u unutrasnjosti fermentora; +) toplotna izolacija od stiropora na betonskom fermentoru u faz izrade i termicki izoluje (sl. 27b). Ne 4 koligina toplotn ie za fermentora iznosi naj’ » proizvedene koligine 20093), a zavisi od Jilerijala | oblika fermentora, te kva- WWetw Na najvecem broju bio fie postrojenia unutragnjost fermen: fn 4 minimalne temperaturne oscilacije (Anonim, 2006). Postoje i druge moguénosti zagreva nja fermentora (Sematski prikazano na sl. 28). Ovi koncepti rede se srecu u pra ksi, a razlikuju se po tome da li se i na koji nagin zagrevaju svezi supstrat ili unutrasnjost fermentora Poznato je da u proces anaerobne fermentacije dolaxi do. samozagrevanja GL 22). Zbog toga, kada stu letnjim me- (hMlenberger « ayreva pomocu toplovodnih wi 1), « sved supstrat pre unoge- Jiredyreva uw cksternom rmenjiva: Hi ips bl 28a), Ovo jeistovremeno —secima spolanje temperature visoke, po J jijelihasnih sistem kojim se posti- trebno je nekada Zak hadi unutrajost Hog Bog Biogas Siogs \ | ipa Br ash pik a) zagrevanje mase u fermentor ivacu toplote (ERT) nase u fermentor ie supstrata u eksternon Hageevanje vase u fermentoru toplovodnim cevia; c) Hits) predgrevanje supstrata v ERT toplotnomSI. 2.9 Tipovi mehanizih mefalica 2) potopljenapropeerska;b sa dugackim vatlom<) pedalna Tab. 2:11 Karakteristike mehanickih mesalica (Anonim, 2006) + braohodne metalic (300-1.500 min) + potreba 2a nagar: 10 kW 201,000 m3 zapremine fermentor, zavinasti od Paramets Vskornost supstrata i geometrje fermentora, + opseg snage:0,25 do 35 KW. + zasve supstrate umok) fermentad Primena |» vecinm u vertikanim fermentarima; + mezoil refi rad. Prednosti__| + dobro medanjesupstrata po celojzapremin fermentor |= velit zahtev 2a snagom | vsoka potronja energie prithom svakog novog Nedstaci | _polzetana,zbog pokretana vlke tice mase supstratau fermentor + za cdrtavanjeneophodo otvarane fermentora. = sradrjehedn’ (100-300 *min) li sparahacn (100-300 %min),kentnualn pogon ‘intervals + potreba za snagom: 10 kW za 1000 m3 zapremine ermentora, zavisno od Poramets’ |” Viskornost supstraa i geomet fermentora, u kontinualnom pogonu manja potrosnja energie + opsegsnage:2do 30 kW. + ro sve supstate umokroj fermented Primena | «samo uvertkaio fermentorima pose | dobro mefene supsrata po ceojzapremini fermentor, Prednosti | aktavane popravke ivan fermentora, Nedostac |” etasnost meSenaje nedovoin: | + povecana buka od motorainstaliranog spol. Pedaina i + sporohodhi pogon u intervalima, Porametsi | + irada od nerdojuces dei + potrebnasnaga bro) obtajazavse od vst supstrata wae In fermentora za supstrate w moktoj ermentaci ina supstratew mokroj i suvofermentacl Prednosti | + dobra mogunost servsirana elektromotora ivan fermentora netanj (tide na easnost) fermentor mora da se ipraun Jynentora. To se postize protokom hla- Jie vodle kroz cevovod uw unutrasnjosti Jovnentora, koji se nade koristi za grejanje Mesanje sadriajafermentora pa- .¢ ostvaruje ubacivanjem svezeg \iyatiata, -konvekcionim strujanjem \ipetiata | podizanjem meburiéa proiz~ igasa. Ovo nije dovolino, pa nenjuje aktivno meSanje: mehani- Icraulicko ii pneumatsko. Vecina postrojenja primenjuje me wicko mesanje. Potopliene propeler- she elalice (lL. 29a), dij se elektromo- Jo) nalaze w supstrat, imaju dve do tri Jopalice. Drugi tip su meSalice sa duga 6h) viatilom (Gl 2.96). Blektromotor je 4); lermentora, a propeleri zaronjeni u syetrat, Varijacja ovog tipa megalica je shijolil mesa’, koji se postavlja central: iy odnosu nia bazu cilindrignog i ver- Aihuog fermentora, Treci tip mesalica Wi pialne 2.96), kod koji se elektro- itor lakode nalazt ievan fermentora. Jivuike izmedu predstavljena tri tipa Welienichih mesatica, nagin primene, t ab. ath ski pri ‘og. | pneumatskog mesa Wirt je n0 sh 2.00, haeani sua mn Hladittenje biogasa Pihyheio biogrsa u toku vremena gesto HW honstantna, pa Je tesko dase uskla Ho jotrebianns kogencrativnog, poste: Heap (i jets Bl rho ston Bet yinenio skladit, Rezervoari za skla Bite Wyse v0 erent xpos wollen temperaturw 4 pritisak, UV ie | vremersk Aji | sistem ra osiguranje od hi | polpritiska, Rezervoari se di Hoi ako da imaja Kapacitet do yyencrativno postrojenje yom i zhog toga hv da se proizvedeni biogas exer biogaso Fermentor Sl. 2.10 Sematski prikaz a) pneumatskog i )hidraulickog mesanja fermentora voljan za skladistenje najmanje éetvrtine dnevne proizvodnje biogasa. Preporu- ka je da kapacitet bude dovoljan za jed nodnevnu ili dvodneynu kolicinu proiz vedenog biogasa (Anonim, 2006). Biogas mote da se skladisti u rezervoarima niskog, sednjeg ili visokog pritiska, Na poljoprivrednim biogas postroje njima najvile se primenjuju rezervoari sa niskim pritiskom, svega par mbar, 7 raduju se od specijalne folije-etilen pro- pilen dien monomer (EPDM), koja isp njava sigurnosne zahteve. Skladistenje na niskom pritisku izvodi se kao gasna hauba iznad fermentora ii kao vazdusnit jastuk (sl. 2.1). Vazdusni jastuci mogu dda se smestaju, zbog zastite od okolnih uticaja, pod nadstresnicama ili se koriste zastitne membrane. Eksterni rezer voari niskog pritiska mogu da se izvedu i'w formi balona, a iz sigurnosnih raz Joga se smestaju u pokrivene objekte, il se korist jos jedna zastitna membr Rezervoari srednjeg i visokog,pritiska tka, a bi v-nadin skladis lraduju se od sku 5 do ago bar, Ovtenja biogasa je shup 2a nabavku i odria ‘anje. To je osnovni azlog sto se ne korst 1a poljopriveednim biogas postrojenjima. Kada proizvedena koligina biogasa prevazilazi kapacitet rezervoara za skladistenje, na primer, zbog popravke kogenerativnog postrojenj, visak mora da se zbrine na bezopasan nagin. To je veoma bitno zbog emisie metana u atmosferu. Tada se primenjuje gasna baklja, kojom se metan sagoreva i dobija se uglien-di sid. Koriscenje sigurnosne baklje energetskog stanovista loge reSenje, ali kada je re€ 0 zaStti Zivotne sredine ponekad neophodno. Drugi natin zbrinjavanja viska bio gasa jeste da se instaliraju dve manje ogenerativne jedinice koje zamenjuju jednu veeu. Kada se jedno postrojenje popravija ili se obavlja redovno servisi ranje, biogas se sagoreva u drugom. Re- zervoar za skladistenje dimenzionise se tako da moze da primi ikoliginu biogasa koja se tremutno ne sagoreva u postro aj koje je van pogona, Skladistenje ostatka fermentacije ‘Ostatak fermentacije privremeno se skla disti uw rezervoarima, na vremenski pe jo od pola godine do godin, de trenw Sl. 2.13 Skladistenje biogasa na niskom pritisku u a) gasnoj haubi iznad fermentora; ') vazdusnom jastuku sa zaStitnom membranom ‘tka kada su povoljne vremenske prilike za njegovo koriséenje kao poljoprivrednog dubriva i iznosenje na polja. Najéesce se koriste betonski rezervoari, a ponckad i izolovane lagune. Betonski rezervoari si éni su vertikalnim fermentorima, Ugra- dene su medalice kojima se ostvaruje homogenizacija mase do izuzimanja. Posto organska_masa u ostatku fermentacije nije u potpunosti razgradena, u rezervoa! ru se jo’ uvek odvija fermentacija i pro: izvodnja biogasa. Zbog toga se rezervoati esto pokrivaju, a proizvedeni biogas sa kupla i Koristi. Udeo sakuplienog bioga sa iz ovog rezervoara mode da bude i do 20 %od ukupne koligine (Anonim, 2006) Pokrivanjem rezervoara za ostatak fe mentacije smanjuje se rasprostiranje ne prijainih mirisa Kontrola i upravijanje procesom Pored strung planiranja 1 projektova rj, obavezno se sprovode mere 7a sig ‘an pogon biogas postrojenja, Kljucno jé da se obezbedi stabilnost procesa ana robne fermentaeije (potpoglavlie 2.2), pro podrazumeva zadovoljavajucu vodnost i kvalitet biogasa, Stabilnost process anacrobne fel imentacije postide se redovnimn laborata Pare Paar are sare f i FHjeh\in onalizama i merenjem parame. Fi4a jrioeons, Neki od parametara koji se Jirile 90) vesta | koli@ina ubagenih sup- Mais, pyocesna temperatura, pH vred Will, holléina | sastay biogasa, koncer Waele itil organskih masnih kiselina, Wi tsprine formente (preporucljivo Heh 96 prva Cetin komtinualno mere BAK | hile ve postigne stabilan proces, Bap jo redovnw pragenje p IBAA aa ve prepornaju odstupanja od BBAWAlnIh vrextnont. Definisanjem op. HWA vresinosts parametara za stabi Babes 0g je cla xe pogon biogas 0/9. potpunost! automatizuje AAUlonnativvciia AVE vibe we kort ns postro- 2vija, Sistemi nie su jedinostavn nje elekteony HOH da ve prin Ww 4+ 1¢fvimer prikaza procesrih parametara na postrojenju s automatskim upravljanjem ili veoma kompleksni (merenje mnostva parametara, upravljanje racunarom, pot puna vizualizaciia procesa, mogucnost kontrole sudaljenog mesta). Vecim stepe ‘nom automatizacije postdu se bol efekti, alist i ulaganja u postrojene vi, Jedan primer sistema za automatizaciju biogas postrojenja prikazan je na sl. 2.12 Merenjem koligine biogas w rever- voaru za skladistenje moze da se upravlja, radom kogenerativnog postrojenja. Koli ina biogasa u rezervoaru odreduje se merenjem pritiska, Kada je produkeija bio- ‘gisa mala, i koliina biogasa u rezervoaru mala, Gesto se primenjue iskljutivanye ga notora, Motor se startuje tek ada s sakupi dovolina koligina biogasa, Ovo je bitno za biogas postrojenja koja inaju za ljuden ugovor 2a odrdavanje kogenerativ‘og postrojenja sa firmom koja naplacuje po éasovima rada. Pritisak biogasa kori ‘a upravljane Komnpresorom pre gasnog motora. Sto pritisak biogasa nakon ilaska iz fermentora veci, manja je potreba za radom kompresora. 2.5 OSTATAK FERMENTACIJE I NJEGOVA PRIMENA U fermentorima biogas postrojenja deo teéne i évrste mase supstrata transfor ige se u biogas. Ostatak fermentacije treba da se zbrine na odgovarajuei na Najbolje je da se ovaj nusproizvod isko rist, te da se od njega ostvare prihodi i/ ili ustede. U najveéem brojuslugajeva, 7a po- Ijoprivredna biogas postrojenja, ostatak fermentacije se distribuira po poljoprivrednim povrsinama, kao dubrivo. (Ovde se koristiizraz dubrivo, a ne hranivo, jer ostatak fermentacije pored bil} nih hraniva sad i organske materije koje doprinose bilansu humusa.) Sastav costatka fermentacije je vrlo sliéan ,ere Jom" stajnjaku, a najvise zavisi od me: Savine-sastava koriSéenih supstrata. Tokom fermentacije odvijaju se proce si koji doprinose tome da su karakteristike ostataka fermentacije kao dubriva bolje nego Koriséenog stajnjaka. Vraéa nije ovog materijala na poljoprivredne povrsine je korisno kada je reé o zastiti Zivotne sredine iostvarenju zaokruzenja ciklusa bilnih hraniva i organske mate rije SOM (Soil Organic Mater). Cesto se primenjuje separacija ostatka fermentacije na évrsta i teénu fazu. ‘To se najgesce sprovodi presama. Isti- snuta teéna faza, bogata mikroorgan doprinoseei stabilnosti procesa i ostva renju poseljne gustine supstrata, Cvrsta faza je jos uvek visokovlagna, a sadrdaj ene prelazl 25 %. 2.5.1 Osobine ostatka fermentacije ‘Tokom fermentacije viskozitet supstra ta se smanjuje, kao posledica razgradnje Evrste organske mase od koje nastaje biogas. Prilikom fermentacie stajnjaka smanjuje se sadréaj organskih kiselina uwarognika neprijatnih mirisa i Korozie Pri fermentaciji stajnjaka_ kolii amonijuma, NH, povecava se za 5 do 10 % Stajnjak pre anaerobne fermentacije ima pH vrednost oko neutralne,a nako procesa dostize oko 85 (Anonim, 2006) ‘Ukupna koligina azota se nakon sa neznatno menja, ali dolazi do tra formacije azotnih jedinjenja w neorga ska, koje biljke mogu odmah da kor Sliéno vai i za fosfor, kalijum, kalejum ‘magnezijum, Sadr2aj sumpora se toko pprocesa smanjuje, posto se formira Hs Koliginateskih metala se ne menja, Zbog anaerobnih uslova i povise temperature, patogeniorganizmi od ‘miru, sto ima poseban znaéa) a primer ‘ovog materijala kao dubriva. Sto se m duze zadrZava u fermentoru, vedi je kat odumiranja patogenih organizama U sluéaju biogas postrojenja koja koriste za zbrinjavanje industrjskog il komunalnog otpada, sastav ostatka fet mentacije je razliit, a moze da ima poteline anorganske i organske sastojk kao i povisenu koliginu nepozelinib smenata, pre sv ‘ostatak mora da se deponuie u skladt ppropisima, Na primer, w Nemacko) je branjena disteibucija ostatka ferment Joh 212 Sodr2a lage i primarnih makroelemenata uostathufermentacie zai jworojeni EHfenberger et al, 20096) fae ae SK(S7), T5(24), ssze{t0), cays}, (1) 6a 50 34 20 47. SK( 45), T(2), S2(23), sca(t7),0(3) 64 50 25 13 49 14 45 26 19 54 | SK(63),TS(6), S2K(T), ‘ScB(18), (2) 1) (ub, a2 prikazani su sadeéaji pri Hrnih biljath makroelemenata w osta- ppostrojenja za klaniéni otpad ‘5K(58), C5(17), SZK(2), ‘ca(r2), on) 7] 53 n sa a 18 ¥- Wc sanja 5 erst duruza 15~ teen stanjak S2X-silaza2ma kakuria; SCB- sata cee ble Htarica, O-cstalo, thu fermentacije sa tri biogas postrojenja, Uogava se da je sastav ostatka fermentaci Je sa sva tri postrojenja priblizno jednak, a najyige zavisi od koriSéenih supstrata, Sk(64),Sc8(19), (17) 74 47 24 20 63 6a 69 28 18 18 22 20 67 oh S2K- i I 66 67 48 a7 — 67 81 56 | 42 I a2 254 7s 4 €5(23), 011) 20) vlage i makroetemenata u ostatku fermentacije, tegno] i évrstoj fai, ‘je, 2a ti odabrana uzorka (Effenberger et al, 2003b) ma Kaku: SCB- sata cele bitebiogas postrojenja, podaci dobijeni merenjem na Tab, 2.14 Sastav ostatka fermentaci postrojenjima w Nematkoj (Wendland, 2009) Min, Maks. Prosek Sot-aiva materia ‘Tab, 2.15 Sastav ostatka fermentacie biogas ps Tena taza 5 49 Gusta fava 243. 58 30 23 62 | 27 50. 58 U tab, 2.13 prikazani su efekti pri mene separacie ostatka fermentacije na évrstu i teen fazu, Osim vod, u teénoj fazi nalaze se i svi ostali primarni ma- roclementi ~bilina hraniva, To je bitno da se razmotri, kada se planira upotreba {veste il teéne faze kao dubriva Podatke © ostatku fermentacije na poljoprivrednim biogas postrojenjima, koja koriste stajnjak i energetsko bilje, sumirano daje Wendeland (2009). Oni su dobijeni prikupljanjem uzoraka sa Se biogas postrojenja, pa mogu da se smatraju dobrim orijentacionim vred- nostima. U tab. 2.14 dati su opsezi suve rmaterie i biljnih hraniva U tab. 2.5 navedene su vrednosti 7a teénu i évrstu fazu, nakon separacije-ce denja Sadr2aj_primarnih_ makroelemenata uporediy je sa onim u stajnjaku. Njtho- ‘va koncentracija, kada se svede na évrstu rmaterju, viga je uteénoj nego évrsto faz 2.5.2 Primena za biljnu proizvodnju Utica) primen fostatka fermentacije na istradivaca, merenja uticaja hraniva na prinose spro vedena tokom sedam godina. ‘Azot ¥ amonijumu ostatka fermen: tacje je odmah dostupan biljkama, kao 4 azot mineralnih hraniva. Unosenjem 26 m'god. ostatka fermentacije po hel taru ostvaruju se prinosi, 69 tona nice po hektaru, ato odgovara primeni 54 kylgod. azota iz mineralnog rani va. Za dalje pove¢anje prinosa neop! dino je pribranjivanje azotom. jer je voljena koligina ostatka fermentacije ili stajnjaka ogranigena. To ograniéeny je sprovedeno stoga sto billke mogu koriste dostupan azot do odredene ki licine, Preostali azot gubi se denitrifi cijom, odnosno ispiranjem. Isprana az tna jedinjenja dospevaju w podzemn vod i zagaduyja it, ‘Ostatak fermentacije, prema ne ‘kim propisima, ne sme da se unosi rmedw 1, novembra i 31, januara 2a 0 nice, odnosno od 15. novembra do ake, Dozvoljene Koll uaa 78 Pi ne racunaja se na bari ukupno doz Hjenog, azo 9 osvrtom ona) Koligine se_ut dluju na baat bine yeste 4 karakters a zembita, Ukoliko se sprovert post = = stata fermentace Minera brani A [-c- | = = Teen staat, ved | => Ostaak fermentacie 26mm, 744gN SOREN N, etn stajiok 25m), 97 RGN 63 4g NHN 0 40 50 60 70 80 99 100 TI0 120 120 140 150 160 170 180 190 200 Mineralno hranivo, kg N/ha A) +1, fromona prinosa péenice u zavisnosti od primenjenog dubrenja (Wendland, 2009) 9h tei dlodaje se kolizina koju koristt Spl sev Tei fara ostatka fermentacije dis- WWI oe Ha loti nadin kao i teéni staj; Wak U vilju zaitite Fivotne stedine, w HF Yee broju zemalja zabranjena je iin distributera sa Wi urivo unosi na ili w zembiste, Hall vstatak distribu PEM Hinlinana za evest stajnjak. Zbog Wai) jrinwene ove tehnologije raz. Ai Wi istvibutert sa da diska, éime WWW rnaCajno povecanje rad Palivate | vcinka Haylie iio ostataka ferment FHainiehs, oprovout se a ageotehni HUbaviI To enadl da Whi posto) rexervoar postroje ojem se Aesnientaciie skladisti do vreme Wieei)o, Dimenzionite se za prih hulk fermentaciie w trajanju Hie Heat eve Primena ostatka fermentacije doprinosi zastiti Zivotne stedine i ekonomskim efektima, Na sl 214 prikazan je bilans azota 7a proizvodnju silaze kukuruza U ovom sluéaju postoji debalans azota u izmosu 71 kg/ha. Bilina hranivaimaju_ ekonomsku vrednost. Prema Anonim (20096), kilo- {gram P.O; ima vrednost 0,46, kilogram K.0 031 €, Veednost recikliranih hranki- vib materija obraéunava se pri defini nju_cene energetskog bila koje se kor kao supstrat, Vrednost hraniva, koja se ‘na parcelu vracaju w ostatku fermentacije, ili snidava cenu bili, il predstavlja dobit. Ukoliko vlasnik biogas postrojenja nema ‘mogucnosti da iskoristi celokupniosta tak fermentacie, drugi poljopriveednici wokolini mogu da buda motivisani da ga prewzma i distribuiraju, uz placanje na doknade za vrednost bibinih hra~Wodhotenjess 7 latatuknuca a ha ata at stata ermentacie slater | 220 kaya Salk ped cae “es aap 8 rnom hlaruza = Tikgfha Parcela 79 kg N Sl. 2.14 Primer reciklafe i bilansa azota pri koriséenjusilanog kukuruza kao supstrata za biogas (Wendland, 2009) Uticajna sadriaj humusa Humus ima 2naéajan uticaj na osobine zemljista j plodnost. SadrZaj humusa mora da se oéuva, ili povecava, ukoliko je zemljiste njime siromasno. Ova oblast definisana je i setom propisa i smernica Evropske unije Cross Com pliance (CC), kojima se definisu smerni ce za oguvanje zemljista kao neobnovlji- vog resursa. Pracenje navedenih zahteva preduslov je za dobijanje subvencija za poljoprivredu, © tome treba voditi raéu- na i pri korigéenju energetskog bilja za proizvodnju biogasa. Unosenje ostataka fermentacije moze da doprinese ocuva nju i poveéanju sadrZaja humusa, sliéno kao i primena stajnjaka. Prema CC, pri ‘gajenju silage kukuruza smanjenje humusa je oko 560 kg po hektaru. Unose nnjem go m? ostatka fermentacije koli¢i- nna humusa povecava se za oko 360 kg/ hha. Ukupan deficit je oko 200 kg/ha, On mote da se ni © olidine ostatka fo je naveden postoji ogranienje koli Jolin odd moguénosti je da se isko: Fis ho gorivo 2a sagorevanje. Medu- 19), hao Ato Je prikazano u tab, 243, sa- 1 ostatku fermentacije je éak J yhon separactie visok. U zavisnosti od ‘uleat Vlage, ponckad je potrebno da Helo vie ener nego sto Je hulrPano u evrsiom ostatku, Kors wh ine azota i fosfora, koja sme da se unes pa je to ogranigavajuci faktor. Humus s tada nadoknaduje odgovarajucim ph doredom, te unosenjem ostataka drugil biljnih vrsta u zemlju, ‘Aurbacher i sar. (2012) navode da j tuzimajuéi w obzir i ogranicenje unosenj azota i fosfora, graniéna veednost prinosa koligini humusa, koja se po Ze unosenjem ostatka fermentacije, of 300 kg/ha godisnje, Loplotne energije biogas po- enje ostatka fermentac. ly Halak formentacije treba da se wi wlraj vlage bude 10 do We Li Je prabkasti materijal koji nije moze usp ine Hh #4 lodenje, al 1 jeletira Ai briketira, Na taj nad Hite he we koristi w odgovarajucim kot- 2.5.3 Primena kao évrstog goriva ‘Ostatak fermentacije ponekad ne m da se distribuira na polioprivredne viSine i iskoristi kao dubrivo. Zbog 5 Eavanja zagadenja podzemnih voda ligina ostatka fermentacije koja sme se distribuira je ogranigena, a transp na veéa rastojanja, udaljenije poljo vredne povrsine, nije isplativ. U tom a Eaju treba r vsti koriigenja ostatka fern mogu tcl, ob #10 Karakteristike ostatka fermentacije kao évrstog goriva(Kratzeisen etal, 2010) lovima na biomasu, a toplotna moé ova kvog materijala je na nivou toplotne moe: bilnih ostataka. U tab. 216 prikazani su podaci za peletirane ostatke fer mentacije sa dva razliita biogas postro: jenja Pepeo Koji preostaje nakon sagore- vvanja sadréi fosfor, Kalium i druge, 2a biljke hranljive makroclemente, te moze ber problema da se distribuira po poljo privredaim povrsinama. Cvrsti ostatak fermentacije jo8 uvek vadriava, w tragovima, supstance ne prijatnog mirisa, pa peleti i briketi koji se od njega proizvedu, ne bi bili pogo dni za primenu izvan poljopriveednih ‘oblast. Najbolje bi bilo da se koriste na samo farm3. TEHNOLOGIJE KORISCENJA BIOGASA ovom poglaviju prikazane su tehnologije koje omogucavaju energetsku tra formaciju primarne energije biogasa. Postoje razne moguénosti za to. Ipal ‘bog postojanja podsticajnih feed-in tarifa za proizvodnju elektriéne energi korigéenje biogasa u kogeneraci je najperspektivnije. Zbog toga ée se najvise pay posvetiti ovoj tehnologiji, a ponajvise Kogenerativnim postrojenjima sa motorim SUS, koji se najvise koriste. Za sve tehnologije Ce se predoviti prednosti i nedostacly satelost”j ono Sto je kjuéno ~ visine investi, 3.1. PRECISCAVANJE BIOGASA kkoju primenu neophodno je da sei pretisti, odnosno da se uklone nepoi ni sastoji koi imaju negativan utc) diyotnu sredinu ili sastojt koji oSteey delove biogas postrojenja. Na poljop S energetskog i ckonomskog aspekta, ppovoljno je da se proizvede biogas sa Sto vecim udelom metana, jer je on jedini gorivi sastojak znaéajnog zapreminskog tudela (50 do 70%). Osim toga, za bilo | totao [opis —] eat taprae) | atom | | ta ‘corte | | tons Panes | [sper | | “toplmn (esha) could Sl. 3.1 Pretig¢avanje biogasa u zavisnosti od tehnologlje za enexgetsku prime (anonim, 20080) Joh 1) Zahtevi za preéiscavanjer biogasa u zavisnost od tehnologije za energetsku {jen (Wellinger i Lindberg, 2000) HS | Ho co, <1000 99m i we da | ne ne ~_ | <1.000 ppm oe a is cbs i i & 19h 4 £ Hrogled postupaka za pretigavanje biogasa (Wellingeri Lindberg, 2000) So a a) olotka desumporizacia \Vodenishruber wold Nord usadeéafermentora Shruber sa polietien-gikolom Usljena molekulara sta Membrane Visokoprtsna gasna separa Gasno-teéne apsorpcione membrane Gvotde-obsi thpuna satin ugar Voden srubest uber sa seleksoorm Holoiny biogas postrojenjima, iz bioga- WA Whlonjaju vodonik-sulfid (1,5), vo Hep are | eventualno ughen-dioksid, Hallet blogasa do kojeg se on pre- HNN Wide na visinu troskova, a po- Bean hvalttet vavist od tchnologije za Heipeeh prinenu Gl 34, tab, 34) Za dejstva HAS, jer, na primer, maksimal win) loplotne energije i koge- na dozvoljena koncentracija H,$ u rad- 4) (inyoneraciu), % biogasa se nom okruzenju 5 ppm, a koncentracije K-sullid (lesumporiza-preko 300 ppm dovode i do smeti, Sa- c), Za uliskiva-gorevanjem H;S nastaju gasovi SO. i SOs, koji su toksigniji od HaS, Reakei- jom sa vodom nastaje sumporasta kiseli ra (H:SO3) sa veoma jakim korozivaim ksi, a detaljniji opis ostalih mogu se naéi u Wellingeri Lindberg (2000), Petersson i Wellinger (2005), Anonim (2006). Desumporizacija Primenjuje se za spre¢avanje toksinog. a para (osen #4 ret pritodnog gasa, al Bpiieiy hr yoriva ra mot Ili je 1 uktanjanje CO, ¥ kom BA, Posioje | postupe’ da se od ilobia cist yodonik (reform HA be on hoist kao gorivo za Hib Wall ili v4 kogeneraciju uw go felijvins BBW hh prikazan je p pieeliiavanye bi halle ee bit objainy) We najcetce pr dejstvom, Odluéujuéi parametri za izbor po- stupka desumporizacije su sastav i pro- tok biogasa koji se preéiséava, Generalna la postupaka za desumporizaciju je hemijske i fizicke, Najcedce yuju bioloska i hemijska de: acta (W fern pode igled postu ny jas od HS b ni samo po nyu pra joru. ili inva iD nega)Kod bioloske desumporizacije, u fermentor se uduvava odredena koligina ambijentalnog vazduha (3 do 5 % zapre rine biogasa). Kiseonik iz. vazduha ko risti posebna vesta bakterija Sulfobacter oxydans, prisutna u_sadréajufermen- tora, da razgradi HS do elementarnog sumpora. Ovaj postupak je jevtin, ali mofe da se koristi samo na postrojenji- ima sa privremenim skladistenjem biogasa jznad fermentora (kupola, pokretni rox). Nedostatak je nemoguénost kon tole i upravijanja procesom razgradnje H,S. Bioloska desumporizacija izvan fermentora odvija se po istom princi- pu, ali u posebnim kolonama gde biogas cdlazi nakon fermentora. Ova) postupak je skuplji i potrebno je viSe odréavanja, ali je moguée preciznije doziranje neop hodnog vazduha ii éistog kiseonika, sto utige na efikasnostrazgradnje Hs Pri sprovodenju hemijske desumporizacije u fermentor se dodaju hlo- ridi gvo%da sa kojima se H:S hemijski vezuje. Potrosnya je, na primer, 2.31 gv0 idle-I1-hlorida za 100 m’ biogasa (Ano: nim, 2006). Primenjuje se kod postrojenia sa mokrom fermentacijom. U odnost nna bioloski, ovaj postupak ima poveéa ne troskove zbog nabavke hemikalij, ali je smanjena koroija u fermentoru, er se ne ubacuje kiseonik. Kod eksterne he inijske desumporizacije, primenjuje se wpranje® biogasa. I voda moze da se koristi kao radnimedijum, alt je to naj- eéée vodeni rastvor nate ‘da (NaOH), koji poboljiava apsorpcioni kapacitet vode. Time je potrebna manja koligina radnog medijuma, Proces ukla njanja HS iz biogasa je hemijski proces, jer HS reaguj mova so (natrijum-sulfid). Proces nije jenerativan, odnosno nije moguce pred Savanje do polaznog radnog medijuma, pa je glavni nedostatak trosak zbrinjava nnja velikih koligina vode zagadene natri jum-sulfidom, Ovim postupkom posi Zu se visoke efikasnosti preciscavania, § tuklanjanjem i preko 95 % H.S. Susenje Susenjem se spreéava potencijalna kon denzacija vodene pare kojom je bio gas zasicen nakon izlaska iz. fermentor Time je spreteno ostecenje delova strojenja, er je onemoguceno zamrzawv nije vode u instalacijama i korozija, Naj jednostavniji nagin uklanjanja voden pare iz biogasa je njegovim hladenjem i regulacijom pritiska ‘Suienje se najgese oberbeduje volino dugatkom trasom gasovoda kojem se biogas ohladi, Cev ulazi i sp vyodi se ispod zemlje, koa je leti dovoli hhladna da osigura kondenzaci, i je temperatura iznad nule, Gime se sp éava zamrzavanje. Kondenacija se od ja u najniZo) tacki, u kojoj se postavija odvajaé kondenzata. Odvajaé kondeni ta mora povremeno da se prazni, pa tre dda mu je omogucen lak pristup. Sa denzatom se odvajaju i jos neke nepod ne supstance, aerosolijrastvoreni ga Kod nekih. postrojenja.susenje odvija primenom clektriénog_hladay ka, Na temperaturi ispod 10 °C, posti se znacajnija elikasnost odvajanja ¥ ali je nedostatak potreba za elekt nom energijom. Posle hladenja biogas ponovo zagreva, da se smanji relativ vlainost vazduha i spreci kondenzaci daljo) tasi gasovoda Uklanjanje CO, Primenjuje se kod tehnologija kod kaj je bitno da se poveca toplotna moé bi oie (cnergetski sadr2a)). Ugljen-dioksid Jv (novlan prilikom sagorevanja biogasa | joni enavajan uticaj na okolinu, Uko. lik se Wy biogasa ukloni ugljen-dioksid, 9 se gas velo sligan prirodnom gasu, 4) KORISCENJE U KOGENERACY! 08 postrojenjima najéesée se pri Wie hogeneracija kori8éenjem mo- \wnutrasnjim sagorevanjem, SU jo clektrigni stepen korisnosti i \\ \nvesticiona ulaganja, Primenju jusni Otto motor (engleski Gas spurking engines, nemacki Gas-Ottomo- wslednjih_godina razvijeni su lel motor’ » iniefjalnim paljenjem udu gasovi te mote da se utiskuje u mreéu i korist. Ovakav gas, uz dodatno preéiséavanje, moie da se koristi i kao gorivo za mo: tore SUS, koji su preradeni za koriséenje prirodnog gasa (engleski Pilot injection gas engines, nemacki Ziindstrahlmotoren), Princip rada Sematski prikaz kogenerativnog po strojenja sa motorom SUS dat je na sl. 3.2. Mehanitka energija dobijena na vyratilu motora SUS prenosi se na ge nerator elektritine energie. Najéedée se Narmenyivat irda Mo1 Razmenjivae toplote, grejanje oe Hektuena rea 1 48 Semmatskl prikaz kogenerativnog postrojenja sa motorom SUSprimenjuju sinhroni generatori, dok se asinhroni oriste na biogas postrojenji ‘ma elektrigne snage do 100 KW (Ano- nim, 2006) Ranije se smatralo da se u motorima SUS jedna treéina primarne ene reife transformige u mehanigku, jedna trecina u toplotnu energiju rashladne tecnosti (na ovakvim postrojenjima ne koriste se vazdusno hladeni motori), & da jednu trecinu sadrie produkti sago revanja. Savremeni motori SUS imaju stepen iskoriscenja i preko 40 % ali jet tada na raspolaganju velika koligina toplotne energije. Kogeneracija se ostva ruje iskoriscenjem toplotne energiie rashladne teénosti i produkata sagore vanja. Toplotna energija koja se dobija iz rashladne teénost je na niskom temperaturnom nivou, pa moze da se isko risti samo za zagrevanje vode do oko 90 °C. Topla voda moze da se upotrebi ‘a grejanje fermentora ili obliénjih radnih ili stambenih prostorija. ‘Tempera ture produkata sagorevanja su 460 do 550 °C, pa move da se iskoristi za proiz~ vodnju tehnoloske pare. Ukoliko se toplotna energija rashladne tetnosti ne oe + snaga dosti preko 1 MWe: paramett Primene + specjalno korstrusani za Predhost Nedostact Zamanjesnage imaju nde ‘Tab. 3.3 Karakteristike gasnih Otto motora (Anonim, 2006) 1 radi ve je 60.000 hu pogoru: + primenyjivi a udeo metana vei od 45 % + mogucena svi, al iplativo za vega biogas postrojeia. + emis ipod grange wrednost + manja potrebo 23 odr2avanje " Ukupn stepen Korisnost eves, nego za diz motores incjalnimpalenjem. + vil ivestcin’ tro8kovi, nego za dizel motores inkijlrim paljenem; okt | hao ayreqatv Rogen hontajnersto ved korist, ili se ne koristi konstantno, ona ‘mora da se hladi, kao i na svakom dru _gom motoru SUS, da ne bi doslo do pre sgrevanja. “Za ostvarenje kogeneracije, iskoriste ‘je toplotne energije rashladne teénostit produkata sagorevanja, neohphodni su ‘xdgovarajuci razmenjivaéi toplote. Ta kode, kao iu drugim slucajevima, sasta vyni deo opreme su i kontrolno-upravl {ki sklopov. Gasni Otto motori Gasni Otto motori specialno su razvi ni za kori8éenje biogasa. Rade sa visa kim koeficjentom viska vazduha da bi se smanjile emisije nepoZeljnih prod kata, PodeSeni su da rade sa minin rim zapreminskim udelom metana biogast od 45 9. Ukoliko uceo me na padne ispod ove vrednosti autom ski se iskljucuju, Ukoliko nema biog na raspolaganju, mogu da koriste drug vrste gasovitih goriva, na primer, pri dini gas. Prirodni gas korsti se kao gi riyo i za pustanje postrojenja u rad. rakteristike i specifignosti gasnih Ot miotora prikazane su u tab. 33 t Ao tah ben Hien eyo Se 24. ( namenu standardni MAN, Z0q ale ko ili tokom pustanja u pogon, bez ikakvih ogranienja moze da se koristi samo dizel gorivo. U zavisnosti od proizvoda- €, neki dizel motors inicijalnim palje~ jem mogu da koriste i biogoriva (bio- ‘motor sinicijatnim paljenjem 9) Np motora izraduju fabrike koje joizvode Kamionske - motore \ ova) tip motora nije uvek na- Whi proizveden za. korigéenje bio- HW § A Kavakteristike dizel motora sit nim paljenjem (Anonim, 2008) ‘Opis ee eee ara + proizvedena snaga je do 10°% ie dae gra + snage do 250 kWe, + rad vk je 35.000 u pogonu, + mogucena svi, ali plat za manja biogas postojena, om + za manje nage imaju vide elektriéne stepene korsnosti, nego gasni Otto moter + ulupn stepeni korsnost ni nego kod gesmih Oto motor |» potreba za korscenjem dodatnog gorva (del mise aduvni gasova naéajno vise, nego kod gasnih Otto motora, + hao agregatiukogenerac ilu kontejnerskoiavedb dizel ili biljno ule). Karakteristike i specifignosti ovih motora prikazane su utab.3.4 Hi jreraduja. vs | yarduh se megaju i usisavaj Wilte, Kas seu cilindru mesavina 1a se diel gorivo i Hprlinje, ubrizga Snage, stepenikorisnosti Elektrigni stepen korisnosti_kogenera tivnog postrojenja izraéunava se kao proizvod stepena korisnosti motora i stepena Korisnosti generatora. Elektr: Eni stepenikorisnosti_ kogenerativnih postrojenja sa dizel motorima inicijal- joriva fe razeno u udelu energi ine dizel go- je se koristi, postoyi opa Joie lrinyaliki, koje se tada manje Hhollko nema dovolino biogasa nost od ” ” ” ” ” | cet mote a ncjainim pene 0 AW, A HehtH en stepen’ korisnost ke (an sus sgenerativnih postrojenja sa motorin Win, 2006)nim paljenjem, w opsegu su. 30 do 40 *. Za opsege manjih snaga, elektrigni ste- ppeni korisnosti ovih motora visi su nego za gasne Otto motore istih snaga. Pokri vena je oblast manjih snaga jer. kako je navedeno, Koriste se motori namenje ni za motorna vorila, Porastom nazivne lektrigne snage, primetan je i porast vrednosti clektriénog stepena Korisno- sti, sl. 33, ‘Ukupni stepeni korisnosti za motore SUS, ukoliko se iskorist i toplotna ene rgija rashladne teénosti i produkata sa- {gorevania, izmedu su 80 i 90 %. Ipak, to su maksimalne vrednosti, koje zavise od toga u kolikoj meri se iskoristi otpadna toplotna energija Odréavanje Radi vek dizel motora s inicijalnim pa Ijenjem je oko 35.000 h. Ako bi motor godinje radio 8.000 h, onda bi radni vvek bio oko 4.5 godine. Gasni Otto motori imaju radni yek 60.000 h, odnosio 6,8 godina, Nakon radnog veka sprovodi se generalni remont. 1600 1400 1200 iW 1000 00 «00 | 400 Specie investi 20 ° 100 200 Sl. 3.4 Speeifiéne investice za kogenerativna postrojenja sa motorima SUS (Anonim, 2006) Investicije, troskovi Investicije 7a kogenerativno postrojenje ‘umnogome zavise od tipa motora. In vesticije za dizel motores inicijalnim paljenjem su nize, posto se cesto 1 tori ovog tipa motora proizvode u vel kim serijama, U fabrikama za ske motore izraduju se osnovni delovi sklopovi motora, kao i za kamionske, dodatno se ugraduju potrebni elemer ti za kori8éenje biogasa, Specifiéna i vesticija 2a dizel motore § inicijalnis paljenjem snage 200 kW. je oko 550 kW, a gasmi Otto motor iste sage of 800 €7kWe, sh. 3.4. Ove cene date su ‘motore koji nisu u kontejnerskoj ive bi, vee za gasne agregate (motor spt ‘gnut sa generatorom). Stoga je potreby dda se predvide i troskovi dodatne op me. Za dizel motore sa iniejalnim pal nnjem, osnova su motori za vorila, koji proizvode u velikim serijama, sto uli na njihovu cenu. Ukoliko bi se proiz ili namenski motori za kogenerativ ppostrojenja veéih snaga, cena motora, specifiéne investicije bi rasla, Na ukt @ ize motors incianim pajenjom @ as oro moter 400 = 500g 300 Sl. 3.5 Spec ‘nost, te izbor mote 10 ito je adn vek ovih moto- HH, U obeir treba da se uzme i to Hh 9! H0I0rI, u proseku, koriste 8-40 %6 es vn , Hvublem je | priznay Millet sleo elckiricne energije kojt se Wile primenom dizel goriva Pilibown odabira vipa motora, potre- Ws i Hivrionti Motori kojt maja vise ste Huyinnontt kostaju vise, Medutim, Ii hvesticia mote da se splat jer ito utiée na ope clektrigni stepe SWIRCENJE U TRIGENERACYE then ‘nj biogasa u hogeneracij, ‘energie se kontinualne proiz path proiz #lehiviene, al njeno kontinualno fe 0 prakal veoma retko ostva. IYI shicnjova (is, ‘akon ragrevanya ferry Hes juejanje radi ii stambenih 1 leinjin-mesecima preosta preostala toplo: to: 400 saga, 500 600 0 ini troskovi odravanja matora Anonim, 2008) je veéa proizvodnia elektrigne energije,a time su i veci prihodi od njene prodaje. Troskovi odréavanja zavise od stage, ‘a ianose 1 do 18 ct za svaki kWh proizvedene elektriéne energie (Anonim, 2006) Na sl. 35 prikazani su specifigni trosko Viodréavanja,a vrednostivaze u slugaju da je vlasnik biogas postrojenja sklopio ugovor sa firmom koja odréava. moto re, Za pogon dizel motora s inicijalnim paljenjem, potrebno je da se uracunaju i troskovi za kupovinu dizel goriva, alii njegovo skladi je neiskoriséena toplotna energija, koja ‘mora da se preda okolini vazdusnim hla- dinjakom. U kojoj meri se toplotna energ jn iskoristi, moze da ima odlucujuei uti 1 isplativost rada biogas postr “Zoos, toga se razmatra mogucnost iskori toplotne en ie iw letnjim me lenje, odnosno w proizvodnja elektriéne, tne 1 energie 1 rai toplo Iladenje. Time s¢ produsava rad kogenerativnog postrojenja u toku godine, odnosno povecava se ukup- nistepen korisnosti. Apsorpcione rashladne matine nisu novo tehnigko resenje, ali primena za tri generaciju na biogas postrojenjima tuvek nije rasirena, zbog visokih investicj. Princip rada Pretvaranje toplotne energije w energiju za hladenje postize se u apsorpcio: nim rashladnim = masinama (ileri ma"), Identigan princip rada koristio se kod starih frizidera, a Sematski je prikazan na sl. 36. Za proizvodnju energije za hladenje potrebno je da se koriste dve viste teénosti, rashladna i apsorpciona, U toku jednog ciklusa, apsorpcio- nna teénost apsorbuje rashladnt, a nakon toga se ponovo razdvajaju. Za temperature hladenja iznad 0 °C, kristi se kombinacija tetnosti_ voda/litijum-bromid (rashladna/apsorpeiona), a 7a temperature do ~6o °C kombinacija amonijak/ voda (rashladna/apsorpciona), U generatoru se odvija razdvajanje apsorpcione i rashladne teénosti. Kori Scenjem otpadne toplotne energije koge nerativnog postrojenja, rastvor se zagr va irashladno sredstvo isparava jer imi nif temperaturu isparavanja. Nako toga para rashladnog stedstva_ dosp va u kondenzator, a rastvor siromaéa rashladnom teénoséu odlazi ut apsorb U kondenzatoru se rashladna teén pothladuje rashladnim medijumom kkondenzuje, a nakon toga ekspandira ekspanzionom yentilu na Zeljent te peraturu i pritisak. Isparivaé predstavl kjjucni deo rashladne masine, u kojo} odvija proizvodnja energie 2a hladen) Kroz isparivaé protiée strujni krug ras ladne vode koju koristi potrosaé en jeza hladenje. Posto je rashladna teen ekspandirala, temperatura rashlad vode w povratnom vodu je dovoljno xa sasaine Rashladni medijum| Linissaani eee Soup ng tahadn ae 3 ; Go pavotas s Dy a i é ara teas err Kondematay tseropcte | _ Som 2 Si. 3.6 Sematsk prikaefunkclonisanja apsorpctone rashladne masine Wiki Ya sparay HN We rashladne teéno- 1 latentne toplote isparava- Wi wablacdne teénosti, rashladna voda je upotrebi potrosae Shoe #0 Hladenje. Para rashladne tee Wit! oulori do apsorbera, w kojem se 4 pollliduje rashladnim medijumom, Hwilenije | ponove apsorbuje u ap Seip iono) teenosti, Time je zaokruzen Able ap ' Hieiiene biog «124 protzvodaju samo tchnizki je najjedno n feed-in Wile 04 Vilim conama clektrigne energi- PEA Yetink razviienih zemabja, ovaj vid pn We lgubio na raga Razlog su fe livestiije za izgradnju biogas po: Hiski prihodi koji se ostvaru. Ns loplotne energie it uitede van a og ene Ih Ce elektritne energie, prem Wi Anil jo 12 do v6 cv/kWh, a toplo- ‘wl ns cu/kWh, Ha) Vil potrebe mote da bude pri HY ie malin biogas postrojenjinna Min 10 porodicnim gazdinstvi ‘nom dru PHLONT TeHNOLOGyA. vejgleds tehnologija za ko Woqane kl Ne aa se biogas koristiw Hill Harlog Je zato sto postoje INe dene 14 Isporucens elekte Hj javnu elektridnu meedu, al Isplativostt ulaga iy ojenja, Koge Prednostiinedostaci Prednost koriséenja apsorpcionih rash- Jadnih masina u odnosu na kompresor ske je ta sto je jedini mehanigki pokretni deo pumpa za rastvor. Time je smanjeno trosenje delova masine i potreba za nji- hovim odrfavanjem. Dodatna prednost je veoma mala potroinja elektriéne ene- tgije 7a pogon, u poredenju sa kompre- sorskim rashladnim maginama, HOW8CeNJE U PROIZVODNJI TOPLOTNE ENERGIE mma, Drugi perspektivan nagin primene je u industriji, kada se preciséava- rnjem otpadnih voda proizvodi biogas. Proizvedeni biogas se koristi za procesne potrebe u istom pogonu, a zamenju je se drugi energent (jedno postrojenje prikazano je u potpoglaviju 4.2.2). Kod ovog vida primene, biogas se sagoreva u kotlovima ili pegima, koja inage ko: riste, na primer, prirodni gas. U sluca ju da se biogas ne predi8éava, potrebno je da se gorionici prilagode zbog koro- rivnog dejstva H,S. To se postide za- menom delova od obojenih metala d lovima od éelignih legura otpornim na koroziju. nerativno postrojenje sa motorom SUS je vrela tchnologija, opremu proizvodi mnogo proizvodaca i primenjuje se dugi niz godina. Prednost u poredenju sa drugim tehnologijama jeste visok elektrini stepen korisnosti Jer se veéina prihoda b ostvaruje prodajos Prepor » je bitno,aije na biogas postrojenyima u Vojvodi Ostale tehnologije za kori8éenje biogasa-u kogeneraci imaju znatno nize lektriéne stepene Korisnosti, Takode, Investicije su vise nego 7 Kogencrativ- ha postrojenja sa motorima SUS. Raz- log. je nedovoljna trina zrelost ito Sto se proizvode u malim serijama. Prime- na postrojenja za dodatna proizvodnju elektrine energije koriScenjem toplotne energile produkata sagorevanja moto ra SUS moze pozitivno da utiZe na eko~ nomske pokazatelje ada, ali moze da se primeni samo na yetim biogas postrojenjima, Kori8éenje biogasa u trigenera- ii moze u Vojvodini da nade primen, na primer, za hladenje mleka na farma- rma koje ga proizvode. Proizvodnja i ko~ riSenje biogasa koji se generise pri pre- {iséavanju Komunalnog, i industijskog otpada ima visoku zrelost za primenu u praksi, ali se napominje dase u tom shu- Zaju posebno razmatra opravdanost ula ganja, koja se zasniva na efektu zbrin Vanja otpadnih materia Korigéenje biogasa za toplotnu rgiju nije isplativo, jer osim investic 7a kogenerativno postrojenje, biogas pe strojenje Kosta jednako, a ostvaruju ‘matno niti prihodi zbog nize cene plotne energie. Kori8éenje biogasa kao goriva a tra sport i utiskivanje u mredu prirodn asa moglo bi da se primeni u Vojvodi ali bi bilo isplativo samo ukoliko se ke sti kao gorivo za vozla, te ima visu cet Preporucje se dase ovo gorivo, kao rodhni gas, koriste za pogon vorila u gt skom saobracaju, jer su emisije nega ih supstanci pri tome znagajno ni Pored toga, ovakvom primenom bio doprinos se ostvarenju postavlienog ci 6 primeni obnovijvih izvora energie transport. Ova oblast detaljno je obr. nau posebno) publikacij Li hajinne treba a Hien iz OKRUZENJA postrojenje u Ke Je vlasnistve (hu www pleurotus.h), dia je Wi lelninost proizvodnja supstrata {io iva bukovata (Pleuro: lis) Protzvounia ghiva obavlja Meiclnns povedine 0 ha, Posteo fm Wry ojenje u Ketkemetu eli Se pie HPA shame Je sy0 KW, a termi BW, Projekat | isporuku opre Mh je Wemacko firma Envitec BE Wedniavnitivom w Kecke EAveHhiln 18 clo. biogas. po 4. PRIMERI IZVEDENIH BIOGAS POSTROJENJA J ovo poglalju prikazani su primeri izvedenih biogas postrojenja koja se rojenja koja se stele iis viadaju sligni uslovi u kojima rade postojeca rade novoizgradena biogas postrojenja u Vojvodini, Osim toga, fiihvvapl ou primer’ biogas postrojenja iz Nemagke i Austrije, koji su id Mi blows chnotog Hiri Voyvodine je uw obla- Akcenat je stavijen na poljoprivredna biogas postrojenja. Na akon 2010. izgradleno nekoliko biogas postrojenja, a ovde su Jhon diva postrojenja za anaerobni tretman industrijskih otpadnih voda ijedno ‘jen tretman Komunalnih otpadnih voda, Navedena su i biogas postrojenja 9/0) 074 planiranja tizgradnje na teritorjt Vojvodine. strojenje bila je 14 mil € (4.250 €/kW,). Prema navodima vlasnice firme, go- spode Adrien Somosne Nagy, dokto: ra nauka (mikrobiolog), postrojenje je jednom treéinom finansirala drZava, a preostalo je pokriveno kreditom, Upr- kos povoljnim uslovima finansiranja, ‘bog niskih feed-in tarifa (za elektri- {nu energiju iz biogasa u Madarskoj je ispod 10 et/kWh,) i visokoj specifiéno} ne povrata investicije iznosi Prva sirovina za proizvodnju biogasa je nusproizvod osnovne proizvodnje, supstrat za ghive. Osnova za ova} sup strat je pSenicna slama, a godisnje je na raspolaganju oko 3.500 t Koristt 3.000 Ugod teénog stajnjaka sa svinjo ‘pojske farme uslaljene 5 ki, Dodatno seSl. 4.12) Trené silos za skladistenje dvrstih supstrata; b) Evrsti supstrat iz proi2vodnje gli dobijaju bez nadoknade, pod uslovor da koriste sopstveni transport. Kogenerativno postrojenie je w ko oko 4.000 tigod silaze kukuru- ‘apo ceni 4o elt. kupuj ‘za od drugog proizvod: wm oe ee eet teria ved me enbacher Ell WBA iosno ojeone sabioost Te o- edaenepecku cncin,Tremtno MMMM: Petes dor primer a stoji se od predjame za teéni stajnjak tree procesa anaerobne fermentacifig Phi vopstvenom radnom sna yapremine 3oo m1 dvodnevnog doz3-_jerse postrojenjenalaziizvan nasejenglll Mi) Uhoiiomskt efekat (vreme povra SFE se alae ete Plane da singed rele 1 reprezntatvan, a va tsupatrat 2a hive, Teen stajjak grejanjestakenika za protzvodnj lil Wi ; dea aeeet Geet pudninn tanspor- ¥a Koj sudan! 300 do 400 cd MMMM | ot rotkov naavke sila terom, dvode do mesata zapremine strojnj. Bits, Koriicenjoplome energie te ee erage ednect te fr- Poslove opslutivania biogas poollMMMRMMUAVNi give eatno ce da do : jenja (doziranje supstrata, ¢iSceny Heke eivarenju bolih ckonomskih, mentora, kojom se zagrevaju sveZi sup aktivnim iliais bodrzavanje i manje popravke obavlj tri zaposlena radnika. Jedan radnik obuéen w Austriji Svajcarsko} za ru ‘aoca biogas postrojenja. Povremend javliaju kvarovi kogenerativnog post jenja, pumpi, mesalica w fermentor dirugde, koje otklanjaja specijalizov firme. U vodenju procesa proizvodl se onal Fornentacfe sklaist wd Pee too mn Osatak ermentace dis tebe se po okolnim parcdamna, Po HAE Poljoprivredno bio Pasro}enje- Slovenija Joluje firma Keter Group, aha ti Hanjustin Hive jwrolrvodae, retio da Wings Opremu i Mow bipin ie nj. Na iz ‘ent sti brojnk eh tvobe va Wah Wey SL. 4.2.) Fermentor sa privremenim skladistem biogas; upredenjem, To adistenj ostatka fermentacije Sl. 4.3 a) Dozator 2a évrste supstrate; \Wnska kucica 2a sme8taj Kogenerativnog postrojenja i meSaéa supstrata koja bi se bavila razvojem tehnologije proizvodnje i koriséenja biogasa, te da se potencijalnim investitorima u Sloveniji i inostranstvu ponudi kompletan inze nijering za izgradnju biogas postrojenja po sistemu kljué w ruke, Firma je do sada ingradila éetiri, a u gradnji su jos geti- +i biogas postrojenja u Sloveniji, Zainte resovana je za prodirenje delovanja, pre u regionu, Radi se na izgradnji jednog postrojenja u Hrvatskoj i jednog u Makedoniji Softver za kontrolu i upravijanje procesom na biogas postrojenju kupljen je u Nemacko}, ali se pokazao kao nepouz: dan i sa puno problema u radu, Bilo je neophodno da se &esto neéto menja, a godiinje su za licencu plaéali oko 26.000 € U_meduvremenu sur razvili_ sopstveni softver, Koji je u primeni na vise izgra denih postrojenja. Nadalje ée biti prika zan primer biogas postrojenja Ger ‘mest Dobrovnik, Postrojenje Gjerkes 1 izgradeno je uz farmu peradi, a évesti stajnjak pera di predstavlja oko 30 % supstrata, Osta Jo je silaza kukuruza, miskantusa, sirka i tritikale, Praktikuju se, u zavisnosti od plodoreda, | dve Zetve, Na primer, pose tritikale, koja se silira keajem aprilapogetkom maja, seje se kukuruz, Sila miskantusa ima veéi sadriaj suve mate: rije, ali silaza kukuruza ima najvisi pri nos biogasa po jedinici mase. Prema navodima vlasnika postroj nja, cena silaze kukuruza u 2010. godint bila je 30 €/t. Ocenjuje da je ta cena ne realno visoka, a posledica je visoke cene zena kukuruza. Realna cena, kako navodi, bila bi 18 do 25 €/t. Ipak, is ovako vi sokom cenom poslovni uspeh bio je pozitivan, SI. 4.6 Kosenerativno postrojenie u konte)nersho) lave Sl. 4.4 Biogas postrojenje pored stotne farme Kogenerativno postrojenje je kent nerskog tipa, sa dvanaestocilindrigni Otto motorom firme MWM. Elekt Ena snaga postrojenja je 41 MW. S ih 2,000 sati obavlja se redovno Javanje, a generalni remont je planir rnakon 40,000 sati, Radnici iz firme of oni su 2a odréavanje ovih motora, te dolazi ekipa iz Nemacke. Na imanjuy planira instaliranje jos jednog kogen tivnog postrojenja iste snage. Pored i predvida se kupovina i treceg koger Hae Aieing postrojenia iste snag, koje e biti Hylieeio dok se na nekom od prva dva Welles odavanje, popravke ili re- ‘wu Aeiiithe snaga postrojenja je oko ThW Ob proizvedene toplotne Hsieh ist se 7a zagrevanje fermen HA Heine supstrata, a ostatak za gre JF Hablevika u kojima se proizvode eve (Occur Orchids, U plan je da PHliient | (rigeneracija, odnosno hla ie ainh' a. nani 0 ea navode da je na nji Anuj, predgeeva, te takva Si Tesinenior, Predgrevanjemy sup: MINIM se tomperaturni sok, ai Wibivefermentache am HE | leevie faze ostatka fermen Hiedaienn hoyi je, tako 17 unutraSnjost fermentora u igradnji sa mesalicama i cevima za grejanje firma Keter Organica. Teéna faza vraéa se u uredaj za me: vista se dist buira po poljima. Prema navodima via snika, time su prinosi povecani, Od évr- ste faze ostatka fermentacije se, takode, izradyju peleti. Oni mogu da budu éve- sto gorivo ili dubrivo 2a biljke. Na ovom postrojenju su ugradeni betonski fermentori, sa poliesterskom 2a- Stitom iznutra. Organica na novim po strojenjima ugraduje éelidne emajlirane fermentore, od materijala koje proizvodi firma GLS iz Austrije. Mnogo paznje posveceno je obez bedenju pouzdanosti rada_postrojenja Tako, pored svakog daljinskog uprav- Hanja ventilima posto i ruéno, cime je omoguéeno brz0 reagovanje u sluéaju otkaza Ukupna investicie bila je oko 6.5 Me i obuhw 1 sve troskove. Vek postroje nja je vige od 15 godina, ali se neki delo Vi, kao Sto je kogenerativno postrojenje, Feed-in tarifa 2a lek tridnu energiju proizvedenu iz biog W Sloveniji iznosi oko 16 ct/kWh, Vlas:Sl. 4.7 Kontrolno-upravijacka soba za kontinualno pra¢enje rada postrojenja nik je ekonomske efekte ocenio povitiv ‘no, jako je prosla godina bila nepovoljna, bog visoke cene supstrata 4.13 Poljoprivredno biogas postrojenje- Hrvatska Prvo biogas postrojenje uw Hrvatskoj iz- ‘gradila je u Ivankovu poljoprivredna za: druga Osatina sa sedistem u Semelicima (wwwaosatina.hr). Ova privatna zadru ga sa 340 zaposlenih poseduje oko 2300 ha zemlje, a njeni kooperanti obraduju ‘oko 10.000 ha. Bavi se ratarskom i sto- éarskom proizvodnjom, veletrgovinom i Irgovinom na malo, proizvodnjom sto Ene hrane i izradom i prodajom sirko: vih metli Farma ima oko 2.500 grla gow daje oko 500 kW.. Drugi supstr laga cele biljke kukuruza i otpad za kukuruza, Razmatra se i koriséenje sila de drugih biljnih vesta, Cena silaze osei wl cene zrna kukurwza, Ij, zavis a krede se u granicama a7 do 43 @/t, Eek triéna saga postrojenja je 2 x 1 MW, termigka 21,3 MW Prema izjavi domagina Bogdans, dipl. oec, gradnju su reali vali sami, uz podrsku jednog struénj ka koji je na gradnji biogas postroje radio u Austriji, Koriste kogeneratl na postrojenja firme Jenbacher, u ko tejnerskoj izvedbi (6. 4.10). Na moto ma se svakih 2,000 sati obavija redov odriavanje, a ovekuju da ce general remont uslediti nakon oko 40.000 s rada, Godiinje rade oko 8300 hy ugh nom pri nazivno} elektriéno} sna. U fazi izgradnie je jos jedno posta nie iste konfiguracij i veligine, u meg Tomasanci. Za to postrojenie predvk no je da se toplotna energija koristh proizvodnju bioetanola, Toplotna energija se, 20 sada, kor wom za suenje ostatka ferme gla cije, nakon njegovog ocedenja, Predy se da se ovaj materijal oboga vanjem hemijskih mikroelemenata kauje kao humus va eveée, ‘Teena faz Juri gradnje je staklenik povesi povrlarsku proizvodnju, koji J\icnosti koristti toplotna ene- postrojeniay 4 — SL. 4.8 lzgled biogas postrojenja u vankovu i koristi kao dubrive, U _tarifa), za postrojenje ovolike snage je ‘oko 18 ct/kWh. Vrednost investicije za 1 MW procenjuje se na oko 35 Me, Ugo: vor 2a isplatu feed-in tarife potpisan je nna dvanaest godina vreme povrata investicije tri do éetiri godine. a procena je da je cena za elektrignu ene- nu od biogasa (feed-in $1. 4.9 Fermentori na farm u Wwankowuox Sl, 4.10 Kogenerativno postrojenje u kontejnerskoj izvedbi Jenbacher, elektrigne snage 2x1 MW 4:14 Zbrinjavanje komunalnog évrstog otpada - Nemacka U okolini Kelna, na lokaciji sanirane eponije Leppe, nalazi se 1 biogas po: strojenje za_zbrinjavanje komunalnog organskog otpada anaerobnom fermentacijom uw kombinaciji sa komposti njem, AVEA. Na istoj lokaciji izveden je projekat Metabolon, u okviru kojeg je, a deponije i izgradnje postrojenja AVEA, izgraden i edukativno: istrazivacki centar koji pokriva gotovo sve vidove obnovkivih izvora ener je. Na povrsini nekadasnje deponije, i ‘graden je i sportsko rekreativni cent Gime je nekada nepopularno podrui postalo privlaéno za posetioce. Postrof nije je u pogonu od 1997, a izgradnju je nansiralo komunalno preduzeée Za 2b njavanje otpada regiona Leverkuzen, Na postrojenju se godisnje zbrin va oko 37.000 t otpada sakupljenog pi ‘marnom separacijom u domacinstvin a ukupno oko 55.000 t ukljucujuci i o |. 4.12 Organski otpad pre anaerobnog tretmana (a) inakon kompostiranja (b) lenih povrsina, Ovaj biologki | otpad sakuplia se sa podru Jenn ivi oko 500.000 stanovni: postrojenje sastoji se od dva Jono fermentora zapremine po Drganski otpad se usitjava, \) se metal | krupne nedistoée, i om da se postigne sadréaj Masa koja ulazi u fer i808 postrojenje sa dva mentore predgreva se parom iz gasnog kotla u kojem se sagoreva deo proizvedenog biogasa. Postrojenje je kontinual no i jednostepeno, jer se pripremljena masa u odredenim vremenskim inter valima paralelno ubacuje u oba fermen tora gde se u proseku zadrZava oko 30 dana. Fermentori rade u mezofilnom re- fimu, na temperaturi oko 40 °C. Mesa- nje u fermentoru postide se komprimo: vanim biogasom koji se ubrizgava u dno fermentora Iz tone svereg supstrata u proseku se proizvede oko 120 Stm* biogasa, za preminskog udela metana 40 do 65 %. Proizvedeni biogas skladist se w fer torima, posto je efikasna radna zapremi nna njima 2.600 m’,a nakon toga koristi u tri kogenerativne jedinice sa gasnim motorima ukupne snage 147 MW, vedena elektriéna energija isporucuje se u javnu elektrigna mreéu, a toplotna ko: risti za grejanje poslovnih i radnih pro: storia na lokaciji Ostatak fermentacije ima sadréaj Pre odlaska na kom: postiranje, presama se dodatno izdvaja suve mase oko teenost, te se postive sadréaj suve mase 35-37%. Kompostiranje se sprovodi za debavanjem mase 10 dana u tunelima na temperaturi 60 °C, pri Cemu se ostva ruje dopunska higijenizacija, Na krajSl. 4.14 a) Objekt za privat ke ‘ostatka fermentacie; c) Tunel za transport ost = Bioflter za odstranjivanje neprijatnih mirisa u procesnom vazdul Investicija je i pribatljivo s obzi enja i plastike akon toga je se obavlja separactja kan na rotirajucim sitima. ‘Tek Kompost spreman za distribuciju po po- njeza anact Ijoprivrednim parcelama Poseban problem predstavija bri javanje otpadne vode koja se dobija se bija oko 90 elt. ceni7 elt ‘nje mora da SL. 4.15 Tuneli za kompostiranje paracijom, a ima je oko 4o % w odnost na koliginu dovedenog otpada. Zbrinja va se u postrojenju za otpadne vode koje se nalazi u blizini postrojenja, a potre tno je da se pokriju troskovi transpor anja. Osim otpadnih vous, tai arin vodi se raéuna 1 0 neprijatnim mirisi a, Zbog tog ter kroz koji prolazi vazduh tunele za kompostiranye je izgraden | bioloski fil hapusta karo comunalnog évrstog otpada; b) Objekti za prinvat i pripremu atka fermentaciie ka kompostiranju o) Joni tretman i kompostiranj komunalnog organskog otpada, Subv ionisana cena 7a isporucenu elektrién jju iznosi oko 16 €c/kWh. njavanje organskog otpada preduzeée d Wa je zabraneno deer ikomunalnog otpada i njegovo 2brinj eredina drugi nacin, Jd St. 4.x6 istovar organshog otpada ll — eal M1 4.7 Pojernni bunker za organsk otpad i sdvajanje kruprih delova 1 nakon kompostiranja ane Krupn eh Jol preduslova je da postoji primarna se nosila oko 10 Me, Stoel) otpada u domacinstvima, fabri com da sedi postr | drugim mestime, 2a odvajanjem hoy otpada, To se primenjuje i pa je pored spalionice komu i oipada, MVA Pfaffenau, u okvi Hj Unweltentrion Simmering, sagrade inje za zbrinjavanje organskog Za abe wi ee eee MAMMA scrooira etnaten Bipphoyctpaias nave kote do. Bs cxorae, banicat men Or 14.15 Zbrinjavanje komunalnog ny ‘sti ili teéni, dovodt se evrstog otpada ~ Austrja Siete barton, s pre oh Bivies jor preraduje. Prva sey By. u prijemnom bunkeru Vk ono sto moze da ide procesiranje prebacuje seu sh 47, desno) 1.18), Sleci odvajanje ratils primesa, Na kraj homogenizacija i higigeni 0. prijern bunker Sl. 4.18 Postrojenje za separaciju otpada zacija. mase, koja je tek nakon toga pri premljena za fermentaciju Od organskog otpada godisnje proiz vede se oko 1.2 miliona m’ biogasa. Do- bijeni biogas se preéi8éava bioloskom de- suumporizacijom, te se koristi kao gorivo za vrelovodni kotao, Proizvedena toplo: tna energija koristi se, osim za procesne potrebe postrojenja, za grejanje oko 600 domacinstava Ovakav tip postrojenja znatno je Zeniji od proseénog poljoprivrednog S postrojenja. Razlog za to je kor' Seenje raznorodnih supstrata koje sadr. Je rarligite primese, koje ometaju pro: ‘ees anacrobne fermentacije. Takode, problem predstavlja i ostatak fermen: tacije, Koji ne moze da se deponuje bez ivnog uticaja na Zivotnu sredinu Sve navedeno usloznjava konfiguraciju biogas postrojenja, a time i znatno po- veéava cenu, Ovde je osnovni cilj zbri njavanje otpada, pa se vecina prihoda ‘ostvaruje naplatom usluge za zbrinja vanje otpada,4.2. PRIMERI IZ VOJVODINE 4.24 Preéiséavanje industrijskih otpadnih voda, Alltech Kompanija Alltech Fermin AD u Senti, kao drustveno odgovorna kompani: ja, reila je da sprovede zbrinjavanje ot padnih voda, koje preostaju nakon ko: riSéenja melase za proizvodnju kvasca. Pri preéi8éavanju. otpadne vode koja sadrJi organske materije, primenom anaerobnog tretmana proizvodi se bio gas. Kapacitet postrojenja_ dimenzio: nisan je za pretadu 2500 m* otpadne vode dnevno, a trenutno se preciséava 1.800 do 2.100 m'. Otpadna voda naj pre se pumpa do acidifikaciono/pu- ferskog rezervoara u kojem se odvi ja samo proces hidrolize. Nakon toga, yoda odlazi uw dva. anaerobna fermen St. 4.19 Dva anaerobna fermentora za sizvoin biogas (a) sa Kondicionerom (0) tora u kojima se proizvodi biogas i za. veiava proces fermentacije, Prilikom: pustanja u rad anaerobnih fermentora, ‘ubagen je mul} s anaerobnim bakterija ma ra podsticanje fermentacije (inokt lacija). Uz fermentore je i kondicione koji omoguéava odr2avanje aktivnostl bakterija snabdevanjem hemijskim mi kroelementima. Nakon zavréetka anaerobnog. mana, voda odlazi u nekoliko otvor nih rezervoara u Kojima se obavlja a racija i odvajanje mulja sedimentacijo U nijima se odvajaju nitriti, amonijak druge nepoteljne materije, a ostvan se i pozelina pH vrednost. Nakon and robnog i aerobnog tretmana, dobija voda koja vide ne sadrZi organske i # tne materije, pa se bezbedno uliva kalni kanal i reku Tis Dobijeni biogas, pre upottebe ml da se preciséava, a uklanja se HS. se odvija u dve vertikalne kolone bit skim postupkom, a po potrebi se nal bioloskog primenjuje hemijsko predl vanje (radni medijum je NaOH). Dib pregiSéavanje bilo efikasno (nizak HS na izlazu), pote sorpeion} koloni odrzava tempera ‘od oko 30 °C. Nakon preciscavan)ay gas mote da se sagoreva za proizvoll cenergije ili se po potrebi privretil skladisti u éelignom rezervoart 10 nha natpritiskts 30 mbar. Ukoliko t ne move efikasnije da se iskorist produkeija prevazilazi kapacitet sl no je da sew tenja, predvideno je njegovo sagorth 1 gasioj bak U okvirw postrojenja su dva ff her kogenerativna postrojenja uid Sl. 4.20 Fermentor za hidrolizu (a), dva kogenerativna postrojenja 'ukontejnerskoj izvedbi(b), kolone za preeiséavanje biogasa (c) e:dbi, svaki po 750 kW. Za postrojenja, potrebna je zna- His bol’ina toplotne energie (enatno Hie sey kod polioprivrednih biog iogas pe log je taj Sto je sup on 1 celokupnoj zapremi Bile, koju je poteebno zagrevat, ‘To BiH energie korst se za zagrevanje Hill (ermentora i preéistaga bio BEA Yeoma malo i za grejanje red Bi pies. ote vs opotoom win laze mogué proiz ativnom, postrojenju ato je na raspolage. nage 48 MW takode, 7 bilan ovis js, boi Hier ys) pustanju w rad i dopa odnosno oko 6 t akon ocedenja ve rad na analiza St a dsteibucia po paljoprirednom zemljistu. Za sada se odlaze na gradsku deponiju, ‘Cena postrojenja bila je oko 9,5 Me ‘odnosno oko 6 Me/MW, Sl. 4.21 Mulj koji se dobija nakon cedenja costatka fermentacije dajima za pregiscavanje vode, opremu 7a preciicavanje biogasa, kotao 2a star tovanje i podriku rada postrojenja, do datni rezervoar za skladistenje biogasa i jgasno baklja|.2.2 Preéiséavanje industrijskih otpadnih voda, Carlsberg, roizvodnje piva sa proizvodnjom biogasa. Dnevne koligine otpadnih yoda znatno oscil, u zavisnosti od trenutne prokzvo- Anje piva, jer se menja ikoligina otpadnih oda, Maksimalni dnevni kapacitet_po: strojenja za preradu otpadnih voda je2500 rm’, Obiéno se kreée do 1900 mali je 2a- crtan i ogekivani porast kapaciteta pivare Otpadne vode prvo se tretiraje he mijski, cime se uklanjaju razne Ste tne materije i inhibirajuée supstance za anaerobni proces. Zatim sledi preva da u anaerobnim fermentorima i proiz: ‘vodnja biogasa. Ostatak fermentacife iz anaerobnog fermentora dovodi se do bazena ra aerobni tretman, U aerobnim bazenima odvaja se i mulj, Koji se odla ie na deponijama, Dnevna produkejja mulja je od nekoliko do preko 10 m". Preéiséena voda po hemijskom i bio: loskom sastavu moze da se odvodi do vodenih tokova, bez stetnih posledica. Produkcija i konzum biogasa oscil: ju, pa je stoga iagraden rezervoar zapre Si, 4.22 Pogled na krov a viska biogas (b), | barone cobriog,fermentora (a) sa bakljory 28s mine 1.000 m’ u kojem se on skladisti na natpritisku. oko 200 mbar (sl. 4.23). Re- zervoar je izveden kao vardusni jastuk sa duplom membranom. Gornja mem: bbrana slu%i za zastitu od vremenskih uslova Produkcija biogasa dostize i preko 100 m'/h. Ukoliko je ona veéa od potres ba, a rezervoar popunjen, visak se sagos reva na gasnoj bakli Iz. proizvedenog biogasa uklan vodena para, nakon Gega se on sagore va u kotla prilagodenom za sagorevanjel ‘mefavine prirodnog gasa ibiogasa. Tim se potrosnja prirodnog gasa, koji se kot sti za proizvodnju piva, smanji 7a 10 4 15 % na godiénjem nivou. Postrojen je projcktovano i izgradeno pre uvo nja feed-in tarifa za elektrignu encrgi iz OIF u Srbiji, Tada izgradnja kogenet tivnog postrojenja nije bila isplativa, je to jedini razlog zasto se proizvedel biogas koristi samo za proizvodniu plotne energie Vrednost ukupne investicije bila oko 45 Me, Usteda koja se ostva primenom biogasa je godisnie 1204 do 140.000 €, 310 ne bi moglo da op Sl. 4.24 Kotao nazivne snage 3,4 MW u kojem se sagoreva meSavina prirodnog gasa | biogasa | prethodnom stu ipravdana, jer se redio rad novembra 2008. Jedino je postrojenje za anaerobni tretman kanalizacio nih voda, te proizvodnju i kori8éenje biogasa w Vojvodini. Cilj izgradnje postrojenja bio je da se stabilizuje separi Fani mul) iz procesa preéi8éavanja ko munalne otpadne vode koja se ispusta u Palicko jezero,at nje komunatniby Nh yoda u Subotici view KP. Inradeno biogas postroje Hvithcnvau Vodovod i Hk es ve smanji utieaj na Hi votnu sredinu, Pre izgradnje postrojenja sprovodio se samo aerobni tretman, Na Postrojenju se sakuplja celokupna koli agorevanje obni tretman otpadne vode (¢) valja komunalnth venje Je pustenoasa (b), maginska kucica sa roar za skladistene bio St. 4.25 Anaerobni fermentor (2, reze kladistenje biog a tlogenerativrim postrojenjem (c,objekat sa postrojenjem za uguscavanje Projektovani kapacitet je .700 Stm’i au proseku se ostvaruje 2.000 Stm'Ad skim udelom me biogasa, sa zapremin: tana oko 60 4%, Iz biogasa se odstranjul HLS. Zapremina rezervoara Za biogas jf 600 m* Na postrojenju su instalirane dve Kf im moto sina otpadne vode iz, Grada Subotice (in ddustrijska, kanalizaciona i atmosferska), koja u sebi sadréi oko 1 do 2 % suve ma: terije. Dnevni kapacitet prerade postro Weve pregiséavanjem komunalnih voda iznesi samo 67 cé/ og toga se celokupno proizve- Kina elektriéne energie iskori jon elektriénih magina na po: \ preciséavanje. Elektri¢nom iz biogasa pokriva se 60 % |. 4 preostalo se obezbeduje iz jenia je 36.000 m’. akon sakupl padne vode, pristupa se aerobnom tret manu i smanjenju koncentracije nitrata i nitrita, bioloskim postupkom. Sledi gra- vitaciona separacija évrste i teéne faze w nnckoliko kruznih betonskih rezervoa ra, Separirani mulj, 6 % suve materije u sebj sadr#i veéinu organskih materi e nadalje tretira nja Komunalne ot nt rnerativne jedinice sa. gas a, shage po 313 KW,. Za sagorevanit nergetsko kori8éenje celokupne kel ogasa dovoljno sede. Toplotna energija se, potpunosti, koristi za ragre »bnih fermentora, te nema istribuciju. okolnim 1 obezbedenje potrebne Hie a rad Fermentora, uw JV 1 gasni kotao, koji take. ine proizvedenog, jedno postrojenje, pa i ono radi sa dd 50 kW, dok je dru minim uginkom, Prema uredbi (Anonim, cena elektrigne energije iz. biogas ja otpadnih voda. On ‘u dva anaerobna fermentora zapremine 2004 reva | proizvedeni bio. aad ' Incntacije presovanjem se |i sadrZaja suve materije oke obija 40-50 m! ove na deponiju w ne rojenja. U buduc host-njegove distri Pollopriveednim parcelama, ploalike t deugily nedistoca a a u evEstoj faz, ne generatororn (0), Atasni motor sa gene Sl, 4.26 Kogenerativno postr sare ot Sl, 4.27 Komunalni kontejneri za sakupljanje évrste faze nakon zgus¢avanja (2), ‘odlaganje éveste faze na deponiju (b) U biogas postrojenje za. pre: je mula ulozeno je 8 Me, sto iznosi 12.800 e/KW,. Postrojenje je finansirano kkreditom i donacijama EU, 4.2.4 Biogas postrojenja u izgradnjt U ovom potpoglavu opisana su biogas Postrojenja u Vojvodini koja su uw trenu- ‘tu izrade ove publikacie (juli 2012), bila w faz izgradnye. Nave vne ka su nyihove osno- akteristike i koriS¢eni supstrati. Poljoprivredno biogas postrojenje uliandzi U mestu lland7a nedaleko od Alibunara, firma Biogas Energy DOO, iz. Beograda gradi poljoprivredno biogas postrojenje ukupne instalirane elektrigne snage 3.6 MW, Planirano je da se kao supstra- {i koristi oko 50.000 t silage kukuruza i oko 34.000 t svinjsko stajnjaka godis nije, u kombinaciji sa manjim koliginama drugih energetskih biljaka skog otpada iz prehrambene industri je, Pre tala toplotna energija koristice 1 74 susenje poljoprivrednih proizvoda, 1a grejanje plastentka | 2aje ostatka fermentacije. U vreme izra € ove publikacif, jula 2012, gradevin- «i radovi bili su u toku. Planirano je da tudu zavréeni do oktobra 2012, nakon 2ga Ce se pristupiti montazi i pustanja costrojenja w rad, ‘oljoprivredno biogas vostrojenjeu Vrbasu F okolini Vibasa, firma Mirotin-Energo 300 iz Vebasa na pojoprivrednom dobru ava Kovaéevié AD gradi biogas postroje Je instalirane elektrigne snage1 MW, Kao upstrati koristice se oko 27000 t govedeg tajnjaka i 10.000 ¢ silage kukuruza_go- Iiinje. Planirano je da se narednim faza- na projekta biogas postrojenje prosiri do MW,. Toplotna energija koristige se 2a srejanje i hladenje bolnice u Vrbast, stam- >enih objekata w blizini postrojenja kao i sbjekata na lokacii postrojenja. U vreme zrade ove publikacije, gradevinski rado~ Fi bili su pri kraj, a isporuka i montaza spreme je u toku. Pustanje u probni rad alanirano je 7a avgust 2012. Poljoprivredno biogas postrojenjeu Curugu U Curugu, « okolini Novog Sada, firma Velvet farm DOO iz Curaga na farmi kava muzara gradi biogas postrojenje instalirane elektrigne snage 635 KW. Za proizvodsju biogasa godisnje ée se koristti oko 19.000 t govedeg tecnog stajnjaka, 9.000 t govedeg évrstog stajnjad kai 4.500 tsilaze kukuruza. Od ostatka fermentacije predvideno je da se godis nie proiavede oko 2.000 t organskog du briva. Toplotna energija koristige se 2 arejanje plastenika i proizvodnih i po slovnih prostorija na farmi. Planirano. da se postrojenje pusti u probni rad s inom 2012, 5. BIOGAS POSTROJENJE OD IDEJE DO REALIZACIJE \ realizaciju biogas postrojenja potrebno je da investitor postuje odredene kora: ke, pri demu moraju da se ispune svi tehnizkii pravni zahtevi. Tehnicki zahtevi »pisani su u drugim poglavljima, Pravni zahtevi za ingradnju biogas postroje yo 0 specifignt i treba u potpunosti da se ispune. Najvadnije je da investitor dobi Jr status povlascenog proizvodaca ida sklopi ugovor o otkupu elektritne energie sa Nek oprivredom Srbije po povlascenim cenama (feed-in tari), §)) DUAGRAM TOKA REALIZACE BIOGAS POSTROJENJA Poljoprivredno biogas postrojenjeuBacu U industrijskoj zoni u Bacu otpotela ingradnja biogas postrojenja elektrit snage oko 4 MW u koje je investi slovaéka kompanija Enesco. Wjoqcom toka (ow char’), koji obub: alo shtivnosti, dokumenta i donogenje Julluks, jeste dobar nagin prikazivanja Wiup ha realizacije biogas postrojenja, 1s! pomoci je svakom ko se u takvu in Soot upusta, Primenjuje se w mno- om Jima, ovde eiskoridéen da na WW) nacin prikaze ono sto je po: |i bi se od ideje dosto do reali We S\vuktura i delovi dijagrama toka definisani su nacionalnim standardom Obrada informacija - Simboli za dijagra- ‘me sistema obrade informacija, a ne raz. likuju se od medunarodno prihvacenih. ‘Znasenje pojedinih polja prikazano je w tab. sa. Polja u dijagramu toka povezana su Linijama sa strelicama, Kojima se upucu- je na redosted odvijanja aktivnosti ina ‘osnovu koje aktivnostiproistige neki do- 1 oaCenje simbota ~polja koriséenih u djagramu toka, prema SRPS A.F0.004 yo | Nasi objatnjenjesimbota Granitno mesto~Pcetak il ka aktvnest na | primer: pozetak gradne pstrojenia ili prekid aktivnost zog ocene da nije ekenomski opravdano. Operacija— Svakaaktvnost hola se sproved ‘a primer prkuplanje ponuda,prjavvarje za sredstva, pauline dovvola it ment filo koji dokument potreban 2a acu objekta, na primer: odabrenjelokacie, ‘ygowor,doavola za gradu, zaps td ‘Odluka Mesto donotenj odlke,nastavane popravjanje, odustajan e od dali aktvnosthpeau obijanje energetske lokaciske d spaearnthagoer teborkonsultanata ‘ nm ‘ee eeuna | [stenndinto a = 1a dobijanjeenergotske Ze | ___Hlokaciske drvole uematrane idle, ae $iisanje otviihusova kadija ‘acy eptnajenare_| faspolotiekolitine stake | ‘ale potenciaine srovine Da Raspisivanj tendera, iabor projektanata i sklapanje ugovora Wales ne stud rikuplianje potrebne dok Pi pdnodene ahteva 72 obijanje upotredne dozvole | __}_____ ; Dobijenjeupotrebne dowels, —|__[upoteba dorvola lata obaveza prema uEovory —— nansiranja, te istov a dobilal najpovolniee povpnibo ne dokument 7 Wa Sonn ke pia 2 ve enone ie vodenje radova moze da se raat ja paralelno § ieradom prethodni ment. Dijagram se negde deli na dva aia juje se wko- ¥¢ Istovte ee etenbuhs mawuienostl Aijaiavodlivosti, dime bi bio ubraan rad na glavnom projektu. U ovoj publikacj, hog pojednostavlenj, to nije koiséeno, Ovde prikazani dijagram toka je po jednostavljen, mada obuhvata sve naj vaznije element. Posebna panja mora «la se posveti preseénim tackama, dono- Senju odluka, te da se na vreme odluti © eventualnom odustajanju od projekta, Sto se kasnije odustane, investitor ima \e troskova. Ipak, bolje je da odusta- ve 1 Kase, nego da zapogne znaéajni- js ulaganja w objekat, koji nege biti pro- ‘abilan, Tako, na primer, bilo bi bolje «1y se odustane nakon prethodne studije honomske izvodljivost, ukoliko ona da negativne rezultate, nego konadne sill je izvodhjivosti. U drugom slucaju je po c vremena i stedstava Prvi i najznacajniji korak jeste da ve pribavi lokacijska dozvola, t. da se pro: veri dali je gradnja na odabranoj lokaciji dozvoliena, Lokacija bi trebalo da bude tu posed investitora, ili da on ima ugo: Yor 0 dugotrajnom zakupu. Druga mera jeste provera energet skih_uslova, odnosno prikljuéenja na mreiu elektrodistribucije. Ukoliko je esto priklucivanja znaéajno udaljeno, to move odlucujuée da utige na ekonomske pokazatelje, jer su ulaganja u daleko- vod visoka, tro¥eno vi 5.2 POTREBNE DOZVOLE I DRUGA DOKUMENTACIJA 4 gradnjuenergetskih postrojenja, osebno onih koji se ubrajaju u privile jovane proizvodage elektriéne energije, Jove wobigajenih i opstih potrebne su | lruge, specfiéne, dozvole i dokumenta, Na prezentaciji koja je prikazana na nici Saveta za biomasu Pokrajinskog fehiclarijata za energetiku i mineralne sijovine, 2010. godine, Dréavnisekre J) Dejan Stojadinovie prikazao je ak- {iyo u oblasti obnoviivih i2vora ene- Wie njegovo} prezentaciji navodi se, \) pogled potrebnih: dozvola, sledece {evr ct0 iz Power Point Presentation) Zohon 0 energetich (SL glasmik: RS Wo) lon 27 detinise J Hiveetska dozvota se peibavtja za Hjgrulni t rekonsteukeiju objeka {0/0 proizvodnju elektriéne energi Je sige preko 1 MW-izdaje Mini Mwrstvo rudarstva i energetike (ovo Ministarstvo jeu marta aon, wkinw e je w okvirw Mi nistarstva za infrastrukturu i energe tiku, + Za objekte instalisane snage do MW-gradevinske dozvole izdaje Jokalna samouprava (male hidroe- lektrane, elektrane na biogas, solar ne elektrane, elektrane na deponijski 4a, elektrane na biomasu U okvira Ministarstva rudarstva 1 energetike izradena je publikacija u kojoj su navedena potrebna dokuumenta za energetska postrojenja (Lepotié Ko- vavevié i dr, 2010), a moze da se nade na sajtu_ ministarstva koje pokriva ova oblast (do marta 2001. Ministarstvo ru- ddarstea i energetike, o€ekuje se prome na naziva i nadle?nosti min avgusta 2012). Prema ovo}. publikaciidetinis srupa dozvola i drugih dokumena 1+ Informacija © lokaci 1-2 Pribavljnje energetske dozvoe, tarstava odinstrstv0 28 iia | | | Nije potrebno sa eneget aw. | Nijepotrebno Opi | pups gore | esom | : instarstvo 29 tee isis! | nt, insta = i es we | infrastruktura Opi | pugorotn ugovorsa | ; | £PS-om | | | sinistartvesvorne | T psenias Geant | i. cenergetik (AERS) yew | inrestritarat | Pestemog ever Ostala dokumenta koje treba pribaviti i everett | “plant | vtivmost su Tatar eptlacvarong Mesa Pribiljane energeskedorvole Lokacijska dozvola, Uslovi za prikljugenje na. elek- troenergetsku ili mrezu daljinskog grejanja Formiranje gradevinske parcele. Vodni ustovi. Dobijanje lokacijske dozvole. Gradevinska dozvola, Procena uticaja na Zivotnu sredi nu Procena uticaja na Zivotnu sredi nu) Procena uticaja na Zivotnu sredinu Fehnicka dokumentacia, 10g Mi tata 2011. promenenje naz roy Mints MENA: Ure saciavanja ove public ‘na, aocekujesepromena nazis josnije bla eu 2072 Vad Repub Sibejo8 ne remintastava i jedeca dv Aktivnosti zapoéinju sa sledeca d dokument 2borTokaci, uvidu vada planske dokumente i informacija 0 To ‘iii Energetska dozvola. e dozvole. sribavijanje lokacijske doz >ribavlfanje gradevinske dozvole. denje objekta seibajanje upotrebne dozvele formacija olokacj preeerrerane TT ie ken saiaaiali )) Komentarr bal 7 {Wo se primecuje, potrebna su brojna went | dozvole, Pazhivim éitanjem JAY) se nedoresenost relogi¢nosti povlacenog proizvodaca i ugovor 1 Kraju, ada je vee gotovo 1 publikacit se il da licenca mora da se dobije 4 2a Rok 8 dna = Voda saglasnost i tehnigka kon trola projekta. = Gradevinska dozvola ~ Upottebna dozvola ~ Tagradnja objekta = Tehnicki pregled i upotrebna dozvala, ~ Koncesia ~ Dobijanje licence ~ Odbobrenje za. prikljugenje elektrane naelektroenergetsku mretu, = Odobrenje 7a prikljutenje elek: {rane na mre za distribucija toplotne energie, ~ Sticanje statusa_povlaiéenog proizvodaéa, = Ugovor o otkupu elektriéne ene- alle Postrojenja nazivne elektrigne snage do 1 MW, sto ranije nije bio suds, Preporuc je se potencijalniny pribavla tuju nade stalno Jednostavjenju post restitorima da pre a dozvola jos jednom konsul fe, Jerse ova oblast Gemu se te2i po: ka,liko se od lokalne elektrodis- ce ratradi energetska saglasnost, moze da bude zbunjujucis mi nadlezni, A to bi trebalo da je xd pevih koraka, znacajan 7a pro ‘oskova investcie, sa velikim uti- tna rezultate studije ekonomske iwosti. Dok se ovakve nedorete- te razrese, svaki potencijalni in + u biogas postrojenje sreSée se sa te problema, sto fe da ota | pi realizacju Bese jednom problemi pra ‘lozvola 1 dokumentacie ree, inve mora da bude svestan da je 1 jotrebno mnogo administrativnog iin da seme daw pret spisku nema pomena o merama za “Thora a ane bi sluaj logs Sjenja sigurno imale svoje spec Sti, One ovde nisu navedene jer se ce za sva postrojenja, mada je shu- vodlnje i koriséenja biogasa spe- ea) proizvodnje i koriséenja biogasa sp a mjama Cak iw velo uredenim sem} ox poéetka aktivnosti, do. kompletira- nja dokumentacije, prode vie meseci: To move da wie ina prethodne prose ne izvodljivost, jer se ustovi kupovine ‘opreme menjaj a ukoliko se finansiska Stedstva ranije angazuju, troskovi 20.n}- hhov otplatu rastu, jer do pozetka proiz~ vodnnje nema prihoda. Detaljna uputstva za izradu. pretho- dine studije tehnitke i ckonomske izvo- Kao i izradu idejnog-general- 6. ZAKLUCCI nalnih ajivosti, a ! Medu najpovolnijim supstratima rojekta bige obuhvaéena stuxlijom: spovoljnijinn sup 08 Sie jenje - Uputstvo za izradu 1 proizvodnju biogasa je stajnjak, évr- ll \ ii teémt, jer se najéesée koristi sa vla- \ite farme i besplatan je. Njegovom pre- ‘uclom u biogas postrojenju ostvaruju se \ sestrukt pozitivn efekti i doprinos za \i\ Zivotne sredine. Koligine stajnjaka lovoline za ostvarenje biogas postroje- 0 pribvathive elektriéne snage (150 kW | ise), raspolozive su na malom broju ‘Zbog toga se kao supstrat doda- $e, Koristi energetsko bile Dstatak fermentacije je nusproizvod ivodnji biogasa, a najéesée se kori- » dubrivo. U njemu se nalaze biljna ‘nvoniva t organske materije, te se vraéa- ‘jen na poljoprivredne povrsine dopri- 9) ocuvanju plodnostizembjita. Jedan Wl nacina upotrebe ostatka fermentaci Jp jote da se nakon separacije i susenja oir cvtu pelet il briket, te da se kori- Mi hoo Cvrsto gorivo, prethodnih studija opravdanosti sa ‘merom za jedno biogas postrojenie, ij jnradu finansira Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Pred vyrideno je da studija bude dovrsena i stupna javnosti do kraja 2012. godine. U sacvijeni 2 Ke Wii clektridne i iicenje biogas koristi 7a kombinovanu proiz toplotne uu kogeneracii na Wea dobija tu Srbiji, ednosno Vojvo I, nokon uvodenja podsticajnih e worudenu elektricnu energi feed: roizvodnja i koriséenje biogasa ima vikestruke pozitivne efekte, sa stanovista ‘zastite Zivotne sredine i primene obnovhivih izvora energije, te podrske nacio ‘nalnoj ekonomijii razvoju ruralnih oblast polioprivrednu regiju. Koriééenjem biogasa za proizvodnju elektriéne i toplotne ene ‘gile u Vojvodini doprinosi se i ostvarenju zahteva Direktive 2009/28/EC, te nacio- jeva definisanih Zakonom o energe To naroéito odnosi na Vojvodinu, in tarifa, Najvisi stepen zrelosti za pri: ‘menu u praksi predstavijaju kogenera tivna postrojenja sa motorima SUS, a dodatne prednosti su sto se njima po- stiZunajvi8i elektrigni stepeni korisno: sti, a visina investcije je najniza. Koriste se dva tipa motora, gasni Otto motori i dizel motori sa inicijalnim paljenjem. U buduénosti moze da se o¢ekuje primena i drugih tehnologija koriscenja biogasa, akon dostizanja tehnigke zrelosti i sni- enja cena investicija. Koriscenje biogasa u trigeneraciji, na primer za hladenje imleka, moze da bude isplative ukolike se dobiju subvencije a investiranje u ap- sorpeione rashladne masine, Kod kogenerativnih postrojenja sa ‘motorom SUS, toplotna energija. sadr- Zana je w rashladnoj teénosti i produktima sagorevanja. Termitka snaga je 10 do 30 % veéa od elektriéne. Do 30 % od tukupno proizvedene toplotne energije iskoristi se za grejanje fermentora i even. tualno mesaca supstrata. Preostala koli dina na raspolaganju je za druge prime Treba teziti tome da se iskoristi sto Vike toplotne energi ava dobit, U najvecem broju sludae tetko je ost J iskorideenje¢ energije. Najpovolinij shugaj je nje toplotne energie za tehnolo- rebe, kod kojih su potrebe ujed~ Cesto se toplotna energija ko- grejanje oblizngih stambenih ilt nih objekata, staklenika, kao i 2a + poljoprivrednih proizvoda, Po- ‘a toplotnom energijom su sezon- neujednatene, pa se ne iskoristi 1 30 % raspolozive. azani primeri dobre prakse bio istrojenja, iz vise zemalja u okruze- Austrije 1 Nematke, pokazali su da iguea uspesna provvodnia i Kori- * biogasa, ali da postoje i problem 1 feed-in tarifa u Srbiji je na nivou ih zemalja u okruzenju u Kojima se + tehnologiia uspesno koristi, sto bi Jo da omogui rad sa pozitivnim fi jjskim efektima, Proizvodnia bioga- industrijskog i Komunalnog otpada ssebna oblast, a pri tome je priortet sjavanje otpada, a samo u poxebnim sjevima dobijanje energie Spisane su osnove proizvodnie i ko~ shia biogasa. Ove informacije nis ‘line da bi neko samostalno projek: wo i izgeadio biogas postrojenfe. Za to ctrebna pomoé struénih pojedinaca eduizeéa, koji vee imaju iskustva i re ince. Dat je uproséen opis realizaci- siogas postrojenja, od ideje do puta ‘urad_ Prvi korak bilo bi sagledavanie cencijala, provera pogodnosti lokacij, moguénost prikljucivanja na elektr 41 mreiu. Mogueénost i cena prikhi aja na mrezu move da bude od od juceg uticaja na izvodlivost projekta sgas postrojenja Poseban 70d 4 biogas postrojen) ih dozvola i drugih dokument ‘ak prilikom ostvare: 0 jeste prikupljanie Yreme 2a njihovo pribavljanje ponekad je neopravdano dugo. Dugotrajno pri- Kcupljanje dokumenata i dozvola utige na realizaciju i ekonomske pokazatelje po- Strojenja, To je bio problem i u drugim emijama, kada se zapoéela izgradnja prvi biogas postrojenja. U ovo} oblast Yobro bi dosla pomoé drZavnih organa ‘od lokalne samouprave, do republickog rnivoa, Od velike pomodi bila bi izra- dda jasnih uputstava od strane institu ja koje su zadutene za adavanje dozvola 7 dokumenata, na svim nivoima ‘Kao i prilikom bilo kojeg drugog in vestiranja, najpre mora da se procent it~ Yodlivost projekta, Drustvena Korist | tticaj na Zivotnu sredimu su pozitivni, ali treba da se sagleda tehnigka i eko- rnomska izvodjivost. Ova faza rada na projektu treba da se prepusti struénim Beobama ili institucijama. Bitno je da focene budu realne, da bi se sa sigurno seu i Blagovremeno odio © nastavkt ili prekidu rada na projektu. (Otekuje se da se na drZavnom nivol vyodi raéuna 0 daljem razvoju biogas te nologie i izgradnyi postrojenja w Stbijt Vojvadini. Zato je neophodno da se e jn tarife za isporuéenu clektriénu reiu povremeno menjaju kako bi o gueile iplativ rad biogas postrojenf Dodatno, potrebno je tezitt | uvoden| ‘bonusa, kojima bi se podsticala ene ska efikasnost, na primer, sto vece is riscenje preostale toplotne energile Koriséenje obnovljivih izvora ¢f rplie se podriava, a ocekuje se da 6@ tuducnosti podrika biti jos znacah ‘Veliki broj banaka ima posebne poy nosti24investiranje w oblast enetyel sfikasnost i koriicenja obnovbivi energie APSTRAKT limatske promene, veéim del » vecim delom prouzrokovane pojaéanim efektom staklene bait kao {manne eer fos goriva,pokrenul su brojne se aa pattem nivou edn ete Lrienj chnodivhivra energie (OIE Berar une irktvom 209//EC deta defini cijevew ov alat ilavno je, da uw EU do 2020. godine udeo OLE u potrosny we najmanje 20 9%, da se bar 2 1 Fir (Renee Ene es Sourees, RES), toga se ova Diektva i namera nav ot | RES 2030, Ra nj civ Diretiveobavera je 7a se lice, pa one Roe to Zelda peta Republika Srbija seobavezala dasledi politika Evropske unije, te su sprovede nue Konkretne mere podrske proizvodnji | KoriSéenju OLE za proizvodnju ,2elene* clcktriéne energije. Time su. ostvareni ‘onovni preduslovi za ekonomski ispla- \ivu proizvodnju elektriéne energije iz Ob, jer za Isporudenu elektriénu ene- ‘yy Wjavnu elektriénu mrezu mogu da we dobijufeed-intarife. iedna vista OIE je biogas. Poseban 1a) proizvodnje i Koriséenja biogasa Jestesprecavanje emisija metana, gasa koji is na poweane a stake baie (inicnzitet je 23 puta veei od uglien-dio Mk Tod, rita eg kno visa, majée8€e se proiavodi elektriéna ‘ier te Se 4 time doprinosi realizaci Ji jostacienih eiljeva, Dodatni pozitivan Be sarge asta cep jib ririsa, spreéavanje zagadenja zem Ws strrth vd, Osta se po Wilin! socio-ckonomski efekti, podstice Fiat r2v0), bole koristeHudski i mate Fini resursi na Fokalnom nivou, vvergetskog aspekta, biogas se st He nijpovoliniimgorivom, Motor vorilo koje kao gorivo koristi biogas do: bijen kori8éenjem supstrata proizvede nog na jednom hektaru, moze da prede vvige kilometara nego kada bi koristilo druga goriva, proizvedena s iste povr Sine. Razmatranje energetskog poten- cijala biogoriva proizvedenih na poljoprivrednim povrsinama, od posebnog je magaja, jer su one ogeanigene, a vodi se raduna i o tome da se time ne ugrori proizvodnja hrane ‘Ova publikacija predstavija jedan od rezulataprekograniinog projekt TPA, na kojem uéestvuju Univerzitet u dinu ho ghvai kori Unter Novo Sadu ~ Fakultet tehnickih nauka kao projektni partner. Naziv projekta je Establishing the cross-border develop- ‘ment of biogas industry via joint deter- ination of biogas potentials, educa- mn, research and innovation, Rukovodilac projekta je Prof. dr Kor- nel Kovacs, Univerzitet Segedin, Dobs ‘a inradu ove publi kacije je Studija © proceni ukupnih po teneijala | moguénostima proizvodnje | koriééenja biogasa na teritoriji apne, diju je izradu finansirao Po: Você também pode gostar
Freakonomics Rev Ed
No Everand
Freakonomics Rev Ed
Steven D. Levitt
Nota: 4 de 5 estrelas
4/5 (7836)
The Hobbit
No Everand
The Hobbit
J. R. R. Tolkien
Nota: 4.5 de 5 estrelas
4.5/5 (24584)
The Hobbit
No Everand
The Hobbit
J. R. R. Tolkien
4.5/5 (25084)
Revistas
Podcasts
Partituras
The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life
No Everand
Mark Manson
4.5/5 (19989)
No Everand
Mark Manson
4/5 (5782)
Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It
No Everand
Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It
Chris Voss
4.5/5 (3264)
The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition
No Everand
The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition
Stephen R Covey
4/5 (2475)
American Gods: The Tenth Anniversary Edition
No Everand
American Gods: The Tenth Anniversary Edition
Neil Gaiman
4/5 (12941)
The Handmaid's Tale
No Everand
The Handmaid's Tale
Margaret Atwood
4/5 (13163)
Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution
No Everand
Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution
Stephen R. Covey
4/5 (2391)
Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy
No Everand
Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy
Stephen F. Kaufman
4/5 (3321)
Good Omens
No Everand
Good Omens
Neil Gaiman
4.5/5 (12001)
The Art of War: A New Translation
No Everand
The Art of War: A New Translation
Sun Tzu
4/5 (3044)
Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books
No Everand
Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books
Jane Austen
4.5/5 (19653)
Good Omens: A Full Cast Production
No Everand
Good Omens: A Full Cast Production
Neil Gaiman
4.5/5 (10895)
American Gods [TV Tie-In]: A Novel
No Everand
American Gods [TV Tie-In]: A Novel
Neil Gaiman
4/5 (12519)
Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation
No Everand
Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation
Stephen R. Covey
4/5 (2385)
The 7 Habits of Highly Effective People
No Everand
Stephen R. Covey
4/5 (2552)
No Everand
Stephen R. Covey
4/5 (353)
How To Win Friends And Influence People
No Everand
How To Win Friends And Influence People
Dale Carnegie
4.5/5 (6502)
It Ends with Us: A Novel
No Everand
It Ends with Us: A Novel
Colleen Hoover
4.5/5 (5738)
The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander
No Everand
The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander
Homer
4/5 (5700)
And Then There Were None
No Everand
And Then There Were None
Agatha Christie
4.5/5 (8895)
Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)
No Everand
Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)
Emily Brontë
4/5 (9485)
The Covenant of Water (Oprah's Book Club)
No Everand
The Covenant of Water (Oprah's Book Club)
Abraham Verghese
4.5/5 (516)
The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense
No Everand
The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense
Jeneva Rose
4/5 (1102)

Biogas Tehnologija

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Biogas Tehnologija

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Você também pode gostar