ANALIZA PESME

LE CYGNE
(po Leakeyu
)Jedna od njegovih najvecih pesama i svakako poslednja zavrsena velika pesma. Novina
je u tome sto su prethodne B.-ove pesme uglavnom nastale iz dva poteza - ustvari
one su prearanzirane, nikada njihova prvobitna forma nije ona koja stize
predcitaoca. Ova pesma pak nije rezultat nekog napornog aranzerskog rada, vec je
pred namao n a k v a k a k o j e i n a s t a j a l a . T o s l o b o d n o s l e d j e n j e t o k a m i s
l i j e u g r a d j e n o u n j e n u strukturu. !nticipira moderne tehnike - slobodne asocijacije misli,
tok svesti...Ona pripada
Pariskim slikama
. Pocinje invokacijom Andromahe (Vergilije) koja zali za
Trojom, slika se nastavlja na pesnikovo zaljenje za nestalim Pariz
o m . I l u z i j a n a savremene dogadjaje- lik Pariza se smenjuje brze nego sto
se menja ljudsko srce, ne mozemo ga lako ispratiti #Osmanove stalne renovacije
grada...). Njegova emfaza na tom uzdahu helas', avaj', pokazuje duboko
saucestvvovanje emocionalno sa prosloscu.Andromahine suze utapaju se u reku
u Epiru, kao sto se i pesnikove suze utapaju u parisku reku. Cela se slika gradi
na tom paralelizmu i ravnotezi.Paralelizam u sledecoj slici postignut je graficki jedan stih pocinje Ja videh tu', drugi labuda'. Labud usamljen i tuzan stoji na trgu Karusel.
Njegova usamljenost i otudjenostu urbanom okruzenju je pesnikova licna. Niz
paralelizama- ulicni cistaci prave vrtlog prasine, a to ima likovno veze sa labudom
koji polumrtvo po ulicama vuce svoja krila i
kupa ih nervozno u prasini, beznadezno trazeci malo vode u slivni
k u . D r a m a t s k a gradacija u postepenom nizanju slika od slabih ka jacim - opste mesto B-ove
lirike. Labud dize oci ka nebu i preti mu jer se ovo u svojoj indiferentnosti kao da ruga
njegovoj zelji.Labud se penje na nivo buntovnika. Time se zavrsava prvi deo pesme. drugi deo
se vraca na sliku "ariza koji se promenio za razliku od pesnikovog osecanjakoje je
ostalo isto - melanholija, seta. sve se vraca na nivo licnog, ali,
paradoksalno, pesnik kaze da on sve vidi u alegoriji. On tumaci signale urbanog
sveta. Taj se svet takou stvari i sam dize na nivo mitskog. "onovo on misli na !
ndromahu i labuda i imamo ponovljeni put do novog klimaksa. On stoji pred novim
+uvrom - to postaje sikmbol
ia l e g o r i j a z a n j e g o v o v i d j e n j e o v o g s v e t a . k l i m a k s j e o v d e i s t o v r e
m e n o i b r z i 0 hronoloski preciznije daje sled njegovih misli - Andromaha,
labud, on pred Luvrom, ali i siri scenu na sliku male sirote crnkinje koja gazeci po blatu "ariza
misli na Afriku.Poslednja strofa uvodi se slika Spomena, kao kakvog mitskog bozanstva
koje duva urog i tako muzikom povezuje proslost i sadasnjost. /irenje
pesnickog znacenja abinfinitum, on kaze da misli na sve brodolomce u
moru bezobalnom, na roblje,
na pobedjenje, na tolike druge...'. slika modernog Pariza kao brodoloma, katastrofe
urbanog sveta