Analiza 2

MATEMATIQKA ANALIZA 2
SKRIPTA
preliminarna i eksperimentalna verzija koja
trpi stalne promene
SEPTEMBAR 2014.
(posleda verzija se nalazi na
www.matf.bg.ac.rs/milinko)
Darko Milinkovi
Aknoliment
Ovaj tekst je pisan uz kurs koji je autor drao xkolske 2012/13 godine.
Veliku pomo su mu, svojim kritikama i sugestijama, pruili studenti te
generacije, a posebno Stevan Gajovi, Filip ivanovi i Vukaxin Stojisav evi, koji su mu u vixe navrata ukazivali na grexke i propuste i
davali sugestije u vezi sa ihovim otklaaem, kao i sa pobo xaem teksta
uopxte. Autor im na tome zahva uje.
Svakako, ovaj tekst, koji je preliminarna i eksperimentalna verzija, sadri jox mnogo propusta i ima jox mnogo nedostataka, za koje, naravno, odgovornost snosi samo autor.
Ideje su kao ribe.

Ako si zadovo an malom ribom, moex da ostanex u pliaku.
Ali ako hoex da ulovix veliku ribu, morax da odex dub e.
(Dejvid Linq)
Predgovor, iliti upozoree qitaocu

Mada moda ne izgleda tako, ovaj tekst je pisan prema programu za predmet Analiza 2 na naxem fakultetu.
Pisan prema programu ne znaqi obavezno isto xto i ograniqen samo na
program, a jox mae znaqi isto xto i sadri ceo program. Tako nexto se,
uostalom, od jednog teksta o matematici (koja se uqi rexavaem problema i
razmix aem o ima, a ne gomilaem kixkog znaa) i ne oqekuje. Ci
ovih belexki je da se qitaocu ponudi materijal koji moe da mu bude mala
pomo u uqeu i usvajau (i) onoga xto je u reqenom programu navedeno, a sve
ostalo je u egovim rukama.
Posle razjaxea ove finese, preimo na kratak opis teksta. U filmu
Normana uisona Rolerbol glavni junak onatan E. kae: , Kroz celokupnu
istoriju udskog roda vodi se borba izmeu konformizma i slobode". Imajui
u vidu ovu pouku, odluqili smo da qitaocu ne ponudimo najlakxi i najjednostavniji pristup temama o kojima govorimo, rizikujui da zbog toga budemo
izloeni opravdanim i neopravdanim kritikama. Meutim, mi verujemo
da je konformistiqki kriterijum efikasnosti i brzine u spremau ispita,
gledano na duge staze, gubitak, a ne dobitak. Zato smo se trudili da u ovo
xtivo unesemo xto vixe onog materijala koji e egovo qitae oteati (a
ne olakxati, i time uqiniti vixe pristupaqnim i mae uzbud ivim), tako
da ono ne predstav a ni najjednostavniji, a svakako ni jedini, naqin da se
spremi ispit. U jeku reformi xkolstva koje ve godinama pustoxe naxe univerzitete, pojednostav ujui i osiromaxujui programe i sadraje, ovo je
nax simboliqni pokuxaj kontrarevolucionarnog delovaa (smatramo da je u
pomenutoj distopiji onatan E. delovao kasno, mada svakako efikasno).
Preslikavae
(z)
f : A Y, gde je A X X
naziva se preslikavaem k promen ivih. Qesta, ali ne opxte prihvaena,
konvencija je da se termin funkcija koristi za preslikavae sa kodomenom u
po u skalara (Y = R ili Y = C); sem toga, za takva preslikavaa se koristi
i termin skalarno po e. Ako je u (z) Y vektorski prostor, onda preslikavae
f nazivamo vektorskim po em na skupu A. Iz Analize 1 nam je poznato da je
realna funkcija f realne promen ive neprekidna u taqki a svog domena ako
vai
( > 0) ( > 0) |x a| < |f (x) f (a)| < .
Veliqina d(a, b) := |a b| je rastojae izmeu taqaka a i b na realnoj pravoj.
Dakle, definicija neprekidnosti funkcije je izvedena iz pojma rastojaa,
ili metrike d. Metrika ima osobine
(M1) d(a, b) 0
(M2) d(a, b) = 0 a = b
(M3) d(a, b) = d(b, a)
(M4) d(a, c) d(a, b) + d(b, c).
1
Req je o originalnom filmu iz 1975, a ne o egovom osiromaxenom i promaxenom

rimejku iz 2002.
Motivisani Pitagorinom teoremom, u p{dimenzionom euklidskom prostoru

moemo da definixemo
rastojae sa
v
uX
u
d(a, b) = t
|a b | , gde je a = (a , . . . , a ), b = (b , . . . , b ).
Ovako definisana funkcija d : R R R naziva se euklidskom metrikom;
ona takoe zadovo ava (M1){(M4). Ako je u (z) X = . . . = X = R i
Y = R, onda moemo da definixemo pojam neprekidnosti funkcije f (realne funkcije vixe realnih promen ivih) u taqki a A uslovom
Rp
j=1
( > 0) ( > 0)(x A) dA (x, a) < dY (f (x), f (a)) < ,
gde su d , d euklidske metrike na A i Y . Funkcija je neprekidna ako je

neprekidna u svakoj taqki svog domena, tj. ako vai
A
(a A) ( > 0) ( > 0)(x A) dA (x, a) < dY (f (x), f (a)) < .
Pri tome, razliqitim taqkama domena mogu da odgovaraju razliqite konstante

u definiciji neprekidnosti. Ako postoji koje zadovo ava definiciju
neprekidnosti za sve a A, odnosno ako vai
( > 0) ( > 0)(x A)(a A) dA (x, a) < dY (f (x), f (a)) < ,
kaemo da je funkcija f ravnomerno neprekidna.

Opxtije, ako na skupu M moemo da merimo rastojae izmeu taqaka, tj.
ako je definisana funkcija d : M M R koja zadovo ava (M1){(M4), onda
par (M, d ) nazivamo metriqkim prostorom. Jasno je da pojmove neprekidnosti i ravnomerne neprekidnosti realnih funkcija moemo da prenesemo na
preslikavaa proizvo nih metriqkih prostora, jer su ovi pojmovi izvedeni
iz pojma metrike.
Iz Analize 1 nam je poznata Kantorova teorema: svaka neprekidna funkcija na ograniqenom i zatvorenom intervalu [a, b] je ravnomerno neprekidna.
Dokaz ove teoreme moe da se izvede iz Bolcano{Vajerxtrasovog svojstva realne prave, tj. iz qienice da svaki niz u [a, b] ima konvergentan podniz.
Metriqke prostore u kojima svaki niz ima konvergentan podniz nazivamo
kompaktnim prostorima; na takve prostore se Kantorova teorema direktno
uopxtava, sa istim dokazom kao za [a, b].
Sliqno kao u sluqaju realnih nizova, moemo da definixemo i pojam
limesa niza u metriqkom prostoru { kaemo da niz x u metriqkom prostoru
sa metrikom d konvergira ka x ako
M
( > 0) (n0 N) n n0 d(xn , x ) < .
U Glavi 1 teoriju neprekidnosti i limesa izlaemo preko nexto opxtijeg pojma filtera, koji omoguava da se pojmovi kao xto su limes niza, limes
funkcije, neprekidnost, Rimanov integral, obuhvate jednom definicijom.
Takav naqin izlagaa je konzistentno zastup en u Burbakijevim i Dijedoneovim kigama (videti [4, 6]), a kod nas ga je svojevremeno zastupao prof.
D. Aranelovi, u predavaima [2] koja smo imali sreu i zadovo stvo da
sluxamo i na kojima smo se prvi put sreli sa ovim pojmovima. Ova glava je
postupni prelaz sa Analize 1 na Analizu 2; u oj izlaemo i proxirujemo
neke pojmove sa kojima se qitalac sreo i ranije (ponav ajui povremeno neke
poznate teoreme iz Analize 1 u opxtijim strukturama), ali i neke sasvim

nove sadraje.
Izvod funkcije jedne realne promen ive definixe se sa
f (a + h) f (a)
.
h0
h
f 0 (a) = lim
Neka je f funkcija vixe realnih promen ivih, tj. neka je f kao u (z), sa
X = . . . = X = R i Y = R. Tada je, za fiksiranu taqku a = (a , . . . , a ) A,
sa
x 7 f (a , . . . , a , x , a , . . . , a )
definisana funkcija jedne promen ive. en izvod (ukoliko postoji) se
naziva parcijalnim izvodom funkcije f po promen ivoj x u taqki a i oznaqava sa
f
1
j1
j+1
xj
(a).
Pojam diferencijabilnosti funkcija vixe promen ivih podrazumeva nexto

vixe od postojaa svih parcijalnih izvoda, a skalarnom po u f koje je izvod
funkcije jedne promen ive odgovara, u sluqaju funkcija vixe promen ivih,
vektorsko po e

0
f
f
,...,
.
x1
xk
f :=
O tome e biti reqi u Glavi 2. U oj izlaemo diferencijalni raqun u

daleko opxtijem sluqaju: najpre u Banahovim prostorima nad po em K, gde
je K = R ili C, a zatim i na glatkim mnogostrukostima. Uqee diferencijalnog raquna u ovoj opxtosti zahteva na nekim mestima malo vei trud
nego u specijalnom sluqaju euklidskih prostora, ali smatramo da se taj trud
isplati.
Posmatrajmo sledei specijalni sluqaj (z): neka je
f : [a1 , b1 ] [a2 , b2 ] R
neprekidna funkcija. Iz Kantorove teoreme sledi da je ona i ravnomerno

neprekidna, a odatle se lako dokazuje da je
Z
b2
x 7
f (x, y) dy
neprekidna funkcija. Specijalno, ta funkcija je i integrabilna, pa ima

smisla govoriti o enom integralu
a2
b1
Z
b2

f (x, y) dy dx.
Ovaj izraz naziva se ponov enim integralom. Ako promenimo redosled, pa

prvo izraqunamo integral po x, pa zatim po y, dobijamo
a1
b2
a2
Z
b1

f (x, y) dx dy.
U Glavi 3, emo videti da oba postupka daju isti rezultat. To je sadraj

Fubinijeve teoreme, koja vai i pod nexto slabijim uslovima i u nexto
a2
a1
opxtijoj situaciji. Sem toga, posmatraemo uopxtea sledee konstrukcije:

neka je u (z) domen i kodomen R , tj. neka je
k
F : Rk Rk
neprekidno vektorsko po e, i neka je kriva zadata parametrizacijom

r : [a, b] Rk ,
r(t) = (x1 (t), . . . , xk (t))
koja je glatka, tj. takva da su x funkcije klase C (neprekidno diferencijabilne realne funkcije jedne realne promen ive). Definiximo
1
Z
F dr :=
F
a
dr
dt,
dt
gde je mnoee na desnoj strani skalarni

proizvod
vektora F i

dr
=
dt
dx1
dxk
,...,
.
dt
dt
Ovaj objekat se naziva krivolinijskim integralom vektorskog po a F du

krive . Primetimo da je izraz na desnoj strani obiqan Rimanov integral
funkcije jedne promen ive. Iz Analize 1 nam je poznato da je
b
f 0 (t) dt = f (b) f (a),
tj, da integral diferencijala df zavisi samo od vrednosti funkcije na rubu

intervala [a, b] := {a, b}. Prirodno je postaviti pitae da li nexto sliqno
vai i za krivolinijske integrale, ako je
a
F = f
za neku funkciju k promen ivih f . Videemo da je veza izmeu ruba skupa

i diferencijala d u vixedimenzionom sluqaju znatno sloenija, i dub e
povezana sa topologijom domena integracije.
U Glavi 4 govorimo o familijama funkcija i pojmovima vezanim za graniqne prelaze (integrali sa parametrom, funkcionalni nizovi). Razmatraemo
situacije sliqne onoj o kojoj smo govorili u Fubinijevoj teoremi { ako u (z)
izvrximo jednu operaciju po jednoj promen ivoj, a drugu po drugoj, da li
dobijeni rezultat zavisi od redosleda kojim su vrxene te operacije.
Specijalno, ako je u (z) jedan od skupova na levoj strani prebrojiv, tj.
ako posmatramo preslikavae f : NX Y, umesto o preslikavau f moemo
da govorimo o nizu preslikavaa
fn : X Y,
fn (x) := f (n, x).
Videemo, na primer, da za X = [a, b], Y = R nije uvek

Z
lim
Ako je f
:XC
Z
fn (x) dx =
lim fn (x) dx.
a n
niz kompleksnih funkcija, moemo da govorimo o redu

a
X
n=1
fn (x).
Najjednostavniji primer je stepeni red

h(z) =
cn z n .
Ovako definisana funkcija h naziva se analitiqkom funkcijom, a red na

desnoj strani enim Tejlorovim redom. Xiru klasu predstav aju Loranovi
n=0
redovi
+
X
cn z n ;
Specijalno, za z = e dobijamo redove oblika

n=
it
+
X
cn eint ,
koje, imajui u vidu Ojlerov identitet e

u obliku
X
n=
= cos +i sin
, moemo da napixemo
a0
+
(an cos nt + bn sin nt).
2
n=1
Ovi redovi su poznati kao trigonometrijski redovi, ih emo razmatrati

u sklopu sloenijeg koncepta Furijeovih redova. Odreenoj klasi funkcija
moemo da pridruimo Furijeov red na naqin koji je beskonaqno dimenziona
analogija prikazivaa vektora kao linearne kombinacije vektora ortontomirane baze u euklidskom prostoru. Za razliku od analitiqkih funkcija, koje
razvijamo u stepeni red, tj. qija je vrednost u svakoj taqki jednaka zbiru
stepenog reda u toj taqki, Furijeov red koji pridruujemo funkciji ne mora
uopxte da konvergira u datoj taqki ka vrednosti koju u toj taqki ima funkcija
kojoj je pridruen. Ipak, iz Furijeovog reda funkcije moemo mnogo da zak uqimo o samoj funkciji.
Sa Furijeovim redovima u veziZ je integral oblika
+
f (t)eitx dt
fb(x) :=
koji nazivamo Furijeovim integralom funkcije f . Ove pojmove susreemo na

vixe mesta u tekstu, a u Glavi 5 ih izlaemo sa taqke gledixta koja objediuje
te ranije poglede na ih.
Sastavni deo teksta su zadaci, postav eni tamo gde qitalac treba da zastane i razmisli. Qitalac koji eli da qita tekst, a zaobie zadatke, najbo e
e postupiti ako umesto toga odustane od qitaa ve na ovom mestu.
Kao xto smo ve napomenuli, mogue je spremiti i uspexno poloiti
ispit iz Analize 2 na jednostavniji naqin ; zato ovaj tekst ni u kom sluqaju
ne spada u lektiru koja je obavezna za taj poduhvat. Qemu onda on slui?
Umesto odgovora, parafraziraemo Mumonkana: , Ako je qitalac dovo no
hrabar, probie se kroz sve prepreke i nikakve opasnosti nee ga u tome spreqiti. Indijski i kineski patrijarsi drhtae u egovom prisustvu. Ali ako
samo na trenutak bude oklevao, on je kao qovek koji na prozoru qeka da vidi
koa u galopu. Upravo kada trepne, ko proe { i on nixta ne vidi" (Mumonkan, Neprolazni prolaz).
Kao xto je mogue i gledati Rolerbol iz 2002. umesto onog iz 1975.
Sadraj
GLAVA 1. Neke topoloxke i algebarske strukture u analizi
GLAVA 2. Diferencirae
1. Diferencirae u normiranim prostorima
2. Diferencirae na mnogostrukostima
GLAVA 3. Integracija
1. Integracija u euklidskom prostoru
2. Integracija na mnogostrukostima
GLAVA 4. Nizovi i familije funkcija
GLAVA 5. Uvod u Furijeovu analizu
Literatura
Indeks
11
13
139
139
196
219
219
240
265
305
333
335
GLAVA 1
Neke topoloxke i algebarske strukture u

analizi
(1) Niz realnih brojeva x konvergira ka realnom broju x ako se u
svakoj okolini broja x nalaze svi qlanovi niza x osim ih konaqno
mnogo. Preciznije, x x ako za svako > 0 postoji n N tako
da vai
n n |x x | < .
Na primer, lim n = 0 jer za svako > 0 moemo da izaberemo
broj n > (Arhimedovo svojstvo realne prave), a za ega vai
prethodna implikacija.
Funkcija f : R R je neprekidna u taqki x ako
( > 0)( > 0)|x x0 | < |f (x) f (x0 )| < .
Broj A je limes funkcije f kad x a ako
( > 0)( > 0)0 < |x a| < |f (x) A| < .
Na primer, funkcija (sgnx) nije neprekidna u 0 i lim (sgnx) = 1.

Ove pojmove moemo da objedinimo i uopxtimo na preslikavaa
f : S M , ako na S i M imamo dodatne strukture koje emo sada da
definixemo.
(2) Filter na skupu S je skup F P(S) sa osobinama1
(F1) S F
(F2) X Y F X F Y F
(F3) / F .
Svojstvo (F2) je ekvivalentno sa sledea dva svojstva:
X F Y F X Y F
X F Y X Y F.
(3) Neka je relacija na skupu B i F filter na skupu S. Tada je na
skupu B svih preslikavaa f : S B definisana relacija
2
x0
f F g {s S | f (s)g(s)} F.
Specijalno, = je relacija ekvivalencije na B .

(4) Metriqki prostor je par (M, d) gde je M skup a d : M M R
preslikavae sa osobinama
(M1) d(x, y) 0 (pozitivnost)
(M2) d(x, y) = 0 x = y (nedegenerisanost)
(M3) d(x, y) = d(y, x) (simetriqnost)
(M4) d(x, y) d(x, z) + d(z, y) (nejednakost trougla).
F
1P(S) oznaqava partitivni skup (tj. skup svih podskupova) skupa S.

13
14
1. NEKE TOPOLOXKE I ALGEBARSKE STRUKTURE U ANALIZI
Preslikavae d naziva se metrikom ili rastojaem. Ako se (M2)

zameni slabijim uslovom d(x, x) = 0 dobijamo pseudometriku i pseudometriqki prostor. Elemente metriqkog prostora nazivamo i egovim taqkama.
(5) Iz definicije sledi
X
d(x , x )
d(x , x
) i |d(x, y) d(y, z)| d(x, z).
(6) Neka je F filter na skupu S, (M, d) metriqki prostor i f : S M
preslikavae. Taqka M je limes preslikavaa f po filteru F ,
u oznaci
n1
k+1
k=1
= lim f
ako za svako > 0 vai2 d(f (s), ) <F , odnosno, na osnovu (3),
F
{s S | d(f (s), ) < } F.
Zadatak: Dokazati da je limes jedinstven (dakle dobro definisan).
Dokazati da vai
f =F g lim f = lim g.
(7) Primer: Frexeov filter na N je skup

F := {X N | N \ X je konaqan}.
(Na isti naqin se definixe Frexeov filter na proizvo nom beskonaqnom skupu.) Definicija: niz a : N M konvergira ako i
samo ako postoji lim a. Umesto lim a pixemo i lim a Ekvivalentno: niz a u M konvergira ka a ako i samo ako niz d(a , a )
u R konvergira ka 0. Jox jedna ekvivalentna formulacija je
F
FN
FN
an a ( > 0) (n0 N) (n n0 d(an , a ) < ).
Dokazati ove ekvivalencije. Dokazati da se ova definicija limesa niza svodi na definiciju iz (1) kada je M = R sa standardnom metrikom d(x, y) = |y x|.
Iz zadatka u (6) sledi da je limes niza jedinstven i da ne zavisi
od konaqno mnogo qlanova niza.
(8) Niz x : N R je rastui ako je x x , a opadajui ako je
x
x . Niz je monoton ako je rastui ili opadajui. Iz Aksiome supremuma (i definicije supremuma) sledi da je rastui niz
konvergentan ako i samo ako je ograniqen odozgo. Zaista, ako je x
rastui i ograniqen odozgo, onda postoji
Zadatak:
n+1
n+1
a := sup{an | n N}.
Tada a a jer, za svako > 0, postoji a ]a , a ] (u protivnom bi a bilo gore ograniqee mae od supremuma), a onda
je, zbog monotonosti, a ]a , a ] za sve n n . Sliqno, opadajui
niz je konvergentan ako i samo ako je ograniqen odozdo.
n
n0
2Ovde koristimo istu oznaku za taqku M i konstantnu funkciju S M koja ima

vrednost na celom S ; sliqno za realan broj i konstantnu funkciju koja ima vrednost .
15
(9) Taqka a M je taqka nagomilavaa niza a u M ako postoji podniz

a
koji konvergira ka a.
Bolcano { Vajerxtrasova teorema. Svaki ograniqen niz u R
ima taqku nagomilavaa. Jedan od naqina da se dokae ova teorema
je sledei. Neka je
A = {t R | skup {n | t a } je beskonaqan}.
Iz ograniqenosti niza a sledi ograniqenost skupa A, pa postoji s =
sup A. U svakom intervalu ]sn , s+n [ nalazi se beskonaqno mnogo
qlanova niza (u protivnom s ne bi bilo najmae gore ograniqee
skupa A); biraem po jednog qlana niza u svakom od tih intervala
konstruixemo podniz a .
(10) Zatvorena lopta sa centrom a i polupreqnikom u metriqkom prostoru (M, d) je skup
n
(n)
(n)
B[a; ] = {x M | d(a, x) }.
Otvorena lopta sa centrom a i polupreqnikom u metriqkom prostoru (M, d) je skup

B]a; [= {x M | d(a, x) < }.
Sfera sa centrom a i polupreqnikom u metriqkom prostoru (M, d)
je skup
S(a; ) = {x M | d(a, x) = }.
Primer: U metriqkom prostoru M = R sa metrikom d(x, y) = |y x|

zatvorena lopta B[a; ] je zatvoreni interval [a , a + ], otvorena
lopta B]a; [ je otvoreni interval ]a , a + [, sfera S(a; ) je skup
{a , a + }.
(11) Podskup A M je ograniqen ako je A B[a; ] za neko a M i
neko > 0. Preslikavae f : T M je ograniqeno ako je skup
f (T ) ograniqen. Skup svih ograniqenih preslikavaa f : T M
oznaqavamo sa B (T ).
(12) Primeri metriqkih prostora:
R i C sa metrikom d(x, y) = |y x|;
Diskretan metriqki prostor: M 6= sa metrikom
(
1 za x 6= y
d(x, y) =
0 za x = y;
Zadatak: Opisati sfere, zatvorene i otvorene lopte u diskretnom prostoru.
Potprostor metriqkog prostora (M, d) je svaki podskup M M
sa metrikom definisanom kao restrikcija metrike d na M M .
Proizvod metriqkih prostora. Neka su (M , d ), 1 j n,
n N metriqki prostori
M
M = M1 Mn
Mj
16
i : M M projekcije. Ovo su neki od naqina da se na M

zada metrika:
j

dp (x, y) =
n
P
dMj (j x, j y)p
1/p
(1 p < +);
j=1
d (x, y) = max dMj (j x, j y).
Nejednakost
trougla za 1 p < + sledi iz nejednakosti Minkovskog.3 Zadatak: Dokazati da je lim d (x, y) = d (x, y).
Specijalno, za M = = M = R sa standardnom metrikom
d(x, y) = |y x| i p = 2 dobijamo standardni euklidski prostor.
Zadatak: Nacrtati lopte B[0; 1] u (R , d ) za 1 p +.
Uopxtee prethodnog primera: Neka je (Y, d) metriqki prostor
i B (T ) skup svih ograniqenih preslikavaa f : T Y . Tada
je sa
1jn
d (f, g) = sup d(f (t), g(t))
definisana tzv. uniformna metrika na B (T ). Za niz funkcija

koje konvergiraju u toj metrici kaemo da je uniformno (ili
ravnomerno) konvergentan. Npr. niz f (x) = x je uniformno
konvergentan u prostoru B ([0, 1/2]) a nije uniformno konvergentan u prostoru B ([0, 1]) (iako niz x konvergira za svako
x [0, 1]). Ako je f uniformno konvergentan niz u B (T ), onda
je za svako t T f (t ) konvergentan niz u Y , xto sledi iz
oqigledne nejednakosti
tT
dY (fn (t0 ), f (t0 )) sup dY (fn (t), f (t)).
Ako je (M, d) metriqki prostor i f : A M 1-1 preslikavae,

onda je na A definisana metrika f d sa
t
f d(x, y) = d(f (x), f (y)).
Bijekcija f : M N metriqkih prostora (M, d ) i (N, d )

naziva se izometrijom ako je f d = d .
Specijalni sluqaj prethodnog primera je metriqki potprostor
prostora (M, d): par (N, j d) gde je N M , a j : N M inkluzija j(x) = x.
Proxirena realna prava: Neka je d(x, y) = |y x| standardna
metrika na R i R = {} R {+}. Bijekcija
M
f : R [1, 1],
f (x) =
x
1 + |x|
definixe metriku d (x, y) = f (d(x, y)) na R, koja pretvara R u

Specijalno, d (+, a) = 1 za sve a 6= +, d (, b) = 1 za sve b 6= ,
i d (x, y) < 1 za a, b R. Drugi naqin da se pomou funkcije
f definixe metrika na R je d = f d. Ove dve metrike se razlikuju. Zadatak: Izraqunati d (a, +) za a R.
ograniqen metriqki prostor; df (x, y) 1 za sve x, y R.

f
3Zato smo se ograniqili na sluqaj p 1.
17
Sa x y f (x) f (y) je definisana relacija poretka koja je

ekvivalentna standardnoj. Zadatak: Da li su standardni intervali lopte i u metrikama d i(li) d (kao xto su u standardnoj
metrici na realnoj pravoj)?
Zadatak: Neka je (M, d) metriqki prostor i f : [0, +[ [0, +[
neprekidno strogo konkavno preslikavae sa osobinom f (x) =
0 x = 0. Dokazati da je d = f d metrika na M .
p{adska metrika. Neka je p N prost broj. Za svako n N
definiximo v (n) kao stepen broja p u faktorizaciji broja n na
proizvod prostih; drugim reqima,
f
vp (n) := max{k | pk |n}.
Iz definicije sledi v (mn) = v (m) + v (n). Za q = n/m Q

definiximo v (q) = v (n)v (m). I za racionalne brojeve vai
v (qr) = v (q) + v (r). Sa
p
dp : Q Q [0, +[,
dp (x, y) = pvp (xy)
je definisana metrika na Q, nazivamo je p{adskom metrikom.

Ova metrika zadovo ava stroiju nejednakost trougla
d(x, z) max{d(x, y), d(y, z)}
(dokazati!), koja se naziva ultrametriqkom nejednakoxu. Zadatak: Dokazati da svaki metriqki prostor u kome vai ultrametriqka nejednakost ima svojstvo da, ako je d(x, y) 6= d(y, z),
onda je d(x, z) = max{d(x, y), d(y, z)}. Dokazati da ako dve lopte
u takvom prostoru imaju zajedniqku taqku, onda je jedna od tih
lopti sadrana u drugoj, i da je svaka taqka lopte en centar.
(13) Zadatak: Dati primer metriqkog prostora (M, d) u kome postoje dve
lopte B]x ; r [ i B]x ; r [ takve da je r < r , a B]x ; r [ B]x ; r [
(strog podskup).
(14) Zadatak: (a) Dokazati da je sa d(x, y) = |x y | definisana pseudometrika na realnoj pravoj R.
(b) Dokazati da je sa d(x, y) = |x y | definisana metrika na
polupravoj [0, +[.
(v) Neka je d pseudometrika na skupu M . Dokazati da je sa
1
x y d(x, y) = 0
definisana relacija ekvivalencije na M i da je na koliqniqkom

prostoru M/ sa
d ([x], [y]) := d(x, y)
definisana metrika. Dokazati da za pseudometriku d iz (a) prostor

moe da se identifikuje sa polupravom iz (b).
(15) Rastojae izmeu dva skupa. Neka je (M, d) metriqki prostor i A, B
egovi podskupovi. Rastojae izmeu A i B je
R/
d(A, B) := inf d(A B) =
inf
(a,b)AB
d(a, b).
18

Zadatak: Dokazati da u p{adskoj metrici, definisanoj u (12), pos-
toje lopte B]x ; [, B]x ; [, B[a; ] polupreqnika > 0 takve da je

B]x ; [ B]x ; [= i B]x ; [ B]x ; [ B[a; ]
i da je tada d(B]x ; [, B]x ; [) = .
Specijalno, ako je A = {a} jednoqlan skup, d({a}, B) je rastojae
taqke od skupa; umesto d({a}, B) pixemo d(a, B). Iz nejednakosti
trougla sledi nejednakost
1
|d(x, B) d(y, B)| d(x, y).
Zadatak: Nacrtati grafik funkcije f : R R, f (x) = d(x, Z),

gde je d standardna metrika na realnoj osi.
Zadatak: Dokazati da za taqku x koja ne pripada zatvorenoj
lopti B[x ; ] vai d(x, B[x ; ]) d(x, x ) . Kako glasi odgovarajua nejednakost za otvorenu loptu?
(16) Dijametar podskupa A u metriqkom prostoru (M, d) je
0
diam (A) := sup d(A A).
Zadatak: Dokazati nejednakost
diam (A B) diam (A) + diam (B) + d(A, B).
Zadatak: Dokazati da je za svaku zatvorenu loptu B[x0; ]

diam B[x0 ; ] 2.
Da li moe da vai stroga nejednakost?

(17) Oscilacija preslikavaa f : T M na skupu T T je dijametar
skupa f (T ); ovu veliqinu oznaqavamo sa (T ; f ). Veliqinu
0
(a; f ) := inf (B]a; [; f ) = lim (B]a; [; f )
nazivamo oscilacijom funkcije f u taqki a.

(18) Skup V M je okolina taqke a V ako za neko > 0 vai B]a; [ V .
Ako je V okolina taqke a, onda se V \{a} naziva probuxenom okolinom
taqke a. Skup U je otvoren ako je U okolina svake svoje taqke x U .
Zadatak: Dokazati da je otvorena lopta otvoren skup.
Otvoren skup koji je okolina taqke a naziva se otvorenom okolinom te taqke. Npr, interval [, [ je okolina nule u R, a ] , [ je
otvorena okolina nule.
Zadatak: Neka je U otvoren podskup metriqkog prostora i
>0
0+
{x1 , . . . , xn } U
egov konaqan podskup. Dokazati da je skup U \ {x , . . . , x } otvoren.

Da li isto vai ako se umesto konaqnog uzme prebrojiv skup
1
{x1 , x2 , x3 , . . .} U ?
(19) Skup svih okolina taqke a M je filter; oznaqimo ga za F . Neka

je f : M N preslikavae metriqkog prostora (M, d ) u (N, d ).
Definicija: Preslikavae je neprekidno u taqki a ako postoji
lim f . Ekvivalentno: preslikavae je neprekidno ako za sve >
0 postoji > 0 tako da vai d (x, a) < d (f (x), f (a)) < .
Zadatak: Dokazati ovu ekvivalenciju. Dokazati da se prethodna
a
Fa
19
definicija svodi na definiciju iz (1) kada je M = R sa standardnom

metrikom d(x, y) = |y x|.
Preslikavae metriqkih prostora je neprekidno u taqki a ako i
samo ako za svaki niz a koji konvergira ka a niz f (a ) konvergira
ka f (a) (dokazati!).
(20) Taqka a M metriqkog prostora M je taqka nagomilavaa skupa
B M ako se u svakoj enoj okolini nalazi bar jedna taqka b
B \ {a}.
Zadatak: Dokazati da je a M taqka nagomilavaa skupa B
M ako i samo ako se u svakoj enoj okolini nalazi beskonaqno mnogo
taqaka skupa B. Dokazati da je a M taqka nagomilavaa skupa B
ako i samo ako postoji niz b B \ {a} koji konvergira ka a.
Primetimo da taqka nagomilavaa skupa B ne mora da pripada
skupu B.
Specijalno, taqka a M je taqka nagomilavaa metriqkog prostora M ako je u svakoj enoj okolini sadrano beskonaqno mnogo
taqaka (ovo je specijalni sluqaj prethodne definicije za B = M ).
(21) Neka je M metriqki prostor i a M taqka nagomilavaa. Skup
svih probuxenih okolina taqke a je filter; oznaqimo ga sa F . Limes
preslikavaa f : A\{a} N metriqkog prostora M u metriqki prostor N po ovom filteru oznaqavamo sa lim f (x) i zovemo graniqnom vrednoxu ili limesom preslikavaa f u taqki a. Zadatak:
Dati ekvivalentnu definiciju na jeziku. Dokazati da se ova
definicija svodi na definiciju iz (1) kada je M = R sa standardnom
metrikom d(x, y) = |y x|.
Zadatak: Dokazati da je lim f (x) = A ako i samo ako je
funkcija
(
f (x), za x 6= a
fe(x) =
A,
za x = a
neprekidna u taqki a. Izvesti odatle i iz karakterizacije neprekidnosti preko nizova u (19) karakterizaciju limesa preslikavaa preko
limesa niza.
u ravni R R i
(22) Zadatak: Nai domen funkcije f (x, y) =
ispitati da li se ona moe neprekidno (u standardnoj euklidskoj
metrici) produiti na celu ravan.
(23) Zadatak: Dokazati da je preslikavae metriqkih prostora f : T
M neprekidno u taqki a T ako i samo ako je (a; f ) = 0, gde je
(a; f ) oscilacija preslikavaa f u taqki a (videti (17)).
(24) Limesi u beskonaqnosti i beskonaqni limesi. Familija F podskupova u R koji sadre {t R | t > c} za neko c R je filter
probuxenih okolina taqke +; limes funckije f : R M po ovom
filteru naziva se limesom funkcije u + i oznaqava sa
n
0
a
xa
xa
sin2 (xy)
|x|+|y|
lim f = lim f (x).

x+
F+
Sliqno, F := {X R | (c)] , c[ X} je filter probuxenih

okolina taqke , a F := {X C | (c){z C | |z| > c X}
filter probuxenih okoline taqke u C.
20
Ako je f : S R realna funkcija na skupu S sa filterom F ,

onda je
lim f = + (C > 0)f >F C,
F
lim f = (C > 0)f <F C.
Za kompleksnu funkciju f : S C na skupu S sa filterom F je

F
lim f = (C > 0) |f | >F C.

F
(25) Limes po filteru okolina zavisi samo od ponaxaa funkcije u nekoj

okolini taqke a (drugim reqima, neprekidnost je lokalno svojstvo).
I limes po filteru probuxenih okolina je lokalo svojstvo, s tim
xto on ne zavisi od vrednosti funkcije u taqki a. Ovo su specijalni
sluqajevi implikacije iz zadatka u (6).
(26) Baza filtera na skupu S je familija B P(S) sa svojstvima
(B1) B 6=
(B2) U B V B (W B) W U V .
(B3) / B.
Ako je B baza filtera na S, onda je
F = {X P(S) | (V B) V X}
filter na S; za ovaj filter kaemo da je generisan bazom B, a za bazu

da je baza filtera F . Obrnuto, ako familija skupova B generixe
neki filter F na ovaj naqin, iz definicije filtera sledi da ona
mora da ima svojstva (B1){(B3).
Na primer, familija otvorenih okolina taqke a je baza filtera
okolina taqke a; familija probuxenih otvorenih okolina je baza
filtera probuxenih okolina; familija
B
{{n, n + 1, . . .} | n N}
je baza Frexeovog filtera na N. Definicija limesa se moe dati

samo u terminima baze filtera (zadatak!); ako je B baza filtera F
onda je lim f = lim f .
(27) Smena promen ive u limesu. Ako je B baza filtera na skupu S i
: T S preslikavae koje zadovo ava uslov (V B ) (V ) 6= ,
onda je
B := (B ) = { (V ) | V B }
baza filtera na T (dokazati!). Ako je f : V M i preslikavae
skupa V B u metriqki prostor M , a F i F filteri generisani
bazama B i B , onda vai
F
lim f = lim f .
FS
FT
Ovo tvree je skoro tautologija.

Zadatak: Neka je f : R [0, 1], f (x) = (sgn x) i : R R,
(x) 0. Ako je s = (t) onda t 0 s 0. Izraqunati lim
f (s)
i lim f (t) i objasniti zaxto se dobijaju razliqiti rezultati
(tj. zaxto nije opravdana smena promen ive u limesu).
Zadatak: Neka je f : R C i neka niz f (n) konvergira ka C.
Dokazati da je lim f ([x]) = , gde je [] ceo deo realnog broja (tj,
2
s0
t0
x+
21
dokazati da je ovde opravdana primena teoreme o smeni promen ive).

Polazei od

lim
1+
1
n
= e,
primenom tvrea ovog zadatka i Teoreme o tri limesa dokazati da

je

N3n
lim
1+
1
x
= e.
(28) Neka je F filter na S i f : S R. Gori limes funkcije f po

filteru F je
limf := inf sup f (X).
Koristi se i oznaka lim sup . Dualno (zamenom uloga supremuma i infimuma) se definixe doi limes. Specijalni sluqajevi su gori
i doi limes niza i gori i doi limes funkcije realne (ili kompleksne) promen ive.
Primer: Neka je
R3x+
XF
f : C \ {0} R,
f (z) = i|z|2 (z 2 z 2 ).
Tada je lim sup f (z) = 2, lim inf f (z) = 2.

(29) Prostor podela i Rimanov integral. Ako je [a, b] interval na realnoj pravoj, egovom podelom se naziva svaki konaqan skup taqaka
x , . . . , x takvih da je
z0
z0
a = x0 < x1 < . . . < xk = b.
Intervali [x , x ] nazivaju se intervalima podele. Podela sa uoqenim taqkama intervala I = [a, b] je par (P, ~c), gde je P = {x , . . . , x }
podela, a ~c = (c , . . . , c ) k { torka taqaka takvih da je c [x , x ].
Parametar podele P je broj
j
j+1
j1
(P ) := max{|xj xj1 | | j > 0, xj P }.
Skup svih podela intervala I sa uoqenim taqkama oznaqiemo sa P .

Na emu definixemo filter F na sledei naqin: X F ako i
samo ako za neko d > 0 vai
I
(P ) < d P X.
Neka je data funkcija f : [a, b] C. Pomou e definixemo funkciju

f : PI C,
f (P, ~c) :=
n
X
f (cj )(xj xj1 ),
j=1
koja svakoj podeli P = {x , . . . , x } sa uoqenim taqkama (c , . . . , c )

pridruuje kompleksan broj.
Kaemo da je funkcija f integrabilna po Rimanu ako postoji
limes funkcije po filteru F . Kompleksan broj
0
f (x) dx := lim f
FI
nazivamo Rimanovim integralom funkcije f po intervalu [a, b].

a
22
(30) Neka je S skup sa filterom F i (M, d) metriqki prostor. Preslikavae f : S M zadovo ava Koxijev uslov ako za svako > 0 postoji
T F sa svojstvom
x, y T d(f (x), f (y)) < .
Iz nejednakosti trougla sledi da je Koxijev uslov neophodan za postojae limesa po filteru. Ovaj uslov nije dovo an u opxtem sluqaju.
Za realne funkcije f : S R Koxijev uslov je i dovo an uslov
egzistencije limesa po filteru.
Dokaz: Neka f : S R zadovo ava Koxijev uslov i neka je
A = {t R | t < f }.
Ako je > 0, iz Koxijevog uslova sledi da je za neko T F
F
pa je, za y
x, y T |f (y) f (x)| <
,
2
<F f <F f (y0 ) + .

2
2
A
f (y0 )/2 A
f (y0 ) + /2 R
f (y0 )
Odatle sledi da je skup neprazan (jer je

) i ograniqen
odozgo (brojem
). Iz Aksiome supremuma sledi da
postoji
a = sup A.
Iz definicije supremuma sledi da za neko y T vai
a < f (y ) < a + , odnosno |f (y ) a| < .

2
2
2
Odatle, na osnovu nejednakosti trougla
|f (x) a| |f (x) f (y )| + |f (y ) a| = |f (x) f (y )| + /2,
sledi da je, za x T ,
|f (x) a| < .
Poxto je T F , to znaqi da je
1
a = lim f,
qime smo dokazali da je Koxijev uslov realne funkcije dovo an

uslov egzistencije limesa4.
(31) Specijalno, niz a koji zadovo ava Koxijev uslov u odnosu na Frexeov filter, tj. takav da za svako > 0 postoji n N tako da
vai
m, n n d(x , x ) <
naziva se Koxijevim nizom. Svaki konvergentan niz je Koxijev (nejednakost trougla). Metriqki prostor u kome vai i obrnuto, tj. u
kome je svaki Koxijev niz konvergentan naziva se kompletnim prostorom.
U (19) i (21) smo videli da pojmovi neprekidnosti i limesa preslikavaa mogu da se svedu na konvergenciju niza, xto moemo da
iskoristimo da dokaemo sledee tvree.
F
4Primetimo da smo ovaj dokaz izveli upotrebom Aksiome supremuma, koja vai u R,
ali nema smisla u opxtijim strukturama. Na ovo emo se jox vratiti kasnije; videti (116).

23
Zadatak: Neka je (M, dM ) proizvo an, a (N, dN ) kompletan met-
riqki prostor. Dokazati da je preslikavae f : M N neprekidno

u taqki a M ako i samo ako zadovo ava Koxijev uslov (30) u odnosu
na filter okolina taqke a, tj. ako i samo ako za svako > 0 postoji
> 0 sa svojstvom
x, y B]a; [ dN (f (x), f (y)) < .
Dokazati da preslikavae f ima limes u taqki b M ako i samo ako

zadovo ava Koxijev uslov u filteru probuxenih okolina taqke b,
tj. ako za svako > 0 postoji > 0 sa svojstvom
x, y B]b; [\{b} dN (f (x), f (y)) < .
(32) Diskretan metriqki prostor je kompletan.

(33) Iz nejednakosti trougla sledi ovo tvree: Ako Koxijev niz ima
konvergentan podniz, onda je on konvergentan.
(34) Poxto je svaki Koxijev niz ograniqen (xto sledi iz nejednakosti
trougla), iz (33) i Bolcano{Vajerxtrasovog stava sledi jox jedan
dokaz (pored onog sadranog u (30)) da su prostori R i C kompletni.
Otvoreni interval ]0, 1[ nije kompletan (niz 1/n je Koxijev, ali nema
limes u ]0, 1[).
(35) Kompletnost nije svojstvo koje se quva pri neprekidnim preslikavaima: x 7 arctan x slika neprekidno i bijektivno kompletan prostor
R na otvoren (dakle nekompletan) interval ] /2, /2[.
(36) Proizvod kompletnih metriqkih prostora je kompletan u bilo kojoj
od metrika d , 1 p .
(37) Neka su M , N metriqki prostori, N kompletan, f : M N i a M .
Tada postoji lim f (x) ako i samo ako je oscilacija (a; f ) = 0 (reformulacija Koxijevog uslova za filter probuxenih okolina). Ovo
sledi iz karakterizacije neprekidnosti preko nizova i kompletnosti
prostora N .
(38) Zadatak: Neka je M skup udi iste generacije, i d(x, y) = broj generacija do zajedniqkog pretka x i y po muxkoj liniji (npr. rastojae izmeu brata i sestre je 1, izmeu dva brata od strica 2 itd).
Dokazati da je d metrika. Da li je metriqki prostor (M, d) kompletan? Dokazati da metrika d u ovom prostoru zadovo ava ultrametriqku nejednakost definisanu u (12) i dati interpretaciju osobina
lopti u zadatku o ultrametriqkoj nejednakosti u (12) u ovom sluqaju.
(39) Preslikavae f : M N je ravnomerno (ili uniformno) neprekidno
ako za svako > 0 postoji > 0 tako da za sve x, y M za koje je
d (x, y) < vai d (f (x), f (y)) < . Ravnomerno neprekidna preslikavaa su neprekidna. Zadatak: Dokazati da je preslikavae
f : R R f (x) = x neprekidno, ali ne i ravnomerno neprekidno.
Dokazati da su funkcije g(x) = x i h(x) = sin x ravnomerno neprekidne na R, ali da ihov proizvod (gh)(x) = x sin x nije.
(40) Ravnomerno neprekidna slika Koxijevog niza je Koxijev niz.
(41) Preslikavae f : M N je Lipxicovo ako je
p
xa
N
2
Lip(f ) := sup
x6=y
dN (f (x), f (y))
< +.
dM (x, y)
24
Broj Lip(f ) naziva se Lipxicovom konstantom preslikavaa f . Za-
datak: Dokazati da je
Lip(f ) = min{C [0, +] | (x, y M ) dN (f (x), f (y)) CdM (x, y)}.
Lipxicova konstanta izometrije je 1. Preslikavaa qija je Lipxicova konstanta strogo maa od 1 nazivaju se kontrakcijama. Lipxicova preslikavaa su uniformno neprekidna.
Zadatak: Dokazati
da je preslikavae f : R R, f (x) = p|x| uniformno neprekidno,
ali ne i Lipxicovo.
Zadatak: Neka je A neprazan podskup metriqkog prostora (M, d).
Dokazati da je preslikavae f : M R, f (x) = d(x, A) Lipxicovo i
da je Lip(f ) 1. Specijalno, za A = {a} preslikavae x 7 d(a, x) je
Lipxicovo (pa je i ravnomerno neprekidno).
(42) Zadatak: Dokazati da je svaki metriqki prostor (M, d) izometriqan
nekom potprostoru prostora (B (M ) C (M ), d ), gde je B (M ) skup
svih ograniqenih, a C (M ) skup svih neprekidnih funkcija f : M
R i d ravnomerna metrika
R
d (f, g) := sup |f (x) g(x)|.
Uputstvo: Neka je p M proizvo na fiksirana taqka. Koristei

nejednakost trougla, dokazati da je za svako a M preslikavae
xM
fa (x) = d(x, a) d(x, p)
neprekidno i ograniqeno. Dokazati zatim, koristei nejednakost

trougla da je d (f , f ) d(a, b). Poxto je
|fa (a) fb (a)| = d(a, b),
izvesti odatle zak uqak da je d
(fa , fb )
:M R ,
= d(a, b)
. Odatle sledi da je
(a) = fa ,
gde je R skup svih preslikavaa M R, izometrija.

(43) Ako je I interval u R i f : I C diferencijabilno preslikavae sa
ograniqenim prvim izvodom, iz Lagraneve teoreme o sredoj vrednosti sledi da je f Lipxicovo preslikavae.
(44) Kompozicija neprekidnih (u odgovarajuim taqkama) preslikavaa
je neprekidno preslikavae, kompozicija ravnomerno neprekidnih
preslikavaa je ravnomerno neprekidno preslikavae, kompozicija
Lipxicovih preslikavaa je Lipxicovo preslikavae. Lipxicova
konstanta kompozicije zadovo ava nejednakost Lip(f g) Lip(f )
Lip(g).
(45) Banahov stav o nepokretnoj taqki. Neka je M kompletan metriqki
prostor i f : M M Lipxicovo preslikavae sa Lipxicovom
konstantom
0 < q = Lip(f ) < 1. Tada f ima taqno jednu nepokretnu
taqku5. Ona je graniqna vrednost niza sukcesivnih aproksmacija:
a M proizvo no, a
= f (a ).
Dokaz: Poxto je f kontrakcija,
M
n+1
d(an+1 , an ) qd(an , an1 ) q n d(a0 , a1 ).
5Nepokretna, ili fiksna, taqka preslikavaa f je rexee jednaqine f (x) = x.
25
Odatle i iz nejednakosti trougla sledi, za m > n,

d(am , an )
m1
X
d(xk , xk+1 ) d(a0 , a1 )q n (1 q)1
(suma qlanova geometrijskog niza), pa je, zbog 0 < q < 1, niz a

Koxijev. Zbog kompletnosti a a . Iz neprekidnosti funkcije
f sledi f (a ) = a . Jedinstvenost: ako je f (a) = a i f (b) = b, onda
je d(a, b) = d(f (a), f (b)) qd(a, b) < d(a, b).
(46) Zadatak: Dokazati da preslikavae f : R R, f (x) = /2 + x
arctan x zadovo ava d(f (x), f (y)) < d(x, y), ali da nema fiksnu taqku.
(47) Zadatak: Neka je M kompletan metriqki prostor i f : M M
preslikavae takvo da je za neko n N preslikavae f := f f
kontrakcija. Dokazati da f ima fiksnu taqku.
(48) Zadatak: Neka je A = (a ) kompleksna n n matrica, takva da
vai
X
k=n
n
ij i,j=1
n
|aij + ij | < 1,
max
1jn
gde su Kronekerovi simboli ( = 0 za i 6= j i = 1). Primenom

Banahove teoreme o nepokretnoj taqki pokazati da sistem linearnih
jednaqina
Ax=a
ima jedinstveno rexee po x = (x , . . . , x ) za svako a = (a , . . . , a ).
(49) Podskup U M metriqkog prostora (M, d) je otvoren ako za svako
a U postoji otvorena lopta B]a; [ U . Ekvivalentno: otvoren
skup je unija otvorenih lopti. Familija svih otvorenih skupova
metriqkog prostora (M, d) ima sledee osobine:
(T1) M ,
(T2) ako je {U } familija skupova iz , onda je S U
(T3) U , U U U .
(50) Par (X, ) gde je X skup, a familija egovih podskupova koja zadovo ava (T1){(T3) naziva se topoloxkim prostorom, a familija
topologijom.
(51) Zadatak: Neka je X beskonaqan skup i familija egovih podskupova koja se sastoji od i svih skupova qiji je komplement konaqan. Dokazati da je (X, ) topoloxki prostor.
(52) Ako je (X, ) topoloxki prostor i X X egov podskup, na emu
je definisana topologija := {U X | U }. Ova topologija
se naziva relativnom topologijom na podskupu X . Kad govorimo
o topoloxkom potprostoru, podrazumevamo da se radi o relativnoj
topologiji na emu.
(53) Preslikavae f : X Y topoloxkog prostora (X, ) u topoloxki
prostor (Y, ) je neprekidno u taqki a X ako za svaki skup V
koji sadri taqku f (a) postoji skup U takav da je f (U )
V . Ova definicija uopxtava neprekidnost preslikavaa metriqkih
prostora (dokazati!).
(54) Bijekcija f : X Y topoloxkih prostora (X, ) i (Y, ) se naziva
homeomorfizmom ako su f i f neprekidna preslikavaa. Homeomorfizam je izomorfizam struktura (X, ) i (Y, ).
i=1
ij
ij
ii
26

Zadatak: Neka je (X, ) topoloxki prostor, (M, d) metriqki
prostor i : X M homeomorfizam. Dokazati da je se topologija

metriqkog prostora (X, d) podudara sa topologijom .
(55) Zadatak: Neka je : M M homeomorfizam metriqkih prostora
i f : M N preslikavae. Dokazati da je smena promen ive u
limesu
lim f (x) =
xa
lim
y1 (a)
f (y)
opravdana, u skladu sa (27).

(56) Podskup A X topoloxkog prostora (X, ) je okolina taqke a A
ako postoji U sa svojstvima a U i U A. Otvorena okolina
taqke je svaki otvoren skup koji je sadri.
(57) Taqka x X se naziva taqkom nagomilavaa skupa A X ako svaka
otvorena okolina U 3 x sadri beskonaqno mnogo taqaka skupa A.
Skup svih taqaka nagomilavaa oznaqavamo sa A . Skup A := A A
naziva se zatvoreem skupa A. Ako je B A i B = A kaemo da je
skup B gust u A. Taqka a A koja nije taqka nagomilavaa naziva
se izolovanom taqkom skupa A. Skup A := AM \ A naziva se rubom
skupa A. Primeri u R: [0, 1[= {0, 1}, ]1, +[= {1}, Q = R.
Zadatak: Dokazati da je A B = A B. Primerom pokazati da
sliqna jednakost ne vai ako se unija zameni presekom.
Ako je A X , filter probuxenih okolina taqke a A je skup
svih podskupova V A \ {a}, gde je V okolina taqke a u X . Definicija (21) limesa preslikavaa f : A Y se ovime prenosi na sve
taqke iz zatvorea domena. Specijalno, ako je f : [a, b] Y funkcija
realne promen ive, limes ene restrikcije f | u taqki c naziva
se enim desnim limesom u toj taqki i oznaqava sa lim f (x) ili
f (c + 0). Na sliqan naqin se definixe levi limes f (c 0) kao limes
restrikcije na [a, c] u taqki c.
(58) Zadatak: Neka je A = {mn + im n | m, n N} C. Nai A , A
i A u odnosu na euklidsku metriku d(z, w) = |w z| u komleksnoj
ravni. Nai B , B i B za podskup B = {m n | m, n N} R i
metriku d(x, y) = |y x| na realnoj pravoj.
(59) Unutraxost skupa A je unija svih otvorenih skupova koji su sadrani u A; oznaka: Int A. Unutraxost skupa A je najvei otvoren
skup sadran u A (dokazati!). Taqke skupa Int A nazivaju se unutraxim taqkama skupa A. Zadatak: Nai unutraxost skupova A i B
iz (58).
(60) Podskup F M nazivamo zatvorenim ako je egov komplement M \F
otvoren.
Zadatak: Dokazati da je zatvorena lopta u metriqkom prostoru
zatvoren skup.
U metriqkom prostoru vai sledea ekvivalencija: Podskup F
M je zatvoren ako i samo ako za svaki niz x F vai
0
[c,b]
xc+
lim xn = x x F.
Zadatak: Dokazati ovu ekvivalenciju.
27
(61) Jedna posledica karakterizacije zatvorenosti pomou nizova je sledee tvree: Potprostor kompletnog metriqkog prostora je kompletan ako i samo ako je zatvoren.
(62) Zadatak: Neka je A podskup metriqkog prostora (M, d). Dokazati da
je A = {x M | d(x, A) = 0}. Dokazati da je A najmai zatvoren skup
koji sadri A. Posledica: B]a; [ B[a; ]. Ova inkluzija moe da
bude i stroga (npr. u diskretnom metriqkom prostoru).
(63) Zadatak: Neka je (M, d) metriqki prostor. Dokazati da je karakteristiqna funkcija podskupa A M(
: M R,
A (x) =
xA
x
/A
1,
0,
prekidna u taqkama ruba A i neprekidna u ostalim taqkama.

(64) Zadatak: Neka su A i B zatvoreni disjunktni podskupovi metriqkog
prostora (M, d). Dokazati da je preslikavae
f : M R,
f (x) =
d(x, A)
d(x, A) + d(x, B)
neprekidno.
Iz ovog zadatka sledi Urisonova lema: Ako su A i B neprazni,
zatvoreni i disjunktni podskupovi metriqkog prostora M , onda postoji neprekidna funkcija f : M [0, 1] takva da je f (A) = {0},
f (B) = {1}.
(65) Neka su d, d : N N R preslikavaa definisana sa
0
d(m, n) = |n m|,
d0 (m, n) =
|n m|
nm
za prirodne brojeve m, n. Zadatak: Dokazati da su (N, d) i (N, d )

metriqki prostori koji imaju iste topologije. Dokazati da je x =
n Koxijev niz u prostoru (N, d ) koji nije konvergentan, tako da
ovaj prostor nije kompletan. Dokazati da je (N, d) kompletan. Ovo
pokazuje da kompletnost nije topoloxko svojstvo.
Topologija u kojoj je svaka taqka otvoren skup naziva se diskretnom topologijom. Prethodni zadatak daje primer nekompletnog diskretnog topoloxkog prostora (uporediti sa (32)).
(66) Metriqki
prostor M je kompletan ako i samo ako ima sledee svojstvo6: svaki opadajui niz F nepraznih zatvorenih skupova qiji
niz dijametara tei nuli ima neprazan presek.
Dokaz: () Neka je a F . Tada iz F F sledi da je
za n m a F , pa je, zbog diam (F ) 0, niz a Koxijev, pa
postojiT egov limes a . Iz F = F sledi a F za svako m, tj.
a
F .
() Neka je a Koxijev niz u M . Tada je F := {a , a , . . .} niz
zatvorenih
skupova koji zadovo ava Kantorovo svojstvo, pa postoji
T
a
F . Iz diam (F ) 0 sledi d(a , a ) 0, tj. a a .
(67) Primetimo da bez uslova diam (F ) 0 teorema (66) ne vai: opadajui niz F = {x R | |x| n} zatvorenih podskupova kompletnog
prostora R ima prazan presek.
0
mN
nN
k+1
6To je tzv. Kantorovo svojstvo.
n+1
28

Zadatak: Neka (R, d) metriqki prostor sa metrikom
d(x, y) =
|y x|
1 + |y x|
i neka je F = [n, +[, n N. Dokazati da su skupovi F ograniqeni

i zatvoreni i F F . Dokazati da je T F = . Da li je ovo u
protivreqnosti sa (66)? Da li je ovo u protivreqnosti sa Kantorovom
aksiomom u R? Dokazati da u euklidskom prostoru sa standardnom
euklidskom metrikom svaki opadajui niz nepraznih, ograniqenih i
zatvorenih podskupova ima neprazan presek.
Zadatak: Dokazati
da je na skupu N prirodnih brojeva sa
(
1+2
za m 6= n
d(m, n) =
0
za m = n
definisana metrika i da je N sa tom metrikom kompletan metriqki
prostor. Dokazati da zatvorene lopte B[n; 1+2 ] obrazuju opadajui
niz zatvorenih podskupova koji ima prazan presek.
(68) Ako je S zatvoren podskup kompletnog metriqkog 7prostora sa svojstvom da je svaka egova taqka taqka nagomilavaa , onda je S neprebrojiv.
Dokaz: Pretpostavimo da je S prebrojiv; poreajmo egove taqke
u niz S = {s , s , . . .}. Konstruiximo induktivno niz lopti B polupreqnika r < 1/n na sledei naqin. Neka je B otvorena lopta
sa centrom s i polupreqnikom 1. Poxto je s taqka nagomilavaa
skupa S, skup B S je beskonaqan. Pretpostavimo da smo konstruisali loptu B tako da je skup B S beskonaqan. Neka je B
otvorena lopta qiji je centar neka od taqaka skupa B S, a polupreqnik mai od 1/(n + 1), takva da je B B i s / B . Poxto
je B okolina taqke iz S, skup B S je beskonaqan, pa moemo
da ponovimo konstrukciju za svako n, qime dobijamo beskonaqan niz
skupova {B } . Neka je F = B S; iz zatvorenosti B i S sledi
da je F zatvoren. Iz konstrukcije skupova B sledi da F zadovo ava uslove iz (66), pa je
n
n+1
nN
min{m,n}
n+1
n+1
n+1
n+1
n+1
n nN
F :=
Fn
neprazan i zatvoren skup. Iz F S za sve n sledi F S, pa

postoji s S F , xto je u suprotnosti sa konstrukcijom niza F
po kojoj svaka taqka s S zadovo ava s / F .
(69) Podskup A M metriqkog prostora je nigde gust ako je unutraxost egovog zatvorea A prazan skup. Ekvivalentno: skup A je
nigde gust ako za svaki otvoren skup V M postoji otvoren podskup
U V takav da je U A = . Ili, drugaqije reqeno, ni za jedan
otvoren podskup V M skup A V nije gust u V . Na primer, skup Z
je nigde gust u R, a Q nije nigde gust. Ako je skup F zatvoren, onda
je egov rub F nigde gust (dokazati!); primer Q = R pokazuje da
ovo ne vai ako skup F nije zatvoren. Zadatak: Neka je U otvoren
n=1
n+1
7Zatvoren skup qija je svaka taqka taqka nagomilavaa naziva se savrxenim skupom.
29
gust skup u metriqkom prostoru M . Dokazati da je M \ U nigde gust.

Pokazati primerom da ovo tvree ne vai ako U nije otvoren.
Skup je prve kategorije ako se moe predstaviti kao prebrojiva
unija nigde gustih skupova. Skup je druge kategorije ako nije prve
kategorije. Skup S M je rezidualan u M ako je egov komplement
M \ S skup prve kategorije. Na primer, skupovi Z i Q su skupovi
prve kategorije u R.
(70) Berova teorema o kategorijama. Ako je (M, d) kompletan metriqki
prostor i A M skup prve kategorije, onda je M \ A gust u M .
Dokaz: Treba dokazati da proizvo na loptaSB = B]x ; [ seqe
M \ A. Poxto je A skup prve kategorije, A =
A , gde su A
nigde gusti skupovi. Poxto je A nigde gust, postoji otvorena lopta
B = B]x ; r [ takva da je
0
n=1
B1 B0 ,
B1 A1 = ,
r1 <
.
2
n+1
n+1
Da e konstruixemo niz lopti B induktivno; ako je B = B]x ; r [

konstruisana, definixemo B = B]x ; r [ tako da vai
n
n+1
Bn+1 Bn ,
Bn+1 An+1 = ,
rn+1 <
rn
< n;
2
2
opravdanost ove definicije sledi iz qienice da je A nigde

gust.
Niz F = B ima Kantorovo svojstvo (66), pa postoji x T F .
Iz konstrukcije lopti B sledi da x / A za sve n i x B , pa je
skup (M \ A) B neprazan.
(71) Zadatak: Dokazati da skup Q ne moe da se predstavi kao presek
prebrojive familije otvorenih skupova u R.
(72) Zadatak: Dokazati da R nije unija prebrojive familije potprostora dimenzije mae od n.
(73) Ako je f : [0, 1] R funkcija klase C sa svojstvom da postoji n
takvo da je za sve x [0, 1] n{ti izvod f (x) = 0, onda je f polinom.
Ovo tvree je elementarno i lako se dokazuje. Sledee tvree, koje
se dobija iz ovog zamenom poretka kvantifikatora, je sloenije:
Neka je f : [0, 1] R funkcija klase C koja ima svojstvo da za
svako x [0, 1] postoji n N {0} tako da je n{ti izvod f (x) = 0.
Tada je f polinom.
Dokaz: Pretpostavimo suprotno { da f nije polinom. Tada je skup
C := {x R | ne postoji okolina taqke x na kojoj je f polinom}
neprazan. Ako t / C , onda je za neko > 0 funkcija f polinom na
intervalu ]t , t + [, pa ]t , t + [ [0, 1] \ C , odakle sledi
da je [0, 1] \ C otvoren, tj. da je C zatvoren. Poxto je skup [0, 1]
kompletan, i egov zatvoren podskup C je kompletan. Primeniemo
na ega Berovu teoremu (70). Neka je
n+1
n=1
0
(n)
(n)
An = {x [0, 1] | f (n) (x) = 0} C.

S
n=0 An = C [0, 1]
An
. Iz neprekidnosti sledi da
Po pretpostavci,
su svi skupovi zatvoreni. Po Berovoj teoremi, bar jedan od ih
nije nigde gust, tj, zbog zatvorenosti, bar jedan od ih ima nepraznu
30
unutraxost. To znaqi da postoji x
i > 0 tako da je
=
6 C]x0 , x0 + [ An .
Pretpostavimo da je f (x ) 6= 0 za neko k > n. Iz Tejlorove formule (primeene na funkciju f ) i iz neprekidnosti tada sledi da
postoji interval ]x , x + [ na kome je f (x) > 0 za x 6= x . Posle
prelaska na podinterval ako je neophodno, moemo da pretpostavimo
da je < . Odatle bi sledilo da je
(k)
(n)
(n)
C]x0 , x0 + [= {x0 },
jer je skup na levoj strani sadran u A . Ali onda je, po definiciji skupa C , f polinom na ]x , x [ i ]x , x + [, xto je (zbog
neprekidnosti) mogue samo ako je f polinom na ]x , x + [, xto
je kontradikcija sa x C . Dakle, zak uqujemo da je f (x ) = 0 za
sve k n. Isto vai za sve taqke skupa ]x , x + [C .
Neka je t ]x , x +[\C . Tada je f polinom na nekom intervalu
koji sadri taqku t; neka je [a, b] najvei takav interval. Tada jedan
kraj tog intervala (recimo a) pripada skupu C (inaqe bi funkcija
f bila polinom na nekom veem intervalu), tj. a C]x , x + [,
pa je, prema dokazanom, f (a) = 0 za sve k n. To znaqi da je f
polinom stepena maeg od n na [a, b], pa je f (t) = 0 za k > n.
Dakle, dokazali smo da za svako k n i svako x ]x , x + [
vai f (x) = 0. To znaqi da je f polinom na ]x , x + [ xto je
kontradikcija zbog C]x , x + [6= .
(74) Ako je f : S M preslikavae skupa S na kome je dat filter F u
metriqki prostor (M, d), limes po filteru zavisi samo od topologije
indukovane metrikom d (dokazati!). Dve metrike koje indukuju istu
topologiju nazivaju se topoloxki ekvivalentnim metrikama. Drugim reqima, metriqki prostori (M, d ) i (M, d ) su topoloxki ekvivalentni ako i samo ako je identiqko preslikavae id : (M, d )
(M, d ) homeomorfizam. Zadatak: Neka su (M, d ) i (M, d ) metriqki prostori i : (M, d ) (M, d ) homeomorfizam. Dokazati da
su prostori (M, d ) i (M, d ) topoloxki ekvivalentni.
(75) Zadatak: Dokazati da su metrike d i d na skupu M topoloxki
ekvivalentne ako i samo ako su ispuena sledea dva uslova:
za svako x M svaka otvorena lopta {x M | d (x , x) < r } u
metrici d sadri neku otvorenu loptu {x M | d (x , x) < r }
u metrici d ;
za svako x M svaka otvorena lopta {x M | d (x , x) < r } u
metrici d sadri neku otvorenu loptu {x M | d (x , x) < r }
u metrici d .
Izvesti odatle da je svaki metriqki prostor (M, d) topoloxki ekvivalentan metriqkom prostoru (M, d ), gde je
n
(k)
(k)
(k)
(k)
d0 (x, y) =
d(x, y)
.
1 + d(x, y)
Poxto je d 1, odavde sledi da je svaki metriqki prostor topoloxki ekvivalentan nekom ograniqenom metriqkom prostoru.
0

31
(76) Zadatak: Dokazati da su metrike d1 i d2 na skupu M koje za neke
, ]0, +[
zadovo avaju nejednakosti
d1 (x, y) d2 (x, y) d1 (x, y)
za sve x, y M topoloxki ekvivalentne. Iz (75) izvesti zak uqak

da ovaj dovo an uslov za topoloxku ekvivalenciju metrika nije i
neophodan.
(77) Zadatak: Neka su d i d dve metrike na M takve je za svaki podskup
A M vai d (x, A) = 0 d (x, A) = 0. Dokazati da su d i d
topoloxki ekvivalentne.
(78) U topoloxkom prostoru limes nije jedinstven (tj. nije dobro definisan). Razlog lei u tome xto za dve taqke x, y topoloxkog prostora
ne moraju da postoje otvorene okoline U 3 x i V 3 y takve da je U
V = . Primer: X = {0, 1}, = {, {0}, {0, 1}}. Hausdorfov prostor je
topoloxki prostor u kome svake dve taqke imaju disjunktne otvorene
okoline. Ako je X Hausdorfov prostor, a S skup sa filterom F ,
onda je lim jednoznaqno definisan (dokazati!). Hausdorfov prostor
u kome vai Urisonova lema (64) naziva se normalnim prostorom.
Svaki metriqki prostor je normalan.
Topologija = {, {0}, {0, 1}} na skupu X = {0, 1} nije Hausdorfova. Vaan primer topologije koja nije Hausdorfova je topologija
Zariskog na prostoru K , gde je K po e realnih ili kompleksnih brojeva. Zatvoren skup u topologiji Zariskog je svaku podskup F K
koji je skup nula konaqne familije polinoma n promen ivih, sa koeficijentima u K. Otvoreni
skupovi u topologiji Zariskog su komplementi zatvorenih.8 Ova topologija ima znaqajno mesto u Algebarskoj geometriji, gde se definixe, na isti naqin, za proizvo no
algebarski zatvoreno po e.
Zadatak: Dokazati da je na ovaj naqin definisana topologija.
Dokazati da topologija Zariskog nije Hausdorfova.
(79) Neka su M , M metriqki prostori. Za preslikavae f : M M
sledea tvrea su ekvivalentna:
(a) f je neprekidno preslikavae
(b) za svaki otvoren skup V M skup f (V ) je otvoren
(v) za svaki zatvoren skup F M skup f (F ) je zatvoren
(g) za svaki skup A M vai f (A) f (A).
Dokaz: Pretpostavimo da vai (a). Neka je V M otvoren
podskup, a f (V ). Dokaimo da je neka kugla sa centrom u a
sadrana u f (V ), qime emo dokazati da je skup f (V ) otvoren.
Neka je b = f (a). Poxto je skup V otvoren, za neko > 0 je B(b, ) V .
Iz neprekidnosti preslikavaa f u taqki a sledi da postoji > 0
takvo da vai d(x, a) < d(f (x), b) < , tj. f (B(a, )) B(b, )
V . Odatle sledi B(a, ) f (V ). Time je dokazano (a) (b).
Pretpostavimo da vai (b). Neka je F M zatvoren skup. Tada
je M \ F otvoren. Iz (b) i
1
f 1 (M2 \ F ) = M1 \ f 1 (F )
8U sluqaju K = R i n = 1 topologija Zariskog je ista topologija koja je definisana

u (51).
32
sledi da je skup M \ f (F ) otvoren, xto znaqi da je skup f (F )

zatvoren. Time je dokazana implikacija (b) (v).
Pretpostavimo da vai (v). Neka je A M . Skup f (A) je
zatvoren, pa iz (v) sledi da je skup f (f (A)) zatvoren i vai
1
A f 1 (f (A)) f 1 (f (A)).
Poxto je A najmai zatvoren skup koji sadri A, sledi da je A

f (f (A)), tj. f (A) f (A). Time je dokazana implikacija (v) (g).
Pretpostavimo da vai (g). Neka je x M , y = f (x ) i > 0.
Dokaimo da postoji > 0 takvo da je f (B(x , )) B(y , ), qime
emo dokazati neprekidnost preslikavaa f u taqki x . Neka je
1
A = f 1 (M2 \ B(y0 , )) = M1 \ f 1 (B(y0 , )).
Tada vai x
/A
. Zaista, kada bi bilo x
, iz (g) bi sledilo
y0 = f (x0 ) f (A) f (A) = f (f 1 (M2 \ B(y0 , )) M2 \ B(y0 , ),
tj. y / B(y , ), xto je kontradikcija. Dakle, x pripada otvorenom

skupu M \ A, pa postoji > 0 takvo da je B(x , ) M \ A. Odatle
i iz definicije skupa A sledi da je f (B(x , )) B(y , ), xto znaqi
da je preslikavae f neprekidno u x . Time je dokazano (g) (a).
Zadatak: Dokazati da prethodno tvree vai i u topoloxkim
prostorima (sa neznatnom modifikacijom dokaza).
(80) Neka je (X, ) topoloxki prostor. egova baza topologije je podskup
sa osobinom da je svaki skup U unija familije skupova iz
. Baza topologije zadovo ava sledea svojstva:
(B1) X = S V
(B2) Za svaka dva skupa U, V takva da je a U V postoji skup
W takav da je a W U V .
(81) Ako je familija podskupova skupa X koja zadovo ava (B1) i (B2),
onda na X postoji jedinstvena topologija takva da joj je baza.
Dokaz se izvodi direktnom konstrukcijom familije kao familije
svih skupova koji su unije skupova iz . Na primer, otvorene lopte
su baza topologije svakog metriqkog prostora.
(82) Proizvod topoloxkih prostora. Neka su (X , ) i (X , ) topoloxki prostori. ihov proizvod je topoloxki prostor (X X , )
gde je topologija qija je baza = {U U | U , j {1, 2}}. Zadatak: Dokazati da bilo koja od metrika d , 1 p , u euklidskom
prostoru R indukuje istu topologiju i da je ta topologija upravo
topologija proizvoda realnih pravih, u smislu prethodne definicije.
(83) Zadatak: Neka su A X , B Y zatvoreni podskupovi topoloxkih
prostora X i Y . Dokazati , Lajbnicovu formulu"
0
(A B) = (A B) (A B).
Na primeru X = Y = [0, 1], A = B =]0, 1] pokazati da ova jednakost

ne vai ako A i B nisu zatvoreni skupovi.
(84) Zadatak: Dokazati da je topoloxki prostor X Hausdorfov ako i
samo ako je dijagonala = {(x, x) | x X} zatvoren podskup u X X .
33
(85) Topologija proizvoda je definisana tako da su projekcije

j : X1 Xk Xj
neprekidna preslikavaa. Ta konstrukcija moe da se uopxti na

sledei naqin.
Zadatak: Neka je (X, ) topoloxki prostor, Y proizvo an skup
i f : X Y preslikavae. Dokazati da je
X
Y := {V Y | f 1 (V ) X }
topologija na X u kojoj je f neprekidno preslikavae.

Ako je f surjekcija, ova topologija se naziva koliqniqkom topologijom. Specijalno, ako je na podskupu A X zadata relacija ekvivalencije , na ovaj naqin topologija na X definixe topologiju na
koliqniqkom prostoru X/ koji se dobija identifikacijiom taqaka
podskupa A koje su u istoj klasi ekvivalencije, u odnosu na koju je
projekcija
p : X X/
neprekidno preslikavae. Na primer, relacija (0, t) (1, 1t) definixe relaciju ekvivalencije na rubu kvadrata [0, 1][0, 1]; en koliqniqki prostor je Mebijusova traka. Topologija na kvadratu definixe koliqniqku topologiju na Mebijusovoj traci. Ako relaciju ekvivalencije definixemo sa (0, t) (1, t), koliqniqki prostor bie
cilindar S [0, 1]. Relacija (0, t) (1, t) (t, 0) (t, 1) daje torus
S S , a (0, t) (1, 1t)(t, 0) (t, 1) prostor koji se zove Klajnovom
flaxom i ne moe da se , zamisli" u trodimenzionom prostoru.
Ako su X, Y topoloxki prostori, A X i f : A Y neprekidno
preslikavae i neka je X F Y (disjunktna unija).FNa A F f (A) definisana relacija a f (a); koliqniqki prostor X Y / je topoloxki
prostor sa koliqniqkom topologijom koji se naziva lep eem prostora X i Y pomou preslikavaa f . Ako je f : A f (A) homeomorfizam, govorimo o lep eu du skupa A. Na primer, ako se iz
sfere S ukloni deo homeomorfan disku, dobije se topoloxki prostor qiji je rub homeomorfan krugu S . Poxto i Mebijusova traka
ima rub homeomorfan S , moemo da zalepimo ova dva prostora du
ruba. Dobijeni topoloxki prostor je projektivna ravan; oznaqava se
sa RP . Drugi naqin da se ovaj prostor konstruixe je sledei: na
granici S diska D = {z C | |z| 1} definisana je relacija z z
za |z| = 1. Koliqniqki prostor D/ je homeomorfan prostoru RP .
Zadatak: Dokazati da se lep eem granice S diska i taqke (pomou
konstantnog preslikavaa c : S ?, gde je ? jednoqlan skup) dobija
dvodimenziona sfera S .
(86) Hausdorfov topoloxki prostor X je n{dimenziona topoloxka mnogostrukost ako ima prebrojivu bazu topologije i ako svaka taqka
x X ima otvorenu okolinu U 3 x koja je homeomorfna lopti
B = {(x , . . . , x ) | x + + x < 1}. Sfera, torus, projektivna
ravan su primeri dvodimenzionih mnogostrukosti. Krug S i prava
R su jednodimenzione mnogostrukosti, a kriva qija je polarna jednaqina r = sin 2 nije. Ako je M m{dimenziona, a N n{dimenziona
2
1
2
n
34
topoloxka mnogostrukost, onda je M N (m + n){dimenziona topoloxka mnogostrukost. Otvoren podskup topoloxke mnogostrukosti
je topoloxka mnogostrukost iste dimenzije.
Zadatak: Dokazati da je svaka topoloxka mnogostrukost unija
prebrojive familije kompaktnih skupova.9
(87) Neka su Y , . . . , Y Hausdorfovi prostori, S skup sa filterom F ,
f : S Y Y i f = f : S Y , 1 j k , gde su
projekcije na Y . Tada je
1
lim f = lim fj = j .
F
Specijalno, preslikavae je neprekidno ako i samo ako su neprekidna

egova koordinatna preslikavaa.
Ako je domen (a ne kodomen) preslikavaa proizvod, stvar je sloenija. Na primer, funkcija f (x, y) = xy/(x + y ) na R \ {(0, 0)}
ima du x i y ose limes u taqki (0, 0) (jednak nuli), ali nema limes
u toj taqki (npr, limes du prave y = x je 1/2, a du prave y = x
je 1/2).
(88) Princip produea jednakosti. Neka su (M, d ) i (N, d ) metriqki prostori, f, g : M N neprekidna preslikavaa i A M .
Tada vae sledea tvrea:
Skup X = {x M | f (x) = g(x)} je zatvoren.
Ako je f | = g| (restrikcije na A se podudaraju) onda je f | =
g| .
Dokaz sledi iz qienice da je x 7 d (f (x), g(x)) neprekidno
preslikavae, kao kompozicija neprekidnih preslikavaa10, pa je X inverzna slika nule (zatvorenog skupa). Drugo tvree sledi iz prvog.
(89) Zadatak: Ako su f, g : X Y neprekidna preslikavaa topoloxkih
prostora i Y Hausdorfov prostor, dokazati da {x X | f (x) = g(x)}
zatvoren podskup u X .
(90) Princip produea nejednakosti. Neka je (M, d) metriqki prostor,
f, g : M R neprekidna preslikavaa i A M . Tada vae sledea
tvrea:
Skup {x M | f (x) < g(x)} je otvoren.
Skup {x M | f (x) g(x)} je zatvoren.
Ako je f | g| , onda je f | g| .
sup f (A) = sup f (A), inf f (A) = inf f (A).
Dokaz je sliqan dokazu prethodnog tvrea { inverzna slika pri neprekidnom preslikavau f g otvorenog skupa ] , 0[ je otvoren
skup, a zatvorenog skupa ] , 0] zatvoren skup.
(91) Neka je f : M R ograniqena funkcija na metriqkom prostoru M i
(; f ) ena oscilacija (17). Za svako > 0 skup
2
je zatvoren u M .
S := {x M | (x; f ) }
9Topoloxke prostore koji su prebrojiva unija kompaktnih nazivamo {kompaktnim.

10Metrika je neprekidno preslikavae na proizvodu: ovo je skoro tautologija kada se
pravilno odgovori na pitae { u kojoj metrici na tom proizvodu?
35
Dokaz: Neka je x M \ S, tj. neka je (x ; f ) < . Tada postoji

lopta B]x ; [ takva da je (B]x ; [; f ) < . Ako je x B]x ; [, onda
je B]x ; [ B]x ; [ za neko > 0 , pa je (B]x ; [; f ) < , odakle
sledi B]x , [ M \ S. Odatle zak uqujemo da je M \ S otvoren.
(92) Zadatak: Neka je (M, d) metriqki prostor. Dokazati da je funkcija
f : M R neprekidna ako i samo ako su za sve t R skupovi
{x M | f (x) < t} i {x M | f (x) > t}
otvoreni u M .
(93) Funkcija f : X R definisana na topoloxkom prostoru X je
poluneprekidna odozgo ako je skup {x M | f (x) < t} otvoren za
svako t R;
poluneprekidna odozdo ako je skup {x M | f (x) > t} otvoren za
svako t R
Iz (92) sledi da je funkcija neprekidna ako i samo ako je poluneprekidna i odozgo i odozdo.
Zadatak: Dokazati da je karakteristiqna funkcija otvorenog
skupa poluneprekidna odozdo, a karakteristiqna funkcija zatvorenog skupa poluneprekidna odozgo.
Zadatak: Neka je {f } familija funkcija poluneprekidnih odozdo i {g } familija funkcija poluneprekidnih odozgo.
Dokazati da je funkcija
0
f (x) := sup f (x)
poluneprekidna odozdo i da je funkcija

g(x) := inf g (x)
poluneprekidna odozgo.
(94) Produee neprekidnih preslikavaa. Neka su M i N metriqki
prostori, T M gust podskup (T = M ) i f : T N neprekidno
preslikavae.
Postoji neprekidno preslikavae g : M N sa osobinom g| = f
ako i samo ako postoji lim f (t) za sve x M . Pri tome je
preslikavae g jedinstveno.11
Ako je f ravnomerno neprekidno i N kompletan, onda postoji ravnomerno neprekidno preslikavae g : M N tako da je g| = f .
Dokaz lakxeg smera u prvom tvreu sledi iz qienice da neprekidna funkcija komutira sa limesom; za dokaz drugog smera definixemo g(x) := lim f (t). Iz neprekidnosti f sledi f | = g| ,
za dokaz neprekidnosti g treba iskoristiti i qienicu da je T gust
u M.
tx
tx
11Pa ivom analizom dokaza qitalac e videti da ovo tvree vai i ako je M
proizvo an topoloxki prostor, a N regularan prostor, tj. Hausdorfov prostor u kome
za svaku taqku x i svaku enu otvorenu okolinu W 3 x postoji zatvorena okolina F taqke
x takva da je F W . Ekvivalentno, Hausdorfov prostor je regularan ako za svaku taqku x
i svaki zatvoren podskup F koji ne sadri x postoje disjunktni otvoreni podskupovi U i
V , takvi da je x U i F V .
36
Drugo tvree sledi iz prvog, uz pomo karakterizacije neprekidnosti pomou nizova i qienice da uniformno neprekidno preslikavae slika Koxijev niz u Koxijev niz.
Primer neprekidne funkcije f (x) = 1/x koja ne moe da se
produi na [0, 1] sa gustog podskupa ]0, 1] pokazuje da se uslov uniformne neprekidnosti u drugom, kao ni postojaa limesa u prvom
delu tvrea, ne moe izostaviti.
(95) Kompletirae metriqkog prostora (N, d ) je kompletan metriqki
prostor (M, d ) takav da postoji preslikavae : N M takvo da
je d = d (tj. quva rastojae) i (N ) = M (tj. (N ) je gust u M ).
Iz uslova da quva rastojae sledi da je injektivno, pa moemo
da identifikujemo N i (N ) i govorimo o N kao podskupu u M . Na
primer, R je kompletirae skupa Q, [0, 1] je kompletirae prostora
]0, 1[ sa standardnim metrikama na realnoj pravoj.
(96) Svaki metriqki prostor ima kompletirae. Svaka dva kompletiraa istog metriqkog prostora su izomorfna (tj. kompletirae je
jedinstveno do na izomorfizam). Preciznije, ako su : N M i
: N M dva kompletiraa, onda postoji bijekcija f : M M
koja quva metriku, takva da je f = .
Dokaz ove teoreme se zasniva na sledeoj konstrukciji. Neka je C
skup svih Koxijevih nizova u N . Na skupu C definixemo relaciju
N
xn yn lim d(xn , yn ) = 0.
Ralacija je relacija ekvivalencije na C . Prostor M definixemo

kao koliqniqki prostor C/ . Metriku na M definixemo sa
n
dM ([xn ], [yn ]) := lim d(xn , yn ),

n
gde su [x ], [y ] klase ekvivalencije nizova x , y iz C . Preslikavae definixemo sa (x) = [x] (konstantan niz x x). Ostatak
dokaza postojaa kompletiraa je provera da ovako definisani objekti zadovo avaju uslove teoreme. Dokaz jedinstvenosti kompletiraa zasniva se na ideji iz (94): poxto je N gust u M , a M kompletan, preslikavae : N M se produuje do f : M M .
Sliqno, : N M se produuje do g : M M . Ova preslikavaa zadovo avaju f g = id i g f = id , odakle sledi da su ona
bijekcije. Poxto , quvaju metriku, a N je gust, iz neprekidnosti
sledi da i f, g quvaju metriku.
(97) Zadatak: Dokazati da je sa d(x, y) = | arctan x arctan y| definisana
metrika na R i da metriqki prostor (R, d) nije kompletan u odnosu na
tu metriku. Xta je egovo kompletirae? Da li je d (x, y) = |e e |
kompletna metrika na R? Ako nije, xta je kompletirae u ovom
sluqaju?
(98) Neka je topoloxki prostor X unija dva neprazna otvorena disjunktna
skupa: X = U V , U V = . Takav prostor nazivamo nepovezanim.
Primetimo da je svaki od skupova U, V i otvoren i zatvoren (jer je
jedan komplement drugog), pa je prostor nepovezan ako i samo ako
je unija dva neprazna disjunktna otvorena i zatvorena skupa. Ako
govorimo o povezanom podskupu A X , podrazumevamo relativnu
n
M2
M1
37
topologiju na A, tj. A je povezan ako nije unija dva neprazna disjunktna skupa koja su otvorena u relativnoj topologiji. Drugim reqima,
A X je povezan ako ne postoje otvoreni skupovi U, V X takvi da
je A = (A V ) (A U ), A V 6= , A U 6= i (A V ) (A U ) = .
(99) Topoloxki prostor X je nepovezan ako i12samo ako postoji neprekidno
preslikavae : X {0, 1} koje je na . Dokaz jedne implikacije
sledi iz qienice da je inverzna slika otvorenog (zatvorenog) skupa pri neprekidnom preslikavau otvoren (zatvoren) skup, a dokaz
druge iz qienice da je, ako su X, U, V kao u (98), karakteristiqna
funkcija skupa V neprekidna na X i (X) = {0, 1}.
Zadatak: Neka je (X, ) topoloxki prostor i C (X) skup svih
neprekidnih preslikavaa f : X Z u skup Z = {0, 1} sa diskretnom topologijom. Dokazati da je C (X) Abelova grupa u odnosu na
sabirae
V
Z2
Z2
(f + g)(x) = f (x) + g(x)
(mod 2).
Dokazati da je prostor (X, ) povezan ako i samo ako je C (X) cikliqna grupa reda 2. Xta je C (Z ), gde je Z = {0, 1, . . . , k 1} sa
diskretnom metrikom?
(100) Jedini podskupovi povezanog prostora X koji su i otvoreni i zatvoreni su X i (dokazati!). Zadatak: Dokazati da je u p{adskoj
metrici definisanoj u (12) svaka otvorena lopta B]x; [ i otvoren i
zatvoren skup i da za svako y B]x; [ vai B]x; [= B]y; [. Dokazati
i da je u tom prostoru svaka zatvorena lopta B[x; ] i otvoren i
zatvoren skup i da za svako y B[x; ] vai B[x; ] = B[y; ].
(101) Zadatak: Neka je A X povezan podskup topoloxkog prostora X i
neka je A B A. Dokazati da je B povezan.
(102) Ako je f : X Y neprekidno preslikavae topoloxkih prostora i
A X povezan skup, onda je i f (A) povezan. Dokaz sledi iz qienice
da, kada bi postojala neprekidna surjekcija : f (A) {0, 1}, onda
bi i f : A {0, 1} bila neprekidna surjekcija, xto je nemogue
poxto je A povezan.
(103) Zadatak: Neka su X i Y topoloxki prostori, i neka je X povezan.
Ako je f : X Y neprekidno preslikavae, dokazati da je grafik
Z2
Z2
(f ) = {(x, f (x)) | x X} X Y
povezan skup. Na primeru( funkcije f : [0, +[ R,

za x > 0
sin ,
f (x) =
0,
za x = 0
koja ima povezan grafik (ovo sledi iz (101) { dokazati!) pokazati da
ne vai obrnuta implikacija.
(104) Podskup A R je povezan ako i samo ako je interval.
Dokaz: () Neka A nije interval. Tada postoje t , t A i c R
takvi da je t < c < t i c / A. Tada su skupovi
1
x
U = A] , c[= A] , c],
V = A]c, +[= A [c, +[
12Jedina metrika na {0, 1} je diskretna metrika (do na multiplikativnu konstantu);

req je o neprekidnosti u odnosu na tu metriku na kodomenu, i zadatu topologiju na domenu.
38
i otvoreni i zatvoreni u relativnoj topologiji skupa A, pa skup A

nije povezan.
() Pretpostavimo suprotno: neka A nije povezan, a jeste interval. Tada postoji neprekidna surjekcija : A {0, 1}. Izaberimo
taqke a , a A takve da je (a ) = 0, (a ) = 1. Ne umaujui
opxtost, moemo da pretpostavimo da je a < a . Neka je
0
S = {t A | t < a1 (t) = 0}
Tada je skup S neprazan (jer a S) i ograniqen odozgo (brojem a ),

pa postoji s = sup S. Po definiciji supremuma, i iz qienice da je
A interval, sledi da za svako > 0 postoje taqke t ]s , s] A i
t [s, s + [A takve da je (t ) = 0 i (t ) = 1. Kada bi bilo s A,
to bi znaqilo da je funkcija prekidna u s; dakle s / A. Poxto je
A3a sa A i s
/A
sledi da A nije interval, xto je u suprotnosti sa pretpostavkom.
(105) Iz povezanosti intervala i (102) sledi da je za povezan prostor M
i neprekidno preslikavae f : M R slika f (M ) interval. Specijalno, ako je X = [a, b] interval u R vai Teorema o meuvrednosti
za neprekidne funkcije: Ako je f : [a, b] R neprekidna funkcija i
f (a)f (b) < 0, onda postoji c ]a, b[ za koje je f (c) = 0.
(106) Zadatak: Dokazati da je neprekidno preslikavae f : [a, b] R
monotono ako i samo ako je za svako y R skup f (y) povezan.
Ovaj zadatak daje formulaciju monotonosti samo na jeziku topologije, pa se moe smatrati definicijom monotonosti na topoloxkim (ne obavezno ureenim) prostorima.
(107) Ako je (M, d) metriqki prostor i A egov povezan podskup, onda je A
ili prazan, ili jednoqlan ili neprebrojiv. Zaista, ako A sadri dve
taqke a , a , a 6= a , onda za svako d(a , a ) na sferi S(a ; ) =
{x M | d(x, a ) = } postoji neka taqka skupa A. U protivnom bi
skup A bio unija dva otvorena skupa
0
A = (A B]a1 ; [) (A (M \ B[a1 ; ]))
xto je nemogue jer je A povezan. Poxto je skup svih takvih interval [0, d(a , a )], koji je neprebrojiv skup, i skup A mora da bude
neprebrojiv.
(108) Neka je {A } familija povezanih podskupova topoloxkog prostora M , takva da za neko vai
1
Tada je skup
( ) A0 A 6= .
A=
povezan.
Dokaz: Neka je : A {0, 1} neprekidno preslikavae. Poxto su skupovi A povezani, na svakom od ih preslikavae je
konstantno. Pretpostavimo, ne umaujui opxtost, da je 1 na
A . Poxto je za svako skup A A neprazan, mora da vai
(x) 1 na svakom A , tj. na celom A. Time je dokazano da je svako
39
neprekidno preslikavae : A {0, 1} konstantno, odakle sledi da

je A povezan.
(109) Ako su X i Y povezani topoloxki prostori, onda je i ihov proizvod
X Y povezan. Za dokaz je dovo no posmatrati familiju {x } Y ,
{X {y}}
i primeniti (108).
(110) Zadatak: Neka je (X, ) topoloxki prostor, Y X i relacija na
Y definisana sa a b ako i samo ako postoji povezan skup V Y
takav da je a, b V . Dokazati:
(a) je relacija ekvivalencije;
(b) klase ekvivalencije C su povezani skupovi za sve a Y ;
(v) C je maksimalan povezan podskup u Y koji sadri taqku a.
Skup C naziva se komponentom povezanosti taqke a Y . Zadatak:
Neka je X = R i Y = (f ) grafik funkcije f iz (103). Dokazati
da je skup V = (f ) R] 1, 1[ otvoren u (f ) i da je komponenta
povezanosti taqke (0, 0) u V jednoqlan skup C = {(0, 0)}.
(111) Skup A X u topoloxkom prostoru je putno povezan ako za sve
a , a A postoji neprekidno preslikavae : [0, 1] A (neprekidan
put u A) takvo da je (0) = a , (1) = a . Iz Teoreme o meuvrednosti
sledi da je putno povezan skup A povezan { u protivnom bi iz postojaa neprekidne surjekcije : A {0, 1} sledilo da postoji
neprekidna surjekcija : [0, 1] {0, 1} xto je nemogue. Zadatak: Neka je (f ) grafik funkcije f iz (103). Dokazati da je svako
neprekidno preslikavae : [0, 1] (f ) sa svojstvom (0) = (0, 0)
konstantno. Izvesti zak uqak da skup (f ), za koji smo u (103) videli
da je povezan, nije putno povezan.
Zadatak: Dokazati da je otvoren podskup u R povezan ako i samo
ako je putno povezan. Odatle izvesti zak uqak da je otvoren podskup
topoloxke mnogostrukosti povezan ako i samo ako je putno povezan.
Sliqno kao u (110) definixu se i komponente putne povezanosti.
(112) Topoloxki prostor je lokalno povezan u taqki x ako svaka okolina
U taqke x sadri povezanu podokolinu V U taqke x . Prostor je lokalno povezan ako je lokalno povezan u svakoj svojoj taqki.
Zadatak: Dokazati da grafik iz (103) (sa relativnom topologijom
kao topoloxki potprostor u R ) nije lokalno povezan u nuli. Ovo
pokazuje da iz povezanosti ne sledi lokalna povezanost (naravno, ne
vai ni obrnuto).
(113) Putno povezan skup A X u topoloxkom prostoru je prosto povezan
ako svako neprekidno preslikavae f : S A kruga S := {z
C | |z| = 1} moe da se proxiri do neprekidnog preslikavaa F :
D A diska D := {z C | |z| 1} (tj. ako postoji neprekidno
preslikavae diska u A za koje je F | = f ). Na primer, prsten
{z C | 1 |z| 2} je putno povezan, ali nije prosto povezan.
Opxtije, skup A je n { povezan ako za svako k n svako neprekidno preslikavae f : S A sfere
0
yY
(0,0)
S1
Sk := {(x0 , . . . , xk ) Rk+1 | x20 + + x2k = 1}
40
moe da se produi do neprekidnog preslikavaa F : D

lopte
k+1
Dk := {(x0 , . . . , xk ) Rk+1 | x20 + + x2k 1}
tako da vai F | = f . Specijalno, 0{povezan prostor je putno

povezan, 1{povezan prostor je prosto povezan. Torus T = S S
je putno povezan ali13nije prosto povezan, sfera S je prosto povezana
ali nije 2{povezana .
Zadatak: Dokazati da je n{povezanost topoloxka invarijanta;
drugim reqima, ako je : X Y homeomorfizam topoloxkih prostora, onda je jedan od ih n{povezan ako i samo ako je n{povezan i
drugi. Npr, sfera i torus nisu homeomorfni.
(114) Zadatak: Dokazati sledea tvrea.
Otvoreni interval ]a, b[ je homeomorfan sa R.
Otvoreni interval ]a, b[ nije homeomorfan zatvorenom [c, d].
Interval nije homeomorfan krugu S = {z C | |z| = 1}.
Krug S i prsten P = {z C | 1 |z| 2} nisu homeomorfni.
Prsten P i disk D = {z C | |z| 1} nisu homeomorfni.
Prsten P je homeomorfan cilindru C = [0, 1] S .
Cilindar C i Mebijusova traka M = [0, 1][0, 1]/
nisu
homeomorfni.
Da li je unutraxost prstena Int P homeomorfna unutraxosti probuxenog diska Int D \ {0}?
(115) Neprekidnost i limesi se mogu definisati samo na jeziku topologije,
tj. u ambijentu metriqkog ili topoloxkog prostora. Za definiili
ciju objekata kao xto su prvi izvod f (x ) := lim
beskonaqni zbir P z := lim P z sem topoloxke strukture (lim) potrebna nam je i algebarska (sabirae i de ee u prvom,
odnosno sabirae u drugom primeru). Sledi nekoliko primera.
(116) Normirana Abelova grupa je struktura (G, +, 0, k k) gde je (G, +) Abelova grupa, a x 7 kxk preslikavae G R sa osobinama
Sk
(0,t)(1,1t)
n=1 n
0
m
n=1 n
h0
f (x0 +h)f (x0 )

h
kxk 0
kxk = 0 x = 0
k xk = kxk
kx + yk kxk + kyk
d(x, y) = ky xk
.
Tada je
metrika na G. Ova metrika je invarijantna u odnosu na translaciju i refleksiju, a grupovne operacije
su neprekidne u tako definisanoj metriqkoj strukturi (dokazati!).
Primeri normiranih grupa: (R, +, 0, | |), (C, +, 0, | |), (U (1), , 1, k k),
gde je U (1) = {z C | |z| = 1}, kzk := arccos Rez.
Zadatak: Dokazati da su jedine zatvorene (kao metriqki potprostori) podgrupe grupe (R, +, | |) cikliqne grupe (a Z, +), za neko
a > 0, {0} i R.
Zadatak: Neka je (G, +, k k) normirana grupa i H G ena
podgrupa. Dokazati da je i (H, +) grupa.
13Iako su ove qienice intuitivno oqigledne, ihov strog dokaz je sloeniji, pa ga
ne dajemo ovde.
41
Specijalan sluqaj normirane Abelove grupe je totalno ureena

to je struktura (G, +, ), gde je (G, +) Abelova grupa,
a relacija totalnog poretka, koja je saglasna sa translacijom, tj.
u kojoj vai
x y x + a y + a za sve x, y, a G.
U totalno ureenoj grupi je dobro definisana apsolutna vrednost,
izvedena iz relacije totalnog poretka: |x| := max{x, x}. Apsolutna
vrednost se jox naziva i modulom. Pozitivni i negativni deo elementa x totalno ureene grupe se definixu sa
Abelova grupa:
x+ := max{x, 0},
x := max{x, 0},
tako da je x = x x i |x| = x + x .
Ako je (G, +) podrgupa grupe (R, +), onda je apsolutna vrednost
jedna norma na oj14.
Totalno ureena grupa je arhimedska ako u oj vai Arhimedova
aksioma, tj. bilo koje od sledeih, ekvivalentnih svojstava:
(a) za svako a > 0 skup Na := {na := a+ +a | n N} nije ograniqen
odozgo;
(b) za svako
a > 0 skup Za nije ograniqen ni odozgo ni odozdo;
(v) G = S [na, (n + 1)a[= Za + [0, a[ za svako a > 0.
Podskup A G totalno ureenog skupa je gust u skupu B G,
A B , ako za sve x, y B , x < y , postoji a A takvo da je x < a < b.
Zadatak: Dokazati da je ova definicija u totalno ureenoj Abelovoj grupi (R, +) ekvivalentna topoloxkoj definiciji gustog skupa,
u normi izvedenoj iz poretka (tj. apsolutnoj vrednosti). Uporediti
to sa grupom (Z, +).
Zadatak: Neka je H G netrivijalna podgrupa totalno ureene
arhimedske Abelove grupe G i H := {x H | x > 0}. Dokazati da
skup H gust u G ako i samo ako je inf H = 0. Dokazati da skup H
nije gust u G ako i samo ako H ima minimum.
Zadatak: Elementi skupa
+
nZ
D = {k2n | k Z, n N}
nazivaju se dijadskim razlomcima. Dokazati da je D podgrupa grupe

(R, +). Dokazati da D nema minimum. Zak uqiti da je skup D gust
u R.
Totalno ureena Abelova grupa je kompletna ako u oj vai Aksioma supremuma: svaki neprazan odozgo ograniqen skup ima supremum. Svaka kompletna totalno ureena Abelova grupa je arhimedska
(dokaz je neznatna modifikacija
dokaza da u R iz Aksiome supremuma
sledi Arhimedova aksioma).15
14Ako G nije podgrupa u R onda apsolutna vrednost nema realne vrednosti, pa nije
norma. Meutim, i u tom sluqaju moemo da definixemo pojmove kao xto su limes i
neprekidnost; npr. niz xn u G konvergira ka x ako za svako > 0 (gde je G) postoji
n0 N sa osobinom da za sve n n0 vai |x xn | < .
15Req Abelova je ovde zapravo suvixna { moe da se dokae da je svaka totalno ureena
arhimedska grupa Abelova. To je posledica Helderove teoreme, koja kae da je svaka totalno
ureena arhimedska grupa izomorfna podgrupi grupe (R, +).
42

Zadatak: Dokazati da tvree (8) vai u svakoj kompletnoj totalno ureenoj grupi.
Zadatak: Dokazati da ako je totalno ureena Abelova grupa
kompletna (u smislu prethodne definicije ene kompletnosti kao

ureene strukture) onda svaki Koxijev niz u oj konvergira u normi
izvedenoj iz poretka (tj. ona je kompletna u smislu topoloxke strukture ).
Zadatak: Ako je G totalno ureena grupa i H ena kompletna
gusta podgrupa, dokazati da je G = H .
(117) Opxtiji pojam je topoloxka grupa: grupa koja je istovremeno topoloxki prostor, takav da je svaka taqka zatvoren skup i da su mnoee
G G G i inverz G G neprekidna preslikavaa (u prvom
sluqaju radi se o neprekidnosti u odnosu na topologiju proizvoda
topoloxkih prostora). Na primer, grupa GL(n, K) invertibilnih
n n matrica nad po em K {R, C} sa operacijom mnoea matrica17 je otvoren podskup u K (kao inverzna slika otvorenog skupa
K \ {0} pri preslikavau det : K K), pa nasleuje topologiju
iz euklidskog prostora. Matriqne operacije su neprekidne u toj
topologiji. Zadatak: Dokazati da je GL(n, K) otvoren gust podskup
u prostoru K svih matrica.
U specijalnom sluqaju, za n = 1, grupa GL(1, K) je grupa (K , ),
gde je K = K \ {0}. Konaqne grupe kao Z se qesto posmatraju kao
topoloxke grupe u diskretnoj topologiji.
(118) Topoloxka grupa je Hausdorfov prostor.
Dokaimo pre toga sledee pomono tvree: neka je W okolina
neutralnog elementa e topoloxke grupe (G, ). Tada postoji otvorena
okolina U koja sadri e takva da je
U =U
i U U W.
Zaista, Iz neprekidnosti mnoea i e e = e sledi da postoje otvorene okoline U , U 3 e takva da je U U W , pa skup
16
n2
n2
n2
U = U1
U11
U2
U21
ima traeno svojstvo.

Za ovako konstruisani skup U vai i U W . Zaista, ako je
g U , onda se svaka okolina taqke g seqe sa U . Poxto je mnoee
neprekidno, skup gU je okolina taqke g, pa je gU U 6= . Odatle
sledi da postoji h U za koje je gh U . Ali tada je
g = (gh)h1 U U 1 = U U W.
Sada moemo da dokaemo da je topoloxka grupa Hausdorfov

prostor: dovo no je (zbog neprekidnosti mnoea) dokazati da za
svaku taqku x 6= e postoje disjunktni otvoreni skupovi U 3 e i V 3 x.
Ako je W = G\{e}, skup U iz prethodne konstrukcije zadovo ava U
W , xto znaqi e
/ U . Time smo konstruisali otvorene i disjunktne
skupove U i V = G \ U takve da je e U i x V .
fusnotu u (30).
17Videti
Ova grupa se naziva glavnom linearnom grupom.
16

43
Zadatak: Neka je G topoloxka grupa i H ena normalna pod-
grupa. Dokazati da je G/H topoloxka grupa u odnosu na topologiju

definisanu u (85). Dokazati da je, qak i ako podgrupa H nije normalna, G/H dobro definisan topoloxki prostor. Dokazati da je
koliqniqka topologija (85) na G/H Hausdorfova ako i samo ako je H
zatvorena (kao topoloxki potprostor) u G.
Specijalno, ako je G = R aditivna Abelova grupa vektora u
k {dimenzionom prostoru i H = Z ena diskretna podgrupa, koliqniqki prostor R /Z je k{dimenzioni torus T = S S .
Zadatak: Neka je G topoloxka grupa i N komponenta povezanosti
enog neutralnog elementa. Dokazati da je N zatvorena normalna
podgrupa grupe G i da je G/N topoloxka grupa.
(119) Normirano po e je struktura (F, +, , k k), gde je (F, +, ) po e, a k k :
F [0, +[ funkcija koja zadovo ava
k
kx + yk kxk + kyk
kxyk = kxk kyk
kxk = 0 x = 0
Normirano po e je nearhimedsko ako u emu vai

kx + yk max{kxk, kyk}.
Iz ove nejednakosti sledi da je za svaki prirodan broj n (koji moemo

da smatramo i elementom po a, koristei istu oznaku n za zbir n
jedinica po a n 1 = 1 + + 1)
kn + 1k max{1, n}
pa ako je knk > 1, onda je kn+1k < knk. Odatle vidimo da ova definicija uopxtava svojstvo nearhimedske ureene strukture. Normirano
po e je arhimedsko ako nije nearhimedsko (ova definicija ne uk uquje poredak; tj. uopxtava definiciju arhimedskog ureenog po a
kao totalno ureenog po a qija je aditivna grupa arhimedska).
Kompletirae metriqkog prostora Q sa p{adskom metrikom uvedenom u (12) oznaqavamo sa Q , elemente ovog skupa nazivamo p{
adskim brojevima.
Zadatak: Dokazati da je skup p{adskih brojeva Q kompletno
nearhimedsko po e (operacije po a se prenose sa nizova na ihove
klase ekvivalencije, pomou kojih se konstruixe kompletirae (96)).
U (116) smo videli da je, ako je norma izvedena iz relacije poretka
u totalno ureenoj grupi (kao u npr. u (R, +)), Arhimedova aksioma
posledica kompletnosti. Iz prethodnog zadatka vidimo da je po e
Q primer koji pokazuje da u opxtem sluqaju to ne vai. Primetimo da su i Q i R dobijeni kao kompletirae istog skupa Q, ali
sa razliqitim metrikama.
Jox jedna specifiqnost topologije izvedene iz poretka vidi se
u sledeem zadatku. Neka je F totalno ureeno po e. Postoji jedinstven injektivni morfizam po a Q u F definisan sa
p
(m/n) = (m 1F )(n 1F )1 ,
tako da svako totalno ureeno po e sadri po e Q.
44

Zadatak: Dokazati da je totalno ureeno po e F arhimedsko ako
i samo ako je skup Q gust u F . Primer Q pokazuje da ovo ne vai za

normirana po a u kojima norma nije izvedena iz poretka.
(120) Normirani vektorski prostor je par (X, +, , k k) gde je (X, +, )
vektorski prostor nad po em K (K = R ili K = C), a x 7 kxk
preslikavae X R sa osobinama
p
kxk 0
kxk = 0 x = 0
k xk = ||kxk
kx + yk kxk + kyk
x, y X K
za sve
i . Sa d(x, y) = ky xk na X je definisana
metrika u odnosu na koju su vektorske operacije neprekidne. Ova
metrika je invarijantna u odnosu na translaciju i refleksiju u komutativnoj grupi (X, +) i apsolutno homogena, tj. d(x, y) = ||d(x, y).
Zadatak: Dokazati da se kompletiraem (95) normiranog vektorskog prostora dobija normirani vektorski prostor, tj. da se vektorske operacije prenose na relacije ekvivalencije u dokazu (96).
Normirani vektorski prostor koji je kompletan nazivamo Banahovim prostorom.
(121) Najjednostavniji primeri normiranih prostora su R i C, na kojima
normu definixe apsolutna vrednost. Opxtije, euklidski
prostori
su vektorski prostori R i C sa normama kak = p|a | + . . . + |a | .
Vani primeri su i prostori C[a, b] neprekidnih funkcija, sa
normom
n
Z
kf kp =
za
1/p
|f (t)| dt
,
p
1 p < +.
Nejednkost trougla sledi iz nejednakosti Minkovskog za integrale.

(122) Iz definicije norme sledi kxk kyk kx yk, pa je norma Lipxicovo preslikavae.
(123) Indukcijom se dokazuje kx + + x k kx k + + kx k.
(124) Neka je F filter na skupu S i (Y, k k) normirani vektorski prostor. Iz nejednakosti trougla i homogenosti norme sledi da lim
preslikavaa S Y komutira sa algebarskim operacijama u Y , tj.
1
lim(f + g) = lim f + lim g,

F
lim(f ) = lim f
F
za f, g : S Y i K (dokazati!). Specijalno:
Ako su f i g neprekidne funkcije, onda je i f + g neprekidna
(F = filter okolina);
lim
(f (x)+g(x)) = lim
f (x)+ lim
g(x) (F = filter probuxenih okolina);
lim
(a + b ) = lim
a + lim
b (F = Frexeov
filter);
R
R
R
(f (x) + g(x)) dx = f (x) dx + g(x) dx (F = filter na

prostoru podela).
x x0
xx0
b
a
b
a
xx0
n n
b
a

45
Zadatak: Koristei (122) formulisati i dokazati pravilo ko-
mutiraa limesa po filteru i norme. Dokazati

da iz ega
sledi
Z
Z
b
lim |an | = | lim an |,
lim |f (x)| = | lim f (x)|,
xx0
xx0

g(x) dx
|g(x)| dx
za kompleksne funkcije f , g i kompleksni niz a za koje ovi izrazi

postoje.
(125) Opxtije: topoloxki vektorski prostor je vektorski prostor X
sa topoloxkom strukturom u kojoj je svaka taqka zatvoren skup i u
odnosu na koju su operacije sabiraa vektora X X X i mnoea
vektora skalarom K X X neprekidne u odnosu na odgovarajue
topologije proizvoda topoloxkih prostora. Zadatak: Dokazati da
su translacije x 7 a + x, a X i homotetije x 7 x, K \ {0}
homeomorfizmi X X .
Topoloxki vektorski prostor je Hausdorfov (videti (118)).
Zadatak: Dokazati da je otvoren podskup topoloxkog vektorskog
prostora povezan ako i samo ako je putno povezan.
(126) Proizvod X X normiranih vektorskih prostora (X , k k )
moe da se snabde normom na vixe naqina; npr za x = (x , . . . , x ):
a
Xk
kxkp :=
X
n
kxj kpXj
1/p
,
1 p < +,
kxk := max kxj kXj .

1jn
Specijalno, u vektorskom prostoru R (ili C ) imamo norme

j=1
kxkp :=
X
n
|xj |p
1/p
,
1 p < +,
kxk := max |xj |.

1jn
(127) Zadatak: Neka je S := {x X | kxk = 1} jediniqna sfera u normiranom prostoru (X, k k) i G = { K | || = 1} multiplikativna
grupa jediniqnih skalara. Dokazati da je sa x 7 x definisano
dejstvo18grupe G na skupu S. Dokazati da je na prostoru orbita ovog
dejstva P (X) = S/G sa d([x], [y]) = min{kx + yk | G} definisana metrika. Specijalno, na realnom projektivnom prostoru je
d([x], [y]) = min{kx yk, kx + yk}.
Prostor P (X) se naziva projektivizacijom Banahovog prostora
X , ili projektivnim prostorom. Specijalno, za X = R
dobijamo
realni RP = S /Z , a za X = C kompleksni CP = S /S
projektivni prostor. Za n = 2 prostor RP smo uveli u (85) na
drugi, ekvivalentan naqin. Jox jedan naqin da se definixe prostor
P (X) je kao koliqniqki prostor X \ {0}/ , gde je x x za sve
X \ {0}. U ovoj interpretaciji, P (X) se moe shvatiti kao prostor
svih pravih19 kroz taqku 0 X . Uopxtee projektivnih prostora
su prostori G (X) qije su taqke k{dimenzioni potprostori u X ; ovi
prostori nazivaju se Grasmanovim mnogostrukostima. Specijalno,
G (X) = P (X).
j=1
n+1
n+1
2n+1
18Ili, ekvivalentno, koliqniqkom prostoru P (X) = S/ u odnosu na relaciju ekvivalencije x x.

19U sluqaju K = C ovde je req o kompleksnim pravama, tj. objektima realne dimenzije
2.
46

Zadatak: Dokazati
da je realna projektivna prava1 RP 1 homeo1
2
morfna krugu S , a kompleksna projektivna prava CP sferi S .

(128) Uniformna (ili ravnomerna) norma na prostoru B (T ) ograniqenih
preslikavaa skupa T u normirani vektorski prostor (Y, k k) je
kf k := sup
kf (t)k. Struktura (B (T ), + , , k k ) je normirani
vektorski prostor.
(129) Niz ograniqene varijacije. Neka je a X niz u normiranom vektorskom prostoru (X, k k). egova varijacija je veliqina
Y
tT
var(a) := ka0 k +
kan an+1 k.
Niz a je niz ograniqene varijacije ako je var(a) < +. Skup nizova

ograniqene varijacije u X oznaqavamo sa bv(X); ovaj skup je vektorski
prostor, a var norma na emu (dokazati!).
Ako je x monoton niz u R, onda je x x R i var(x) =
|x | + |x x |. Dakle, monoton niz je niz ograniqene varijacije ako
i samo ako je ograniqen.
Niz x u R je niz ograniqene varijacije ako i samo ako je razlika
dva rastua ograniqena niza.
Dokaz: () sledi iz qienice da je monoton i ograniqen niz niz
ograniqene
varijacije. () sledi
iz

n=0
xn+1 =
x+
0 +
n
X
x
0 +
(xk+1 xk )+
n
X
(xk+1 xk ) ,
jer su nizovi
i
rastui
i ograniqeni odozgo brojem var(x).
(130) Funkcije ograniqene varijacije. Neka je f : I X preslikavae
intervala I R u normirani vektorski prostor (X, k k). Ako je
P : inf I = t < t < < t = sup I
podela intervala I , oj moemo da pridruimo broj
k=0
k=0
Pn
+
x+
0 +
k=0 (xk+1 xk )
Pn
x
0 +
k=0 (xk+1 xk )
VI (f ; P ) = kf (t0 )k +
n
X
kf (tk ) f (tk1 )k
(ako interval I nije zatvoren, pod f (t ) i f (t ) podrazumevamo limese

u tim taqkama). Totalna varijacija funkcije f na intervalu I je broj
k=1
VarI (f ) := sup VI (f ; P ).
Ukoliko je ovaj broj konaqan, funkciju f nazivamo funkcijom ograniqene varijacije. Skup BV (I, X) svih funkcija ograniqene varijacije
na intervalu I sa vrednostima u X je normirani vektorski prostor,
sa normom Var (f ).
Ako je X = R, svaka funkcija ograniqene varijacije f : I R je
razlika dve monotone funkcije:
P
f (t) =
Var[t0 ,t] (f ) + f (t) Var[t0 ,t] (f ) f (t)
.
2
2
f = f1 f2
Vai i obrnuto, ako je

za monotone funkcije f i f , onda
je f funkcija ograniqene varijacije.
1
47
(131) L : X Y je morfizam normiranih vektorskih prostora (X, k k )

i (Y, k k ) ako je
L(x + y) = L(x) + L(y) za x, y X i , K (linearnost);
kL(x)k = kxk .
(132) Neka su (X, k k ) i (Y, k k ) normirani vektorski prostori i L :
X Y linearno preslikavae. Tada je

X
Lip(L) = sup
x6=y

kL(x) L(y)kY
xy
= sup kL(z)kY ,
= sup
L

kx ykX
kx ykX Y
x6=y
kzkX =1
pa je L Lipxicovo ako i samo ako je ograniqeno na jediniqnoj sferi.

Lipxicova konstanta linearnog preslikavaa naziva se egovom
normom; ona zaista definixe jednu normu na vektorskom prostoru
L(X; Y ) neprekidnih linearnih preslikavaa iz X u Y (dokazati!)20,
pa za linearno preslikavae umesto Lip(L) qexe koristimo oznaku
kLk. Specijalno, za Y = K dobijamo normu na dualnom vektorskom
prostoru21 X . Elemente prostora X nazivamo linearnim funkcionalima na X .
Zadatak: Neka su X i Y prostori konaqne dimenzije i L : X Y
linearno preslikavae. Dokazati da L slika jediniqnu sferu na
elipsoid i da je kLk duina najvee poluose tog elipsoida. Zak uqiti da je svako linearno preslikavae izmeu prostora konaqne
dimenzije neprekidno.
(133) Za linearno preslikavae L : X Y sledei uslovi su ekvivalentni:
(a) L je neprekidno u jednoj taqki;
(b) L je neprekidno;
(v) L je Lipxicovo;
(g) sup kL(x)k < +
Dovo no je dokazati (a) (g). Neka je L neprekidno u taqki
a. Onda je L ograniqeno na nekoj lopti B[a; ] = a + B[0; 1]. Odatle sledi da je L ograniqeno i na sferi S(a; ) = a + S(0; 1), pa je
ograniqeno i na sferi S(0; 1).
Zadatak: Neka je t [a, b] i : C[a, b] C preslikavae
definisano sa (f ) = f (t ). Dokazati da je ovo preslikavae linearno. Da li je ono neprekidno u odnosu na neku od normi k k
uvedenih u (121)? Da li je, na sliqan naqin definisano, linearno
preslikavae : B (T ) Y , gde je B (T ) prostor uveden u (128),
neprekidno?
Zadatak: Neka je C [a, b] skup funkcija f : [a, b] C koje su n
puta diferencijabilne za svako n. Dokazati da je
kxkX =1
t0
t0
t0
D : C [a, b] C [a, b],
D(f ) =
df
dx
20Linearna preslikavaa se jox nazivaju i linearnim operatorima; norma koju smo

definisali naziva se operatorskom normom linearnog operatora (postoje i druge norme
linearnih operatora).
21Dual X vektorskog prostora X nad po em K je prostor svih neprekidnih linearnih
preslikavaa X K; X je takoe vektorski prostor nad K.
48
linearno, ali nije neprekidno preslikavae normiranog vektorskog

prostora (C , k k ). Drugim reqima, pokazati da limes u normi
k k ne komutira sa izvodom (videti (250) na 86. strani za vixe
deta a).
Zadatak: Neka je k : [0, 1] [0, 1] C neprekidna funkcija.
Dokazati da je sa
Z
K(f )(x) =
k(x, t)f (t) dt

0
definisano neprekidno linearno preslikavae K : C[0, 1] C[0, 1]

na normiranom prostoru (C[0, 1], k k ) i da je
|k(x, t)| dt.
kKk = sup
x[0,1]
Uputstvo: Svesti tvree na sluqaj kada je k realna funkcija.

Iz nejednakosti trougla sledi kKk sup R |k(x, t)| dt. Treba
dokazati i obrnutu nejednakost. Iz Kantorove teoreme sledi da je
funkcija k ravnomerno neprekidna, a odatle da je
1
x[0,1] 0
Z
x 7
|k(x, t)| dt
0
neprekidna, pa je za neko a [0, 1]

1
Z
|k(a, t)| dt = sup
Posmatrati preslikavae
Z
f 7
|k(x, t)| dt.
x[0,1]
k(a, t)f (t) dt.

0
Dovo no je dokazati da za svako postoji funkcija f takva da je

i
kf k = 1
|k(a, t)| dt.
k(a, t)f (t) dt >

0
Dokazati da postoji podela 0 = t < t < < t = 1 intervala

[0, 1] takva da je oscilacija funkcije t 7 k(a, t) na svakom podeonom
intervalu maa od /4. Oznaqimo sa P intervale ove podele koji
ne sadre 0 i 1 i na kojima je funkcija k(a, ) stalnog znaka, a sa
P preostale intervale. Definisati f (t) = sgnk(a, t) ako t pripada
nekom intervalu iz P i linearno je dodefinisati na intervalima
izR P tako da se dobije neprekidna funkcija. Razdvojiti integral
k(a, t)f (t) dt na zbir integrala po intervalima iz P i integrala
po intervalima iz P . Dokazati da na P vai |k(a, t)| < /4 i iskoristiti ovu nejednakost za dokaz da f ima traeno svojstvo.
(134) Opxtije, ako su (X , k k ), . . . , (X , k k ) i (Y, k k ) normirani vektorski prostori i L : X X Y vixelinearno (tj. linearno
0
1
0
49
po svakoj promen ivoj) preslikavae, egova norma se definixe sa

kLk
sup
kL(x1 ,
kx1 k1 ==kxn kn =1
kL(h1 , ,hn )kY
sup
kh1 k1 ...khn kn
h1 6=0,...,hn 6=0
:=
=
, xn )kY
= inf{C 0 | kL(x1 , , xn )kY Ckx1 k1 kxn kn }.
Za vixelinearno preslikavae L su ekvivalentni uslovi

(a) L je neprekidno;
(b) kLk < +.
Dokaz se praktiqno ne razlikuje od dokaza u (133).
Primeri: Mnoee L : K K, L ( , , ) = , mnoee skalarom L : K X X , L (, x) = x, determinanta det :
(K ) K, vektorski proizvod : R R R , skalarni proizvod
h, i su primeri neprekidnih vixelinearnih preslikavaa.
Skup neprekidnih vixelinearnih preslikavaa
n
2
3
p p
X1 Xn Y
je vektorski prostor; oznaqavamo ga sa L(X , . . . , X ; Y ). Elemente

prostora L(X , . . . , X ; K), tj. vixelinearna preslikavaa u prostor
skalara, nazivamo vixelinearnim funkcionalima.
(135) Ako je
B :X X Y
bilinearno preslikavae, onda je
1
L : X1 L(X2 ; Y ),
L(x1 )(x2 ) := B(x1 , x2 )
linearno preslikavae. Obrnuto, ako je dato linearno preslikavae

L : X L(X ; Y ), onda je sa B(x , x ) = L(x )(x ) definisano bilinearno preslikavae B : X X Y . Ova preslikavaa imaju
istu normu:
1
kBk
= sup{kB(x1 , x2 )k | kx1 k = kx2 k = 1}

= sup{sup{L(x1 )(x2 ) | kx2 k = 1} | kx1 k = 1}
= sup{kL(x1 )k | kx1 k = 1} = kLk.
Indukcijom, dobijamo sledee tvree: Postoji linearni izomorfizam vektorskih prostora

: L(X1 , . . . , Xn ; Y ) L(X1 , . . . , Xk ; L(Xk+1 , . . . , Xn ; Y ))
koji quva normu.

(136) Neka su (X, k k ) i (Y, k k ) normirani vektorski prostori nad
po em K = C ili R. Ako je prostor Y Banahov (tj. kompletan),
onda je i normirani vektorski prostor L(X; Y ) uveden u (132) Banahov. Specijalno, dualni prostor X = L(X; K) svakog (ne obavezno
kompletnog) prostora je kompletan.
Dokaz: Neka je L Koxijev niz u L(X; Y ). Onda za svako > 0
postoji n sa svojstvom
X
m, n n0 kLn Lm k ,
gde je k k norma uvedena u (132). Tada je za svako x X kL (x)

L (x)k kxk , pa je L (x) Koxijev niz Y . Zbog kompletnosti,
ovaj niz konvergira; oznaqimo egovu graniqnu vrednost sa L (x).
n
50
Iz L (x+y) = L (x)+L (y) i neprekidnosti sabiraa i mnoea skalarom sledi L (x+y) = L (x)+L (y), pa je L linearno
preslikavae. Ostaje jox da se dokae da je ono neprekidno. Iz
Koxijevog uslova kL (x) L (x)k < kxk , prelaskom na limes
kad m , dobijamo kL (x) L (x)k < kxk , odakle, pomou
nejednakosti trougla, sledi
n
kL (x)kY kxkX + kLn (x)kY ( + kLn k)kxkX .
Poxto je svaki Koxijev niz ograniqen, vai kL k < C < +, pa

je kL (x)k < ( + C)kxk . Na osnovu (133) to znaqi da je L
L(X; Y ). Iz kL (x) L (x)k < kxk sledi da L konvergira ka
L i u normi prostora L L(X; Y ). Time je dokaz zavrxen.
Iz dokazanog tvrea, uz pomo (135), sledi da je prostor vixelinearnih preslikavaa L(X , . . . , X ; Y ) Banahov ako je Y Banahov.
(137) Neka je S skup sa filterom F , A, B F , Y normirani vektorski
prostor, f : A Y , g : B Y .
Slabe asimptotske relacije. f g f = g na A B C
za neku ograniqenu funkciju : C R, i C F . Druga oznaka:
f = O(g).
Drugim reqima,
n
f g (M > 0) kf k F M kgk.
Ako je ovo ispueno, kae se da je preslikavae f potqieno preslikavau g. Pomou relacije potqienosti izvodi se relacija slabe
asimptotske ekvivalentnosti:
f g f g g f.
Jake asimptotske relacije.
,
za koju je lim
Drugim reqima,
:CR CF
za neku funkciju
. Druga oznaka: f = o(g).
f g f =F g
=0
f g ( > 0) kf k F kgk.
Ako je ovo ispueno, kae se da je preslikavae f zanemar ivo u

odnosu na preslikavae g. Pomou relacije zanemar ivosti definixe se relacija jake asimptotske ekvivalentnosti:
f g f g g f = g + o(g).
(138) Zadatak: Neka su S, T , F , F i kao u (27). Ako je Y normirani

prostor, U, V F i f : U Y , g : V Y dokazati da vai
S
f
f
f
f
FS g f FT g
FS g f FT g
FS g f FT g
FS g f FT g .
(139) Neke pojmove koji su izvedeni iz algebarskih i topoloxkih svojstava

realne prave (kao xto su ve spomenuti izvodi i beskonaqne sume)
moemo da prenesemo u normirane prostore.
51
(140) Ako su X i Y normirani vektorski prostori, A X otvoren podskup,

f : A Y neprekidno preslikavae i x , X , izvod u pravcu
vektora u taqki x je
0
D f (x0 ) := lim
1
(f (x0 + h) f (x0 ))
h
(ako limes na desnoj strani postoji). Primetimo da se vektori x

i pojav uju u nesimetriqnim ulogama22, sliqno kao xto se kod diferencijala funkcije jedne promen ive taqka u kojoj se posmatra
diferencijal i priraxtaj pojav uju u razliqitim ulogama. Ako je
X = R , Y = R i = (0, . . . , 0, 1, 0, . . . , 0) jediniqni vektor du x -ose,
onda se D f (x ) oznaqava sa (x ) i naziva parcijalnim izvodom
funkcije f po promen ivoj x .
Specijalno, ako je X = R, A =]a, b[, neprekidno preslikavae
:]a, b[ Y se naziva parametrizovanom krivom u Y ; ako je = i
jediniqni vektor u R izvod
R3h0
f
xj
(t0 + h) (t0 )
d
(t0 ) := Di (t0 ) = lim
,
h0
dt
h
ukoliko limes na desnoj strani postoji, se naziva tangentnim vektorom na parametrizovanu krivu u taqki (t ). Za samu krivu tada
kaemo da je glatka u toj taqki. Za se koristi jox i oznaka .
Slika (A) se naziva neparametrizovanom krivom, tangentni vektor
na neparametrizovanu krivu u taqki (t ) je svaki vektor kolinearan
sa (t ). Parametrizovana kriva je regularna u taqki (t ) ako je
en tangentni vektor u toj taqki razliqit od nule. Parametarska
jednaqina tangente na krivu (A) u regularnoj taqki (t ) je
0
d
dt
d
dt
(t) = (t0 ) +
d
(t0 )(t t0 ).
dt
Kriva je regularna ako je regularna u svakoj svojoj taqki.

Neparametrizovana kriva je glatka ako ima neku glatku parametrizaciju. Zadatak: Nacrtati krivu x = y u R i dokazati da je
ona glatka (iako nema tangentu u taqki (0, 0)). Ovaj zadatak pokazuje
da treba razlikovati grafik glatke funkcije od glatke krive (qak
i ako je ta kriva grafik funkcije).
Homeomorfizam :], []a, b[, takav da su i diferencijabilna preslikavaa, naziva se difeomorfizmom; kompozicija
naziva se glatkom reparametrizacijom krive . Zadatak:
Neka je s = (t ) i = (s )i. Dokazati da iz teoreme o smeni
promen ive u limesu (55) sledi da je
2
d( )
(s0 ) = D (t0 ).
ds
Specijalno, za (s) = s, R, sledi linearnost izvoda D f po

za funkciju f qiji je domen interval u R.
22Pod odreenim pretpostavkama (kojima se definixe diferencijabilnost u normiranim prostorima), D f (x0 ) je linearno po , ali ne i po x0 .
52
Ako je Y = R euklidski prostor i :]a, b[ R glatka kriva u

emu zadata sa (t) = (x (t), . . . , x (t)),onda je
n
d
=
dt
dx1
dxn
,...,
.
dt
dt
Ovo sledi iz (87).

(141) Duina krive. Neka je : [a, b] Y glatka kriva u normiranom
vektorskom prostoru (Y, k k)Z . ena duina je veliqina
b
l() :=
d
dt.
dt
Ako je kriva regularna, Zonda je

a
t 7
d
du
du
difeomorfizam intervala [a, b] na [0, l()], jer je (zbog regularnosti)

egov prvi izvod kd/dtk > 0. Ovaj difeomorfizam definixe reparametrizaciju krive parametrom
Z
a
s=
d
du
du
koji se naziva prirodnim parametrom regularne krive . Iz ds/dt =

kd/dtk sledi da je
a
d dt
d
=
ds
dt ds
s [0, l()]

dT

(s0 ) =
(s0 )

ds
T(s) :=
jediniqni vektor za svako

, zovemo ga jediniqnim tangentnim vektorom na krivu . Veliqina
naziva se krivinom krive u taqki (s ). Ako je T dato kao funkcija
proizvo nog parametra t, tj.
0
onda je
d 1 d

T(t) =
dt dt ,

1

d
dT

(t0 ) = (t0 )
(t0 )
.
dt
dt
1/(t0 )
polupreqnikom krivine
x = a cos t y = b sin t
x = cos t
y = sin t z = ct
c
Reciproqna veliqina
naziva se
.
Zadatak: U kojim taqkama elipsa
,
ima najveu, a u kojim najmau krivinu? Dokazati da navojnica
,
,
ima konstantnu krivinu. Ako je fiksirano, za
koje se dostie najvea vrednost krivine (tj. oko kog cilindra se
navojnica zadatog vertikalnog nagiba najvixe zakriv uje)?
Neka je regularna kriva u trodimenzionom euklidskom prostoru R . Diferenciraem izraza kT(s)k = T T = 1 po prirodnom
parametru s i primenom Lajbnicovog pravila dobijamo
3
dT
T = 0,
ds
53
xto znaqi da je vektor dT/ds ortogonalan na T . Iz definicije krivine sledi da je

N=
1 dT
ds
jediniqni vektor, zovemo ga jediniqnim normalnim vektorom krive

.
Ravan razapeta vektorima T i N naziva se oskulatornom ravni
krive .
Vektorski proizvod jediniqnih vektora je jediniqni vektor normalan na ih; vektor
B := T N
nazivamo jediniqnim binormalnim vektorom krive ; B je vektor

oskulatorne ravni te krive. Vektori T, N, B definixu u svakoj
taqki krive ortogonalni koordinatni sistem; ovaj sistem se naziva
Freneovim sistemom. Diferenciraem posledeg izraza, kojim je
definisan vektor B, po prirodnom parametru s dobijamo (primenom
Lajbnicovog pravila na bilinearno mnoee )
dT
dN
dN
dB
=
N+T
=T
,
ds
ds
ds
ds
NN = 0
dB/ds
kBk2 = 1
B
N
jer je
. Odatle sledi da je vektor
ortogonalan na T.
Diferenciraem izraza
zak uqujemo da je on ortogonalan
i na , pa je proporcionalan vektoru :
dB
= N.
ds
Koeficijent u prethodnoj formuli nazivamo torzijom krive .

Zadatak: Izraqunati torziju navojnice iz prethodnog zadatka.
Krivina krive meri eno odstupae od prave (kriva je prava ako
i samo ako je = 0), a torzija eno odstupae od ravni (kriva lei
u jednoj ravni ako i samo ako je = 0).
(142) Teoreme o sredoj vrednosti. Za realne funkcije realne promen ive
vae dobro poznate teoreme o sredoj vrednosti. Za funkcije sa
vrednostima u vektorskom prostoru, one ne vae. Npr, po Rolovoj
teoremi za realnu funkciju f : [a, b] R, neprekidnu na [a, b] i
diferencijabilnu na ]a, b[, za koju je f (a) = f (b), postoji c ]a, b[ za
koje je f (c) = 0. Za kompleksne funkcije (ili, opxtije, za funkcije
sa vrednostima u normiranom vektorskom prostoru) ova teorema ne
vai, kao xto pokazuje primer funkcije
0
f : [0, 2] C,
f (t) = cos t + i sin t,
koja zadovo ava uslov f (0) = f (2), ali f nema nula.

Zadatak: Kako smo onda zak uqivali u (43)?
Zadatak: Funkcija f : [1, 1] R je definisana sa f (t) = (0, 0)
za 1 t 0 i f (t) = (t sin (1/t), t cos (1/t)) za 0 < t 1. Dokazati
da je funkcija f diferencijabilna na ] 1, 1[, ali da f (] 1, 1[) nije
povezan skup. Uporediti ovo sa Darbuovom teoremom, po kojoj izvod
svake realne diferencijabilne funkcije slika interval na interval.
0
54
Prethodni zadatak je jox jedna manifestacija qienice da teoreme o sredoj vrednosti ne vae za funkcije sa vrednostima u vektorskom prostoru dimenzije vee od 1: Darbuova teorema je posledica
Koxijeve (ili Lagraneve) teoreme o sredoj vrednosti.
Teoreme o sredoj vrednosti za funkcije sa vrednostima u normiranom vektorskom prostoru mogu da se uopxte na sledei naqin. Setimo se da po Koxijevoj teoremi o sredoj vrednosti za funkcije
g, h : [a, b] R koje su neprekidne na [a, b] i diferencijabilne na
]a, b[ vai
(g(b) g(a))h0 (c) = (h(b) h(a))g 0 (c)
za neko c ]a, b[. Specijalno, odavde sledi
|h0 | |g 0 | |h(b) h(a)| |g(b) g(a)|.
Ova nejednakost se, u izvesnom vidu, prenosi na funkcije sa vrednostima u vektorskom prostoru. Preciznije, vai sledee tvree.
Neka je (Y, kk) normirani vektorski prostor, [a, b] R ograniqen
i zatvoren interval, P [a, b] najvixe prebrojiv skup i f : [a, b] Y
neprekidno preslikavae koje ima desni izvod
f (t0 + h) f (t0 )
h0+
h
[a, b] \ P
: [a, b] R
D+
D+ f (t0 ) := lim
u svim taqkama skupa

. Neka je
neprekidna
funkcija koja ima desni izvod u svim taqkama skupa [a, b] \ P .
Ako vai
kD f (t)k D (t) za sve t [a, b] \ P,
onda je
kf (b) f (a)k (b) (a).
Ovo tvree vai i ako se desni izvod zameni levim izvodom.
Dokaz: Neka je P = {p , p , . . .} skup P porean u niz meusobno
razliqitih taqaka i neka
je
(
0, za a t p
(t) =
1, za p < t b.
IzP0 1 sledi da je niz s (t) = P 2 (t) Koxijev (jer
je 2 = 2(1 2 ) konvergentan, pa time i Koxijev), pa
konvergira. Neka je
+
n
k=1
n
k
(n+1) 1
n
k=1
(t) = lim sn (t).
Time je definisana funkcija : [a, b] R koja je rastua (jer su

takve ) i zadovo ava (a) = 0, 0 1.
Za proizvo no > 0 definiximo skup A kao skup svih t [a, b]
sa osobinom
kf (s) f (a)k (s) (a) + (s a) + (s) za sve s [a, t].
Skup A je neprazan (jer sadri taqku a) i ograniqen (jer je sadran
u ograniqenom intervalu [a, b]), pa postoji
n
c = sup A .
55
Po definiciji, A je interval. Ako u goroj nejednakosti, kojom je

definisan skup A , preemo na limes kad s c, dobijamo
kf (c) f (a)k (c) (a) + (c a) + (c).
Poxto je rastua, vai (c) (c), pa c A , tj. A = [a, c]. Ako

dokaemo da je c = b, poxto je > 0 proizvo no, dokaz je zavrxen.
Pretpostavimo da je c < b. Razmatramo dva sluqaja: c / P i
c P.
Ako je c [a, b[\P , onda iz kD f (c)k D (c) < D + sledi
da je za neko > 0

f (s) f (c) (s) (c)

+
sc <
sc
za sve s [c, c + ]. Odatle sledi da je za c s c +

kf (s) f (a)k
kf (s) f (c)k + kf (c) f (a)k

< (s) (a) + (s a) + (c)
(s) (a) + (s a) + (s)
(jer raste, pa je (c) (s)). Odatle sledi c + A xto je

kontradikcija, jer je c = sup A .
Pretpostavimo sada da je c = p P . Iz neprekidnosti funkcija
f i u taqki c sledi da za neko > 0 vai
kf (s) f (c)k < (s) (c) + 2n
za sve s ]c, c + ]. Odatle sledi isti zak uqak kao u prethodnom

sluqaju, jer je sada za c < s c +
kf (s) f (a)k
kf (s) f (c)k + kf (c) f (a)k

< (s) (a) + (c a) + ((c) + 2n )
< (s) (a) + (s a) + (s),
U posledem koraku smo koristili nejednakosti c a < s Pa i (c) +

2
< (s). Druga nejednakost vai zato xto je (s) =
2 ,
pa je (s) (c) = P 2 2 , jer je p = c.
Dakle, c < b u oba sluqaja vodi do kontradikcije, odakle sledi
c = b, xto je i trebalo dokazati.
Neke posledice su:
Neka je I R interval, P I najvixe prebrojiv skup, Y normirani vektorski prostor i f : I Y neprekidna funkcija takva
da je D f (t) = 0 za sve t I \ P . Tada je f konstantna na I . Ovo
sledi primenom dokazanog tvrea na proizvo an ograniqen i
zatvoren interval [a, b] I i funkciju 0.
Neka je f : I Y preslikavae intervala I R u normirani
vektorski prostor Y . Preslikavae F : I Y se naziva primitivnom funkcijom funkcije f ako je F neprekidno na I i diferencijabilno na skupu I \ P za neki najvixe prebrojiv skup P ,
i ako je F (t) = f (t) za sve t I \ P . Iz prethodne napomene
sledi da je primitivna funkcija funkcije f jednoznaqna do na
konstantu. Skup svih primitivnih funkcija funkcije f naziva
n
pn <s
cpk <s
56
se enim neodreenim integralom i oznaqava sa R f (x) dx. Zadatak: Dokazati da svaka monotona funkcija f : I R ima
primitivnu funkciju.
Ako je I R interval, P I najvixe prebrojiv skup, Y normirani vektorski prostor i f : I Y neprekidna funkcija takva
da postoji D f (t) za sve t [a, b]\P . Tada je ena Lipxicova konstanta Lip f = sup kD f (t)k. Ovo sledi primenom dokazanog
tvrea na (t) = Ct radi dokaza ekvivalencije
+
tI\P
kf (x) f (y)k M |x y| sup kD+ f (t)k M

tI\P
i zadatka u (41).
Lopitalova pravila. Neka je a < b +, P [a, b]
najvixe prebrojiv, c P , f : [a, b] C, : [a, b] R funkcije
koje su neprekidne na [a, b] \ {c} i imaju desni izvod na [a, b] \ P .
Pretpostavimo da je monotona i razliqita od nule u okolini
taqke c i da je
lim f (t) = 0 = lim (t) ili
lim |(t)| = .
Tada vai
tc+0
tc+0
tc+0
0
(t)
f+
=C
tc+0 0+ (t)
lim
lim
tc+0
f (t)
=
(t)
(ako je f realna funkcija, onda tvree vai i za = ).

Tvree vai i ako se desni limes zameni levim limesom lim ,
ili limesom lim.
Dokaz tvrea sledi iz implikacije
tc0
tc
0
|f+
| Fc0 C0+ |f | Fc0 2C||
(gde je F filter probuxenih okolina23) koja se izvodi primenom

dokazanog tvrea. Iz te implikacije sledi da se asimptotske
relacije (137), a time i limesi, prenose sa f i na f i
(specijalno, iz f , uz pretpostavke teoreme, sledi f ,
a odatle, ponovnom primenom na f u ulozi f , zak uqujemo da
iz f sledi f ).
Ako je funkcija f : [a, b] C diferencijabilna u nekoj probuxenoj okolini taqke c, iz dokazanog tvrea sledi da je
0
c
0
+
0
+
0
+
0
+
0
+
0
+
0
f+
(c) = lim f 0 (t)
tc+0
ako limes na desnoj strani postoji. Posledica: prvi izvod nema

prekide prve vrste.
Zadatak: Neka funkcija f : [a, b] C ima neprekidan desni
izvod u svakoj taqki intervala [a, b]. Dokazati da je f diferencijabilna.
23Probuxene okoline na levoj strani implikacije se uzimaju u relativnoj topologiji

skupa [c, b] \ P ako se radi o desnom limesu i, analogno tome, za levi limes [a, c] \ P ili za
limes [a, b] \ P .
57
(143) Red u normiranoj Abelovoj grupi (G, +, k k) je par nizova (a , s ) u

G koji zadovo avaju
s =a i s
=s +a
,
P
ili, ekvivalentno, s = a . Niz a naziva se opxtim qlanom
reda, a qlanovi niza s egovim parcijalnim sumama. Red je konvergentan ako je konvergentan niz s ; limes s := lim
s naziva se
sumom reda i oznaqava sa
n
n+1
n
k=1 k
n+1
s =
n n
an .
Svaki od nizova a , s Pjednoznaqno odreuje drugi, pa umesto , red

(a , s )" kaemo i , red
a ".
Skup svih nizova a u G takvih da red P a konvergira oznaqavamo sa cs(G); ovaj skup je grupa, a
n=0
: cs(G) G
homomorfizam grupa. Ako red ne konvergira, kaemo da on divergira.

Specijalno red u grupi (C, +), ili kompleksni red je uopxtee
sabiraa kompleksnih brojeva na beskonaqne familije. U multiplikativnoj grupi (C \ {0}, ) umesto termina red koristimo termin
kompleksni proizvod; to je par nizova (p , z ) u C takav da je
p =z i p
=p z .
Ako beskonaqni proizvod konvergira, egov limes oznaqavamo sa
n=0
n+1
p =
zn .
Red u normiranom vektorskom prostoru (X, k k) je red u egovoj

normiranoj Abelovoj
grupi (X, +, k k). Skup cs(X) svih nizova x u
P
X za koje red
x konvergira je u ovom sluqaju vektorski prostor,
a
X
n=0
: cs(X) X
linearno preslikavae.
(144) Ako su X i Y normirani vektorski
prostori, L : X Y neprekidno
P
linearno preslikavae
i
a konvergentan red u X , onda je

n=0
an
L(an ).
(145) Iz a = s s sledi da opxti qlan konvergentnog reda tei nuli

(a = s s ). Ostatak konvergentnog reda je niz r = s s ;
ostatak takoe tei nuliP(odnosno, neutralu grupe24).
Iz r = s s = (s s ) sledi da je ostatak konvergentnog reda i sam suma nekog reda.
n=0
n=0
n1
k=n
k+1
24Specijalno, opxti qlan i ostatak beskonaqnog reda u C tee ka 0, a ostatak i opxti

qlan beskonaqnog proizvoda u C \ {0} tei ka 1.
58
(146) Harmonijski red u R je red P . Ovaj red divergira, jer je s

s > 1/2, pa niz s nije Koxijev. Vidimo da potreban uslov za
konvergenciju reda da mu opxti qlan tei nuli nije i dovo an.
(147) Ako za niz a : N X vai a = 0, onda je red P a konvergentan i
1
n
2n
FN
an =
an ,
gde je supp a := {n N | a 6= 0} (nosaq preslikavaa a). Suma na

desnoj strani je konaqna (redovi uopxtavaju konaqne sume).
(148) Ako Pje a = b, onda red P a konvergira ako i samo ako konvergira
red b . Ovo tvree sledi iz prethodnog: a = b a b = 0,
pa red P(a b ) konvergira. Poxto je a = b + (a b) i b = a (a b),
sledi zak uqak tvrea.
(149) Red P a je konvergentan ako i samo ako je konvergentan red P a ,
n k i pri tome vai
nsuppa
n=1
FN
FN
FN
nk
an =
an+k =
an+m
(konvergencija ne zavisi od indeksa opxteg qlana).

(150) Uopxteni asocijativni zakon. Ako je P a konvergentan red u normiranom vektorskom prostoru i : N % N rastua funkcija takva
da je (0) = 0, onda konvergira i red sa opxtim qlanom
n=0
n=k
n=km
(n+1)1
bn =
i vai
ak
k=(n)
tj. X a = X X a .
Dokaz sledi iz qienice da podniz konvergentnog niza konvergira
ka istom limesu.
Obrnuto pravilo ne vai: red 11+11+11+ divergira, jer
opxti qlan (1) ne tei nuli, dok je (11)+(11)+(11)+
= 0.
(151) Redovi sa pozitivnim25 qlanovima su redovi P x gde su x nenegativni realni brojevi (x 0). Za red sa pozitivnim qlanovima
sledei Puslovi su ekvivalentni:
(a) red x je konvergentan;
(b) niz s = P x je ograniqen odozgo;
(v) niz Ps je Pograniqen odozgo
za neko rastue : N % N;

x je konvergentan za neko rastue : N %
(g) red
N, (1) = 1.
Dokaz: Ekvivalencija (a) (b) sledi iz qienice da je, zbog
x 0, s rastui niz (s = s
+x s
), a rastui niz je
konvergentan ako i samo ako je ograniqen odozgo (8). Implikacija (b)
(v) sledi iz qienice da je podniz ograniqenog niza ograniqen.
an =
n=0
bn ,
(n+1)1
n=0
n=0
n=0
k=(n)
(n)
n=0
n
k=1
(n+1)1
k=(n)
n1
n1
25Ili, opxtije, nenegativni elementi kompletne totalno ureene grupe.

59
Za (b) (v) primetimo da je (n) n. Ako je supn s(n) = M < +,
onda je sn s(n) M (poxto niz sn raste), pa je sn ograniqen
odozgo. Implikacija (a) (g) je uopxteni asocijativni zakon (150).
Parcijalne sume reda u (g) su
n
X
(s(k+1) s(k) ) = s(n+1) s(1) .
Ako s konvergira, on je ograniqen, pa je ograniqen i s . Odatle

sledi implikacija (a) (g).
(152) Poredbeni princip za redove sa pozitivnim qlanovima. Ako su
x , y nizovi
u R i 0 x Py , onda
P
ako P y konvergira, onda iP x konvergira;
ako
x divergira, onda i
y divergira.
Dokaz sledi iz qienice da su parcijalne sume reda sa pozitivnim
qlanovima rastui nizovi i stava da monoton niz konvergira ako i
samo ako je ograniqen.
(153) Neka je x 0 opadajui pozitivan niz i : N % N strogo rastue
preslikavae
takvo da je (n + 1) (n) (n) (n 1). Tada
red P x konvergira ako i samo ako konvergira red P((n + 1)
(n))x
.
Dokaz: Iz uslova tvreaPsledi da je ((n + 1) (n))x
0. Iz (151) sledi da je red
x konvergentan ako i samo ako je

P
P
konvergentan red
x . Iz x & i % sledi
k=1
(n)
FN
FN
(n)
(n)
n=1
(n+1)
k=(n)+1
(n+1)
xk ((n + 1) (n))x(n) ,
k=(n)+1
pa, na osnovu poredbenog principa

za redove sa pozitivnim qlanoviP
ma, izPkonvergencije
reda
((n+1)(n))x
sledi konvergencija

P
reda
x . Za obrnutu implikaciju primetimo da je
(n)
n=1
(n+1)
k=(n)+1
((n + 1) (n))x(n)
((n) (n 1))x(n)
P(n)
P(n)
= k=(n1)+1 x(n) k=(n1)+1 xk ,
pa dokaz opet sledi iz poredbenog principa.

(154) Specijalni sluqaj (153), za (n) = P2 je tvree da, ako je x opadajui niz pozitivnih
brojeva, red x konvergira ako i samo ako
konvergira red P 2 x .
(155) Uopxteni harmonijski red. Red P konvergira ako i samo ako je
p > 1. Zaista, za p > 0 ovo sledi iz (154), dok za p 0 opxti qlan
ne tei nuli.
(156) PNeka je niz u normiranom vektorskom prostoru X . Tada je red
(
) konvergentan ako i samo ako je konvergentan niz .
Isto vai i za red P( ). Dokaz sledi iz P ( ) =
. Ako postoji lim

na levoj strani, postojae i na desnoj.
(157) Iz (156) sledi da red P(n + 1 n) divergira, iako egov opxti
qlan tei nuli, pa je uslov u (145) neophodan, ali ne i dovo an za
konvergenciju reda.
n
2n
1
np
n+1
n+1
n0
n+1
n
k=n0
n+1
60
(158) Geometrijski red. Neka je q C i |q| <1. Iz (156) sledi
qk =
qn
q n+1
1q 1q
q n0
.
1q
Za |q| 1 geometrijski red divergira, jer mu opxti qlan ne tei

nuli.
(159) Definicija: Red P a u normiranom
P vektorskom prostoru apsolutno konvergira ako konvergira red ka k u R.
(160) Zadatak: Neka je z niz kompleksnih brojeva. Dokazati da redP P z
apsolutno
konvergira ako i samo ako apsolutno konvergiraju Re z
i P Im z .
(161) Zadatak: Dokazati da ako red PP a u (144) apsolutno konvergira,
onda apsolutno konvergira i red L(a ) na desnoj strani jednakosti.
(162) PProstor nizova a u normiranom prostoru (X, k k) takvih da red
ka k konvergira oznaqavamo sa l (X). Za p 1 prostor l (X) je
normirani vektorski prostor, sa normom
k=n0
k=n0
n
n
kakp :=
X
kan kp
1/p
.
Skup ograniqenih nizova je normirani vektorski prostor sa uniformnom normom k k , ovaj prostor se nekad oznaqava sa b(X) ili
l (X). Preslikavae
n=0
: l1 (X) X
je neprekidno linearno preslikavae normiranih prostora. Zadatak: Dokazati da za 1 p < q vai l (X) l (X) i da
je ova inkluzija stroga (tj. da je l (X) \ l (X) 6= ).
(163) Ako je (X, k k) Banahov prostor, onda svaki apsolutno konvergentan
red u X konvergira. P
Dokaz: Neka je s = a . Iz nejednakosti trougla (123) sledi
da je, za n > m, ks s k P ka k. Poxto je red P ka k konvergentan, niz egovih parcijalnih suma je Koxijev. Iz poslede
nejednakosti onda sledi da je i niz s Koxijev, xto zbog kompletnosti znaqi da je konvergentan.
(164) Zadatak: Dokazati da je u Banahovom prostoru (X, k k) svaki niz
ograniqene varijacije a bv(X) konvergentan i da egova graniqna
vrednost a zadovo ava nejednakost ka k var(a).
(165) Uopxteni
komutativni zakon. Neka je (X, k k) Banahov prostor i
P
a apsolutno P
konvergentan red u X . Tada je za svaku permutaciju
: N N i red
a
apsolutno konvergentan i vai
n=0
n
k=1
k
n
k=m+1
(n)
an =
a(n) .
Dokaz: Ako je n N i m max{(1), . . . , (n)}, onda je

n=1
n
X
k=1
n=1
ka(k) k
m
X
k=1
kak k,
61
pa iz apsolutne konvergencije reda P a sledi da je (rastui) niz

ka
k ograniqen, dakle i konvergentan. Time je dokazan prvi
deo tvrea. Za dokaz jednakosti P a = P a primetimo
da iz Koxijevog uslova sledi da postoji n takvo da za n > n i svako
p vai
n
Pn
k=1
(k)
n=1
n=1
(n)
n+p
X
Neka je n
n i
n+p
X
,
2
kak k <
k=n+1
ka(k) k <
k=n+1
.
2
. Tada je n
:= max{(1), . . . , (n0 ), 1 (1), . . . , 1 (n0 )}
{(1), . . . , (n0 )} {1, . . . , n1 },
{1, . . . , n0 } {(1), . . . , (n1 )},
pa se, za n > n , u sledeoj razlici sabirci za indekse mae od n

skrauju i dobijamo
1
X

n
X
n

a
a
k
(k)

k=1
k=1
n
X
n
X
kak k +
k=n0 +1
ka(k) k <
k=n0 +1

+ .
2 2
Prelaskom na lim dobijamo

. Poxto
je >P0 proizvo no, odatle sledi dokaz.
(166) Red
konvergira, ali ne konvergira apsolutno. Zaista, nizovi
X (1)
X (1)
s =
i
s
=
k
k
su monotoni i ograniqeni (s %, s &, s s ), pa konvergiraju; iz s = s sledi da konvergiraju ka istoj graniqnoj
vrednosti s , pa s konvergira. Ovaj red ne konvergira apsolutno,
jer harmonijski red divergira. Iz
P

P

k=1 ak
k=1 a(k)
(1)n1
n
2n
2n+1
k1
2n
k1
2n+1
k=1
k=1
2n
2n+1
2n
2n+1
2n
2n1
1
2n+1
sn < 1
1 1
+
2 3
sledi s < 5/6. Neka je t n{ta parcijalna suma sledee permutacije

ovog reda
1+
Iz
1 1 1 1 1 1
1
1
1
+ + + +
+
+ .
3 2 5 7 4 9 11 6 13
1
1
1
+
>0
4k 3 4k 1 2k
sledi
5
= t3 < t6 < t9 < ,
6
s
s < 5/6
pa niz t ne konvergira ka jer je

. Dakle, uopxteni
komutativni zakon ne vai za nepsolutno konvergentne redove.
(167) Zadatak: Koristei ideju iz (166), dokazati LajbnicovPtest: ako
je b opadajui niz realnih brojeva i b 0, onda red (1) b
konvergira.
n
n1
62
(168) Kontraprimer iz (166) uopxtava Rimanova teorema: Ako je P c

neapsolutno konvergentan red u R i a b +, onda
postoji permutacija : N N takva da je
n
lim inf
n
n
X
c(k) = a ,
lim sup
n
k=1
n
X
c(k) = b .
k=1
Dokaz: iz konvergencije P c sledi c 0, pa i c 0 za

svaku permutaciju . Neka su c i c pozitivni i negativni deo, tj.
n
1
(|cn | cn ).
2
P + P
cn =
cn = +
c
n =
Iz P |c | = + sledi
n
(n)
+
n
, tj, ako je
P+ = {n | cn 0}, P = {n | cn < 0},

P
P+ cn = +
P cn =
an bn
R
bn b
(1) = min P+
t1 := c(1) < b1
{(1)}
t2 := c(1) + c(2) < b2
{(1), (2)}
onda je
,
. Specijalno, skupovi P su
beskonaqni. Neka su i nizovi u takvi da je a < b , a a ,
. Permutaciju definixemo na sledei naqin. Neka je
. Ako je
, definixemo (2) = min P \
. Ako je
definixemo (3) = min P \
. Produimo taj postupak dok ne dobijemoP t > b , xto
e se svakako desiti posle konaqno mnogo koraka, jer c = +.
Definixemo onda (k + 1) = min P i ponovimo sliqan postupak,
uzimajui elemente skupa P sve dok ne dobijemo t < a , kada se
ponovo vraamo na skup P . Poxto su skupovi P beskonaqni, ovim
postupkom je dobro definisano (n) za sve n N. Iz c 0, a
a , b b sledi zak uqak teoreme.
(169) Iz Rimanove teoreme i uopxtenog komutativnog zakona (165) sledi
da je red u R apsolutno konvergentan ako i samo ako svaka egova
permutacija konvergira ka istoj vrednosti (kaemo da je takav red
komutativno konvergentan). U opxtem sluqaju, za redove u Banahovom prostoru, ova ekvivalencija ne vai.
Ni sama Rimanova teorema ne vai za redove u Banahovim prostorima, pa qak ni za redove
u C. Na primer, neka je z niz kompleksnih brojeva, takav da P Re z neapsolutno konvergira,
a P Im z
P
apsolutno konvergira ka zbiru s . Tada red z neapsolutno konvergira,
ali suma svake egove permutacije pripada pravoj Im z = s
(jer P Im z apsolutno konvergira), tako da se ne moe nai permutacija koja konvergira ka proizvo nom kompleksnom broju.
Meutim, vai sledee uopxtee Rimanove teoreme na kompleksne redove: Ako je P z red u C koji neapsolutno konvergira, onda
postoji prava L u kompleksnoj ravni, takva da za svako L postoji
permutacija P z koja konvergira ka . Opxtije, ako je P x red
u normiranom prostoru R koji je neapsolutno konvergentan, onda
postoji afini potprostor A R , takav da za svaku egovu taqku
postoji permutacija P x koja joj konvergira.
(170) Neka je najvixe prebrojiv skup. Familija vektora {a } u Banahovom prostoru (X, k k) je apsolutno zbir iva
ako je ili konaqan,
ili za neku bijekciju : N red P a apsolutno konvergira.
P
Pn + n
(n)
(n)
(n)
63
Iz (165) sledi da je ova definicija nezavisna

od izbora bijekcije .
Za zbir ovog reda koristimo i oznaku P a .
(171) Neka je (X, k k) Banahov prostor, prebrojiv skup i {a } apsolutno zbir iva familija vektora u X . Neka je = ,
gde su , . . . , neprazni i disjunktni. Tada su za sve j {1, . . . , k}
familije {a } apsolutno zbir ive i vai
a =
k X
X
j=1

a .
Dovo no je (na osnovu principa indukcije) dokazati tvree za

. Svaka od familija {a } je apsolutno zbir iva jer je
. Ako su i konaqni skupovi, dokaz
sledi iz (150) i (165). Ako je konaqan, a beskonaqan, onda
moemo da odaberemo bijekciju : N P takvu da je ({1, , n }) =
. Za n > n parcijalna suma reda
a
je
k
P= 2
P
ka k
j ka k
(n)
sn =
n0
X
n
X
a(j) +
j=1
a(j) ,
j=n0 +1
pa prelaskom na limes zavrxavamo dokaz. Na kraju, ako su i

beskonaqni, moemo da izaberemo bijekciju tako da slika parne
brojeve u , a neparne u ; dokaz onda sledi iz
1
2n
X
a(j) =
n
X
(a(2j1) + a(2j) ) =
j=1
j=1
n
X
a(2j1) +
j=1
n
X
a(2j)
j=1
posle prelaska na limes kad n .

(172) Uopxtee tvrea (171) je sledee: Neka je prebrojiv skup i neka
je {a } apsolutno zbir iva familija vektora Banahovog prostora XS. Neka su { } disjunktni podskupovi skupa , takvi da
je = . Tada je za svako S familija {a } apsolutno
zbir iva pa su vektori b = P a dobro definisani. Familija
vektora {b } je apsolutno zbir iva i vai

a =
X X
S

a .
Dokaz: Poxto je skup prebrojiv, S je najvixe prebrojiv. Sluqaj

konaqnog S je tvree (171); pretpostavimo zato da je S beskonaqan.
Zbir apsolutno zbir ive familije ne zavisi od permutacija enih
qlanova, pa moemo na prozvo an naqin da numerixemo elemente
prebrojivog skupa
S . Drugim reqima, moemo da pretpostavimo da
je S = N i = S razlagae skupa na disjunktne podskupove.
Dokaz da je svaka od familija {a } apsolutno zbir iva je isti
kao u (171). Neka je
X
n=1
bj =
a .
64
Treba da dokaemo da red P b apsolutno konvergira i da je

n
a =
bn .
n=1
Primenom (171) na , , dobijamo
k
X
kbj k
j=1
k
X
j=1
X
ka k
ka k,
odakle, zbog apsolutne zbir ivosti familije {a } sledi da su

parcijalne sume reda P kb k ograniqene. Budui da se radi o redu
sa pozitivnim qlanovima, to je dovo no za zak uqak da red konvergira. Da bismo dokazali preostalo tvree, posmatrajmo proizvo no
> 0. Iz apsolutne zbir ivosti familije {a }
sledi da postoji
konaqan skupXK takavXda vai X

ka k =
ka k
\K
ka k < .
Neka je m N prirodan broj, takav da za vai K

Tada za sve m mXvai
X
0
m0
ka k
\(1 m )
ka k < .
\K
Iz tvrea (171) primeenog na razlagae , . . . ,

dobijamo
X
X
X
m , \ (1
m )
a =
a +
1 m
a .
\(1 m )
Iz (171) sledi da je prvi sabirak jednak P

norma drugog maa od , pa je
m
n=1 bn
, a videli smo da je
m
X

X

bn
a
< .

Odatle, prelaskom na limes kad m , zavrxavamo dokaz.

(173) Iz tvrea (172) sledi da ako je {a }
apsolutno zbir ivaP familija vektora u Banahovom prostoru, onda jePza svako n red
a
apsolutno konvergentan, za svako m je red a apsolutno konvergentan, ihovi zbirovi su apsolutno zbir ive familije
i vai X X X X
n=1
mn (m,n)NN
m=1
n=1
mn
amn
mn
amn .
Ovakvi redovi se nazivaju dvostrukim redovima.

(174) Uopxteni distributivni zakon. Kao specijalni
sluqaj (172) posmatrajmo apsolutno konvergentne redove P a i P b u komplek-26
snoj ravni C. Tenzorski proizvod nizova a i b je dvostruki niz
n=1
m=1
m=1
n=1
26Opxtije, tenzorski proizvod preslikavaa f : A C i g : B C je preslikavae
f g :AB C
definisano sa f g(a, b) = f (a)g(b).
65
. Primenom (172) na razlagae skupa N N na disjunktne podskupove N {n}, n N, dobijamo
(a b)mn = am bn
P
(a b)mn
=
=
am bn
m=1 n=1

P
P
m=1

(m,n)NN
am
bn
n=1

am

bn .
Ovo je pravilo tenzorskog mnoea redova.

Drugi naqin mnoea apsolutno konvergentnih redova je Koxijevo mnoee. Da bismo ga definisali, definiximo konvoluciju
a ? b nizova a i b kao niz
m=1
(a ? b)n =
ak bj =
k+j=n
n=1
n
X
ak bnk .
k=1
Primenom (172) na razlagae skupa N N na disjunkjtne podskupove

L = {(k, j) | k + j = n} dobijamo
n
X
ak
X

bj
(a ? b)n =
n=0
j=0
k=0
X
X
ak bj.
n=1 j+k=n
Uslov apsolutne konvergencije pod kojim je ovo mnoee opravdano moe i da se oslabi: ako redovi P a i P b konvergiraju, pri
qemu bar jedan od ih konvergira apsolutno, onda je
n
X
an
X
cn ,
Dokaz: pretpostavimo da red P a konvergira apsolutno. Neka

n=0
je
n=0
n=0
n
An =
iA
Cn

bn
n
X
an ,
Bn =
k=0
n
n
X
Cn =
n
X
cn ,
rn = B Bn
kad n . Tada je
k=0
A Bn B
bn ,
k=0
a0 b0 + (a0 b1 + a1 b0 ) + + (a0 bn + a1 bn1 + + an b0 ) =

a0 Bn + a1 Bn1 + + an B0 =
a0 (B rn ) + a1 (B rn1 ) + + an (B r0 ) =
An B (a0 rn + a1 rn1 + + an r0 ).
=
=
=
=
Poxto je
lim An B = AB
, ostaje jox da dokaemo da je
lim (a0 rn + a1 rn1 + + an r0 ) = 0.

P
> 0
an
P
bn
|rn | < (2A )1
n n0
Neka
je . Poxto red apsolutno konvergira, suma A =
P
|a | je konaqna. Iz konvergencije reda
sledi da postoji n N
takvo da je
za
. Tada je
n
|a0 rn + + an r0 |
|a0 rn + + ann0 1 rn0 +1 | + |ann0 rn0 + an r0 |
2 + |ann0 rn0 + an r0 |.
66
Poxto opxti qlan a konvergentnog reda P a tei nuli kad n ,

za fiksirano n tei nuli i posledi qlan u prethodnoj formuli,
tj. postoji n N takvo da za n n vai
n
|ann0 rn0 + an r0 | <
.
2
Odatle sledi dokaz tvrea.

(175) PSkup l (C) svih kompleksnih nizova c (n = 0, 1, 2, . . .) takvih da red
|c | konvergira, snabdeven operacijama
(a + b) = a + b
i (a ? b) = X a b
je prsten sa jedinicom 1 = (1, 0, 0, . . .). Nula ovog prstena je niz
0 = (0, 0, . . .). Iz (174) sledi da je
P
1
k j
k+j=n
: (l1 (C), +, ?, 0, 1) (C, +, , 0, 1)
homomorfizam prstena.
Podskup
n=0
C[x] := {a l1 (C) | a =FN 0}
svih konaqnih nizova a = (a , a , . . . , a , 0, 0, . . .) je potprsten prstena

l (C). Prsten (C[x], +, ?, 0, 1) naziva se prstenom polinoma sa kompleksnim koeficijentima. Sliqno se definixe prsten polinoma
F[x] sa koeficijentima u proizvo nom po u F. Primetimo da elementi ovog prstena nisu polinomske funkcije { , promen iva" x ne
uqestvuje u definiciji, ve je samo oznaka (radi lakxeg pamea
naqina na koji se vrxe operacije). Drugim reqima, p F[x] nema svoj
domen i kodomen, ve moe da se shvati kao formalni izraz
1
p(x) = a0 + a1 x + + an xn ,
u kome x ima ulogu formalne promen ive. Tako ima smisla govoriti
o prstenu polinoma C[d/dx]; ovaj prsten je izomorfan prstenu C[x].
Zadatak: Dokazati da je M = C[x] modul nad prstenom R =
C[d/dx] koji nije izomorfan modulu M = C[x] nad prstenom R = C[x]
(u prvom sluqaju , mnoee skalarom" je diferencirae, a u drugom
prsten shvatamo kao modul nad samim sobom).
Dokazati da prvi modul
nije, a da drugi jeste konaqno generisan27.
(176) Koxijev test: Neka je a niz u normiranom vektorskom prostoru.
Tada vai p
n
lim sup
kan k < 1
p
n
kan k > 1
FN
lim sup
FN
(q ]0, 1[) kan k q n

P
kan k
;
lim an
FN
P
an
.
konvergira
ne postoji
divergira
27Modul M nad prstenom R je konaqno generisan ako postoje v1, . . . , vn M takvi da

svako v M moe da se predstavi u obliku v = r1 v1 + + rn vn za neke r1 , . . . , rn R (npr.
vektorski prostor konaqne dimenzije je konaqno generisan, ulogu v1 , . . . , vn igra bilo koja
egova baza).
67
Dokaz:pPrvi deo tvrea sledi izp
kan k < 1 inf kN supnkpn kan k < 1

(k) supnk n kan k < 1p
(k) (q ]0, 1[) supnk n kan k q
(k) (q ]0, 1[) (n) n k kan k q n
(q ]0, 1[) kan k FN q n ,
lim supn
pa zak uqak sledi iz konvergencije geometrijskog reda i poredbenog

principa zap redove sa pozitivnim qlanovima. Sliqno
p
lim supn
kan k > 1
(r
(r
(r
(r
> 1) inf kN supnkpn kan k > r

> 1) (k) supnk n kanp
k>r
n
> 1) (k) (n) n k kan k > r
> 1)
kan k FN rn
limn kan k.
nije
ne postoji
(177) Dalamberov test: Neka je a niz u normiranom vektorskom prostoru
i ka k > 0 (svi sem konaqno mnogo qlanova niza su razliqiti od
nule). Tada vai
< 1 (q ]0, 1[) niz q ka k opada
lim sup
P
ka k konvergira;
1
(k N) ka k raste za n k
P
a divergira.
Sliqno dokazu Koxijevog testa, dokaz sledi iz poredbenog principa i konvergencije geometrijskog reda; npr. prvi deo sledi iz
n
FN
kan+1 k
kan k
FN
kan+1 k
kan k
FN
lim supn
kan+1 k
kan k
kan+1 k
kan k < 1
kan+1 k
(k) supnk kan k < 1
k
(k) (q ]0, 1[) supnk kakan+1
nk
inf kN supnk
<1
(k) (q ]0, 1[) (n) n k

(q ]0, 1[)(k) (q n kan k)nk
(178) Za niz realnih brojeva x za koji je x

n
lim inf
n
>FN
q
kan+1 k
kan k
opada.
0 vai
xn+1
xn+1
lim inf n xn lim sup n xn lim sup
,
n
xn
xn
n
n
q n+1
qn
pa Koxijev test daje odgovor o konvergenciji i onda kad ga Dalamberov ne daje. Dokaz ovih nejednakosti moe da se izvede na sledei
naqin. Neka je u = x . Tada vai
x < lim sup

u <1
lim sup
u q za neko 0 < q < 1
lim sup
< lim sup
<1
u q za neko 0 < q < 1
(prvi zak uqak sledi kao u dokazu Koxijevog, a drugi kao u dokazu
Dalamberovog testa). Odatle zak uqujemo
n
xn+1
xn
lim supn
xn+1
xn
n
n
FN
n
n
un+1
un
FN
< lim supn
xn < ,
68
odakle sledi kraja desna nejednakost; za levu posmatramo 1/x . I iz

samog dokaza ovih nejednakosti se vidi zaxto je Koxijev test moniji
od Dalamberovog: tamo gde je u prvom sluqaju ekvivalencija, u drugom
je implikacija.
(179) Parcijalno sumirae. Neka je a niz u normiranom vektorskom prostoru i niz skalara i neka je
n
An =
Iz
n
X
ak .
k=0
sledi da vai
Pn
= n+1 + j=k (j j+1 )

Pn
Pn
Pn
=
n+1 +
k=0 ak k
k=0 ak P
j=k (j j+1 )
P
n
n
= An n+1 + k=0 j=k ak (j j+1 )
Pn Pj
= An n+1 + j=0 k=0 ak (j j+1 ),
k
odakle dobijamo
n
X
n
X
ak k =
k=0
Ak (k k+1 ) + An n+1 .
k=0
Ova formula naziva se Abelovom sumacionom formulom.

(180) Neka je a niz u Banahovom prostoru (X, k k) i niz ograniqene
varijacije u po u skalara (R ili C).
Dirihleov test. Pretpostavimo da je
1. niz P a parcijalnih suma reda P a ograniqen
2. lim P = 0.
Tada red a konvergira i vai
n
k=0
n
n
n n
an n =
n=0
Ak (k k+1 ).
k=0
Abelov test. Pretpostavimo da vai

1. red P a konvergira i A je egov zbir
2. lim = .
Tada red P a konvergira i vai
n n
X
n=0
a n n =
Ak (k k+1 ) + A .
k=0
Dokaz: U oba sluqaja niz A je ograniqen; kA k M , pa je

n
kAn (n n+1 )k M |n n+1 |.
Poxto je niz ograniqene varijacije, sledi da red P A ( )

apsolutno konvergira. Zbog kompletnosti, iz (163) sledi da ovaj red
konvergira. Odatle, na osnovu Abelove sumacione formule, sledi
zak uqak Dirihleovog i Abelovog stava.
(181) Specijalno, iz Dirihleovog testa (180) dobijamo jox jedan dokaz Lajbnicovog testa (167).
n
n+1
69
(182) Ako niz f : T Y funkcija konvergira u odnosu na uniformnu

normu k k onda je on uniformno ograniqen, tj.
n
sup kfn k = sup sup kfn (t)k < C < +
(konvergentan niz u svakom metriqkom prostoru je ograniqen). Zadatak: Dokazati da je niz funkcija
n
fn = x2 (x2 + (1 nx)2 )1
fn : [0, 1] R,
uniformno ograniqen i zadovo ava
(x [0, 1]) lim f (x) = 0,
ali da (zbog f (n ) = 1) nijedan egov podniz ne konvergira uniformno.

(183) Vajerxtrasov stav. Neka Y Banahov prostor
P nad po em K {R, C},
f niz u B (T ) i c niz u R takav da red
c konvergira. Ako je
n
kfn k FN cn
onda red f apsolutno (po taqkama) i uniformno konvergira.

Dokaz sledi iz
P
n
n
n
X
X

X

ck
kfk k
fk
i primene kompletnosti i Koxijevog uslova postojaa limesa.

Za niz f za koji vai kf k c za neki niz skalara c takav
da red P c konvergira kaemo da normalno konvergira. U kompletnim prostorima normalna konvergencija povlaqi i apsolutnu (po
taqkama) i uniformnu konvergenciju. Obrnuto ne vai.
Zadatak: Neka je (funkcija f : R R definisana sa
,
za n t n + 1
f (t) =
0,
za ostale t.
P
Dokazati da red f konvergira apsolutno po taqkama i uniformno,
ali ne i normalno. Dokazati da je ovaj red i komutativno konvergentan, ali da nije apsolutno konvergentan kao red u Banahovom prostoru (B (R), k k ) ograniqenih realnih funkcija (videti komentar
u (169)).
Zadatak: Neka je f C[0, 1] i
Z
f (x) =
f
(t) dt za x [0, 1], n N.
P
Dokazati da red f apsolutno i uniformno konvergira na [0, 1] i
da je

X
k=m+1
k=m+1
k=m+1
1
n
n1

fn (x) kf0 k ex .
(184) Primenom (180) na uniformnu normu dobijamo sledea tvrea. Neka

je X Banahov prostor
P nad po em skalara K {R, C}, T neprazan skup,
f i : T K niz takav da je za sve t T
f : T X, F =
niz (t) niz ograniqene varijacije.
n
n=0
n
k=1
70
Ako red P f uniformno konvergira, a nizP je

uniformno ograniqen (ograniqen u normi k k ), onda red f
uniformno konvergira.
Dirihleov stav. Ako je niz F uniformno ograniqen, a niz
uniformno tei nuli, onda red P f uniformno konvergira.
(185) Zadatak: Neka je a kompleksan
varijacije i neka
P niz ograniqene
P
a 0. Dokazati da redovi
a cos (nt) i
a sin (nt) uniformno
konvergiraju na [, 2 ] za svako > 0.
(186) Neka je X Banahov prostor nad po em K {R, C} i neka je c niz u
X . Stepeni red sa centrom u a K je red oblika
Abelov stav.
n n
n n
cn (z a)n ,
z K.
n=0
Qlanovi niza c nazivaju se koeficijentima stepenog reda. Limes

n
R=
1
p
R
lim sup n kcn k
n
se naziva polupreqnikom konvergencije stepenog reda. Ako postoji (u

) limes niza kc k/kc k, onda je
n+1
R = lim
kcn k
;
kcn+1 k
ovo sledi iz (178). Skup D = {z K | |z a| < R} naziva se diskom

konvergencije (za K = C), ili intervalom konvergencije (za K = R)
stepenog reda.
(187) Stepeni red
apsolutno konvergira na D i divergira van D;
normalno (specijalno, uniformno) konvergira na kompaktnim28
podskupovima skupa D;
ako je K = R, uniformno konvergira
na svakom kompaktnom podskupu domena funkcije f (x) = P c (x a) .
Dokaz prvog tvrea sledi iz Koxijevog testa (176). Poxto je
svaki kompaktan podskup u D sadran u skupu {z | |z a| < R},
drugo tvree sledi iz Vajerxtrasovog stava (183), jer je
n=0 n
sup kcn (z a)n k = kcn kn ,

|za|
a za < R, na osnovu Koxijevog testa, red kc k konvergira. Tree

tvree sledi iz drugog ako je domen funkcije f otvoren interval
]a R, a + R[; ako graniqna taqka a R tog intervala pripada domenu
funkcije f , dokaz sledi iz Abelovog stava (184) primeenog na red
sa opxtim qlanom
n
cn (x a)n =
(x a)n
cn (R)n .
(R)n
28Podskup K C je kompaktan ako i samo ako je ograniqen i zatvoren; opxtija definicija kompaktnosti u metriqkom prostoru data je u (194).
71
(188) Posledica prethodnog tvrea je da je polupreqnik konvergencije

stepenog reda
P
R = sup{t R | red P c t konvergira}
= sup{t R | red
|c t | konvergira}
= sup{t R | niz c t je ograniqen}.
Ako stepeni red P c (z a) konvergira u taqki z = , onda on
apsolutno konvergira na disku (ili, u realnom sluqaju, intervalu)
{z | |z a| < | a|} i uniformno konvergira na egovim kompaktnim
podskupovima. Zadatak: Dokazati ova tvrea, rezonujui sliqno
kao u (187).
Zadatak: Neka su a i b nizovi u C i neka su R i R polupreqnici konvergencije stepenih redova P a z i P b z . Dokazati da
vai:
P
Polupreqnik konvergencije R stepenog reda
a b z zadovo ava nejednakost R R R .
Ako
P je b 6= 0, onda polupreqnik konvergencije R stepenog reda
z zadovo ava nejednakost R
. P
Polupreqnik
konvergencije
R
stepenog
reda (a ? b )z , gde
je a ? b = P a b konvolucija nizova a i b , zadovo ava
nejednakost R min{R , R }.
(189) Qienica da stepeni red uniformno konvergira na kompaktnim podskupovima domena na kome apsolutno konvergira je specifiqnost stepenih redova. U opxtem sluqaju, ove dve konvergencije nisu povezane.
Na primer, red
n
a
n
n n
an n
bn
n
k=0
Ra
Rb
k nk
(1)n
x2 + n
n2
uniformno konvergira na svakom kompaktnom podskupu realne prave,

a ne konvergira( apsolutno ni u jednoj taqki x R. Ako je
sin ((xn) ),
za (n + 1) x n
a (x) =
0
za ostale x,
P
red a (x) apsolutno konvergira za sve x R, ali ne konvergira
uniformno.
(190) Normirani vektorski prostor (X, k k) je Banahov ako i samo ako
svaki apsolutno konvergentan red u emu konvergira.
Dokaz: () je dokazano u (163); treba dokazati samo jox ().
Neka je a Koxijev niz u X . Zbog Koxijevog svojstva, postoji rastua
funkcija : N N takva da je ka a k 2 . Geometrijski
red P 2 konvergira, pa red P(a a P ) apsolutno konvergira. Po pretpostavci, on i konvergira. Iz (a a ) =
a
a
sledi da konvergira niz a . Poxto Koxijev niz koji
ima konvergentan podniz i sam konvergira (33), dokaz je zavrxen.
(191) Zadatak: Dokazati da je normirani prostor Banahov ako i samo ako
je svaki niz ograniqene varijacije u emu konvergentan.
(192) Normirani vektorski prostor (B (T ), k k ) iz (128) je kompletan
ako i samo ako je Y kompletan.
n=1
n=1
(n)
(0)
(n)
(n+1)
(n+1)
(n+1)
n
k=0
(n)
(k)
(k+1)
72
Dokaz: Oznaqimo sa k k normu na Y i sa k k uniformnu normu

na B (T ).
() Neka je B (T ) kompletan i neka je P a apsolutno konvergentan red u Y . Tada je taj red konvergentan i u B (T ) (pri tome
svako a shvatamo kao konstantnu funkciju t 7 a iz T u Y ; supremum konstantne funkcije je upravo ta konstanta pa je ka k = ka k ).
Poxto je B (T ) kompletan, ovaj red konvergira u B (T ) ka nekom
preslikavau f (t) =PP a . Poxto
za Pproizvo no
t T vai

nejednakost
f (t )
a f (t )
a 0, sledi da
red P a konvergira i u Y , pa je na osnovu (190) Y kompletan.
() Pretpostavimo da je Y kompletan. Neka je P f apsolutno
konvergentan red u B (TP). Poxto je kf (t)k kf k za svako t T ,
iz konvergencije reda kf k sledi, na osnovu poredbenog principa, konvergencija redaP P kf (t)k. Poxto je Y kompletan, apsolutno konvergentan
red f (t) u Y je konvergentan (za svako t T ),
pa je sa f (t) := P f (t) dobro definisana funkcija f : T Y . Iz
uopxtene nejednakostiPtrougla (123) iPneprekidnosti norme sledi
kf P
(t)k
kf k . Prelaskom na
nejednakost kf (t)k
sup iz e dobijamo kf k
kf k <P+, pa zak uqujemo
da f B (T ). Ostaje jox da dokaemo da red
f konvergira
ka f u
P
P
B (T ), tj. u normi kk . To sledi iz f (t)
f (t) =
f (t),
odakle, posle primene nejednakosti
trougla
i
prelaska
na
sup
, dobijamo nejednakost 0 f P f P kf k . Posledi
izraz tei nuli, kao ostatak konvergentnog reda. Time je dokaz zavrxen.
(193) Posledica tvrea (192) je da je prostor C[a, b] neprekidnih funkcija f : [a, b] C na ograniqenom i zatvorenom intervalu kompletan u
odnosu na uniformnu normu. Dovo no je dokazati da je on zatvoren u
B [a, b] (C[a, b] je svakako podskup prostora B [a, b] jer je neprekidna
funkcija na zatvorenom intervalu ograniqena). Neka je f niz u
C[a, b] i neka f f B [a, b], tj. kf f k 0. Treba dokazati
da je f C[a, b], tj. da je funkcija f neprekidna u proizvo noj
taqki t [a, b]. Neka je > 0. Tada postoji n takvo da je kf
f k < /3 i > 0 takvo da je, za t ]t , t + [, |f (t) f (t )| <
/3 (jer je f C[a, b]). Dokaz sledi iz
n=0 n
n
k=0 n
n
k=0
n=0
n=0
n=0
n=0
n
k=0
n
k=0
k=n+1
k=n+1
n0
n0
n0
n0
|f (t) f (t0 )| |f (t) fn0 (t)| + |fn0 (t) fn0 (t0 )| + |fn0 (t0 )
f (t0 )|.
Ovime smo dokazali da uniformni limes quva neprekidnost u taqki.

Moe se postaviti pitae da li uniformni limes quva i svojstvo
prekidnosti u taqki; odgovor je negativan: niz
(
za x Q
f (x) =
0 za x
/Q
funkcija f : R R koje su prekidne u svakoj taqki uniformno
konvergira ka funkciji f (x) 0 koja je neprekidna u svakoj taqki.
(194) Kompaktnost. Zapaae o kompletnosti prostora (C[a, b], k k )
moe da se uopxti (sa istim dokazom) ako se zatvoreni interval [a, b]
1
n

73
u (193) zameni kompaktnim metriqkim prostorom M . Definicija: Metriqki prostor (M, d) je kompaktan ako u emu svaki niz
ima konvergentan podniz. Iz (33) sledi da je svaki kompaktan prostor kompletan. Obrnuto nije taqno, npr. R i C su kompletni, ali
nisu kompaktni. Iz Bolcano { Vajerxtrasove teoreme sledi da je
podskup skupa C kompaktan ako i samo ako je ograniqen i zatvoren.
Neprekidna funkcija na kompaktnom skupu je ograniqena, pa je uniformna norma na C(M ) dobro definisana. Dokaz: pretpostavimo da
je f : M N neprekidno preslikavae kompaktnog metriqkog prostora (M, d ) u metriqki prostor (N, d ). Pretpostavimo da f nije
ograniqeno, tj. da f (M ) nije sadrano ni u jednoj lopti u N . Tada za
svako n postoji x M tako da f (x ) / B[a; n], gde je a N fiksirana taqka. Zbog kompaktnosti, x ima podniz x koji konvergira
ka nekom x M , a zbog neprekidnosti f (x ) f (x ). To znaqi
da, poqev od nekog n , svi qlanovi niza f (x ) nalaze u nekoj lopti
B]x ; [. Poxto je, za dovo no veliko m, B]x ; [ B[a; m], dobili
smo kontradikciju sa pretpostavkom f (x ) / B[a; n].
(195) U dokazu (193) kompletnosti prostora C[a, b] neprekidnih funkcija
f : [a, b] C koristili smo kompaktnost intervala [a, b] i kompletnost prostora C. Zadatak: Pokazati da se na isti naqin dokazuje
sledee tvree: Neka je C (M ) prostor neprekidnih preslikavaa
f : M Y kompaktnog metriqkog prostora (M, d) u normirani vektorski prostor (Y, k k) sa uniformnom normom
M
(n)
(n)
(n)
kf gk = sup kf (x) g(x)k.

M
Ako je Y Banahov, onda je C (M ) kompletan.

(196) Ako su M i N metriqki prostori, K M kompaktan i f : M N
neprekidno preslikavae, onda je f (K) kompaktan. Ovo sledi iz
qienice da neprekidna funkcija komutira sa limesom niza.
(197) Nosaq funkcije f : M C je zatvoree skupa f (C \ {0}), tj. skup
Y
supp f = {x M | f (x) 6= 0}.
Ako je (M, d) metriqki prostor, skup neprekidnih funkcija f : M

C sa kompaktnim nosaqem oznaqava se sa C (M ). Zadatak: Dokazati
da je norma k k dobro definisana na C (M ). Dati primer (nekompaktnog) prostora M takvog da normirani prostor (C (M ), k k )
nije kompletan.
(198) Zadatak: Neka je M kompaktan metriqki prostor, Y normirani vektorski prostor, f niz koji konvergira u normiranom vektorskom
prostoru (C (M ), k k ) i g : Y C neprekidna funkcija. Dokazati
da niz g f konvergira u prostoru (C (M ), k k ).
(199) Kompaktan podskup metriqkog prostora je zatvoren. Podskup kompaktnog prostora je kompaktan ako i samo ako je zatvoren. Podskup
prostora R (sa bilo kojom od metrika d ) je kompaktan ako i samo
c
74

ako je ograniqen i zatvoren29. Dokaz ovih tvrea sledi iz karak-
terizacije zatvorenosti pomou nizova i definicije kompaktnosti.

Zadatak: Neka je na realnoj pravoj R definisana metrika
d(x, y) =
|y x|
.
1 + |y x|
Da li je skup [1, +[ ograniqen u ovom metriqkom prostoru? Da

li je on zatvoren? Da li je on kompaktan? Koji su odgovori na ova
pitaa ako se umesto realne prave posmatra proxirena realna prava
R (videti posledi primer u (12))?
(200) Zadatak: Neka je M skup reqi srpskog jezika duine n i neka je,
za x, y M , d(x, y) broj mesta u reqi x i y na kojima je razliqito
slovo. Dokazati da je (M, d) metriqki prostor. Da li je ovaj prostor
kompaktan?
(201) Zadatak: Neka je (M, d) kompaktan metriqki prostor i x niz u M
koji ima samo jednu taqku nagomilavaa. Dokazati da x konvergira.
Primerom pokazati da ovo ne mora da vai u metriqkom prostoru
koji nije kompaktan.
(202) Ako je f : M Y neprekidno preslikavae kompaktnog metriqkog
prostora (M, d) u normirani vektorski prostor (Y, k k), onda realna funkcija x 7 kf (x)k dostie maksimum na M . U protivnom
bi funkcija x 7 (sup kf (t)k kf (x)k) bila dobro definisana,
neprekidna i neograniqena, xto je kontradikcija. To, izmeu ostalog, znaqi da uniformnu normu na prostoru C(M ) neprekidnih
kompleksnih (ili realnih) funkcija na kompaktnom skupu moemo
da definixemo i kao kf k = max |f (x)|.
(203) Zadatak: Neka je K kompaktan, a F zatvoren podskup metriqkog
prostora (M, d) i neka je F K = . Dokazati da je d(K, F ) > 0. Dati
primer dva zatvorena disjunktna podskupa F, G takva da je d(F, G) =
0. Dokazati da, ako je F zatvoren skup, za svako x
/ F vai d(x, F ) >
0.
(204) Neka je (M, d) kompaktan metriqki prostor i f : M M preslikavae koje quva metriku: f d = d. Tada je f bijekcija.
Dokaz: Iz d(f (x), f (y)) = d(x, y) sledi da je preslikavae f neprekidno i injektivno, dokaimo jox da je ono surjektivno. Pretpostavimo da postoji x M \ f (M ). Poxto je f neprekidno, f (M )
je kompaktan skup, pa je d(x , f (M )) = > 0. Niz f (x ) ima taqku
nagomilavaa a M , pa postoje prirodni brojevi m, n, takvi da je
m > n i f (x ), f (x ) B[a; /2]. Odatle sledi d(f (x ), f (x )) <
, pa je, zbog f d = d, d(f
(x ), x ) < . Poxto je f
(x ) f (M )
ovo je kontradikcija.
Zadatak: Neka su l (X) kao u (162). Dokazati da preslikavae
n
tM
xM
mn
0
mn
S : lp (X) lp (X),
S({x1 , x2 , x3 , . . .}) = {0, x1 , x2 , x3 , . . .}
quva metriku, ali nije bijekcija.
29Ova ekvivalencija sledi iz Bolcano{Vajerxtrasove teoreme, i predstav a specifiqnost euklidskog prostora; u opxtem sluqaju, ograniqen i zatvoren podskup metriqkog
prostora ne mora da bude kompaktan

75
(205) Zadatak: Neka je (M, d) kompaktan metriqki prostor i f : M M
preslikavae za koje vai d(f (x), f (y)) d(x, y) za sve x, y M .

Dokazati da je f (M ) = M i da je f izometrija.
(206) Poxto iz (33) sledi da je svaki kompaktan prostor kompletan, Banahova teorema o fiksnoj taqki vai i u kompaktnim prostorima.
Ali, poxto je kompaktnost jaqe svojstvo, ona se moe oslabiti { svako
preslikavae f : M M kompaktnog metriqkog prostora (M, d) koje
zadovo ava
x 6= y d(f (x), f (y)) < d(x, y)
ima jedinstvenu fiksnu taqku.
Dokaz: Neprekidna funkcija x 7 d(x, f (x)) na kompaktnom prostoru M dostie minimum u nekoj taqki x . U toj taqki je f (x ) = x ,
jer bi u protivnom bilo
x 6= f (x ) d(f (x ), f (f (x ))) < d(x , f (x )),
pa x ne bi bila taqka u kojoj se dostie minimum. Fiksna taqka x
je jedinstvena, jer bi iz f (x ) = x za x 6= x sledilo
d(x , x ) = d(f (x ), f (x )) < d(x , x ),
xto je nemogue.
Zadatak: Dokazati da prethodno tvree vai i ako se uslov
kompaktnosti prostora M zameni slabijim uslovom da je f (M ) kompaktan.
(207) Zadatak: Neka je K R kompaktan skup. Dokazati da je funkcija
f : K R neprekidna ako i samo ako je en grafik
(f ) = {(x, f (x)) | x K} R
kompaktan skup (metrike na R, R i R su standardne euklidske
metrike).
(208) Neka su k k i k k dve norme na vektorskom prostoru konaqne dimenzije nad po em K {R, C}. Tada je k k k k.
Dokaz: Svaki vektorski prostor konaqne dimenzije je izomorfan
nekom K . Zbog tranzitivnosti moemo da pretpostavimo da je
k k standardna euklidska norma na K (kxk = (|x | + + |x | ) ).
Neka je e , . . . , e standardna baza (e = (1, 0, . . . , 0) itd). Tada je, za
0
k+1
k+1
2 1/2
x = x1 e1 + + xn en
kxk0 |x1 | ke1 k0 + + |xn | ken k0 Ckxk.
U posledoj nejednakosti je iskorixena Koxi { Xvarcova

nejednakost i qienica da su e fiksirani vektori, pa je P ke k konstanta. Odatle sledi da je k k Lipxicovo preslikavae u odnosu
na normu k k, pa je neprekidno. Poxto je jediniqna sfera S = {x |
kxk = 1} ograniqen (sadran u lopti polupreqnika 2) i zatvoren
(inverzna slika zatvorenog skupa {0}30pri neprekidnom preslikavau
x 7 kxk 1) skup, ona je kompaktna , pa neprekidna funkcija k k
2
j 0
30Moemo, ne umaujui opxtost, da pretpostavimo da je jedna od normi standardna

euklidska norma (a znamo da je u oj svaki ograniqen i zatvoren podskup kompaktan), jer
ako dokaemo da je svaka norma ekvivalentna euklidskoj, time smo dokazali da su svake dve
norme ekvivalentne.
76
na oj dostie minimum

i maksimum, tj.

x
1

kxk = kxk kxk0 ,
0
xto je i trebalo dokazati.

(209) Iz prethodnog tvrea i (76) sledi da su svaka dva vektorska prostora iste konaqne dimenzije topoloxki izomorfna. Iz Linearne algebre znamo da su svaka dva takva prostora i algebarski izomorfna.
(210) Zadatak: Ako je L : X Y injektivno linearno preslikavae i
k k norma na X , dokazati da je x 7 kL(x)k norma. Izvesti odatle,
uz pomo (208), jox jedan dokaz tvrea da je svako linearno preslikavae L : V W normiranih konaqnodimenzionih vektorskih
prostora V, W neprekidno (videti (132)).
(211) Neprekidna bijekcija f : M N kompaktnog metriqkog prostora
M na metriqki prostor N je homeomorfizam. Dokaz: ako je F M
zatvoren, onda je on i kompaktan, pa je (f ) (F ) = f (F ) kompaktan,
dakle zatvoren.
Primer neprekidne bijekcije koja nije homeomorfizam (bez pretpostavke o kompaktnosti): M = R sa diskretnom metrikom, N = R
sa standardnom metrikom, f : M N bilo koja bijekcija (npr.
f (x) = x).
Primetimo da ako u ovom primeru umesto R uzmemo [0, 1], dolazimo do istog zak uqka o preslikavau f . Odatle vidimo da kompaktnost kodomena nije dovo na za zak uqak da je f homeomorfizam
(domen [0, 1] nije kompaktan u diskretnoj metrici).
Jox jedan primer daje sledei zadatak.
Zadatak: Dokazati da je
1 1
f : [0, 2[ S1 ,
f (t) = cos t + i sin t
neprekidna bijekcija koje nije homeomorfizam i nai taqke prekida

inverznog preslikavaa.
(212) Skup B M u metriqkom prostoru (M, d) je { mrea skupa A M
ako za svako a A postoji b B tako da je d(a, b) < . Skup B
je totalno ograniqen (ili prekompaktan) ako za svako > 0 ima
konaqnu { mreu.
(213) Metriqki prostor (M, d) je totalno ograniqen ako i samo ako svaki
niz u emu ima Koxijev podniz.
Dokaz: () Neka je M totalno ograniqen, i a niz u M . Ako je
skup {a , a , . . .} konaqan, niz a oqigledno ispuava tvree. Pretpostavimo da je taj skup beskonaqan. Neka je B konaqna 1 { mrea
skupa M . Tada se za neko b u lopti B]b ; 1[ nalazi beskonaqno mnogo
qlanova niza a . Neka je (1) = min{k | a B]b ; 1[}. Ponovimo ovaj
postupak za 1/2 { mreu skupa B[b ; 1]; tada postoji lopta B]b ; 1/2[
B]b ; 1/2[ koja sadri beskonaqno mnogo qlanova niza a , neka je
(2) = min{k > (1) | a B]b ; 1/2[}. Induktivno { ako je konstruisano (n), i B]b ; 1/n[, tada se u nekoj lopti B]b ; 1/(n + 1)[
nalazi beskonaqno mnogo qlanova niza a ; definixemo (n + 1) =
min{k > (n) | a B]b
; 1/(n + 1)[. Niz a
je Koxijev, jer je
n
n+1
n+1
(n)
d(a(n) , a(m) ) < 1/ min{m, n} 0.
77
( ) Pretpostavimo da M nije totalno ograniqen. Neka je >

. Tada za svaki konaqan skup A M postoji x M tako da je
. Neka je a M proizvo na taqka. Definiximo niz
induktivno. Ako su a , . . . , a definisani, a definixemo kao
proizvo an element skupa M za koji je d(a , {a , . . . , a }) . Neka
je m < n. Tada je a {a , . . . , a }, pa je d(a , a ) , xto znaqi
da niz a nema Koxijev podniz.
(214) Posledica prethodnog tvrea: Metriqki prostor je kompaktan ako
i samo ako je kompletan i totalno ograniqen.
(215) Podskup A M u metriqkom prostoru (M, d) je relativno kompaktan ako je A kompaktan. Ako je M kompletan, onda je A M relativno kompaktan ako i samo ako je totalno ograniqen (dokazati!).
(216) Za metriqki prostor (M, d) su ekvivalentni sledei uslovi:
(a) M je kompaktan;
(b) Ako je {U } familija otvorenih skupova i S U = M
(ovakva familija se naziva otvorenim pokrivaem skupa M ),
onda je U . . . U = M za neki konaqan skup { , . . . , } ;
(v) Ako je {F } familija zatvorenih skupova i T F = , onda
je F . . . F = za neki konaqan skup { , . . . , } ;
(g) Ako je F opadajui niz zatvorenih skupova u M i T F = ,
onda je F = poqev od nekog n;
Dokaz: Ekvivalencija (b) (v) sledi iz (X) = X i (X) =
X . Implikacija (v) (g) je oqigledna, budui da je
0
d(x, A)
an
n+1
n+1
n1
n=1
F1 . . . Fk = Fmax{1 ,...,k } .
Za dokaz implikacije (g) (a), za dati niz a definiximo opadajui niz zatvorenih skupova
n
Fn = {an , an+1 , }.
T
n=1 Fn 6=
Iz (g) sledi da je
, pa postoji x T F . Iz definicije zatvorea skupa sledi da je za svaku loptu B]x ; 1/n[
n=1 n
0
B]x0 ; 1/n[{ak , ak+1 , } =

6 ,
pa svaka takva lopta sadri beskonaqno mnogo qlanova niza a . To

nam omoguava da izdvojimo podniz a koji konvergira ka x ((1)
uzmemo tako da je a B]x ; 1[; ako je definisano (n) onda (n+1)
definixemo tako da je (n + 1) > (n) i (n + 1) B]x ; 1/(n + 1)[),
xto znaqi da vai (a). Da bismo dokazali da vai implikacija
(a) (b) pretpostavimo suprotno, da je M kompaktan a U familija otvorenih skupova koja pokriva M , ali nema konaqno potpokrivae. Poxto je svaki kompaktan skup totalno ograniqen, moemo
da pokrijemo M konaqnim brojem lopti polupreqnika 1/4. Po pretpostavci, bar jedna od ih, oznaqimo je sa B]a ; 1/4[, ne moe da se
pokrije sa konaqno mnogo skupova familije U . Ponav aem ovog
postupka definiximo niz lopti B]a ; 1/2n(n + 1)[ induktivno. Ako
je B]a ; 1/2n(n + 1)[ definisano, onda pokrijemo M sa konaqno mnogo
lopti polupreqnika 1/2(n + 1)(n + 2) i izaberemo da K]a ; 1/2(n +
1)(n + 2)[ bude ona koja seqe K]a ; 1/2n(n + 1)[ i ne moe da se pokrije
sa konaqno mnogo skupova familije U . Iz konstrukcije sledi da je,
n
(n)
(1)
n+1
78
za m > n, d(a , a ) < 1/n 0, pa je niz a Koxijev. Poxto je M kompaktan (odakle sledi da je i kompletan), a a . Poxto familija
U pokriva M , za neko je a U , a samim tim i B]a ; [ U
(jer je U otvoren). Iz a a i nejednakosti trougla sledi
n
B]ak ; 1/2k(k + 1)[ B]ak ; /2[ U0
za neko k, xto je kontradikcija, poxto lopte B]a ; 1/2n(n + 1)[ ne

mogu da se pokriju sa konaqno mnogo skupova familije U .
(217) Ekvivalencija (a) (b) iz prethodnog tvrea je Borel { Lebegova
teorema; ona uopxtava Borel { Lebegovo svojstvo kompaktnih intervala na realnoj pravoj. Ta ekvivalencija se uzima i za definiciju
kompaktnosti u topoloxkim prostorima (znamo da u ima nije uvek
definisana konvergencija), poxto (b) koristi samo jezik topologije.
(218) Zadatak: Dokazati da skup A = {z C | 0 < |z| 1} nije kompaktan
u standardnoj euklidskoj topologiji kompleksne ravni i nai neko
egovo otvoreno pokrivae koje nema konaqno potpokrivae.
(219) Zadatak: Dokazati da je topoloxki prostor (51) kompaktan.
(220) Zadatak: Koristei Borel{Lebegovo svojstvo, dokazati da tvree
da je neprekidna funkcija na kompaktnom metriqkom prostoru ograniqena (194) vai i za kompaktne topoloxke prostore. Dokazati da
neprekidna funkcija f : K R na kompaktnom topoloxkom prostoru
K dostie svoj maksimum i minimum.
(221) Zadatak: Neka je X Hausdorfov prostor, K X kompaktan i x
X \ K . Dokazati da postoje otvoreni podskupovi U, V X takvi da
je
x U, K V, U V = .
(222) Zadatak: Neka je {K } familija kompaktnih podskupova Hausdorfovog prostora X takva
da je
\
n
K = .
Dokazati da postoji konaqan

podskup
\
takav da je
K = .
Verziju ovog tvrea za metriqke prostore videli smo u (216).

(223) Lebegova lema: Neka je M kompaktan metriqki prostor i {U }
egovo otvoreno pokrivae. Tada postoji > 0 sa osobinom da je
svaka otvorena lopta polupreqnika sadrana u nekom U . Ovaj
broj naziva se Lebegovim brojem pokrivaqa U .
Dokaz: Poxto su U otvoreni skupovi koji pokrivaju M , za svako
x M postoji > 0 tako da je B]x; [ U za neko . Familija
{B]x; 2 [}
je otvoreno pokrivae kompaktnog prostora M pa,
na osnovu Borel { Lebegove teoreme, postoji konaqan skup {x , . . . , x }
takav da familija B]x ; [, . . . , B]x ; [ pokriva M . Iz nejednakosti trougla sledi da := min{ /2, . . . , /2} zadovo ava uslove
teoreme.
(224) Kantorova teorema: Neprekidno preslikavae f : M N na kompaktnom metriqkom prostoru M je ravnomerno neprekidno.
0
xM
x1
x1
xk
xk
79
Dokaz: Ako f nije uniformno neprekidno, onda postoje nizovi

i b u M takvi da d (a , b ) 0 i d (f (a ), f (b )) > za neko
fiksirano > 0. Prelaskom na podnizove i pozivaem na kompaktnost dobijamo podnizove a i b koji konvergiraju i to ka istoj
graniqnoj vrednosti (zbog d (a , b ) 0). Iz neprekidnosti sledi
d (f (a
), f (b
)) 0, xto je nemogue zbog d (f (a ), f (b )) > .
(225) Zadatak: Dokazati Kantorovu teoremu (224) primenom Borel{Lebegovog svojstva kompaktnih prostora. Primetimo da je taj dokaz u
osnovi topoloxki. Meutim, za dafiniciju ravnomerne neprekidnosti u topoloxkim prostorima potrebna je, sem topoloxke, i tzv.
ravnomerna struktura. Vixe deta a moe da se nae u [4].
(226) Metriqki prostor M je separabilan ako ima prebrojiv svuda gust
podskup. Na primer, R je separabilan jer je R = Q i Q je prebrojiv.
(227) Zadatak: Dokazati da je metriqki prostor M separabilan ako i
samo ako za svako > 0 postoji najvixe prebrojiva {mrea u M .
(228) Zadatak: Dokazati da je skup taqaka u kojima funkcija f : M
R na separabilnom metriqkom prostoru M ima strogi lokalni ekstremum31 najvixe prebrojiv.
(229) Zadatak: Neka je A R zatvoren podskup. Dokazati da postoji
funkcija f : R R koja je prekidna u svim taqkama skupa A i
neprekidna na R \ A.
(230) Prostor (C[a, b], k k ) je separabilan.
Dokaz: Dovo no je posmatrati realne funkcije. Neka je S skup
deo po deo linearnih funkcija sa racionalnim temenima, tj. skup
svih funcija L : [a, b] R koje imaju svojstvo da postoje racionalni
brojevi q , . . . , q , r , . . . r takvi da je a < q < < q < b, L je
linearna na svakom od intervala [a, q ], [q , q ], [q , b], L(a) = r ,
L(b) = r
i L(q ) = r za 1 j k. Iz prebrojivosti skupa Q
sledi da je S prebrojiv.
Neka je f C[a, b] i neka je > 0. Poxto je [a, b] kompaktan, f
je ravnomerno neprekidna, pa postoji > 0 sa osobinom |x x | <
|f (x ) f (x )| < /2. Neka su q , . . . , q racionalni brojevi takvi
da je duina intervala podele a < q < < q < b maa od i
neka je L deo po deo linearna funkcija takva da je L (a) = f (a),
L (q ) = f (q ), L (b) = f (b). Iz jednaqine prave kroz dve taqke sledi
da na svakom intervalu [q , q ] vai
an
(n)
M
(n)
(n)
(n)
k+1
k+1
j+1
L0 (x) = f (qj ) +
j+1
f (qj+1 ) f (qj )
(x qj ),
qj+1 qj
i sliqno na intervalima [a, q ] i [q , b]. Koristei ovaj izraz, razliku

moemo da izrazimo eksplicitno na svakom intervalu
podele i, koristei qienicu da je duina ovih intervala maa od
, vidimo da na svakom intervalu podele (a time i na celom [a, b] vai
|f (x) L (x)| < . Funkcija L nema racionalna temena (jer f (q )
nisu obavezno racionalni brojevi), ali iz gustine skupa Q u R sledi
da postoji deo po deo linearna funkcija L : [a, b] sa racionalnim
1
f (x) L0 (x)
31Taqka x0 M je strogi lokalni maksimum funkcije f ako postoji okolina V 3 x0

takva da je f (x0 ) > f (x) za sve x V \ {x0 }; sliqno se definixe strogi lokalni minimum.
80
temenima takva da je |L (x)L (x)| < /2, odakle sledi kf L k < .

Poxto je proizvo no, sledi da je prebrojiv skup S gust u C[a, b].
(231) Zadatak: Neka je (M, d) separabilan metriqki prostor i N M .
Dokazati da je metriqki prostor (N, d) separabilan.
(232) Separabilnost je mogue definisati i u topoloxkom prostoru (svi
termini koji uqestvuju u definiciji separabilnosti su topoloxki).
Tvree prethodnog zadatka ne vai u svakom topoloxkom prostoru.
Na primer, neka je na realnoj pravoj R definisana topologija kao
topologija qija je baza (videti (80)) familija svih skupova oblika
{x} ]x , x + [Q za sve x R, > 0.
Skup Q je prebrojiv i svuda gust u ovom topoloxkom prostoru. Neka je
Y skup svih iracionalnih brojeva. Ovaj skup nema prebrojiv gust (u
relativnoj topologiji (52)) podskup, jer je Y neprebrojiv, a relativna
topologija na Y je diskretna (taqke su otvoreni skupovi), pa za svaki
prebrojiv skup S postoji taqka (a time i otvoren skup) u Y koji je
disjunktan sa S.
(233) Zadatak: Neka je X topoloxki prostor iz (51). Dokazati da je svaki
niz meusobno razliqitih taqaka gust u X .
(234) Svaki kompaktan metriqki prostor je separabilan.
Dokaz: Dokaimo prvo da za svako n N postoji konaqan skup
S takav da vai
0
1
.
n
n0 N
(x M )(s Sn ) d(x, s) <
Pretpostavimo suprotno, da za neko

skup S M vai
(x M )(s S) d(x, s)
i za svaki konaqan pod-
1
.
n0
Neka je x M . Poxto je skup {x } konaqan, iz pretpostavke sledi

da postoji taqka x M za koju vai d(x , x ) . Ponovimo ovaj
postupak: pretpostavimo da smo ime izdvojili konaqan skup taqaka {x , . . . , x } takav da je d(x , x ) . Tada iz pretpostavke sledi
postoji taqka x M takva da je d(x , x ) za svako j < k.
Time smo konstruisali niz x , x , . . . takav da vai d(x , x ) za
i 6= j . Odatle sledi da niz x , x , . . . nema Koxijev podniz pa nema
ni konvergentan podniz. To je u32suprotnosti sa pretpostavkom da je
M kompaktan. Time je dokazano da za svako n N postoji konaqan
skup S takav da vai (x M )(s S ) d(x, s) < .
Neka je
[
1
1
n0
k+1
1
n0
1
n0
1
n0
1
n
S=
Sn .
Skup S je prebrojiva unija konaqnih skupova, pa je prebrojiv. Neka

je x M proizvo na taqka. Iz dokazanog tvrea sledi da za svako
n N postoji taqka s S za koju vai d(x, s ) < . Time smo
dokazali da postoji niz s S koji konvergira ka x. Odatle sledi
da je S = M . Time je dokazano da je prostor M separabilan.
n=1
32Pa ivi qitalac e primetiti da dokaz sledi i iz (214).
1
n

81
(235) Zadatak: Dokazati da je metriqki prostor M separabilan ako i
samo ako svako egovo otvoreno pokrivae ima najvixe prebrojivo

potpokrivae.
(236) Zadatak: Dokazati da je kompletirae metriqkog prostora M separabilno ako i samo ako je prostor M separabilan.
(237) Kompaktifikacija topoloxkog prostora X je par (Y, ), gde je Y topoloxki prostor i : X Y preslikavae sa svojstvima
Y je kompaktan;
: X (X) je homeomorfizam;
skup (X) je gust u Y .
Za razliku od kompletiraa (videti (95), (96)), kompaktifikacija
se sprovodi u topoloxkoj kategoriji i nije jedinstvena.
Zadatak: Neka je R realna prava sa standardnom topologijom.
Dokazati da su proxirena realna prava R = {} R {+} i
krug S dve ene kompaktifikacije koje nisu homeomorfne. Dokazati
da su n{dimenziona sfera S i projektivni prostor RP kompaktifikacije euklidskog prostora R .
Najjednostavnija konstrukcija kompaktifikacije je kompaktifikacija jednom taqkom (npr. S kao kompaktifikacija realne prave
u prethodnom zadatku). Neka je (X, ) nekompaktan topoloxki prostor, i neka je X = X {}, gde je taqka koja ne pripada skupu X .
Topologija na skupu X se definixe kao familija svih egovih podskupova U koji zadovo avaju jedan od sledea dva uslova:
(a) / U i U
(b) U i X \ U je kompaktan i zatvoren33 u X .
Lako se proverava da je X kompaktifikacija prostora X , xto ostav amo qitaocu za vebu.
Zadatak: Neka je X neprebrojiv skup sa topologijom izvedenom
iz diskretne metrike. Dokazati da je egova kompaktifikacija jednom taqkom X kompaktan Hausdorfov prostor, koji nije separabilan. Izvesti zak uqak da X nije metriqki prostor (iako X jeste),
tj. da je kompaktifikacija konstrukcija u topoloxkoj, a ne metriqkoj, kategoriji. Iz ovog zadatka vidimo i da tvree (234) ne
vai i za topoloxke prostore.
(238) Kompletnost prostora (C(M ), d ) za kompaktan metriqki prostor M
je u osnovi dokaza Pikarove teoreme o egzistenciji i jedinstvenosti
rexea diferencijalnih jednaqina. Posmatrajmo diferencijalnu
jednaqinu
1
y 0 = f (x, y).
33Poxto se radi o topoloxkim prostorima, zatvorenost nije posledica kompaktnosti.

Zatvoren podskup kompaktnog topoloxkog prostora je kompaktan, ali nije svaki kompaktan
podskup topoloxkog prostora zatvoren (dati primer!). Ako je topoloxki prostor Hausdorfov, onda je svaki egov kompaktan podskup zatvoren.
82
gde je f : R R neprekidna
funkcija koja je uniformno Lipxicova
po drugoj promen ivoj34. Traimo rexee ove jednaqine (po nepoznatoj funkciji y(x)) koje zadovo ava poqetni uslov y(x ) = y za
zadate x , y R.
Teorema: Postoji okolina U 3 x taqke x na kojoj jednaqina y =
f (x, y) ima jedinstveno rexee y : U R koje zadovo ava poqetni
uslov y(x ) = y .
Dokaz: Zadata diferencijalna jednaqina je ekvivalentna jednaqini
Z
2
f (t, y(t)) dt
y(x) = y0 +
po nepoznatoj funkciji y. Neka je K R kompaktna okolina taqke

x . Posmatrajmo preslikavae
Z
x0
F : C(K) C(K),
Tada je
F (y) = y0 +
f (t, y(t)) dt.

x0
kF (y1 ) F (y2 )k
x

R

= max (f (t, y1 (t)) f (t, y2 (t))) dt
xK x
0
Rx
max |f (t, y1 (t)) f (t, y2 (t))| dt
xK x
0
Rx
Lip(f )|y1 (t) y2 (t)| dt
x0
Lip(f ) |x x0 | ky1 y2 k .
Ako je K izabrano tako da je Lip(f )|xx | < 1 (npr. interval duine

), onda je F kontrakcija na Banahovom prostoru C(K) pa, po
Banahovom stavu o fiksnoj taqki (45), ima jedinstvenu fiksnu taqku,
koja je rexee polazne jednaqine.
(239) Neka su p, q neprekidne funkcije na itervalu J R. Diferencijalna jednaqina oblika
0
1
2Lip(f )
y 0 + p(x)y = q(x)
sa poqetnim uslovom y(x ) = y naziva se linearnom diferencijalnom

jednaqinom prvog reda i svodi se smenom
Z
u(x) = e
y(x), gde je I(x) :=
p(t) dt
na jednaqinu
0
I(x)
x0
u0 (x) = eI(x) q(x),
u(x0 ) = y0
xto je jednaqina oblika (238). Poxto desna strana zavisi samo od

x, jednaqina moe da se rexi direktnom integracijom.
eno jedinstveno rexee je
Z
x
y = y0 eI(x) + eI(x)
q(t)eI(t) dt.
x0
34Drugim reqima takva da je za svako x R funkcija y 7 f (x, y) Lipxicova i da ena

Lipxicova konstanta ne zavisi od x.
83
(240) Primetimo da smo u (238) mogli, umesto prostora C(M ), da koristimo prostor C(M ; K ) funkcija sa vrednostima u (takoe kompletnom) vektorskom prostoru K , jer je tada i (C(M ; K ), k k ) kompletan prostor. Tako dobijamo Pikarovu teoremu za sisteme obiqnih
diferencijalnih jednaqina.
(241) Kompletnost prostora C(M ) (za kompaktan prostor M ) vezana je za
uniformnu
normu. Na primer, prostor C[1, 1] sa normom kf k :=
R
|f (t)| dt nije kompletan. Niz
n
1
1
1,
fn (t) = nt,
1,
t 1/n
1/n t 1/n
t 1/n
u C[1, 1] je Koxijev, ali nije konvergentan (jer x 7 sgnx nije neprekidna funkcija). Opxtije: norme k k iz (121) za 1 p < +
definixu nekompletne norme na C[a, b].
(242) Kompletirae metriqkog prostora (C[a, b], k k 35) (p = 1 u (121)) se
oznaqava sa L [a, b] i naziva prostorom funkcija integrabilnih po
Lebegu. Iz (133) sledi da je Rimanov integral
p
: C[a, b] C
a
uniformno neprekidno linearno preslikavae normiranog prostora

(C[a, b], k k ) u normirani prostor (C, | |). Odatle, na osnovu (94),
sledi da R moe da se produi na L [a, b] = C[a, b]; ovo produee
naziva se Lebegovim integralom.
Iz konstrukcije je jasno da Lebegov integral uopxtava Koxijev (ili restrikciju Rimanovog na C[a, b]). Sledea konstrukcija
pokazuje da on uopxtava i Rimanov. Neka je 0 < < . Konstruiximo skup K [0, 1] na sledei naqin, sliqan konstrukciji Kantorovog skupa. U prvom koraku iz [0, 1] odstranimo otvoreni interval
duine sa centrom u . U sledeem koraku, odstranimo iz svakog od
preostala dva intervala otvorene intervale sa centrom u ihovim
centrima, duine . U sledeem koraku odstraujemo intervale
duine itd, u n{tom koraku odstraujemo intervale duine .
Ukupna duina odstraenih intervala je
1
b
a
1
3
1
2
3n+1
X
2n
= 3 < 1,
3n
n=0
pa preostali skup K nije skup Lebegove mere nula. Neka je f :

funkcija koja je jednaka nuli na delu intervala [0, 1] koji
je odstraen u prvih n koraka, a na ostalom delu je jednaka 1. Jasno je
n
[0, 1] R
35Elementi skupa L1[a, b] su zaista funkcije (taqnije, klase ekvivalencije funkcija

u odnosu na relaciju ,,= skoro svuda"; skoro svuda znaqi ,,na komplementu skupa Lebegove
mere nula"), iako su u ovoj (koja nije jedina) konstrukciji prostora L1 [a, b] dobijeni kao
apstraktni elementi kompletiranog prostora.
84
da je svaka od funkcija f integrabilna

po Rimanu. Lako je proveriti i da je f Koxijev niz u normi36 k k . Kada bi niz f konvergirao u normi k k ka funkciji integrabilnoj po Rimanu, onda bi ta
funkcija bila skoro svuda jednaka karakteristiqnoj funkciji skupa
K i imala bi prekid u svim taqkama tog skupa. Meutim, taj skup
nije mere nula, pa po Lebegovoj teoremi ta funkcija nije integrabilna po Rimanu. Dakle, prostor R[a, b] funkcija integrabilnih po
Rimanu nije kompletan. egovo kompletirae je prostor L [a, b].
(243) Iz (241) vidimo da tvree analogno (209) ne vai za normirane
prostore beskonaqne dimenzije: (C[a, b], k k ) i (C[a, b], k k ) nisu
izomorfni prostori, jer je jedan kompletan, a drugi nije. Naime,
iako kompletnost nije topoloxka invarijanta, ona moe da se definixe u kategoriji topoloxkih vektorskih prostora (ili, opxtije,
topoloxkih grupa). Niz x je, po definiciji, Koxijev, ako za svaku
okolinu V nule postoji n N sa osobinom
m, n n x x V.
Topoloxki vektorski prostor (ili topoloxka grupa) je kompletan
ako svaki, ovako definisan, Koxijev niz konvergira. Ovako definisana kompletnost uopxtava definiciju kompletnog normiranog prostora (ili kompletne normirane grupe) i ona je invarijanta topoloxke i algebarske strukture (iako nije invarijanta samo topoloxke
strukture), budui da je definisana samo uz pomo te dve strukture.
(244) Zadatak: Dokazati da sa Z
n
f 7
X
1
n!
n=1
xt
dt
n
definisano neprekidno preslikavae normiranih prostora

(C[0, 1], k k ) (C[0, 1], k k ).
(245) U (193) smo dokazali da je uniformni limes neprekidnih funkcija
neprekidna funkcija. Drugim reqima: uniformni limes komutira
sa limesom po filteru okolina. Na isti naqin se dokazuje da uniformni limes komutira sa limesom po filteru probuxenih okolina.
Dakle, ako niz f : X C uniformno konvergira i ako je x X ,
onda vai
0
lim lim fn (x) = lim lim fn (x).
(246) Obiqni limesi ne moraju da komutiraju37. Opxte tvree je sledee.

Neka su S, T skupovi na kojima su definisani filteri F , F i
neka je f : S T C funkcija. Pretpostavimo da za svako s postoji
lim f (s, t) = (s) i da za svako t postoji lim f (s, t) = (t). Ako je
prvi limes uniforman, tj. ako je za svako > 0
xx0 n
n xx0
FT
FS
kf (s, t) (s)k := sup |f (s, t) (s)| <FT ,

sS
36Strogo govorei, k k1 nije norma na prostoru funkcija integrabilnih po Rimanu,

jer iz kf k1 = 0 ne sledi f = 0. Zato se prostor R[a, b] definixe kao koliqniqki prostor
funkcija integrabilnih po Rimanu u odnosu na relaciju ekvivalencije ,,= skoro svuda".
37Npr. limn limx10 xn 6= limx10 limn xn.
85
onda je lim lim f (s, t) = lim lim f (s, t). Dokaz je u suxtini
isti kao u (193).
(247) Prirodno se postav a pitae komutativnosti sa limesom u prostoru
podela, tj. sa Rimanovim
integralom;
odnosno, pitae kada vai
Z
Z
FT
FS
FS
fn (x) dx =
lim
FT
lim fn (x) dx.
a n
Ovo pitae nije deo tvrea (246), jer jedan od limesa nije limes od
f (x), nego limes pridruene funkcije na prostoru podela (29).
Ipak, vai sledee tvree: Ako niz f funkcija integrabilnih po
Rimanu uniformno konvergira, onda je egov limes f integrabilan
po Rimanu38i komutira sa Rimanovim integralom.
Dokaz : Ako f f uniformno, onda je skup prekida graniqne
funkcije f podskup unije prekida funkcija f (jer se neprekidnost u taqki quva pri uniformnom limesu). Poxto je svaka od
funkcija f integrabilna, po Lebegovoj teoremi o integrabilnosti
skup prekida svake od ih ima Lebegovu meru nula, pa je i skup
prekida funkcije f Lebegove mere nula, poxto je sadran u prebrojivoj uniji skupova mere nula. Dakle, po Lebegovoj teoremi, f je
integrabilna funkcija. Ako je > 0, onda je kf f k < /(b a),
za veliko
n, pa je

a
Rb

Rb
fn (x) dx f (x) dx

a
Rb
a
Rb
|fn (x) f (x)| dx

sup |fn (x) f (x)| dx
a xX
= (b a)kfn f k < ,
tj. f (x) dx f (x) dx. Primer niza f (x) = (n + 1)x(1 x )

(ili g = n xe ) na intervalu [0, 1] pokazuje da ovo nekad ne vai
za neuniformne limese.
(248) Zadatak: Dokazati da ako f f u normi k k onda f f u
normi k k za p 1.
Na sliqan naqin se dokazuje i da Stiltjesov integral komutira sa
uniformnim limesom funkcije koja se integrali, tj. da za funkciju
ograniqene varijacije
g i uniformno konvergentan niz f vai
Z
Z
Rb
a
Rb
nx
2 n
lim
fn (x) dg(x) =
lim fn (x) dg(x).
a n
Stiltjesov integral ne komutira sa uniformnim limesom funkcije

po kojoj se integrali, ali vae sledea tvrea.
Zadatak: Neka je f : [a, b] C neprekidna funkcija i g :
[a, b] R niz funkcija uniformno ograniqene varijacije, tj. takav
da je
a
sup Var[a,b] (gn ) < C,
nN
38Dokaz ovog tvrea zaista moe, uz malo dodatne argumentacije, da se svede na komutirae limn i limesa u prostoru podela. To emo, u nexto opxtijem obliku, i da
uradimo u Glavi 4; ovde dajemo drugi, malo direktniji, dokaz.
86
koji konvergira ka g u obiqnom smislu (po taqkama). Dokazati da

je
Z
Z
f (x) dgn (x) =
lim
f (x) dg (x).
Zadatak: Neka je g : [a, b] R niz funkcija ograniqene varijacije, takav da je g (a) = 0 za sve n. Ako niz g konvergira ka g u
prostoru BV ([a, b], R), tj. u normi Var () (videti (130)), dokazati
da za proizvo nu neprekidnu funkciju f : [a, b] C vai
n
[a,b]
Z
f (x) dgn (x) =
lim
f (x) dg (x).
(249) Komutativnost integrala sa limesom je sloenije pitae ako je integral nesvojstveni. Tada je sam nesvojstveni integral definisan
kao limes svojstvenog,
pa da bismo
zak uqili da vai
Z
Z
a
lim fn (x) dx
fn (x) dx =
lim
za integral koji je nesvojstven u , potrebno je opravdati sledea

komutiraa limesa:
lim
n a
fn (x) dx
= lim lim
Rb
n b a
Rb
= lim lim
b n a
Rb
fn (x) dx
fn (x) dx
= lim limn fn (x) dx

b a
R
= a lim fn (x) dx.
Ukoliko
f uniformno konvergira, opravdano je komutirae lim
sa R u treem koraku. Ali, da bi bilo opravdano komutirae limesa
lim
i lim potrebno je da jedan od ih bude uniforman u
odnosu na promen ivu Riz drugog. Ukoliko je to lim , kaemo da
nesvojstveni integral f (x) dx konvergira uniformno po n.
Zadatak: Neka je karakteristiqna funkcija intervala
[0, n]. Dokazati da niz
n
b
a
n
[0,n]
fn =
[0,n]
n
uniformno konvergira ka 0, ali da R f (x) dx 1. Koji od uslova

komutativnosti limesa i integrala iz prethodnog zak uqivaa nije
zadovo en?
(250) Izvod ne komutira sa uniformnim limesima (xto pokazuje npr. niz
f (x) = x(1 + nx ) ili g (x) = n sin n x), ali vai sledee tvree: Neka je f :], C niz diferencijabilnih funkcija, takav
da niz izvoda f uniformno konvergira ka g :], C, i da je f (t )
konvergentan niz kompleksnih brojeva za neko t ], [. Tada niz f
uniformno konvergira ka diferencijabilnoj funkciji f takvoj da
je f = g. Dokaz uniformne konvergencije niza f sledi iz
2 1
n
0
n
|fn (t) fm (t)| |fn (t) fm (t) fn (t0 ) + fm (t0 )| + |fn (t0 ) fm (t0 )|

87
primenom Lagraneve teoreme39 na funkciju fn fm i Koxijevog
kriterijuma konvergencije za kompletne norme k k i | |. Na sliqan

naqin, primenom Lagraneve teoreme se dokazuje da za svako a ], [
niz
f (t) f (a)
gn (t) :=
uniformno konvergira. Poxto je

lim gn (t) = fn0 (a),
ta
lim gn (t) =
f (t) f (a)
ta
g
jednakost f = g sledi iz (246). Zaista, poxto je ravnomerni limes

niza f , u izrazu
ta
0
n
g(a) = lim fn0 (a) = lim lim gn (t)
limesi mogu da komutiraju. Odatle sledi

n
n ta
g(a) = lim lim
fn (t) fn (a)
.
ta
Poxto niz f uniformno konvergira, konvergiraju i nizovi f (t) i

f (a), pa je
ta n
za svako a.
g(a) = lim
ta
f (t) f (a)
0
= f
(a)
ta
Zadatak: Dokazati da je sa
f (x) =
X
log (1 + nx)
nxn
n=1
definisana funkcija f : [2, +[ R klase C .

(251) Zadatak: Neka je C [a, b] prostor neprekidno diferencijabilnih
funkcija (tj. diferencijabilnih funkcija koje imaju neprekidan
prvi izvod) i d : C [a, b] C [a, b] R funkcija definisana sa
d(f, g) = |f (a) g(a)| + max |f 0 (t) g 0 (t)|.
Dokazati da je d metrika i da limes svakog niza f koji konvergira

u metriqkom prostoru (C [a, b], d) komutira sa izvodom, tj. da je za
svaki takav niz (lim f ) (t) = lim f (t). Dokazati da je i
atb
0
n
0
d0 (f, g) = max |f (t) g(t)| + max |f (t) g 0 (t)|
metrika na C [a, b]) i da niz konvergira u (C [a, b], d ) ako i samo ako
konvergira u (C [a, b], d).
Zadatak: Dokazati da prostor (C [a, b], k k ) funkcija koje
imaju izvod proizvo nog reda nije kompletan.
(252) Neprekidna nigde diferencijabilna funkcija. Neka je
atb
atb
(x) = d(x, Z) = min{x [x], [x] + 1 x}.
Funkcija je neprekidna, periodiqna sa periodom 1, min = 0 se

dostie u taqkama iz Z, max = u taqkama iz + Z. Funkcija
1
2
1
2
39Lagraneva teorema ne vai za kompleksne funkcije, ali razdvajaem realnog i

imaginarnog dela tvree koje dokazujemo se svodi na analogno tvree za realne funkcije.
88
ima levi i desni izvod u svakoj taqki, ali nije diferencijabilna u taqkama u kojima dostie maksimum i minimum.
Tada je funkcija
x 7 (x)
f (x) =
10n (10n x)
n=1
neprekidna u svakoj, a nije diferencijabilna ni u jednoj taqki.

Zaista, iz Vajerxtrasovog stava (183) i konvergencije geometrijskog reda P 10 sledi da red na desnoj strani uniformno konvergira, pa iz neprekidnosti funkcija 10 (10 x) sledi da je f
neprekidna funkcija.
Neka je a R i k N i neka je = 10 , gde je znak izabran
tako da izmeu 10 a i 10 (a + ) nema celih brojeva (to je mogue jer
je |10 | = 10 ), tj. tako da je funkcija linearna izmeu ta dva
broja. Iz periodiqnosti funkcije sledi da je
(10 (a + )) (10 a) = 0 za sve n > k,
pa je
n
k1
f (a+k )f (a)

k
10n
n
k ((10 (a
10n
n
k ((10 (a
10n
n
n=1 k 10 k =
P
= n=1
Pk
= n=1
Pk
=

+ k )) (10n a))

+ k )) (10n a))
k.
Poxto 0 kad k , sledi da ne postoji lim

, tj.
funkcija f nije diferencijabilna u a, za proizvo no a R.
(253) Neprekidnih funkcija kao xto je ona konstruisana u (252), ima vixe
nego onih koje su negde (bar u jednoj taqki) diferencijabilne, u sledeem smislu:
Skup neprekidnih funkcija koje nisu diferencijabilne ni u jednoj taqki je svuda gust u (C[0, 1], k k ).
Skup funkcija koje imaju konaqan izvod u bar jednoj taqki je
skup prve kategorije u (C[0, 1], k k ).
Dokaz: Dovo no je dokazati drugo tvree; prvo sledi iz ega na
osnovu Berove teoreme i kompletnosti prostora C[0, 1] u uniformnoj
metrici.
Dovo no je dokazati ovo tvree za realne funkcije. Neka je A
skup funkcija f : [0, 1] R koje za neko x ]0, 1 k [ zadovo avaju
nejednakost
|f (x + h) f (x)| kh za sve 0 < h < k .
Skup A = S A sadri sve funkcije koje imaju konaqan desni
izvod u nekoj taqki iz [0, 1[. Dokazaemo da je svaki od skupova A
zatvoren i nigde gust, odakle sledi da je A skup prve kategorije.
Da bismo dokazali da je A zatvoren, pretpostavimo da je f niz
iz A i da f f (u normi k k ) kad n . Poxto je f
A , postoji x [0, 1 k ] za koje je |f (x + h) f (x )| kh za
0 < h < 1 x . Iz kompaktnosti intervala [0, 1 k ] sledi da niz
x ima konvergentan podniz x
; neka je x egov limes. Ako je
k
h0
f (a+h)f (a)
h
k=1
(n)
n
1
takve vai
0 < h < 1 x
h
|f (x + h)
+
+
+
89
, onda je, za dovo no veliko n, 0 < h < 1 x , pa za

(n)
f (x )| |f (x + h) f (x(n) + h)|+
|f (x(n) + h) f(n) (x(n) + h)|+
|f(n) (x(n) + h) f(n) (x(n) )|+
|f(n) (x(n) ) f (x(n) )| + |f (x(n) ) f (x )|
|f (x + h) f (x(n) + h)| + kf(n) f k
kh + kf(n) f k + |f (x(n) ) f (x )|.
Posle prelaska na limes kad n dobijamo

|f (x + h) f (x )| kh,
odnosno f A , xto znaqi da je A zatvoren.

Poxto smo u (230) dokazali da je skup deo po deo linearnih
funkcija gust u C[0, 1], da bismo dokazali da je A nigde gust dovo no je da dokaemo da za svaku deo po deo linearnu funkciju L
svaka otvorena lopta B]L; [ u C[0, 1] sadri funkciju koja nije u
A . Za to emo upotrebiti funkciju definisanu u (252). Neka
je S maksimalna apsolutna vrednost nagiba funkcije L. Izaberimo
m R tako da vai
m > S + k.
Tada funkcija f (x) = L(x) + (mx) zadovo ava kf Lk = /2, pa

je f B]L; [. Poxto je apsolutna vrednost nagiba funkcije x 7
(mx) jednaka m, iz izbora m sledi da je nagib funkcije f vei
od k u svakoj taqki intervala [0, 1 n ], pa f / A .
(254) Dinijeva teorema. Neka je M kompaktan skup i f monoton niz realnih funkcija u C(M ) koji obiqno (po taqkama) konvergira ka neprekidnoj funkciji f . Tada f uniformno konvergira ka f .
Monotonost ovde oznaqava monotonost u odnosu na prirodnu relaciju poretka na C(M ): f g (x M )f (x) g(x). (Dovo no
je pretpostaviti i da je niz f (x) monoton za sve x M ).
Dokaz teoreme: Neka je g = |f f |. Tada je g opadajui niz u
C(M ) i lim
g (x) = 0 za sve x M . Neka je dato > 0. Za svako
n N, skup
n n
Fn = {x M | gn (x) }
je zatvoren i vai F
. Iz g (x) 0 za sve x sledi da je

\
F = {x M | g (x) za sve n} = .
Odatle, zbog kompaktnosti prostora M , na osnovu (216) sledi da je
F = za neko n , pa je g (x) < za sve x M . Poxto je niz g (x)
opadajui za svako x, opadajui je i niz kg k , pa je
Fn
n+1
n=1
n0
n0
lim kgn k = inf kgn k kgn0 k < ,
xto znaqi da kg k
nN
90
(255) Ako je f : [a, b] R monoton niz u C[a, b] koji konvergira ka f

C[a, b], iz Dinijeve teoreme (254) i komutativnosti integrala i uniformnog limesa sledi
Z
Z
fn (x) dx =
lim
f (x) dx.
Ova qienica motivixe sledeu, apstraktnu, definiciju integrala

koji uopxtava Rimanov i Lebegov integral i naziva se Danijelovim
integralom. Neka je E podskup realnog vektorskog prostora R svih
realnih funkcija f : T R koji ima sledea svojstva:
E je vektorski prostor nad R
f, g E min{f, g} E max{f, g} E .
Drugo svojstvo je ekvivalentno sa f E |f | E .
Funkcije familije E nazivamo elementarnim funkcijama. Preslikavae I : E R naziva se elementarnim integralom ako zadovo ava sledee aksiome:
(E1) I(f + g) = I(f ) + I(g) za f, g E, , R (linearnost);
(E2) f 0 I(f ) 0 (pozitivnost);
(E3) Ako je f & opadajui niz u E takav da f (t) 0 kad n za
sve t T , onda I(f ) 0 (neprekidnost).
Zadatak: Dokazati da u prethodnoj definiciji aksioma neprekidnosti (E3) moe da se zameni ekvivalentnom aksiomom
Ako je f rastui niz funkcija u E takav da f (t) f (t) kad
n za sve t T i f E , onda I(f ) I(f ).
Podskup S T ima meru nula u odnosu na elementarni integral
I ako za svako > 0 postoji neopadajui niz nenegativnih funkcija
f E takav da je I(f ) < i sup f (s) 1 za sve s S . Ako neko
tvree vai svuda sem moda na skupu mere nula, kaemo da ono
vai skoro svuda.
Uz pomo monotone konvergencije (tj. aksiome neprekidnosti
(E3)) elementarni integral se moe produiti sa skupa E na vei
skup, na sledei naqin. Neka je D skup svih funkcija f R koje
su limes neopadajueg niza f E skoro svuda (tj. f (t) f (t) za
skoro sve t T ) za koji je niz I(f ) ograniqen. Integral funkcije f
tada se definxe kao I(f ) = lim I(f ). Iz aksioma elementarnog
integrala sledi da je ovaj objekat dobro definisan (da ne zavisi od
izbora niza f koji monotono konvergira ka f i da zaista produava
I , tj. je za f E za koje je vrednost I(f ) ve definisana, dobijeni
limes na desnoj strani jednak toj vrednosti).
Skup D nije zatvoren u odnosu na mnoee negativnim skalarom
(pa time ni u odnosu na oduzimae), tako da nije vektorski prostor.
Definiximo zato D := {f g | f, g D }. Danijelov integral je
linearni funkcional
I : D R, I(f g) := I(f ) I(g) za f, g D ;
ovaj funkcional se produuje na kompleksne funkcije f : T C
qiji realni i imaginarni deo pripadaju skupu D, sa I(f ) := I(Re f )+
iI(Im f ).
Zadatak: Dokazati nejednakost trougla |I(f )| I(|f |).
a
91
Pomou Danijelovog integrala moe da se definixe mera skupa:

podskup A T je mer iv ako egova karakteristiqna funkcija
pripada skupu D; veliqina (A) := I( ) naziva se merom skupa A.
Kao specijalan sluqaj Danijelovog integrala za E = C[a, b] (prostor neprekidnih funkcija) i I = R (Rimanov integral) dobija se40
Lebegov integral (242).
Zadatak: Neka je T = {t , . . . , t } konaqan skup i neka je E skup
svih funkcija f : T R. Dokazati da je sa
A
b
a
I(f ) :=
n
X
f (tk )
definisan elementarni Danijelov integral na E . Xta je u ovom

sluqaju skup D i Danijelov integral I : D R?
(256) Familija K preslikavaa f : M N metriqkog prostora (M, d ) u
(N, d ) se naziva ravnostepeno neprekidnom ako
k=1
( > 0)( > 0) dM (x, y) < (f K) dN (f (x), f (y)) < .
Zadatak: Dokazati da je familija {f : [0, 1] R} diferencija-
bilnih funkcija takvih da je skup
{f0 (x) | , x ]0, 1[}
ograniqen, ravnostepeno neprekidna. Za koje p ]0, +[ je familija

fn (x) = xn ,
fn : [0, p] R,
nN
ravnostepeno neprekidna? Za koje p ]0, +[ je familija

gn : [0, p] R,
gn (x) = cos nx,
nN
ravnostepeno neprekidna?
Zadatak: Koji od sledeih nizova su ravnostepeno neprekidni,
a koji ravnomerno ograniqeni:
(a) f : [0, 1] R, f (x) = x ;
(b) f : [0, 1[ R, f (x) = x ;
(v) f : [0, 1 ] R, f (x) = x ;
(g) f : [0, 1] R, f (x) = cos(nx)?
(257) Arcela{Askolijeva teorema. Neka je M kompaktan metriqki prostor,
Y Banahov prostor i (C (M ), k k ) Banahov prostor neprekidnih
preslikavaa f : M Y sa uniformnom normom k k . Podskup
K C (M ) je relativno kompaktan ako i samo ako su zadovo ena
sledea dva uslova:
(a) familija K je ravnostepeno neprekidna;
(b) za svako x M skup K(x) := {f (x) | f K} je relativno kompaktan u Y .
n
n
n
40Tradicionalno se Lebegov integral konstruixe sa drugim izborom, bez pozivaa

na Rimanov, za skup E se uzima skup linearnih kombinacija karakteristiqnih funkcija
mer ivih skupova (ovome, pri ovakvom pristupu, prethodi uvoee koncepta Lebegove mere
m i mer ivog skupa pre koncepta integrala, dok je u apstraktnom pristupu koji ovde dajemo obrnuto { mera se izvodi iz integrala) a preslikavae I se definixe kao linearno
produee ,,povrxine ispod grafika karakteristiqne funkcije" (tj. I(A ) = m(A)).
92
Dokaz: () Neka je K C (M ) relativno kompaktan skup. Poxto je C (M ) kompletan, iz (215) sledi da za je K totalno ogranqen,
xto znaqi da za svako > 0 ima konaqnu {mreu. Dakle, postoji konaqna familija f , . . . , f K takva da za svako f K za
neko f vai kf f k < /3. Specijalno, za svako x M je
kf (x) f (x)k < . To pokazuje da je K(x) totalno ograniqen, pa iz
kompletnosti prostora Y sledi (b). Ostaje da dokaemo (a). Poxto
je M kompaktan, iz Kantorove teoreme sledi da su sva preslikavaa
iz C (M ) uniformno neprekidna, pa postoji > 0 sa svojstvom da za
svaku od funkcija f , . . . , f vai d(x, y) < kf (x) f (y)k < /3.
Iz nejednakosti trougla onda sledi da je kf (x) f (y)k < za svako
f K, xto dokazuje (a).
() Poxto je C (M ) kompletan, dovo no je da dokaemo da je
K totalno ograniqen. Neka je > 0. Iz (a) sledi da svako x
M ima otvorenu okolinu V koja ima svojstvo da za y V vai
kf (x) f (y)k < /4 za sve f K. Familija {V }
je otvoreno
pokrivae kompaktnog prostora M ; po Borel{Lebegovoj teoremi ona
ima konaqno potpokrivae V , . . . , V . Iz (b) sledi da je svaki
od skupova K(x ) relativno kompaktan, pa poxto je ovih skupova
konaqno mnogo, i ihova unija je relativno kompaktan skup; oznaqimo
ovaj skup sa S. Iz kompaktnosti skupa S sledi da se on moe pokriti
sa konaqno mnogo otvorenih lopti polupreqnika /4 (iz otvorenog
pokrivaa {B]s; /4[} moe da se izdvoji konaqno potpokrivae).
Oznaqimo centre ovih lopti sa s , . . . , s . Neka je F skup svih preslikavaa
: {1, . . . , n} {1, . . . , m}
i neka je, za svako F , T skup svih preslikavaa f K takvih da
za svako j {1, . . . , n} vai kf (x ) s k /4 (neki od skupova T
mogu da budu i prazni). Poxto lopte B]s ; /4[ pokrivaju S, skupovi
T pokrivae K. Treba samo jox da dokaemo da svaki od ovih
skupova ima dijametar mai od ; to e znaqiti da oni formiraju
konaqnu {mreu za K. Neka su, za neko , f, g T . Tada za svako
y M postoji j {1, . . . , n} tako da y V , pa je
Y
x xM
x1
xn
sS
(j)
xj
kf (y)f (xj )k /4,
kg(y)g(xj )k /4,
kf (xj )g(xj )k /2
(posleda nejednakost sledi iz definicije T : f i g slikaju x u

istu loptu polupreqnika /4). Zak uqak sledi iz prethodne tri nejednakosti i nejednakosti trougla.
(258) Postoji i sledea varijanta Arcela{Askolijeve teoreme: Ako je M
separabilan metriqki prostor i f : M C niz kompleksnih funkcija koji je
(a) ograniqen po taqkama (tj. (x M ) sup{|f (x)| | n N} < +)
(b) ravnostepeno neprekidan,
onda on ima podniz koji uniformno konvergira na svakom kompaktnom podskupu u M .
Daemo dokaz ovog tvrea koji ilustruje tzv. dijagonalni postupak. Poxto je M separabilan, postoji prebrojiv gust podskup
S M ; poreajmo egove taqke u niz S = {x , x , . . .}. Definiximo
93
niz podskupova N N skupa prirodnih brojeva induktivno; neka

je N = N. Neka je N definisano. Poxto je, po pretpostavci (a),
{f (x
)}
ograniqen niz kompleksnih brojeva, on sadri konvergentan podniz. Drugim reqima, postoji beskonaqan skup N
N , takav da postoji
k
k+1
nNk
k+1
lim
Nk+1 3n
fn (xk+1 ).
Time je definisan niz skupova {N }. Svaki od ovih skupova je ureen

(kao podskup ureenog skupa (N, )), pa moemo da izaberemo k{ti
element iz skupa N za svako k (dijagonalni izbor); oznaqimo ga sa
n . Neka je N := {n , n , . . .}. Ovaj skup je beskonaqan; iz egove
konstrukcije sledi da za svako x S postoji
k
lim
fn (x).
Neka je K M kompaktan skup i > 0. Iz (b) sledi da postoji > 0

sa osobinom
N 3n
d(x, y) < (n) |fn (x) fn (y)| <
Neka su
otvorene lopte polupreqnika /2 koje pokrivaju
(koristimo kompaktnost skupa K ). Poxto je S gust u M , postoji
za svako j. Poxto je x S, postoji limes f (x ) kad
. Iz Koxijevog uslova (u kompletnom prostoru C) sledi
da
B1 , . . . , B k
K
xj S Bj
N 3n
(n0 N)(m, n N ) m > n n0 |fn (xj ) fm (xj )| <
,
3
za sve j {1, . . . , k}. Neka je x K proizvo na taqka. Tada je x B

za neko j, pa za sve x B S vai d(x, x ) < i zato je
j
|fn (x)fm (x)| |fn (x)fn (xj )|+|fn (xj )fm (xj )|+|fm (xj )fm (x)| < .
Odatle sledi da je sup |f (x) f (x)| < , xto dokazuje da je niz f

Koxijev u kompletnom prostoru (C(K), k k ), a time i konvergentan
u uniformnoj normi k k .
Zadatak: Neka je f : [a, b] C ravnomerno ograniqen niz integrabilnih funkcija. Dokazati da nizZ
n
Fn : [a, b] C,
Fn (x) =
fn (t) dt
ima ravnomerno konvergentan podniz.

Zadatak: Neka je f : K C ravnostepeno neprekidan niz
funkcija definisanih na kompaktnom prostoru K , takav da je za
svako x K niz f (x) konvergentan. Dokazati da je niz f ravnomerno
konvergentan.
(259) Uz pomo Arcela{Askolijeve teoreme moe da se uopxti deo Pikarove teoreme (238) koji govori o egzistenciji rexea diferencijalnih
jednaqina. To tvree je Peanova teorema; jedna jednostavnija verzija ove teoreme glasi: Neka je f : [x , x + a] R R neprekidna
funkcija. Tada jednaqina
a
y 0 = f (x, y)
94
ima rexee koje zadovo ava y(x ) = y .

Dokaz: Neka je n N i x = x + aj/n za j {0, 1, . . . , n}. Neka je
y : [x , x + a] R funkcija definisana sa y (x ) = y i
y (x) = f (x, y (x )) za x < x x
i y (x ) tako da je y neprekidna. Izraz y (x ) na desnoj strani je
konstanta, pa je funkcija y na ovaj naqin dobro definisana. Ona
zadovo ava jednaqinu
Z
Z
0
0
n
j+1
yn0 (t) dt = y0 +
yn (x) = y0 +
(f (t, yn (t)) + hn (t)) dt,
gde je h (t) = y (t) f (t, y (t)) za t 6= x i h (x ) = 0. Za t [x , x ]

je h (t) = f (t, y (x )) f (t, y (t)). Neka je > 0. Iz kompaktnosti
intervala [x , x +a] i neprekidnosti funkcije f sledi da je ky k
b za neko b R. Iz
Z
Z
x0
x0
0
n
j+1
yn0 (s) ds =
yn (t) yn (xj ) =
f (s, yn (xj )) ds
sledi da je, za dovo no veliko n, |y (t) y (x )| < . Odatle i iz

neprekidnosti funkcije Zf sledi kh k 0. Iz
xj
xj
|yn (u) yn (v)|
(|f (t, yn (t))| + |hn (t)|) dt
za [x u < v x + a] i neprekidnosti funkcije f na kompaktnom skupu [x , x + a] [y b, y + b] sledi da niz y ispuava uslove

Arcela{Askolijeve teoreme (258), pa ima podniz koji uniformno konvergira ka nekoj funkciji y. Poxto uniformni limes komutira sa
integralom, funkcija y zadovo ava
Z
u
y(x) = y0 +
f (t, y(t)) dt,
tj. y (x) = f (x, y(x)) i y(x ) = y .

Zadatak: Primetimo da Peanova teorema govori samo o egzistenciji, ali ne i o jedinstvenostip(kao Pikarova) rexea. Nai sve
funkcije koje zadovo avaju y = |y|, y(0) = 0 (ima ih vixe). Nai
(jedinstvenu) funkciju koja zadovo ava y = y , y(0) = 0. Objasniti
ovo u svetlu Pikarove i Peanove teoreme. U prvom sluqaju funkcija
na desnoj strani je (uniformno) neprekidna na realnoj osi, ali nije
Lipxicova (pa Pikarova teorema ne moe da se primeni); u drugom
sluqaju je neprekidna, ali nije uniformno neprekidna (a tim pre
ni Lipxicova); ipak, Pikarova teorema (238) moe da se primeni
(zaxto?).
(260) Zadatak: Dokazati da Pikarova (238) i Peanova (259) teorema vae
i za jednaqine y = f (x, y) po funkciji y : I C , ako je f :
R C C neprekidna u sluqaju Peanove, odnosno Lipxicova u
sluqaju Pikarove teoreme. Ovo uopxtee se odnosi na rexivost sistema diferencijalnih jednaqina. Dokazati da se smenom y = y , y =
y ,...,y
= y diferencijalna jednaqina n{tog reda
x0
(n1)
y (n) = f (x, y, y 0 , . . . , y (n1) )
95
svodi na sistem diferencijalnih jednaqina prvog reda, tako da Pikarova i Penova teorema daju dovo ne uslove rexivosti i za jednaqine
vixeg reda.
(261) Vajerxtrasova teorema. Skup polinoma je gust u normiranom prostoru (C[a, b], k k ). Drugim reqima, za svaku neprekidnu funkciju
f : [a, b] C postoji niz polinoma sa kompleksnim koeficijentima
koji uniformno konvergira ka f . Ako je f realna funkcija, postoji
niz polinoma sa realnim koeficijentima koji uniformno konvergira ka f .
Dokaz: Dovo no je dokazati teoremu za [a, b] = [0, 1] i neprekidnu
funkciju za koju je f (0) = f (1) = 0. Zaista, u protivnom moemo da
posmatramo funkciju
g(x) = f (a + (b a)x) f (a) x(f (b) f (a)),
izraz x(f (b) f (a)) je polinom, smena promen ive x 7 a + (b a)x

polinom transformixe u polinom i ne mea svojstvo uniformnosti
limesa (jer se radi o bijekciji : [0, 1] [a, b], pa je sup |f p | =
sup
|f p |).
Pretpostavimo da je f : [0, 1] C neprekidna funkcija takva da
je f (0) = f (1) = 0. Zahva ujui ovoj pretpostavci, moemo neprekidno da produimo f i van intervala [0, 1], tako da je f (x) 0 za
x < 0 i x > 1, i pretpostavimo da f : R C. Neka je, za n N,
[0,1]
gde jeZ
1
(1 x2 )n ,
cn
n (x) =
cn =
[a,b]
(1 r2 )n dr = 2
Neka je
(1 r2 )n dr
tj.
n (x) dx = 1.
1
Z
pn (x) =
f (x + s)n (s) ds.
Smenom promen ive t = x + s dobijamo (zbog naqina na koji smo

produili f van [0, 1])
1
f (t)n (t x) dt,
pn (x) =
odakle vidimo da je p polinom. Pri tome, ako je f realna funkcija,

p je polinom sa realnim koeficijentima.
Neka je > 0. Iz Kantorove teoreme (224) sledi da je funkcija f
ravnomerno neprekidna, pa postoji > 0 tako da iz |x y| < sledi
|f (x) f (y)| < /2.
Iz definicije c i Bernulijeve nejednakosti sledi
0
1/ n
2 n
2 n
pa je
c1
n
<
1/ n
(1 r ) dr 2
(1 r ) dr 2
. Odatle sledida je za |x| 1
4
1
(1 nr2 ) dr = > ,
3 n
n
n (x)
n(1 2 )n .
96
Zbog R
1
1
|pn (x) f (x)| =
, za sve
vai
n (x) dx = 1
0x1

R1

(f (x + t) f (x))n (t) dt
1
R1
|f (x + t) f (x)|n (t) dt
1
R R
R1
+
+ |f (x + t) f (x)|n (t) dt
1 R
R
R1
2kf k 1 n (t) dt + 2 n (t) dt + 2kf k n (t) dt
4kf k n(1 2 )n + 2 .
Prvi sabirak u posledem redu je, za dovo no veliko n, mai od /2,

pa je kp f k < .
Zadatak: Dokazati da je skup polinoma sa racionalnim koeficijentima u sluqaju realnih, odnosno koeficijentima iz Q + iQ C
u sluqaju kompleksnih funkcija, gust u C[a, b]. Ovo je jox jedan dokaz
separabilnosti prostora C[a, b] o kojoj je bilo reqi u (230).
Zadatak: Neka je p niz polinoma koji konvergira uniformno
na R. Dokazati da je egov limes polinom. Ovaj zadatak pokazuje da
uslov kompaktnosti domena u Vajerxtrasovoj teoremi ne moe da se
izostavi.
(262) Zadatak: Neka
je f : [a, b] C neprekidna funkcija i neka je
Z
x f (x) dx = 0 za sve n {0} N.
Dokazati da je f 0.
Rexee: Funkcija f (x) = f (x) je neprekidna. Neka je p niz
polinoma koji uniformno konvergira ka f . Iz komutativnosti uniformnog limesa
i integrala sledi Z
Z
Z
|f (x)|2 dx =
lim pn (x)f (x) dx = lim
a n
pn (x)f (x) dx = 0,
pa je |f (x)| 0.
(263) Neka je Y Banahov prostor nad po em K {R, C} i A K. Funkcija
f : A Y je analitiqka u taqki a A ako je
a
f (z) =
cn (z a)n
za neki niz c u Y , takav da red P c (z a) konvergira na skupu

|z a| < za neko > 0. Funkcija je analitiqka na skupu A ako je
analitiqka u svakoj taqki tog skupa. Cela funkcija je funkcija koja
je analitiqka na K.
(264) Ako red P c (z a) ima polupreqnik konvergencije R > 0, onda je
funkcija
X
n=0
cn (z a)n
f (z) =
analitiqka na skupu D = {z K | |z a| < R}.

Dokaz: Neka Pje b D. Tada je

n=0
f (z)
=
=
=
cn (z
b) +(b a)

Pn=0
P
n
n
k
c
a)nk
n
k=0 k (z b) (b

Pn=0
P
n
nk
(z b)k .
k=0
n=k cn k (b a)
97
Promena poretka sumiraa je opravdana zbog apsolutne konvergencije:P P

P
n
k
kcn k
|z b|k |b a|nk =
kcn k(|z b| + |b a|)n < +,

P
n
P cn tn
e
cn = n=k cn k (b a)nk
za z za koje vai |z b| + |b a| < R, jer stepeni red

konvergira za sve t [0, R[. Ako napixemo
dobijamo
X
n=0 k=0
n=0
apsolutno
,
e
cn (z b)n ,
f (z) =
tj. f je analitiqka u b.
Zadatak: Neka su f : U C i g : V C analitiqke funkcije
definisane na otvorenim skupovima U i V . Dokazati da iz Koxijevog pravila mnoea (apsolutno konvergentnih) redova (174) sledi
da je ihov proizvod f g : U V C analitiqka funkcija.
(265) Neka c niz u C i f analitiqka funkcija realne promen ive x:
n=0
f (x) =
Iz (247) sledi da je
n=0
cn (x a)n .
f (t) dt =
p
cn
q
(x a)n+1
n + 1 p
za proizvo ne unutraxe
taqke p, q intervala
konvergencije.
P
Iz lim n = 1 sledi da red
c
n(x
a)
ima isti polupreqnik konvergencije kao i red P c (x a) , pa iz (250) sledi da je
funkcija f diferencijabilna u unutraxim taqkama domena i da je
en izvod
X
n
n=0
n1
cn nxn1 .
f (x) =
Specijalno, f (a) = c . Ponav aem ovog postupka dobijamo izraz

f (a) = n!c , odakle sledi da se funkcija koja je analitiqka u
taqki a moe zapisati u obliku
n=1
(n)
f (x) =
X
f (n) (a)
(x a)n .
n!
n=1
Red na desnoj strani naziva se Tejlorovim redom funkcije f . Specijalno, analitiqka funkcija je klase C .
Zadatak: Neka je f : C C cela funkcija, takva da je za svako
a C u enom razvoju u red sa centrom u a
f (z) =
cn (z a)n
bar jedan od koeficijenata c jednak nuli. Dokazati da je f polinom.

(266) Primer funkcije koja je(klase C a nije analitiqka. Funkcija
0 za x 0
f (x) =
e
za x > 0
n=0
n
1/x
98
je beskonaqno puta diferencijabilna, ali nije analitiqka u nuli,

jer je f (0) = 0 za sve n, pa bi, kad bi f bila analitiqka u nuli, za
x u okolini nule bilo
(n)
f (x) =
X
f (n) (0) n
x 0.
n!
n=0
Meutim, f je strogo pozitivna u svakoj (desnoj) okolini nule.

(267) Kompozicija analitiqkih funkcija je analitiqka.
Skica dokaza: Neka je f analitiqka u taqki a i g analitiqka
u taqki b = f (a). Tada postoje nenegativne konstante C , C , ,
takve da, x blizu a i y = f (x), vai
m!
i |g (y)| C m!
|f (x)| C
Koristei ove nejednakosti, di Brunovu formulu za n{ti izvod kompozicije (videti npr. [15])
1
(m)
(g f )(n) (x) =
(m)
1 m
1
2 m
2
(n)
(1)
k
k
k
n!
f (x) n
f (x) 1 f (2) (x) 2
,
g (k) (y)
k1 !k2 ! . . . kn !
1!
2!
n!
gde je k = k +k + +k i gde se sumirae vrxi po svim k , k , . . . , k

takvim da je k + 2k + 2 + + nk = n i formulu
1
k!
k = (1 + )n1
k1 !k2 ! . . . kn !
(gde je, opet, k = k + k + + k i sumirae se vrxi po svim

k , k , . . . , k takvim da je k + 2k + 2 + + nk = n; ova formula
moe da se izvede iz di Brunove primeene na geometrijske stepene redove, videti [15]), dobijamo ocene za koeficijente i ostatak
Tejlorovog reda kompozicije, odakle zak uqujemo da taj red konvergira u okolini taqke a.
(268) Za funkciju f : R R su ekvivalentni uslovi
(a) f (x) = e
(b) f = f i f (0) = 1.
Dokaz: f (x) = f (x) (e f (x)) = 0 e f (x) = e f (0).
Posledica:
1
ex =
X
xn
,
n!
n=0
jer desna strana zadovo ava (b).

(269) Binomni red. Za svako R je
za |x| < 1.
Dokaz: Iz Dalamberovog testa sledi da red na desnoj strani konvergira za |x| < 1. Ako egov zbir (tj. izraz na desnoj strani)
oznaqimo sa f (x), diferenciraem, uz pomo (265), posle sreivaa
binomnih koeficijenata dobijamo (1 + x)f (x) = f (x), odnosno

X
n
x ,
(1 + x) =
n
n=0
(1 + x) f 0 (x) (1 + x)1 f (x) = 0,
99
. Poxto je f (0) = 1, odatle sledi da je

.
Specijalno, ako je
, dobijamo utnovu binomnu formulu. U tom sluqaju, zbir na desnoj strani je konaqan (pa formula
vai za sve x).
Ako / N {0}, onda je polupreqnik konvergencije binomnog
reda R = 1, pa red na intervalu ] 1, 1[ konvergira apsolutno, a
na egovim kompaktnim podskupovima i uniformno. Na rubovima
intervala konvergencije, u taqkama 1, konvergencija zavisi od :
za > 0 red apsolutno konvergira za x {1, 1};
za 1 < 0 red neapsolutno konvergira za x = 1 i divergira
za x = 1;
za 1 red divergira za x {1, 1}.
Zadatak: Dokazati da je funkcija f (z) = (1 z z ) analitiqka
u nuli i da koeficijenti c u enom razvoju u stepeni red
P
c z formiraju Fibonaqijev niz: c = c = 1, c
=c
+c .
(270) Konvergenciju binomnog reda moemo da iskoristimo da izvedemo
jox jedan dokaz Vajerxtrasove teoreme o aproksimaciji neprekidnih funkcija polinomima (261). Poxto smo u (230) videli da je
skup deo po deo linearnih funkcija gust u (C[a, b], k k ), dovo no je
dokazati da za svaku deo po deo linearnu funkciju postoji niz polinoma koji joj konvergira u normi k k . Svaka deo po deo linearna
funkcija L : [a, b] R, sa temenima (x , y ), y = L(x ) za
tj.
0
(1 + x) f (x) = 0
(1 + x) f (x) = 1
N {0}
2 1
n+2
n+1
a = x0 < x1 < < xm1 < xm = b,
moe da se napixe u obliku

L(x) =
m
X
cj |x xj |
j=0
za pogodno izabrane koeficijente c , . . . , c . Zaista, desna strana

ovog izraza je deo po deo linearna funkcija (neprekidna je i linearna je na svakom intervalu [x , x ]), pa je jednoznaqno odreena
temenima. Da bi ona zaista bila jednaka fukciji L, potrebno je i
dovo no da bude
1
yk =
m
X
j+1
cj |xk xj |
za sve k {0, . . . , m}. Ovo je sistem linearnih jednaqina po nepoznatim c , . . . , c . Matrica ovog sistema je simetriqna kvadratna matrica (|x x |)
. Umesto da razmatramo rexivost ovog
sistema u terminima svojstava te matrice, moemo da postupimo na
sledei naqin.
Skup svih deo po deo linearnih funkcija qija temena imaju x{
koordinate x , . . . , x je vektorski prostor, jer je linearna kombinacija deo po deo linearnih funkcija deo po deo linearna funkcija.
Oznaqimo ovaj prostor sa L. egova dimenzija je m + 1, jer je preslikavae
j=0
k,j{0,...,m}
L 3 L 7 (L(x0 ), . . . , L(xm )) Rm+1
100
linearni izomorfizam { injektivno je zato xto je L jednoznaqno

odreeno temenima, a surjektivno zato xto svaki izbor temena odreuje neko L.
Linearno preslikavae vektorskih prostora
Rm+1 3 (c0 , . . . , cm ) 7
m
X
cj |x xj | L
ima trivijalo jezgro: ako je suma na desnoj strani jednaka nuli, onda
je en izvod po x na [x , x ] jednak
j=0
j1
c0 + + cj1 cj cj+1 cj+2 cm = 0
a na [x , x
j
j+1 ]
c0 + + cj1 + cj cj+1 cj+2 cm = 0,
odakle sledi c = 0 za 1 j m 1, a odatle lako sledi i c =

c = 0. Poxto ima trivijalno jezgro, ovo linearno preslikavae
je injektivno. Linearno preslikavae prostora iste dimenzije je
injektivno ako i samo ako je surjektivno. To dokazuje da je svaka deo
po deo linearna funkcija L slika ovog preslikavaa, tj. da se moe
napisati u gore navedenom obliku.
Iz razvoja funkcije f (t) = (1+t) za t = (xx ) (ba) 1 i =
1/2 u binomni red (u tom sluqaju binomni red konvergira i na rubu
domena) vidimo da postoji niz polinoma (parcijalnih suma stepenog
reda) koji ravnomerno naq [a, b] konvergira ka svakoj od funkcija
j
|x xj | = (b a) 1 + ((x xj )2 (b a)2 1),
pa linearna kombinacija tih polinoma ravnomerno konvergira ka L.

(271) Niz polinomskih funkcija p (t) koji uniformno konvergira ka funkciji |t|, korixen u prethodnom dokazu, moe da se konstruixe i na
sledei naqin, bez pozivaa na uniformnu konvergenciju binomnog
reda. Neka je I = [1, 1]. Definixemo niz polinoma p : I R sa
n
Tada je

1
p0 0, pn+1 (t) = pn (t) + t2 p2n (t) .
2
pn (t) = pn (t)
, pa je
sup |pn (t) |t|| = sup |pn (t) t|.

tI
t[0,1]
Indukcijom vidimo da za t [0, 1] vai p (t) t i p (t) p (t).

Sledi da niz p (t), kao rastui i ograniqen, konvergira za svako t; oznaqimo egov limes sa p (t). Prelaskom na limes u goroj rekurentnoj formuli dobijamo
n
n+1
1
p (t) = p (t) + (t2 p2 (t)),
2
p (t) = |t|
[0, 1]
I
f :RR
f (x) = sin x
f 00 = f f (0) = 0 f 0 (0) = 1
tj.
. Po Dinijevoj teoremi (254) ova konvergencija je
uniformna na , a zbog parnosti i na .
(272) Za funkciju
su ekvivalentni sledei uslovi
(a)
(b)
,
i
.

101
Dokaz: Implikacija (a) (b) oqigledno vai, treba dokazati
jox (b) (a). Iz f 00 = f sledi da je funkcija f klase C { desna
strana ove jednakosti (funkcija f ) je dvaput diferencijabilna, a

onda je dvaput diferencijabilna i leva, xto znaqi da je f zapravo
qetiri puta diferencijabilna, ali onda je i f qetiri puta diferencijabilna, tj. f je xest puta diferencijabilna itd. Iz Tejlorove
formule
00
f (x) =
n
X
f (k) (0)
k!
k=0
xk + rn (x)
sa ostatkom u Lagranevom obliku r (x) =

n
sup |f (k) (c)|
|rn (x)| max
k{0,1} c[x,x]
f (n+1) (c) n+1

(n+1)! x
sledi
|x|n+1
.
(n + 1)!
Maksimum na desnoj strani je, za svako x, konaqan (jer, zbog f = f ,

uk uquje samo konaqno mnogo k), pa za svako x R vai r (x) 0
kad n . Odatle, posle prelaska na lim u Tejlorovoj formuli,
dobijamo
00
f (x) =
X
f (n) (0) n X
xn
x =
(1)n
,
n!
(2n + 1)!
n=0
n=0
jer iz (b) sledi f (0) = 0, f (0) = (1) . Poxto funkcija

x 7 sin x zadovo ava (b), isti argumenti nam daju izraz
(2n)
(2n+1)
sin x =
(1)n
n=0
qime je dokazano (b) (a).

(273) Kompleksne funkcije
ez =
X
zn
,
n!
n=0
sin z =
X
n=0
(1)n
xn
(2n + 1)!
z 2n+1
,
(2n + 1)!
cos z =
(1)n
n=0
z 2n
(2n)!
su cele; one uopxtavaju eksponencijalne i trigonometrijske funkcije

realne promen ive. Primetimo da su sinus i kosinus neograniqene
funkcije kompleksne promen ive. Specijalno, za z = ix iz predstav aa ovih funkcija pomou redova dobijamo Ojlerovu formulu
eix = cos x + i sin x.
Ako je a > 0, kompleksna funkcija

a := e
je cela.
Zadatak: Dokazati da red P apsolutno konvergira na celoj
kompleksnoj ravni C i uniformno konvergira na enim kompaktnim
podskupovima, ali da ne konvergira uniformno na C.
Zadatak: Dokazati iz Koxijevog uslova uniformne konvergencije (Koxijev uslov u normi k k ) sledi da red P c z (c C)
uniformno konvergira na C ako i samo ako je c = 0, tj. ako i samo
ako je P c z polinom.
z
z log a
zn
n!
FN
102
Integracijom geometrijskog reda uz primenu (247) dobijamo

x
Z
log(1 + x) =
0
Realna funkcija
dt
=
1+t
xX
Z
0
(t)n dt =
n=0
log (1 + x) =
(1)n1
n=1
X
(1)n1 n
x .
n
n=1
xn
n
je analitiqka na intervalu ] 1, 1[; red na desnoj strani konvergira

na ] 1, 1].
Sliqno, polazei od geometrijskog reda qija je suma 1/(1 + x ),
se dokazuje da je
2
arctan x =
(1)n
n=0
x2n+1
2n + 1
za x ] 1, 1[.
Primenom (269) za = 1/2 na 1/1 x i integracijom dobijamo
X
x
arcsin x =
(1)
, za |x| < 1.
n
2n + 1
Zadatak: Funkciju f (x) = e
realne promen ive moemo
da razvijemo u red, najpre po stepenima od (x 1) , a zatim po x:
2
1
2
2n+1
n=0
1/(x1)

X
X
1
(1)n X n
n
f (x) =
(x 1) =
(1)k xk .
n!
n!
k
n=0
n=0
Dokazati da je red dobijen promenom poretka sumiraa Tejlorov red

funkcije f i izvesti odatle zak uqak da je f analitiqka funkcija na
] 1, 1[ (videti, takoe, (267)). Dokazati da dobijeni red konvergira
za x = 1.
Zadatak: Dokazati da funkcija
k=0
f (z) : C \ {0} C,
f (z) =
1
1 1
+
ez 1 z
2
moe da se definixe u taqki z = 0 tako da je dobijena funkcija

analitiqka. Koeficijenti B u enom razvoju u stepeni red
n
1
1 1
Bn 2n1
+ =
(1)n1
z
ez 1 z
2 n=1
(2n)!
nazivaju se Bernulijevim brojevima. Izraqunati B , . . . , B . Dokazati da je niz B neograniqen i odrediti polupreqnik konvergencije
reda na desnoj strani.
(274) Zadatak: NekaPje X Banahov prostor i a niz u X . Dokazati da ako
Dirihleov red a n konvergira za neko t R, onda on uniformno
konvergira
na [t , +[. Specijalno, Rimanova zeta funkcija (z) =
P
n je definisana na skupu Rez > 1.
1
n=1
103
(275) Princip izolovanih nula. Neka je Y Banahov prostor nad po em

K realnih ili kompleksnih brojeva, A K i f : A Y funkcija
analitiqka u taqki a, data u okolini te taqke stepenim redom
f (z) =
cn (z a)n
sa polupreqnikom konvergencije R > 0. Ako je c

postoji okolina U taqke a takva da je
n=0
(z U \ {a}) f (z) 6= 0.
Dokaz: Neka je k = min{n N | c

f (z) =
cn (z a)n = (z a)k
6= 0}
6= 0
za neko n, onda
. Tada je
cn+k (z a)n = (z a)k g(z).
Red c (z a) ima isti polupreqnik konvergencije kao i red

c (z a) , pa je g neprekidna na skupu D = {z K | |z a| < R}.
Iz neprekidnosti i g(a) = c 6= 0 sledi da je g(a) 6= 0 u nekoj okolini
U taqke a, pa funkcija f (z) = (z a) g(z) nema nula na skupu U \ {a}.
(276) Teorema jedinstvenosti. Ako je analitiqka funkcija jednaka nuli
na skupu koji ima taqku nagomilavaa, onda je ona identiqki jednaka nuli. Ova teorema je kontrapozicija principa izolovanih nula.
Nekada se formulixe i ovako: dve analitiqke funkcije koje su jednake na skupu koji ima taqku nagomilavaa su identiqki jednake.
Na primer, za kompleksne brojeve vai identitet
n=0
n=k
n+l
sin (2z) = 2 sin z cos z,
jer on vai za realne brojeve, a skup R u C ima taqku nagomilavaa (funkcije na obe strane ove jednakosti su analitiqke, za desnu
stranu jednakosti to sledi iz pravila Koxijevog mnoea kompleksnih redova { videti (264)).
(277) Drugi naqin da se vidi da C funkcija iz (266) nije analitiqka
je pomou Teoreme jedinstvenosti (276) (ili Principa izolovanih
nula (275)): skup nula funkcije f je interval ] , 0]; nula je egova
taqka nagomilavaa.
(278) Princip maksimuma modula. Neka je f : U C analitiqka funkcija u oblasti U C. Ako z 7 |f (z)| ima lokalni maksimum u
unutraxoj taqki skupa U , onda je funkcija f konstanta. Posledica: modul analitiqke kompleksne funkcije kompleksne promen ive
dostie maksimum na rubu domena.
Dokaz: Dovo no je dokazati da, ako je
f (z) =
cn z n ,
onda |f (z)| ne moe da ima lokalni maksimum u taqki z = 0. Ako

je c = 0, ovo tvree sledi iz Principa izolovanih nula (275).
Pretpostavimo da je c 6= 0 i da |f | dostie lokalni maksimum u
nuli. Ako f nije konstantna funkcija, onda je c 6= 0 i za neko
m 1, pa je
n=0
f (z) = c0 + cm z m + z m g(z),
104
gde je g analitiqka funkcija u okolini nule i g(0) = 0. Iz neprekidnosti funkcije g sledi da postoji disk polupreqnika r sa centrom
u nuli, takav da je na emu |g(z)| |c |. Neka je r < r , c = |c |e
i neka je z = re . Tada je c z = |c |r pozitivan realni broj,
pa iz nejednakosti trougla sledi
0
m
m 0
1
2
1
|f (z0 )| c0 + |cm |rm rm |g(z0 )| c0 + |cm |rm ,
2
xto je u protivreqnosti sa pretpostavkom da je nula lokalni minimum funkcije |f |.

Zadatak: Na primeru funkcije f (x) = (1 + x ) pokazati da
Princip maksimuma modula ne vai za analitiqke funkcije realne
promen ive. Na kom mestu u dokazu Principa maksimuma modula se
koristi specifiqnost kompleksnog domena?
Zadatak: Na primeru Banahovog prostora X = C C sa normom
k(z , z )k = max{|z |, |z |} i analitiqke funkcije
2 1
f : C X,
f (z) = (1, 0) + (0, 1)z
pokazati da Princip maksimuma modula ne vai za analitiqke funkcije sa kodomenom u Banahovom prostoru, jer je kf k 1 za |z| <
1. Na kom mestu u dokazu Principa maksimuma modula se koristi
specifiqnost kompleksnog kodomena?
Zadatak: Neka je V C otvoren skup i f : V C funkcija
koja je analitiqka na V , neprekidna na V i nije konstantna. Ako je
funkcija |f (z)| konstantna na rubu V , dokazati da je f (z ) = 0 za
neko z V .
(279) Abelova teorema.
Ako red P c u Banahovom prostoru X konvergira,
P
onda red c t konvergira za sve 0 t < 1 i vai
lim
t10
cn tn =
cn .
Pod istim uslovima, red P c z konvergira na disku D = {z C,

ali u kompleksnom sluqaju vai
X
X
lim
c z =
c , uz uslov |1 z| C(1 |z|) za neko C > 0.
Bez dodatnog uslova |1z| C(1|z|), kompleksna verzija ove teoreme
ne vai. Primetimo da je taj uslov ekvivalentan uslovu da z 1 tako
da z ostaje unutar ugla izmeu dve tetive jediniqnog kruga kojima je
1 zajedniqka taqka: veliqina |1 z| je rastojae izmeu taqaka 1 i
z , a 1 |z| rastojae izmeu taqaka 1 i |z| na x{osi. Kada z 1,
koliqnik |1 z|/(1 |z|) je blizu 1/ cos , gde je ugao izmeu 1 z
i 1 |z|, pa je taj koliqnik ograniqen ako i samo ako ne prilazi
proizvo no blizu /2, tj. z ostaje unutar ugla izmeu dve fiksirane
tetive jediniqnog kruga sa zajedniqkim temenom u taqki 1.
Ovakav limes se naziva netangentnim limesom.
Dokaz: Poxto [0, 1] lei unutar oxtrog ugla izmeu dve tetive
sa temenom u 1, realna verzija ove teoreme je posledica kompleksne.
Zato je dovo no dokazati kompleksnu. Ako P c konvergira, onda za
n=1
n=0
z1
n=0
n=1
105
polupreqnik R konvergencije reda P c z vai R 1, pa je funkcija

kompleksne promen ive
n
f (z) =
cn z n
sa vrednostima u X definisana na jediniqnom disku D. Bez umaea

opxtosti moemo da pretpostavimo da je P c = 0 (u suprotnom
je dovo no oduzeti konstantu od c ), tj. da niz parcijalnih suma
n=0
n=0 n
sn =
n
X
ck
konvergira ka nuli. Neka je > 0. Tada, za dovo no veliko n vai

ks k < za n n . Iz c = s s
sledi
X
X
f (z) =
(s s
)z +
(s s
)z , gde je s := 0.
Norma prvog sabirka u ovoj jednakosti je
k=0
k1
n0
n1
n=0
n1
n=n0 +1
k(1 z)(s0 + s1 z + + sn0 1 z n0 1 ) + sn0 z n0 k |1 z|
a norma drugog je maa od
nX
0 1
ksn k |z|n + ,
n=0
|1 z|
|z|n0 +1
1 |z|
(koristili
smo ks k < za n n i formulu za sumu geometrijskog
reda P |z| = |z| /(1|z|)). Odatle sledi da f (z) tei nuli
kad z 1 unutar oblasti u kojoj je |1 z|/(1 |z|) ograniqeno. Time
je dokaz zavrxen.
Primetimo da limes u prethodnoj teoremi ne zavisi od ugla unutar koga z 1, odnosno od konstante C koja definixe oblast
n=n0 +1
n0 +1
|1 z|/(1 |z|) C.
Zadatak: Dokazati da je f (z) = e1/(z1) analitiqka funkcija u
jediniqnom disku i da en razvoj u stepeni red sa centrom u nuli

konvergira za z = 1 (videti zadatak u (273)). Dokazati da je
lim f (x) = 0, kad x tei ka 1 unutar intervala [0, 1[ R.
Neka je z() = 1 + i kriva unutar jediniqnog diska. Dokazati
da je
lim z() = 1 i
lim |f (z())| = e 6= 0.
Ovaj zadatak pokazuje da zak uqak Abelove teoreme ne vai ako z
tei ka 1 van opisanog ugla (kriva z() u ovom zadatku je tangentna
na krug S u taqki 1; funkcija du te krive ne tei nuli, kojoj
tei kad z tei ka 1 radijalno ili, opxtije, unutar ugla opisanog
u Abelovoj teoremi).
x10
0+
0+
106
(280) Abelova teorema daje nam mogunost daPuopxtimo zbir reda, pomou
Abelovog postupka zbir ivosti. Red c je zbir iv po Abelu ako
postoji
X
n
cn tn ;
lim
t10
ovaj limes se naziva egovim Abelovim zbirom. Iz Abelove teoreme

sledi da je konvergentan red
zbir iv po Abelu i da mu je zbir jednak Abelovom zbiru. Red P(1) je divergentan,
ali je zbir iv po
Abelu, i Abelov zbir mu je jednak 1/2 (jer je P (1) t geometrijski red sa zbirom 1/(1 + t)).
(281) Primer iz (280) pokazuje da ne vai obrnuta implikacija u Abelovoj teoremi, bez nekih dodatnih uslova. Dodatni uslovi pod kojima
obrnuta implikacija vai nazivaju se Tauberovim uslovima, a odgovarajue teoreme Tauberovim teoremama. Jedna od ih je sledea:
Ako za niz c vai
n=0
n=0
n n
lim ncn = 0,
onda iz postojaa limesa
lim
t10
sledi konvergencija reda
cn tn = A
n=0
cn
i vai
cn = A.
Dokaz: Neka je = sup

uslova teoreme sledi da lim
n=0
. Niz je opadajui, a iz
. Za
vai
kmcm k
n
=
0
n
N
n n
0

n
n
0
0
X
X
X
X
cn tn A .
cn A =
cn (1 tn )
cn tn +
n
mn
Odatle, uz korixee nejednakosti

n=0
sledi
n=0
n=n0 +1
n=0
1 tn = (1 t)(1 + t + + tn1 ) n(1 t)

Pn0

kncn ktn

(1 t) Pn0 kncn k + P
+
c
A
n=0
n=n0 +1
n
n=0 n

P

n

+
n=0 cn t A

P

n0 +1
1
n

(1 t)n0 0 + (n0 +1) (1t) + n=0 cn t A
.
Neka je > 0. Izaberimo t tako da vai

(1 t)n0 = .
Tako izabrano t tei 1 kad n . Neka je n dovo no veliko da je
< i t toliko blizu 1 da vai

0
n0 +1
X

cn tn A < .
n=0
Tada je
107

X

n0

cn A
(2 + 0 ),

odakle sledi tvree teoreme.

(282) Zadatak: Neka je
n=0
f (z) =
z2 .
(a) Dokazati da red na desnoj strani konvergira za |z| < 1.

(b) Koristei Abelovu teoremu i
n=0
m
X
lim f (x) > lim
x10
x10
x2 > m
n=0
dokazati da red na desnoj strani divergira u taqki z = 1.

(v) Dokazati da je f (z) = z + f (z ) i zak uqiti iz (b) da red divergira u taqki z = 1.
(g) Sliqno kao u (v), koristei f (z) = z +z +f (z ) dokazati da red
divergira u taqkama z = i i, opxtije, koristei f (z) = z +
+z +f (z ) dokazati da red divergira u taqkama z = e
.
(d) Koristei gustinu skupa D dijadskih razlomaka (videti (116))
u R dokazati da red divergira u svim taqkama jediniqnog kruga.
Ovaj zadatak pokazuje da stepeni red moe da divergira na celom
rubu diska konvergencije, i to tako da ime definisana analitiqka
funkcija ne moe daP se proxiri na vei skup. Uporediti to sa geometrijskim redom (1) z koji konvergira za |z| < 1 i divergira
za |z| 1, ali je egov zbir (1 + z ) definisan na C \ {i, i}.
Suprotan ekstremni sluqaj je sledei zadatak.
Zadatak: Dokazati da stepeni red
2
2n
2n
2ki/2n
n 2n
2 1
f (z) =
X
zn
n2
n=1
konvergira na celom zatvorenom disku |z| 1, ali ne konvergira ni

na jednom veem skupu.
Dakle, stepeni red moze da konvergira u svim taqkama granice
diska konvergencije, ali i da divergira u svim tim taqkama. Lako
je konstruisati i primer reda koji u nekim taqkama ruba diska konvergencije konvergira, a u nekim divergira.
(283) Iz Abelove teoreme moemo da izvedemo sledeu verziju Koxijevog
mnoea redova (174).P NekaPje c konvolucija
nizova a i b . Pretpostavimo da redovi a , b i P c konvergiraju. Tada je
n
X
n=0
an
X
n=0

bn
cn .
n=0
Dokaz sledi iz qienice da redovi P a x , P b x i P c x

apsolutno konvergiraju za |x| < 1 i Abelove teoreme.
n
108
(284) Iz neprekidnosti polinomijalnih funkcija i komutativnosti uniformnog i obiqnog limesa sledi da je funkcija
f (z) =
cn (z a)n
neprekidna u unutraxosti skupa D (oznake iz (186)) ako je K = C,

a neprekidna na celom domenu ako je K = R.
(285) Asocijativna algebra nad po em K je vektorski prostor (A, +, ) nad
K, na kome je definsano mnoee vektora A A A koje zadovo ava
n=0
x(yz) = (xy)z,
(x + y)z = xz + yz, x(y + z) = zy + xz,
(xy) = (x)y = x(y),
za sve x, y, z A i K.
Normirana algebra je asocijativna algebra koja je normirani vektorski prostor, i koja zadovo ava
kxyk kxk kyk za sve x, y A.
Zadatak: Dokazati da je za svako a A mnoee A 3 x 7 ax A
neprekidno.
Zadatak: Dokazati da je preslikavae
L(X1 X2 ; Y ) L(X1 ; X1 X2 ) L(X1 ; Y ),
(S, T ) 7 S T
na prostorima neprekidnih linearnih opreratora neprekidno.

Algebra A je algebra sa jedinicom ako ima neutral za mnoee
vektora, tj. ako postoji e A za koje je
ex = xe = x za sve x A.
Normirana algebra sa jedinicom je algebra sa jedinicom e koja
je normirana i za koju je kek = 1. Normirana algebra sa jedinciom
koja je kompletna u odnosu na metriku d(x, y) = ky xk naziva se
Banahovom algebrom.
Najjednostavniji primeri (realne i kompleksne) Banahove algebre su R i C. Prostor C(K) neprekidnih (realnih ili kompleksnih)
funkcija na kompaktnom skupu je Banahova algebra u odnosu na operacije definisane po taqkama i uniformnu normu k k . Prostor
kvadratnih n n matrica je Banahova algebra, sa operacijama sabiraa i mnoea matrica i mnoea matrica skalarom i bilo kojom
normom k k za 1 p na K .
Zadatak: Neka je A podalgebra sa jedinicom Banahove algebre.
Dokazati da je A Banahova algebra.
Neka je G(A) skup svih invertibilnih (u odnosu na vektorsko
mnoee) vektora Banahove algebre A. Tada je G(A) grupa u odnosu
na mnoee (dokazati!).
Ako je q A i kqk < 1, onda je geometrijski red P kqk konvergentan, pa zbog kompletnosti i kq k kqk konvergira i red P q .
Iz
X
X
n2
qn =
(e q)
n=0
(q n q n+1 ) = e,
n=0
109
dobijamo uopxtee zbira geometrijskog reda
q n = (e q)1
n=0
Odatle sledi da je e q G(A).

Zadatak: Primenom prethodnog argumenta dati jox jedno rexee zadatka (48).
(286) Zadatak: Dokazati da je G(A) otvoren podskup u A i da je preslikavae x 7 x homeomorfizam G(A) G(A). Neka je G komponenta
povezanosti skupa G(A) koja sadri jedinicu. Dokazati da je G
otvorena normalna podgrupa grupe G(A).
(287) Mnoee redova; uopxteni distributivni zakon. Neka su a i b
nizovi u komutativnoj Banahovoj algebri i neka je c = (a?b) ihova
konvolucija:
1
cn =
n
X
ak bnk .
Zadatak: Pretpostavimo
da je ispuen jedan od sledea dva uslova:
P
P
k=0
redovi a i b konvergiraju, pri qemu bar jedan od ih

konvergira
P apsolutno;
P
P
redovi
a ,
b ,
c konvergiraju.
Dokazati da je tada
X
an
n=0
X

bn
n=0
cn ,
n=0
tj. da se dokaz odgovarajueg pravila Koxijevog mnoea za kompleksne redove (174) i (283) prenosi i na ovaj sluqaj. Dokazati da za
svake dve taqke x, y u komutativnoj Banahovoj algebri vai
ex+y = ex ey ,
gde je
ex :=
X
1 n
x .
n!
n=0
Zadatak: Dokazati da je za svaku realnu kvadratnu matricu A

det eA > 0.
Uputstvo: Matrice A i A komutiraju, pa je e e = Id. Odatle

sledi da je matrica e invertibilna. Posmatrati preslikavae t 7
det e , dokazati da je ono neprekidno, i odatle da je egova slika
povezan skup u R \ {0}.
(288) Neka je X normirani vektorski prostor. Vektorski prostor L(X) :=
L(X; X) neprekidnih linearnih preslikavaa L : X X je normirana algebra u odnosu na operaciju kompozicije preslikavaa L
L (x) = L (L (x)) i normu definisanu u (132). Jedinica u ovoj algebri je identiqko preslikavae I(x) = x. Ako je prostor X Banahov,
iz (136) sledi da je tada L(X) Banahova algebra.
A A
tA
110
(289) Ako je M kompaktan metriqki prostor, prostor C(M ) neprekidnih kompleksnih ili realnih funkcija na M je Banahova algebra,
u odnosu na sabirae, mnoee skalarom i mnoee funkcija po
taqkama:
(f + g)(x) = f (x) + g(x),
(f g)(x) = f (x)g(x)
(f )(x) = f (x),
i uniformnu normu k k . Jedinica ove algebre je konstantna funkcija 1(x) = 1.

Zadatak: Nai sve maksimalne ideale u C(M ).
Kaemo da podalgebra A algebre C(M ) razlikuje taqke ako
(x, y M )[x 6= y (f A)f (x) 6= f (y)]
(290) Ston{Vajerxtrasova teorema { realni oblik. Neka je M kompaktan

metriqki prostor i C (M ) = {f : M R} algebra neprekidnih realnih funkcija sa normom kk . Ako A sadri jedinicu i razlikuje
taqke, onda je A gust podskup u C (M ).
Dokaz emo izvesti u nekoliko koraka.
(a) Neka je f A. Tada je |f | A. Dokaz: Ako je f 0, tvree
je trivijalno. Ako je kf k > 0, onda, za niz p iz (271) koji
uniformno konvergira na [1, 1] ka | | vai (zbog kf k f (t)
[1, 1])
lim p (kf k f ) = |f | kf k , uniformno na M.
Poxto je A algebra, p (kf k f ) A, pa |f | A.
(b) Neka su f, g iz A. Tada su max{f, g} i min{f, g} iz A. Dokaz
sledi iz (a) i
max{f, g} = (f + g + |f g|) , min{f, g} = (f + g |f g|).
(v) Neka je x , y M , x 6= y , , R. Tada postoji funkcija
f A, takva da je f (x ) = , f (y ) = . Dokaz: Neka je g A
funkcija koja razlikuje taqke x i y (g(x ) 6= g(y )) i
R
1
2
1
2
f (x) = +
(g(x) g(x0 )).

g(y0 ) g(x0 )
(g) Neka je h C (M ), x M , > 0. Tada postoji funkcija g A

takva da je g(x ) = h(x ) i g h + . Dokaz: Na osnovu (v), za
proizvo no y M postoji g A takvo da je g (x ) = h(x ) i
g (y) h(y) + . Iz neprekidnosti sledi da je skup
0
Uy = {x M | gy (x) < h(x) + }
otvorena okolina taqke y, pa je {U } otvoreno pokrivae

kompaktnog prostora M . Po Borel{Lebegovoj teoremi, postoji
egovo konaqno potpokrivae U , . . . , U . Iz (b) sledi
y yM
y1
yk
g = min{gy1 , . . . , gyk } A.
Funkcija g zadovo ava g(x ) = h(x ) i g < h + .

(d) Zavrxetak dokaza: neka je h C (M ). Treba dokazati da postoji
g A takvo da je kh gk < . Iz (g) sledi da za svako x M
0
postoji funkcija g A takva da je g (x) = h(x) i g

Poxto je g (x) > h(x) , skup
x
111
< h+
Vx = {y M | gx (y) > h(y) }
je otvorena okolina taqke x, pa je {V } otvoreno pokrivae

prostora M . Neka je V , . . . , V egovo konaqno potpokrivae.
Tada funkcija
x xM
x1
xn
g = max{gx1 , . . . , gxn } A
zadovo ava g < h < g + , xto znaqi kg hk < .

Dokazati
da je strogo monotona ako i samo ako za svaku neprekidnu funkciju
f : [a, b] R i svako > 0 postoje n N i c , . . . , c R za koje vai
Zadatak: Neka je : [a, b] R neprekidna funkcija.

n
X

k

(x [a, b]) f (x)
ck ((x)) < .
k=0
(291) Vajerxtrasova teorema o aproksimaciji neprekidnih funkcija polinomima (261) je specijalni sluqaj Ston { Vajerxtrasove teoreme.
(292) Zadatak: Neka je A algebra realnih funkcija koja sadri jedinicu
i funkciju f (t) = t. Opisati eno zatvoree A u odnosu na k k u
algebri C [a, b].
(293) Zadatak: Neka je A algebra koja sadri sve linearne kombinacije
funkcija t 7 t , za n = 0, 1, 2, . . .. Opisati eno zatvoree u odnosu
na k k u algebri C [0, 1].
(294) Ston{Vajerxtrasova teorema { kompleksni oblik. Neka je M kompaktan metriqki prostor i C (M ) = {f : M C} algebra neprekidnih kompleksnih funkcija sa normom k k . Neka je A ena podalgebra koja sadri jedinicu, razlikuje taqke i zatvorena je u odnosu
na kompleksno konjugovae, tj.
2n
f A f A,
f (x) = f (x).
Tada je A gust podskup u C (M ).

Dokaz: A = {f A | f (M ) R} je realna podalgebra algebre A
(zatvorena za mnoee realnim skalarom).
Algebra A razlikuje taqke. Zaista, za x, y M , x 6= y postoji
kompleksna funkcija f A takva da je f (x) 6= f (y), a tada je ili
Ref (x) 6= Ref (y) ili Imf (x) 6= Imf (y). Poxto je
C
Re f =
1
(f + f ),
2
Im f =
1
(f f ),
2i
iz zatvorenosti u odnosu na kompleksno konjugovae sledi Ref, Imf

A.
Iz realne Ston{Vajerxtrasove teoreme sledi A = C (M ), pa je
R
A = AR + iAR = CR (M ) + iCR (M ) = CC (M ).
112
(295) Iz kompleksne Ston{Vajerxtrasove teoreme sledi Vajerxtrasova teorema o aproksimaciji trigonometrijskim polinomima: Skup trigonometrijskih polinoma
n
pn (t) =
X
1
a0 +
(ak cos (kt) + bk sin (kt)),
2
gde su a , . . . , a , b , . . . , b R, je gust u prostoru412{periodiqnih

neprekidnih realnih funkcija realne promen ive .
Ova teorema nekad se naziva i Drugom Vajerxtrasovom teoremom
o aproksimaciji neprekidnih funkcija (teorema o aproksimaciji
polinomima se tada naziva Prvom).
Dokaz: Skup kompleksnih polinoma
k=1
42
pn : S1 C,
pn (z) =
n
X
ck z k ,
ck C
k=n
je podalgebra algebre C (S ) neprekidnih funkcija na jediniqnom

krugu. Ova podalgebra zadovo ava uslove Ston{Vajerxtrasove teoreme. Dokaz sledi iz parametrizacije jediniqnog kruga z(t) = cos t +
i sin t i qienice da se svaka neprekidna 2 {periodiqna funkcija
moe predstaviti kao neprekidna funkcija na S .
(296) Vejlova teorema. Neka je realan broj. Posmatrajmo niz x = n
(mod 1); tj. x = {n}, gde {} oznaqava razlom eni deo realnog
broja.
(a) Ako je racionalan broj, niz x je periodiqan.
(b) Ako je iracionalan broj, niz x je ravnomerno rasporeen u
intervalu [0, 1[, u smislu da je za svaki interval [a, b] [0, 1[
1
lim
]{k | 1 k n, xk [a, b]}

= b a,
n
gde ]{} oznaqava broj elemenata skupa.

Dokaz tvrea (a) je elementaran: ako je = p/q, onda je x
x . Tvree (b) je ekvivalentno tvreu da je
n
n+q
1X
[a,b] (xk ) =
n n
lim
[a,b] (t) dt
0
(gde je [a, b] karakteristiqna funkcija intervala [a, b]), jer je integral na desnoj strani jednak b a. Neposredno se proverava da je, za
m Z,
Z
k=1
1 X 2imxk
e
=
n n
e2imt dt
lim
(za m = 0 jednakost vai i bez limesa na levoj strani, a za m 6= 0,

zbog e = e , na levoj strani je geometrijski zbir, koji je
k=1
2imxk
2imk
41Ovi polinomi su od znaqaja u teoriji trigonometrijskih Furijeovih redova; koeficijent 1/2 uz a0 se pixe da bi neke formule u toj teoriji imale elegantniji zapis.
42Iako u izrazu za p uqestvuju i negativni stepeni, ovaj izraz nazivamo polinomom,
n
imajui u vidu da se radi o polinomu po z i z1 .
113
ograniqen, pa je limes jednak nuli, kao xto je, zbog periodiqnosti,

i integral na desnoj strani). Odatle
sledi da je
Z
n
1X
P (xk ) =
n n
lim
k=1
P (t) dt
0
za svaki trigonometrijski polinom P (x) = P

Vajerxtrasove teoreme (295) slediZda je
N
m=N
1X
f (xk ) =
n n
cm eimx
. Iz Druge
f (t) dt
lim
za svaku neprekidnu funkciju sa periodom 1. Dokaz sada sledi iz

aproksimacije funkcije Z neprekidnom funkcijom f takvom da je
k=1
[a,b]
[a,b] (t) f (t),
f (t) dt < (b a) + .
Zadatak: Dovrxiti dokaz.

(297) Zadatak: Dokazati da se meu prvim ciframa qlanova niza 2 cifra
7 pojav uje qexe od cifre 8.
Uputstvo: Ako je a prva cifra broja 2 , onda je 2 = a 10 +r, za
0 r < 10 . Poxto je 10 < 2 < 10
, sledi da je m = [n log 2]
([] oznaqava ceo deo realnog broja). Neka je x = {n log 2} ({}
oznaqava razlom eni deo), tako da je n log 2 = m + x , odnosno
2 10
= 10 . Odatle, i iz 2 = a 10 + r sledi, poxto je 10 r <
1, da je a = [2 10 ] = [10 ], pa je a = k ako i samo ako je
k 10 < k + 1, odnosno ako i samo ako x = {n log 2} pripada
intervalu [log k, log (k + 1)[. Primeniti qienicu da je duina
ovog intervala log (143+ 1/k) (dakle maa za k = 8 nego za k = 7) i
Vejlovu teoremu (296).
(298) Neka su X i Y kompaktni prostori i C(X)C(Y ) algebra generisana
(kao vektorski prostor) konaqnim linearnim kombinacijama
0
10
xn
xn
10
10
xn
10
m+1
10
10
10
n
X
k fk gk ,
k K,
fk C(X),
gk C(Y ),
gde je K po e realnih ili kompleksnih brojeva i (kao u (174))

f g : X Y K, f g(x, y) := f (x) g(y).
Ova algebra je podalgebra algebre C(X Y ) neprekidnih funkcija
na X Y koja sadri jedinicu i razlikuje taqke, pa je, na osnovu
Ston{Vajerxtrasovih teorema
k=1
C(X) C(Y ) = C(X Y ),
gde je na desnoj strani zatvoree u normi k k u C(X Y ).

(299) Bernxtajnovi polinomi za neprekidnu funkciju f : [a, b] R su
polinomi

(Bn f )(t) =
n
X
n
ba
f a+k
n
k
k=0
ta
ba
bt
ba
nk
43 = log10 2 je iracionalan broj, jer bi iz log10 2 = p/q sledilo 2p

mogue jer 2p nije de ivo sa 5.
.
= 10q
, xto nije
114
Niz B f ravnomerno konvergira ka f na [a, b]. Ovime dobijamo jox

jedan postupak uniformne aproksimacije neprekidne funkcije polinomima.
Podeliemo dokaz u nekoliko koraka.
(a) Linearna smena promen ive x(t) = (b a) (t a) homeomorfno
preslikava interval [a, b] na [0, 1]; en inverz je t(x) = a+(ba)x
Bernxtajnov polinom funkcije g = f t : [0, 1] R je
n
n
X
(Bn g)(x) =
k=0

n k
g(k/n)
x (1 x)nk .
k
(b) Iz binomne formule sledi

n
X
n
k=0
xk (1 x)nk = (x + (1 x))n = 1.
Diferenciraem po x i sreivaem dobijenih izraza dobijamo

n
P
n
k
k=0
n

P
2 n k
k k x (1
k=0
xk (1 x)nk = nx,
x)nk = nx(1 x + nx).
Iz ove tri jednakosti dobijamo

n
X

n k
(nx k)
x (1 x)nk = nx(1 x).
k
2
k=0
(v) Iz prve jednakosti u (b) sledi

g(x) =
pa je
n
X
k=1
|g(x) (Bn g)(x)|

n k
g(x)
x (1 x)nk ,
k

n
X

g(x) g k n xk (1 x)nk .
n
k
k=0
(g) Neka je > 0. Iz uniformne neprekidnosti funkcije g sledi da

postoji > 0 tako da za |x x | < vai |g(x ) g(x )| < /2.
Neka je x [0, 1] i
1
A = {k | |x k/n| < },
B = {0, 1, . . . , n} \ A.
Razdvojimo posledu sumu u (v) na sumu po skupu A i sumu po

skupu B. Primenom formula dokazanih u (b) dobijamo sledee
ocene ovih suma. Za k A vai nejednakost |g(x) g(k/n)| < /2,
pa je

X
X n

g(x) g k n xk (1 x)nk
xk (1 x)nk < .

n k
2
k
2
kA
kA
Za k B je |x k/n|, pa dobijamo
P
g(x) g
kB
k
n
n k
x (1 x)nk
k
2kgk
2
2kgk
n2 2
n
P
k=0
n
P
(nx k)2
k=0
2kgk
n2 2 nx(1

k 2 n k
n
k x (1
x)
n
k
115
x)nk
xk (1 x)nk
kgk
2n 2 ,
jer je x(1 x) 1/4 na [0, 1].PZa n >Pkgk ( ) posledi izraz

je mai od /2. Sabiraem + zak uqujemo
kg (Bn g)k < .
(d) Posle smene t = a+(ba)x inverzne onoj u (a) zavrxavamo dokaz.

Iz ovog naqina aproksimacije neprekidne funkcije polinomima
i komutativnosti integrala sa uniformnim limesima dobijamo dobro poznatu formulu
Z
b
n
1X
b a
f a+k
n n
n
(Bn f )(t) dt = lim
f (t) dt = lim
a
Z
a
za neprekidnu funkciju f : [a, b] C, koja se nekad uzima kao definicija integrala neprekidne funkcije, i naziva Koxijevim integralom. Ovaj pristup definiciji integrala je istorijski prethodio
Rimanovom.
(300) Konstrukcija niza Bernxtajnovih polinoma iz (299) moe da se uopxti na sledei naqin. Neka je M kompaktan metriqki prostor i
C(M ) vektorski prostor neprekidnih realnih funkcija na M . Vektorski potprosotor H C(M ) naziva se minimizirajuim ako ima
sledea dva svojstva
1 H;
za svako x M postoji funkcija f H za koju je x strogi
lokalni minimum (tj. (t M ) f (x) < f (t)).
Linearno preslikavae T : C(M ) C(M ) naziva se pozitivnim
ako vai implikacija
k=0
f 0 T (f ) 0.
Ova implikacija je ekvivalentna sa
f g T (f ) T (g).
Korovkinova teorema: Neka je H C(M ) podskup, takav da je

ime generisani vektorski prostor44 H minimizirajui. Neka je
0
Tn : C(M ) C(M )
niz pozitivnih linearnih preslikavaa, takav da T (f ) ravnomerno

konvergira ka f za svako f H . Tada T (f ) ravnomerno konvergira
ka f za svako f C(M ).
Dokaz: Poxto je tvree linearno po f , moemo da pretpostavimo da je H = H . Dokaz emo da podelimo na nekoliko koraka.
n
44tj. prostor svih konaqnih linearnih kombinacija funkcija iz H
116
(a) Za svaku funkciju f C(M ), svako x M i svako > 0 postoji

funkcija g H takva da je
g(x ) < f (x ) + i f < g.
Dokaz: poxto je H minimizirajui, postoji funkcija h H
koja u x ima strogi minimum. Moemo da pretpostavimo i da je
h(x ) = 0 (u protivnom, koristei qienicu da 1 H , moemo
da uzmemo h h(x ) 1). Neka je
0
gn (x) = nh(x) + f (x0 ) + .
Skupovi V = {x M | f (x) < g (x)} su otvoreni i pokrivaju

M . Poxto je V V
, iz kompaktnosti sledi da je M = V za
neko m, pa funkcija g = g ima traena svojstva.
(b) Za svaku funkciju f C(M ) i svako > 0 postoje funkcije
g , g , . . . , g H takve da je
n
n+1
f < inf{g1 , g2 , . . . , gk } < f + .
Dokaz: Iz (a) sledi da svako x M postoji funkcija g H za

koju je
g (x) < f (x) + i f < g.
Zbog neprekidnosti, prva nejednakost vai i u nekoj okolini U
taqke x, tj. postoji otvoren skup U takav da vai
x
y Ux gx (y) < f (y) + .
Iz Borel{Lebegove teoreme sledi da pokrivae {U

ima konaqno potpokrivae, tj. da je
| x M}
M = Ux1 Ux2 Uxk
za neki konaqan skup taqaka x , x , . . . , x . Traene funkcije su

g =g .
(v) Neka je f C(M ) i > 0. Izaberimo funkcije g , g , . . . , g H
kao u (b). Po pretpostavci, T (g ) ravnomerno konvergira ka g ,
pa je
< T (g )(x) g (x) < , tj. g (x) < T (g )(x) < g (x) + .
Poxto je T pozitivno linearno preslikavae i f < g , sledi
da je
T (f ) T (g ) < g + .
Poxto ova nejednakost vai za svako j, sledi da je
1
xj
Tn (f ) inf{g1 , g2 , . . . , gk } + < f + 2.
Isto rezonovae moemo da ponovimo za f umesto f i dobijemo

Tn (f ) = Tn (f ) < f + 2.
Iz prethodne dve nejednakosti sledi

kTn (f ) f k < 2,
xto dokazuje Korovkinovu teoremu.

Zadatak: Neka je
g0 (x) = 1,
g1 (x) = x,
g2 (x) = x2 .
117
Dokazati da je vektorski prostor generisan skupom

H0 = {g0 , g1 , g2 } C([0, 1])
minimizirajui. Dokazati da su Bernxtajnovi

polinomi

Bn : C([0, 1]) C([0, 1]), Bn (f )(x) =
n
X
f (k/n)
pozitivna linearna preslikavaa i da je

k=0
Bn (g0 ) = g0 ,
Bn (g1 ) = g1 ,
Bn (g2 ) =
n k
x (1 x)nk
k
1
n1
g1 +
g2 .
n
n
Primennom Korovkinove teoreme dokazati tvree (299) o ravnomernoj aproksimaciji neprekidne funkcije Bernxtajnovim polinomima.
(301) Zadatak: Nai zatvoree, unutraxost, rub i skup taqaka nagomilavaa sledeih podskupova normiranog prostora (C[a, b], k k ):
{f C[a, b] | (t [a, b]) f (t) > 0};
R
{f C[a, b] |
f (t) dt > 0};
skup svih polinoma.
(302) Teoreme o aproksimaciji o kojima je do sada bilo reqi (Vajerxtrasove, Ston{Vajerxtrasove, Korovkinova) odnose se na funkcije sa
vrednostima u po u skalara. One mogu 45da se uopxte pomou sledee
teoreme, poznate kao Razlagae jedinice . Neka je M kompaktan metriqki prostor i V , V , . . . , V egovo konaqno pokrivae otvorenim
podskupovima. Tada postoje neprekidne funkcije
b
a
1 , 2 , . . . , k : M R
takve da je za svako j
i za svako x M
0 j 1,
supp j Vj
1 (x) + 2 (x) + + k (x) = 1.
Dokaz: Izaberimo, za svaku taqku x M enu otvorenu okolinu

takvu da je W V za neko j. Iz kompaktnosti sledi da postoji
konaqno mnogo taqaka, tako da vai
Wx
Wx1 Wx2 Wxn = M.
Neka je H V unija skupova W koji su sadrani u V . Iz

Urisonove leme (64) sledi da za svako j postoji funkcija : M
[0, 1] takva da je
supp V i (H ) = {1}.
Funkcije
j
xi
1 = 1 , 2 = (1 1 )2 , . . . n = (1 1 )(1 2 ) . . . (1 n1 )n
ostvaruju traeno razlagae jedinice.
45Postoje razliqite verzije teorema o razlagau jedinice { sa razliqitim pretpostavkama o prostoru{domenu, pokrivau, kao i sa razliqitim svojstvima funkcija koje
definixu to razlagae.
118
(303) Pokaimo sada kako razlagae jedinice moe da se iskoristi za uopxtee teorema o ravnomernoj aproksimaciji sa skalarnih funkcija
na opxtija neprekidna preslikavaa.
Neka je M kompaktan metriqki prostor, Y normirani vektorski
prostor nad po em K {R, C} i C(M ; Y ) prostor neprekidnih preslikavaa f : M Y . Ako je H C(M ; K) sa osobinom da svaka
funkcija iz C(M ; K) moe ravnomerno da se aproksimira funkcijama iz H , onda svako preslikavae iz C(M ; Y ) moe da se ravnomerno aproksimira linearnim kombinacijama funkcija iz H sa koeficijentima iz Y .
Dokaz: Neka je > 0. Poxto je M kompaktan prostor, svako preslikavae f C(M ; Y ) je ravnomerno neprekidno, pa postoji konaqna
familija otvorenih skupova V , V , . . . , V takva da je
1
M = V1 V2 Vk
i, za svako j,
x, y Vj kf (x) f (y)k < .
Neka je , , . . . , razlagae jedinice potqieno pokrivau {V },

tj. familija neprekidnih funkcija : M R takvih da je
1
supp j Vj ,
1 (x) + 2 (x) + + k (x) = 1
i neka su w f (V ) peoizvo ne taqke. Tada za x V vai kf (x)

w k < , a za x
/ V je (x) = 0, pa je
j

X

k
X

k

f (x)
j (x)(f (x) wj )
j (x)wj =
< .

Sa druge strane, za svako j postoji h

j=1
j=1
Odatle sledi da je
khj j k
j H
.
<P
kwj k

k
X

f (x)

h
(x)w
j
j < 2,

takvo da je
qime je dokaz zavrxen.

(304) Neka je X vektorski prostor nad po em K = C ili R. Skalarni
proizvod u X je preslikavae h, i : X X K sa svojstvima
(S1) hx + x , yi = hx , yi + hx , yi { aditivnost;
(S2) hx, yi = hx, yi { homogenost po prvoj promen ivoj;
(S3) hx, yi = hy, xi { hermitska simetrija;
(S4) hx, xi 0 { pozitivna (semi)definitnost;
(S5) hx, xi = 0 x = 0 { nedegenerisanost.
Primetimo da (S4) ima smisla i ako je K = C, jer iz (S3) sledi
hx, xi R. Iz (S1) i (S3) sledi da je skalarni proizvod aditivan
i po drugoj promen ivoj, a iz (S2) i (S3) da je konjugovano homogen
po drugoj promen ivoj: hx, yi = hx, yi.
Par (X, h, i) naziva se unitarnim (ili predhilbertovim) prostorom.
j=1
119
(305) Primeri unitarnih prostora:

R sa skalarnim proizvodom hx, yi = x y + + x y ;
C sa skalarnim proizvodom hz, wi = z w + + z w . P
l (C) { prostor svih kompleksnih nizova z takvih da red
|z |
konvergira, sa skalarnim proizvodom h{z }, {w }i = P z w
(iz Helderove nejednakosti sledi da red na desnoj strani apsolutno konvergira, xto opravdava ovu definiciju).
prostor neprekidnih funkcija C[a, b] sa skalarnim proizvodom
R
hf, gi =
f (t)g(t) dt.
(306) Unitarni prostori (X, h, i ) i (Y, h, i ) su izomorfni ako postoji
linearna bijekcija L : X Y takva da je
n
1 1
n n
n=1 n
b
a
hL(x1 ), L(x2 )iY = hx1 , x2 iX
za sve x , x X ; tada moemo da poistovetimo X i Y kao izomorfne

prostore. Takva preslikavaa L nazivamo linearnim izometrijama;
skup svih linearnih izometrija je grupa u odnosu na slagae preslikavaa (koje ima smisla uz reqeno poistoveivae izomorfnih
prostora, tj. radi se o grupi linearnih izometrija X X ).
U sluqaju X = Y = C ovu grupu nazivamo unitarnom grupom i
oznaqavamo sa U (n), a u sluqaju X = Y = R ortogonalnom grupom
i oznaqavamo sa O(n). Specijalno, U (1) = S je grupa jediniqnih
kompleksnih brojeva, O(2) je grupa izometrijskih transformacija
ravni koje fiksiraju koordinatni poqetak. Ako je A ortogonalna
ili unitarna matrica, onda je |detA| = 1 (dokazati!).
Podgrupa grupe O(n) koja quva orijentaciju (ekvivalentno, jezgro
morfizma det : O(n) {1, 1} multiplikativnih grupa) se naziva
specijalnom ortogonalnom grupom i oznaqava SO(n). Sliqno, specijalna unitarna grupa je jezgro morfizma det : U (n) S . Sve ove matriqne grupe mogu da se posmatraju i kao topoloxki prostori, sa relativnom topologijom u K . Zadatak: Dokazati da je SO(3) = RP
(izomorfizam topoloxkih prostora).
(307) Skalarni
ima sledea
P proizvod
P
P P svojstva:
1
n2
i i xi ,
j j yj =
i
j i j hxi , yj i
hx + y, x + yi = hx, xi + 2Re hx, yi + hy, yi
hx + y, x yi = hx, xi 2iIm hx, yi hy, yi
4Rehx, yi = hx + y, x + yi hx y, x yi
Im hx, yi = Re hx, iyi
.
Iz poslede dve jednakosti sledi da je skalarni proizvod jednoznaqno odreen vrednostima na dijagonali.
(308) Koxi { Xvarcova nejednakost: |hx, yi| hx, xi hy, yi. Jednakost
vai ako i samo ako su x i y kolinearni (tj. linearno zavisni).
Dokaz: Za vektore x, y i realni broj vai
2
0 hx + y, x + yi = 2 hx, xi + 2Re hx, yi + hy, yi.
Desna strana je kvadratni trinom po , koji je pozitivan ako i samo

ako je (Re hx, yi) hx, xi hy, yi. Ako je K = R dokaz je ovde zavrxen;
ako je K = C, tada je hx, yi = e |hx, yi| (jer je |hx, yi| hx, yi S , a
svaki kompleksni broj sa jediniqnog kruga je oblika cos + i sin ), pa
2
120
je
i
|hx, yi| = hx,
= Re hx, ei yi
p e yip
phx, xiphei y, ei yi
= hx, xi hy, yi.
Specijalni sluqajevi ove nejednakosti, za skalarne proizvode iz (305)

su:
P

zn wn
n=1
Rb
|zn |2
n=1
1/2 P
|wn |2
1/2
n=1

1/2 Rb
1/2
Rb
f (t)g(t) dt
|f (t)|2 dt
|g(t)|2 dt
.
(309) Ako je (X, h, i) unitarni prostor, onda je sa kxk := phx, xi na emu

definisana norma. Nejednakost trougla sledi iz Koxi { Xvarcove
nejednakosti:
a
hx + y, x + yi = hx, xi + 2Re
p hx, yip+ hy, yi
hx,
hx, xi hy, yi + hy, yi
pxi + 2 p
= ( hx, xi + hy, yi)2 .
U terminima norme, Koxi { Xvarcova nejednakost moe da se napixe

kao |hx, yi| kxk kyk.
(310) Iz Koxi { Xvarcove nejednakosti, linearnosti skalarnog proizvoda
i (133), odnosno (134) sledi da je skalarni proizvod neprekidan, kao
funkcija jedne ili dve promen ive. Preciznije, za fiksirano a,
preslikavaa
x 7 hx, ai, x 7 ha, xi, (x, y) 7 hx, yi
su neprekidna.
(311) Ako su k k i k k norme na C[0, 1] uvedene u (121), tada je k k izvedena iz skalarnog proizvoda uvedenog u (305) i iz Koxi{Xvarcove
nejednakosti sledi Znejednakost
1
kf k1 =
|f (x)| dx = h1, |f |i kf k2 .
Odatle sledi da je svaka lopta prostora (C[0, 1], k k ) sadrana

u nekoj lopti prostora (C[0, 1], k k ), odnosno da je skup koji je
ograniqen u (C[0, 1], k k ) ograniqen i u (C[0, 1], k k ). Sa druge
strane, za niz
za x [0, 1 1/n]
0
f (x) = 2n x 2n(n 1)
za x [1 1/n, 1 1/2n]
n
za x [1 1/2n, 1]
p
vai kf k n/2 i kf k = 3/4, odakle sledi da je jediniqna lopta
u prostoru (C[0, 1], k k ) neograniqen skup u prostoru (C[0, 1], k k ).
Primetimo da iz (208) sledi da ovo ne moe da se desi u normiranim prostorima konaqne dimenzije. Vektorski prostor je beskonaqne dimenzije ako za svaki konaqan skup vektora postoji vektor
koji nije u ihovom linearnom omotaqu. Iz prethodnih razmatraa
sledi da je C[a, b] prostor beskonaqne dimenzije (naravno, ova qienica moe da se dokae i direktno).
0
n 2
n 1

121
(312) Zadatak: Neka su k k i k k0 dve neekvivalentne (tj. takve da nije
k k k k0
) norme na prostoru X , takve da
(C > 0)(x X) kxk0 Ckxk.
Dokazati da je svaka lopta prostora (X, k k ) neograniqen skup u

prostoru (X, k k).
(313) Zadatak: Neka je (M, d) metriqki prostor u kome je zatvoree B]x; [
svake lopte kompaktan skup. Dokazati da je M kompletan prostor.
(314) Zadatak: Dokazati da je sa
Z
0
C[0, 1] 3 f 7 |f (1)|
|f (t)| dt
definisano neprekidno preslikavae F : (C[0, 1], k k ) R. Dokazati da je sup{F (f ) | kf k 1} = 1, ali da F ne dostie taj
supremum ni u jednoj taqki jediniqne lopte {f | kf k 1}. Izvesti
zak uqak da jediniqna lopta prostora C[0, 1] u uniformnoj normi
nije kompaktan skup. Ovo je primer ograniqenog i zatvorenog podskupa metriqkog prostora koji nije kompaktan. On pokazuje i da
u (313) ne vai obrnuto tvree.
(315) Zadatak: Neka je S C [a, b] skup neprekidnih realnih funkcija
koje su u svakoj taqki razliqite! od nule. Izraqunati
!
0
inf
f S
f (x) dx
a
dx
f (x)
(316) Ako je norma k k dobijena iz skalarnog proizvoda h, i onda vai

jednakost paralelograma:
kx + yk2 + kx yk2 = 2(kxk2 + kyk2 ).
Dokaz sledi iz sledeih jednakosti:
kx + yk2 = hx + y, x + yi = kxk2 + hx, yi + hy, xi + kyk2

kx yk2 = hx y, x yi = kxk2 hx, yi hy, xi + kyk2 .
Vai i obrnuto tvree: ako norma k k na normiranom vektorskom prostoru X nad po em K {R, C} zadovo ava jednakost
paralelograma, onda na X postoji skalarni proizvod h, i takav da je
kxk = hx, xi. U sluqaju K = R skalarni proizvod je zadat sa
2
hx, yi =
a u sluqaju K = C sa
hx, yi =
1
(kx + yk2 + kx yk2 ),
4
i
1
(kx + yk2 + kx yk2 ) + (kx + iyk2 + kx iyk2 ).
4
4
k kp 1 p
Cn Rn
Zadatak: Koje od normi
(
) na i , definisanih
u (126), su izvedene iz nekog skalarnog proizvoda?
(317) Vektori x i y unitarnog prostora X su ortogonalni ako je hx, yi = 0,
a ortonormirani ako su ortogonalni i kxk = kyk = 1.
Zadatak: Dokazati da su vektori cos nx i sin mx (m, n N)
ortogonalni u prostoru C[, ] sa skalarnim proizvodom definisanim u (305). Dokazati da su vektori cos nx i cos mx ortogonalni
122
za m 6= n. Isto vai i za sin nx i sin mx. Ova tvrea se mogu objediniti u jedno: vektori e i e su ortogonalni ako je m 6= n,
m, n Z.
Ako je hx, yi = 0, pixemo xy. Ako je S X , kaemo da je vektor
x ortogonalan na S ako je xy za sve y S i pixemo xS . Skup
svih vektora x X ortogonalnih na skup S oznaqavamo sa S . Iz
linearnosti skalarnog proizvoda sledi da je S potprostor prostora
X , a iz neprekidnosti da je taj potprostor zatvoren.
Zadatak: Dati primer skupa S za koji je (S ) 6= S . Dokazati
da je ((S ) ) = S za svaki skup S.
(318) Neka je X unitarni prostor nad R konaqne dimenzije, dim X = n i
e , . . . , e egova ortonormirana baza. Neka su x , . . . , x X proizvo ni vektori, P : X X linearno preslikavae definisano sa
P (e ) = x , [P ] egova matrica i [G] = (hx , x i)
. Iz
inx
imx
k,j{1,...,n}
(det [P ])2 = det [P ] det [P ]T = det ([P ][P ]T )
sledi
det [P ] =
det [G].
Matrica G se naziva Gramovom matricom vektora x , . . . , x , a determinanta matrice P (ili kvadratni koren determinante Gramove
matrice) n{dimenzionom zapreminom paralelepipeda nad tim vektorima. Zadatak: Dokazati da je sistem od n vektora linearno
nezavisan ako i samo ako je egova Gramova matrica invertibilna.
(319) Neka su x , . . . , x meusobno ortogonalni vektori unitarnog prostora
(hx , x i = 0 za j 6= k). Za ih vai Pitagorina teorema:
1
X
2 X
n
n

=
kxk k2 .
x
k

Dokaz sledi iz
X
n
n
X
xk ,

xj
j=1
k=1
k=1
k=1
n
n X
X
hxk , xj i =
k=1 j=1
n
X
hxk , xk i,
k=1
poxto je hx , x i = 0 za j 6= k.
(320) Neka su e , . . . , e ortonormirani vektori unitarnog prostora X . Tada za svaki vektor x X vai Beselova nejednakost
k
n
X
|hx, ek i|2 kxk2 .
k=1
Primetimo da ova nejednakost uopxtava Koxi{Xvarcovu (na koju se

svodi za n = 1).
Dokaz: Neka je h = xP hx, e ie . Poxto je {e } ortonormiran
skup, he , e i = , pa je
n
k=1
mk
hh, em i = hx, em i hx, em i = 0.
123
To znaqi da je h ortogonalan na sve vektore e , . . . , e , pa iz Pitagorine teoreme sledi

1
kxk2 =
n
X
|hx, ek i|2 + khk2 .
Poxto je khk 0 odavde sledi Beselova nejednakost.

(321) Neka je (X, h, i) unitarni prostor beskonaqneR dimenzije (npr. prostor C[a, b], sa skalarnim proizvodom hf, gi = f (t)g(t) dt). Neka je e
proizvo ni jediniqni vektor. Konstruiximo niz meusobno ortogonalnih jediniqnih vektora na sledei naqin. Ako su e , . . . , e ve
konstruisani, izaberimo proizvo ni vektor x koji nije u ihovovm
linearnom omotaqu. Ovo je mogue, poxto je X prostor beskonaqne
dimenzije. U dokazu Beselove nejednakosti (320) definisali smo
vektor h koji je ortogonalan na sve e , 1 j n. Definiximo
e
= khk h. Iz Pitagorine teoreme sledi
k=1
b
a
n+1
kem en k2 = kem k2 + ken k2 = 2,
pa niz e nema Koxijev, dakle ni konvergentan, podniz. Time smo

dokazali da sfera
n
S := {x X | kxk = 1}
u beskonaqno dimenzionom prostoru nije kompaktan skup.

(322) Pri dokazu nekompaktnosti S u (321) smo koristili skalarni proizvod, ali vai i opxtije tvree: normirani (ne obavezno unitarni)
prostor je konaqne dimenzije ako i samo ako je svaka lopta u emu
kompaktan skup. Zadatak (314) je jedna ilustracija ovog tvrea.
Topoloxki prostor je lokalno kompaktan ako svaka egova taqka
ima neku kompaktnu okolinu. Svaki kompaktan prostor je lokalno
kompaktan. Zadatak: Dati primer lokalno kompaktnih podskupova
A, B metriqkog prostora, takvih da ihova unija A B nije lokalno
kompaktan skup.
Zadatak: Dokazati da je normirani vektorski prostor X lokalno kompaktan ako i samo ako je jediniqna kugla B = {x X | kxk 1}
kompaktan skup.
Normirani prostor je lokalno kompaktan ako i samo ako je konaqne dimenzije.
(323) Neka je X lokalno kompaktan Hausdorfov prostor, U X otvoren
i K U kompaktan podskup. Tada postoji otvoren podskup V X
takav da je V kompaktan i da vai
K V V U.
Dokaz: iz lokalne kompaktnosti prostora X i kompaktnosti skupa K sledi da K moe da se pokrije sa konaqno mnogo otvorenih
skupova sa kompaktnim zatvoreem. Unija tih skupova W je otvoren
skup sa kompaktnim zatvoreem koji sadri K . Ako je U = X , dokaz
je zavrxen izborom V = W . Neka je Y = X \U neprazan skup. Iz (221)
sledi da za svako y Y postoji otvoren skup V takav da je
y
K Vy ,
y
/ V y,
124
pa familija {Y W V } kompaktnih skupova ima prazan presek.

Iz (222) sledi da postoji konaqan skup {y , . . . , y } Y takav da je
y yY
Y W V y1 V yn = .
Neka je
V = W V V .
Tada je
V W V V ,
pa skup V ispuava uslove tvrea.
(324) Za lokalno kompaktne Hausdorfove prostore vai sledea varijanta
Urisonove leme (videti (64)). Neka je X lokalno kompaktan Hausdorfov prostor, V X otvoren podskup i K V kompaktan. Tada
postoji neprekidna funkcija : X R sa kompaktnim nosaqem
takva da je 0 (x) 1,
supp V, tj. 0 na X \ V
i 1 na K . Drugim reqima, postoji neprekidna funkcija takva
da je
,
gde su i karakteristiqne funkcije skupova K i V .
Dokaz: Poreajmo racionalne brojeve iz intervala [0, 1] u niz
{q }, tako da je q = 0 i q = 1. Za svako q konstruiximo skup
V na sledei naqin. Skupove V i V (dakle V i V ) izaberimo,
koristei (323), tako da je
y1
yn
y1
yn
qn
q1
q2
K V1 V 1 V0 V 0 V.
Da e nastav amo induktivno. Pretpostavimo da su V

struisani tako da vai
q1 , . . . , Vqn
kon-
qj < qk V qk Vqj .
Neka q najvei meu brojevima q , . . . , q koji je mai od q i

neka je q najmai meu tim brojevima koji je vei od q . Koristei (323) zak uqujemo da postoji otvoren skup V takav da je
m
n+1
n+1
rn+1
V rv Vrn+1 V rn+1 vrm .
Neka je, za q ([0, 1] Q,

q (x) =
i neka je
x Vq
x
/ Vq
q,
0,
(x) = sup q (x),

q
(
1,
q (x) =
q,
xVq
x
/ Vq
(x) = inf q (x).

q
Tada je funkcija poluneprekidna odozdo, a odozgo (videti (93)).

Funkcija je identiqki jednaka 1 na K , zadovo ava 0 (x) 1 i
ima nosaq sadran u V .
Pokazaemo da je = , odakle sledi da je neprekidna (jer je
tada poluneprekidna i odozdo i odozgo), pa time i da zadovo ava sva
uslove tvrea.
125
Nejednakost (x) > (x) moe da vai samo ako je x V i

za neke racionalne brojeve r i s takve da je r > s. Ali takvi
, i ne postoje, jer za r > s je V V . Dakle, vai nejednakost
za sve q i t, pa je .
Pretpostavimo da je (x) < (x) za neko x. Tada je
r
x
/ Vs
x r s
q t
(x) < r < s < (x)
za neke racionalne brojeve r, s. Iz prve nejednakosti sledi x / V ,

a iz druge x / V . Meutim, to je kontradikcija, jer za r < s je
V V .
Time je dokazano da je = . Ova funkcija zadovo ava uslove
tvrea.
(325) Neka je X lokalno kompaktan Hausdorfov prostor i C (X) prostor
neprekidnih funkcija f : X R sa kompaktnim nosaqem. Radonov
integral je preslikavae
r
I : Cc (X) R
koje zadovo ava

(E1) I(f + g) = I(f ) + I(g) za f, g C (X), , R (linearnost);
(E2) f 0 I(f ) 0 (pozitivnost).
Dokaimo da tada I zadovo ava i
(E3) Ako je f & opadajui niz u C (X) takav da f (t) 0 kad n
za sve t T , onda I(f ) 0 (neprekidnost),
xto znaqi da je Radonov integral jedan specijalan sluqaj Danijelovog (255). Neka je K = supp f . Iz monotonosti i pozitivnosti
niza f sledi da je
c
K1 K2 K3 .
Iz (324) sledi da postoji funkcija C (X) koja zadovo ava 0

(x) 1 takva da je 1 na K . Neka je > 0. Iz Dinijeve teoreme
sledi da f ravnomerno konvergira ka nuli, pa postoji n N sa
svojstvom
n n f < .
Nosaq svake funkcije f je sadran u K , pa je za n n
c
fn = fn K1 fn < .
Odatle sledi I(f ) < I(), tj. I(f ) 0 kad n .

Zadatak: Dokazati ovo tvree na drugi naqin: neka je f opadajui niz koji tei nuli. Dokazati da I(f ) c za neko c 0. Koristei Dinijevu teremu (254) dokazati da postojiPpodniz f takav
da je kf k k . Zak uqiti odatle da red f uniformno
konvergira ka nekoj neprekidnoj funkciji f sa kompaktnim nosaqem.
Dokazati da je za svako k N
n
nk
nk
ck
nk
k
X
j=1
I(fnk ) I(f )
i odatle zak uqiti da je c = 0.

(326) Primeri Radonovog integrala.
126
1. Rimanov integral
Z
I : C[a, b] R,
I(f ) =
f (x) dx
za kompaktan interval [a, b].

2. Riman Stiltjesov integral
Z
I : C[a, b] R,
f (x) d
I(f ) =
za kompaktan interval [a, b] i rastuu funkciju .

3. Dirakova {funkcija
a
a (f ) : C(X) R,
a (f ) = f (a)
za fiksiranu taqku a X .
(327) Zadatak: Neka je X lokalno kompaktan Hausdorfov prostor K X
kompaktan podskup i C (X; K) skup funkcija uz C (X) qiji je nosaq
sadran u K . Dokazati da je C (X; K) normirani vektorski prostor
u odnosu na normu
c
kf kK := sup{|f (x)| | x K}
i da je restrikcija
I : Cc (X; K) R
Radonovog integrala neprekidna u odnosu na tu normu. (Uputstvo:

ako je kao u (324), onda je |f (x) g(x)| kf gk (x) za f, g
C (X; K).)
(328) Neka su X i Y kompaktni prostori; tada je i X Y kompaktan.
Iz (327) i (133) sledi da je Radonov integral ravnomerno neprekidno
preslikavae na prostoru C(X Y ), pa iz (94) i (298) sledi da za
kompaktne prostore X i Y i Radonove integrale
K
IX : C(X) R,
IY : C(Y ) R
postoji jedinstveni Radonov integral

koji ima svojstvo
I : C(X Y ) R
I(f g) = IX (f ) IY (g).
Specijalno, na ovaj naqin, uopxtavajui prvi primer iz (326) induktivno po n dobijamo definiciju Rimanovog integrala neprekidne
funkcije n promen ivih po n{dimenzionom kvadru, tj. funkcije
f : [a1 , b1 ] [an , bn ] R.
U Glavi 3 uopxtiemo ovaj pojam na klasu funkcija xiru od klase

neprekidnih.
(329) Unitarni prostor (X, h, i) je Hilbertov akopje kompletan kao metriqki prostor sa metrikom d(x, y) = ky xk = hy x, y xi. Vaan
primer Hilbertovog prostora je prostor L [a, b], koji se dobija kompletiraem prostora (C[a, b], k k ) (p =R 2 u (121)); norma k k je
izvedena iz skalarnog proizvoda hf, gi = f (t)g(t) dt.
2
b
a

127
Zadatak: Neka je Y potprostor Hilbertovog prostora X . Dokazati da je Y Hilbertov prostor.
Zadatak: Neka je f analitiqka funkcija kompleksne promen ive
sa vrednostima u Hilbertovom prostoru i z taqka enog domena.

Dokazati da je
z 7 hf (z), f (z )i
kompleksna analitiqka funkcija kompleksne promen ive. Posmatrajui tu funkciju, dokazati da Princip maksimuma modula (278)
vai za funkcije kompleksne promen ive sa vrednostima u Hilbertovom prostoru. Uporediti to sa Zadatkom u (278) koji pokazuje da
Princip maksimuma modula ne vai za funkcije sa vrednostima u
Banahovom prostoru.
(330) U terminima unitarnih prostora zadatak u (262) moe da se interpretira na sledei naqin.
Pretpostavka
Z
0
tn f (t) dt = 0
znaqi da je vektor f C[a, b] ortogonalan (u odnosu na skalarni

proizvod definisan integralom) na vektore f (t) = t . Zbog linearnosti skalarnog proizvoda, to znaqi da je on ortogonalan i na
linearni omotaq vektora f (t) = t , tj. na potprostor polinoma.
Po Vajerxtrasovoj teoremi o aproksimaciji, taj potprostor je gust u
(C[a, b], kk ), pa postoji niz polinoma takav da p f u normi kk .
Iz teoreme o komutativnosti uniformnog limesa i integrala sledi
da niz koji konvergira u k k normi konvergira i u k k normi. Ta
norma je generisana skalarnim proizvodom, pa je skalarni proizvod
neprekidan u odnosu na u (310), odakle sledi
a
0 = lim hpk , f i = h lim pk , f i = hf, f i = kf k2 ,
odakle, zbog nedegenerisanosti norme, sledi f = 0.

Sliqno, iz Vajerxtrasove teoreme o aproksimaciji periodiqnih
neprekidnih funkcija trigonometrijskim polinomima (295) sledi
da ako je funkcija
f zadovo ava sledee relacije ortogonalnosti
Z
Z
k
f (t) sin nt dt = 0 =
f (t) cos nt dt
za sve n {0} N, onda je f 0.

(331) Familija vektora {x | } u normiranom prostoru X je potpuna
ako je skup svih ihovih konaqnih linearnih kombinacija gust u X .
Familija je linearno nezavisna ako je svaki en konaqan podskup
linearno nezavisan. Npr. familija {1, t, t , . . .} je linearno nezavisna (dokazati!) i, po Vajerxtrasovoj teoremi, potpuna u (C[a, b], k
k ).
Zadatak: Neka je normirani prostor X gust u normiranom prostoru Y i neka je familija vektora {x , x , . . .} potpuna u X . Dokazati
da je ta familija potpuna i u Y .
(332) Primeri iz (330) mogu da se posmatraju u sklopu sledeeg, opxtijeg
tvrea. Neka je {x , x , . . .} linearno nezavisna familija vektora u
unitarnom prostoru (X, h, i). Da bi ova familija bila potpuna
0
128
neophodno je da u X ne postoji vektor h 6= 0 koji je ortogonalan

na sve vektore x ;
ako je prostor X Hilbertov, i dovo no je da u X ne postoji vektor
h 6= 0 koji je ortogonalan na sve vektore x .
Dokaz: () Da je navedeni uslov neophodan u svakom unitarnom
prostoru sledi iz qienice da, ako je vektor h ortogonalan na sve
vektore x , iz Pitagorine teoreme sledi
n
n
X

X
2
2
h
j xj = khk2 +
j xj khk2 .
j=1
j=1
Kada bi bilo h 6= 0, tj. khk > 0, iz prethodne nejednakosti bi sledilo

da je rastojae vektora h od bilo koje linearne kombinacije vektora
familije {x , x , . . .} vee od neke pozitivne konstante, xto znaqi da
familija nije potpuna.
() Dokaimo sada da je navedeni uslov i dovo an, ako je prostor X kompletan. Primenom Gram{Xmitovog postupka ortogonalizacije na sistem vektora {x , x , . . .} dobijamo ortonormirani sistem {e , e , . . .} koji ima isti linearni omotaq kao i polazni. Neka
je x X proizvo ni vektor. Red P |hx, e i| konvergira, jer se radi
o redu sa pozitivnim qlanovima qije su parcijalne sume, na osnovu
Beselove nejednakosti (320), ograniqene. egove parcijalne sume
formiraju Koxijev niz, pa postoji n sa svojstvom da za n > m n
vai
X

X
1
|hx, ej i|2 < .
hx, ej iej
Odatle, na osnovu Koxijevog

uslova konvergencije u kompletnom prostoru X , sledi da red Phx, e ie konvergira. Neka je
j=m
j=m
h=x
hx, en ien .
Iz linearnosti i neprekidnosti skalarnog proizvoda sledi hh, e i =

za sve e , pa je h ortogonalan na sve vektore sistema {e , e , . . . , }, a
time i {x , x , . . .}. Po pretpostavci je tada h = 0, xto znaqi da je
n=1
x=
hx, en ien .
Izraz na desnoj strani pripada zatvoreu linearnog omotaqa sistema

{e , e , . . .}, tj. sistema {x , x , . . .}, xto je i trebalo dokazati.
(333) Iz diskusije u (332) sledi nejednakost
n=1
n
n
X
X

x
hx, ej iej x
j ej
j=1
j=1
za proizvo nu linearnu kombinaciju P

znaqi da je
he :=
n
X
j=1
hx, ej iej
n
j=1
j ej
. Drugim reqima, to
129
vektor linearnog omotaqa ortonormiranog sistema {e , . . . , e } koji

najbo e aproksimira h.
(334) Zadatak: Nai sve neprekidne funkcije f : [0, 1] C za koje postoje
nizovi a , b kompleksnih
brojeva takvi da je
Z
1
|f (x) an x bn |2
1
n
za sve n N.
(335) Zak uqak (333) je u osnovi metoda najmaih kvadrata, koji se sastoji
u sledeem. Pretpostavimo da znamo da su veliqine x i y povezane
linearnim uslovom
y = ax
ali da ne znamo vrednost konstante a. Pretpostavimo da je u n
merea ustanov eno da vrednostima x , . . . , x veliqine x odgovaraju
vrednosti y , . . . , y veliqine y. tada koeficijent a biramo tako da
veliqina
X
0
kyj axj k2
bude najmaa. Drugim reqima, traimo vektor kolinearan vektoru

(x , . . . , x ) koji je najblii vektoru (y , . . . , y ) u standardnoj euklidskoj normi prostora R . Opxtije, ako veliqina y R linearno
zavisi od ~x = (p , . . . , p ) R , tj. ako je
j=1
y = ~a ~x
za ~a = (a , . . . , a ) i ako je izvrxeno n merea u kojima su vrednostima ~a = (p , . . . , p ) , 1 k n veliqine ~x odgovarale dobijene

vrednosti (y , . . . , y ) veliqine y, onda ~a biramo tako da veliqina
1
k
1
k
m
n
X
yj
m
X
ak pkj
2
bude najmaa. Drugim reqima, traimo najbo u aproksimaciju vektora (y , . . . , y ) linearnim kombinacijama vektora ~a u standardnoj
euklidskoj normi prostora R .
Zadatak: Metodom najmaih kvadrata nai pravu y = ax + b koja
najbo e opisuje izmerene vrednosti A(0, 2), B(2, 0) i C(3, 2).
Zadatak: Metodom najmaih kvadrata naena je prava y = ax +
b koja najbo e opisuje izmerene vrednosti A (x , y ), . . . , A (x , y ).
Dokazati da se pozitivna iPnegativna vertikalna odstupaa meusobno ponixtavaju, tj. da je (y ax b) = 0.
(336) Linearno nezavisan sistem vektora {f , f , . . .} u46 normiranom vektorskom prostoru X beskonaqne dimenzije je baza tog prostora ako
k=1
j=1
n
i=1
46Ovo je definicija tzv.
Xauderove baze u normiranom prostoru. Hamelova baza

vektorskog prostora je svaki maksimalan (u odnosu na podskup) skup linearno nezavisnih vektora. Moe da se dokae, primenom Cornove leme, da svaki vektorski prostor
ima Hamelovu bazu. Xauderova baza, meutim, u beskonaqno dimenzionim prostorima ima
smisla samo u prisustvu topologije (jer je definisana kao beskonaqna suma reda). Postoje
Banahovi prostori koji nemaju Xauderovu bazu. Svaki Hilbertov prostor ima Xauderovu
bazu.
130
svaki vektor x X moe da se predstavi u obliku

x=
n fn
n=1
za neke skalare , n N.
Svaka baza je potpun sistem, ali nije svaki potpun sistem linearno nezavisnih vektora baza47, kao xto pokazuje primer sistema
{1, t, t , . . .} u C[1, 1]. Po Vajerxtrasovoj teoremi o aproksimaciji
polinomima, ovaj sistem je potpun u prostoru (C[1, 1], k k ), a time
i u (C[1, 1], k k ) (poxto uniformni limes komutira sa integralom
kojim je definisana norma k k ). Kada bi ovaj sistem bio baza, svaki
vektor f C[1, 1] bi mogao da se predstavi u obliku zbira
n
f (t) =
n tn
n=0
koji konvergira u (C[1, 1], k k ). Opxti qlan konvergentnog reda

tei nuli, pa iz ove konvergencije sledi k t k 0 kad n .
Poxto je
2
sZ
r
|n |2 t2n dt = |n |
kn t k2 =
1
2
,
2n + 1
za dovo no
veliko n vai | | < 2n + 1. Odatle sledi da stepeni
P
red t uniformno konvergira na kompaktnim skupovima intervala ] 1, 1[. Oznaqimo egov zbir sa
n=0
g(t) =
n tn .
n=0
Napomenimo da je funkcija f suma ovog istog reda, ali u normi k k .

Zato za egov zbir za konkretno t koristimo oznaku g(t), poxto, u
principu, limesi niza u odnosu na dve razliqite metrike mogu da
budu razliqiti. Ipak, u ovom sluqaju iz komutativnosti integrala
i uniformnog limesa sledi
2

2 Z
X

n
f
t
0=
n

n=0
|f (t) g(t)|2 dt 0,
1+
pa je, zbog neprekidnosti funkcija f i g, f = g na svakom intervalu [1 + , 1 ]. Meutim, g je analitiqka funkcija (pa je, izmeu
ostalog i klase C ), dok je f samo neprekidna, ne obavezno ni diferencijabilna.
(337) Ako je sistem vektora u unitarnom prostoru X ortogonalan i potpun,
onda je on baza.
47Naravno, ovo se odnosi na prostore beskonaqne dimenzije; u prostorima konaqne dimenzije svaki potpun sistem linearno nezavisnih vektora je baza.
131
Dokaz: Mnoee vektora datog sistema skalarom ne mea sadraj tvrea, pa moemo da pretpostavimo da je {e , e , . . .} ortonormiran sistem. Takav sistem je linearno nezavisan, jer iz
1
n
X
j ej = 0
j=1
skalarnim mnoeem sa e i primenom ortogonalnosti

dobijamo
P
0. Neka je x X proizvo an vektor, y =
e . Tada je
k
n
j=1
j j
X

n
n
X
xy =
hx, ej iej y + x
hx, ej iej .
j=1
j=1
Prvi sabirak pripada linearnom omotaqu vektora {e , . . . , e }, a za

drugi se skalarnim mnoeem sa e za 1 k n lako vidi da je
ortogonalan na svaki od tih vektora, pa na ihov zbir moemo da
primenimo Pitagorinu teoremu, odakle zak uqujemo da je
1

n
n
X
X

x

x
hx,
e
ie
j j ,
j j

j=1
j=1
pri qemu se jednakost dostie ako i samo ako je = hx, e i za sve

j . Poxto je sistem {e , e , . . .} potpun, za svako > 0 u lopti B]x; [
postoji vektor y koji je linearna kombinacija vektora {e , . . . , e },
a time i linearna kombinacija vekora {e , . . . , e } za svako n n ,
pa je za takve n i desna strana maa od , qime je dokazano
j
x=
n0
hx, en ien .
Izraz na desnoj strani naziva se Furijeovim redom vektora x. Skalarnim mnoeem obe strane sa x, koristei neprekidnost norme
dobijamo Parsevalovu jednakost
n=1
kxk2 =
|hx, en i|2 .
Sliqno, koristei neprekidnost skalarnog proizvoda, dobijamo Parsevalovu jednakost za skalarni proizvod:
n=1
hx, yi =
hx, en ihy, en i.
Usput smo dokazali i sledee tvree: Ako je E linearni omotaq

konaqnog skup ortonormiranih vektora {e , . . . , e }, onda je
n=1
Pn (x) =
n
X
hx, ej iej
j=1
jedinstveni vektor potprostora E qije je rastojae od x jednako

. Preslikavae P : X E je linearno i neprekidno
(dokazati!); naziva se ortogonalnim projektorom prostora X na E .
n
d(x, En )
132

Zadatak: Neka su f1, . . . , fn linearno nezavisni vektori u uni-
tarnom prostoru i E ihov linearni omotaq. Neka je e , . . . , e ortonormirana baza prostora E , dobijena Gram{Xmitovim postupkom
ortonormalizacije sistema f , . . . , f . Neka je x X proizvo ni vektor, i P (x) egova ortogonalna projekcija na E ; zapiximo je u bazi
f , . . . f prostora E kao P (x) = a f + . . . + a f . Dokazati da iz
x P (x) E sledi
n
1 1
n n
hf1 , f1 i a1 + + hfn , f1 i an = hx, f1 i
hf1 , fn i a1 + + hfn , fn i an = hx, fn i.
Iz qienice da je za svako x definisan jedinstven vektor P (x) zak uqiti da ovaj sistem ima jedinstveno rexee po a , . . . , a . Izvesti
odatle jox jedno rexee zadatka iz (318).
(338) Sistem vektora {1, cos t, sin t, cos 2t, sin 2t, } je ortogonalan u unitarnom prostoru C[, ] sa skalarnim proizvodom
n
hf, gi =
f (t)g(t) dt.
Po Vajerxtrasovoj teoremi (295) o aproksimaciji neprekidnih

periodiqnih funkcija trigonometrijskim polinomima, ovaj sistem
je potpun u prostoru 2{periodiqnih funkcija u normi kk , pa time
i u k k , zbog komutativnosti uniformnog limesa i integrala. Za
svaku funkciju f koja je neprekidna na [, ] postoji funkcija g koja
zadovo ava g() = g() i kf gk < /2, gde je kk norma izvedena iz
skalarnog proizvoda. Da bismo to videli, dovo no je uzeti funkciju
g takvu da je g = f na [ + , ], a na [, + ] definisati g kao
linearnu funkciju qiji grafik spaja taqke ( + , f ( + )) i
(, f ()) (tako da je g() = f ()). Za ovako izabranu funkciju
R
g je kf gk =
|f (t) g(t)| dt 0 kad 0 . Poxto je g
2 {periodiqna, po Vajerxtrasovoj teoremi postoji trigonometrijski
polinom p takav da je kp gk < /2, odakle sledi kf p k < .
Dakle, sistem trigonometrijskih polinoma je potpun u C[, ],
pa, kao i u (337), za svaki vektor f C[, ] vai
2
2
f=
n 2
X
1
a0 +
(an cos nx + bn sin nx)
2
n=1
u smislu konvergencije u k k , gde se koeficijenti, kao i u redu

u (337) u opxtem sluqaju, izraavaju pomou skalarnog proizvoda:
2
an =
f (t) cos nt dt,
bn =
f (t) sin nt dt,
za n {0, 1, 2, . . .}. Ovaj red konvergira u k k , ali ne i za svako x

(izmeu ostalog, leva strana ne mora da bude periodiqna funkcija,
2
133
iako desna jeste). On moe da se zapixe i u obliku

Z
X
1
f (x) =
c e , gde je c =
f (t)e
dt, n Z,
2
tj. kao stepeni red po z = e . Ovde se pod dvostranom sumom smatra
+
inx
int
n=
ix
+
X
N
X
cn einx = lim
cn einx ,
jer su konaqne sume na desnoj strani ono xto se dobije kad se parcijalne sume reda po sinusima i kosinusima transformixu uz pomo
Ojlerove formule.
Zadatak: Dokazati da je vektorski prostor svih apsolutno konvertentnih trigonometrijskih redova Banahova algebra, ako su za
n=
+
X
f (t) =
cn eint ,
n=N
norma i mnoee definisani sa

n=
+
X
kf k =
|cn |,
+
X
g(t) =
n=
+ X
X
(f ? g)(t) =
n=
dn eint .
n=
ck dj eint .
k+j=n
Parsevalova jednakost jednakost iz (337) u sluqaju trigonometrijskog reda glasi

X
X
1
1
1
|c | , ili
(|a | + |b | ).
kf k =
kf k = |a | +
2
2
Zadatak: Dokazati da iz Parsevalove jednakosti za funkciju f (t) =
t sledi
X
2
2
2
2
n=
n=1
1
2
=
.
n2
6
n=1
(339) Parsevalovu jednakost moemo da iskoristimo za dokaz sledeeg tvrea, poznatog kao Liuvilova teorema. Neka je c niz u C i neka red
n
f (z) =
cn z n
konvergira za svako z C (tj. funkcija f : C C je cela {

analitiqka na celoj kompleksnoj ravni). Ako je f ograniqena, onda
je ona konstantna.
Dokaz: Za z = re stepeni red P c z je trigonometrijski Furijeov red, pa iz Parsevalove Zjednakosti sledi
n=0
ix
Ako je kf k
n=0
|cn |2 r2n =
, onda je
n=0
1
2
|f (reix )|2 dx.
|cn |2 r2n C 2 ,
134
xto je mogue samo ako je c = 0 za sve n 1. Odatle sledi f c .

Primer f (x) = sin x pokazuje da ovo tvree ne vai za realne
cele funkcije.
Zadatak: Neka je f cela funkcija i neka je |f (z)| a|z| + b za
neke pozitivne realne brojeve a, b, p. Dokazati da je f polinom.
Zadatak: Izvesti iz Parsevalove jednakosti dokaz Principa
maksimuma modula (278).
(340) Iz jednakosti
n
+
X
f (x) =
cn einx ,
u kojoj se podrazumeva da red na desnoj strani konvergira u normi

k k , ne sledi da je vrednost funkcije na levoj strani za konkretne
vrednosti promen ive x jednaka sumi reda na desnoj, ve se radi samo
o razlagau vektora f po ortogonalnoj bazi u unitarnom prostoru
C[, ]. Neophodan uslov da je vrednost funkcije na levoj strani
jednaka sumi reda na desnoj je da je funkcija f 2{periodiqna.48
Ako funkcija f nije periodiqna, onda moemo da joj pridruimo
Furijeov red na intervalu [T, T ] i pustimo da T +. Na intervalu [T, T ] sistem e je ortogonalan, a Furijeov red funkcije
f : [T, T ] C u odnosu na taj sistem je
Z
X
1
f (t)e
dt.
c e
, gde je c =
2T
Napiximo ovaj red u obliku
n=
inx/T
inx/T
int/T
n=
+
X
Primetimo da je
T inx/T
e
.
n=
cn
Neka je
cn
1
T
=
f (t)eint/T dt.
1
fb() =
2
f (t)eit dt.
Ovaj integral naziva se Furijeovom transformacijom funkcije f .

PrimetimoR da je, uz odreene pretpostavke o funkciji f (npr. da
integral |f (x)| dx konvergira), za veliko T
T
n
c
f ( ), gde je :=
.
T
Tako je Furijeov red funkcije f priblino jednak
Z
X
b
f ( )e
fb()e d, kad T +.
T
n=
in x
ix
48Ovaj uslov nije i dovo an; vixe deta a o ovome emo da vidimo u Glavi 5.
135
Ovaj integral naziva se Furijeovim integralom funkcije f . Razvijae 2{periodiqne funkcije u en Furijeov red je analogno predstav au funkcije realne promen ive enim Furijeovim integralom. Ova, donekle neformlana, razmatraa emo deta nije razmotriti u Glavi 5.
(341) Risova teorema o projekciji. Neka je X Hilbertov prostor i Y egov
zatvoren potprostor. Tada svaki vektor x X moe na jedinstven
naqin da se napixe u obliku
y Y, z Y .
x = y + z,
Vektor y se naziva ortogonalnom projekcijom vektora x na prostor

Y i on je jedinstveni vektor prostora Y za koji vai
d(x, Y ) = kx yk.
Ako uvedemo oznaku y = P (x), preslikavae P : X Y je neprekidno,

linearno i vai P = P . Ako je Y 6= {0} onda je kP k = 1 (norma linearnog preslikavaa je uvedena u (132)). Preslikavae P se naziva
ortogonalnim projektorom prostora X na potprostor Y ; ono uopxtava preslikavae P uvedeno u (337) za konaqnodimenzioni prostor
E u ulozi Y .
Dokaz: Neka je d = d(x, Y ) = inf{kx vk | v Y }. Tada za svako
n N postoji vektor y Y za koji je
2
kx yn k < d +
1
= dn .
n
Iz jednakosti paralelograma (316) sledi
k(xyn )+(xym )k2 +k(xyn )(xym )k2 = 2(kxyn k2 +kxym k2 ),
odnosno,
1
2kx (yn + ym )/2k2 + kyn ym k2 = kx yn k2 + kx ym k2 .
2
Izraz na desnoj strani je mai od d + d . Poxto je (y + y )/2

Y , prvi sabirak na desnoj strani je vei od 2d , pa iz prethodne
jednakosti i definicije d = d + 1/n dobijamo nejednakost
2
n
2
m
kyn ym k2
4d 4d
2
2
+
+ 2 + 2.
n
m
n
m
Odatle sledi da je niz y Koxijev, pa zbog kompletnosti konvergira

ka nekom y; iz zatvorenosti skupa Y sledi y Y . Prelaskom na limes
u kx y k < d + 1/n dobijamo kx yk d, odakle, zbog y Y sledi
kx yk = d = d(x, Y ).
Dokaimo da je y jedina taqka skupa Y koja zadovo ava ovu jednakost. Pretpostavimo da postoji jox jedan vektor y Y \ {y}, sa
svojstvom
kx y k = d = kx yk.
Iz jednakosti paralelograma sledi
n
k(x y0 ) + (x y)k2 + k(x y0 ) (x y)k2
= 2(kx y0 k2 + kx yk2 )
= 2(d2 + d2 ) = 4d2 .
136
Ako je y 6= y , onda je k(x y ) (x y)k
, pa dobijamo
>0

x y + y0 = (x y0 ) + (x y) < d,

2
2
0
xto je nemogue zbog (y + y )/2 Y .

Ostaje jox da dokaemo da je vektor z = x y ortogonalan na Y .
Pretpostavimo suprotno, da postoji vektor v Y takav da je
0
c := hx y, vi =
6 0.
Neka je
u=y+
Tada je
c
v Y.
kvk2
kx uk2 = hx u, x ui = kx yk2
|c|2
< kx yk = d(x, Y )
kvk2
xto je nemogue, poxto je u Y .

(342) U prostorima konaqne dimenzije svako linearno preslikavae moe
da se predstavi matricom. Specijalno, linearno preslikavae vektorskog prostora dimenzije n u prostor skalara (jednodimenzioni
vektorski prostor) se predstav a matricom 1 n, tj. vektorom, a
samo linearno preslikavae svodi se na skalarni proizvod.
Uopxtee ovog zapaaa na prostore beskonaqne dimenzije daje
Risova teorema o reprezentaciji linearnih funkcionala: Neka je X
Hilbertov prostor i X egov dualni prostor (definisan u (132)).
Tada za svako a X postoji jedinstven vektor a X takav da je
a (x) = hx, ai za sve x X.
Preslikavae : X X koje na ovaj naqin funkcionalu a pridruuje vektor a ima sledea svojstva:
(a + b ) = (a ) + (b ) (antilinearnost);
(X ) = X (surjektivnost);
k(a )k = ka k (izometriqnost).
Norma na desnoj strani poslede jednakosti je uvedena u (132).
Dokaz: Neka je
Y = {x X | a x = 0}
jezgro funkcionala a . Zbog neprekidnosti, Y je zatvoren potprostor

prostora X . Ako je Y = X vektor a = 0 zadovo ava tvree teoreme.
Ako je Y 6= X , postoji x / Y , pa po Risovoj teoremi o projekciji (341)
postoji vektor z koji je ortogonalan na Y . Neka je v = kzk z, tada
je kvk = 1 i vY . Neka je
Poxto je za svako x X
a = a (v)v.
h=x
a (x)
vY
a (v)
137
(jer je a (h) = 0, a Y je jezgro funkcionala a ), iz vY i kvk = 1

sledi
a (x)
hx, vi
kvk = 0, odnosno a (x) = hx, ai.
a (v)
Time je dokazano postojae vektora a. Jedinstvenost sledi iz nedegenerisanosti norme, jer kad bi postojao jox jedan takav vektor a ,
bilo bi hx, a a i = 0 za sve x X , pa i za x = a a , tj. bilo bi
ka a k = 0, odakle sledi a = a .
Antilinearnost preslikavaa sledi iz
hx, (a + b )i =
=
=
=
(a + b )(x)
a (x) + b (x)
hx, (a )i + hx, (b )i
hx, (a ) + (b )i.
Surjektivnost je oqigledna, jer svako a X definixe linearno

preslikavae x 7 hx, ai, koje je neprekidno na osnovu Koxi{Xvarcove nejednakosti.
Poxto je (0) = 0, da bismo dokazali izometriqnost dovo no
je da posmatramo a 6= 0. Iz definicije norme linearnog preslikavaa (132) sledi
ka k = sup{ka (x)k | kxk 1} = sup{hx, ai | kxk 1}.
Odatle i iz Koxi{Xvarcove nejednakosti sledi ka k kak. Obrnuta

nejednakost ka k kak sledi iz
a (kak1 a) = hkak1 a, ai = kak.
Time je dokazana izometriqnost.

(343) Posledica Risove teoreme o reprezentaciji je da je Hilbertov prostor izomorfan svom dualu. Za Banahove prostore ovo ne vai. Ako je
X Banahov prostor, ne postoji ni prirodno preslikavae X X (u
Hilbertovom ono postoji zahva ujui skalarnom proizvodu i egovoj
linearnosti), ali postoji prirodno linearno preslikavae
: X (X ) ,
(x)(x ) = x (x),
Ako je ovo preslikavae izomorfizam, Banahov prostor X se naziva

U opxtem sluqaju, ono zadovo ava k(x)k = kxk
(dokaz ostav amo za vebu!), odakle sledi da je neprekidno i injektivno. Zbog kompletnosti, slika (X) je zatvoren potprostor u (X )
izomorfan prostoru X , pa, uz identifikaciju ova dva izomorfna
prostora, moemo da smatramo da je X (X ) . U Hilbertovom
prostoru ova inkluzija je jednakost (Hilbertovi prostori su refleksivni), u Banahovim ona moe da bude i stroga.
(344) Neka su X i Y normirani vektorski prostori nad po em K = C ili
R i B : X Y K neprekidan bilinearni funkcional.
Ako je Y Hilbertov prostor, onda postoji jedinstveno ograniqeno
linearno preslikavae S : X Y takvo da je
B(x, y) = hS(x), yi i kBk = kSk
refleksivnim.
138
Ako je X Hilbertov prostor, onda postoji jedinstveno ograniqeno

linearno preslikavae T : Y X takvo da je
B(x, y) = hx, T (y)i i kBk = kT k.
Dokaimo prvo tvree, drugo se dokazuje na isti naqin. Za
x X preslikavae y 7 B(x, y) je neprekidan linearni funkcional
na Y pa, po Risovoj teoremi o reprezentaciji, postoji jedinstveni
vektor a X takav da je B(x, y) = hy, ai za svako y Y . Vektor a
zavisi od x; oznaqimo to sa a = S(x). Proveru da S ima navedena
svojstva ostav amo za vebu.
Kao posledicu, dobijamo sledee tvree (uporediti sa (135)):
Ako je X normirani, a Y Hilbertov prostor nad po em K = C
ili R, onda postoji izomorfizam L(X Y ; K) = L(X; Y ) koji
quva normu.
Ako je X Hilbertov, a Y normirani prostor nad po em K = C
ili R, onda postoji izomorfizam L(X Y ; K) = L(Y ; X) koji
quva normu.
Jox jedna posledica dokazanog tvrea je sledea: Ako su X i
Y Hilbertovi prostori, onda za svako neprekidno linearno preslikavae A L(X; Y ) postoji jedinstveno neprekidno linearno preslikavae A L(Y ; X) (nazivamo ga konjugovanim ili adjungovanim
preslikavaem) koje zadovo ava hA(x), yi = hx, A (y)i i kAk = kA k.
Zadatak: Dokazati (A ) = A i (A B) = B A .
GLAVA 2
Diferencirae
1. Diferencirae u normiranim prostorima
(1) U Glavi 1 smo videli da izvod realne funkcije realne promen ive
moemo da uopxtimo na preslikavaa f : I Y intervala I R
u normirani vektorski prostor (Y, k k ) { ako je t I unutraxa
taqka, izraz
Y
1
(f (t0 + h) f (t0 ))
h0 h
f 0 (t0 ) = lim
ima smisla, jer su svi objekti na desnoj strani dobro definisani.

Ako je i domen funkcije f normirani vektorski prostor, desna strana
nema smisla (jer h u tom sluqaju vixe nije skalar), pa uopxtee
izvoda na taj sluqaj zahteva malo deta niju analizu, kojom emo sada
da se pozabavimo.
(2) Neprekidno preslikavae : I Y intervala I R u normirani
vektorski prostor (Y, k k) naziva se krivom (ili parametrizovanom
krivom) u Y , a slika (I) Y neparametrizovanom krivom u Y .
Kriva je glatka, ili diferencijabilna, u unutraxoj taqki t
Int(I) ako postoji limes
0
0 (t0 ) := lim
Tada se prava
tt0
(t) (t0 )
.
t t0
l(t) = (t0 ) + (t t0 ) 0 (t0 )
naziva tangentom na krivu u taqki y = (t ).

Glatke krive , : I Y su tangentne u taqki t ako vai
(t ) = (t ) i (t ) = (t ).
Ova dva uslova su ekvivalentna sa
0
lim
0
1
0
2
k1 (t) 2 (t)k
= 0.
t t0
Posledi izraz ima smisla i za krive koje nisu glatke.

(3) Prethodna definicija moe da se uopxti na sledei naqin. Neka su
(X, kk ) i (Y, kk ) normirani vektorski prostori nad istim po em
K = R ili C, i V X otvoren podskup. Neprekidna preslikavaa
f, g : V Y su tangentna u taqki x V ako je
tt0
lim
xx0
kf (x) g(x)kY
= 0.
kx x0 kX
Specijalno, iz poslede jednakosti sledi f (x ) = g(x ).

139
140
2. DIFERENCIRA E
Iz nejednakosti trougla lako sledi da je , biti tangentan u taqki

" relacija ekvivalencije na skupu svih preslikavaa iz X u Y
neprekidnih u x . Klasa ekvivalencije svakog takvog preslikavaa
f sadri najvixe jedno preslikavae oblika
x0
x 7 f (x0 ) + L(x x0 ),
gde je L : X Y linearno preslikavae. Zaista, za dva takva linearna preslikavaa L , L vailo bi

1
kL1 (x) L2 (x)kY

lim
= 0,
x0
kxkX
odakle sledi da za svako > 0 i dovo no malo kxk vai

kL1 (x) L2 (x)kY
< .
kxkX
Meutim, izraz na levoj strani ove nejednakosti je jednak

kL1 (x/kxkX ) L2 (x/kxkX )kY ,
xto znaqi da je razlika L L jednaka nuli na jediniqnoj sferi

, a time, zbog homogenosti linearnih preslikavaa, i na celom .
Definicija: Neprekidno preslikavae f : V Y je diferencijabilno u taqki x ako postoji linearno preslikavae L takvo da
su preslikavaa
x 7 f (x) i x 7 f (x ) + L(x x )
tangentna u taqki x . Linearno preslikavae L se naziva izvodom,
ili prvim izvodom preslikavaa f u taqki x . Koriste se oznake
L = f (x ) ili L = Df (x ). Preslikavae f je diferencijabilno ako
je diferencijabilno u svakoj taqki svog domena.1
Iz prethodne diskusije sledi da je izvod neprekidnog preslikavaa, ukoliko postoji, jedinstven.
Iz lokalnosti limesa sledi da je i izvod lokalni objekat, tj.
zavisi samo od ponaxaa funkcije u nekoj okolini taqke x .
(4) Ako je neprekidno preslikavae f diferencijabilno u taqki x , onda
je egov prvi izvod L = Df (x ) neprekidno linearno preslikavae.
Dokaz: Neka je > 0. Tada postoji > 0 tako da za khk <
vai
kf (x +h)f (x )k <
i kf (x +h)f (x )L(h)k < khk .
Odatle sledi da za khk < vai kL(h)k < . To znaqi da je L
neprekidno u nuli, a samim tim, zbog linearnossti, i u svakoj taqki.
Dokazano tvree pokazuje da je izvod diferencijabilnog preslikavaa f : V Y na otvorenom skupu V X preslikavae
1
S = {x X | kxkX = 1}
X
0
Df : V L(X; Y )
skupa V u vektorski prostor neprekidnih linearnih preslikavaa

iz (X, k k ) u (Y, k k ).
X
1Preciznije bi bilo koristiti termin K{diferencijabilno preslikavae, da bi se

naglasilo da je po e skalara K; uskoro emo da objasnimo i zaxto (videti (13)).
1. DIFERENCIRA E U NORMIRANIM PROSTORIMA
141
(5) Iz (3) sledi da, ako je preslikavae f : V Y diferencijabilno u

x , onda postoji linearno preslikavae L : X Y takvo da je
f (x + h) f (x ) = L(h) + o(h), kad h 0.
Pri tome smo u (4) iz pretpostavke o neprekidnosti preslikavaa f
u taqki x dokazali da je L neprekidno linearno preslikavae.
Ukoliko, bez pretpostavke o neprekidnosti preslikavaa f , pretpostavimo da ono zadovo ava
f (x + h) f (x ) = L(h) + o(h), kad h 0.
za neprekidno linearno preslikavae L, onda odatle sledi da je i f
neprekidno u x .
To znaqi da uslov neprekidnosti preslikavaa f u taqki x u
definiciji u (3) moemo da izostavimo, ako umesto ega dodamo zahtev da je linearno preslikavae L neprekidno. Drugim reqima,
sledea definicija je ekvivalentna onoj u (3):
Definicija: Preslikavae f : V Y je diferencijabilno u
taqki x ako postoji neprekidno linearno preslikavae L : X Y
takvo da je
f (x + h) = f (x ) + L(h) + o(h), kad h 0.
U Glavi 1 smo videli da je svako linearno preslikavae prostora
konaqne dimenzije neprekidno, tako da, u sluqaju takvih prostora,
ova definicija polazi od slabijih uslova, a neprekidnost preslikavaa f daje kao posledicu.
(6) Definiciju izvoda u vektorskom prostoru moemo da napixemo obliku
f (x) f (x ) = Df (x )(x x ) + o(x x ), kad x x .
Ovaj zapis omoguava definiciju izvoda u kategoriji normiranih
afinih prostora. Iz Linearne algebre nam je poznato da je afini
prostor struktura (A, V, +) gde je A skup, V vektorski prostor i
0
+:AV A
preslikavae koje zadovo ava

(A1) a + 0 = a za sve a A;
(A2) (a + v) + w = a + (v + w) za sve a A i sve v, w V ; ovde je + na
posledem mestu sabirae u V ;
(A3) za svake dve taqke a , a A postoji jedinstveni vektor v V
takav da je a = a + v.
Ako je V normirani vektorski prostor, onda (A, V, +) nazivamo normiranim afinim prostorom. Na emu je definisano rastojae sa
1
d(a1 , a2 ) = kvk,
gde je kvk norma (u normiranom vektorskom prostoru V ) jedinstvenog

vektora iz (A3). Nekad ovaj vektor oznaqavamo i sa v := a a i
pixemo kvk = ka a k.
2
142
2. DIFERENCIRA E
Na samom skupu A na oqigledan naqin moe da se uvede vektorska

struktura ako se taqka a A proglasi koordinatnim poqetkom. Dobijeni vektorski prostor oznaqavamo sa T A; ovaj vektorski prostor
je izomorfan prostoru V .
Ako je f : A B normiranih afinih prostora takvo da postoji
neprekidno linearno preslikavae L L(T A; T B) koje zadovo ava asimptotsku relaciju
f (x) f (x ) = L(x x ) + o(x x ), kad x x ,
onda kaemo da je f diferencijabilno u taqki x . Izvod preslikavaa f diferencijabilnog[na skupu V A je preslikavae
a
x0
f (x0 )
Df : V
L(Ta A; Tf (a) B)
aA
koje zadovo ava Df (x ) L(T A; T B). Primetimo da kodomen

preslikavaa Df u ovoj situaciji nije vektorski prostor { ne mogu
da se sabiraju linearna preslikavaa sa razliqitim domenima T i
kodomenima T . Sliqnu situaciju emo imati kad budemo definisali
izvod na mnogostrukostima, kasnije u ovoj glavi.
(7) U sluqaju konaqnodimenzionih2 prostora svako linearno preslikavae se predstav a matricom . Matricu [Df (x )] izvoda preslikavaa f : X Y nazivamo egovom Jakobijevom matricom; oznaqavamo je i sa J (x ). Ako su X i Y prostori iste dimenzije, determinantu matrice J (x ) nazivamo Jakobijanom preslikavaa f u taqki
x .
Ako je X = Y = K jednodimenzioni vektorski prostor, onda je
matrica svakog linearnog preslikavaa dimenzija 1 1 (a svako linearno preslikavae u tom sluqaju je mnoee skalarom), pa se izvod
u jednodimenzionom (i samo u tom) sluqaju moe identifikovati sa
skalarnom funkcijom, dakle objektom istog tipa kao i funkcija koja
se diferencira. U opxtem sluqaju, funkcija i en izvod su objekti
razliqitog tipa.
(8) Pravila diferenciraa.
Linearnost izvoda. Ako su preslikavaa f, g : V Y diferencijabilna u taqki x V i , K, onda je i preslikavae
f + g diferencijabilno u x i vai
0
x0
f (x0 )
D(f + g)(x0 ) = Df (x0 ) + Dg(x0 ).
Ovo je jednostavna posledica definicije izvoda.

Izvod sloene funkcije. Neka su X, Y, Z normirani vektorski
prostori, V X otvoren podskup, preslikavae f : V Y
diferencijabilno u taqki x V , W Y otvoren skup, f (x ) =
y W i g : W Z preslikavae diferencijabilno u y . Tada
je kompozicija g f preslikavae diferencijabilno u taqki x
i vai
0
D(g f )(x0 ) = Dg(y0 ) Df (x0 ).
2Ovo predstav ae zavisi od izbora baza na domenu i kodomenu
143
Proizvod na desnoj strani je kompozicija linearnih preslikavaa; prethodni izraz moe da se napixe i kao
D(g f ) = (Dg f ) Df.
Dokaz: Neka je > 0. Po pretpostavci, postoji > 0, tako da za

i kkk < vai
khkX <
gde je
f (x0 + h) = f (x0 ) + Df (x0 )(h) + (h),

g(y0 + k) = g(y0 ) + Dg(y0 )(k) + (k)
k(h)kY khkX ,
k(h)kZ kkkZ .
Iz osobina neprekidnih linearnih preslikavaa (Glava 1) sledi

da postoje konstante a i b takve da je
kDf (x0 )(h)kY akhkX ,
pa je, za khk
<
kDg(y0 )(k)kZ bkkkY ,
kDf (x0 )(h) + (h)kY (a + 1)khkX .
Odatle sledi, da je za khk
/(a + 1)
i kDg(y )((h)k
k(Df (x0 )(h) + (h))kZ (a + 1)khkX
Neka je h = g f . Tada je
bkhkX .
h(x0 + h) = g(y0 + Df (x0 )(h) + (h)) = g(y0 ) + Dg(y0 )(Df (x0 )(h)) + (h),
gde je k(h)k (a + b + 1)khk , qime je dokaz zavrxen.

Iz pravila za izvod sloene funkcije sledi da, ako taqka x V
ima okolinu V 3 x takvu da je restrikcija f : V f (V ) bijekcija i da je preslikavae f : f (V ) V diferencijabilno
u taqki y = f (x ), onda je
Z
D(f 1 )(y0 ) = (Df (x0 ))1 .
Prethodna napomena moe da se

izvede i pod sledeim pretpostavkama. Neka je f homeomorfizam
otvorenog skupa V u normiranom prostoru X na otvoren skup
W u normiranom prostoru Y i f
inverzni homeomorfizam
sa W na V . Pretpostavimo da je preslikavae f diferencijabilno u taqki x V i da je Df (x ) linearni homeomorfizam
normiranog prostora3 X na Y (tj. Df (x ) ima neprekidno inverzno preslikavae ). Tada je f diferencijabilno u taqki
y = f (x ) i egov izvod u toj taqki je inverz linearnog preslikavaa Df (x ), tj.
Izvod inverznog preslikavaa.
D(f 1 )(f (x0 )) = (Df (x0 ))1 .
Dokaz: Neka je L = (Df (x )) ; po pretpostavci L je neprekidno

linearno preslikavae, pa je za neko c > 0
0
kL(k)kX ckkkY .
3Odatle sledi i da su X i Y izomorfni prostori.
144
2. DIFERENCIRA E
Neka je 0 < < 1/2c. Po pretpostavci, postoji > 0, tako da je

za khk <
X
f (x0 + h) f (x0 ) = Df (x0 )(h) + (h),
gde je k(h)k khk. Izaberimo > 0 tako da je lopta ky

kk < sadrana u W i da je slika te lopte pri preslikavau
X
k 7 f 1 (y0 + k) f 1 (y0 )
sadrana u lopti khk < (ovo je mogue na osnovu pretpostavke

da je f homeomorfizam). Neka je h = f (y + k) f (y ), tj,
ekvivalentno, k = f (x +h)f (x ). Po pretpostavci, za khk <
je
X
k = Df (x0 )(h) + (h), k(h)kY khkX .
Odatle sledi
L(k) = L(Df (x0 )(h)) + L((h)) = h + L((h)).
Poxto je
kL((h))kX ck(h)kY ckhkX
dobijamo
odakle sledi
kL(k)kX
1
khkX ,
2
1
khkX ,
2
khkX 2kL(k)kX 2ckkkY ,
pa je
kL((h))k ckhk
Time smo dokazali da za kkk
X
kf
(y0 + k) f
X
Y
2c2 kkkY .
< 1
vai
(y0 ) L(k)kX 2c2 kkkY ,

(9) Primeri.
Ako je f : V Y konstantno preslikavae, f (x) = c onda je
f (x) = 0 L(X; Y ). Ovo sledi iz
0
Ako je
f (x + h) = c = f (x) = f (x) + 0 + o(h).
za sve
neprekidno linearno preslikavae, onda je

, jer je
L : X Y
DL(x) = L
xX
L(x + h) = L(x) + L(h) = L(x) + L(h) + o(h).
Opxtije, ako je preslikavae f : V

taqki x i L L(Y ; Z), onda je
diferencijabilno u
D(L f )(x0 ) = L Df (x0 ).
Dokaz poslede jednakosti moe da se izvede direktno iz definicije izvoda, ili iz dokazanog svojstva DL(x) = L pomou
pravila za izvod sloenog preslikavaa.
Zadatak: Nai matricu prvog izvoda preslikavaa
L : R2 R2 ,
L(x, y) = (x, y).
145
Neka je Y = Y Y proizvod normiranih vektorskih prostora (Y , k k ) sa normom

1
kyk = max kk ykk

1kn
(ili nekom oj topoloxki ekvivalentnom normom; npr. (126) na

str. 45) i f : V Y , f = (f , . . . , f ). Ako su koordinatna preslikavaa f diferencijabilna u taqki x , onda je i f diferencijabilno u toj taqki i vai
1
Df (x0 ) = (Df1 (x0 ), . . . , Dfn (x0 )).
Neka je L : X X Y vixelinearno preslikavae. Tada

je L diferencijabilno i, za h = (h , . . . , h ),
1
DL(x1 , . . . , xn )(h)
= L(h1 , x2 , . . . , xn ) + L(x1 , h2 , x2 , . . . , xn ) + +
+ + L(x1 , . . . , xn1 , hn ).
Dokaz je sliqan dokazu za n = 1 i ostav amo ga za vebu.

simetriqno vixelinearno
preslikavae. Definiximo preslikavae X Y
Zadatak: Neka je L : X X Y
Dokazati da je
Lhn := L(h, . . . , h).
DLhn = nLhn1 L(X; Y )
gde je linearno preslikavae na desnoj strani definisano sa

nLhn1 () = L(h, . . . , h, ).
(10) Zadatak: Neka je A Banahova algebra i G(A) grupa enih invertibilnih elemenata. Dokazati da je preslikavae
f : G(A) A,
f (x) = x1
diferencijabilno i da je Df (a)(h) = a ha (uopxtee formule

za funkcije realne promen ive). Dokazati da je pres( ) =
likavae
A A, x 7 e
diferencijabilno i izraqunati egov izvod.
(11) Zadatak: Neka je (X, h, i) Hilbertov prostor. Dokazati da je funkcija x 7 kxk diferencijabilna u svakoj taqki x X \ {0} i da je
en izvod u x preslikavae 7 .
1
1 0
x
1
x2
h,x0 i
kx0 k
A : R GL(n, K)
glatka kriva u glavnoj linearnoj grupi (videti (117) na str. 42).

Dokazati da je drugi izvod preslikavaa (t) = A (t) (inverzna
matrica) jednak
1
00 = 2 0 A 0 A1
d2 A 1
A .
dt2
146
2. DIFERENCIRA E
(13) Napomene o po u skalara K. Ako su u prethodnim razmatraima

X i Y normirani vektorski prostori nad po em C, uz restrikciju
mnoea skalarom na R, moemo da ih posmatramo i kao vektorske
prostore nad R. Na primer, n{dimenzioni kompleksni vektorski
prostor C moe da se posmatra kao 2n{dimenzioni realni vektorski
prostor R .
Ako je
f (x + h) = f (x ) + L(h) + o(h), kad h 0
za neko preslikavae L : X Y koje je linearno nad R, onda je f
diferencijabilno kao preslikavae realnih normiranih prostora,
ali ne obavezno i kao preslikavae kompleksnih. Sa druge strane,
ako je preslikavae L linearno nad C, onda je ono svakako linearno
i nad R.
Odatle vidimo da u sluqaju normiranih vektorskih prostora nad
po em C imamo dve vrste diferencijabilnosti { realnu i kompleksnu, i da iz diferencijabilnosti nad C sledi diferencijabilnost
nad R, ali ne i obrnuto.
Preslikavaa koja su diferencijabilna nad C nazivamo C{diferencijabilnim, kompleksno diferencijabilnim, a preslikavaa koja
su diferencijabilna nad R R{diferencijabilnim ili realno diferencijabilnim. Preslikavae je holomorfno u taqki a ako je ono
kompleksno diferencijabilno u nekoj otvorenoj okolini te taqke4.
Kada ne postoji mogunost zabune i kada je oqigledno (ili nebitno)
o kom po u skalara je req, govorimo prosto o diferencijabilnim
preslikavaima.
Zadatak: Dokazati da je preslikavae z 7 z realno diferencijabilno kao preslikavae realnog vektorskog prostora R u sebe,
ali da egov izvod nije linearan nad C, tako da ono nije kompleksno
diferencijabilno (videti zadatak u (9)).
Zadatak: Neka su X i Y vektorski prostori nad po em C i
L : X Y preslikavae koje je linearno nad R, tj. takvo da je
n
2n
L(1 x1 + 2 x2 ) = 1 L(x1 ) + 2 L(x2 )
za sve , R i x , x X . Dokazati da L moe da se predstavi u

obliku
L=L +L ,
gde je L linearno, a L antilinearno nad C, tj.
1
LC (1 x1 + 2 x2 ) = 1 LC (x1 ) + 2 LC (x2 ),
LC (1 x1 + 2 x2 ) = 1 LC (x1 ) + 2 LC (x2 ),
za sve , C i x , x X . Posledica: izvod R{diferencijalnog

preslikavaa f moe da se predstavi kao zbir linearnog i antilinearnog dela
1
Df (x) = DC f (x) + DC f (x).
4Npr. preslikavae z 7 |z|2 kompleksne ravni C je kompleksno diferencijabilno u

nuli, ali nije holomorfno u nuli, jer nije kompleksno diferencijabilno ni u jednoj drugoj
taqki. Qitalac koji ovo ne vidi odmah, treba da se strpi do (40).
147
-diferencijabilno preslikavae f je C{diferencijabilno ako i

samo ako je Df (x) = 0. Ovaj uslov se naziva Koxi{Rimanovim uslovom.
(14) Izuqavae preslikavaa koja su R{diferencijabilna u normiranim
prostorima nad po em R uk uquje, u smislu napomena u (13), i rad sa
kompleksnim skalarima kao specijalni sluqaj. Specifiqnosti kompleksno diferencijabilnih preslikavaa izuqavaju se u Kompleksnoj analizi. Jedna od tih specifiqnosti je da je svaka kompleksno
diferencijalna funkcija analitiqka (uporediti ovo sa sluqajem realno diferencijabilnih funkcija (266) na str. 97).
(15) Parcijalni izvodi. Neka su (X, k k ) i (Y, k k ) normirani vektorski prostori, pri qemu je X = X X . Neka je V X otvoren
skup, a = (a , a ) V i f : V Y . Preslikavae
R
1 (x) : B1 Y,
1 (x) = f (x, a2 )
je definisano u nekoj otvorenoj (u relativnoj topologiji prostora

X ) okolini B (V ) taqke a . Ako je diferencijabilno u
taqki a , kaemo da je f diferencijabilno po prvoj promen ivoj u
taqki a, a egov izvod D (a ) nazivamo parcijalnim izvodom preslikavaa f po prvoj promen ivoj u taqki a, i oznaqavamo sa D f (a).
Sliqno se, pomou preslikavaa
1
2 (x) : B2 Y,
2 (x) = f (a1 , x),
definixe diferencijabilnost po drugoj promen ivoj i parcijalni

izvod D f (a) (ako postoji).
Iz lokalnosti izvoda sledi da ova definicija ne zavisi od izbora okolina B i B .
Na isti naqin se definixe r parcijalnih izvoda na Dekartovom
proizvodu r normiranih prostora X = X X .
Specijalno, ako je f : K K funkcija r skalarnih promen ivih, parcijalni izvodi
2
Dj f (a) = lim
f (a + hej ) f (a)
,
h
ej = (0, . . . , 0, 1, 0, . . . , 0)
su izvodi funkcije jedne (j{te) promen ive, pri qemu se ostale promen ive tretiraju kao konstante. U ovom sluqaju za D f koristi se
i oznaka . Na primer, ako je f (x, y) = x y + e , onda je
h0
f
xj
f
(x, y) = 2xy + ex ,
x
f
(x, y) = x2 .
y
(16) Zadatak: Dokazati da(funkcija f : R

3
f (x, y) =
x y
x6 +y 6 ,
0,
definisana sa
(x, y) 6= (0, 0)
(x, y) = (0, 0)
ima parcijalne izvode (0, 0) i (0, 0), ali nije neprekidna (pa
samim tim ni diferencijabilna) u taqki (0, 0).
(17) Izvod u pravcu vektora. Pojam parcijalnog izvoda moe da se uopxti
na sledei naqin. Neka su (X, kk ), i (Y, kk ) normirani vektorski
f
x
f
y
148
2. DIFERENCIRA E
prostori, V X otvoren skup, a V i f : V Y . Izvod u pravcu
vektora X je
D f (a) = lim
f (a + t) f (a)
,
t
ukoliko limes na desnoj strani postoji.

Specijalno, iz definicije sledi da su parcijalni izvodi
funkcije r skalarnih promen ivih f : K K izvodi u pravcu
jediniqnih koordinatnih vektora e = (0, . . . , 0, 1, 0, . . . , 0).
(18) Zadatak: Nai izvod funkcije
K3t0
f
xj
f : R3 R,
f (x, y, z) = x yz 2 + y 3
u taqki (1, 0, 1) pravcu vektora = 3i 2j 2k.

(19) Iz teoreme o smeni promen ive u limesu sledi
D f (a) = cD f (a), za sve c K.
Specijalno, ako je preslikavae f diferencijabilno u taqki a,
iz definicije izvoda sledi da ono ima izvod u pravcu svakog vektora
i da je
D f (a) = Df (a)().
U tom sluqaju je
c
Dc1 1 +c2 2 f (a) = c1 D1 f (a) + c2 D2 f (a),
jer je izvod linearno preslikavae.

(20) Neka je V X otvoren skup, preslikavae f : V Y diferencijabilno u taqki a V i :] , [ V kriva takva da je (0) = a i
(0) = . Tada iz pravila za izvod sloene funkcije sledi

0
D f (a) =
d
f (t).
dt t=0
Drugim reqima, umesto krive a + t u (17) moe da se uzme bilo koja

kriva tangentna na .
(21) Zadatak: Funkcija f(: R R, definisana je sa
2
f (x, y) =
xy
x2 +y 2 ,
(x, y) 6= (0, 0)
(x, y) = (0, 0).
0,
Dokazati da postoje izvodi D f (0, 0) i D f (0, 0) u pravcu vektora

,
i izraqunati ih. Dokazati da ne postoji izvod
u pravcu vektora i + j.
(22) Zadatak: Nai vektor takav da je izvod funkcije
i
i = (1, 0) j = (0, 1)
Di+j f (0, 0)
f : R3 R,
f (x, y, z) = x2 + y 2 3z
u taqki (1, 3, 5) u pravcu vektora najvei (norma je standardna

euklidska norma).
(23) Zadatak: Dokazati da(funkcija f : R R, definisana sa
kk
f (x, y) =
x2 y
x4 +y 2 ,
0,
(x, y) 6= (0, 0)
(x, y) = (0, 0),
149
ima izvod D f (0, 0) u pravcu svakog vektora R , ali da nije diferencijabilna u taqki (0, 0).
(24) Zadatak: Dokazati da je funkcija
2
f : R2 R,
f (x, y) = ( 3 x +
y)3
neprekidna na R i da ima izvod u pravcu svakog vektora u svakoj

taqki, a da nije diferencijabilna u (0, 0).
(25) Ako preslikavae f : V Y otvorenog skupa V X ima u taqki
a V izvod u pravcu vektora h X i ako je L L(Y ; Z) neprekidno
linearno preslikavae, onda je
2
Dh (L f )(a) = L Dh f (a).
Ova formula uopxtava sliqnu formulu iz (9); dokazuje se na sliqan

naqin.
(26) Teorema o sredoj vrednosti iz Glave 1 (videti (142) na str. 53)
ima sledee vano uopxtee: Neka je V X konveksan podskup
normiranog prostora X , preslikavae f : V Y neprekidno na V i
diferencijabilno u taqkama segmenta
[a, b] = {ta + (1 t)b | 0 t 1} X
koji spaja taqke a, b V . Tada je
kf (b) f (a)kY kb akX sup kDf (a + (b a))kL(X;Y ) .
Dokaz: U Glavi 1 smo dokazali da je Lipxicova konstanta diferencijabilnog preslikavaa h : [0, 1] Y jednaka supremumu norme
prvog izvoda kDh(t)k (videti (142) na str. 53). Dokaz sada sledi
primenom ovog rezultata i pravila diferenciraa sloene funkcije na preslikavae
01
h : [0, 1] Y,
h(t) = f (a + t(b a)).
Zadatak: Posmatrajui preslikavae x 7 f (x) Df (c)(x) dokazati da, pod pretpostavkama iz prethodnog tvrea, za svako c V
vai
kf (b) f (a) Df (c)(b a)k kb ak
sup kDf (x) Df (c)k
.
(27) Zadatak: Neka je V X otvoren povezan podskup i f : V Y
diferencijabilno preslikavae. Dokazati da ako je Df 0 na V ,
onda je preslikavae f konstantno.
Zadatak: Neka je V R otvoren povezan podskup i f : V R
neprekidna funkcija, takva da je
f
(x, y) = 0 za sve (x, y) V.
y
Da li odatle sledi da f ne zavisi od y?
Rexee: Ne sledi. Primer: neka je V = V V V , gde je
Y
L(X;Y )
x[a,b]
V1 =] 2, 0[] 3, 3[,
V2 = [0, 2[]1, 3[,
a f : V R funkcija (definisana sa
f (x, y) =
x2 ,
x2 ,
V3 = [0, 2[] 3, 1[.
(x, y) V1 V2
(x, y) V3 .
150
2. DIFERENCIRA E
Tada je 0, a f (1, 2) = 1 6= 1 = f (1, 2).

Zadatak: Neka je V R otvoren konveksan podskup i f : V R
neprekidna funkcija, takva da je
f
(x, y) = 0 za sve (x, y) V.
y
Dokazati da f ne zavisi od y.
(28) Neprekidno diferencijabilna preslikavaa. Diferencijabilno preslikavae f : V Y je neprekidno diferencijabilno, ili klase C ,
ako je
Df : V L(X; Y )
neprekidno preslikavae normiranih vektorskih prostora. Skup
neprekidno diferencijabilnih preslikavaa na skupu V oznaqavamo
sa C (V ), ovaj skup je vektorski prostor.
(29) Neka je V otvoren podskup normiranog vektorskog prostora X X .
Tada preslikavae f : V Y pripada klasi C (V ) ako i samo ako
postoje neprekidni parcijalni izvodi D f (x , x ) i D f (x , x ) za
sve x , x V . Neprekidnost parcijalnih izvoda ovde znaqi da su
preslikavaa
f
y
(x1 , x2 ) 7 D1 f (x1 , x2 ),
(x1 , x2 ) 7 D2 f (x1 , x2 ),
V L(X1 ; Y )
V L(X2 ; Y )
neprekidna.
Specijalno, iz ovog tvrea sledi da je neprekidnost parcijalnih izvoda dovo an uslov za diferencijabilnost (uporediti za
zadacima (16), (23) i (24)).
Dokaz: () Neka je preslikavae f klase C na V i neka je a =
(a , a ) V . Preslikavae
x f (x , a )
je kompozicija preslikavaa f i inkluzije
j : X X X , j (x ) = (x , a ).
Preslikavae j je linearno, kompozicija translacije i preslikavaa i (x ) = (x , 0), tj;
j (x ) = (0, a ) + i (x ).
Izvod konstante je nula, pa je Dj = Di . Preslikavae i je linearno
i neprekidno, pa je, kao xto smo videli u (9), Di = i . Odatle,
na osnovu pravila za izvod kompozicije preslikavaa i definicije
parcijalnog izvoda sledi
D f (a) = D(f j )(a ) = Df (j (a )) i .
Sliqno se dokazuje da je
D f (a) = D(f j )(a ) = Df (j (a )) i
za inkluziju
j : X X X , j (x ) = (a , x )
i en izvod i . Zak uqak sada sledi iz neprekidnosti preslikavaa
1
L(X1 X2 ; Y ) LX1 ; X1 X2 ) L(X1 ; Y ),
(S, T ) 7 S T
151
(videti (285) na str. 108).

() Neka je a = (a , a ) V , pretpostavimo da postoje parcijalni
izvodi D f (a), D f (a) i da su neprekidni. Definiximo linearno
preslikavae L : X X Y sa
L(h) = D f (a)(h ) + D f (a)(h ), za h = (h , h ) X X .
Tada je
1
f (a + h)
=
=
+
f (a) L(h) =
f (a1 + h1 , a2 + h2 ) f (a1 , a2 ) D1 f (a)(h1 ) D2 f (a)(h2 )
f (a1 + h1 , a2 + h2 ) f (a1 , a2 + h2 ) D1 f (a)(h1 )+
f (a1 , a2 + h2 ) f (a1 , a2 ) D2 f (a)(h2 ).
Primenom teoreme o sredoj vrednosti (26) odatle sledi
kf (a + h) f (a) L(h)kY
sup kD1 f (a1 + 1 h1 , a2 + h2 ) D1 f (a1 , a2 )kL(X1 ;Y ) kh1 kX1

01 1
sup kD2 f (a1 , a2 + 2 h2 ) D2 f (a1 , a2 )kL(X2 ;Y ) kh2 kX2 .
Odatle, zbog neprekidnosti parcijalnih izvoda, sledi dokaz.

(30) Uz oznake iz tvrea (29), svaki vektor h = (h , h ) X X moe
da se napixe kao
h = i (h ) + i (h )
Odatle sledi da za diferencijabilno preslikavae f vai
Df (a)(h) = Df (a)(i (h ) + i (h )) = Df (a)(i (h )) + Df (a)(i (h ))
Poxto je, kako smo videli u (29), D f (a) = D(f j (a )) = Df (j (a ))
i (i sliqno za D f ), time smo dokazali sledeu vanu formulu za
diferencijabilno preslikavae f :
Df (a)(h , h ) = D f (a)(h ) + D f (a)(h )
za a = (a , a ) V i (h , h ) X X .
(31) Iz (29) indukcijom se lako dokazuje da preslikavae f : V Y na
otvorenom skupu V X X pripada klasi C (V ) ako i samo
ako ima neprekidne parcijalne izvode D f za sve 1 j r. Takoe,
pravolinijski se uopxtava (30): za diferencijabilno preslikavae
f : X X Y vai
X
Df (a)(h) =
D f (a)h , za h = (h , . . . , h ) X X .
Specijalno, ako je V K i
f = (f , . . . , f ) : V K
diferencijabilno preslikavae, onda je egova Jakobijeva matrica5
u taqki a V

02 1
k=1
Jf (a) =
fj
xk
.
j=1,...,s; k=1,...,r
5Matriqno predstav ae linearnog preslikavaa zavisi od izbora baze; ovde je req o
standardnim bazama na Kr i Ks koje qine jediniqni vektori du koordinatnih osa, e1 =
(1, 0, . . . , 0), e2 = (0, 1, 0, . . . , 0) itd.
152
2. DIFERENCIRA E
Iz pravila za mnoee matrica slede zapisi teoreme o izvodu sloenog preslikavaa u terminima parcijalnih izvoda. Na primer,
ako je
x = x(t), y = y(t), z = z(t),
onda je izvod sloene funkcije f (x, y, z) po t jednak
df
f dx f dy f dz
=
+
+
dt
x dt
y dt
z dt
(za izvod funkcije jedne promen ive t koristimo uobiqajenu oznaku

). Opxtije, ako su x, y, z funkcije vixe promen ivih, npr.
d
dt
x = x(r, s, t),
y = y(r, s, t),
z = z(r, s, t),
onda se parcijalni izvodi sloene funkcije f (x, y, z) raqunaju po

pravilu
f x f y f z
f
=
+
+
.
r
x r
y r
z r
Zadatak: Dokazati da su parcijalni izvodi funkcije f : R2 R
u polarnim koordinatama
f
f
f
=
cos +
sin ,
r
x
y
f
f
f
= r
sin + r
cos .
x
y
Zadatak: Neka je f : R2 R diferencijabilno preslikavae,

u(x, y) = x + y,
v(x, y) = x y
i z(x, y) = f (u, v). Dokazati da je

z z
=
x y
f
u
2
f
v
2
.
Zadatak: Neka je f : R R diferencijabilna funkcija i

u(x, y) = f (x + y),
Dokazati da je
v(x, y) = f (xy(x2 + y 2 )1 ).
v
v
i x x
+y
= 0.
y
(32) Neka je V X otvoren podskup normiranog prostora X , g : V Y ,
1 k r diferencijabilna preslikavaa u normirane prostore Y
i f : Y Y Z diferencijabilno preslikavae u normirani
prostor Z . Iz pravila za izvod sloene funkcije i (30) sledi
u
u
=
x
y
D(f (g1 , . . . , gr )) =
r
X
((Dk f ) (g1 , . . . , gr )) Dgk .
k=1
(33) Ako je V K , funkcija f : V K je klase C ako i samo6 ako su

eni parcijalni izvodi : V K neprekidne funkcije za sve
1 k r.
r
f
xk
6U (7) smo objasnili zaxto u ovom sluqaju (parcijalni) izvod moemo da smatramo
skalarnom funkcijom.

(34) Zadatak: Dokazati da funkcija f : R2 R definisana sa
2
x sin x1 + y 2 sin y1 ,
x2 sin 1
x
f (x, y) =
1
2
y
sin
0,
153
xy 6= 0,
x 6= 0, y = 0
x = 0, y 6= 0
x=y=0
diferencijabilna, ali nije neprekidno diferencijabilna u taqki

(0, 0).
(35) Zadatak: Dokazati
da funkcija f : R R definisana sa
(
2
f (x, y) =
1
(x2 + y 2 ) sin x2 +y
2,
0,
(x, y) 6= (0, 0),

(x, y) = (0, 0)
ima parcijalne izvode i koji su prekidni u (0, 0), ali da je f

diferencijabilna u (0, 0).
(36) Zadatak: Dokazati da je funkcija f : R R definisana sa
f
x
f
y
(
f (x, y) =
xy
2
x +y 2
0,
(x, y) 6= (0, 0),

(x, y) = (0, 0)
neprekidna u taqki (0, 0) i ima ograniqene parcijalne izvode i

, ali da nije diferencijabilna u taqki (0, 0).
(37) Zadatak: Neka je K Banahova algebra kvadratnih matrica reda
n i GL(n, K) grupa enih invertibilnih elemenata. Dokazati da je
izvod preslikavaa
f
x
f
y
nn
f : GL(n, K) K,
f (X) = det X
u taqki B GL(n, K) u pravcu vektora V K jednak

nn
df (B)V = det B tr (B 1 V ).
Ovaj izraz naziva se Jakobijevom formulom.

Uputstvo: Prvo dokazati formulu za B = Id razvijaem determinante matrice X po proizvo noj koloni i raqunaem parcijalnih izvoda u taqki X = Id. Za opxti sluqaj primetiti da je
f (X) = det Bf (B X) i diferencirati obe strane u taqki X = B .
Zadatak: Dokazati da je za svaku kvadratnu matricu A
1
det eA = etr A .
Uputstvo: Neka je K = R i f : R R funkcija f (t) = det e .

Iz komutativnosti matrica sA i tA za s, t R sledi e = e e
(videti (287 na str. 109)), pa funkcija f zadovo ava Koxijevu jednaqinu f (s + t) = f (s)f (t). Odatle sledi f (t) = e , gde je C = f (0).
Iz komutativnosti A i A sledi da je e e = Id, tj. da je matrica
e invertibilna, pa primenom Jakobijeve formule (37) moemo da
naemo C . Sluqaj K = C se svodi na realni zahva ujui multiplikativnosti determinante i aditivnosti traga.
Primetimo da je posledica ovog zadatka nejednakost det e > 0
za realne matrice A, koja je bila sadraj zadatka u (287) na str. 109.
tA
(s+t)A
sA tA
0
Ct
A A
154
2. DIFERENCIRA E
(38) Neka je V K otvoren podskup, M kompaktan metriqki prostor i

f : V M Y neprekidna funkcija, sa neprekidnim parcijalnim
izvodom D f . Neka je
n
G : V CY (M ),
x 7 f (x, )
preslikavae skupa V u normirani prostor (C (M ), kk ) neprekidnih funcija f : M Y . Tada je G diferencijabilno i egov prvi
izvod u taqki x V je D f (x, ) L(K ; C (M )).
Dokaz: Iz Teoreme o sredoj vrednosti sledi da je za svako t M
kf (x + h, t) f (x, t) D1 f (x, t)(h)kY

khkX sup01 kD1 f (x + h, t) D1 f (x, t)kL(Kn ;Y ) .
Prelaskom na sup , uz pomo qienice da je D f na kompaktnom

skupu ravnomerno neprekidno preslikavae, dobijamo
kf (x + h, ) f (x, ) D f (x, )(h)k = o(h), kad h 0.
(39) Diferencirae integrala. Neka je V K otvoren podskup, [a, b]
interval u R i f : V [a, b] C funkcija klase C . Tada funkcija
1
tM
Z
F : V C,
F (x) =
f (x, t) dt
moe da se shvati kao kompozicija preslikavaa

Z
G : V C[a, b], x 7 f (x, ) i L : C[a, b] C, f 7
f (t) dt.
Preslikavae je linearno i neprekidno u odnosu na normu kf k =
(jer je |L(f )| (b a) kf k ), pa je DF = D(L G) = L DG, odnosno,
na osnovu (38),
a
Z
D
Z
f (x, t) dt =
D1 f (x, t) dt.
(40) Diferencijal. Ako je V otvoren podskup normiranog prostora X ,

a f : V K diferencijabilna funkcija sa vrednostima u po u
skalara, izvod funkcije f se naziva i enim diferencijalom i oznaqava sa df . Specijalno, ako je X = K , iz (31) sledi
a
df (a)(h) =
r
X
f
(a)hk .
tk
k=1
Poxto su projekcije
(t1 , . . . , tr ) 7 tk
linearna preslikavaa, ihovi izvodi (odnosno diferencijali) su

takoe projekcije, pa je dt (a)(h) = h za sve a, tako da prethodni
izraz za diferencijal moemo da zapixemo u obliku
k
df (a) =
r
X
f
(a)dtk
tk
k=1
155
(ne pixemo dt (a) ve samo dt , jer, kao xto smo videli, dt (a) ne
zavisi od a), ili, krae,
k
r
X
f
df =
dtk .
tk
Ako je po e skalara K = C, V C otvoren skup f : V C onda

moemo, kao u (13), da govorimo o realnom i kompleksnom diferencijalnu funkcije f . Ako je funkcija f diferencijabilna u realnom
smislu, onda je en diferencijal df linearan nad R. U koordinatama
z = x + iy on se zapisuje kao
k=1

r
X
f
f
dxk +
dyk .
df =
xk
yk
Ako izraqunamo diferencijale dz i dz kao diferencijale funkcija

od x i y dobijamo
k=1
dzk = dxk + idyk ,
dz k = dxk idyk .
Odavde dx i dy mogu jednoznaqno da se izraze preko dz i dz , pa

diferencijal df moe da se napixe u obliku
k
df =
gde je
r
X
f
k=1
f
1
:=
zk
2
zk
f
f
i
xk
yk

,
dzk +

f
dz k ,
z k
f
1
:=
z k
2
f
f
+i
xk
yk

.
Ako, kao u (13), df razdvojimo na kompleksno linearni i kompleksno

antilinearni deo; to pixemo u obliku
df = f + f,
gde je f (a) C{linearno, a f (a) C{antilinearno preslikavae. U

koordinatama je
f =
r
X
f
dzk ,
zk
k=1
f =
r
X
f
dz k .
z k
k=1
Zak uqak iz (13) je da je R{diferencijabilna funkcija f i C{diferencijabilna ako i samo ako je f = 0. Npr, funkcija
f : C C,
f (z) = |z|2
je R{diferencijabilna u svakoj taqki, ali je C{diferencijabilna

samo u nuli, jer je, zbog f (z) = zz, = z (videti fusnotu u (13)).
(41) Gradijent. Neka je (X, h, i) Hilbertov prostor nad po em K = R ili
C, V X otvoren podskup i f : V K diferencijabilna funkcija
sa vrednostima u po u skalara. en diferencijal u taqki a V je
element dualnog prostora:
f
z
df (a) L(X; K) = X .
156
2. DIFERENCIRA E
Po Risovoj teoremi o reprezentaciji (videti (342) na str. 136), postoji jedinstveni vektor, oznaqiemo ga sa f (a) X , takav da je
df (a)(h) = hh, f (a)i,
za sve h X . Vektor f (a) naziva se gradijentom funkcije f .

Ako je X = K sa standardnim skalarnim proizvodom, onda su
koordinate gradijenta u standardnoj bazi
r
f (a) =
f1
fr
(a), . . . ,
(a) .
x1
xr
Napomenimo da ovaj zapis zavisi od izbora baze i od skalarnog proizvoda. U standardnoj bazi i sa standardnim skalarnim proizvodom
on je sliqan zapisu diferencijala iz (40).7 Meutim, ova dva objekta
se razlikuju: diferencijal je kanonski definisan u proizvo nom
normiranom prostoru, dok je za gradijent potreban skalarni proizvod
i kompletnost.
Ako je K = R, iz Koxi{Xvarcove nejednakosti sledi da za izvod
u pravcu vektora u taqki a vai
D f (a) = Df (a)() = h, f (a)i kk kf (a)k.
pri qemu jednakost vai ako i samo ako je kolinearno sa f (a)

(uporediti sa Zadatkom (22)).
(42) Tangenta na krivu u ravni. Neka je C kriva zadata jednaqinom
f (x, y) = 0, gde je funkcija f : R R R diferencijabilna, i
neka je u taqki (x , y ) C f (x , y ) 6= 0 (taqke u kojima je gradijent jednak nuli nazivaju se singularnim taqkama krive f (x, y) = 0).
Tada je tangenta na C u taqki (x , y ) data jednaqinom
0
f
f
(x0 , y0 )(x x0 ) +
(x0 , y0 )(y y0 ) = 0.
x
y
: I RR
C (t0 ) = (x0 , y0 )
f ((t)) 0

d
d
f ((t)) = f ((t0 ))
(t0 ).
dt
dt
Zaista, ako je
parametrizacija krive ,
,
tada je
, pa je, po pravilu za izvod sloene funkcije,
Odatle vidimo da je vektor

t=t0
f (x0 , y0 ) =

f
f
(x0 , y0 ),
(x0 , y0 )
x
x
ortogonalan na tangentni vektor (t ), odakle sledi traena jednaqina tangente.

(43) Zadatak: Neka je kriva C u R zadata kao presek dve povrxi
f (x, y, z) = 0 i g(x, y, z) = 0,
i neka je (x , y , z ) C taqka u kojoj je
f (x , y , z ) 6= 0 i g(x , y , z ) 6= 0.
Dokazati da je tangenta na krivu C u toj taqki kolinearna sa vektorom f (x , y , z ) g(x , y , z ), gde je vektorski proizvod u R .
d
dt
7,,Kanonski" u matematici znaqi ,,bez uvoea dodatne strukture".
157
Skicirati krivu preseka povrxi z = 4x + 9y , 6x + 3y + 2z = 5 i

nai parametarsku jednaqinu ene tangente u taqki (2, 1, 5).
(44) Homogena preslikavaa. Preslikavae f : X Y vektorskih prostora nad po em skalara K je homogeno ako je
f (x) = f (x) za sve K.
Ako su X i Y normirani prostori, a f homogeno preslikavae koje je
diferencijabilno u nuli, onda je f linearno. Zaista, iz homogenosti
sledi f (0) = 0 i f (t) = tf () za t K, pa je
2
f (t) f (0)
= f ().
t
f = Df (0) L(X; Y )
Df (0)() = lim
To znaqi da je
.
(45) Pozitivno homogene funkcije i Ojlerova teorema. Uopxtee (44)
su preslikavaa koja su homogena stepena k, za neki pozitivan broj
k . To su preslikavaa za koja je
f (x) = f (x) za sve K.
Na primer, k{linearna preslikavaa X X Y su homogena
stepena k. Polinom
t0
p(x, y, z) = x7 + 3x4 yz 2 + 27y 2 z 5
je homogen stepena 7.
Zadatak: Neka je preslikavae f : X Y diferencijabilno i
homogeno stepena k. Dokazati da je za svako h X izvod u pravcu
D f : X Y homogeno preslikavae stepena k 1.
Ako je po e skalara K = R, uopxtee homogenosti je pozitivna
homogenost, koji se dobija zahtevom da jednakost f (x) = f (x) vai
za sve > 0. Za pozitivno homogene funkcije vai Ojlerova teorema: Diferencijabilna funkcija f : X R na realnom normiranom prostoru X je pozitivno homogena stepena k ako i samo ako
je
Df (x)(x) = kf (x).
Dokaz: () Neka je x X i neka je : [0, +[ R funkcija
definisana sa
() = f (x) f (x).
Ako je f pozitivno homogena stepena k, onda je 0, pa je () 0.
Po pravilu diferenciraa sloene funkcije odatle sledi
h
Df (x)(x) = kf (x).
() Neka je Df (x)(x) = kf (x). Neka je x X i : [0, +[ R

funkcija definisana sa
() = f (x) k f (x).
Diferenciraem ove funkcije i primenom pravila o izvodu sloene

funkcije dobijamo da zadovo ava linearnu diferencijalnu jednaqinu
k
() () = 0, (1) = 0 za > 0.
158
2. DIFERENCIRA E
Na osnovu opxte formule za rexee ove jednaqine koju smo izveli u

Glavi 1 (videti (239) na str. 82), sledi da je 0. Time je dokaz
zavrxen.
Operator
f (x) 7 Df (x)(x)
na prostoru funkcija f : X R naziva se Ojlerovim operatorom.
Ojlerova teorema, drugim reqima, ustanov ava da su pozitivno homogene funkcije stepena k sopstveni vektori Ojlerovog operatora koji
odgovaraju sopstvenoj vrednosti k.
Zadatak: Neka su p(x, y) i q(x, y) homogene funkcije istog stepena homogenosti. Dokazati da se homogena diferencijalna jednaqina
p(x, y)
dy
+ q(x, y) = 0
dx
smenom y = vx svodi na jednaqinu

dv
q(1,v)
p(1,v)
=
+v
dx
x
u kojoj leva strana zavisi samo od v a desna samo od x, pa moe eksplicitno da se rexi integracijom obe strane.
Zadatak: Skicirati krivu y = x + x , i dokazati da je (0, 0)
ena singularna taqka. Dokazati da se smenom y = vx ova kriva
prevodi u krivu v = x + 1 koja nema singularnih taqaka.
U oba prethodna zadatka, smena promen ive y = vx koja je pojednostavila problem moe da se shvati kao uvoee novih koordinata
x = u, y = uv . Preslikavae
2
: (u, v) 7 (u, uv).
preslikava celu pravu u = 0 (v{osu) u taqku (0, 0), a na komplementu

je bijekcija. Posmatrajmo preslikavae
: R2 \ {(0, 0)} RP 1
koje svakoj taqki pridruuje pravu y = vx koja tu taqku spaja sa

koordinatnim poqetkom (podsetimo se da smo projektivne prostore
RP definisali u Glavi 1; videti (127) na str. 45). Grafik
n
() (R2 \ {(0, 0)}) RP 1
moemo da shvatimo i kao podskup u R RP . Ako oznaqimo sa

egovo zatvoree u topologiji proizvoda R RP , onda je
2
= () {0} RP 1 .
Zadatak: Dokazati da je homeomorfno Mebijusovoj traci.
Projekcija
:R
povrxi na prvu koordinatu naziva se sigma procesom (u literaturi na engleskom jeziku qexi je termin blow up) i predstav a
jedan od metoda razrexavaa singulariteta krivih u Algebarskoj
geometriji. Jedna primena sigma procesa ne mora uvek da razrexi
singularitet, ali je poznato da svaki singularitet algebarske krive
2
159
u ravni (tj. krive koja je skup nula polinoma dve promen ive) moe
da se razrexi konaqnom kompozicijom sigma procesa.
Zadatak: Razrexiti singularitet krive x = y .
(46) Izvodi vixeg reda. Videli smo da je izvod preslikavaa f : V Y ,
koje je diferencijabilno na otvorenom
podskupu normiranog vektorskog prostora X , preslikavae8
2
Df : V L(X; Y ).
U Glavi 1 smo videli da je i L(X; Y ) normirani vektorski prostor, pa ima smisla govoriti i o izvodu preslikavaa Df (ukoliko
on postoji). Izvod tog preslikavaa je, po definiciji, drugi izvod
preslikavaa f ; preslikavae koje ima drugi izvod naziva se dvaput
diferencijabilnim preslikavaem, a egov drugi izvod je preslikavae
D f : V L(X; L(X; Y )).
U Glavi 1 je pokazano da postoji identifikacija
2
L(X; L(X; Y ))
= L(X, X; Y ),
gde je prostor na desnoj strani prostor bilinearnih preslikavaa

X X Y (videti (135) na str. 49), pa drugi izvod moe da se shvati i kao preslikavae skupa V u skup bilinearnih preslikavaa iz
X X u Y.
Induktivno se definixe n{ti izvod kao preslikavae
Dn f = DDn1 f : V L(X, , X; Y )
skupa V u skup n{linearnih preslikavaa prostora X X u Y

(kada ono postoji). Preslikavaa koja imaju n{ti izvod nazivamo n
puta diferencijabilnim.
Primetimo da iz postojaa n{tog izvoda D f (a) u taqki a implicitno (ili , po definiciji") sledi da (n1) izvod D f postoji
u nekoj okolini taqke a, poxto smo izvod definisali za funkcije
definisane na otvorenom skupu.
Preslikavae f : V Y je preslikavae klase C ako je n puta
diferencijabilno i ako je
n
n1
Dn f : V L(X, , X; Y )
neprekidno preslikavae. Skup preslikavaa klase C na skupu V

oznaqavamo sa C (V ), ovaj skup\je vektorski prostor. Prostor
n
C (V ) :=
C n (V )
nN
nazivamo prostorom beskonaqno diferencijabilnih funkcija.9
8Setimo se da ovo ne vai u sluqaju da f posmatramo kao preslikavae afinih prostora

(videti str. 141), xto stvara nevo e u definiciji drugog izvoda u afinim prostorima.
Sliqnu situaciju emo imati i kod izvoda na mnogostrukostima.
9U Kompleksnoj analizi se dokazuje da je, u sluqaju kad je po e skalara K = C, svako
C{diferencijabilno preslikavae (videti (13)) klase C . Kada govorimo o tome da je neko
preslikavae klase C k , imaemo na umu da je taj uslov uvek ispuen u sluqaju kompleksno
diferencijabilnih (tj. holomorfnih) funkcija.
160
2. DIFERENCIRA E
Zadatak: Neka je f : R Z C neprekidna funkcija i

F (x) =
1
(n 1)!
(x t)n1 f (t) dt.
Dokazati da je D F (x) = f (x) (videti (39)).

(47) Neka je preslikavae f dva puta diferencijabilno u taqki a. Tada
je
D f (a) L(X; L(X; Y )),
pa je, za vektor h X , D f (a)(h ) L(X; Y ). Za vektor h X je
0
D f (a)(h1 , h2 ) = (D f (a)(h1 ))(h2 ) Y,
pri qemu je, kao xto je objaxeno u (46), na levoj strani jednakosti
drugi izvod shvaen kao bilinearno preslikavae, tj. element prostora L(X, X; Y ) izomorfnog prostoru L(X; L(X; Y )).
Iz diferencijabilnosti preslikavaa Df i osobina izvoda u
pravcu vektora (17) primeenih na preslikavae Df sledi
D2 f (a)(h1 ) = Dh1 (Df )(a).
Obe strane ove jednakosti su linearna preslikavaa na X ; izraqunavaem vrednosti u taqki h X dobijamo
2
D f (a)(h1 , h2 ) = (Dh1 (Df )(a))(h2 ).
Poxto je
L : L(X; Y ) Y, S 7 S(h )
linearno preslikavae, primenom (25) na S = Df (a) izraz na desnoj
strani poslede jednakosti moemo da napixemo kao
2
Poxto je D
(Dh1 (Df )(a))(h2 ) = Dh1 (Df (a)(h2 )).
h1 (Df (a)(h2 ))
= Dh1 Dh2 f (a)
, ovime smo dokazali formulu
D f (a)(h1 , h2 ) = Dh1 Dh2 f (a).
Iz e se indukcijom lako izvodi
Dn f (a)(h1 , h2 , . . . , hn ) = Dh1 Dh2 Dhn f (a).
(48) Simetriqnost izvoda vixeg reda. Neka je V X otvoren podskup

normiranog prostora X , a V i Y normirani prostor. Ako preslikavae f : V Y ima n{ti izvod D f (a) u taqki a V , onda je
D f (a) simetriqno n{linearno preslikavae.
Dokaz: Da D f (a) moemo da shvatimo kao n{linearno preslikavae smo videli ranije (46), pa ostaje samo da dokaemo da je ono
simetriqno. Dovo no je da dokaemo tvree za n = 2; opxti sluqaj
se izvodi indukcijom.
Neka je preslikavae f dva puta diferencijabilno u taqki a.
Neka su h , h X proizvo ni vektori. Posmatrajmo pomonu funkciju realne promen ive t [0, 1]
n
g(t) = f (a + th1 + h2 ) f (a + th1 ).
Poxto je skup V otvoren, ova funkcija je definisana za h , h

B]0; /2[, gde je > 0 dovo no malo, tako da je lopta B]a; [ sadrana
u V.
1
161
Iz (26) sledi
kg(1) g(0) g 0 (0)kY sup kg 0 (t) g 0 (0)kY .
Neka je > 0. Po pretpostavci, f je dvaput diferencijabilno,

pa postoji < , tako da za h , h B]0; /2[ vai
0t1
kDf (a + th1 + h2 ) Df (a) D f (a)(th1 + h2 )kL(X;Y ) (kh1 kX + kh2 kX ),

kDf (a + th1 ) Df (a) D2 f (a)(th1 )kL(X;Y ) kh1 kX .
Poxto je
g (t) = (Df (a + th + h ) Df (a + th ))(h ),
izraz g (t) g (0) je jednak
[(Df (a + th + h ) Df (a)) (Df (a + th ) Df (a))](h ),
pa iz prethodne nejednakosti, uz primenu nejednakosti trougla, sledi
kg (t) (D f (a)(h ))(h )k kh k (kh k + kh k ),
a odatle
kg(1) g(0) (D f (a)(h ))(h )k 3kh k (kh k + kh k ).
Meutim, iz definicije funkcije g sledi da je izraz g(1) g(0)
simetriqan u odnosu na h i h , pa posleda nejednakost vai i ako
vektorima h i h zamenimo mesta. Iz te dve nejednakosti dobijamo,
uz pomo nejednakosti trougla,
k(D f (a)(h ))(h ) (D f (a)(h ))(h )k 9(kh k + kh k ) .
Ovu nejednakost smo dokazali uz pretpostavku h , h B]0; /2[; ali
obe strane nejednakosti su homogene po h i h , pa ona vai za sve
h , h X . Poxto je > 0 proizvo no, odatle sledi da je desna
strana jednaka nuli, xto je i trebalo dokazati.
(49) Zadatak: Dokazati da je svako neprekidno bilinearno preslikavae
L : X X Y klase C i izraqunati D L za sve n N.
(50) Neka je preslikavae f : V Y definisano na otvorenom podskupu
V X X . Iz (29) i indukcije sledi da ako su u taqki a V
za sve k n svi parcijalni izvodi
D D D f,
{i , . . . , i } {1, , r}
neprekidni u taqki a, onda je f klase C u toj taqki. Zajedno sa (48)
ovo daje dovo an uslov komutativnosti parcijalnih izvoda: ako su
svi parcijalni izvodi n{tog reda neprekidni u taqki a, onda oni
komutiraju, tj. onda je
0
1 X
1 X
1 X
2 X
1 X
1 X
2 X
2 X
i1
i2
ik
Di1 Di2 Din f (a) = D(ij ) D(i2 ) D(in ) f
za svaku permutaciju skupa {i , . . . , i }.

Komutativnost se moe obezbediti i pod slabijim pretpostavkama; formuliximo to tvree za r = n = 2 (poxto je grupa permutacija generisana grupom transpozicija, ovo ograniqee ne umauje opxtost): Ako su parcijalni izvodi D D f i D D f neprekidni
u taqki a = (a , a ), onda je D D f (a) = D D f (a). Primetimo da
ovo tvree ne uk uquje neprekidnost ostalih parcijalnih izvoda,
ve samo onih za koje se tvrdi da komutiraju. Dokaz ovog tvrea je
1
162
2. DIFERENCIRA E
sliqan dokazu (48): sledi iz primene Teoreme o sredoj vrednosti na

pomonu funkciju
(t) = f (a1 + th1 , a2 + h2 ) f (a1 + th1 , a2 ),
a zatim na
F (h1 , h2 ) = (1) (0).
(a) Dokazati da ne postoji funkcija f : R R qiji

je diferencijal df (x, y) = (x + y )dx 2xydy.
(b) Nai funkciju f : R R qiji je diferencijal df (x, y) =
(x + y )dx + 2xydy .
(v) Da li postoji funkcija f : R R qiji je diferencijal
df (x, y) = (log y + 2x + ye )dx + (xy + e )dy ?
Zadatak: Funkcija f : R R definisana je sa
(
Zadatak:
f (x, y) =
xy xx2 y
+y 2 ,
0,
(x, y) 6= (0, 0)
(x, y) = (0, 0).
Dokazati da su f , i neprekidne funkcije. Dokazati da su

funkcije i definisane na celoj ravni R i neprekidne na
R \ {(0, 0)}. Dokazati da je
f
x
2f
yx
2f
xy
f
y
2f
2f
(0, 0) 6=
(0, 0).
xy
yx
Zadatak: Dokazati da funkcija f : R2 R, definisana sa

(
f (x, y) =
y
x
x
2
y2
e
0,
xy =
6 0
xy = 0,
ima sve parcijalne izvode n{tog reda za proizvo no n, koji ne zavise

od poretka diferenciraa, ali da je f prekidna u (0, 0).
(51) Ako su x , . . . , x Dekartove koordinate u R , operator
1
:=
2
2
+ +
2
x1
x2n
naziva se Laplasovim operatorom ili laplasijanom, a jednaqina

u = 0 Laplasovom jednaqinom po funkciji u. Funkcije koje zadovo avaju Laplasovu jednaqinu nazivaju se harmonijskim funkcijama.
Zadatak: (a) Dokazati da je funkcija
p
u : R2 \ {(0, 0)} R,
u(x, y) = log
harmonijska.
(b) Dokazati da je funkcija
u : R3 \ {(0, 0, 0)} R,
u(x, y, z) = p
x2 + y 2
1
x2
+ y2 + z2
harmonijska.
(v) Dokazati da je svakapharmonijska funkcija u : R \{(0, 0, 0)}
R koja zavisi samo od = x + y + z oblika u() = a + b .
3

163
(52) Zadatak: Neka je D C = R2 otvorena okolina taqke 0 = (x0, y0) i
neka je
f : D C, f (x, y) = u(x, y) + iv(x, y)
funkcija klase C .
(a) Dokazati da f zadovo ava Koxi{Rimanov uslov (videti (13))
ako i samo ako je
1
u
v
=
,
x
y
u
v
=
y
x
Ove jednaqine se nazivaju Koxi{Rimanovim jednaqinama.

(b) Neka f zadovo ava Koxi{Rimanov uslov. Dokazati implikaciju
det [Df ( )] Df ( ) = 0.
Ako10je pri tome f klase C , dokazati da su funkcije u i v harmonijske .
(53) Hesijan. Neka je f : K K dvaput diferencijabilno preslikavae.
Tada bilinearna forma drugog izvoda u taqki a moe da se predstavi
matricom

0
2
[D2 f (a)] =
2f
(a)
xi xj
koja se naziva Hesijanom funkcije f .

Zadatak: Neka je f : R R dva puta diferencijabilna i
pozitivno homogena funkcija stepena homogenosti 1 (videti (45)).
Dokazati da je en Hesijan [D f (x)] singularna matrica za svako
xR .
(54) Sledee tvree moe da se smatra glatkom verzijom Urisonove leme (64) na str. 27 za euklidske prostore: Neka je F R zatvoren i
K R kompaktan skup, i neka je F K = . Tada postoji funkcija
f : R R klase C takva da je
f (R ) = [0, 1], f 1 na K, f 0 na F.
Dokaz: U (266) na str.( 97 smo videli da je funkcija
0 za t 0
(t) =
e
za t > 0
klase C . Odatle sledi da je funkcija
i,j{1,...,n}
1/t
h : Rn R,
h(x) =
(2 kxk2 )
(2 kxk2 ) + (kxk2 2 /4)
klase C (imenilac je uvek razliqit od nule). Lako se vidi da je

h(x) 1 na B[0; /2], h(x) 0 na R \ B]0; [.
Iz kompaktnosti skupa K sledi da postoji konaqna familija
lopti B]a ; [, . . . , B]a ; [, takva da je
k
[
j=1
B]aj ; /2[
k
[
B]aj ; [ Rn \ F.
j=1
10Moe da se dokae i da je pretpostavka da je f klase C
suvixna (videti (14)).
164
2. DIFERENCIRA E
Neka je g (x) = h(x a ). Tada funkcija

j
f (x) = 1
k
Y
(1 gj )
zadovo ava uslove teoreme.

Zadatak: Neka je U R otvoren skup, f : U R funkcija
klase C i a U . Dokazati da postoji otvorena okolina V 3 a
takva da je V U i funkcija F : R R klase C takva da je
F (x) = f (x) za x V i F (x) = 0 za x
/ U.
(55) Primetimo da iz Teoreme jedinstvenosti (276) na str. 103 sledi da
tvree (54) nema analogiju u klasi analitiqkih funkcija, a samim
tim, zbog napomene u (14), ni u klasi kompleksno diferencijabilnih.
(56) Tejlorova formula. Neka je f : V Y preslikavae otvorenog
skupa V X normiranog prostora X u normirani prostor Y koje je
n puta diferencijabilno u taqki x V (implicitno, to znaqi da je
ono i (n 1) puta diferencijabilno u nekoj okolini te taqke). Tada
je
1
f (x + h) = f (x) + Df (x)h + . . . + D f (x)h + o(khk ) kad h 0,
n!
gde je D f (x)h := D f (x)(h, . . . , h) vrednost k{linearnog preslikavaa D f (x) u (h, . . . , h) X .
Dokaz: za n = 1 tvree je definicija prvog izvoda. Pretpostavimo da tvree vai za n 1. Tada iz Teoreme o sredoj
vrednosti primeene na funkciju
j=1
n
n
X
X 3 k 7 f (x + k) (f (x) + Df (x)k + . . . +
na segmentu [0, h] sledi
1 n
D f (x)k n )
n!
1
kf (x + h) (f (x) + Df (x)h + . . . + n!
Dn f (x)hn )kY
2
sup01 kDf (x + h) (Df (x) + D f (x)(h) + +
1
+ (n1)!
Dn f (x)(h)n1 )kL(X;Y ) khkX
(ovde smo koristili pravilo diferenciraa vixelinearnog preslikavaa, videti (9)). Dokaz sledi iz induktivne hipoteze primeene na Df .
(57) Neka je u (56) X = K . Tada Tejlorova formula moe da se napixe u
vidu
X 1
D f (x)h + o(khk ) kad h 0,
f (x + h) =
!
gde je = ( , . . . , ), N {0} (ovakvo se naziva multiindeksom), h = (h , . . . , h ) K i
p
n
X
||n
! :=
p
Y
k=1
k !,
|| :=
p
X
k=1
k ,
h :=
p
Y
k=1
k
h
k ,
D f := D11 . . . Dpp f.
165
Ako je Y = K onda je, uz uobiqajenu oznaku za parcijalne izvode

skalarne funkcije,
D f =
|| f
p .
1
x
1 . . . xp
(58) Zadatak: Razviti funkcije
i g(x, y) = 1 x 1 y + xy
u Tejlorov polinom stepena 3 u taqki (0, 0).
(59) Lokalne ekstremne vrednosti funkcija. Neka je V X otvoren
podskup normiranog prostora X i f : V R realna funkcija na V
koja je n puta diferencijabilna u taqki a V . Neka je
Df (a) = 0, . . . , D
f (a) = 0 i D f (a) 6= 0.
Tada vae sledea tvrea:
(a) Ako je a taqka lokalnog ekstremuma funkcije f , onda je n paran
broj, a n{linearna forma D11 f (a) je pozitivno semidefinitna
(tj. D f (a)(h ) 0 za sve h X ) ako je a taqka lokalnog
minimuma, a negativno semidefinitna (tj. D f (a)(h ) 0 za
sve h X ) ako je a taqka lokalnog maksimuma.
(b) Ako je za neko > 0
f (x, y) = log (1 + x + y)
n1
Dn f (a)hn ,
na jediniqnoj sferi khk = 1, onda je a taqka lokalnog minimuma. Ako je za neko > 0
X
Dn f (a)hn ,
onda je a taqka lokalnog maksimuma.

Dokaz: Iz Tejlorove formule i pretpostavke o prvih n izvoda
funkcije f u taqki a sledi
1 n
D f (a)hn + (h) khknX
n!
:XR
(h) 0
h0
n
f
h0 X
f (a + h) f (a) =
za neku funkciju
takvu da
kad .
Po pretpostavci o {tom izvodu funkcije , za neko
D f (a)h 6= 0, pa je

n
n
0
f (a + th0 ) f (a) =
1 n
D f (a)hn0 + (th0 ) kh0 knX
n!
je
tn .
Poxto (th ) 0 kad t 0, za malo > 0 izraz u zagradi ima isti

znak za sve t ] , [, pa znak celog izraza zavisi samo od znaka t .
Ako je a taqka lokalnog ekstremuma, onda se znak izraza na desnoj
strani ne mea sa promenom znaka t, a to je mogue samo ako je t
paran broj. Sem toga, za svako h za koje je D f (a)h 6= 0 znak izraza
na desnoj strani je jednak znaku t D f (a)h , xto znaqi da je i znak
forme D f (a)h stalan. Time je dokazano (a).
0
n
0
n
0
11Dovo no je rei ,,za sve h na jediniqnoj sferi khkX = 1", jer je Dnf (a) vixelinearno,
pa time i homogeno preslikavae.
166
2. DIFERENCIRA E
Ako je ispuen prvi uslov iz (b), iz Tejlorove formule sledi

f (a + h) f (a)
1
+ (h) khknX .
n!
Poxto (h) 0 kad h 0, izraz na desnoj (a time i na levoj) strani

je pozitivan za sve h u dovo no maloj okolini nule. Time je dokazano
da iz prvog uslova u (b) sledi da je a taqka minimuma. Sliqno se
dokazuje da iz drugog sledi da je a taqka maksimuma.
(60) Ako je X prostor konaqne dimenzije, onda je, kao xto smo videli u
Glavi 1, jediniqna sfera khk = 1 kompaktan skup. U tom sluqaju, ako
je f funkcija koja zadovo ava uslove (59), onda neprekidna funkcija
h 7 Dn f (a)hn
na jediniqnoj sferi dostie maksimum i minimum. Ako su ove dve

vrednosti suprotnog znaka, iz (59) sledi da a nije taqka lokalnog
ekstremuma funkcije f . Ako su ove vrednosti istog znaka, onda,
opet iz (59), sledi da je a taqka lokalnog ekstremuma, poxto je, zbog
Df (a) 6= 0 i kompaktnosti sfere u tom sluqaju uslov (b) ispuen.
(61) Ako je u (59) X = R onda je D f (a)h mnoee realnih brojeva
f (a) i h . Ovo n{linearno preslikavae po h je za parno n uvek
semidefinitno kad je f (a) 6= 0, tako da se uslov (a) u (59) u tom
sluqaju svodi samo na parnost broja n. U sluqaju funkcija vixe
promen ivih, mogue je da i za parno n taqka a ne bude taqka lokalnog
ekstremuma, jer bilinearna forma u vixedimenzionom sluqaju moe
da bude indefinitna (tj. da ne bude ni pozitivno ni negativno
semidefinitna).
(62) Zadatak: Neka je f (x, y) = (yx )(y2x ) za (x, y) R . Dokazati da
restrikcija funkcije f na svaku pravu kroz koordinatni poqetak ima
strogi minimum u koordinatnom poqetku, a da koordinatni poqetak
nije taqka lokalnog ekstremuma funkcije f .
(63) Zadatak: Dokazati da funkcije f (x, y) = x y i g(x, y) = x 3xy
nemaju lokalne ekstremume.
(64) Zadatak: Nai maksimum funkcije f (x, y) = xye
u prvom
kvadrantu.
(65) Zadatak: Nai najvixu i najniu taqku na povrxi x + xy + 3x +
2y + z + 5 = 0 (z {osa je vertikalna).
(66) Zadatak: Skicirati krivu x + 3y + 2xy = 9 u R . Koja taqka ove
krive je najblia koordinatnom poqetku? Koja taqka ove krive je
najuda enija od koordinatnog poqetka?
(67) Ojler{Lagraneve jednaqine. Neka je X normirani vektorski prostor, L : X X R R preslikavae klase C i C ([0, 1]; x , x )
prostor glatkih (klase C ) krivih : [0, 1] X krivih koje spajaju
taqke x , x X , tj. takvih da je (i) = x za i {0, 1}. Posmatrajmo
funkciju
Z
n
(n)
(n)
2x3y
1
X
1
S : CX
([0, 1]; x0 , x1 ) R,
L((t), 0 (t), t) dt.
S() =
Pretpostavimo da je C ([0, 1]; x , x ) taqka lokalnog ekstremuma

funkcije S. Tada, na osnovu (59), za svaku glatku familiju krivih
0
1
X
167
(tj. za svaku glatku krivu

) vai
1
(t) < <
CX
([0, 1]; x0 , x1 )
1
(, ) CX ([0, 1]; x0 , x1 )
0 =

dS( )
=0
d
) takvu da je12
Sliqno kao u (39) izvod na desnoj strani se izraqunava diferenciraem pod znakom integrala, uz primenu pravila za izvod sloenog
preslikavaa:

Z
=0
dS( )
=
d
Neka je
D1 L( (t), 0 (t), t)
(t)
0 (t)
+ D2 L( (t), 0 (t), t)
dt.
(t)
.
h(0) = h(1) = 0
h(t) =
Iz (i) x sledi
, pa primenom parcijalne integracije
na
drugi
sabirak
dobijamo

Z
dS( )
=
d =0
D1 L((t), 0 (t), t)
d
D2 L((t), 0 (t), t) h(t) dt,
dt
gde oznaqava totalni izvod po t (ne samo po treoj promen ivoj u

). Ovaj izraz je jednak nuli za svaku varijaciju krive (i iz e
izvedenu funkciju h), pa je
0
d
dt
D1 L((t), 0 (t), t)
d
D2 L((t), 0 (t), t) = 0
dt
Ovo su tzv. Ojler{Lagraneve jednaqine varijacionog raquna.

(68) Prava kao najkrae rastojae. Neka je kriva u ravni R R; pretpostavimo, radi jednostavnosti, da je ona zadata kao grafik funkcije
y = f (x).
ena duinaZje jednaka
1
l() =
1 + (f 0 (t))2 dt.
Primenom Ojler{Lagranevih jednaqina na funkciju duine l dobijamo

!
0
d
dt
f 0 (t)
1 + (f 0 (t))2
= 0,
odakle sledi da je izraz u zagradi konstantan. Poxto funkcija s 7

s(1 + s )
nije konstantna ni na jednom intervalu, sledi da je
f const, tj. da je prava.
(69) Zadatak: Za koju funkciju f : [0, 1] R je povrxina obrtne povrxi
dobijene rotacijom krive y = f (x) oko x{ose najmaa meu povrxinama obrtnih povrxi sa fiksiranim polupreqnicima r , r popreqnih preseka sa ravnima x = 0 i x = 1?
2 1/2
12Ova familija krivih naziva se varijacijom krive u prostoru C
1
X ([0, 1]; x0 , x1 );
metod o kome je ovde req spada u oblast varijacionog raquna. Ovde primeujemo (59) na
preslikavae 7 S( ) za svaku glatku familiju . To preslikavae je realna funkcija
realne promen ive, koja se faktorixe kroz prostor CX1 ([0, 1]; x0 , x1 ) kao kompozicija dva
preslikavaa. Prostor CX1 ([0, 1]; x0 , x1 ) nije normirani prostor, ali ipak na ovom mestu
moemo da komutiramo izvod i integral; vixe deta a o toj operaciji rei emo u Glavi 4.
168
2. DIFERENCIRA E
(70) Neka je f : R R R funkcija klase C . Pitae da li jednaqina

1
f (x, y) = 0
ima jedinstveno rexee po y je ekvivalentno pitau da li postoji

funkcija : R R takva da je kriva C = {(x, y) | f (x, y) = 0} en
grafik, odnosno takva vai
f (x, y) = 0 y = (x).
Znamo da takva funkcija ne postoji ako kriva C seqe neku vertikalnu

pravu dva ili vixe puta.
Pretpostavimo da tangenta na krivu C u taqki (x , y ) C nije
vertikalna. U (42) smo videli da je jednaqina tangente u toj taqki
0
f
f
(x0 , y0 )(x x0 ) +
(x0 , y0 )(y y0 ) = 0,
x
y
pa uslov da ova tangenta nije vertikalna moemo da zapixemo kao

f
(x0 , y0 ) 6= 0.
y
Poxto je tangenta najbo a linearna aproksimacija u okolini taqke

dodira, moemo da oqekujemo da postoji dovo no mali kvadrat oko
taqke (x , y ) takav da je deo krive koji se u emu nalazi grafik neke
funkcije y = (x).
Formulisano algebarski, ako par (x , y ) zadovo ava jednaqinu
f (x, y) = 0, moemo da oqekujemo da ta jednaqina ima jedinstveno
rexee po y u nekom kvadratu oko (x , y ) ukoliko linearna jednaqina
0
f
f
(x0 , y0 )(x x0 ) +
(x0 , y0 )(y y0 ) = 0
x
y
y
ima rexee po .
Na taj naqin, ako problem rexavaa jednaqine f (x, y) = 0 lokalizujemo (tj. ograniqimo na mali kvadrat, ili okolinu, oko taqke
(x , y )), onda moemo da oqekujemo da moemo i da ga linearizujemo.
Na primer, ako je f (x, y) = x + y 1, onda je kriva C krug
S , a ega moemo da predstavimo kao grafik funkcije y = (x) u
okolini bilo koje taqke sem (1, 0), jer je u svim ostalim taqkama
0
f
(x, y) = 2y 6= 0.
y
Sliqno, u okolini taqke (x , y ) u kojoj je

0
f
(x0 , y0 ) 6= 0
x
moemo da oqekujemo da je kriva grafik funkcije x = (y). Taqke

krive f (x, y) = 0 u kojima je bar jedan parcijalni izvod funkcije f
razliqit od nule nazivamo regularnim taqkama; u (42) smo ve rekli
da taqke u kojima su oba parcijalna izvoda jednaka nuli nazivamo
singularnim taqkama. Kriva je regularna ako su sve ene taqke
regularne (videti (140) na str. 51 i (141) na str. 52).
Ova, donekle neformalna, razmatraa emo sada da izloimo
preciznije i opxtije.
169
(71) Teorema o implicitnoj funkciji. Neka su (X, k k ), (Y, k k ),

(Z, k k ) normirani vektorski prostori, pri qemu je Y Banahov.
Neka je
Q = {(x, y) X Y | kx x k < , ky y k < }
okolina taqke (x , y ) X Y . Pretpostavimo
da je
1 preslikavae f : Q Z neprekidno13 u taqki (x , y ) i
f (x , y ) = 0;
2 postoji parcijalni izvod D f : Q L(Y ; Z) i neprekidan je u
taqki (x , y );
3 D f (x , y ) ima inverz14 (D f (x , y )) L(Z; Y )
Tada postoje okolina U X taqke x i okolina V Y taqke y takve
da je U V Q i preslikavae : U V takvo da je
(a) y = (x );
(b) neprekidno u taqki x ;
(v) f (x, y) = 0 y = (x) za (x, y) U V .
Ako je pri tome, uz uslove 1-3 ispuen i uslov
funkcija f i D f su, osim u taqki (x , y ) neprekidni i u nekoj
okolini te taqke,
onda je i funkcija neprekidna u nekoj okolini taqke x u X .
Ako je uz uslove 1-3 ispuen i uslov
u nekoj okolini taqke (x , y ) postoji parcijalni izvod D f i
neprekidan je u taqki (x , y ),
onda je funkcija diferencijabilna u taqki x i en izvod je
(x ) = (D f (x , y )) D f (x , y ).
Ako je uz to f funkcija klase C u nekoj okolini taqke (x , y ), onda
je i funkcija klase C u nekoj okolini taqke x .
Dokaz: Po pretpostavci je D f (x , y ) linearni homeomorfizam
prostora Y i Z , pa je jednaqina f (x, y) = 0 ekvivalentna jednaqini
X
0 X
0 Y
y = y (D2 f (x0 , y0 ))1 (f (x, y)).
Ako desnu stranu oznaqimo sa g(x, y), tj.
g(x, y) := y (D2 f (x0 , y0 ))1 (f (x, y))
onda je rexavae jednaqine f (x, y) = 0 ekvivalentno traeu fiksne

taqke preslikavaa y 7 g(x, y) (fiksna taqka ovog preslikavaa,
naravno, kao i rexee jednaqine f (x, y) = 0, zavisi od x). Ovaj
problem emo da reximo primenom Banahove teoreme o fiksnoj taqki
(videti str. 24).
Preslikavae g moe da se napixe kao kompozicija
g = Id L f,
gde je Id : Y Y identiqko preslikavae, : X Y Y projekcija i L = (D f (x , y )) : Z Y . Ova tri preslikavaa su
Y
13Za normu na proizvodu X Y uzimamo bilo koju od (topoloxki ekvivalentnih) normi

u Glavi 1.
14, Ovaj uslovdefinisanih
uopxtava uslov (x, y) 6= 0 iz (70). Specijalno, iz ega sledi Y
= Z (Y
k kp 1 p
f
y
i Z su izomorfni kao topoloxki i kao vektorski prostori).
170
2. DIFERENCIRA E
neprekidna linearna preslikavaa (pa su jednaka svom izvodu). Odatle sledi da je parcijalni izvod preslikavaa g po drugoj promen ivoj
D2 g(x, y) = (D2 f (x0 , y0 ))1 (D2 f (x0 , y0 ) D2 f (x, y)),
odakle dobijamo nejednakost
kD2 g(x, y)kL(Y ) k(D2 f (x0 , y0 ))1 kL(Z;Y ) kD2 f (x0 , y0 ) D2 f (x, y)kL(Y ;Z)
Poxto je, po pretpostavci, preslikavae D f : Q L(Y ; Z) neprekidno u taqki (x , y ), postoji okolina B ]x ; [B ]y ; [ na kojoj
je
1
2
kD2 g(x, y)kL(Y ) <
Odatle, na osnovu Teoreme o sredoj vrednosti, sledi da je, za svako

x B ]x ; [,
X
kg(x, y1 ) g(x, y2 )kY <
1
ky1 y2 kY
2
za y , y B]y ; [. Time smo dokazali da je, za fiksirano x, y 7

g(x, y) kontrakcija na B]y ; [. Da bi smo mogli da primenimo Banahovu teoremu o fiksnoj taqki, ostaje jox da pa ivije prouqimo
domen i kodomen preslikavaa g i dokaemo da neka egova restrikcija slika kompletan metriqki prostor u sebe.
Neka je proizvo an broj iz intervala ]0, [. Poxto je
1
ky0 g(x, y0 )kY
= k(D2 f (x0 , y0 ))1 (f (x, y0 ))kY

k(D2 f (x0 , y0 ))1 kL(Z;Y ) kf (x, y0 )kZ ,
iz neprekidnosti preslikavaa f u (x , y ) sledi da postoji broj

takav da za x B ]x ; [ vai
0
]0, [
ky0 g(x, y0 )kY <
.
2
Iz ove nejednakosti i iz dokazane qienice da je g kontrakcija na

(sa koeficijentom kontrakcije maim od 1/2) sledi da za
i y B [y ; ] vai
B]y0 ; [
x BX ]x0 , [
ky0 g(x, y)kY
kg(x, y) g(x, y0 )kY + ky0 g(x, y0 )kY

< 21 ky y0 kY + 2 ,
odnosno, da za x B ]x , [ preslikavae y 7 g(x, y) preslikava

loptu B [y ; ] u en podskup B ]y ; [. Poxto je zatvorena lopta
B [y ; ] zatvoren podskup Banahovog prostora Y , ona je kompletan
metriqki prostor, pa iz Banahove teoreme o fiksnoj taqki sledi da
za svako x B ]x , [ postoji jedinstvena fiksna taqka y = (x)
preslikavaa y 7 g(x, y). Ovako konstruisano preslikavae zadovo ava tvrea navedena u teoremi.
Pretpostavimo da je, uz uslove 1-3, ispuen i uslov . Tada
dokaz teoreme moemo da ponovimo uzimajui, umesto taqke (x , y )
proizvo nu taqku (x , y ) u okolini u kojoj je f neprekidna. Primetimo da je invertibilnost linearnog preslikavaa otvoreno svojstvo (videti argument u (286) na str. 109), pa odatle sledi da je
D f invertibilno i u nekoj okolini taqke (x , y ); poxto je tvree
X
171
lokalnog karaktera moemo da pretpostavimo da je (x , y ) u toj okolini. Time su ispueni svi uslovi teoreme sa taqkom (x , y ) umesto
(x , y ), xto nam daje rexee y = (x) neprekidno u x . Ali, zbog
jedinstvenosti, vai = , pa je neprekidno u x .
Ako je uz 1-3 ispuen uslov , iz (29) sledi da je funkcija f
diferencijabilna
u (x , y ). Odatle, koristei f (x, (x)) 0, dobijamo15
1
kD1 f (x0 , (x0 ))(h) + D2 f (x0 , (x0 ))(k)kZ (khkX + kkkY ),
gde je k = (x + h) (x ). Prethodna nejednakost vai za dovo no

malo khk (xto zbog neprekidnosti u x obezbeuje i dovo no malo
kkk ) za koje je (x +h, y +k) unutar okoline u kojoj vae pretpostavke
i dokazani zak uqci teoreme.
Poxto je D f (x , y ) linearni homeomorfizam, odavde sledi
0
k(D2 f (x0 , (x0 )))1 D1 f (x0 , (x0 ))(h) + kkZ

k(D2 f (x0 , (x0 )))1 kL(Z;Y ) (khkX + kkkY ).
Pretpostavimo da je izabrano tako da je
k(D2 f (x0 , (x0 )))1 kL(Z;Y ) 1/2
i uvedemo oznaku a = 2k(D f (x , (x ))) D f (x , (x ))k . Iz

prethodne nejednakosti dobijamo
1
a
kkk khk (khk + kkk ), odnosno kkk (a + 1)khk .
2
2
Odatle sledi da (za dovo no malo khk ) vai
2
L(Z;Y )
kk + (D2 f (x0 , (x0 )))
D1 f (x0 , y0 )(h)kY
(a + 2)k(D2 f (x0 , (x0 )))1 kL(Z;Y ) khk.
Poxto je k = (x
+ h) (x ), posleda nejednakost dokazuje diferencijabilnost16 preslikavaa . Dokaz neprekidne diferencijabilnosti sledi iz neprekidnosti (i neprekidne diferencijabilnosti)
operacija (A, B) 7 A B i A 7 A u prostoru ograniqenih linearnih operatora.
(72) U sluqaju prostora konaqne dimenzije X = K , Y = Z = K , i preslikavaa
f = (f , . . . , f ) : K K K
uslov invertibilnosti linearnog preslikavaa D f (x , y ) svodi se
na uslov inertibilnosti
matrice

0
fi
(x0 , y0 )
yj
.
i,j{1,...,s}
Specijalno, ako je s = 1, taj uslov se svodi na
f
y
, kao u (70).
6= 0
15Radi jednostavnosti i odreenosti, ovde emo na X Y koristiti normu k(x, y)k
:=
; to ne smauje opxtost u odnosu na upotrebu bilo koje norme k kp za 1 p ,

jer se radi o ekvivalentnim normama.
16Sam dokaz diferencijabilnosti je sloeniji od izvoea formule za izvod preslikavaa { kada bismo unapred znali da je preslikavae diferencijabilno, formulu
za egov izvod izveli bismo diferenciraem identiteta f (x, (x)) 0 i primenom pravila
za izvod sloene funkcije.
kxkX + kykY
172
2. DIFERENCIRA E
(73) Zadatak: Neka je funkcija z = z(x, y) implicitno definisana jednaqinom

x+e
+e
= 2.
Izraqunati (0, 0).
(74) Zadatak: Neka je funkcija y = y(x) implicitno zadata jednaqinom
f (x, y) = 0, gde je f funkcija klase C . Nai
.
(75) Zadatak: Dokazati da je u nekoj okolini taqke (0, 1) kriva
x+y
y+z
z
xy
d2 y
dx2
(x2 + y 2 )2 = 3x2 y y 3
grafik neke glatke funkcije y = f (x) i da je ena tangenta u toj

taqki paralelna x{osi.
(76) Zadatak: Dokazati da je u nekoj okolini taqke (1, 2) R sistemom
jednaqina
2
x2 ey1 y2
x1 ey1 +y2 + 2y1 y2 = 1,
y1
= 2x1
1 + y2
definisano jedinstveno preslikavae f = (f , f ) koje taqku (1, 2)

slika u (0, 0) i koje je neprekidno diferencijabilno u toj okolini.
Izraqunati diferencijale df (1, 2) i df (1, 2).
(77) Teorema o inverznoj funkciji. Neka su X i Y Banahovi prostori,
V X otvoren skup i f : V Y preslikavae klase C . Neka je
u taqki17 x V preslikavae Df (x ) : X Y linearni homeomorfizam . Tada postoji otvorena okolina U V taqke x takva da
je restrikcija f : U Y homeomorfizam skupa U na neku otvorenu
okolinu taqke y = f (x ) Y . Pri tome je inverzno preslikavae
f : f (U ) U klase C i vai
1
0
k
D(f 1 (y)) = (Df (x))1 .
Dokaz: Primenimo Teoremu o implicitnoj funkciji na funkciju

, meajui uloge x i y. Poxto je
g(x, y) = f (x) y
D1 g(x0 , y0 ) = Df (x0 )
linearni homeomorfizam, iz (71) sledi da postoji otvorena lopta

B Y sa centrom y i neprekidno preslikavae : B X takvo
da je (B ) V i f ((y)) = y za y B , tj. = f na B . Pri
tome, ako je f klase C , onda je takvo i g, a na osnovu (71) i . Iz
f ((y)) = y sledi da je injektivno na B , pa je : B (B ))
neprekidna bijekcija. Sem toga, (B ) = f (B ) je otvoren skup i
f je homeomorfizam skupa U = (B ) na f (U ).
(78) U sluqaju X = Y = K , uslov da je Df (x ) linearni homeomorfizam
svodi se na pitae invertibilnosti
Jakobijeve matrice (videti (7))

Y
Y
1
Jf (x0 ) =
fi
xj
odnosno na uslov da je Jakobijan det J (x ) razliqit od nule.

(79) Zadatak: Neka je V R otvoren podskup i m < n. Dokazati da ne
postoji injektivno preslikavae f : V R klase C .
i,j{1,...,r}
f
17Drugim reqima, Df (x0) ima neprekidno inverzno preslikavae. Specijalno, odatle

sledi da je X
= Y u topoloxkom i algebarskom smislu.
173
(80) Homeomorfizam f : V W je difeomorfizam ako su f i f diferencijabilna preslikavaa.

Zadatak: Neka su V R i W R otvoreni skupovi i f : V
W difeomorfizam klase C . Dokazati da je n = m.
(81) Zadatak: Dokazati da je preslikavae
1
f : R2 R2 ,
lokalno injektivno (tj.
f (x, y) = (ex cos y, ex sin y)
da svaka taqka (x , y ) ima okolinu u kojoj je

ono injektivno), ali da nije injektivno na R .
(82) Lokalne koordinate. Preslikavae f : [0, +[[0, +[ R definisano sa
f (r, ) = (r cos , r sin )
je difeomorfizam u okolini svake unutraxe taqke domena (jer je
Jakobijan ovog preslikavaa jednak r), ali nije difeomorfizam na
celom domenu. ime su definisane polarne koordinate u nekoj dovo no maloj okolini svake taqke x R \ {0}. Polarne koordinate
nisu definisane globalno na celoj ravni. Ovo je primer lokalnih
koordinata; svaki lokalni difeomorfizam definixe lokalne koordinate.
Sliqno, u R \ {0} preslikavae
0
0
2
f (, , z) = ( cos , sin , z)
ima Jakobijan jednak r; ime definisane lokalne koordinate nazivaju se cilindriqnim koordinatama. Preslikavae
g(, , ) = ( cos sin , sin sin , cos )
u R \ {0} ima Jakobijan jednak sin , pa zadaje lokalne koordinate

u okolini svake taqke u kojoj je > 0, sin 6= 0. Ove koordinate
nazivaju se sfernim koordinatama. Opxtije, u R \ {0} sistem
3
x1 = cos 1
x2 = sin 1 cos 2
xn1 = sin 1 sin 2 sin n2 cos n1

xn = sin 1 sin 2 sin n2 sin n1
ima Jakobijan jednak sin sin sin i definixe

uopxtene sferne koordinate.
(83) Vratimo se krivoj iz (70), koja je zadata jednaqinom f (x, y) = 0, gde
je f funkcija klase C koja zadovo ava uslov 6= 0 u taqki (x , y )
(a samim tim, zbog neprekidnosti, i u nekoj okolini te taqke). Jakobijeva matrica preslikavaa (x, y) 7 (x x , f (x, y)) je
n2
n1
n3
n1
f
y
U okolini u kojoj je
f
y
f
x
f
y
6= 0

.
ova matrica je invertibilna, pa su sa
X = x x0 ,
Y = f (x, y)
174
2. DIFERENCIRA E
zadate lokalne koordinate u okolini taqke (x , y ). U tim koordinatama, jednaqina krive je Y = 0. To znaqi da u novim koordinatama
kriva ima veoma jednostavnu parametrizaciju
0
t 7 (t, 0).
Ovo opaae o krivama sada emo da uopxtimo na vixedimenzione objekte.

(84) Teorema o rangu. Sledea teorema pokazuje kako, pod odreenim uslovima, preslikavae moe lokalno (u okolini neke taqke) da se predstavi kao projekcija u pogodno izabranim , lokalnim koordinatnim
sistemima" u domenu i kodomenu. Preslikavaa i o kojima je req
u teoremi igraju ulogu lokalne smene koordinata, sliqne prelasku
sa x, y na X, Y u (83):
Neka je X = K , Y = K , E X otvorena okolina taqke x i
n
f :EY
preslikavae klase C (za neko k 1), takvo da je rang linearnog

preslikavaa Df (x) konstantan na E, tj.
rang Df (x) = r za sve x E.
Tada postoje
otvorena okolina U taqke x i difeomorfizam klase C
k
: U I n = {(x1 , . . . , xn ) Kn | (j) |xj | < 1};
otvorena okolina V f (U ) taqke y

klase C
= f (x0 )
i difeomorfizam
: V I m = {(y1 , . . . , ym ) Km | (j) |yj | < 1};
takvi da je
f 1 (x1 , . . . , xn ) = (x1 , . . . , xr , 0, . . . , 0).
Dokaz: Neka je f = (f , . . . , f ). Moemo, zamenivxi f (x) sa

, da pretpostavimo da je x = 0 i y = 0. Sliqno, komponujui sa permutacijom koordinata (koja je bijektivno linearno
preslikavae), moemo da pretpostavimo da je gori levi rr minor
determinante linearnog
preslikavaa
Df (0) nesingularan, tj. da je

1
f (x + x0 ) y0
f
det
fi
(0)
uj
6= 0.
Definiximo preslikavae : E K sa
1i,jr
(u1 , . . . , un ) = (f1 (u), . . . fr (u), ur+1 , . . . , un ),
gde je u = (u , . . . , u )."Matrica
linearnog preslikavaa
h
i
#
1
D(0) =
fi
uj (0)
1i,jr
Inr
je nesingularna, pa po Teoremi o inverznoj funkciji (77) postoji

okolina U E takva da je
0
: U0 (U0 )
175
homeomorfizam klase C , zajedno sa inverznim preslikavaem .

Poxto su det i D neprekidna preslikavaa, moemo da pretpostavimo (smaujui skup U ako je potrebno) da je D(x) linearni
izomorfizam za svako x U .
Iz definicije preslikavaa sledi da je f (0) = 0. Neka
je x = (x , . . . , x ) (U ). Tada je x = (u) za jedinstveno u (poxto
je injektivno), odnosno x = f (u) za 1 j r. Odatle sledi da je
1
gde je g
(x1 , . . . , xn ) = (x1 , . . . , xr , gr+1 (x), . . . , gm (x)),
= fj 1
. Iz posledeg
izraza sledi daje
[D(f 1 )(x)] =
Poxto je D
(x)
D(f
sledi
Ir
?
0
ir+1im .
gi
xj (x)
r+1jn
linearni izomorfizam, iz
)(x) = Df ( 1 (x)) D 1 (x),
rang D(f 1 )(x) = rang Df ( 1 (x)) = r,
pa je doi desni minor u [D(f
identiqki jednak nuli, tj.
)(x)]
gi
0
xj
za sve r + 1 i m, r + 1 j n. Odatle sledi da na dovo no

maloj konveksnoj okolini nule funkcije g , . . . , g zavise samo od
x ,...,x .
Definiximo sada u nekoj okolini nule V K preslikavae
r+1
S(y1 , . . . , ym ) = (y1 , . . . , yr , yr+1 + gr+1 (y1 , . . . , yr ), . . . , ym + gm (y1 , . . . , yr )).
Matrica egovog izvoda

[DS(y)] =
Ir
?
0
Imr
je nesingularna, pa je, prema Teoremi o inverznoj funkciji, S homeomorfizam klase C u nekoj okolini nule. Neka je = S . Poxto
je S(0) = 0, je difeomorfizam klase C u nekoj okolini nule.
U dovo no maloj okolini nule preslikavae f je dobro
definisano. Moemo, komponujui svaki od difeomorfizama
i sa homotetijom ukoliko je potrebno, da pretpostavimo da su
ona definisana na skupovima I i I kao u formulaciji teoreme;
otvorene skupove U i V definixemo kao ihove slike.
Iz definicije preslikavaa sledi da je
1
f 1 (x1 , . . . , xn ) = (x1 , . . . , xr , gr+1 (x1 , . . . , xr ), . . . , gm (x1 , . . . , xr )).
Poxto je
S(x1 , . . . , xr , 0, . . . , 0) = (x1 , . . . , xr , gr+1 (x1 , . . . , xr ), . . . , gm (x1 , . . . , xr )),
a S = je bijekcija, odatle sledi da je

1
f 1 (x1 , . . . , xn ) = (x1 , . . . , xr , 0, . . . , 0),
176
2. DIFERENCIRA E

(85) Zavisnost funkcija. Neka je E K otvoren podskup i
n
f1 , . . . , f m : E K
neprekidne funkcije i neka je f = (f , . . . , f ). Kaemo da su ove

funkcije funkcionalno zavisne u taqki x E ako postoji neprekidna funkcija
F :V K
definisana u nekoj okolini V K taqke y = f (x ), koja nije
identiqki jednaka nuli ni u jednoj okolini te taqke, takva da je
1
F (f1 (x), . . . , fm (x)) 0
u nekoj okolini taqke x . Specijalno, ako postoji linearna funkcija

F sa tim svojstvom, onda govorimo o linearnoj zavisnosti funkcija
f , . . . , f ; u tom sluqaju ova definicija je ekvivalentna definiciji
linearne zavisnosti vektora f , . . . , f u vektorskom prostoru C(E).
Ako funkcije nisu funkcionalno zavisne, kaemo da su one funkcionalno nezavisne.
(86) Iz Linearne algebre je poznato da je sistem vektora f , . . . , f linearno zavisan, ako i samo ako svaki od ih moe da se predstavi
kao linearna kombinacija ostalih. Analogija tog tvrea za sluqaj
funkcionalne nezavisnosti glatkih funkcija je sledea teorema:
Neka su f , . . . , f : U K funkcije klase C , definisane u nekoj
okolini U K taqke x i neka je rang matrice
0
f1
x1
fm
x1
f1
xn
fm
xn
jednak r u U .
(a) Ako je r = m, onda su funkcije f , . . . , f funkcionalno nezavisne u okolini taqke x .
(b) Ako je r < m, onda postoji r funkcija sistema f , . . . , f (recimo,
radi jednostavnosti zapisa, da su to funkcije f , . . . , f ), takve
da ostale funkcije tog sistema mogu da se predstave kao
1
fj (x) = gj (f1 (x), . . . , fr (x)),
gde su g
j = r + 1, . . . , m
funkcije klase definisane u nekoj okolini

taqke
. Specijalno, funkcije
su funkcionalno zavisne.
Dokaz: Neka je
. Iz Teoreme o rangu (84), primeene na
preslikavae
, sledi da je za neku okolinu U taqke
x skup
otvorena okolina taqke . Tada, ako u nekoj
okolini taqke vai
:V K
C1
V K
y0 = (f1 (x0 ), . . . , fr (x0 ))
f1 , . . . , fm
r = m
f = (f1 , . . . , fm )
V0 = f (U0 )
f (x0 )
U1
x0
j
r
F (f1 (x), . . . , fm (x)) 0,
onda je F 0 u okolini f (U U ). Time je (a) dokazano.

Neka vae pretpostavke u (b). Moemo, komponujui f sa translacijama ako je neophodno, da pretpostavimo da je x = 0 i f (0) = 0.
0
Tada funkcije g definixemo kao rexea jednaqine
177
S(f1 , . . . , fm ) = (f1 , . . . , fr , 0, . . . , 0),
gde je S preslikavae konstruisano u dokazu Teoreme o rangu (84),

pri qemu egzistencija rexea u dovo no maloj okolini nule sledi
iz neprekidnosti funkcija f i qienice da je S homeomorfizam u
nekoj okolini nule.
Zak uqak o funkcionalnoj zavisnosti pod pretpostavkama u (b)
sledi iz posmatraa funkcije
j
F (y1 , . . . , ym ) = (0, . . . , 0, yr+1 gr+1 (y1 , . . . , yr ), ym gm (y1 , . . . , yr )).
Primetimo da F nije identiqki jednaka nuli ni u jednoj okolini

nule zato xto g ne zavisi od y za j > r.
(87) Razlagae difeomorfizma na kompoziciju prostih. Neka je U K
otvoren skup. Difeomorfizam g : U g(U ) K se naziva prostim,
ako on mea samo jednu koordinatu, tj. ako je
j
g(x1 , . . . , xn ) = (x1 , . . . , xj1 , gj (x1 , . . . , xn ), xj+1 , . . . , xn ).
Svaki difeomeorfizam moe lokalno da se predstavi kao kompozicija prostih. Preciznije, vai sledee tvree. Neka je f : V
f (V ) difeomorfizam otvorenog podskupa V R na f (V ) R .
Tada svaka taqka x V ima okolinu U 3 x takvu da restrikcija
f : U f (U ) moe da se napixe kao
n
f = g1 . . . gn ,
gde su g , . . . , g prosti difeomorfizmi.

Dokaz: Pretpostavimo da f mea samo k koordinata, tj. da je
1
f (x1 , . . . , xn ) = (f1 (x), . . . , fk (x), xk+1 , . . . , xm ).
Dokaz izvodimo indukcijom po k. Za k = 1 tvree je trivijalno,

jer je u tom sluqaju f ve prost difeomorfizam. Pretpostavimo
da tvree vai za difeomorfizme koji meaju samo prvih k 1
koordinata i neka je f takav da mea prvih k koordinata. Jakobijeva
matrica takvog difeomorfizma
je #
i
" h
fi
xj
1i,jk
Ink
Ova matrica je nesingularna u taqki x , a ena determinanta je jednaka determinanti matrice

0
fi
xj
.
1i,jk
To znaqi da je bar jedan od (k 1) (k 1) minora ove matrice

nesingularan; pretpostavimo (ne umaujui opxtost) da je to glavni
minor (sastav en od prvih (k 1) vrsta i kolona). Tada je Jakobijan
preslikavaa g, definisanog sa
g(x) = (f1 (x), . . . , fk1 (x), xk , . . . , xn ),
178
2. DIFERENCIRA E
razliqit od nule u x . Po Teoremi o inverznoj funkciji (77) g je

difeomorfizam u nekoj okolini taqke x . Neka je h = f g . Iz
definicije preslikavaa g sledi da je
0
h(y1 , . . . , yn ) = (y1 , . . . , yk1 , fk g 1 (y), yk+1 , . . . , yn ),
tj. h je prost difeomorfizam. Poxto je f = h g, a g zadovo ava

induktivnu pretpostavku, time je dokaz zavrxen.
(88) Povrxi u K . Podskup M K je d{dimenziona glatka povrx,
ili glatka d{dimenziona podmnogostrukost u K ako za svaku taqku
p M postoji okolina U 3 p u K i difeomorfizam
n
: U I n := {(t1 , . . . , tn ) Kn | (j) |tj | < 1}
takav da je
(U M ) = {(t1 , . . . , td , 0, . . . , 0) Kn | (j) |tj | < 1}.
Kaemo da je M povrx klase C ako je difeomorfizam klase C .

Restrikcija preslikavaa na d{dimenzionu kocku
k
Id
= {(t1 , . . . , td , 0, . . . , 0) Kn | (j) |tj | < 1}
naziva se lokalnom parametrizacijom povrxi M u okolini taqke p,

a restrikcija preslikavaa na M U lokalnim koordinatama ili
lokalnim koordinatnim sistemom na povrxi M u okolini taqke
p. Nekad koordinatama nazivamo i d{torke (t , . . . , t ) iz prethodne
definicije.
Broj d nazivamo dimenzijom povrxi, a broj n d enom kodimenzijom. Napomenimo da u sluqaju kada je K = C govorimo o kompleksnim povrxima ili kompleksnim mnogostrukostima, koje su istovremeno i realne povrxi dva puta vee dimenzije (videti (13)).
Drugim reqima, za kompleksnu povrx M vai
1
dimR M = 2 dimC M.
(89) Najjednostavniji primer glatke povrxi je euklidski prostor: K je

povrx dimenzije n. Grafik (f ) glatke funkcije
n
f : Kn1 K
je povrx kodimenzije 1 u K (povrxi kodimenzije 1 nazivamo hiperpovrxima), pri qemu je koordinatno preslikavae iz definicije
u (88) dato sa
n
(x1 , . . . , xn ) = (x1 , . . . , xn1 , xn f (x1 , . . . , xn1 )),
odnosno
t1 = x1 , . . . , tn1 = xn1 , tn = xn f (x1 , . . . , xn1 ).
U ovim koordinatama povrx M = (f ) ima jednaqinu t = 0.

Zadatak: Dokazati da je regularna kriva (videti (70)) bez samopreseka jednodimenziona podmnogostrukost u ravni R .
(90) Zadatak iz (89) moe da se uopxti na sledei naqin. Neka je f :
K K preslikavae ranga r (tj. takvo da je rang linearnog
preslikavaa Df konstantan i jednak r u svakoj taqki) i klase C .
Pretpostavimo da je skup M = f (0) neprazan. Tada je M glatka
(n r){dimenziona povrx klase C .
n
1
k
179
Zaista, iz Teoreme o rangu (84) sledi da za p M postoje okoline

u K i V 3 0 u K i difeomorfizmi
U 3p
: U I n,
takvi da je
: V Im
f 1 (t1 , . . . , tn ) = (t1 , . . . , tr , 0, . . . , 0).
Oqigledno je da je u koordinatama (t , . . . , t ) skup M U dat sa

1
t1 = = tr = 0,
odnosno da je (M U ) = {(0, . . . , 0, t , . . . , t ) I }, xto po definiciji iz (88), ali sa izmeenom ulogom prvih r i posledih n r
koordinata, znaqi da je M glatka povrx dimenzije n r.
Primer: Sfera S = {(x, y, z) R | x + y + z = 1} je glatka
podmnogostrukost u R , jer je gradijent funkcije f (x, y, z) = x +y +
r+1
z 1
f (x, y, z) = (2x, 2y, 2z)
razliqit od nule u svim taqkama sfere S .

(91) Tvree u (90) daje dovo an uslov pod kojim je jednaqinom
2
f (x1 , . . . , xn ) = 0
ili, opxtije, sistemom jednaqina
f1 (x1 , . . . , xn ) = 0, f2 (x1 , . . . , xn ) = 0, . . . fm (x1 , . . . , xn ) = 0
zadata glatka podmnogostrukost u K . Taj uslov nije i neophodan. Na

primer, jednaqina x = 0 zadaje podmnogostrukost {x = 0} (tj. y{osu)
u K , iako funkcija f (x, y) = x nema konstantan rang.
(92) Zadatak: Nacrtati krive
n
C1 := {x2 y 2 = 1}, C2 := {x2 y 2 = 0}, C3 := {x2 = y 3 }
Koje od ih su glatke jednodimenzione podmnogostrukosti u R ?

(93) Zadatak: Nacrtati krive (zadate u polarnim koordinatama)
2
S1 := {r = cos 2}, S2 := {r = 2 cos }, S3 := {r2 = sin 2}

S4 : {r = 1 sin }, S5 := {r = }, S6 = {r(1 cos ) = 2}
Koje od ih su glatke jednodimenzione podmnogostrukosti u R ?

(94) Zadatak: Koje povrxi drugog reda su glatke dvodimenzione podmnogostrukosti u R ?
(95) Tangentni prostor. Neka je M K glatka povrx dimenzije d i
neka je
2
u : I d M,
I d := {(t1 , . . . , td ) Kd | (j) |tj | < 1}
ena glatka parametrizacija u okolini taqke p = u(0) M . Tada je

Du(0) : Kd Kn
linearno preslikavae ranga d. egova slika je d{dimenzioni potprostor Du(0)(K ). Afini prostor
d
p + Du(0)(Kd )
naziva se tangentnim prostorom na povrx M u taqki p i oznaqava

sa T M . Dimenzija tangentnog prostora jednaka je dimenziji povrxi
p
180
2. DIFERENCIRA E
. Iz teoreme o izvodu sloene funkcije i qienice da je izvod

difeomorfizma linearni homeomorfizam sledi da ova definicija
ne zavisi od izbora parametrizacije u.
Ako je koordinatni zapis parametrizacije u dat sa
d
I d 3 (t1 , . . . , td ) 7 (x1 (t), . . . , xn (t)) M
onda vektori

vj := p +

x1
xn
(0), . . . ,
(0)
tj
tj
qine bazu prostora T M . Ovo se lako vidi iz matriqnog predstav aa preslikavaa Du(0) Jakobijevom matricom u standardnim koordinatama. Odatle sledi da je parametarska jednaqina tangentnog
prostora T M
r(t) = p + Du(0)(t),
ili, zapisano u koordinatama,
p
x1
1
x1 p1 = x
t1 (0)t1 + + td (0)td
xn
n
xn pn = x
t1 (0)t1 + + td (0)td .
(96) Ako je u : I M lokalna parametrizacija povrxi M u okolini

taqke p M i e = (1, 0, . . . , 0), onda
je

d
Du(0)(e1 ) =
d
u(te1 )
dt t=0
tangentni vektor na krivu t 7 u(te ).

Proizvo ni vektor v T M moe da se napixe kao
1
v = 1 Du(0)(e1 ) + + d Du(0)(ed ) =
d
u(1 te1 + + d ted ),
dt t=0
gde je e , . . . , e standardna baza u K . Odatle moemo da zak uqimo

da T M moe da se definixe i kao skup svih tangentnih vektora u
taqki p na glatke krive koje lee u M i prolaze kroz tu taqku.
(97) U sluqaju kompleksnog po a skalara, K = C, krive o kojima je req
u (96) su kompleksne krive, tj. objekti realne dimenzije 2, a u kompleksno diferencijabilni difeomorfizam. Parametrizacija
1
Cd I d 3 (t, 0, . . . 0) 7 u(te1 ) = u(t, 0, . . . 0)
moe da se napixe i u realnim koordinatama t = + i. Ako izraz

u( + i, 0, . . . , 0) diferenciramo po i dobijeni vektor oznaqimo sa
a , i ako ga diferenciramo po i dobijeni vektor oznaqimo sa b ,
tada je, u oznakama iz (96),
j
Du(0)(e1 ) = a1 + ib1 .
Tako dobijamo bazu a , . . . , a , b , . . . , b vektorskog prostora T M posmatranog kao realni vektorski prostor. Vektori a , . . . , a tada qine
bazu kompleksnog vektorskog prostora T M (pretpostav a se da je u
C{diferencijabilno preslikavae, pa je ia = b ).
Ako je M C kompleksna povrx, mnoee sa i = 1 je
linearno preslikavae T M T M realnih vektorskih prostora.
1
181
Primetimo da za proizvo nu realnu povrx dimenzije 2d u C en

tangentni prostor nije obavezno zatvoren u odnosu na mnoee sa i,
jer je realna povrx, po definiciji, zadata R{diferencijalnim preslikavaem, koje ne mora obavezno da bude i C{diferencijabilno.
(98) Neka je povrx M lokalno zadata, kao u (90), jednaqinom f (x) = 0, gde
je f = (f , . . . , f ) : V K glatka funkcija na otvorenom podskupu
V K ranga r = n d definisana u nekoj okolini V 3 p, takva da
je M V = f (0). Tada je, za svaku lokalnu parametrizaciju u kao
u (95), f u 0. Diferenciraem ovog identiteta dobijamo
n
Df (u(0)) Du(0) 0.
Odatle sledi da je im Du(0)(K ) ker Df (p) (poxto je u(0) = p). Iz

pretpostavki o rangu preslikavaa f i u sledi da je ova inkluzija
zapravo jednakost, tj. vai Du(0)(K ) = ker Df (p). Odatle dobijamo
jednaqinu tangentnog prostora u obliku
d
ili, u koordinatama,
Df (p)(x p) = 0,
f1
p1 ) + + x
(p)(xn pn ) = 0
n
fm
fm
x1 (p)(x1 p1 ) + + xn (p)(xn pn ) = 0.
f1
x1 (p)(x1
(99) Specijalni sluqaj za m = 1 u (98) je hiperpovrx M , zadata samo

jednom jednaqinom f (x) = 0, gde je f : V K glatko preslikavae
takvo da je df 6= 0 na M . Tada jednaqina tangentnog prostora
df (p)(x p) = 0
moe da se napixe u vektorskom obliku kao

f (p) (x p) = 0, odnosno f (p) T M.
Drugim reqima, tangentni prostor povrxi je ortogonalni komplement gradijenta. Specijalni sluqaj ove ortogonalnosti smo videli
u (43).
(100) Zadatak: Nai taqke na povrxi (x + z) + (z x) = 16 u R u kojima
su normalne linije na tu povrx paralelne zx{ravni.
(101) Zadatak: Nai R za koje su tangentne ravni sfera
p
S1 := {(x, y, z) R3 | (x 1)2 + y 2 + z 2 = 1}
S2 := {(x, y, z) R3 | x2 + y 2 + (z )2 = 3}
ortogonalne u svakoj taqki preseka S S .

(102) Tangentni prostor T R . Posmatrajmo sada specijalni sluqaj M =
R . Tada je, naravno, za taqku p R tangentni prostor T R
izomorfan vektorskom prostoru R (prelaz sa R na T R odgovara
premextau koordinatnog poqetka u taqku p, odnosno translaciji).
Meutim, u diskusiji koja sledi pogodno je ove prostore formalno
razlikovati (tj. zaboraviti xkolsko pravilo , vektori su isti ako
imaju isti intenzitet, pravac i smer"), da bismo, kada kaemo , izvod
u pravcu vektora v T R ", znali da se radi o izvodu u taqki p, tj.
o df (p)(v).
1
182
2. DIFERENCIRA E
Neka je C (p) skup svih funkcija klase C qiji domen sadri

taqku p, pri qemu su funkcije koje se poklapaju u nekoj okolini taqke
p identifikovane. Drugim reqima, C (p) je koliqniqki prostor
u odnosu na klasu ekvivalencije u kojoj su funkcije f : U R i
g : V R ekvivalentne ako je
f |U V =Fp g|U V ,
gde su f | i g| restrikcije funkcija f i g na U V , a F filter

okolina taqke p.
Skup C (p) je vektorski prostor nad R. Svaki tangentni vektor
X T R definixe linearno preslikavae
U V
U V
C (p) R,
f 7 df (p)(Xp )
(izvod u pravcu vektora X ). Poxto je ovo preslikavae dobro definisano izborom vektora X , da bismo izbegli nepotrebno uvoee
novih oznaka, oznaqiemo i samo preslikavae istim simbolom X .
Preslikavae
p
Xp : C (p) R,
Xp (f ) := df (p)(Xp )
ima sledea dva svojstva:

(a) Linearnost: X (f + g) = X (f ) + X (g) za , R
(b) Lajbnicovo pravilo: X (f g) = g(p)X (f ) + f (p)X (g).
Vai i obrnuto: za svako preslikavae L : C (p) R koje ima
svojstva (a) i (b) postoji tangentni vektor X T R takav da je
L = X (kao xto smo napomenuli, vektor X shvatamo i kao linearno
preslikavae { izvod u pravcu). Da bismo dokazali ovo tvree,
potrebna nam je sledea lema: Ako je V R otvoren skup, f : V R
funkcija klase C i p = (p , . . . , p ) V , onda postoji lopta B]p; [
u V i funkcije g , , g klase C definisane na B]p; [ takve da je
X
f
g (p) =
(p) i f (x) = f (p) +
(x p )g (x).
x
Dokaz ove leme sledi iz
p
f (x)
j=1
R1 d
f (p + t(x p)) dt
= f (p) + 0 dt
R 1 f
Pn
= f (p) + j=1 (xj pj ) 0 x
(p + t(x p)) dt.
j
Iz (39) sledi da su funkcije

Z
gj (x) :=
f
(p + t(x p)) dt.
xj
klase C , poxto je takva f .

Neka je sada L : C (p) R preslikavae koje ima svojstva (a)
i (b). Neka je (x , . . . , x ) = x projekcija i a := L( ). Tada za
vektor
X = (a , . . . , a )
vai X (f ) = L(f ) za sve f C (p). Zaista, neka je f funkcija klase
C u okolini taqke p. Po prethodnoj lemi, u moemo da napixemo
0
kao

f (x) = f (p) +
n
X
183
(xj pj )gj (x),
j=1
gde je g (p) = (p). Poxto je f (p) konstanta, iz (a) i (b) sledi18

L(f (p)) = 0, pa je
f
xj
L(f )
Pn
=
(L(xj pj )gj (p) + (pj pj )Lgj )
Pnj=1
=
aj gj (p)
Pj=1
n
f
=
j=1 aj xj (p) = df (p)(Xp ) = Xp (f ).
Ovo tvree nam omoguava da tangentni prostor T R definixemo kao prostor svih preslikavaa C (p) R koja zadovo avaju
(a) i (b). Ova, ekvivalentna definicija tangentnog prostora T R e
nam biti korisna kada budemo definisali tangentne prostore nexto
opxtijih objekata od povrxi.
Prema tome, tangentni prostor T R moe da se shvati kao vektorski prostor generisanvektorima
p

,...,
,
x1 p
xn p
jer je svaki izvod u pravcu linearna kombinacija izvoda po koordinatama (videti (30), (31)).
(103) Neka je f : R R glatka funkcija ranga 1 (tj. takva da je f 6= 0)
i M hiperpovrx u R zadata jednaqinom f (x) = 0. Neka je g glatka
funkcija definisana u nekoj otvorenoj okolini povrxi M . Pretpostavimo da elimo da naemo ekstremne vrednosti restrikcije
g : M R.
Naravno, ovaj problem ne moemo da reximo metodom traea
nula parcijalnih izvoda (59) kojim traimo lokalne ekstremume
funkcije na otvorenom skupu. Na primer, funkcija g(x, y) = x + y
svakako ima minimum i maksimum na krugu S = {x + y = 1} (jer je
S kompaktan skup, a g neprekidna funkcija), ali parcijalni izvodi
funkcije g nisu jednaki nuli ni u jednoj taqki.
Ovaj problem moemo da reximo pomou sledeeg geometrijskog
opaaa. Ako je p M lokalni ekstremum funkcije g, onda je za
svaku glatku krivu
n
:] , [ M,
(0) = p
taqka 0 lokalni ekstremum funkcije jedne promen ive t 7 g . To

znaqi da je
0=
d
d
(g )(0) = g(p)
(0),
dt
dt
odnosno, da je vektor g(p) ortogonalan na svaku krivu u M , pa time

(zbog (96)) i na T M . Ali, ortogonalni komplement hiperpovrxi
p
18
, tj.
L(1) = L(1 1) = 1(L(1)) + (L(1))1

cL(1) = 0
, pa je L(1) = 0, a odatle L(c) =
2L(1) = L(1)
184
2. DIFERENCIRA E
je generisan vektorom f (p) (videti (99)), xto znaqi

da je
g(p) = f (p)
za neko R. Ova vektorska jednaqina ima n koordinata; zajedno
sa jednaqinom f (p) = 0 dobijamo sistem od n + 1 jednaqine sa n +
1 nepoznatih , p = (p , . . . , p ).
egovo rexee je potencijalni
lokalni ekstremum funkcije g na M .
Sada emo da uopxtimo ova razmatraa na sluqaj kada je M
proizvo na povrx (ne obavezno hiperpovrx).
(104) Uslovni ekstremumi. Neka je M povrx u R zadata jednaqinom
f (x) = 0, gde je
M = {f = 0}
f = (f1 , . . . , fm ) : Rn Rm
preslikavae ranga n d. Neka je V M otvoren skup i

g:V R
diferencijabilna funkcija. Problem traea ekstremnih vrednosti restrikcije funkcije g na M moe da se rexi na sledei
naqin. Neka je p taqka lokalnog ekstremuma te restrikcije i neka je
u : I M lokalna parametrizacija povrxi M takva da je u(0) = p.
Tada je 0 taqka lokalnog ekstremuma funkcije
d
g u : I d R,
pa je
odnosno T M ker dg(p).

Poxto je, kao xto smo videli u (98), slika linearnog preslikavaa
Du(0) jezgro preslikavaa Df (p), odatle sledi da je
dg(p) Du(0) = D(g u)(0) = 0,
ker Df (p) ker dg(p).
Prelaskom na ortogonalni komplement dobijamo

(ker Df (p)) (ker dg(p)) .
Poxto je, na osnovu (99),

ker dfj (p) fj (p),
odatle sledi da je
(1 j m),
ker dg(p) g(p),
g(p) = 1 f1 (p) + + m fm (p).
Ova vektorska jednaqina je sistem od n koordinatnih jednaqina po

n + m nepoznatih p , . . . , p , , . . . , . Zajedno sa
1
f1 (p) = 0, f2 (p) = 0, fm (p) = 0
dobijamo sistem od m + n jednaqina sa m + n nepoznatih.

(105) Metod nalaea uslovnih ekstremuma izloen u (104) naziva se metodom Lagranevih mnoite a. On moe da se formulixe i na
sledei naqin. Neka su f , . . . , f i g kao u (104). Uvedimo pomonu
funkciju
X
1
L(x, ) = g(x)
j fj (x),
j=1
185
gde je x = (x , . . . , x ), = ( , . . . , ) (ova funkcija se naziva Lagranevom funkcijom i domen joj je podskup u R ). Tada je neophodan uslov da taqka p = (p , . . . , p ) M bude lokalni ekstremum
funkcije g na glatkoj povrxi M { da je za neko R
1
n+m
L(p, ) = 0.
Zaista, prvih n komponenti gradijenta (x{komponente) na levoj strani daju prvih n jednaqina sistema iz (104), a preostalih m komponenti ({komponente) preostalih m jednaqina tog sistema.
Ovaj neophodni uslov nije i dovo an. Kao i kod obiqnih ekstremuma, dovo an uslov formulixemo na jeziku drugih izvoda, ali
na tangentnom prostoru T M . Pretpostavimo da par (p, ) zadovo ava neophodan uslov postojaa uslovnog ekstremuma. Da bi p zaista
bila taqka uslovnog lokalnog ekstremuma, dovo no je da bilinearna
forma

p
L
(p, )
xi xj
bude definitna na T M , tj. da

p
n
X
L
(p, )i j
xi xj
i,j=1
bude istog znaka za sve = ( , . . . , ) T M . Pri tome, ako je

ova forma pozitivno definitna, p je taqka uslovnog lokalnog minimuma, a ako je negativno definitna, p je taqka uslovnog lokalnog
maksimuma.
Ako gora suma uzima i pozitivne i negativne vrednosti na T M ,
p nije taqka uslovnog lokalnog ekstremuma.
Dokaz, sliqno dokazu za obiqne lokalne ekstremume, sledi iz
Tejlorove formule za Lagranevu funkciju L u okolini taqke (p, )
(i ostav amo ga kao zadatak!).
(106) Zadatak: Dokazati da funkcija g(x, y) = x y ima lokalni maksimum na pravoj l := {2x y 3 = 0} R i nai taqku u kojoj se on
dostie. Da li je ta taqka taqka globalnog maksimuma funkcije g
na pravoj l? Da li je ta taqka taqka lokalnog ekstremuma funkcije
g na R R?
(107) Zadatak: Uraditi Zadatak (66) metodom Lagranevih mnoite a.
(108) Zadatak: Nai najmau i najveu zapreminu tela ograniqenog ravnima x = 0, y = 0, z = 0 i ravni tangentnoj na elipsoid + + = 1
u taqki na elipsoidu koja lei u prvom oktantu (x, y, z > 0).
(109) Zadatak: Dato je n pozitivnih brojeva , . . . , . Nai maksimum
izraza x + + x ako su brojevi x , . . . , x takvi da je x + +
x = 1.
(110) Vektor nabla. Vektor

1
x2
a2
1 1
n n
2
n
,...,
x1
xr
y2
b2
z2
c2
2
1
qije su koordinate linearni operatori parcijalnog diferenciraa

naziva se nabla vektorom. Ako je f : V K diferencijabilna
186
2. DIFERENCIRA E
funkcija zadata na otvorenom podskupu V K , onda en gradijent (u Dekartovim koordinatama i u odnosu na euklidski skalarni
proizvod) moe da se posmatra i kao , mnoee vektora skalarom"
r
grad f = f,
pri qemu ulogu mnoea (v , ) 7 v u standardnom mnoeu vektora (v , . . . , v ) skalarom igra diferencirae , f ) 7 , koje
je, kao i mnoee, distributivna i asocijativna operacija, ali ne i
komutativna.
Ako je : V K diferencijabilno preslikavae definisano
na otvorenom podskupu V K (ovakva preslikavaa nazivaju se
vektorskim po ima na V ), , skalarni proizvod" (sa mnoeem odgovarajuih koordinata kao kod obiqnog skalarnog proizvoda, ali shvaenim kao kod gradijenta)
k
xk
f
xk
div () :=
se naziva divergencijom vektorskog po a .

Ako je r = 3 i K = R, , vektorski proizvod"
rot () :=
se naziva rotorom vektorskog po a ; koristi se i oznaka curl ().

Divergencija vektorskog po a je skalarna funkcija, a rotor je
vektorsko po e: ako je
= P i + Qj + Rk
za glatke funkcije P , Q, R, onda je
Q R
P
+
+
,
x
y
z

i
j
k

= x y
z ,
P
Q R
=
a
odnosno
=

R
P
Q P
R Q
i+
j+
k.
y
z
z
x
x
y
Primetimo da ima smisla posmatrati i objekte kao xto su

ili ,
koji su linearni operatori (operatori diferenciraa), za razliku
od divergencije i rotora koji su vektorska po a { , mnoee"
f (x1 , . . . , xr )
xk
daje kao rezultat funkciju, a
f (x1 , . . . , xr )
xk
linearni operator diferenciraa.

div rot = 0, tj. ( ) = 0 za svako vektorsko po e .
187
Dokazati da se ovaj zak uqak moe izvesti iz geometrijskog argumenta (iako nije vektor u pravom smislu reqi), jer ovaj
geometrijski argument ima algebarski zapis koji se prenosi i kad
zamenimo sa . Dokazati isto za relaciju
rot grad = 0, tj. f = 0.
Neka je r = xi + yj + zk vektorsko po e u R (vektor poloaja taqke
(x, y, z)) i
J = r .
Dokazati da je J J = J . Objasniti zaxto bi u ovom sluqaju prethodna geometrijska argumentacija dala pogrexan zak uqak J J = 0.
Uopxte, kada na vektorske identitete koji uk uquju vektor nabla
moe da se primeni geometrijsko zak uqivae, a kada ne?
(111) Zadatak: Dokazati da je Laplasijan (videti (51)) jednak kompoziciji = div grad, odnosno
3
f = f.
To opravdava oznaku koja se nekad koristi za Laplasijan umesto

.
(112) Potencijalna i solenodina vektorska po a. Vektorsko po e :
V K definisano na otvorenom podskupu V K je potencijalno,
ako je ono gradijent neke funkcije, tj. ako postoji diferencijabilna
funkcija f : V K, takva da je
2
= f.
Ako takva funkcija f postoji, ona se naziva potencijalom po a .

Nije svako po e potencijalno: iz relacije rot grad = 0 u R iz (110)
sledi da je
=0
neophodan uslov potencijalnosti po a u trodimenzionom realnom
prostoru; glatko po e koje ne zadovo ava taj uslov (npr. (x, y) =
xi + xj u R ) nije potencijalno.
Neka je V R otvoren podskup. Vektorsko po e : V R je
solenoidno ako postoji vektorsko po e : V R takvo da je egov
rotor, tj.
= .
Po e naziva se vektorskim potencijalom po a . Iz div rot = 0
sledi da je neophodan uslov solenoidnosti po a
3
= 0.
U opxtem sluqaju, ovi neophodni uslovi potencijalnosti i solenoidnosti nisu dovo ni. U Glavi 3 emo videti da je pitae kada je
neki od tih uslova i dovo an vezano za topologiju domena V .
(113) Diferencijalne forme u K . Tri operatora grad, div, rot izvedena
iz tri vrste mnoea u euklidskom prostoru R mogu da se objedine
u dualnom prostoru sledeom konstrukcijom. Izraz
n
P dx + Q dy + R dz,
188
2. DIFERENCIRA E
gde su P = P (x, y, z), Q = Q(x, y, z), R = R(x, y, z) diferencijabilne

realne funkcije tri realne promen ive definisane na otvorenom
skupu V R naziva se diferencijabilnom 1{formom na V . Kao xto
smo videli u (40), u svakoj taqki (x, y, z) V 1{forma je linearni
funkcional R R, tj. element dualnog prostora (R ) , a dx, dy, dz
je baza tog prostora, dualna kanonskoj bazi i, j, k prostora R .
Neka su , dve 1{forme. Definxemo ihov spo axi proizvod
kao bilinearno preslikavae

3
() ()
.
(, ) :=
() ()
Iz elementarnih svojstava determinante sledi da je preslikavae

antisimetriqno, tj. da vai
(, ) = (, )
i da je mnoee antikomutativno, tj. da je

=
(specijalno, dx dx = 0, dy dy = 0, dz dz = 0). Mnoee naziva

se spo axim proizvodom.
Dimenzija vektorskog prostora svih antisimetriqnih bilinearnih formi je jednaka dimenziji vektorskog prostora antisimetriqnih matrica (videti (344) na str. 137). U sluqaju R radi se o 3 3
matricama, pa je ova dimenzija jednaka 3 (na glavnoj dijagonali su
nule, a elementi ispod dijagonale odreeni su elementima iznad, kojih ima 3). Poxto su antisimetriqni bilinearni funkcionali
3
dx dy,
dy dz,
dz dx
linearno nezavisni, oni su baza prostora svih antisimetriqnih bilinearnih funkcionala na R .

Izraze oblika
3
P dx dy + Q dy dz + R dz dx,
gde su P = P (x, y, z), Q = Q(x, y, z), R = R(x, y, z) diferencijabilne

realne funkcije tri realne promen ive definisane na otvorenom
skupu V R nazivamo diferencijabilnom 2{formom na V . U svakoj
taqki (x, y, z) V ovaj izraz je antisimetriqno bilinearno preslikavae.
Na kraju, definiximo diferencijalne 3{forme V kao izraze oblika
f dx dy dz,
gde je f : V R diferencijabilna
funkcija, a

3
dx() dy() dz()

dx dy dz(, , ) = dx() dy() dz() .
dx() dy() dz()
Skup svih diferencijalnih k{formi na otvorenom skupu V R

oznaqavamo sa (V ). Elementi ovog prostora su preslikavaa skupa
V u skup antisimetriqnih k {linearnih preslikavaa. Zbog antisimetriqnosti, svako k{linearno preslikavae za k > 3 je trivijalno
3
189
(nula{preslikavae), tako da je (V ) = {0} za19k > 3. Po dogovoru

je (V ) prostor diferencijabilnih funkcija. Ako je (V )
kaemo da je diferencijalna forma stepena k i pixemo
k
k = deg .
Spo axe mnoee je preslikavae

r (V ) s (V ) r+s (V ).
Kad je r = 0, tj. f funkcija, umesto f pixemo f ; ovde se radi o

obiqnom mnoeu funkcionala realnim brojem f (x, y, z).
Diferencijalna 1{forma P dx + Q dy + R dz je klase C ako su
takve funkcije P, Q, R. Sliqno, 2{forma P dxdy+Q dydz+R dzdx
je klase C ako su takve funkcije P, Q, R, forma f dxdy dz je klase
C ako je takva funkcija f . Na sliqan naqin definixu se n{puta
diferencijabilne forme, forme klase C , neprekidne forme itd.
Uopxtee diferencijala funkcije je diferencijal forme ili
spo axi diferencijal. On se definixe kao preslikavae
n
d : k (V ) k+1 (V )
koje ima sledea svojstva:

(a) d je linearno preslikavae vektorskih prostora nad R;
(b) za k = 0 preslikavae d : (V ) (V ) je diferencijal
funkcije;
(v) Lajbnicovo pravilo: d( ) = (d) + (1) d.
(g) d(dx) = 0, d(dy) = 0, d(dz) = 0.
Iz uslova (b) sledi da je diferencijal jednoznaqno odreen na (V ).
Poxto svaka 1{forma moe da se napixe kao
0
deg
iz (a){(g) sledi
= P dx + Qdy + Rdz,
d = dP dx + dQ dy + dR dz,
pa je diferencijal jednoznaqno odreen i na 1{formama. Sliqno je

i za forme proizvo nog stepena.
Na primer, ako je = y dx + zx dy, = (x + y) dx dz, onda je
d = (z 1)dx dy + xdz dy,
d = dx dy dz.
Primetimo da iz (g) i simetriqnosti parcijalnih izvoda (48)

sledi da je
d d = 0 na formama klase C ,
tj. da vai
2
d(d) = 0
19Kada radimo u klasi funkcija odreene glatkosti C k , definixemo kao prostor

funkcija te klase, tj. 0 (V ) = C k (V ). Ako posebno ne naglasimo stepen glatkosti k,
podrazumevaemo da se radi o C .
190
2. DIFERENCIRA E
za svaku k{formu klase C . Na primer, ako

je f (V ), onda je

2
f
f
f
dx +
dy +
dz
x
y
z
f
f
f
=d
dx + d
dy + d
dz.
x
y
z
d(df ) = d
Posle izraqunavaa diferencijala dobijamo iste mexovite izvode

uz dx dy i dy dx pa se, zbog dx dy = dy dx ti sabirci
skrauju. Isto vai i za ostale sabirke.
Zadatak: Dokazati da je d(d) = 0 ako je 1{forma klase C .
Svakoj funkciji tri promen ive f : V R prirodno mogu da se
pridrue dve diferencijalne forme:
f (V ) i := f dx dy dz.
Sliqno, svakom vektorskom po u = (f , f , f ) mogu da se pridrue
dve diferencijalne forme:
:= f dx + f dy + f dz i := f d x dy + f dy dz + f dz dx.
Uporedimo dejstvo operatora na f i sa dejstvom diferencijala na odgovarajue forme. Dualnost gradijenta i diferencijala
funkcije (tj.0{forme) ve nam je poznata:
2f
xy
f =
f
f
f
i+
j+
k,
x
y
z
df =
f
f
f
dx +
dy +
dz.
x
y
x
Ove jednakosti moemo da zapixemo kao

grad f = df.
Divergencija vektorskog po a i diferencijal emu pridruene 2{forme su

f1
f2
f3
=
+
+
,
x
y
z
f1
f2
f3
+
+
x
y
z
d =
dx dy dz.
Drugim reqima,
d( ) =
.
Ova relacija uspostav a dualnost izmeu divergencije i diferencijala 2{forme.
Diferencijal 1{forme izraqunavamo, koristei (a){(g) iz
definicije
diferencijala:

div
d =
f2
f1
x
y
f2
f3
dy dz +
y
z

i
j
k

= x y
z ,
f1 f2 f3
dx dy +
Rotor vektorskog po a je
f3
f1
z
x
dz dx.
odakle, posle izraqunavaa vrednosti determinante, dobijamo

d = rot .
Ova relacija uspostav a dualnost izmeu rotora i diferencijala

1{forme.
191
Odavde zak uqujemo da pri prelasku sa vektorskih po a na diferencijalne forme diferencijal forme objediuje operatore grad,
div i rot.
Primetimo da smo prilikom definisaa operatora grad, div,
rot koristili dodatne strukture skalarnog i vektorskog proizvoda,
dok nam je za definiciju diferencijala potrebna samo vektorska i
topoloxka struktura. Sem toga, vektorski proizvod je specifiqnost
trodimenzionog prostora R , tako da rotor nema analogiju u prostorima drugih dimenzija. Sa druge strane, diferencijalne forme i
diferencijale moemo da definixemo u opxtem sluqaju, za otvoren
podskup V K . Time se , dualna taqka gledixta" pokazuje kao opxtija i bogatija.
Definicija diferencijalne forme za proizvo an otvoren podskup V K je direktno uopxtee prethodnog, specijalnog sluqaja.
Diferencijalna k{forma jeXlinearna kombinacija
3
:=
fJ dxJ ,
gde je J = {j , . . . , j } {1, . . . , n} skup sa k elemenata, f

1
:V K
,a
dxJ := dxj1 dxjk ,
formalno definisano antikomutativno mnoee diferencijala dx .

Skup diferencijalnih k{formi na V oznaqava se sa (V ). Diferencijalna forma je glatka20klase C ako su takve sve funkcije
f . Skup glatkih formi klase C je modul nad prstenom C (V ) sa
generatorima {dx }. Drugim reqima, neka je vektorski prostor
nad po em K sa generatorima
j
{dxJ |J = {j1 , . . . , jk } {1, . . . , n}}.
Onda je modul C {glatkih k{formi

n
k (V ) = C n (V ) k .

dim k = nk
.
Mnoee je antikomutativno i prenosi se sa generatora dx
na
: (V ) (V ) (V )
uz zahtev distributivnosti (odnosno prenosi se na proizvo ne forme
pomou bilinearnosti). Iz antikomutativnosti na generatorima (tj.
postulata dx dx = dx dx ) sledi
r
= (1)
r+s
degdeg
Struktura ( (V ), +, , ), gde je
(V ) :=
k (V )
ima strukturu algebre nad po em K. Direktna suma na desnoj strani

je konaqna jer je, zbog antikomutativnosti, (V ) = {0} za k > n.
k=0
20Ako ne napomenemo drugaqije, pod diferencijalnom formom podrazumevamo C {

glatku formu. Zbog toga i koristimo jednostavnu oznaku k (V ) za skup diferencijalnih
formi, bez oznake o stepenu glatkosti.
192
2. DIFERENCIRA E
Definicija diferencijala
d : k (V ) k+1 (V )
je potpuno ista kao u sluqaju prostora R . Isto kao i u tom sluqaju,

iz simetriqnosti drugih parcijalnih izvoda sledi da je d d = 0 na
formama klase C .
(114) Kao i u sluqaju prostora R , k{linearne diferencijalne forme na
otvorenom skupu V K moemo da shvatimo kao antisimetriqne
k {linearne funkcionale na K ako definixemo

3
dxj1 dxjk (v1 , . . . , vk ) := det dxjr (vs )
Uporeivaem dimenzija prostora svih antisimetriqnih k{linearnih funkcionala i prostora zak uqujemo da su ovi prostori
izomorfni.
(115) Diferencijalna jednaqina
r,s{1,...,k}
y0 =
f (x)
g(y)
naziva se diferencijalnom jednaqinom koja razdvaja promen ive. Postupak za eno rexavae je sledei: napiximo je u obliku
f (x)
dy
=
.
dx
g(y)
Razdvajaem promen ivih dobijamo

g(y) dy = f (x) dx,
a odatle, integracijom
obe strane,
rexee
Z
Z
g(y) dy =
f (x) dx.
Postupak , razdvajaa promen ivih" moemo da opravdamo u terminima diferencijalnih formi na sledei naqin. Pomnoimo obe
strane jednaqine y = diferencijalnom formom g(y) dx (R ).
Dobijamo
g(y)y dx = f (x) dx.
Poxto je 1{forma y dx diferencijal funkcije y, izraz na levoj
strani je g(y) dy.
(116) Taqne i zatvorene forme. Neka je V K otvoren skup (V )
diferencijalna k{forma. Ako je
f (x)
g(y)
= d
za neku (k 1){formu (V ), kaemo da je forma taqna, a

ena primitivna forma. Ovaj pojam uopxtava pojam primitivne
funkcije { ako je f : RR R neprekidna funkcija, ena primitivna
funkcija F (x) = c + f (t) dt je primitivna 0{forma taqne forme
= f (x) dx.
Nije svaka forma taqna. Iz d d = 0 sledi da je d = 0 neophodan
uslov taqnosti forme , jer, ako je = d, onda je
k1
x
0
d = d(d) = 0.
193
U (113) smo videli kako operator d uopxtava operator . Odatle

sledi da taqne forme uopxtavaju potencijalna i solenoidna po a,
a uslov d = 0 neophodne uslove potencijalnosti i solenoidnosti
po a (112). Kao i u (112), uslov d = 0 nije dovo an za taqnost
forme; drugim reqima, inkluzija
im {d : k1 (V ) k (V )} ker {d : k (V ) k+1 (V )}
moe da bude i stroga (forme iz skupa na levoj strani su taqne,

forme iz skupa na desnoj strani nazivamo zatvorenim). Kao xto
smo nagovestili i u (112), pitae da li je ova inkluzija stroga u
vezi je sa topologijom domena V . Na ovo emo se vratiti i u Glavi 3.
Napomenimo sada samo da je pitae da li je prethodna inkluzija
stroga najgrub a invarijanta vezana za topologiju domena V koja se
moe videti iz modula diferencijalnih formi. Moe se napraviti
i ova, finija algebarska konstrukcija. Primetimo da su oba skupa u
prethodnoj inkluziji Abelove grupe u odnosu na sabirae diferencijalnih formi. Koliqniqka grupa
k
HdR
(V ) := ker {d : k (V ) k+1 (V )}/im {d : k1 (V ) k (V )}
naziva se k{tom de Ramovom kohomoloxkom grupom topoloxkog prostora V . Ove grupe su algebarske invarijante topoloxkog prostora V ;
vixe o tome emo rei kasnije, za sada dajemo sledei zadatak.
Zadatak: Neka je V otvoren podskup u R . Dokazati da je V
povezan21 ako i samo ako je H (V ) = R. Opxtije: dim H (V ) je broj
komponenti (putne) povezanosti otvorenog skupa V .
Kasnije emo videti da je prosta povezanost (videti (113) na
str. 39) u vezi sa H (V ) i, opxtije, n{povezanost u vezi sa H .
Ta veza, meutim, nije tako direktna i eksplicitna kao ona koju u
sluqaju povezanosti ustanov ava prethodni zadatak.
Zadatak: Ispitati taqnost i zatvorenost formi
n
0
dR
0
dR
1
dR
n
dR
= yz dx + xz dy + xy dz,
= x dx + (xy)2 dy + yz dz,
= 2xy 2 dx dy + z dy dz
uR .
(117) Orijentacija euklidskog prostora. Iz Linearne algebre nam je poznato da je orijentacija vektorskog prostora R izbor jedne od dve
klase ekvivalencije egovih baza, pri qemu se baze
v ,...,v
i w ,...,w
smatraju ekvivalentnim ako matrica prelaska A sa jedne na drugu
(Av = w ) ima pozitivnu determinantu.
Dualno, orijentaciju moemo da zadamo kao izbor baze dualnog
prostora (R ) , xto je ekvivalentno izboru n 1{formi , . . . , ili
3
21U (111) na str. 39 smo videli da je otvoren podskup euklidskog prostora (a iz istog
razloga i proizvo ne mnogostrukosti) povezan ako i samo ako je putno povezan.
194
2. DIFERENCIRA E
jedne n{forme . Poxto u n{dimenzionom vektorskom prostoru dim = 1, dve n{forme i moemo da smatramo ekvivalentnim ako je = c za neko c > 0. Izbor jedne od dve klase ekvivalencije netrivijalnih (razliqitih od nule) n{formi moemo da uzmemo
kao definiciju izbora orijentacije.
Pokazaemo da su ove dve definicije orijentacije ekvivalentne.
Neka je
A:R R
linearno preslikavae i netrivijalna n{forma. Tada je
1
A = det (A) .
Zaista, dovo no je proveriti ovu jednakost na nekoj bazi v , . . . , v

prostora R . Poxto je
1
A (v1 , . . . , vn )
(Av1 , . . . , Avn )
:=
(v1 , . . . , vn )
(v1 , . . . , vn )
antisimetriqna n{linearna forma po kolonama matrice A, koja je

jednaka 1 za A = Id, zak uqak sledi iz poznatog stava iz Linearne algebre o jedinstvenosti reprezentacije antisimetriqnih n{linearnih
formi.
Odatle sledi da su dve definicije orijentacije, pomou izbora
baze i pomou izbora n{forme, ekvivalentne. Zaista, ako je orijentacija zadata izborom n{forme , onda moemo da kaemo da
baza v , . . . , v zadaje istu orijentaciju ako je (v , . . . , v ) > 0. Iz
A = det (A) sledi da ekvivalentnim formama odgovaraju ekvivalentne baze i obrnuto.
Iz istih razloga vai opxtije tvree: ako su U i V otvoreni
skupovi u R , netrivijalna n{forma na V i f : U V glatko
preslikavae, onda je
1
f = det (f ) ,
gde je det (f ) Jakobijan preslikavaa f . Ako je f difeomorfizam,

onda je f netrivijalna forma, poxto je Jakobijan diferencijala
razliqit od nule. Ako je taj Jakobijan pozitivan, onda i f definixu istu orijentaciju, pa tada kaemo da difeomorfizam f quva
orijentaciju.
(118) Zadatak: Neka je U R otvoren skup, X glatko vektorsko po e na
U i = dx dx . Dokazati da je
d(Xy0 ) = div X 0 ,
gde je (n 1){forma Xy definisana sa

0
Xy0 (Y1 , . . . , Yn1 ) = 0 (X, Y1 , . . . , Yn1 ).
Nekada se umesto Xy koristi i oznaka i(X). Forma i(X) naziva

se kontrakcijom forme pomou vektorskog po a X ili enim unutraxim izvodom u pravcu vektorskog po a X .
(119) Zadatak: Izraqunati
izvod funkcije f u pravcu vektora v ako je
R
(a) f (x, y) = e dt, v = (1, 1).
x+y 2
xy
t2
195
(b)

1

x1

x21
f (x1 , . . . , xn ) =

n1
x
1
1
x2
x22
xn1
2
1
xn
x2n
xn1
n
v = (1, . . . , 1).
Rexee: 0.
(120) Zadatak: Ispitati neprekidnost, diferencijabilnost
i ravnomernu
pQ
neprekidnost funkcije
f (x , . . . , x ) =
x .
Rexee: Za Q xQ6= 0 parcijalni izvodi su neprekidni, pa je f
diferencijabilna, za x = 0 ne postoji izvod u svakom pravcu.
(121) Zadatak: Neka je A simetriqna nesingularna realna n n matrica,
u, v vektori u R i f : R R funkcija definisana sa f (x) =
u + x v + xAx . Dokazati da je x = vA jedinstvena kritiqna
taqka funkcije f i da su sledei uslovi ekvivalentni:
(a) x je taqka lokalnog minimuma (maksimuma);
(b) x je taqka apsolutnog minimuma (makismuma);
(v) matrica A je pozitivno (negativno) definitna.
Rexee: Ako je A pozitivno definitna, onda je xAx ckxk ,
pa f (x) + kad kxk +, xto zbog kompaktnosti lopte u R
znaqi da f ima apsolutni minimum. Lanac implikacija zavrxava
qienica da je A drugi izvod fukcije f .
(122) Zadatak: Neka je f : R R preslikavae klase C , takvo da je za
neko c > 0
n
k=1
n
k=1
n
k=1
1
2
(x, y Rn ) kf (x) f (y)k ckx yk.
Dokazati da je f bijekcija i da je f : R R klase C .

Rexee: f (R ) je povezan, zatvoren i (zbog Teoreme o inverznoj
funkciji) otvoren skup.
(123) Zadatak: Nai ekstremne vrednosti funkcije f (x, y) implicitno
zadate sa
Z
1
f (x,y)
et dt = x2 + y 2 .
Rexee: Minimum u taqki (0, 0).

(124) Zadatak: U loptu polupreqnika r upisati cilindar najvee zapremine.
Rexee: Visina cilindra je 2r/3.
(125) Zadatak: U elipsu + = 1 upisati pravougaonik qije su strane
paralelne koordinatnim osama tako da mu je povrxina najvea.
(126) Zadatak: Neka su x , . . . , x pozitivni brojevi, takvi da je P x =
1 i a > 0, b > 0. Dokazati nejednakosti
0
x2
a2
n
X
k=1
1
n2
,
1 xk
n1
n
Y
k=1
y2
b2
n
k=1
(n 1)n
xk (1 xk )
,
n2n
n
Y
k=1
b
a+
xk
(a + nb)n .
196
2. DIFERENCIRA E
2. Diferencirae na mnogostrukostima
(1) Glatke mnogostrukosti. U Glavi 1 smo definisali topoloxku mnogostrukost, kao Hausdorfov prostor sa prebrojivom bazom topologije
koji je lokalno homeomorfan euklidskom prostoru (videti (86) na
str. 33). Vana klasa topoloxkih mnogostrukosti su glatke mnogostrukosti. Glatka mnogostrukost je topoloxka mnogostrukost M ,
takva da postoji familija
U = {(U , ) | },
gde je {U } otvoreno pokrivae prostora M , a

: U (U ) Rn
familija homeomorfizama, takva da je ispuen sledei uslov:

() Ako je U U 6= , onda je
1
: (U U ) (U U )
difeomorfizam klase C otvorenih skupova u R .

Za mnogostrukost M tada kaemo da je glatka mnogostrukost klase
C . Ako drugaqije ne napomenemo, terminom glatka mnogostrukost,
ili samo mnogostrukost, od sada emo nazivati mnogostrukosti klase
C . U izvesnom smislu (koji ovde neemo precizirati), ova pretpostavka ne smauje opxtost razmatraa.
Broj n iz prethodne definicije naziva se dimenzijom mnogostrukosti M . Par (U , ) nazivamo lokalnim koordinatama ili koordinatnom kartom, a preslikavae lokalnom parametrizacijom.
Uslov () se naziva uslovom saglasnosti karata.
Kaemo da je familija U maksimalna ako svaka karta koja je saglasna sa kartama iz U i sama pripada familiji U . Drugim reqima,
familija je maksimalna ako je ispuen sledei uslov { ako je V
otvoren skup u M a : V (V ) R homeomorfizam takav da
je
: (U V ) (U V )
difeomorfizam za sve (U , ) U takve da je U V 6= , onda je
(V, ) U . Svaku familiju U moemo da kompletiramo do maksimalne, dodajui joj saglasne karte. Maksimalnu familiju saglasnih
karata nazivamo atlasom mnogostrukosti M ili enom diferencijabilnom strukturom.
Svaka familija V saglasnih karata koja pokriva mnogostrukost
moe da se dopuni do maksimalne, tj. do atlasa. Zbog toga emo
qesto govoriti i o altlasu V i kad ova familija nije maksimalna,
podrazumevajui pod time eno maksimalno dopuee.
(2) Glatke povrxi u R su glatke mnogostrukosti. Euklidski prostor R
je glatka mnogostrukost, standardna glatka struktura (atlas) na oj
je maksimalna familija saglasnih karata koja sadri par (R , ),
gde je (x) = x. Ako je M glatka mnogostrukost, onda je svaki otvoren
podskup U M glatka mnogostrukost.
(3) Proizvod mnogostrukosti. Neka je M glatka mnogostrukost dimenzije m sa atlasom U , a N glatka mnogostrukost dimenzije n sa atlasom
k
2. DIFERENCIRA E NA MNOGOSTRUKOSTIMA
197
. Tada je M N glatka mnogostrukost dimenzije m + n sa atlasom

koji sadri sve karte
V
{(U V, ) | (U, ) U, ; (V, ) V}.
(4) Podmnogostrukosti. Neka je M mnogostrukost dimenzije m sa atlasom U . Podskup S M je podmnogostrukost dimenzije s m

mnogostrukosti M ako za svaku taqku p S postoji karta (U, ) U
takva da je
S U = (R {0}).
Ova definicija uopxtava definiciju glatkih povrxi kao podmnogostrukosti u euklidskom prostoru. Podmnogostrukost S je i sama
glatka mnogostrukost (dimenzije
s), sa kartama

1
(S U, SU ),
(U, ) U.
Broj m s naziva se kodimenzijom podmnogostrukosti S.

(5) Glatka preslikavaa. Uslov saglasnosti karata () nam omoguava
da definixemo pojam glatkog preslikavaa na glatkim mnogostrukostima. Neka su M i N glatke mnogostrukosti. Preslikavae
f :M N
je glatko u taqki p M ako postoje koordinatne karte (U, ) na M

i (V, ) na N takve da je p U , f (p) V i
f 1 : (U ) (V )
glatko (u taqki (p)) preslikavae otvorenog skupa (U ) R u

(V ) R
. Preslikavae je glatko ako je glatko u svakoj taqki.
Skup glatkih preslikavaa f : M N oznaqavamo sa C (M ; N ).
Specijalno, skup glatkih funkcija f : M R oznaqavamo sa C (M ).
Iz saglasnosti karata sledi da ova definicija ne zavisi od izbora karata (U, ) i (V, ). Zaista, ako su (U , ) i (V , ) druge
karte, onda je i
dim M
dim N
1
1 f 1
) ( f 1 ) ( 1
1 = (1
1 )
glatko preslikavae, kao kompozicija glatkih.

Odavde vidimo da na glatkoj mnogostrukosti klase C moemo
da definixemo preslikavaa klase C za j k. Ako ne napomenemo
drugaqije, pod glatkim preslikavaem na mnogostrukosti klase C
podrazumevaemo preslikavae klase C .
Ako su M i N glatke mnogostrukosti, homeomorfizam f : M N
je difeomorfizam klase C ako su f i f : N M preslikavaa
klase C . Ako drugaqije ne napomenemo, pod difeomorfizmom emo
ubudie da podrazumevamo difeomorfizam klase C .
Specijalno, koordinatne karte : U (U ) i lokalne parametrizacije : (U ) U su difeomorfizmi.
(6) Zadatak: Neka je M = R i U atlas na M koji sadri par (M , ),
gde je (x) = x. Neka je M = R i U atlas na M koji sadri par
(M , ), gde je (x) = x. Dokazati da se pojam glatkosti funkcija
na M u odnosu na glatku strukturu U podudara sa standardnom pojmom glatkosti realnih funkcija realne promen ive. Dokazati da
k
198
2. DIFERENCIRA E
funkcija f (x) = x nije glatka u standardnom smislu, ali da jeste

u odnosu na strukturu U na M . Dokazati
da je
2/3
h : M2 M1 ,
h(x) =
difeomorfizam.
Ovaj zadatak pokazuje da na istoj topoloxkoj mnogostrukosti sa
dve difeomorfne glatke strukture moe da postoji funkcija koja
je glatka na jednoj, a nije glatka na drugoj. Meutim, vai sledee
tvree.
Zadatak: Neka je h : M M difeomorfizam glatkih mnogostrukosti. Dokazati da je
1
h : C (M2 ) C (M1 ),
h (f ) = f h
izomorfizam algebri glatkih funkcija.

(7) Tangentni prostor. Neka je M glatka mnogostrukost i p M . Pojam glatke funkcije na M dozvo ava nam da definixemo vektorski
prostor C (p) i tangentni prostor T M na isti naqin kao i u (102)
na str. 181. Dakle, T M je prostor svih linearnih preslikavaa
X : C (p) R koja zadovo avaju Lajbnicovo pravilo
Xp (f g) = g(p)Xp (f ) + f (p)Xp (g).
(8) Izvod preslikavaa. Neka su M i N glatke mnogostrukosti i F :

M N glatko preslikavae. Tada je, za p M , preslikavae
F : C (F (p)) C (p)
homomorfizam algebri. Dualni homomorfizam vektorskih prostora

F :T M T
N, F (X )(f ) = X (F (f )) za f C (F (p))
naziva se izvodom preslikavaa F u taqki p. Koriste se jox i oznake
F (p), DF (p), F (p).
Zadatak: Dokazati da ova definicija uopxtava definiciju izvoda u afinim prostorima22.
Zadatak: Ako je lokalna karta na M , a na N , dokazati da je
F (p)
D( F 1 )(x) = D(F (1 (x))) DF (1 (x)) D1 (x)
(9) Neka je F : M N glatko preslikavae, i neka je rang preslikavaa

F (p) (tj. dimenzija potprostora F (T M )) jednak r za svako p, dakle
konstantan. Tada je za svako q F (M ) skup F (q) M podmnogostrukost kodimenzije r. Poxto je definicija mnogostrukosti lokalnog karaktera, dokaz ovog tvrea je isti kao u (90) na str. 178.
(10) Singularne i regularne vrednosti. Taqka p N je singularna
taqka glatkog preslikavaa F : M N ako izvod
DF (p) : Tp M TF (p) N
22Naravno, uz identifikaciju razliqitih afinih prostora pomou translacije, ova

definicija samim tim uopxtava i definiciju izvoda u vektorskim prostorima. Meutim,
na mnogostrukostima nemamo translaciju (niti bilo kakvo kanonsko preslikavae koje
identifikuje razliqite taqke), tako da na mnogostrukostima izvod moramo da posmatramo
kao linearno preslikavae qiji domen zavisi od taqke u kojoj se diferencira, sliqno kao
u (6) na 141. strani.
199
nije surjektivan. Ako je p M singularna taqka, kaemo da je taqka

singularna vrednost preslikavaa F . Taqka q N je regularna vrednost preslikavaa F ako ona nije singularna vrednost.
To znaqi da je q N regularna vrednost u dva sluqaja: ili q / F (M ),
ili q F (M ) i za svako p F (q) preslikavae DF (p) je surjektivno.
Jedna varijanta tvrea (9) je sledee tvree: Ako je q F (M )
regularna vrednost preslikavaa F , onda je F (q) M podmnogostrukost. Pri tome je kodimenzija podmnogostrukosti F (q) jednaka dimenziji mnogostrukosti N . Qitaocu prepuxtamo da dokaz
izvede iz (9) ili direktno iz Teoreme o rangu.
(11) Zadatak: Neka je S R prostor simetriqnih n n matrica.
Dokazati da je je jediniqna matrica regularna vrednost preslikavaa
R
S , A 7 AA
kojim je definisana grupa ortogonalnih matrica O(n) i zak uqiti
iz (10) da je O(n) podmnogostrukost u R . Izraqunati enu dimenziju. Dokazati da su operacije u ovoj grupi glatke (za mnoee se
radi o glatkosti u odnosu na strukturu proizvoda (3) na O(n)O(n)).
Grupa (G, ?) koja je glatka mnogostrukost, takva da su grupovne
operacije glatka preslikavaa, naziva se Lijevom grupom. Razne matriqne grupe su osnovni primeri Lijevih grupa.
(12) Imerzije i ulagaa. Neka su M i N glatke mnogostrukosti. Glatko
preslikavae F : M N se naziva imerzijom ako je za svako p M
rang izvoda
DF (p) : T M T
N
jednak dimenziji mnogostrukosti M . Ako je F imerzija i ako je
F (p) N
nn
nn
nn
F (p)
F : M F (M )
homeomorfizam (u relativnoj topologiji na F (M ) nasleenoj iz N ),

onda kaemo da je F ulagae.
Zadatak: Skicirati krivu r = sin 2 u xy{koordinatnoj ravni.
Dokazati da ova kriva moe da se realizuje kao imerzija intervala
u R , ali ne i kao ulagae.
Zadatak: Dati primer povezane mnogostrukosti M i injektivne
imerzije F : M N koja nije ulagae.
Zadatak: Skicirati krivu r = 1 u xy{koordinatnoj ravni (
uzima sve vrednosti iz ]0, +[). Da li ova kriva moe da se realizuje
kao imerzija? Da li ova kriva moe da se realizuje kao ulagae?
(13) Sledea dva tvrea slede iz Teoreme o rangu ((84) na str. 174):
Zadatak: Neka je F : M N imerzija. Dokazati da svaka taqka
p M ima otvorenu okolinu U 3 p takvu da je restrikcija
2
F |U : U N
ulagae.
Zadatak: Neka je F : M N ulagae. Dokazati da je F (M )
podmnogostrukost u N . Obrnuto, neka je S N podmnogostrukost.
200
2. DIFERENCIRA E
Dokazati da je
iS : S N,
iS (x) = x
ulagae.
(14) Diferencijal funkcije. Ako je M glatka mnogostrukost, onda se
izvod funkcije f : M R oznaqava sa df i naziva i diferencijalom. Prisustvo vektorske strukture na R obezbeuje kanonsku
identifikaciju T R = R, pa diferencijal funkcije f u taqki p
moemo da shvatimo i kao preslikavae df (p) : T M R. Poxto je
ovo preslikavae linearno, diferencijal df (p) je element dualnog
prostora T M . Prostor T M nazivamo kotangentnim prostorom
mnogostrukosti M u taqki p.
(15) Preslikavae F : T M T N indukuje dualno preslikavae
f (p)
F :
TF (p) N
F (p)
Tp M,
F ()(X) := (F X).
Ovde smo koristili isti simbol F kao za preslikavae f 7 f F iz

zadatka u (6). Taj izbor je konzistentan iz sledeeg razloga. Ako je
r{linearno preslikavae na T
N , onda definixemo r{linearno
preslikavae F na T M sa
F (p)
F ()(X1 , . . . , Xr ) := (F (X1 ), . . . , F (Xr )).
Ako funkcije shvatimo kao 0{linearna preslikavaa (setimo se da

smo upravo to uradili kad smo ih zvali 0{formama), onda je definicija preslikavaa
F u zadatku u (5) specijalni sluqaj ove koju dajemo sada.23
Zadatak: Neka su F : M N i G : N S glatka preslikavaa
glatkih mnogostrukosti. Dokazati
(G F ) = F G ,
(G F ) = G F
Neka je f = (f , . . . , f ) : R R glatko preslikavae i (y , . . . , y ) Dekartove koordinate u R . Dokazati da je

Zadatak:
1
f dy1 = df1
i izvesti odatle opxtu

formuluX
X
f

aJ dyJ =
(aJ f )dfJ ,
gde je, kao i u taqki (113) (str. 187), za J = {j , . . . , j } {1, . . . , n}

J
dyJ := dyj1 dyjk ,
dfJ := dfj1 dfjk .
Zadatak: Izraqunati f (dx dy) u koordinatama (r, ), ako je

f (r, ) = (r cos , r sin ).
23Ako je f : M N preslikavae izmeu nekih objekata M i N (to mogu da budu

skupovi, mnogostrukosti, topoloxki prostori, pingvini, irafe ili bilo xta drugo) i
ako se objektima M i N pridruuju objekti O(M ) i O(N ) a preslikavau f preslikavae
izmeu O(M ) i O(N ), onda je uobiqajeno da pridrueno preslikavae oznaqavamo sa f
ako strelica ide u istom smeru kao za f (f : O(M ) O(N )), a f ako ide u suprotnom
(f : O(N ) O(M )).
201
Zadatak: Izraqunati f ako je f : R4 R3 preslikavae dato
sa
f (x, y, z, t) = (xyz, xyz , xy + z ),
a diferencijalna 3{forma u R zadata sa
2
(X, Y, Z) = X (Y Z)
(mexoviti proizvod u R ).
(16) Unija svih tangentnih prostora[
3
T M :=
Tp M
naziva se tangentnim raslojeem mnogostrukosti M . Unija svih

kotangentnih prostora
[
pM
T M :=
Tp M
naziva se kotangentnim raslojeem mnogostrukosti M . Na tangentnom raslojeu je definisana projekcija
: T M M, (X ) = p za sve X T M.
Inverzna slika otvorenog skupa
U M u odnosu na ovu projekciju je
[
pM
TM
T1M (U ) =
Tp M =: T U,
tangentno raslojee mnogostrukosti U .

Tangentno raslojee je mnogostrukost dimenzije
pU
dim T M = 2dim M ;
topologiju glatku strukturu na T M definixu karte (T U, (, )),

gde su (U, ) karte na M i
(, )(Xp ) = ((p), (p)(Xp )) (U ) Rdim M R2dim M .
Sliqno, karte
(T U, (, ( ) ))
definixu strukturu glatke mnogostrukosti na T M .
(17) U (102) smo videli da je tangentni
prostor
T R generisan vektorima

,...,
.

x1 q
xn q
Ako je (U, ) lokalna karta na mnogostrukosti M i p U , onda je

tangentni prostor T M generisan
vektorima !
!
p
1 (p)

x1 (p)
, . . . , 1 (p)

xn (p)
Dualno, kotangentni prostor T R je generisan vektorima
dx1 (q), . . . , dxn (q),
pa je T M generisan vektorima
dx1 , . . . , dxn ,
202
2. DIFERENCIRA E
gde je dxj skraena oznaka24 za ((p))(dxj ((p))).
Primetimo da je T U = T M i T U = T M , poxto su definicije

tangentnog i kotangentnog prostora lokalnog karaktera (zavise samo
od neke okoline taqke p).
(18) Preslikavae X : M T M koje zadovo ava X(p) T M naziva
se (tangentnim) vektorskim po em na M . Umesto X(p) pixemo
i X . Komutator tangentnih vektorskih po a X, Y : M T M je
vektorsko po e [X, Y ] koje dejstvuje na funkcije iz C (p) po pravilu
p
[X, Y ]p (f ) := Xp (Y f ) Yp (Xf ).
Primetimo da su Y f i Xf funkcije, pa izrazi XY (f )(p) = X (Y f ) i

Y X(f )(p) = Y (Xf ) imaju smisla. Drugim reqima, mogue je definisati samo komutator vektorskih po a, a ne vektora.
Zadatak: Dokazati da je [X, Y ] zaista vektorsko po e (tj. da
je linearno i zadovo ava Lajbnicovo pravilo), a da XY i Y X , u
opxtem sluqaju, nisu, jer drugi izvodi ne zadovo avaju Lajbnicovo
pravilo.
(19) Diferencijalne forme na mnogostrukosti. Ako je (V, ) koordinatna karta na mnogostrukosti M i diferencijalna forma na
(V ) R , onda je sa := definisano antisimetriqno vixelinearno preslikavae na T V za svako p V . Ovo preslikavae
nazivamo diferencijalnom formom na V .
Pretpostavimo da je (U, ) druga karta, U V 6= , i da je na oj
definisana forma . Ako su i inkluzije
p
: U V U,
:U V V
i ako je = , kaemo da su forme i saglasne.

Diferencijalna k{forma na mnogostrukosti M je familija
saglasnih formi na celom atlasu. Za svako p M je antisimetriqno k{linearno preslikavae na T M .
Poxto je diferencijal forme u R definisan lokalno, egovu
definiciju moemo da prenesemo na diferencijalne forme na mnogostrukosti: diferencijal forme na M je dovo no definisati u
svakoj koordinatnoj karti (U, ). Neka je u toj karti = , onda
definixemo
d = (d ).
Iz definicije sledi da, ako je f : M N glatko preslikavae
i diferencijalna forma na N , onda je f (d) = d(f ), odnosno,
preslikavae f komutira sa diferencijalom:
f d = d f .
Kao i u (116), str. 192, definixemo de{Ramovu kohomologiju kao

koliqniqki prostor taqnih i zatvorenih formi. Primetimo da iz
f d = d f sledi da glatko preslikavae
f :M N
24Ovakve skraene oznake, u kojima izostav amo ili podrazumevamo taqku p M , a

zagrade izostav amo i pixemo umesto () emo ubudue koristiti bez upozorea i
izviea.
indukuje homomorfizme
k
k
f : HdR
(N ) HdR
(M )
Zadatak: Neka je
HdR
(M ) :=
za sve
M
203
k {0, 1, 2 . . .}
k
HdR
(M ).
k0
Dokazati da je (H (M ), +, ) prsten sa jedinicom.

f : (HdR
(N ), +, ) (HdR
(M ), +, )
homomorfizam prstena.
(20) Zatvorenost forme je lokalno, a taqnost globalno svojstvo. Ilustrovaemo to sledeim primerom.
Neka je M = S jediniqni krug {z C | |z| = 1}. Polarna koordinata nije globalno definisana na M kao jednoznaqna funkcija,
nego samo do na aditivnu konstantu 2k. Ako elimo da izaberemo jednu granu za (npr. izaberemo k = 0), dobiemo neprekidnu
funkciju definisanu lokalno, tj. na nekom intervalu oko svake taqke
na krugu, ali ne i globalno neprekidnu funkciju, jer pri obilasku
punog kruga (tj. pri pribliavau poqetnoj taqki sa druge strane)
imamo skok funkcije za 2, dakle naruxavae neprekidnosti.
Meutim, d dobro definisana 1{forma, jer je d( + 2) = d.
Drugim reqima, d je 1{forma definisana sa
1
d := d(arctan(y/x)) =
y
x
dy 2
dx.
x2 + y 2
x + y2
Poxto je diferencijal lokalno definisan objekat, i 25poxto je

lokalno definisana funkcija, forma d je zatvorena : d(d) 26=
d d() = 0 (jer je d d = 0). Meutim, forma d nije taqna .
Da bismo to pokazali, pretpostavimo suprotno { da je
d = df
za neku funkciju (0{formu) f : S

standardna parametrizacija kruga
x(t) = cos t,
. Neka je : [0, 2] S
y(t) = sin t.
25Da je d zatvorena na S
se vidi i iz dimenzije, jer je to 2{forma na mnogostrukosti

dimenzije 1. Meutim, dajemo jox jedan argument koji pokazuje da je d zatvorena forma i
na C \ {0}.
y
x
26Ne zaboravimo da je d samo oznaka za formu x +y
dy x +y
dx, a ne diferencijal
globalno definisane funkcije.
1
204
2. DIFERENCIRA E
Iz jednakosti df = d na gorem polukrugu i qienice da je dobro

definisana glatka funkcija Zna doem polukrugu sledi da je
1
f ((2)) f (()) =
0
d
(f )(s) ds
ds
df (s) 0 (s) ds
=
0
d (s) 0 (s) ds
=
0
d
( (s)) ds
ds
0
= ((2)) (()) = .
=
Sliqno, na gorem polukrugu je dobro definisana, pa je

f (()) f ((0)) = (()) ((0)) = .
Odatle sledi
f ((2)) f ((0)) = 2,
xto je kontradikcija, poxto je (2) = (0), pa je i f ((2)) =
f ((0)).
Ovime smo dokazali da je d zatvorena 1{forma koja nije taqna,
pa je ena klasa [d] netrivijalna u de Ramovoj kohomologiji H (S ).
Neka je 1{forma na S . Tada je 1{forma na [0, 2], pa je
oblika h(t) dt. Neka je Z
c=
1
2
1
dR
h(t) dt
i neka je f : [0, 2]Z R funkcija definisana na sledei naqin27

0
f(t) =
(d(((s))) 0 (s) c1 h(s)) ds.
Ova funkcija zadovo ava f(0) = f(2), pa definixe funkciju f :

S R, takvu da je f = f . Iz utn{Lajbnicove formule sledi
0
1
df = d ,
c
tj. [] = c[d], gde [] oznaqava de Ramovu kohomoloxku klasu.Ovime

smo dokazali da [d] generator za H (S ), tj. da je H (S ) = R. Iz
putne povezanosti kruga sledi da je i H (S ) = R, jer je dimenzija
nulte de Ramove kohomologije mnogostrukosti jednaka broju egovih
komponenti putne povezanosti (videti (116) na str. 192). Poxto su
za k > 1 sve k{forme na S (trivijalne, zak uqujemo
1
dR
0
dR
1
dR
k
HdR
(S1 ) =
R,
0,
k {0, 1}
k > 1.
27Prvi sabirak je vrednost diferencijalne forme d na tangentnom vektoru 0 u taqki

; taj sabirak moe da se napixe i kao ( dsd ), gde je dsd tangentni vektor na [0, 2];
videti (102). Dakle, taj sabirak je funkcija [0, 2] R.
(s)
(21) De Ramova kohomologija H

Broj
j
dR (M )
(M ) :=
dim
XM
205
je vektorski prostor nad po em R.
j
(1)j dim HdR
(M )
naziva se Ojlerovom karakteristikom mnogostrukosti M .

(22) Vektorsko po e na mnogostrukosti je preslikavae
j=0
X : M TM
sa vrednostima u tangentnom raslojeu, koje zadovo ava X(p) T .

Drugim reqima, vektorsko po e svakoj taqki p M pridruuje vektor koji je tangentan na M u toj taqki. Umesto X(p) koristimo i
oznaku X za vrednost vektorskog po a u taqki p. Na tangentnom
raslojeu je definisana kanonska projekcija (16)
: T M M, (X ) = p za sve X T M,
pa vektorsko po e moemo da definixemo i kao preslikavae X :
M T M za koje vai
X = Id .
Primetimo da je ova definicija dualna defeniciji diferencijalne 1{forme, koja je preslikavae
p
TM
TM
: M T M
koje zadovo ava (p) T M , tj. = Id .

(23) Diferencirae vektorskih po a. Poxto na M i na T M imamo
glatku strukturu (videti (16)), moemo da govorimo o glatkim vektorskim po ima. Meutim, za razliku od ranije razmatranog sluqaja
M = R , ne postoji kanonski naqin da identifikujemo tangentne
prostore u razliqitim taqkama,
pa vrednosti vektorskog po a lee
u razliqitim prostorima28. Poslediqno, izraz kojim definixemo
izvod vektorskog po a u R
T M
X(p + h) X(p) = DX(p) + o(h),
h0
nema smisla za vektorska po a na mnogostrukosti, poxto su na levoj
strani vektori iz razliqitih prostora, pa ne mogu da se sabiraju.

Umesto toga, vektorsko po e X : M T M moemo da diferenciramo kao preslikavae izmeu dve mnogostrukosti. Ali onda je,
za Y T M , izvod vektorskog po a X u pravcu vektora Y
p
DX(Yp ) TXp (T M ),
tako da sada X i DX nisu objekti iz istih prostora. Meutim,

nekada je zgodno posmatrati vektorsko po e i egov izvod kao elemente istog vektorskog prostora (kao xto moemo u sluqaju euklidskih prostora).
Pretpostavimo da je naxa mnogostrukost M smextena u euklidski prostor (tj. da je ona podmnogostrukost u R za neko n dim M ),
onda X moemo da posmatramo kao preslikavae
n
X : M Rn ,
28Ova situacija je sliqna situaciji u (6) na str 141.
206
2. DIFERENCIRA E
a egov izvod u pravcu vektora Y T M , zahva ujui postojau

kanonske identifikacije paralelnih vektora istog intenziteta i
smera u R kao
DX(Y ) R .
Ovaj vektor ne mora da pripada tangentnom prostoru povrxi M . Ali
prostor R je snabdeven skalarnim proizvodom, pa postoji prirodna
projekcija na potprostor { ortogonalna projekcija. Ortogonalnu
projekciju vektora DX(Y ) na T M nazivamo kovarijantnim izvodom
vektorskog po a X u pravcu vektora Y .
U opxtem sluqaju, ako mnogostrukost nije povrx u vektorskom
prostoru, ne postoji kanonska projekcija
p
p : TXp (T M ) Tp M,
tj. moemo da izaberemo proizvo nu takvu projekciju, i svi ti izbori su ravnopravni.

Svaku takvu projekciju nazivamo koneksijom na T M . Ako je izabrana koneksija , onda je sa
Yp X = p (DYp (X)) Tp M
definisan kovarijantni izvod vektorskog po a X u pravcu vektora

Y . Razliqiti izbori koneksije daju razliqite kovarijantne izvode.
Nekada se termini koneksija i kovarijantni izvod koriste za isti
objekat X i to ima opravdaa, poxto su ta dva objekta u izvesnom
smislu ekvivalentna (svaki od ih odreuje drugi, xto je tema za
sebe na kojoj se neemo zadravati).
(24) Kartanova formula. Neka je : M M glatka (po t) familija
glatkih (po x M ) preslikavaa, X( (x)) = (x) i k{forma
na M . Tada je
p
d
dt
d
= t (d(i(X)) + i(X)d),
dt t
gde je i(X) operator definisan u (118) na str. 194.

Dokaz: Indukcijom po k. Za k = 0 Kartanova formula
d
f = t df (X),
dt t
xto je samo reformulacija definicije izvoda funkcije f u pravcu

vektora X . Neka je (k + 1){forma. Ona moe da se zapixe kao
= df , pa korixeem induktivne pretpostavke i osobina diferenciraa dobijamo:
i
d
d
d
(df ) = t df t + t df t =
dt t
dt
dt
t [di(X)df + df i(X)d + df di(X)]
t [i(X)d(df ) + di(X)(df )]
= t [i(X)(df d) + d(i(X)df df i(X))]
= t [di(X)df + df i(X)d + df di(X)].
207
Zadatak: Neka je t glatka familija diferencijalnih formi. Do-
kazati da je

d
t
t = t d(i(X)t ) + i(X)dt +
.
dt t
t
(25) Neka je : M M glatko dejstvo grupe (R, +) na M , tj. glatka

familija difeomorfizama koja zadovo ava
= , odnosno (x) = ( (x)).

Tada je

t
s+t
s+t
X :=
d
t (x)
dt t=0
tangentno vektorsko po e. Ako je diferencijalna k{forma, en

Lijev izvod u pravcu vektorskog po a X je

LX :=
d
.
dt t=0 t
Kartanova formula (24) moe da se napixe u obliku

LX = d i(X) + i(X) d,
iz koga se vidi veza izmeu Lijevog, spo axeg i unutraxeg izvoda.

(26) Homotopija. Preslikavaa h , h : M N su homotopna (ili homotopski ekvivalentna) ako postoji neprekidno preslikavae
0
H : M [0, 1] N
takvo da je H(x, 0) = h (x) i H(x, 1) = h (x). Preslikavae H se

naziva homotopijom koja spaja h i h . Glatka preslikavaa h i
h su glatko homotopna ako postoji glatka homotopija H koja ih
spaja. Relacija homotopske ekvivalencije je relacija ekvivalencije,
oznaqavamo je sa '; qienicu da su h i h homotopski ekvivalentna
preslikavaa zapisujemo sa
0
h0 ' h1 .
Ako je M = [a, b], govorimo o homotopski ekvivalentnim puteAko u definiciji zahtevamo da pri deformaciji H krajevi budu fiksirani, tj. da je
vima u M .
H(a, t) h0 (a) = h0 (b),
H(b, t) h0 (b) = h1 (b),
kaemo da su putevi h , h : [a, b] N homotopski ekvivalentni sa

fiksiranim krajevima.
Na primer, svaka dva puta
0
h0 , h1 : [a, b] C
u kompleksnoj ravni su homotopski ekvivalentni sa fiksiranim krajevima, ali putevi

h0 , h1 : [0, ] C \ {0},
h0 (s) = eis ,
h1 (s) = eis
(gori i doi polukrug) nisu homotopski ekvivalentni sa fiksiranim krajevima, jer se ne mogu deformisati jedan do drugog, bez prolska kroz koordinatni poqetak koji je izbaqen.
208
2. DIFERENCIRA E
Zadatak: Neka je d forma iz (20); posmatrajmo polarna koordinata je definisana mod 2Z, tj. moemo da je posmatramo kao
vixeznaqnu funkciju na C\{0}. Fiksirajmo enu vrednost u taqki 1
na x{osi sa (1) = 0. Za z C i za neprekidan put u C\{0} koji spaja
taqke 1 i z definiximo (z, ) kao vrednost vixeznaqne funkcije
koja se dobija enim neprekidnim (tj. bez skokova mod 2Z) meaem od (1) = 0 do (z) du krive . Dokazati da je
(z, ) = (z, ) ' sa fiksiranim krajevima.
Na ovaj naqin polarna koordinata moe da se shvati kao jednoznaqna
funkcija na koliqniqkom prostoru neprekidnih puteva koji polaze
iz fiksirane taqke (u zadatku je to bila taqka 1) u odnosu na relaciju
homotopske ekvivalencije sa fiksiranim krajevima. Ovakav koliqniqki prostor moe da se pridrui proizvo nom putno povezanom
i lokalno putno povezanom topoloxkom prostoru 29X (umesto C \ {0})
i naziva se egovim univerzalnim natkrivaem.
Topoloxki prostori M i N su homotopni (ili homotopski ekvivalentni) ako postoje preslikavaa
f :M N i g:N M
takva da je
g f ' id
i f g ' id .
Qienicu da su M i N homotopski ekvivalentni prostori zapisujemo sa M ' N .
Zadatak: Dokazati da je kruni prsten {z C | 1 |z| 2}
homotopski ekvivalentan krugu S = {z C | |z| = 1}.
Zadatak: Da li su cilindar i Mebijusova traka homotopski ekvivalentni?
Homeomorfni prostori su homotopski ekvivalentni, ali ne i
obrnuto: na primer, euklidski prostor R je homotopski ekvivalentan prostoru koji se sastoji od jedne taqke. Prostore koji su homotopski ekvivalentni taqki nazivamo kontraktibilnim prostorima.
Zadatak: Dokazati da je svaki konveksan podskup topoloxkog
vektorskog prostora kontraktibilan.
(27) Iz Kartanove formule sledi da glatko homotopski ekvivalentna preslikavaa h , h : M N indukuju isto preslikavae
1
k
k
h0 = h1 : HdR
(N ) HdR
(M ).
Dokaz: Oznaqimo H(x, t) sa H (x). Iz Kartanove formule sledi

t
h1 h0 =
Z
0
d
H dt =
dt t
Ht (d(i(X)) + i(X)d) dt.
29Ako je Xe univerzalno natkrivae topoloxkog prostora X , onda postoji prirodna
projekcija : Xe X koja klasu [] puta preslikava u egovu kraju taqku. Skup

moe da se snabde topologijom, tako da je neprekidno preslikavae (videti (85) na
str. 33).
e
X
209
Oba sabirkaZ su jednaka nuli u kohomologiji:

prvi zbog toga xto je
Z
1
Ht (d(i(X)) dt = d
Ht i(X) dt
taqna forma (ovde smo primenili H d = d H i pravilo diferenciraa integrala (39) na str. 154), pa je jednaka nuli u kohomologiji
(pripada slici im d), a drugi zbog toga xto je d = 0 za forme kojima
je definisana kohomologija.
(28) Iz (27) sledi
M ' N H (M )
= H (N ) za sve k.
Dokaz: Ako su
f :M N i g:N M
preslikavaa takva da je
g f ' id
i f g ' id ,
onda je
f g = id
(M ) i g f = id
(N ),
pa su linearna preslikavaa f i g izomorfizmi, jer imaju levi i
desni inverz.
Zadatak: Dokazati da je realna prava R kontraktibilna i izvesti odatle da je
(
0
k
dR
k
dR
k
HdR
k
HdR
(R) =
R,
0,
k
HdR
k=0
k 1.
Kao posledicu, uz pomo (20) zak uqiti da prava i krug nisu homotopni (a samim tim ni homeomorfni) prostori.
(29) Poenkareova lema. Euklidski prostor R je kontraktibilan prostor.
Iz (28) sledi da je
(
n
k
HdR
(Rn ) =
R,
0,
k=0
k 1.
Drugim reqima, svaka zatvorena forma u R je taqna. Specijalno,

neophodni uslovi potencijalnosti i solenoidnosti vektorskih po a
u euklidskom prostoru (112) su ujedno i dovo ni. U (112) smo videli
da oni nisu dovo ni u oblastima sa sloenijom topologijom; sledei
zadatak je jox jednu ilustracija istog fenomena na jeziku diferencijalnih formi.
Zadatak: Dokazati da je(
n
k
HdR
(C \ {0}) =
R,
0,
k {0, 1}
k > 1.
(30) De Ramove kohomologije su samo jedna od algebarskih topoloxkih

(ili homotopskih) invarijanti. Do ih smo stigli analitiqkim
putem. Sledea direktnija, geometrijska konstrukcija, daje nam algebarske invarijante sliqne (i u izvesnom smislu dualne) de Ramovim
kohomologijama.
210
2. DIFERENCIRA E
Neka je n konveksni omotaq30 taqaka
a0 = (0, 0, . . . , 0), a1 = (1, 0, . . . , 0), an = (0, 0, . . . , 0, 1)
u R . Skup nazivamo standardnim n{simpleksom.

Standardni 0{simpleks je taqka, 1{simpleks je du, 2{simpleks
trougao, 3{simpleks tetraedar. Granica 1{simpleksa se sastoji od
dva 0{simpleksa, granica 2{simpleksa se sastoji od tri 1{simpleksa,
granica 3{simpleksa se sastoji od qetiri 2{simpleksa. U opxtem
sluqaju, granica n{simpleksa se sastoji od (n 1){simpleksa (ih
ima (n + 1)), koje zovemo egovim stranama. Stranu koja ne sadri
teme a nazivamo k{tom stranom.
Glatko preslikavae : M standardnog n{simpleksa u
mnogostrukost M nazivamo glatkim singularnim
simpleksom u M .
Formalnu konaqnu linearnu kombinaciju P a , gde su a realni
brojevi a singularni n{simpleksi u M nazivamo n{lancem u M . U
skupu svih n{lanaca u M uvedimo relaciju ekvivalencije ako
postoji difeomorfizam : koji quva orijentaciju, takav
da je = , i ako postoji difeomorfizam :
koji mea orijentaciju, takav da je = . Koliqniqki prostor
u odnosu na ovu relaciju je vektorski prostor, koji oznaqavamo sa
C (M ) i nazivamo lanqastim kompleksom.
Granica n{simpleksa je lanac
n
k k
:=
n
X
(1)k Fk () Cn1 (M ),
gde je F () restrikcija preslikavaa na k{tu stranicu. Operator

je ovime definisan na generatorima vektorskog prostora C (M ),
po linearnosti ga produujemo do linearnog preslikavaa
k=0
: Cn (M ) Cn1 (M ).
Iz definicije ovog operatora direktnom proverom zak uqujemo da

vai = 0, pa je
im ( : Ck+1 (M ) Ck (M )) ker ( : Ck (M ) Ck1 (M )).
Zbog toga su dobro definisani koliqniqki prostori

Hk (M ) :=
ker ( : Ck (M ) Ck1 (M ))
im ( : Ck+1 (M ) Ck (M ))
koje nazivamo singularnim homologijama mnogostrukosti M . Ako je

f : M N neprekidno preslikavae i : M singularni
simpleks u M , onda je f singularni simpleks u N . Na taj naqin
je dobro definisano preslikavae f : H (M ) H (N ). Moe da se
dokae da vai
f 'g f =g ,
a odatle da (28) vai i za homologiju, tj. da je i homologija homotopska invarijanta.
k
30Konveksni omotaq skupa A u vektorskom prostoru je najmai konveksan skup C takav
da je C A.
211
Primetimo da je dim H (M ) broj komponenti putne povezanosti

mnogostrukosti M (jer su C (M ) putevi u M ).
(31) Parakompaktnost. Neka je U otvoreno pokrivae topoloxkog prostora X . Familija otvorenih skupova V je lokalno konaqno profiee
familije U ako su ispueni sledei uslovi:
V je otvoreno pokrivae prostora X ;
svaki skup iz familije V je sadran u nekom skupu iz familije
U;
svaka taqka p M pripada samo konaqnom broju skupova iz
familije V .
Topoloxki prostor X je parakompaktan ako svako egovo otvoreno
pokrivae U ima lokalno konaqno profiee V .
Standardan rezultat iz Opxte topologije je da je svaki lokalno
kompaktan Hausdorfov prostor sa prebrojivom bazom topologije parakompaktan. Specijalno, svaka mnogostrukost je parakompaktna.
Dokazaemo jednu verziju tog tvrea, u sledeoj formi. Neka je
U otvoreno pokrivae mnogostrukosti M . Tada postoji prebrojivo
lokalno konaqno profiee V koje se sastoji od koordinatnih karata
(V , ), takvih da je (V ) = B]0; 3[ lopta polupreqnika 3, takvo da
skupovi W = (B]0; 1[) takoe pokrivaju M .
Dokaz: Ako je M kompaktna, tvree je trivijalno. Prepostavimo
da M nije kompaktna. Poxto je M lokalno euklidski (dakle i
lokalno kompaktan) prostor i ima prebrojivu bazu topologije, na
M postoji prebrojiva baza topologije
0
1
j
S = {S1 , S2 , . . .},
takva da je za svako S skup S kompaktan. Definiximo niz kompaktnih skupova {K } na sledei naqin. Neka je K = S . Pretpostavimo
zatim da su K , . . . , K definisani. Neka je d najmai prirodan broj
takav da je d > j i
j
Kj S1 Sd .
Definiximo
K
= S S .
Neka je U U . Posmatrajmo otvorene skupove
j+1
gde je
Pj, := (Int(Kj+2 ) \ Kj1 ) U
unutraxost skupa i K
postoji koordinatna karta (V
i
Int
p Pj,
p, (p) = 0
. Oko svake taqke

takva da je V P ,
= K0 =
p, , p, )
p,
j,
p, (Vp, ) = B]0; 3[.

1
p, (B]0; 1[) Int(Pj, )
Neka je W =
. Familija otvorenih skupova
W je otvoreno pokrivae kompaktnog skup K
\ Int(K )), pa postoji eno konaqno potpokrivae. Oznaqimo ega sa sa W , . . . W ,
a odgovarajue skupove familije V sa V , . . . V . Familije
p,
p,
j+1
j,1
j,1
W = {Wj,1 , . . . Wj,kj | j N},
zadovo avaju uslove tvrea.
j,kj
V = {Vj,1 , . . . Vj,kj | j N}
j,kj
212
2. DIFERENCIRA E
(32) Razlagae jedinice na mnogostrukosti M je familija glatkih funkcija : M R, , takvih da

0 1 za sve i sve x M ;
svaka taqka p M ima okolinu U 3 p takvu da je 0 na U za
sve
P sem konaqno mnogo ;
(x) = 1 za sve x M .
Drugo svojstvo je svojstvo lokalne konaqnosti; iz ega sledi da je
suma u treem svojstvu konaqna.
Za svako pokrivae U = {U | } mnogostrukosti M postoji
razlagae jedinice { } takvo da
gde je supp
( )( ) supp U ,
nosaq funkcije , tj.
supp := {x M | (x) 6= 0}.
Dokaz: Neka su V = {(V , )} i W prebrojive familije konstruisane kao u tvreu (31). U (54) smo videli da postoji funkcija h
klase C takva da je h 1 na B[0; 1] i h 0 van B]0; 2[. Neka je
h := h . Tada je sa
j
hj
j = P
j hj
definisano traeno razlagae jedinice.

(33) Ako je O = {V | } otvoreno pokrivae mnogostrukosti M ,
kaemo da je razlagae jedinice potqieno pokrivau O ako je
supp V
za sve . Sa malo vixe pae, mogu da se dokau sledee verzije

tvrea (32):
(a) Za svako otvoreno pokrivae mnogostrukosti M koordinatnim
kartama U := {U | } postoji razlagae jedinice { }
koje mu je potqieno.
(b) Za svako otvoreno pokrivae mnogostrukosti M koordinatnim
kartama U := {U | } postoji razlagae jedinice { }
sastav eno od funkcija sa kompaktnim nosaqem, takvo da
()() supp U .
U opxtem sluqaju, za dato pokrivae U nije mogue konstruisati

razlagae jedinice koje istovremeno zadovo ava (a) i (b). Na primer,
neka je M = R i U pokrivae koje se sastoji samo od jedne karte U =
R . Oqigledno je da tada ne postoji razlagae jedinice potqieno
pokrivau U koje se sastoji od funkcija sa kompaktnim nosaqem.
Razlagae jedinice je vaan instrument koji nam nekad omoguava da preemo sa lokalnih na globalne objekte, tj. da globalizujemo
neke lokalne konstrukcije. Poxto je mnogostrukost lokalno euklidska, to znaqi da neke pojmove iz euklidskih prostora moemo da
prenesemo na mnogostrukosti. Daemo nekoliko primera.
(34) Zadatak: Koristei Razlagae jedinice i Vajerxtrasovu teoremu o
aproksimaciji neprekidnih funkcija polinomima (videti Glavu 1),
n
213
dokazati da svaka neprekidna funkcija f : M R na glatkoj mnogostrukosti M moe uniformno da se aproksimira glatkom funkcijom.
(35) Rimanova metrika na mnogostrukosti M je familija skalarnih proizvoda
g :T M T M R
koja glatko zavisi od p M u smislu da je, za svaka dva glatka
vektorska po a X, Y : M T M funkcija
p
M 3 p 7 gp (Xp , Yp ) R
glatka.
Na svakoj glatkoj mnogostrukosti postoji Rimanova metrika.
Dokaz: Neka su V = {(V , )}, W kao u (31). Na svakom od skupova
V je definisana Rimanova metrika sa
j
gpj := j (p)h, i,
gde je h, i standardni skalarni proizvod u euklidskom prostoru.

Time je Rimanova metrika definsana lokalno, tj. u svakoj koordinatnoj karti. Globalno jeXdefinixemo kao
j (p)gpj .
gp =
Dokazati da je prethodnoj definiciji zaista dobro

definisana Rimanova metrika, tj. da familija g glatko zavisi od
p i da je g skalarni proizvod za sve p.
Prisustvo Rimanove metrike nam omoguava da koncept merea
duine krive iz euklidskih prostora prenesemo na mnogostrukosti:
duina glatke krive : [a,sb] M je
j
Zadatak:
l() =
d d
,
dt dt
dt.
(36) Orijentabilne mnogostrukosti. Uporedimo ivot na Mebijusovoj

traci sa ivotom na Zem i, koja je elipsoid. Na Mebijusovoj traci
je mogu sledei dogaaj. Dva uqesnika u eksperimentu se sastanu u
taqki p. Jedan od ih moe da pree put koji e ga opet dovesti do
taqke p, ali sa druge strane. Ako i on i egov drugar koji ga je qekao
u taqki p u trenutku kada se sretnu (samo sa suprotnih strana) imaju
epne satove, i ako ih u trenutku susreta spuste na Mebijusovu traku,

kaza ke e na povrxi da opisuju krugove u suprotnim smerovima. Na
elipsoidu je ova qasovniqarska komplikacija nemogua, xto znatno
pojednostav uje, i bez toga dovo no komplikovan, ivot na Zem i.
Pravac kretaa kaza ki na satu odreuje orijentaciju povrxi
u taqki u kojoj stoji sat. Putnik namernik moe da proputuje celu
Zem u (ili bilo koju planetu istog, elipsoidnog, oblika) i nacrta
koordinatni sistem na zem i tako xto povuqe proizvo no jednu polupravu i nazove je x{osom, a y{osu pod pravim uglom u smeru suprotnom od smera kretaa kaza ki na satu. Ako se posle izvesnog vremena opet vrati u istu taqku i uradi isto, dobie ekvivalentnu orijentaciju. Putnik na Mebijusovoj traci to ne moe, egov drugi
a
214
2. DIFERENCIRA E
crte u istoj taqki zavisie od toga kuda je u meuvremenu lutao, tj.

nee biti isti ako je napravio par koraka i vratio se istim putem,
i ako je napravio veliki put oko sveta posle koga mu se svet okrenuo
naglavaqke.
Ovaj ogled moemo da formalizujemo na sledei naqin. Crtae
koordinatnih osa na pesku odgovara orijentaciji vektorskog prostora, koja nam je poznata iz Linearne algebre. Ako putnik ne izae
iz koordinatne karte, on se zapravo kree po R i ne primeuje da nije
u euklidskom prostoru, dakle savrxeno je orijentisan u tom malom
delu mnogostrukosti. Ako pree u drugu kartu, egov sat mu i da e
slui kao pomo u orijentaciji, i on i da e uspexno crta svoje koordinatne sisteme po pesku. Qienica da i drugu kartu i da e tretira
kao R (jer niko nema sposobnost da sagleda ceo Svemir, pa ni nax
putnik, koji se u svakoj karti osea kao da je u euklidskom prostoru)
i orijentixe je na isti naqin, pomou svog sata, moe da se izrazi
ovako: kad je spustio sat na tlo, sat je za ega bio disk u euklidskom prostoru, a mali deo tla koji je sat pokrio bilo je otvoren skup
U . Taqka p na tlu dodirnula je taqku (p) na satu; tako je formirana karta (U , ). Na drugom mestu je na isti naqin nastala karta
(U , ). Kompozicija preslikava sat u sat, ali to je jedan
isti sat, sat naxeg putnika, qije kaza ke idu stalno u istom smeru
(vreme neumo ivo teqe). Drugim reqima, quva orijentaciju
(sata). Ako putnik nastavi svoj put i zastane u treoj karti (U , ),
spusti sat na zem u, nacrta koordinatni sistem, nastavi da e i,
posle izvesnog vremena, ponovo se vrati u kartu (U , ), tu moe
da ga saqeka iznenaee { koordinatni sistem koji je sad nacrtao je
orijentisan suprotno od onoga koji je nacrtao kada je poxao (a ni u
jednom trenutku tokom putovaa nije primetio da je egov sat poqeo
da ide unazad)! Tako nexto moe da se desi na Mebijusovoj traci,
ali ne i na elipsoidu.
Tako smo doxli do definicije: mnogostrukost je orijentabilna
ako postoji eno pokrivae familijom karata U , takvom da za svake
dve karte
(U , ), (U , ) U
difeomorfizam quva orijentaciju euklidskih prostora (tj.
ima pozitivan Jakobijan; videti (117) na str.193). Izbor takvog
pokrivaa U nazivamo orijentacijom mnogostrukosti. Mnogostrukost je orijentisana ako je orijentabilna i ako je na oj zadata orijentacija.
Kao i u (117), definiciju orijentacije mnogostrukosti moemo
da damo u terminima diferencijalnih formi: mnogostrukost M dimenzije n je orijentabilna ako na oj postoji glatka n{forma koja
ni u jednoj taqki nije jednaka nuli. Orijentacija je izbor jedne
takve forme, koju nazivamo formom orijentacije. Orijentabilna
mnogostrukost ima dve razliqite orijentacije.
Pokaimo da su ove dve definicije orijentabilnosti, pomou
familije karata U i pomou n{forme, ekvivalentne. Neka je na M
zadata glatka n{forma koja ni u jednoj taqki nije jednaka nuli.
n
215
Neka je U proizvo no pokrivae mnogostrukosti M kartama i neka

je
= dx dx
n{forma u R . Izaberimo neko (U , ) U . Poxto je dim = 1,
tada je
=f
za neku glatku funkciju f : U R koja nigde nije jednaka nuli,
pa je ili uvek pozitivna, ili uvek negativna. Ako je f negativna,
zamenimo sa , gde je
0
: (x1 , x2 , . . . , xn ) 7 (x1 , x2 , . . . , xn )
difeomorfizam koji mea orijentaciju u R ; tako dobijemo novo

pokrivae kartama koje definixu orijentaciju.
Obrnuto, ako je na M zadata orijentacija pomou pokrivaa U ,
za svaku kartu (U , ) U moemo da definixemo formu
n
:= (dx1 dxn )
na U . Iz qienice da U definixe orijentaciju sledi da su ove

forme pozitivno proporcionalne na presecima, tj. da je = f
za neku pozitivnu funkciju f na U U . Neka je { } razlagae
jedinice potqieno pokrivau
U . Tada je
X
:=
dobro definisana glatka n{forma na M . Poxto su u svakoj taqki u

kojoj su definisane forme pozitivno proporcionalne i 0,
sledi da nigde nije jednaka nuli.
(37) Zadatak: Neka je R glatka povrx dimenzije 2. Dokazati da je
orijentisana ako i samo ako postoji glatko vektorsko po e ~n : R
takvo da je
(p ) ~n(p) T i k~n(p)k = 1.
U tom sluqaju kaemo da je orijentisana zadavaem po a jediniqnih normalnih vektora. Dokazati da je tada sa
(X , Y ) := ~n X Y za X , Y T
(mexoviti proizvod vektora) zadata jedna forma orijentacije na .
(38) Gradijent, divergencija, Laplasijan. Ako je g Rimanova metrika na
mnogostrukosti M , onda moemo da definixemo gradijent funkcije
f : M R, sliqno definiciji (41) gradijenta u Hilbertovom prostoru, kao jedinstveno vektorsko po e grad f koje zadovo ava
df (p)(X ) = g (grad f (p), X ) za sve X T M,
Napomenimo da definicija gradijenta zavisi od Rimanove metrike,
razliqite metrike definixu razliqite gradijente.
Ako je M orijentisana mnogostrukost, onda, imajui u vidu Zadatak (118) na str. 194, moemo da definixemo divergenciju glatkog
216
2. DIFERENCIRA E
vektorskog po a31 X sa
d(Xy) = div X .
Kad imamo prethodne dve 32definicije, Laplasijan funkcije f :

klase C definixemo uopxtavajui (111):
2
M R
f = div(grad f ).
Ova definicija zavisi od izbora Rimanove metrike i orijentacije33.

Laplasijani funkcije f u odnosu na razliqite metrike i(li) forme
orijentacije mogu da se razlikuju.
(39) Neka je M kompaktna glatka mnogostrukost dimenzije n. Zbog kompaktnosti, postoji konaqno pokrivae V kao u (31) koje se sastoji od
k koordinatnih karata
(V1 , 1 ), . . . , (Vk , k )
takvih da je (V ) = B]0; 3[ lopta polupreqnika 3, i koje ima osobinu

da skupovi W = (B]0; 1[) takoe pokrivaju M . Neka su, kao u (32),
h glatke funkcije, takve da je h 1 na W i h 0 van V .
Zadatak: Dokazati da je preslikavae
j
1
j
F : M R n Rn R R
{z
} |
{z
}
|
definisano sa
F (p) = (h1 (p)1 (p), . . . , hk (p)k (p), h1 (p), . . . , hk (p))
injektivna imerzija. Odatle i iz kompaktnosti M izvesti zak uqak

da je F ulagae.
(40) Iz zadatka u (39) sledi da svaka kompaktna mnogostrukost moe da se
uloi u euklidski prostor, odnosno da se realizuje kao glatka povrx
(videti (13) na str.199 i definiciju glatke povrxi (88) na str.178).
Ovo tvree vai i bez pretpostavke o kompaktnosti i poznato je kao
Vitnijeva teorema o ulagau: Svaka glatka mnogostrukost dimenzije n moe da se uloi kao glatka podmnogostrukost u euklidski
prostor R .
Primetimo da pomou Vitnijeve teoreme moemo da damo drugi
dokaz postojaa Rimanove metrike na svakoj glatkoj mnogostrukosti:
ako je F : M R ulagae i h, i standardni skalarni proizvod u
R , onda je sa g := F h, i definisana jedna Rimanova metrika na M .
Naravno, metrika koja je konstruisana u (35) na drugi naqin moe
da bude sasvim drugaqija od ove.
Ako je F : M R ulagae mnogostrukosti M u euklidski prostor (tj. ako je M realizovana kao povrx u euklidskom prostoru),
2n
2n
2n
31Postoji i drugi naqin da se definixe divergencija, bez orijentacije.

32Naravno, Laplasijan na mnogostrukosti ne moemo da definixemo kao u (51), budui
da nemamo koordinate (x1 , . . . , xn ), qak ni lokalno, jer ne postoji neka specijalna koordinatna karta koja bi igrala tih ulogu koordinata { sve koordinatne karte atlasa su
ravnopravne.
33Imajui u vidu prethodnu fusnotu, napomiemo da je mogue definisati Laplasijan i bez forme orijentacije, samo uz pomo Rimanove metrike. U opxtem sluqaju, ove
definicije daju razliqite objekte.
217
metrika F h, i se naziva jox i prvom kvadratnom formom povrxi

M.
(41) Zadatak: Nai jednaqinu tangentne ravni povrxi x +2xyy +z =
7 u taqki (1, 1, 3) i jednaqinu prave ortogonalne na povrx u toj taqki.
(42) Zadatak: Nai sve trojke (a, b, c) za koje su sfere
(x a) + (y b) + (z c) = 1 i x + y + z = 1
meusobno ortogonalne.
(43) Zadatak: Nai R tako da su u svakoj taqki preseka sfera
(x ) + y + z = 3 i x + (y 1) + z = 1
ihove tangentne ravni meusobno ortogonalne.
(44) Zadatak: Nai taqku krive y = e u kojoj je polupreqnik krivine
(videti (141) na str. 52) najmai.
(45) Zadatak: Data
je kriva
Z
Z
x=
1
cos ( t2 ) dt,
2
y=
1
sin ( t2 ) dt.
2
Nai krivinu kao funkciju duine luka merene od taqke (0, 0) na

krivoj.
(46) Zadatak: Data je kriva x = t, y = t, z = t . Nai jednaqinu ravni
koja prolazi kroz taqku (1, 1, 2/3) i ortogonalna je na tangentu krive
u toj taqki.
(47) Zadatak: Nai jednaqinu normalne i oskulatorne ravni krive r(t) =
ti + t j + t k u taqki (1, 1, 1) (videti (141) na str. 52).
(48) Zadatak: Odrediti pod kojim uglom se se seku krive
(a) y = 4x, x = 4y
(b) y = sin x, x = sin y.
0
2 3/2
3
GLAVA 3
Integracija
1. Integracija u euklidskom prostoru
(1) Dekartov proizvod n intervala
J = [a1 , b1 ] [an , bn ] Rn
naziva se n{dimenzionim kvadrom.

ziona mera) je broj
(J) :=
n
Y
egova zapremina (ili n{dimen-
(bj aj ).
j=1
Zapremina n{dimenzionog kvadra ima sledea svojstva:

(J) = (J) za 0;
P
ako su J, J , . . . , J kvadri takvi da je J = S J , onda je (J)
(J );
S
ako su J, J , . . . , J kvadri takvi da je J =
J i kvadri J nemaju zajedniqkih unutraxih taqaka, onda je (J) = P (J ).
(2) Prostor podela. Neka je J = [a , b ] [a , b ]. Neka su date
podele koordinatnih intervala [a , b ] (videti (29) na str. 21):
n
n
i=1
k
i=1
k
i=1
k
i=1
aj = x0j < x1j < . . . < xj j = bj
Dekartovi proizvodi intervala tih podela definixu podelu kvadra

J na mae kvadre. Taqke x nazivamo podeonim taqkama podele P .
Podela P je finija od podele P ako su sve podeone taqke podele P
istovremeno i podeone taqke podele P . Ako su P i P proizvo ne
podele, podela dobijena objediavaem svih ihovih podeonih taqaka je finija od podela P i P .
Neka je P podela kvadra J . Parametar podele P , sa oznakom
(P ), je maksimalni dijametar kvadara podele. Drugim reqima, ako
je J = J J podela kvadra na mae kvadre sa disjunktnim
unutraxostima, onda je
i
j
(P ) := max {diam (Ji ) | 1 i k}.
Ako je u svakom kvadru podele J izabrana taqka c , par (P, ~c), gde
je ~c = (c , . . . , c ) nazivamo podelom sa uoqenim taqkama.
Skup svih podela kvadra J sa uoqenim taqkama oznaqiemo sa P .
Na emu definixemo filter F na sledei naqin: X F ako i
samo ako za neko d > 0 vai
i
(P ) < d P X.
219
220
3. INTEGRACIJA
(3) Rimanov integral. Neka je data funkcija f : J C definisana na

n{dimenzionom kvadru J R . Funkcija
n
f : PJ C,
f (P, ~c) :=
k
X
f (ci )(Ji ),
svakoj podeli P sa uoqenim taqkama (c , . . . , c ) pridruuje kompleksni broj.

Kaemo da je funkcija f integrabilna po Rimanu ako postoji
limes funkcije poZ filteru F . Kompleksni broj
i=1
1
f (x) dx := lim f
FJ
nazivamo Rimanovim integralom funkcije f po kvadru J . Ako eRlimo u da oznaci integrala navedemo i dimenziju n domena, umesto
f (x) dx pixemo
Z
Z
J
f (x1 , . . . , xn ) dx1 . . . dxn .

| {z J}
(4) Zadatak: Dokazati da je restrikcija Rimanovog integrala na skup

C (R ) neprekidnih realnih funkcija na R sa kompaktnim nosaqem
specijalan sluqaj Radonovog integrala (325) na str. 125. Preciznije:
dokazati da je sa
Z
n
I : Cc (Rn ) R,
I(f ) :=
f (x) dx,
gde je J proizvo ni kvadar koji sadri nosaq funkcije f , dobro

definisan jedan Radonov integral.
(5) Zadatak: Dokazati da je kompleksna funkcija f : J C integrabilna po Rimanu ako i samo ako su integrabilne Re f i Im f i da tada
vai Z
Z
Z
J
f (x) dx =
Re f (x) dx + i
Im f (x) dx,
qime se integracija kompleksnih funkcija svodi na integraciju realnih.

(6) Ako je funkcija f : J C integrabilna po Rimanu, onda je ona
ograniqena.
Dokaz: Neka je (P, ~c) podela kvadra J i neka je f neograniqena u
kvadru J te podele. Neka je (P, ~v) podela koja se razlikuje od podele
(P, ~c) samo u izboru uoqene taqke u kvadru J . Drugim reqima, ako je
~c = (c , . . . , c , c , c , . . . , c ) onda je ~v = (c , . . . , c , v , c , . . . , c ).
Tada je
J
i1
i+1
i1
|f (P, ~c) f (P, ~v )| = |f (ci ) f (vi )| (Ji )
i+1
Ako fiksiramo taqku c i variramo v , desnu stranu ove jednakosti

moemo da napravimo proizvo no velikom, poxto je funkcija f
neograniqena na kvadru J . Meutim, to protivreqi Koxijevom uslovu egzistencije limesa po filteru F , po kome bi leva strana mogla
da se napravi proizvo no malom ((30) na str. 22).
i
1. INTEGRACIJA U EUKLIDSKOM PROSTORU
221
(7) Gori i doi Darbuov integral. Neka je f : J R ograniqena

funkcija definisana na n{dimenzionom kvadru J . Neka je P podela
kvadra J i neka su J , . . . , J kvadri podele. Neka je
1
mi := inf{f (x) | x Ji },
Mi := sup{f (x) | x Ji }.
Doa i gora Darbuova suma funkcije f koje odgovaraju podeli P
veliqine
s(f ; P ) :=
k
X
mi (Ji ),
S(f ; P ) :=
k
X
su
Mi (Ji ).
Kao i u sluqaju Darbuovih suma funkcije jedne promen ive, ako je

podela P finija od podele P onda je
i=1
i=1
s(f ; P2 ) s(f ; P1 ) S(f ; P1 ) S(f ; P2 ).
Odatle sledi da za proizvo ne dve podele P , P vai

1
s(f ; P1 ) S(f ; P2 ),
jer je podela P dobijena objediavaem podeonih taqaka podela P i

P finija od P i P , pa je
1
s(f ; P1 ) s(f ; P ) S(f ; P ) S(f ; P2 ).
Gorim i doim Darbuovim integralom ograniqene funkcije f
nazivaju
se veliqine
Z
f (x) dx := inf S(f ; P ),
f (x) dx := sup s(f ; P ).
Iz prethodne nejednakosti
za doe
i gore Darbuove sume sledi
Z
Z
J
f (x) dx
f (x) dx.
(8) Funkcija f : J R je integrabilna po Rimanu ako i samo ako je

Z
Z
f (x) dx =
Tada je
f (x) dx
J
Z
f (x) dx =
Z
f (x) dx =
f (x) dx.
Dokaz: () Pretpostavimo da je f integrabilna po Rimanu, tj.

da postoji limes
J
I := lim f
kao u (3). Neka je > 0. Tada postoji > 0 takvo da za (P ) < vai
FJ
< f (P, ~c) < I + .

2
2
Iz (6) sledi da je f ograniqena, pa prelaskom na supremum po ~c u

desnoj nejednakosti i na infimum po ~c u levoj dobijamo
I
s(f ; P ) S(f ; P ) I + .
2
2
222
3. INTEGRACIJA
Poxto je
Z
s(f ; P )
Z
f (x) dx
odatle sledi
f (x) dx S(f ; P ),
Z
f (x) dx
f (x) dx < .
Poxto je > 0 proizvo no, odatle sledi dokaz prve implikacije.

() Pretpostavimo da je
J
Z
f (x) dx =
f (x) dx = I.
J
Neka je > 0. Tada postoji podela P kvadra J , takva da je

0
s(f ; P0 ) > I .
2
Neka je G skup taqaka kvadra J koje ne lee u unutraxosti nekog

kvadra podele P . Skup G je kompaktan i unija skupova pozitivne
kodimenzije. Poxto se svaki kompaktan podskup hiperravni nalazi
u kvadru proizvo no male zapremine, postoji > 0 sa osobinom da
je za svaku podelu P takvu da je (P ) < zbir zapremina kvadara te
podele koji nisu disjunktni sa G mai od .
Neka je P proizvo na podela sa (P ) < i neka je P podela
dobijena objediavaem podeonih taqaka podela P i P . Tada je
0
I < s(f ; P0 ) < s(f ; P1 ) < I.
Sreda nejednakost sledi iz qienice da je podela P finija od

podele P . Svi sabirci u s(f ; P ) i s(f ; P ) koji odgovaraju kvadrima
koji se ne seku sa G su zajedniqki, pa je
1
|s(f ; P ) s(f ; P1 )| 2kf k .
Odatle dobijamo da za svaku podelu P sa (P ) < vai

I (2kf k + 1) < s(f ; P ).
Sliqna nejednakost vai za S(f ; P ). Dokaz tvrea sada sledi iz

s(f ; P ) f (P, ~c) S(f ; P ).
(9) Zadatak: Dokazati da je
i f (x) dx = lim s(f ; P ).

Izvesti odatle dokaz tvrea (8) primenom Teoreme o tri limesa.
(10) Iz (6) i (8) sledi da je funkcija f : J R integrabilna ako i samo
ako su ispuena sledea dva uslova:
f je ograniqena;
za svako > 0 postoji podela P , takva da je S(f ; P ) s(f ; P ) < .
Z
f (x) dx = lim S(f ; P )
FJ
FJ
223
(11) Skupovi mere nula. Podskup A R je skup Lebegove mere nula ako
za svako > 0 postoji prebrojiva familija n{dimenzionih kvadara
J R takva da je
[
X
A
J i
(J ) < .
Napomenimo da smo u (242) na str. 83 videli kako se, pomou kompletiraa, konstruixe Lebegov integral funkcije jedne promen ive
(ta konstrukcija se bez ikakvih izmena prenosi na sluqaj funkcija
vixe promen ivih). Tada smo rekli da je skup A mer iv u odnosu na
integral I ako je egova karakteristiqna funkcija integrabilna
(tj. nalazi se u domenu I ) i egova mera je
n
i=1
i=1
m(A) := I(A ).
Moe da se pokae (npr. formiraem opadajueg niza kvadara i primenom tvrea o monotonoj konvergenciji (E3) u (255) na 90 strani)
da je definicija skupa Lebegove mere nula koju smo ovde dali ekvivalentna sa m(A) = 0, gde je m mera izvedena iz Lebegovog integrala
I.
(12) Konaqan skup ima Lebegovu meru nula. Ako skup A ima nepraznu
unutraxost, onda on nije skup Lebegove mere nula (dokazati!).
(13) Prebrojiva unija skupova Lebegove mere nula je skup Lebegove mere
nula.
Dokaz: Neka su A skupovi mere nula. Tada za svako k postoji
prebrojiva familija kvadara J takva da je
[
A
J
i X (J ) < 2 .
Familija A je prebrojiva i vai
[
[
A
J
i X (J ) < X 2 = ,
odakle sledi da je S A skup Lebegove mere nula.
(14) Neka je U otvoren podskup u R , A U skup Lebegove mere nula i
f : U V difeomorfizam klase C . Iz Teoreme o sredoj vrednosti
sledi da je f (A) skup Lebegove mere nula.
(15) Imajui u vidu (13) i qienicu da je mnogostrukost parakompaktan
prostor (pa moe da se pokrije prebrojivom familijom koordinatnih karata), definiciju skupa Lebegove mere nula moemo da proxirimo na glatke mnogostrukosti. Kaemo da je podskup A M glatke
n{dimenzione mnogstrukosti M Lebegove mere nula ako je za svaku
koordinatnu kartu (U, ) skup (A U ) Lebegove mere nula u R .
Iz (14) sledi da ova definicija ne zavisi od izbora koordinatnih
karata.
(16) Neka su M i N glatke mnogostrukosti i f : M N preslikavae
klase C . Ako je dim M < dim N , onda je f (M ) skup Lebegove mere
nula.
k
k
i
k
i
k
i
i=1
i=1
k
i i,kN
k=1
k
i
k
i
i,k=1
i,k=1
n
k=1
k=1
224
3. INTEGRACIJA
Dokaz: Zbog (13) i parakompaktnosti, dovo no je dokazati tvree za sluqaj kada je M = B lopta dimenzije m i N = R , gde je
m < n. Poxto je
m
Bm [a, a] [a, a]
za neko a > 0, postoji konstanta C > 0, takva da za svako k N

skup B moe da se pokrije sa C k kocki Q stranice . Iz Teoreme o sredoj vrednosti sledi da je slika f (Q ) svake od tih kocki
sadrana u kocki R dijametra maeg od C kDf k , za neku konstantu C . Odatle sledi da je ukupna zapremina kocki R maa od
m
1
m
1
k
1
k
Ck
kDf kn
kn
k mn .
za neku konstantu C > 0. Zbog m < n posledi izraz tei nuli kad
k , xto znaqi da f (M ) moe da se pokrije kockama proizvo no
male ukupne zapremine.
(17) Tvree (16) je specijalni sluqaj Sardove teoreme: Neka su M , N
glatke mnogostrukosti dim M = m, dim N = n, i neka je f : M
N preslikavae klase C za neko r > max{0, m n}. Tada je skup
singularnih vrednosti ((10) na str. 198) skup Lebegove mere nula u
N . Skup regularnih vrednosti je gust u N .
Specijalno, skup singularnih vrednosti preslikavaa klase C
je skup Lebegove mere nula, a skup egovih regularih vrednosti je
gust, bez obzira na dimenzije mnogostrukosti M i N .
Dokaz ove teoreme izostav amo. Napomenimo samo da su regularne vrednosti, po definiciji (10) na str. 198, sve taqke u N koje
nisu slike singularnih taqaka, dakle i taqke iz N \ f (M ) koje nisu
slike nijedne taqke. Poxto je, u sluqaju m < n svaka taqka mnogostrukosti M singularna, tvree (16) je specijalni sluqaj Sardove
teoreme.
Qienica da je skup singularnih vrednosti skup Lebegove mere
nula, a skup regularnih vrednosti gust je znaqajna i iz sledeeg razloga: ako je f : M N glatko preslikavae, onda je, za skoro sve
y N skup f (y) ili prazan, ili glatka podmnogostrukost u M
(videti (10) na str. 198).
(18) Lebegova teorema o integrabilnosti. Ogranqena funkcija f : J
C na kvadru J je integrabilna po Rimanu ako i samo ako je skup enih
prekida skup Lebegove mere nula.
Dokaz: Dovo no je dokazati tvree za realne funkcije f : J
R. Na osnovu (23) na str. 19 treba da dokaemo da je funkcija f
integrabilna ako i samo ako je
r
A := {x J | (x; f ) > 0}
skup Lebegove mere nula.

() Pretpostavimo da je f integrabilna funkcija. Skup A moemo da predstavimo kao uniju
A=
[
n=1
An ,
225
gde je A = {x J | (f, x) }. Iz(13) sledi da je dovo no dokazati

da je svaki od skupova A Lebegove mere nula.
Posmatrajmo skup A . Neka je > 0. Poxto je f integrabilna,
iz (10) sledi da postoji podela P kvadra J takva da je
1
n
n0
S(f, P ) s(f, P ) <
Neka su J kvadri podele P i neka je
.
n0
K := {k N | Jk An0 6= }.
Uz oznake
Mk = sup f (x), mk = inf f (x),
za k K vai
odakle
sledi X
X
1
n0
(Jk )
Mk mk
1
,
n0
(Mk mk )(Jk ) < S(f, P ) s(f, P ) <
Odatle dobijamo
kK
xJk
xJk
kK
.
n0
(Jk ) < .
Poxto kvadri {J } pokrivaju skup V = A \ T , gde je T skup

taqaka iz A koje su rubne taqke kvadara podele P , iz poslede
nejednakosti sledi da je V skup Lebegove mere nula. Poxto je i T
skup Lebegove mere nula, sledi da je i A = V T skup Lebegove
mere nula.
() Pretpostavimo da je A skup Lebegove mere nula. U (91) na
str. 34 smo videli da je skup
kK
k kK
n0
n0
n0
A = {x J | (x; f )
}
2(J)
zatvoren, dakle i kompaktan, podskup kvadra J .

Iz A A sledi da je A skup Lebegove mere nula. Zbog kompaktnosti postoji konaqna familija J , ..., J kvadara takva da je
A J J i (J ) + + (J ) <
.
4kf k
Poxto je za t J \ S (J )
k
i=1
(t; f ) <
za svako t J \ S
Poxto je skup
k
i=1
Ji
,
2(J)
postoji kvadar I takav da je t I i

t
sup f (x) inf f (x) <

.
xI
2(J)
t
xIt
Sk
J \ i=1 Ji
zatvoren podskup kvadra J , iz pokrivaa
k
[

J = It | t J \
Ji
moemo da izdvojimo konaqno potpokrivae I , ..., I .

i=1
t1
tr
226
3. INTEGRACIJA
Neka je P podela kvadra J takva da svaki kvadar

J1 , . . . , Jk , It1 , . . . , Itr
moe da se poredstavi kao unija kvadaraPte podele.

Razdvajajui sumu S(f, P )s(f, P ) = (M m )(J ) na dve sume,
od kojih prva odgovara kvadrima J a druga kvadrima I , primenom
nejednakosti (J ) + + (J ) <
i sup f inf f <
dobijamo
i
tj
4kf k
2(J)
It
It
S(f, P ) s(f, P ) < .
Odatle i iz (10) sledi da je funkcija f integrabilna po Rimanu.

(19) Neka je A R ograniqen podskup i egova karakteristiqna
funkcija,
(
n
xA
.
x
/A
1,
0,
A (x) =
Skup prekida funkcije je rub A skupa A. Iz Lebegove teoreme (18) sledi da je funkcija integrabilna ako i samo ako je A
skup Lebegove mere nula. U tom sluqaju, kaemo da je skup A mer iv
u ordanovom smislu (ili mer iv po ordanu), a veliqinu
A
Z
(A) :=
A (x) dx,
gde je J proizvo ni kvadar koji sadri skup A, nazivamo ordanovom merom skupa A. Iz definicije integrala sledi da je ordanova
mera kvadra egova zapremina, pa zato za ordanovu meru upotreb avamo isti simbol koji smo koristili za zapreminu kvadra.
(20) Zadatak: Neka je A R ograniqen skup. Dokazati da je (A) = 0
ako i samo ako za svako > 0 postoji konaqan skup kvadara J , . . . , J
takav da je
J J A i (J ) + + (J ) < .
Odatle sledi da je (ograniqen1) skup ordanove mere nula skup Lebegove mere nula.
Zadatak: Dokazati da je A = [0, 1] Q skup Lebegove mere nula,
a da nije mer iv u ordanovom smislu.
(21) Zadatak: Neka je f : J C integrabilna funkcija i neka je
J
{x J | f (x) 6= 0}
skup Lebegove mere nula. Dokazati da je tada R f (x) dx = 0. Kao

posledicu, izvesti zak uqak da vrednost integrala funkcije ne zavisi od ponaxaa te funkcije na skupu Lebegove mere nula.
J
1Za definiciju ordanove mere neograniqenog skupa potreban nam je nesvojstveni

integral. Npr, za n = 1, tj. za sluqaj realne prave, lako je videti da neograniqeni podskup
Z ima ordanovu meru nula u R { to je posledica qienice da vrednost (nesvojstvenog)
Rimanovog integrala ne zavisi od vrednosti podintegralne funkcije u izolovanim taqkama.
Za sluqaj n > 1 videti (36) na 230. strani.
227
(22) Integracija po skupu. Neka je A R ograniqen skup mer iv po

ordanu. Funkcija f : A C je integrabilna po Rimanu na skupu
A ako je funkcija
(
n
(f A )(x) :=
xA
x
/A
f (x),
0,
integrabilna na nekom (ekvivalentno: svakom) kvadru J A. Veliqina

Z
Z
f (x) dx :=
(f A )(x) dx
naziva se Rimanovim integralom funkcije f po skupu A.

Skup prekida funkcije f podskup unije skupa prekida funkcije f na A i ruba A. Poxto je A mer iv po ordanu, pa je A skup
Lebegove mere nula, iz Lebegove teoreme (18) sledi da je funkcija f
integrabilna na A ako i samo ako je skup prekida funkcije f na A
skup Lebegove mere nula.
(23) Linearnost integrala. Ako su funkcije f : A C i g : A C
integrabilne po Rimanu na skupu A koji je mer iv u ordanovom
smislu i , C, onda je i funkcija f +g integrabilna po Rimanu
i Z
Z
Z
A
(f (x) + g(x)) dx =
f (x) dx +
g(x) dx.
Dokaz: Skup prekida funkcije f + g je podskup unije skupa

prekida funkcja f i g, pa integrabilnost funkcije f + g sledi
iz Lebegove teoreme o integrabilnosti. Ako je J kvadar koji sadri
skup A, za svaku egovu podelu (P, ~c) sa uoqenim taqkama vai
A
f A +gA (P, ~c) = f A (P, ~c) + gA (P, ~c).
Posle prelaska na lim dobijamo linearnost integrala.

(24) Ako je skup A mer iv po ordanu i f, g : A R integrabilne
funkcije takve da Zje f g, ondaZ je
FJ
f (x) dx
g(x) dx.
Dokaz: Iz f g sledi f g , pa za podelu P kvadra koji

sadri A vai s(f ; P ) s(g ; P ). Nejednakost integrala se dobija prelaskom na supremum.
(25) Teorema o sredoj vrednosti za integrale. Ako je A R povezan
skup, f : A R integrabilna funkcija koja zadovo ava
m f (x) M za sve x A
i g : A [0,Z +[ nenegativna
integrabilnaZ funkcija, iz (24) sledi
Z
A
g(x) dx
f (x)g(x) dx M
g(x) dx.
Ako je pri tomeZ f neprekidna, ondaZpostoji A za koje vai

A
f (x)g(x) dx = f ()
A
g(x) dx.
A
228
3. INTEGRACIJA
Specijalno, za g 1 dobijamo
Z
m(A)
f (x) dx M (A),
odnosno, ako je f neprekdina,

Z
A
f (x) dx = f ()(A)
za neko A.
(26) Nejednakost trougla za integrale. Ako je skup A mer iv po ordanu i funkcija f : A C integrabilna po Rimanu, onda je i |f | :
A R integrabilna i
Z
Z
A

f (x) dx
|f (x)| dx.
Dokaz: Skup prekida funkcije |f | je podskup skupa prekida funkcije f , pa iz Lebegove teoreme o integrabilnosti sledi da je |f |
integrabilna. Traena nejednakost sledi iz nejednakosti trougla
za sume i (3).
(27) Aditivnost po skupu integracije. Neka su A i B disjunktni skupovi, mer ivi u ordanovom smislu. Ako je funkcija f : A B C
integrabilna po Rimanu, onda su i restrikcije f | i f | integrabilne po Rimanu
i vai Z
Z
Z
A
f (x) dx =
f (x) dx +
f (x) dx.
Dokaz: Integrabilnost restrikcija sledi iz Lebegove teoreme o

integrabilnosti, a traena jednakost iz f = f + f i (23).
(28) Fubinijeva teorema. Neka je I n{dimenzioni i J m{dimenzioni
kvadar i f : I J R funkcija integrabilna po Rimanu. Tada
su i funkcije
Z
Z
x 7 f (x, y) dy i x 7 f (x, y) dy
integrabilne po Rimanu i vai
AB
AB
Z Z

Z Z
f (x, y) dy dx =
f (x, y) dy dx.
f (x, y) dxdy =
IJ
Sliqno, funkcije
i y 7
su integrabilne po Rimanu i vai
Z
y 7
f (x, y) dx
I

Z Z
f (x, y) dx dy =
f (x, y) dx dy.
Z Z
f (x, y) dxdy =
IJ
f (x, y) dx
Dokaz: Dokazaemo prvu jednakost, ostale se dokazuju na isti

naqin. Neka su P i P podele kvadara I i J i neka je P podela
I
229
kvadra I J koju saqiavaju Dekartovi proizvodi kvadara podela

P i P . Iz definicije zapremine kvadra sledi
I
(Ik Jl ) = (Ik ) (Jl ),
gde smo istom oznakom oznaqili k{dimenzionu, l-dimenzionu i (k +

l){dimenzionu zapreminu. Koristei ovu jednakost i nejednakost
inf f inf f (x, y) za sve x I ,
dobijamo
X
Ik Jl
inf f (Ik Jl )
s(f ; P ) =
k,l
Ik Jl
XX
k

inf f (Jl ) (Ik )
Ik Jl
XX
k
yJl
XZ

inf f (x, y) (Jl ) (Ik )
yJl
f (x, y) dy (Ik ).
Posledi izraz je doa Darbuova

suma s(; P ) za funkciju
Z
k
(x) :=
f (x, y) dy.
J
Sliqno se dokazuje da je
za funkciju
S(f ; P ) S(; PI )
Z
(x) :=
Poxto je , imamo
f (x, y) dy.
J
s(f ; P ) s(; PI ) s(; PI ) S(; PI ) S(f ; P ).
Poxto je f integrabilna, za svako > 0 podela P moe da se izabere tako da bude S(f ; P ) s(f ; P ) < . Odatle sledi da su i i
integrabilne i da vai traena jednakost.
(29) Ako su, uz ostale pretpostavke Fubinijeve teoreme, funkcije
y 7 f (x, y)
integrabilne
po Rimanu za svako
x, onda je
Z
Z Z

f (x, y) dy dx.
f (x, y) dxdy =
Fubinijeva teorema se u ovom obliku na oqigledan naqin uopxtava

na funkcije sa vrednostima u C.
(30) Zadatak: Izvesti dokaz Fubinijeve teoreme za neprekidne funkcije
primenom Ston{Vajerxtrasove teoreme (videti str. 110) i konstrukcije (328) na str. 126.
IJ
230
3. INTEGRACIJA
(31) Neka je A R ograniqen skup i

n
S = {(x, y) A R | a(x) y b(x)}.
Ako je skup S mer iv u ordanovom smislu, a funkcija f : S C

integrabilna
na S, onda jeZ Z

Z
b(x)
f (x, y) dxdy =
f (x, y) dy dx.
Dokaz: Neka je
S
a(x)
: A R Rn ,
projekcija i S
:= 1 (x) S
(x, y) = x
. Tada je
S (x, y) = A (x) Sx (y),
pa dokaz sledi iz definicije integrala po skupu (22) i Fubinijeve

teoreme.
(32) Zadatak: Neka je funkcija f : [0, 1] C integrabilna po Rimanu.
Dokazati jednakost

Z Z
Z
1
f (t) dt dx =
tf (t) dt.
(33) Zadatak:
Izmeniti poredak
integracije, a zatimR izraqunati:
R R
R R
dxdy
(v) R xy dxdy.
(a)
dydx
(b)
(34) Neka je u (31) A otvoren R skup i a, b neprekidne funkcije. Tada
je skup S mer iv u ordanovom
smislu i egova ordanova mera je
Z
0
1
1
1 x2
1 2 y
y
0
4 (y4)/2
0 4y
n1
(b(x) a(x)) dx.
(S) =
Dokaz ovog tvrea sledi iz (31) za f 1.

(35) Specijalni sluqaj Fubinijeve teoreme je Kavalijerijev princip: Neka je ograniqen skup S R mer iv u ordanovom smislu. Neka je
J kvadar koji sadri S i neka je J = J I , gde je J kvadar u R
a I interval u R. Neka je
A
p : J0 I R,
n1
p(x, y) = y
projekcija i neka je S = p (y) S. Tada su skupovi S mer ivi u

ordanovom smislu i Z
y
(S) =
(Sy ) dy,
gde je (S) n{dimenziona ordanova mera skupa S, a (S ) (n 1){

dimenziona ordanova mera skupova S .
Dokaz sledi iz Fubinijeve teoreme za f = i jednakosti
I
S (x, y) = Sy (x) J0 (y).
(36) Nesvojstveni integral. Neka je A R . Familija mer ivih (po

ordanu) skupova A se naziva monotonim pokrivaem skupa A ako
je
[
A A
A za sve k i A =
A .
n
k+1
k=1
231
Neka je data funkcija f : A C. Ako za svako monotono pokrivae A skupa A postoji limes
Z
k
lim
f (x) dx
koji ne zavisi od izbora pokrivaa A , onda egovu vrednost nazivamo nesvojstvenim

integralom funkcije f po skupu A:
Z
Z
Ak
f (x) dx := lim
f (x) dx.
Tada kaemo da R f (x) dx konvergira; u suprotnom kaemo da ovaj

integral divergira.
(37) Definicija (36) se svodi na definiciju svojstvenog Rimanovog integrala u sluqaju da je skup A mer iv po ordanu, a funkcija f
integrabilna. Preciznije, u tomZ sluqaju vaiZ
lim (A ) = (A) i lim
f (x) dx =
f (x) dx.
Dokaz: po pretpostavci, A je mer iv po ordanu i, specijalno,
ograniqen. Rub A je skup Lebegove mere nula, pa postoji unija
otvorenih kvadara (oznaqimo je sa V ) koja pokriva A, takva da je
(V ) < . Odatle sledi
A
Ak
Ak
(A V ) (A) + (V ) < (A) + .
Sliqno, za svako k postoji unija V otvorenih kvadara koja pokriva

A , takva da je (V ) < /2 .
k
(Ak Vk ) (Ak ) + (Vk ) < (Ak ) +
.
2k
Skupovi V, A V , A V , . . . su, po konstrukciji, otvoreni i pokrivaju kompaktan skup A. Neka je

1
V, Ai1 Vi1 , . . . , Air Vir ,
i1 i2 ir .
konaqno potpokrivae skupa A. Tada i skupovi V, V

pokrivaju skup A, pa je
i1 , . . . , Vir , Air
(A) (A) (V ) + (Vi1 ) + + (Vir ) + (Air ) < 2 + (Air ),
odakle sledi
(A) lim (A ).
Poxto iz A A sledi da vai i obrnuta nejednakost, ovime je
dokazana prva jednakost tvrea.
Da bismo dokazali drugu jednakost, primetimo prvo da je f integrabilna na svakom od skupova A (to sledi iz Lebegove teoreme o
integrabilnosti i integrabilnosti funkcije f na A) i ograniqena
na
A, pa je
Z
Z

Z
k
f (x) dx

f (x) dx =
Ovime se jednakost
A
Ak
lim
A\Ak

f (x) dx kf k (A \ Ak ).
Z
f (x) dx =
Ak
f (x) dx
A
232
3. INTEGRACIJA
svodi na dokazanu jednakost
lim (Ak ) = (A).
(38) Za funkciju f : [a, [ C jedne promen ive smo, koristei specifiqnost realne prave, definisali nesvojstveni integral kao
Z
Z
f (x) dx := lim
f (x) dx.
b0
Definicija (36) se ne svodi na ovu definiciju u sluqaju n = 1. Na

primer, neka je funkcija f : [0, +[ R definisana na sledei
naqin. Neka je c niz u R, takav da je P c neapsolutno konvertentan red. Neka je
f (x) = c
za x [n 1, n[.
Tada je
Z
a
lim
f (x) dx =
b+
cn .
Meutim, poxto red P c neapsolutno konvergira, na osnovu Rimanove teoreme (videti (168) na str. 62) sledi da za proizvo no R
postoji permutacija c niza c takva da red konvergira ka . Neka
je A monotono pokrivae intervala [0, +[ definisano sa
n=1
(n)
A1 = [(1) 1, (1)],
Ak = Ak1 [(k) 1, (k)].
Tada je
Z
f (x) dx =
Ak
pa je
k
X
c(j) ,
j=1
Z
f (x) dx = .
lim
Ak
Poxto je proizvo no, integral R f (x) dx ne konvergira u smislu

definicije (36), iako konvergira u smislu u kome se obiqno definixe konvergencija integrala funkcije jedne realne promen ive.
Moemo da definixemo pojam konvergencije vixestrukog integrala i na drugi naqin, sliqan definiciji glavne vrednosti nesvojstvenog integrala funkcija jedne promen ive (i nekada e nam bax
ta definicija biti zgodnija, npr. pri razmatrau integrala sa
parametrom u Glavi 4) { ako je x A singularna taqka, tj. taqka
u okolini koje je funkcija f neograniqena ili , beskonaqno daleka
taqka", onda Zmoemo da definixemo
Z
+
0
f (x) dx := lim
A
0+
f (x) dx
A\B]x0 ,[
ako je x konaqna
taqka, odnosnoZ
Z
0
f (x) dx := lim
A
r+
f (x) dx
AB[0;r]
233
za sluqaj beskonaqno daleke taqke (tj. sluqaj neograniqene oblasti

A). Kao xto smo videli, ova definicija nije ekvivalentna definiciji (36).
(39) Nesvojstveni integral nenegativnih funkcija. Neka je f : A
[0, +[ nenegativna funkcija definisana na skupu A R . Ako za
neko monotono pokrivae A Zskupa A postoji
n
IA := lim
f (x) dx,
Ak
onda taj
limes postoji za svako monotono pokrivae; drugim reqima,
onda R f (x) dx konvergira.
Dokaz: Neka je B drugo monotono pokrivae skupa A. Tada je za
svako k familija skupova A B , k = 1, 2, . . . monotono pokrivae
skupa B . Iz (37) sledi da je
A
Z
f (x) dx lim
f (x) dx = lim
Bm
Ak Bm
f (x) dx IA .
Ak
Poslede dve nejednakosti slede

iz nenegativnosti funkcije f . Iz
istog razloga sledi da je niz R f (x) dx rastui, pa postoji
Bm
Z
f (x) dx IA .
IB := lim
Bm
Izmenom Ruloga A i B dobijamo obrnutu nejednakost I I , xto

znaqi da f (x) dx konvergira ka I = I .
(40) Poredbeni princip. Neka su f, g : A [0, +[ nenegativne funkcije,
takve da Rje f (x) g(x) za sve x E.
R
Ako R g(x) dx konvergira, onda konvergira i
f (x) dx.
R
Ako
f (x) dx divergira, onda divergira i
g(x) dx. R
Dokaz: Neka je A monotono pokrivae skupa A. Ako g(x) dx
konvergira, onda je niz R g(x) dx Koxijev, pa iz
k
Ak
f (x) dx
Ak+m
f (x) dx
Ak
g(x) dx
Ak+m
g(x) dx
Ak
sledi da je i niz R f (x) dx Koxijev, xto zajedno sa (39) dokazuje

prvo tvree. Drugo tvree je kontrapozicija prvog.
(41) Integral R f (x) dx konvergira u smislu definicije (36) ako i samo
ako onZ apsolutno konvergira; drugim
reqima
Z
f (x) dx konvergira
|f (x)| dx konvergira.
Dokaz: Dovo no je dokazati
tvree za realne funkcije.
() Pretpostavimo da R |f (x)| dx konvergira. Neka su f i f
pozitivni i negativni deo funkcije f , odnosno
Ak
f+ (x) = max{f (x), 0},
Tada je
f+ (x) |f (x)|,
f (x) = max{f (x), 0}.

f (x) |f (x)|,
234
3. INTEGRACIJA
pa iz poredbenog principa (40) sledi

da integrali R
R
vergiraju. Ali tada konvergira i f (x) dx jer je
f (x) dx
kon-
f (x) = f+ (x) f (x).
() Ovaj smer podvlaqi specifiqnost definicije (36); setimo

se da on ne vai za uobiqajenu definiciju konvergencije
integrala
funkcije jedne promen ive. Pretpostavimo da R |f (x)| dx divergira. Tada postoji monotono
pokrivae A skupa A, takvo da je
Z
A
|f (x)| dx = +.
lim
Prelazei na podniz niza A ako je neophodno, moemo da pretpostavimo daZ je

Z
Ak
|f (x)| dx > 3
Ak+1
Tada je
|f (x)| dx + 2k.
Ak
Z
|f (x)| dx > 2
Ak+1 \Ak
|f (x)| dx + 2k.
Ak
Poxto
je |f (x)| = f Z(x) + f (x), odatle sledi
Z
Z
f+ (x) dx +
|f (x)| dx + 2k.
f (x) dx > 2
Ak+1 \Ak
Ak+1 \Ak
Ak
Pretpostavimo, ne umaujui opxtost, da prvi integral na desnoj

strani nije mai od drugog (rezonovae koje sledi bilo bi isto i u
obrnutom sluqaju).
Tada je Z
Z
|f (x)| dx + k,
f+ (x) dx >
Ak+1 \Ak
Ak
Ova nejednakost vai i ako integral na levoj strani zamenimo doom

Darbuovom sumom funkcije f , za dovo no dobru podelu nekog kvadra
koji sadri A \ A Z:
+
k+1
|f (x)| dx + k,
mi (Ji ) >
mi := inf f+
Ji
Ak
Neka je ZB unija svihZkvadara te podele

na kojima je m > 0. Tada je
Z
i
f (x) dx =
|f (x)| dx + k.
f+ (x) dx >
Sabiraem ove nejednakosti

i nejednakosti
Z
Z
Bk
Bk
Ak
f (x) dx
dobijamo
Ak
|f (x)| dx
Ak
Z
f (x) dx > k.
Odatle sledi da R
Ak Bk
f (x) dx
divergira. Time je dokaz zavrxen.

235
(42) Zadatak: Koristei (41) i ideju iz (38) dokazati da je red P cn (gde
je c niz u R) apsolutno konvergentan ako i samo ako svaka egova

permutacija konvergira ka istoj vrednosti (tvree koje smo u (169)
na str. 62 dokazali na drugi naqin).
(43) Smena promen ive u integralu. Neka je D R ograniqen otvoren
podskup i
: D D = (D )
difeomorfizam klase C . Neka je f : D C integrabilna funkcija
sa kompaktnim nosaqem supp f D . Tada je funkcija
n
t
1
(f ) |det D| : Dt C,
t 7 f ((t))|det D(t)|,
gde je |det D(t)|

apsolutnaZ vrednost Jakobijana, integrabilna i vai
Z
f (t)|det D(t)| dt.
f (x) dx =
Dokaz: Funkcija f je integrabilna, pa je skup enih prekida

skup Lebegove mere nula, na osnovu Lebegove teoreme o integrabilnosti. Poxto je difeomorfizam klase C , iz (14) sledi i da je
skup prekida funkcije (f ) |det D| skup Lebegove mere nula, pa
je i ova funkcija integrabilna.
Ako je n = 1 tvree teoreme je taqno, na osnovu pravila smene
promen ive integrala funkcije jedne promen ive. Zaista, u tom
sluqaju je Jakobijan difeomorfizma skalarna funkcija , a teorema o smeni promen ive se obiqno formulixe bez apsolutne vrednosti, u obliku
Dx
Dt
1 (b)
f (t) 0 (t) dt.
f (x) dx =
1 (a)
Ali, u sluqaju jedne promen ive, difeomorfizam je monotona funkcija. Ako je ona rastua, apsolutna vrednost prvog izvoda je nepotrebna, jer je on pozitivan. Ako opada, onda je (b) < (a), pa
izmena uloga doe i gore granice integrala daje
a
1 (b)
0
f (t) 0 (t) dt,
f (t) (t) dt =
1 (a)
[1 (b),1 (a)]
tako da minus ispred integrala pomnoen sa negativnim (t) daje

| (t)|.
Pretpostavimo sada da je n > 1, a difeomorfizam prost u
smislu (87) na str. 177, tj. da mea samo jednu koordinatu. Ne umaujui opxtost (odnosno, numerixui koordinate na drugi naqin ako je
potrebno) moemo da pretpostavimo da mea samo n{tu koordinatu:
0
(t1 , . . . , tn ) = (t1 , . . . , tn1 , n (t1 , . . . , tn )).
Tada je Jakobijeva matrica D dijagonalna, a Jakobijan je

det D =
n
.
xn
Sada iz Fubinijeve teoreme i sluqaja n = 1 sledi da tvree vai

za prost difeomorfizam .
236
3. INTEGRACIJA
Ako tvree o smeni promen ive vai za difeomorfizme i

, onda ono vai i za . Specijalno, ono vai za kompoziciju
prostih difeomorfizama.
Pretpostavimo na kraju da je proizvo an difeomorfizam klase
C . Iz (87) na str. 177 sledi da on moe lokalno da se napixe kao
kompozicija prostih. To znaqi da za svaku taqku a D postoji lopta
B]a; [ takva da je na oj difeomorfizam kompozicija prostih.
Nosaq funkcije (f ) |det D| je kompaktan i pokriven loptama
B]a; /2[. Odatle sledi da on moe da se pokrije konaqnom familijom lopti B]a ; /2[, . . . , B]a ; /2[. Neka je
a1
ar
= min{a1 /2, . . . , ar /2}.
Tada je svaki skup dijametra maeg od sadran u nekoj od lopti

B]a ; [, . . . , B]a ; [. Neka je d rastojae nosaqa funkcije (f )
|det D| do ruba oblasti D . Iz kompaktnosti nosaqa sledi da je
d > 0. Neka je J kvadar koji sadri skup D i neka je P = {J , . . . , J }
podela kvadra J sa parametrom
1
a1
ar
(P ) < min{, d}.
Tada
je
Z
(f )(t) |det D(t)| dt =

Dt
XZ
(f )(t) |det D(t)| dt,
Ji
gde u posledoj sumi uqestvuju samo kvadri J koji imaju neprazan

presek sa nosaqem funkcije (f )|det D|. Na svakom od ih difeomorfizam je kompozicija prostih, pa na svakom od ih vai teorema o smeni promen ive. Zak uqak da ona vai na celom skupu
sada sledi iz aditivnosti po skupu integracije (27).
(44) Teorema o smeni promen ive (43) moe da se formulixe na jeziku
diferencijalnih formi na sledei naqin. Neka je
i
:= f (x)dx1 . . . dxn
diferencijalna n{forma u R sa kompaktnim nosaqem sadranim

u ograniqenom otvorenom i povezanom skupu D (tj. supp f D ).
Definiximo Z
Z
n
:=
f (x) dx,
Neka je : D D difeomorfizam. U (117) na str. 193 smo videli

da je
= det D .
Iz eksplicitnog izraza = f (x)dx dx sledi
Dx
Dx
= f ((t))det D dt1 dtn .
Imajui u vidu ovaj zapis, Teoremu o smeni promen ive (43) moemo
da napixemo u obliku
Z
Z
.
= sign(det D)
Primetimo da je sign(det D(x)) isti u svakoj taqki x, poxto je

difeomorfizam i D povezan.
Dx
Dt
237
Ako skup D nije povezan, ova formulacija vai u svakoj egovoj

komponenti povezanosti, ali znak ispred integrala na desnoj strani
ne mora da bude isti u svim komponentama.
(45) Iz (44) sledi da je nekad prirodno diferencijalnu formu, a ne
funkciju, smatrati objektom integracije. Ovo opaae emo kasnije
iskoristiti kada budemo govorili o integraciji na mnogostrukostima.
(46) Puasonov integral. Neodreeni integral R e dx nije elementarna
funkcija, ali nesvojstveniZ odreeni integral
x
x2
ex dx
I :=
moemo da izraqunamo na sledei naqin. Iz Fubinijeve teoreme (28)

i definicije
nesvojstvenog
integrala (36)Z Z sledi da je
Z
Z
ex dx
I2 =
ey dy
e(x
+y 2 )
dxdy.
Podintegralna funkcija je pozitivna, pa smo, na osnovu (39), slobodni da izaberemo proizvo no monotono pokrivae ravni R R.
Izaberimo niz krugova
RR
An = {(x, y) R R | x2 + y 2 n2 }.
Smena promen ive (r, ) = (x, y), gde je

x = r cos ,
y = r sin
(polarne koordinate), sa jakobijanom det D(r, ) = r i Fubinijeva

teorema
daju
ZZ
Z
Z
e(x
+y 2 )
er r drd = (1 en ).
dxdy =
Prelaskom na limes Zkad n dobijamo

An
ex dx =
Ovaj integral se naziva Puasonovim ili Ojler{Puasonovim integralom.

Zadatak: (a) Izraqunati
Z
Z
ex
y 2
dxdy,
gde su i pozitivni realni brojevi.

(b) Neka je A R simetriqna pozitivno definitna realna
matrica. Izraqunati Z
nn
ehAx,xi dx.
Rn
(47) Zadatak: Izraqunati RRR R (1 + x + y ) dxdy.

(48) Zadatak: Izraqunati (1 + x + y ) dxdy ako je D:
(a) trougao sa temenima (0, 0), (1, 3) i (2, 0);
(b) unutraxost krive (x + y ) = x y .
+ +

2 3/2
2 2
2 2
238
3. INTEGRACIJA
(49) Zadatak: Izraqunati zapreminu dela lopte x + y + z 4 unutar

cilindra (x 1) + y = 1.
(50) Zadatak: Izraqunati zapreminu tela ograniqenog povrxima:
(a) z = x + y i 2z = x + y + 1;
(b) x + y + z = 2 i z = x + y ;
(v) x + y = 1, x + z = 1 i z = 0.
(51) Zadatak: Zapremina tela koje se nalazi ispod paraboloida z = x +
y i iznad oblasti D u xy {ravni je
Z Z
Z Z
2
2y
(x2 + y 2 ) dxdy.
(x2 + y 2 ) dxdy +
V =
(a) Skicirati oblast D. (b) Izmeniti poredak integracije u V .

(52) Zadatak: Neka je V (r) zapremina euklidske lopte dimenzije n i
polupreqnika r, tj.
0
Vn (r) := ({(x1 , . . . , xn ) Rn | x21 + + x2n r2 }),
gde je ordanova mera u R .

(a) Koristei (34) dokazati da je V (r) = r .
(b) Koristei (35) i (a) dokazati indukcijom da je V (r) = c r ,
gde je
Z
n
cn = cn1
(v) Dokazati da je
V2k+1 (r) = 2
cosn t dt.
(2)k
r2k+1 ,
(2k + 1)!!
V2k (r) =
(2)k 2k
r .
(2k)!!
(g) Qemu tei zapremina V (1) jediniqne lopte kad n ?

(d) U kojoj dimenziji n je zapremina jediniqne lopte najvea?
(53) Zadatak Dokazati formulu
n
1 ax
(e
ebx ) =
x
a zatim izraqunatiZ
exy dy,
1 ax
(e
ebx ) dx.
x
(54) Zadatak: DaZ li postoje

konstante a, b, c R za koje vai
Z
0
e(ax
+2bxy+cy 2 )
dxdy = 1?

ZZZ
x2
a2
|xyz| dxdydz.
+ yb2 + zc2 1
(56) Zadatak: Ispitati

konvergenciju integrala
ZZ
(1 x2 y 2 )p dxdy
u zavisnosti od parametra p R.
{x2 +y 2 <1}

Z

2
(x1 + + x2n ) dx1 . . . dxn .
2n
cos2
239
Rexee: 1/2.
(58) Zadatak: Neka je f : [0, 1] (0, +) neprekidna funkcija. Izraqunati
Z
f (x ) + + f (x )
[0,1]n
f (x1 ) + + f (xn )
za k {1, 2, . . . , n}.
Rexee: k/n.
(59) Zadatak:
Izraqunati
ZZ
[0,1]n
min{x, y} dxdy
[0,1]2
Rexee: 1/3 i 2/3.

(
f (x, y) =
Dokazati da
ZZ
max{x, y} dxdy.
[0,1]2
xQ
x
/ Q.
1,
2y,
ZZ
f (x, y) dxdy
ne postoji, a da je
[0,1][0,1]
Z

0
d
dt
dx1 , . . . , dxn

f (x, y) dy dx = 1.
ZZ
Z
f (x, y) dxdy =
[0,t][0,t]
Z
f (x, t) dx +

lim t3/2
ZZ
t+
Rexee:
.
(63) Zadatak: Izraqunati Z Z
f (t, y) dy.
0
[0,t][0,t]
dxdy
.
1+ x+y
[0,t][0,t]
dxdy
.
1 + x2 + y 2
8( 2 1)/3
lim
t+
1
log t
Rexee:/2.
(64) Zadatak: IzraqunatiZ Z
lim t22
t+
x2 +y 2 t2 ,x0,y0
za 0 < < 1.
Rexee: /(4 4).
dxdy
1 + (x + y)
240
3. INTEGRACIJA
(65) Zadatak: Ispitati funkciju

Z
|st| dsdt
f (x) =
i nacrtati en grafik.

Rexee sledi iz f (x) = 30x .
(66) Zadatak: Neka je f : [0, 1] C neprekidna funkcija. Dokazati da je
x2 s2 +t2 4x2
Z
max{x1 , . . . , xn }
[0,1]n
n
Y
Z
f (xk ) dx1 . . . dxn = n
Z
s
n1
f (s) ds.
f (t) dt
Rexee sledi iz qienice da je, zbog simetriqnosti po svim x ,

integral na levoj strani jednak
k=1
Z
n!
x1
0x1 xn 1
(67)ZZadatak: Dokazati da je
n
Y
f (xk ) dx1 . . . dxn .
k=1
(x1 x2 xn )x1 x2 xn dx1 dx2 . . . dxn =
1
1
xx logn1 dx
(n 1)!
x
za sve n 1.
(68) Zadatak: Neka je f : [0, +) C neprekidna funkcija i t > 0.
DokazatiZda je
Z Z
Z
[0,1]n
i
0
f (xn ) dxn dxn1 . . . dx1 =
x1
Z tZ
xn1
x1
xn1
n
Y
1
(n 1)!
1
f (xk ) dxn dxn1 . . . dx1 =
n!
f (s)sn1 ds
Z
k
f (s) ds .
Rexee: Fubinijeva teorema ili diferencirae po t (u drugom

sluqaju i indukcija po n).
(69) Zadatak: Neka je f : [0, 1] C neprekidna funkcija. Dokazati da je
Z
[0,1]n
k=1
Z 1
n
n
x1 + + xk Y
k
f (xj ) dx1 . . . dxn =
f (t) dt
x1 + + xn j=1
n
0
za k {1, . . . , n}.
2. Integracija na mnogostrukostima
(1) Neka je V glatka mnogostrukost dimenzije n koja je pokrivena samo

jednom kartom (V, ) (videti (1) na str. 196). Neka je (V )
glatka diferencijalna n{forma na V sa kompaktnim nosaqem. Tada
je ( ) glatka diferencijalna n{forma na R sa kompaktnim
nosaqem, tj.
n
(1 ) = a(x1 , . . . , xn ) dx1 . . . dxn
za neku glatku funkciju

a:R
Z
Z
:=
V
sa kompaktnim nosaqem. Sa
a(x) dx
Rn
2. INTEGRACIJA NA MNOGOSTRUKOSTIMA
241
je dobro definisan integral diferencijalne forme . Zaista, desna

strana je dobro definisan Rimanov integral, poxto je domen integracije kompaktan skup (nosaq funkcije a), a iz (44) na str. 236 sledi
definicija ne zavisi od difeomorfizma koji quva orijentaciju.
Drugim reqima, ako je (V, ) druga koordinatna karta, takva da difeomorfizam quva orijentaciju euklidskog prostora (ima
pozitivan Jakobijan) i
1
( 1 ) = b(x1 , . . . , xn ) dx1 . . . dxn
za neku glatku funkciju b : R

sa
Z
Z
:=
sa kompaktnim nosaqem, onda je
b(x) dx
definisan isti objekat.

Znaqajno je podvui ulogu orijentacije u prethodnoj definiciji
{ ako difeomorfizam mea orijentaciju, onda integral diferencijalne forme mea znak.
(2) Neka je J R interval i r : J R parametrizovana glatka regularna kriva. Neka je C = r(J) odgovarajua neparametrizovana kriva
i F : C R vektorsko po e (ne obavezno tangentno) du krive C .
Vektorsko po e F definixe 1{formu (C):
(X(p)) := X(p) F(p) za X(p) T C
gde je mnoee na desnoj strani standardni skalarni proizvod u R .
Integral ove forme (kao specijalni sluqaj integrala (1) za n = 1)
nekad se naziva i krivolinijskim integralom druge vrste ili integralom vektorskog po a F du krive C i oznaqava sa
Z
Rn
F dr.
C
Ako je kriva C zatvorena (tj. slika preslikavaa r : [a, b] R

takvog da je r(a) = r(b)), onda
nekad koristimo i oznaku
I
F dr.
Podrazumeva se da je orijentacija na krivoj data parametrizacijom r

{ poxto je parametrizovana kriva specijalni sluqaj mnogostrukosti
koja je pokrivena jednom kartom kao u (1), orijentacija je zadata
izborom te karte (U, ) ili, ekvivalentno, izborom parametrizacije
((U ), ) (koordinatna preslikavae su inverz parametrizacije;
videti (1) na str. 196). Imajui to u vidu, prethodni integral se
svodi na
Z
Z
C
F dr =
dr
dt.
dt
Integral na desnoj strani je obiqni Rimanov integral funkcije

jedne promen ive.
(3) Zadatak: Izraqunati H F dr ako je C krug x + y = 1 u R , a
(a) F = xi + yj (b) F = yi + xj (v) F = (x y)i + (x + y)j.
C
242
3. INTEGRACIJA
(4) Zadatak: Izraqunati H Fdr ako je C elipsa po kojoj ravan 2x+3y =

z preseca cilindar x + y = 12, a
(a) F = xi + yj + zk (b) F = (xy z ) (v) F = (xi + yj + zk).
(5) Zadatak: Izraqunati R (xi + yj + zk) dr ako je C du koja spaja
taqke (1, 1, 1) i (2, 1, 1).
(6) Ako je P a dx (gde su a = a (x , . . . , x ) glatke funkcije k promen ivih) 1{forma u R i C regularna kriva data parametrizacijom
C
2 3
k
j=1
r(t) = (x1 (t), . . . , xk (t)),
onda je
Z
a1 dx1 + + ak dxk =
F dr,
gde je F = (a , . . . , a ). Dokaz sledi iz svoea oba integrala na

Rimanov integral funkcije jedne promen ive.
(7) Zadatak:
Izraqunati
(a) HH 3y dx + 2x dy gde je C rub skupa {0 x , 0 y sin x} R .
(b) y dx + x dy gde je C granica trougla sa temenima (0, 0), (0, 1),
i (1, 0).
(8) Grinova formula. Neka je C glatka zatvorena prosta kriva2 u ravni
R koja ograniqava oblast D (tj. C = D) i neka su P, Q : D R
funkcje klase
C . Tada je

I
ZZ
C
P dx + Q dy =
Q P
x
y
dxdy,
gde je u integralu na levoj strani kriva orijentisana tako da pri

obilaeu krive oblast D ostaje sa leve strane.
Dokaz: Poxto emo uskoro da dokaemo opxtiju teoremu, sada
emo da dokaemo Grinovu formulu samo za sluqaj oblasti D koja
je ograniqena graficima neprekidnih funkcija , tj:
C
D0 = {(x, y) | a x b, f1 (x) y f2 (x)}

= {(x, y) | c y d, g1 (y) x g2 (x)},
a qitaocu ostav amo da dokaz uopxti na sloenije oblasti D, delei

ih na jednostavnije oblasti oblika D .
Poimo od integrala na desnoj strani. Primeujui Fubinijevu
teoremu (28) dobijamo

0
ZZ
P
dxdy =
y
f2 (x)
f1 (x)
P
dy dx
y
I
(P (x, f2 (x)) P (x, f1 (x)) dx =
Na isti naqin dobijamo

ZZ
a
Q
dxdy =
x
P dx.
C
I
Q dx.
(9) Zadatak: Rexiti zadatak (7) pomou Grinove formule.

D
2Drugim reqima, kriva C nema samopreseka, tj. ima parametrizaciju r : S1 R2 koja

je injektivna.
243
(10) Iz Grinove formule sledi da povrxina oblasti D R moe da se

izrazi formulom
I
2
1
2
(D) =
ili jednom od formula

I
(D) =
x dy y dx,
D
I
(D) =
x dy,
y dx.
Zadatak: Dokazati da je povrxina oblasti unutar elipse x = a cos ,

y = b sin jednaka ab .
(11) Izoperimetrijska nejednakost. Neka je prosta3 kriva klase C 1 i
D
duine L, i neka je povrxina unutar e A. Tada je

4A L2 .
Dokaz: povucimo dve paralelne prave u ravni, tako da je kriva

izmeu ih, i translirajmo ih jednu ka drugoj, dok obema ne dodirnemo krivu . Oznaqimo tako dobijene prave sa p i p . Uvedimo
koordinatni sistem tako da su ove prave ortogonalne na x{osu i seku
je u taqkama (r, 0) i (r, 0) i da se kriva nalazi u goroj poluravni
y > 0. Neka je C krug x + y = r . Neka je
x = x(s),
0sL
y = y(s),
parametrizacija krive prirodnim parametrom (tj. duinom luka)

(videti (141) na str. 52). Neka kriva seqe prave p i p u taqkama
i , i pretpostavimo da je parametrizacija uvedena tako da
je
. Tada je (p
s
(s ) (s+ )
s < s+
x = x(s),
r2 x2 (s)
p
r2 x2 (s)
y = h(s) :=
s s s+
s+ s s + L
parametrizacija kruga C . Iz (10) sledi

I
I
xdy
A + r =
Z
=
h(s)x0 (s) ds
x(s)y (s) ds
ydx =
C
(x(s)y 0 (s) h(s)x0 (s)) ds
p
(x(s)y 0 (s) h(s)x0 (s))2 ds.
Iz Koxi{Xvarcove nejednakosti sledi

0
(x(s)y 0 (s) h(s)x0 (s))2 = h(x(s), h(s)), (y 0 (s), x0 (s))i

(x2 (s) + h2 (s))((x0 (s))2 + (y 0 (s))2 )
= x2 (s) + h2 (s),
jer je, zbog prirodne parametrizacije, (x (s))

(videti (141) na str. 52). Odatle sledi da je
0
A + r2
+ (y 0 (s))2 = kT k2 = 1
x2 (s) + h2 (s) ds = Lr.
R2
3tj. bez taqaka samopreseka { parametrizovana injektivnim preslikavaem : S
244
3. INTEGRACIJA
Odatle, na osnovu nejednakosti aritmetiqke i geometrijske sredine,

sledi
Ar2
A + r2
Lr
,
2
2
odnosno 4A L , xto je i trebalo da se dokae.

(12) Iz (11) sledi:
Meu svim prostim krivama koje ograniqavaju zadatu povrxinu
A krug ima najmau duinu.
Meu svim prostim krivama date duine krug ograniqava najveu povrxinu.
Problemi ove vrste nazivaju4 se izoperimetrijskim problemima ili Didoninim problemima . Jedna verzija ovih problema je
traee maksimalne povrxine ograniqene segmentom prave i krivom
sa krajevima na tom segmentu. Postoje i vixedimenzione analogije
ovih problema, one se izuqavaju u teoriji minimalnih povrxi i varijacionom raqunu.
(13) Neka je R dvodimenziona povrx, data glatkom parametrizacijom
2
S : D R3 ,
gde je D R oblast u ravni. Neka je

2
dS :=
S S
dudv,
u
v
D
gde su (u, v) koordinate na , a mnoee standardni vektorski

proizvod u R ). Povrx je regularna ako je dS 6= 0 u svakoj enoj
taqki. U tom sluqaju, izborom
S S
S S
umesto
u
v
v
u
izabrali smo jednu od dve mogue orijentacije na (videti (37) na
str. 215).
Neka je F : R vektorsko po e (ne obavezno tangentno) na
i neka je () 2{forma definisana sa
(X(p), Y(p)) := F(p) (X(p) Y(p)) za X(p), Y(p) T ,
gde je na desnoj strani standardni mexoviti proizvod u R . Integral
ove forme po je specijalni sluqaj integrala (1) za n = 2; ovaj
integral se nekad naziva povrxinskim integralom druge vrste ili
integralom vektorskog po a F po povrxi i oznaqava sa
ZZ
3
F dS.
Ovaj integral
se svodi naZ Z dvostruki
Rimanov
integral:

ZZ
F dS =
F
D
S S
u
v
dudv.
4Prema legendi, osnivaqica i prva kra ica Kartagine, feniqanska princeza Didona,
se obrela u Severnoj Africi, gde je pobegla ili bila proterana iz rodnog grada Tira, zbog
politiqkih spletki. Starosedeoci su joj dozvolili da se naseli na povrxini koju moe da
ograniqi koa jednog bika. Ona je isekla kou na tanke trake i okruila ima prostranu
oblast, na kojoj je nastala Kartagina.
245
(14) Grinova formula u vektorskom obliku. Specijalni sluqaj povrxinskog integrala je dvostruki Rimanov integral. Ako oblast D R
posmatramo kao povrx u R zadatu parametrizacijom
2
D 3 (x, y) 7 (x, y, 0) R3 ,
onda Grinovu formulu

(8) moemo
da napixemo u vektorskom zapisu
I
ZZ
F dr =
( F) dS.
Ako je na desnoj strani F = P i + Qj, onda, zapisujui Grinovu formulu u vektorskom obliku za vektorsko po e G = Qi P j, dobijamo
jox jedan vektorski
zapis Grinove
formule:
I
ZZ
D
G dxdy.
G dr =
(15) Teorema o divergenciji ili Formula Gausa{Ostrogradskog. Neka je

V R oblast koju ograniqava glatka povrx = V . Tada je

ZZZ
ZZ
D
P dy dz + Q dz dx + R dx dy =
P
Q R
+
+
x
y
z
dxdydz,
gde je povrx orijentisana pomou spo axe (u odnosu na V ) normale (videti (37) na str. 215). U vektorskom obliku, ova formula
ima zapis Z Z
ZZZ
V
F dS =
F dxdydz.
Dokaz ove teoreme se izvodi iz Fubinijeve teoreme na isti naqin

(samo sa komplikovanijim zapisom) kao Grinova formula (8). Kasnije emo i ovu teoremu, kao i Grinovu formulu, da izvedemo iz
opxtijeg tvrea.
(16) Kao xto (10) sledi iz Grinove formule, na sliqan naqin iz Teoreme
o divergenciji (15)
sledi da je zapremina oblasti V jednaka
ZZ
(V ) =
1
3
x dy dz + y dz dx + z dx dy,
ili, u vektorskom obliku,

V
(V ) =
1
3
ZZ
r dS.
(17) Prisustvo forme orijentacije na mnogostrukosti V dimenzije n

omoguava nam da definixemo integral funkcije f : V C kao
integral n{forme f , tj. Zkao veliqinu
V
i meru podskupa A V kaoZ veliqinu

V
A .
Jednodimenzionu meru nazivamo duinom, dvodimenzionu povrxinom, vixedimenzione najqexe zapreminom. Nekad i u vixedimenzionom sluqaju upotreb avamo termin povrxina kada je to prirodno,
npr. povrxina sfere S je prirodniji termin od zapremina sfere.
V
n1
246
3. INTEGRACIJA
Poxto forma orijentacije na mnogostrukosti definixe meru

(zapreminu) na opisani naqin, zovemo je jox i formom zapremine.
(18) Mnogostrukost dimenzije nula je skup taqaka, koje su ene komponente povezanosti. Forma orijentacije (zapremine) na oj je 0{forma, tj. funkcija, koja nigde nije jednaka nuli. Kaemo da je taqka
(komponenta povezanosti) mnogostrukosti dimenzije nula pozitivno
orijentisana, ako je ta funkcija u oj pozitivna; u protivnom kaemo
da je ona negativno orijentisana.
(19) Ukoliko je na V zadata Rimanova metrika g (videti (35) na 213.
strani), prirodan je izbor forme orijentacije koja zadovo ava
|(E1 , . . . , En )| = 1
za neku (a time i svaku5) ortonormiranu (u odnosu na Rimanovu metriku g) bazu E , . . . , E tangentnog prostora. Ovaj uslov je prirodan
jer obezbeuje da je zapremina jediniqne kocke u tangentnom prostoru
jednaka 1 i ovakvu formu nazivamo kanonskom formom zapremine u
prisustvu Rimanove metrike.
U lokalnim koordinatama, ovakva forma moe da se konstruixe
na sledei naqin. Neka je koordinatna karta i { , . . . , } standardna baza u T R . Tada je X : , j = 1, . . . , n baza u T V . Neka
je G determinanta matrice g := g(X , X ); G je skalarna funkcija
na V . Tada je
1
xj
rs
xn
x1
:= ( G dx1 . . . dxn )
traena forma. Zaista, neka je E , . . . , E ortonormirana baza i

A = (a ) matrica prelaska sa te baze na bazu X , . . . X , tj.
1
jk
Xj =
n
X
ajk Ek .
k=1
Tada je g = P a a , odnosno (g ) = A A, pa poxto je ( ) =

det A dx . . . dx , odatle sledi := ( G dx . . . dx ).
(20) Razmotrimo nekoliko specijalnih sluqajeva integrala funkcije na
orijentisanoj mnogostrukosti( 17).
Neka je mnogostrukost dimenzije nula; numeriximo ene taqke
prirodnim brojevima: M = {1, 2, 3, . . .}. Neka je funkcija : M
R\{0} ena 0{forma orijentacije (videti (18)). Tada je, za funkciju
f : M C (koja je u ovom sluqaju niz u C)
Z
rs
n
k=1
rk sk
f=
M
rs
f (n)(n),
xto znaqi da integral po mnogostrukosti dimenzije nula uopxtava

sume (ili redove, ako integral po nekompaktnoj mnogostrukosti interpretiramo kao nesvojstveni).
n
5Videti (117) na str. 193; matrica prelaska sa jedne ortonormirane baze na drugu je
ortogonalna i ena determinanta je 1.
247
U sluqaju n = 1, tj. u sluqaju krive C R sa parametrizacijom r(t), t [a, b], kanonska forma u odnosu na Rimanovu metriku
nasleenu iz euklidskog prostora R je data sa
k
dr

dl := kdrk =
dt dt,
gde je kxk = px + + x standardna euklidska norma. U tom

sluqaju, integralZ funkcijeZ f
2
1
2
k
f (r(t))kr0 (t)k dt
f dl =
nekad se naziva i krivolinijskim integralom prve vrste. Veliqina

kr (t)k dt odgovara veliqini dx u Rimanovom integralu funkcije jedne
promen ive { kao xto kod Rimanovog integrala dx ukazuje na duinu
x intervala podele (odnosno en infinitezimalni sluqaj, tj. graniqni sluqaj u taqki), tako i izraz kr (t)k dt ukazuje na duinu krive,
aproksimirane duinom enog tangentnog vektora kr (t)k u infinitezimalnom sluqaju.
U sluqaju povrxi R zadate parametrizacijom S(u, v) kanonska forma u odnosu na Rimanovu metriku nasleenu iz R je data
sa

S S
C
du dv.
u
v
f :R
ZZ
f dS
dS := kdSk =

Integral funkcije
nekad se naziva povrxinskim integralom prve vrste. Ono xto smo u

sluqaju krivolinijskog integrala prve vrste rekli o infinitezimalnoj aproksimaciji duine krive duinom tangente, u sluqaju povrxinskog integrala vai za aproksimaciju povrxine povrxi povrxinom paralelograma nad tangentnim vektorima i (koja se
izraqunava kao intenzitet vektorskog proizvoda).
Ako je parametrizacija zadata u koordinatama
S
u
S(u, v) = (x(u, v), y(u, v), z(u, v)),
uobiqajene su oznake
S
E=
u
S
F =
u
S
G=
v
paZjeZ
S
v
(u, v) D
2 2 2
S
x
y
z
=
+
+
u
u
u
u
S
x x y y
z z
=
+
+
v
u v
u v
u v
2 2 2
S
x
y
z
=
+
+
,
v
v
v
v
ZZ
f dS =
f (x(u, v), y(u, v), z(u, v))
EG F 2 dudv,
gde je na desnoj strani obiqan dvostruki Rimanov integral.
248
3. INTEGRACIJA
(21) U terminima gore definisanih veliqina E, G, F , prva kvadratna

forma povrxi (odnosno Rimanova metrika indukovana skalarnim
proizvodom u R (videti (40) na 216. strani) se nekad zapisuje sa
3
ds2 = E du2 + 2F dudv + Gdv 2 ,
ali je preciznije
ds2 = E du du + F du dv + F dv du + G dv dv,
xto znaqi da se radi o metrici qija je vrednost na paru vektora , ,

tangentnih na D, jednaka
ds2 (, ) = Edu()du() + F du()dv() + F du()dv() + Gdv()dv().
(22) Druga kvadratna forma. Preslikavae

S S 1 S S

n=
u v u v
n : R3 ,
je vektorsko po e jediniqnih normala na povrx . Bilinearno preslikavae

II(X, Y ) = Dn(X) Y
naziva se drugom kvadratnom formom povrxi . Primetimo da6 druga
kvadratna forma moe da se definixe i na hiperpovrxi u Rimanovoj mnogostrukosti, ako se skalarni proizvod na desnoj strani
zameni Rimanovom metrikom, a izvod Dn(X) kovarijantnim izvodom
n.
Druga kvadratna forma povrxi u R je data matricom
X
[II] =
gde je
L=
2S
n,
u2
M=
L
M
M
N
2S
n,
uv
xto se nekad zapisuje u obliku
N=
2S
n,
v 2
II = Ldu2 + 2M dudv + N dv 2 .
Sopstvene vrednosti ove forme u ortonormiranoj bazi nazivaju se

glavnim krivinama povrxi. One su realne, jer je II simetriqna
forma. Moe da se dokae da su glavne krivine minimalna i maksimalna krivina krivih koje se dobijaju kao presek povrxi i ravi
koje sadre n (tj. normalnih ravni povrxi). Gausova krivina K
povrxi je proizvod glavnih krivina; ona moe da se izraquna kao
koliqnik determinati druge i prve kvadratne forme:
K=
LN M 2
.
EG F 2
Dokaze ovih tvrea izostav amo.

(23) Zadatak: Izraqunati povrxinu dela sfere x
cilindra (x 1) + y = 1.
2
+ y2 + z2 = 1
unutar
6Druga kvadratna forma moe da se definixe i za podmnogostrukosti proizvo ne

kodimenzije, ali je definicija nexto komplikovanija.
249
(24) Zadatak: Neka su S i S krunice polupreqnika 1 i 2 redom,

koje lee u meusobno ortogonalnim ravnima u R , pri qemu centar krunice S lei na krunici S . Nai parametarsku jednaqinu torusa koji se dobija kada se krunica S rotira oko prave koja
sadri centar krunice S i koja je normalna na ravan krunice
S (tj. centar krunice S klizi po krunici S ) i nai egovu
povrxinu i zapreminu.
(25) Zadatak: Izraqunati krivolinijski integral prve vrste RR f dS
funkcije f po povrxi R ako je
(a) f (x, y, z) = x + y, = {x + y + z = 1, z 0};
(b) f (x, y, z) = z, = {x + y + z = 4, z 0};
(v) f (x, y, z) = sin z, = {x + y = z, x 0, y 0, z }.
(26) Zadatak: Izraqunati RR F dS, gde je deo sfere x + y + z = r
koji lei u prvom oktantu i
(a) F jediniqna normala na
(b) F = zk
(v) F = yi + xj
(g) F = xi + yj.
(27) Zadatak: Neka je f : R R funkcija klase C i neka je f 6= 0 na
skupu = f (1) . Dokazati da je
1
ZZ

f dS =
ZZ
k f k dS.
(28) Proxirimo sada definiciju integrala diferencijalne forme na

sluqaj orijentisane mnogostrukosti koja nije pokrivena samo jednom
kartom.
Neka je M glatka orijentisana mnogostrukost dimenzije n i neka
je (M ) glatka n{forma sa kompaktnim nosaqem. Iz kompaktnosti sledi da postoji konaqno pokrivae U , . . . , U nosaqa supp
kartama nekog atlasa koji zadaje orijentaciju.
Neka je , . . . , razlagae jedinice (videti (32) na str. 212)
takvo da je supp U .
Definiximo integral forme na mnogostrukosti M sa
n
Z
:=
M
k Z
X
j=1
j ,
Uj
gde su integrali na desnoj strani definisani u (1) (primetimo da

svaka od formi ima kompaktan nosaq sadran u karti U ).
Dokaimo da ova definicija ne zavisi od pokrivaa {U } i razlagaa jedinice { }. Neka je {V } drugo pokrivae koje zadaje istu
orijentaciju
P
P i emu pridrueno razlagae jedinice. Poxto je
=
= 1, vaie
j
XZ
j
j =
Uj
XZ
i,j
XZ
i,j
j i =
Uj
Vj
XZ
j i =
XZ
i
j i
Uj Vj
i,j
Vi
250
3. INTEGRACIJA
Napomenimo da je, da bi ova definicija bila dobra (tj. nezavisna

od lokalnih koordinata : U R i : V R ) neophodno da
atlas U bude saglasan u smislu orijentacije, kao xto je objaxeno
u (1).
(29) Mnogostrukosti sa granicom. Oznaqimo sa
j
Hn := {(x1 , . . . , xn ) Rn | x1 0}
doi poluprostor euklidskog prostora, sa relativnom topologijim
nasleenom iz R .
Mnogostrukost sa granicom je Hausdorfov prostor M sa prebrojivom bazom topologije i familijom U = {(U , )}, gde su U 7
otvoreni skupovi i svako homomorfizam skupa U na otvoren
podskup u H , takvi da:
familija {U } pokriva M ;
ako je U U 6= onda su i difeomorfizmi8
otvorenih podskupova (U U ) i (U U ) poluporostora
H ;
familija U je maksimalna familija koja ima prethodna dva svojstva.
Iz Teoreme o inverznoj funkciji (str. 172) sledi da se unutraxe taqke skupa pri difeomorfizmu slikaju u unutraxe taqke, pa
ako se taqka p M pri nekom koordinatnom preslikavau slika u
rub H = {x = 0}, onda se ona slika u rub pri svakom koordinatnom preslikavau. Skup takvih taqaka nazivamo granicom mnogostrukosti M i oznaqavamo sa M .
Iz Teoreme o rangu (str. 174) sledi da je M podmnogostrukost
mnogostrukosti M dimenzije n 1 i da je inkluzija
n
: M M
glatko ulagae (videti (12) na str. 199).

(30) Granicu mnogostrukosti (koja je sama mnogostrukost kodimenzije 1 u
M ) oznaqavamo sa M , istim simbolom kojim oznaqavamo i rub skupa.
Meutim, treba razlikovati ova dva pojma. Npr, disk bez jedne taqke
D0 = {z C | 0 < |z| < 1}
ima (topoloxki) rub D = {0} S , ali taj skup nije granica mnogostrukosti D ({0} nije kodimenzije 1 nego 2), iako se (kada nema
opasnosti od zabune) oznaqava istim simbolom. Skup D je mnogostrukost bez granice, a
1
D1 = {z C | 0 < |z| 1}
je mnogostrukost sa granicom S := {z C | |z| = 1}. Topoloxki rub

oba skupa, D i D , je isti: {0} S .
1
7u relativnoj topologiji poluprostora kao potprostora euklidskog prostora

8Poxto smo izvod definisali samo u unutraxoj taqki, s pravom se postav a pitae
xta znaqi da je preslikavae glatko u taqkama granice. Odgovor je sledei: ako je X Rn ,

preslikavae f : X Rm je glatko ako svaka taqka x X ima otvorenu okolinu V 3 x,
takvu da f moe da se produi do glatkog preslikavaa f : V Rm .
251
(31) Orijentacija granice. Neka je M orijentisana mnogostrukost zadata

orijentisanim atlasom {(U , )}. Primetimo da smena karata na
granici ima oblik
1
(0, x2 , . . . , xn ) = (0, y2 (0, x2 , . . . , xn ), . . . , yn (0, x2 , . . . , xn )).
Odatle sledi da je na granici
y1
x1
y2
x1
D( 1
)=

yn
x1
0
y2
x2
yn
x2
0
y2
xn
yn
xn
Budui da je ova matrica nesingularna, mora da bude 6= 0. Meutim, poxto slika doi poluprostor na doi poluprostor, odatle sledi da je > 0 (drugim reqima, y raste po x
du x {koordinatne ose). Poxto je atlas {(U , )} orijentisan, tj.
det D( ) > 0, odatle sledi i da je doi (n 1) (n 1) minor
vei od nule. Drugim reqima, restrikcije | definixu atlas na
M . Orijentaciju definsanu ovim atlasom nazivamo orijentacijom
na M indukovanu orijentacijom na M .
U terminima orijentacije pomou diferencijalnih formi to
znaqi da, ako je orijentacija na unutraxosti poluprostora H data
formom dx dx i quvaju orijentaciju, onda je orijentacija na
M zadata tako da restrikcije |
quvaju orijentaciju, pri qemu
je orijentacija na rubu H = R zadata formom dx dx .
(32) Orijentaciju kraja moemo da formulixemo i u terminima orijentacije tangentnih prostora. U definiciji mnogostrukosti sa granicom (29) uzimamo doi poluprostor, a za orijentaciju granice uzimamo formu dx dx u kojoj je ispuxtena koordinata dx koja
je dualna vektoru . Ovaj vektor je vektor spo axe normale na
granicu, pa nekad za ovako orijentisan kraj mnogostrukosti kaemo
da je orijentisan vektorom spo axe normale.
Specijalno, neka je M = [a, b] kompaktna 1-dimenziona mnogostrukost sa krajem M = {a, b} i neka je orijentacija na M data 1{formom
dt. Onda je orijentacija granice zadata 0{formom, tj. funkcijom
y1
x1
y1
x1
M
n1
x1
f : {a, b} R,
f (a) = 1, f (b) = 1.
Zaista, ako je ]1, 0] karta (u , doem poluprostoru" dimenzije 1) koja

odgovara okolini taqke b, onda je orijentacija u oj, koja odgovara
orijentaciji dt na M zadata formom dx, jer difeomorfizam koji
slika ] 1, 0] na ]b , b] quva orijentaciju. Funkcija (0{forma)
koja se dobija kad se iz dx izostavi dx je f (b) = 1. Neka je sada
] 1, 0] karta u okolini taqke a. Difeomorfizam intervala ] 1, 0]
na [a, a + [ mea orijentaciju, tj. u karti ] 1, 0] orijentacija koja
odgovara orijentaciji dt je data formom dx. Izostav aem dx iz
ove 1{forme dobijamo 0{formu f (a) = 1.
Drugi naqin da objasnimo zaxto je orijentacija taqke a negativna
a taqke b pozitivna je da kaemo da su vektori spo axe normale na
252
3. INTEGRACIJA
granicu u tim taqkama suprotno orijentisani (u smislu orijentacije

na [a, b]).
(33) Stoksova teorema. Neka je M kompaktna orijentisana glatka mnogostrukost dimenzije n sa granicom M i neka je (M ) diferencijalna forma. TadaZ je Z
n1
d =
gde se na integralu na desnoj strani podrazumeva indukovana orijentacija granice. Specijalno,Z

M
M =
d = 0.
Dokaz: Poxto je integral definisan pomou razlagaa jedinice

tako da svaka forma ima nosaq u koordinatnoj karti, dovo no je dokazati tvree za svaku koordinatnu kartu pojedinaqno.
Pri tome treba razlikovati karte oko taqaka granice i unutraxih
taqaka. Drugim reqima, dovo no je dokazati tvree za formu koja
ima kompaktan nosaq u skupu
M
A := {(x1 , . . . , xn ) Rn | 0 < xj < 1, j {1, . . . , n}}
(tj. jednaka je nuli u okolini ruba A) i za formu qiji je nosaq

kompaktno sadran u skupu
B = {(x1 , . . . , xn ) Rn | 0 < x1 1, 0 < xj < 1, j {2, . . . , n}}
(tj. jednaka je nuli u blizini svih taqaka ruba B osim taqaka hiperravni x = 1), jer mnogostrukost M moe da se pokrije kartama oblika A ili B.
Svaka (n 1){forma na A ili B ima oblik
1
n
X
dj dxn ,
aj (x) dx1 dx
j=1
gde simbol dxd (tzv. uzimalica) oznaqava da je qlan dx izostav en.

Diferencijal ove forme je
j
d =
n
X
(1)j1
j=1
aj
dx1 dxn .
xj
Iz utn{Lajbnicove formule sledi

Z
0
aj
dxj = aj (x1 , . . . , xj1 , 1, xj+1 , . . . , xn ) aj (x1 , . . . , xj1 , 0, xj+1 , . . . , xn ).
xj
Poxto je nosaq funkcije a kompaktno sadran u karti koja se razmatra, posledi izraz je jednak nuli ako se radi o skupu A (i time je
ujedno zavrxen dokaz za sluqaj M = ), a ako se radi o skupu B on
je jednak nuli za j 6= 1, dok je za j = 1 jednak a (1, x , . . . , x ). Dokaz
sada sledi iz Fubinijeve teoreme, pomou koje se integral forme d
j
253
u razmatranoj
kartiZ svodi
na ponov eni
integral
Z

Z
Z
1
d =
0
0
1
a1
dx1 dx2 . . . dxn
x1
a1 (1, x2 , . . . , xn ) dx2 . . . dxn =
(34) Iz Stoksove teoreme (33) slede Grinova formula (8) i Teorema o divergenciji (15) kao specijalni sluqajevi. utn{Lajbnicova formula
za funkcije jedne promen ive
Z
0
df = f (b) f (a)
je specijalni sluqaj Stoksove teoreme za n = 1.

Navodimo jox jedan specijalni sluqaj { Stoksovu teoremu za povrxi u R . Neka je glatka orijentisana povrx u R sa glatkom
granicom C = , orijentisanom tako da prilikom obilaea krive
C povrx ostaje sa leve strane. Neka su P , Q, R C {funkcije tri
promen ive. Tada jeZ Z

a
R Q
dy dz+
y
z

R
Q P
P
dz dx +
dx dy.
+
z
z
x
y
P dx + Q dy + R dz =
C
U vektorskom zapisu
ova formula
glasi
I
ZZ
F dr =
( F) dS.
(35) Iz Stoksove teoreme sledi da integral diferencijalne forme dobro

definixe linearni funkcional
(koji oznaqavamo istim simbolom):
Z
k
: HdR
(M ) R
na de Ramovim kohomologijama kompaktne i orijentabilne mnogostrukosti M .

Specijalno, ako je M kompaktna orijentabilna mnogostrukost bez
granice i dim M = n, onda je n{ta de Ramova kohomologija H (M )
netrivijalna. Zaista, neka je (M ) forma orijentacije. Ona je
svakako zatvorena, jer je dim M = n, pa je (M ) = {0}. Poxto M
nije nigde jednaka nuli, sledi
da je
Z
M
n
dR
n+1
6= 0
na svakoj komponenti povezanosti u M . Odatle i iz Stoksove teoreme

sledi da nijeZ taqnaZ forma, jer bi u protivnom bilo
=
d = 0 zbog M = .
To znaqi da je Z

M
n
: HdR
(M ) R
im
M
6= {0},
254
3. INTEGRACIJA
pa je
n
HdR
(M )
R
= R.
ker M
Vai i mnogo jaqe tvree: kompaktna povezana mnogostrukost bez

granice M je orijentabilna ako i samo ako je
dim M
HdR
(M )
= R.
(36) Koristei (35) moemo da dokaemo da euklidski prostori R i R

nisu homeomorfni za n 6= m. Zaista, kada bi oni bili homeomorfni,
bili bi homeomorfni i prostori R \ {0} i R \ {0}. Poxto je
n
Rn \ {0} ' Sn1 ,
Rm \ {0} ' Sm1 ,
odatle bi sledilo, poxto je ' relacija ekvivalencije, da je S '

S
. Meutim, ako je m < n, onda je H (S ) = 0, poxto
nema netrivijalnih (n 1){formi na mnogostrukosti mae dimenzije (m 1). Poxto je, zbog (35), H (S ) 6= 0, iz homotopske
invarijantnosti de Ramove kohomologije sledi da ne moe da bude
S
'S
.
(37) U Glavi 2 smo videli da je uslov d = 0 neophodan, ali ne i dovo an,
da bi forma . bila taqna (videti (116) na 192. strani). Ukoliko je
forma u prosto povezanoj oblasti (videti (113) na str. 39), onda je
za 1{forme taj uslov i dovo an. Zaista, neka je zatvorena 1{forma
na prosto povezanoj mnogostrukosti M i neka je p M proizvo na
taqka. Tada je sa
Z
n1
n1
dR
m1
n1
dR
n1
m1
n1
m1
f (x) :=
gde je C proizvo na glatka kriva koja spaja p i x, dobro definisana

funkcija f : M R, tj. definisana je tako da ne zavisi od krive
C , ve samo od taqke x. Zaista, ako je B druga kriva koja spaja
p i x, onda je unija C (B ) (gde znak minus oznaqava promenu
orijentacije) zatvorena kriva u M . Poxto je M prosto povezana,
postoji dvodimenziona oblast D M takva da je C (B ) = D,
pa je
I
ZZ
Z
Z
Cx
d = 0,
pa je = , tj. f : M R je dobro definisana funkcija. Iz

utn{Lajbnicove formule sledi = df , pa je taqna.
(38) Neka su p, q dve taqke na mnogostrukosti M . Iz (37) vidimo da
ako je oblast prosto povezana, onda je integral zatvorene 1{forme
du krive koja spaja taqke p i q isti za svaku takvu krivu. Drugim
reqima, integral zatvorene forme du krive u prosto povezanoj mnogostrukosti zavisi samo od krajih taqaka te krive. Specijalno, na
jeziku vektorskih po a u R to znaqi da krivolinijski integral vektorskog po a qiji je rotor nula u prosto povezanoj oblasti ne zavisi
od puta koji spaja kraje taqke: ako je (0) = (0) i (1) = (1),
onda je za takvo po eZ F
Z
Cx
Bx
Cx
Bx
F dr =
1
F dr.
2
255
(39) Neka je M povezana mnogostrukost, p M i (M, p) skup klasa homotopski ekvivalentnih preslikavaa S M koja slikaju 1 S u
p (tj. klasa homotopski ekvivalentnih pet i u M sa baznom taqkom
p). Skup (M, p), ili, krae oznaqeno, (M ), naziva se fundamentalnom grupom9 mnogostrukosti M . U (37) smo videli da je svaka
zatvorena 1{forma u prosto povezanoj mnogostrukosti taqna. Drugim
reqima
(M ) = 0 H (M ) = 0.
Ovo je veza proste povezanosti i prve de Ramove kohomologije koju
smo nagovestili u (116) na 192. strani.
Zadatak: Neka je M povezana mnogostrukost, Mf eno univerzalno natkrivae (videti (26) na str. 207) i : Mf M projekcija koja
klasi [] puta pridruuje egovu kraju taqku. Dokazati da za
p M nadovezivae pet e na put definixe dejstvo grupe (M, p)
na skupu (p). Da li je ovo dejstvo tranzitivno? Kakva je veza
izmeu kardinalnosti skupa (p) i (M, p)?
Uopxtea fundamentalne grupe su homotopske grupe (M, p) {
skup klasa homotopski ekvivalentnih preslikavaa S M koja
slikaju taqku (1, 0, . . . , 0) S u p. Ovi skupovi takoe imaju strukturu grupe, koja je Abelova za n 2. Meutim, za n 2 ne vai
prethodna implikacija. Iz (M ) = 0 ne sledi H (M ) = 0. Na
primer, moe da se pokae da je svako preslikavae S T dvodimenzione sfere u dvodimenzioni torus T = S S homotopski ekvivalentno konstantnom preslikavau, pa je (T ) = 0. Meutim,
forma d d, gde su i polarne koordinate na S je dobro definisana zatvorena forma koja nije taqna (uporediti sa (20) na 203.
strani), tako da je H (T ) 6= 0. Xtavixe, iz orijentabilnosti
torusa i (35) sledi da je H (T ) = R.
(40) Neka je : M singularni k{simpleks u M (videti (30) na
str. 209) i (M ) diferencijalna k{forma na M . Tada je
diferencijalna k{forma
na Z R , pa je sa
Z
1
1
dR
n
dR
2
dR
2
dR
:=
dobro definisan integral forme po singularnom simpleksu. Iz

dualnosti homoloxkog operatora i kohomoloxkog d ustanov ene
Stoksovom teoremom sledi da integral po singularnom simpleksu
indukuje dobro definisano bilinearno preslikavae
Z
k
HdR
(M ) Hk (M ) R,
([], []) 7
tj. da to preslikavae ne zavisi od predstavnika i klasa [] i

[]. Sem toga, ovo bilinearno preslikavae je nedegenerisano { ovo
tvree je poznato kao de Ramova teorema.
(41) Forma
1X
dk dxn ,
(1)k1 xk dx1 dx
n
k=1
9Ovaj skup zaista moe da se snabde strukturom grupe.
256
3. INTEGRACIJA
gde dxd znaqi da je taj qlan izostav en, definixe netrivijalnu

klasuZ[] H Z (S ). ZZaista, iz Stoksove teoreme sledi
k
n1
dR
n1
dx1 dxn = (Bn ) 6= 0,
d =
gde je B := {x R | kxk 1} jedinqna lopta u R . Odatle, na

osnovu Stoksove teoreme, sledi da nije taqna forma na sferi. Ovo
je specijalni sluqaj tvrea
(35). Moe da se pokae da je
(
Sn1
n
Bn
Bn
k
HdR
(Sn1 ) =
k {0, n 1}
k
/ {0, n 1}.
R,
0,
Za n = 2, tj. za S , dokaz je sadran u (20) na 203. strani; a moe

da se izvede i { za k = 0 iz povezanosti, a za k = 1 iz orijentabilnosti
kruga.
Za n = 3, tj. za dvodimenzionu sferu S , rezultat za k = 0
sledi iz povezanosti, za k = 1 iz proste povezanosti, a za k = 2 iz
orijentabilnosti.
Za n > 3 dokaz je malo sloeniji i ne navodimo ga.
(42) Poxto je lopta B kontraktibilna (jer je konveksna; videti (26)
na str. 207), iz homotopske invarijantnosti de Ramove homologije
(videti (27) na 208. strani) (sledi da je
1
R,
0,
k
HdR
(Bn ) =
k=0
k > 0.
Ova kohomologija nije izomorfna kohomologiji sfere (41), pa odatle

zak uqujemo da lopta nije homotopski ekvivalentna sferi.
(43) Ne postoji glatko10 preslikavae h : B S koje ne pomera taqke
sfere S = B , tj. takvo da je h(x) = x na granici.
Dokaz: Pretpostavimo suprotno, da postoji takvo preslikavae
h. Neka je
j:S
B , j(x) = x.
Tada je h j = id , pa je
n
n1
n1
n1
Sn1
n1 n1
n1 n1
j h = (h j) = id : HdR
(S
) HdR
(S
)
identiqko preslikavae R R. Meutim, to je kontradikcija, jer

se kompozicija j h faktorixe kroz
n1 n1
n1
n1 n1
HdR
(S
) HdR
(Bn ) = {0} HdR
(S
).
(44) Brauerova teorema o fiksnoj taqki. Svako glatko11 preslikavae

f : B B lopte na sebe ima fiksnu taqku.
Dokaz: Pretpostavimo da preslikavae f : B B nema fiksnu
taqku. Tada su za sve x B taqke x i f (x) razliqite, pa odreuju
jedinstvenu pravu. Neka je h(x) taqka u kojoj ta prava seqe rub S
lopte sa one strane sa koje je x; eksplicitno
n
n1
h(x) = x + kx f (x)k1 (x f (x)),
10Tvree vai i za neprekidna preslikavaa.

11I ova teorema vai i za neprekidna preslikavaa.
257
gde je jedinstveni pozitivni skalar takav da je kh(x)k = 1. Time

je definisano preslikavae h : B S koje ne pomera taqke na
granici, xto je u kontradikciji sa (43).
(45) Zadatak: Povrxina krune povrxi je r ; diferencirae po r daje
2r , xto je obim kruga. Zapremina lopte je r ; en izvod po r
je 4r { povrxina lopte. Da li ovo pravilo vai u proizvo noj
dimenziji n? Da li ono moe da se izvede kao posledica dualnosti
izmeu d i , ustanov ene Stoksovom teoremom?
(46) Zadatak: Neka je f (x, y, z) = 2x 3y + e . Dokazati da je vrednost
integrala
Z
n
n1
4 3
3
f dr,
gde je C kriva koja spaja taqke (0, 0, 0) i (1, 2, log 3) ista za svaku takvu
krivu. Izraqunati tu vrednost.
(47) Zadatak: Izraqunati Z Z
C
f
dS,
n
gde je izvod funkcije f u pravcu jediniqnog vektora n normalnog

na povrx R ako je
(a) sfera x + y + z = 1, f (x, y, z) = x + y + z , n vektor
spo axe normale;
(b) sfera x + y + z = 1, f (x, y, z) = 1/(x + y + z ), n vektor
unutraxe normale;
(v) deop sfere x +y +z = 1 koji lei u prvom oktantu, f (x, y, z) =
log x + y + z , n vektor unutraxe normale;
(g) = {z = 2x+3y, x 0, y 0, z 5}, f (x, y, z) = x+y +z, nk 0.
(48) Neka je F vektorsko po e klase C na R .
(a) Ako je R zatvorena
orijentabilna povrx, dokazati da je
ZZ
f
n
F dS = 0.
(b) Ako su , R orijentisane povrxi sa zajedniqkom granicom, dokazati

da je
ZZ
ZZ
1
F dS =
F dS.
(49) Zadatak: Data je kriva x = 32t, y = 16t 4.

(a) Nai duinu luka krive izmeu taqaka (0, 4) i (32, 12).
(b) Izraqunati polupreqnik krivine krive u taqki (96, 140).
(50) Zadatak: Neka je C kriva x = e cos t, y = e sin t.
(a) Napisati jednaqinu krive C u polarnim koordinatama.
(b) Nai duinu luka krive C izmeu taqaka (1, 0) i (e , 0)
(51) Zadatak: Nai duinu luka krive
(a) x = a(tsin t), y = a(tcos t), z = 4a cos (t/2) izmeu dva uzastopna
preseka sa xy{ravni.
(b) x = 3a y, 2xz = a izmeu taqaka preseka sa ravnima y = a/3,
y = 9a.
(v) x = sin t, y = cos t, z = cos 2t.
1
2t
2t
258
3. INTEGRACIJA
(52) Zadatak: Zatvorena kriva C data je jednaqinama x = x(t), y = y(t),

t , gde su t 7 x(t) i t 7 y(t) funkcije klase C .
(a) Dokazati da je povrxina ograniqena krivom
C jednaka

1
1

2

dy
dx

x(t)
y(t)
dt .

dt
dt
(b) Koristei rezultat (a) izraqunati povrxinu oblasti ograniqene

elipsom x = a cos , y = b sin , 0 2.
(53) Zadatak: Izraqunati RR z dS i RR (x + y ) dS, gde je S gora
polusfera x + y + z = 1, z 0.
(54) Zadatak: Kriva u R je data parametrizacijom
2
S2+
S2+
2
+
x = cos ,
y = sin ,
z = ,
0 2.
Neka je = 2xye dx + x e dyZ + x ye dz. Izraqunati

z
2 z
ako je kriva orijentisana u smeru opadaa parametra .

(55) Zadatak: Neka je S (t) := {(x, y, z) R | x + y + z = t , z 0}
gora polusfera polupreqnika
t>0i
Z
xyz dy dz + ydz dx.
f (t) =
Izraqunati f (t).
(56) Zadatak: Izraqunati R , ako je
(a) = x dy dz + y dz dz, a S gora strana povrxi
S+ (t)
x2 + y 2 1,
z = x2 + y 2 ;
(b) = xz dx dy, a S unutraxa strana granice cilindra

x2 + y 2 1,
0 z 4;
(v) = dx dz z dy dz, a S gora strana granice polulopte

(g) = z
x2 + y 2 + z 2 1,
2
dx dz
z 0;
, a S gora strana povrxi
x2 + y 2 = z 2 ,
0 < z < 1;
(d) = x dxdy +xy dxdz, a S unutraxa strana ruba kocke [0, 1] ;

(e) = x dx dy + xy dy dz + xz dx dz, a S unutraxa strana ruba
simpleksa
3
x + y + z 1,
x 0,
y 0,
z 0.
(57) Zadatak: Nai sve funkcije f : R R klase C , takve da je forma

= f (x, y, z) dx taqna.
(58) Zadatak: Izraqunati R (x + y ) ds gde je C du u R koja spaja taqke
(0, 0) i (1, 1).
(59) Zadatak: Neka je F = (x y)i + (y z)j + (z x)k vektorsko po e
uR .
(a) Izraqunati R F dr ako je C sledea kriva koja spaja taqke
(0, 0, 0) i (1, 1, 1):
3
259
(a1) du
(a2) kriva x = t, y = t , z = t .
Da li je F potencijalno
po e? Da li je F solenoidalno po e?
(b) Izraqunati R F dr ako je S krug x + y = 1, z = 0.
(a) F = 2xi + 2yj + 2zk
(b) F = yi xj
(v) F = (yz + e cos y)i + (xz e sin y)j + (xy + z)k
(g) F = (5x 4xy)i + (3x 2y)j
(d) F = (y + z)i + (x + z)j + (x + y)k.
Da li postoji funkcija f takva da je F = f ? Ako postoji, nai je,
ako ne postoji dokazati da ne postoji.
(61) Zadatak: Neka je F = 2xi + 2yj + 2zk. Izraqunati R F dr, gde je C
neka kriva na sferi x + y + z = 1. (Da li je, da bi ovaj zadatak
imao smisla, potrebno vixe informacija o krivoj C i zaxto?)
(62) Zadatak: RNeka je C put koji spaja taqke (x , y , z ) i (x , y , z ). Izraqunati z dx + 2y dy + 2xz dz. (Da li je, da bi ovaj zadatak imao
smisla, potrebno vixe informacija o putu C i zaxto?)
(63) Zadatak: Neka je r = xi+yj+zk vektor poloaja taqke (x, y, z) R ,
F i G vektorska po a u R i f : R R glatka funkcija. Dokazati
(a) div(f F) = f F + F f
(b) (f F) = f F + f F
(v) (F G) = G F F G
(g) r = 3
(d) r = 0.
(64) Zadatak: Ispitati solenoidalnost vektorskog po a f (r)r, gde je r =
xi + yj + zk, r = krk i f : R R glatka funkcija.
(65) Zadatak: NekaR je C trougao sa temenima (0, 0), (0, 1) i (1, 0). Izraqunati integral y dx + x dy
(a) pomou Grinove teoreme
(b) bez pomoi Grinove teoreme.
(66) Zadatak: Nekapje F = yi xj i neka je sfera x + y + z = 4, a
polusfera
z = 4 x y . Dokazati da je
(a) RRRR F dS = 8
(b) F dS = 0.
Da li rezultat (b) zavisi od vektorskog po a F? Da li rezultat (b)
zavisi od povrxi ?
(67) Zadatak: Neka su = dx dy, = ydx dz, = dr dy (gde je r
sferna koordinata, tj. r = x + y + z ) tri diferencijalne forme
u R . Izraqunati ihove vrednosti na parovima vektora
(a) X = i + j + 2k, Y = j u taqki (0, 1, 0).
(b) X = i j, Y = i j u taqki (2, 2, 1).
(68) Zadatak: Preslikavae f : R R zadato je sa f (s, t) = (st, 1).
Izraqunati f (dx + xdy).
(69) Zadatak: Za vektorsko po e A i funkciju f u R definisane su
diferencijalne forme
2
2
2
1
A
(X) := hA, Xi,

2
A
(X, Y) := A, X, Y ,
f3 := f dV,
260
3. INTEGRACIJA
gde je h, i skalarni proizvod, (, , ) mexoviti proizvod i dV forma

zapremine u R .
(a) Dokazati da se svaka diferencijalna 1, 2 i 3 forma u R moe
predstaviti na ovaj naqin pomou nekog vektorskog po a A ili
funkcije f .
(b) Dokazati da je
3
1
1
2
A
B
= AB
,
1
2
3
.
A
B
= hA,Bi
(70) Zadatak: Konstruisati diferencijalnu 2{formu u R \ {0} koja je

zatvorena, ali nije taqna. Izraqunati zatim H (R \ {0}) za =
0, 1, 2, 3, . . .
(71) Zadatak: Konstruisati diferencijalne 1 i 2{forme na torusu T
koje su zatvorene, ali nisu taqne. Izraqunati zatim H (T ) za =
0, 1, 2, 3, . . .
(72) Zadatak: Dokazati da antipodalno preslikavae
3
dR
dR
a : Sn Sn ,
x 7 x
sfere parne dimenzije nije homotopno identiqkom preslikavau. Da

li isto vai za sfere neparne dimenzije?
(73) Zadatak: Neka je (S )/ skup diferencijalnih k{formi na sferi
S koje su invarijantne u odnosu na antipodalno preslikavae a :
S S . Drugim reqima, (S )/ je koliqniqki prostor u odnosu
na relaciju ekvivalencije a . Dokazati da za neprekidnu funkciju f : S R vai implikacija
k
f (x) f (a(x)) = const. f 0.
Posmatrajui projektivnu ravan kao koliqniqki prostor

RP 2 = S2 /x a(x)
i prirodnu projekciju
: S RP dokazati:
(a) da je (RP ) = (S )/ ;
(b) da je
(
2
k=0
k 1.
R,
0,
k
HdR
(RP 2 ) =
Zak uqiti da projektivna ravan nije orijentabilna12.

(74) Zadatak: Dokazati da je sfera S prosto povezana za svako n 2, a
da n{dimenzioni torus T = S S nije prosto povezan ni za
jedan prirodni broj n.
(75) Zadatak: Neka je D oblast u C = R i f : D C = R preslikavae
klase C . Neka je, za x, y R i z = x+iy C definisano dz := dx+idy
i dz := dx idy, gde je i := 1.
(a) Iz formule za diferencijal df = dx + dy = dz + dz
izraziti i preko i .
n
f
x
f
z
f
z
f
x
f
y
f
z
f
z
f
y
12Za razliku od projektivne ravni, projektivni prostor RP
3 je orijentabilan. Razlog
lei u tome xto antipodalno preslikavae a : Sn Sn meaR orijentaciju za parno, a ne
mea za neparno n. Ako je n (RP n ) i n parno, onda je S = 0 (pa iz de Ramove
teoreme (40) sledi [ ] = 0). To ne vai ako je n neparno.
n
261
(b) Polazei od
df =
f
f
dz +
d
z
z
z
i Stoksove teoreme
u oblikuI
ZZ
d(f dz) =
f dz,
dokazati da, ako je = 0 u D (tj. ako je funkcija f holomorfna

u D), onda za svaku zatvorenu glatku krivu u D vai
H
f (z)dz = 0 (Koxijeva teorema).
(v) Neka je h(z) = (z ) za neko C. Dokazati da je = 0.
(76) Zadatak: Neka je D C oblast i f : D C preslikavae klase C
na D i neprekidno na D. Neka je D.
(a) Dokazati da je d((z ) f (z)dz) = (z ) dz dz.
(b) Primenom Stoksove (tj. Grinove) teoreme dokazati da je
V
f
z
h
z
1 f
z
f
z
ZZ
I
d
z dz =
(v) Dokazati da je
D\D
f
z
ZZ
lim
0+
f
z
ZZ
d
z dz =
f (z)
dz
z
f () =
1
2i
f (z)
1
dz
z
2i
(d) Dokazati da, ako je

D
f
=0
z
I
D
f (z)
dz.
z
I
d
z dz,
lim
0+
(g) Dokazati da za svako D vai
D\D
f
z
ZZ
za svako
f (z)
dz = 2if ().
z
d
z dz.
onda vai Koxijeva integralna

formula
I
f () =
1
2i
f (z)
dz.
z
() Razviti funkciju 7 u stepeni (geometrijski) red po

i dokazati da je u (d) opravdana zamena poretka sumiraa tog reda i
integracije. Izvesti zak uqak da je svaka kompleksno diferencijabilna (tj. holomorfna) funkcija analitiqka (videti 14 na str. 147).
(77) Zadatak: Laplasijan f funkcije f smo definisali sa
f (z)
z
f := div(gradf ).
Funkcija je harmonijska ako je f = 0.

(a) Dokazati da je u euklidskom prostoru R
(b) Dokazati da je u euklidskom prostoru R
=4

.
z z
k
2
=C
2
j=1 x2j
Pk
(v) Dokazati da su realni i imaginarni deo funkcije f : C C,

f (z) = z
harmonijske funkcije.
1389
262
3. INTEGRACIJA
(g) Neka je f harmonijska funkcija u oblasti D R sa glatkom

granicomRR = D. Dokazati da je
(g1) RR D f dS = 0 RRR
(g2) f D f dS = |f | dxdydz,
gde je D izvod u pravcu jediniqne normale n na .
(d) Neka je D R oblast sa glatkom granicom = D i u, v glatke
funkcijeRRna D. Dokazati

(d1) RR uv dS = RRR uvRRR
+ u v dxdydz
(d2) RR uD v vDRRRu dS = uv vu dxdydz
(d3) uD u dS = uu + kuk dxdydz
(d4) RR D u dS = RRR u dxdydz.
() Neka je u harmonijska funkcija u oblasti D R sa glatkom
granicom
(1) Neka je u| 0. Dokazati da je u const.
(2) Neka je D u| 0. Dokazati da je u const.
(e) Dokazati da Laplasova jednaqina u = 0 u oblasti D R sa
glatkom granicom ima jedinstveno rexee ako su zadati graniqni uslovi
(e1) u| = (x, y, z) ili
(e2) D u| = (x, y, z).
() Dokazati da je(funkcija K : R R definisana sa
3
K(x) :=
1
2
log kxk,
1
(2 n)n
kxk2n ,
n = 2,
n > 2,
gde je zapremina jediniqne sfere u R , harmonijska. Ova funkcija naziva se fundamentalnim rexeem Laplasove jednaqine.
(78) Zadatak: Neka je K fundamentalno rexee Laplasove jednaqine i D
oblast u R . Neka je y D i B lopta sa centrom u y i polupreqnikom
> 0. Uvedimo oznaku K (x) := K(x y).
(a) DokazatiZ da je
Z
Z
n

Ky u uKy dS +
Ky u dV =
D\B

Ky u uKy dS
za proizvo nu glatku funkciju u na D.

(b) Dokazati da je K(x y) = K(kx yk) i odatle izvesti da je K
konstantno na sferi B i jednako K () = (n ) .
(v) Izvesti iz (b) da R uK dS tei ka u(y) kad 0 .
(g) Dokazati
da je
Z
n1 1
Ky u dS nn n1 Ky () sup kuk
i da posledi izraz tei nuli kad 0 .

(d) DokazatiZGrinovu formulu
reprezentacije
Z
D

Ky u uKy dS.
Ky u dV
u(y) =
() Ako je u funkcija sa kompaktnim nosaqem Ru D, dokazati da Grinova formula reprezentacije glasi u(y) = K u dV.
D
263
(e) Neka je f glatka funkcija sa kompaktnim nosaqem. Dokazati da

Puasonova jednaqina u = f ima rexee u = RK f , gde zvezdica
oznaqava konvoluciju funkcija: ( )(y) := (x y)(x) dx.
D
GLAVA 4
Nizovi i familije funkcija

(1) Familijom preslikavaa nazivamo preslikavae
f : X T Y,
kada je druga promen iva iz bilo kog razloga izdvojena i ima neku
posebnu ulogu. Tu promen ivu nazivamo parametrom familije; skup
T nazivamo skupom parametara. Nekada umesto f (x, t) pixemo f (x),
odnosno
f : X Y, t T.
Jedan primer familije preslikavaa je niz preslikavaa
t
fn : X Y ;
ovde je skup parametara skup prirodnih brojeva N.

Naravno, sasvim ravnopravno moemo da smatramo x parametrom,
a t promen ivom funkcije t 7 f (x, t).
(2) Pretpostavimo da je (Y, d) metriqki prostor, f : X T Y familija
preslikavaa i F filter na skupu parametara T . Kaemo da je
funkcija
f :XY
limes familije f po taqkama ako je
T
odnosno, ako
(x X) f (x) = lim ft (x),

FT
(x X) ( > 0) d(ft (x), f (x)) <FT .
Iz Glave 1 znamo da je prethodni iskaz ekvivalentan sa

(x X) ( > 0) {t T | d(ft (x), f (x)) < } FT .
Preslikavae f : X Y je ravnomerni (ili uniformni) limes

familije f ako
t
odnosno
Iz
( > 0) sup d(ft (x), f (x)) <FT ,

xX
( > 0) {t T | (x X) d(ft (x), f (x)) < } FT .

(x X) d(ft (x), f (x)) sup d(ft (x), f (x)),
sledi da je svaki uniformni limes ujedno i limes po taqkama. U

Glavi 1 smo videli primere limesa (nizova funkcija) po taqkama
koji nisu uniformni limesi.
xX
265
266
4. NIZOVI I FAMILIJE FUNKCIJA
(3) Koxijev uslov postojaa ravnomernog limesa. Neka je Y metriqki

prostor, f : X Y familija preslikavaa sa skupom parametara T
i F filter na T . Familija f ispuava Koxijev uslov ako za svako
> 0 postoji skup T F takav da
t
t1 , t2 T0 sup d(ft1 (x), ft2 (x)) < .
Koxijev uslov je neophodan uslov postojaa ravnomernog limesa

familije f : X Y . Ako je prostor Y kompletan, onda je taj uslov
i dovo an.
Dokaz: Neka je f ravnomerni limes familije f . Tada je
xX
d(ft1 (x), ft2 (x)) d(ft1 (x), f (x)) + d(f (x), ft2 (x)),
odakle sledi da je Koxijev uslov neophodan. Ako je Y kompletan

i familija f zadovo ava Koxijev uslov, onda iz Koxijevog uslova
egzistencije obiqnog limesa ((30) na 22. strani) sledi da za svako
x X postoji
t
f (x) = lim ft (x),
pa prelaskom na limes po t u nejednakosti d(f (x), f (x)) < dobijamo

d(f (x), f (x)) za sve t T ,
xto po definiciji znaqi da je f ravnomerni limes familije f .
(4) Komutirae limesa. Neka je
FT
t1
t1
t2
f : X T Y,
tT
familija preslikavaa u kompletan metriqki prostor Y i neka je

F filter na T , a F filter na X . Ako postoji ravnomeran limes
T
f := lim ft : X Y
i ako za svako t T postoji limes

FT
yt := lim ft (x),
onda postoje limesi lim

jednakost
FX
FX (limFT
ft (x))
i lim
FT (limFX
ft (x))
i vai
lim(lim ft (x)) = lim(lim ft (x))
Dokaz: Neka je > 0. Iz postojaa ravnomernog limesa po filteru F i Koxijevog uslova (3) sledi da postoji skup T F , takav
da je za sve t , t T i sve x X
FX FT
FT
FX
d(ft1 (x), ft2 (x)) < .
Prelaskom na limes po filteru F dobijamo

d(y , y ) za sve t , t T .
Iz Koxijevog uslova sledi da postoji y = lim
dokaemo da je y = lim f (x).
Neka je t T . Tada je
X
t1
t2
FT
FX
X0 := {x X | d(ft2 (x), yt2 ) < } FX
yt
. Ostaje jox da
Ako u nejednakostima d(f (x), f (x)) < i d(y , y

limes po filteru F u odnosu na t , dobijamo
d(f (x), f (x)) < i d(y, y ) < .
Poxto je
t1
t2
t1
t2 )
267
<
preemo na
t2
t2
d(f (x), y) d(f (x), ft2 (x)) + d(ft2 (x), yt2 ) + d(yt2 , y),
sledi da je
X1 := {x X | d(f (x), y) < 3} X0 .
Poxto je X F , sledi da je i X F , pa je y = lim f (x).

(5) Zadatak: Dokazati da tvree (4) vai (sa neznatnom modifikacijom dokaza) i ako prostor Y nije kompletan, ukoliko umesto toga
pretpostavimo da postoji lim y .
(6) Neprekidnost limesa. Neka je X topoloxki prostor, Y metriqki
prostor i
f : X Y, t T
familija preslikavaa sa parametrima u skupu T . Neka je F filter na T . Ako je za svako t funkcija f neprekidna u taqki x X i
ako postoji ravnomeran limes
0
FT
FX
f := lim ft : X Y,
onda je i funkcija f neprekidna u taqki x .

Dokaz sledi iz (5) za sluqaj kada je F filter okolina taqke x .
(7) Izvod limesa. Neka je X normirani vektorski prostor, V X
otvoren podskup, T C i F filter na T . Neka je
FT
ft : V Y,
tT
familija diferencijabilnih preslikavaa u Banahov prostor Y .

Pretpostavimo da familija izvoda (po x V )
Dft (x) : V L(X; Y )
ima ravnomerni limes
:= lim Dft (x) : V L(X; Y )
i da u bar jednoj taqki x

FT
postoji limes
lim ft (x0 ) Y.
Tada postoji ravnomerni limes

FT
f := lim ft : V Y.
Funkcija f je diferencijabilna i vai Df = .

Dokaz: Pokazaemo prvo da familija f ima ravnomerni limes
po F . Primenimo nejednakost trougla, a zatim Teoremu o sredoj
vrednosti na razliku
FT
kft1 (x) ft2 (x)k k[ft1 (x) ft2 (x)] [ft1 (x0 ) ft2 (x0 )]k + kft1 (x0 ) ft2 (x0 )k
sup kDft1 (x0 + x) Dft2 (x0 + x)k kx x0 k + kft1 (x0 ) ft2 (x0 )k.
01
268
Poxto Df ima ravnomerni limes, a f (x ) obiqan limes, dokaz da f

ima ravnomerni limes f sledi iz Koxijevog uslova (3).
Primenimo sada nejednakost trougla i Teoremu o sredoj vrednosti na razliku
t
k[ft1 (x + h) ft1 (x) Dft1 (x)(h)] [ft2 (x + h) ft2 (x) Dft2 (x)(h)]k
[ sup kDft1 (x + h) Dft2 (x + h)k + kDft1 (x) Dft2 (x)k]khk.
Ova nejednakost vai kad god je x, x + h V i iz e sledi (na osnovu pretpostavke o postojau ravnomernog limesa familije Df i
Koxijevog uslova) da familija
01
ft (x + h) ft (x) Dft (x)(h)

khk
Qt (h) :=
za svako x V ima u odnosu na filter F ravnomerni limes po svim

h 6= 0 takvim da je x + h V . Iz diferencijabilnosti funkcija f
sledi da je
lim Q (h) = 0,
a iz lim f = f i lim Df = sledi
T
h0
FT
FT
f (x + h) f (x) (x)(h)
lim Qt (h) =
.
FT
khk
Dokaz tvrea sada sledi iz komutativnosti obiqnog i ravnomernog

limesa
lim lim Q (h) = lim lim Q (h) = 0.
(8) Integral limesa. Neka je J R n{dimenzioni kvadar i
t
h0 FT
FT h0
n
ft : J C
familija integrabilnih funkcija. Neka je F filter na T C i

neka postoji ravnomerni limes
n
f := lim ft : J C.
Tada je funkcijaZf integrabilnaZ na J i vai

FT
f (x) dx = lim
ft (x) dx.
Dokaz: Neka je P prostor podela kvadra J sa uoqenim taqkama

i P := {(J , c )} P . Posmatrajmo integralne sume
X
X
(P, ~c) :=
f (c )(J ) i (P, ~c) :=
f (c )(J ).
Iz postojaa ravnomernog limesa f = lim f sledi da je za svako
FT
ft
i=1
i=1
FT
>0
T = {t T | (x X) |f (x) ft (x)| < /(J)} FT .
Za svako t T je
|f (P, ~c) ft (P, ~c)|
k
X
i=1
|f (ci ) ft (ci )|(Ji ) <
269
za sve t T i P P . Odatle sledi da je
f (P, ~c) = lim ft (P, ~c),

FT
pa tvree sledi iz (4) za sluqaj X = P i F = F (filter na

prostoru podela; videti (2) na str. 219).
(9) Neprekidnost integrala po parametru. Neka je X topoloxki prostor, J R n{dimenzioni kvadar i
J
f :X J C
neprekidna funkcija. Tada je i funkcija

Z
F : X C,
F (x) :=
f (x, t) dt
neprekidna. Dokaz sledi iz (8).

(10) Diferencirae integrala po parametru. Neka je X normirani vektorski prostor konaqne dimenzije, V X otvoren podskup, J R
n{dimenzioni kvadar i
J
f :V J C
neprekidna funkcija sa neprekidnim parcijalnim izvodom D f po

prvoj promen ivoj. Tada je funkcijaZ
1
F : V C,
F (x) :=
klase C i
f (x, t) dt
J
Z
DF (x) =
D1 f (x, t) dt.
Integral na desnoj strani je integral funkcije sa vrednostima u

vektorskom
prostoru konaqneZdimenzije, podZ time podrazumevamo

Z
J
(v1 (t), . . . , vk (t)) dt :=
v1 (t) dt, . . . ,
vk (t) dt .
Dokaz: Jednu verziju ove teoreme videli smo u (39) na str. 154;
dokazaemo je sada na malo direktniji naqin, bez pozivaa na (38) na
str. 154. Iz nejednakosti trougla za integrale i Teoreme o sredoj
vrednosti sledi dazaZ proizvo no x V vai
J

F (x0 + h) F (x0 )

D1 f (x0 , t) dt h
sup kD1 f (x0 + h, t) D1 f (x0 , t)k dt khk,

J 01
gde je h X takvo da je x +h V . Iz neprekidnosti D f i Kantorove

teoreme (str. 78) sledi da podintegralna funkcija ravnomerno tei
nuli kad h 0, pa rezultat sledi iz (8).
(11) Nesvojstveni integrali koji zavise od parametra. Pri razmatrau
nesvojstvenih integrala Zsa parametrom, tj. integrala
0
f (x, t) dt
A
270
familija funkcija
f : X A C,
gde je A R , razlikovaemo sluqajeve n = 1 i n > 1.

Razmotrimo prvo sluqaj n = 1. Neka je
n
f : X [a, [ C
i neka je singularna taqka, tj. ili konaqna taqka u qijoj okolini je

neka od funkcija t 7 f (x, t) neograniqena, iliR taqka + (analogno
se razmatra sluqaj taqke . Tada kaemo da f (x, t) dt ravnomerno
konvergira ako postoji ravnomeran (po x X ) limes
Z
lim
f (x, t) dt.
U sluqaju da je singularna
taqka ]a, b[ unutraxa taqka, onda
R
kaemo da integral f (x, t) dt ravnomerno konvergira ako ravnomerno konvergiraju
integrali Z
Z
f (x, t) dt i
f (x, t) dt.
U sluqaju vixe singularnih taqaka , . . . , [a, b] ravnomerna konvergencija se svodi
na ravnomernu
konvergenciju svih integrala
Z
Z
a
b
a
ck+1
f (x, t) dt,
ck
f (x, t) dt,
k
gde su c nesingularne taqke. Specijalno, R f (x, t) dt ravnomerno

konvergira akoZ ravnomerno konvergiraju
integrali
Z
f (x, t) dt i
f (x, t) dt.
Pod konvergencijom za n > 1 emo da podrazumevamo konvergenciju u smislu (38) na str. 232, a ne konvergenciju u smislu (36) na
str. 230.
Ako je t A konaqna singularna taqka (tj. taqka u qijoj okolini
su neke od funkcija t 7 f (x, t) neograniqene)
i ako je to jedina singularna taqka, onda kaemo da integral R f (x, t) dt ravnomerno konvergira ako postoji ravnomeran (po x X ) limes
Z
+
lim
0+
f (x, t) dt.
Sliqno, ako je oblastRA neograniqena i u oj nema konaqnih singularnih taqaka, onda f (x, t) dt ravnomerno konvergira ako postoji
ravnomeran (po x X ) limes
Z
A\B]t0 ;[
lim
r+
f (x, t) dt.
(12) Koxijev uslov ravnomerne konvergencije integrala. Neka je X proizvo an skup i

AB[0;r]
f : X [a, [ C
271
funkcija koja je za svako x X integrabilna po drugoj promen ivoj

na svakom intervalu [a, b]Z [a, [. Integral
f (x, t) dt
ravnomerno konvergira ako i samo ako za svako > 0 postoji okolina

U taqka takva da vai

Z
a
b2

f (x, t) dt < .

b1 , b2 U sup
xX
b1
f : X [a, [ C,
g : X [a, [ R
Dokaz sledi iz (3).

(13) Vajerxtrasov kriterijum. Neka su
funkcije, takve da su za svako x X funkcije

t 7 f (x, t) i t 7 g(x, t)
integrabilne na svakom intervalu [a, b] [a, [ i takve da za sve
(x, t) X A vai
|f (x, t)| g(x, t).
Ako integral
g(x, t) dt
ravnomerno konvergira, Zonda i integral

a
ravnomerno konvergira.
Dokaz
sledi iz Z
Z
f (x, t) dt
b2

f (x, t) dt
b2
i (12).
(14) Abelov i Dirihleov stav. Neka su
b1
b2
|f (x, t)| dt
b1
f : X [a, [ C,
g(x, t) dt
b1
g : X [a, [ R
funkcije, takve da su za svako x X funkcije

t 7 f (x, t) i t 7 g(x, t)
integrabilne na svakom intervalu [a, b] [a, [, pri qemu je za svako x
funkcija t 7 g(x, t) funkcija
ograniqene varijacije. Tada integral
Z
f (x, t)g(x, t) dt
ravnomerno konvergira ako je ispuen bilo koji od sledea dva para

uslova:
(A1) R f (x, t) dt ravnomerno konvergira;
(A2) sup
|g(x, t)| < M .
ili
R

f (x, t) dt < M ;
(D1) sup
a
(x,t)XA
xX,b[a,[
b
a
272
(D2) lim g(x, t) = 0 ravnomerno po x.

Dokaz: Dovo no je dokazati tvree za realnu funkciju f i
monotonu funkciju g. Iz Teoreme za sredoj vrednosti za integrale
sledi
Z
Z
Z
b
b2
b2
f (x, t) dt
f (x, t) dt + g(x, b2 )
f (x, t)g(x, t) dt = g(x, b1 )
za neko c [b , b ], pa dokaz tvrea sledi iz Koxijevog uslova (12).

(15) Nesvojstveni integral i limes. Neka je A R i
c
b1
b1
f :X AC
R
f (x, t) dt
A
X
familija funkcija takvih da

ravnomerno konvergira.
Neka je F filter na i neka postoji ravnomerni limes
X
f (t) := lim f (x, t).
Tada je
FX
Z
lim
Z
f (x, t) dt =
f (t) dt.
Dokaz sledi iz pravila komutativnosti dva limesa (4) i komutativnosti limesa i integrala (8); izvedimo ga radi jednostavnosti
zapisa za n = Z1 (za n > 1 dokaz je isti).
Po definiciji je
Z
FX
lim
f (x, t) dt = lim lim
f (x, t) dt.
Poxto integral ravnomerno konvergira, drugi limes na desnoj strani je ravnomerni limes, pa moe da komutira sa prvim. Tako dobijamo
Z
Z
FX
FX b
lim
f (x, t) dt = lim lim
f (x, t) dt.
Sada drugi limes na desnoj strani komutira sa integralom, na osnovu (8), tako Zda dobijamo
Z
FX
b FX
lim
f (x, t) dt = lim
lim f (x, t) dt.
Na kraju, po definiciji nesvojstvenog integrala, posledu jednakost

zapisujemo u obliku
Z
Z
FX
lim
a FX
f (x, t) dt =
lim f (x, t) dt,
xto je jednakost koju je trebalo dokazati.

(16) Neprekidnost nesvojstvenog integala. Neka je X kompaktan skup,
AR i
f :X AC
neprekidna funkcija. Ako R f (x, t) dt ravnomerno konvergira, onda
je
Z
FX
FX
F (x) :=
Dokaz sledi iz (9) i (6).
f (x, t) dt
A
273
(17) Diferencirae nesvojstvenog integrala po parametru. Neka je X

normirani vektorski prostor konaqne dimenzije, V X otvoren podskup, A R i
f :V AC
neprekidna
funkcija, takva da je parcijalni izvod
D f neprekidan.
R
Ako R f (x , t) dt konvergira
za
neko
x
V
i
D
f (x, t) dt konvergira ravnomerno,Zonda i R f (x,Z t) dt konvergira ravnomerno i
n
f (x, t) dt =
D1 f (x, t) dt.
Dokaz sledi iz (10) i (7).

(18) Integral nesvojstvenog integrala. Neka je A R , J R m{
dimenzioni kvadar i
A
f :J AC
R
f (x, t) dt
A
neprekidna funkcija. Ako

je funkcija
Z
x 7
ravnomerno konvergira, onda
f (x, t) dt
integrabilna
na J i vai

Z Z
Z Z

f (x, t) dx dt.
f (x, t) dt dx =
Dokaz sledi iz Fubinijeve teoreme i (8).

(19) Nesvojstveni integral nesvojstvenog integrala. Neka je A R ,
BR i
f :AB C
Pretpostavimo
da integrali
Z
Z
f (x, y) dx i
f (x, y) dy
ravnomerno konvergiraju i to prvi ravnomerno po y B za svaki
kompaktan podskup B B, a drugi po x A za svaki kompaktan
podskupZ A Z A. Pretpostavimo
da postoji bar jedan
od integrala

Z Z
J
Tada vai
Z Z
A
|f (x, y)| dy dx,
|f (x, y)| dx dy.
Z Z
f (x, y) dy dx =

f (x, y) dx dy.
Dokaz: Radi jednostavnosti zapisa, dokazaemo tvree za m =

n = 1, A = [a, [, B = [c, [.
Neka postoji Z Z

A
i neka je
|f (x, y)| dx dy
c
Z
F (b, y) =
f (x, y) dx.
a
274
Poxto je |F (b, y)| R |f (x, y)| dx i R R R |f (x, y)| dx dy konvergira,

iz Vajerxtrasovog stava (13) sledi da F (b, y) dy konvergira ravnomerno po b. Dokaz sada sledi iz (18) i (8), prelaskom na limes kad
b .
(20) Zadatak: Dokazati da niz( f : R R definisan sa
|x| n
|x| > n
n ,
0,
fn (x) =
uniformno konvergiraZ ka 0, ali da je

+
fn (x) dx = 2.
(21) U Glavi 3 smo izraqunali

Puasonov integral
Z
ex dx =
uz pomo polarnih koordinata i Fubinijeve teoreme (videti (46) na

str. 237). Sledei zadatak daje jox jedan naqin da se on izraquna.
Primetimo da je zbog parnosti podintegralne funkcije dovo no izraqunati integral po intervalu [0, +[.
Zadatak: Uvodei smenu t = xy dokazati da je
Z
Z
et dt = y
e(xy) dx.
Pomnoiti obe strane sa e i integraliti ih po y na [0, +[.

Opravdati i izvrxiti promenu poretka integracije na desnoj strani.
Proqitati odatle vrednost Puasonovog integrala.

Z
I(t) =
e
dx
za t > 0.
OpravdatiZ sledee korake:
Z
Z
0
y 2
x2
I 0 (t) = 2et
ex dx =
i zak uqiti da je
0
2te(1+y
)t2
dy =
Z
I(t) = C
d
dt
e(1+y )t
dy
1 + y2
e(1+y )t
dy,
1 + y2
za neku konstantu C . Prelaskom na limes kad t 0 dokazati da je

C = /4, a zatim, prelaskom na limes kad t + dokazati da je
I(+) = , tj.
e
dx =
4
2
Ovo je jox jedan naqin da se izraquna Puasonov integral.
(23) Dirihleov integral. Neodreeni integral R dx nije elementarna funkcija, ali Zje poznato da je
0
x2
sin x
x
sin x
dx = .
x
2
275
Prirodan pokuxaj da se ovaj integral

izraquna mogao bi da bude
pomou diferenciraa integrala R
dx po t, jer tako gubimo
x
u
brojiocu.
Na
alost,
diferenciraem
se dobija integral
R
cos x dx koji divergira. Meutim, mala modifikacija ove ideje
dovodi nas do pravog metoda:
Zadatak: Neka je
Z
sin x
F (t) =
e
dx za t > 0.
x
Opravdati diferencirae pod znakom integrala i izraqunati F (t),
a odatle dokazati da je F (t) = arctan t+C za neku konstantu C . Opravdati komutirae limesa i integrala i izraqunati
+ sin (tx)
x
0
+
0
xt
lim F (t).
Dokazati odatle da je F (0) = /2 traena vrednost Dirihleovog

integrala.
Napomena: Za svako x > 0 vai
t+
sin x xt
e
= 0,
x
nije ravnomeran x [0, +[
lim
ali ovaj limes

po
(dokazati!). Zato komutirae limesa i integrala ne moe da se dokae direktno. Umesto
toga, treba dokazati da e tei nuli kad t + ravnomerno
po x [, +[ za svako > 0. Zatim, za dato > 0 treba izabrati
dovo noZ malo > 0, tako da je Z
t+
sin x xt
x
sin x xt
e
dt < ,
x
2
t
sin x xt
e
dt <
x
2
za dovo no veliko .
(24) Gama funkcija ili OjlerovZ integral druge vrste je funkcija
0
tz1 et dt.
(z) =
Poxto iz t = e = e e za z = x + iy, sledi da je |t | =

t
, funkcija (z) je definisana ako je definisana (x), gde je
x = Re x. Integral kojim je definisana Gama funkcija ima dva
singulariteta: 0 i +. Poxto je
t
e t
kad t 0 + i t e t kad t +,
sledi da je (z) definisano za Re z > 0.
(25) Za kompleksne brojeve z iz desne poluravni Re z > 0 vai
0
z log t
x log t iy log t
z1
x1
x1 t
x1 t
x1
Zaista, iz t
x1
(z + 1) = z(z).
z log t
=e
sledi
d z
z
(t ) = ez log t = ztz1 ,
dt
t
pa primenom
formule parcijalne
integracije
dobijamo

Z
Z
+
(z + 1) =
0
+
tz et dt = tz (et )
ztz1 (et ) dt = z(z).
276
Specijalno, poxto je
+

= 1,
et dt = et
Z
(1) =
iz (n) = (n 1)!(n 1) indukcijom dobijamo

0
(n) = (n 1)!,
xto znaqi da Gama funkcija uopxtava faktorijel.

(26) Za realnu funkciju f :]0, +[ R sledea dva uslova su ekvivalentna:
1. f ima sledea svojstva:
(a) f (x) > 0 za sve x > 0
(b) f (x + 1) = xf (x) za sve x > 0
(v) f (1) = 1
(g) f je logaritamski konveksna, tj. log f je konveksna.
2. f = .
Dokaz: Dokaimo prvo (2 1), tj. da Gama funkcija ima svojstva
(a){(g). Svojstvo (a) sledi iz pozitivnosti podintegralne funkcije.
Svojstva (b) i (v) smo dokazali u (25). Ostaje jox da dokaemo (g).
Neka su x , x > 0 realni brojevi iz domena Gama funkcije i , >
0, + = 1. Tada je
Z
1
t1 x1 +2 x2 1 et dt
(1 x1 + 2 x2 ) =
0
tx1 1 et
1
tx2 1 et
2
dt

1
2
tx1 1 et dt
tx2 1 et dt
= 1 (x1 )2 (x2 ).
Ovde smo koristili Helderovu nejednakost

1 1
+ =1
p q
Z
|u(x)v(x)| dx
p1 Z
|u(x)| dx
q1
|v(x)| dx
q
za p = 1/ , q = 1/ . Logaritmovaem obe strane dokazane nejednakosti

( x + x ) (x ) (x )
dobijamo (g).
Zadatak: Dokazati da je funkcija log strogo konveksna.
Dokaimo sada (1 2). Pretpostavimo da funkcija f ima osobine (a){(g). Tada je
J
1 1
2 2
f (x + n) = x(x + 1) (x + n 1)f (x),
pa je dovo no odrediti funkciju f na intervalu ]0, 1[ (svojstvo (v)

ve odreuje f (1)). Funkcija h(x) = log f (x) je konveksna, pa je en
nagib rastua funkcija, odakle sledi
h(n + 1) h(n)
h(n + 1 + x) h(n)
h(n + 2) h(n + 1)
(n + 1) n
(n + 1 + x) n
(n + 2) (n + 1)
277
za 0 < x < 1. Iz (b) sledi h(x + 1) = h(x) + log x. Specijalno,

h(n + 1) = n! i h(n + 1 + x) = h(x) + log x(x + 1) (x + n). Imajui
to u vidu, prethodne nejednakosti postaju
x log n h(x) log
odnosno
0 h(x) log
n!
x log (n + 1),
x(x + 1) (x + n)
nx n!
x log (1 + n1 ).
x(x + 1) (x + n)
Prelazei na limes kad n dobijamo

h(x) = lim log
odnosno
nx n!
,
x(x + 1) (x + n)
za 0 < x < 1.
Dobili smo eksplicitnu formulu za funkciju f , xto znaqi da je ona
jednoznaqno odreena svojstvima (a){(g). Dakle, postoji samo jedna
funkcija koja ima ta svojstva. Poxto ima ta svojstva, mora da
bude f = .
(27) Formula
nx n!
n x(x + 1) (x + n)
f (x) = lim
nx n!
n x(x + 1) (x + n)
0<x<1
(x) = lim
koju smo dokazali u (26) za

vai za svako x (zbog (x + 1) =
x(x) i (n + 1) = n!) i poznata je pod imenom Gausova formula.
(28) Zadatak: Polazei od

et = lim
dokazati da Zje
(x) =
x1 t
t
n
Z
dt = lim
x1
n

t
dt
1
n
R
(koristiti
=
f (t)
(t) dt). Smenom s = t/n u posledem integralu izvesti drugi dokaz Gausove formule (27).
(29) Ako na desnoj strani Gausove formule (27) napixemo
0
Rn
f (t) dt
0
[0,n]
1
1
n!
=
x(x + 1) (x + n)
x (1 + x)(1 + x/2) (1 + x/n)
i iskoristimo asimptotske relacije

i
nx (n + 1)x = ex log(n+1)
log(n + 1) =
=
n
X
kad
(log (k + 1) log k) =
k=1
n
X
k=1
n ,
n
X
k=1
1
+ o(1),
k

1
log 1 +
k
kad n ,
278
gde je
=

1
1
1
1
log 1 +
= lim 1 + + + log (n + 1)
n
k
k
2
n
Ojlerova konstanta, dobijamo Vajerxtrasovu formulu za Gama funk=1
kciju:
(x) = e
x 1
en
.
x n=1 1 + nx
(30) Pomou (x + 1) = x(x) Gama funkcija moe da se definixe za sve

x R \ (N {0}).
Zadatak: Dokazati da Gausova (27) i Vajerxtrasova (29) formula vae za sve x R \ (N {0}).
Zadatak: Koristei Vajerxtrasovu formulu i pravilo diferenciraa beskonaqnog reda dokazati
da je

X
1
1
.
D (log )(x) = (1) (k 1)! k +
x
(x
+
n)k
n=1
k
Koristei (x+1) = x(x) izvesti odatle zak uqak da je funkcija

klase C .
(31) Za Gama funkciju vai sledea formula dopuavaa:
(x)(1 x) =
.
sin x
Dokaz: Iz Vajerxtrasove formule (29) sledi

(x)(x) =
pa je
1
1

x2 Q
n=1 1
(x)(x)(x) =
x

n=1 1
x2
n2
,
(x)2
n2 2
.
Korixeem formule x(x) = (x + 1) dobijamo

(x)(1 x) =
x

n=1 1
Ostaje nam jox da dokaemo da je

sin x = x
x2
k2 2
(x)2
n2 2
.
(ovaj izraz poznat je kao Ojlerov razvoj sinusa).

Poimo od 2i sin nx = e e , tj.
k=1
inx
Poxto su e
inx
einx 2i sin nx = e2inx 1.
2ik/n
, k = 0, . . . , n 1, nule polinoma z
zn 1 =
n1
Y
k=0
(z e2ik/n ),
, pa je
279
za z = e dobijamo
2ix
einx 2i sin nx =
n1
Y
(e2ix e2ik/n )
k=0
n1
Y
ei(xk/n) (ei(x+k/n) ei(x+k/n) )
k=0
= 2n ieinx
Time smo dokazali da je
n1
Y
sin (x + k/n).
k=0
sin nx = 2n1 sin x sin (x + /n) sin (x + (n 1)/n).
Ako podelimo obe strane sa sin x i pustimo da x 0 dobijamo

n1
Y
sin
n
k
= n1 .
n
2
Neka je n = 2r + 1 za r N. Koristei identitete

k=1
sin(x + k/n) = sin( x k/n) = sin(x (n k)/n),

sin( ) sin( + ) = sin2 () sin2 ()
dobijamo
sin nx = (1)r 2n1 sin x
Koristei
r
Y
(sin2 x sin2 (k/n)).
k=1
Qr
2 k
k=1 sin n
2n1
r
Y
sin nx = n sin x
odnosno
dobijamo
k=1
sin x = n sin (x/n)
gde je
r
Y
k=1
sin2 (x/n)
sin2 (k/n)

= n sin (x/n)
(1 s(n, k, x)),
k=1
sin2 x
,
sin2 (k/n)
kr
k > r.
(
s(n, k, x) =

sin2 x
,
sin2 (k/n)
Prelaskom na lim dobijamo Ojlerov razvoj sinusa.

(32) Zadatak: Dokazati da postoje razvoji u proizvod, sliqni Ojlerovim
razvojima sinusa,

n
cos x =
za kosinus i
sinh x =

Y
n=1

x2
1+ 2 2 ,
n
4x2
(2n 1)2 2

Y
cosh =
1+
za hiperboliqki sinus i kosinus.

n=1
n=1
4x2
(2n 1)2 2
280
(33) Iz Ojlerovog razvoja sinusa dobijamo

x2

log | sin x| = log |x| +
log 1 + 2 2 ,
n
n=1
odakle, diferenciraem obe strane i svoeem razlomka na desnoj

strani na zbir prostih, dobijamo razvoj kotangensa u red
1 X
cot x = +
x n=1

1
1
+
.
x n x + n
Sliqno, iz (32) dobijamo razvoj hiperboliqkog kotangensa u red
1 X
2x
.
+
2
x n=1 x + n2 2
s2 = t
(1/2) =
Z +
Z +
2
(1/2) =
t1/2 et dt = 2
es ds,
coth x =
. Poxto smenom
(34) Iz (31) sledi da je
dobijamo
ovime smo jox jednom izraqunali vrednost Puasonovog integrala (21).

0
2x1
(x) = (x/2)((x + 1)/2).
Dokazati Leandrovu formulu
(x)(x + 1/2) =
(2x).
22x1
Ovaj zadatak moe da se rexi direktno (smenama promen ive u integralima koji se u emu pojav uju) ili pomou (26).
(36) Osim (26), postoji i sledea funkcionalna karakterizacija Gama
funkcije: to je jedinstvena funkcija f :]0, +[ R klase C koja
ima svojstva
(a) f (x + 1) = xf (x);
(b) f (x)f (x + 1/2) = f (2x);
(v) f (x)f (1 x) = .
Zaista, funkcija zadovo ava svojstva (a){(v): svojstvo (a), kao
xto smo videli i u (26), sledi iz parcijalne integracije, svojstvo
(b) je formula dopuavaa (31), a (v) Leandrova formula (35).
Pretpostavimo da funkcija f zadovo ava (a){(v) i dokaimo da
je f . Neka je funkcija g :]0, +[ R definsana sa
1
22x1
sin(x)
Tada je
f (x) = g(x)(x).
i g(x)g(x + 1/2) = g(2x).

Sem toga, funkcija g je klase C i en desni limes u nuli je g(0 ) =
g(1), pa g moe da se produi do neprekidne funkcije na intervalu
g(x + 1) = g(x)
281
. Neka je L(x) = log g(x) za g 0. Tada je L klase C i

zadovo ava
L(x + 1) = L(x) i L(x) + L(x + 1/2) = L(2x).
Neka je h(x) = L (x) prvi izvod funkcije L. Poxto je L klase C , h
je neprekidna funkcija. Sem toga, ona zadovo ava
h(x + 1) = h(x) i h(x) + h(x + 1/2) = h(2x).
Ako u drugom identitetu umesto x stavimo prvo x/2, a zatim (x+1)/2
i saberemo dobijene jednakosti, dobijamo
1
[0, +]
h(x) =
1
[h(x/4) + h((x + 1)/4) + h((x + 2)/4) + h((x + 3)/4)].
4
Ponav aem ovog postupka dobijamo

n
h(x) =
2 1
1 X
h((x + k)/2n ).
2n
k=0
Izraz na desnoj strani je integralna suma za R

na limes, kad n Z, dobijamo
1
0
. Prelaskom
h(t) dt
h(t) dt = L(1) L(0) = 0
h(x) =
(zbog 1{periodiqnosti funkcije L). Poxto je h = L odatle sledi da

je funkcija L, a samim tim i g, konstanta. Iz g(x)g(x + 1/2) = g(2x)
sledi g(1/2) = 1, pa je g 1, xto znaqi f .
(37) Beta funkcija ili Ojlerov integral prve vrste je funkcija dve
promen ive
Z
0
tx1 (1 t)y1 dt.
B(x, y) =
Integral na desnoj strani ima dve singularne taqke { 0 i 1. Poxto

je
(1 t)
t
kad t 0 + i t (1 t) (1 t) kad t 1,
Beta funkcija je definisana za x > 0 i y > 0.
(38) Smenom s = 1 t dokazujemo simetriqnost Beta funkcije:
0
tx1
y1
x1
x1
y1
y1
B(x, y) = B(y, x).
(39) Iz formule parcijalne integracije sledi

Zaista,
B(x, y) =
x1
B(x, y) =
y
x1
B(x 1, y).
x+y1
Z
tx2 (1 t)y dt
Z
x 1 1 x2
t
(1 t)y1 (1 t) dt
y
0
x1
=
(B(x 1, y) B(x, y)),
y
B(x, y)
odakle, rexavaem po
, dobijamo traenu formulu.
282
Iz simetriqnosti Beta funkcije (38) zak uqujemo da vai i

B(x, y) =
y1
B(x, y 1).
x+y1
(40) Ako je n N, iz (39) sledi

B(x, n) =
(n 1)!
.
x(x + 1) (x + n 1)
Specijalno, za m, n N je
(m 1)!(n 1)!
.
(m + n 1)!
B(m, n) =
(41) Zadatak: Smenom t = log u integralu kojim se definixe Gama

funkcija dokazati formulu
Z
1
s
logx1 (1/s) ds.
(x) =
Dokazati da niz funkcija
fn (s) = n(1 s1/n )
fn : [0, 1] [0, +[,
monotono konvergira ka f
(str. 89) dokazati da je
(s)
(x) = lim nx1

n
. Primenom Dinijeve teoreme
= log s
(1 s1/n )x1 ds = lim nx B(x, n).

n
Izvesti odatle, pomou (40), drugi dokaz Gausove formule (27).

(42) Smenom promen ive t = u integralu kojim je definisana Beta
funkcija dobijamo jox jedan
izraz za u:
Z
0
s
1+s
B(x, y) =
sx1
ds.
(1 + s)x+y
(43) Veza izmeu Gama i Beta funkcije. Funkcije Gama i Beta su povezane
sledeom formulom:
0
B(x, y) =
(x)(y)
(x + y)
Dokaz: Neka je y > 0 fiksirano. Neposredno se proverava da

funkcija
f (x) =
zadovo ava (26).

(x + y)
B(x, y)
(y)
B(x, 1 x) =
sin(x)
za 0 < x < 1. Specijalno, izvesti odatle da je B(1/2, 1/2) = .

(45) Smenom t = sin u integralu
2
Z
B(x, y) =
0
tx1 (1 t)y1 dt
283
dobijamo izraz
/2
sin2x1 cos2y1 d.
B(x, y) = 2
0
Specijalno, za x = y = 1/2 izraqunavamo

B(1/2, 1/2) = .
Odatle i iz (43) sledi
2 (1/2) = B(1/2, 1/2) = .
To je, uz (21), (34) i (46) na str. 237, jox jedan naqin da se izraquna
Puasonov integral.
/2
Z
0
/2
sin1 d =
cos1 d =
(/2)
.
2 (( + 1)/2)
Zadatak: Dokazati Ojlerovu formulu
za s > 0.
Uputstvo: dokazati da se smenom x = cos Ojlerova formula svodi
na
Z
xr dx
1 x2 s
xr+s dx
1
=
2
s(r + 1) 2
1x s
/2
(r+s)/s1
(cos )
/2
(cos )(r+1)/s d =
s
.
1+r 2
Zadatak: Dokazati da je 1 x2s 2s log x kad s 0+ i odatle,
koristei Ojlerovu formulu iz prethodnog zadatka, dokazati da je

1
Z
0
dx
log x
2
= .
Smenom y = log x u posledem integralu dokazati

Z
y 2
dy =
.
2
Na ovaj naqin je prvi put izraqunat Puasonov integral { tako ga je

izraqunao Laplas 1774. godine.
(47) Zadatak:
Neka su a, b > 0 i 1 < c < 1. Dokazati:
R
(a) R sin x cos Rx dx =
;
(b) R sin x dx = cos x dx;
(v) tan x dx = ((1 + c)/2)((1 c)/2) =
.
(48) Zadatak:
Dokazati
(a) RR
=
;
(b) R
=
;
(v)
dx =
za 0 < < 1.
0
/2
0
/2
0
/2
0
a1
a1
c1
1
dx
0 n 1xn
+ dx
1+x3
0
+ x1
x+1
0
b1
/2
0
1
2
n sin(/n)
2
3 3
sin(x)
(a/2)(b/2)
2((a+b)/2)
a1
2 sin(c/2)
284
(49) Integrali
a+1
R(a) =
log (x) dx
nazivaju se Rabeovim integralima

. Ako u
Z
a
log (x) dx
R(0) =
uvedemo smenu t = 1 x dobijamo

drugi izraz za ovaj integral
Z
0
log (1 x) dx.
R(0) =
Sabiraem posleda dva

izraza dobijamo
Z
0
log((x)(1 x)) dx.
2R(0) =
Primenimo sada formulu dopuavaa (31) i uvedimo smenu x = s.

Dobijamo
0
R(0) =
Integral
1
1
log
2
/2
log sin s ds.

0
/2
Z
J=
log sin s ds
naziva se Ojlerovim integralom i izraqunava pomou smene s = 2t:

0
Z
J =2
/4
log sin(2t) dt = log 2 + 2

2
/4
Z
log sin t dt + 2
Ako u posledem integralu uvedemo smenu t =

0
/4
pa zak uqujemo da je
, dobijamo
/2
log cos t dt =
0
log cos t dt.
/4
log sin t dt,

/4
J=
log 2 + 2J,
2
odnosno J = log 2.
Tako smo dobili rezultat
R(0) = log
2.
Zadatak: Dokazati da je dad R(a) = log a i zak uqiti da je

R(a) = a(log a 1) + log
(50) Iz (43) i (x + 1) = x(x) sledi

(y) B(x, y) =
2.
(y + 1) (x + y) (x)
.
(x + y)
y
Ako preemo u ovom izrazu na limes kad y 0, dobijamo

0 (x)
= lim ((y) B(x, y)).
y0
(x)
285
R
Ako
sada
napixemo,
kao
u
(42),
B(x, y) =
R
t
e dt, dobijamo

+
ty1
(1+t)x+y
0
+ y1 t
0
0 (x)
= lim
y0
(x)
ty1 et
1
(1 + t)x+y
dt
i (y) =
dx.
Prelaskom na limes pod znakom integrala dobijamo Koxijevu formulu za logaritamski izvod Gama funkcije:

Z
0
0 (x)
=
(x)
et
1
(1 + t)x
Zadatak: Opravdati ovaj graniqni prelaz.

0
dt
.
t
(51) Ako u definiciji (37) Beta funkcije napravimo smenu t = e dobijamo izraz
Z
s
exs (1 es )y1 ds.
B(x, y) =
Koristei ovaj izraz umesto (42) u izvoeu u (50) dobijamo jox jednu
formulu za logaritamski
izvod
Gama funkcije:

Z
0
0 (x)
=
(x)
ext
et
t
1 et
Odatle, integracijom
po x dobijamo izraz
Z
0
(x 1)et
log (x) =
dt.
et ext
1 et
dt
.
t
(52) Zadatak: Dokazati da se Ojlerova konstanta (videti (29)) moe

izrazitiR na sledei
naqin

preko integrala:
(a) =
e
;
R
R
(b) = (1 e ) e .
(53) Funkcija
0
+
0
1
0
1
1+t
t dt
t
dt
t
t dt
t
1
(s, x) =
1
(x
+
n)s
n=0
je definisana za s > 1 i x > 0 i
lim (s, x) = (s),
gde je
x1+0
(s) =
X
1
ns
n=1
Rimanova zeta{funkcija.
(54) Zadatak: Ispitati funkciju (x) = P i skicirati en grafik.
(55) Zadatak:Z Razvijaem podintegralne funkcije u red dokazati
t
dt = (s)(s) za s > 1
e 1
Z
X (1)
t
dt = (s)
za s > 0.
e +1
n
n=1
s1
s1
n=1
1
nx
286
Dokazati odatle da za s > 1 vai

Z
0
ts1
dt = (1 21s )(s)(s).
et + 1
za s > 1, x > 0
Z
za 1 x < 1, s > 0 ili x = 1, s > 1.
Izvesti iz ovog zadatka tvree prethodnog.
Zadatak: Koristei prethodni zadatak i relaciju
1
(s 1)
(s) = (s 1)(s 1), tj.
=
s1
(s)
dokazati

Z
1
1
e
e
(s, x)
=
t
dt za s > 1, x > 0.
s1
(s)
1e
t
Dokazati da je opravdano izraqunati limes ovog izraza kad s 1 + 0
meajui poredak limesa i integrala i zak huqiti odatle da je
Z
+ s1 tx
t e
dt = (s)(s, x)
1 et
X
xts1
xn
dt
=
(s)
et x
ns
n=1
xt
s1

lim
(s, x)
s1+0
1
s1

=
0 (s)
(s)
(uporediti sa zadatkom u (30)).

(56) Zadatak: Koristei zadatke u (52) i (53) dokazati sledei izraz za
Ojlerovu konstantu:

= lim
(s)
s1+0
1
s1
(57) Primetimo da je Rimanova zeta{funkcija definisana i za kompleksne vrednosti promen ive s, ako je Re s > 1.
Zadatak: Dokazati da funkcija (s) moe da se predstavi kao
Stiltjesov integral
Z
d[x]
(s) =
, za Re s > 1,
x
gde je 0 < < 1 i [x] ceo deo broja x. Primenom parcijalne integracije dokazati da je
+
s
(s) =
s
s1
Z
1
d{x}
,
xs+1
gde je {x} = x [x] razlom eni deo broja x. Primetimo da je desna

strana dobro definisana ako je Re s > 0 i s 6= 1, pa se moe uzeti
kao definicija produea funkcije na desnu poluravan Re s > 0
bez taqke s = 1.
287
(58) Ako izraqunamo integral izraza za log (51) po intervalu [a, a +

1] i promenimo poredak integracije, dobijamo novi izraz za Rabeov
integral (49) i

a+1
eax
ex
2a 1 x dx
x
e
.
x
e 1
2
x
log (x) dx =
R(a) =
Ako ovaj izraz oduzememo od izraza (51) za log i primenimo formulu
eax ex dx
=
2
x
ex eax dx
1
= log a
2
x
2
koja sledi iz (53) na str. 238, dobijamo

log (a) R(a)
1
log a =
2

1
1 1 eax
+
dx.
ex 1 x 2 x
Ako u razvoju hiperboliqkog kotangensa u red (33) stavimo umesto

x dobijamo razvoj funkcije
x
2
X
x
x
2x2
+
=
1
+
x
2
e 1 2
x + 4n2 2
n=1
odakle sledi
da je podintegralna
funkcija u prethodnom integralu

X
1 1 eax
1
1
ax
+
=
2e
.
x
2
e 1 x 2 x
x + 4n2 2
n=1
Red na desnoj strani moemo da integralimo qlan po qlan. Svaki od

integrala
Z
0
x2
eax
dx
+ 4n2 2
moemo da izraqunamo razvijajui funkciju

u stepeni (geometrijski red) i integralei dobijeni red qlan po qlan. Integral
svakog qlana se lako izraqunava, poxto se radi o izraqunavau integrala
Z
1
x2 +4n2 2
eax x2n dx =
Odatle dobijamo formulu
log (a) = log
2n!
a2n+1
m
X
B2(m+1)
2a 1
B2n
2 +
log a a +
+
,
2n1
2
(2n
1)2na
(2m
+
1)2ma2m+1
n=1
za neko ]0, 1[, gde je
B2n = (1)n1
2(2n!)
(2n).
(2)2n
(ovi brojevi nazivaju se Bernulijevim brojevima; ove brojeve smo ve

susreli u Glavi!1, ih emo deta nije izuqiti u Glavi 5). Formula
koju smo dobili naziva se Stirlingovom formulom. Specijalno, za
m = 0 ova formula ima oblik
log (a) = log
2 +
2a 1
log a a
.
2
12a
288
Imajui u vidu da je (n + 1) = n!, dobijamo klasiqnu Stirlingovu

formulu za faktorijel
n! = 2nn e (1 + O(n
)) kad n .
(59) Uopxtee Rimanove zeta{funkcije je Dirihleov red P c n , gde
je c niz u C i s C.
Zadatak: Dokazati da postoji x R {} sa osobinom da
Dirihleov red apsolutno konvergira u poluravni Re z > x , ali ne i
u poluravni Re z < x . Dokazati da, za tako izabrano x , Dirihleov
red ravnomerno konvergira u poluravni Re z x + za svako > 0.
(60) Ojlerov proizvod. Rimanova zeta{funkcija moe da se iskoristi
za
dokaz qienice da postoji beskonaqno mnogo prostih brojeva1. Pretpostavimo suprotno: da su p , . . . , p svi prosti brojevi. Tada bi iz
Osnovnog stava aritmetike sledilo da svaki prirodan broj n moe
da se napixe u obliku
n = p p ...p ,
gde su , . . . , nenegativni celi brojevi. Odatle bismo dobili da
za svako s vai
n n
1/2
s
n=1 n
1 2
1
2
k
k
X
X
1
1
=
(s) =
k s
1 2
s
n
(p
p
1
2 . . . pk )
1 ,...,k =0
n=1

X

X
1
1
.
.
.
=
1 s
k s
(p
(p
1 )
k )
=0
=0
1
k
Y

1
1
psj
1
.
U posledem koraku koristili smo formulu za zbir geometrijskog

reda. Dobijeni izraz je konaqan proizvod, dakle konaqan broj za svako
s, dok red (s) divergira za s = 1. Ova kontradikcija pokazuje da
ima beskonaqno mnogo prostih brojeva.
Da bi dobijena formula bila taqna, moramo da preemo na limes
kad
reqima, ako je Re s > 1, iz konvergencije reda
P k . Drugim
i proizvoda2 Q 1 , na osnovu prethodnog raquna, sledi da
razlika

j=1
1
ns
1
ns
k
Y
X
1
1

1 s

s
n
pj
n=1
j=1
gde je p , . . . , p prvih k prostih brojeva, tei nuli kad k .

Tako dobijamo Ojlerovu formulu

1
(s) =
Y
p
1
ps
1Naravno, postoji i elementarni dokaz, za koji se znalo jox u antiqko doba:
ako su
prosti brojevi, onda je i p1 p2 . . . pk + 1 prost, pa ih ne moe biti konaqno
mnogo. Meutim, Ojlerov dokaz koji ovde dajemo je pouqan, jer dovodi u vezu proste brojeve
sa zeta{funkcijom.
2Iz log(1 + x) x kad x 0 Qsledi da, ako red P an apsolutno konvergira, onda i red
P
log(1 + an ), a time i proizvod (1 + an ), konvergira.
p1 , p2 . . . , pk
289
gde je na desnoj strani beskonaqni proizvod po svim prostim brojevima p. Nekada se ona zapisuje u obliku
log (s) =
log(1 ps ) =
XX
pns
.
n
p n=1
(61) Neka je, za x R, (x) broj prostih brojeva koji nisu vei od x;
drugim reqima
X
(x) =
1,
gde je na desnoj strani suma po svim prostim brojevima p, p x. Iz

Ojlerove formule (60) sledi da za s > 1 vai
px
log (s) =
X
p

1
log 1 s
p

1
=
((n) (n 1)) log 1 s
n
n=2

X
1
1
(n) log 1 s log 1
=
n
(n + 1)s
n=2
Z n+1
X
s
=
(n)
dx.
s 1)
x(x
n
n=2
Odatle dobijamo sledeu vezu izmeu funkcija i :

+
Z
log (s) = s
2
(x)
dx.
x(xs 1)
(62) Zadatak: Neka je Re s > 1. Dokazati da je

((s))2 =
X
d(n)
,
ns
n=1
gde je d(n) broj delite a prirodnog broja n, uk uqujui i n i 1 i

opxtije, da je
X
dk (n)
,
ns
n=1
((s))k =
gde je d (n) broj naqina da se prirodni broj n napixe kao proizvod

prirodnih brojeva.
(63) Neka je f : R C neprekidna funkcija i
k
Z
I(f ) =
f (t) dt.
Poxto je integral neprekidna funkcija po goroj granici, I je linearno preslikavae I : C(R) C(R), pa je definisano preslikavae
0
I n = I| {z
I} : C(R) C(R),
n
puta
290
za n N. Koristei indukciju, uz pomo formule parcijalne integracije zak uqujemo da je Z

x
1
(n 1)!
I n (f ) =
(x t)n1 f (t) dt.
Imajui u vidu (46) na 159. strani, vai

0
Dn I n = Id : C(R) C(R),
gde je D n{ti izvod, pa je

n
I n = (Dn )1 ,
xto opravdava definiciju
za n N.
Time smo definisali izvod reda n za svako n Z.
Poxto Gama funkcija uopxtava faktorijel, izraz za I moemo
da uopxtimo za proizvo no
> 0:
Z
Dn := I n
1
()
I :=
(x t)1 f (t) dt,
a time i
D := I
za Z [0, +[.
Na kraju, za preostale vrednosti , dakle za < 0, definxemo
D = Dm (Dm ),
gde je m Z i m > 0. Tako smo definisali izvod reda za svako

R. Operator D se naziva operatorom razlom enog diferenciraa. Sliqno se definixe i operator razlom ene integracije I za
R.
(64) Laplasova transformacija integrabilne funkcije f : [0, +[ C je
funkcija
Z
L(f )(s) =
f (t)est dt,
s C.
f (t)est dt,
sC
Domen funkcije L(f ) je skup kompleksnih brojeva s za koje integral

na desnoj strani konvergira. Nekada se ova transformacija naziva
i jednostranom Laplasovom
transformacijom, dok se
Z
0
B(f )(s) =
naziva dvostranom Laplasovom transformacijom. Umesto L(f )(s)

nekad pixemo i L(f (t))(s) ukoliko elimo da navedemo eksplicitni
oblik funkcije f , pri qemu imamo na umu da se radi o izrazu koji
zavisi samo od s, a ne i od t; npr. L(e )(s) je Laplasova transformacija funkcije f (t) = e .
Sledea svojstva Laplasove transformacije se lako proveravaju
(zadatak!):
L(f + g) = L(f ) + L(g) za kompleksne konstante , (linearnost);
L(f )(s) = (1) L(t f (t))(s) (n{ti izvod Laplasove transformacije);
dn
dxn
291
(Laplasova transformacija {tog izvoda);

kad god su Laplasove transformacije koje uqestvuju u ovim izrazima
definisane.
Laplasova transformacija ima ulogu u rexavau diferencijalnih jednaqina. Ilustrovaemo to na jednostavnom primeru linearne
diferencijalne jednaqine
L(f (n) )(s) = sn L(f )(s)
n
Pn1
j=0
sj f (j)(0)
y 0 (t) + y(t) = q(t).
Ako oznaqimo sa Y Laplasovu transformaciju (nepoznate) funkcije

, a sa Q Laplasovu transformaciju date funkcije q, gora jednaqina se transformixe u
y
sY (s) + Y (s) = Q(s)
(koristili smo pravilo diferenciraa Laplasove transformacije,

navedeno vixe, za n = 1). Ovo je sada algebarska jednaqina po Y , koju
lako moemo da reximo:
Y (s) =
Q(s)
,
s+
tako da se rexavae polazne diferencijalne jednaqine svodi na traee funkcije qija je Laplasova transformacija izraz na desnoj
strani, tj. traee inverzne Laplasove transformacije
y(t) = L1 ((s + )1 Q(s)) = L1 ((s + )1 L(q)(s)).
Traee inverzne Laplasove transformacije nekad uk uquje metode

Kompleksne analize i nije uvek jednostavan problem, ali qesto moe
da dovede do rexea polazne diferencijalne jednaqine (jasno je da
smo ovde uzeli linearnu jednaqinu prvog reda samo da bismo ilustrovali metod na primeru sa jednostavnim zapisom).
L1 ((s L(q)(s)) = I (q),
gde je I operator razlom ene integracije

(63).
R
(65) Furijeova transformacija. Neka je |f (x)| dx < +. Furijeova transformacija ili Furijeov integral funkcije f je specijalni sluqaj dvostrane Laplasove transformacije (64) za qisto imaginarni argument s = ix Z
1
fb(x) :=
f (t)eitx dt,
. Pod integralom u
normalizovane multiplikativnim faktorom
R
ovoj definiciji se podrazumeva lim
(sliqno kao za sume kod
Furijeovih redova u (338) u Glavi
1).
Zadatak: Dokazati da je fb diferencijabilna funkcija. Opxtije, dokazati daZiz
1
T
T T
|xk f (x)| dx < +
292
sledi da je fb funkcija klase C i da je

k
[
kf ,
Dk fb(x) = M
gde je (M f )(x) := ixf (x) i M = M . . .M . Ova formula ustanov ava dualnost mnoea i diferenciraa (xto je dualnost poloaja i
impulsa u kvantnoj fizici).
Zadatak: Dokazati da je Furijeova transformacija funkcije
t 7 f (t) funkcija x 7 fb( x).
Zadatak: Dokazati da je Furijeova transformacija funkcije
t 7 f (t t ) za fiksiranu konstantu t R funkcija x 7 e
fb(x).
Zadatak: Neka je a > 0. Nai Furijeovu transformaciju funkcije
(
k
t0 x
a (x) :=
Zadatak:
kcije
a1 (1 |x|a1 ),
0,
|x| a
x > a.
Neka je a > 0. Nai Furijeovu transformaciju fun(

a (x) :=
(2a)1 ,
0,
|x| a
x>a
i funkcija (x) cos x, (x + a) (x a) i (x + 2a) (x 2a).

(66) Konvolucija lokalno integrabilnih funkcija u : R C i v : R C
definisana je sa
Z
a
u v(x) :=
u(t)v(x t) dt,
kada integral na desnoj strani postoji.

Zadatak: Dokazati da je konvolucija dobro definisana u svakom
od sledeih sluqajeva
(a) IntegraliR R |u(t)| dt i R |v(t)| dt konvergiraju.
(b) Integral |u(t)| dt konvergira, a funkcija v je ograniqena.
(v) Jedna od funkcija u, v ima kompaktan nosaq.
(67) Zadatak: Dokazati sledeu vezu konvolucije i Laplasove transformacije:
L(f g) = L(f ) L(g).
(68) Zadatak: Dokazati sledee veze konvolucije i Furijeove transformacije (65):
f[
g =
2 fb gb,
fd
g =
2 fb gb.
(69) Zadatak: Neka je funkcija u : R C lokalno integrabilna, a v :

R C funkcija klase C sa kompaktnim nosaqem. Dokazati da je
m
dk
dk
(u v) = u k v
k
dx
dx
za k m.
(70) Komutativnost konvolucije. Ako je u v definsano, onda je u v =
v u. Dokaz je jednostavna posledica smene promen ive y = x t.
(71) Aproksimacija jedinice. Neka familija funkcija K : R R
zadovo ava sledee uslove:
()(x) K (x) 0
293
R
() R R K (x) dx = 1
lim V K (x) dx = 1
za proizvo nu okolinu V taqke 0 R.

PoslediR uslov ekvivalentan je uslovu
lim
K (x) dx = 0 za proizvo nu okolinu nule V .
Familija K naziva se aproksimacijom jedinice ili jezgrom {tipa
u taqki .
Neka je ograniqena funkcija f : R C ravnomerno neprekidna
na intervalu J R i neka je K aproksimacija jedinice u taqki .
Tada je
R\V
lim f K (x) = f (x)
ravnomerno na J .
Dokaz: Neka je > 0. Poxto je f ravnomerno neprekidna, postoji
> 0 sa osobinom
|x y| < |f (x) f (y)| < .
Koristei komutativnost konvolucije (70) i osobine aproksimacije

jedinice dobijamo Z

|f K (x) f (x)| = f (x t)K (t) dt f (x)

ZR

f (x t) f (x) K (t) dt
=
Z R
|f (x t) f (x)|K (t) dt
R
Z
+
Z

|f (x t) f (x)|K (t) dt
K (t) dt + 2kf k
<
K (t) dt.
Posledi sabirak tei nuli kad , zbog treeg svojstva aproksimacije jedinice, odakle sledi da, ako je u dovo no maloj okolini
taqke , za sve x vai
R\],[
|f K (x) f (x)| < 2.
(72) Zadatak: Primenom (Tvrea (71) na
za |x| 1
za|x| > 1,
za povo no izabrano c i = + dokazati Prvu Vajerxtrasovu
teoremu o aproksimaciji neprekidnih funkcija polinomima.
(73) Zadatak: Neka
je
(
e
,
|x| < 1
(x) =
i K = 1 (x/).
0,
|x| 1
Primenom Tvrea (71) za povo no izabrano i = +0 dokazati da
svaka neprekidna funkcija f : R R sa kompaktnim nosaqem moe
Kn (x) =
cn (1 x2 )n ,
0,
n
1/(1x2 )
294
da se ravnomerno aproksimira funkcijama klase C sa kompaktnim

nosaqem.
Ky (x) =
1
y
x2 + y 2
i neka je f : R R neprekidna i ograniqena funkcija. Dokazati

da je u(x, y) := f K (x) rexee Laplasove jednaqine u = 0 (gde je
=
+
Laplasijan) sa graniqnim uslovom u(x, 0) = f (x).
y
2
x2
2
y 2
x2
1
Kt (x) = exp( )
4t
2 t
i neka je
neprekidna i ograniqena funkcija. Dokazati da je
rexee jednaqine provoea toplote = 0
sa graniqnim uslovom u(x, 0) = f (x).
(76) Zadatak: Jednaqina
f :RR
u(x, t) := f Kt (x)
u
t
sa poqetnim uslovom
2u
x2
2
2u
2 u
=
c
t2
x2
u(x, 0) = f (x),
u
(x, 0) = g(x),
t
gde je c 6= 0 konstanta, naziva se jednodimenzionom talasnom jednaqinom.

(a) Dokazati da se smenom
= x ct,
= x + ct
ova jednaqina transformixe u

2u
= 0.
(b) Izvesti iz (a) zak uqak da je opxte rexee talasne jednaqine

oblika
u(, ) = F () + G(),
odnosno
u(x, t) = F (x ct) + G(x + ct).
(v) Koristei poqetne uslove, dokazati da je rexee jednodimenzione talasne jednaqine

Z
u(x, t) =
1
1
(f (x + ct) + f (x ct)) +
2
2c
x+ct
g(s) ds.
. Izraqunati
lim lim a
i lim lim a .
(78) Zadatak: Ispitati ravnomernu konvergenciju sledeih nizova funkcija:
(a) f : [0, 1] R, f (x) = x ;
(b) f : [0, 1[ R, f (x) = x ;
(77) Zadatak: Neka je a
nm
n m
xct
m
n+m
nm
m n
nm
295
(v) f : [0, 1 ] R, f (x) = x ;

(g) f : R R, f (x) =
;
(d) f : R R, f (x) = .
(79) Zadatak:
Ispitati ravnomernu konvergenciju redova
(a) PP n (x) na [0, 1];
(b) P(1) (n + x) na [0, +[;
(v) (1) e n na [0, +[.
(80) Zadatak: Ispitati ravnomernu konvergenciju redova
X
(1) (x + n)
i X(1) x (x + n) .
(81) Zadatak:P Neka je P Pa apsolutno konvergentan red. Dokazati da
redovi a sin(nx) i a cos(nx) ravnomerno konvergiraju na R.
(82) Zadatak: Neka je a monoton niz koji
konvergira ka nuli. Ispitati
ravnomernu konvergenciju redova P a sin(nx) i P a cos(nx).
(83) Zadatak: Neka je 1 < r < 1. Izraqunati
X
X
a sin(nx) i
a sin(nx)a cos(nx).
(84) Zadatak: Ispitati ravnomernu konvergenciju niza f : [0, 1] R,
ako je
(a) f (x) =
(b) f (x) = 2n xe
(v) f (x) = n x(1 x )
(g) f (x) = x x
(d) f (x) = .
(85) Zadatak: Ispitati ravnomernu konvergenciju niza f (x) = na
otvorenom intervalu ]0, 1[. Zak uqiti da Dinijeva teorema (str. 89)
ne vai ako se iz e isk uqi pretpostavka o kompaktnosti domena.
(86) Zadatak: Ispitati ravnomernu konvergenciju niza
2
n
cos(n2 x)
n
cos(nx)
n2
n nx 1
n 2
n=0
n=0
n=0
n=0
nx
1+n2 x2
2
n2 x2
2
2 n
1
1+nx
1
1+nx
fn (x) = n1 sin (n2 x)
na R. Da li konvergira niz
d
dx fn (x)
0,
fn (x) := sin2 x ,
0,
1
n+1
1
n+1
<x<
x n1 .
1
n
(a) Dokazati da je lim f (x) neprekidna funkcija, iako niz f

ne konvergira ravnomerno.
(b) Dokazati da je redPP f (x) apsolutno konvergentan za svako x.
(v) Dokazati da red f (x) nije uniformno konvergentan.
(88) Zadatak: Dokazati da red P(1) n (x +n) ravnomerno konvergira
na svakom kompaktnom intervalu, ali da nije apsolutno konvergentan
ni za jednu vrednost x R.
(89) Zadatak: Ispitati ravnomernu konvergenciju niza
n
n 2
fn (x) = x(1 + nx2 )1
296
i nai sve taqke x R u kojima je
lim fn0 (x) = ( lim fn )0 (x).
(90) Zadatak: Dat je niz funkcija
fn (x) = x(1 + n2 x2 )1 .
fn : [0, 1] R,
Izraqunati R
(a) lim R f (x) dx i R R lim f (x) dx.
(b) lim
nf (x) dx i
lim
nf (x) dx.
Ispitati obiqnu i ravnomernu konvergenciju nizova f (x) i nf (x).
(91) Zadatak: Neka je f (x) = 2(n + 1)x(1 x ) . Dokazati da je za svako
x [0, 1] niz f (x) konvergentan. Izraqunati
Z
Z
lim f (x) dx.
f (x) dx i
lim
Da li niz f konvergira ravnomerno na [0, 1]?
(92) Izraqunati
Z
Z
lim
2n xe
dx i
lim 2n xe
dx.
Ispitati obiqnu i ravnomernu konvergenciju niza 2n xe .
(93) Graniqni prelaz u Stiltjesovom integralu I. Zadatak: Neka je
g : [a, b] C funkcija ograniqene varijacije i f R(g) (tj. f
je niz kompleksnih
funkcija na [a, b] takvih da postoji Stiltjesov
integral R f dg). Dokazati da, ako f ravnomerno konvergira ka
R
R
f , vai f R(g) i lim f dg = f dg.
(94) Graniqni prelaz u Stiltjesovom integralu II. Zadatak: Neka je
X
k cos (k x) i g = n
sin (nx).
f (x) =
Dokazati da niz g konvergira ravnomerno na [0, 2] ka g , ali da je
1
n 0
1
n 0
1
0
1
0
2 n
0 n
n2 x2
n2 x2
0 n
n2 x2
b
a
n a
1/2
k=1
2
R
lim
f dgn 6=
2
R
f dg .
(95) Graniqni prelaz u Stiltjesovom integralu III. Zadatak: Neka

je g : [a, b] C niz funkcija ograniqene varijacije takvih da
je g (a) = 0 i neka je g : [a, b] C funkcija koja zadovo ava
lim V (g g ) = 0 i g (a) = 0.
(a) Dokazati da za svaku neprekidnu funkciju f : [a, b] C vai
R
R
lim f dg = f dg .
(b) Dokazati da g konvergira ka g ravnomerno na [a, b].
(96) Graniqni prelaz u Stiltjesovom integralu IV. Zadatak: Neka je
f : [a, b] C neprekidna i g : [a, b] C funkcije ograniqene varijacije. Ako je V (g ) M (tj. varijacija funkcija g je ravnomerno
n 0
b
a
n a
b
a
ograniqena) i (x [a, b])
, dokazati da je
lim gn (x) = g (x)
Zb
lim
Zb
f dgn =
297
f dg .
a
(97) Zadatak: Dokazati da red P(1) konvergira ravnomerno na

svakom kompaktnom intervalu u R, ali da ne konvergira apsolutno
ni za jedno x R.
(98) Zadatak:
Dokazati da sledei redovi konvergiraju ravnomerno:
(a) PP x za 0 x 1
(b) P e za 0 x < +
za 0 x < +.
(v)
Zak uqiti iz svakog od ovih primera da je Vajerxtrasov poredbeni
princip dovo an, ali ne i neophodan uslov za ravnomernu konvergenciju reda.
(99) Zadatak: Dokazati da red PP
konvergira ravnomerno na R.
konvergira za svako x R. Da
(100) Zadatak: Dokazati da red
li ovaj red konvergira ravnomerno
na
R?
P
(101) Zadatak: Nai sumu reda
.
(102) Zadatak: Razviti funkciju f (x) = u stepeni red sa centrom u
taqki 3 i nai intervalPkonvergencije dobijenog reda.
.
X 1
X (1)
a
a
f (x) =
i
g(x) =
k! 1 + a x
k! 1 + a x
(gde je 0 < a < 1) u stepene redove na intervalu ] 1, 1[.
(105) Zadatak: Koristei identitet sin x = (1 cos (2x)) razviti funkciju sin x u stepeni red. Diferenciraem dobijenog izraza nai
stepeni red za funkciju 2 sin x cos x i proveriti direktno da li je
dobijeni red stepeni red za funkciju sin 2x.
(106) Zadatak: Polazei od identiteta
Z
n x2 +n
n2
(1)n n
n
(1)n nx
n
(1)n
x+n
(1)n x2
(1+x2 )n
x2
(1+x2 )n
n=2
xn
n(n1)
1
x+1
xn1
n=1 n(n+1)
2k 2
2k 2
k=0
k=0
1
2
arctan x =
1
dt
1 + t2
dokazati Lajbnicovu formulu za broj :

0
1 1 1
= 1 + + .
4
3 5 7
Koliko qlanova ovog reda treba sabrati da bi se dobio broj sa

taqnoxu do druge decimale?
(107) Zadatak: Razloiti funkcije e i log(1+x) u stepeni red i izraqunatiZ
Z
Z
e 1
e log x dx,
dx i
log x log(1 + x) dx.
x
x
298
(108) Zadatak:
IzraqunatiZintegrale
Z
0,1
0,1
sin x
dx,
x
sa taqnoxu do 10 .
0
0,1
ex dx,
1
dx
1 + x4
cos 31 ,
tan 46 ,
sin 6, 3,
sa taqnoxu na tri decimale.

(110) Zadatak: Dokazati da je Z
arctan x
=
x
i izraqunati
arctan 1, 02
dy
1 + x2 y 2
arctan x
dx.
x 1 x2

1
1 1 2
+
2 2 2

(111) Zadatak: Izraqunati zbir
+ .
(112) Zadatak: Rexiti pomou stepenih redova diferencijalnu jednaqinu
y y = 0 sa poqetnim uslovima
(a) y(0) = 0, y(1) = 1
(b) y(0) = 1, y(1) = 0.
(113) Zadatak: Dokazati da ako Dirihleov red P konvergira u taqki
x , onda on konvergira ravnomerno na skupu x x , a apsolutno za
x > x + 1.
(114) Zadatak: Dokazati da je funkcija
Z
0
1 1 3
3 2
1 1 4
4 2
00
cn
nx
J0 (x) =
cos(xt)
dt
1 t2
rexee Beselove diferencijalne jednaqine y

ima razvoj
X
0
(1)n
J0 (x) = 1 +
00
+ x1 y 0 + y = 0
x2n
.
22n (n!)2
(115) Zadatak: Dokazati da je funkcija J iz (114) jednaka

n=1
J0 (x) =
/2
cos(x sin ) d
i da je R J (x) dx = 1.
(Uputstvo: izraqunati lim R e J (x) dx.)
(116) Zadatak:ZDokazati da su funkcije
Z
x
cos(x cos ) d i
cos(n x sin ) d
rexea diferencijalne jednaqine x y + xy + (x n ) = 0.
za x < (n + 1)
0,
f (x) = sin (x ),
za (n + 1) x n
0,
za x > n .
+
0
+ tx
t0+ 0
0
2 00
i da
299
(a) Dokazati da niz f neravnomerno konvergira ka funkciji f .

(b) Dokazati da je f (ipak) neprekidna.
(v) Ispitati ravnomernu i apsolutnu konvergenciju reda P f .
(g) Zak uqiti da apsolutna konvergencija reda, qak i za svako x, ne
povlaqi ravnomernu konvergenciju.
(118) Zadatak: Neka je f (x) = P (1 + n x) .
(a) Odrediti domen funkcije f .
(b) Ispitati ravnomernu neprekidnost reda na desnoj strani.
(v) Ispitati neprekidnost funkcije f .
(g) Ispitati ograniqenost funkcije f .
(119) Zadatak: Ispitati funkciju f (x) = P x (1P+ x ) i nacrtati en grafik. Na kojim intervalima je red x (1 + x )
ravnomerno konvergentan?
n=1
n=1
lim (1 x)
x10
2 n
n=1
2 n
(x)n (1 x2n )1 .
Ispitati obiqnu, ravnomernu i apsolutnu konvergenciju reda

n=1
(x)n (1 x2n )1 .
n=1
(121) Zadatak: Neka je f (x) = x(1 + nx ) . Dokazati da f ravnomerno

na R konvergira ka f . Dokazati da je f (x) = lim f (x) ako i samo
ako je x 6= 0.
(122) Zadatak: Neka je {a} := a [a] razlom eni deo realnog broja a i
2 1
X
{nx}
.
f (x) =
n2
n=1
0
n
(a) Dokazati da je skup prekida funkcije f svuda gust u R.

(b) Dokazati da je funkcija f integrabilna po Rimanu na svakom
kompaktnom intervalu.
(
1,
za x > 0
k(x) =
0,
za x 0
i neka je x niz meusobno razliqitih taqakaP intervala (a, b). Neka
je c niz kompleksnihPbrojeva, takav da red |c | konvergira.
(a) Dokazati da red c k(x x ) Pkonvergira ravnomerno na [a, b].
(b) Dokazati da je funkcija f (x) = c k(xx ) neprekidna u svakoj
taqki x 6= x i ograniqene varijacije na [a, b].
(124) Zadatak: Neka je f : [a, b] C ravnomerno ograniqen niz funkcija
integrabilnih po Rimanu. Dokazati Zda niz funkcija
n
Fn : [a, b] C,
Fn (x) =
ima ravnomerno konvergentan podniz.
fn (t) dt
a
300
(125) Zadatak: Dokazati da ako familija neprekidnih funkcija

ft : [a, b] C
konvergira ravnomerno na (a, b) kad t t , onda f konvergira, i to

ravnomerno, i na zatvorenom
intervalu [a, b].
P
.
(127) Zadatak: Neka je f : T C niz neprekidnih funkcija koji ravnomerno konvergira ka f : T C. Dokazati da za svaki niz t T
taqaka koji konvergira ka t T vai
0
n=0
(1)n
3n+1
lim fn (tn ) = f (t ).

= log 2
(a) lim P
(b) lim (1 x) P (1)
= log 2
(129) Zadatak: Dokazati da je algebra generisana funkcijama e(x) 1 i
g(x) = x gusta u skupu svih parnih neprekidnih funkcija na [1, 1].
Da li je algebra generisana funkcijom h(x) = x gusta u skupu svih
neparnih neprekidnih funkcija na [1, 1]?
(130) Zadatak: Dokazati da je algebra generisana proizvo nom strogo
monotonom funkcijom koja nema nula na [a, b] gusta u C([a, b], R). Za
koje a i b je algebra generisana funkcijom f (x) = x gusta u C([a, b], R)?
(131) Zadatak: Da li je mogue svaku funkciju
(a) f C([0, ], C)
(b) f C([, ], C)
(v) f C(R, C), f (x + 2) = f (x)
uniformno aproksimirati funkcijama iz algebre generisane skupom
{1, e }?
(132) Zadatak: Neka je Q (x) = (1 x ) za n N, gde je izabrano
tako da je
Z
n
x10 n=1
(1)n1 xn
n
1+xn
x10
1
2
n1
n=1
xn
1x2n
1
2
ix
2 n
Qn (x) dx = 1.
n < n
>0
|x| 1
(a) Dokazati da je
.
(b) Neka je . Dokazati da za
vai Q (x) n(1
) .
(v) Dokazati da za svako > 0 niz Q konvergira ravnomerno na
segmentu [, 1] i nai lim Q (x).
(g) Nacrtati grafike funkcija Q za n = 1, 2, 3, . . .
(d) Neka je f : R R neprekidna funkcija, jednaka nuli van [0, 1], i
neka je, za 0 x 1,Z
1
2 n
Pn (x) =
DokazatiZ da je
f (x + t)Qn (t) dt.

1
1x
Pn (x) =
f (t)Qn (t x) dt
f (x + t)Qn (t) dt =
x
301
i zak uqiti da je P niz polinoma.

() Neka je > 0. Dokazati da postoji > 0, takvo da vai
n
|x y| <
i da za takvo vai
|f (x) f (y)| < ,
|Pn (x) f (x)| 4kf k n(1 2 )n + .

2
(Uputstvo: R
R
R
R
P (x) f (x) =
(f (x + t) f (t))Q (x) dx =
+
+ .)
(e) Dokazati da P konvergira ka f ravnomerno na [0, 1].
() Izvesti direktan dokaz Vajerxtrasove teoreme o uniformnoj aproksimaciji neprekidnih funkcija polinomima, bez pozivaa na
Ston{Vajerxtrasovu ili Korovkinovu teoremu. (Uputstvo: ako
je f : [0, 1] R funkcija takva da je f (0) = f (1) = 0, proxiriti
je neprekidno nulom na R i primeniti prethodno rezonovae, u
protivnom posmatrati funkciju g(x) = f (x)f (0)x(f (1)f (0)).
Dokazati i da izborom intervala [0, 1] umesto [a, b] nije umaena
opxtost.)
(133) Zadatak: Odrediti domen i izraqunati prvi izvod funkcije
1
1
2+cos t
f (t) =
2+sin t
sin (tx)
dx.
x
log ( log x) dx = 0 (1).
(135) Zadatak: Da li je dozvo eno izmeniti poredak integracije u integralima

Z
Z
Z
Z
x y
xy
dx dy i
dx dy?
x +y
(x + y)
(136) Zadatak: Neka je 0 < a < b.
(a) Dokazati da se u integralu
0
xy dx dy
moe zameniti poredak integracije.

(b) Izraqunati Z
a
xb xa
dx.
log x
0
0<a<b
Z +
ax
bx
e
e
cos (ax) cos (bx)
dx
dx.
x
x2
0

Z

0
Z
lim
t+0
2xt2
dx
(x2 + t2 )2
. Izraqunati
i
Z
lim
t+0
x3 x2 /t
e
dx.
t2
302

Z
(140) Zadatak:
Izraqunati
Z
0
x2
1 ex
cos x dx.
x
cos (2tx) dx
(141) Zadatak: Neka je a > 0 i s R.

(a) Dokazati da je Z
0
ex sin (2tx) dx.
(s)
=
xs
y s1 eyx dy.
(b) Izraqunati
Z
Z
cos (bx)
sin (bx)
dx za 0 < s < 1 i
dx za 0 < s < 2.
x
x
(142) Zadatak: Dokazati da je R log(1 2t cos x + t ) dx = 0.
Z
0
2
0
si(x) :=
Dokazati da je
sin t
dt.
t
.
4
ex si(x) dx =
(144) Zadatak:
Izraqunati
Z
0
sin(tx) sin(sx)
i
e
x
x
(Uputstvo: diferencirati po parametru.)
Z
+
1 cos(tx) nx
e
dx
x
nx
dx.
1 ex
cos x dx.
x
R + 1etx
cos x dx
x
0
(Uputstvo: diferencirati
.)
da
su
funkcije
Z
Z
e
sin(t x)
x 7
dt i x 7
dt
1+t
t
rexea diferencijalne jednaqine y + y = 1/x. Izraqunati ihove
limese kad xZ + i zak uqiti
da je
Z
+
tx
etx
dt =
1 + t2

za razvoj tangensa u red
0
x
00
sin(t x)
dt.
t
x

tan x = cot x 2
tan x =
i (32) izvesti formulu
X
n=1
2x
x2
2(n1)2 2
4
Koristei ovu formulu i

dokazati da je

1
1
=
tan(x/2) + cot(x/2)
sin x
2
X1 X
1
2x
.
=
+
(1)n 2
sin x
x n=1
x n2 2
Diferenciraem, izvestiodatle razvoj
X
1
1
=
+
x2 n=1
sin2 x
Zadatak: Dokazati

1
1
+
.
(x n)2
(x + n)2
1
1 X
2x
.
= +
(1)n 2
sinh x
x n=1
x + n2 2
303
GLAVA 5
Uvod u Furijeovu analizu

(1) Neka je f : R R funkcija realne promen ive. Ona moe da se
napixe kao zbir parne i neparne funkcije:
f (x) =
1
1
(f (x) + f (x)) + (f (x) f (x)).
2
2
Na primer, funkcija e je zbir hiperboliqkog kosinusa i hiperboliqkog sinusa.

Zadatak: Dokazati da je ova reprezentacija jedinstvena.
Prvi sabirak na desnoj strani je parna funkcija, tj. funkcija
koja je invarijantna u odnosu na dejstvo multiplikativne grupe Z
x
h(x) 7 h(x),
Z2 = {1, 1}
h(x) 7 h(x),
Z2 = {1, 1}.
prostoru realnih funkcija1 h : R R a drugi neparna, tj. invarijantna u odnosu na dejstvo

Sliqno, ako je G grupa konaqnog reda |G| koja dejstvuje na skupovima S i S i f : S S , onda je funkcija
1
1 X
f(x) :=
gf (gx)
|G|
gG
invarijantna u odnosu na dejstvo h(x) 7 gh(gx) na skupu preslikavaa h : S S .

Ako se radi o beskonaqnoj grupi, onda nekad zbir na desnoj strani
(koji predstav a sredu vrednost funkcije f u odnosu na dejstvo G)
moemo da zamenimo beskonaqnim redom ili integralom. Npr, u (338)
na str. 132, zapis
Z
X
1
b
b
f (x) =
f (t)e
dt, n Z,
f (n)e , gde je f (n) =
2
je razlagae funkcije na zbir sabiraka koji se, u izvesnom smislu,
pravilno ponaxaju u odnosu na dejstvo multiplikativne grupe jediniqnih kompleksnih brojeva.
Ove pojmove emo sada da razmotrimo malo preciznije i opxtije.
1
int
inx
n=
1Primetimo da smo sliqnu situaciju imali u (13) na 146. strani, kada smo realno
linearno preslikavae predstavili kao zbir kompleksno linearnog i kompleksno antilinearnog { tu se radilo o dejstvima L(x) 7 iL(ix) i L(x) 7 iL(ix) grupe Z2 .
305
306
5. UVOD U FURIJEOVU ANALIZU
(2) Neka je (G, +) lokalno kompaktna Abelova topoloxka grupa (topoloxke grupe smo definisali u (117) na 42. strani). Homomorfizam
: G S1
u multiplikativnu grupu jediniqnih kompleksnih brojeva, tj. preslikavae koje zadovo ava
(x + y) = (x) (y)
naziva se karakterom na grupi G. Skup svih neprekidnih karaktera

na G naziva se dualnom grupom grupe G i oznaqava sa . Struktura
Abelove grupe na je definisana pomou strukture Abelove grupe
na S :
( + )(x) := (x) (x).
Neutral grupe (, +) oznaqavamo sa 0, xto je uobiqajeno za Abelove
grupe. Uobiqajena je oznaka hx, i umesto (x), za i x G.
Primetimo da je
1
hx, 0i = h0, i = 1
za sve x G i i
hx, i = hx, i = hx, i1 = hx, i.
(3) Specijalni sluqaj (2) je sluqaj n{dimenzione Abelove Lijeve grupe

(videti (11) na str. 199). Klasiqan rezultat iz teorije Lijevih
grupa je da je svaka povezana n{dimenziona Abelova Lijeva grupa
izomorfna (kao grupa i kao mnogostrukost) proizvodu
G
= Rp Tq
{dimenzionog vektorskog prostora (R , +) i q{dimenzionog torusa

, gde je p + q = n.
Pretpostavimo da je (G) forma zapremine koja je invarijantna u odnosu na translacije
p
p
(Tq = (S1 )q , )
a : G G,
a (x) = x + a,
za sve a G, tj. takva da je
za sve a G.
Jedna takva forma na R T je forma2
a =
p
= dx1 dxp d1 dq .
Furijeov integral ili Furijeova transformacija

C
je funkcija
funkcije f : G
Z
fb : C,
fb() =
f (x)hx, i (x).
G
2Mera indukovana ovakvom formom je primer Harove mere { to je mera na Abelovoj

topoloxkoj grupi koja je invarijantna u odnosu na translaciju. Poznato je da svaka lokalno
kompaktna Abelova topoloxka grupa ima Harovu meru, koja je jedinstvena do na multiplikativnu konstantu. Mi neemo ulaziti dub e u tu konstrukciju i ostaemo u kategoriji
Abelovih Lijevih grupa, ali napomiemo da Furijeova analiza moe da se izloi u kategoriji lokalno kompaktnih Abelovih topoloxkih grupa.
307
(4) Klasiqna Furijeova analiza odnosi se na sledee tri Lijeve grupe:

(S1
= R/2Z, ),
(R, +),
(Z, +).
Neka je G jedna od prve dve grupe, R ili S , i neka je . Iz

neprekidnosti i (0) =Z1 sledi da je za neko > 0
1
(s) ds 6= 0,
I=
gde sa ds oznaqavamo invarijantnu formu (s). Iz (x+s) = (x)(s)

sledi
Z
Z
0
I(x) =
x+
(x + s) ds =
(s) ds
(u posledem koraku smo koristili invarijantnost forme ds). Odatle sledi da je diferencijabilna funkcija (integral neprekidne
funkcije je diferencijabilna funkcija po granici integracije), pa
izraz (x + s) = (x) (s) moemo da diferenciramo po s, xto nam,
za s = 0, daje
(x) = C(x),
gde je C = (0). Odatle sledi
0
(x) = eitx
za neko . U sluqaju
to daje rezultat = R. Ako je
, uslov
daje = Z.
Ako je
i
, onda je (n) = e , odakle sledi da
je dualna grupa u ovom sluqaju izomorfna sa S (izomorfizam je
definisan sa
).
Tako dobijamo Furijeove transformacije za ove tri klasiqne
grupe:
R
G = R, = R: fb(x) =
f (t)e
dt;
R
G = S , = Z: fb(n) =
f (e )e
d;
P
G = Z, = S : fb(e ) =
f (n)e
.
Ove izraze smo ve videli u prethodnim
poglav ima
u vezi sa klasiqnim Furijeovim integralima3, Furijeovim koeficijentima i Furijeovim redovima.
(5) Konvolucija funkcija f, g : G CZ je funkcija
t R
G = R
G = S1
R/2Z
(0)
= (2)
=
G = Z (1) = ei
7 ei
in
+
itx
1
i in
2
+
in
in
n=
f g : G C,
f g(x) =
f (x y)g(y) dy,
(gde je sa dy umesto (y) oznaqena invarijantna forma na G) definisana pod pretpostavkom

da je
Z
G
|f (x y)g(y)| dy < +.
G
3U (65) na 291 smo uveli Furijeovu transformaciju sa konstantom 1/2 ispred integrala, odnosno koristili smo drugu Harovu meru. U literaturi se pojav uju razliqite
normalizacije Harove mere, odnosno konstante ispred Furijeovog integrala. Neke formule
Furijeove analize lepxe izgledaju ako se radi sa jednom, a neke druge ako se radi sa drugom
Harovom merom.
308
Zadatak: Dokazati da jeZ kf gk1 kf k1 kgk1, gde je

khk1 =
|h(t)| dt.
Zadatak: Dokazati da je mnoee komutativno i asocijativno.

Zadatak: Dokazati da je f[
g = fb gb.
Zadatak: Neka je , f : G C i kf k1 < +. Dokazati da je
G
(f )(x) = hx, ifb().
(6) Formula inverzije. Neka je dx invarijantna forma na Abelovoj Lijevoj grupi G. Tada postoji invarijantna forma d na dualnoj grupi
, takva da za svaku neprekidnu funkciju f : G C za koju je
Z
Z
|f (x)| dx < +,
vai
|fb()| d < +
Z
f (x) =
fb()hx, i d.
Dokaz ovog tvrea u navedenoj opxtosti izostav amo. Razmotrimo samo sluqaj klasiqnih grupa (4). Ako je G = R (ili, opxtije,
G = R ), dokaz sledi iz Fubinijeve teoreme. Ako je G = S ili
G = Z, teorema se svodi na odreivae Furijeovih koeficijenata
Furijeovog reda, o qemu je bilo reqiR ub Glavi 1 (videti str. 132).
Primetimo
da u tom sluqaju uslov |f (n)| dn < + znaqi da red
P
|c | (gde su c = fb(n) Furijeovi koeficijenti P
funkcije f ) apsolutno konvergira, odakle slediR dab Furijeov red c e (koji se u
tom sluqaju interpretira kao f (n)e dn) ravnomerno konvergira
ka neprekidnoj funkciji f .
(7) Zadatak: Neka je a > 0 i f (t) = e .
(a) Opravdati diferencirae
Furijeove transformacije
Z
inx
inx
at2
f (t)eitx dt
fb(x) =
pod znakom integrala za ovu funkciju.

(b) Dokazati da se dvostrukom primenom Furijeove transformacije
dobija
c
(fb)(x) = 2f (x).
(v) Primenom Furijeove transformacije na obe strane jednakosti
f 0 (x) = 2axf (x)
i primenom (a) i (b) dokazati da je

1
fb0 (x) = xfb(x).
2a
(g) Dokazati da je opxte rexee diferencijalne jednaqine

dato sa
y0 =
1
xy
2a
x2
y = Ce 4a .
(d) Neka je a = , tj. f (t) = e

1
2
t2 /2
fb(x) = Cex
/2
309
. Dokazati da je
= Cf (x),
gde je
.
() Primenom
Furijeove
transformacije na obe strane jednakosti
fb(x) = Cf (x) dokazane u (d) i jednakosti iz (b) dokazati da je
C = 2 .
(d) Primetiti da iz (d) Zi () sledi
C = fb(0)
ex
C = fb(0) =
/2
dx =
i odatle izvesti jox jedan naqin da se izraquna Puasonov inte
gral
ex dx =
(8) Primena na parcijalne diferencijalne jednaqine. Neka je

P ( , . . . , )
polinom n promen ivih. Tada je sa P (D) definisan operator diferenciraa { sabirku odgovara diferencirae D D ,
gde je D parcijalni izvod reda po k{toj promen ivoj. Neka je v
data funkcija n promen ivih. Pretpostavimo da elimo ra reximo
1
1
k
k
1
1
n
n
n
n
parcijalnu jednaqinu sa konstantnim koeficijentima

P (D)u(x) = v(x)
po nepoznatoj funkciji u.Z Prelaskom na Furijeovu transformaciju

u
b() =
u(t)eit dx
(gde je t na desnoj strani skalarni proizvod vektora = ( , . . . , )

i t = (t , . . . , t ) dobijamo
Rn
P\
(D)u() = vb(),
U (65) na str. 291 smo videli kako Furijeova transformacija ostvaruje dualnost mnoea i diferenciraa, odakle sledi
P\
(D)u() = P (i)b
u(),
pa dobijamo jednostavnu algebarsku jednaqinu

P (i)b
u() = vb().
Ako u moemo da reximo po ub (npr. ako je P 6= 0 svuda), onda odatle
moemo i da naemo rexee u koristei formulu inverzije (6).
Zadatak: Dokazati
da se primenom Furijeove transformacije
4
talasna jednaqina
2
2u
2 u
=
c
t2
x2
4Talasna jednaqina po nepoznatoj funkciji u(x1, . . . , xn, t), koja opisuje oscilovae
strune i druge ekvivalentne pojave, je jednaqina tu = c2 u, gde je Laplasijan a c 6= 0
konstanta. Mi ovde razmatramo sluqaj n = 1, samo da bismo ilustrovali rexavae metodom
Furijeove analize.
2
310
sa poqetnim uslovima
u
(x, 0) = g(x)
t
u(x, 0) = f (x),
transformixe u obiqnu diferencijalnu jednaqinu

u
b00 (, t) = c2 2 u
b(, t).
Smenom v(t) = ub(, t)e (ili direktnom proverom) pokazati da je

rexee ove jednaqine
ict
u
b(, t) = A() cos(ct) + B() sin(ct).
Koristei poqetne uslove dokazati da je

A() = fb(),
i odatle
u
b(, t) =
B() =
1
gb
c
1b
1
f ()(eic + eic ) +
(eic eic ).
2
2ic
Izraqunavaem inverzne Furijeove transformacije5

dokazati da je
u(x, t) =
1
u(x, t) =
2
u
b(, t)eix d
1
1
(f (x + ct) + f (x ct)) +
2
2
(g(x + cs) + g(x cs)) ds
rexee talasne jednaqine (uporediti sa (76) na str. 294).

Zadatak: Jednaqina provoea toplote je parcijalna diferencijalna jednaqina
sa poqetnim uslovom
u
= c2 u,
t
u(x, 0) = f (x)
po nepoznatoj funkciji u(x , . . . , x , t), definisanoj na R [0, +[.

Ovde je = + + Laplasijan, a c 6= 0 konstanta.
(a) Dokazati da se primenom Furijeove transformacije po x R
jednaqina provoea toplote tranformixe u obiqnu diferencijalnu jednaqinu
1
2
x21
2
x21
u
b0 (, t) = c1 (12 + + n2 )b
u(, t).
(b) Rexavaem ove jednaqine (de eem sa ub na desnoj strani dobijamo izvod funkcije log ub) i korixeem poqetnog uslova dokazati da je
2
2
u
b(, t) = fb()ec kk t .
5Ovo izraqunavae moe da se skrati ako se obe strane pomnoe sa i i primeni forc iz (65) na str. 291.
mula ibu = Du
311
(v) Primenom inverzne Furijeove transformacije dokazati da je

rexee jednaqine provoea toplote
u(x, t) = f K(x, t),
gde je
K(x, t) = (2c t) e
Ovo rexee smo, za n = 1, videli u (75) na 294. strani.
(9) Metod razdvajaa promen ivih. I Furijeovi redovi nalaze primenu
u teoriji parcijalnih jednaqina. Razmotrimo jox jednom talasnu
jednaqinu iz (8)
n kxk2 /4c2 t
sa poqetnim uslovima
2u
2u
= c2 2
2
t
x
u(x, 0) = f (x),
u
(x, 0) = g(x).
t
u
Pretpostavimo da je funkcija definisana za 0 x L i da zadovo ava graniqni uslov

u(0, t) = u(L, t) = 0
(xto odgovara sluqaju kada ona opisuje strune duine L koja osciluje; grafik funkcije y = u(x, t) je poloaj strune u trenutku
t, krajevi u(0, t) i u(L, t) su priqvrxeni i ne osciluju).
Pokuxajmo da naemo rexee u obliku
u(x, t) = X(x)T (t)
gde su X i T funkcije jedne promen ive. Tada talasna jednaqina

postaje
1 T 00 (t)
X 00 (x)
= 2
X(x)
c T (t)
t
Poxto leva strana ne zavisi od , a desna ne zavisi od x, obe strane

su jednake istoj konstantni , pa je
X 00 (x) = X(x),
T 00 (t) = c2 T (t),
sa poqetnim uslovom X(0) = X(L) = 0. Ovo su obiqne diferencijalne

jednaqine, kakve smo ve rexavali u (8); rexee za X je, u zavisnosti
od znaka konstante
:
x
x
,
Ae + Be
X(x) = Ax + B,
A cos(x) + B sin(x),
= 2 > 0
=0
= 2 < 0,
za neke konstante A i B. Uz zahtev da rexee zadovo ava traene

graniqne uslove, vidimo da mora da bude = , pa je rexee
2
X(x) = A cos(x) + B sin(x),
T (t) = C cos(ct) + D sin(ct).
Iz X(0) = X(L) = 0 sledi A = 0 i = za n N (ignorixemo

trivijalni sluqaj B = 0). Tako smo dobili niz rexea
n
L
un (x, t) = sin(nx/L) Cn cos((nct/L) + Dn sin((nct/L) .
312
Rexee koje obuhvata sve ih je

u(x, t) =
un (x, t),
n=1
uz pravilno odreene konstante C i D (u se naziva superpozicijom rexea u ). ih nalazimo iz poqetnih uslova u(x, 0) = f (x),
(x, 0) = g(x):
n
u
t
f (x) =
Cn sin(nx/L),
g(x) =
X
nc
Dn sin(nx/L).
L
n=1
Dakle, traeni koeficijenti D i C su koeficijenti u razvoju

funkcija f i g u trigonometrijski Furijeov red na intervalu [0, L].
Time smo problem rexavaa jedne parcijalne
jednaqine sveli na
problem razvoja dve funkcije u Furijeov red6.
Zadatak: Dokazati da je rexee jednodimenzione jednaqine provoea toplote
n=1
sa poqetnim uslovom
i graniqnim uslovom
2u
u
= c2 2 ,
t
x
u(x, 0) = f (x)
u(0, t) = u(0, L) = 0
(koji zahteva da se na granici odrava ista temperatura) funkcija

u(x, t) =
bn sin(nx/L)enc
t/L
gde su b Furijeovi koeficijenti u razvoju

n=1
f (x) =
bn sin(nx/L).
n=1
(10) Zadatak: Raziviti funkcije f (x) = e i g(x) = x u trigonometrijski Furijeov red na ]0, [:
(a) po sinusima
(b) po kosinusima.
(11) Iz Beselove nejednakosti (320) na str. 122 primeene na ortonormirani sistem vektora {e | n Z} u prostoru kvadratno integrabilnih funkcija
Z
x
inx
R2 [, ] = {f : [, ] C |
|f (x)|2 dx < +}
6Trigonometrijski Furijeov red funkcije na intervalu [L, L] je razvoj po ortonormiranom sistemu { 12t , 1L cos(nx/L), 1L sin(nx/L) | n N}. Razvoj na intervalu [0, L] samo
po sinusima se dobija tako xto se funkcija koja se razvija produi da bude neparna na
[L, L], jer u tom sluqaju trigonometrijski Furijeov red ne sadri kosinuse. Sliqno,
razvoj koji sadri samo sinuse se dobija tako xto se funkcija proui tako da bude parna.
sa skalarnim proizvodom hf, gi := R
f (x)g(x) dx
sledi da je
f (x)einx dx = 0.
lim
n+
313
Sledee tvree uopxtava ovo opaae.

(12) Rimanova lema. Neka je f :], [ C apsolutno integrabilna funkcija. Preciznije, pod time podrazumevamo da je f integrabilna na
svakom kompaktnom intervalu [a, b] ], [ i, ukoliko su taqke ,
(ili jedna od ih) singularne, pretpostav amo da je
Z
|f (x)| dx < +.
Tada je
f (x)eix dx = 0.
lim
Dokaz: Iz pretpostavke o konvergenciji integrala R |f (x)| dx

sledi da zasvako > 0 postoji interval [a,b] ], [ takav da je
f (x)eix dx

f (x)eix dx < ,
pa je dovo no dokazati tvree za interval [a, b] umesto ], [. Drugim reqima, moemo da pretpostavimo da se u emu radi o svojstvenom integralu
f (x)eix dx,
gde je f : [a, b] C integrabilna funkcija. Poxto u tom sluqaju

postoji podela intervala [a, b] takva da je
a
Z
0
f (x) dx
a
n
X
mj xj < ,
j=1
dovo no je dokazati tvree za funkciju g definisanu sa g(x) = m

na [x , x [, jer je tada
j1
b
ix
f (x)e
Z
dx
g(x)e
ix
Z

dx
|f (x) g(x)| dx < .
Za funkciju g posmatrani integral se direktno

izraqunava:

a
g(x)eix dx =
n
xj
1 X
mj eix
.
i j=1
x=xj1
Posledi izraz tei nuli kad +.

(13) Razdvajaem imaginarnog i realnog dela, Rimanova lema moe da se
formulixe u obliku
Z
Z
lim
f (x) sin(x) dx = 0 i
lim
f (x) cos(x) dx = 0
za funkciju f koja zadovo ava uslove (12).
314
(14) U Glavi 1 (videti str. 132) smo videli da je trigonometrijski Furijeov red kvadratno integrabilne funkcije f : [, ] C dat sa
Z
X
1
f (t)e
c e , gde je c =
dt.
2
Ako hoemo da naglasimo da su c Furijeovi koeficijenti funkcije
f oznaqavamo ih i sa c (f ).
Neka je
+
inx
int
n=
n
X
Sn (x) =
cn e
inx
k=n
1
=
2
f (t)
X
n
ik(xt)

dt
k=n
{ta parcijalna suma Furijeovog reda i neka je

n
X
Dn (x) =
eikx .
k=n
Funkcije D se nazivaju Dirihleovim jezgrima. U terminima Dirihleovih jezgara, parcijalna suma Furijeovog reda ima oblik konvolucije
Z
n
1
2
Sn (x) =
f (t)Dn (x t) dt.
(15) Zadatak:
(a) Primenom formule za geometrijski zbir, dokazati da je
sin(n + 1/2)x
.
sin(x/2)
Dn (x) =
(b) Dokazati da je
1
2
Dn (t) dt = 1.
(v) Primenom Rimanove leme (12) na funkciju

f (x) =
1
sin(x/2)
dokazati da je za svako
]0, [
Z
lim
Dn (t) dt = 0.
(16) Princip lokalizacije. Neka su f, g :] , [ C apsolutno integrabilne funkcije koje su jednake na nekoj otvorenoj okolini U taqke
x ] , [, tj. takve da postoji otvoren podskup U ] , [ koji
sadri taqku x i takav da vai
x U f (x) = g(x).
Tada Furijeovi redovi

+
X
n=
cn (f )einx
+
X
n=
cn (g)einx
315
u taqki x = x ili oba konvergiraju, ili oba divergiraju. U sluqaju

da oba konvergiraju, ihovi zbirovi u toj taqki su jednaki (pri tome
ne moraju da budu jednaki vrednosti funkcije f (x ) = g(x )).
Dokaz: Produimo funkcije f i g na celu realnu osu tako da budu
2 {periodiqne7. Koristei 2 {periodiqnost Dirihleovih jezgara i
qienicu da je integral 2{periodiqne funkcije isti po bilo kom
intervalu duine 2, dobijamo,
posle smene s = x t,
Z
0
Sn (x) =
1
2
f (x s)Dn (s) ds.
Neka Zje 0 < Z < .ZTada je

Sn (x) =
=
1
2
1
2
f (x s)Dn (s) ds
f (x s)Dn (s) ds +
1
2
f (x + s) + f (x s)
sin((n + 1/2)s) ds.
sin(s/2)
Funkcija 1/ sin(s/2) je ograniqena na [, ], pa iz Rimanove leme (13)

sledi da drugi sabirak tei nuli
kad n , pa je
Z
1
n 2
f (x s)Dn (s) ds.
lim Sn (x) = lim
Izraz na desnoj strani zavisi samo od restrikcije funkcije f na

2 {okolinu taqke x, xto je i trebalo dokazati.
(17) Dinijev uslov konvergencije Furijeovog reda. U Glavi 1 smo videli
da proizvo nu funkciju f : [, ] C (ili 2{periodiqnu funkciju f : R C) koja je kvadratno integrabilna na [, ], tj. takva
da je
Z
kf k22 :=
|f (x)|2 dx < +,
moemo da razvijemo u trigonometrijski Furijeov red
+
X
f (x) =kk2
cn (f )einx ,
cn (f ) =
1
2
f (t)eint dt
k k . To sledi iz opxtih tvrea vezanih za potpunost

trigonometrijskog sistema (Druga Vajerxtrasova teorema) i ortogonalnost tog sistema (u Glavi 1 smo videli da je potpun ortonormiran
sistem baza). Korisno je znati kada ovaj razvoj vai za konkretne
vrednosti x. Jedan od uslova je koji to obezbeuju je Dinijev uslov {
funkcija f zadovo ava taj uslov u okolini taqke x ako
(a) postoje levi i desni limes
n=
u normi
f (x ) := lim f (x t),
(b) zaZ neko > 0 integrali
f (x+ ) = lim f (x + t);
t0+
f (x t) f (x )
dt
t
t0+
Z
0
f (x + t) f (x+ )
dt
t
7Pri tome ignorixemo, za integraciju nebitne, taqke oblika 2n (u ima moe da bude
naruxen uslov periodiqnosti).
316
apsolutno konvergiraju.
Ako je 2{periodiqna funkcija f : R C apsolutno integrabilna
na [, ] i zadovo ava Dinijev uslov u taqki x, onda en Furijeov
red u toj taqki konvergira i vai
+
X
cn (f )einx =
n=
f (x ) + f (x+ )
.
2
Ako je uz to funkcija f neprekidna u taqki x, onda en Furijeov

red konvergira ka f (x).
Dokaz: Neka su, kao i u (14), S (x) parcijalne sume Furijeovog
reda funkcije f . Tada je
n
Sn (x) =
1
2
f (x t)Dn (t) dt
Z 0 Z
1
=
+
f (x t)Dn (t) dt
2
0
Z
1
=
(f (x t) + f (x + t)Dn (t) dt
2 0
Z
1
f (x ) + f (x+ )
Dn (t) dt+
=
0
2

Z
1
f (x t) f (x ) f (x + t) f (x+ )
+
+
Dn (t) dt
0
2
2
f (x ) + f (x+ )
+
=

Z 2
1 f (x t) f (x ) f (x + t) f (x+ )
+
+
sin((n + 1/2)t) dt.
2 sin(t/2)
2 sin(t/2)
0
Poxto je sin(t/2) t kad t 0 , iz Rimanove leme (13) sledi da

posledi sabirak tei nuli kad n , xto je i trebalo dokazati.
(18) Funkcija f : [a, b] C je deo po deo neprekidna na intervalu [a, b] ako
postoji konaqna podela
+
a = x0 < x1 < < xk = b,
takva da je f neprekidna na svakom od intervala ]x , x [, a u ihovim graniqnim taqkama ima jednostrane limese. Funkcija je deo
po deo klase C ako ima deo po deo neprekidan izvod. Iz Lagraneve
teoreme sledi da funkcija koja je deo po deo klase C zadovo ava
Dinijev uslov (17).
(19) Dinijev uslov za Furijeove integrale. Neka je f : R C deo po deo
neprekidna funkcija koja zadovo ava Dinijev uslov u taqki x. Tada
en Furijeov integral konvergira u toj taqki i vai, u oznakama
iz (17),
j1
f (x ) + f (x+ )
=
2
fb()eix d.
317
Dokaz je sliqan dokazu Dinijevog kriterijuma za konvergenciju

Furijeovog reda (17),Zpri qemu ulogu identiteta
Dn (s) ds = 2
igra Dirihleov integral

+
sin (T s)
ds =
s
(videti (23) na str. 274). Neka je

0
fb()eix d =
ST (x) :=
sin u
du =
u
2
1
2
f (t)e
itx

dt d.
Qitaocu ostav amo da pokae da je opravdana promena poretka integracije u posledem integralu, odakle, posle eksplicitnog izraqunavaa integrala po sledi da je
ST (x) =
(f (x s) + f (x + s))
sin (sT )
ds.
s
Odatle, i iz Dirihleovog integrala, sledi da je razlika S (x)

jednaka
0
f (x )+f (x+ )
2
f (x s) f (x ) f (x + s) f (x+ )
+
s
s

sin (sT ) ds.
Iz Rimanove leme sledi da integral na desnoj strani tei nuli kad

T +.
(20) Ojlerov razvoj sinusa, koji smo elementarno izveli u (31) na 278.
strani, moe da se izvede i pomou Furijeovih redova. Neka je
] 1, 1[. Funkcija f (x) = cos(x) zadovo ava Dinijev uslov (17) u
svakoj taqki x ] , [, pa je ona jednaka zbiru svog Furijeovog
reda:
0

X
2 sin() 1
(1)n
cos(x) =
+
cos(nx) .
22 n=1 2 n2
Za x = odatle dobijamo
ctg()
2 X
1
1
=
.
n=1 2 n2
Na svakom intervalu || < 1 je

0

1
1

2 n2 n2 2 ,
0
pa red na desnoj strani ravnomerno konvergira, qime je opravdana

zamena poretka sumiraa i integracije:
Z
0
1
ctg()
Z
1 X x 2
d =
d
n=1 0 2 n2
318
za |x| < 1. Izraqunavaem ovih integrala

dobijamo

log
sin(x) X
x2
=
log 1 2 ,
x
n
n=1
odakle sledi Ojlerov razvoj sinusa

Y
sin(x)
x2
=
1 2
x
n
n=1
za |x| < 1.
(21) Iz Ojlerovog razvoja sinusa sledi Valisova
formula

Y
2
1
=
1 2
n=1
4n
(22) Zadatak: Koristei Furijeov razvoj funkcije f (x) = x na [, ]

dokazati jednakosti
X 1
X (1)
i
.
=
=
6
n
12
n
(23) Dirihleova lema. Neka je g : [0, [ R rastua i ograniqena funkcija
i g(0 ) en desni limes
u nuli. Tada je
Z
2
n1
n=1
n=1
lim
g(x)
sin(x)
dx = g(0+ ).
x
2
Dokaz: ZIntegral na levojZ strani moe da se napixe kao

+
g(0+ )
sin(x)
dx +
x
(g(x) g(0+ ))
sin(x)
dx.
x
Prvi sabirak se pomou smene

t = x transformixe u
Z
0
g(0+ )
sin t
dt
t
i egov limes, kad + je g(0 ) , poxto je vrednost Dirihleovog

integrala (videti str.Z 274)
0
+ 2
sin t
dt = .
t
2
Da bismo dokazaliZ lemu, ostaje jox da dokaemo da je

0
(g(x) g(0+ ))
lim
sin(x)
dx = 0.
x
Neka je > 0 i neka je ]0, [ takvo da je

0 g(t) g(0 ) < za 0 t .
Integral
koji posmatramo moemo
da napixemo u obliku zbira
Z
Z
+
(g(x) g(0+ ))
sin(x)
dx +
x
(g(x) g(0+ ))
sin(x)
dx
x
Drugi sabirak tei nuli kad + na osnovu Rimanove leme (13),

jer je funkcija (g(x) g(0 ))/x ograniqena na [, [. Prvi sabirak
moemo, primeujui prvo Drugu teoremu o sredoj vrednosti za
0
319
integrale, a zatim smenu t = x, da transformixemo na sledei

naqin:
Z
Z
(g(x) g(0+ ))
0
sin(x)
dx = (g() g(0+ ))
x
= (g() g(0+ ))
za neko [0, ]. Integral R

Z

sin(x)
dx
x
sin t
dt,
t
konvergira, vai
+ sin t
t
0
dt

sin t
dt M < +
t
(leva strana je neprekidna funkcija po T koja ima limes u +, pa

je ograniqena
po T ). Odatle
sledi

0
sin t
dt =
t
Poxto je |g(t) g(0
+ )|
<
sin t
dt
t
sin t
dt 2M.
t
na [0, ], iz prethodne nejednakosti sledi

Z
(g() g(0+ ))
< 2M ,

(24) Dirihle{ordanov uslov konvergencije Furijeovog reda. Neka je x
] , [ i f : [, ] C funkcija koja u nekoj okolini ]x , x + [
taqke x ima ograniqenu varijaciju. Tada furijeov red funkcije f
u taqki x konvergira ka
.
Dokaz: Poxto je svaka realna funkcija ograniqene varijacije
razlika dve monotone, a kompleksnu moemo da razdvojimo na realni
i imaginarni deo, dovo no je dokazati tvree pod pretpostavkom
da je f realna funkcija koja je rastua na ]x , x + [. Iz Principa lokalizacije (16) sledi da je za tvree nebitno kako funkcija
izgleda van tog intervala, pa moemo da pretpostavimo da je f monotona na ] , [. Posle ovih pretpostavki, dokaz tvrea je isti kao
dokaz Dinijevog uslova (17), samo xto se umesto Rimanove koristi
Dirihleova lema (23).
(25) Dinijev (17) i Dirihle{ordanov (24) uslov su neuporedivi:
Zadatak: Neka je
(
(
,
x 6= 0
x cos ,
x 6= 0
f (x) =
i
f (x) =
0,
x = 0.
0,
x=0
(a) Dokazati da funkcija f zadovo ava Dirihle{ordanov, ali ne
zadovo ava Dinijev uslov.
(b) Dokazati da funkcija f zadovo ava Dinijev uslov, ali ne zadovo ava Dirihle{ordanov.
(26) Specijalan sluqaj Dirihle{ordanovog uslova je Dirihleov uslov:
Ako je f : [, ] R monotona funkcija koja ima najvixe konaqno
mnogo prekida, onda en Furijeov red konvergira ka f (x ) u svakoj
u svakoj taqki prekida.
taqki neprekidnosti i ka
f (x0 0)+f (x0 +0)

2
1
|x|
log 2
2x
f (x0 0)+f (x0 +0)

2
320
(27) Funkcije

n
Fn (x) =
1 X
Dk (x),
n+1
gde su D Dirihleova jezgra (14) nazivaju se Fejerovim jezgrima.

Imajui u vidu da je
k=0
Dn (x) =
sin(n + 1/2)x
sin(x/2)
(zadatak u 14), sumiraem zbira kojim je definisano Fejerovo jezgro

(npr. uz pomo Ojlerove formule sin = (e e )/2i) dobijamo
i
sin2 ((n + 1/2)x)

.
(n + 1) sin2 (x/2)
Fn (x) =
U (14) smo sa S (x) oznaqili n{tu parcijalnu suma Furijeovog

reda. Iz Xtolcove teoreme sledi da ako S (x) konvergira, onda i
n
n (x) :=
S0 (x) + + Sn (x)
n+1
konvergira ka istoj graniqnoj vrednosti. Primetimo da se (x)

moe napisati u obliku konvolucije
Z
n
n (x) =
1
2
f (x t)Fn (t) dt.
Zadatak: Dokazati da je familija funkcija

(
Kn =
1
2 Fn (x),
|x|
|x| >
0,
aproksimacija jedinice, tj. da zadovo ava uslove u (71) na 292.

strani. Odatle izvesti dokaz Druge Vajerxtrasove teoreme o aproksimaciji neprekidnih funkcija trigonometrijskim polinomima
(tvree (295) na str. 111).
Zadatak: Neka je funkcija f : [, ] C neprekidna u taqki
x . Dokazati da je
0
lim n (x0 ) = f (x0 ).
Zadatak: Koristei Xtolcovu teoremu dokazati da Furijeov

red funkcije f koja je neprekidna u taqki x ili divergira8, ili
konvergira ka f (x ).
(28) Diferencirae Furijeovog reda. Neka je
n
f :RC
{periodiqna funkcija klase C i

1
cn (f )einx
n=
8Furijeov red neprekidne funkcije moe da divergira.
en Furijeov red. Tada je Furijeov red prvog izvoda f (x) red
321
incn (f )einx
n=
koji se dobija formalnim diferenciraem Furijeovog reda funkcije

f . Drugim reqima, postoji sledea veza izmeu Furijeovih koeficijenata ova dva reda:
cn (f 0 ) = incn (f ).
Dokaz sledi iz formule za Furijeove koeficijente i formule

parcijalne integracije:
Z
cn (f 0 ) =
1
2
f 0 (x)einx dx

Z

in
1
inx
f (x)einx dx = incn (f ),
f (x)e
=
+ 2
2
poxto je e f () = e f (), zbog periodiqnosti.

Vano je napomenuti da se ovde ne radi o diferencirau reda
qlan po qlan (dobijeni red ne mora da konvergira, kao ni polazni;
videti zadatak i fusnotu u (27)), nego o posledici formule parcijalne integracije.
(29) Iz (28) sledi da, ako je
in
in
f : [, ] C
funkcija klase C takva da je

f () = f () za k {0, 1, . . . , p 1},
onda je
c (f ) = (in) c (f ).
Odatle, na osnovu Beselove nejednakosti, dobijamo sledeu vanu
asimptotiku Furijeovih koeficijenata funkcije klase C :
p
(k)
(k)
(p)
gde je
|cn (f )| = np n ,
P 2
n < +
niz takav da je
. Specijalno
kad n .
(30) Neka je p 1 i f : [, ] C funkcija klase C , takva da je
f () = f (), za k {0, 1, . . . , p 1}.
Tada Furijeov red funkcije f konvergira apsolutno i ravnomerno
ka f na intervalu [, ].
Dokaz: Iz (29) sledi da je
cn (f ) = o(np ),
(k)
(k)
1
|cn (f )einx | np n (n2 + n2p ).
2
P 2p
P 2
p 1
n
n
Poxto je , red
konvergira, a red konvergira na
osnovu (29). Odatle, iz Vajerxtrasovog poredbenog principa, sledi
322
da Furijeov red funkcije f ravnomerno i apsolutno konvergira ka

nekoj sumi S (x), tj.
S (x) = lim Sn (x).

n
Iz Dinijevog uslova (17) sledi da je S f .

(31) Integracija Furijeovog reda. Neka je f : [, ] C neprekidna
funkcija i
cn (f )einx
en Furijeov
red. Tada je
Z
n=
f (t) dt = c0 (f ) +
0
nZ\{0}
cn (f ) inx
(e
1).
in
Red na desnoj strani je definisan kao

lim
X
1
k+
n=k
k
X
n=1
i taj limes je ravnomeran.

Dokaz sledi iz tvrea
(28), primeenog na funkciju
Z
x
f (t) dt c0 (f )x
F (x) =
klase C . Primetimo da je F () = F () zbog definicije Furijeovog koeficijenta c (f ), pa funkciju F moemo da produimo na

celu realnu osu tako da bude 2{periodiqna i neprekidna. Dokaz
ravnomerne konvergencije sledi iz (30).
Primetimo da u ovom tvreu Furijeov red same funkcije f ne
mora da konvergira ka funkciji f (videti zadatak i fusnotu u (27),
ali je suma reda koji se dobija formalnom integracijom Furijeovog
reda funkcije f jednaka integralu funkcije f . To, kao xto smo u
dokazu naveli, sledi iz tvrea (30), ali i iz Dinijevog uslova (17).
(32) Neka je prosta zatvorena C kriva duine L u ravni C, koja ograniqava povrxinu A. Uz pomo Furijeovih redova moemo da dokaemo
izoperimetrijsku nejednakost (videti str. 243, tvrea (11) i (12))
0
4A L2 ,
pri qemu jednakost vai ako i samo ako je kriva krug.

Dokaz: neka je kriva parametrizovana sa
x = x(t),
y = y(t),
t ,
pri qemu je parametar t izabran tako da je

t = 2
s
,
L
gde je s prirodni parametar (videti (141) na str. 52). Neka je

z(t) = x(t) + iy(t).
Iz
dt
ds
sledi
2
L
L2
ds 2
=
.
dt
4 2
|z 0 (t)| = (x0 (t))2 + (y 0 (t))2 =
Iz
323
zz 0 = (x iy)(x0 + iy 0 )
= (xx0 + yy 0 ) + i(xy 0 x0 y)
1
= (x2 + y 2 )0 + i(xy 0 x0 y)
2
sledi da formula za povrxinu

Z
1
2
A=
(xy 0 x0 y) dt
(videti (10) naZstr. 243) moe da seZ napixe kao

A=
1
2i
z 0 (t)z(t) dt
1
4i
(x2 + y 2 )0 (t) dt.
Poxto je z(t) zatvorena kriva, tj. x() = x(), y() = y(), iz

utn{Lajbnicove formule sledi da je posledi sabirak jednak nuli,
pa je
Z
Neka je
1
2i
A=
z 0 (t)z(t) dt.
z(t) =
+
X
cn eint
Furijeov red funkcije z. Funkcija z je klase C , dakle ispuava

Dinijev uslov (videti (18)) pa u prethodnoj formuli opravdano stoji
znak jednakosti. Furijeov red prvog izvoda z (t) je
+
X
incn eint .
On ne mora da konvergira ka z , ali vae Parsevalove jednakosti

(videti (337) na 130 strani)
0
1 0
1
hz , zi :=
2
2
Poxto Zje
1
2
|z 0 (t)|2 dt =
odatle sledi
L2 = 4 2
+
X
n=
+
X
1 0 2
1
kz k :=
2
2
|z 0 (t)|2 dt =
|ncn |2
n=
+
X
z (t)z(t) dt =
L2
4 2
|ncn |2
incn cn .
n=
1
2
z 0 (t)z(t) dt =
A=
+
X
n=
ncn cn .
i
A,
324
Iz ovih jednakosti dobijamo

L2 4A = 4 2
+
X
(n2 n)|cn |2 0.
n=
Posleda nejednakost je stroga, sem ako je c

tada je
z(t) = c0 + c1 eit ,
=0
za n / {0, 1}. Ali
t ,
xto je jednaqina kruga.

(33) Poenkareova nejednakost. Neka je f : J C funkcija klase C na
kvadru J R . ena sreda vrednost
je kompleksni broj
Z
1
fJ =
1
(J)
f (t) dt,
gde je ordanova mera. Za svako p 1 postoji konstanta C > 0

takva da je
J
kf fJ kp Ckf kp .
Ovde je
Z
kf fJ kp =
1/p
|f (t) fJ | dt
,
p
Z
kf kp =
1/p
kf (t)k dt
,
p
gde je norma u posledem integralu euklidska norma u C . Ovo je

Poenkareova nejednakost (ona vai i pod slabijim pretpostavkama
za funkciju f ).
Koristei Furijeove redove moemo na jednostavan naqin da dokaemo Poenkareovu nejednakost za specijalni sluqaj J = [, ] i
p = 2: iz Parsevalove jednakosti sledi
J
|f 0 (t)|2 dt =
n2 |cn |2
n=
|cn |2 =
|f (t) fJ |2 dt,
n6=0
xto daje Poenkareovu nejednakost (o ovom specijalnom sluqaju dobija

se C = 1 na desnoj strani nejednakosti).
Sabirak za n = 1 u oba prethodna reda je isti, pa je
Z
|f 0 (t)|2 dt
|f (t) fJ |2 dt
(n2 1)|cn |2 ,
|n|2
tako da u Poenkareovoj jednakosti vai jednakost ako i samo ako je

c = 0 za n 2.
(34) Koristei Poenkareovu nejednakost, moemo da skratimo dokaz (32)
izoperimetrijske nejednakosti. Neka je
n
x = x(t),
y = y(t),
parametrizacija krive kao u (32). Zbog periodiqnosti je

Z
y 0 (t) dt = y() y() = 0,
pa je
Z
A=
xy 0 dt =
325
(x xJ )y 0 dt
Z
1
=
((x xJ )2 + (y 0 )2 (x xJ y 0 )2 ) dt
2
Z
1
((x xJ )2 + (y 0 )2 ) dt.
2
Ovde smo koristili jednakost ab = (a +b (ab) ) u prvom koraku,

a izostavili negativan sabirak i prexli na nejednakost u drugom.
Ako sada na prvi sabirak u posledem redu primenimo Poenkareovu
nejednakost, dobijamo
1
2
1
A
2
((x0 )2 + (y 0 )2 ) dt =
1 L2
2,
2 4 2
odakle sledi izoperimetrijska nejednakost.

(a) f : (, ) R
(
x za x (0, )
f (x) =
x za x (, 0)
(b) f : (0, 2) R, f (x) =
u trigonometrijski Furijeov red.
jednakosti
(a) P= P
za 0 < x < ;
(b) =
za 0 < x < ;
(v) Lajbnicov izraz za broj : = 1 + + .
(37) Zadatak: Neka je f : R R 2{periodiqna funkcija klase C .
(a) Dokazati da je
x
2
x
2
sin 2nx
n=1
2n
sin (2n1)x
n=1
2n1
f (x) =
a0
1
+
2
1
3
1
5
1
7
Pn (t x)f (n) (t) dt
gde je P (s) = P k cos (ks + ).

(b) Dokazati da su, za sve n N, P (s) polinomi. (Uputstvo: iskoristiti ZadatakR (35) (b)).
(v) Dokazati da je P (s) ds = 0 za n 1.
(38) Bernulijevi polinomi su polinomi jednoznaqno odreeni uslovima
B (x) 1;
B (x) = nB
(x) za n 1;
R
B (x) dx = 0 za n 1.
k=1
n
2
2
0
0
0
n
1
0
n1
326
Ovako izgleda prvih sedam Bernulijevih polinoma:

B0 (x) = 1
1
2
B1 (x) = x
B2 (x) = x2 x +
1
6
3
1
B3 (x) = x3 x2 + x
2
2
1
30
5
5
1
B5 (x) = x5 x4 + x3 x
2
3
6
5
1
1
B6 (x) = x6 3x5 + x4 x2 + .
2
2
42
B4 (x) = x4 2x3 + x2
(39) Zadatak: Nai vezu izmeu Bernulijevih polinoma i polinoma P

iz (37).
(40) Iz (38) se lako izvode sledea svojstva Bernulijevih polinoma:
(a) B (1 x) = (1) B (x);
(b) B (0) = B (1) za n 2
(v) B (0) = 0 za n 1.
Dokaz tvrea (a) izvodimo indukcijom. Za n = 1 ono oqigledno
vai. Pretpostavimo da je B (1 x) = (1) B (x). Poxto je
(x), integracijom dobijamo
B (x) = nB
n
2n+1
n1
n1
0
n
n1
n1
Bn (1 x) = (1)n1 Bn (x) + C.
Odatle i iz R B (x) dx = 0 sledi C = 0, qime je dokazano (a).

Dokaz tvrea (b) sledi iz
1
0
Bn (1) Bn (0) =
Bn0 (x) dx = n
Bn1 (x) dx = 0.
Tvree (v) sledi iz (a) i (b).

(41) Bernulijevi polinomi mogu da se definixu i pomou
0
X
tn
tetx
=
B
(x)
,
n
et 1 n=0
n!
xto moe da se vidi proverom uslova (38).

Z
x+1
Bn0 (t) dt
Bn (x + 1) Bn (x) =
x+1
Bn1 (t) dt
dokazati da je B (x + 1) B (x) = nx . Izvesti odatle formulu

n
1k + 2k + + nk =
(43) Brojevi
n1
n+1
Bk (x) dx.
1
Bn := Bn (0)
327
nazivaju se Bernulijevim brojevima. Poqetni qlanovi ovog niza su:

1
1
1
B0 = 1, B1 = , B2 = , B3 = 0, B4 = , B5 = 0,
2
6
30
1
1
5
B6 =
, B7 = 0, B8 = , B9 = 0, B10 =
, B11 = 0,
42
30
66
7
3617
691
, B13 = 0, B14 = , B15 = 0, B16 =
,
B12 =
2730
6
510
174611
43867
, B19 = 0, B20 =
, B21 = 0 . . .
B17 = 0, B18 =
798
330
Iz (40) sledi da su svi neparni Bernulijevi brojevi jednaki nuli,

osim B = 1/2. Diferenciraem jednakosti
1
B2n+2 (1 x) = B2n+2 (x)
i korixeem
= (2n + 2)B
(x) i B
= 0 zak uqujemo
da su B i B suprotnog znaka za n 1.
(44) Iz (41) sledi da Bernulijevi brojevi mogu da se definixu pomou
koeficijenata u razvoju analitiqke funkcije z 7 z/(e 1) u stepeni
red
0
B2n+2
(x)
2n
2n+1
2n+1
2n+2
X
zn
z
=
Bn .
z
e 1 n=0
n!
(45) Zadatak: Primenom indukcije i svojstva B (x) = nB

da je

0
n
Bn (x) =
(46) Za svako k N je
n1 (x)
dokazati
n
X
n
Bk xnk .
k
k=0
(2k) = (1)k1
(2)2k B2k
,
2(2k)!
gde je (s) = P n Rimanova zeta{funkcija.

Dokaz: Razijaem funkcije B (x) = x u Furijeov red dobijamo9
n=1
1
2
B1 (x) =
X
(1)n
sin(2n(x 1/2)).
n
n=1
Poxto je B (x) = 2B (x), tj.

0
2
Z
B2 (x) = B2 + 2
B1 (x),
razvoj funkcije B (x) u Furijeov red dobijamo po pravilu za integraciju Furijeovog reda (ili primenom utn{Lajbnicove formule):
0
B2 (x) = 4
X
(1)n+1
cos(2n(x 1/2)).
(2n)2
n=1
9Razvoj funkcije u Furijeov red na intervalu [T, T ] je razvoj po ortonormiranom
sistemu { 12t , 1T cos(nx/T ), 1T sin(nx/T ) | n N}. Razvoj funkcije x 21 na intervalu

[0, 1] o kome je req dobija se translacijom za 21 razvoja funkcije x na [1/2, 1/2].
328
Ako ponovimo postupak i ovaj izraz integralimo jox dva puta, dobijamo Furijeov razvoj za B (x). Indukcijom dolazimo do opxte formule
4
B2k (x) = 2(1)k+1 (2k)!
pa je
X
(1)n+1
cos(2n(x 1/2)),
(2n)2k
n=1
B2k = B2k (0) = 2(1)k+1 (2k)!

= 2(1)k+1 (2k)!
= 2(1)k+1 (2k)!
X
(1)n+1
cos(n)
(2n)2k
n=1
1
(2n)2k
n=1
1
2k
(2n)
n=1
2(1)k+1 (2k)! X 1
=
(2)2k
n2k
n=1
2(1)k+1 (2k)!
(2k),
(2)2k

(47) Iz (46) sledi Ojlerova formula
2
.
6
(2) =
(48) Zadatak: Dokazati da je niz B neograniqen.

(49) Zadatak: Koristei razvoj parne funkcije
2n
f (x) = log(2 cos(x/2))
u Furijeov red na intervalu ] , [ dokazati identitet

log(2 cos(x/2)) =
(1)n1
n=1
cos(nx)
.
n
Zameujui x umesto x u ovoj formuli, dokazati da je

X cos(nx)
log(2 sin(x/2)) =
za 0 < x < 2.
n
(50) Furijeov red funkcije log (x). Da bismo odredili koeficijente u
razvoju
n=1
log (x) =
a0 X
+
an cos(2nx) + bn sin(2nx))
2
n=1
329
funkcije log (x) u Furijeov red na intervalu ]0, 1] treba da izraqunamo integrale
Z
log (x) cos(2nx) dx,
n {0, 1, 2, . . .}
log (x) sin(2nx) dx,
n {1, 2, 3, . . .}.
an = 2
0
Z 1
bn = 2
Prvi integral je lakxe izraqunati: iz formule dopuavaa (videti

str. 278) sledi
0
log (x) + log (1 x) = log 2 log(2 sin(x)).
Primetimo da Furijeov red funkcije (1 x) moe da se dobije od

Furijeovog reda funkcije (x), ako se u emu x zameni sa (1 x).
Pri tome se qlanovi sa kosinusima ne meaju, a qlanovi sa sinusima
meaju znak. Sabiraem ova dva Furijeova reda dobijamo
log (x) + log (1 x) = a0 + 2
an cos(2nx).
n=1
Izraz na levoj strani je jednak log 2 log(2 sin(x)). Ovu funkciju

moemo da razvijemo u Furijeov red koristei (49). Tako dobijamo
a0 = log
2,
an =
1
, n {1, 2, 3, . . .}.
2n
bn
Za izraqunavae koeficijenata moemo da se posluimo formulom

Z
+
(x 1)et
log (x) =
0
et ext
1 et
dt
t
dokazanom u (51) na 285. strani. Ako u oj uvedemo smenu e

dobijamo
log (x) =
=s

1 sx1
ds
x+1
,
1s
log s
pa koeficijente b moemo da izraqunamo kao

0
Z
bn = 2

1 sx1
ds
x + 1 sin(2nx) dx
.
1s
log s
Zadatak: Opravdati promenu poretka integracije u posledem

integralu i dokazati da je
0
bn =
1
( + log(2n)),
gde je Ojlerova konstanta (videti (52) na str. 285). Pri rexavau

ovog zadatka moe da bude koristan rezultat (53) na str. 238.
Sn (x) =
n
X
k=n
ck eikx
330
parcijalna suma trigonometrijskog Furijeovog reda funkcije f

i (x) (Fejerova) aritmetiqka sredina
[, ] C
n (x) :=
1
[S0 (x) + S1 (x) + + Sn (x)].
n+1
Dokazati:
(a) Ako je sup |f (x)| M , onda je sup | (x)| M .
(b) Ako je f funkcija ograniqene varijacije, onda je niz S (x) ravnomerno ograniqen.
je ravnomerno ograniqen.
(v) Niz P
(52) Zadatak: Razviti funkciju
x
x,n
n
sin (kx)
k=1
k
f (x) = ex ,
f : [, ] C,
u trigonometrijski Furijeov red.

(53) Zadatak:( Napisati trigonometrijske Furijeove
redove funkcija
(
f (x) =
log(2 cos x2 )
0
|x| <
x = ,
g(x) =
0x
x 0
x,
0,
na [, ] i ispitati ihovu konvergenciju.

(54) Zadatak: Dokazati da za x ]0, 2[ vai
X
sin(nx)
x
=
.
n
2
n=1
Dokazati da za x ]0, [ vai

X sin(2nx)
X sin((2n 1)x)
2x
=
i
= .
2n
4
2n 1
4
Dokazati da za x ] , [ vai
n=1
n=1
(1)n
sin(nx)
x
= .
n
2
Dokazati da za x [, ] vai
n=1
(1)n
cos(nx)
3x2 2
=
.
n2
12
Koristei ove zbirove, izraqunati

X (1)
X1
X (1)
,
i
.
2n + 1
n
n
(55) Zadatak: Nai nizove a i b tako da vai
X
X
e =
a cos nx i e =
b sin nx.
za svako x (0, ).
(56) Zadatak: Neka je f : [0, ] R funkcija klase C , takva da je
f (0) = f () = 0.
n=1
n=0
n=0
n=0
n=0
n=1
331
(a) Dokazati nejednakost

Steklova
Z
Z
(f 0 (x))2 dx,
(f (x))2 dx
pri qemu jednakost vai ako i samo ako je f (x) = a cos x.

(b) Dokazati da nejednakostRSteklova vai i ako se uslov f (0) =
f () = 0 zameni uslovom
f (x) dx = 0.
(57) Zadatak: NekaR je f : [, ] R funkcija klase C , takva da je
f () = f () i
f (x) dx = 0. Dokazati Virtingerovu nejednakost
0
(f (x))2 dx
(f 0 (x))2 dx,
pri qemu jednakost vai ako i samo ako je f (x) = a cos x + b sin x.
(58) Zadatak: Neka su f, g : R C 2{periodiqne funkcije i c (f ),
c (g) ihovi Furijeovi koeficijenti u odnosu na trigonometrijski
sistem. Dokazati da Furijeovi koeficijenti c (h) normirane konvolucije
Z
h(x) =
1
1
f g(x) =
2
2
f (x t)g(t) dt
zadovo avaju jednakost c (h) = c (f )c (g).

(59) Leandrovi polinomi. U ovoj glavi smo razmatrali trigonometrijske Furijeove redove, tj. razvoje funkcija u odnosu na bazu {e |
n Z}. Naravno, imajui u vidu apstraktnu teoriju Furijeovih redova iz Glave 1, ima smisla govoriti o Furijeovim redovima u odnosu
na bilo koju ortonormiranu bazu.
U (336) na str. 129 smo videli da je sistem vektora
n
inx
{1, x, x2 , . . .}
potpun u prostoru
R2 [1, 1] := {f : [1, 1] C | kf k22 :=
|f (x)|2 dx < +},
ali da nije baza.

Zadatak: Dokazati da se Gram{Xmitovim postupkom ortogonalizacije
sistem {1, x, x , . . .} u odnosu na skalarni proizvod hf, gi :=
R
f (x)g(x) dx dobija sistem Leandrovih polinoma10
1
1
1
Pn (x) =
1 dn 2
(x 1)n .
2n n! dxn
Dokazati da je sistem Leandrovih polinoma baza u R [1, 1]. Nai

prva tri qlana razvoja funkcije cos(x) u toj bazi (tj. prva tri qlana
enog Furijeovog reda u odnosu na sistem Leandrovih polinoma).
(60) Zadatak: Dokazati da zasvaku funkciju
f R [1, 1] vai

2
|f (x)|2 dx =
n=0
n+
1
2
2
f (x)Pn (x) dx ,
10Req o ortogonalizaciji, a ne ortonormalizaciji { Leandrovi polinomi su normirani tako da im je vodei koeficijent 1, a ne tako da su jediniqne duine.
332
gde su P (x) Leandrovi polinomi (59).

(61) Zadatak: Dokazati da je polinom stepena n sa koeficijentom 1 uz x
koji je najblii nuli u (R [1, 1], k k } Leandrov polinom P (x).
(62) Zadatak: Neka je f : R C neprekidna 2{periodiqna funkcija i
realan broj, takav da je iracionalan. Dokazati da vai
Z
n
lim
n
X
f (x + k) =
1
2
f (t) dt.
(Uputstvo: dokazati prvo da tvree vai za f (x) = e .)

(63) Zadatak: Neka je X pred-Hilbertov prostor i E = {e | } X
potpun ortonormiran sistem vektora.
(a) Dokazati da E nije pravi podskup nijednog potpunog ortonormiranog sistema.
(b) Dokazati da je ke e k = 2 , gde je Kronekerov simbol.
(v) Dokazati da jediniqna sfera S := {f X | kf k = 1} nije kompaktan skup.
(g) Da li je jediniqna sfera u Hilbertovom prostoru kompletan
skup?
(d) Dokazati da je, ako je X separabilan, skup prebrojiv.
(64) Zadatak: Neka je H separabilan Hilbertov prostor nad po em C.
(a) Ako je dim H = , dokazati da je prostorPH izomorfan prostoru
l kompleksnih nizova z takvih da red
|z | konvergira. Taqnije, dokazati da postoji linearni izomorfizam : H l
vektorskih prostora koji quva skalarni proizvod, tj. takav da je
h, i = h, i .
(b) Ako je dim H = n < , dokazati da je prostor H izomorfan
prostoru C sa skalarnim proizvodom z w = z w + + z w .
(65) Zadatak:
Dokazati da u pred-Hilbertovom prostoru norma kf k :=
p
hf, f i zadovo ava jednakost paralelograma
k=1
ikx
l2
kf + gk2 + kf gk2 = 2(kf k2 + kgk2 ).
Zaxto se ova jednakost tako zove? Koje tvree elementarne geometrije ona uopxtava i kako se to tvree elementarno dokazuje?
Dati primer normiranog prostora u kome ne vai jednakost paralelograma.
(66) Zadatak: Neka je 1 k n, k, n N i f : [0, 1] R karakteristiqna funkcija skupa [ , ]. Dokazati:
(a) Niz
qR f konvergira u prostoru (R ([0, 1]), kk ) sa normom kf k :=
|f (t)| dt) ka funkciji f 0.
(b) Niz f (t) ne konvergira ni za jedno t [0, 1].
(v) Podniz f (t) konvergira za svako t (0, 1].
kn
k1 k
n
n
kn
1
0
kn
1,n
Literatura
[1] A anqi, S. Uvod u realnu i funkcionalnu analizu
[2] Aranelovi, D. Predavaa iz Analize, 1985{87.
[3] Arnold, V.I. Obiqne diferencijalne jednaqine
[4] Burbaki, N. Funkcije realne promen ive i Opxta topologija
[5] Geldbaum, B. i Olmsted, . Kontraprimeri u analizi
[6] Dijedone, . Osnove moderne analize i Traktat o analizi 1{9
[7] Dorogovcev, A.J. Matematiqka analiza, zbirka zadataka
[8] Edvards, H.M. Rimanova Zeta funkcija
[9] Zoriq, V.A. Matematiqka analiza 1, 2
[10] Kranc, S. i Parks, H.R. Bukvar o realnim analitiqkim funkcijama
[11] Kurepa, S. Funkcionalna analiza
[12] Lukex, J. i Mali, J. Mera i integral
[13] Mardexi, S. Matematiqka analiza 1, 2
[14] Marjanovi, M. Matematiqka analiza 1
[15] Milinkovi, D. Matematiqka analiza 1, skripta
[16] Rudin, V. Principi matematiqke analize i Furijeova analiza na grupama
[17] Tomas, .B. i Fini, R.L. Kalkulus i analitiqka geometrija
[18] Hanter, . i Nahtergel, B. Primeena analiza
333
Indeks
aksioma
Arhimedova, 41
supremuma, 41
algebra
Banahova, 108
normirana, 108
aproksimacija jedinice, 292
asimptotske relacije, 50
atlas, 196
baza
filtera, 20
Hamelova, 130
Xauderova, 130
topologije, 32
vektorskog prostora, 130
Beta funkcija, 281
broj
Bernulijev, 102, 287, 326
Lebegov, 78
brojevi
p{adski, 43
de Ramova kohomologija, 193, 202
difeomorfizam, 51, 173
mnogostrukosti, 197
prost, 177
diferencijal, 154
forme, 189
na mnogostrukosti, 200
spo axi, 189
diferencijalna forma, 187
taqna, 192
zatvorena, 192
dijadski razlomci, 41
dijametar, 18
dimenzija
mnogostrukosti, 196
povrxi, 178
divergencija vektorskog po a, 186
duina krive, 52
335
ekstremne vrednosti, 165

uslovne, 184
epsilon{mrea, 76
familija
vektora, linearno nezavisna, 127
vektora, potpuna, 127
filter, 13
Frexeov, 14
generisan bazom, 20
okolina, 18
probuxenih okolina, 19, 26
forma
zapremine ili orijentacije, 246
Formula
Jakobijeva, 153
formula
di Brunova, 98
Gausa{Ostrogradskog, 245
Gausova, 277
Grinova, 242, 245
Kartanova, 206
Lajbnicova za , 297, 325
Leandrova, 280
Stirlingova, 287
Tejlorova, 164
Valisova, 318
Freneov koordinatni sistem, 53
funkcija
analitiqka, 96
Beta, 281
cela, 96
Gama, 275
harmonijska, 162, 261
holomorfna, 146
integrabilna, 21
Lagraneva, 185
ograniqene varijacije, 46
poluneprekidna, 35
primitivna, 55
Rimanova zeta, , 102, 285
funkcionalna nezavisnost, 176
Gama funkcija, 275
336
gradijent, 155
grupa
arhimedska, 41
dualna, 306
fundamentalna, 255
glavna linearna, 42
homoloxka, 209
homotopska, 255
kohomoloxka, 193, 202
kompletna, 41
Lijeva, 199
normirana Abelova, 40
ortogonalna, 119
topoloxka, 42
totalno ureena, 41
unitarna, 119
Hesijan, 163
hiperpovrx, 178
holomorfno preslikavae, 146
homeomorfizam, 25
homologija, 209
homotopija, 207
imerzija, 199
integral
Danijelov, 90
Darbuov, 221
diferencijalne forme, 241
Dirihleov, 274
Furijeov, 135, 291, 306
Koxijev, 115
krivolinijski
druge vrste, 241
prve vrste, 247
Laplasov, 290
Lebegov, 83
neodreeni, 56
nesvojstveni, 230
Ojlerov, 284
po skupu, 227
povrxinski
druge vrste, 244
prve vrste, 247
Puasonov, 237, 274, 280, 283, 309
Laplasov dokaz, 283
Rabeov, 284
Radonov, 125
razlom eni, 290
Rimanov, 21, 220
vektorskog po a, 241, 244
izometrija, 16
izvod, 140
inverznog preslikavaa, 143
kompleksni, 146
kovarijantni, 206
Lijev, 207
INDEKS
linearnog preslikavaa, neprekidnog,
144
parcijalni, 51, 147
razlom eni, 290
sloene funkcije, 142
u pravcu, 51, 147
unutraxi, 194
vektorskog po a, 205
vixeg reda, 159
Jakobijan, 142
jednaqina
diferencijalna
Beselova, 298
homogena, 158
koja razdvaja promen ive, 192
linearna, 82
parcijalna, 309
Koxi{Rimanova, 163
Laplasova, 162, 262, 294
Ojler{Lagraneva, 166
provoea toplote, 294, 310, 312
Puasonova, 263
talasna, 294, 309, 311
jednakost
paralelograma, 121
Parsevalova, 131
jezgro
{tipa, 292
Dirihleovo, 314
Fejerovo, 320
karakter na grupi, 306
karta, 196
Kavalijerijev princip, 230
Klajnova flaxa, 33
kodimenzija, 178, 197
kompaktifikacija, 81
jednom taqkom, 81
kompletirae, 36
komponenta povezanosti, 39
komponente povezanosti
putne, 39
komutator, 202
koneksija, 206
konstanta
Lipxicova, 24
kontrakcija, 24, 194
konvergencija
ravnomerna, 16
uniformna, 16
konvolucija
funkcija, 292, 307
nizova, 65
koordinate
cilindriqne, 173
lokalne, 173, 178, 196
polarne, 173
INDEKS
sferne, 173
uopxtene, 173
kriterijum
Vajerxtrasov, 271
kriva
glatka, 51, 139
neparametrizovana, 51, 139
parametrizovana, 51, 139
regularna, 51, 168
krivina
krive, 52
polupreqnik, 52
povrxi
Gausova, 248
glavna, 248
kvadratna forma
druga, 248
prva, 217, 248
Laplasijan, 162, 261
lema
Dirihleova, 318
Lebegova, 78
Poenkareova, 209
Rimanova, 313
Urisonova, 27
lep ee topoloxkih prostora, 33
limes
beskonaqni, 19
desni i levi, 26
gori, 21
netangentni, 104
po taqkama, 265
preslikavaa, 19
ravnomerni, 265
u beskonaqnosti, 19
uniformni, 265
Lopitalova pravila, 56
lopta
otvorena, 15
zatvorena, 15
matrica
Gramova, 122
Jakobijeva, 142
Mebijusova traka, 33
mera, 91, 245
Harova, 306
Lebegova, 91, 223
ordanova, 226
metod najmaih kvadrata, 129
metriqki prostori
topoloxki ekvivalentni, 30
metrika, 14
p{adska, 17
diskretna, 15
Rimanova, 213
uniformna, 16
metrike
topoloxki ekvivalentne, 30
mnogostrukost
glatka, 196
Grasmanova, 45
klase C k , 196
sa granicom, 250
topoloxka, 33
multiindeks, 164
natkrivae
univerzalno, 208
nejednakost
Beselova, 122
izoperimetrijska, 243, 322
Koxi{Xvarcova, 119
Poenkareova, 324
Steklova, 331
ultrametriqka, 17
Virtingerova, 331
neprekidnost
ravnomerna, 23
ravnostepena, 91
niz
Koxijev, 22
ograniqene varijacije, 46
uniformno ograniqen, 69
norma, 44
linearnog operatora, 47
operatorska, 47
ravnomerna, 46
uniformna, 46
nosaq funkcije, 73
Ojlerova karakteristika, 205
Ojlerova konstanta, 278
okolina, 18, 26
otvorena, 18, 26
probuxena, 18
opxti qlan reda, 57
orijentacija, 193, 213, 246
granice, 251
oscilacija, 18
otvoreno pokrivae skupa, 77
parametar
prirodni, 52
parametar podele, 21
parametrizacija
lokalna, 178, 196
povrxi, 178
prirodna, 52
parcijalna suma reda, 57
podela
intervala, 21
kvadra, 219
sa uoqenim taqkama, 21, 219
podmnogostrukost, 178, 197
polinom
337
338
Bernxtajnov, 113
Bernulijev, 325
Leandrov, 331
Tejlorov, 164
po e
arhimedsko, 43
nearhimedsko, 43
normirano, 43
ureeno, 43
vektorsko, 186
potencijalno, 187
solenoidno, 187
poluneprekidnost, 35
potencijal, 187
vektorski, 187
potprostor
metriqki, 15
topoloxki, 25
povrx
d{dimenziona, 178
glatka, 178
klase C k , 178
regularna, 244
pozitivni i negativni deo x+ , x , 41
preslikavae
n puta diferencijabilno, 159
diferencijabilno, 140, 141
kompleksno, 146
realno, 146
glatko
holomorfno, 146
homogeno, 157
klase C 1 , 150
klase C n , 159
klase C , 159
Lipxicovo, 23
neprekidno, 25
neprekidno diferencijabilno, 150
ograniqeno, 15
pozitivno homogeno, 157
princip maksimuma, 103
proizvod
beskonaqni, 57
metriqkih prostora, 15
mnogostrukosti, 196
normiranih prostora, 45
Ojlerov za funkciju, 288
skalarni, 118
spo axi , 188
topoloxkih prostora, 32
projektivizacija, 45
projektivna ravan, 33
prostor
{kompaktan, 34
afini, 141
Banahov, 44
INDEKS
Hausdorfov, 31
Hilbertov, 126
kompaktan metriqki, 72
kompaktan topoloxki, 78
kompletan, 22
kontraktibilan, 208
kotangentni, 200
lokalno kompaktan, 123
lokalno povezan, 39
metriqki, 13
diskretan, 15
nepovezan, 36
normalan, 31
normirani, 44
parakompaktan, 211
podela, 21, 219
povezan, 36
lokalno, 39
prosto, 39
putno, 39
predhilbertov, 118
projektivni, 33, 45
pseudometriqki, 14
refleksivan, 137
regularan, 35
separabilan, 79
tangentni, 179, 181, 198
topoloxki, 25
topoloxki vektorski, 45
ultrametriqki, 17
unitarni, 118
prsten
polinoma, 66
pseudometrika, 14
raslojee
kotangentno, 201
tangentno, 201
ravan
oskulatorna, 53
razlagae jedinice, 117, 212
red
apsolutno konvergentan, 60
binomni, 98
Dirihleov, 102, 288, 298
dvostruki, 64
Furijeov, 131
geometrijski, 60
harmonijski, 58
uopxteni, 59
Loranov, 9
normalno konvergentan, 69
stepeni, 70
Tejlorov, 97
u normiranoj Abelovoj grupi, 57
regularna vrednost, 198
reparametrizacija krive, 51
rotor vektorskog po a, 186
INDEKS
rub skupa, 26
sfera
u metriqkom prostoru, 15
sigma proces, 158
simpleks, 210
singularna vrednost, 198
skup
gust, 26, 41
mere nula, 90, 223
mer iv, 91
po ordanu, 226
nigde gust, 28
ograniqen, 15
otvoren, 18
prekompaktan, 76
prve i druge kategorije, 29
relativno kompaktan, 77
rezidualan, 29
savrxen, 28
totalno ograniqen, 76
zatvoren, 26
smena promen ive
u integralu, 235
u limesu, 20
stav
Abel{Dirihleov, 69, 271
Vajerxtrasov o uniformnoj
konvergenciji reda, 69
svojstvo
Kantorovo, 27
taqka
fiksna, 24
izolovana, 26
nagomilavaa, 19
nagomilavaa skupa, 26
nepokretna, 24
regularna, 168
singularna, 156, 168, 198
unutraxa, 26
tangenta, 139, 156
tangentni prostor, 179, 181, 198
tangentni vektor, 51
teorema
Abelova, 104
Arcela{Askolijeva, 91
Banahova o fiksnoj taqki, 24
Berova o kategorijama, 29
Brauerova, 256
de Ramova, 255
Dinijeva, 89
Fubinijeva, 228
Gausa{Ostrogradskog, 245
Grinova, 242, 245
Helderova, 41
jedinstvenosti, 103
Kantorova, 78
Korovkinova, 115
Lebegova o integrabilnosti, 224

Liuvilova, 133
o divergenciji, 245
o implicitnoj funkciji, 169
o inverznoj funkciji, 172
o meuvrednosti, 38
o rangu, 174
o sredoj vrednosti, 53
za integrale, 227
Ojlerova, 157
Peanova, 93
Pikarova, 81
Pitagorina, 122
Rimanova za redove, 62
Risova, 135, 136
Sardova, 224
Stoksova, 252
Ston{Vajerxtrasova, 110, 111
Tauberova, 106
Vajerxtrasova, 95, 112
Vejlova, 112
Vitnijeva, 216
topologija, 25
diskretna, 27
koliqniqka, 33
relativna, 25
Zariskog, 31
topoloxka grupa, 42
topoloxki vektorski prostor, 45
torzija
krive, 53
transformacija
Furijeova, 134, 291, 306
inverzna, 308
Laplasova, 290
ulagae, 199
univerzalno natkrivae, 208
unutraxost skupa, 26
uslov
Dinijev, 315
Dirihle{ordanov, 319
Dirihleov, 319
Koxijev, 22
za ravnomerni limes, 266
Lipxicov, 23
uzimalica, 252
varijacija
funkcije, 46
niza, 46
totalna, 46
vektor
binormale, 53
nabla , 185
normale na krivu, 53
tangentni, 51
vektori
ortogonalni, 121
339
340
ortonormirani, 121
vektorski prostor
normirani, 44
vektorsko po e, 186
potencijalno, 187
solenoidno, 187
vixelinearna preslikavaa, 49
zatvoree, 26
INDEKS

Analiza 2

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Analiza 2

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

MATEMATIQKA ANALIZA 2

Ideje su kao ribe.

Predgovor, iliti upozoree qitaocu

Req je o originalnom filmu iz 1975, a ne o egovom osiromaxenom i promaxenom

Motivisani Pitagorinom teoremom, u p{dimenzionom euklidskom prostoru

( > 0) ( > 0)(x A) dA (x, a) < dY (f (x), f (a)) < ,

gde su d , d euklidske metrike na A i Y . Funkcija je neprekidna ako je

(a A) ( > 0) ( > 0)(x A) dA (x, a) < dY (f (x), f (a)) < .

Pri tome, razliqitim taqkama domena mogu da odgovaraju razliqite konstante

kaemo da je funkcija f ravnomerno neprekidna.

( > 0) (n0 N) n n0 d(xn , x ) < .

poznate teoreme iz Analize 1 u opxtijim strukturama), ali i neke sasvim

Pojam diferencijabilnosti funkcija vixe promen ivih podrazumeva nexto

O tome e biti reqi u Glavi 2. U oj izlaemo diferencijalni raqun u

neprekidna funkcija. Iz Kantorove teoreme sledi da je ona i ravnomerno

neprekidna funkcija. Specijalno, ta funkcija je i integrabilna, pa ima

Ovaj izraz naziva se ponov enim integralom. Ako promenimo redosled, pa

U Glavi 3, emo videti da oba postupka daju isti rezultat. To je sadraj

opxtijoj situaciji. Sem toga, posmatraemo uopxtea sledee konstrukcije:

neprekidno vektorsko po e, i neka je kriva zadata parametrizacijom

r(t) = (x1 (t), . . . , xk (t))

gde je mnoee na desnoj strani skalarni

Ovaj objekat se naziva krivolinijskim integralom vektorskog po a F du

f 0 (t) dt = f (b) f (a),

tj, da integral diferencijala df zavisi samo od vrednosti funkcije na rubu

za neku funkciju k promen ivih f . Videemo da je veza izmeu ruba skupa

fn (x) := f (n, x).

Videemo, na primer, da za X = [a, b], Y = R nije uvek

lim fn (x) dx.

niz kompleksnih funkcija, moemo da govorimo o redu

Najjednostavniji primer je stepeni red

Ovako definisana funkcija h naziva se analitiqkom funkcijom, a red na

Specijalno, za z = e dobijamo redove oblika

koje, imajui u vidu Ojlerov identitet e

Ovi redovi su poznati kao trigonometrijski redovi, ih emo razmatrati

koji nazivamo Furijeovim integralom funkcije f . Ove pojmove susreemo na

Kao xto je mogue i gledati Rolerbol iz 2002. umesto onog iz 1975.

Neke topoloxke i algebarske strukture u

( > 0)( > 0)|x x0 | < |f (x) f (x0 )| < .

Broj A je limes funkcije f kad x a ako

( > 0)( > 0)0 < |x a| < |f (x) A| < .

Na primer, funkcija (sgnx) nije neprekidna u 0 i lim (sgnx) = 1.

Specijalno, = je relacija ekvivalencije na B .

1P(S) oznaqava partitivni skup (tj. skup svih podskupova) skupa S.

1. NEKE TOPOLOXKE I ALGEBARSKE STRUKTURE U ANALIZI

Preslikavae d naziva se metrikom ili rastojaem. Ako se (M2)

{s S | d(f (s), ) < } F.

Zadatak: Dokazati da je limes jedinstven (dakle dobro definisan).

(7) Primer: Frexeov filter na N je skup

an a ( > 0) (n0 N) (n n0 d(an , a ) < ).

2Ovde koristimo istu oznaku za taqku M i konstantnu funkciju S M koja ima

1. NEKE TOPOLOXKE I ALGEBARSKE STRUKTURE U ANALIZI

(9) Taqka a M je taqka nagomilavaa niza a u M ako postoji podniz

Otvorena lopta sa centrom a i polupreqnikom u metriqkom prostoru (M, d) je skup

Sfera sa centrom a i polupreqnikom u metriqkom prostoru (M, d)

Primer: U metriqkom prostoru M = R sa metrikom d(x, y) = |y x|

1. NEKE TOPOLOXKE I ALGEBARSKE STRUKTURE U ANALIZI

i : M M projekcije. Ovo su neki od naqina da se na M

d (x, y) = max dMj (j x, j y).

d (f, g) = sup d(f (t), g(t))

definisana tzv. uniformna metrika na B (T ). Za niz funkcija

dY (fn (t0 ), f (t0 )) sup dY (fn (t), f (t)).

Ako je (M, d) metriqki prostor i f : A M 1-1 preslikavae,

Predgovor, iliti upozoree qitaocu

Req je o originalnom filmu iz 1975, a ne o egovom osiromaxenom i promaxenom

kaemo da je funkcija f ravnomerno neprekidna.

O tome e biti reqi u Glavi 2. U oj izlaemo diferencijalni raqun u

U Glavi 3, emo videti da oba postupka daju isti rezultat. To je sadraj

opxtijoj situaciji. Sem toga, posmatraemo uopxtea sledee konstrukcije:

gde je mnoee na desnoj strani skalarni

Ovaj objekat se naziva krivolinijskim integralom vektorskog po a F du

za neku funkciju k promen ivih f . Videemo da je veza izmeu ruba skupa

Videemo, na primer, da za X = [a, b], Y = R nije uvek

niz kompleksnih funkcija, moemo da govorimo o redu

koje, imajui u vidu Ojlerov identitet e

Ovi redovi su poznati kao trigonometrijski redovi, ih emo razmatrati

koji nazivamo Furijeovim integralom funkcije f . Ove pojmove susreemo na

Kao xto je mogue i gledati Rolerbol iz 2002. umesto onog iz 1975.

Preslikavae d naziva se metrikom ili rastojaem. Ako se (M2)

(9) Taqka a M je taqka nagomilavaa niza a u M ako postoji podniz

Ako je (M, d) metriqki prostor i f : A M 1-1 preslikavae,

Da li moe da vai stroga nejednakost?

egov konaqan podskup. Dokazati da je skup U \ {x , . . . , x } otvoren.

(25) Limes po filteru okolina zavisi samo od ponaxaa funkcije u nekoj

filter na S; za ovaj filter kaemo da je generisan bazom B, a za bazu

je baza Frexeovog filtera na N. Definicija limesa se moe dati

Ovo tvree je skoro tautologija.

primenom tvrea ovog zadatka i Teoreme o tri limesa dokazati da

(28) Neka je F filter na S i f : S R. Gori limes funkcije f po

Skup svih podela intervala I sa uoqenim taqkama oznaqiemo sa P .

Neka je data funkcija f : [a, b] C. Pomou e definixemo funkciju

riqki prostor. Dokazati da je preslikavae f : M N neprekidno

Dokazati da preslikavae f ima limes u taqki b M ako i samo ako

Broj Lip(f ) naziva se Lipxicovom konstantom preslikavaa f . Za-

Uputstvo: Neka je p M proizvo na fiksirana taqka. Koristei

neprekidno i ograniqeno. Dokazati zatim, koristei nejednakost