Naslov originala

ARISTOTEL

POLITIKA
Tree izdanje

PREDGOVOR

Dr MILO N. URIC
PREVELA SA STAROGRKOG

Dr LJILJANA STANOJEVIC-CREPAJAC
REDAKTOR

Dr FRANJA BARISIC
NAPOMENE 1 OBJANJENJA NAPISAO

LJUBOMIR CREPAJAC

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD

BEOGRAD, 1975.

"

ARISTOTELOVO UENJE DRAVI I NJENOM ETIKOM

ZADATKU
1. ARISTOTELOV EMPIRIZAM U PROUAVANJU DRAVA

Koliko je Aristotel bio rezultat Platonove filosofske aktivnosti

toliko je on svojim zdravim, empirijskim i za konkretan ivot vezanim
realizmom bio suprotnost i dopuna Platonovu, za nebo vezanom,
idealizmu. On nije postao reformator i nikad nije hteo da to bude kao
Platon; on nije eleo da svet popravlja, ali je eleo da sazna sve to moe
da bude predmet znanja, od najapstraktnije logike do najivljega
komeanja i najarenije vreve ivotinjskog i biljnog sveta. Mada je i
njemu potrebna Metafizika da bi objasnio Fiziku i stvorio osnovu za
svoju Etiku i Politiku, on je ve iz prirodnjako-medicinske atmosfere
svoga oca doneo u Akademiju suptilnu posmatraku obdarenost, koju je
naroito pokazao u svom Prouavanju ivotinja, na primer, u izvanredno
plastinom i vernom opisu kameleona (563 a 15), morskog raka (526 a
11) i drugim opisima, koji izazivaju mesti-mice pravo divljenje. U vezi s
tom obdarenou, on je doneo i drukiji smisao za prouavanje ljudskoga
roda u njegovu ma-krokozmikom proirenju, tj. u dravnoj zajednici.
Bez duboke melanholije, iz koje je roen onostrani svet platonskih
nepro-menljivih i venih ideja, on je ve iz bioloke atmosfere u roditeljskoj kui poneo otro realistiko oko i drukiju metodu za
prouavanje sveta postojanja i, uopte, sklonost prema sveem vazduhu
rastenja, cvetanja i sazrevanja. S takvim osobinama ulazio je i u
prouavanje drave i u posmatranje i ocenjivanje politike stvarnosti
svoga vremena.
Realniji naunik nego Platon, Aristotel je svoju teoriju drave
osnovao na najobimnijem objektivnom i sistematskom prouavanju
istorijski datih dravnih oblika, obraenih u monumentalnom zborniku
Politije (Dravni ustavi), koji je imao sto pedeset i osam razliitih
helenskih i nehelenskih politi ja. Najrazgovetniji pojam sutini toga
zbornika daje nam ve pomenuti Aristotelov spis Ustav atinski, koji ima
dva dela: isto-rijski, u kome je izloena istorija atinskog ustava od
najstarijih vremena do pieva vremena (gl. 141), i sistematski, u

kome je prikazano ureenje atinske drave kakvo je bilo u pievo vreme

(gl. 4269). S postepenim prikupljanjem gradiva za taj zbornik,
Aristotel je naporedo pisao svoju Politiku. I kao to je krupno gradivo,
prikupljeno u Prouavanju ivotinja, upotrebio da razvije i utvrdi sistem
ivotinja, tako se gradivom. Politija posluio kao osnovom za svoju
teoriju drave. Takvim postupkom dravni ustav postavljen je u sredite
naunog prouavanja. Tako je nauno raspravljanje organizaciji vlasti i
ustavnim pitanjima kao veoma vanim iniocima istorijskoga dogaanja
uskoro postalo opte dobro intelektualnog sveta, pa i samih dravnika
praktiara. To nam najbolje pokazuje VI knjiga Polibijeve Istorije, gde je
pisac analizu rimskog ustava dao sasvim na Aristotelov nain i osetio
mo i snagu Rima, onako isto kao i Aristotel veliinu i snagu
Makedonije.
1

M. Pohlenz, Slaatsgedanke und Staatslehre der Griechen, Leipzig, 1923,

128 ss.

Koliko je pisanje Politike proizlazilo iz mnogostrukosti Aristotelova

genija i njegove univerzalne obrazovanosti, jer je on u pravom smislu bio
polihistor i tvorac itavih nauka, toliko je ono proizlazilo i iz potreba
njegova vremena. Platonov i Aristotelov ivot pada u vreme najivlje
politike literature,1 jer je tada helenska gradska drava bila u krizi, i
najradiniji filosofi, besednici, dravnici, meu njima ak i jedan
Spartanac, Tibron (Arist. Polit. 1333 b 18), i vojnici uzimaju re i daju
predloge za popravku nezdravih i nepovoljnih politikih prilika,
izazvanih razobruenim svojinskim apetitima, tekom ekonomskom
nejednakou i unutranjim razdorom, koji je mogao dobiti najstraniji
vid, kakav je, npr., bio onaj u Argu god. 370, kad je pobesnela svetina
pobila vie od hiljadu i dve stotine graana (Isocr. Phil. 52. Diod. XV 58,
3). U horu tih politikih glasova nalazi se i Politika, jedno od
najznamenitijih i najtrajnijih dela politike literature uopte. Ma koliko
Aristotel svojim mislima, pie Englez Grant, zaostajao za potrebama
naega vremena, uvek e prouavanje njegove Politike biti od vrednosti
za onoga ko misli da jedared uzme uee u politikom ivotu svoje
zemlje.

Kao teoretiar drave, Aristotel naputa platonsku apsolutnu

politiku normu, tj. ideju spekulativno-konstruktivnog izgraivanja
drave i ulazi u analizu realno-konkretnoga sveta drava, da bi takvim
iskustvenim putem svojoj teoriji drave dao pozitivnu osnovu, tj.
osnovao je i utvrdio na injenicama iskustva.
Takvim metodikim principom ve mu je prethodio njegov uitelj,
koji je u svojim Zakonima napustio metodu smelih dedukcija kakvom se
sluio u Dravi i pokuao da logiko-kon-struktivnu strogost pomiri s
veoma smotrenom empirijom. Platon otvoreno izjavljuje da njegovi
Zakoni predstavljaju naputanje plana kakav je razvijen u Dravi, jer oni
hoe da ostvare dravu kakva je moguna u realnim prilikama
helenskoga ivota. Plan Drave mogli bi oivotvoriti samo bogovi ili
boji sinovi (Legg. 739 D); to su filosofi-kraljevi. Prilaenje metodi
kakva je primenjena u Zakonima nije duboka, tragina katastrofa ni
dubok unutranji pad, ni slabost, kako je to shvatio Vladimir S.
Solovjev u svom spisu ivotna drama Platonova, nego hrabro odricanje
koje modifikuje ili sasvim preinauje san mladosti da bi ga moglo
ovaplotiti na zemljitu stvarnoga ivota.
Ugledajui se na svoga uitelja, Aristotel metodu njegovih Zakona
produuje u svojim teorijsko-politikim spisima. svom metodikom
principu on se sam, na zavretku Nikomahove etike, gde Politiku
nadovezuje na Etiku, izraava ovako:
Kako su nai prethodnici teoriju zakonodavstva ostavili neispitanu,
preporuljivo je da je mi sami dalje ispitamo, kao i teoriju drave uopte,
kako bismo na taj nain filosofiju ljudskih stvari priveli kraju. Pre svega, mi
emo pokuati utvrditi to su naem predmetu pravilno rekli stariji, pa emo
zatim, na osnovu naeg zbornika politija ( ),
ispitati ta drave uopte i pojedine dravne oblike posebice odrava, a ta ih
rui, kao i uzroke iz kojih se jedne drave nahode u dobru, a druge u ravu
stanju. Jer, ako tako postupimo, moda emo lake moi uvideti i koja je
drava najbolja, i kakav poredak svakoj treba, i kojim zakonima i
ustanovama treba da se slui. (Eth. Nic. 1181 b 13 ss.)

Ono to je originalno u Aristotela i karakteristino za njega kao

teoretiara drave, sastoji se u tome to je on svoje nor-mativno-politiko
miljenje, koje je stekao za svoga boravka u Akademiji, udruio s
obilnom iskustvenom osnovom, sa svojom monom sposobnou da

savlada obilan materijal konkretno--politike stvarnosti kakav se nalazio

u mnogobrojnim politija-ma njegova zbornika, i da na genijalan nain
izgradi svoju metodu pomirivanja norme i stvarnog sveta. Ne treba
naroito napominjati da Aristotel i kao socijalan etiar ostaje pravi Helen
po svome shvatanju drave i prave sredine.
2. COVEK JE OD PRIRODE POLITIKO BICE

Drutveni nagon koji se izraava u prijateljstvu jo se potpunije i u

veoj meri ispoljava u dravi, i tek u njoj dolazi do svojega ostvarenja.
To nas vodi do odnosa Politike prema Etici i Etike prema Politici.
Aristotel obe discipline obuhvata zajednikim imenom Politike u irem
smislu, i ve to pokazuje da je njemu kao Helenu Politika vanija od
Etike. Jer, ako je ono (tj. ljudsko dobro), dodue, isto i za oveka
pojedinca i za dravu, ipak se kao vea i savrenija stvar pojavljuje
zasnivanje i odravanje dobra drave; ako je dobro dostojno da ga voli i
ovek pojedinac, jo je lake i boanstvenije ako to ini koji narod ili
drava. To je, eto, predmet ove discipline (tj. Etike), koja je jedan deo
Politike (Eth. Nic. 1094 711). Sto je, dakle, Etika pojedincu, to je
Politika udruenju pojedinaca.
Razvijanje cele i pune ljudske prirode, ispunjavanje moralnog
zadatka i postizanje potpunog ivota i blaenstva, mogue je tek u
zajednici ( ) , kojoj je osnovni oblik porodica a
najpotpuniji drava. Jer, o v e k j e o d p r i r o d e p o l i t i k o
b i e ( ) tj. bie koje ono za to je
odreeno moe vriti samo u dravi, a ne ma u kojoj zajednici (Polit.
1253 a lss; upor. i Eth. Nic. 1097 b 11, 1169 b 18). Ko ne moe iveti u
zajednici, ili je ak i ne treba, jer je sam sebi dovoljan, taj nije lan
drave i prema tome je zver ili bog (1253 a 2729). U emu se
sastoji ta definicija? Ona se, kae K. Marks, sastoji, u stvari, u tome da
je svaki ovek po prirodi graanin. Ona je za klasini stari vek isto toliko
karakteristina koliko je za Amerikanca karakteristina Franklinova
definicija da je ovek po prirodi izraiva alata (Kapital, Beograd 1947,
str. 259, nap. 13). To znai: dok dananja nauka oveka i njegovu prirodu
eli da objasni njegovim radom i poloajem u drutvu, Aristotel kao

teoretiar robovlasnike drave oveka i njegov politiki smisao

objanjava njegovom prirodom.
Najraniji ovekov politiki smisao ogleda se u stvaranju porodice, u
kojoj je isprva sve bilo zajedniko, i koja prethodi stvaranju drave.
Prvobitno postoje mukarac i ena, koji se radi lakega odranja
udruuju i radi potomaka brakom osnivaju porodicu, koja ini osnovu
drave. Da im zajednica bude vrsta, potrebno je da jedno od njih
upravlja i nareuje, i to ono koje se razumom moe starati za porodicu, a
drugo da slua. Ve iz porodice i domainstva razvija se etvorostruk
odnos: gospodara prema robu, mua prema eni, oca prema deci i,
naposletku, posednika prema posedu, i privreivanju (, ,
1256 b 8 ss). Sastavljanjem i udruivanjem vie
p o r o d i c a () obrazuje se s e o s k a t i n a (), a od
mnogih optina postaje grad (), pojam grada za Aristotela kao
Helena poklapa se s pojmom drave.
Posmatrana, dakle, analitiko-genetiki, drava ide posle jedinke,
porodice i seoske optine. Meutim, socijalni nagon usaen je, po
Aristotelu, u ljudskoj prirodi tako duboko da je drava po prirodi, tj. po
cilju, prvobitnija nego porodica i jedinka: Drava je, dakle, od prirode
prvobitnija nego li porodica i jedinka, jer celina nunim nainom ide pre
njenih delova (1253 a 18). Ukoliko se, naime, etiki cilj sastoji u
duevnoj delatnosti prema vrlini, a sutina drave u tome da tu delatnost omoguuje i unapreuje, utoliko pojedincu imanentni etiki cilj ve
pretpostavlja postojanje drave. Cilj drave je odravanje, obezbeivanje
i unapreivanje ne samo fizikoga postojanja nego i moralnoga ivota
njenih graana. Kao svako ljudsko drutvo, i drava tei za odreenim
dobrom, samo to je kod nje re najdragocenijem i najirem dobru
(1252 a 17). Ovo dobro unosi Aristotel u svoju definiciju drave:
Drava je ono savreno ljudsko drutvo koje je postiglo cilj pune autarkije (=samodovoljnosti) i koje, dodue, postaje iz ivotnih potreba, ali
postoji da omoguuje najbolji ivot (1252 b 2730; vid. i 1280 b 33
ss). Otuda je najvii zadatak drave moralno vaspitanje graana. Jer gde
ovek inae moe nalaziti i traiti ivot u vrlini nego li u dravi?

3. ZABLUDA ROPSTVU I NJEN ODJEK U SHVATANJU PRIRODE

I MATERIJE

Postojanje porodice Aristotel ne moe zamisliti bez odnosa

gospodara i roba, koji je on takoe posmatrao kao prirodan odnos. Staru
helensku predrasudu ropstvu kao prirodnoj i nunoj pojavi sa svima
njenim strogim posledicama, tj. da je ustanova ropstva nuna i da je
pravo da Heleni vladaju nad varvarima, Aristotel opravdava time to
postoji jedan deo ljudstva koji je, toboe, po svojim prirodnim
osobinama nii, i zato se on mora pokoravati onom delu koji je priroda
obdarila umom, jer jedna su bia po prirodi odreena da zapovedaju, a
druga da se pokoravaju; kao to dua gospodari nad telom, i kao ovek
nad ivotinjom, tako i slobodan ovek ima vlast nad robom, jer rob stoji
na stepenu tela ili ivotinje. Ljudi su po prirodi ili slobodni ili robovi.
Gospodar je vlasnik roba koji njemu sasvim pripada, jer onaj koji po
prirodi pripada drugome a ne samom sebi jeste rob; on je svojina onoga
kome pripada, a svojina je sredstvo za upotrebu, i zato gospodar ima
pravo da se slui robom kao sredstvom za upotrebu. Jer priroda je
udesila da se i tela slobodnih ljudi razlikuju od tela robova; ovi posled-nji
su snaniji i zato podesniji za vrenje potrebnih telesnih poslova a
slobodni ljudi su vitki i nepodesni za vrenje takvih radova, a sposobni
za politiki ivot u ralu i miru (1254 b 29). Rob je iv deo imanja
(1253 b 32), on je ivo orue, kao to je orue neiv rob i ve po
prirodi ini sastavni deo najprostijeg ekonomskog ureenja porodice;
siromanu oveku mesto robova slue domae ivotinje. Robovi su nuni
radi odranja porodice i zato da bi graani bili osloboeni od vrenja
tekih telesnih radova i time dobili slobodnog vremena da se pripremaju za valjano vrenje dravnih poslova i da svoj ivot udeavaju po
etikim zakonima. Meutim, ima robova ne po prirodi nego samo po
zakonu; to su ratni zarobljenici. Ali to ropstvo opravdava se utoliko
ukoliko se onaj koji je odneo pobedu odlikovao i kao borac, tako da se
ini da ni mo nije bez vrline (1255 a 15) opravdanje na osnovu
uspeha.

Aristotelova zabluda prirodnosti ropstva utoliko je udnovati ja

to su ve neki sofisti osuivali ustanovu ropstva, npr. Hipija,
Alkidamant, Antifont, zatim tragediografi, kao Euripid i drugi.
* Gregor Vlastos, Die
Rundschau, Mai 1941.

Sklaverei im

Denken

Platos,

Philosophische

U zabludi ropstvu, a ne u fizikalnim prouavanjima, lei poreklo

Aristotelova shvatanja materije. Kao za Platona, i za Aristotela je odnos
izmeu gospodara i roba postao osnovna shema njegova miljenja u
svima oblastima2. Gospodarenje i sluenje pripadaju kae Aristotel
ne samo nunim nego i korisnim stvarima, i odmah od svog
postanka neke stvari se toliko razlikuju da se ini da su jedne odreene
da gospodare, a druge da sluaju. Osim toga, ima raznovrsnih gospodara
i slugu, i uvek je bolje biti gospodar nad boljim slugama, bolje je, npr.,
biti gospodar nad ovekom nego nad ivotinjom . . . Suprotnost onoga
to gospodari i onoga to slui svugde se pojavljuje gde se neto sastoji
iz vie delova i ini neku celinu, bili delovi kontinuirani ili diskretni
(1254 a 21ss).
Covek mora dobro paziti da ga ne zbuni naopaka logika ovog
izvoenja. Nije lako zamisliti da je Aristotel gospodara i roba doista
posmatrao kao neku celinu. Ali njegov raun je uvek Dogrean kad se
trudi da ropstvo opravda. Meutim, ovde nije glavna stvar njegov
pokuaj opravdanja ropstva nego odra-aj toga pokuaja u nauci. Budui
da on odnos gospodara nre-ma robu nosmatra kao osnovnu shemu koja
se pojavljuje u celokuonoj prirodi, prirodno je to on u materiji vidi neto
neodreeno, tromo i bezlino, a u prirodi ili u svetskom umu ono to
materiju primorava da slui kao materijal kome se daje izvestan oblik.
Osobine to ih Aristotel pripisuje materiji udnovate su samo dotle dok
se ne shvati da su mu pri tome pripisivanju lebdele pred oima iste
osobine koie. po njeaovu shva-tanju, obeleavaiu roba. Shvatanje prirode
kao svrhovite sile koja podreenoj materiji namee svoju volju osniva se
na predstavi gospodara koji upravlja svojim robovima.
Na stvaranje pojma stvarnosti esto je u helenskih filosofa uticala
politika stvarnost. U vezi s tim. znaajno je to Morison (J. S. Morrison)
primeuie u svom radu Protagora i niaaov poloaj u javnom ivotu
Atine: samo je politiki aspekat klju za razumevanje svih helenskih

10

apstraktnijih obrazovanja ideja fClass. Quart., XXXV p. 1). U takav

nain shvatanja ide i Aristotelov pojam materije kao principa nereda i
bezakonitosti. Ali takvo gledanje na prirodu nema veze s naukom, i zato
Epikur, odbacujui Platonovu teoloku astronomiju, primeuje da je
naopak posao filosofiju prirode meati sa zakonodavstvom3.
4. EKONOMSKA TEORIJA
Vid. C. Goettling, De servitute apud Arist., Jenae 1821; S. L. Stein-hein, Die
Sklaverei bei Arst., Hamburg 1853; W. Uhde, De servitute apud Arst., Berlin
1856 Diss.; H. Wallon, Histoire de l'esclavage dans Vantiquite, IIII, 1879*; R.
Schlalfer, Greek theories oj slavery from Homer to Ari-stoteles, Haw. Stud. in
Class. Philol. 47, 1936, 184 ss; J. Vogt, Sklaverei und Humanitat im klass.
Griechentum, Akademie d. Wiss. und Literatur in Mainz, Geistes- und Sozialwiss.
Kl. Jahrgang 1953, Nr. 4.
a

U vezi sa svojom teorijom ropstva, Aristotel izlae svoje shvatanje

ekonomskog ivota.
Kao svako organsko bie, i ovek sebe i svoju vrstu odrava
podmirivanjem svojih prirodnih potreba, i zato mu slue ekonomska ili
privredna dobra. Kao Platon, i Aristotel u preko-mernom sticanju tih
dobara nalazi veliku opasnost za vrlinu i srean ivot, kao i u
prekomernom siromatvu. Tenja za imovinom i za sticanjem
ekonomskih dobara kao osnovnih materijalnih inilaca etikog,
politikog i optekulturnog ivota opravdana je za Aristotela dotle i
utoliko dokle i ukoliko ono slui pozitivno etikom ivotu i napretku.
Time to slui odranju kako pojedinane organske jedinke tako i
socijalnog organizma i podmirivanju njihovih ivotnih i kulturnih
potreba, ekonomska dobra imaju etiku vrednost.
Pribavljanje materijalnih sredstava privrednih dobara vri se
prirodnim i neprirodnim nainom. Priroda je sva iva bia snabdela
dobrima kojima ona zadovoljavaju svoje potrebe, i ta dobra predstavljaju
pravo bogatstvo. Prirodan nain pribavljanja privrednih dobara sastoji se,
dakle, u svemu onom radu kojim se pribavlja ono to je radi odravanja
ivota potrebno ili korisno za domae i politiko drutvo (1256 b 27 ss).
U taj rad ide gajenje stoke, lov, obraivanje zemlje itd.

11

Osim ovog prirodnog naina sticanja dobara, ima i drugi,

neprirodan ili vetaki, onaj koji se prvenstveno i s pravom naziva
hrematistika (=nain pribavljanja bogatstava), a razlikuje se od prvog po
tome to je prvi istovetan s prirodnim postupcima, a ovaj je plod iskustva
i umenosti (1256 b 40 ss).
Svako dobro moe da slui dvama ciljevima: Svaka svojina ima
dve upotrebe; obe su vezane za nju, ali ne na isti nain, jer je jedna
upotreba svojstvena predmetu, a druga nije. Jedna obua, na primer, slui
za obuvanje, ali moe sluiti i za raz-menu. U oba sluaja vri se
upotreba obue. Jer ko je onome kome je ona potrebna dade za novac ili
za materijalno sredstvo slui se obuom kao obuom, ali ne vri od nje
pravu upotrebu, jer ona nije napravljena radi razmene. Isto tako stvar
stoji i sa drugim predmetima. Razmenjivanje obuhvata sve predmete, jer
je najpre postalo iz prirodne pojave, a to je obilje jednih proizvoda
potrebnih za ivot, a oskudica u drugima (1257 a 6 ss). Razmena je,
dakle, uslovljena injenicom da ljudi jednih stvari imaju u izobilju, a
druge im nedostaju.
Sa sve veim diferenciranjem drutvenog organizma, s razvijanjem
razlinih i mnogobrojnih potreba, s osnivanjem naseobina i s otvaranjem
novih trita, s neprestanom i ponovnom podelom vrsta rada i
proizvodnje, i sistem razmene postaje sve sloeniji. Ta sloenost izazvala
je potrebu posredovanja novca. U toj fazi razmene razvio se drugi oblik
hrematistike, tj. ista i prava trgovina, najpre u prostom, a zatim u sve
sloenijem obliku ukoliko je iskustvo pokazivalo s kime i kako treba
vriti razmenu radi postizanja to vee dobiti. Poto je novac kao
zajedniko merilo vrednosti postao svrha trgovanja, razvija se vetako
privreivanje, kome nije svrha zadovoljavanje naj-neposrednijih
prirodnih potreba, nego to vee sticanje novca; kad sticanje novca,
dakle, postaje svrha samom sebi, nastaje nezasitna udnja za
obogaivanjem. Zato hrematistika stie sistematiniji oblik u onom delu
ekonomske nauke koji se, pre svega, odnosi na novac i kojem je
specijalan zadatak da proui sredstva za pribavljanje bogatstva.
Deava se da se bogatstvo ne poklapa uvek s koliinom novca:
Ponekad se ini da je novac samo prazna stvar i da ima samo zakonsko
Razlikujui prirodno bogatstvo, koje je samo deo domae privrede,
od hrematistike tj. trgovine kojom se ekonomska dobra ne stvaraju nego
se prenose iz jedne ruke u drugu, Aristotel se zadrava na pojmu granica

12

bogatstva. Dok svrha domae privrede ide do izvesne granice, tj. ono tei
da zadovolji potrebe porodice, hrematistika nema granica, jer se njen cilj
sastoji u tome da novac uvea do beskonanosti. Prva je nuna i opravdana, a druga se zasniva na razmeni, i Aristotel je s pravom osuuje, jer
nije prirodna, nego je neprirodna, posledica uzajamnog iskoriavanja,
kao to s pravom osuuje i zelenatvo, jer se novac ne bi smeo
upotrebljavati ni za to drugo nego samo za razmenu: Sasvim je, dakle,
opravdana mrnja na davanje novca na kamatu, jer time sam novac
postaje produktivan i skree od svoje svrhe, koja se sastoji u tome da
olaka razmenu, a kamata mu namenjuje da se sam sobom umnoava.
Zato je kod nas i dobio ime izdanak (), jer je dete slino svojim
roditeljima, a kamata kao novac proizlazi od novca. Zato je ovaj nain
privreivanja od svih najprotivprirodniji (1258 b 1 ss). Zelenatvo se
osuuje i u Etici Nikoviahovoj: Drugi opet preteruju kad uzimaju i
grabe odakle mogu i to god mogu, kao oni koji se bave nedostojnim
zanatima, sopstvenici bludili-ta i svi njima slini, i zelenai koji daju
male svote na velike kamate. Jer svi oni uzimaju novac odakle ne bi
trebalo i vie nego to im treba (1221 b 31 ss).
Aristotel je prvi analisao oblike vrednosti, i zato ga K. Marks i
naziva velikim istraivaem:
Na prvom mjestu Aristotel jasno izlae da je novani oblik robe samo
razvijeniji vid prostog oblika vrijednosti, tj. izraavanja vrijednosti neke robe
ma kojom drugom robom, jer kae:
5 postelja = 1 kua ( ^ ne
razlikuje se od
5 postelja = toliko i toliko novca ( . . .
1).
Dakle, on uvia da odnos vrijednosti koji se otkriva ovim izrazom
vrijednosti, sa svoje strane uslovljava da kua i postelja budu uzete kao
kvalitativno jednake i da se ove ulno razline stvari bez takve jednakosti
svoje sutine ne bi mogle dovesti u meusoban odnos kao samjerljive veliine.
Bez jednakosti ne moe biti razmjene, veli on, >a jednakosti nema bez
samjerljivosti (' ). Ali ovde Aristotel zapinje i
die ruke od dalje analize oblika vrijednosti. Ali je zbilja nemogue da ovako
raznorodne stvari budu samjerljive, tj. kvalitativno jednake.

Marks objanjava zbog ega je Aristotel digao ruke od daljeg

13

prouavanja oblika vrednosti:

Genije Aristotelov pokazuje svoj sjaj ba u tome to je otkrio odnos jednakosti u
izrazu robnih vrijednosti. Samo ga je istorijski okvir drutva u kome je ivio sprijeio
da iznae u emu se taj odnos jednakosti zbilja sastoji.Drugim recima, drutvo

koje se osnivalo na nejednakosti ljudi nije moglo Aristotelu dati uslove

da otkrije tajnu vrednosti, a ta se tajna sastoji u tome to su u obliku
robnih vrijednosti svi radovi izraeni kao jednak ljudski rad, pa time i
kao radovi jednake vrijednosti.
4
6
s

K. Marks, Kapital I, Kultura, str. 2526.

Ako ekonomske partije u Politici i nije zavrio, ipak je Aristotel

najvanije probleme koji se odnose na ekonomsku aktivnost video u svoj
njihovoj sloenosti. Nije mogao doneti njihovo potpuno reenje, jer je
iveo u vremenu kad ekvivalentni ljudski rad jo nije bio istorijska
injenica. Trajna njegova zasluga sastoji se u tome to je analisao naine
ekonomskog pribavljanja i otkrio ulogu novca kao obinog prometnog
sredstva i kao novanog kapitala.
5. ODSTUPANJE OD PLATONA

Ne uzimajui u raun jae naglaavanje principa blaenstva,

Aristotel se slae s Platonom u etiko-teleolokom shva-tanju drave.
Zatim, kao Platon, i on osuuje pohlepnost za dobitkom, koja prevazilazi
zadovoljavanje prirodnim razlozima opravdanih potreba, odbacuje
nagomilavanje kapitala, kao i novane i trgovake poslove, jer oni
razvijaju egoistian i zele-naki duh i omoguuju samo protivprirodan
ivot uivanja. Osim toga, i po Aristotelu graanin ne pripada samom
sebi nego dravi, koja je organizam u velikom.
S druge strane, ima u Politici partija u kojima Aristotel u
provoenju politikih principa mnogo odstupa od Platona, jer u njega i u
teoriji drave ne vai transcendentna teleologija, kao u Platona, nego
imanentna. Platon, na primer, trai da meu graanima vlada
jedinstvenost miljenja, uvstvovanja i hotenja. Aristotel smatra da se
takva jedinstvenost ne moe ostvariti i da za njom ne treba ni teiti, jer su

14

potrebe, prava i poslovi graana i suvie razlini. Takva jedinstvenost pre

bi se pretvorila u monotoniju nego li u simfoniju.
8
6
Paul Guiraud, La proprite fonciere dans Vancienne Grece, Pari 1893,
278279; A. Souchon, Les thuories economiques 'dans la Grece uniique, Pari
1898; M. Defoumv, Aristote. Thiorie conomique et politique sociate, Ann. de
l'Institut. Sup. de Philos. Louvain 1914 (3), 134; G. GJotz, Le travail dans la
Grece ancienne, hlstoire aconomique de la Grece, etc, Pari 1920; H.
Brauweiler, Die Wirtschaftslehre des Aristoteles, Arch. f. Rechts- und
Sozialphilosophie, aug. 1938; A. Andreades, La pre-mte>e apparition de la science
des finances, chapitre de l'Economique d'Aristote, Econ. polit, contemp. III
(1930), 19; D. Willers, Die Okonomie des Aristoteles, Diss. Breslau 1931; E. Lama,
pensiero economico di Aristotele, Roma, Ausonia 1933.

Po Platonu, sutina drave sastoji se u jedinstvu, u to jaoj

centralizaciji, u kojoj pojedinac treba sasvim da se izgubi, a drava da
upravlja celim ivotom svojih dravljana. Po Aristotelu, meutim,
zadatak drave ne ostvaruje se potpunim podvrgavanjem jedinke
objektivnim moima, tj. apsolutnom autoritetu drave i njenim vlastitim
ciljevima, nego uspostavljanjem izvesne samostalnosti kojom e svaka
jedinka svoje uroene individualne sposobnosti i snage moi razvijati i
upotrebljavati na dobro zajednice.
Da bi dravna zajednica bila vra, Platon uvodi komunizam imovine, ena i dece. Aristotel te komunizme podvrgava
kritici kojom u isti mah organski izgrauje svoju dravu i
daje pozitivnu odbranu porodice i privatne svojine. On pojedincu ne ostavlja apsolutnu slobodu, ali ga i ne apsorbuje sasvim kao Platon, jer nije u interesu drave da pojedinac nema
nikakve samostalnosti i da je sve zajedniko. Dve su stvari
koje ljudima zadaju najveu brigu i najvee interesovanje izazivaju: ono to je njihovo i to vole, a to dvoje ne moe se nai
u graana onakve (tj. Platonove) drave. Po prirodi, ljudi se
najvie staraju za svojinu, a ravnoduni su prema zajednikoj
imovini ili mare za nju bar onoliko koliko kome pripada; zajednitvo imovine bilo bi izvor beskrajnim prepirkama. Zajednitvo treba da ide do izvesne granice i u izvesnom smislu, ali
nije dobra drava koja ga ostvaruje do krajnosti. Zajedniki
poslovi ne stvaraju jedinstvo, nego izazivaju razdore. Pravi
izvor drutvenog zla nije privatna svojina, nego ljudsko neva-

15

ljalstvo, jer iskustvo pokazuje da se mnogo vie svaaju oni

koji imaju neto zajedniko i koriste se njim nego li imaoci
privatne svojine (1263 b 23 ss). Naposletku, Aristotel se izjanjava: Sadanje ureenje (tj. ono koje se osniva na privatnoj
svojini), ako se obiajima i zakonskim nareenjima popravi, bie
znatno bolje, jer e imati dobro i s jedne i s druge strane, mislim
od zajednikog posedovanja dobara i od privatne svojine. U
izvesnom smislu, naime, dobra treba da budu zajednika, ali
po optem pravilu privatna svojina. Jer ako se svako stara za
svoje, otpae uzajamna optuivanja, te e svako i vie napredovati, jer dela za svoju vlastitu korist. A zbog vrline s upotrebom privatne svojine deavae se prema poslovici: Prijateljima je sve zajedniko (1263 a 21 ss).
.
to se, pak, tie zajednitva ena i doce, ono bi omelo razvitak
prirodne ljubavi izmeu pojedinaca i narataja od iste krvi, pa bi tako
prestala dravljana, koja je najjaa veza drave. Ako prestane
svojina i brak, prestae i vrline: dareljivost, gostoljublje i stidljivost.
Aristotel smatra za utopiju sve to je Platon konstruisao da bi omeo
dinamizam privredne politike. On je odbacio ne samo potpuno
potinjavanje pojedinaca dravi i komunizam ena i dobara u Platonovoj
Dravi, nego i podelu zemljita na jednaka i neotuiva okuja, za koja
Platon u Zakonima trai da se ne mogu ni poveavati ni smanjivati. Jer
ako bi trebalo da broj okuja ostane uvek stalan, drava bi morala nai i
sredstva da stanovnitvo nikad ne naraste preko jednom utvrene granice. Ali na koji je nain to mogue, to Platon nije pokazao. Jer
neprestano iseljavati viak stanovnitva, koje ne moe dobiti nepokretnu
sopstvenost, nego mu se mora dati naknada iz pokretnoga kapitala, to
nije tako prosto reenje, kao to je Platon mislio. Meutim, i Aristotel
priznaje dravi pravo da podesnim zakonskim merama sprei suvie
veliku i opasnu nejednakost u rasporedu dobara, jer prekomeran apetit za
bogatstvom i teka sirotinja predstavljaju najveu opasnost ne samo za
drutveni mir nego i za telesno i moralno zdravlje graana.
6. DRAVNI OBLICI

16

Poto je odbacio Platonov komunizam i pretresao razline dravne

oblike, Aristotel pristupa svom uenju dravi. Najpre objanjava
graanina kao oveka koji ima pravo uestvovanja ili u savetodavnoj ili
u sudiskoj vlasti, a dravu kao skup svih takvih graana, koji je dovoljan
za samostalan ivot, pa zatim prelazi na raspravljanje dravnim
oblicima.
Dravni oblik () moe biti trovrstan: vlast i dravnu upravu
ima ili jedan graanin, ili nekolicina, ili mnoina; svaka ta vrsta ima dve
podvrste: jednu v a l j a n u (), tj. takav oblik u kojem je cilj opte
dobro ( ) a drugu l o u () tj. takav oblik
u kome je cilj k o r i s t s a m o o n i h k o j i d r e v l a s t (
). U razlikovanju dobre i loe vladavine Aristotel se u osnovi
slae s Platonom, koji u Dravniku (302 D) za dobre drave uzima one u
kojima se vlada (=po zakonima), a za loe u kojima se vlada
(=mimo zakon), ali je Aristotelovo razlikovanje bolje zato
to rasvetljuje motiv zakonitosti ili nezakonitosti vladanja: motiv
zakonitosti je opta, a motiv nezakonitosti individualna korist.
' Vid. . Rassow, Die Repubtifc des Platon und der beste Staat des Arist.,
Weimar 1866 .; G. Goldmann, Die Arist. in Plat. Politiam iudicio, Berlin 1868
Diss.; A Ehrlich, De iudicio ab Arist. de rep. Plat. facto, Halle 1868 Diss.; Wl.
Karasiewicz, Die Kritik der Plat. Politik bei Arist., Neisse 1886 Pr; E. Bornemann,
Arist. Urteil iiber Plat. politische Theorie, Philol. 79 (1903), pg. 70, 113158,
234357; A. Deschamps, Aristote dans sa r.ritique de l'idee communiste
platonicienne, Rev. hist. econ. 21 (1933), 512.

Prema izloenom Aristotel razlikuje est glavnih oblika dravnog

ureenja.
Dobri oblici jesu: 1) k r a l j e v s t v o (), vladavina
jednoga koji je u svemu najizvrsniji, i koji po zakonima vlada samo za
opte dobro; 2) a r i s t o k r a t i j a (), vladavina onih koji
se najvie odlikuju intelektualnim i etikim vrlinama; 3) r e p u b l i k a
( u uem smislu rei), narodna vladavina sa to veom pravnom
jednakou svih dravljana. Svakome od ta tri oblika Aristotel
pripisuje samo relativnu, nikako apsolutnu vrednost. Ovu poslednju oni
bi imali kad bi svaki od njih bio potpuno izraen i ostvarivao idealno
drutveno stanje. Da Aristotel tako ne misli, vidi se ve otuda to on

17

konstruie najbolju dravu. Koji e od ta tri oblika u pojedinom

sluaju biti najpodesniji, to svagda smatra Stagiranin zavisi od
naroitih realnih prilika. Apsolutna monarhija, na primer, gde je kralj
jedini nosilac vrhovne vlasti, a sve ostale vlasti njemu odgovorne,
opravdana je samo onde gde kralj, resp. dinastija, intelektualno i moralno
prevazilazi sve ostale graane.
Loi oblici, tj. izopaenja pomenutih, jesu: 4) t i r a n i d a
(), izmetnue kraljevstva, bezakona samovoljna vlast jednoga; 5)
oligarhija
() izroenje aristokratije, vladavina
najbogatijih, i 6) d e m o k r a t i j a () pod kojom Aristotel
razumeva vladavinu irokih narodnih masa, izvrg-nue republike.
Tiranida je monarhija radi koristi samodrca, oligarhija radi koristi
imunih, a demokrati ja radi koristi siromanih, ali dobru cele zajednice
ne slui ni jedna (1279 a 28 ss). Osim merila dobra, ima jo i drugih.
Kao Platon u Drauniku 291 E, i Aristotel istie merilo imovine, npr., u
oligarhiji dre vlast imuni, u demokratiji siromani (1279 b 17 ss);
zatim, merilo slobode, koju imaju svi graani u suprotnosti prema robovima, i merilo sposobnosti (1294 a 9 ss).
Sloboda, imovina i sposobnost jesu jedine odlike koje daju pravo na
uee u dravnoj upravi, ali izmeu ta tri prava ili izmeu dva od njih
moe se izvriti kompromis, i tako nastaju meoviti dravni oblici. Ako
je, npr., izvren kompromis izmeu slobode, imovine i sposobnosti, ili
samo izmeu slobode i sposobnosti; ako se, dakle, pomeaju
demokratija, oligarhija i aristokratija (u smislu vladavine najsposobnijih)
ili demokratija i aristokratija, onda nastaje a r i s t o k r a t i j a (u
obinom smislu rei); ako je, pak, izvren kompromis izmeu slobode i
imovine, ako se, dakle, pomeaju demokratija i oligarhija, onda nastaje
ureenje koje se obeleava zajednikim imenom svih

18

dravnih oblika, tj. 1 i t i j a (1293 b 14 ss, 33 s; 1307 a 8 ss). Finom

analizom Aristotel ispituje sutinu razliitih dravnih oblika, njihove
uslove, njihov postanak i njihovo propadanje, njihovo prelaenje iz jednog
oblika u drugi, i podvrgava ih kritici.
U Retorici dravni oblici svode se na ova etiri: Imaju etiri vrste
dravnih oblika: demokratija, oligarhija, aristokra-tija, monarhija, i najviu
vlast i sudstvo vri u tim dravama uvek ili jedan odreen deo ili celina.
D e m o k r a t i j a je dravni oblik u kome se dravne slube dele
kockom, o l i g a r h i j a u kojoj se dravne slube dele prema porezima, a
r i-s t o k r a t i j a u kojoj vladaju oni koji se odlikuju najviom
obrazovanou a pod obrazovanou razumem obrazovanost prema
zakonu, jer u aristokratiji vladaju oni koji su se uvek drali zakonskih
odredaba. Za ove se nuno ini da su najbolji, pa je po njima vladavina i
dobila ovo ime. M o n a r h i j a je, kao to ime kae, dravni oblik u kojem
jedan stoji iznad sviju; ako se to deava prema zakonu, onda je to
kraljevstvo; ako li je vlast neograniena, onda je to tiranida. Razume se,
treba znati u emu se sastoji svrha svakog pojedinog dravnog oblika, jer se
ovi odabiraju prema posebnoj svrsi. Svrha je demokratiji sloboda, oligarhiji
bogatstvo, aristokratiji obrazovanje i odravanje zakonitosti, a tiranidi lina
bezbednost (1360 b 1418).
Vrednost razlinih dravnih oblika ocenjuje se prema: 1) apsolutno
najboljem ili idealnom merilu, 2) relativno najboljem, 3) s obzirom na ve
dane politike prilike najboljem i 4) proseno najboljem.
A p s o l u t n o n a j b o l j a v l a d a v i n a ( ) mogua
je samo onda gde osnivau drave stoje na raspolaganju najbolji delovi
zemljita, ljudski materijal i materijalna pomona sredstva u neogranienoj
meri. Takvo ureenje pokuao je Aristotel da deduktivno konstruie u VII i
VIII knjizi svoje Politike.
R e l a t i v n o n a j b o l j i o b l i k v l a d a v i n e (
) postoji onde gde je broj graana koji ga usvajaju i
ele da on i dalje traje vei nego broj onih koji ga ne ele.
Najbolji oblik vladavine s obzirom na dane
p o l i t i k e o d n o s e ( -' ) jeste onaj koji
obeava trajanje. Oblici vladavine obino propadaju zbog preterivanja u
naelu na kojem se osnivaju. Oligarhija, na primer, propada zbog
preterivanja u preimustvu imunih, time to politiku vlast ograniava na
suvie malen krug bogatih i potiskuje ekonomski slabe. Ali, ako ona tome
preterivanju staje na put uzimajui specifina ureenja drugih oblika i takvim ublaavanjem obezbeuje svoje postojanje, onda ona predstavlja
najbolje ureenje dane vladavine.
P r o s e n o n a j b o l j i o b l i k vladavine jeste onaj koji je
najpodesniji za sve drave ( ).

19

7. UENJE REVOLUCIJAMA

U V knjizi Politike Aristotel izlae svoje uenje uzrocima

propadanja i odravanja dravnih oblika. Ono ima dva dela: u prvom je re
uzrocima revolucija, a u drugom vetini kojom se drava od njih moe
sauvati. to Aristotel prouava uzroke ustanaka koji su teili smenjivanju
dravnih oblika, to se moe objasniti time to je u prolosti traio mere za
savlaivanje buna koje su dizale pritenjavane klase, naroito robovi i
siromani slobodni graani, koji su svojim ustancima ugroavali poredak
robovlasnikog drutva.
Ispitujui uzroke revolucija, Aristotel najpre, u optem delu, izlae
zakone menjanja, koji u jednakoj meri vae za sve dravne oblike, a zatim,
u posebnom delu, prikazuje patologiju svakog pojedinog dravnog oblika.
U optem delu, Stagiranin razlikuje motive i predmete revolucije i
povode za nju. Motiv koji pokree revolucionare da obore stari i zasnuju
nov poredak jeste velika razlika u podeli dobara, poloaja i prava. Predmet
svake revolucije ini tenja revolucionara da dou do imovine i poloaja ili
da se oslobode od pritiska i beaa. Povod za revoluciju esto je strah od
kazne za uinjenu nepravdu ili strah od nepravde koja preti, i taj strah goni
revolucionare da obore postojei poredak. Revolucionarnu strast obino
raspiruju nasilje, drskost, pohlepa na tue dobro i slabost vlastodrake
klase.
Demokratije obino propadaju krivicom demagoga, kad ovi, da se
dopadnu narodu, otimaju imovinu imunih i dele je irokoj narodnoj masi;
time izazivaju otpor imunih i njihovu revoluciju, i na taj nain demokratije
prelaze u oligarhiju ili u tiranidu. Zbog astoljubivosti oligarha, koji tee ili
ka uoj oligarhiji u okviru oligarhije ili idu za tim da se doepaju tiranide,
oligarhije prelaze u demokratiju ili u tiranidu. Politije i demokratije manje
su izloene revolucijama; one obino propadaju kad se ogree svoje
vlastito naelo: meavinu oligarhijskih i demokratskih ustanova. Uopte
svaki dravni oblik, budui da ovde i onde jaa stranka ume da proiri sferu
svoje moi, prelazi u drugi kome je sklon, dakle politija u demokra-tiju i
aristokratija u oligarhiju. Ili se okree u suprotnost, dakle aristokratija u
demokratiju jer siromani narod koji stenje pod pritiskom nepravde
prisvaja dravu sebi i politije u oligarhije. Jer traje samo ona drava u
kojoj vlada jednakost po zasluzi i svako dobiva svoje (1307 a 2027).
Svoje teorijsko pretresanje Aristotel je isprepleo finim zapaanjima i
primeri-ma iz istorije.
Kad se poznaju uzroci iz kojih dravni oblici propadaju, lako se mogu
nai mere kojima se oni mogu ouvati. I u de-mokratiji, i u oligarhiji, i u
monarhiji i u svakom drugom dravnom obliku treba kao opte pravilo da
slui ovo: nijednom graaninu ne srne se doputati da svoju politiku mo
razvije preko potrebne mere, nego treba pokuavati da mu se radije
dodeljuju mala i dugotrajna nego li velika i kratkotrajna poasna mesta, jer

20

to kvari oveka i ne moe svako da podnese sreu (1308 b 1015). Da se

ukloni razlika izmeu siromanih i bogatih treba pokuati ili da se
siromani sliju s bogatima ili da se ojaa srednja klasa, jer ovo e nemirima
koji proizlaze iz nejednakosti uiniti kraj (1308 b 2831). Ali ono to je
najvanije za odravanje dravnog oblika . . . jeste vaspitanje u skladu s
ustavom. Jer i najbolji zakoni, doneseni jednoglasnom odlukom svih
graana, nita nc koriste dokle god se pojedinci ne naviknu na ustav i ne
budu vaspitani u njegovu duhu, i to demokratski ako su zakoni
demokratski, i oligarhijski ako su zakoni oligarhijski (1310 a 1218).
8. ARISTOTELOVA NAJBOLJA DRAVA

Po apsolutnom merilu, od svih oblika najveu vrednost ima

kraljevstvo; ono najvie lii na boansku vladavinu svemirom i zato je
najbolje. Najbolji njegov oblik bilo bi apsolutno kraljevstvo (
); ali Aristotel tom obliku odaje samo idealno priznanje; on ga
zamilja teorijski i hipotetiki, tj. ukoliko bi se mogao nai vladalac koji bi
svojom sposobnou nad-maao sve ostale. On bi bio kao bog meu
ljudima, i njemu ne bi trebalo nikakva zakona, jer je on sam zakon (1284 a
10 ss). Kao to je kraljevstvo najbolje tako je njeno izmetnue, tira-nida, od
svih oblika dravnih ureenja najgori.
Gotovo jednaku vrednost kao kraljevstvo ima aristokratija, vladavina
najboljih i najsposobnijih. To proizlazi iz Aristotelovih uenja i principa.
Aristokratija je oblik i Aristotelove n a j b o l j e d r a v e (
) koja stoji u sredini izmeu Platonova komunizma i principa
laissez-faire krajnjeg individualizma. U toj dravi svi bi graani dolazili
redom u svojim docnijim godinama na elo drave, jer bi svi bili sposobni i
imali sasvim jednaka politika prava. A sredstvo da se doe do takvih
graana bilo bi racionalno vaspitanje svih graana za etiko-politika
naela uzorne drave.
Za odravanje i napredovanje takve drave, potrebno je da budu
ispunjeni svi prirodni uslovi, a to je pre svega zemljite koje veliinom,
poloajem, klimatskim prilikama i plod-nou odgovara zakonodavcevim
eljama, tako da stanovnitvo moe iveti normalnim, ni ubogim ni
raskonim, nainom ivota. Ta drava treba da bude s r e d n j e
v e l i i n e : ona ne sme biti ni prenaseljena ni premalena, nego tolika da
moe biti , tj. sama sebi dovoljna i za odbranu i za ivot, a ne sme
biti ni prevelika, jer bi u tome sluaju teko bilo odravati u njoj red, nego
treba da bude lako pregledna (). Ona ne sme teiti samo za
spoljanjim proirenjem svoje moi, nego kao glavni svoj zadatak treba da
smatra u n u t r a n j e u s a v r a v a n j e .
Kako se ceo ivot deli na rad i dokolicu, na rat i mir, tako se jedan
njen rad tie onoga to je nuno i korisno, a drugi onog to je lepo. Priroda

21

ljudska ne tei samo za tim da svrhovito posluje i radi nego i za tim da

dokolicu lepo provodi, tj. u razvijanju duhovnih sposobnosti i u negovanju
nauka i umetnosti. U tome pravcu drave e voditi brigu da svi graani u
jednakoj meri budu telesno, etiki i intelektualno vas-pitani.
Vaspitanje graana predstavlja najkrupniji zadatak to ga drava
uopte moe da ima i najvanije sredstvo za odranje celog dravnog
poretka (1310 a 1214). Vaspitanjem graani stiu ne samo politiku
sposobnost za uestvovanje u dravnoj upravi nego i spremnost da se
pokoravaju vlastima. Ovo posled-nje ine u svojoj mladosti, a ono prvo u
poodmaklim godinama. Ali ni upravljanje ni sluanje nije cilj vaspitanja.
Njegov krajnji cilj je najbolji ivot. Ceo socijalno-ekonomski pravni poredak na kome se osniva najbolja drava bezuslovno zahteva onakav oblik
vaspitanja kakav odgovara naroitom duhu njena ustava. Vaspitanjem
stvoreno naelo jednakosti treba da se strogo provodi, tako da nijednu
politiku slubu ne moe trajno vriti jedan te isti graanin, nego as ovaj
as onaj. Iz mno-

22

gih razloga nuno je da svi graani na smenu u jednakoj meri vladaju i da

se pokoravaju (1261 b 4 ss, 1332 b 25 ss).
Krajnji cilj vaspitanja i obrazovanja sastoji se u tome da se
onemogue tiranska silovita surovost, aristokratsko slavoljublje,
plutokratska zloupotreba vlasti i demokratska razobru-^enost, i da se svi
graani moralno oblagorode i u svoj ivot unesu radost i vedrinu.
Vaspitanjem i obrazovanjem svako treba da se osposobi ne samo da radi
ono to je nuno i korisno nego i da saznaje i ceni ono to je lepo.7
8
Razume se, da bi se moglo iveti takvim ivotom, potrebno je da se
graani ne bave obraivanjem zemlje, trgovinom ili zanatom. Te poslove
vrili bi samo meteci i robovi.
Najbolja drava treba da bude organizovana i vojniki, ali ne radi
ratovanja nego radi odravanja mira. Treba, dodue, biti spreman i na
ratovanje, ali vie treba mirovati i biti dokolan, treba raditi to je nuno i
korisno, ali jo vie ono to je lepo. 2ivot kako pojedinaca tako i celine
moe imati samo jedan cilj, i to vai za najboljega oveka, to mora vaiti i
za najbolju dravu. Oevidno je, dakle, da oboje moraju imati vrline koje
su potrebne za dokolicu. Jer ova je cilj rada, kao to je mir. . . cilj rata
(Polit. 1334 a l i ss). Zato se i vrlina ne sme negovati kao to se to deava
u dravi Lakedemonjana. Oni, dodue, ne posmatraju najvia dobra
drukije nego ostali svet, ali gree u tome to misle da se ona stiu samo
jednom jedinom vrlinom, tj. ratnikom hrabrou (1334 a 40 ss).
Najbolja drava ne sme da neguje i razvija ratoljubive sklonosti, 9 jer
ako ona tei za podjarmljivanjem drugih drava, time ona svakome svom
dravljaninu daje i podsticaj i pravo da i on pokua sebi podvri svoje
sugraane. Ali, ako i ne doe do toga, osvajaka drava moe se odrati
samo dotle dok ima snage za ratovanje, a im je potroi, onda, kao i
neupotreblja-vano elezo, izgubi svoju otrinu, pa se izmetne u ivot uivanja, jer se njeni graani nisu navikli da neguju dokolicu, i da ovu
upotrebljavaju razumno i umno.
8

J. Polach, Die Erziehungsideale bei Plato und Aristoteles, Briinn 1914.

R. Meister, Arist. als ethischer Beurteiler des Kriegs, Neue Jahrbb. 36
(1915), 481494.

Poslednji cilj dravnog ivota jeste stvaranje i unapreivanje kulture,

ali ne jednostrano moralne nego i estetske. U radu na ostvarivanju
dravnog cilja svagde se uzimaju u raun i realne prilike: za razvijanje
kulture potrebno je ekonomski razvijeno stanje.Aristotelovu najbolju
dravu mogu ostvariti samo onakvi ljudi u kojih ima i razuma i ratnike
hrabrosti, a takvi su ljudi iz najvrsnijih helenskih plemena. Narodi

23

hladnog evropskog severa jesu, dodue hrabri, ali je u njih malo duha i
umetnikih sklonosti, i zato su oni, istina, slobodni, ali nisu sasvim vrsni za
stvaranje drave i za vladanje nad svojim susedima. Azijski narodi, pak,
imaju, dodue, duha i obdareni su umetniki, ali nemaju hrabrosti, i zato se
neprestano nalaze u ropskom poloaju. Ali helensko pleme, time to dri
sredinu ne samo po geografskom poloaju izmeu Evropljana i Azijaca
nego i sredinu u sposobnostima, jeste i hrabro i razumno: zato je
neprestano i slobodno te ima najbolje ustavne odredbe, a da je ujedinjeno u
jednu dravu, moglo bi vladati nad svima narodima (1327 b 19 ss).
9. POLITIJA ILI REPUBLIKA

Kako bi se najbolja drava mogla ostvariti samo pod naroitim

uslovima, to je Aristotelu, kao realistikom teoretiaru drave, ipak
znatnije pitanje relativno najboljeg i proseno najboljeg dravnog ureenja,
tj. onakvo kakvo se najprikladnije i najlake moe izvriti u realnim
prilikama.
Po tome praktikom merilu, Aristotel nalazi da takvo ureenje
predstavlja r e p u b l i k a koja ini sredinu izmeu oligarhije i
demokratije, i u kojoj srednji stale ( ) ima dominantan poloaj.
Kao takva, ona ini merilo ocenjivanja za sve ostale oblike, i ukoliko se ovi
njoj pribliuju utoliko su bolji, a ukoliko se udaljuju utoliko su loiji.
Aristotel takvu obliku daje prosto ime 1 i t i j a, a to je onaj oblik
vladavine koji mi danas nazivamo demokratskom republikom ili, prosto,
republikom.
10
10
J. Kinkel, Die sozialokonomischen Grundlagen der Staats- und
Wirtschaftslehren von Arist., Leipzig 1911; M. Defourny, Aristote, Thaorie
iconomique et po!itique sociale, Ann. de l'lnstit. d. philos., Louvain III, 1914.

Kao to je svugde sredina najbolja, te je i vrlina srednjo-mernost, tako

je i srednja imovina najbolja, pa je stoga ono dravno ureenje najbolje u
kojem i brojem i vlau pretee srednji stale. Da srednji elemenat
predstavlja snagu kojom se drava u najveoj meri odrava, pokazuje i
injenica da su najbolji zakonodavci, Likurg, Haronda, Solon i mnogi
drugi, proizili iz srednjeg stalea. Dok se monarhija, najbolji od svih
oblika vladavine, lako izmee u tiranidu, u najgori oblik (cor-ruptio optimi
pessima), a aristokratija u oligarhiju, dotle je republika kao ,
najstabilniji oblik vladavine, jer je najpravednija, i jer je srednji stale
dovoljno brojan i dovoljno imuan da dravu zatiti i od nasilja bogataa i
od prevrtljivosti iroke narodne mase (1295 b 3 ss, 1296 a 7). Zato ona za
dravnika ima velik praktiki znaaj.
Po tome to je Aristotel sa filosofskom jasnoom princip mere i
sredine uzeo za osnovno naelo svojih i etikih i politikih shvatanja, on je

24

postao helenski etiar i teoretiar drave par excellence,n jer je tenja za

merom specifino helenska tenja.
Politiju kao srednji politiki sistem uveo je u Atini Solon (1274 a 1 ss,
Ustav atinski 9), i u vreme peloponeskog rata i reakcije protiv radikalne
demokratije, ona je pod imenom ustava otaca imala mnogo pristalica u
atinskom obrazovanom srednjem staleu.
Dodajemo, naposletku, da, kao za sve ostale oblike, i za politiju vai
pravilo da onaj deo graanstva koji eli da se postojei dravni oblik
ouva, mora biti jai od onoga dela koji to ne eli (1296 b 1516).'-'
11
Th. Ziegler, Die Ethifc der Griechen und Romer, Bonn 1881, 134. Vid. i M. N.
uri, Mera kao glavni princip helenskog ivota i stvarala tva, iva antika VIII 2
(1958), str. 218221, i Aristotelovo etiko uenje eto, Glas SAN, CLXXXIV (1940),
str. 9093.
" L i t e r a t u r a : W. Oncken, Die Staatslehre des Arist., 2 Bde., Leipzig
1870/1875 Pr.; P. Janet, iiistotre de la science politigue, Pari, 1887, I, 165 ss; "VV.
Lutoslawski, Erhaltung und Untergang der staatsver-fassungen nach Plato,
Arist. und Machiavelli, Breslau 1888; E. Barker, The Political Thought oj Plato
and Aristoile, London 1906; . . Arnim, Die polit. Theorien des Altertums, Wien
1910, 77143; A. Abbamondi, La politica in Arist. e Machiavelli, Rossano 1911; N.
Costanzi, L'indiinuo e lo stato, estratti della Politica di Arist., Bari 1924 (s
uvodom); M. De-fournv, Aristote, L'evolution sociale, Ann. de l'Inst. Sup. de Phil.,
Louvain 1924 (5), 529696; R. v. Pohlmann, Geschichte der sozialen Frage und des
Sozialismus in der antiken Welt, zvveiter Band, Munchen 19253, 245268; . A.
Klein, Grundziige der aristot. Staatslehre, Berlin 1926; B. Guebbels, Die Lehre des
Arist. von dvn arbeitertden Klassen, Bonn 1927; V. Batzel Die Staatsphilosopie
des Arist. und seine staatspo-litische Erziehungslehre, Pharus 24 (1933), 273
282; B. Mc Keon, Aristotle's Conception oj Moral and Political Philosophy, Ethics
LI (1941), 253290; W. Siegfried, Untersuchungen zur Staatslehre des Aristoteles,
Ziirich 1942; C. . , - u npaee, .
, .-. 1947; . Wheeler, Aristotle's Analysis oj the Nature oj Political
Struggle, Amer. Journ. of Philol., 72 (1951), 145161; . A. Sinclair, A History oj
Greek Political Thought, London 1951, 209237.
10. KRITIKI OSVRT

Kao svaki duhovno-stvaralaki razvitak, i nauno-stvara-laki

razvitak pojavljuje se, i strukturno i funkcionalno, samo kao socijalnopsihiki, ali i genetiki odraaj, kao funkcionalno--genetiko nadgrae na
osnovu drutveno-privrednog sklopa. Kao to svaki stepen razvitka
proizvodnih snaga nuno povlai za sobom odreen sklop drutva u
drutvenom procesu proizvodnje, tako je stepen razvitka pomenutih snaga i
u starom helenskom drutvu izazvao robovlasniki sklop drutva kao
poseban stepen u istorijskom razvitku oveanstva, i na njemu se
neizbeno razvila i helenska filosofija i nauka kao deo opteg helenskog
ideolokog nadgraa.
U periodu robovlasnikog drutvenog poretka razvijala se i helenska

25

nauno-politika knjievnost. U nju idu i Aristotelovi politiki spisi, i oni

ne samo to imaju krupan teorijski znaaj nego slue i kao bogato vrelo za
izuavanje istorijskih oblika helenske robovlasnike gradske drave. Svoje
uenje dravi Aristotel je izneo kao ideolog i apologet robovlasnikog
drutva; njegovo teorijsko-politiko shvatanje odreuje dru-tvenoprivredna podloga, kao i ostali politiki i ideoloki inioci u helenskoj
robovlasnikoj dravi, i ona, in ultima analvsi, svojom uzajamnom
aktivnou uslovljavaju i odreuju partij-nost Aristotelova ne samo
filosofijskog nego i naunog stvaralatva. Jedan od veih nedostataka
njegove politike teorije ini to to on nigde ne ukazuje na neko proirenje
ili na kvalitativan napredak helenske gradske drave, jer on njoj misli da
je savrena i da ona predstavlja poslednji oblik obrazovanja ljudske
zajednice. Ali, i pored ogranienosti svojih politikih shvatanja, on je ipak
iznosio jasne i osnovne istine.
U Aristotelovo doba buktinja slobodne i samostalne helenske
robovlasnike gradske drave nije vie bila u rukama onih koji su je nosili
ranije, ali su, pre nego to se ona ugasila, njen sjaj uhvatili Platon,
Demosten i on, i ona otada iz njihovih spisa svetli potonjem oveanstvu.
Kao polarna zvezda to zasija samo u sutonu dana, tako i ljudska zajednica
zasvetli unutranjom svesnou i arkom voljom za samopotvrivanjem
samo u sutonu svojih velikih istorijskih oblika, i ta svetlost daje joj ono
najvie duhovno obeleje kojim ona, i kad proe dan njena postojanja, i
dalje svetli potonjim vekovima. Isti suton iznedrio je dva teoretiara drava
i jednog praktinog dravnika. To su apstraktni i teorijski Platon, koji
svojom filosofijskom dijalektikom staru dravu s njenom sasvim atikom
arhitektu-

26

rom hoe da obnovi na osnovu ideje, i konkretni i praktiki De-mosten,

koji svojom ivom i postojanom besednikom dijalektikom zamee borbu
protiv nehajnosti i nepaljivosti slualaca i razobruenu dravu hoe da
obnovi na osnovu injenice. Na sasvim drukiji nain no u Platona,
umetnika, helenska robovlasnika drava dobila je trajni lik u Aristotela,
naunika. Dok je Platon tu dravu ispunio svojim dravotvornim biem i
za-dahnuo je svojim filosofskim snovima i eljama, Aristotel ju je
modelisao prema istorijskoj stvarnosti. Mada se nije mogao osloboditi
svoje zablude koja se sastoji u tome to je ovekova politika shvatanja
tumaio ljudskom prirodom mesto da je ljudsku prirodu objanjavao
ovekovim radom u drutvu, Aristotel je opet kao teoretiar drave i
politiki pisac veoma znaajan, jer njegovi teorijsko-politiki spisi imaju
trajan znaaj i predstavljaju veoma bogatu riznicu politikog iskustva u Helena: on je u njima ostavio ideoloke sanjarije i istu konstruk-tivnupolitiku metodu Platonovu i svugde u obzir uzimao samo injenice i
realne mogunosti.
Sva trojica ostaju Atinjani: i u rasporedu i konstruktivnoj spekulaciji
Platonovih dijaloga, kao i u sklopu, ognjenoj strasti i prkosnoj energiji
Demostenovih dravnikih beseda i u Aristotelovu smislu za iskustvo i
injenice, ogledaju se igre isto-vetne prirode i udi istovetnog neba i
zemlje, kao to se na ljuskama nekih riba svetlucaju i prelivaju srebrne i
zlatne lui njihova zaviajnog sunca.
Dr Milo N. URIC

POLITIKA

KNJIGA PRVA
GLAVA PRVA
1252a

i. Kako vidimo da svaka drava predstavlja neku zajednicu 1 i da je

svaka zajednica nastala radi nekog dobra, jer radi onoga to misle da
je dobro ljudi rade sve, jasno je da sve zajednice tee nekom dobru, a
ona koja je od svih najmonija i koja sve ostale u sebi obuhvata, tei
dobru najviem od svih. Ona se zove drava odnosno dravna
zajednica.
2. Oni koji misle da je ustavna, kraljevska, domainska2 i
gospodarska vlast jedna te ista, nisu u pravu, 3 jer smatraju da se te
vlasti razlikuju samo po veem ili manjem broju, a ne po kvalitetu;
oni misle, na primer, da je vlast nad malim brojem ljudi gospodarska,
nad veim domainska, nad jo veim ustavna ili kraljevska,
kao da se veliko domainstvo nimalo ne razlikuje od male drave, a
da izmeu ustavne i kraljevske vlasti postoji ova razlika: kada je
jedan ovek na elu, to je kraljevska vlast, a kada, po uenjima ove
teorije, graanin naizme-nino i vlada i povinuje se vlasti, to je
ustavna vlast.
3. Meutim, to nije tano. Ovo to je reeno bie jasno ako se
stvari budu posmatrale ovde uobiajenim [analitikim] metodom. Jer
kao to i u drugim oblastima sloeno treba rastaviti na proste delove,
budui da su to najmanji delovi celine, tako posmatrajui dravu
videemo njene sastavne delove i saznaemo jo vie njima, ime
se meusobno razlikuju, kao i to da li se neto od onog to je
svakom reeno moe uzeti kao znaajno s gledita nauke. Ovde, kao
i u drugim oblastima, bilo bi najbolje ako bi se stvari posmatrale u
njihovu nastajanju od poetka.

30

4. Najpre treba spojiti ono to jedno bez drugog ne

moe, kao to su mukarac i ena koji se spajaju radi raanja (to ne proizlazi iz slobodne odluke ve je, kao i
kod drugih ivotinja i biljaka, rezultat prirodne elje da
ne budu zajedno s biima kakva su i sama). Tako se i ovde
onaj koga je priroda odredila da se pokorava radi zatite
spaja s onim ko je predodreen da vlada i gospodari, a
onaj ko je u stanju da samo telom radi, predodreen je da
se pokorava i po prirodi je rob.
5.
Stoga i gospodar i rob imaju isti interes. Meutim,
1252b ena se po prirodi razlikuje od roba jer priroda nita ne
stvara s viestrukom namenom, kao kovai delfijski no 4, ve svako
bie ima jednu svrhu. Svako orue najbolje ispunjava svoju namenu
ako ne slui za mnoge poslove ve samo za jedan. Kod varvara ena
i rob imaju isti poloaj. Razlog lei u tome to nemaju ljudi koji su
po prirodi odreeni da vladaju, te tako njihova zajednica nastaje od
robinje i roba. Stoga kau pesnici da s pravom Heleni vladaju
varvarima8 kao da su varvarin i rob po prirodi isto.
4. Dakle, od tih dveju zajednica nastalo je najpre domainstvo,
i s pravom je rekao pesnik Hesiod najpre kuu i enu pa vola
oraa6 jer siromanima vo slui mesto roba. Porodica
[domainstvo] je zajednica sastavljena za celi ivot. Njene
pripadnike Haronda7 zove drugovima za stolom a Epimenid
Kreanin8 drugovima po ognjitu.
5. Prva zajednica od vie domainstava nastala radi trajne
potrebe jeste selo. Izgleda da je selo uglavnom nastalo prirodnim
raseljavanjem porodice. Stanovnike sela neki nazivaju decom po
mleku ili decom dece. Stoga su u poetku gradovi-drave bili pod
vlau kraljeva, a iz-vesni narodi9 su to jo i sada, jer su obrazovani
od elemenata koji su bili pod vlau slinom kraljevskoj. Naime, u
svakom domainstvu kraljuje najstariji, pa tako i u rodovskim
zajednicama zbog meusobnog srodstva. Na to misli Homer kada
kae da svaki deli pravdu enama i deci 10 jer su u davnini iveli
ratrkani. Zbog toga to su i sami, jedni jo i sada a drugi u davnini,
bili pod kraljem, svi ljudi misle da su i bogovi podloni vlasti kralja.
I kao to likove bogova predstavljaju sebi slinima, tako
predstavljaju i ivote bogova.
6. Potpuna zajednica od vie sela koja je, da tako kaem,
postigla najvii stepen samodovoljnosti jeste drava; ona nastaje radi
odranja ivota, a postoji radi srenog ivota. Stoga svaka drava
nastaje po prirodi isto kao i prvobitne zajednice. Jer drava je cilj tih
zajednica, a priroda neega predstavlja njegov cilj. Ono, naime, to
je svaka stvar po zavrenom razvoju, to nazivamo njenom prirodom,
na primer ovek, konj, kua. Uz to svrha zbog koje je neto nastalo

31

predstavlja najvii cilj. A samodovoljnost je i cilj i najvee dobro.

1253a 9. iz ovoga je dakle jasno da drava nastaje po prirodi i da je
ovek po prirodi drutveno bie, a onaj ko zbog svoje prirode, a ne
sluajem, stoji van drutvene zajednice ili je rav ili je bolji od ljudi,
kao onaj kome Homer upuuje ovaj prekor bez svojte, bez
zakona, bez ognjita11. Takav ovek po prirodi eli rat, budui da je
usamljen i preputen igri sluaja.
7. Stoga je jasno da je ovek bie sposobno da ivi u drutvu
vie no svaka pela i svaka ivotinja koja ivi u stadu. Jer, kako
rekoh, priroda nita ne ini uzalud,12 a od ivih bia jedino ovek ima
razum. Glas je samo znak tuge i zadovoljstva, pa ga stoga imaju i
druge ivotinje, jer njihova se priroda dotle razvila da mogu da
oseaju tugu i zadovoljstvo i da to saoptavaju jedna drugoj, a razum
slui da pokae ta je korisno a ta tetno, pravedno i nepravedno.
8. Jer u odnosu na ostale ivotinje jedino je ljudima
svojstveno da imaju oseanje dobra i zla, pravde i nepravde i druga
oseanja istoga reda. Ljudska zajednica stvara porodicu i dravu. A
drava je po svojoj prirodi iznad porodice i svakog od nas
pojedinano, jer je celina nuno vanija od delova. Ako se celina
razori ne postoji vie ni noga ni ruka, postoji samo isti naziv koji se
moe primeniti i kada je u pitanju ruka od kamena; jer ruka odvojena
od tela bie slina kamenoj. Sve stvari se defi-niu svojom
funkcijom i sposobnou da tu funkciju izvre, tako da se, kada to
izgube, ne moe vie rei da su iste ve samo istoimene.
9. Jasno je, dakle, da drava nastaje po prirodi i da je vanija
nego pojedinac. Ako pojedinac izdvojen [iz celine] nije sam sebi
dovoljan, odnosie se prema celini kao i drugi njeni delovi. A onaj ko
ne moe da ivi u zajednici ili kome nita nije potrebno jer je sam
sebi dovoljan, nije deo drave, te je ili zver ili bog. U svim ljudima,
dakle, postoji prirodna tenja za takvom zajednicom i onaj ko ju je
prvi osnovao zaetnik je najveeg dobra. I kao to je ovek, kada
dostigne svoj puni razvoj, najbolje od svih ivih bia, tako je bez
zakona i pravde najgore od svih jer naoruana nepravda je neto
najstranije. Covek se, meutim, raa naoruan razumom i vrlinom
koje moe da upotrebi u prvom redu protiv onoga to je tome
suprotno. Stoga je ovek bez vrline najizopa-enije i najdivljije bie i
najgore od svih u zadovoljavanju polnog nagona i gladi. Pravednost
je, meutim, potreba drave, jer pravda ini poredak dravne
zajednice, a ona se sastoji u tome da se odlui ta je pravo.
GLAVA DRUGA
1253b

i. Sada kada je jasno koji delovi sainjavaju dravu, treba najpre da

govorimo voenju domainstva, jer se svaka drava sastoji od

32

domainstava. I domainstvo ima delove od kojih se opet ono sastoji.

Potpuno domainstvo sastoji se od robova i slobodnih ljudi. Kako
svaku stvar treba ispitivati poev od njenih najmanjih delova, a osnovni i najmanji delovi domainstva su gospodar i rob, mu i ena,
otac i deca, treba najpre ispitati kakva su ova tri odnosa i kakvi treba
da budu.
10. To su: odnos gospodara i roba, brani odnos (jer veza
mua i ene nema posebnog imena) i, trei, roditeljski (jer ni on
nema posebnog imena13). To su, dakle, ta tri odnosa koje smo
pomenuli. Postoji jo jedan deo koji jedni izjednauju s voenjem
domainstva, a drugi misle da je to neto najvanije u voenju
domainstva. Kako s tim stoji stvar, tek treba ispitati. Mislim na
takozvanu vetinu sticanja imanja. Ali da govorimo najpre
gospodaru i robu da bismo videli ta spada u neophodne potrebe i da,
ako budemo u stanju, damo bolji prilog objanjenju tih odnosa nego
to su dosadanje pretpostavke.
11. Jer dok jedni smatraju da je vlast gospodara nad
robovima neka vrsta vetine i da je, kako rekosmo na poetku 14,
voenje domainstva, vlast gospodara nad robovima, ustavna i
kraljevska vlast jedno te isto, drugi 15 misle da je vlast gospodara
nad robovima protivna prirodi, zato to je samo po zakonu jedan
ovek slobodan a drugi rob, a da se po prirodi nimalo ne razlikuju i
da stoga ropstvo nije pravedno jer je prinudno.
12. Kako je, dakle, imanje deo domainstva (jer bez
neophodnih stvari se ne moe iveti, a pogotovu ne dobro iveti),
onda je i vetina sticanja imanja deo vetine voenja domainstva. Za
taj posao su potrebna i odgovarajua orua kao to su i u drugim
vetinama za odreene poslove potrebna odreena orua da bi se
posao uradio. Od tih orua jedna su iva a druga mrtva (na primer za
zapovednika broda krma je mrtvo orue, a potkrmar ivo). Naime, u
obavljanju zanata i pomonik je jedna vrsta orua. Tako je i imanje
sredstvo za ivot, a bogatstvo je mnotvo tih sredstava. Rob je pak
neka vrsta ive stvari, a svaki pomonik predstavlja jedno orue
mesto mnogih.
13. Jer kad bi svako orue samo moglo da radi svoj posao,
bilo da mu je nareeno bilo da predoseti gospodarevu elju, kao to
priaju za Dajdalove statue16 i Hefaj-stove tronoce17, za koje pesnik
kae da su sami ili na skuptinu bogova, i kada bi unci mogli
sami da tkaju a plektar sam da udara u kitaru, niti bi graditeljima bili
1254a potrebni pomonici niti gospodarima robovi. Dakle, ta pomenuta
orua su orua za proizvodnju, dok je imanje orue za upotrebu. Jer
unak za tkanje, pored toga to se upotrebljava, stvara neto novo,
dok se odelo i postelja samo upotrebljavaju.
14. Kako se, dakle, proizvodnja i upotreba razlikuju po

33

sutini, a kako su i za jedno i za drugo potrebna orua, treba da se i

ona na isti nain razlikuju. ivot je delanje, a ne stvaranje 18, pa je
stoga i rob pomonik u oblasti de-lanja. Za imanje vai isto to i za
deo neke celine jer deo nije samo deo neke celine ve potpuno njoj
pripada, a to vai i za stvar u posedu. Stoga je gospodar samo
gospodar roba, ali mu ne pripada; nasuprot tome, rob je ne samo
gospodarev rob ve potpuno pripada gospodaru.
15. Prema tome, jasno je kakva je priroda roba i kakva je
njegova funkcija. Jer ko po prirodi nije svoj ve tu, on je od
prirode19 rob, iako je ovek. Tu je ovek onaj koji je, mada je ovek,
neije imanje20, a imanje je orue za delanje koje se moe otuiti.
Dalje treba ispitati da li je ko po prirodi rob ili nije i da li je bolje i
pravedno da neko bude rob ili nije, ili je svako ropstvo protivno
prirodi.
16. To nije teko ni teorijski razmotrili ni doi do saznanja
preko injenica. Jer vladanje i pokoravanje ne samo da su nuni ve
su i korisni. Jedni su odmah od roenja predodreeni da se
pokoravaju, a drugi da vladaju. I jednih i drugih ima vie vrsta.
Meutim, uvek je bolja vlast nad boljim podanicima, na primer, bolja
je vlast nad ljudima nego nad zverima, jer je uvek bolji posao koji
urade bolji, a tamo gde jedni vladaju a drugi se pokoravaju, i jedno i
drugo je neka vrsta njihova posla.
9. Oba ova principa, princip vladanja i princip pokoravanja, javljaju se u svakoj celini sastavljenoj od vie
delova, bilo da su ti delovi spojeni ili odvojeni. Taj princip
vladanja javlja se, u izvesnom obliku, i u neivoj prirodi,
to je na primer harmonija u muzici. Ali to moda i nije
predmet naeg ispitivanja.
10. ivo bie se sastoji pre svega od due i tela, i dua
po prirodi vlada a telo se pokorava. To po prirodi treba
ispitivati kod bia koja su u skladu s prirodom, a ne kod
izopaenih bia. Zato treba ispitivati oveka iji su telo i
dua najbolje usklaeni i kod koga je oigledno da dua
upravlja telom. Jer kod ljudi ravih i sklonih zlu esto
1254b izgleda da telo vlada duom zato to su u ravom i pro-tivprirodnom
stanju.
17. Moe se, dakle, ponavljam, najpre kod ivog bia zapaziti
vlast koja lii na vlast gospodara nad robom i vlast koja lii na
ustavnu. Jer dua ima nad telom vlast gospodara nad robom, a razum
nad nagonom vlast koja se moe uporediti sa ustavnom i
kraljevskom. Prema tome, jasno je da je za telo prirodno i korisno da
se pokorava dui, a za oseajni deo naeg bia da se pokorava umu i
onom delu naeg bia koji raspolae razumom. Jednak ili obrnut
odnos snaga izmeu ovih elemenata tetan je za sve.
18. Isti je takav odnos izmeu oveka i ostalih ivih bia.

34

Pitome ivotinje po prirodi vie vrede od divljih, a za sve njih je

bolje da se pokoravaju jer tako stiu zatitu. Uz to mukarac je u
odnosu na enu po prirodi bolji a ona gora, i on vlada a ona se
pokorava. Ovaj isti zakon mora da vai za sve ljude.21
19. Svi oni ljudi koji se od drugih razlikuju toliko koliko dua
od tela i ovek od ivotinje (a takvi su svi oni koji za rad koriste
samo telo i kod kojih je to najbolje to oni mogu dati) po prirodi su
robovi. Za njih je, kao i za maloas pomenuta bia, bolje da se
pokoravaju. Jer rob po prirodi je onaj ovek koji moe da pripada
drugome, pa mu stoga i pripada, i koji ima samo toliko zajednikog
s razumom to moe da zapaa, ali sam nema razuma. Ostale
ivotinje ne mogu da zapaaju razumom ve se slue nagonima.
14. A korist od domaih ivotinja i od robova je
gotovo ista 22 jer i od jednih i od drugih, tj. i od robova
i od domaih ivotinja dobijamo pomo za najnunije
telesne potrebe. Pa i priroda eli 23 da tela slobodnih ljudi
i robova naini razliitim, te su tela robova snana za
obavljanje svakodnevnih poslova, a tela slobodnih ljudi
su
uspravna i nesposobna za takve poslove, ali su sposobna
za ivot u dravi koji se deli na slubu u ratu i slubu u

miru. Meutim, esto se dogaa upravo suprotno: da jedni od njih

imaju tela, a drugi due slobodnih ljudi.
15. Ali kad bi se ljudi samo po svom telesnom izgledu
tako razlikovali kao bogovi predstavljeni statuama, jasno
je da bi se svi sloiti da oni gori treba da budu robovi
boljima.24 A ako je to tano u odnosu na telo, jo je
opravdanije povui tu razliku u odnosu na duu. Meutim,

1255a tee je upoznati lepotu due nego lepotu tela. Prema tome,
l

jasno je da su jedni ljudi po prirodi slobodni, a drugi robovi i da je za

robove i korisno i pravedno da robuju.
16. Ali nije teko uvideti da su i oni koji zastupaju
suprotno miljenje, u izvesnom smislu u pravu. Jer rei
;

robovanje i rob imaju dvostruki smisao: rob se moe postati i biti i po zakonu. 25 Taj zakon je neka vrsta konvencije po kojoj onaj ko je u ratu pobeen postaje svojina
pobednika.26 Mnogi poznavaoci zakona osporavaju ovo pra- ~)
vo i optuuju onoga ko je nezakonito uveo tu konvenciju,
jer je, po njihovu miljenju, strano da neko postane rob
i bude prisiljen da se pokorava oveku koji je bio u stanju
da ga savlada samo silom i koji je samo po snazi jai od

35

njega. Oba ova suprotna miljenja imaju svoje zastupnike

i meu filozofima27.

20. A razlog tom neslaganju i ono to ini da se

miljenja razilaze lei u tome to vrlina koja raspolae
odgovarajuim sredstvima moe da se u najveoj meri
poslui silom i to pobeda uvek ima tu prednost to u
sebi nosi neko dobro. Stoga izgleda da sila ne moe da
bude bez vrline i da je spor jedino u tome ta je pravo.
Otuda jedni misle da je pravo humanost, a drugi da
je to isto pravo vlast jaega.
21. Drugi razlozi koje, sem ovih, navode pobornici
j miljenja da ne treba da vlada i gospodari onaj ko je po
vrlini bolji, nemaju dokazne moi i nisu ubedljivi. A drugi, koji se,
kako sami misle, oslanjaju na neko pravo (jer zakon je pravo u
izvesnom smislu), smatraju ropstvo koje potie od rata pravednim, a
istovremeno ga smatraju nepravednim. Oni, naime, uzimaju kao
moguno da uzrok rata bude nepravedan, i za onog ko ne zasluuje
da robuje ne moe se rei da je rob. Inae e se desiti da ljudi najplemenitija roda2" budu smatrani robovima i da vode poreklo od
robova ako sluajno kao zarobljenici budu prodati u ropstvo. Zato
pobornici toga miljenja ne ele da robovima nazivaju Helene, ve
samo varvare.29 Pa ipak kada tako govore, oni u stvari ispituju ta je
prirodno ropstvo, a to je ono ime smo i zapoeli izlaganje. Jer mora
se priznati da su izvesni ljudi na svakom mestu robovi, a drugi ni na
jednom.
19. Isto tako stoji stvar i s plemenitim poreklom: ljudi
plemenita porekla smatraju sebe takvima ne samo u domovini ve svuda, dok varvare smatraju plemiima 30
samo u njihovoj zemlji, kao da su oni sami apsolutno
plemeniti i slobodni, a da su varvari to samo pod izvesnim
uslovima, kako kae i Teodektova31 Helena:
Ko bi se usudio da nazove robinjom mene Koja po
ocu i po majci potiem od bogova?

Po tom shvatanju, merilo za razlikovanje roba i slobodnog oveka, plemia

i neplemia, u stvari je lina vrednost odnosno njen nedostatak. Oni
smatraju da dobro raa 1255b dobro, kao to ovek raa oveka i ivotinja
ivotinju. A priroda eli esto to da ostvari, ali nije uvek u stanju.
22. Jasno je, dakle, da i za ovo suprotno shvatanje postoje
izvesni razlozi i da ljudi nisu po prirodi jedni robovi a drugi
slobodni. Jasno je i to da su izvesni ljudi odreeni da budu robovi
odnosno slobodni prema tome da li je za njih korisno da robuju ili da
gospodare i, u tom sluaju, i opravdano je i neophodno da se jedni

36

pokoravaju, a drugi da vladaju na nain koji je priroda odredila, tj. da

budu gospodari. Ali zloupotreba te vlasti tetna je i za gospodara i za
roba, jer ono to koristi delu koristi i celini i ono to koristi telu
koristi i dui; a rob predstavlja neku vrstu ivog ali odvojenog dela
gospodareva tela.
23. Stoga izmeu roba i gospodara, koje je sama priroda
takvima stvorila, postoji zajedniki interes i meusobno prijateljstvo.
Ali kod onih koje nije priroda ve zakon ili sila uinila robovima i
gospodarima nema ni zajednikog interesa ni meusobnog
prijateljstva. Prema tome, jasno je da su vlast gospodara nad robom i
ustavna vlast razliite i da sve vrste vlasti nisu, kako neki tvrde,
meusobno jednake. Jer ustavna vlast po prirodi vai za slobodne
ljude, a gospodarska za robove. I dok vlast u kui pripada jednom
oveku, jer svakom kuom upravlja samo jedan ovek, dotle vlast u
ustavnoj dravi pripada ljudima slobodnim i jednakim.
24. Ne naziva se, dakle, neko gospodarem zato to zna da
gospodari32, ve zato to je po prirodi takav. To isto vai i za roba i
za slobodna oveka. Ali postoji jedna nauka za gospodare, a druga za
robove. Nauka za robove je, na primer, ona koju je predavao onaj
uitelj u Sirakusi. On je za platu pouavao male robove uobiajenim
domaim poslovima; a mogli su da steknu i vee znanje u poslovima
te vrste, na primer, u kuvarskoj vetini 33 i drugim domaim
poslovima, jer se neki od tih poslova vie cene, dok su drugi opet
potrebniji, i, kako kae poslovica, postoji nad gospodarem gospodar
i nad robom rob.34
25. To je otprilike sve to robovi treba da znaju, a gospodar
treba da zna kako da iskoriava robove. Jer biti gospodar ne znai
sticati robove, ve znati ih upotre-biti. Ta vrsta znanja nema u sebi
nieg ni velikog ni uzvienog. Ono, naime, to rob treba da zna da
radi, to gospodar treba da zna da naredi. Stoga oni koji ne moraju da
se brinu tim neprijatnim poslovima preputaju tu ast nadzorniku,
a sami se bave dravnim poslovima ili filosofijom. Vetina sticanja 3s,
ukoliko je to sticanje opravdano, razlikuje se od obeju napred
pomenutih i ima neeg zajednikog s ratnikom odnosno lovakom
vetinom. Toliko i tako robu i gospodaru.
GLAVA TREA
1206a

l. Imanje uopte i vetinu sticanja ispitivaemo na uobiajeni

[analitiki] nain50, jer je i rob izvestan deo imanja. Najpre bi se
moglo postaviti pitanje da li je vetina sticanja isto to i vetina
voenja domainstva ili je samo jedna njena grana, ili je to vetina
koja samo pomae voenju domainstva. A ako je to samo pomona

37

vetina, da li ona pomae voenju domainstva tako kao to vetina

pravljenja unaka pomae tkakoj vetini, ili tako kao to
metaiurgika37 pomae vetini livenja statua? Jer ove dve pomone
vetine nemaju isti zadatak, ve jedna daje orue, a druga materijal.
Pod materijalom pod-razumevam supstancu od koje se pravi neki
predmet, kao to je, na primer, vuna za tkaa a bronza za vajara.
26. Jasno je da vetina sticanja nije isto to i vetina voenja
domainstva, jer zadatak prve je da pribavi, a druge da upotrebi.
Koja bi, naime, vetina, ako ne vetina voenja domainstva, uila
kako treba iskoriavati imanje jednog domainstva. Ali ostaje
pitanje da li je vetina sticanja deo vetine voenja domainstva ili je
to posebna vetina. Jer ako je zadatak te vetine da sazna odakle se
moe stei bogatstvo i imanje, a imanje i bogatstvo sastoje se od
mnogih elemenata, postavlja se, u prvom redu, pitanje da li je
zemljoradnja i uopte briga hrani i njenom pribavljanju deo vetine
sticanja ili neto drugo.
27. Postoje, meutim, mnoge vrste hrane, i otuda raznoliki
nain ivota i kod ivotinja i kod ljudi. Bez hrane se ne moe iveti i
upravo je razlika u ishrani uinila ivot ivotinja razliitim. Od
divljih ivotinja jedne ive u stadima, a druge usamljene, onako kako
im je najzgodnije za hranu, jer su jedne mesoderi, druge biljojedi,
tree svatojedi, i zato je priroda izdvojila njihove naine ivota da
bi lake nali i izabrali hranu. Nain ivota mesodera razlikuje se od
naina ivota biljojeda jer po prirodi ne prija i jednima i drugima ista
hrana.
28. Isto je tako i s ljudima. I njihov nain ivota je vrlo
raznolik. Najmanje rade stoari, jer hranu dobijaju od domaih
ivotinja ne radei nita i bez ikakva truda. Kada se ukae potreba da
menjaju panjake, onda su prinueni da krenu za stokom otprilike
tako kao da se bave nekom ivom zemljoradnjom. Drugi ive od
lova, i to od razliitih vrsta lova. Na primer, jedni od pljake 38, drugi
od ribolova, ukoliko ive na obali jezera, movara, reka i mora, trei
od lova na ptice i divlje ivotinje. Ali najvei deo oveanstva ivi
od obraivanja zemlje i pitomih plodova.
5.
Nain ivota koji se zasniva na linom radu i pri
1256b kome ljudi ne pribavljaju hranu putem trampe moe da
bude stoarski, zemljoradniki, pljakaki, ribarski i lovaki. Neki
ljudi, opet, ive udobno kombinujui ove naine ivota i
dopunjavajui jednim ono to im u drugom nedostaje za potpunu
ekonomsku nezavisnost. Tako, na primer, jedni kombinuju stoarstvo
i pljaku, a drugi zemljoradnju i lov. Isto tako postupaju i ostali i
prihva-taju onaj nain ivota koji im namee potreba.
29.
Izgleda da je takvo imanje, tj. hranu sama priroda dala
svim ivim biima, kako onima koja se tek raaju tako i odraslima. Neke

38

ivotinje pri raanju izbace zajedno s plodom toliko hrane koliko je

dovoljno za vreme dok mladune ne postane sposobno da samo sebi
pribavlja hranu. To je sluaj kod onih ivotinja koje se razmnoavaju
crvima39 i jajima. A ivotinje koje raaju ive mladune nose u sebi
samima izvesno vreme hranu za njih, i to je ono to se zove mleko.
30.
Jasno je, prema tome, da to isto vai i za odrasla iva
bia i da biljke postoje radi ivotinja, a ivotinje radi ljudi domae
ivotinje ih slue i hrane, a od divljih, ako ne sve, a ono veliki broj slui za
hranu i druge potrebe, na primer, da se od njih naini odelo i drugi predmeti. Ako, dakle, priroda ne ostavlja nita nedovreno i ako ne ini nita
uzalud40, onda nuno proizlazi da je sve stvorila radi ljudi.
31.
Stoga je i rat, u izvesnom smislu, prirodna vetina
sticanja, a i lov je jedna njena grana, kojom se treba sluiti protiv divljih
ivotinja i protiv onih ljudi koji se, mada su od prirode stvoreni da se
pokoravaju41, ipak tome protive. Takav rat je po prirodi opravdan. Jedan
vid te prirodne vetine sticanja je deo vetine voenja domainstva, utoliko
to treba da pronalazi ili nabavlja zalihu sredstava neophodnih za ivot i
korisnih i dravnoj i porodinoj zajednici.
32.
Izgleda da se pravo bogatstvo i sastoji u tome jer jedno
takvo imanje koje je dovoljno za dobar ivot ne obuhvata neogranieno
mnogo stvari, kao to misli pesnik Solon kad kae da za ljude bogatstvo
nema granica42. Meutim, i ovde, kao i kod drugih vetina, postoji
granica, jer u svakoj vetini ogranien je i broj i veliina orua, a bogatstvo
je samo mnotvo orua za domau i dravnu delatnost. Jasno je, dakle, da
postoji jedna prirodna vetina sticanja, koju treba da poznaje domain
porodice i dravnik; jasno je, isto tako, koji su razlozi tome.
10. A postoji i druga vrsta vetine sticanja, koju najee i s pravom nazivaju vetinom bogaenja. Zbog nje
nam se katkad ini da bogatstvo i sticanje nemaju granica.
1257a Mnogi, zbog ove srodnosti, smatraju da je jedina vetina
sticanja vetina bogaenja i da je to jedno te isto. injenica je, meutim, da se te dve vetine ne mogu svesti na
jednu, ali nisu ni daleko jedna od druge, jer jedna je
prirodna a druga nije, ve je pre rezultat izvesnog iskustva
i sposobnosti.
,
33. Da zaponemo ispitivanje njoj odavde: svaka stvar koju
posedujemo ima dvostruku namenu. Te dve namene se razlikuju tako
to je jedna svojstvena datom predmetu a druga nije. Na primer,
cipele slue istovremeno za obuvanje i za trampu. I jedno i drugo je
svrha obue. I onaj ko u zamenu za cipele uzima od oveka kome su
one potrebne novac ili hranu, slui se cipelom kao cipelom, ali ne u
njenoj pravoj nameni, zato to cipela nije nastala radi trampe. Isti je
sluaj i sa drugim stvarima koje posedujemo, jer razmenjivati se
mogu sve stvari, a razmena je ponikla iz situacije da ljudi imaju
jednih stvari vie, a drugih manje no to im je potrebno.

39

34. Prema tome, jasno je da trgovina ovakve vrste po prirodi ne

spada u vetinu bogaenja, jer su ljudi bili prinueni na razmenu
samo da bi zadovoljili svoje potrebe. Jasno je, dalje, da se u
prvobitnoj zajednici, tj. u porodici, za razmenom nije oseala
potreba. Ona se pojavila tek onda kada je zajednica postala vea jer
su lanovi porodice imali sve stvari zajednike, a oni koji su se
izdvojili, i oni su, dodue, imali mnoge, ali ne iste, pa je bilo nuno
razmenjivati te stvari prema potrebama, kao to se i danas mnogi
varvarski narodi slue razmenom. Oni meusobno razmenjuju samo
potrebne stvari i ne idu dalje od toga, na primer daju vino a uzimaju
ito, a tako i sve ostalo.
35. Takva vrsta razmene je sasvim prirodna i ne spada u
vetinu bogaenja ve slui da upotpuni ekonomsku samostalnost. Iz
ove prirodne razmene logino se razvila ona kojoj je cilj bogaenje.
Jer kada se to uzajamno pomaganje, koje se sastoji u uvozu potrebnih
stvari i izvozu vikova, proirilo i na udaljene zemlje, nuno je dolo
do upotrebe novca, budui da se sve stvari potrebne za ivot nisu
mogle lako prenositi.
36. Stoga su se ljudi dogovorili da pri razmeni daju i uzimaju
neto to je i samo po sebi korisno i ime se moe lako rukovati u
svakodnevnom ivotu, kao to je, na primer, gvoe, srebro ili neto
tome slino. U poetku je bila odreena samo veliina i teina tog
metala, a najzad je u njega bio utisnut ig da bi se izbeglo merenje,
jer je ig vaio kao znak njegove vrednosti.
15.
Pojavom novca ta neophodna razmena preobra1257b ava se u trgovinu, drugi vid vetine bogaenja. Trgovina
je, moda, u poetku bila jednostavna, ali se, zatim, iskustvom
usavrila odakle i kako da izvue najveu dobit iz predmeta razmene.
Zato se ini da je predmet vetine bogaenja u prvom redu novac, a
njen je zadatak da pronae odakle se moe dobiti najvie novca. Jer
ta vetina stvara bogatstvo i blago.
37. Cesto se misli da bogatstvo sainjava puno novca zato to
je novac sredstvo vetine bogaenja i trgovine. Ali, s druge strane,
izgleda da je novac, sam po sebi, predmet bez vrednosti i da mu je
vrednost dala konvencija a ne priroda, jer kada ga promene oni koji
ga upotrebljavaju, on gubi svaku vrednost i nije u stanju da zadovolji
osnovne potrebe. Cesto e ovek koji ga mnogo ima osku-devati u
najpotrebnijoj hrani. Takvo bogatstvo iji sop-stvenik moe da umre
od gladi je besmisleno. Tako je, po prii, umro onaj Mida, kome se,
sve to bi dodirnuo, pretvaralo u zlato zbog njegove nezasitne elje
za njim.43
38. Stoga imaju pravo oni koji istrauju nisu li bogatstvo i
vetina bogaenja dve razliite stvari, jer se vetina bogaenja
razlikuje od prirodnog bogatstva, kome vodi vetina voenja
domainstva, dok trgovina ide za tim da pravi novac, i to ne na bilo
40

koji nain ve samo putem razmene novca. Izgleda da se trgovina

kree samo oko novca, jer novac je ishodite i cilj razmene, i
bogatstvo koje donosi ta vetina bogaenja neogranieno je. Dok
medicina ne eli da zna za granice u leenju i dok cilj svake druge
vetine nije ogranien, jer svaka vetina eli pre svega da radi na
ostvarenju svoga cilja, ali su sredstva za postizanje tih ciljeva
ograniena, pa je time i sam cilj ogranien, dotle cilj vetine
bogaenja, tj. bogatstvo i sticanje novca nije ogranieno sredstvima.
39. Ali dok bogaenje nema granica, vetina voenja
domainstva ih ima, jer zadatak vetine voenja domainstva nije
bogaenje. Zbog toga nam se ini da svako bogatstvo nuno mora
imati granica, ali iz injenica vidimo da se deava upravo suprotno.
Jer svi oni koji se bogate putem trgovine gomilaju svoj novac
unedogled. Razlog

41

za to lei u srodnosti ovih dve ju vetina. Naime, oblast jedne zalazi

u oblast druge, jer je predmet kojim se slue isti. Meutim, upotreba
jednog te istog imanja nije usme-rena ka istom cilju, i dok vetina
voenja domainstva ima svoj poseban cilj, dotle je cilj bogaenja
samo gomilanje novca. S tog razloga neki smatraju da je poveavanje imanja zadatak vetine voenja domainstva i stoje na
stanovitu da treba ili sauvati ili bezgranino poveavati imovinu u
novcu.
40. A razlog za to lei u tome to su ljudski napori usmereni,
dodue, na ivot, ali ne i na srean ivot. Kako je, dakle, ta elja za
ivotom neograniena, ljudi ele da i sredstva za njeno ostvarenje
budu neograniena. Pa ak i oni koji ele da ive sreno, ude za
telesnim uivanjima, tako da se cela njihova delatnost svodi na
bogaenje, jer izgleda da ono omoguuje telesna uivanja. To je
poreklo druge vrste vetine bogaenja. A kako je uivanje mogue
samo u izobilju, ljudi trae sredstva da ostvare to izobilje koje donosi
uivanja. 1 kada nisu u stanju da steknu bogatstvo prirodnim putem,
pokuavaju to drugim putem, sluei se svojim sposobnostima na
nain koji je protivan prirodi.
41. Jer hrabrost ne postoji zato da stvara novac, ve da da
sigurnost, a svrha vojne i lekarske vetine takoe nije zaraivanje
novca, ve prva treba da donese pobedu, druga zdravlje. Neki ljudi,
meutim, prave od svih vrlina i vetina sredstva za bogaenje kao da
je bogaenje cilj tih vrlina i vetina prema kome treba sve
podeavati. To sam imao da kaem sutini vetine bogaenja i
razlozima zbog kojih nam je katkad potrebna, iako inae nije
neophodna. Govorio sam, isto tako, onoj koja je neophodna (a to je
vetina voenja domainstva), da se razlikuje od prve, da je u skladu
s prirodom, da se brine hrani i da nije, kao ona prva, neograniena,
ve da ima svoju granicu.
42. Sada je jasno i ono pitanje koje smo postavili na poetku:
da li je sticanje novih dobara zadatak domaina i dravnika ili nije,
ve ona moraju prethodno da im stoje na raspolaganju. Jer kao to
vetina voenja drave ne stvara ljude nego ih uzima od prirode i
slui se njima, tako i priroda treba da prui ljudima izvor hrane
zemlju, more ili neto drugo, a dunost domaina je da se time
poslui kako treba. Zadatak tkake vetine nije da stvori vunu nego
da ume da je upotrebi i da razlikuje koja je vuna dobra i pogodna, a
koja rava i neupotrebljiva.
22. Moglo bi se jo postaviti pitanje zbog ega je vetina sticanja deo vetine voenja domainstva a lekarska
vetina to nije, iako ukuani treba da budu zdravi, kao to
moraju hranom da odravaju ivot ili da zadovolje neku
drugu potrebu. Kako je, s jedne strane, dunost domaina

i dravnika da se brinu zdravlju ukuana odnosno graana, a, s druge strane, to nije njihova dunost ve dunost lekara, tako je i staranje imanju, s jedne strane,
dunost domaina, a s druge strane, nije njegova ve njegova pomagaa prirode. Najvie toga, kako smo ve rekli,
treba da prui priroda, jer njen je zadatak da prui hranu
biu koje je stvorila. Svako ivo bie, naime, dobija hranu
od onoga od koga je postalo. Stoga je priroda dala svim
ljudima u posed plodove i ivotinje.
23.
Vetina sticanja je, kako smo rekli, dvojaka: to
1258b je trgovina, s jedne, i vetina voenja domainstva, s druge strane. Ova druga je neophodna i dostojna hvale, dok
se trgovina s pravom potcenjuje44 jer nije prirodna, ve
tu ljudi zarauju jedni na drugima. Sasvim je opravdano
omraeno i zelenatvo, jer se tu dobit postie pomou samog novca i novac ne slui svrsi kojoj je namenjen. Novac
je, naime, nastao radi razmene, a kamata ga umnoava pa
je otuda i dobila ime, jer deca lie na roditelje, a kamata
je novac roen od novca45. Stoga je od svih naina bogaenja ovaj najvie protivan prirodi.
GLAVA ETVRTA

1. Poto smo dovoljno objasnili ono to spada u teoriju,

treba prei na primenu. Sve stvari te vrste mogu se po volji
teorijski razmatrati, ali njihova primena je nuna. Postoje i
praktine strane vetine sticanja: treba znati, na osnovu
iskustva, koje imanje donosi najveu korist, na kom mestu
treba da bude i kako treba to postii; treba, isto tako, znati, ako
je u pitanju gajenje konja ili goveda ili sitne stoke ili drugih
ivotinja, koje od njih donose najveu korist u odnosu na druge
i koje vrste na kom mestu najbolje uspevaju, jer ne uspevaju
sve podjednako dobro svuda. Treba, isto tako, biti iskusan u
zemljoradnji, kako u gajenju itarica tako i u voarstvu, zatim u
pe2 Politika

17

larstvu i u poznavanju ostalih ivotinja koje ive u vodi ili vazduhu,

a koje mogu da donesu neku korist.
43. To su osnovni elementi vetine sticanja u pravom smislu
rei, a najvaniji elemenat one vetine sticanja koja se zasniva na
razmeni jeste trgovina. Trgovina se, opet, deli na tri grane
pomorsku, kopnenu i trgovinu na malo, a one se meusobno
razlikuju time to je jedna vie rizina nego druga, odnosno time to
jedna donosi veu a druga manju dobit. Drugi elemenat vetine
sticanja zasnovane na razmeni jeste zelenatvo, a trei je najamni
rad. U najamni rad spadaju, s jedne strane, zanati a, s druge,
nekvalifikovani rad koji zahteva samo telesnu snagu. Trei vid
vetine sticanja stoji na sredini izmeu ove, koja se zasniva na
razmeni, i one prve jer je delimino prirodna a delimino se zasniva
na razmeni. Ona obuhvata sve ono to je u zemlji i one zemljine
proizvode koji, dodue, nemaju plodova, ali su korisni. To su, na
primer, eksploatacija uma i rudarstvo, a ono ima mnoge grane jer
su i vrste rudarskih proizvoda veoma mnogobrojne.
44. svim tim elementima govorio sam u optim crtama, a
podrobno ispitivanje svakog pojedinog je, dodue, korisno za te
poslove, ali bi bavljenje time sada opteretilo izlaganje.
Najusavreniji od tih poslova su oni u kojima je najmanje
preputeno sluaju, najprostiji su oni pri kojima se najvie
deformiu tela, najropskiji oni pri kojima se najvie koristi telo, a
najnii oni za koje nije potrebna nikakva sposobnost.
1259a 4. A poto su neki pisci ve pisali tome, na primer, Haret Paranin 46
i Apolodor Lemnjanin zemljoradnji (tj. gajenju itarica i voa), a
drugi pisci ostalim slinim temama, oni koji se za to interesuju
neka proue te pisce. Uz to treba da sakupe rasute podatke tome
kako je pojedinim ljudima polo za rukom da se obogate, jer sve to
moe da bude od koristi onima koji cene vetinu sticanja.
5. Kao primer moe da poslui sluaj Taleta Milea-nina 47. Taj
pronalazak koji mu je doneo bogatstvo pripisivali su njegovoj
mudrosti, ali ipak ima u tome neeg opteg. Jer kada su ga
prekorevali zbog njegova siromatva i govorili kako je filosofija
nekorisna, priaju da je on, saznavi pomou atsronomije da e
masline dobro roditi, sa ono malo novca koliko je imao kaparisao
sve uljane prese u Miletu i na Hiju jo dok je bila zima i uzeo ih pod
zakup veoma jevtino, jer nije bilo ponuda. A kako su mnogi, kada je
dolo vreme berbe, iznenada i u isto vreme stali traiti prese, on ih
je izdavao pod zakup kako je hteo i, sakupivi mnogo novca,
pokazao da je filosofima lako da se obogate, ali da to nije ono za
im oni tee.
45. Pria se da je Talet na ovaj nain pokazao kolika je mo

44

mudrosti. Ali to je, kako rekoh, opte pravilo za bogaenje: moi

osigurati za sebe monopol. Stoga neke drave pribegavaju tom
sredstvu kada nemaju dovoljno novca i monopoliu svu robu za
kupovinu ili prodaju.
46. Na Siciliji je jedan ovek, poto je imao novac,
pokupovao sve elezo iz elezara, a zatim, kada su doli veletrgovci
s trita, prodavao ga je jedino on i, mada nije suvie povisio cenu,
ipak je za pedeset talanata dobio sto.
47. Kada je Dionisije48 saznao za to, dopustio mu je,
dodue, da novac zadri, ali mu je naredio da ode iz Sira-kuse jer je
pronaao izvor prihoda tetan po njegove (tj. Dionisijeve) interese.
Taletov pronalazak i pronalazak ovoga oveka isti su, jer su i jedan i
drugi umeli mudro da ostvare monopol. I za dravnike je korisno da
to znaju, jer su mnogim dravama potrebni novci i ovakav izvor
prihoda, kao uostalom i domainstvu, samo u veem obimu. Stoga
neki dravnici smatraju da je to njihov jedini zadatak.
GLAVA PETA

1. Vetina voenja domainstva sastoji se od tri elementa: prvi je vlast gospodara nad robovima, kojoj je
bilo govora ranije, drugi je vlast oca nad decom, i trei
je vlast mua nad enom.49 Jer mukarac ima vlast nad
enom i decom kao nad slobodnim biima, ali je ta vlast
1259b dvojaka: vlast nad enom je kao nad sebi ravnim, a vlast nad decom
slina je kraljevskoj vlasti. Mukarac je po prirodi sposobniji da
vlada nego ena, osim u sluajevima gde je, protiv prirode,
uspostavljen obrnut odnos. Tako isto je stariji i savreniji ovek
sposobniji da vlada nego mlai i manje savren.
2. U veini ustavnih drava graani naizmenino i
vladaju i potinjavaju se, jer ljudi treba po prirodi da
budu jednaki i da meu njima nema razlike. Ali ipak
onda kada su jedni na vlasti a drugi potinjeni, oni koji
su na vlasti zahtevaju da se razlikuju od potinjenih, i po spoljnom
izgledu, i po nainu oslovljavanje, i po odavanju potovanja, kao to
je Amasid rekao u svome govoru posudi za pranje nogu.50 Odnos
mukarca prema eni je, dakle, uvek takav. Vlast nad decom je,
meutim, slina kraljevskoj vlasti, jer roditelj vlada decom zbog
ljubavi koju osea prema njima i zato to je stariji, a to je jedna vrsta
kraljevske vlasti. Stoga je Homer, nazvavi Zevsa ocem bogova i
ljudi51, na zgodan nain rekao da je on kralj svih njih. Jer kralj
treba po prirodi da se odlikuje, ali da bude iste narodnosti. Isti je

2'

45

takav odnos starijeg prema mlaem i oca prema deci.

48. Jasno je, dakle, da u voenju domainstva vie brige
treba posvetiti ljudima nego sticanju nekretnina, i vie se treba
brinuti valjanosti ljudi nego dobrom stanju imanja koje
sainjava bogatstvo, i najzad, vie slobodnima nego robovima.
Prvo pitanje koje bi se moglo postaviti u vezi s robovima jeste: da li
rob, pored sposobnosti da bude orue i da slui, ima neku vrlinu
koja se vie ceni, kao to su razboritost, hrabrost, pravednest ili
neka druga slina sposobnost, ili sem sposobnosti za tele-sni rad
nema nikakvih drugih. I jedno i drugo gledite ima svojih tekoa.
Jer ako pretpostavimo da rob ima ove vrline, ime e se razlikovati
od slobodnih ljudi? A besmisleno je pretpostaviti da ih nema, jer su
robovi ljudi i imaju udela u razumu.
49. Gotovo isto takvo pitanje moe se postaviti eni i
detetu: da li i oni imaju vrlina i treba li ena da bude razborita,
hrabra i pravedna i da li postoje razuzdana i razborita deca ili ne?
Tu treba odgovoriti na opte pitanje: da li onaj ko je po prirodi
odreen da se potinjava i onaj ko je po prirodi odreen da vlada
imaju iste ili razliite vrline? Jer ako i jedni i drugi treba da budu
savreni, otkuda to da jedni treba uvek da vladaju, a drugi uvek da
se potinjavaju. Jer tu merilo ne moe biti da li je neko u veem ili
manjem stepenu savren. Pokoravanje i vladanje razlikuju se po
sutini, a stepen tu ne igra ulogu.
50. Zahtevati vrlinu od jednih a od drugih ne, isto je tako
udno. Jer ako onaj ko vlada nije razborit i pravedan, kako e onda
dobro vladati? A ako je opet onaj ko se
1260a potinjava lien tih vrlina, kako e se onda dobro poti-njavati? Ko
je, naime, razuzdan i rav uopte nee izvravati svoje dunosti.
Jasno je, dakle, da i jedni i drugi treba da imaju vrlina, ali te vrline
treba da se razlikuju isto onako kako se ljudi, od prirode odreeni
da vladaju, razlikuju od onih koji su odreeni da se pokoravaju. To
je upravo ono to smo rekli dui52: u njoj od prirode postoje dva
dela: jedan koji vlada i drugi koji se poti-njava, i njihova vrednost
je razliita jer jedan ima razuma a drugi ga nema.
51.
Jasno je, dakle, da to isto vai i za druge stvari i, u
najveem broju sluajeva, priroda je sama uspostavila vladanje i
potinjavanje. Vlast slobodna oveka nad robom razlikuje se od vlasti
mua nad enom i oca nad decom, i u svim ovim biima postoje osnovni
elementi due, ali u razliitom stepenu: rob apsolutno nema svoje volje,
ena je ima ali ne moe da je sprovede; i dete ima volju ali nedovoljno
razvijenu.
52.
Isto to mora se pretpostaviti i za moralne vrline: da svi
treba da ih imaju ali ne u istom smislu, ve svako prema nameni za koju je

46

stvoren. Stoga onaj ko vlada treba da raspolae savrenom moralnom

vrlinom (jer je njegova dunost ista kao dunost graditelja, a graditelj je
ovde razum). Ostali treba da raspolau vrlinama u onoj meri koju zahteva
njihov zadatak.
53.
Jasno je, dakle, da moralna vrlina pripada svima koje
sam pomenuo, ali razboritost ene i oveka nije ista kao ni hrabrost ni
pravednost, kako je mislio Sokrat,33 ve je hrabrost mukarca u skladu s
njegovim zadatkom da vlada, a hrabrost ene je u skladu s njenom
podreenom ulogom. To postaje jasno kada se vrline ispituju jedna po
jedna. Meutim, varaju se oni koji vrlinu definiu uopteno kao sreu i
spokojstvo u dui ili kao ispravno delanje, ili kao neto tome slino.
Mnogo su bolje definicije onih koji, kao Gorgija, nabrajaju vrline. 54 Prema
tome, za sve, sem za mukarce, treba da vai ono to je pesnik rekao za
enu: eni je utanje nakit.55
54.
Sto se deteta tie, poto je ono nepotpuno razvijeno,
jasno je da njegova vrlina nije vrlina u odnosu na njega samog ve u
odnosu na njegov puni razvoj i u odnosu na onog ko ga vodi i vaspitava.
Ista je takva vrlina roba u odnosu na gospodara. Utvrdili smo 56 da je rob
koristan za svakodnevne potrebe. Prema tome, jasno je da mu je potrebno
malo vrline, toliko da ne zanemari svoje dunosti zbog nediscipline ili
lenosti.

2'

47

10. Ako je ovo to sam sada rekao istina, moglo bi se

postaviti pitanje da li i zanatlije treba da imaju takvu
vrstu vrline kao robovi, jer esto zbog nediscipline zanemaruju svoje poslove. Ili moda tu postoji vrlo velika
razlika? Jer rob direktno uestvuje u naem ivotu, dok
radnik stoji van njega i potrebno mu je samo toliko vrline
1260b koliko se njegova uloga pribliava ulozi roba. Poloaj obinog
radnika lii na neku vrstu ogranienog ropstva. Priroda, dodue,
stvara robove, ali ne i obuare i druge zanatlije.
55. Jasno je, dakle, da podstreka takve vrline kod roba treba
da bude gospodar, ali to ne znai da gospodar treba da ui robove
njihovim dunostima. Stoga nisu u pravu oni koji odriu robovima
razum govorei da jedini postupak u odnosu na roba treba da bude
zapovest.57 Robove treba vie opominjati nego decu. Toliko sam
mogao da utvrdim odnosu roba i gospodara. Meutim, oveku i
eni, deci i ocu, vrlini svakoga od njih, i njihovim meusobnim
odnosima, tome ta je kod njih dobro a ta nije, i kako treba slediti
dobro a izbegavati ravo, svemu tome u raspravljati prilikom
razmatranja dravnog ureenja.
56. Jer kako je svaka porodica deo drave, a ovo emu smo
maloas govorili su delovi porodice, i kako delovi imaju
odgovarajue osobine u odnosu na celinu, neophodno je uskladiti
vaspitanje dece i ena s oblikom dravnog ureenja, ako je, da bi
drava bila dobra, vano da i ene i deca budu dobri. A to je svakako
vrlo vano jer ene ine polovinu slobodnih ljudi, a od dece e postati lanovi dravne zajednice. Poto smo govorili tim pitanjima,
zavravamo ovo ispitivanje. ostalim pitanjima bie govora na
drugom mestu. Sada zapoinjemo drugu temu i najpre emo uzeti u
razmatranje dosadanja miljenja najboljem obliku dravnog
ureenja.

KNJIGA DRUGA
GLAVA PRVA

57. Kako je na cilj da istraujemo onu dravnu zajednicu

koja je najbolja od svih za one ljude koji su u stanju da ive po
svojoj volji, onda treba da ispitamo i ostala dravna ureenja koja su
nala primenu u nekim dravama za koje se smatra da imaju dobre
zakone. Treba da ispitamo i neke druge oblike dravnog ureenja
koje su zamislili neki filosofi i koji vae kao dobri, ukoliko ima
takvih, da bismo videli ta je u njima dobro i korisno i da ne bi
izgledalo da traimo druge oblike, pored ve postojeih, zato to
elimo da izmiljamo, ve da se vidi da smo ovo ispitivanje
preduzeli zato to ovi sada postojei oblici dravnog ureenja nisu
dobri.
58. Da ponemo od prirodnog poetka ovog istraivanja. Jer
svi graani moraju da uestvuju u svemu, ili ni u emu, ili u neem
da u neem ne. Oigledno je da je nemogue da ne uestvuju ni u
emu, jer je drava jedna zajednica i pre svega moraju da imaju svoj
deo teritorije
1261a poto je teritorija jedne drave jedna, a graani su pripadnici jedne drave. Ali da li je bolje da u jednoj dravi, ije ureenje
treba da bude dobro, graani imaju udela u svim stvarima kod kojih
je to mogue, ili je bolje da u jednima imaju udela a u drugima ne?
Jer mogue je da graani imaju zajedniku decu i ene i imanje, kao
u Platonovoj Dravi. Tamo, naime, Sokrat kae da i deca i ene i
imanje treba da budu zajedniki. Da li je, dakle, bolje da bude ovako
kao sada ili prema zakonu datom u Dravi!3. Zajednica ena meu
svim
graanima
sadri
mnoge druge tekoe, i izgleda da razlog zbog koga Sokrat

49

smatra da to treba ozakoniti ne proizlazi logino iz njegova

raspravljanja. Stavie, to je nespojivo s krajnjim ciljem koji Platon
namenjuje dravi, onakvim kako ga je on formulisao. Meutim, on
nita nije rekao kako treba resiti ovu protivrenost. Mislim pri tome
na jedinstvo cele drave kao najvee mogue dobro, jer Sokrat
polazi od te pretpostavke.
59. Ipak, jasno je da e drava, napredujui ka tom jedinstvu
i postajui jedinstvena, prestati da bude drava. Jer drava je po
svojoj prirodi jedno mnotvo i postajui sve vie jedinstvena postae
od drave porodica, a od porodice ovek. Moglo bi se, naime, rei
da je porodica jedinstvenija od drave, a pojedinac od porodice.
Stoga, ako bi ko i bio u stanju to da ini, ne bi trebalo, jer e razoriti
dravu. Drava se ne sastoji samo od mnogo ljudi ve i od razliitih
vrsta ljudi, jer drava ne nastaje od jednakih ljudi. Savez i drava su
dve razliite stvari. Korist od saveza lei u broju njegovih lanova,
pa makar bili meusobno jednaki, jer savez nastaje radi pomoi i
po-sea na vagu gde uvek pretee tas na kome ima vie tereta.
60. Time se drava razlikuje od naroda1
2
, kada ovaj ne ivi sakupljen po selima ve ratrkan, kao Arkaani3. A
jedinstvo moe da nastane samo od elemenata razliitih po vrsti. Stoga,
kao to sam ve rekao u Etici*, spas drave lei u naizmeninoj jednakosti,
i to mora da vai i za slobodne i jednake. Jer ne mogu svi istovremeno da
vladaju, ve po godinu dana ili prema nekom drugom redu i vremenu. Na
taj nain bilo bi mogue da svi vladaju, otprilike tako kao kada bi se
smenjivali koari i zidari i kada ne bi uvek isti ljudi bili koari i zidari.
61. Ali poto je bolje ovako kako je sada, jasno je da je i za
dravnu zajednicu bolje da jedni isti ljudi uvek vladaju, ukoliko je to
mogue. A tamo gde to nije mogue,
1261b zbog toga to su svi graani po prirodi jednaki, i gde je pravedno da
vlast, bez obzira da li donosi neto dobro ili ravo, bude podeljena
izmeu svih, tamo treba podraavati takvo ureenje time to e se
jednaki naizmenino potinjavati onima koji su na vlasti. Tada
naizmenino jedni vladaju, a drugi se potinjavaju, kao da su zaista
postali drugi ljudi. Na isti nain e razliiti ljudi kada dou na vlast,
dobijati razliite poloaje.
7. Iz ovoga je jasno da nije prirodno da drava bude
jedinstvena, kako neki misle, i da ono to je oznaeno kao

50

najvee dobro za dravu u stvari nju razara, mada ono to je za neku

stvar dobro, treba da obezbeuje njeno postojanje. I drugim putem
moe se dokazati da za dravu nije najbolje da tei to veem
jedinstvu, jer porodica uiva veu ekonomsku nezavisnost nego
pojedinac, a drava veu nego porodica. A drava e tek tada postati
drava kada udruena masa bude u stanju da zadovolji sve svoje
potrebe. Ako je, dakle, poeljnija najvea mogua ekonomska
nezavisnost, onda je ono to je manje jedinstveno bolje od onog to
je u veoj meri jedinstveno.
62.
Meutim, ak i ako bi za dravu bilo najbolje da
zajednica bude to je mogue vie jedinstvena, to se ipak ne moe
dokazivati time to e svi graani za jednu istu stvar govoriti moja
je odnosno nije moja. A Sokrat misli da je to dokaz da je drava
potpuno jedinstvena5. Meutim, re svi ima dvostruko znaenje.
Ako se shvati u smislu svaki pojedini, onda bi pre moglo da izae
ono to Sokrat hoe. Jer svako e jedno isto dete nazivati svojim
sinom i jednu istu enu svojom enom, a isto to vai i za imanje i
bilo koju drugu stvar.
63.
Ali oni koji imaju zajednike ene i decu nee
tako govoriti nego e samo svi zajedno, a ne kao pojedinci, moi
njima tako da govore. Isto e tako i za imanje svi zajedno, a ne kao
pojedinci, moi da kau da je njihovo. Jasno je, dakle, da upotreba
rei svi navodi na pogrean zakljuak. Jer izrazi svi, oba, paran,
neparan, zbog svog dvostrukog znaenja dovode u raspravama do
spornih zakljuaka. Stoga, ako svi za istu stvar kau da je njihova,
to je, s jedne strane, lepo, ali je nemogue, a, s druge strane, to ne
znai da su svi oni jednoduni.
64. Uz to, ovo shvatanje ima drugi jedan nedostatak. Jer
onome to pripada mnogim ljudima vodi se vrlo malo rauna. Ljudi
se najvie staraju onome to je njihovo, a onome to je
zajedniko manje, odnosno samo toliko koliko se to tie svakog
pojedinano. Ljudi zanemaruju brigu oko zajednike imovine pored
ostalog i zato to pretpostavljaju da e se drugi brinuti. Isto tako u
kunim poslovima katkada vei broj slugu gore radi nego manji.
65. Tu e se, meutim, svakom graaninu roditi hiljadu
sinova, ali ne svakom pojedinano, ve e bilo koje dete biti
podjednako sin bilo koga graanina, tako da e se svi podjednako
malo starati njima. Uz to, svaki graanin e nazvati svojim
dete koje je dobro nego ono koje je rdavo, bez obzira da li to
odgovara raunu [o vremenu zaea], rei e, na primer, to je moj
sin, ili sin toga i toga i isto tako e govoriti za svakoga od
hiljadu graana, ili ve od koliko se graana drava sastoji, i uvek
e postojati neizvesnost. U tom sluaju nee biti jasno kome e se

roditi dete i ko e ga ouvati.

66. Da li je ipak bolje tako da svako naziva svojim jednog te
istog oveka izmeu dve hiljade ili deset hiljada ljudi, ili je bolje
upotrebljavati re moj onako kako se ona danas u dravama
upotrebljava? Jer ovde jedan ovek naziva svojim sinom, drugi
svojim bratom jednu te istu osobu, trei ga naziva svojim neakom
ili roakom po nekom drugom srodstvu, bilo da je to krvno srodstvo
ili brano srodstvo koje nastaje u prvom redu njegovom enidbom
ili enidbom njegovih roaka, ili ga, najzad, naziva pripadnikom
svoje fratrije ili file6. Bolje je biti na ovaj nain neiji pravi neak
nego na onaj nain neiji sin.
67. Ne moe se, meutim, izbei, da tu i tamo neki ne
prepoznaju svoju brau, decu, oeve i majke7. Jer slinost koja
postoji izmeu dece i roditelja nagnae ih da i jedni i drugi to uzmu
kao dokaz. Neki pisci koji piu putovanjima po zemlji kau da se
to i dogaa i da su kod nekih plemena u gornjoj Libiji ene
zajednike, pa se roena deca odvajaju i biraju po slinosti8. A i
enke drugih ivotinja, na primer konja i govei, raaju decu jako
slinu roditeljima, kao ona kobila u Farsali po imenu Dikaja9.
68. Uz to, onima koji hoe da uspostave tu zajednicu nee biti
lako da izbegnu takve nezgode, kao to su zlostavljanja, nehotina i
hotimina ubistva, svae i pogrde, koje prema oevima, majkama, i
bliskim srodnicima nisu doputene ni u onoj meri kao prema
stranim ljudima. S druge strane, takve stvari moraju da se dogaaju
ee meu ljudima koji ne znaju [da su roaci] nego meu onima
koji znaju i, ako se to desi meu onima koji znaju da su roaci,
onda moe doi do uobiajenog pomirenja, a ako se desi meu
onima koji to ne znaju, takvo pomirenje nije mogue.
69. A besmisleno je da onaj ko hoe da deca budu zajednika
zabrani ljubavnicima samo da spavaju zajedno, a da im dopusti da
se vole i druge prisnosti koje ni u kome sluaju ne prilie odnosu
oca prema sinu i brata prema bratu, jer je i sama ta ljubav
neprilina10 Besmisleno je, isto tako, zabraniti ljubavno optenje
samo zato to je, navodno, uivanje koje otuda nastaje suvie jako, i
smatrati da nema nikakve razlike u tome da li su u pitanju otac i sin
ili braa. Izgleda da je za zemljoradnike korisnije nego za uvare da
imaju zajednike ene i decu, 1262b jer e prijateljstvo biti manje
kada su ene i deca zajednika, a podanici treba da budu upravo
takvi da bi bolje sluali i da ne bi mislili na prevrate.
70. Takvim zakonom postie se rezultat suprotan
onome kakav bi trebalo da postignu dobri zakoni i zbog koga
Sokrat smatra da poloaj ena i dece treba tako odrediti. Mi,

naprotiv, smatramo prijateljstvo [meu graanima] najveim

dobrom u dravama11, jer tada bi bilo vrlo malo pobuna, pa i
sam Sokrat naroito hvali jedinstvenost drave, a ona je, kako
i on sam kae, delo prijateljstva. Mi znamo da Aristofan u
razgovoru ljubavi1'2 kae da ljubavnici, zbog toga to se
mnogo vole, ele da se sjedine i od dva bia postanu jedno.
71. Pri tome moraju oba da propadnu, ili bar jedno. A u
toj dravi ljubav bi morala, zbog takve zajednice, da bude
razvodnjena i tu e sin i otac vrlo retko rei moj otac
odnosno moj sin. Kao to se malo meda, pomea-no s
mnogo vode, nee primeivati u toj meavini, tako e se, u
takvoj dravi, ljudi vrlo malo brinuti meusobnom srodstvu,
koje se oznaava tim imenima, tj. otac se nee brinuti
sinovima, sin ocu, a braa brai. Dve su stvari koje ljude
podstiu na brigu i ljubav: svojina i voljeno bie, a graani
jedne takve drave nemaju ni jednog ni drugog.
72. A i premetanje dece roene od zemljoradnika i
zanatlija u klasu uvara i obrnuto 13, kao i nain na koji e se
to izvoditi, dovodie do velike zbrke. I oni koji daju i
premetaju decu moraju znati koju decu daju i kome je daju.
Najzad, ovde e ve ranije pomenuta zla, zlostavljanje,
ljubavni odnosi, ubistva, morati da se dogaaju ee, jer
deca, data drugim graanima, nee vie uvare nazivati
braom, decom, oevima i majkama i, obrnuto, oni koji su
kod uvara nee tako nazivati druge graane, te nee moi da
paze da, zbog srodstva, ne urade neto tako. Toliko
zajednikoj deci i enama.
GLAVA DRUGA

1263a

1. Na ovo se nadovezuje ispitivanje posedu, na

koji nain to treba da urede oni koji hoe da imaju najbolje dravno ureenje: da li posed treba da bude zajedniki ili ne14? To bi se moglo razmatrati nezavisno od
zakona deci i enama. Mislim, naime, na pitanje poseda
da li bi bilo bolje da, i kad bi posed bio u privatnim
rukama, kao to je sada uglavnom sluaj, da li bi, dakle, bilo
bolje da pravo posedovanja i korienja bude zajedniko, na
primer da komad zemlje bude privatan, ali da se plodovi
sakupljaju i dele, kao to rade neki narodi, ili, naprotiv, da
zemlja bude zajednika i da se obrauje zajednikim
snagama, a da se plodovi dele prema individualnim
potrebama (pria se da neki varvarski narodi ive u ovakvoj
zajednici), ili da i zemlja i plodovi budu zajedniki.
73. Jer ako bi postojali drugi ljudi koji bi obraivali

zemlju, izlaz bi bio drugaiji i laki, ali ako zemljoradnici

rade sami za sebe, pitanje poseda stvara mnoge tekoe. Jer
ako u uivanjima i radu nema jednakosti, onda e se,
neizbeno, oni koji vie rade a manje dobijaju aliti na one"
koji malo rade a mnogo uivaju i dobijaju.
74. Uopte uzev, teko je ljudima da ive zajedno i da
imaju sve stvari zajednike, a pogotovo takve. To se najbolje
vidi kod putnika koji putuju zajedno. Jer najee obini i
sitni povodi dovode do neslaganja i svaa. Uz to, mi se
najee ljutimo upravo na one sluge koji nas najvie i
svakodnevno slue. Zajedniko posedovanje, dakle, sadri te
i druge sline tekoe.
75. Sadanje stanje, meutim, poboljano dobrim
moralom i dobrim zakonima, imalo bi ne male prednosti, jer
e u sebi sjediniti ono to je dobro iz oba poretka. Kad kaem
iz oba, mislim iz poretka u kome je posed zajedniki i iz onog
u kome je u privatnim rukama. Jer posed treba, u izvesnom
smislu, da bude zajedniki, ali, opte uzev, treba da bude
privatan. Naime, kad je nadlenost podeljena, nee vie biti
mesta uzajamnim optubama i imanje e bolje napredovati jer
e se svako starati njemu kao svom sopstvenom. A to se
korienja tie, vrlina e uiniti da bude kao u poslovici:
meu prijateljima sve je zajedniko.
76. Ve danas je u nekim dravama predvien takav
poredak; to, dakle, nije neizvodivo, i, naroito u dobro ureenim dravama, neto od toga ve je ostvareno, a ostalo se
moe ostvariti. Tamo svako ima svoj posed i doputa
prijateljima da se u poneem koriste njime, dok on sam u
poneem koristi zajedniko dobro. Tako u Lakedajmonu
svako moe da se koristi robovima svakog drugog oveka
kao svojim sopstvenim, a isto tako i konjima i psima pa i
plodovima sa polja, ako mu negde na putu kroz zemlju
ustrebaju. Jasno je, prema tome, da je bolje da posedi budu
privatni ali da, putem upotrebe, postanu zajedniki. A kako
graane uiniti takvima, to je posao zakonodavca.
6. Uz to, prosto se ne moe ni rei koliko je veliko
zadovoljstvo koje ovek ima kada zna da je neto njegovo,
1263b jer ne voli uzalud svako sebe sama. 15 Ta ljubav je prirodna, a
samo sebinost s pravom zasluuje osudu. Jer biti sebian nije
samo voleti sebe, ve voleti sebe vie nego to treba, kao to i
srebroljubac voli novac, poto tako rei svi ljudi vole sebe i
novac. Ali zaista je najvee zadovoljstvo biti predusretljiv
prema prijateljima, gostima i drugovima i pomoi im to je
mogue samo ako ovek ima svoj posed.

1264a

77. To, meutim, ne postiu oni koji dravu ine

odve jedinstvenom, a uz to, oigledno, onemoguuju
primenu dveju vrlina: uzdrljivosti u odnosu na ene (jer
dobro je uzdravati se od tue ene) i dareljivosti u odnosu
na imanje, jer u tom sluaju dareljivost se nee primeivati
niti e dareljiv ovek moi da uini neko delo dareljivosti
poto dareljivost poiva samo na upotrebi imanja.
78. Takvo zakonodavstvo moe da izgleda lepo i ovekoljubivo, jer onaj ko za njega uje rado e ga prihvatiti
smatrajui da e nastati neko udesno prijateljstvo meu svim
ljudima, pogotovu kada neko smatra da trenutna zla u dravi
potiu otuda to imovina nije zajednika; mislim pri tome na
parnice ugovorima16, na lane zakletve i laskanje i
povlaivanje bogataima. Sve to, meutim, ne nastaje zbog
toga to imovina nije zajednika ve zbog nepoten ja.
79. Mi primeujemo da se oni koji imaju zajedniko
imanje i zajedno ive mnogo manje slau nego oni koji imaju
svoja odvojena imanja. Broj onih koji se ne slau zbog toga
to imaju zajedniko imanje izgleda mali samo u poreenju s
velikim brojem onih koji imaju svoja sop-stvena imanja. Uz
to nije pravo govoriti samo tome kolikih su zala ve i
kolikih su dobara lieni oni koji imaju zajednika imanja.
tavie, takav nain ivota izgleda potpuno nemogu. A uzrok
Sokratove zablude lei u njegovoj pogrenoj pretpostavci. Jer
i porodica i drava treba da budu u izvesnom smislu
jedinstvene, ali ne potpuno. Naime, napredujui u tom pravcu
drava e moda prestati da bude drava, ili e, moda, ostati
drava, ali poto e biti sasvim blizu toga da ne bude drava,
bie gora drava, otprilike tako kao kad bi se simfonija svela
na homofoniju ili ritam na jedan jedini takt.
10. Naprotiv, dravu koja je u stvari jedna masa
treba, kao to smo ranije rekli17, vaspitanjem uiniti jedinstvenom zajednicom. Meutim, besmisleno je da onaj
ovek koji hoe da uvodi vaspitanje, u uverenju da e
pomou njega drava postati dobra, smatra da je moe
popravljati pomenutim merama, a ne moralom, filosofijom
i zakonima kao to je u Lakedajmonu i na Kreti zakonodava pomou sisitija uinio svojinu zajednikom. 18 Treba
znati i to da se mora uzeti u obzir i dugo vremensko razdoblje
i mnoge godine za vreme kojih ne bi ostalo nepri-meeno da
se to ureenje pokazalo kao dobro. Jer gotovo sve je
pronaeno, samo to neto od toga jo nije sabrano i
sistematizovano, a neto, mada se za to zna, nije nalo
.
80. Cela stvar bi bila sasvim jasna kad bi neko video u

stvarnosti tako ureenu dravu. Jer zakonodavac nee moi

da stvori takvu dravu ako je ne podeli i odvoji na sisitije,
fratrije, i file, tako da e se tim zakonodavstvom postii samo
to da uvari nee obraivati zemlju. To danas pokuavaju da
ostvare Lakedajmonjani. Meutim, Sokrat nije rekao ak ni to
kakav e oblik celokupnog dravnog ureenja imati oni koji
imaju zajednika dobra, niti je to lako rei. Ipak, gotovo
veinu drave sainjava masa drugih graana za koje nije
nita odreeno: da li i zemljoradnici treba da imaju zajednike
posede ili svaki pojedinac svoj i da li ene i deca treba da
budu zajedniki ili ne.
81. Jer ako sve na isti nain treba da pripada svima,
ime e se onda zemljoradnici razlikovati od uvara? Ili,
kakvu e naknadu imati zemljoradnici koji se potinjavaju
vlasti uvara? Ili, ime ih treba obmanuti da bi podnosili tu
vlast ako se ne izmisli neto slino kao kod Kreana? Kreani
zabranjuju robovima samo pristup u vebalita i noenje
oruja, a sve ostalo im doputaju. A ako ovi odnosi i u
Platonovoj dravi budu takvi kao u ostalim dravama, kakva
e onda biti ta zajednica? Jer onda e, neiz-beno, nastati dve
drave u jednoj, i to dve neprijateljski raspoloene drave. S
jedne strane su uvari kao straa, a, s druge, zemljoradnici,
zanatlije i ostali graani.
82. Optube, parnice i sva druga zla za koja Sokrat
kae da postoje u dravama postojae i u Platonovoj dravi.
Pa ipak, Sokrat kae da njegovim graanima, zbog vaspitanja,
nee biti potrebni mnogi zakonski propisi, kao to su, na
primer, propisi odravanju reda u gradu, na agori i njima
slini, mada odreuje vaspitanje samo za uvare. On, uz to,
doputa da zemljoradnici raspolau imanjem pod uslovom da
daju deo proizvoda s tog imanja. Ali mnogo je verovatnije da
e ti zemljoradnici biti gori i da e smiljati gore stvari nego
heloti, penesti i robovi u nekim dravama19.
83. Bilo da su te stvari potrebne ili ne, Sokrat njima
nije nita odredio, a ni onome to je s tim u vezi > kakvo
treba da bude ureenje, vaspitanje i zakoni ovih
zemljoradnika. Jer nije lako pronai, a to je ne malo vano,
kakvi treba da budu zemljoradnici da bi mogla da
1264b se odri zajednica uvara. Jer ako e ene zemljoradnika biti
zajednike a imanja privatna, ko e tada voditi domainstvo
[onako] kao to se mukarci staraju oko polja? Isto se pitanje
postavlja onda ako su zajednika i imanja i ene
zemljoradnika.
84. Besmisleno je initi poreenje sa ivotinjama da bi
se dokazalo da ene treba da rade iste poslove kao i mukarci,

jer kod ivotinja nema domainstva.2" A opasan je i Sokratov

nain postavljanja vlasti, jer on hoe da na vlasti budu uvek
isti ljudi. To postaje uzrok pobune i kod ljudi bez vrednosti, a
pogotovo kod smelih i ratobornih priroda. Jasno je, meutim,
da je Sokrat prinuen da postavlja uvek iste ljude na vlast, jer
bog ne sipa zlato as u due jednih as u due drugih ljudi,
nego uvek u due jednih te istih. A Sokrat kae da bog odmah
pri roenju, u due jednih stavlja zlato, u due drugih srebro,
a u due buduih zanatlija i zemljoradnika bakar i gvoe.21
85. Sokrat, pored toga, odriui sreu ratnicima, ipak
kae da zakonodavac treba celu dravu da uini srenom.
Meutim, nemogue je da cela drava bude srena ako nije
srena veina ili ako nisu sreni svi odnosno neki delovi. Sa
sreom nije isto kao s parnim brojem. Parni broj moe da se
sadri u jednoj celini a ne i u njenim delovima, ali srea ne
moe. I, ako uvari nisu sreni, ko je onda srean? Svakako
ne zanatlije i masa niih radnika. Dravno ureenje, dakle,
kome je govorio Sokrat, sadri ove probleme kao i druge ne
manje od ovih.
GLAVA TREA

1265a

1. Gotovo isto tako stoji stvar i s kasnije napisanim

Zakonima2'2. Stoga je bolje unekoliko razmotriti i tamo dato
dravno ureenje. Jer Sokrat je u Dravi potpuno odredio
samo mali broj stvari: kakvo treba da bude zajedniko
posedovanje ena i dece, u ijim rukama treba da bude
imanje i kakav treba da bude dravni poredak. On deli masu
stanovnitva na dve klase, na zemljoradnike i ratnikebranioce; trea, koju ini jedan deo ovih posled-njih,
predstavlja savetodavno i upravno telo. Sokrat nije nita
rekao da li zemljoradnici i zanatlije treba ili ne treba da
uestvuju u nekoj vlasti i da li treba da ratuju zajedno sa
uvarima ili ne. On misli, meutim, da zajedno s njima treba
da ratuju i ene i da one treba da dobiju isto vaspitanje kao
uvari. Ostali deo rasprave ispunio je digresijama i
razmatranjima tome kakvo treba da bude vaspitanje uvara.
2. Vei deo Zakona ine sami zakoni, i tu je samo malo
govorio dravnom ureenju. I mada eli da svoje dravno
ureenje priblii ve postojeim, on se, korak po korak, vraa
na ono dravno ureenje iz Drave. Jer, izuzimajui
zajedniko posedovanje ena i imanja, ostale odredbe su za
oba dravna ureenja iste: isto je vaspitanje i zahtev da se
uvari uzdravaju od svakodnevnih poslova, a i odredbe

sisitijama su iste, sem to ovde kae da treba da postoje i

enske sisitije i to prva drava ima hiljadu ljudi pod orujem,
a ova pet hiljada23.
3. Svi Sokratovi razgovori su izvanredni, umetniki
doterani, puni novih misli i istraivaki, ali teko je postii da
sve bude podjednako dobro. Jer, s obzirom na pomenuti broj,
ne sme se prevideti da e tolikim ljudima biti potrebna
vavilonska ili neka druga ogromna zemlja odakle e se
ishranjivati pet hiljada besposlenih ljudi i uz njih druga jo
mnogo vea gomila ena i slugu.24 Pretpostavke treba initi
prema elji, ali one ne smeju biti nemogue.

86. Misli se da zakonodavac, prilikom donoenja zakona, treba da

ima u vidu dve stvari: zemlju i ljude. Dobro je, uz to, obratiti panju i na
susedne krajeve, ako drava treba da ima i spoljnopolitiki ivot. Drava
mora da se za voenje rata slui ne samo takvim orujem koje je korisno
na njenom zemljitu ve i takvim koje je korisno u spoljnim krajevima. Pa
ako se i ne prihvati takav nain ivota ni za pojedinca ni za dravu kao
celinu, ipak graani treba da zadaju strah neprijateljima, ne samo kad ovi
napadnu zemlju nego i kad se iz nje povuku.
87. Treba, isto tako, videti nije li bolje drukije i ta-nije odrediti
veliinu imanja. Sokrat kae da imanje treba da bude toliko da se moe
umereno iveti, a to je otprilike tako kao kad bi neko rekao da se moe
dobro iveti, jer to je odve opte reeno. Uz to, moe se iveti umereno,
ali ipak bedno. Bolje bi bilo rei umereno i dareljivo jer e
dareljivost, sama za sebe, ii uz rasko, a umerenost uz naporan ivot.
Jer, u rukovanju imanjem to su jedine odgovarajue vrline. Imanjem se ne
moe rukovati blago ili hrabro, ve umereno i dareljivo, pa stoga
rukovanje imanjem mora da bude takvo.
88. A besmisleno je uspostavljati imovinsku jednakost a ne
ustanoviti broj graana,25 ve dopustiti neogranieno raanje dece kao da
e njihov broj ostati isti time to e biti jednak broj porodica sa i bez dece,
jer se, navodno, ini da se to dogaa i danas u dravama. Ali to ne moe
1265b da bude podjednako tano i za Platonovu i za dananje drave. Danas ne
trpi niko oskudicu zato to se imanje deli na koliko god hoe delova, a
tamo, poto imanje ne moe da se deli, oni prekobrojni moraju da ostanu
bez iega, bilo da je njihov broj manji, bilo da je vei.
7. Moglo bi se pomisliti da je pre potrebno uvesti
ogranienja za raanje dece nego za imanja, tako da se
deca ne raaju preko odreenog broja. A taj broj treba
odreivati vodei rauna tome da moe da se desi da
neka deca umru i da neke porodice budu bez dece. Neogranieno raanje dece, kao to je u veini drava, nuno
postaje
uzrok
siromatva
graana,
a
siromatvo
donosi
pobune i nevaljalstva. Fejdon Korinanin26, jedan od najstarijih zakonodavaca, smatraao je da porodice treba uvek
da budu jednake, kao i broj graana, iako su od poetka
svi imali po veliini nejednaka imanja. A u ovim Zakonima
je upravo suprotno. Kasnije emo govoriti tome kako
mi mislimo da bi se moglo bolje urediti27.
3 Pollttki

33

89. U ovim Zakonima nije odreeno ni to kako e se oni koji su

na vlasti razlikovati od onih koji se toj vlasti potinjavaju 28 Platon kae:

kao to je potka od drukije vune nego osnova, takvi treba da budu oni
koji su na vlasti u odnosu na one koji im se potinjavaju, a kad ve

doputa da se celo imanje pet 29 puta povea, zbog ega to ne bi moglo, u

izvesnoj meri, da vai i za zemlju? Prilikom podele mesta za graenje
kua treba voditi rauna da ne budu nepogodna za voenje domainstva.
On je svakome dodelio dva odvojena mesta, a teko je iveti u dve kue.
90. On hoe da celo to ureenje ne bude ni demokratija ni
oligarhija, ve na sredini izmeu ovih 30. To ureenje naziva se politejom i
sastoji se od teko naoruanih graana. Ako, dakle, on tu dravu ureuje
tako da ona ima, u veoj meri nego druge, zajednike crte s ve postojeim dravama, onda, moda, ima pravo. Ali ako ova drava treba da
bude najbolja, posle one prve, onda nije u pravu. Jer bi u tom sluaju
moda vie pohvale zasluila lakonska drava ili neka druga, u veoj meri
aristokratska, drava.
10. Neki kau31 da najbolje dravno ureenje treba
da bude meavina svih oblika dravnih ureenja, pa stoga
hvale lakedajmonsko. Oni kau da se ono sastoji iz oligarhije,
monarhije
i
demokratije,
da
je
vlast
kraljeva
monarhijski, vlast geronata oligarhijski, a vlast efora demokratski elemenat, jer se efori biraju iz naroda. Drugi
kau da je eforat tiranida i da se demokratija ogleda u
sisitijama i u svakodnevnom ivotu.
12 11. U ovim Zakonima32 reeno je kako najbolje dravno ureenje treba da
se sastoji od demokratije i tira-nide, mada se demokratija i tiranida ili
uopte ne mogu smatrati dravnim ureenjima ili tek najgorim od svih.
Pravilnije je, dakle, miljenje onih koji su za meavinu vie oblika, jer
bolje je ono dravno ureenje koje se sastoji od vie oblika. Zatim,
izgleda da Platonova drava nema u sebi nieg od monarhije, ve ima vie
oligarhijskih i demokratskih elemenata, ali da vie naginje oligarhiji, to
se vidi iz naina na koji se postavljaju nosioci vlasti. Sto se biraju kockom
izmeu predloenih kandidata, to je zajedniki postupak i u demokratiji i
u oligarhiji, ali to to bogatiji moraju da prisustvuju skuptini, da predlau
organe vlasti i da obavljaju neke druge dravne poslove, dok su ostali toga
osloboeni, to je svojstveno oligarhiji, kao i nastojanje da veina organa
vlasti bude iz redova bogataa i da se najvanije slube poveravaju ljudima s najveim cenzom.
91. Nain izbora lanova Vea takoe je oligarhijski33. Jer, svi su
obavezni da glasaju, ali najpre se biraju predstavnici iz klase prve po
cenzu, zatim isti toliki broj iz druge, pa iz tree, sem to svi pripadnici
tree i etvrte klase nisu obavezni da glasaju, a iz etvrte mogu da biraju
samo pripadnici prve i druge klase. Onda, kae Sokrat, treba odrediti
podjednak broj iz svake klase po cenzu. Meutim, tako e biti vie biraa
iz najviih klasa i oni e biti jai jer neki iz niih klasa nee glasati zato
to nisu obavezni.
92. Da takva drava ne treba da se sastoji iz demo-kratije i
monarhije, jasno je iz ovoga to smo rekli i bie jo jasnije iz onoga to
emo kasnije rei kada budemo uzeli u razmatranje takvo dravno
60

ureenje34. Nije bez opasnosti ni izbor organa vlasti koji se biraju izmeu
predloenih kandidata. Jer ako se neki graani, pa makar ih bilo i malo,
sloe, uvek e biti izabran onaj koga oni budu hteli. Tako, dakle, stoji
stvar sa dravnim ureenjem izloenim u Zakonima.
GLAVA ETVRTA

1266b

93. Postoje i neki drukiji oblici dravnog ureenja, koje su

zamislili bilo obini graani bilo filosofi i dravnici i koji se vie nego
obe Platonove drave pribliavaju ve postojeim oblicima prema kojima
se danas upravlja dravama. Jer nijedan od njih nije uveo novine, kao to
su zajedniko posedovanje ena i dece ili enske sisitije, ve poinju od
vanijih stvari. Neki smatraju da je najvanije dobro urediti ono to se tie
imovine i kau da se sve pobune podiu zbog toga. Stoga je Faleja iz
Halkedona35 prvi na to ukazao i rekao da imanja graana treba da budu
jednaka.
94. On je smatrao da to nije teko uspostaviti odmah pri osnivanju
drave i da je tee kad drava ve postoji,
ali da bi se imanja mogla najbre izjednaiti na taj nain to bi bogatai
davali kerima miraz, a ne bi ga uzimali, a siromasi ne bi davali, ali bi ga
uzimali. Platon je, kao

to smo rekli, kad je pisao Zakone, smatrao da treba dopustiti

poveavanje imanja do izvesne mere, ali da nijedan graanin ne
moe imati imanje vee od petostrukog najmanjeg imanja36.
95.
Oni koji predlau takve zakone ne treba da previaju ono to se danas previa, da, ako ve odreuju veliinu imanja,
treba da odrede i broj dece. Jer ako broj dece premaa veliinu
imanja, taj zakon se mora ukinuti, a bez obzira na to, zlo je to
mnogi od bogataa postaju siromasi. A takvi ljudi teko da nee
dizati pobune.
96.
Stoga imovinska jednakost ima izvesnog znaaja
za dravnu zajednicu i izgleda da su neki od starih zakonodavaca to
znali, pa je Solon37, na primer, doneo zakon koji postoji i kod drugih
i koji zabranjuje da se stie onoliko imanja koliko ko hoe. Zakoni,
isto tako, zabranjuju i prodaju imanja. Tako kod Lokrana 38 postoji
zakon da se imanje ne sme prodavati sem ako se ne utvrdi da se nekom desila nesrea, i zakon da se moraju uvati stara imanja
dobivena kockom. I upravo je ukidanje tog zakona u Leukadi 39
uinilo njihovo dravno ureenje odve demokratskim, jer vie se
nije dogaalo da ljudi dolaze na vlast prema odreenom cenzu.
97.
Moe postojati i takva imovinska jednakost da
imanja budu odve velika, tako da se ivi raskono, ili da budu
suvie mala tako da se ivi bedno. Jasno je, dakle, da nije dovoljno
da zakonodavac uspostavi imovinsku jednakost, ve treba da u tome
nae sredinu. Pa ak ako neko i odredi umerenu veliinu imanja za
sve, opet to nita ne koristi. Jer pre treba izjednaiti prohteve i elje
nego imanja, a to se ne moe postii ako graani nisu dovoljno
vaspitani pomou zakona.
98.
Moda bi Faleja mogao na to da kae da je i on
sam to rekao. Jer on smatra da u dravama treba da postoji dvojaka
jednakost: jednakost u imanju i jednakost po vaspitanju. Meutim,
treba kazati kakvo e biti to vaspitanje, a ba i da bude jedno i isto,
opet nee biti ni od kakve koristi. Ono moe da bude jedno i isto, ali
ipak takvo da stvori ljude koji e eleti da budu ispred drugih, bilo
po bogatstvu bilo po poastima, bilo i u jednom i u drugom.
99.
Uz to, ljudi diu pobune ne samo zbog imovinske
nejednakosti ve i zbog nejednakosti u poastima, samo su
pretendenti u jednom i u drugom sluaju razliiti. Ma1267a sa se buni zbog imovinske nejednakosti, a obrazovani.ljudi
nezadovoljni su ako su poasti jednako rasporeene. Otuda
alba:
Rdav i valjan u asti su isti.
Meutim, ljudi ne ine nepravde samo zato da bi pribavili
sredstva neophodna za ivot, a lek za te nepravde je, kako

misli Faleja, imovinska jednakost, da ljudi ne bi krali zbog

hladnoe ili gladi, nego i zato da bi uivali i zadovoljili svoje
prohteve. Jer ako imaju vei prohtev no potrebe, ljudi e initi
nepravdu da bi tome nali leka, i ne samo zbog toga ve i zbog
elje da uivaju uivanja bez bola.
100. Sta je, dakle, lek za ova tri zla? Po jednima, to je
malo imanje i rad, po drugima umerenost. A trei lek, ako
ljudi hoe da nau radost u sebi samima, treba traiti samo u
filosofiji. Jer za ostale radosti potrebni su ljudi. Najvee
nepravde ljudi ine zbog elje da preva-ziu druge, a ne zbog
potreba. Na primer ljudi ne postaju tirani zato da im ne bi bilo
hladno; stoga velika ast pripada onome ko ubije tiranina, a ne
kradljivca. Zbog toga Falejin nain dravnog ureenja pomae
samo u sluajevima sitnih nepravdi.
101. Uz to, on hoe da uspostavi mnoge stvari da bi
unutranje ureenje bilo dobro, ali treba se zatititi protiv
suseda i svih stranaca. Prema tome, prilikom ureivanja drave
mora se voditi rauna i vojnoj sili, a tome Faleja nije nita
rekao. Isto to vai i za imanja. Jer ona moraju biti dovoljna ne
samo za unutranje potrebe drave ve i u sluaju spoljne
opasnosti. Stoga imanja ne treba da budu tako velika da kod
suseda i jaih drava probude elju, pa da oni koji imaju ta
imanja ne budu u stanju da odbiju napadae, niti tako mala da
drava ne bude u stanju da izdri rat ni sa sebi jednakim
neprijateljem.
102. On, dakle, tome nije nita rekao, a mora se znati
koliko treba da bude imanje da bi bilo korisno. Moda je
najbolje da drava ima toliko da se jaim neprijateljima ne
isplati da ratuju da bi dobili vie, ali da se ne isplati ni onima
koji nemaju toliko. Tako je EubulM
41
, kada je Autofradat hteo da opseda Atarnej, posavetovao ovoga da
razmisli koliko e mu vremena biti potrebno da zauzme grad i da
izrauna koliko e mu novaca biti potrebno za to vreme, i da je on, tj.
Eubul, spreman da napusti Atarnej ako dobije sumu manju od te.
Ove rei uinile su da je Autofradat, razmislivi, prekinuo opsadu.
11. Imovinska jednakost graana je, dakle, u izvesnoj meri korisna da bi se izbegle meusobne pobune, ali,
kratko reeno, nije od velike koristi. Jer bi se ljudi od
vrednosti mogli ljutiti, smatrajui da zasluuju vie nego
jednak deo, pa stoga, ini se, esto sklapaju zavere i diu
pobune. A uz to je ljudsko nevaljalstvo nenasito; u po1267b etku su se zadovoljavali s dva obola 42, a kada je to postalo ve
uobiajeno, trebalo im je stalno sve vie i vie, sve dok njihove
elje vie nisu znale za granice. Jer prohtev, za ije ispunjenje

masa ivi, po svojoj prirodi nema granica.

103. Odbrana od takvih zala sastoji se manje u izjednaavanju imanja, a vie u tome da se oni koji su po prirodi
plemeniti vaspitavaju tako da ne ele da imaju vie, a oni koji
su zli da ne mogu da imaju vie. A to biva ako njih ima manje
i ako im se ne ini nepravda. Meutim, Faleja nije tano
oznaio jednakost imanja jer on izjednauje samo zemljine
posede. Ali bogatstvo se sastoji i od robova, stoke, novca i od
velike takozvane pokretnine, tj. pokustva i orua. Da li,
dakle, treba traiti jednakost i u svim ovim stvarima, ili
postaviti neki umereni zahtev, ili sve dopustiti.
104. Sudei po njegovu zakonodavstvu, izgleda da je on
imao u vidu ureenje male drave, ako e sve zanatlije biti
dravni robovi i nee predstavljati deo graanstva. Ali ako oni
koji rade za opte potrebe treba da budu dravni robovi, onda
to treba urediti onako kao to je u Epidamnu43 i kao to je
Diofant44 nekada uredio u Ateni. Iz ovoga to je reeno
Falejinu dravnom ureenju moe se videti ta je kod njega
dobro, a ta nije.
GLAVA PETA

1. A Hipodam45, Eurifantov sin, Mileanin, prvi je od

ljudi koji se nisu bavili politikom, pokuao da kae togod
najboljem obliku dravnog ureenja. On je pronaao podelu
gradova na ulice i prosekao ulice u Pireju. A inae u ivotu bio
je preterano sujetan, tako da se nekima inilo da vodi prazan
ivot bavei se suvie svojom bujnom kosom i skupocenim
nakitom, dok mu je odea bila skromna i topla ne samo zimi
ve i za vreme leta. Uz to, hteo je da se smatra poznavaocem
cele prirode.
105. Njegova drava brojala bi deset hiljada graana
podeljenih na tri klase: klasu zanatlija, klasu zemljoradnika i
klasu ratnika pod orujem. A i zemlju je podelio na tri dela:
svetu, zajedniku i privatnu. Sveta zemlja davala bi sredstva za
uobiajene slube bogovima, zajednika za ivot ratnika, dok
bi privatna pripadala zemljoradnicima. On je mislio da postoje
samo tri vrste zakona, jer ima tri vrste stvari zbog kojih dolazi
do parnica. To su: uvreda, oteenje i smrt.
106. Uspostavio je i jedan vrhovni sud pred koji bi trebalo iznositi sve parnice za koje se misli da nisu dobro
presuene. A taj bi se sud sastojao od nekoliko izabranih
staraca. On je smatrao da presudu ne treba donositi gla1268a sanjem, ve da svako treba da ima tablicu na kojoj e, ako je za

1268b

potpunu osudu, to i napisati, a koju e, ako je za potpuno

osloboenje, ostaviti praznu. A ako je za deli-minu osudu,
treba da odredi za kakvu. Hipodam je smatrao da dananji
zakoni nisu to dobro uredili jer prisiljavaju sudije da se krivo
zakunu bilo da ele da osude ili oslobode.
107. Dalje je dao zakon pronalazaima stvari korisnih
po dravu, po kome bi dobili priznanje i poast, i zakon po
kome bi se deca graana poginulih u ratu izdravala
dravnom troku, kao da drugde to nije odreeno zakonom.
Meutim, taj zakon postoji i danas u Ateni 46 i u drugim
dravama. Po Faleji, sve organe vlasti bira narod, a narod ine
one tri klase. Izabrani vode brigu dravnim poslovima,
strancima i siroadi.
108. To je, dakle, najvei broj najznaajnijih ustanova
Hipodamova poretka. svega, mogli bi se nai neki
problemi u njegovoj podeli graana jer svi, tj. zanatlije,
zemljoradnici i oni u ijim je rukama oruje, uestvuju u
dravnoj upravi. Zemljoradnici, meutim, nemaju oruja, a
zanatlije nemaju ni zemlje ni oruja, tako da gotovo postaju
robovi onih koji imaju oruje. Nemogue je, dakle, da
uestvuju u svim poastima jer e oni u ijim je rukama oruje
neizbeno postati vojskovoe i uvari graana, jednom rei
zauzee najvanije poloaje. A kako e moi oni koji ne
uestvuju u dravnoj upravi da vole tu dravu?
109. Oni u ijim je rukama oruje moraju da budu jai
od zanatlija i zemljoradnika zajedno, a to nije lako ako ih
nema mnogo. A ako e biti tako, zato onda ostali treba da
uestvuju u dravnoj upravi i da odluuju postavljanju
vlasti? Dalje, zato su zemljoradnici korisni dravi? Jer
zanatlije moraju da postoje zato to su potrebni svakoj dravi i
oni mogu, kao u ostalim dravama, da se izdravaju od svoga
zanata. S druge strane, zemljoradnici koji bi pribavljali hranu
za one u ijim je rukama oruje predstavljali bi, s razlogom,
deo drave, a ovako bi imali svoja sopstvena imanja koja bi
obraivali za sebe.
110. Pored toga, ako e ti ljudi u ijim je rukama oruje
sami obraivati zajedniku zemlju od koje e dobijati sredstva
za ivot, onda se ratnika klasa ne bi razlikovala od
zemljoradnike, a zakonodavac ipak to hoe. A ako e to biti
neki drugi ljudi a ne zemljoradnici niti ratnici, onda e se opet
obrazovati etvrta klasa u dravi, koja nee ni u emu imati
udela ve e biti tua dravi. A ako se uzme da e isti ljudi
obraivati i svoju i zajedniku zemlju, onda koliina plodova
nee biti dovoljna da bi svako mogao da vodi dva domainstva i zato ne bi onda sa zemlje i

imanja, koja bi im kockom pala u deo, pribavljali sredstva za

ivot i za sebe same i za ratnike? Sve to prouzrokuje veliku
zbrku.
111. Ni zakon donoenju sudske odluke nije dobar jer
trai da sudije podele miljenja, mada je konana presuda
jedna, i na taj nain od pravog sudije postaje arbitrani sudija.
To je mogue u arbitranim sudovima i onda kada odluuje
vie njih jer se oni meusobno dogovaraju presudi, ali u
pravim sudovima to nije mogue, pa su, nasuprot tome, mnogi
zakonodavci uredili to tako da se sudije meusobno ne
dogovaraju.
112. Zatim, kako i da ne bude zbrke pri donoenju presude kada sudija smatra da je optueni duan, ali ne toliko
koliko misli tuilac. On, na primer, zahteva dvadeset mina, a
sudija dosuuje deset, ili ovaj vie, onaj manje, jedan pet drugi
etiri. Jasno je da e se na taj nain razii u odluci i da e jedni
dosuditi sve, a drugi nita. Na koji e se nain onda brojati
glasovi? Uz to, niko ne prisiljava sudiju, koji je optuenog
potpuno oslobodio odnosno optuio, da se krivo zakune, ako
je sama optuba potpuno pravedno postavljena. Jer sudija koji
tuenog oslobodi ne presuuje da on nita ne duguje, ve da ne
duguje dvadeset mina.
113. Zakon po kome onima koji pronau neto korisno
za dravu treba da pripadne izvesna poast primamljiv je, ali
nije bez opasnosti, jer prua mogunost za spletke i moda za
potrese u dravi. Ali ovo spada u drugi problem i drugo
ispitivanje. Jer su neki ljudi u nedoumici da li je za drave
tetno ili korisno menjati oinske zakone ako su neki drugi
bolji. Stoga, ako nije korisno menjati ih nije lako odmah se
sloiti sa ovim predlogom. Moe da se desi da neki predlau
ukidanje zakona ili ustava kao opte korisnu stvar.
114. A kad smo ve to spomenuli onda je bolje da jo
malo raspravljamo tome. Jer, kao to smo rekli, tu postoji
problem i moglo bi izgledati da je bolje menjati zakone.
Svakako je ta promena bila od koristi u ostalim naukama, na
primer medicina se promenila u odnosu na staru praksu, pa i
gimnastika i uopte sve vetine i umea. A kako i politiku treba
smatrati jednom od njih onda je jasno da i za nju mora da vai
to isto. Moglo bi se rei da su dokaz za to same injenice i da
su stari zakoni odve jednostavni i varvarski jer su nekada
Heleni stalno nosili oruje i jedni od drugih kupovali ene47.
115. I ti stari zakoni koji su se ponegde sauvali sasvim
su budalasti; u Kimi48, na primer, postoji zakon
1269a ubistvu po kome se, ako tuilac pribavi izvestan broj sve-doka
meu svojim roacima, tueni proglaava krivim za ubistvo.

Uopte uzev, svi ljudi tee onom to je dobro, a ne onom to je

od davnina u upotrebi. Verovatno su prvi ljudi, bilo da su
ponikli iz zemlje bilo da su spaeni posle neke nesree 4*, bili
prosti i nerazumni kao to se misli kad se kae od zemlje
roeni, tako da je besmisleno drati se njihovih shvatanja.
Pored toga, bolje je dopustiti da se i napisani zakoni menjaju.
Jer kao u ostalim vetinama tako je i u dravnom ureenju
nemogue pismeno naznaiti sve pojedinosti, jer se pisati mora
uopte-no, a primena je pojedinana.
13. Prema tome, jasno je da neke zakone treba katkad menjati, ali ako se stvar posmatra s druge strane,
onda je potrebna velika opreznost. Jer ako je korist od
promene zakona mala, a navikavanje graana na lako
ukidanje zakona ravo, onda je jasno da treba dopustiti
poneke greke zakonodavaca i vlasti. Jer promena nee
doneti toliko koristi koliko e tete vlastima doneti graani
naviknuti na nepokornost.
14. I primer s vetinama nije taan, jer menjanje vetine i
zakona nije isto. Zakon nema nikakve moi da uini da mu se
ljudi pokoravaju; ta mo potie od obiaja, a obiaj se stvara
tek dugim nizom godina, tako da lako menjati ve postojee
zakone u druge, nove, znai slabiti snagu zakona. Uz to ako i
treba menjati zakone, da li to vai za sve zakone i u svakom
dravnom ureenju ili ne? I da li se to moe poveriti bilo
kome ili samo odreenim ljudima? Jer u tome ima velike
razlike. Napustimo stoga ovo razmatranje jer ovo nije prilika
da govorimo tome.

'

GLAVA ESTA

116. Sto se tie lakedajmonskog i kretskog50, a i ostalih

dravnih ureenja, treba ispitati dve stvari: jedna je, da li su

njihovi zakoni, u odnosu na najbolje dravno ureenje51, dobri
ili ne, a druga je, da li postoji neto to je u suprotnosti s
osnovnim principom i prirodom dravnog ureenja koje su
njihovi zakonodavci uredili.
117. Svi se slau u tome da graani jedne drave, da bi
ona imala dobro ureenje, treba da imaju dovoljno vremena i
da budu osloboeni briga oko svakodnevnih ivotnih potreba52,
ali nije lako smisliti kako to ostvariti. Jer tesalski penesti esto
su se dizali protiv Tesalaca a i heloti protiv Lakonaca i oni kao
da stalno vrebaju kad e dravu snai nedaa.
118. Kod Kreana se jo nikada nije dogodilo nita slino. Uzrok moda lei u tome to nijedna od susednih drava,

mada su Kreani inae ratovali protiv njih, nije bila

saveznik ustanicima zato to to ni njima samima ne bi bilo od
koristi, jer su i one imale perijeke53. A Lakoncima su svi susedi
bili neprijatelji, Argivci, Mesenjani i Arka-ani54 pa i penesti su
se prvi put odmetnuli od Tesalaca 55 zato to su ovi ratovali jo i
sa susedima, Ahajcima, Peri-bojcima i Magneanima.
4. Ako postoji neto to namee teku brigu, onda
je to, izgleda, nain na koji treba postupati prema robovima. Jer ako se sa njima blago postupa, postaju drski,
hoe da budu jednaki gospodarima i, poto bedno ive,
kuju zavere protiv svojih gospodara i mrze ih. Prema tome, jasno je da oni kojima se to deava s helotima nisu
pronali najbolji nain.
119. Popustljivost prema enama takoe je protivna
principima lakedajmonske drave i nanosi tetu dobrom
poretku u dravi. Jer kao to su delovi porodice ovek i ena,
jasno je da treba smatrati da se i drava slino deli na dva dela,
na muko i ensko stanovnitvo. Stoga treba smatrati da u
svim onim dravama u kojima je ravo re-gulisano ono to se
odnosi na ene, polovina stanovnitva nema zakona. A to se
desilo i u Lakedajmonu. Zakonodavac je hteo da celu dravu
uini krepkom i muevnom i, to se tie mukaraca, uspeo je,
ali je potpuno zanemario ene. One ive raskalano u svakom
pogledu a uz to i raskono.
120. Stoga u takvim dravama bogatstvo mora da bude
cenjeno i inae, a pogotovo ako ljudima upravljaju ene, kao
to je to sluaj sa mnogim vojnikim i ratnikim narodima
osim Kelta i moda nekih drugih koji otvoreno odobravaju
optenje s mukarcima. Izgleda da onaj ko je prvi stvorio mit
nije bez razloga spojio Areja i Airoditu, jer izgleda da su svi
ratniki narodi skloni optenju i s mukarcima i sa enama.
121. Stoga je i kod Lakonaca bilo tako i za vreme njihove vlasti, mnogim stvarima su odluivale ene. Pa kakva
je onda razlika u tome da li vladaju ene ili su na vlasti ljudi
kojima, opet, vladaju ene? Jer izlazi na isto. A kako smelost
nije korisna u obinom ivotu ve samo u ratu, lakedajmonske
ene nanosile su u tom pogledu veliku tetu, to se pokazalo
prilikom upada Tebanaca58. Nisu bile ni od kakve koristi, kao
ene u drugim dravama, i unele su veu pometnju nego
neprijatelji.
122. Izgleda da je u najstarijim vremenima rasputenost
lakonskih ena dola kao prirodna posledica, jer su mu1270a karei, zbog ratnih pohoda, dugo vremena bili odsutni od kue,
ratujui protiv Argivaca a zatim protiv Arkaana i Mesenjana.
A kada je dolo do mira oni su, pripremljeni ivotom u
1269b

1270b

vojnikom logoru, koji zahteva mnogostruke vrline, pruili

zakonodavcu dobar materijal; kau da je Likurg pokuao da i
ene potini zakonu, ali da je poto su se one usprotivile,
ponovo odustao od toga57.
9. One su, dakle, krive zato to se to dogodilo, a samim tim krive su i za taj nedostatak. Meutim, mi ne
razmatramo ovde koga treba ili ne treba opravdati, ve
ta je dobro a ta nije. A ovo ravo stanje u pogledu ena,
izgleda, kao to smo ranije rekli, ne samo da predstavlja,
samo po sebi, nedostatak reda u dravi ve podstie graane i
na ljubav prema novcu.
123. Pored ovoga to je sada reeno, moglo bi se prigovoriti i nesrazmeri u imanjima, jer jedni meu njima imaju
odve veliko, a drugi sasvim malo imanje. Tako se zemlja
nala u rukama malog broja ljudi a i zakoni u vezi s tim su
ravi. Kupovanje i prodavanje poseda Likurg je s punim
pravom proglasio neasnim, ali je vlasnicima ostavio punu
slobodu da ga poklanjaju i ostavljaju kome hoe58. Pa ipak, i
ovako i onako mora da izae na isto.
124. Tako gotovo dve petine celokupne zemlje pripada
enama, zato to mnoge postaju naslednice i zato to dobijaju
velike miraze, mada je bolje ne davati nikakav miraz ili
sasvim mali ili umeren. Danas svako moe svoju ker da da
kome hoe, ali ako umre ne odredivi to, onda onaj koga on
ostavi kao svog naslednika moe da je da kome hoe. Eto
zato na zemlji koja moe da hrani hiljadu i po konjanika i
trideset hiljada50 hoplita, nema ni hiljadu ljudi60.
125. Same injenice su pokazale da im je ovo ureenje
ravo, jer drava nije mogla da podnese ni jedan jedini
udaraceJ, ve je propala zato to nije imala dovoljno ljudi.
Kau da su za vreme ranijih kraljeva davali i drugima
graansko pravo da ne bi, zbog dugotrajnih ratovanja, ostali
bez dovoljno ljudi. Kau da je nekada bilo deset hiljada
Spartanaca. Bilo to tano ili ne, bolje je popunjavati dravu
ljudima izjednaavanjem imanja.
126. Meutim, zakon raanju dece u protivrenosti je
s ovim poboljanjem, jer je zakonodavac, elei da bude to
vie Spartanaca, podsticao graane da imaju to
vie dece. Jedan njihov zakon razreuje dunosti u strai
graanina koji ima tri sina, a oslobaa svih poreza onoga koji
ima etiri sina. Pa ipak, oigledno je da, ako se raa puno dece
a zemlja ostane ovako podeljena, mora da se povea broj
siromaha.
14. I eforeja je isto tako rava ustanova62. Jer to je
kod njih vlast koja ima pravo odluke u najvanijim pita-

njima, a svi efori biraju se iz naroda, tako da esto u

upravno telo ulaze vrlo siromani ljudi, koji su upravo
zbog tog siromatva potkupljivi. To se pokazalo nekoliko
puta u prolosti, a pokazalo se i u nae vreme kod Andrana63. Nekoliko efora, podmienih novcem, upropastili su
celu dravu onoliko koliko su mogli. A zato to je eforska
vlast bila suvie velika i slina tiranskoj, i kraljevi su bili
prinueni da im se ulaguju, tako da se dravno ureenje i na taj
nain kvarilo, jer je od aristokratije postala demokratija.
127. Ova vlast svakako odrava dravu, jer narod miruje zato to ima udela u najvioj vlasti 64, tako da je efo-reja,
bilo da je delo zakonodavca ili sluaja, korisna za dravne
poslove. Jer da bi se jedna drava sauvala, potrebno je da svi
njeni delovi ele da budu i ostanu isti. Kraljevi to ele zbog
poasti koju uivaju, poteni i valjani ljudi zbog vlasti u
gerusiji, jer ta vlast je nagrada za vrlinu, a narod zbog eforeje,
jer se efori biraju izmeu svih.
128. Svakako bi tu vlast trebalo birati izmeu svih, ali
ne na nain na koji se sada bira, jer je suvie deti-njast 85. S
druge strane, kako efori, mada potiu iz najnie klase, imaju
pravo odluke u najvanijim suenjima, bolje je da ne sude po
svom nahoenju, ve po propisima i zakonima. A ni sam nain
ivota efora nije u skladu s duhom drave. Njihov je ivot
odvie slobodan dok je ivot drugih ljudi preterano strog, tako
da ne mogu da izdre, ve kriom kre zakon i predaju se
telesnim uivanjima.
129. Ni vlast geronata nije im dobra.*" Jer ako su to
valjani ljudi, dovoljno vaspitani u duhu vrline, moglo bi se rei
da su korisni dravi. Ipak je pitanje da li je dobro da oni do
kraja ivota odluuju tako vanim stvarima.
1271a Jer i um stari upravo kao i telo. Ali ako su oni tako vaspitani da
ni sam zakonodavac nema u njih poverenja kao u dobre ljude,
onda je to opasno.
130. A izgleda da su uesnici u ovoj vlasti podmitljivi i
sposobni da interese drave rtvuju svojoj naklonosti. Stoga je
bolje da i oni polau raune, a ne kao to je sada. Moglo bi se
pomisliti da efori pozivaju na odgovornost sve ostale vlasti, ali
time se eforeji daje suvie velika uloga i ja ne mislim da
geronti treba da polau raune na taj nain. Uz to i sam izbor
geronata je, po nainu na koji se donosi odluka, detinjast 67 i
nije pravo da onaj ko je dostojan vlasti mora sam da je trai.
Jer onaj ko je dostojan mora da vlada, bilo da on to hoe ili ne.
131. Izgleda, meutim, da zakonodavac tako postupa i u
drugim stvarima u dravnom ureenju. Jer on najpre ini
graane astoljubivima a onda im daje da biraju ge-

ronte. Jer niko ko nije astoljubiv ne bi traio da vlada. Meutim,

najvie hotiminih nepravdi ljudi ine zbog astoljublja i
srebroljublja.
132. Sto se kraljevstva tie, govoriemo na drugom mestu 68
da li je dobro da postoji u dravama ili nije. U svakom sluaju, bolje
je da to ne bude kao danas 69 ve da se svakom kralju odluuje na
osnovu njegovog ivota. Jasno je, meutim, da ni sam zakonodavac
ne misli da ih on moe nainiti dobrima i valjanima. On nema
poverenja u njih, kao da nisu dovoljno dobri ljudi. Stoga u vojne
pohode zajedno s njima alju kao pratioce njihove protivnike70 i
smatraju da je to za dravu spas kada su kraljevi nesloni.
133. Onaj ko je prvi ustanovio sisitije ili takozvane fi-ditije 71
nije ni to dobro uredio. Trebalo je, naime, da drava snosi trokove
te zajednice kao to je na Kreti 72. Meutim, kod Lakonaca svako
mora da donese svoj deo, mada su neki vrlo siromani i nisu u stanju
da podmire taj troak. Tako se deava suprotno od onoga to je
zakonodavac eleo. On je eleo da ustanova sisitija bude demokratska, ali, ovako kako je ureena, ona je vrlo malo demokratska.
Jer onima koji su jako siromani nije lako da uestvuju, a to im je
uobiajeni uslov za graansko pravo, i onaj ko nije u stanju da
donosi svoj udeo, gubi graansko pravo.
134. Zakonu zapovednicima mornarice (nauarsima)
prigovarali su i drugi, i to s pravom, jer on moe da bude uzrok
pobune; jer pored kraljeva koji su doivotni zapo-vednici vojske
(stratezi), nauarsi postaju gotovo drugi kraljevi. I u ovome bi se
moglo prigovoriti osnovnoj zamisli zakonodavca, kao to je to
Platon ve prigovorio u Za1271b konima73. Jer celi zakonski poredak usmeren je samo na jedan deo
vrline, na ratniku vrlinu. Ona je, svakako, korisna za zadobijanje
vlasti, pa su se stoga Lakonci odrali dok su ratovali, ali su propali
im su stekli prevlast zato to nisu umeli da ive u miru i dokolici
niti su umeli da se bave nekim drugim zanimanjima uzvienijim no
to je ratna vetina.
23. Postoji i jedna druga greka, ne manja od ove.
Oni, naime, smatraju da se dobra, za koja se ljudi bore,
mogu zadobiti vrlinom nego nevaljalstvom, i u tome
imaju pravo. Meutim, nemaju prava to misle da su ta
dobra iznad vrline. Kod Spartanaca je i pitanje dravnog
novca ravo reeno. Jer mada su prinueni da vode velike ratove, u
dravnoj blagajni nema novaca a i porez ne plaaju kako treba. Jer
zbog toga to je vei deo zemljita u rukama Spartanaca, oni ne

71

zahtevaju naroito jedni od drugih da se porez plaa. Tako se desilo

suprotno onome to je hteo zakonodavac i to zahtevaju opti
interesi, jer je uinio da drava nema novaca, a da graani budu srebroljubivi. Toliko lakedajmonskom dravnom ureenju. To su
uglavnom prigovori koji bi se mogli uiniti74.
GLAVA SEDMA

135. Kretsko dravno ureenje sasvim je blisko ovome.

Njihovo ureenje u ponekim stvarima nije gore, ali je, u veem broju
sluajeva, nedovoljno doterano. Verovatno je, a to se i govori, da je
lakonsko dravno ureenje u mnogom pogledu podraavanje
kretskog, a stare drave su veinom gore ureene nego novije. Kau
da je Likurg75, kada je otputovao, poto je napustio starateljstvo nad
kraljem Harilajem, vei deo vremena proveo na Kreti jer je tamo
imao roake. Liktijci su, naime, bili lakonski kolonisti. A oni su,
naselivi se, primili od tadanjih stanovnika ve postojei zakonski
poredak. Stoga se perijeci i dandanas slue tim zakonima na isti
nain kao u vreme kada je Minoj prvi uspostavio zakonski poredak.
136. ini se da je ovo ostrvo od prirode stvoreno da njime
vladaju Heleni i izgleda da ima dobar poloaj. Jer ono lei u sredini
izmeu svih mora, a gotovo svi Heleni su se naselili na obalama
mora. S jedne strane, nije daleko od Peloponesa, a, s druge strane,
preko triopijske oblasti i Roda, nije daleko od Azije. Stoga je Minoj
uspeo da zavlada morem i neka ostrva osvojio a druga naselio, ali je,
najzad, zarativi na Siciliju, tamo izgubio ivot kod Kamika76.
137. Izmeu kretskog i lakonskog poretka ima slinosti. Jer
Lakoncima zemlju obrauju heloti a Kreanima peri1272a jeci, a i Lakonci i Kreani imaju sisitije. U staro vreme Lakonci
sisitije nisu nazivali f idi ti jama ve andrijama kao i Kreani, pa je
jasno da su otuda dole. Isto to vai i za ureenje drave. Jer efori
imaju istu vlast kao na Kreti takozvani kozmi77, samo to efora ima
pet a kozma deset. Spartanski geronti jednaki su gerontima na Kreti
koje tamo zovu Veem. Ranije su i Kreani imali kraljevstvo, a
zatim su ga ukinuli i zapovednitvo u ratu imaju kozmi.
138. U skuptini uestvuju svi, ali ona ni emu ne odluuje,
ve potvruje odluke geronata i kozma. Sisitije su kod Kreana
bolje ureene nego kod Lakonaca. Jer u Lakedajmonu svako donosi
po glavi odreeni deo, a ako ne donese, zakon mu oduzima
graansko pravo, kao to sam napred rekao 78. Na Kreti je to vie
stvar zajednice. Jer se od celokupnog prinosa u plodovima i stoci i
od dravnih prihoda i poreza koje daju perijeci odreuje jedan deo

za slubu bogovima i za javne poslove, a drugi deo za sisitije, tako

da se svi, i ene i deca i mukarci, hrane dravnom troku.
139. Zakonodavac je smislio mnoge stvari u vezi s umerenou u jelu, koju je smatrao korisnom i u vezi s odvajanjem ena
da ne bi raale mnogo dece, i dopustio je meusobno optenje
mukaraca. Da li je to dobro ili nije, raspravljaemo drugom
prilikom79. Jasno je, dakle, da su Kreani bolje uredili sisitije nego
Lakonci. Ali s koz-mima stvar stoji jo gore nego s eforima. Jer ono
to je u eforskoj vlasti ravo, to postoji i ovde, naime to to ljudi iz
naroda postaju kozmi. A ono to je tamo korisno po dravu, toga
ovde nema. Jer tamo (tj. u Lakedajmonu) narod eli da se drava
odri zato to uestvuje u najvioj vlasti, a ovde se kozmi ne biraju
izmeu svih nego samo izmeu lanova nekih rodova a bivi kozmi
postaju geronti.
140. ovim gerontima bi se moglo rei isto ono to smo
rekli gerontima u Lakedajmonu: da ne polau nikome rauna, da
je njihova doivotna vlast vea ast no to je zasluuju i da je
opasno to ne vladaju po pisanim odredbama ve po svom
nahoenju. To to narod miruje, mada nema uea u vlasti, nije
nikakav dokaz da je drava dobro ureena. Kozmi nemaju prilike da
se bogate kao
1272b efori, jer ive na ostrvu, daleko od onih koji bi ih mogli pokvariti. A
sredstvo koje oni primenjuju protiv ovoga nedostatka u dravnom
ureenju nije celishodno i ne odgovara ustavnoj dravi, ve nasilnoj
vlasti.
7. Kozme esto zbacuju njihove kolege ili obini graani, poto se prethodno udrue. Kozmima je doputeno
da se odreknu vlasti za vreme njena trajanja. Bolje je da
se sve to deava po zakonu a ne po volji ljudi, jer to nije
sigurno merilo. Ali najgore od svega je zbacivanje kozma
od strane monih ljudi, do ega esto dolazi kada ovi nee da se
povinuju presudi. Iz ovoga je jasno da taj poredak ima u sebi neto
od ustavne drave, ali nije ustavna drava ve pre dinasteja. Cesto
se dogaa da oni, uz pomo naroda i prijatelja, stvaraju monarhiju i
izazivaju meusobne svae i borbe meu graanima.
8. I kakva je razlika izmeu takvog stanja i onog kada, kroz
izvesno vreme, takve drave vie ne bude, ve se dravna zajednica
raspadne? Takva drava je uvek u opasnosti od onih koji hoe i
mogu da je napadnu. Ali, kao to smo rekli, njen spas lei u njenom
poloaju. Njena udaljenost sluila joj je umesto zakona progonu
stranaca.80 Stoga perijeci ostaju uz Kreane, a heloti se esto
odmeu. Kreani inae ne dolaze u dodir ni s kakvom spoljnom
vlau i nedavno je spoljni rat koji se proirio i na ostrvo obelodanio

73

slabost tamonjih zakona.81 Toliko tom dravnom ureenju.8*

GLAVA OSMA

141. I za Karhedonce se smatra da imaju dobro dravno

ureenje, ak izvanredno dobro u odnosu na ostala. U nekim
pojedinostima njihovo se ureenje pribliava lakonskom. Ta tri
ureenja, kretsko, spartansko i karhe-donsko su, u izvesnom smislu,
bliska i mnogo se razlikuju od ostalih. Mnoge karhedonske ustanove
su sasvim dobre. Dokaz da je drava dobro ureena je to to narod
od svoje volje ostaje u tom dravnom poretku 8* i niti je bilo pobune
dostojne pomena niti tirana.84
142. Slinost s lakonskom dravom ogleda se s jedne strane,
u sisitijama prijatelja85 koje su bliske fiditijama i, s druge strane, u
vlasti Stoetvorice86 koja je slina eforskoj vlasti, samo to je ovde
bolje ureena. Jer dok se efori biraju iz naroda, za ovu vlast ljudi se
biraju po vrlinama i zaslugama. Kraljevi 87 i gerusije su im slini
spartanskim kraljevima i gerontima, ali bolje je to kod njih kraljevi
nisu uvek iz iste porodice, niti pak iz koje bilo i radije ih biraju
izmeu onih koji se izdvajaju nego po dobu starosti. Jer, budui da
imaju veliku vlast u rukama, oni e ako su sluajno ljudi male
vrednosti, nanositi
1273a velike tete, kao to su ve naneli lakedajmonskoj dravi.
3. Najvei broj moguih prigovora zbog odstupanja
[od osnovnog naela88] moe da se odnosi na sve pomenute

drave. Odstupanja od naela aristokratije idu u pravcu oligarhije, a

odstupanja od naela politeje u pravcu demokratije. Da li e se neke
stvari izneti pred narod a druge nee, to zavisi od kraljeva i geronata
zajedno, ako su svi istoga miljenja. A ako nisu, onda odluuje
narod. A ono to iznose pred narod ne iznose samo zato da narod to
saslua kao odluku vlasti, ve narod ima prava da sudi tome, i onaj
ko hoe moe da govori protiv predloga. A toga nema u drugim
dravama.
143.
To to se pentarsi89, koji imaju mnoga i iroka
ovlaenja, biraju sami izmeu sebe, to oni biraju Vee stotine koje
predstavlja najviu vlast, i to vladaju due vremena no ostale vlasti
(jer oni vladaju i po isteku roka i pre stupanja na dunost), to je
svojstveno oligarhiji. S druge strane, to to ne primaju platu, to se
ne biraju kockom i moda jo poneto, treba smatrati svojstvenim
aristokratiji, a osim toga i to to sve parnice sude svi organi vlasti, tj.
sudska nadlenost nije podeljena kao u Lakedajmonu.90
144.
Karhedonski poredak skree od aristokratije najvie u pravcu oligarhije, prema jednom miljenju koje mnogi dele.
Oni smatraju da nosioce vlasti ne treba birati samo po vrlini i zasluzi
nego i po bogatstvu, jer je, po njihovu miljenju, nemogue da jedan
siromaan ovek dobro upravlja dravom i da ima dovoljno
vremena.91 Ako je, dakle, izbor po bogatstvu oligarhijski a po vrlini
aristokratski, onda bi ovaj poredak prema kome su Karhedonci
uredili dravu bio neto tree, jer pri izboru obraaju panju na te
dve stvari, a naroito pri izboru kraljeva i stratega.
145.
Ali ovo odstupanje od aristokratije treba smatrati
grekom zakonodavca. Jedna od njegovih prvih i najglav-nijih briga
treba da bude da omogui najboljim ljudima da imaju dovoljno
slobodnog vremena i da ne budu prinueni da se bave nedostojnim
poslovima, i to ne samo dok su na vlasti nego i inae, u privatnom
ivotu. Ako i treba gledati na bogatstvo zbog slobodnog vremena
[koje ono omoguuje], ipak je ravo to se najvie vlasti, kraljevstvo
i strategija, mogu kupovati za novac. Taj zakon ini da se bogatstvo
vie ceni no vrlina i ini celu dravu pohlepnom na novac.
146.
A za miljenjem najvie vlasti tome ta treba
ceniti mora da se povodi i miljenje ostalih graana. I
tamo gde vrlina nije na najveoj ceni, nema vrstog 1273b uporita za
arist^'iratsko ureenje. Prirodno je to su oni koji kupuju poloaje
navikli da se bogate kad moraju toliko da potroe dok dou do
vlasti. Jer ako e jedan siromaan a poten ovek eleti da se
obogati, onda je nelogino pretpostavljati da onaj ko je gori od njega
a koji se dosta istroio to nee eleti. Stoga treba da vladaju oni koji

mogu najbolje da vladaju. Bilo bi bolje da se zakonodavac pobrinuo

da onima koji vladaju obezbedi bar slobodno vreme, kad je ve
propustio da se pozabavi siromatvom potenih ljudi.
147. I to to jedan isti ovek ima nekoliko funkcija uvlasti moe se smatrati ravim. Jedan ovek najbolje radi
samo jedan posao, a zakonodavac treba da se pobrine da se to
izvede i da ne propie jednom istom oveku da svira u frulu i
da pravi cipele. Stoga tamo gde drava nije mala vie
odgovara naelu politeje i demokratije da to vie graana
uzme udela u vlasti. To je, naime, kao to smo rekli 92, vie u
duhu zajednice, i svako e bolje i bre uraditi svoj posao. To
se jasno vidi u ratu i u moreplovstvu,, jer tu svi ljudi prou
kroz zapovedanje i poslunost.
148. A kako je njihovo dravno ureenje oligarhijsko,
oni izbegavaju rave posledice na taj nain to uvek alju
jedan deo naroda u kolonije da se obogati. Na taj nain
uklanjaju nedostatke dravnog ureenja i ine ga trajnim.
Meutim, to zavisi od sluaja, a zakonodavac treba dravu da
obezbedi protiv unutranjih nemira. A ovako, ako se desi neka
nesrea, i ako se masa podanika pobuni, nema nikakvog
zakonskog leka da se povrati mir. Tako stoji stvar sa
lakedajmonskim, kretskim i karhedonskim dravnim
ureenjima, koja s pravom uivaju veliki ugled.
GLAVA DEVETA

1. Od ljudi koji su objavili togod dravnom ureenju

poneki nisu uestvovali ni u kakvim dravnim niti bilo
kakvim javnim poslovima, ve su ceo ivot proveli kao obini
graani. Gotovo svima njima sam govorio, ako je to bilo
vredno pomena. A neki su se i sami bavili dravnim
poslovima i postali su zakonodavci, bilo u svojim bilo u
trudim zemljama. Od ovih jedni su stvorili samo zakone a
drugi i dravno ureenje, kao Likurg i Solon, 93 jer su
uspostavili i zakone i dravno ureenje. lake-dajmonskom
dravnom ureenju ve je bilo rei.
2. Neki smatraju da je Solon bio ozbiljan zakonodavac jer je ukinuo oligarhiju koja je bila otila u krajnost,
uinio kraj robovanju naroda i uspostavio staru demokratiju spojivi na zgodan nain razliita dravna ureenja.
Oni misle da Vee na Areopagu predstavlja oligarhijski,
izbornost organa vlasti aristokratski a sudovi demokrat1274a ski elemenat. ini se da Solon nije ukinuo ranije postojee

ustanove, Vee i nain izbora organa vlasti, ali da je

uspostavio demokrati ju time to je sudove obrazovao od svih
graana.
149. Zbog toga su mu neki prigovarali da je, davi lanovima suda, koji se biraju kockom, vrhovnu vlast, unitio
mo Vea i izbornih organa vlasti. A kada se ovo ureenje
uvrstilo, ljudi koji su se ulagivali narodu kao tiraninu,
pretvorili su politeju u dananju demokratiju. I Efijalt i
Perikle*4 okrnjili su vlast areopakog Vea a Perikle je uveo
platu za sudije, i tako je svaki od demagoga iao sve dalje
poveavajui mo naroda, dok nije dolo do dananje
demokratije.
150. ini se da to nije bila Solonova namera, ve da je
do toga dolo sticajem okolnosti. Narod, zadobivi u persijskim ratovima vlast na moru, postade ohol i uze za voe
nepotene demagoge, mada su se poteni graani tome
protivili. Izgleda da je Solon dao narodu samo najneophodniju mo: da bira vlasti i da mu one polau raune. Jer
kada narod ne bi imao tu vlast, bio bi rob i neprijateljski
raspoloen. Solon je ustanovio da se sve vlasti biraju izmeu
uglednih i bogatih ljudi, izmeu pentakosio-medimna, zeugita
i tree klase, takozvanih hipada. A etvrtu klasu sainjavaju
teti koji nemaju udela ni u jednoj vlasti.96
151. Zakonodavac Epizefirskih Lokra bio je Zaleuk 96, a
Haronda97 iz Katane dao je zakone svojim graanima i drugim
halkidskim kolonijama u Italiji i na Siciliji. Neki pokuavaju
da dokau da je Onomakrit98 bio prvi znaajan zakonodavac.
Oni kau da se on obrazovao na Kreti, mada je bio Lokrianin,
a da je tu boravio zbog vetine predskazivanja, da je Talet bio
njegov prijatelj, Likurg i Zaleuk Taletovi uenici, a Haronda
Zaleukov. Meutim, oni koji tako smatraju ne vode dovoljno
rauna vremenskom razmaku.

152. Tebanski zakonodavac bio je Filolaj Korinanin'B~ On

je bio iz roda Bakhijada i postao je ljubavnik Diokla, pobednika na
olimpijskim igrama. Kada je Diokle, iz odvratnosti prema grenoj
ljubavi svoje majke Halkione, napustio grad, ode Filolaj u Tebu i
tamo su obojica umrli. Jo i danas pokazuju njihove grobove
postavljene tako da se s jednoga moe lepo videti drugi, ali tako da
se s jednoga moe videti korintska zemlja, a sa drugoga ne.
153. Pria se da su oni sami naredili da se njihovi grobovi
tako postave, Diokle, zbog mrnje koju je oseao, da se s njegova
groba ne moe videti korintska zemlja a
1274b Filolaj da se s njegova groba moe videti. To je, dakle, bio razlog to
su se naselili kod Tebanaca a Filolaj je postao njihov zakonodavac i
izmeu ostalog dao im je zakone raanju dece koje oni zovu
osnovnim zakonima. Ono to je lino njegovo, to je zakon koji ide
za tim da se sauva broj imanja dobivenih kockom.
154. Haronda nema nieg svog sem zakona protiv lanih
svedoka, jer on je prvi to razmotrio, ali su njegovi zakoni taniji i
doteraniji nego zakoni dananjih zakonodavaca. Kod Faleje je novo
imovinska jednakost, a kod Platona zajednica ena, dece i imanja i
enske sisitije, zatim zakon pijanstvu po kome stareine gozbi
treba da budu trezni ljudi, i zakon vojnoj vebi po kome obe ruke
treba ve-bati da postanu kao desna, da ne bi jedna bila korisna a
druga nekorisna.
155. Postoje i Drakontovi100 zakoni, ali on je dao zakone ve
postojeoj dravi. U tim zakonima nema nieg lino njegovog ni
pomena vrednog sem surovosti i tekih kazni. I Pitak 101 je stvorio
zakone, ali ne i dravno ureenje. Novina kod njega je zakon koji
pijane ljude ako udare nekoga kanjava veom kaznom nego trezne.
I zbog toga to pijani ljudi vie gree, on se nije obzirao na to da oni
pre zasluuju oprotaj, ve je gledao ta je korisnije. Zakonodavac
trakih Halkiana bio je Androdamant iz Regija102 koji je doneo
zakone ubistvu i naslednicima. Meutim, ne bi se mogao navesti
nijedan lino njegov zakon. To su moja razmatranja najvanijim
postojeim dravama i onim dravama koje su zamislili i opisali
neki pisci.

78

KNJIGA TREA
GLAVA PRVA

156. Pri ispitivanju svakog pojedinog dravnog ureenja,

njegove prirode i njegovih osobina treba najpre razmotriti pitanje
ta je to uopte drava. Jer danas tome postoje protivrena
miljenja: jedni kau da je drava izvrila neko delo, a drugi da (to
nije uinila drava ve oligarhija ili tiran. Mi vidimo da se
celokupna delatnost dravnika i zakonodavca kree oko drave, a
dravno ureenje je izvestan poredak meu ljudima koji ive u
dravi.
157. A kako je drava sloena tvorevina, kao to je, uostalom,
i svaka druga celina, sastavljena od vie delova, jasno je da najpre
treba uzeti u ispitivanje graanina, jer
1275a dravu sainjava izvesno mnotvo graana. Stoga treba ispitati koga
treba zvati graaninom i ko je uopte graanin. Miljenja tome su
esto podeljena, jer jedan isti ovek nije po miljenju svih graanin.
Neko moe biti graanin u demokratiji a da ne bude to u oligarhiji.
158. Treba ostaviti na stranu ljude koji na neki drugi nain
potpadaju pod ovaj naziv, kao to su oni kojima je poklonjeno
graansko pravo. Graanin, naime, nije graanin na osnovu toga to
negde ivi, jer i meteci 1 i robovi ive zajedno s graanima, niti zato
to moe da uestvuje u pravosuu na taj nain to je i sam
podloan osudi i to ima pravo da sudi, jer to pripada i onima koji
uestvuju u pravosuu preko pravnog zastupnika; meutim, esto
meteci ne uestvuju u tome potpuno, ve moraju da uzimaju
zastupnika, tako da, u izvesnom smislu, nepotpuno uestvuju u
takvoj zajednici.
159. Za njih se, kao i za decu, koja zbog mladosti nisu jo
upisana u spiskove graana, kao i za starce, koji su

osloboeni graanskih dunosti, mora rei da su ipak, u izvesnom

smislu, graani, ali ne graani u pravom smislu, ve uz napomenu da
su jedni nedorasli a drugi islueni, ili neto tome slino. Ova
napomena nita ne menja; ovo to je reeno jasno je. Ono to mi
traimo to je apsolutni graanin kod koga nema nedostataka koje
treba na ovakav nain ispravljati jer, to se tie onih kojima su
oduzeta graanska prava i izgnanika, postoje iste tekoe i ista
reenja. A graanin se ne moe niim drugim bolje defi-nisati nego
uestvovanjem u pravosuu i u vlasti. Od funkcija vlasti jedne su
vezane za rok, tako da ne moe jedan isti ovek dvaput da ih zastupa
ili moe tek posle odreenog vremena, a druge su u pogledu vremena
neograniene, kao, na primer, sudija porotnik ili skuptinar.
160. Tu bi se mogla staviti primedba da oni koji vre te
dunosti ne predstavljaju vlast niti uestvuju time u vlasti. Ipak je
smeno odricati vlast onima u ijim je rukama odluka najvanijim
stvarima. Ali tome ne treba pridavati veliku vanost jer je to pitanje
naziva. Kako vlast sudije i uesnika narodne skuptine nema zajednikog imena kojim bi obe trebalo nazivati, neka to bude radi
razlikovanja, vremenski neograniena vlast. Graanima pak
smatramo one koji imaju u njoj udela. Otprilike takva bi mogla da
bude definicija graanina koja bi najvie mogla da se odnosi na sve
one koje nazivamo graanima.
161. Ne treba gubiti iz vida da meu stvarima ija su naela
razliita, i od kojih jedna stoji na prvom, jedna na drugom mestu itd.,
ili uopte nema nieg to bi ih spajalo ili ima vrlo malo zajednikog.
Mi vidimo da su dravna ureenja razliita po vrsti i da su jedna
gora, a druga
1275b bolja. Jer oni oblici u kojima se grei i odstupa od naela moraju da
budu ispod onih u kojima se to ne ini. Kasnije* emo objasniti ta
podrazumevamo pod dravama koje odstupaju od naela. Stoga i
graanin u svakom dravnom ureenju mora da bude razliit. Zato
se maloas reena definicija odnosi u prvom redu na graanina u
demo-kratiji.
7. Moe, dodue, da se odnosi i na graane u drugim
dravnim ureenjima, ali ne mora. Jer u nekim dravama
narod je bespravan a narodna skuptina ne postoji ve
samo vee, a i sudska nadlenost je podeljena, kao u Sparti3, gde parnice koje se tiu ugovora reavaju efori, i to
jedni jedne a drugi druge, dok geronti reavaju parnice koje se tiu
ubistava a moda neka druga vlast neke druge. Isti je sluaj u
Karhedonu4 gde odreeni organi reavaju sve parnice.
162. Definicija graanina ve zahteva ispravku. Jer u drugim
oblicima dravnog ureenja lan narodne skuptine i sudija nemaju
80

vremenski neogranienu vlast, ve je imaju oni koji su odreeni za

vrenje te vlasti. Pravo savetovanja i suenja dato je ili svima ili
nekima od njih u svim ili pojedinanim sluajevima. Prema tome,
jasno je ko je graanin: graanin jedne drave je onaj ko moe da
uestvuje u savetodavnoj i sudskoj vlasti, a drava, da jednostavno
kaem, skup takvih graana sposobnih za ekonomski nezavisan
ivot.
163. Obino se smatra da je graanin ovek iji su i jedan i
drugi roditelj, tj. i otac i majka, graani, a ne samo jedan. Drugi to
proiruju i zahetvaju da mu ded i baba ili praded i prababa ili ak jo
dalji preci budu graani. Ali kako je takva definicija isto politika i
povrna, postavlja se pitanje kako je onaj trei ili etvrti predak
mogao biti graanin. Stoga je Gorgija iz Leontina 5, s jedne strane,
moda to je i sam bio u nedoumici, a, s druge, da bi se podsmevao,
rekao da kao to su avane nainili izraivai avana tako su i graane
Larise nainili proizvoai graana; jer postoje proizvoai
Lariana. Stvar je prosta: ako su, prema onome to smo rekli, imali
uea u dravnoj upravi, bili su graani. Jer nemogue je taj uslov
od oca graanina ili od majke graanke prime-niti na one koji su
prvi iveli u dravi ili je osnovali.
164. Moda je jo vei problem u tome ko postaje graanin
kada se stanje u dravi promeni, kao to je u Ateni uradio Kleisten 6,
koji je, posle isterivanja tirana, uveo u file mnoge strance, robove i
meteke. U ovom sluaju sporna taka nije ko je graanin, nego da li
je s pravom ili bez prava graanin. Ipak bi se moglo postaviti pitanje
da
1276a u je onaj ko nije s pravom graanin uopte graanin, jer se rei bez
prava i laan gotovo poklapaju. Mi vidimo da su neki ljudi
postali nosioci vlasti bez prava i rei emo, dodue, da oni
upravljaju, ali ne s pravom, a definicija graanina zasniva se na
vrenju odreene vlasti (jer je graanin, kao to sam rekao, onaj ko
uestvuje u takvoj vlasti), pa je jasno da se i za Kleistenove graane
mora rei da su graani, a da li su s pravom ili nisu, to stoji u vezi s
maloas izloenim sporom. Nastaje pitanje kada se moe rei da je
drava neto uinila, a kada da drava nije to uinila, na primer,
kada se od oligarhije ili tiranide pree na demokratiju. Jer tada
pojedinci nee da izvravaju ugovore, pod izgovorom da ih nije
sklopila drava ve tiranin, i u mnogim drugim sluajevima slino
postupaju kao da se neke drave odravaju samo silom, a ne
zajednikim interesima.
165. ak ako jedna demokratija i poiva na takvoj sili, ipak se
mora rei da je ono to je uinila vlada te drave uinila sama ta
drava, a to isto vai i za oligarhiju i za tiranidu. Izgleda da u ovaj

81

problem spada i pitanje kada treba rei da drava ostaje ista, a kada
da postaje druga. Sasvim povrno ispitivanje ovoga problema uzima
za me-rilo mesto i ljude. Jer moe se desiti da dravna teritorija ne
bude kompaktna i da njeni stanovnici budu razdvojeni i da jedni
nasele jedan a drugi drugi deo drave. Ovaj problem, dakle, treba
postaviti blae. Jer kako re drava ima vie znaenja, ispitivanje
toga problema je na neki nain olakano.
166. Isto tako postavlja se pitanje kada treba smatrati da je od
ljudi koji naseljavaju istu teritoriju postao jedinstven grad-drava.
Svakako ne podizanjem zidova, jer bi se ceo Pelopones mogao
opasati jednim zidom. To moda vai za Vavilon i svaki grad koji pre
obuhvata jedan narod nego stanovnitvo jednog grada.7 Pria se da
jo treega dana po zauzeu Vavilona jedan deo grada to nije znao.
Ali, bie korisnije drugom prilikom ispitivati taj problem, 8 jer
dravnik mora da vodi rauna veliini drave, broju stanovnika i
tome da li je bolje da se drava sastoji samo od jednog naroda ili
od vie.
167. Meutim, kada isti ljudi naseljavaju istu teritoriju, treba
li rei da drava ostaje ista sve dok je rasa stanovnitva ista, iako
jedni stalno umiru a drugi se raaju, kao to obino kaemo da su
reke i izvori isti, i pored toga to stalno druga voda izvire i druga
otie? ili treba
ba zbog toga rei da su ljudi isti ali da se drava menja? Jer ako je
drava neka zajednica, i to zajednica graana vezanih jednim
ustavom, i ako dravni ustav postane drukiji i razliit od
prethodnog i drava nuno postaje druga, kao to i za horove koji su
jednom komiki a drugi put tragiki, kaemo da su razliiti, mada su
esto u njima isti ljudi.
14. Isto tako svaka druga zajednica i sistem postaju drukiji
ako se promeni nain spajanja; tako, na primer, kaemo da je
harmonija istih tonova razliita ako je jednom proizvedena na dorski
a drugi put na frigijski nain. 9 A ako je tako, jasno je da se tek
posmatranjem ustava jedne drave moe rei da li je drava ista ili
se promenila. Pri tome je doputeno davati joj drugo ili isto ime i
kada je naseljavaju isti ljudi ili posve razliiti. Drugo je pitanje da li
je pravedno ili nije raskidati ugovore kada drava menja dravno
ureenje.
GLAVA DRUGA

168. U neposrednoj vezi sa ovim to je sada izloeno stoji

pitanje da li treba smatrati da je vrlina dobra oveka ista kao i vrlina
82

valjana graanina ili nije. Ako ovo pitanje zasluuje objanjenje,

onda treba najpre shvatiti optu ideju vrline graanina. Kao to je
mornar jedan lan zajednice, isto to moemo da kaemo i za
graanina. Ali mada svi brodari nemaju istu ulogu, jer je jedan
vesla, drugi krmar, trei potkrmar, a etvrti ima neko drugo slino
zvanje, jasno je da je mogua sasvim tana definicija sposobnosti
svakoga od njih ali koja je istovremeno u izvesnom smislu opta i
primenljiva na sve, jer je spasenje broda posao svih njih i jer svi tee
tome.
169. Isto tako je dobro zajednice posao i dunost svih
graana, mada meu njima ima razlike, a ono to ini dravnu
zajednicu to je njeno ureenje. Stoga vrlina graanina mora da bude
vrlina u odnosu na oblik dravnog ureenja. Ako, dakle, ima vie
oblika dravnog ureenja, jasno je da ne moe jedna vrlina valjana
graanina da bude potpuna vrlina, a mi smatramo da je dobar ovek
onaj koji poseduje potpunu vrlinu. Jasno je, dakle, da graanin moe
da bude dobar i ako nema one vrline koja ini oveka dobrim.
170. Pri ispitivanju moe se i drugim putem doi do istog
zakljuka najboljem obliku dravnog ureenja. Jer ako nije
mogue da se drava sastoji samo od valjanih ljudi, ipak svako treba
svoj posao dobro da radi, a to se moe postii samo vrlinom. A kako
nije mogue da svi ljudi budu meusobno jednaki, nemogue je i da
jedna
1277a ista vrlina ini dobrim i graanina i oveka. Potrebno je da svi imaju
vrlinu koja ini dobrim graanina, ali je nemogue da svi imaju vrlinu koja
ini dobrim oveka, sem ako nisu nuno dobri svi graani koji ive u
dobroj dravi.
171.
Uz to, kako se drava sastoji od razliitih delova (kao to
se ivo bie sastoji od due i tela, dua od razuma i nagona, porodica od
oveka i ene, imanje od gospodara i roba, isto tako i drava od svega toga
i jo od drugih elemenata razliitih po vrsti), vrline svih graana ne moraju
da budu iste kao to ne moraju da budu iste sposobnosti horovoe i
obinog horeuta.
172.
Prema tome, jasno je da vrlina koja ini dobrim oveka
nije ista kao vrlina koja ini dobrim graanina. Ali da li postoji neko ko u
sebi spaja vrlinu valjana graanina i dobra oveka? Mislim da je valjan
upravlja ujedno i dobar i razborit, a da dravnik mora da bude razborit.
Neki misle da upravljai treba odmah od poetka da dobijaju drukije
obrazovanje, kao to kraljevi sinovi ue vetinu jahanja i vetinu ratovanja.
I Euripid10 kae:
Ne ono to doprinosi uglaenosti ve to je potrebno dravi,
mislei pri tome na obrazovanje vladara.

83

173.
Ako je, dakle, vrlina dobra vladara i dobra oveka ista i
ako je graanin ovek kojim se vlada, onda vrlina graanina ne moe biti
potpuno ista kao vrlina dobra oveka, ve mogu biti iste samo vrlina
izvesne vrste graana i vrlina dobra oveka. Jer vrlina upravljaa i vrlina
obina graanina nije ista i zato je moda, Jason 11 rekao da bi gladovao
kada ne bi vladao, kao da nije umeo da bude obian graanin.
174.
Nego za pohvalu je moi i vladati i pokoravati se i
izgleda da se vrlina graanina sastoji upravo u tome da moe dobro i da
vlada i da se pokorava. Ako, dakle, uzmemo da je vrlina dobra oveka da
zna da vlada, a graanina da zna i da vlada i da se pokorava, obe ove vrline
ne zasluuju jednaku hvalu. Iz ovog izlaganja jasno je da onaj ko vlada i
onaj ko se pokorava ne treba da ue isto, ve jedan jedno a drugi drugo,
dok graanin treba da zna i jedno i drugo i da uzme uea i u jednom i u
drugom.
175.
Postoji, meutim, i gospodarska vlast 12: pod gospodarskom vlau podrazumevamo onu vlast koja se odnosi na stvari
neophodne za ivot, i onaj ko njima upravlja ne mora da zna da ih pravi,
ve da se njima slui. Ono prvo je posao robova, a pod tim podrazumevam
biti u stanju obavljati sluinske poslove. Robova pak ima vie vrsta, jer
ima i vie vrsta poslova. Jedan deo robova ine 1277b rukotvorci; to su, kao
to im samo ime kae, oni koji ive od svojih ruku, a meu njih spadaju i
radnici. Zato u nekim dravama radnici nisu mogli da uzmu udela u vlasti
pre nego to je nastala ekstremna demokratija.
9. Prema tome, poslove i dunosti onih koji su odreeni da se pokoravaju ne treba da ue ni dobar ovek ni
dravnik niti dobar graanin, osim ako je katkad to njima
samima potrebno, jer se ne deava da neko bude as gospodar a as rob. Ali postoji druga vrsta vlasti kojom se
upravlja slobodnim ljudima i jednakim po poreklu. Za
takvu vlast kaemo da je politika, i onaj ko hoe da
vlada treba nju da naui pokoravajui se najpre i sam,
kao to zapovednik konjice naui da zapoveda tek poto
je sam bio obian konjanik i kao to strateg naui da bude
strateg tek poto je bio obian vojnik u eti i vodu. Stoga
je dobro reeno da nee ume ti dobro da vlada onaj ko nije
nauio da se pokorava.
176. Sposobnost vladanja i sposobnost pokoravanja su
razliite, ali dobar graanin treba da zna i da moe i da vlada i da se
pokorava, i u tome se ba i sastoji vrlina graanina da poznaje vlast
nad slobodnim ljudima i s jednog i s drugog aspekta. I dobar
graanin treba da poseduje obe te vrline, iako je drukija mudrost i
pravednost onoga ko vlada i onoga ko se pokorava. Jasno je da
vrlina, na primer pravednost oveka koji se pokorava, ali pri tome

84

slobodnog, ne moe da bude jednaka vrlini dobra oveka, ve ima

dva vida od kojih je jedan pogodan za vladanje a drugi za
pokoravanje. Isto tako drukija je hrabrost oveka a drukija
hrabrost ene, jer bi ovek, hrabar tako kao to je ena hrabra,
izgledao kukavica, a ena bi izgledala brbljiva ako bi bila tako
skromna kako prilii mukarcu. Pa i u voenju domainstva su mu i
ena razliiti jer je dunost mukarca da pribavlja, a ene da uva.
177. Jedino je razboritost vrlina svojstvena ba upravljau.
Izgleda, naime, da ostale vrline treba da budu zajednike i
upravljaima i potinjenima, ali vrlina poti-njenoga nije razboritost
ve pravilno shvatanje. Tako je izraiva frula potinjen dok je
frula koji se njome slui upravlja. Prema tome, jasno je da li je
vrlina dobra oveka i valjana graanina ista ili nije i u kom smislu je
ista, a u kome razliita.
GLAVA TREA

1. Sto se tie pojma graanin, ostaje jo jedno pitanje: da li je graanin u pravom smislu rei onaj ko ima
prava da uzme uea u vlasti ili graanima treba smatrati i obine radnike? Ako, dakle, i one kojima nije
dostupna vlast treba smatrati graanima, nemogue je
da vrlina svakoga graanina bude onakva [kakvu smo mu
mi pripisali], jer je onda i radnik graanin. A ako niko od
tih ljudi nije graanin, kamo ih treba svrstati?, jer niti
su meteci niti stranci. Ili emo, s te take gledita, rei
1278a da to nije nita nelogino, jer ni robovi ni osloboenici ne spadaju u
one kojima smo govorili [graane].
178. Istina je da ne treba sve one bez kojih drava ne moe da
opstane smatrati graanima. Ni deca nisu graani u tom smislu u
kome su ljudi graani, ve su ljudi apsolutni graani a deca pod
izvesnim uslovima, jer su i deca graani ali ne potpuni. U stara
vremena je kod nekih naroda radnik smatran kao rob ili stranac, i
stoga su mnogi od njih i danas takvi. Ali drava koja ima najbolje
ureenje nee dati radniku graanska prava. A ako je i radnik
graanin, onda treba rei da graanska vrlina kojoj smo govorili
nije vrlina svakoga graanina, ni samo slobodnoga, ve svih onih
koji ne moraju da rade za neophodne ivotne potrebe.13
179. Od ljudi koji se bave tim poslovima jedni su robovi to
su oni koji rade za jednog oveka a drugi, koji rade za zajednicu
su dravni robovi i teti. I s malo razmiljanja jasno je odavde kakav
je njihov poloaj. Blie objanjenje uinie jasnijim ovo to smo
rekli. Jer kako ima vie oblika dravnog ureenja, mora da bude i
vie vrsta graana, pogotovu potinjenih graana, tako da u nekom

85

dravnom ureenju radnik i tet moraju da budu graani, a u drugom,

ako je to ono koje se zove aristokratija i u kome se poloaji
dodeljuju po vrlini i po zasluzi, to je nemogue. Naime, onaj ko ivi
ivotom radnika ili teta ne moe da neguje vrlinu.
180. U oligarhijskim dravama najamni radnik ne moe da
bude graanin zato to se uee u vlasti odreuje vrlo visokim
cenzom, ali zanatlija moe jer su mnoge zanatlije bogati. U Tebi je
postojao zakon po kome onaj ko se najmanje deset godina nije
uzdravao od trgovine na agori nije mogao da uzme uee u vlasti.
Ali u mnogim dravama zakon podie strance na poloaj graanina.
Jer, u nekim demokratskim dravama onaj ko je roen od majke
graanke graanin je.
181. U mnogim dravama isto tako stoji stvar s nezakonito
roenom decom. Ali takvi ljudi postaju graani samo u nedostatku
pravih graana, i takvi su zakoni na snazi zbog nedostatka
ljudstva.14 Meutim, im stanovnitvo pone da raste, postepeno se
izuzimaju najpre oni iji su i otac i majka bili robovi, zatim oni ija
je samo majka graanka i najzad graani ostaju samo oni kojima su
i otac i majka bili graani.
182. Prema tome, jasno je da ima mnogo vrsta graana i da se
kada se kae graanin najee misli na oveka koji moe da
uzme uee u poasnim poloajima. U tom smislu i Homer kae
kao nekog doljaka koji nema nikakvih poasti15, jer onaj ko
nema uea u poasnim poloajima je kao metek. A gde se to taji,
ini se radi toga da se obmanu sugraani. Iz ovoga to je dosad
reeno
1278b jasno je da li treba smatrati da je vrlina koja ini dobrim oveka ista
kao vrlina koja ini dobrim graanina ili ih treba razlikovati, i jasno
je da se u jednoj dravi ta dva pojma poklapaju a u drugoj ne, i u toj
drugoj nije svaki graanin isto to i dobar ovek, ve je to samo
dravnik, Ui onaj ko, bilo sam bilo zajedno s drugima, odluuje ili je
u stanju da odluuje zajednikim interesima.
GLAVA ETVRTA

183. Poto smo to utvrdili, prelazimo na razmatranje da li

treba pretpostaviti jedan ili vie oblika dravnog ureenja, a ako
treba vie, onda koje i koliko, i koje su razlike meu njima. Oblik
dravnog ureenja je organizacija svih vlasti a naroito organizacija
vrhovne vlasti, jer je upravljanje dravom najvia vlast, a njena
organizacija oblik dravnog ureenja. U demokratskim dravama,
na primer, suverena vlast nalazi se u rukama naroda, a u oligarhij86

skim, naprotiv, u rukama malog broja ljudi, i zato kaemo da su ti

oblici dravnog ureenja razliiti. Isto to emo rei ostalim
oblicima dravnog ureenja.
184. Ali pre svega treba ustanoviti radi ega je nastala drava
i koliko ima vrsta vlasti koje se odnose na oveka i na ivot u
zajednici. U ranijim izlaganjima1' u kojima smo raspravljali
voenju domainstva i gospodarskoj vlasti ve smo rekli da je
ovek po svojoj prirodi drutveno bie. Stoga ljudi, i kada im nije
potrebna meusobna pomo, tee zajednikom ivotu.
185. Opti interes sjedinjuje ljude utoliko ukoliko svako ima
udela u srenom ivotu. To je, dakle, najvii cilj kome tee svi i
zajedno i pojedinano. Ali ljudi se zdruuju i radi samoga ivota, jer
i u ivotu samom po sebi moda ima neto sree, i dre se dravne
zajednice radi samog ivota da ih ne bi odvie zala snalo u ivotu.
Mnogi ljudi podnose i velika zla iz strasne ljubavi prema ivotu, kao
da u njemu vlada samo srea i uivanje.
186. Lako je razlikovati pomenute vrste vlasti tim pre to
njima esto raspravljamo u raspravama namenjenim iroj javnosti. 17
Gospodarska vlast, mada uistinu podjednako koristi i robu i
gospodaru, ako ih je priroda takvima stvorila, ipak ima vie u vidu
interese gospodara, dok su interesi roba sekundarni jer gospodarska
vlast ne moe da postoji kada nema robova.
187. Meutim, vlast nad decom, enom i elom porodicom,
vlast koju mi zovemo domainskom, postoji ili radi potinjenih ili
ima u vidu zajednike interese i domaina i porodice. Sama po sebi
ta vlast ima u vidu interese
1279a potinjenih kao to je sluaj i kod drugih vetina, na primer lekarske
ili gimnastike, ali uzgred moe da bude korisna i za onoga ko je
vri. Jer nita ne smeta da uitelj gimnastike bude katkad i sam jedan
od vebaa, kao to je i krmar uvek jedan od brodara. Uitelj
vebanja i krmar imaju u vidu dobro onih koji im se potinjavaju, ali
kada i oni sami postaju jedni od tih, tada uzgred uzimaju uea u
koristi koja odatle proizlazi jer jedan postaje brodar a drugi veba,
mada je u stvari uitelj vebanja.
6. Zato, kada je drava zasnovana na jednakosti i
raznovrsnosti graana, graani trae da naizmenino uestvuju u dravnoj upravi. Ranije su ljudi, to je sasvim
prirodno, zahtevali da svako, kada doe na njega red ;
vri izvesnu javnu dunost, a posle da se neko drugi
brine njegovu dobru, kao to se ranije i on sam, dok
je bio na vlasti, starao dobru drugih. A danas, zbog
koristi koju donosi vrenje javnih poslova i vrenje vlasti,
87

ljudi ele da neprestano vladaju, kao da neprekidna vlasi

donosi zdravlje bolesnim vladarima, jer bi jedino u tam sluaju ljudi
mogli da tako strasno ele vlast.
7. Jasno je, prema tome, da su svi oni oblici dravnog
ureenja koji imaju u vidu optu korist ispravni i apsolutno
pravedni; naprotiv, svi oni oblici dravnog ureenja koji se staraju
samo koristi onih koji su na vlasti izopaeni su i odstupaju od
ispravnih oblika dravnog ureenja, jer u njima odnos upravljaa i
potinjenih lii na odnos gospodara i roba, dok je drava zajednica
slobodnih ljudi.18 Poto smo to utvrdili, sledei zadatak je
razmatranje oblika dravnog ureenja, koliko ih ima l koji su.
Najpre treba ispitati one ispravne, pa kada njih definiemo, bie
jasna i odstupanja.
GLAVA PETA

188. Dravno ureenje i dravna uprava oznaavaju jedno te

isto, a dravna uprava je isto to i suverena vlast u dravi, koja
nuno pripada ili jednom oveku ili malom broju ljudi ili veini. Oni
oblici dravnog ureenja u kojima jedan ovek ili malo njih ili
veina vlada na optu korist su nuno ispravni, a oni pak u kojima se
vodi rauna samo interesu tog jednog oveka ili manjine ili veine
koja vlada predstavljaju izopaavanja. Jer ili ne treba sve lanove
zajednice nazivati graanima ili i oni treba da uzmu uea u koristi
[koju donosi vrenje javne slube].
189. Onu monarhiju koja ima u vidu opte interese obino
nazivamo basilejom [kraljevstvom], a vlast malog broja ljudi, ali
vie od jednog, aristokratijom, bilo zbog toga to se vlast nalazi u
rukama najboljih, bilo zbog toga to je usmerena na najvee dobro i
drave i njenih stanovnika. Ali kada veina upravlja dravom u
optem interesu, onda se dravno ureenje naziva politejom imenom
zajednikim za sva dravna ureenja19.
3.
I to se s pravom ini. Mogue je da se jedan ovek
1279b ili malo njih odlikuje vrlinom, ali masa teko moe da
dostigne visoki stepen savrenstva u svakoj vrlini sem u ratnoj, jer
ona nastaje u masi. Zato u takvom dravnom ureenju najveu vlast
imaju ratnici, i u njoj uestvuju oni koji imaju oruja.
4. Odstupanja od ovih oblika dravnog ureenja su:
tiranida od basileje, oligarhija od aristokrati je, demokra-

88

1280a

89

tija od politeje. Jer tiranida je monarhija koja ima u vidu samo

interese monarha, oligarhija interese bogataa, a demokratija
interese siromaha. Nijedna od njih nema u vidu opte interese.
Potrebno je malo detaljnije objasniti kakav je svaki pojedini od
ovih oblika dravnog ureenja, jer tu ima izvesnih tekoa. Onaj ko
pri svakom istraivanju postupa kao filosof i nema u vidu samo
praktinu primenu, ne sme nita da previdi niti da propusti, ve
treba da pokae istinu svakoj stvari.
190. Kao to sam rekao, tiranida je despotska vlast jednog
oveka nad dravnom zajednicom, oligarhija kada vrhovnu vlast
imaju bogatai, demokratija, naprotiv, kada je nemaju posednici
velikog bogatstva ve siromasi. Prva tekoa tie se same
definicije. Jer ako bi bogatai, kojih bi bilo vie, imali vrhovnu
vlast u dravi, onda bi to bila demokratija, jer bi se vrhovna vlast
nalazila u rukama veine; a ako bi se, s druge strane, gde dogodilo
da siromanih bude manje nego bogatih ali da budu jai i uzmu u
svoje ruke vrhovnu vlast u dravi, a takvo ureenje u kome vlast
ima mali broj ljudi zove se oligarhija, onda bi, prema tome,
izgledalo da razgranienja izmeu pojedinih oblika dravnog
ureenja i njihove definicije nisu dobre.
191. No ako bi se pojam manjine spojio sa pojmom
bogatstva, a pojam veine s pojmom siromatva, pa prema tome
nazvao oblik dravnog ureenja oligarhijom onaj u kome vlast
ima bogata manjina a demokratijom onaj u kome upravlja
siromana veina, ipak postoji jedna druga tekoa. Jer ako ne
postoji ni jedan drugi oblik dravnog ureenja osim ovih
pomenutih, kako onda nazvati dravna ureenja kojima smo
upravo govorili ono u kome vrhovnu vlast ima bogata veina ili
siromana manjina?
192. Razlozi govore za to da je vlast manjine u oligarhiji ili
veine u demokratiji stvar sluaja, zbog toga to uvek ima malo
bogatih, a mnogo siromanih. Otuda proizlazi da merila za
razlikovanje oligarhije i demokratije nisu ona koja smo pomenuli.
Ono ime se oligarhija i demokratija meusobno razlikuju, to su
siromatvo i bogatstvo. Oligarhija je nuno takvo ureenje u kome
gradani vladaju zato to su bogati, bez obzira da li su u manjini ili
veini, a demokratija takvo gde vladaju siromasi. Obino biva, kao
to smo rekli, da bogatih ima malo, a siromanih mnogo. Bogatstvo
pripada malom broju ljudi, ali sloboda pripada svima, i zbog toga
nastaje meusobna borba oko upravljanja dravom.
193. Da vidimo najpre koja se dravna ureenja obino
smatraju oligarhijama i demokratijama i ta je pravda s gledita

S Politika

oligarhije, a ta s gledita demokratije. Jer svi se dre neke pravde,

ali samo do izvesnog stepena i kau da nije sve to je pravedno
apsolutno pravedno. Tako, na primer, izgleda da je jednakost
pravedna i jeste, ali ne za sve nego samo za jednake; isto tako se
i nejednakost ini pravednom ali ne svima nego samo nejednakima.
Oni, meutim, gube iz vida kome sude i zato sude ravo. A to
stoga to se sud tie njih samih a ljudi su veinom rave sudije
kada su oni sami u pitanju.
194. Kako je pravda samo relativna, bilo da se odnosi na
ljude ili na stvari, ljudi se, kao to sam rekao u Etici20, slau u
pogledu jednakosti stvari, a razilaze u pogledu jednakosti lica, u
prvom redu zbog maloas reenog razloga: stoga to ljudi ravo
sude kada se tie njih samih, a zatim i stoga, to ljudi, govorei do
izvesnog stepena pravedno, zamiljaju da govore apsolutno
pravedno. Tako jedni, koji ma u emu, na primer u bogatstvu, nisu
jednaki drugima, smatraju da im uopte nisu jednaki, a drugi, koji
su u neem, na primer u slobodi, ravni drugima, smatraju da su im
u svemu jednaki.
195. Ali ni u jednom ni u drugom sluaju ne pominju ono to
je najhitnije. Jer ako su se ljudi ujedinili i sastali samo radi sticanja
imanja, a u dravi uestvuju prema bogatstvu, onda bi mogao da
nadjaa oligarhijski princip, jer nije pravedno da od sto mina
kapitala i interesa koji on donosi dobije iste delove onaj ko je dao
jednu minu i onaj ko je dao sve ostalo. Ali ljudi se nisu ujedinili
samo radi ivota nego radi srenog ivota (jer bi inae postojala
drava robova i drugih ivih bia, a ona ne postoji zato to oni
nemaju udela u srei niti mogu da ive po slobodnoj odluci). Ljudi
se nisu ujedinili ni zbog saveznitva, kako im ne bi ko uinio
nepravdu, niti zbog razmene niti zbog potreba jednih za drugima;
inae bi se Tirseni21 i Karhedonci i svi oni koji su povezani
meusobnim ugovorima smatrali graanima jedne drave.
196. Oni imaju ugovore uvozu, ugovore tome da jedni
drugima ne ine nepravdu i pismene ugovore sa1280b veznitvu. Meutim, nemaju zajednike vlasti, ve svaki svoje i ne
brinu se tome kakvi treba oni drugi da budu, niti tome da nijedan od
lanova saveza ne bude nepravedan ili nepoten, ve samo kako ne bi
jedni drugima inili nepravdu. vrlinama i porocima graana razmiljaju
oni koji se brinu dobrom zakonodavstvu. Prema tome, jasno je da
drava koja se s pravom tako zove, a ne samo po imenu, treba da vodi
rauna vrlini, inae e dravna zajednica postati vojni savet koji e se
od udaljenih saveznika razlikovati samo po svojoj teritoriji. Tada zakon
postaje ugovor, koji, kako je rekao sofist Likofron* 2, jami ouvanje
meusobnih prava, ali nije u stanju da graane ini dobrim i pravednim.
197.
Oigledno je da je to zaista tako. Jer kada bi se teritorije
i spojile u jednu tako da se gradovi Megara i. Korint 23 dodiruju zidovima,

90

ipak to ne bi bila jedna drava, pa ni onda kada bi graani jedne i druge

drave stupali u meusobne brakove, i pored toga to je brak veza koja je
za drave bitna. Isto tako ne bi bila drava ni onda kada bi neki graani
iveli odvojeno, ali ipak ne toliko daleko da ne mogu meusobno da
saobraaju, i ako bi imali zakone tome da jedni drugima ne ine
nepravdu pri razmeni; na primer, ako bi jedan bio drvo-delja, drugi
zemljoradnik, trei koar i etvrti neto slino-i ako bi ih bilo i deset
hiljada, oni ipak ne bi imali nieg zajednikog sem ovog to smo
pomenuli, tj. trgovakih. odnosa i vojnog saveza.
198.
A zato? Svakako ne zato to zajednice nisu bile
teritorijalno dovoljno bliske. Jer kada bi se i ujedinili oni ija zajednica
poiva na tim osnovama, ipak bi za svakoga od njih drava bila njegova
kua i pomagali bi jedni drugima samo kao lanovi vojnog saveza protiv
onih koji im ine nepravdu, tako da, u oima paljivog posmatraa, oni ne
bi predstavljali dravu, ako bi [teritorijalno ujedinjeni], zadrali iste
odnose kao i pre kada su bili odvojeni. Jasno je, prema tome, da dravu ne
ini jedinstvena teritorija i da drava nije nastala radi toga da se spree
meusobne nepravde niti radi trgovakih odnosa. To su, svakako, potrebni
uslovi da bi drava nastala, ali ni onda kada postoje svi ti uslovi, jo uvek
ne postoji drava. Drava, to je zajednica koja ima za cilj srean ivot i
porodica i robova, ivot potpun i ekonomski nezavisan.
199.
To svakako nee moi da se ostvari ako ljudi ne-budu
iveli na jednom mestu i ako ne budu stupali u

91

S Politika

brane veze. Otuda su u dravama nastale porodine zajednice,

fratrije, svetenika udruenja i drugi oblici zajednikog ivota. Sve
je to rezultat prijateljstva, jer prijateljstvo je elja da se ivi zajedno.
Cilj drave je, dakle, srean ivot graana i sve ovo postoji radi tog
cilja. A drava je zajednica rodova i sela koja im omoguuje pot-^ pun
i ekonomski nezavisan ivot, a to je, kako smo rekli, srean i lep
ivot. Prema tome, drava postoji radi delanja prema moralnim
zakonima, a ne naprosto radi zajednikog ivota.
15. Stoga oni koji najvie doprinose takvoj zajednici imaju u
dravi veeg udela od onih koji su im po slobodi i poreklu jednaki ili
ak vii, ali im nisu dorasli po graanskoj vrlini, i od onih koji ih
prevazilaze bogatstvom, ali koje oni prevazilaze vrlinom. Iz ovoga to
je reeno jasno je da svi oni ija se miljenja u pogledu dravnog
ureenja razilaze imaju delimino pravo.
GLAVA ESTA

200.
Problem je u tome kome treba da pripadne vrhovna
vlast u dravi da li masi, ili bogataima, ili ljudima visoka morala,
ili jednom oveku najboljem od svih, ili tiraninu. Izgleda da svako od
ovih reenja ima svojih tekoa. Kakvih naime? Ako bi siromasi, zato
to ih ima vie, razdelili imanja bogataa, onda to ne bi bila nepravda,
jer, tako mi Diva, vrhovna vlast smatra da je to pravedno. ta onda u
krajnjoj liniji treba smatrati nepravdom? I ako bi, opet, veina
celokupnog stanovnitva po-delila imanja manjine, jasno je da bi to
upropastilo dravu. Vrlina, meutim, ne upropauje onoga ko je ima
niti pravednost deluje razorno na dravu, pa je, prema tome, jasno da
taj zakon ne moe da bude pravedan.
201.
Inae bi i sve ono to tiranin uradi moralo da bude
pravedno, jer se on, budui jai, slui silom kao i masa u odnosu na
bogatae. Ali, da li bi bilo pravedno da upravlja manjina i bogatai?
Ako i oni ine isto i grabe i otimaju imovinu mase, da li je to
pravedno? [Ako je ono prvo pravedno] onda je i ovo drugo.
Oigledno je dakle, da je sve to ravo i nepravedno.
202.
Ne bi li trebalo da vladaju ljudi visoka morala i da
oni imaju vrhovnu vlast nad svima? U tom sluaju bi svi ostali morali
biti bez poasti, jer bi bili lieni poasti koju donosi vlast. Mi, naime,
smatramo da je vrenje vlasti poast, a ako uvek vladaju jedni te isti,
onda ostali moraju da budu bez poasti. Nego, ne bi li bilo bolje da
vlast prapada jednom oveku, najvaljanijem od svih? Ali to jo uvek
lici na oligarhiju, jer bi onda jo vei broj ljudi bio bez poasti.
Moda bi se moglo primetiti da nije dobro da vrhovna vlast uopte
pripada oveku a ne zakonu, zato to je ovekova dua podlona
strastima, ali ako je zakon oligarhijski ili demokratski, kakva e onda

biti razlika u odnosu na postojee tekoe. Desie se isto ono to smo

ve napred rekli.
4. ostalim pitanjima bie govora drugom prilikom.*4
Shvatanje da vrhovna vlast pre treba da pripada masi
nego najboljim malobrojnim ljudima moda bi moglo da
bude reenje pa bi, iako i tu ima izvesnih tekoa, ipak
1281b u tome moglo biti i istine. Jer mnogi ljudi, od kojih svaki i nije
na svom mestu, ipak mogu, tako ujedinjeni, da budu bolji od
onih, ne kao pojedinci ve kao celina, kao to gozba
pripremljena zajednikim doprinosom moe da bude bolja od
one koju svom troku pripremi jedan ovek. Jer, poto ih ima
mnogo, svako raspolae jednim delom vrline i razboritosti i,
kada se sjedine, onda masa nalii na oveka sa mnogo nogu i
ruku i mnogo oseaja, mnogo karaktera i inteligencije. Stoga
masa bolje ocenjuje muzika i pesnika dela jer jedni ocene
jedan, drugi drugi deo, a svi sve.
5. Istinski moralni ljudi razlikuju se od pojedinca iz
mase onako kao to se, kako kau, lepi razlikuju od onih
koji nisu lepi i kao to se umetnika slika razlikuje od
stvarnosti, naime time to je ono to je rasuto tu i tamo
ovde sjedinjeno u celinu, jer se, u pojedinanim sluajevima, na jednom oveku mogu nai oi lepe nego na
slici, a na nekom drugom oveku neki drugi deo. Nije
sasvim jasno da li ta razlika izmeu mase, s jedne, i
malog broja moralnih ljudi, s druge strane, moe da postoji u svakom narodu i u svakoj masi. Kod ponekih to je,
tako mi Diva, nemogue, jer bi onda to isto moglo da vai
i za ivotinje. Pa ipak, ime se, da tako kaem, poneki
. narodi razlikuju od ivotinja? Meutim, nita ne smeta da za
izvesnu masu ovo to smo rekli bude istina.
6. Stoga bi se, pomou ovoga, moda mogao resiti
napred pomenuti problem i jedan drugi s njim u vezi
kakvu vlast treba da imaju slobodni ljudi i graanska
masa u koju spadaju svi oni koji nisu ni bogati niti se imalo
istiu linom vrednou. Opasno je da oni imaju udela u
najviim vlastima, jer e, s jedne strane, zbog nedostatka
pravednosti initi nepravde, dok e, s druge strane, zbog
nerazboritosti praviti greke. Ali isto tako je opasno iskljuiti ih
iz vlasti i ne dati im nikakva udela. Jer takva drava u kojoj ima
mnogo ljudi bez poasti i siromanih mora da bude puna
neprijateljskih elemenata. Ostaje dakle, da im se da uee u
savetodavnoj i sudskoj vlasti.
203. Stoga su im Solon i neki drugi zakonodavci prepustili izbor organa vlasti i pravo da ih pozivaju na odgovornost, ali im nisu dopustili da upravljaju kao pojedinci. Jer

oni su, svi zajedno, dovoljno inteligentni i, po-meani s

najboljima, mogu da koriste dravi isto onako kao to je ne
sasvim jaka hrana pomeana s jakom korisnija od jake ako ove
ima malo. Ali uzet pojedinano {ovek iz mase] nije potpuno
sposoban da sudi.
204. Prvi problem koji postavlja takav dravni poredak
sastoji se u tome to izgleda da je onaj ko je u stanju da izlei
bolesnika i da mu povrati zdravlje pozvan da sudi tome ko
dobro leci, a to je lekar. Isto to vai i za
1282a ostale delatnosti koje se zasnivaju na iskustvu kao i za vetine. I
kao to lekar treba da polae raune pred leka-rima, tako treba i
ostali pred sebi slinima. A lekar je onaj ovek koji se bavi tim
zanimanjem, koji svestrano poznaje medicinu i, na treem
mestu, onaj ko je obrazovan u toj vetini. Jer ima izvesnih ljudi
koji su obrazovani tako rei u svim vetinama i mi moemo da
prepustimo ocenu obrazovanim ljudima isto kao i strunjacima.
9. Dalje, izgleda da isto tako stoji stvar i sa izborom
organa vlasti, jer je pravilan izbor posao strunjaka; tako
je izbor geometra posao geometra, a izbor krmara posao
onih koji se u to razumeju. Pa ako se poneki laici razumeju u neke poslove i vetine, ipak se ne razumeju bolje
nego strunjaci. Prema tome, masi ne treba dati pravo
da bira organe vlasti niti da ih poziva na odgovornost.
10. Ali ako ta masa nije na sasvim niskom stupnju,
onda moda ovaj zakljuak nije sasvim taan s napred
navedenog razloga: zato to e svaki pojedinac biti,
dodue, gori sudija od strunjaka, ali e svi zajedno biti
bolji ili bar ne gori sudije i zato to nekim stvarima ne
moe da sudi samo onaj ko ih je nainio niti je on u stanju da
da najbolji sud. To vai za sva ona dela kojima mogu da sude
i oni koji ne raspolau vetinom da ih naine. Na primer, kuu
moe da oceni ne samo onaj ko ju je nainio ve e je bolje
oceni ti onaj ko se njome slui, tj. domain; isto tako e krmu
bolje oceniti krmar nego graditelj, a gozbu bolje gost nego
kuvar. Tako bi se moda moglo postii zadovoljavajue reenje
ovog problema.
205. Ali postoji jedan drugi problem u vezi sa ovim.
Izgleda, naime, besmisleno da prosti, obini ljudi odluuju
vanijim stvarima nego visoko moralni i obrazovani ljudi, a
polaganje rauna od strane organa vlasti, izbor tih organa su
stvari od najveeg znaaja, a one su, kako smo rekli 25, u nekim
dravama poverene narodu, jer svemu tome odluuje narodna
skuptina. Pa ipak, u narodnoj skuptini uestvuju, sa vetu ju i
sude ljudi s malim cenzom i svih godina starosti, dok su
blagajnike, strateke i ostale najvie funkcije u vlasti poverene

onima s velikim cenzom.

206. Meutim, i ovaj bi se problem mogao resiti na
slian nain. Moda je, naime, ovo sasvim ispravno, jer nije sudi
ja niti lan vea niti skuptinar organ vlasti, ve je organ vlasti
sud i vee i narod, a svako od ovih pomenutih je samo deo ovih
organa, tj. ja smatram ve-nika, skuptinara i sudiju samo
delovima. Prema tome, pravedno je da masa odluuje stvarima
od vee vanosti jer se narodna skuptina, vee i sud sastoje od
mnogo ljudi i cenz svih njih je vei nego cenz jednog oveka ili
nekoliko njih koji zauzimaju visoke funkcije u vlasti. Taj smo
problem, dakle, resili na taj nain.
1282b 13. iz prvog problema koji smo postavili proizlazi sasvim
jasno da vrhovna vlast treba da pripada mudro sastavljenim
zakonima, a nosioci vlasti, bilo da je jedan ili vie, treba da
raspolau tom vlau samo utoliko ukoliko zakoni nisu
precizni, jer nije lako optim odredbama obuhvatiti sve
pojedinane sluajeve. Ali jo uvek ne znamo kakvi treba da
budu mudro sastavljeni zakoni i taj stari problem i dalje ostaje
problem. Jer isto onako kao dravna ureenja i zakoni moraju
da budu ravi ili dobri, pravedni ili nepravedni. Pored toga,
jasno je da zakone treba donositi u skladu s dravnim uree-

njem. A ako je tako, onda je isto tako jasno da zakoni u dobrim

dravama moraju biti pravedni a u izopaenim dravnim ureenjima
nepravedni.
GLAVA SEDMA

207. Krajnji cilj svih nauka i umetnosti jeste dobro, a najvee

dobro je cilj najvie nauke, nauke dravi [politike]. Dobro za kojim
drava tei jeste pravda, a to je opta korist. Svi misle da je pravda
neka vrsta jednakosti i donekle se slau s filosofskim raspravama u
kojima raspravljamo moralu26. Oni utvruju ta je to pravda, na
koga se primenjuje i kau da meu jednakima mora da vlada
jednakost. Ali ne sme se gubiti iz vida kakve ljude treba smatrati
jednakima a kakve nejednakima. To je problem koji spada u
filosofiju drave.
208. Moda bi se moglo rei da funkcije u vlasti treba
dodeljivati nejednako prema stepenu morala [koji graanin nosi u
sebi], iako su graani u svemu ostalom jednaki i nimalo se ne
razlikuju. Jer kada su ljudi razliiti, onda su i pravda i zasluga za njih
razliite. Ali ako je to tano, onda e oni koji prevazilaze druge svojom bojom, visinom ili bilo kojom drugom osobinom imati izvesnu
prednost u politikim pravima. Ili je to oigledna zabluda? To se
jasno vidi iz ostalih nauka i umetnosti. Ne treba, naime, frulaima
plemenitijeg porekla, koji su po vetini jednaki drugima frulaima,
davati bolje frule, jer nee nita bolje svirati, ve bolji instrument
treba dati onome ko se istie svojom vetinom.
209. A ako ovo to kaemo jo nije dovoljno jasno, treba da
nastavimo malo dalje da bismo objasnili. Recimo da neki ovek u
auletskoj vetini nadmauje druge, a mnogo zaostaje za njima po
poreklu i lepoti, ipak njemu treba dati bolje frule, mada je svaka od
ovih osobina, mislim na plemenito poreklo i lepotu, vee dobro nego
auletska vetina i mada te osobine srazmerno vie premauju
auletsku vetinu nego to on svojom vetinom premaa njih. Inae bi
i prednost u bogatstvu i plemeni1283a tom poreklu morala da ima uticaja na umetniko stvaranje, ali u
stvari ga nema.
4. Po ovom rezonu mogla bi se sva dobra meusobno porediti. Jer ako izvesna visina predstavlja neku
prednost, onda bi se i visina uopte mogla suprotstaviti bogatstvu i
slobodi. Stoga, ako se jedan ovek odlikuje visinom vie nego drugi
vrlinom i ako visina uopte moe da nadmaa vrlinu, onda se sve
kategorije mogu meusobno porediti. Jer ako tolika i tolika visina
vredi vie nego tolika i tolika vrlina, onda je jasno da postoji izvesna
visina koja je jednaka izvesnoj vrlini.

210.
A kako je to nemogue, onda je jasno da i u politici, u
borbi za vlast, merilo ne moe, prirodno, da bude svaka nejednakost
[prednost], jer ako su jedni spori a drugi brzi, to nije razlog da jedni imaju
vea a drugi manja politika prava, ve ta razlika donosi priznanje i ast u
gimnastikim utakmicama. Ovde, meutim, mora da doe do neslaganja
izmeu onih koji ine dravu. Stoga ljudi plemenita porekla, slobodni ljudi
i bogatai opravdano polau pravo na prvenstvo u poastima. U dravi,
naime, mora da bude slobodnih ljudi i ljudi koji plaaju porez jer dravu ne
mogu da sainjavaju samo siromani ljudi ba kao to ne mogu da je
sainjavaju samo robovi.
211.
A ako su dravi potrebni ovi elementi, onda je jasno da
su joj potrebne i pravda i vojnika sposobnost, jer bez toga drava ne moe
da opstane, s tom razlikom to bez onih prvih elemenata drava uopte ne
moe da postoji, a bez ovih drugih dravom se ne moe dobro upravljati. U
odnosu na samu egzistenciju drave izgleda opravdano da se oni koji
poseduju sve ove ili bar neke od ovih osobina bore za svoja prava, ali u
odnosu na srean i dobar ivot, obrazovani i moralni ljudi imali bi, kao to
smo ve rekli, najvie opravdanja da se bore za svoja prava.
212. Ali kako oni koji su jednaki drugima samo u jednoj
stvari ne treba da im budu u svemu jednaki, odnosno oni koji nisu
jednaki drugima u jednoj stvari ne treba da im budu nejednaki u
svemu, onda drave u kojima je takvo stanje nuno predstavljaju
izopaavanja. Ve smo ranije rekli da se svi, u izvesnom smislu
opravdano, bore za svoja prava, ali ne svi s potpunim pravom:
bogatai zato to imaju vie zemlje, a zemlja je zajedniko dobro, i
zato to su pouzdaniji u ispunjavanju ugovora; slobodni ljudi i ljudi
plemenita porekla kao bliski jedni drugima polau ista prava, jer su
ljudi plemenita porekla u veoj meri graani nego ljudi niska roda, a
plemenito poreklo se ceni kod svih naroda u njihovim zemljama,
izmeu ostalog i zato to je verovatnije da e deca boljih roditelja
biti i sama bolja jer je plemenitost odlika i vrlina roda.8. Rei emo,
isto
tako,
da
se
i
vrlina
opravdano
bori za svoja prava. Opta vrlina iz koje treba da proizlaze sve ostale je, po naem miljenju, pravednost. Ali
masa se opravdano bori za svoja prava s manjinom, jer
je masa uzeta zajedno jaa, bogatija i bolja u poreenju
1283b s manjinom. Ako se, dakle, svi oni, mislim moralni ljudi, bogatai,
ljudi plemenita porekla uz to i neka druga masa graana, ako se,
dakle, svi oni nalaze u jednoj dravi, da li e onda postojati spor oko
toga u ijim rukama treba da bude vlast ili nee?
9. Ni u jednom od pomenutih dravnih ureenja
odluka tome ko treba da vlada nije predmet spora jer
je upravo vrhovna vlast ono po emu se ta ureenja
meusobno razlikuju: na primer, jedno [se razlikuje time]
to u njemu vlast imaju bogatai, drugo time to u
97

njemu vladaju moralni ljudi, a na isti se nain razlikuje

i svako drugo ureenje. Mi, meutim, treba da ispitamo
i resimo sluaj kada svi ovi elementi postoje istovremeno
[u jednoj dravi].
213. Ako onih koji se odlikuju vrlinom ima sasvim malo,
kako onda reenje treba nai? Da li treba gledati na to da li su oni,
iako ih je malo, dorasli zadatku i da li su u stanju da upravljaju
dravom, ili treba da ih bude toliko da se od njih moe obrazovati
drava? Svima onima koji se bore za politike funkcije moe se
uputiti jedan prigovor. Izgleda, naime, da oni koji zahtevaju vlast na
osnovu bogatstva i plemenitog porekla nemaju na to nimalo prava,
jer ako je jedan ovek bogatiji od svih njih, onda e, jasno, biti
potrebno da taj jedan ovek, na osnovu istog prava, vlada nad svima.
Isto tako bi onaj ko se odlikuje najplemenitijim poreklom trebalo da
vlada onima koji pravo na vlast polau na osnovu slobode.
214. Moda isto to moe da se desi i s vrlinom u aristokratiji.
Jer ako bi jedan ovek bio bolji od ostalih koji upravljaju dravom
zato to su dobri, onda bi, po istom pravu, trebalo da vrhovna vlast
pripadne njemu. I, ako masa treba da ima vrhovnu vlast zato to je
jaa od manjine, a ako su jedan ovek, ili vie od jednog ali manje
od veine, jai od ostalih, ne bi trebalo da vrhovna vlast pripadne
njima nego masi.
215. Izgleda da sve ovo jasno pokazuje da nijedno od ovih
merila, na osnovu kojih jedni trae da samo oni vladaju a da im se svi
drugi potinjavaju, nije dobro. Jer bi i onima, koji vrhovnu vlast trae
na osnovu vrline, i onima koji je trae na osnovu bogatstva, masa
mogla uputiti izvestan opravdan prigovor: da nita ne spreava masu
da bude bolja i bogatija od manjine, ne pojedinano, ve uzeta kao
celina.
216. Stoga bi se na ovaj isti nain moglo doskoiti i sledeem
problemu koji neki postavljaju i ispituju. Oni se, naime, pitaju da li, u
sluaju da se desi ono to smo rekli, zakonodavac, koji hoe da da
najpravednije zakone, treba da ih usmeri na korist boljih ili na korist
veine. Pri tome, pod onim to je pravo treba podrazumevati
jednakost, a ta jednakost i ta pravda zahtevaju da se ima u vidu korist
cele drave i interesi svih graana, a graanin je, uopte uzev, onaj ko
ima prava i da vlada i da se potinjava, ali je u svakom dravnom
ureenju
1284a drukiji. U najboljem dravnom ureenju graanin je onaj koji
moe i hoe da se pokorava i da vlada ivei moralnim ivotom.
GLAVA OSMA

217. Meutim, ako se jedan graanin ili vie njih, ali kojih

ipak nema dovoljno da mogu da ispune celu jednu dravu, toliko

odlikuju vrlinom da se vrlina i dravnika sposobnost svih ostalih
graana ne mogu meriti s njihovom, ako ih ima vie, odnosno s
njegovom, ako je samo jedan, onda te ljude ne treba smatrati delom
drave. Jer, ako im se daju ista prava kao ostalima uinie im se
nepravda budui da su oni po vrlini i dravnikoj sposobnosti toliko
iznad drugih. Za takva oveka se moe rei da je kao bog meu
ljudima.
218. Iz ovoga je jasno da i zakonodavstvo uopte mora da se
odnosi na ljude jednake po roenju i po sposobnosti. Meutim, za
onakve ljude [koje smo maloas pomenuli] ne postoji zakon jer sii
zakon oni sami. I onaj ko bi pokuao da njima propisuje zakone,
ispao bi smean. Oni bi mu mogli rei isto ono to su, prema
Antistenu27
2
", odgovorili lavovi kada su zeevi govorili u skuptini ivotinja i
zahtevali za sve jednakost. Sa tog razloga demokratske drave uvode
ostrakizam29. Izgleda da te drave najvie od svih idu za jednakou, pa
stoga na one, za koje im se uini da su se suvie izdigli bilo pomou
bogatstva bilo pomou mnogobrojnih prijatelja ili pomou neke druge
politike sile, primenjuju ostrakizam i udaljuju ih iz drave na odreeno
vreme.
219. Pria kae da su i Argonauti s istog tog razloga napustili
Herakla jer on nije hteo da vesla na lai Argo zajedno sa ostalima
zato to je bio daleko iznad njih.30 Stoga ne smemo misliti da oni koji
napadaju tiranidu i Perijandrov savet Trasibulu 31 imaju apsolutno
pravo da to osuuju. Pria se, naime, da Perijandar poslatom
glasniku nije nita rekao savetu ve da je, uklanjajui klasje koje
strci, izjednaio usev na njivi. Glasnik, mada nije razumeo smisao
toga postupka, javi Trasibulu ta se dogodilo, a Trasibul je iz toga
razumeo da treba da ukloni istaknute ljude.
220. Jer to ne koristi samo tiranima niti samo tirani tako
postupaju ve se isto tako radi u oligarhijama i demokrati jama.
Ostrakizam, naime, ima otprilike isto dejstvo jer spreava i progoni
ljude koji se odve istiu. Oni u ijim je rukama mo postupaju isto
tako i s dravama i s narodima. Tako su postupili Atenjani sa
Samlja-nima, Hijanima i Lezbljanima,32 jer im su ovi uvrstili
1284b vlast Atenjani su ih, protivno ugovoru, oslabili. I Me-ani,
Vavilonci33 i ostali koji su bili ponosni na svoju nekadanju vlast
esto su osetili teku ruku persijskog kralja.
5. Ovaj problem tie se svih oblika dravnog ureenja uopte, ukljuujui i one ispravne. Jer tako se
postupa ne samo u onim dravama koje su izopaene i u
kojima [oni koji vladaju] gledaju samo svoju linu korist,

99

ve i u onima u kojima [oni koji vladaju] imaju u vidu

opte dobro. A to se vidi i u ostalim vetinama i naukama.
Jer niti e slikar dopustiti da njegovo stvorenje ima
jednu nogu nesrazmerno veu od ostalih delova tela, pa
makar bila i mnogo lepa, niti e brodograditelj dopustiti
da krma ili neki drugi deo lae bude nesrazmerno vei od
drugih. Isto tako ni horovoa nee dopustiti da s horom
peva neko ko ima snaniji i lepi glas od svih u horu.
221. Stoga nita ne spreava monarhe da se, u ovome, slau
sa svojim dravama, ukoliko primenjuju ovu meru onda kada je
ouvanje njihove sopstvene vlasti korisno po dravu. Zato, kada je u
pitanju optepriznata superiornost, princip ostrakizma ima izvesno
politiko opravdanje. Meutim, bolje je da zakonodavac odmah
uredi dravu, tako da nema potrebe za ovakvim lekom, i tek ako
doe do druge plovidbe34 da pokua da popravi situaciju nekom
slinom merom. Ali to se obino u dravama ne deava tako jer
graani ne gledaju na interese svoje drave, ve se ostrakizmom
slue u meusobnim stranakim borbama. Prema tome, jasno je da je
u onim dravama, koje su se izopaile, ostrakizam koristan za
pojedince i pravedan. Jasno je i to da nije apsolutno pravedan.
222. Meutim, u najboljem dravnom ureenju, problem nije
u tome ta da se radi ako se neko odve istie nekom drugom vrstom
dobra, na primer bogatstvom ili velikim brojem prijatelja, ve ako se
neko istie vrlinom i sposobnou. Svakako se ne bi moglo rei da
takva oveka treba slati u progonstvo i udaljavati. Ali ne moe se ni
zahtevati da se takav ovek potinjava vlasti, jer to bi bilo kao kad bi
ljudi pri deobi vlasti zahtevali da vladaju nad Divom. Ostaje, dakle, a
to izgleda i prirodno, da se svi od svoje volje potinjavaju takvom
oveku, tako da takvi ljudi budu do kraja svog ivota kraljevi u
dravama.
GLAVA DEVETA

1285a

1. Moda bi, posle ovoga to smo rekli, bilo zgodno da

preemo na razmatranje basileje [kraljevstva]. Mi na nju gledamo
kao na jedno od ispravnih dravnih ureenja. Najpre treba da
ispitamo da li je za jednu dravu i zemlju, da bi bila dobro ureena,
korisno da njome vlada kralj ili nije, nego je moda korisnije neko
drugo ureenje, ili je za jedne korisno a za druge nije. Ali pre svega
treba utvrditi da li postoji jedna vrsta basileje ili tu ima vie razlika.
2. Nije teko utvrditi da basileja obuhvata vie vrsta i da karakter
vlasti nije u svima isti. Tako izgleda da je basileja u lakonskom

dravnom ureenju35 u najveoj

101

meri zakonita i kraljevi nemaju vrhovnu vlast u svemu, ve su, pri

pohodu van zemlje, vrhovni zapovednici u ratu. Uz to je kraljevina
poverena i sluba bogovima. Ta basileja je, dakle, kao neko
neogranieno i doivotno vojno zapovednitvo jer kralj nema vlasti
nad ivotom i smru, sem u ratnom pohodu, kao to je bilo u nekim
starim basilejama gde je kralj imao pravo prekog suda. tome
svedoi i Homer. Agamemnon je trpeo pogrde u skuptini ali, kad bi
krenuli u pohod, on je imao vlast nad ivotom i smru. Tako on
kae:
A koga opazim daleko od bitke
Taj nee biti siguran da e izbei pse i ptice
Jer ja imam pravo da ubij em".

223.
To je, dakle, jedan vid basileje: doivotno vojno
zapovednitvo. Od tih basileja jedne su nasledne, druge izborne.
Pored ove postoji i druga vrsta monarhije. To su onakve basileje kao
kod nekih varvarskih naroda. U svima njima kralj ima vlast slinu
tiranskoj, ali su ipak zakonite i nasledne. I poto su varvari
ropskijeg karaktera nego Heleni, a azijski narodi [podloniji
ropstvu] od evropskih, oni podnose despotsku vlast bez roptanja87.
Zbog toga su te basileje tiranske, ali su bezbedne zato to su
nasledne i zakonite.
224.
S istog tog razloga je u njima i telesna straa kraljevska, a ne tiranska: kraljeve orujem uvaju graani, a tirane
najamnici, jer kraljevi vladaju po zakonu i uz saglasnost podanika, a
tirani uprkos volji podanika, pa stoga kraljevi imaju telesnu strau
sastavljenu od graana, a tirani protiv graana.
225.
Eto to su dve vrste monarhije. Trea je ona kakva
je postojala kod starih Helena i u kojoj su se kraljevi zvali
ajsimneti58. To je, da jednostavnije kaemo, izborna tiranida koja se
od varvarske basileje razlikuje ne time to nije zakonita, ve samo
time to nije nasledna. Jedni od tih kraljeva dobijali su tu vlast
doivotno, a drugi samo za odreeno vreme ili za odreene zadatke.
Tako su nekada Mitilenjani izabrali Pitaka'9 [radi borbe] protiv
izgnanika na ijem su elu bili Antimenid i pesnik Alkaj.
226.
Svedoanstvo tome da su izabrali tiranina Pitaka
ostavio nam je sam Alkaj u jednoj od svojih skolija. On svojim
sugraanima upuuje prekor to su za Uranina mirne i nesrene drave postavili Pitaka, koji je na 1285b
sramotu svojoj zemlji, i svi zajedno ga obasuli velikim pohvalama.
Te monarhije bile su i jesu despotske zato to su tiranske, ali su

istovremeno basileje zato to su izborne i to poivaju na slobodnoj

volji graana.
227. etvrtoj vrsti basileje pripadaju one koje su postojale u herojsko doba, zasnovane na slobodnoj volji graana,
nasledne i zakonite. Ti kraljevi postajali su po slobodnoj volji
graana zato to su prvi uinili narodu neko dobro, bilo time
to su pronali neku vetinu ili to su uspeno vodili rat, bilo
time to su ujedinili narod i dali mu zemlju, a ta je basileja za
njihove potomke bila nasledna. Njihova vlast se prostirala na
zapovednitvo u ratu40 i na prinoenje onih rtava koje nisu
spadale u nadlenost svetenika, a uz to su imali pravo da
sude u svim parnicama. Jedni su to inili uz zakletvu a drugi
bez, a zakletva se sastojala u uzdizanju ezla41.
228. U to staro doba njihova vlast se prostirala podjednako na grad, unutranjost i na spoljanje poslove. A kasnije
kada su kraljevi sami ili pod pritiskom mase stali naputati
svoja ovlasenja, ostalo im je u nekim dravama samo pravo
prinoenja rtava, a u onim dravama koje jo uvek zasluuju
ime basileje ostalo im je samo vrhovno zapovednitvo u
ratovima van granica drave.
GLAVA DESETA

229. To su, dakle, etiri vrste basileje: jedna iz herojskog doba, zasnovana na slobodnoj volji graana i ograniena
na odreene dunosti; kralj je tu bio vrhovni zapovednik u
ratu, sudija i prvosvetenik; druga je var-varska basileja: to je
nasledna, despotska i zakonita vlast; trea je takozvana
ajsimneteja i to je izborna tiranida, a etvrta je lakonska
basileja. To je, ukratko, doivotno vrhovno zapovednitvo u
ratu, nasledno u jednoj porodici. Na taj se nain ove basileje
meusobno razlikuju.
230. Peta je vrsta basileje ona u kojoj jedan ovek ima
apsolutnu vlast, onako kao to svaki narod i svaka drava
raspolau onim to pripada zajednici. Ova basileja odgovara
vetini voenja domainstva. Jer kao to je domain neka
vrsta kralja u porodici, tako je ovaj kralj domain jedne
drave i jednog ili vie naroda. Gotovo bi se moglo rei da
postoje dve vrste basileja koje treba uzeti u razmatranje, ova i
lakonska. Veina ostalih stoji na sredini izmeu ovih dveju,
jer u njima kraljevi imaju manju vlast nego u panbasileji
[apsolutnoj monarhiji], a veu nego u lakonskoj basileji.

103

Stoga se razmatranje svodi gotovo na dve stvari: jedna je, da

li je za dravu korisno ili nije da ima doivotnog vrhovnog
zapovednika i da ta 1286a funkcija bude nasledna u jednoj
porodici ili izborna i, druga da li je korisno ili nije da jedan
ovek ima u rukama svu vlast.
3. Pitanje takvog vrhovnog vojnog zapovednitva
pre je stvar zakona nego oblika dravnog ureenja, jer
takvo vrhovno vojno zapovednitvo moe da postoji u
svim oblicima dravnog ureenja. Ostavimo stoga po
strani tu basileju. Onaj drugi oblik basileje predstavlja
poseban oblik dravnog ureenja. Stoga ga treba ispitati
i ukratko izloiti sve probleme koje on sadri. Prvo pitanje u ovom istraivanju jeste: da li je korisnije potinjavati se najboljem oveku ili najboljim zakonima?
231. Oni koji smatraju da je u interesu drave da njome
upravlja kralj dre da zakoni daju samo opte odredbe a ne
predviaju sve pojedinane sluajeve, pa je stoga, kao
uostalom i u svakoj drugoj vetini, naivno upravljati se samo
po propisima. I u Egiptu42 je lekarima doputeno da tek posle
etvrtog dana promene uobiajenu terapiju, a ako to uine
pre, ine to na svoju odgovornost. Jasno je, dakle, da sa istog
razloga najbolje dravno ureenje nije ono u kome se upravlja
samo na osnovu propisa i zakona. Svakako da oni u ijim je
rukama vlast treba da znaju i one opte odredbe. Ali jai je
onaj u kome uopte nema strasti nego onaj ko ih po svojoj
prirodi ima. Zakon je, dakle, bez strasti, a svaka ljudska dua,
naprotiv, mora da ih ima.
232. Meutim, moglo bi se rei da e, u naknadu za to,
vladar bolje rasuivati pojedinanim sluajevima. Prema
tome, jasno je da vladar mora da bude istovremeno i
zakonodavac i da moraju da postoje zakoni koji treba da
odluuju u onim sluajevima koje su predvideli, a u ostalim
ne. A u onim sluajevima kada zakon uopte nije u stanju da
presudi ili nije u stanju da dobro presudi, da li tada treba da
odluuje jedan, najbolji ovek, ili svi. Jer i danas narod
zajedno sudi, savetuje i odluuje, a sve te odluke tiu se
pojedinanih sluajeva. Svaki ovek iz

naroda, uzet pojedinano, moda je gori u poreenju s najboljim, ali

drava se sastoji od mnogo ljudi i gozba na koju svako donese svoj
deo lepa je od one koju pripremi samo jedan ovek. Zbog toga
masa u mnogim stvarima sudi bolje nego jedan ovek, ma ko on
bio.
6. Uz to masu nije lako pokvariti. Jer kao to se vea
koliina vode tee kvari no manja, tako se i masa tee
kvari no mali broj ljudi. Kada je jedan ovek obuzet
gnevom ili nekim drugim slinim afektom, on mora da
pogrei u presudi, a mnogo tee moe da se dogodi da se
svi istovremeno ljute i gree. Pretpostavimo da masu
sainjavaju slobodni ljudi koji ne ine nita protiv zakona, osim u sluajevima gde je zakon nedovoljan. Ali
ako to nije lako ostvariti kod mase ve ako ima nekoliko
1286b ljudi koji su dobri i kao ljudi i kao graani, da li se onda moe tee
pokvariti jedan ovek, kao vladar, ili nekoliko njih ali koji su svi
dobri. Nije li oigledno da se tee moe pokvariti vie ljudi? Ali
meu njima moe doi do cepanja na stranke i do stranakih borbi,
a kod jednoga to nije sluaj. Na to se, meutim, moe odvratiti da
su i oni karakterni i moralni kao i onaj jedan.
233. Ako aristokratijom treba smatrati vlast vie ljudi koj su
svi karakterni i moralni, a basilejom vlast jednog oveka, onda je za
drave bolja aristokratija nego basileja, bilo da je njena vlast
spojena s izvrnom vlau bilo da nije, ako je samo mogue nai
nekoliko podjednako dobrih ljudi. Moda je to razlog to su ranije
dravama vladali kraljevi, jer su se retko mogli nai ljudi koji bi se
naroito odlikovali moralom i sposobnou, pogotovo to je broj
stanovnika u tadanjim dravama bio mali. Uz to su ljudi postajali
kraljevi i zbog dobroinstva, a dobroinstva ine samo dobri i
moralni ljudi. Meutim, kada je broj podjednako visoko moralnih
ljudi porastao, nisu vie ostali pri basileji, ve su zahtevali
zajedniko uee u vlasti i uspostavili su republiku.
234. Ali kada su se ovi izopaili i stali se bogatiti na raun
zajednice, od aristokratije je, logino, morala nastati oligarhija, jer
oni su uinili da bogatstvo postane predmet potovanja. Najpre se
oligarhija promenila u tiranidu a tiranida u demokrati ju, jer se vlast
zbog sramne pohlepe vlastodraca za dobitkom stalno ograniavala
na sve manji broj ljudi, dok je narod postajao sve jai, ustao protiv
ovih i uspostavio demokratiju. A kada su drave postale vee, onda
moda vie nije moglo nastati ni jedno drugo ureenje sem
demokrati je.
235. Pod pretpostavkom da je za dravu najbolje da njome

105 Politika

upravlja kralj, kako e onda biti s njegovom decom? Da li i njegovo

dete treba da vlada? Samo, to bi bilo vrlo tetno u sluaju da se ta
deca izrode. Moda kralj nee ostaviti vlast takvoj deci, iako na to
ima pravo. Ali to je malo verovatno jer je to vrlo teko i za to je
potrebna vrlina koja prevazilazi ljudsku prirodu.
236. Postoji i jedan problem koji se tie izvrne vlasti. Da li
onaj ko bude kralj treba da raspolae nekakvom moi kojom e
neposlune moi da natera na pokornost, odnosno na koji e nain
moi da sprovodi svoju vlast? Jer ako i bude vladao po zakonu ne
inei nita po svojoj volji protiv zakona, on ipak treba da ima mo
kojom e uvati te zakone. Kada je u pitanju takav kralj, onda nije
teko resiti ovaj problem. On treba da ima mo, a ta mo treba da
bude tolika da bude jai od svakog pojedinca i nekolicine zajedno,
a slabiji od naroda kao celine. Ta straa treba da bude otprilike
onolika koliku su davali stari kada bi na elo drave postavljali
takozvanog ajsim-neta ili tiranina43. I kada je Dionisije44 traio
strau neko je savetovao Sirakuane da mu daju istu toliku strau.
GLAVA JEDANAESTA
1287a i. Mi smo u izlaganju stali kod basileje u kojoj kralj u
svemu postupa po svojoj volji, i sada treba da nastavimo ispitivanje.
Jer basileja u kojoj kralj vlada po zakonu ne predstavlja, kako smo
ve rekli, poseban oblik dravnog ureenja, zato to doivotno
vrhovno vojno zapovednitvo moe da postoji u svim dravnim ureenjima, na primer u demokratiji i aristokratiji, i mnogi poveravaju
jednom oveku voenje unutranjih poslova. Takva vlast postoji u
Epidamnu i, neto ogranieni ja, u Opuntu.2. Sto se tie takozvane
panbasileje [apsolutne monarhije], a to je takva basileja u kojoj kralj
u svemu vlada po svojoj volji, neki smatraju da tamo gde se drava
sastoji od jednakih graana nije prirodno da jedan ovek ima
vrhovnu vlast nad svima. Jer ljudi koji su po prirodi jednaki moraju
isto tako po prirodi da imaju jednaka prava i jednako dostojanstvo. I
kao to je za tela tetno

106

ako ljudi koji nisu jednaki drugima jedu istu hranu i nose isto odelo
kao oni, tako isto stoji stvar i s poastima i podjednako je tetno da
jednaki ljudi nemaju jednake poasti.
237. Stoga je pravedno da svi podjednako vladaju i
podjednako se pokoravaju, i to po redu i naizmenino. A to je ve
zakon, jer je poredak zakon. Bolje je, dakle, da vlada zakon nego
jedan izmeu graana. I onda kada je bolje da vlada nekoliko
graana treba ih, sa istog tog razloga, postaviti za uvare i sluge
zakona. Izvesne vlasti moraju da postoje, ali nije pravedno da budu
koncentri-sane u rukama jednog oveka ako su svi graani jednaki.
238. Meutim, one sluajeve koje zakon nije u stanju da
raspravi, ni ovek ne bi mogao da rei. Ali zakon, koji je vaspitao
kako treba organe vlasti, poverava im ostale sluajeve da ih ree i da
upravljaju kako najpravednije mogu. On im, uz to, daje pravo da, ako
im se to na osnovu iskustva uini boljim od ve postojeeg, to
isprave. Prema tome, zahtevati da vlada zakon znai zahte-vati da
vlada bog i zakoni, a zahtevati da vlada ovek znai dopustiti i
ivotinji da vlada, jer pouda je neto ivotinjsko a strast kvari
najbolje ljude kada su na vlasti. Stoga zakon predstavlja razum bez
prohteva.
239. Primer uzeti iz vetina izgleda da nije dobar, jer je
opasno drati se propisa u leenju i bolje je osloniti se na one koji
poznaju tu nauku. Jer lekari ne ine zbog naklonosti nita protiv
pravila ve, kad izlee bolesnike, dobijaju platu. Oni, meutim, koji
su na vlasti obino mnogo tota ine na neiju tetu ili za neiju
ljubav. Jer i od lekara se zahteva da se dre propisa onda kada se
posumnja da su ih neprijatelji pridobili da, zbog dobiti, rade
bolesniku glavi.
1287b . tavie, lekari, kada se razbole, zovu sebi druge lekare [da ih lece]
i uitelji gimnastike vebaju pred drugim uiteljima gimnastike jer
nisu u stanju da pravilno sude, zato to su u pitanju oni sami
odnosno zato to su uzbueni. Prema tome, jasno je da oni koji trae
pravdu trae u stvari sredinu, a zakon je sredina. Uz to su zakoni
koji se zasnivaju na obiajima vaniji i tiu se vanijih stvari nego
pisani zakoni. Stoga je ovek kao vladar pouzdaniji nego pisani
zakoni, ali nije pouzdaniji od zakona koji poivaju na obiajima.
7. Svakako jednom oveku nije lako da nadgleda sve. Bie
potrebno, dakle, da on postavi nekoliko niih organa

107

vlasti. I kakva je razlika u tome da li je tako udeeno odmah s

poetka ili je to na pomenuti nain uspostavio taj jedan ovek? I, kao
to smo ve rekli, ako je pravedno da jedan moralan ovek vlada zato
to je bolji, onda su dva dobra oveka bolja od jednog. Jer na to se
odnose rei:
Kad dva zajedno idu . . .

i Agamemnonova elja:
Da mi je deset takvih savetnika.45
4

240.
I danas postoje vlasti koje, kao na primer sudija,
imaju prava da reavaju izvesne sluajeve koje zakon ne moe da rei
jer, to se tie onih sluajeva koje zakon moe da rei, nema sumnje
da e zakon najbolje odluiti i resiti.*Ali kako izvesne stvari mogu da
budu obuhvaene zakonima a druge ne mogu, postavlja se problem i
pitanje da li je bolje da vlada najbolji zakon ili najbolji ovek. Jer
nemogue je zakonom odrediti sluajeve koji zahtevaju naroito
odluivanje. Niko nema nita protiv toga da u takvim sluajevima
reenje treba prepustiti oveku, ve da to ne bude samo jedan ovek
nego mnogo njih. Jer svaki sudija odgajen i obrazovan u duhu zakona
sudi dobro.
241.
Izgledalo bi moda besmisleno da neko bolje vidi s
dva oka, bolje uje s dva uha i bolje radi s dve noge i dve ruke nego
mnogi ljudi s mnogim oima, uima, nogama i rukama, jer danas i
monarsi pribavljaju sebi mnoge oi, ui, ruke i noge time to dele
vlast s onim ljudima koji su prijatelji njihove vlasti i njih samih. Oni
koji nisu prijatelji monarha nee raditi ono to on eli. A ako su mu
prijatelji, radi e u njegovom interesu i u interesu njegove vlasti jer
prijatelji su meusobno jednaki i isti. Stoga, ako vladar smatra da oni
treba da vladaju, onda on time priznaje da treba da vladaju jednaki i
isti. To su, otprilike, prigovori koji se stavljaju basileji.
10. Moda su ti prigovori tani u odnosu na neke
basileje, ali u odnosu na druge nisu. Jer izvesni ljudi su
od prirode podloni gospodarskoj vlasti, drugi kraljevskoj,
a trei ustavnoj i za sve njih je pravedna i korisna ona
vlast [kojoj su od prirode podloni]. Tiranska vlast, meutim, nije prirodna, a to vai i za sve one oblike dravnog ureenja
koji nastaju izopaavanjem ostalih oblika dravnog ureenja, jer se
stvaraju protiv prirode. Iz ovoga to smo rekli jasno je da nije ni
korisno ni pravedno da meu jednakim i ravnopravnim ljudima jedan
ovek 1288a bude vrhovni gospodar svih, bilo da ne postoje zakoni
nego da je on sam zakon, bilo da postoje. Ovo vai i ako je vladar

valjan ovek i vlada nad dobrima i ako je rav i vlada nad ravima,
pa i ako je po vrlini i sposobnosti bolji. Izuzetak ini samo jedan
sluaj, i ja u rei koji, mada sam to ve i ranije u izvesnom smislu
naznaio7
48
.
242. Najpre treba utvrditi koji je narod podloan basileji, koji aristokratiji, a koji politeji. Basileji je podloan onaj
narod koji je od prirode u stanju da podnosi vlast jedne
porodice koja se istie sposobnou za voenje drave,
aristokratiji je podloan takav narod koji je od prirode u stanju
da podnosi vlast dostojnu slobodnih ljudi i da se potinjava
onima koje njihove vrline i sposobnosti upuuju da vladaju
dravom. Narod podloan politeji je onaj u kome su svi ratnici
i koji je u stanju i da se potinjava i da vlada po zakonu koji i
bogatima i siromanima prema zasluzi deli funkcije u vlasti.
243. Kada se, dakle, jedna cela porodica ili jedan ovek
meu ostalima toliko istakne svojom vrlinom i sposobnou da
u tome prevazie vrlinu i sposobnost svih ostalih, onda bi bilo
pravedno da ta porodica dobije kraljevsku i vrhovnu vlast,
odnosno da taj jedan ovek bude kralj. Jer, kao to sam i pre
rekao, nije pravedno samo ono to obino proglaavaju
pravednim oni koji zasnivaju dravna ureenja, aristokratska,
oligarhijska i demokratska, jer svi oni odreuju politika prava
pojedinaca prema izvesnoj prednosti, ali ne prema istoj
prednosti, ve prema raznim prednostima kojima sam ranije
govorio.
244. Takvog istaknutog oveka nije pravedno ni ubiti ni
isterati ni prognati putem ostrakizma niti pak zahte-vati da se
potinjava kad na njega doe red. Jer nije prirodno da deo
prevazilazi celinu, a sa onim koji toliko prevazilazi druge
deava se upravo to. Stoga ostaje jedino da se [ostali]
pokoravaju takvom oveku i da on vlada ne kad na njega doe
red nego uvek. To smo, dakle,
utvrdili basileji, razlikama koje u njoj postoje, tome da li
je korisna za drave ili nije i za koje jeste i u kom sluaju.
GLAVA DVANAESTA

l. Mi smatramo da ima tri ispravna dravna ureenja i da

najbolje od njih mora da bude ono kojim upravljaju najbolji ljudi.
Takvo je ono dravno ureenje u kome se jedan ovek od svih ili cela

109

jedna porodica ili cela masa istie visokim stepenom vrline i u kome
su jedni u stanju da se potinjavaju a drugi da vladaju sa ciljem da
dostignu najbolji mogui ivot. U ranijim izlaganjima 49 pokazao sam
da u najboljoj dravi vrlina oveka i graanina mora da bude ista.
Jasno je, prema tome, da isto ono to ini oveka dobrim moe da
naini dobrom i celu dravu, aristokratiju ili basileju. 1288b 2. Stoga
e ono isto vaspitanje i isti moral koji stvara moralna oveka stvarati
i moralna graanina i moralnog kraljevskog podanika. Poto smo to
utvrdili, treba da pokuamo da govorimo najboljem obliku
dravnog ureenja, na koji nain postaje prirodnim putem i kako se
uspostavlja. Ko hoe tome da govori, mora da izvri odgovarajua
ispitivanja.

KNJIGA ETVRTA
GLAVA RPVA

245.
U svim vetinama i naukama koje ne obuhvata ju
samo pojedine delove ve jednu potpunu oblast [ipak ima jedan deo]
iji se zadatak sastoji u tome da ispita ta odgovara svakom
pojedinom objektu [te vetine odnosno nauke]. Na primer,
gimnastika treba da ispita kakvo vebanje koristi kakvom telu, koje
je vebanje najbolje, jer telu koje je priroda obdarila i uinila najlepim mora da odgovara najbolja vrsta vebanja i, najzad, koja vrsta
vebanja odgovara svima. I to je, naime, zadatak gimnastike. A ako
neko ne eli da ima lepo graeno telo i pravilno dranje i ako ne eli
da zna pravila gimnastike, time se nimalo ne smanjuje dunost
uitelja i gimnastiara da mogu da razviju tu sposobnost [osobinu].
246.
Mi vidimo da se to isto dogaa i u medicini, i u
brodogradnji, i u krojakoj i svakoj drugoj vetini. Prema tome,
jasno je da je zadatak jedne iste nauke da ispita koje je dravno
ureenje najbolje i kakvo bi trebalo da bude da bi, pod
pretpostavkom da nema nikakvih spoljanjih smetnji, najvie
odgovaralo naim eljama, i, najzad, koje dravno ureenje
odgovara kojim ljudima. Za mnoge je, moda, nemogue da
dostignu najbolje dravno ureenje. Stoga dobar zakonodavac i pravi
dravnik moraju da znaju i koje je dravno ureenje apsolutno
najbolje i koje je najbolje za date okolnosti i, na treem mestu, koje
je najbolje prema datim uslovima. Jer treba da budu u stanju da
razmatraju i jedno dato dravno ureenje, pod kojim uslovima moe
da nastane i, kada ve postoji, na koji nain moe da se najdue

odri. Mislim, na primer, na sluaj da jedna drava ne samo nema

najbolje dravno ureenje ve da nema ni ono koje je pri postojeim
okolnostima najbolje mogue, nego da ima neko gore dravno
ureenje.
3. Pored svega toga treba znati koje dravno ureenje odgovara
uglavnom svim dravama, jer veina onih koji su pisali dravnom
ureenju i kad inae dobro piu ne vode rauna praktinoj primeni. Ne
treba, naime, uzimati u obzir samo najbolje dravno ureenje nego i ono
koje je mogue ostvariti, a isto tako i ono koje se moe lake ostvariti i
primeniti na sve drave. Danas, meutim, jedni ispitivai trae
najsavrenije dravno ureenje za koje je mnogo tota potrebno, a drugi,
traei jedan optiji oblik, odbacuju postojea a uzdiu i hvale lakonsko ili
neko drugo dravno ureenje.1 1289a 4. Treba, meutim, na osnovu
postojeih okolnosti predlagati takav poredak u koji bi graani imali poverenja i kome bi lako mogli da se prilagode, jer poboljavati jedno dravno
ureenje isto je tako teko kao i stvarati ga iznova, kao to nauiti neto
bolje nije nita lake no uiti ga iznova. Stoga, pored onoga to smo rekli,
dravnik treba da bude u stanju da pomogne i postojeim dravama, kao
to smo i pre rekli. A to nee moi ako ne zna koliko ima vidova jednog
dravnog ureenja. Danas neki smatraju da postoji samo jedna demokratija
i jedna oligarhija, a to nije tano.
247. Stoga dravnik treba da zna koje sve razlike postoje
meu dravnim ureenjima i koje su sve kombinacije dravnih
ureenja mogue. Na osnovu toga treba da pronae koji su zakoni
najbolji i koji odgovaraju svakom pojedinom dravnom ureenju.
Zakone, naime, treba donositi, i svi ih tako i donose, prema
dravnom ureenju, a ne da se dravno ureenje upravlja prema
zakonima. Jer dravno ureenje je organizacija vlasti u dravama,
nain na koji je vlast rasporeena; dravnim ureenjem odreeno je
ko je nosilac vrhovne vlasti u dravi i ta je krajnji cilj svake
pojedine dravne zajednice. Zakoni su, naprotiv, odvojeni od onoga
to odreuje jedno dravno ureenje kao takvo, po njima treba da
vladaju oni u ijim je rukama vlast i da suzbijaju one koji kre te
zakone.
248. Prema tome, jasno je da se, da bi se doneli zakoni,
moraju znati razlike koje postoje izmeu pojedinih dravnih
ureenja i koliko ima tih ureenja, jer ne mogu jedni isti zakoni da
koriste svim oligarhijama ili svim demokratijama ako postoji vie
vidova a ne samo jedna demokratija ili samo jedna oligarhija.
GLAVA DRUGA

249. Mi smo u prethodnom razmatranju2 oblicima dravnog

112

1289b

ureenja izdvojili tri prava dravna ureaja: basileju, aristokrati ju,

politeju i tri druga koja predstavljaju izopaavanje ovih: tiranida od
basileje, oligarhija od aristokratije, demokratija od politeje.
aristokratiji i basileji smo ve govorili, jer raspravljati najboljem
obliku dravnog ureenja isto je to i govoriti ureenjima poznatim
pod ovim nazivima stoga to oba ova ureenja poivaju na vrlini.
Utvrdili smo3 jo i to ime se aristokratija i basileja meusobno
razlikuju i kada jedno ureenje treba smatrati basilejom. Ostaje da
govorimo politeji koja je dobila to ime zajedniko za sva dravna
ureenja, i ostalim dravnim ureenjima, oligarhiji, demokratiji i
tiranidi.
250. Oigledno je, dakle, koje je od ovih izopaenih dravnih
ureenja najgore i koje je na drugom mestu. Jer ono koje postaje
izopaavanjem prvog i najboanski-jeg ureenja mora da bude
najgore. A basileja ili samo nosi to ime, dok u sutini nije to, ili se
zasniva na tome
to kralj daleko prevazilazi ostale. Stoga se tiranida, budui da je
najgora, najvie udaljava od ovog dravnog ureenja. Na drugo
mesto dolazi oligarhija, jer se aristokratija dosta udaljava od tog
ureenja, a najpodnoljivija je demokratija.
251. Jedan od mojih prethodnika4 rekao je to, ali ne sa iste
take gledita kao ja. On je, naime, od svih dobrih dravnih ureenja,
doputajui da i oligarhija i ostala ureenja mogu biti dobra, smatrao
demokratiju najgorim, a od svih ravih najboljim ureenjem.
252. Mi, meutim, smatramo to dravno ureenje uopte
ravim i smatramo da nije pravilno rei da je jedna oligarhija bolja
od druge, ve da je manje rava. Ali ostavimo tu kritiku zasad po
strani. Najpre treba da odredimo koje sve razlike postoje kod
dravnih ureenja, ako ima vie vidova demokratije i oligarhije,
zatim koje je dravno ureenje najoptije, a koje najpoeljnije posle
najboljeg, i, ako sluajno postoji neka druga vrsta aristo-kratije koja
je dobro ureena i koja bi mogla da odgovara najveem broju drava,
da odredimo koja je to. Dalje treba da odredimo koji narodi treba da
izaberu koja od ostalih dravnih ureenja, jer jednima je demokratija
potrebnija nego oligarhija, a drugima je, opet, potrebnija oligarhija.
5. Zatim, na koji nain treba uspostavljati i ureivati ta
ureenja, mislim na svaku pojedinu vrstu demokratije i oligarhije.
Najzad, kada sve to ukratko, koliko je to mogue, izloimo, treba da
pokuamo da pronaemo ta prouzrokuje propast dravnih ureenja i
koje su mere za njihovo odranje i za sve zajedno i za svaku pojedinano, i sa kojih razloga se to najee dogaa.
GLAVA TREA

113

253. Razlog to ima vie oblika dravnog ureenja lei u tome

to svaka drava ima vie delova. Mi vidimo da se sve drave sastoje
pre svega od porodica, a zatim, jedni od tog mnotva moraju da budu
bogati, drugi siromani, a trei srednje imuni, a od bogatih i
siromanih jedni su naoruani, a drugi nisu. Vidimo da postoji i
zemljoradnika masa i trgovaka i zanatlijska. I meu uglednim
ljudima postoje razlike i u bogatstvu i u veliini imanja, na primer
gajenjem konja ne mogu se baviti oni koji nisu bogati.
254. Stoga su u staro doba sve one drave ija je snaga bila u
konjici bile oligarhije. One su u borbi protiv susednih neprijatelja
upotrebljavale konjicu, na primer Eretrani, Halkiani, Magneani na
Meandru i mnogi drugi azijski narodi.5 Pored razlike u bogatstvu
postoji
1290a razlika po roenju i razlika po vrlini i, ako postoji neko drugo slino
merilo prema kome se drava deli, tome smo govorili
raspravljajui aristokratiji8. Tamo smo odredili od koliko delova
mora da se sastoji svaka drava. U jednoj dravi svi ti delovi
uestvuju u dravnoj upravi, u drugoj samo manji, u treoj vei broj
tih delova.
3. Prema tome, jasno je da mora da postoji vie
oblika dravnog ureenja koji se meusobno razlikuju
po vrsti, jer se i ti delovi drave meusobno razlikuju po
vrsti. Dravno ureenje je u stvari raspored vlasti koja moe biti
rasporeena meu sve graane ili prema nekoj prednosti onih koji u
njoj uestvuju ili prema neem u emu su jednaki, na primer
siromasi su jednaki po siromatvu, a bogati po bogatstvu, ili prema
neem to je zajedniko i jednima i drugima. Prema tome, mora da
postoji toliko dravnih ureenja koliko ima naina da se vlast
raspodeli prema prednostima i prema razlikama izmeu pojedinih
delova drave.
255.
Najee se smatra da postoje dva oblika dravnog
ureenja7, kao to se smatra da postoje dva glavna vetra, severni i juni, a
ostali predstavljaju samo njihova skretanja. Jer aristokratija se obino
smatra jednom vrstom oligarhije, kao da je aristokratija u sutini neka vrsta
oligarhije, a takozvana politeja se smatra nekom vrstom demokratije, kao
to se zapadni vetar smatra jednom vrstom severnog vetra, a istoni
jednom vrstom junog. Neki smatraju da isto tako stoji stvar s harmonijama, jer uzimaju da i tu postoje dve glavne vrste harmonija, dorska i
frigijska, a ostale raunaju bilo u dorske bilo u frigijske.
256.
Najee se oblici dravnog ureenja, tako shva-taju. Ali
naa podela je tanija, jer su jedna ili dve harmonije dobro sloene odnosno
jedno ili dva dravna ureenja dobro ureena, a ostale harmonije
predstavljaju odstupanja od dobro sloene harmonije, odnosno ostala
dravna ureenja predstavljaju odstupanja od najboljeg, tj. oligarhije su

114

krue i despotskije, a demokratija raspu-tenije i blae.

257.
Meutim, demokratiju ne treba definisati onako kako je
obino neki danas jednostavno definiu kao takvo dravno ureenje u
kome vrhovna vlast pripada masi, jer i u oligarhijama i svuda drugde
vrhovna vlast pripada veini. Niti je, s druge strane, oligarhija takvo
dravno ureenje u kome vrhovnu vlast u dravi ima samo mali broj ljudi.
Jer ako pretpostavimo da ima ukupno hiljadu i tri stotine graana, i to
hiljadu bogataa i da ovi ne doputaju onim trima stotinama siromanih da
uzmu udela u vlasti, mada su i oni slobodni i inae u svemu drugom
jednaki bogataima, ipak se ne bi moglo rei da je ta drava demokratija.
Isto tako ako pretpostavimo da ima malo siromaha, ali da su jai od
bogataa, iako ovih ima vie, takva drava se ne bi mogla nazvati
oligarhijom ako bogatai nemaju udela u poloajima koji donose poast.
7. Prema tome, pre treba rei da demokratija postoji
onda kada je vrhovna vlast u rukama slobodnih ljudi, a
1290b oligarhija onda kada vrhovnu vlast imaju bogatai. Ali obino
siromaha ima mnogo, a bogatih malo, jer mnogi su slobodni, a malo
njih je bogato. Jer ako bi se raspodela vlasti vrila prema visini, kao
to je po prianju nekih u Ajtiopiji8, ili po lepoti, takva drava bila bi
oligarhija jer malo ima lepih i visokih.
258. Meutim, nije dovoljno samo na ovaj nain odrediti ta
dravna ureenja, ve, poto se i demokratija i oligarhija sastoje od
vie delova, treba utvrditi da demokratija nije ona drava u kojoj
slobodni ljudi kao manjina vladaju nad veinom koja nije slobodna.
Takav je sluaj u Apo-loniji na Jonskom moru i na Teri 9, jer su i u
jednoj i u drugoj dravi poloaji bili u rukama onih koji su se isticali
svojim plemenitim poreklom i onih koji su prvi osnovali koloniju, a
takvih je bilo samo malo od mnogih. Demokratija nije ni ona drava
u kojoj vladaju bogatai zato to su u veini, kao to je nekada bilo u
Kolofonu10. Tamo je veina ljudi stekla velika imanja pre no to je
dolo do rata protiv Liana. Demokratija je ona drava u kojoj
vrhovnu vlast ima slobodna i siromana veina, a oligarhija ona u
kojoj vrhovnu vlast imaju bogatai i plemii koji su u manjini.
259. Rekli smo, dakle, da ima vie oblika dravnog ureenja i
rekli smo koji je razlog tome. Ali tih oblika ima vie od ovih koje
smo pomenuli, i mi emo, polazei od pomenute take gledita,
izloiti koji su ti oblici i zbog ega nastaju. Slaemo se u tome da
svaka drava ima vie delova, a ne jedan. Tako, ako bismo hteli da
upoznamo ivotinjske vrste, najpre bismo izdvojili ono to svaka
ivotinja mora da ima, na primer ula, organe za uzimanje i varenje
hrane, tj. usta i eludac, i uz to organe za kretanje.
10. Ako bi i bilo samo toliko vrsta organa i ako bi
meu njima postojale razlike, mislim, naime, ako bi
postojalo vie vrsta usta, stomaka, ula i organa za kre-

115

tanje, onda bi razliite kombinacije tih organa morale dati

vie vrsta ivotinja, jer ne moe jedna ista ivotinja da
ima vie razliitih usta ih uiju, tako da e se, kada se
uzmu sve mogue kombinacije tih organa, dobiti ivotinjske vrste, i to toliko vrsta ivotinja koliko ima kombinacija tih
neophodnih delova.
11. Isto tako stoji stvar i s pomenutim oblicima dravnog
ureenja.
Jer
drava
se,
kao
to
smo
esto
napominjali, ne sastoji od jednog ve od vie delova.
Jedan deo drave ine ljudi koji proizvode hranu, takoa zvani zemljoradnici, drugi deo su takozvane zanatlije, i oni se bave
zanatima bez kojih jedna drava ne moe da postoji; jedni od tih zanata
su neophodni, a drugi postoje radi raskoi i udobnog ivota. Trei deo su
trgovci; pod trgovcima podrazumevamo one koji se bave kupovinom i
prodajom, trgovinom na veliko i na malo. etvrti deo predstavljaju teti, a
peti ratnici koji su dravi isto tako potrebni kao i svi ovi, ako drava ne
eli da padne u ropstvo napadaa. Ne moe se, naime, jedna drava koja
zasluuje to ime smatrati ropskom po prirodi11 jer drava je nezavisna i
sama sebi dovoljna, a ropstvo to nije.
260.
U Platonovoj Dravi12 to je pitanje obraeno s puno duha
i fino, ali nedovoljno. Sokrat kae da se drava sastoji od etiri
najneophodnija elementa: od tkaa, zemljoradnika, koara i neimara i,
uviajui da ovi nisu dovoljni, dodaje jo kovae i uvare neophodne stoke
i trgovce na veliko i na malo. Svi oni, po njemu, ine sastavne delove prve
drave, kao da je cilj svake drave zadovoljavanje neophodnih ivotnih
potreba, a ne lepo i dobro, i kao da su dravi podjednako potrebni koari i
zemljoradnici.
261.
Sokrat nije hteo da da dravi ratniku klasu sve dok
drava, poveavajui svoju teritoriju i dolazei u kontakt sa susednom
zemljom, ne stupi u rat. Meutim, i u zajednici od etiri kao i u zajednici
od proizvoljno mnogo lanova mora da postoji neko ko e deliti pravdu i
suditi. Ako se, dakle, primi da je dua kod ivog bia iznad tela, onda se
mora primiti i to da su ovi delovi drave, tj. ratnici, oni koji uestvuju u
pravosuu i savet-nici iji posao spada u domet politike inteligencije,
iznad onih koji se trude oko neophodnih ivotnih potreba. Da li su te
dunosti podeljene ili pripadaju jednim te istim ljudima, to za nae
ispitivanje nema vanosti, jer esto su jedni isti ljudi i ratnici i
zemljoradnici.
262.
Ako se, dakle, i jedni i drugi moraju smatrati delovima
drave, onda je jasno da su i ti ljudi u ijim je rukama oruje neophodan
deo drave. Sedmi deo drave sainjavaju oni koji svojim imanjima slue
dravi i koje zovemo bogataima. Osmi deo drave predstavljaju oni koji
upravljaju dravom i koji slue kao organi vlasti, jer drava ne moe da
postoji bez vlasti. Zato mora da bude ljudi koji su u stanju da vladaju i da

116

se posvete toj slubi za dobro drave, bilo neprekidno bilo kad na njih doe
red. Ostaju jo oni kojima smo upravo raspravljali; oni koji savetuju [ta
je u interesu drave] i oni koji reavaju pravne sporove. Ako su, dakle, ove
slube potrebne dravi, onda, da bi se dobro i pravedno 1291b obavljale,
mora da postoji izvestan broj graana koji e imati politiku vrlinu.
15. Mnogi smatraju da je mogue da isti ljudi raspolau
razliitim sposobnostima, na primer da isti ljudi budu ratnici,
zemljoradnici i zanatlije, odnosno savetnici i sudije. Svi prisvajaju
sebi politiku vrlinu i smatraju da su u stanju da obavljaju gotovo
sve dravne poslove. Nemogue je, meutim, da jedni isti ljudi budu
istovremeno i siromani i bogati. Stoga izgleda da siromasi i
bogatai predstavljaju dva osnovna dela drave. A kako se najee
deava da bogatih ima malo, a siromanih mnogo, onda izgleda da
ova dva dela drave stoje u suprotnosti jedan prema drugom. Stoga
se smatra da, prema tome da li su u nadmonosti jedni ili drugi,
postoje dva oblika dravnog ureenja: demokratija i oligarhija. Ali
mi smo napred rekli da postoji vie oblika dravnog ureenja i rekli
smo s kojih razloga. Sada emo, meutim, pokazati da ima vie
vrsta i demokratije i oligarhije.
GLAVA ETVRTA

1. Na osnovu onoga to smo rekli, to je sasvim jasno, jer postoji

vie vrsta naroda i vie vrsta takozvanih uglednih ljudi. Na primer,
jedan deo naroda ine zemljoradnici, drugi zanatlije, trei trgovci
koji se bave kupovinom i prodajom, etvrti deo ine pomorci od
kojih su jedni vojnici mornarice, drugi iardije, trei prevoznici, a
etvrti ribari. esto je svaki od ovih delova mnogobrojan, na primer
ribari u Tarantu i Bizantiju 1', mornari s trijera u Ateni, trgovci u
Ajgini i na Hiju, prevoznici na Tenedu. Osim ovih postoje ljudi koji
ive od svojih ruku, ljudi ije je imanje odve malo da bi mogli da
ive ne radei, pa oni kojima nisu i otac i mati slobodni graani i
druge vrste stanovnika sline ovima. Ugledni ljudi se razlikuju
prema bogatstvu, plemenitom poreklu, prema vrlini, obrazovanju i
slinim prednostima.
263. Prva vrsta demokratije je ona ija je glavna karakteristika
jednakost. Jednakost se, po zakonu ove demokratije, sastoji u tome
da siromasi ne polau vie prava na vlast nego bogatai i da vrhovna
vlast ne pripada iskljuivo jednima ili drugima ve podjednako i
jednima i drugima. Jer ako su u demokratiji, kako neki misle,
najvanije sloboda i jednakost, to se moe najpre postii ako svi
imaju to je mogue vie jednak udeo u upravljanju dravom. A
poto je narod veina a odluka naroda vrhovni zakon, onda takvo

117

1292a

118

ureenje mora biti demokratija. To je, dakle, jedna vrsta demokratije.

264. Druga vrsta demokratije je ona u kojoj su funkcije u
vlasti uslovljene cenzom, i to malim cenzom. Svako ko poseduje
odreeno imanje, samim tim ima pravo da uestvuje [u vlasti], a ko
izgubi imanje nema prava da
uestvuje. Trea vrsta demokratije je ona u kojoj uestvuju u vlasti
svi graani koji ne moraju da polau raune [o svome poreklu], ali u
kojoj vlada zakon. etvrta vrsta demokratije je ona u kojoj svi
uestvuju u vlasti, ako su samo graani, ali u kojoj takoe vlada
zakon. Peta vrsta demokratije je ona u kojoj je sve ostalo isto, ali
vrhovna vlast pripada masi, a ne zakonu.
265. To je sluaj onda kada odluujuu snagu imaju narodne
odluke, a ne zakon. To prouzrokuju demagozi. Jer u onim
demokratijama u kojima vlada zakon nema demagoga, ve su
najbolji izmeu graana na elu drave. Ali demagozi se javljaju
tamo gde zakon nema vrhovnu vlast. Tu narod postaje monarh, jedan
vladar sastavljen od mnogih, jer vrhovnu vlast imaiu mnogi, ne kao
pojedinci ve kao celina. Homer kae da mnogo-vlae nije dobro 14,
ali nije jasno da li on misli na ovakvo mnogovlae ili na ono kada
ima vie vladara koji vladaju kao pojedinci.
266. Takav narod, poto je monarh, zahteva da vlada sam,
zato to se ne potinjava zakonu i njegova vlast postaje despotska, pa
su kod njega laskavci na ceni. Takva vrsta demokratije je ono to je
tiranida meu monarhijama. Stoga je karakter [tih dveju vlasti] isti, i
jedna i druga ugnjetavaju bolje graane i, to su ovde odluke naroda,
to su tamo naredbe, to je ovde demagog, to je tamo laskavac. I jedni
i drugi imaju vrlo veliki uticaj, laskavci kod tirana, a demagozi kod
takvih naroda.
267. Demagozi su krivi to narodne odluke imaju veu mo
nego zakon, jer oni prenose sva prava na narod. Na taj nain i oni
sami postaju moni zbog toga to je vrhovna vlast u rukama naroda,
a oni imaju najvei uticaj na miljenje naroda, jer narod njih slua.
Uz to oni, kada optuuju organe vlasti, govore da narod treba da
sudi, a narod rado prihvata taj poziv, i tako se rue sve vlasti.
268. Takvoj demokratiji moglo bi se s pravom prigovoriti da
uopte i nije dravno ureenje, jer tamo gde ne vladaju zakoni nema
dravnog ureenja. Vlast zakona treba da se protee na opte
sluajeve, a u pojedinanim sluajevima treba da odluuju organi
vlasti i ustav. Ako je, dakle, demokratija jedan od oblika dravnog
ureenja onda je jasno da ovakvo stanje u kome se sve reava odlukom naroda nije prava demokratija jer nijedna narodna odluka ne
moe da ima optu vrednost. Tako smo dakle izdvojili vrste
demokratije.

GLAVA PETA

1. Jedna vrsta oligarhije je ona u kojoj se funkcije u vlasti dobijaju na

osnovu cenza tako velikog da siromani ljudi, mada su u veini, nemaju
udela u upravljanju dravom, ali onaj ko stekne [odreeno imanje] moe da
uestvuje u upravljanju dravom. Druga vrsta oligarhije 1292b je ona u
kojoj su funkcije u vlasti uslovljene velikim cenzom i u kojoj nosioci vlasti
sami biraju lanove koji im nedostaju [tj. kooptiranjem popunjavaju
upravno telo]. Ako bi se taj izbor vrio izmeu svih, onda bi to pre bila
aristokratija, a ako bi se vrio samo unutar odreene klase, onda je to
oligarhija. Trea vrsta oligarhije je ona u kojoj sin nasleuje [u slubi] oca,
a etvrta vrsta nastaje onda kada se desi ono emu smo maloas govorili i
kada ne vlada zakon, ve ljudi u ijim je rukama vlast Ova vrsta oligarhije
je meu oligarhijama ono to je tiranida meu monarhijama i demokratija
kojoj smo poslednjoj govorili meu demokratijama. Ova oligarhija naziva
se dinastejom.

119

1293a

269. Toliko ima razliitih vrsta oligarhije i demokratije.

Meutim, ne treba gubiti iz vida da se esto dogaa da jedna drava
koja po svojim zakonima nije demokratska, ipak zahvaljujui
demokratskom moralu i vaspitanju, ima demokratsku upravu. Isto
tako se drugde dogaa da je drava po zakonima demokratska, a da
je uprava oligarhijska zbog vaspitanja i morala. Do toga najee
dolazi posle promene dravnog ureenja, jer se te promene ne
deavaju odjednom ve se ljudi u poetku zadovoljavaju ako dobiju
neto prednosti nad drugima, tako da ostaju na snazi stari zakoni, ali
dravom vladaju oni koji me-njaju dravno ureenje.
270. Na osnovu ovoga to smo rekli jasno je da postoji toliko
vrsta demokratije i oligarhije. Jer u dravnoj upravi moraju da
uestvuju ili sve pomenute klase naroda ili jedne da, a druge ne.
Kada najviu vlast imaju zemljoradnici i ljudi srednjeg imovnog
stanja, onda se dravom upravlja po zakonima, jer ti ljudi ive samo
od svoga rada i ne mogu da ive ne radei, pa stoga stavljaju zakon
na elo drave i sazivaju narodnu skuptinu samo onda kada je to
neophodno. I ostali graani mogu da uestvuju kada dostignu cenz
zakonom odreen. Stoga mogu svi koji poseduju toliko imanje da
uestvuju [u upravljanju dravom]. Jer ako ne mogu svi da uestvuju, onda je to oligarhija, a ovi ljudi ne mogu da ne rade nita jer
nemaju prihoda. To je, dakle, jedna vrsta demokratije i razlozi zbog
kojih nastaje.
271. Druga vrsta zasniva se na pravu glasa sledeih klasa: svi
oni graani koji ne moraju da polau rauna svom poreklu
mogueda uestvuju u upravljanju dravom, ali stvarno uestvuju
samo oni koji mogu da ive ne radei pa stoga u takvoj demokratiji
vladaju zakoni zato to [graani] nemaju dovoljno prihoda. Trea je
vrsta ona u kojoj svi slobodni ljudi imaju prava da uestvuju u
dravnoj upravi, ali oni ipak ne uestvuju zbog pomenu-tog razloga,
pa je stoga neophodno da i u ovoj dravi vlada zakon.
5. etvrta vrsta demokratije je ona koja se u po-slednje vreme
pojavila u nekim dravama. Jer zbog toga to su drave postale
mnogo vee nego ranije i to su i prihodi porasli, nadmonost mase
je obezbedila svima pravo da uestvuju u dravnoj upravi i oni
zaista uestvuju i upravljaju dravom zato to mogu da ne rade i

120 7 Politika

zato to siromasi primaju novanu naknadu. Stavie, takva masa

ima najvie slobodnog vremena, jer njih ne sputava briga
sopstvenom imanju, kao bogatae, koji stoga esto ne uestvuju u
narodnoj skuptini i u suenju. Zbog toga vrhovni gospodar u dravi
postaje masa siromanih ljudi, a ne zakoni. Ove nunosti dovele su
do stvaranja tolikih i takvih demokratija.
272.
Vrste oligarhija su sledee: prva je ona u kojoj
veina ljudi ima imanja, ali manja i ne odve velika. Tu je pr&vo
uestvovanja [u upravljanju dravom] dato svakom ko ima takvo
imanje. I, poto masa ljudi uestvuje u dravnoj upravi, vrhovna
vlast mora da pripada zakonu, a ne ljudima. Oni se utoliko vie
udaljavaju od monarhije i poto nemaju tolika imanja da mogu da
ive bezbrino ne radei nita niti toliko malo da bi morali da ive
dravnom troku, oni moraju da zahtevaju da vlast pripadne zakonu,
a ne njima samima.
273.
A ako onih koji imaju imanja ima manje nego u
prvom sluaju, i ako su ta imanja vea, stvara se druga vrsta
oligarhije. Oni jaajui zahtevaju za sebe vea prava. Stoga oni sami
iz redova ostalih graana biraju one koji e uzeti uea u
upravljanju dravom. Ali poto nisu tako jaki da bi mogli da vladaju
bez zakona, oni donose zakone koji njima odgovaraju.
274.
Ali ako njihova mo raste na taj nain to ih biva
sve manje a njihova imanja postaju sve vea, nastaje trei stupanj
oligarhije u kome oni zauzimaju sve poloaje u vlasti koja, kada oni
umru, po zakonu prelazi na njihove sinove. Ali kada njihova mo
pomou imanja i mnogobrojnih prijateljskih vez^ postane veoma
velika, takva dinasteja sasvim je bliska monarhiji i vrhovnu vlast
imaju ljudi a ne zakon. Ova etvrta vrsta oligarhije odgovara onoj
poslednjoj vrsti demokrati je.
275.
Pored demokratije i oligarhije postoje jo dva
oblika dravnog ureenja, od kojih jedan pominju svi i smatraju ga
jednom od etiri vrste dravnog ureenja. Pod te etiri vrste oni
podrazumevaju monarhiju, oligarhiju, demokratiju i, na etvrtom
mestu, takozvanu aristokrati ju. Meutim, postoji i peta vrsta koja
nosi ime zajedniko za sva dravna ureenja, naime zove se politeja, ali se ne javlja esto i zato je previaju oni koji pokuavaju da
nabroje vrste dravnog ureenja i obrauju samo one etiri vrste,
kao Platon u svojoj Dravi15.
1293b 10. Naziv aristokratije s pravom zasluuje ona drava kojoj
smo raspravljali u prvim knjigama16. Jer aristokrati j om se s
pravom moe nazvati samo ono dravno ureenje u kome

vladaju graani koji su apsolutno najbolji po vrlini, a ne oni

koji su dobri samo pod izvesnim uslovom. Samo u toj dravi
su dobar ovek i dobar graanin apsolutno jedno te isto, dok
su u ostalim dravama ljudi samo relativno dobri u odnosu na
svoje dravno ureenje. Postoje izvesna dravna ureenja
koja se razlikuju i od oligarhija i od takozvane politeje i
nazivaju se aristokrati jama, i u kojima se vlasti biraju ne
samo prema bogatstvu ve i prema vrlini.
11. To dravno ureenje razlikuje se, dakle, i od oligarhije i od politeje i naziva se aristokratija. Jer u onim
dravama gde vrlina nije predmet opteg staranja, ipak ima
ljudi koji uivaju dobar glas i koji vae kao valjani. Ono
dravno ureenje u kome se vodi rauna bogatstvu, vrlini i
miljenju naroda, kao u Karhedonu17, jeste aristokratsko, a.
drave u kojima se uzimaju u obzir samo vrlina i miljenje
naroda, kao u Lakedajmonu18, jesu meavina demokratije i
aristokratije. To su, dakle, dve vrste aristokratije, pored onog
prvog i najboljeg oblika dravnog ureenja. Treoj vrsti
pripadaju sve one koje vie naginju oligarhiji nego takozvana
politeja.
GLAVA ESTA

1. Ostaje da govorimo onom dravnom ureenju koje

se obino zove politeja i tiranidi. Politeji smo dali to mesto
ne zato to ona, upravo kao ni one aristokratije kojima je
maloas bilo govora, predstavlja izopaavanje dravnog
ureenja, mada su, istinu govorei, sva dravna ureenja u
poreenju s najboljim puna nedostataka a zatim, politeje
nabrajamo zajedno s aristokratijama jer su i one, kao to smo
rekli u poetku10, izopaavanje ovih poslednjih. Sasvim je
logino govoriti tiranidi na poslednjem mestu zbog toga to
je od svih dravnih ureenja tiranida u najmanjoj meri
dravno ureenje, a predmet naeg ispitivanja je upravo
dravno ureenje. Rekli smo, dakle, zato se pri izlaganju
drimo ovog reda. Sada treba da obradimo politeju.
276. Njena sutina lake e se moi razumeti sada kada
smo utvrdili karakter oligarhije i demokratije, jer politeja je,
kako bi se jednostavno reklo, meavina oligarhije i
demokratije. Obino se drave koje naginju demokratiji
nazivaju politejama, a one koje naginju oligarhiji

1294a

aristokratijama zbog toga to se obrazovanje i visoko poreklo

ee nalazi kod bogatijih ljudi. Uz to izgleda da bogatai ve
poseduju ono zbog ega ine nepravdu oni koji je ine i zbog
ega bogatae smatraju potenim i uglednim ljudima.
277. Kako aristokratija ide za tim da prevlast dodeli
najboljima meu graanima, onda se smatra da je i u
oligarhijama najvia vlast preteno u rukama valjanih
potenih ljudi. Izgleda upravo nemogue da drava kojom
upravljaju najbolji ljudi, tj. aristokratija, ne bude dobro
ureena, ve je takva ona drava kojom upravljaju ravi ljudi.
Isto je tako nemogue da dravom koja nije dobro ureena
upravljaju najbolji ljudi. Dobri zakoni ne mogu da stvore
dobro ureenje ako im se ljudi ne pokoravaju. Stoga pod
dobrim ureenjem treba podrazumevati ono u kome ljudi
potuju postojee zakone i u kome su ti zakoni, kojih se ljudi
pridravaju, dobri20. (Jer ljudi se mogu pokoravati i ravim
zakonima.) A za to postoje dve mogunosti: ili da ti zakoni
budu najbolji mogui u odnosu na te graane, ili da budu
apsolutno najbolji.
278. Izgleda da se u aristokratiji vie no igde poasti
dodeljuju prema vrlini. Jer princip aristokratije je vrlina,
oligarhije bogatstvo, demokratije sloboda, a u svima vai ono
to veina odlui. Jer i u oligarhiji i u aristokratiji i u
demokratijama presudno je ono to odlui vei deo onih koji
imaju udela u upravljanju dravom. U veini drava se vrsta
njihovog dravnog ureenja zove politeja, jer samo meavina
bogatih i siromanih moe da tei bogatstvu i slobodi. Gotovo
u veini drava bogati vae istovremeno kao valjani i poteni.
279. Postoje tri stvari na osnovu kojih se trai politika
jednakost. To su: sloboda, bogatstvo, vrlina, a etvrta,
plemenito poreklo, ide zajedno s bogatstvom i vrlinom, jer
plemenito poreklo je staro nasleeno bogatstvo i vrlina 21.
Prema tome, jasno je da meavinu prva dva elementa, tj.
bogataa i siromaha, treba nazvati politejom, a meavinu svih
triju elemenata pre nego ijednu drugu, sa izuzetkom one
istinske i prve aristokratije, treba nazvati aristokratijom. Rekli
smo, dakle, da postoje i drugi oblici dravnog ureenja pored
monarhije, demokratije i oligarhije i rekli smo kakvi su, kao i
to ime se pojedine vrste aristokratija meusobno razlikuju i
ime se razlikuju politeje od aristokratija, pa je iz toga jasno
da nisu daleko jedne od drugih.
GLAVA SEDMA

280. U nastavku emo govoriti tome na koji nain

pored demokratija i oligarhija nastaje politeja i kako nju treba
uspostavljati i ureivati. Istovremeno e postati jasna i
obeleja demokratije i oligarhije. Najpre treba uoiti ono to
ih razdvaja a zatim, uzimajui i od jedne i od druge ono to je
za njih karakteristino, spojiti to u politeju.
281. Postoje tri mogua naina kombinovanja i
meanja: mogu da se spoje oligarhijski i demokratski zakoni,
na primer, sudstvu. Jer u oligarhijama se bogatai kanjavaju ako ne uestvuju u suenju a siromani ne dobijaju za to
nikakvu platu, dok u demokratijama siromani do-bijaju platu
a bogatai se uopte ne kanjavaju. A kada se spoje oba ta
zakona, oni predstavljaju neto to je zajedniko i jednom i
drugom ureenju, neto to stoji na
1294b sredini izmeu ta dva ureenja i to je, prema tome,
svojstveno politeji. To bi bio jedan nain spajanja.
3. Drugi se sastoji u tome da se uzme sredina izmeu
onoga to propisuje jedno i onoga to propisuje drugo
dravno ureenje. Na primer, u demokratiji mogu u narodnoj skuptini da uestvuju ljudi koji imaju sasvim
mali cenz ili nemaju nikakav, a u oligarhiji samo ljudi
s velikim cenzom. Ni jedno ni drugo nije zajedniko
obema dravama, ve je zajednika sredina izmeu oba ta
cenza. Trei nain je taj kada se uzmu dve ustanove,
jedna iz oligarhijskog a druga iz demokratskog zakona.
Mislim, naime, ovako: smatra se, na primer, da je biranje
organa vlasti kockom demokratski nain a biranje glasanjem oligarhijski, i da pri tome u demokratiji cenz
ne igra nikakvu ulogu, a da je u oligarhiji cenz vrlo
vaan. Prema tome, ako se uzme jedna institucija iz:
oligarhije, na primer da se organi vlasti biraju glasanjem,
a jedna iz demokratije, na primer da se ne biraju prema
cenzu, dobie se neto to je svojstveno aristokratiji i politeji.
To bi bio, dakle, taj nain spajanja.
282. Demokratija i oligarhija su dobro pomeane onda
kada se za takvu dravu moe rei da je i demokratija i
oligarhija. Jasno je da je to ono to se podrazumeva pod
dobrom meavinom. A to je istovremeno sredina, jer u njoj se
javlja i jedna i druga krajnost. To je sluaj sa
Iakedajmonskom dravom.
283. Mnogi tvrde da je lakedajmonska drava
demokratija zato to njeno ureenje ima mnoge demokratske
institucije, na primer odgajanje dece, jer se deca bogataa

odgajaju isto onako kao i deca siromaha i vaspitavaju se na

takav nain na koji bi se mogla vaspitavati i deca siromaha.
Ta jednakost nastavlja se i u kasnije doba i kada postanu ljudi,
jer se bogata ni po emu ne izdvaja od siromaha. Svi imaju
istu hranu u sisitijama, a bogatai nose takvo odelo kakvo bi
mogao sebi da nabavi i ma koji siromah. Uz to, narod bira
jednu od dve najvie vlasti, a u drugoj sam uestvuje, naime
geronte bira, a u eforeji uestvuje. Drugi [tvrde da je
lakedajmonska drava] oligarhija zato to ima mnoge
oligarhijske institucije, na primer svi organi vlasti biraju se
glasanjem, a nijedan kockom, mali broj ljudi ima vlast nad
ivotom i smru i nad progonstvom graana, i mnoge druge
sline institucije".
284. Politeja, u kojoj su demokratija i oligarhija pomeane kako treba, mora da izgleda istovremeno i kao jedna i
kao druga a da ne bude ni jedna ni druga. Ta politeja mora da
se odrava pomou sebe same, a ne izvana. Pomou sebe
same, to ne znai da veina onih koji ele da se ona odri
treba da budu van nje, jer to moe da bude sluaj i kod rave
drave, ve da uopte nijedan deo njenog stanovnitva ne eli
drukije dravno ureenje. Izloili smo, dakle, na koji nain
treba ureivati poli te ju i ona dravna ureenja koja se
obino smatraju aristokra-tijama.
GLAVA OSMA

1295a i. Ostalo nam je jo da [na poslednjem mestu 28] govorimo

tiranidi, ne zato da bismo njoj govorili vie, ve da i ona

dobije svoje mesto u ovom izlaganju24, poto smo ipak i nju
uvrstili meu oblike dravnog ureenja. basileji smo
raspravljali u prethodnom izlaganju kada smo ispitivali onu
basileju koja s najvie prava zasluuje to ime i kada smo
raspravljali da li je korisna za drave ili nije, koga i na koji
nain treba postaviti za kralja i kako treba urediti basileju.
285.
Ispitujui basileju izdvojili smo dva vida tiranide
zato to se vlast u njima u izvesnom smislu pribliava kraljevskoj i
zato to se obe te vlasti zasnivaju na zakonu. Kod nekih varvarskih
naroda biraju se monarsi samodrci, a u davnini su i kod starih
Helena postojali neki monarsi te vrste, i njih su nazivali
ajsimnetima25. Ova ureenja razlikuju se meusobno, ali su
istovremeno i basileje zato to se zasnivaju na zakonu i zato to se
podanici od svoje volje potinjavaju vlasti jednoga oveka, i
tiranide zato to taj ovek vlada kako on hoe, kao gospodar.

286.
Trei je vid tiranide onaj koji, izgleda, s najvie
prava nosi to ime, budui da odgovara panbasileji [apsolutnoj
monarhiji]. Takva monarhija u kojoj monarh nikome ne polae
rauna i vlada nad svima, i nad onima koji su mu jednaki i nad
onima koji su bolji, imajui u vidu samo svoje interese a ne i
interese svojih podanika, mora da bude tiranida. Takva vlast je stoga
protivna volji podanika, jer nijedan slobodan ovek ne podnosi
takvu vlast od svoje volje. To su svi vidovi tiranide i njeni uzroci.
GLAVA DEVETA

287.
Koje je dravno ureenje najbolje za veinu drava i koji je nain ivota najbolji za veinu ljudi, ako ne uzmemo u
obzir vrlinu koja stoji iznad obinih ljudi, ni obrazovanje koje
zahteva prirodni dar i izuzetno srene okolnosti, ako nemamo u vidu
idealno dravno ureenje koje odgovara naim eljama, ve najbolji
ivot u kome moe da uzme udela veina ljudi i najbolje dravno
ureenje koje moe da prihvati veina drava?
288.
Ona dravna ureenja poznata pod imenom aristokratija, kojima smo maloas govorili, ili ne odgovaraju uslovima u
veini drava ili se pribliavaju takozvanoj politeji. Stoga moramo
oba ta ureenja, tj. i aristokratiji i politeji, govoriti kao jednom
jer se sud svima njima zasniva na istim principima. Ako smo u
Etici" tano rekli da je srean ivot onaj koji poiva na niim
nespreavanoj vrlini i da je vrlina sredina [izmeu dve krajnosti],
onda najbolji ivot mora da bude onaj koji se dri sredine, i to takve
sredine koju moe svako da postigne.
3. Iste ove definicije vrline i zla moraju da vae i za
dravu i dravno ureenje jer je oblik dravnog ureenja
1295b u stvari nain ivota drave. U svakoj dravi postoje tri njena
dela: jedni vrlo bogati, drugi vrlo siromani i trei na sredini
izmeu ovih. Poto smo se sloili da je najbolje drati se
umerenosti i sredine, jasno je da je najbolje imati srednje
imanje, jer se onda ovek najlake moe potiniti zapovestima
razuma.
289. Naprotiv, teko je slediti glas razuma ako je ovek
odvie lep ili odve moan ili vrlo plemenit ili veoma bogat,
ili ako je, nasuprot tome, preterano siromaan, preterano slab
ili bez ikakvih poasti. Prvi postaju nasilnici i zloinci velikih
razmera, a drugi nevaljalci i sitni zloinci. A nepravde i
nastaju zbog nasilja i nevaljalstava. Takvi ljudi ne mogu da
pomognu ni savetom ni slubom, a drava i od jednog i od
drugog ima samo tete.

1296a

290. Pored toga, ljudi koji imaju preterano velika imanja, mo, bogatstvo, prijatelje i drugo tome slino, niti hoe
niti umeju da se pokoravaju, i tu osobinu stiu u kui jo dok
su deca, a zbog toga to su oholi i preziru druge, ni u koli se
ne navikavaju da se pokoravaju. Naprotiv, oni ljudi koji svega
toga uopte nemaju, veoma su jadni, tako da ne umeju da
vladaju ve samo da se ropski pokoravaju, dok oni prvi ne
umeju da se pokoravaju nijednoj vlasti ve samo da vladaju
kao gospodari nad svojim robovima.
291. Takva drava nije drava slobodnih ljudi ve robova i gospodara i u njoj jedni zavide drugima, a jedni preziru
druge. A to je vrlo daleko od prijateljstva i dravne zajednice,
jer zajednica poiva na prijateljstvu i ljudi ne ele da idu ak
ni istim putem sa svojim neprijateljima. Priroda drave
zahteva da drava bude sastavljena od jednakih i to je
mogue slinijih ljudi, a takvi su najee ljudi srednjeg
stanja. Stoga najbolju upravu nuno ima ona drava ije
ureenje odgovara prirodi drave.
292. Ta srednja graanska klasa se najlake odrava u
dravama jer niti oni sami ele tue imanje, kao siromasi, niti
drugi ele njihovo, kao to siromasi ele imanja bogataa. I
zbog toga to niti oni napadaju druge niti drugi njih, oni ive
sasvim bezbedno. Stoga je opravdana Fokilidova27 elja:
U mnogo emu srednji najbolje prolaze, elim da u
dravi budem srednji.
8. Prema tome, jasno je da je najbolja dravna zajednica ona koju sainjavaju graani srednjeg stanja i
da dobru upravu mogu da imaju samo takve drave u
kojima je srednja klasa mnogobrojna i to jaa od druge
dve, tj. od bogataa i siromaha zajedno, a ako to nije mogue, onda bar od svake pojedinano. Jer ako srednja
klasa stane na jednu ili drugu stranu, ona uspostavlja
ravnoteu i spreava da jedna ili druga protivnika strana
odnese prevagu. Stoga je za graane najvea srea da
imaju imanje srednje i dovoljne veliine, jer tamo gde jedni
imaju vrlo mnogo a drugi nita javlja se ili krajnja
demokratija ili neumerena oligarhija, ili, zbog nadmo-nosti i
jedne i druge klase, tiranida. Jer tiranida se javlja u krilu
neumerene demokratije i oligarhije, a mnogo rede u krilu
srednjih klasa i onih koje su bliske jedna drugoj. Zato je
tako, rei emo kasnije28 kada budemo govorili promenama
dravnog ureenja.
9. Oigledno je da je najbolje dravno ureenje ono

1296b

koje poiva na srednjoj klasi, jer jedino ono nije podlono pobunama. Tamo gde je srednja klasa mnogobrojna,
najree dolazi do pobuna i razdora u dravi. Sa istog tog
razloga manje pobuna ima u velikim dravama jer je tu
srednja klasa mnogobrojna, dok se u malim dravama svi
lako podele na dva dela, tako da ne preostane nimalo srednjih i gotovo svi su ili siromani ili bogati. Demokratije
su zbog srednje klase bezbednije i dugotrajnije, jer je
srednja klasa mnogobrojnija u demokratijama nego u oligarhijama i vie ljudi ima udela u poloajima. I kada bi,
da nema srednje klase, siromasi postali brojno nadmoniji,
nastalo bi zlo i drava bi brzo propala.
10. Kao dokaz treba smatrati i injenicu da su najbolji zakonodavci bili iz srednje graanske klase. Solon
je pripadao srednjoj klasi, to se vidi iz njegovih pesama,
i Likurg, jer nije bio kralj, i Haronda i gotovo veina
ostalih. Iz ovoga je jasno i to zato su drave veinom
ili demokratije ili oligarhije: zbog toga to je u tim dravama esto srednji sloj najmanji, uvek preovlauju jedni
ili drugi, bilo oni koji imaju imanja bilo narod i, poto
prevazilaze srednju klasu, uzimaju upravu u svoje ruke, tako
da nastaje ili demokratija ili oligarhija.
293. Pored toga, ako se desi da u meusobnim pobunama i borbama naroda i bogataa jedni nadjaaju protivnike,
oni nee uspostaviti dravno ureenje koje se zasniva na
zajednikim pravima i jednakosti ve e, smatrajui svoju
prevlast u dravi nagradom za pobedu, uspostaviti
demokratiju odnosno oligarhiju. Tako su se i oni koji su
zadobili prevlast u Heladi drali dravnog ureenja u svojoj
dravi i uspostavljali u dravama demokratije odnosno
oligarhije nemajui u vidu interese tih drava ve svoje
sopstvene.
294. To su razlozi zbog kojih nikada nije dolo do
stvaranja dravnog ureenja koje bi poivalo na srednjoj klasi
ili je do toga dolazilo retko i u malom broju drava. Jedan
jedini ovek od onih u ijim je rukama ranije bila vlast
odluio je da da takvo ureenje.29 Danas je, meutim, graanima prelo u naviku da uopte i ne tee jednakosti ve ili zahtevaju da vladaju, ili, ako su slabiji,
podnose vlast drugih. Iz ovoga je jasno koje je dravno
ureenje najbolje i zato.
13. A poto smo utvrdili koje je dravno ureenje
najbolje, nije teko uvideti koje od ostalih dravnih ure-

enja, jer smo rekli da ima vie demokratija i vie oligarhija, treba, prema tome da li je bolje ili gore, staviti
na prvo, drugo ili tree mesto itd. Bolje mora biti ono
ureenje koje je najblie najboljem, a gore ono koje se
jako udaljuje od srednjeg, osim ako se ne sudi prema
datim okolnostima. Kada kaem prema datim okolnostima", mislim na to da je esto za neke narode bolje
neko drugo ureenje, i to drugo ureenje moe za njih
da bude i korisnije.
GLAVA DESETA

1. U vezi sa ovim to smo rekli treba da raspravimo koji

i kakav oblik dravnog ureenja koristi kojim i kakvim
ljudima. Najpre treba utvrditi ovaj opti stav koji vai za sva
ureenja: onaj deo drave koji eli da se to ureenje odri
treba da bude jai od onog dela koji to ne eli. Svaka drava
sastoji se i od kvaliteta i od kvantiteta. Pod kvalitetom
podrazumevam slobodu, bogatstvo, obrazovanje, plemenito
poreklo, a pod kvalitetom brojnu nadmonost.
295.
Mogue je da jedan deo od onih delova od kojih
se drava sastoji raspolae kvalitetom a drugi kvantitetom, na
primer da bude vie po broju onih koji nisu plemeniti od onih koji
jesu ili da bude vie siromaha nego bogataa, ali ipak ne toliko da
kvantitet nadoknauje nedostatak kvaliteta. Stoga treba izmeu te
dve stvari uspostaviti srazmeru. Tamo gde je masa siromaha
nadmonija, prema pomenutoj srazmeri30 tamo postoje prirodni
uslovi za demokratiju i, prema tome koji deo naroda preovlauje,
javljaju se pojedine vrste demokratije, na primer, ako preovlauju
zemljoradnici, nastaje ona prva vrsta demokratije, a ako preovlauju
zanatlije i nadniari, nastaje ona poslednja, a na isti nain i ostale
koje se nalaze izmeu ovih.
296.
A tamo gde bogati i ugledni ljudi prevazilaze
ostale kvalitetom ali zaostaju po kvantitetu, tamo nastaje oligarhija,
i prema stepenu nadmonosti oligarhijske klase javljaju se, na isti
nain, pojedine vrste oligarhije. Meutim, zakonodavac treba uvek
da se stara da pridobije srednju klasu za svoje ureenje i, ako donosi
oligarhijske zakone, treba da vodi rauna srednjoj klasi, a ako
donosi demokratske zakone, treba da je tim zakonima pridobije.
297.
A tamo gde je srednja klasa nadmonija bilo od
obeju ekstremnih klasa, bilo samo od jedne, tamo moe da postoji
stabilno dravno ureenje. Nema nimalo razloga za strahovanje da
e se ikada bogatai i siromasi sloiti protiv srednje klase, jer ni

jedni ni drugi nee nikada hteti da budu podloni onim drugima, a

ako trae neku dravu koja e vie voditi rauna zajednikim
interesima, nee nai nijednu koja bi vodila vie rauna [od ove, tj.
od politeje]. Ni jedni ni drugi ne bi pristali da vladaju naizmenino
zbog uzajamnog nepoverenja. U ne-pristrasnog sudiju, meutim, svi
imaju poverenja, a takav sudija je srednja klasa. A ukoliko je
meavina klasa savrenija u dravi utoliko je drava stabilnija.
298.
Mnogi od njih koji ele da uspostave aristokratsko
dravno ureenje veoma gree ne samo u tome to bogataima daju
vea prava ve i u tome to varaju narod i zakidaju njegova prava.
Vremenom se iz lanog dobra nuno raa istinsko zlo, a astoljublje
i koristoljublje bogataa vie upropauje dravu nego astoljublje i
koristoljublje siromaha.
299. Postoji pet stvari koje su izmiljene da se zavara
narod. One se tiu narodne skuptine, funkcija u vlasti,
sudova, naoruanja i gimnastikih vebanja. S obzirom na
narodnu skuptinu, to je odredba po kojoj je svima doputeno
da uestvuju u skuptini, ali samo bogataima preti kazna ako
ne uestvuju ili, ukoliko kazna preti i drugima, ona je za
bogatae mnogo vea. S obzirom na funkcije u vlasti, to je
sledea odredba: oni koji imaju vii cenz ne mogu da odbiju
te funkcije, dok siromasi mogu. To vai i za sudove: bogatai
plaaju kaznu ako ne uestvuju a siromasi ne, ili, ako je i
plaaju, onda je to neznatna kazna, dok je za bogatae velika,
kao to stoji u Harondinim zakonima.
300. U nekim dravama svi koji su upisani u spiskove
graana imaju pravo da uestvuju u narodnoj skuptini i
sudovima, ali ako oni koji su upisani u spiskove graana ne
uestvuju u narodnoj skuptini i sudovima, preti im velika
kazna. Time se postie da ljudi izbegavaju da se upiu u
spiskove, a zbog toga to nisu upisani nemaju prava da
uestvuju u narodnoj skuptini niti u sudovima. Isti su takvi
zakoni naoruanju i gimnastikim veba-njima.
Siromanima je doputeno da ne budu naoruani, dok se
bogatai koji nemaju oruje kanjavaju. I ako siromani ne
vebaju, ne preti im nikakva kazna, da ne bi, zato to nemaju
ega da se boje, uestvovali u veba-njima, dok je to za
bogatae kanjivo da bi, upravo zbog te kazne, uestvovali u
vebanjima. To su oligarhijske zakonske ujdurme.
301. Ali u demokratijama postoje ujdurme suprotne
ovima: siromasi za uee u narodnoj skuptini i sudovima
dobijaju platu, a za bogatae nije odreena nikakva kazna.
Prema tome, jasno je da, ako hoemo da meavina bude

pravedna, treba spojiti obe odredbe i siromasima davati platu,

ali i kanjavati bogatae. Na taj bi nain mogli svi da
uestvuju u dravnoj upravi, dok onakvo upravljanje
1297b dravom pripada iskljuivo jednoj klasi. Upravno telo treba da
sainjavaju samo oni koji nose oruje. Visina cenza ne moe
se jednostavno odrediti i rei cenz treba da bude toliki i
toliki", ve treba ispitati koliki se najvei cenz srne propisati
da bi broj onih koji imaju udela u dravnoj upravi bio vei od
broja onih koji nemaju to pravo, i prema tome utvrditi cenz.
Siromasi, i kad nemaju udela u poasnim poloajima, ele da
imaju mira, ako ih niko ne vrea i ne otima im imanje.
9. Ali to nije lako jer oni koji stoje na elu drave
nisu uvek ovekoljubivi ljudi. Uz to, u sluaju rata, siromasi obino nerado idu ako ne dobijaju hranu. Naprotiv,
rado idu u rat ako im drava daje hranu. U nekim dravama se upravno telo ne sastoji samo od onih koji imaju
oruje ve i od isluenih ratnika. Kod Malijejaca 31 dravna
uprava bila je u rukama ovih poslednjih, dok su se organi
vlasti birali iz redova onih koji su jo uvek bili u ratnoj
slubi. I kod Helena su osnovu prvog dravnog ureenja
posle basileje inili ratnici, i to, u poetku, konjanici, jer
je konjica predstavljala glavnu snagu i obezbeivala nadmo u ratu. Teko naoruana peadija bez bojnog poretka
od male je koristi, a u staro doba nije bilo tog iskustva
i nije se znalo za pravila taktike, tako da je snaga leala
u konjici. Ali kada su drave poele da rastu a teko
naoruana peadija da dobija vei znaaj, sve vei broj
graana je mogao da uzme uea u dravnoj upravi. Stoga su stari nazivali demokratijama one drave koje mi
danas zovemo politej ama.
10. Stara dravna ureenja bila su, prirodno, oligarhijska i kraljevska jer zbog malog broja stanovnitva
srednja klasa nije bila velika, tako da su ljudi, budui da
ih je bilo malo, a njihova vojna organizacija slaba, pre bili
skloni da se potinjavaju. Rekli smo, dakle, zato ima vie
oblika dravnog ureenja i zato pored ovih vrsta koje smo
pomenuli postoje jo i druge [njihove podvrste], jer ima
vie vrsta demokratija, a isto to vai i za ostala dravna
ureenja. Rekli smo, takoe, ime se ova ureenja meusobno razlikuju i otkuda to dolazi, kao i to koje je
dravno ureenje najbolje u najveem broju sluajeva i
koja od ostalih dravnih ureenja odgovaraju kojim ljudima.

GLAVA JEDANAESTA

1. Ponovo emo, poinjui od odgovarajueg poetka, govoriti

dravnom ureenju uopte i svakom posebno i onome to je s
tim u vezi. U svakom dravnom ure-

enju postoje tri elementa kojima dobar zakonodavac treba da razmilja i

pronae ta je u tom pogledu korisno za svako pojedino dravno ureenje.
Ako u ti elementi u dravi dobro ureeni, onda i dravno ureenje mora
da bude dobro, a razlika izmeu pojedinih dravnih ureenja lei, u stvari,
u razlici izmeu ovih elemenata. Jedan od tih elemenata obuhvata
savetodavnu vlast, koja od-1298a luuje stvarima koje se tiu svih, drugi
obuhvata [izvrne] vlasti i pitanje koje vlasti treba da postoje, kakva treba
da bude njihova nadlenost, kakav treba da bude nain izbora, i trei
elemenat obuhvata sudsku vlast. Savetodavna vlast odluuje ratu i miru,
sklapanju i raskidanju saveza, zakonima, smrtnoj kazni, progonstvu i
konfiskaciji i pred njom organi [izvrne] vlasti polau raune.
302. Odluke svim ovim stvarima moraju da budu poverene
ili svim graanima ili samo nekima od njih (na primer, da samo
jedan organ vlasti ili vie njih odluuje svemu ili da jedni organi
odluuju jednim, a drugi drugim stvarima), ili da izvesnim
stvarima odluuju svi graani, a izvesnim opet samo neki od njih.
Ako svi odluuju svemu, onda je to demokratski princip jer narod
zahteva takvu jednakost.
303. Meutim, postoji vie naina da svi odluuju svemu.
Jedan je da svi uestvuju u tome naizmenino, kao to je to sluaj u
dravi Telekla Mileanina38, a ne svi zajedno i istovremeno. I u
drugim dravnim ureenjima u savetovanjima uestvuju sve vlasti
zajedno i svi graani postaju redom po filama i po najmanjim
delovi-ma drave organi vlasti sve dok se svi ne obrede. Svi se
graani sakupljaju samo onda kada treba da donesu zakone, kada
treba da reavaju stvari koje se tiu dravnog ureenja i kada treba
da sasluaju odluke organa vlasti
304. Drugi je nain da svi zajedno , ali da se sastaju
samo onda kada treba da biraju organe vlasti, da donose zakone, da
odluuju ratu i miru i kada organi vlasti treba da im podnesu
raune. U ostalim sluajevima pravo savetovanja i odluivanja
imaju za to odreeni organi vlasti, koji se biraju glasanjem ili
kockom izmeu svih graana. Trei je nain da se svi graani
sakupljaju kada treba postavljati organe vlasti, kada ti organi treba
da polau raune i kada treba odluivati ratu i savezu. Ostale stvari
reavaju organi vlasti koji su, ukoliko je to mogue, izborni. Jer ima
takvih funkcija koje moraju da vre samo oni koji to znaju.
305. etvrti je nain da svi odluuju svemu u narodnoj
skuptini, a da organi vlasti nemaju prava ni emu da odluuju,
ve samo prvi da predlau. To je nain na koji se danas upravlja u
onoj poslednjoj vrsti demokratije za koju smo rekli da odgovara

133

1298b

dinastikoj oligarhiji i tiranskoj monarhiji33. Svi ovi naini [da svi

odluuju] su demokratski.
306. Ali ako svemu odluuju samo ljudi iz odreene klase,
onda je to oligarhijski princip. I tu ima vie razliitih mogunosti.
Ako se ti odreeni ljudi biraju na osnovu umerenijeg cenza, ako ih,
zbog toga to je cenz umereno visok, ima vie, ako ne menjaju ono
to zakon propisuje ve se dre toga i ako je svakom ko dostigne
odreeni cenz omogueno da uzme udela [u upravljanju dravom]
onda je takva oligarhija zbog svoje umerenosti bliska politeji. Ako u
savetovanju i odluivanju ne uestvuju svi nego samo izabrani i ako oni vladaju po zakonu, ta je
oligarhija slina malopreanjoj. Ali ako oni koji imaju pravo
savetovanja i odluivanja sami sebe biraju, ako sin dolazi na mesto
oca i ako je njihova mo iznad zakona, onda je taj poredak nuno
oligarhijski.
307. Ako izvesnim stvarima odluuju svi, na primer ratu i
miru, polaganju rauna od strane organa vlasti, a ostalim
stvarima odreeni organi vlasti koji se biraju glasanjem ili kockom,
onda je to ureenje aristokratija. A ako izvesnim stvarima
odluuju organi izabrani glasanjem a izvesnim stvarima organi
izabrani kockom (i to ili izmeu svih ili izmeu predloenih
kanditata), ili ako i jedni i drugi zajedniki odluuju, onda je takvo
ureenje napola aristokratija a napola politeja. Ovo su razlike koje
postoje u savetodavnoj vlasti u razliitim dravnim ureenjima i u
svakom dravnom ureenju upravlja se prema razliitim naelima
kojima smo ve govorili.
308. Za onu demokratiju koja po dananjem shvatanju
najvie zasluuje taj naziv (mislim, naime, na takvu demokratiju u
kojoj volja naroda stoji iznad zakona) bilo bi korisno da radi
poboljanja savetodavne vlasti uvede za narodnu skuptinu iste one
odredbe koje u oligarhijama vae za sudove (oligarsi, naime,
odreuju kazne za one koji, po njihovu miljenju, treba da budu
sudije zato da bi ih prinudili da sude, dok demokrati daju
siromanima platu [zato da bi sudili]. Savetovanje i odluivanje bie
uspeniji ako u tome budu uestvovali svi zajedno, narod sa
istaknutim uglednim ljudima a ovi sa narodom. Ali bilo bi korisno i
da se savetodavci biraju glasanjem ili kockom i to jednak broj iz
svih delova [drave]. A u sluaju da su demokratski nastrojeni
graani brojno mnogo jai od onih koji su za politeju, ne treba
svima davati platu ve samo tolikom broju ljudi koliko ima i
istaknutih graana, a ostale iskljuiti putem kocke.
309. U oligarhijama bi bilo korisno unapred izabrati nekoliko
ljudi iz naroda ili uspostaviti onakve organe vlasti kakvi ve postoje
u nekim dravama i koji se zovu probuli [prethodni savetnici] i

nomofilaci [uvari zakona] i pred narodnu skuptinu treba iznositi

samo ono emu je taj prethodni savet ve reavao. Na taj e nain
narod uestvovati u savetovanju, ali nee moi nita da ukida u
dravnom ureenju. Uz to, narod moe da glasa tim istim
predlozima, ali da ne glasa protiv njih. Najzad, svima se moe dati
pravo savetovanja, ali da krajnja odluka bude u rukama organa
vlasti.
310. Dalje, treba raditi sasvim suprotno onome to se radi u
politejama. Narod treba da ima pravo da glasanjem odbaci neki
predlog, ali ne treba da ima prava do neto pozitivno odlui, ve tu
stvar treba ponovo izneti pred organe vlasti. U politejama se
postupa upravo obrnuto: mali broj ljudi ima pravo da neto odbaci,
ali nema prava
1299a da neto pozitivno rei ve se to uvek iznosi pred narod. Toliko
savetodavnoj i vrhovnoj vlasti u dravi.
GLAVA DVANAESTA

1. U vezi s pitanjem savetodavne vlasti stoji i pitanje

raspodele [izvrnih] vlasti. I ova oblast dravnog ureenja pokazuje
mnogobrojne razlike s obzirom na to ima tih organa vlasti,
koja je njihova nadlenost, koliko je vreme trajanja svake od njih
(jer u nekim dravama to vreme je ogranieno na est meseci, u
nekim na vreme krae od est meseci, u nekima na godinu dana, u
nekima na vreme due od godine dana), i da li vrenje tih vlasti
treba da bude doivotno ili dugotrajno, ili ni jedno ni drugo ve da
jedni te isti ljudi mogu da budu birani vie puta, ili da jedan isti
ovek ne moe da bude biran dva puta ve samo jedanput.
311. Zatim, u vezi s postavljanjem organa vlasti [postavlja se
pitanje] koga treba birati, ko treba da bira i na koji nain. Treba znati
izloiti koliko ima moguih reenja za sva ova pitanja i primeniti na
odreeno dravno ureenje ono koje mu najvie koristi. Nije lako
odrediti ni to ta treba podrazumevati pod organima vlasti, jer su
dravnoj zajednici potrebni mnogi upravljai i stoga ne treba smatrati organima vlasti sve one koji su [za vrenje izvesnih dunosti]
izabrani glasanjem ili kockom; svetenike u prvom redu ne treba
smatrati organima vlasti, jer su oni neto sasvim razliito od
dravnih vlasti. Tu ne spadaju ni horezi 34 ni glasnici pa ni poslanici,
mada se i oni biraju.
312. Izvesne vlasti su isto dravne i mogu se, s obzirom na
jednu odreenu delatnost, prostirati ili na sve graane, na primer
vlast stratega [vrhovnog vojnog komandanta] nad vojnicima, ili na
jedan deo graana, na primer vlast nadzornika ena i dece. Druge su

135

funkcije ekonomske, esto se biraju, na primer, kontrolori mera za

itarice. Neke slube su u stvari usluge i za njih se, ukoliko je to
mogue, uzimaju robovi. Uopte uzev, organima vlasti treba u
prvom redu smatrati sve one organe kojima je povereno da neto
odlue, ree i narede, a naroito ovo poslednje, jer za organe vlasti je
karakteristino da mogu da nareuju. Meutim, to nema tako rei
nikakvog znaaja u praksi jer nigde ne dolazi do spora samo zbog
naziva. Ovo pitanje spada u isto teorijsko raspravljanje.
313. S obzirom na svaku dravu, a naroito s obzirom na
male drave, moglo bi se postaviti pitanje koje i kolike vlasti su
neophodne za egzistenciju drave, a koje nisu neophodne ali su
korisne da bi drava bila dobra. Naime, u velikim dravama mogue
je i potrebno da jedan organ vlasti vri samo jednu funkciju. Jer
zbog toga to ima mnogo graana mnogi mogu da dobiju funkcije u
vlasti, tako da jedan isti ovek moe ponovo da dobije istu funkciju
tek posle dugog vremenskog razmaka, a drugu samo jednom u
ivotu. Za svaki posao je bolje ako ga obavlja ovek koji se bavi
samo tim poslom nego ako ga obavlja ovek koji se bavi mnogim
poslovima.
1299b 5. Meutim, u malim dravama moraju se mnoge funkcije preneti na
malo ljudi, jer zbog malog broja stanovnika nije mogue da mnogi
obavljaju funkcije u vlasti.
Jer ko e opet njih naslediti u slubi? S druge strane, i malim
dravama su katkad potrebni isti organi vlasti i isti zakoni kao i
velikim dravama, samo to su velikim dravama ee potrebni,
dok su malim potrebni tek s vremena na vreme. Stoga nema
nikakve smetnje da u malim dravama jedan ovek istovremeno
obavlja nekoliko slubi jer one nee jedna drugoj smetati, a zbog
malog broja ljudi neophodno je da isti ljudi vre po nekoliko slubi,
to se moe uporediti s onim svenjakom koji istovremeno slui i
kao raanj35.
6. Ako smo, dakle, u stanju da odredimo koliko ima
organa vlasti koji su neophodni za svaku dravu i koliko
ima drugih koji nisu neophodni ali su potrebni, onda,
kada se to zna, nije teko spojiti one slube koje se mogu
podvesti pod jedan organ vlasti. Mora se, meutim, paziti
i na to koji organi vlasti, s obzirom na mesto gde se nalaze,
mogu da obavljaju vie slubi i koje su nadlenosti takve
da se mogu svuda, bez obzira na mesto, podvesti pod jednu
vrhovnu vlast, na primer, da li svako mesto treba da ima
svoga agoranoma36 koji se stara redu na agori ili treba
da bude jedan agoranom za sva mesta. I da li nadlenosti
treba podeliti prema poslu koji se obavlja ili prema lju-

dima na koje se prostire. Mislim, naime, da li jedan ovek

treba da se brine moralu uopte ili za ene i decu treba
da postoji poseban nadzornik.
7. S obzirom na dravno ureenje [postavlja se pitanje] da li u svakom pojedinom dravnom ureenju postoje
razliiti organi vlasti ili ne, na primer da li su u demokratiji, oligarhiji i aristokratiji najvanije vlasti iste, samo
to ih ne obavljaju jednaki ljudi i ljudi koji pripadaju
istoj klasi, ve ih, u razliitim dravnim ureenjima obavljaju razliiti ljudi, u oligarhijama bogati, u aristokratijama moralni, u demokrati jama slobodni, ili su i same
vlasti u razliitim dravnim ureenjima razliite. Meutim, moe se desiti da se vlasti [u razliitim dravnim
ureenjima] u poneem poklapaju a u poneem razilaze i
da jedna te ista vlast u jednom dravnom ureenju ima
veliki znaaj, a u drugom sasvim mali.
8. Neke vlasti svojstvene su samo pojedinim dravnim
ureenjima, na primer probuli [prethodno vee]. Ta vlast
nije demokratska, dok je vee, naprotiv, demokratska
institucija. Mora, naime, postojati nekakva vlast ija e
dunost biti da bdi nad interesima naroda da bi ljudi mo-

137

gli da se bave svojim poslovima. Ako tih probula ima malo, onda je
to oligarhijska institucija. A kako je njihov broj nuno mali, onda je
ta institucija po svojoj sutini oligarhijska. Tamo gde postoje oba ova
organa vlasti, probuli stoje iznad venika. Institucija vea je, naime,
demokratska, institucija probula oligarhijska.
9.
U onim dravama u kojima narod sam u svojim
1300a skuptinama odluuje svemu mo vea je unitena. Do
toga obino dolazi kada u narodu vlada blagostanje ili kada se
uesnicima narodne skuptine daje novana naknada. Jer kada imaju
dovoljno slobodnog vremena ljudi se esto sastaju i svemu reavaju
sami. Nadzornik dece [pajdonom] i ena [ginajkonom] i svaki drugi
organ vlasti koji vri slinu dunost predstavljaju aristokratske, a nikako demokratske institucije. Jer kako bi se moglo enama
siromanih ljudi zabraniti da se pokazuju van svojih kua? To nije
svojstveno ni oligarhiji, jer ene oligarha ive vrlo raskono. Ali
zasada dosta tome.
314. Pokuajmo sada, poinjui od samoga poetka, da
izloimo sve naine postavljanja organa vlasti. Tri su take u kojima
mogu da se jave razlike. Kombinacija tih taaka nuno daje kao
rezultat sve mogue sluajeve. Prva od tih triju taaka jeste: ko
postavlja organe vlasti? druga: ko biva postavljen za organe vlasti i,
trea: na koji nain. Svaka od ovih triju taaka sadri tri razliite mogunosti: ili svi graani mogu da postavljaju organe vlasti ili samo
neki, ili svi mogu da postanu organi vlasti ili samo ljudi odreeni
bilo po cenzu, po vrlini ili nekom slinom merilu, kao to su u
Megari37 organi vlasti mogli da postanu samo oni koji su se zajedno
vratili iz progonstva i borili protiv demokratije i, najzad, organi
vlasti mogu da se biraju glasanjem ili kockom.
315. Negde mogu da se istovremeno jave ove razliite
mogunosti, mislim, naime, da u jednoj dravi jedne organe vlasti
biraju svi, a druge samo odreeni ljudi, da se jedni organi vlasti
biraju izmeu svih, a drugi samo izmeu odreenih ljudi i da se jedni
biraju glasanjem a drugi kockom. Za svaku od ovih razliitih
mogunosti postoji etiri naina: ili da se svi organi vlasti biraju izmeu svih graana glasanjem, ili da se svi organi biraju izmeu svih
graana kockom; i, ako se biraju izmeu svih graana, jedan nain je
da se biraju redom, po filama, demama i fratrijama, dok se ne
izredaju svi graani, a drugi je nain da se biraju uvek izmeu svih
graana, a mogue je jedne birati na prvi a jedne na drugi nain. A
ako organe vlasti biraju samo odreeni ljudi, biraju ih izmeu svih
graana glasanjem ili kockom, ili izmeu odreenih graana
glasanjem ili izmeu odreenih graana kockom ili jedne biraju na
ovaj a druge na onaj nain, mislim jedne izmeu svih graana
glasanjem a druge kockom. Tako dobij amo dvanaest naina s izuzet8*

138

1300b

kom dveju kombinacija.Od svih naina postavljanja organa vlasti

dva su demokratska da se svi organi vlasti biraju izmeu svih
graana bilo glasanjem bilo kockom, ili na oba naina, tj. neki organi
kockom a drugi glasanjem. Politeji su svojstveni sledei naini: ako
ne biraju sve istovremeno ali biraju izmeu svih graana ili izmeu
odreenih graana bilo kockom ili glasanjem ili na jedan i na drugi
nain, ili ako se jedni organi biraju izmeu svih a drugi izmeu
odreenih graana i na jedan i na drugi nain tj. jedni kockom a
drugi glasanjem. Ako odreeni ljudi biraju organe vlasti izmeu svih
graana, i to ili glasanjem ili kockom ili na jedan i na drugi nain, tj.
jedne glasanjem a druge kockom, onda je to vie usmereno prema
oligarhiji.
316. Ako se jedni organi vlasti biraju izmeu svih a drugi
izmeu odreenih graana, i to jedni glasanjem a drugi kockom,
onda je taj nain svojstven aristokratski usmerenoj politeji. Ako
odreeni ljudi biraju organe vlasti
takoe izmeu odreenih ljudi, onda je to isto oligarhijski nain.
Oligarhijski je nain i to ako odreeni ljudi biraju organe vlasti
kockom izmeu odreenih ljudi (a to se u praksi retko deava), i kada
odreeni ljudi biraju izmeu odreenih ljudi na oba naina, tj. i
glasanjem i kockom. A ako odreeni ljudi biraju izmeu svih, onda
taj nain nije svojstven oligarhiji. Ako svi glasanjem biraju izmeu
odreenih ljudi, onda je to aristokratski nain. Toliko ima naina
biranja organa vlasti i tako su ti naini rasporeeni prema dravnim
ureenjima. Koji nain je koristan za svako pojedino dravno
ureenje i kako treba postavljati organe vlasti, znaemo kada odredimo nadlenost i prirodu pojedinih organa vlasti. Pod nadlenou
organa vlasti podrazumevamo pravo da jedna vlast odluuje, na
primer dravnim prihodima, a druga odbrani drave. Nadlenost
vrhovnog vojnog zapoved-nika svakako je razliita od nadlenosti
onog organa vlasti koji reava pitanja koja se tiu kupoprodajnih
ugovora.
GLAVA TRINAESTA

317.
Od tri [napred pomenute vrste vlasti] ostaje da govorimo
sudskoj vlasti. I ovde treba, drei se istog naela, da vidimo koji su
sluajevi mogui. Tri su take u kojima se sudovi razlikuju: ko moe da
bude sudija, koja je nadlenost suda i na koji nain se biraju sudije. Kada
kaem moe da bude sudija", mislim na to da li sudije mogu biti svi ili
samo odreeni graani. Kada kaem koja je nadlenost suda", mislim na
to koliko ima razliitih vrsta sudova, a kada kaem na koji se nain biraju
sudije, mislim na to da li se biraju glasanjem ili kockom. Da utvrdimo
najpre koliko ima vrsta sudova. Postoji osam razliitih sudova: jedan koji
reava sluajeve pronevere, utaje ili primanja mita od strane organa vlasti,
8*

139

drugi koji sudi za tetu nanesenu dravnoj imovini, trei koji sudi za
prestupe protiv dravnog ureenja, etvrti koji sudi u sporovima izmeu
organa vlasti i privatnih graana povodom izreenih kazni, peti koji sudi
privatne parnice od veeg znaaja. Pored ovih sudova postoji sud za
ubistva i sud za strance.
318.
Ima vie vrsta sudova koji sude za ubistva prema tome da
li su sudije isti ili su razni, prema tome da li je ubistvo izvreno hotimino
ili nehotice, zatim sudovi koji sude u sluajevima kada je delo dokazano,
ali je sporna primena odgovarajueg zakona; etvrta vrsta sudova za
ubistvo reava sve one optube koje se podiu protiv ljudi prognanih zbog
ubistva, pri njihovu povratku u zemlju. Takav je u Ateni sud u Freatiju38
39
. Meutim, takvi sluajevi se retko deavaju ak i u velikim dravama.
Sudovi za strance su dvojaki: jedni koji reavaju parnice izmeu samih
stranaca i drugi koji reavaju parnice izmeu stranaca, s jedne, i graana, s
druge strane. Pored svih ovih sudova postoje i sudovi za parnice male
vrednosti40 kada je u pitanju iznos od jedne do pet drahmi ili neto malo
preko toga. Jer i te parnice se moraju reavati, ali one ne spadaju u
nadlenost velikih sudova.
319.
Ali ostavimo po strani ove sudove i one za ubistva i
strance i govorimo sudovima koji sude za prestupe protiv dravnog
ureenja. Kada njih ne bi bilo, lako bi dolazilo do pobuna i promena
dravnog ureenja. I u sudstvu postoje etiri mogunosti: ili svi moraju da
sude svim razliitim sluajevima koje smo naveli i da se pri

8*

140

tome sudije odreuju ili glasanjem ili kockom, ili da svi sude svim
sluajevima, ali da se jedni biraju glasanjem a drugi kockom, ili da sude
nekim od tih sluajeva i da se biraju jedni glasanjem a drugi kockom. To
su, dakle, 1301a te etiri mogunosti, a isto toliko ima mogunosti ako
samo jedan deo graana ima prava da sudi. Jer i tu mogu da svim
sluajevima sude ljudi iz odreene klase izabrani glasanjem ili kockom,
ili da neki sudovi koji sude istim tim sluajevima budu sastavljeni od
sudija delom izabranih kockom a delom glasanjem. Ove mogunosti
odgovaraju onima koje smo pomenuli.
4. Uz to, ove mogunosti mogu da se kombinuju, mislim
naime tako da neke sluajeve reavaju sudije izabrani izmeu svih
graana, druge sluajeve sudije izabrani izmeu odreenih graana,
a tree i jedni i drugi. Na primer, ako su u jednom istom sudu jedne
sudije izabrane izmeu svih, druge izmeu odreenih graana, i to
ako su izabrane ili kockom ili glasanjem ili i na jedan i na drugi
nain. Rekli smo, dakle, na koliko se naina mogu sastavljati
sudovi. Od ovih naina prvi je demokratski, ako svi mogu da budu
sudije i da sude svemu, drugi je oligarhijski, ako samo ljudi iz
odreene klase mogu da sude svim sluajevima, a ukoliko su jedni
sudovi sastavljeni od ljudi izabranih izmeu svih graana a drugi od
ljudi izabranih izmeu odreene klase, onda je to svojstveno
aristokratiji i politeji.

141

KNJIGA PETA
GLAVA PRVA

320.
Bilo je, dakle, govora gotovo svim ostalim temama kojima smo nameravali da govorimo.1 Ostaje da, u nastavku
onoga to sam rekao, ispitam koji su uzroci promene dravnog
ureenja, koliko ima tih uzroka i kakve su prirode; dalje, koje
okolnosti dovode do propasti svakog pojedinog dravnog ureenja i
iz kojih u koje oblike ureenja drave najee prelaze; uz to, koji su
naini i mere da se odri dravno ureenje uopte i svako posebno.
321.
Najpre treba shvatiti osnovni razlog zato postoji
vie oblika dravnog ureenja, mada se u svim ureenjima priznaje
pravo i jednakost na osnovu odreenog rae-rila, ali, kao to sam ve
rekao2, ba u tome se grei. Demokratija se zasniva na shvatanju da
je jednakost u odnosu na bilo koju stvar apsolutna jednakost, pa su
ljudi, zato to su svi bili podjednako slobodni smatrali da su svi
apsolutno jednaki. Oligarhija se, meutim, zasniva na shvatanju da je
nejednakost u odnosu na jednu stvar apsolutna nejednakost, pa su
ljudi kojima drugi nisu bili jednaki u imanju smatrali da im ovi ni u
emu nisu jednaki.
322.
Stoga prvi, kao jednaki, trae jednako uee u
svemu, a drugi, oslanjajui se na to to im drugi nisu jednaki, tee da
zadobiju vei politiki uticaj, jer ne biti jednak znai imati vie. Svi
oblici dravnog ureenja zasnivaju se, dodue, na nekakvom pravu,
ali ga u praksi pogreno sprovode. Zbog toga i nastaju pobune jer ni
jedna ni druga suparnika strana ne uestvuje u dravnoj upravi
onako kako ona eli. Oni koji se istiu linom

142

vrednou imali bi najvie prava da se bune, ali oni to najree ine; jer
jedino se za njih, s dovoljno razloga, 1301b moe rei da apsolutno
prevazilaze druge3. Postoje, meutim, ljudi koji se istiu nad drugima
plemenitim poreklom i koji, samo zbog te nejednakosti, smatraju da stoje
iznad onih jednakih. Oni misle da vrlina i bogatstvo predaka i njih ini
plemenitima.
323. To su uzroci i izvori odakle nastaju pobune. Stoga i
prevrati imaju dvojak cilj: u prvom sluaju ustaje se protiv samih
principa dravnog ureenja kako bi se postojee dravno ureenje
zamenilo drugim na primer demokratija oligarhijom ili oligarhija
demokratijom, ili i demokratija i oligarhija politejom i aristokratijom,
ili obrnuto; u drugom sluaju ne ide se protiv postojeeg dravnog
ureenja ve se ide za tim da se postojee dravno ureenje, na
primer, oligarhija ili demokratija uvrsti, a prevratnici ele da oni
sami to uine.
324. Katkad prevrati idu za tim da poveaju ili smanje mo
postojeeg ureenja, na primer da u postojeoj oligarhiji poveaju ili
smanje mo oligarha, ili da u postojeoj demokratiji poveaju ili
smanje ulogu naroda, a to isto vai i za ostale oblike dravnog
ureenja, bilo da ih prevrati uvruju ili slabe. Katkad su prevrati
usmereni samo na jedan element dravnog ureenja, na to da se
uspostavi ili ukine neki organ vlasti. Tako, ima podataka da je
Lisandai'* u Sparti pokuao da ukine kraljevstvo, a kralj Pausanija 5
eforat.
325. I u Epidamnu6 bio je promenjen jedan element dravnog
ureenja i umesto filarha [plemenskih poglavara] uvedeno je vee.
Jo i danas su oni u ijim je rukama vlast i koji vode dravne poslove
duni da se sastanu u skuptini kada to odlui jedan izmeu njih, i to
predstavlja ostatak oligarhije u tom dravnom ureenju 7. Pobuna
uvek nastaje zbog nejednakosti, jer meu nejednakima nema
mogunosti za sporazum, a neprekidna kraljevska vlast meu
jednakima predstavlja nejednakost. Uopte, bune se oni koji trae
jednakost.
326. Ali jednakost moe biti dvojaka8: na jednoj strani je
jednakost po broju, a na drugoj jednakost po vrednosti. Kad kaem
identinost i jednakost po broju, mislim na jednakost po mnotvu i po
veliini, a kad kaem jednakost po vrednosti, mislim na jednakost po
proporciji: na primer, po broju, tri je isto toliko vee od dva koliko
dva od jedan, ali, po proporciji, etiri je isto toliko vee od dva
koliko i dva od jedan jer je dva pola od etiri a jedan pola od dva.
I mada se ljudi slau u tome da je apsolutno pravo u stvari pravo po
vrednosti, ipak se razilaze u tome to jedni, ako su u odnosu na jednu
stvar jednaki, misle da su u svemu jednaki, a drugi, ako su u jednoj
stvari nejednaki, misle da su u svemu iznad drugih.
1302a 8. Zbog toga su najea dva oblika dravnog ureenja demokratija i

143

oligarhija. Plemenitost i vrlina nalaze se samo kod malog broja ljudi,

a suprotne osobine pripadaju veini. Jer u jednoj dravi nema ni sto
plemenitih i valjanih ljudi, a siromanih i bogatih ima svuda mnogo.
Pogreno je, meutim, a to pokazuju i injenice, uspostavljati
jednakost jednostavno na osnovu jednog od ova dva merila. Naime,
ni jedna od takvih drava nije stabilna. Uzrok lei u tome to greka u
principu mora da dovede do pogrenog rezultata. Stoga kao merilo za
jednakost treba uzeti i broj i vrednost.
9. Ipak je demokratija sigurnija i manje podlona pobunama
nego oligarhija. To je zato to u oligarhiji postoje dve vrste borbi,
borba meu samim oligarsima i borba oligarha protiv naroda. A u
demokratiji postoji samo jedna borba, i to je borba protiv oligarhije;
borbe unutar demokratije nema, a ukoliko je i ima, ona nema te
vanosti. Politeja koja se sastoji od srednje klase 9 blia je demokratiji
nego oligarhiji i ona je najstabilnija od tih dravnih ureenja.
GLAVA DRUGA

1. Poto mi elimo da ispitamo odakle nastaju pobune i

promene u dravnom ureenju, treba najpre jednim optim pogledom
da obuhvatimo njihovo poreklo i uzroke. Moglo bi se rei da ih ima
otprilike tri i najpre treba njih izloiti u optim crtama. Na prvom
mestu treba znati ko su ti ljudi koji diu pobune, na drugom, ta je
njihov cilj i na treem, zbog ega poinju politike smutnje i meusobne borbe. U prvom redu treba pronai opti uzrok koji ljude ini
sklonima prevratu, a tome sam ve govorio10. Jedne podstie na
pobunu elja za jednakou, jer smatraju da imaju manje prava od
onih koji su bogati i na poloaju, mada su im, kako sami misle,
jednaki. Druge podstie na pobunu elja za nejednakou i prevlau,
jer smatraju da, iako stoje iznad onih prvih, nemaju vea prava no
oni, nego samo jednaka ili ak manja.
327. Neki od ovih zahteva su opravdani, dok drugi nisu. Jer
oni koji imaju manje prava bore se da steknu jednakost, a oni koji je
ve imaju bore se za prevlast. Rekao sam, dakle, kakvi su ti ljudi koji
diu pobune. Ono za ta se bore to su dobit, drutveni ugled i poloaj,
a bore se i zbog onog to je tome suprotno. Jer katkad se bore da sebe
ili svoje prijatelje izbave sramote i kazne.
328. to se tie uzroka i povoda tih pobuna, koje proizlaze iz
raspoloenja i tee ciljevima kojima smo govorili, njih ima sedam,
ali mogue je nabrojiti i vie. Dva od njih su identina sa onima koje
sam ve pomenuo, mada ne u istom smislu. Ljudi postaju ogoreni
jedni na druge zbog dobiti i zbog poloaja i ugleda koji poloaj
donosi ne zato da bi i sami to stekli, kako sam to maloas rekao, ve

144

zato to vide da su drugi to stekli bilo s pravom ili

bez prava. Drugi uzroci su: osionost, strah, nadmo, pot-cenjivanje,
nesrazmerno jaanje. Zatim, s druge take gledita, tu spadaju
spletke, zanemarivanje, sitni uzroci i razlika u poreklu.
4. Prilino je jasno kakvu snagu imaju osionost i
elja za dobiti kako ta dva uzroka dovode do pobuna.
Jer kada se ljudi na vlasti osile i dou do najveeg politikog uticaja, onda se bore i izmeu sebe i protiv dravnog poretka koji im je dao tu mo. A svoju elju za
bogaenjem oni zadovoljavaju na raun pojedinih graana,
s jedne, i na raun drave, s druge strane. Jasno je, isto
tako, kakav znaaj ima elja za poloajima i kako ona
deluje kao uzrok pobune. Jer oni koji nisu na poloajima
bune se gledajui druge koji imaju te poloaje. Pravedno
je kada ljudi dobijaju, odnosno ne dobijaju poloaje
prema svojoj linoj vrednosti, ali je nepravedno kada medio nije lina vrednost. Nadmo takoe izaziva pobune
kada jedan ovek, ili vie njih, ima veu mo no to mu
pripada u skladu sa dravnim ureenjem i ustavom.
Obino otuda proizlazi monarhija ili vlast jedne dinastije 11.
Stoga u nekim dravama postoji institucija ostrakizma,
na primer u Argu i u Ateni.12 Ipak je bolje starati se od
samog poetka tome da graani ne postanu tako moni,
nego im dopustiti da postanu, pa kasnije primeniti to sredstvo.
329. Strah je uzrok pobune kod onih koji su skrivili, pa se boje
kazne i kod onih kojima preti neka nepravda, pa ele pobunom da je
spree. Tako su prvaci na Rodu13 ustali protiv naroda zbog optubi i
kazni koje je narod spremao protiv njih.
330. Preziranje je uzrok pobuna i napada na primer u
oligarhijama, kada su u veini oni koji nemaju uea u dravnoj
upravi, a svesni su toga da su jai, i u demokrati jama gde bogatai
preziru nered i anarhiju. Tako je posle bitke kod Ojnofita 14
demokratija u Tebi propala zbog rave uprave, a i u Megari 15 zbog
nereda i anarhije; isto tako u Sirakusi 16 pre Gelonove tiranide i na
Rodu17 pre drugog ustanka.
331. Promene dravnog ureenja nastaju i zbog nesrazmernog jaanja [jedne klase]. Jer kao to se telo sastoji od delova
i kao to svaki deo treba da se srazmerno razvija da bi se sauvala
simetrija (inae bi telo propalo kada bi veliina jednog stopala
iznosila etiri lakta, a ostalog tela samo dva pedlja, ili bi potpuno
promenilo vrstu ako bi se razvijalo nesrazmerno ne samo kvantitativno nego i kvalitativno), isto tako se i dravno telo sastoji od
delova od kojih jedan neprimetno ojaa, pove1303a a se, na primer, broj siromanih ljudi u demokrati jama i politejama.
1302b

145

332. Neki put je to rezultat sluajnih okolnosti, na primer u

Tarantu18, poto su Japigi pobedili i pobili najistaknutije ljude,
demokratija je zamenila politeju; to se desilo neto posle persijskih
ratova. Tako isto su u Argu bili prinueni da prime izvestan broj
perijeka kada je Lako-nac Kleomen pogubio veliki broj graana za
vreme sedmo-dnevnog primirja.18 U Ateni se isto tako smanjio broj
istaknutih ljudi kada je, za vreme peloponeskog rata, peadija
pretrpela poraz, pa su oni bili pozvani da se bore. 20 Ovo se deava i u
demokratijama, ali rede. Demokratija moe da pree u oligarhiju,
umereniju ili strou, onda kada se povea broj bogatih ljudi ili kada
posedi postanu vei.
333. Ali do promene dravnog ureenja moe da doe i bez
pobuna, putem podvala, kao na primer u Heraji 21, gde su zbog toga sa
izbora glasanjem preli na izbor kockom jer su prethodno bili
izabirani samo intriganti.
I nebudnost moe da bude uzrok promene dravnog ureenja ako se
dopusti da najvanije poloaje zauzmu neprijatelji poretka. Tako se u
Oreju22 raspala oligarhija zato to je Herakleodor postao jedan od
arhonata i on je oligarhiju zamenio politejom i demokratijom.
Katkad do promene dolazi postupno. Kaem postupno, jer esto
neprimetno dolazi do velikih promena u zakonima, kada se previdi
znaaj izvesnih sitnica. Tako je u Am-brakiji 23 cenz u poetku bio
mali i na kraju uopte prestao da bude uslov za izbor poto su
smatrali da se tako mala suma nimalo ili bar vrlo malo razlikuje od
nikakve.
334. I razlika u narodnosti moe da bude uzrok pobune dotle
dok se ljudi razliitih narodnosti potpuno ne stope. Jer drava ne
postaje od sluajno sakupljenog mnotva i u sluajnom momentu.
Stoga su one drave koje su primile nove stanovnike u svoju dravnu
zajednicu ili su dopustile strancima da se nasele na njenoj teritoriji
najee poprite pobuna. Tako su Ahajci zajedno s Trojzenjanima
osnovali Sibarid24, a zatim su, poto su postali brojno jai, isterali
Trojzenjane. Taj zloin Sibariani su imali kasnije da okaju. I
Sibariane su proterali oni koji su zajedno s njima osnovali Turij, i to
stoga to su Sibariani postavljali preterane zahteve smatrajui da je
teritorija njihova.
335. I protiv Bizantijaea25 su doljaci pripremali zaveru ali su
bili otkriveni i, izgubivi bitku, isterani. Antiani su 2e, isto tako,
pomou bitke izbacili izbeglice sa Hija koje su najpre bili primili,
dok su Zanklejci"27 primili Samljane i sami bili od njih isterani. I
Apolonija na Crnom moru28 postala je poprite nemira zato to je primila nove naseljenike. Sirakuani29 su isto tako imali da
1303b izdre pobunu i ak bitku zato to su posle okonanja tiranide dali
graansko pravo strancima i najamnicima. I Amfipoljani 30 su primili
naseljenike iz Halkide koji su ih posle veinom isterali. Kao to smo
146

rekli31, u oligarhijama masa se buni smatrajui da joj se ini nepravda

time to nema jednakog uea u dravnoj upravi, mada je jednaka sa
onima koji ga imaju, dok se u demokratijama bune ugledni ljudi zbog
toga to, iako su iznad drugih, imaju jednaka prava kao i drugi.
12. Katkad pobune izbijaju i zbog poloaja dravne
teritorije, kada ta teritorija nije podesna za jednu jedinstvenu dravu. Tako su u Klazomeni32 stanovnici Hita
bili u neprijateljstvu s ostrvljanima i Kolofonjani s No-tijcima 33. Ni u
Ateni stanovnitvo nije bilo jedinstveno, ve su stanovnici Pireja bili
vie demokratski nastrojeni od onih u gradu. Kao to u ratu prelazak
preko rovova, pa ma kako mali bili, moe da rasturi falange, tako u
dravi svaka razlika moe da dovede do rascepa. Moda je najvea
razlika ona izmeu vrline i nevaljalstva, zatim ona izmeu bogatstva
i siromatva. Naravno, uvek je jedna razlika znaajnija od druge i
jedna od njih je i ova koju smo pomenuli.
GLAVA TREA

336. Pobune nastaju zbog sitnih povoda, ali ciljevi nisu mali
nego, naprotiv, veliki. I mali povodi mogu da postanu vrlo znaajni
kada se tiu vlastodraca, kao to se u davna vremena desilo u
Sirakusi34. Tu se dravno ureenje -menilo zato to su se dva
mladia na poloajima posvaala, a uzrok svae bila je ljubav. Kada
je jedan od njih otputovao, njegov kolega je uspeo da pridobije
njegovog ljubavnika i onaj, naljutivi se zbog toga, nagovori enu
ovoga da doe k njemu. I poto su i jedan i drugi pridobili za sebe
pojedine vlastodrce, prouzrokovali su optu pobunu.
337. Zato treba paziti da do takvih svaa ne doe i od samog
poetka stiavati svae meu ljudima na vlasti. Jer pogreka nastaje u
poetku, a poetak je, kako kae poslovica, polovina svega.35 Stoga i
mala greka nainjena u poetku dobija znaaj srazmeran dogaajima
koji uslede. Uopte uzev, ugledni ljudi uvlae u svoje svae celu
dravu. To se dogodilo posle persijskih ratova u Hestijaji 30: dva brata
su se posvaala oko deobe oevine; siromaniji, zato to ga drugi brat
nije obavestio imanju i blagu koje je otac pronaao, privue na
svoju stranu narod, a drugi brat, koji je imao veliko imanje, pridobije
bogatae.
3.
I u Delfima47 je jedna svaa prilikom svadbe po1304a stala povod za kasnije nemire. Jedan mladi, idui po
nevestu, protumaio je jedan sluaj kao rav predznak i vrati se
natrag ne oenivi se njome. Uvreeni roditelji sakriju neke svete
predmete kod njega dok je on prinosio rtvu i zatim ga pogube kao
svetotata. U Mitileni je isto tako svaa nastala povodom nekih
naslednica postala povod za mnoge nevolje i za rat protiv Atenjana u
kome je Pahet38 zauzeo grad Mitilenu. Jedan bogati graanin po
147

imenu Timofan ostavio je za sobom dve keri, a Dok-sandar, koji nije

mogao da ih dobije za svoje sinove, digne pobunu i pridobije za sebe
Atenjane iji je proksen bio.
338. I u Fokidi39 je jedna svaa oko nasledstva izmeu
Mnaseje, Mnesonova oca i Eutikrata, Onomarhova sina postala
Fokianima povod za sveti rat. U Epidamnu 40 je takoe dolo do
promene dravnog ureenja zbog jedne brane afere: jedan graanin
zarui svoju ker za mladia iji ga otac osudi da plati globu.
Uvreen zbog toga, on podbuni sve one koji nisu imah graansko
pravo.
339. Katkad jedan organ vlasti ili jedna grupa graana mogu
da prouzrokuju promenu dravnog ureenja u pravcu oligarhije,
demokratije ili poUteje time to steknu slavu ili mo. Tako je
Areopako vee41 koje je za vreme persijskih ratova dolo do velikog
ugleda, uinilo dravno ureenje stroim. S druge strane, kada su
mornari, ljudi iz naroda, odneli pobedu kod Salamine 42 i tom
nadmo-nou na moru doneli Ateni vodstvo, demokratija je ojaala.
Isto tako su u Argu najistaknutiji graani, doavi do velikog ugleda
posle bitke kod Mantineje43, pokuali da ukinu demokratiju.
340. I u Sirakusi je narod, odnevi pobedu u ratu protiv
Atenjana44, zamenio politeju demokratijom. U Hal-kidi je narod
ubivi tiranina Foksa45 zajedno sa prvacima odmah uveo politeju. U
Ambrakiji je, isto tako, narod proterao Perijandra 46 i zaverenike i
uzeo vlast u dravi.
341. Ne treba gubiti iz vida da su izazivai pobuna po pravilu
oni koji uine dravu monom, bilo da su to pojedinci, vlasti, file,
jedan deo naroda ili masa. Jer ili se bune oni koji im za vide na
ugledu i poloajima ili oni sami, poneseni uspehom, ne ele da ostanu
jednaki sa ostalima. Do promene dravnog ureenja dovodi i meusobna jednakost snaga kod dveju protivnikih klasa u dravi, na
primer jednakost snaga bogataa i naroda, i to
1304b onda kada srednje klase ili uopte nema ili je sasvim malobrojna. Ali
ako je jedna od ovih klasa oigledno daleko nadmonija, ostali ne
ele da rizikuju. Eto zato ljudi koji se odlikuju linom vrednou i
vrlinom ne izazivaju pobune, jer su u poreenju s veinom
malobrojni. To su poeci i uzroci pobuna koji vae za sve oblike
dravnih ureenja uopte.
8. Promene dravnog ureenja izvode se ili pomou sile ili pomou
obmanjivanja, sila se primenjuje ili odmah od poetka ili kasnije, a
obmanjivanje se izvodi na dva naina: prvi je kada se graani
obmanjivanjem pridobiju za promenu dravnog ureenja i kasnije se silom
uguuje njihov otpor. Tako je Vee etiri stotine 47 prevarilo narod
uveravajui ga da e persijski car dati novac za rat protiv Lakedajmonjana,
a kada im je ta la pola za rukom, pokuali su da uzmu vlast u dravi za

148

sebe. Drugi je nain kada se od poetka pristupi ubeivanju i kada se vlast

zadri uz saglasnost graana koji su dopustili da budu ubeeni. To su,
dakle, opti uzroci koji dovode do promena svih oblika dravnih ureenja.
GLAVA ETVRTA

342.
Sada treba da ispitamo i odredimo koji od ovih uzroka
nastaje u svakom pojedinom obliku dravnog ureenja. Demokratije
propadaju najee zbog bezobzirnosti demagoga48. S jedne strane, potajno
klevetama primoravaju bogatae da se udruuju jer zajedniki strah
udruuje i najvee neprijatelje, a s druge strane, javno hukaju narod protiv
njih. Iz mnogih primera se vidi da se upravo tako dogodilo.
343.
I na Kosu49 je demokratija propala zbog toga to su
demagozi bili ravi pa su se ugledni ljudi udruili i pobunili protiv nje. Isto
to se desilo na Rodu50, gde su demagozi, koji su raspolagali fondom
odreenim za plate, spreili da se trijerarsima isplate njihova potraivanja. I
ovi su, zbog sudskog procesa, koji je protiv njih bio poveden, bili primorani
da dignu pobunu i da srue demokratiju. I u Herakleji 51 su demagozi doveli
demokratiju do propasti ubrzo posle kolonizacije. Njihovo nepravedno
postupanje primoralo je ugledne ljude da napuste grad, a zatim su se kao
izgnanici sakupili, vratili natrag i oborili demokratiju.
344.
Na isti nain je dolo do pada demokratije i u Megari 52.
Tu su demagozi proterivali mnoge istaknute ljude da bi mogli da konfiskuju
njihova imanja, dotle dok se nije sakupilo dovoljno izgnanika koji su se
vratili, pobedili u bici narod i uspostavili oligarhiju. Isto to dogo1305a dilo se u Kimi53 s demokratijom koju je oborio Trasimah. A
posmatranje prevrata u ostalim demokratijama pokazuje da se oni
gotovo uvek deavaju na ovaj nain. Jedni od demagoga, elei da se
umile narodu, podstiu istaknute ljude na pobunu nepravednim
postupanjem prema njima, zahtevajui ponovnu podelu njihovog
imanja i optereujui ih lejturgijama 54. Drugi pribegavaju klevetama
da bi mogli da konfiskuju imanja bogataa.
345. U staro doba kada je jedan isti ovek bio i narodni vod i
vojskovo, dravno ureenje se menjalo u tiranidu. Jer tirani u staro
doba veinom su postajali od narodnih voa. A razlog zato se to tada
deavalo a danas se ne deava lei u tome to su tada narodni voi
proizlazili iz vojnikog stalea i nisu bili vini beseenju, a danas, zahvaljujui napretku retorike, narodni voi postaju oni koji umeju
dobro da govore, ali zbog nedostatka vojnikog znanja i iskustva ne
pokuavaju da uzurpiraju vlast, a ako gde i pokuaju, obino je to
kratka veka.
346. Jo jedan razlog to su nekada tiranide bile ee nego

149

danas je taj to je velika vlast bila koncentrisana u rukama [pojedinih]

organa vlasti, kao na primer, u Miletu u rukama pritaneje 55; pritan je,
naime, odluivao mnogim i vrlo vanim stvarima. Razlog vie bio
je i taj to drave tada nisu bile velike i to je narod na selu bio zauzet
svojim poslovima, pa su narodni voi, im su stekli vojniko
iskustvo, proglasili sebe tiranima. Svi oni mogli su da postignu taj cilj
zato to su imali poverenje naroda, a to poverenje se zasnivalo na
neprijateljstvu prema bogataima. Tako je Pejsistrat u Ateni podigao
ustanak protiv ravniara58, a Teagen57 je u Megari poklao stada, koja
su pripadala bogataima, zatekavi ih kako pasu kraj reke. I
Dionisije58 je uspeo da se proglasi tiraninom zahvaljujui optubi
protiv Dafnaja i bogataa. Narod mu je, zbog njegove mrnje prema
bogataima, poklonio poverenje i smatrao ga svojim prijateljem.
347. Katkad novi oblik demokratije zamenjuje stari. Jer tamo
gde su organi vlasti izborni a ne odreuju se prema cenzu, i gde ih
narod bira, oni koji ude za vlau postaju demagozi i ulau sve svoje
napore da narodu pribave apsolutnu vlast, ak veu no to je imaju
zakoni59. Da bi se ovo izbeglo ili bar svelo na najmanju meru, organe
vlasti treba da biraju file, a ne ceo narod. To su otprilike svi uzroci
koji izazivaju obaranje demokratija.

150

GLAVA PETA

1. U oligarhijama dolazi do prevrata na dva naina koji naroito

padaju u oi. Jedan je ako vlastodrci ugnjetavaju narod; tada je
dobrodoao svaki vo, pogotovu ako je i sam jedan od oligarha, kao
Ligdamid na Naksu60, koji se kasnije proglasio tiraninom. 1305b 2. Ali i
drugi uzroci pobune mogu da budu veoma razliiti. Kada je vlast
pristupana vrlo malom broju ljudi, onda sami bogatai, koji nemaju
uea u vlasti, obaraju oligarhiju. To se desilo, na primer, u Masaliji 61 u
Istru62, Herakleji63 i u drugim dravama. Oni koji su bili iskljueni iz
vlasti bunili su se sve dok nisu postigli da najpre starija a kasnije i mlaa
braa mogu istovremeno da uestvuju u vlasti. U nekim dravama otac i
sin ne mogu istovremeno da uestvuju u vlasti, a u drugim dravama to
nije doputeno starijem i mlaem bratu. I u Masaliji se oligarhija
pribliila politeji, u Istru najzad prela u demokratiju, a u Herakleji vlast
je prela s malog broja ljudi na est stotina.
348. I u Knidu64 je dolo do promene oligarhijskog ureenja
zato to su se sami prvaci meusobno posvaali jer je samo mali
broj mogao da uestvuje u vlasti i, kao to sam rekao, zato to otac i
sin nisu mogU istovremeno da uestvuju u vlasti a ni braa, ako ih
je bilo vie, ve samo najstariji. Narod, meutim, napadne zavaene
prvake i, izabravi sebi za voa jednog izmeu njih, uzme vlast u
svoje ruke jer oni koji se svaaju uvek su slabi.
349. I u Eritri65 je narod, u staro doba, za vreme oligarhije
Basilida, promenio dravno ureenje, nezadovoljan to mora da se
povinuje vlasti malog broja ljudi, mada su oni inae dobro
upravljali dravom. Katkad oligarhije doivljavaju unutranje
potrese kada sami oligarsi, zbog surevnjivosti, postupaju kao
demagozi.
350. Postoje dve vrste demagogije: jedna je demagogija
meu samim oligarsima, jer demagog se moe biti i meu malim
brojem ljudi; na primer, u Ateni su Harikle 66 i njegove pristalice
dole do veeg uticaja zadobivi demagokim metodima
Tridesetoricu67, isto tako su Frinihove6" pristalice zadobile Vee
etiri stotine. Druga je vrsta demagogije kada oligarsi pridobiju
narod demagokim metodima kao to su se, na primer, u Larisi 69
uvari graana starali da zadobiju narod jer ih je narod birao.
Ta vrsta demagogije javlja se i u svim onim oligarhijama u kojima
izbor organa vlasti ne vri klasa iz koje oni potiu i, mada su
funkcije u vlasti uslovljene velikim cenzom i lanstvom u
oligarhijskim udruenjima, ipak je izbor u rukama vojske [hoplita]
i naroda. Takav je sluaj bio u Abidu70 i u drugim dravama gde
sudovi nisu sastavljeni od pripadnika vladajue klase i gde sami

151

9 Politika

oli-garsi, starajui se da demagokim metodima utiu na presudu,

dovode do promene dravnog ureenja. To se desilo i u Herakleji
na Pontu71.
6. Uz to, kada pojedini oligarsi ele da vlast u oligarhiji koncentriu u rukama jo manjeg broja ljudi, oni
meu njima koji trae jednakost prinueni su da pozovu
narod u pomo. Do promene oligarhija dolazi i u sluaju
kada oligarsi potroe svoja imanja ivei raskonim ivotom. Takvi ljudi ele prevrat ili sami tee tiranidi ili je
130 pripremaju drugom. Tako je Hiparin 72 u Sirakusi pripremio tiranidu
Dionisiju; isto tako je u Amfipolju 73 ovek po imenu Kleotim poveo
halkidske naseljenike i, kada su doli, podstakao ih je na pobunu
protiv bogataa. I u Ajgini je onaj to je rovario protiv Hareta 74
pokuao da promeni dravno ureenje iz istog tog razloga.
351. Ovi [osiromaeni oligarsi] katkad pokuavaju prevrat, a
katkad kradu dravnu imovinu pa onda protiv njih ustaju ili sami
oligarsi ili oni koji se bore protiv takvih kradljivaca, kao to se
dogodilo u Apoloniji na Pontu75. Ali kada su oligarsi meusobno
sloni, onda oligarhija ne moe lako da propadne sama od sebe 76.
Dokaz za to je ureenje u Farsalu 77. Tamo mali broj ljudi upravlja
velikim brojem zahvaljujui tome to su u dobrim meusobnim
odnosima.
352. Do propasti oligarhije dolazi i onda kada se u krilu
jedne oligarhije stvara druga, tj. kada se upravno telo sastoji od
malog broja ljudi pa svi oligarsi ne mogu da uestvuju u vladi. To
se jednom dogodilo u Elidi78. Tu je dravom upravljao mali broj
stranaca kojih je uvek bilo malo zbog toga to su imali doivotne
poloaje a broj im je bio ogranien na devedeset; njihov izbor bio je
opet u rukama vladajue klase i liio je na izbor geronata u
Lakedajmonu.
353. Do promene oligarhija dolazi i u ratu i u miru. U ratu
stoga to su oligarsi, zbog nepoverenja prema narodu, prinueni da
uzimaju najamnike, jer esto onaj kome je poverena vojna komanda
postaje tiranin kao, na primer, Timofan u Korintu79; a ako se
komanda nad najamnicima poverava nekolicini, onda oni obrazuju
za sebe jednu drugu, uu oligarhiju. Katkad oligarsi, bojei se
ovakvih posledica, daju narodu izvesna politika prava zato to su
prinueni da se njime koriste. A u miru dolazi do promene
oligarhije zbog toga to se oligarsi, nemajui poverenja jedni u
druge, stavljaju pod zatitu najamnika i jednog neutralnog arhonta
posrednika, koji ponekad postane gospodar i jednih i drugih, kao to
se dogodilo u Larisi sa Simonom za vlade Aleuada 80 i u Abidu81 za
vreme hetajreja od kojih je jedna bila Ifijadova.
10. Pobune nastaju zbog toga to oligarsi potiskuju
jedni druge, a i zbog branih afera i zbog sudskih pro-

152

cesa. Ve sam pomenuo82 te sluajeve kada su uzrok bile

brane afere. I u Eretriji83 je Dijagora oborio oligarhiju
vitezova jer mu je bila uinjena nepravda u vezi s brakom. U Herakleji84 je jedna sudska odluka protiv Eutieona
1306b bila uzrok pobune a u Tebi kazna zbog preljube izreena Arhiji, koja
je dodue bila pravedna, ali je izvrena na buntovniki nain.
Njihovi neprijatelji su bili toliko kivni na njih da su ih vezali u
jaram na samoj agori.
354. Mnoge oligarhije oborili su neki od rukovodilaca
nezadovoljni zbog preterano despotske vlasti u njima. Tako su
propale origarhije na Knidu i Hiju85. Katkad sluajno dolazi do
promene politeja i oligarhija u kojima se poloaj venika, sudije i
drugi dobijaju na osnovu cenza. Jer cenz je u prvo vreme i prema
tadanjim prilikama odreen tako da u oligarhiji manjina uestvuje
u vlasti, a u politeji srednja klasa. Meutim, kada mir ili neka druga
srena okolnost donesu napredak, esto se deava da jedno te isto
imanje dostigne vrednost mnogo veeg cenza, tako da svi graani
dobiju pravo uea u svim poloajima. Tada do promene dolazi ili
postepeno i neprimetno, ili naglo.
355. Takvi uzroci, dakle, dovode do promena i pobuna u
oligarhijama. Uopte uzev, i demokratije i oligarhije katkad ne
prelaze u suprotna dravna ureenja ve u ureenja iste vrste: na
primer, iz demokratija i oligarhija u kojima zakon ima vlast prelaze
u apsolutne demokratije i apsolutne oligarhije, u kojima narod
odnosno manjina ima svu vlast.
GLAVA ESTA

356. U aristokratijama pobune nastaju, s jedne strane, zbog

toga to samo mali broj ljudi zauzima poloaje koji donose poasti,
a to, kao to smo rekli 80, izaziva potrese i u oligarhijama jer je i
aristokratija u izvesnom smislu oligarhija: i u jednoj i u drugoj
vlast je u rukama malog broja ljudi, pa upravo zbog toga izgleda da
je i aristokratija oligarhija, iako oni nisu malobrojni na osnovu
istog merila. Do promene dravnog ureenja u aristokratiji nuno
dolazi najee onda kada postoji vei broj ljudi koji smatraju da
su jednaki drugima po vrlini, na primer takozvane Partenije 87 u
Lakedajmonu, jer su njihovi oevi bili ravnopravni graani.
Njihova zavera bila je otkrivena i oni poslani u Tarent kao
kolonisti.
357. Promena nastaje i onda kada ljude od znaaja, koji po
vrlini ne zaostaju ni za kim, uvrede oni koji su na veem poloaju,
kao to su kraljevi uvredili Lisandra 88; ili kada neki odvaan ovek
ne moe da doe do poloaja, kao na primer Kinadon 89, koji je, za
vlade Agesilaja, podigao ustanak protiv Spartanaca; ili kada su

153

9 Politika

1307a

154

jedni graani odve siromani a drugi odve bogati, a to je najee posledica ratova; to se desilo i u Lakedajmonu za vreme
mesenskih ratova, a to se vidi i iz Tirtajeve pesme
pod naslovom Eunomija90. Naime, neki ljudi koje je rat upropastio
zahtevali su novu podelu zemlje. Do promene dolazi i ako je neko
ko je ve moan u stanju da postane jo moniji i da sam vlada, kao
to je u Lakedajmonu bio Pausanija91, glavnokomandujui za vreme
persijskih ratova, a u Karhedonu Anon92.
358. Do obaranja politeja i aristokratija dolazi najee stoga
to sama drava gazi naelo pravde. Uzrok lei u tome to u politeji
demokratski i oligarhijski elementi nisu dobro rasporeeni, dok u
aristokratiji nisu dobro rasporeeni ljudi od vrednosti, narod i
oligarsi, a naroito ova dva poslednja elementa. Mislim, naime, na
demokratski i oligarhijski element, jer i politeje i veina takozvanih
aristokratija pokuavaju da sloe ova dva elementa.
359. Time se aristokratije i razlikuju od takozvanih politeja i
zbog toga su politeje postojanije od aristokratija. One koje vie
naginju oligarhiji zovu se aristokratije, a one koje vie naginju
demokratiji politeje. Politeje su dugotrajnije od aristokratija stoga
to veina tu ima veu mo, a ljudi vie vole ureenje koje im daje
jednakost. S druge strane, bogatai, ako im drava da prevlast, postaju osioni i ele da poveaju svoju mo.
360. Uopte uzev, svako dravno ureenje se menja u pravcu
onog prema kome je usmereno kada ojaa jedan od ta dva
elementa; tako politeja prelazi u demokratiju a aristokratija u
oligarhiju, ili obrnuto aristokratija u demokratiju (jer
siromaniji, zato to im se ini nepravda, vuku dravu u suprotno
dravno ureenje), a politeje u oligarhiju (jer je postojano samo ono
dravno ureenje u kome se jednakost daje prema linoj vrednosti i
u kome svako ima ono to mu pripada).
361. Ovo emu smo govorili dogodilo se u Turiju 9*. Jedan
razlog je bio taj to je cenz, prema kome su se dobijale funkcije u
vlasti i koji je bio vrlo visok, bio smanjen i time broj funkcija
povean, a drugi, to su istaknuti graani protivzakonito prisvojili
svu zemlju jer je dravno ureenje bilo vie oligarhijsko, tako da su
mogli da se bogate. Meutim narod, prekaljen u ratu, postao je jai
od vojnog garnizona i borba je trajala sve dok nisu uzeli zemlju od
onih koji su je imali previe.
362. Istaknuti ljudi dolaze do vee moi i zbog toga to su
sve aristokratske drave u izvesnom smislu oligarhije; tako i u
Lakedajmonu94 imanje prelazi u ruke sve manjeg broja ljudi, i tu
istaknuti ljudi imaju vie mogunosti da rade to god hoe i da
sklapaju rodbinske veze prema svom nahoenju. Zato je i propala
lokranska drava95 to su se orodili s Dionisijem. To se, meutim,
ne bi moglo dogoditi ni u demokratiji ni u dobro ureenoj

1307b

155

aristokratiji. Do promene aristokratskog dravnog ureenja dolazi

najee neprimetno, postepenim raspadanjem; to je ono to sam
ve rekao96 u prethodnim optim izlaganjima svim oblicima
dravnog ureenja da i neznatna stvar moe da izazove promenu
dravnog ureenja. Jer im se dopusti jedna sitna promena u
ustavu, onda postaje lake da se postepeno izmeni i neka vanija
stvar dok se najzad ne promeni ceo poredak.
8. To se dogodilo s dravnim ureenjem u Turiju.
Tamo je postojao zakon da se komandant vojske moe
biti samo tokom pet godina; meutim, neki mladi ljudi,
vini ratovanju i omiljeni kod veeg dela vojske, ne obazirui se na dravne rukovodioce i smatrajui da e lako

9 Politika

doi do vlasti, pokuali su najpre da ukinu ovaj zakon, tako da

mogu da budu komandanti vojske na neogranieno vreme, jer su
videli da je narod spreman da glasa za njih. A oni ljudi na vlasti koji
su bili za to nadleni, takozvani savetnici, pokuali su najpre da se
usprotive, a zatim su popustili smatrajui da e, kada promene taj
zakon, ostaviti dravu na miru. Kasnije, kada su ovi hteli da unesu i
druge izmene, vlasti su htele da to spree, ali vie nisu bile u stanju
nita da uine i ceo dravni poredak doao je pod kontrolu tih ljudi
koji su i poeli da uvode novine.
9. Sva dravna ureenja propadaju ili zbog unutranjih ili zbog
spoljanjh razloga. Zbog spoljanjih uzroka jedna drava propada
onda kada se neka drava sa suprotnim dravnim ureenjem nalazi
u njenoj blizini ili ako je jaa od nje bez obzira na udaljenost. To se
dogodilo kod Atenjana i Lakedajmonjana97. Atenjani su svuda ruili
oligarhije, a Lakedajmonjani demokratije. Toliko uzrocima zbog
kojih nastaju pobune i promene dravnog ureenja.
GLAVA SEDMA

363. Ostaje da govorimo merama pomou kojih se dravno

ureenje moe ouvati. Pre svega, jasno je da ako znamo uzroke koji
dovode do propasti dravnog ureenja, onda znamo i mere pomou
kojih se mogu sauvati. Suprotno se ostvaruje suprotnim, a
propadanje je suprotnost ouvanju.
364. TJ dobro ureenim dravama treba, kao i inae, paziti da
se nita ne ini protiv zakona, a naroito treba izbegavati male
izmene; jer kada se protivzakonitost polako uvlai ostaje
neprimeena, kao to mali izdaci koji se esto ponavljaju
upropauju imanja i ostaju neprimee-ni zato to se ne izdaju
odjednom. Ti sitni izdaci i sitne promene obmanjuju misao kao
sofistiki sud: ako je svaki pojedini deo mali, onda je i celina mala.
To je delimino tano, a delimino nije. Jer celina i sve nije malo,
ve se sastoji od malih delova. Treba, dakle, obratiti naroitu panju
na poetak a, zatim, ne treba verovati sofizmima
1308a izmiljenim za narod, jer injenice dokazuju suprotno, a ve sam
ranije rekao98 ta podrazumevam pod sofisti-kim ujdurmama u
odnosu na dravno ureenje.
365.
Ali mi vidimo da se odravaju ne samo aristokra-tije ve
i oligarhije, i to ne zbog toga to su ta ureenja postojana, ve zato to
ljudi, koji se nalaze na vlasti, mudro postupaju i sa onima koji se nalaze

156

van dravne uprave i sa onima koji imaju u njoj uea. To postiu time
to ne ine nepravdu onima koji nemaju uea u upravljanju dravom i
to onima meu njima koji su sposobni da upravljaju doputaju uee u
upravljanju dravom; zatim time to ne vreaju astoljubive ljude i to ne
nanose tete imovinskim interesima mase; s druge strane, njihov
meusobni odnos i njihov odnos prema graanima koji imaju uea u
upravljanju dravom je potpuno demokratski. Jer ona jednakost koju
demokrati trae za masu ne samo da je pravedna nego je i korisna kada su
u pitanju jednaki.
366.
Stoga su korisne mnoge demokratske zakonske odredbe
ako ima vie ljudi koji imaju uea u upravljanju dravom, na primer
odredba po kojoj je duina trajanja vlasti ograniena na est meseci, da bi
svi jednaki graani mogli da uzmu uea u vlasti. Jer zajednica jednakih
graana slina je narodnoj zajednici, i zato se i meu njima, kao to smo
ve rekli", pojavljuju demagozi. Na taj pomenuti nain smanjuje se
mogunost da oligarhije i aristokratije potpadaju pod vlast jo manjeg
broja ljudi, jer oni koji su na vlasti kratko vreme ne mogu tako lako da
zloupotrebe vlast kao i oni koji su dugo vremena na vlasti. Zbog toga
dolazi do pojave tiranida u oligarhijama i demokratijama, jer i u
oligarhijama i u demokratijama tiranidi tee ili najmoniji i najuticajniji
graani, a to su u demokratiji demagozi a u oligarhiji lanovi najmonijih
oligarhijskih porodica, ili oni koji dugo vremena imaju najviu vlast.
367.
A drave se mogu sauvati ne samo time to su daleko
od opasnosti da budu unitene nego katkad upravo time to im je ta
opasnost blizu, jer strah poveava brigu dravi. Stoga oni kojima je
poverena drava treba da [kod graana] izazivaju strah i da ono to je
daleko predstavljaju kao blisko da bi graani uvali dravu i neprekidno
bdeli nad njom kao nona straa. Uz to treba nastojati da se zakonskim
merama izbegnu svae i pobune prvaka i da se oni koji nisu uvueni u
svau spree da i sami uzmu u njoj uea, jer dunost je dravnika a ne
bilo koga graanina da upozna zlo u njegovu poetku.
6. Da bi se spreila promena dravnog ureenja koja,
u oligarhiji i politeji, nastaje zbog cenza, kada prihodi
porastu a visina poreza ostane ista, preporuljivo je revidirati poreze na novosteena bogatstva poredei ih s ranijim stanjem, i to jednom godinje u onim dravama u
kojima se porez razrezuje svake godine, odnosno jednom
1308b u tri ili pet godina u veim dravama. I ako su prihodi mnogo puta
vei ili manji no to su bili u vreme kada je poreza bila osnova za
dobijanje graanskih prava, treba, na osnovu zakona, poveavati
odnosno smanjivati poreze, i to, ako su prihodi porasli, porez treba
povisiti srazmerno poveanju prihoda, a ako su se smanjili, treba ga
sniziti i smanjiti.

157

368. Ako se u oligarhijama i politejama ne preduzme ova

mera, onda dolazi ili do promene politeje u demokratiju a oligarhije
u politeju ili demokratiju, ili do promene politeje u oligarhiju a
oligarhije u jo uu oligarhiju. A jedna zajednika mera i za
demokratiju i za oligarhiju jeste: ne dopustiti da iko postane
nesrazmerno moan; naprotiv, bolje je nastojati da poloaji budu
mali i da dugo traju nego da odmah budu visoki, jer poloaji kvare
ljude i nije svaki ovek u stanju da podnosi sreu; a ako nije tako, ne
treba poloaje date odjednom oduzimati odjednom, ve postepeno. I
naroito treba nastojati da se zakonima uredi da niko ne postane
odve moan ni zbog prijatelja ni zbog novca; a ako nije mogue [to
spreiti], treba im omoguiti da dou do izraaja u inostranstvu.
369. S druge strane, poto novine mogu da se uvode i u
privatan ivot, treba postaviti neku vlast da nadgleda one iji je nain
ivota tetan po dravu, u demokratiji po demokratiju, u oligarhiji po
oligarhiju, a isto to vai i za ostala dravna ureenja. Sa istih tih
razloga ne treba dopustiti da jedna klasa u dravi postane preterano
mona. Da bi se to spreilo, treba uvek poveravati vlast i voenje
poslova klasama iji su interesi suprotni, a pod tim pod-razumevam
plemenite ljude nasuprot masi i siromahe nasuprot bogataima. I
treba nastojati ili da se masa siromanih pomea s bogatima ili da se
ojaa srednja klasa, jer to spreava pobune zbog nejednakosti.
370. A najvanije je da se u svakom dravnom ureenju
.pomou zakona i drugih mera udesi tako da vrenje vlasti ne donosi
nikakvu materijalnu korist. Toga se naroito treba uvati u
oligarhijskim dravama. Masa nije toliko nezadovoljna ako je
iskljuena iz vlasti, ak je i zadovoljna ako ima dovoljno vremena za
svoje poslove, koliko je nezadovoljna ako smatra da visoki dravni
funkcioneri kradu narodnu imovinu. Tada je ogorena s oba razloga:
zato to ne uestvuje ni u vlasti ni u materijalnoj koristi.
10. A ako se moe postii da jedna drava bude istovremeno i demokratija i oligarhija, onda je mogu samo
1309a jedan jedini nain. Mogue je naime tako da i jedni i drugi, tj. i
ugledni ljudi i masa imaju ono to ele. Demokratski je princip
omoguiti svima da vladaju, a aristokratski dati vlast zaslunim
graanima a to e biti mogue ako vrenje vlasti ne bude
donosilo nikakvu dobit. Siromani tada nee eleti da vladaju ako
time ne mogu nita da zarade, nego e se vie posvetiti svojim
poslovima, a bogatai e moi da vladaju upravo zbog toga to
njima nije potrebna dravna imovina. Time e se, s jedne strane,
postii da siromani graani postanu bogati, jer e moi da se bave
svojim poslovima, a, s druge strane, ugledni ljudi nee morati da se
povinuju vlasti bilo kakvih ljudi.
158

371. Da bi se izbegla kraa dravnog novca, primopredaja

dravne blagajne treba da se vri u prisustvu svih graana, i prepisi 100
dokumenata primopredaji treba da budu izloeni po fratri jama,
lohovima101 i filama. A zato to vrenje vlasti ne donosi materijalnu
korist, treba onim slubenicima koji su se naroito istakli davati
zakonom ustanovljene poasne nagrade. U demokratijama treba
imati obzira prema bogataima ne samo time to se nee dopustiti
ponovna podela imanja ve ne treba dopustiti ni podelu proizvoda,
kao to se to, u skrivenoj formi, radi u nekim dravama. Bolje je
spreiti bogatae ak i protiv njihove elje da primaju na sebe skupe
a nekorisne lejtur-gije, kao to su trokovi oko opremanja hora, oko
pokroviteljstva u trkama s buktinjama i druge tome sline102.
372. U oligarhiji veliku brigu treba posvetiti siromasima i
poveriti im one slube koje donose materijalnu korist. I ako se neki
od bogataa ogree siromahe, kazna treba da bude vea nego ako
se siromah ogrei siromaha, a nasledstva ne treba da budu
odreena testamentom ve prema srodstvu, i jedan ovek ne treba da
dobije vie od jednog nasledstva. Na taj nain bi imanja mogla da se
izjednae i vrlo veliki broj siromanih bi doao do bogatstva.
373. A i u demokratiji i u oligarhiji korisno je davati
jednakost ili ak prednost onima koji imaju manji udeo u
upravljanju dravom, tj. u demokratiji bogataima, a u oligarhiji
siromasima, izuzimajui vrhovnu vlast koju treba davati samo
onima kojima ona po ustavu pripada, bilo da je to jedan ovek ili
vie njih.
374. Oni koji hoe da vre najviu vlast treba da imaju tri
osobine: prvo, ljubav prema postojeem dravnom poretku, drugo,
izvanrednu sposobnost za obavljanje poslova koje iziskuje vrenje
vlasti i, tree, vrlinu i pravednost koju zahteva odgovarajue
dravno ureenje, jer ako pravo nije isto 103 u svim dravama, onda i
pravda mora da bude razliita. Meutim, postavlja se pitanje kako
treba nainiti izbor onda kada se sve ove osobine ne nalaze u
jednom oveku. Na primer, ako je neko obdaren vojni1309b kom sposobnou ali je rava karaktera i nije naklonjen tom
dravnom ureenju, a drugi je pravedan i odan tom dravnom
poretku ali bez vojnikih sposobnosti, kako onda treba izvriti izbor.
375. Ovde treba obratiti panju na dve stvari; koje osobine su
kod ljudi uopte proseno vie, a koje manje zastupljene. Stoga
prilikom izbora vojskovoa vie treba obratiti panju na njegovo
vojniko iskustvo, a manje na njegove vrline, zato to se vojnika
sposobnost nalazi rede a pravinost ee. Meutim, prilikom izbora
uvara i blagajnika treba postupati upravo obrnuto, jer je tu potrebno
vie potenja no to ga ima veina ljudi, dok sposobnosti za to imaju
159

svi. Moglo bi se postaviti pitanje- zato je potrebna vrlina ako je

neko ve sposoban i odan dravi. I s te dve osobine bie od koristi.
Da li zato to se moe desiti da ljudi, mada imaju ove dve osobine
budu nesposobni da vladaju sobom, pa da ih, kao to ne umeju
sebi da se brinu mada sebe vole, nita ne spreava da i u odnosu na
dravu budu takvi.
376. Uopte, ouvanju dravnog ureenja doprinosi sve ono
to u zakonima oznaavamo kao korisno po dravu, i najvanije
pravilo koje sam esto pominjao104 jeste: paziti da onaj deo graana
koji je odan dravi bude jai od onog koji to nije. Pored svega toga
ne treba zanemarivati ono to zanemaruju drave koje su se
izopaile, tj. srednju klasu. Mnoge ustanove koje izgledaju
demokratske u stvari unitavaju demokratiju i mnoge koje izgledaju
oligarhijske rue oligarhiju.
377. Oni koji veruju da postoji samo jedna politika vrlina
vuku dravu u krajnost105 ne znajui da isto ono to vai za nos i za
druge delove tela vai i za druga dravna ureenja. Naime, kao to
se deava da se linija nosa udaljuje od prave linije, koja je najlepa,
da bi se, ostajui jo uvek u granicama lepoga, pribliila orlovskom
ili prastom nosu, tako e, ako se preterano poveava, taj deo najpre
izgubiti pravu meru a na kraju i sam izgled nosa, bilo zbog preterano
velikih ili, naprotiv, nedovoljnih dimenzija.
378. Jer i oligarhija i demokratija mogu da opstanu iako su
daleko od najboljeg poretka. Ali ako neko dovede do krajnosti
oligarhiju ili demokratiju, najpre e dravno ureenje uiniti gorim i
najzad ga unititi. Stoga zakonodavac i dravnik treba da znaju koji
elementi demokratije doprinose njenom ouvanju a ta je
upropauje, i isto tako ta odrava oligarhiju, a ta je dovodi do
propasti. Jer ni demokratija ni oligarhija ne moe da postoji i da se
odri bez bogataa i mase, ali kada se uspostavi jednakost u pogledu
imanja, dravno ureenje se nuno
1310a menja, tako da oni koji ukidaju zakone zasnovane na nejednakosti
ukidaju i ta dravna ureenja.
379. Meutim, grei se i u demokratijama i u oligarhijama. U
demokratijama, gde masa stoji iznad zakona, demagozi stalnim
napadima na bogatae dele dravu na dva tabora, dok bi, nasuprot
tome, trebalo da se ini da uvek govore u interesu bogataa, a
oligarsi u interesu naroda. I zakletve na koje se zaklinju oligarsi
treba da budu ba suprotne no to su sada. Jer danas se u ponekim
dravama oligarsi zaklinju ovakvom zakletvom: I biu neprijatelj
narodu i radiu na njegovu tetu koliko god mogu, a trebalo bi da
misle i da izjavljuju upravo suprotno i da u zakletvama kau: Neu
initi nepravdu narodu.

160

380. Ali od svih mera za ouvanje dravnog ureenja

najvanija je ona koju danas svi zanemaruju, a to je vaspitanje u
duhu dravnog ureenja. Ni najkorisniji zakoni koje su graani
jednoduno prihvatili nee biti od koristi ako graani ne budu
navikavani i vaspitavani u duhu dravnog ureenja, demokratskog,
ako su zakoni demokratski, oligarhijskog, ako su oligarhijski. Jer
ako su pojedinci nedisciplinovani, onda ni u dravi nema reda.
381. A vaspitavati u duhu dravnog ureenja ne znai stvarati
graane koji e biti po volji pristalicama oligarhije ili demokratije,
ve graane koji e biti oslonac demokratije odnosno oligarhije.
Meutim, u dananjim oligarhijama sinovi onih koji su na vlasti
vode raskoan ivot, dok se sinovi siromanih elie napornim i
tekim radom, tako da i hoe i mogu da stvaraju prevrate.
382. U demokratijama, naroito u onima ije ureenje
izgleda najdemokratskije, deava se ono to je suprotno interesima
drave, a uzrok lei u tome to ljudi imaju pogreno shvatanje
slobodi. Jer postoje dve stvari koje, izgleda, odreuju demokratiju:
suverena vlast mase i sloboda. Naime, ini se da je jednakost
pravedna, a da je jednakost ono za to narod odlui da je jednakost,
i to da je obavezno za sve. A sloboda i jednakost se sastoje u tome
da svako radi ta hoe. Stoga u takvim demokratijama svako ivi
kako hoe i po svojoj volji, kako kae Euripid 10*. Meutim, to je
pogreno. Jer ne treba smatrati robovanjem ivot u skladu s
dravnim ureenjem, ve sredstvom za njegovo odranje. Toliko,
ukratko, uzrocima zbog kojih se menjaju i propadaju dravna
ureenja i merama pomou kojih se odravaju i uvaju.
GLAVA OSMA

1.

Ostaje jo da ispitamo monarhiju, koji su uzroci

propasti i mere za njeno odranje. Gotovo isto ono
to sam rekao ostalim dravnim ureenjima odnosi se na basileje i
tiranide. Basileja odgovara aristokratiji, dok je tiranida spoj krajnje
oligarhije i demokratije. Stoga ona nanosi najvie tete podanicima
jer su u njoj spojena dva rava oblika 107 dravnog ureenja i jer ona
ujedinjuje u sebi njihove pogreke i nedostatke.
2. Meutim, uzroci postanka ovih dveju monarhija su
upravo suprotni: basileja je postala da bi se plemii zatitili od naroda, a izmeu samih plemia kralj postaje
onaj ko se odlikuje visokom linom vrednou ili delima
nadahnutim vrlinom ili istaknutim poreklom. Tiranin,
1310b njene

161

meutim, postaje ovek iz naroda i iz mase da bi se suprotstavio plemstvu da narod ne bi od njega trpeo nepravdu.
383. To pokazuju i injenice. Gotovo najvei broj tirana
postaje od demagoga, koji su, da tako kaem, stekli po-verenje zato
to su opadali plemie. Neke tiranide uspostavljene su na ovaj nain
kada su drave ve ojaale. Druge, starije, potekle su od basileja i od
kraljeva koji su prekoraili obiajno pravo i koji su teili despotskoj
vlasti. Neke tiranide zasnovali su ljudi izabrani za vrenje visoke
vlasti, jer nekada je narod doputao da javne slube i javna
zaduenja traju dugo vremena. Najzad, neke tiranide postale su od
oligarhija u kojima je jedan ovek bio izabran za vrenje vrhovne
vlasti.
384. Svi ti ljudi lako su mogli da postanu tirani samo ako su
hteli, jer su ve pre toga imali mo koju donosi kraljevska vlast ili
veoma visoki poloaj. Tako su Fejdon 1"8 u Argu i drugi tirani
basileju pretvorili u tiranidu, a jonski tirani i Falarid109 postali su
tirani zahvaljujui svojim visokim poloajima. Meutim, Panajtije u
Leontinu, Kip-sel u Korintu, Pejsistrat u Ateni, Dionisije u
Sirakusi110 i drugi postali su od demagoga tirani.
385. Dakle, kao to sam rekao, basileja po ureenju odgovara
aristokratiji jer se zasniva na zasluzi, ili na linoj vrednosti, ili na
poreklu, ili na izvrenim delima, ili na tim osnovama i na moi.
Naime, svi oni koji imaju velikih zasluga za dravu ili narod, ili oni
koji su u stanju da ih steknu, dobij ali su taj poloaj: jedni zato to
su u ratu zatitili narod od ropstva, kao Kodar111, drugi zato to su ga
oslobodili, kao Kir112, ili zato to su osnovali ili osvojili zemlju kao
lakedajmonski, makedonski i moloski krajevi.
6.
Kralj eli da bude uvar, da oni koji su stekli
I3iia imanja ne bi trpeli nikakvu nepravdu i da niko ne bi
nanosio uvrede narodu. S druge strane, tiranida, kako je vie puta
reeno113, nema u vidu opte interese, sem ako je u pitanju lina
korist tirana. Tiraninu je cilj uivanje, a kralju je cilj dobro. Stoga
tiranin prvenstveno tei za novcem, a kralj za slavom. I telohranitelji
kralja su graani, a tiranina najamnici.
7. Jasno je da tiranida u sebi sadri rave strane i
demokratije i oligarhije. S oligarhijom joj je zajedniko
to to joj je cilj bogatstvo, jer jedino tako tirani mogu da
odravaju telesnu gardu i da vode luksuzan ivot. Zajednika crta oligarhije i tiranide jeste i potpuno nepoverenje
u narodnu masu, pa su joj tirani stoga oduzimali oruje;
zlostavljanje mase, proganjanje iz grada i raseljavanje takoe su

162

zajednike crte oligarhije i tiranide. Zajednika crta demokratije i

tiranide jeste borba protiv istaknutih ljudi koje tiranida tajno i javno
unitava i proganja kao protivnike i prepreku za svoju vlast. Zato
dolazi do sklapanja zavera onih koji i sami ele da vladaju, s jedne
strane, i onih koji ne ele da robuju, s druge. Otuda Pe-rijandrov
savet Trasibulu114 da treba ei klasje koje strci, tj. da uvek treba
uklanjati istaknute graane.
386. Isti uzroci koji dovode do prevrata u republikama vae,
kao to sam rekao, i za monarhije. Naime, mnogi podanici diu se
protiv monarhije zbog nepravde, zbog straha, zbog zapostavljanja, a
nepravda je najee prouzrokovana osionou a katkad i pljakom
graanske imovine. I ciljevi ustanka protiv tiranide i basileje isti su
kao kod ostalih dravnih ureenja. Monarsi raspolau ogromnim
bogatstvom i uivaju najvee poasti, a to ele svi.
387. Napadi su upravljeni ili protiv linosti onih koji vladaju
ili protiv vlasti kao takve. Do napada na linost vladara dolazi zbog
fizikog nasilja, a kako nasilja ima raznih vrsta, svako moe da
postane uzrok gneva. U najveem broju sluajeva razljueni ljudi
diu ustanak da bi se osvetili tiraninu, a ne zato da bi zadobili
prevlast. Tako je zavera protiv Pejsistratida nastala stoga to su oni
uvredili Harmodijevu sestru i samog Harmodija, pa se Harmodije 115
digao zbog svoje sestre a Aristogejton zbog
I3iib Harmodija. Razlog za zaveru protiv Perijandra118, tiranina u
Ambrakiji, bio je taj to je na zajednikoj pijanci zapitao jednog od
svojih ljubavnika da li je ve ostao u drugom stanju.
388. Pausanijina zavera protiv Filipa117 nastala je zato to je
Filip dopustio da Atalove pristalice uvrede Pausa-niju, a Derdina
zavera protiv Aminte Maloga zato to se Aminta hvalio da ga je
imao u mladosti. I do Eunuhove zavere protiv Euagore sa Kipra 118
dolo je zbog toga to je Euagorin sin zaveo Eunuhovu enu, pa ga
je ovaj uvre-en, ubio.
389. Mnoge zavere nastaju zbog toga to neki monarsi
obeaste nekog podanika. To je bio uzrok Kratajeve zavere protiv
Arhelaja119. Krataju je, naime, bilo teko da podnosi intiman odnos
sa Arhelajem, tako da je bio dovoljan i manji povod no to je bio
ovaj: Arhelaj mu ne dade nijednu od svojih keri, mada mu je bio
obeao, ve, pritenjen ratom protiv Sire i Arabaja, stariju dade
kralju Elimeje, a mlau njegovu sinu Aminti, mislei da e tako
moi ukloniti razmirice izmeu Krataja i Kleopatrina sina. Ali pravi
uzrok njegova neprijateljstva [prema kralju] bio je taj to mu je bilo
teko da odrava ljubavni odnos [sa kraljem.]
390. Zaveri se pridruio i Larianin Helanokrat sa istog
razloga: tiranin, elei da koristi njegovu mladost, nije hteo da ga

163

164

pusti da se vrati [u svoju zemlju], mada mu je to bio obeao, pa je

Helanokrat mislio da tiranin nije eleo ljubavni odnos zato to ga
voli, ve da bi ga uvredio. Ajnejci, Piton 120 i Herakleid, ubili su
Kotija da bi osvetili oca, a Adamant se odmetnuo od Kotija jer je
ovaj iz obesti dao da ga kastriraju jo dok je bio deak.
391. Mnogi su, ljuti i uvreeni zbog telesnog zlostavljanja,
ubili ili pokuali da ubiju ljude na visokim poloajima. Tako je u
Mitileni Megakle sklopio zaveru sa svojim prijateljima i poubijao
Pentilide121 koji su ili [po gradu] i tukli ljude bievima. Kasnije je
Smerd122 ubio Pentila koji ga je istukao i ija ga je ena izbacila. Isto
tako je Dekamnih postao glava zavere protiv Arhelaja 123 i prvi
podstakao zaverenike. A njegova ljutnja je potekla otuda to je
Arhelaj dao pesniku Euripidu da ga izbiuje. Euripid je, naime, bio
ljut na Dekamniha to je ovaj neto rekao njegovu zadahu iz usta.
392. I mnogi drugi vladari bili su ili ubijeni ili su protiv njih
sklapane zavere zbog istih takvih razloga. Isto tako i strah moe da
dovede do pobune, jer i to je jedan od uzroka propasti zajedniki i za
republike i za monarhije. Tako je Artapan ubio Kserksa 124 bojei se
optube zbog Darija zato to je dao obesiti Darija bez Kserk-sove
zapovesti mislei da e mu Kserks, zaboravivi razgovor za stolom,
oprostiti. I preziranje moe da dovede do
pobune. Tako je jedan Sardanapalov podanik125 ubio Sar-danapala
videvi ga kako elja vunu sa enama, ukoliko je ta pria istinita.
Ali ako to i nije istina za Sardanapala, moglo bi biti istinito za nekog
drugog. I Dion1215 se zaverio protiv Dionisija Mlaeg zato to je
prezirao Dionisija a znao je da su i drugi graani tako raspoloeni
prema njemu zato to su ga viali veito pijana.
15. A tiraninu rade glavi ak i prijatelji kad ga
preziru, a preziru ga zbog toga to on veru je da su oni
slepi. I oni koji se nadaju da e nekako moi uzeti vlast
u svoje ruke u stvari sklapaju zavere zbog preziranja. Jer poto su i
sami moni, oni zbog sopstvene moi preziru opasnost, pa se lako
odluuju na napad, kao to se vojskovoi lako odluuju da napadnu
monarhe. Tako je Kir sruio Astijaga 127 prezirui njegov nain ivota
i njegovu mo jer je Astijag zanemario vojnu silu a sam se odao
raskonom ivotu. I Seut Traanin128 je oborio Amadoka iji je
vojskovo bio. Katkad do zavere dolazi sa vie razloga, na primer
zbog preziranja i zbog dobiti. To su bili uzroci Mitridatove 129 zavere
protiv Ariobarzana. Taj razlog najee pokree ljude koji su po
prirodi agresivni a zauzimaju kod monarha visoke vojne poloaje.
Jer hrabrost koja raspolae silom isto je to i drskost, a i jedna i
druga podstiu na napad jer je pobeda laka.
393. Ali kada se zavere sklapaju zbog elje za slavom, onda
je to druga vrsta uzroka razliitih od onih kojima smo govorili. Jer

oni koji stupaju u zavere iz elje za slavom ne izlau se opasnosti sa

istog razloga kao oni koje pokree velika dobit i velike poasti koje
monarsi imaju. Njih pokree taj pomenuti razlog, dok oni koji ele
slavu napadaju na monarhe ne zato to ele vlast ve slavu, isto
onako kao to bi pristupili i nekom drugom opasnom poduhvatu
koji bi im omoguio da postanu slavni i poznati drugima.
394. Ljudi koje pokree taj razlog ima vrlo malo, jer oni ne
jsmeju ni da pomiljaju na spas ako im poduhvat ne poe za rukom.
Oni treba da se dre Dionova130 miljenja i da budu njime ispunjeni,
ali to za mnoge nije lako. On je, naime, s malo ljudi zaratio protiv
Dio-nisija govorei da e mu, bez obzira koliko bude mogao da
uspe, biti dovoljno da, koliko moe, uestvuje u tom poduhvatu; pa
i ako bude morao da umre im stupi na tle otadbine, ta smrt bie za
njega lepa.
395. Tiranida moe da propadne i na jedan nain koji vai i
za svako drugo dravno ureenje, tj. zbog spoljnih uzroka, ako je
neka susedna drava sa suprotnim
1312b dravnim ureenjem jaa od nje131. Jasno je, naime, da ona to eli da
uini zbog suprotnih principa i ciljeva, a svi moni rade ono to
ele. Suprotna i neprijateljska dravna ureenja su demokratija i
tiranida, kako kae Hesiod, kao grnar grnaru' 32, dalje basileja i
aristokratija zbog suprotnosti principa na kojima poivaju. Stoga su
Lakedajmonjani'33 sruili mnoge tiranide, a to

165

isto su radili i Sirakuani dok su uspeno upravljali dravom.

396. Meutim, postoji jedan unutranji razlog propasti
tiranide, a to je pobuna samih uesnika u vlasti; tako je propala
Gelonova134 tiranida kada su se pobunili njegovi ljudi, a u dananje
vreme i Dionisijeva135 zbog pobune njegovih ljudi. Gelonova
tiranida propala je zato to je Trasibul, Hijeronov brat, zaveo
Gelonova sina i podsta-kao ga da se prepusti uivanjima da bi on
sam mogao da vlada, pa su prijatelji Gelonova sina sklopili zaveru
sa ciljem da obore Trasibula, a ne tiranidu uopte. Meutim, drugi
koji su im se pridruili iskoristili su priliku i zbacili su i Trasibula i
Gelonova sina. Protiv Dionisija je ustao Dion, njegov urak, i,
pozvavi narod u pomo, zbacio je Dionisija i sam bio ubijen.
397. Postoje dva uzroka zbog kojih se najee sklapaju
zavere protiv tiranide mrnja i preziranje; jedan od ta dva,
mrnju, tirani uvek zasluuju, ali mnoge tiranide propale su i zbog
preziranja. Dokaz za to je sledei: oni koji su se doepali vlasti
veinom su uspevali i da je sauvaju, ali svi njihovi naslednici su
tako rei odmah propadali136. Naime, ivei raskonim ivotom, oni
zasluuju preziranje i pruaju mnogobrojne povoljne prilike za
zavere.
398. U mrnju spada i gnev jer, u izvesnom smislu, i gnev
moe da izazove iste takve postupke. esto gnev igra vaniju ulogu
no mrnja jer gnev jae podstie na zavere stoga to strast ne
razmilja. Najee uvrede izaziva gnev, i to je bio razlog zbog
koga je propala tiranida Pejsistratida i mnoge druge. Meutim,
mrnja je ipak opasnija. Gnev je spojen s bolom koji ne doputa da
se mirno razmilja, dok u mrnji nema mesta bolu. Ukratko, svi oni
uzroci propasti za koje smo rekli da vae za apsolutnu i krajnju
oligarhiju i za krajnju demokratiju, vae i za tiranidu, jer ova dva
oblika dravnog ureenja su u stvari tiranide sa vie tirana.
22. Basileja vrlo retko propada zbog spoljanjih
uzroka, pa je stoga dugotrajna; uzroci njene propasti
najee proizlaze iz nje same i mogu se svesti na dva:
jedan je meusobna borba lanova kraljevske kue, a drugi je tenja
kraljeva za apsolutnom vlau i zahtev da se njihova vlast proiri,
pa ma i na tetu zakona. Danas se vie ne stvaraju basileje ve,
ukoliko uopte

166

10 Politika

nastaju monarhije, to su vie tiranide. Razlog lei u tome to

kraljevsku vlast basileje podanici dobrovoljno priznaju, samo to je
ta vlast u mnogim stvarima suverena; danas, meutim, mnogi ljudi
su jednaki i niko se ne istie toliko da bi mogao da polae iskljuivo
pravo na mo i vlast, pa zato ljudi ne priznaju dobrovoljno takvu
vlast. AH ako neko uzme vlast pomou prevare i nasilja, to se ve
smatra tiranidom.
23. U naslednim basilejama treba ve pomenutim uzrocima
propasti dodati jo jedan: mnogi nasledni kraljevi bivaju brzo
prezreni i zato to prekorauju svoju vlast, mada vlast koju imaju
nije mo tiranina ve dostojanstvo kralja. Tu lako dolazi do propasti:
im podanici prestanu da priznaju njegovu vlast, kralj e prestati da
bude to to jeste137; tiranin, naprotiv, vlada i protiv volje naroda. Ti i
njima slini uzroci dovode do propasti monarhija.
GLAVA DEVETA

399.
Uopte uzev, monarhije mogu da se ouvaju proti
vmerama koje otklanjaju uzroke propasti, a u pojedinanom sluaju
basileje mogu da se odre ako je vlast kralja umerena. Jer ukoliko su
ovlaenja kralja manja utoliko due mora da se odri njegova vlast.
U tom sluaju oni sami manje e teiti despotskoj vlasti i vie e se
pribliiti graanima, pa e im graani manje zavideti. To je razlog
to se basileja kod Molosa 138 odrala dugo vremena; i kod
Lakedajmonjana se basileja odrala zato to je vlast odmah u
poetku bila podeljena izmeu dva kralja i zato to je Teopomp139 jo
vie ograniio njihovu vlast uspostavivi pored drugih institucija i
eforsku vlast. Smanjivi mo kraljeva, on je u stvari produio vreme
trajanja basileje, tako da ne samo to nije oslabio basileju ve ju je, u
izvesnom smislu, uinio jaom. Kau da je on, kada ga je ena pitala
zar ga nije sramota to svojim sinovima ostavlja slabiju basileju no
to ju je od oca primio, odgovorio: Ni u kom sluaju, jer im
ostavljam trajniju.
400.
Tiranide se mogu ouvati na dva naina koji su
meusobno sasvim suprotni: jedan je tradicionalan i njime se slui
veina tirana da sauva svoju vlast. Kau da je veinu pravila za taj
tradicionalni nain ouvanja tiranide postavio Perijandar iz
Korinta140, a mnoga takva pravila mogu se nai i u persijskom
sistemu vlasti. Postoje ve davno izreena pravila za ouvanje
tiranide ukoliko je to mogue: da treba uklanjati istaknute ljude 141 i
ljude 1313b vrsta karaktera; treba zabraniti zajednike obede i udru-

enja, zatim kolovanje i drugo tome slino, treba spreiti sve ono
to ljudima moe da ulije dve stvari, samosvest i poverenje, ne treba
dopustiti ljudima da dokolice i treba spreiti zajednike zabave, i,
uopte, treba uiniti sve da ljudi to manje upoznaju jedni druge, jer
meusobno poznavanje raa uzajamno poverenje.
401. Graane treba uvek imati pred oima, oni treba da
se to vie bave napolju jer e tako imati najmanje mogunosti
da sakriju svoju delatnost, i to stalno robovanje e ih navii da
budu pokorni. Tim i drugim takvim merama slue se tirani
kod Persijanaca i varvara, i sve te mere imaju isti cilj. Tiranin
isto tako mora da zna ta njegovi podanici govore i rade, da
ima uhode kao to su u Sira-kusi bile ene pijuni takozvane
potagogide142. I Hijeron143 je slao dounike gde god je bio neki
skup ili sastanak. Jer ljudi se ne usuuju da govore slobodno
bojei se takvih pijuna, a ukoliko se i usude, to teko moe da
ostane skriveno.
402. Tirani seju razdor i klevete, podbadaju prijatelje
protiv prijatelja, narod protiv plemia, a bogatae jedne protiv
drugih. Jedno cd pravila tirana je i to da osiromauju svoje
podanike144, s jedne strane, zato da bi njihovi telohranitelji
iveli na raun graana, a, s druge strane, zato da graani,
zauzeti svakodnevnim brigama oko hrane, ne bi imali
vremena da sklapaju zavere. Dokaz za to su piramide u
Egiptu, zavetni pokloni Kipselida, izgradnja Olimpiona od
strane Pejsistratida i velike graevine Polikrata na Samu 145.
Svi ti radovi imaju jedan te isti cilj: da zaposle podanike i da
ih osiromae.
403. Isti cilj ima i traenje velikih dabina kao to je
bilo u Sirakusi gde se dogodilo da su graani u toku pet
godina, za vreme Dionisija, dali celo svoje imanje u vidu
poreza. Tiranin, isto tako, voli da vodi ratove da graani ne bi
bili nezaposleni i da bi im nametnuo potrebu za vojnim
komandantom. I dok basileja moe da se odri zahvaljujui
prijateljima, pravilo je tirana da nemaju poverenja u prijatelje
jer oni dobro znaju da i ako svi
10

147

graani ele da obore tiranina njegovi prijatelji imaju najvie

mogunosti da to uine.
6. Ono to se deava u ekstremnim demokratijama
deava se i u tiranidama. Tiranida se slui metodima
krajnje demokratije: davanje vlasti u kui enama da bi
odale ta rade njihovi muevi i davanje vee slobode
robovima sa istog tog razloga. Jer ni ene ni robovi ne
sklapaju zavere protiv tirana i prirodno je da su naklonjeni i tiranidama i demokratijama zato to im je dato
da ive po svojoj volji. I narod hoe da bude monarh, pa
su stoga laskavci veoma cenjeni i kod jednih i kod drugih, kod mase demagog, jer demagog laska narodu, a kod
tiranina podli dvorani ija je jedina dunost laskanje.
1314a Tirani vole rave ljude zato to uivaju u laskanju, a ovek slobodna
duha ne ume da laska. Plemeniti ljudi umeju da vole, ali ne i da
laskaju. A ravi ljudi mogu da se upotrebe za neasne poslove, jer
klin se klinom izbija, kako kae poslovica.
404. Tiranin, isto tako, ne trpi plemenita i slobodna oveka jer
smatra da samo on moe da ima te vrline, i da plemenitost i
slobodoumnost smanjuje njegov autoritet i umanjuje njegovu vlast.
Stoga tirani mrze takve ljude jer smatraju da su opasni po njihovu
vlast. Obiaj je tiranina da poziva za svoj sto strance i da se stalno
drui sa njima, a ne sa svojim graanima, jer su njegovi graani za
njega neprijatelji, a stranci nemaju razloga da rade protiv njega. Ti i
tima slini metodi kojima se tiranida slui da bi se odrala ne prezaju
ni od kakvih nevaljalstava.
405. Svi ti metodi mogu se, ukratko, klasirati u tri klase, jer je
i cilj tiranide trostruk: prvo, uiniti podanike poniznim, jer niske due
nikada nisu sposobne za zaveru, drugo, posejati nepoverenje meu
graane, jer tiranide nee pasti pre no to graani steknu poverenje
jedni u druge. Stoga tirani progone plemenite ljude jer su oni
neprijatelji njihove vlasti ne samo zato to oni nisu u stanju da se
pokoravaju despotskoj vlasti ve i zato to imaju poverenja u sebe
same i stiu poverenje drugih ljudi i zato to nisu sposobni da izdaju
ni sebe ni druge. Trei cilj tiranide je oslabiti graane i oduzeti im
mogunost za neki poduhvat, jer ruko ne preduzima ono to je
nemoguno, pa, prema tome, ni ruenje tiranide, ako nema moi da je
srui.
9. Na te tri take, dakle, mogu se svesti ciljevi tiranina, jer se svi metodi za odravanje tiranide mogu
svesti na ove osnovne: da graani nemaju poverenja jedni
u druge, da budu slabi i da budu ponizni.
406. To je, dakle, jedan nain pomou koga se mogu odrati
tiranide. Drugi nain zasniva se na nastojanjima sasvim suprotnim od

169

onih koje smo pomenuli, a taj moemo upoznati iz naina na koji

propadaju basileje. Naime, kao to basileje propadaju ako se vlast u
njima priblii tiranskoj, tako se tiranida moe odrati ako se vlast u
njoj priblii kraljevskoj. Pri tome tiranin treba da sauva samo jedno,
mo, da bi mogao da vlada ne samo onima koji to hoe ve i onima
koji to ne ele. Jer ako se toga odrekne, onda se odrekao i tiranide.
407. Mo mora da bude i ostane temelj tiranide, a ostalo
tiranin moe da radi ili bar da se pretvara da radi,
1314b ugledajui se na basileju. Na prvom mestu treba da se pravi kao da se
brine optoj dravnoj imovini, da je ne rasipa na poklone koji mogu
da ogore ljude, pogotovo kada uzima od njih ono to oni tekom
mukom i radom zarade, da bi nemilice poklanjao heterama, strancima
i artistima. Stavie, tiranin treba da polae rauna prihodima i
rashodima kao to su ve radili neki tirani, jer ako tako radi, inie se
da je domain a ne tiranin. A budui da je on vrhovni gospodar u
dravi, ne treba da se boji da e mu ikada nestati novca.
408. I za one tirane koji idu napolje iz zemlje bolje je da tako
postupe nego da ostave pune riznice, jer, u tom sluaju, oni koje on
ostavi kao uvare, tee e se doepati vlasti. A za tirane koji vode
vojne pohode van zemlje opasniji su ti uvari nego graani zato to
graani idu zajedno s njima, a ovi ostaju. Dalje, tiranin mora da se
pretvara kao da zahteva dabine i namee novane obaveze u optem
interesu i ako, u sluaju rata, zatreba [novac], jednom rei treba da
predstavi sebe kao uvara i blagajnika optenarodne, a ne svoje
imovine.
409. Zatim, tiranin ne treba da izgleda nepristupaan ve
dostojanstven, tako da kod onih koji s njim dolaze u dodir izaziva
potovanje, a ne strah. To ni u kom sluaju nije lako jer za tiranina
uvek postoji opasnost da bude prezren, pa stoga mora da nastoji na
ratnikoj sposobnosti, ako druge i zanemari, i da na osnovu nje stie
sebi slavu. Uz to, ne treba da se zna da je uvredi i osramotio ne
samo bilo koga od svojih podanika, naroito nekog mladia ili
devojku, nego ni bilo koga od svojih ljudi. I ene tirana treba da se
isto tako ponaaju prema drugim enama, jer su mnoge tiranide
propale krivicom ena.
410. Sto se tie telesnih i ulnih uivanja, tirani treba da rade
ba suprotno od onoga to danas rade neki od njih, koji, ne samo to
od rana jutra ponu s tim i teraju tako nekoliko dana, ve ele da i
ostali graani vide da oni uivaju da bi se divili njihovoj srei i
blaenstvu. Naprotiv, u tome tiranin treba da bude naroito umeren, a
ako nije u stanju da bude umeren, onda treba pred drugima da se
pravi da bei od takvih uivanja. Jer lake je savladati i prezreti
pijana i pospana oveka nego trezna i budna.
411. Tiranin mora gotovo u svemu da postupa suprotno onome
to je odavno ustaljeno i treba da se brine gradu i da ga ureuje kao

170

da je gradonaelnik, a ne tiranin. Treba uvek da se pokazuje naroito

revnosnim u religioznim stvarima, jer ako podanici smatraju da je
1315a vladar bogobojaljiv i da potuje bogove, manje e se bojati da e on
uiniti neto protiv zakona i tee e se odluiti da sklope zaveru
protiv njega, jer e misliti da su mu i bogovi saveznici. Meutim,
treba da se uva da u tome ne ispadne glupo sujeveran. A onim
ljudima koji se u neemu istiu treba da odaje poast, tako da oni
veruju da im ni njihovi sugraani, kad bi bili slobodni, ne bi ukazivali
vee potovanje. I treba on lino da im ukazuje poast, a [brigu oko]
kanjavanja da prepusti drugim slubenicima i sudovima.
412. Jedna zajednika mera bezbednosti za sve monarhije jeste
ne dati jednom oveku veliku mo nego, ako se to ne moe izbei,
nekolicini jer u tom sluaju e jedni druge drati na oku. Meutim,
ako je neophodno da neko ipak dobije veu mo, neka to ne bude
ovek odvane prirode, jer su takvi ljudi vie no iko spremni na sve
poduhvate. I ako je potrebno nekoga liiti moi, to treba raditi
postepeno i ne treba mu odjednom oduzeti svu mo.
413. Dalje, tiranin mora da se uzdrava od vreanja bilo koje
vrste, a naroito da pazi da nekoga ne udari i da ne obeasti neiju
mladost. Pri tome posebnu panju treba da obrati na ljude kojima je
stalo do asti. Jer dok ljudi kojima je stalo do novca teko podnose
odui manje imanja, dotle ljudi kojima je stalo do asti i plemeniti
ljudi teko podnose gubitak asti. Stoga takve ljude ne treba da
kanjava ili treba da se pravi da ih kanjava kao otac, a ne zato da bi
ih osramotio. Ljubavne odnose s mladiima i devojkama treba da
zasniva na ljubavi, a ne na zloupotrebi moi. Jednom rei, sve ono to
bi moglo da lii na povredu asti treba da iskupi ukazivanjem veih
poasti.
414. Od neprijatelja koji smeraju linu propast tiranina najvie
se treba bojati i uvati onih kojima nije Istalo do sopstvenog ivota,
samo ako mogu njega da ubiju. Stoga se najvie treba uvati onih koji
sebe smatraju uvreenim, bilo da su uvreeni oni lino ili njihovi
tienici. Jer oni koji preduzimaju neto zbog osvete ne tede sebe i,
kao to je rekao Herakleit 148, teko je boriti se protiv elje za
osvetom, jer ovek daje i ivot da bi se osvetio147.
415. Poto dravu sainjavaju dve klase, bogatai i siromasi, i
jedni i drugi treba da veru ju da je ta vlast za njih korisna i ne treba
dopustiti da jedni drugima ine nepravdu. Onu klasu koja je jaa
tiranin treba da pri vee za svoju vlast, jer ako bude obezbedio tu
zatitu, nee biti prinuen da oslobaa robove niti da oduzima graanima oruje. Dovoljno je da se ta klasa spoji s njegovim snagama da
bi bili jai od onih koji su protiv njega.
416. Nepotrebno je dalje ulaziti u pojedinosti. Jasno je emu
tiranin treba da tei: da se svojim podanicima
1315b prikae ne kao tiranin, ve kao domain porodice i kralj, da ne bude

171

otima, ve uvar njihovih imanja, da se u ivotu dri umerenosti i da

izbegava neumerenost, da prima u svoje drutvo istaknute ljude i da
pridobije narod. Na taj nain njegova vlast e biti ne samo lepa i
uzor-nija, jer e mu podanici biti bolji i nee biti ponizni, a on sam
nee uhvati mrnju niti strah, nego e njegova vlast tada biti i
dugotrajnija. On sam treba po svome karakteru da bude valjan, ili bar
donekle valjan i ne srne da bude sasvim zao, nego samo donekle.
21. Ipak su oligarhija i tiranida kratko trajnije od
svih dravnih ureenja. Najdue vremena se odrala tiranida Ortagorinih naslednika i samog Ortagore u Sikionu.148 Trajala je sto godina. Razlog za to lei u tome
to su se drali prave mere u ponaanju prema podanicima, to su se u mnogim stvarima potinjavali zakonima,
to je Kleisten izbegao prezrenje svojim ratnim zaslugama i to su
pridobijali narod brinui se njemu. Pria se da je Kleisten darovao
vencem nekoga ko mu je osporio pobedu. Po jednoj verziji statua u
sedeoj pozi koja se nalazi na agori predstavlja upravo tog
nepristrasnog kritiara. I za Pejsistrata se pria da je jednom dopustio
da bude optuen pred Areopagom.
417. Druga po duini trajanja je tiranida Kipselida u
Korintu.149 Ona se odrala sedamdeset tri godine i est meseci. Kipsel
je bio tiranin trideset godina, Perijandar etrdeset i po, a Psametih,
Gorgov sin, tri godine. I ovde su posredi isti razlozi: Kipsel je bio
demagog, i za sve vreme vladavine nije drao telesnu gardu, dok je
Perijandar bio tiranin, ali vrlo sposoban kao ratnik.
418. Trea po duini trajanja je tiranida Pejsistratida u Ateni,150
ali se nije odrala bez prekida jer je Pejsistrat, dok je bio tiranin, dva
puta morao da bei, tako da je od trideset i tri godine samo
sedamnaest godina vladao kao tiranin, a njegovi sinovi osamnaest
godina, to iznosi sve u svemu trideset i pet godina. Od ostalih
tiranida koje su se due odrale treba pomenuti Hijeronovu i
Gelonovu tiranidu u Sirakusi151. Ali ona se nije dugo odrala, sve u
svemu osamnaest godina. Gelon je vladao kao tiranin sedam godina i
u osmoj godini je umro, Hijeron je vladao deset godina, a Trasibul 152
je bio zba-en u jedanaestom mesecu. Inae su mnoge tiranide bile
sasvim kratka veka. Bilo je govora gotovo svim uzrocima zbog
kojih propadaju republike i monarhije i ostala dravna ureenja i
merama za njihovo odranje.
GLAVA DESETA
1316a 1.

U Dravi Sokrat govori promenama dravnog ureenja, ali ne na

zadovoljavajui nain. Na primer, on ne navodi nijedan poseban
uzrok za promenu prvog i najboljeg dravnog ureenja. On misli da

172

1316b

173

je uzrok promene taj to nita ne moe veito da postoji, ve se u

izvesnom vremenskom razdoblju menja a da poetak promene dolazi
od brojeva 3 i 4 koji pomnoeni sa peticom daju dve harmonije,
mislei, naime, kada se broj ovoga dijagrama digne na kub, jer
priroda stvara rave ljude odnosno ljude koji prkose svakom
obrazovanju153.
U tome moda ima pravo, jer ima ljudi koje je nemogue vaspitati i
koji nisu sposobni da postanu valjani ljudi. Ali zato bi taj uzrok
promene dravnog ureenja bio specifiniji za dravu koju on
smatra najboljom nego za sve ostale drave ili za sve stvari uopte?
419. I da li se u tom vremenskom razdoblju u kome se, po
njemu, sve menja, menjaju istovremeno stvari koje nisu istovremeno
nastale? Zar e se stvar ili bie nastalo uoi tog preokreta menjati
istovremeno sa ostalima? Uz to, zato se ta najbolja drava menja u
lakonski oblik drave154? Jer, u veini sluajeva drave promenom
dobijaju suprotna, a ne slina dravna ureenja. Ista ta primedba vai
i za ostale promene po njemu se lakonski oblik drave menja u
oligarhiju, ova u demokrati ju, a demokratija u tiranidu. Meutim,
dolazi i do obrnutih promena, kao to je, na primer, promena od
demokratije u oligarhiju, i to ee nego od demokratije u monarhiju.
420. Sokrat ne kae nita tome da li se tiranida menja ili ne,
koji su tu uzroci promene i u koji se oblik dravnog ureenja ona
menja. Razlog lei u tome to nije mogao bez tekoa da tome
govori jer je to neodredljivo, poto, po njemu, posle tiranide treba da
doe prvi i najbolji oblik dravnog ureenja. Tek tako bi nastao
zatvoreni krug. Meutim, tiranida se stvarno menja i u tiranidu 155, kao
to je u Sikijonu Kleistenova tiranida zamenila Mi-ronovu 156, i u
oligarhiju, na primer Antileontova tiranida u Halkidi157, i u
demokratiju, na primer Gelonova tiranida u Sirakusi, i u aristokratiju,
na primer Harilajeva tiranida u Lakedajmonu i tiranida u
Karhedonu158.
421. Isto tako oligarhija moe da pree u tiranidu, kao to se
desilo sa veinom starih oligarhija na Siciliji: u Leontinu je oligarhiju
zamenila Panajtijeva159 tiranida, u Geli Kleandrova160, u Regiju
Anaksilajeva161, a slino se desilo i u mnogim drugim gradovima.
Pogreno je misliti da do prelaza u oligarhiju dolazi zbog gramzivosti
i elje za zaradom onih koji su na vlasti. Pravi razlog je
taj to sopstvenici velikih imanja smatraju da je nepravedno to
siromasi imaju jednak udeo u upravljanju dravom kao posednici. U
mnogim oligarhijama onima koji su na vlasti zabranjeno je da se bave
trgovinom i postoje zakoni koji to spreavaju. S druge strane, u
Karhedonu168, koji ima demokratsko ureenje, doputeno

im je da trguju i jo ruje dolo do promene dravnog ureenja.

* Lakuna.

422.
Pogreno je isto tako smatrati da se oligarhijska
drava sastoji u stvari od dve drave: od drave bogataa i drave
siromaha. Zar se to moe s vie prava tvrditi za oligarhiju nego za
lakonsku ili bilo koju drugu dravu u kojoj nemaju svi jednaka
imanja ili u kojoj nisu svi podjednako valjani? I ako niko ne postane
siromaniji nego pre, ipak oligarhija prelazi u demokrati ju ako se
broj siromanih povea, odnosno demokratija u oligarhiju ako
bogatai postanu jai od mase pa jedni, tj. masa, tome ne povedu
rauna, a drugi, tj. bogatai, iskoriste tu priliku. Mada ima mnogo
uzroka zbog kojih nastaju promene, Sokrat pominje samo jedan 165:
kada graani osiromae zbog rasipnosti i zbog dugova [zelenaima]
kao da su svi ljudi, ili bar veina u poetku bili bogati.
423.
A to je netano. Meutim, ako neki rukovodioci
izgube svoja imanja, oni mogu da izvre prevrat, dok ako se to desi
obinim graanima, drava ostaje mirna i u tom sluaju ne dolazi ni
do kakvih promena ni u pravcu demokratije niti kakvog drugog
dravnog ureenja. Ali ako graani nemaju udela u poastima, ako
im se ini nepravda i nanose uvrede, onda dolazi do pobune i promene dravnog ureenja iako nisu izgubili svoja imanja*. . . zbog
toga to svako ima prava da radi ta hoe. Sokrat kae da je uzrok
tome prevelika sloboda. I mada ima vie vrsta oligarhije i
demokratije, Sokrat govori njihovim promenama kao da postoji
samo po jedna.

KNJIGA

ESTA

GLAVA PRVA

1. Ve sam ranije1 nabrojao i naznaio razlike koje

postoje u savetodavnoj i vrhovnoj vlasti, u organizaciji
vlasti i sudova u pojedinim dravnim ureenjima i pokazao kako se ovi elementi drave usklauju s principom
dravnog ureenja2. Govorio sam, takoe, uzrocima zbog
kojih propadaju i merama pomou kojih se mogu
odrati dravna ureenja3. Ali kako postoji vie vidova
demokratije a i drugih dravnih ureenja, nee biti loe
da ih ispitamo i odredimo koji sistem najbolje odgovara
i koji je najkorisniji za svaki pojedini od njih, a istovremeno da dopunim ako sam to izostavio tom predmetu.
Pored toga, treba da ispitam sve mogunosti meusobnog
povezivanja i ukrtanja razliitih sistema kojima smo
1317a govorili. Jer spoj dvaju sistema moe da promeni dravno ureenje i
da stvori, na primer, oligarhijske aristokratije i demokratske politeje.
424. Ev ta podrazumevam pod tim spojevima koje treba da
ispitam, a koji do sada nisu bili predmet razmatranja: na primer, ako
se skuptina i izbor organa vlasti zasniva na oligarhijskim principima
a organizacija sudstva na aristokratskim, ili ako su sudstvo i
savetodavna vlast organizovani na oligarhijskim principima a izbor
organa vlasti na aristokratskim, ili ako su svi ovi elementi drave
sloeni na neki drugi nain koji nije u skladu s principima jednog
dravnog ureenja.
425. Ranije sam ve rekao kojim dravama odgovara
demokratija4, kakvom narodu odgovara oligarhija i koja od ostalih
dravnih ureenja odgovaraju kojim [narodima].

175

Ipak, nije dovoljno samo objasniti koji je od tih oblika dravnog

ureenja najbolji za pojedine drave ve treba da ukratko
razmotrimo nain na koji se uspostavljaju ta i druga dravna
ureenja. Da ponemo od demokratije, jer emo na taj nain
istovremeno razumeti i onaj oblik dravnog ureenja koji je
demokratiji dijametralno suprotan i koji se obino zove oligarhija.
426. Pri takvom nainu ispitivanja treba obuhvatiti sve
elemente demokratskog ureenja i sve ono to prati demokratiju, jer
kada se pomenuti sastavni delovi spoje, nastaju mnogobrojni i
razliiti tipovi demokratija. Postoje, naime, dva uzroka zbog kojih
ima vie vrsta demokratije: to je, na prvom mestu, onaj uzrok koji
sam ve pomenuo5, to je stanovnitvo jedne drave razliito od
stanovnitva druge, jer u jednoj ima najvie zemljoradnika, u drugoj
zanatlija, u treoj nadniara; ako se sada prva od ovih klasa spoji s
drugom i opet trea s obe prve, rezultat e biti ne samo bolja ili gora
demokratija nego sasvim nova vrsta demokratije.
427. Drugi uzrok je onaj kome upravo govorimo. Jer kada
se spajaju institucije koje prate demokratiju i koje izgledaju
karakteristine za tu vrstu ureenja, priroda demokratije se menja. U
jednoj dravi mogu da budu te institucije zastupljene u manjoj, u
drugoj u veoj meri, a u treoj mogu da budu zastupljene sve. Za
onoga ko hoe da uspostavi bilo koje od tih ureenja, ili da popravi
ve postojee, korisno je da poznaje svako pojedino od njih. Oni koji
hoe da uspostavljaju neko dravno ureenje trude se da spoje
osnovni princip jednog ureenja sa svim elementima
karakteristinim za to ureenje. Meutim, oni gree u primeni, kako
sam ve rekao govorei uzrocima propasti i merama za odranje
pojedinih dravnih ureenja.6 Sada emo izloiti osnovne principe na
kojima se zasnivaju ureenja, njihove karakteristike i ciljeve.
428. Osnovni princip demokratskog dravnog ureenja jeste
sloboda. Obino se tako misli kao da je to jedino
1317b dravno ureenje u kome graani uivaju slobodu, jer je sloboda,
kau, cilj svake demokratije. Prva karakteristika slobode jeste
naizmenino vladanje i potinjavanje. U demokratiji se pravo sastoji
u jednakosti. Ali to nije jednakost prema vrednosti ve prema brojnoj
nadmoi. Poto je pravo tako shvaeno, masa nuno postaje vrhovni
gospodar i ono to veina odlui, to je najvii zakon i najvia pravda.
Kae se da 3vi graani treba da budu jednaki, pa se stoga deava da
u demokrati jama siromani graani imaju veu vlast no bogati, jer
ih ima vie a odluka veine predstavlja vrhovni zakon.
429.
To je jedno obeleje slobode koje svi teoretiari
demokratije unose u definiciju tog dravnog ureenja. Drugo obeleje je to
da svako ivi kako hoe, jer u tome se i sastoji sloboda kao to se ropstvo
sastoji u tome da niko ne moe da ivi po svojoj volji. To je, dakle, drugo

176

obeleje demokratije. Otuda proizlazi da graanin nije duan da se

potinjava, naroito ne drugom graaninu, a ukoliko i jeste, on, u zamenu
za to, ima prava da i sam vlada. Na taj se nain usklauje lina sloboda sa
slobodom koja se zasniva na jednakosti.
430.
Zasnovana na takvim principima i na takvoj vrsti vlasti,
demokratija se sastoji u sledeem: svi graani mogu da budu birani za sve
funkcije u vlasti; svi imaju vlast nad svakim pojedincem i svaki pojedinac,
naizmenino, nad svima. Organi vlasti biraju se kockom, bilo svi, bilo svi
oni za koje nije potrebno iskustvo i znanje; cenz nije uslov da se dobije
neki poloaj, a ako i jeste, onda je to minimalni cenz; jedan isti ovek ne
moe dva puta da obavlja istu dunost, odnosno to je mogue samo u ogranienom broju sluajeva, ili ako su u pitanju neki manje vani poloaji,
izuzimajui pri tome poloaje u vojsci; sve funkcije traju kratko vreme, a
ako ne sve, onda one kod kojih je to mogue; svi graani i iz svih
drutvenih redova su sudije u svim pitanjima, ili bar u najveem broju
najznaajnijih i najvanijih pitanja, kao to su, na primer, polaganje rauna
od strane dravnih slubenika, politiki procesi i privatni ugovori; narodna
skuptina ima vrhovnu odluku u svim odnosno u najvanijim pitanjima, i
nijedan drugi organ vlasti nema pravo odluivanja ni u jednoj stvari ili
samo u stvarima koje nemaju naroitog znaaja.
431.
Od svih organa vlasti vee je najdemokratskije tamo gde
ne dobijaju svi venici velike novane naknade.7 Ukoliko svi dobijaju
velike dnevnice, onda se mo te vlasti veoma smanjuje, zato to narod,
bogatei se od tih dnevnica, eli da donosi odluke svim pitanjima, kako
sam ve rekao u knjizi koja je prethodila ovoj 8. Zatim, u demokratiji se za
obavljanje gotovo svih dunosti dobija plata, na primer za uestvovanje u
skuptini, sudovima, za obavljanje drugih slubi, a ukoliko i ne dobijaju
platu svi, svakako dobijaju arhonti, lanovi suda, lanovi vea, uesnici
narodne skuptine ako je sazvana zbog vanredno znaajnih pitanja, a
takoe i oni organi vlasti kojima je propisano da zajedno obeduju9. I dok su
glavna obeleja oligarhije visoko poreklo, bogatstvo i obrazovanje, demokratija, kako se ini, ima upravo suprotna obeleja: nisko poreklo,
siromatvo, neobrazovanost. U demokratiji ne moe nijedna funkcija da
bude doivotna, a ako je neka 1318a takva funkcija i preivela staro
ureenje, njena mo je ograniena i, umesto glasanjem, bira se kockom.
432. To su institucije zajednike svim demokratijama.
Demokratija i narodna zajednica u pravom smislu rei zasniva se na
pravu koje vai kao demokratsko. To je pravo svih ljudi da budu
ravnopravni srazmerno njihovom brojnom odnosu u dravi.
Ravnopravnost znai da siromasi nemaju veu mc no bogatai i da
ne budu samo oni suvereni, ve vrhovnu vlast treba da imaju svi graani srazmerno njihovom broju. Samo u tom sluaju moglo bi se
smatrati da je u dravi obezbeena sloboda i jednakost.
433. Sledee pitanje bilo bi: kako postii tu jednakost. Da li
graane treba podeliti prema cenzu tako da hiljada graana iji je

177

zajedniki cenz isti toliki koliki i zajedniki cenz drugih pet stotina
graana ima ista prava kao i tih pet stotina? Ili treba odbaciti takvu
vrstu jednakosti i uzeti isti broj graana i iz prve i iz druge grupe i
njima dati najvia ovlaenja i pravo da biraju organe vlasti i da budu
sudije. Da li je, prema demokratskom shvatanju prava, to ureenje
najpravednije, ili je pravednije ono u kome se vodi rauna samo
broju. Pristalice demokratije kau da je pravo ono to odlui veina,
a pristalice oligarhije da je pravo ono to odlue bogati i da
glavno merilo treba da bude veliina imanja.
434. Ni jedno ni drugo ureenje nije u skladu s jednakou i
pravednou. Oligarhijska naela, naime, vode u tiranidu, jer ako je
jedan ovek najbogatiji meu bogataima, onda bi, drei se
oligarhijskog naela, on imao prava da sam vlada. S druge strane,
demokratsko naelo veine izazvae nepravdu, jer e veina, kako
sam ve rekao10, hteti da podeli imanja bogate manjine.
435. Da bismo pronali kakva treba da bude ta jednakost koja
e zadovoljiti i jednu i drugu stranu, treba poi od njihovih definicija
prava. Jedni kau da volja veine treba da bude [najvii] zakon.
Slaem se s tim, ali ne potpuno. Poto se drava sastoji od dva dela,
bogatih i siromanih, neka zakon bude ono to odlue i jedni i drugi,
ili veina i jednih i drugih. Ako se njihova miljenja razilaze, onda
neka zakon bude volja veine i onih s veim cenzom. Na primer, ako
imamo deset bogataa a dvadeset siromaha, pa od bogataa estorica
zastupaju jedno a petnaestorica siromanih drugo miljenje, onda
treba etiri preostala bogataa spojiti s petnaest siromaha, odnosno
pet preostalih siromaha sa est bogataa. Zakon treba da bude volja
one strane iji je ukupni cenz, kada se sabere, vei.
436. Ali ako je cenz i na jednoj i na drugoj strani jednak, onda
nastaje tekoa iste prirode kao i sada kada je u skuptini ili poroti
broj glasova i na jednoj i na drugoj strani jednak. Tada odluku treba
prepustiti kocki ili primeniti neku drugu slinu meru. Ma kako da je
teko
1318b pronai istinu tome ta je jednakost i pravda, ipak je lake to
postii nego u to ubediti one koji su dovoljno moni da sprovedu
svoju volju. Uvek slabiji trae jednakost i pravdu, dok se jai tome
nimalo ne brinu.
GLAVA DRUGA

1. Od etiri postojee vrste demokratije najbolja je ona kojoj

sam dao prvo mesto u knjizi koja je prethodila ovoj 1'. Ona je, isto
tako, najstarija od svih. Kada kaem prva imam u vidu podelu
stanovnitva na klase. Naj-" bolja klasa jeste zemljoradnika, pa se

178

1319a

179

zato demokratija i moe uspostaviti tamo gde veina stanovnitva

ivi od zemljoradnje ili stoarstva. Poto nisu bogati, ti ljudi moraju
stalno da rade, pa se ni narodna skuptina ne saziva esto. Zbog toga
to nemaju sve ono to im je potrebno za ivot, oni rade svoj posao i
ne ude za tuim i, ukoliko prihodi od dravnih slubi nisu veliki,
vie vole da rade nego da se bave dravnim poslovima i da
upravljaju dravom. Jer veina ljudi vie tei za zaradom nego za
slavom. Dokaz za to je taj to su ljudi od davnina trpeli tiranide i to
i danas trpe oligarhije samo ako ih niko ne spreava u njihovu radu i
ako im niko ne oduzima ono to je njihovo. Na taj nain jedni se
brzo bogate, a ni ostali ne oskudevaju.
437. Uz to, pravo da biraju organe vlasti i da zahtevaju od njih
da im polau raune zadovoljava ambicije onih koji ih imaju, jer u
nekim demokratijama, kao na primer u Mantineji12, masa je
zadovoljna to ima samo savetodav-no pravo, iako ne uestvuje u
izboru organa vlasti ve je izbor poveren nekolicini ljudi koji se
naizmenino biraju izmeu svih graana. Mora se priznati da je i ovo
ureenje kakvo je nekada postojalo u Mantineji neka vrsta
demokratije.
438. Stoga je, za onu vrstu demokratije kojoj sam ranije
govorio, vanredno korisno naelo, a obino se ono i primenjuje, da
se svim graanima da pravo da biraju organe vlasti, da zahtevaju od
njih polaganje rauna i da uestvuju u sudovima, ali da najvii
poloaji budu izborni, i to ili na osnovu cenza, pod uslovom da za
vii poloaj i cenz bude vei, ili na osnovu line sposobnosti bez obzira na cenz. U tom sluaju dravna uprava mora da bude dobra jer
e vlast uvek biti u rukama najboljih ljudi, a narod nee zavideti
potovanja dostojnim ljudima koje je njegova volja dovela na vlast.
Takvim poretkom bie zadovoljni i ti istaknuti i uvaeni ljudi jer se
nee poti-njavati gorima od sebe, a vladae pravedno jer e drugi
imati prava da trae od njih da im polau raune.
439. Korisna je stvar biti zavisan od drugih i ne moi sve
raditi po svojoj volji. Jer preterana sloboda da svako
radi ta hoe nee biti u stanju da zadri zlo koje postoji u svakom
oveku. Otuda nuno proizlazi da je za dravu najbolje da vlast bude
u rukama valjanih ljudi koji ne doputaju sebi da gree, ali da narod
ne bude zapostavljen. Jasno je, dakle, da je to najbolja od
demokratija, a jasno je i zato je to tako: zato to su osobine zemljoradnikog naroda takve.
5. U mnogim dravama postoje stari zakoni koji su
imali za cilj da stvore iskljuivo zemljoradniki narod, na
primer zakon po kome niko nije mogao imati vie zemlje
preko odreenog maksimuma13, ili zakon po kome je imanje moglo da se nalazi samo na izvesnoj udaljenosti od

grada. U mnogim dravama postojao je u davnini zakon

po kome je bilo zabranjeno prodavati prvobitne parcele
zemljita14. Slinu namenu ima zakon za koji kau da

180

potie od Oksila15 i po kome se nije smeo zaduivati odreeni deo

zemlje koji pripada jednom oveku.
440. Danas bi se stanje moglo popraviti pomou afi-tidskog 16
zakona koji je vrlo koristan za ovo emu govorimo. Mada su
stanovnici Afitide vrlo brojni i mada imaju malo zemlje, ipak se svi
bave zemljoradnjom. Ali cenz se ne odreuje na celokupno imanje,
ve se imanje podeli na nekoliko delova, pa se tek tada odredi cenz,
tako da i siromasi mogu svojim cenzom da prevaziu bogate.
441. Posle zemljoradnikog naroda najbolji je onaj koji se
bavi stoarstvom i ivi od toga17. Njegov nain ivota je umnogome
slian zemljoradnikom i on je, zbog svojih navika u ivotu, vie no
iko izveban za rat jer su mu i telesne osobine razvijene u tom
pravcu i u stanju je da ivi pod vedrim nebom. Gotovo sve ostale
vrste stanovnitva gore su od zemljoradnika i stoara i nijedan
posao kojim se bave zanatlije, trgovci i nadniari nema nikakve
veze s vrlinom. Svi takvi ljudi rado se sastaju u narodnoj skuptini
zbog toga to se neprestano motaju tamo-amo po trgu i gradu.
Zemljoradnici, naprotiv, ive rasuti po poljima pa zato nemaju
prilike da se viaju i ne oseaju potrebu da se jedni s drugima
sastaju.
442. Tamo, meutim, gde je poloaj zemlje takav da se polja
nalaze daleko od grada, nije teko uspostaviti dobru demokratiju i
dobru upravu. Jer veina graana je primorana da se naseljava na
selu tako da, i ako postoji trgovaki olo, treba samo ustanoviti da
se narodna skuptina ne moe sazivati bez prisustva ljudi sa sela.
Izloili smo, dakle, kako treba urediti prvu i najbolju demokratiju.
Samim tim jasno je kako treba urediti i ostale. Treba se samo, korak
po korak, udaljavati od ove najbolje
1319b uvek postepeno izdvajati sve goru i goru vrstu stanovnitva.
9. Onu poslednju vrstu demokratije 18, u kojoj svi
graani imaju uea u upravi, ne moe da podnese nijedna
drava i njen opstanak nije lak jer nema ni dobrih zakona
ni vrstog morala. Sto se tie uzroka koji dovode do propasti i to i ostala dravna ureenja, tome sam ranije
rekao19 uglavnom sve. Da bi uspostavili takvu demokratiju
i da bi ojaali narod, njeni pobornici obino uzimaju meu
graane to vei broj ljudi i daju graansko pravo ne
samo zakonitoj ve i nezakonitoj deci i onima iji je samo
jedan roditelj graanin, mislim naime ili otac ili mati. Sve to
karakteristino je za takvu vrstu demokratije.
443. Demagozi obino rade tako, ali ipak graansko pravo
treba davati samo dotle dok narod ne dobije prevagu nad najviom
i srednjom klasom, i ne treba ii preko toga. Jer ako se pree ta

181

11 Politika

granica tee je odravati red u dravi, i to dovodi do ogorenja

istaknute ljude koji teko podnose teret takve demokratije. To je
bio uzrok pobune u Kireni20. Jer dok je malo, zlo se ne primeuje,
ali kada postane veliko, tim vie pada u oi.
444. Za takvu demokratiju korisne su i one mere kojima su
se posluili Kleisten u Ateni21, kada je hteo da ojaa demokratiju, i
osnivai demokratije u Kireni: treba stvoriti vie novih fila i fratri
ja, ograniiti broj privatnih svetinja i uiniti ih javnim i izmisliti
sve to je mogue da se svi graani to vie meusobno izmeaju i
da se prvobitne zajednice raskinu.
12. Izgleda da sve one mere kojima pribegavaju tirani
mogu da se primene i u demokratijama, mislim, na primer, na slobodu koja se daje robovima (i koja moe, do
izvesnog stepena, da bude korisna), enama i deci, i na
mogunost da svako ivi po svojoj volji. Na taj nain
porae broj onih koji e podravati takvu dravu jer
veina ljudi vie voli nedisciplinovan nego razuman ivot.
GLAVA TREA

1320a

182

1. Za zakonodavca i za sve one koji ele da stvore

takvu dravu nije najvei i jedini zadatak da uspostave
to ureenje, ve da ga odre. Bilo kakvo ureenje lako
moe da se odri jedan, dva ili tri dana. Stoga, na osnovu
onoga to smo ranije utvrdili uzrocima propasti pojedinih dravnih ureenja i merama za njihovo odravanje22, treba pronai sredstva za bezbednost drave, izbegavajui sve ono to dravu moe da dovede do propasti
i donosei samo takve zakone, pisane i nepisane, koji u
prvom redu obuhvataju mere za ouvanje dravnog ureenja. Ne
treba smatrati demokratskim ili oligarhijskim ono to e dravu
uiniti u najveoj meri demokratskom ili oligarhijskom, ve ono to
e joj dati dui ivot.
2. Dananji demagozi, da bi stekli naklonost naroda,
sprovode mnoge konfiskacije preko sudova. Stoga oni ko-

11 Politika

jima na srcu lei ouvanje drave, treba da se suprotstave tome na taj

nain to e doneti zakon po kome imanja osuenih na konfiskaciju i
novane kazne nee pripasti narodu ve hramovima. Time prestupnici
nee biti manje kanjeni, jer e njihova kazna ostati ista, ali e svetina
rede osuivati optuene, jer od toga nee imati nikakvih koristi. Uz to
broj sudskih procesa treba svesti na minimum na taj nain to e se
neosnovane optube spreiti velikim kaznama. Obino se optube
podnose protiv istaknutih ljudi, a ne protiv ljudi iz naroda, ali i takvoj
dravi je potrebno da joj svi graani budu naklonjeni, a ako ne to ono bar
da ne smatraju vlastodrce svojim neprijateljima.
445. A kako te krajnje demokratije imaju obino mnogo
stanovnika koji ne mogu da uestvuju u narodnoj skuptini ako ne dobiju
novanu naknadu, onda u dravi koja nema redovnih prihoda to postaje
vrlo opasno za istaknute ljude, jer tada prihode treba ostvarivati putem
dabina i konfiskacija pomou korumpiranih sudova, a to je dosad upropastilo mnoge demokratije. Tamo, dakle, gde nema redovnih prihoda,
skuptina se ne srne esto sazivati i po-rotni sudovi treba da imaju veliki
broj porotnika, ali da zasedaju samo kratko vreme. Prednost toga je
dvostruka: s jedne strane, bogati se nee plaiti velikih dabina, mada ne
dobijaju oni sudijsku dnevnicu ve siromasi, a, s druge strane, pravda e
biti mnogo bolje sprovedena jer bogati ne ele da napuste svoje poslove
na due vreme, ali su spremni da to uine za krae vreme.
446. Tamo gde drava ima prihoda ne treba raditi onako kako
danas rade demagozi koji podele narodu ono to preostane. A narod danas
dobije, a sutra mu ve treba isto toliko. Davati takvu pomo siromasima
znai puniti bure bez dna. Pravi prijatelj demokratije treba da se brine
tome da narod ne postane odve siromaan. To je uzrok zbog koga
demokratija postaje rava, i treba pronai sredstvo da se postigne trajno
blagostanje. Dobro je, a i u interesu je bogataa, da se ono to preostane
od prihoda sakuplja i da se odjednom deli siromanima, u prvom redu ako
se sakupi toliko da pojedinac moe da kupi malo imanje, a ako to nije
mogue, onda bar da otpone trgovinu ili da pone da se bavi
zemljoradnjom. Ako nije mogue
1320b dati svima pojedinano, novac treba deliti po filama ili nekim drugim
jedinicama srazmerno [broju stanovnika].
11

163

Novac za neophodne skuptine i dalje treba da daju bogatai koji se

tada mogu osloboditi nekorisnih lejturgija.
5. Vodei dravu na slian nain Karhedonci 23 su stekli ljubav
naroda. Oni su uvek slali nekoliko ljudi iz naroda da se obogate u
kolonijama. Ali i njihovi plemii rade plemenito i mudro kada uzmu
po nekoliko siromaha i daju im osnovna sredstva da otponu neki
posao. Primer Tarantinaca24 moe takoe da poslui za ugled. Oni
za-dobijaju naklonost naroda time to svoja imanja daju siromasima
na upotrebu. Sve vlasti su kod njih dvojake: jedne se biraju
glasanjem, a druge kockom. One koje se biraju kockom postoje zato
da i narod uzme uea u vlasti, a one koje se biraju glasanjem
postoje zato da dravna uprava bude bolja. To se moe postii i
unutar jedne drave da se jedni organi vlasti biraju glasanjem, a
drugi kockom. Rekli smo, dakle, kako treba ureivati demokratije.
GLAVA ETVRTA

1. Samim tim jasno je i kako treba ureivati oligarhije. Svaka oligarhija treba da se sastoji od institucija
suprotnih demokratskim, pri emu jednoj vrsti oligarhije
odgovara, u suprotnom smislu, jedna vrsta demokratije.
To vai u prvom redu za onu oligarhiju u kojoj je sve
najbolje usklaeno i koja stoji na prvom mestu a to
je ona koja je najblia takozvanoj politeji. U njoj cenz
treba da bude razliito odreen, za jedne manji, za druge
vei. Manji za one koji e uestvovati u niim i neophodnim organima vlasti, vii za vie organe vlasti. Onaj
ko postigne odreeni cenz treba da dobije uee u dravnoj upravi. Pri tome treba uvoditi u dravnu upravu, na
osnovu cenza, toliko ljudi iz naroda da njihov broj bude
vei od broja onih koji nemaju prava na uee. Ali uvek
treba te uesnike u vlasti uzimati iz boljeg dela naroda.
2. Na slian nain, samo sa neto veim ogranienjem,
treba ureivati i sledeu vrstu oligarhije. Naprotiv, ona
oligarhija koja odgovara krajnjoj demokratiji i koja je
od svih oligarhija najblia vlasti dinasta i tirana zahteva
utoliko veu budnost ukoliko je gora. Dok zdrava tela
i lae opremljene za plovidbu dobrim mornarima mogu
da izdre vee potrese a da zbog toga ne propadnu, dotle
boleljiva tela i trone lae s ravim mornarima ne mogu da izdre ni
male; isto tako najgora dravna ureenja zahtevaju najveu budnost.
3.
Uopte uzev, spas demokratije lei u brojnosti sta1321a novnitva. Njeno pravo veine stoji nasuprot pravu po

184

zasluzi. Spas oligarhije, naprotiv, lei u dobrom poretku. Kao to se

masa deli uglavnom na etiri klase25, zemljoradniku, zanatlijsku,
trgovaku i nadniarsku, isto tako postoje etiri glavna roda vojske,
konjica, teka peadija, laka peadija i mornarica. Tamo gde je zemlja
pogodna za gajenje konja postoje prirodni uslovi da se stvori snana
oligarhija. Ta snaga [konjica], s jedne strane, garantuje bezbednost
stanovnitva a, s druge strane, gajenjem konja mogu da se bave samo
posednici velikih imanja. Tamo gde [snaga zemlje poiva] na tekoj
peadiji moe da se uvrsti druga po redu vrsta oligarhije, jer teka
peadija sastoji se vie od bogatih nego od siromanih. Naprotiv, laka
peadija i mornarica su potpuno demokratski element.
447. Tamo gde su oni brojno nadmoniji bogati esto ravo
prolaze kada doe do graanskog rata. Kao protiv-mera moe da
poslui taktika vojnih komandanata koji konjici i tekoj peadiji
dodaju odgovarajui broj lako naoruanih vojnika. U graanskim
ratovima siromasi su u stanju da savladaju bogate upravo zato to kao
lako naoruani mogu da se bore protiv konjice i teke pea-dije.
448. Prema tome, stvarati vojsku od naroda znai stvarati je
protiv sebe. Poto ih ima razliitog uzrasta i poto su jedni stariji a
drugi mlai, oligarsi treba svoje sopst-vene sinove, dok su jo mladi,
da pouavaju taktici lake peadije tako da, kada izau iz deatva,
budu za to osposobljeni. Uee u vrhovnoj upravi treba davati
ljudima iz naroda kada, kao to sam ve rekao 28, dostignu odreeni
cenz ili kada za izvesno vreme prestanu da se bave niim poslovima,
kao to je u Tebi27, ili, kao to je u Masaliji28, treba odreivati one
koji su zasluni bilo da ve uestvuju u upravi ili ne.
6. Uz to, nosiocima najvie vlasti, koju treba da
dobijaju samo ljudi s graanskim pravom, treba poveravati
lejturgije da bi narod dobrovoljno odustao od uestvovanja u vlasti i da bi pratao onima koji su na vlasti jer oni
skupo plaaju te poloaje. Preporuljivo je, takoe, da oni,
prilikom stupanja u slubu, prinose velianstvene rtve i da sagrade
neku javnu graevinu da bi narod, uzimajui uea na rtvenim
gozbama i gledajui grad ukraen zavetnim spomenicima i
graevinama, poeleo da se to ureenje produi. A to e istovremeno
biti spomenici dareljivosti uglednih ljudi. Dananji oligarsi,
meutim, ne rade tako nego ba suprotno tome, jer trae materijalnu
1321b korist ne manje nego poast. Stoga je dobro reeno da su takve
oUgarhije male demokratije. Toliko ureenju demokratija i
oligarhija.
GLAVA PETA

449. U nastavku ovoga to je reeno treba tano odrediti

koliko ima organa vlasti, koji su i kakva je njihova funkcija, kako
185

smo ve ranije napomenuli29. Kao to bez onih neophodnih organa

vlasti ne moe da postoji drava, tako njome ne moe dobro da se
upravlja ako nema onih koji se brinu redu i poretku. Uz to, u malim
dravama potreban je manji broj organa vlasti, a u velikim vei, kako
sam ve rekao30. Isto tako treba znati koje se nadlenosti mogu
spojiti u jednu, a koje se moraju razdvojiti.
450. Od neophodnih organa vlasti potreban je na prvom mestu
jedan koji e se brinuti agori, voditi rauna trgovakim
ugovorima i odravati red. Gotovo u svim dravama postoji potreba
za prodajom i kupovinom da bi se zadovoljile uzajamne potrebe
graana, i to je najbolje sredstvo da se postigne ekonomska
nezavisnost zbog koje su se, kako izgleda, ljudi sjedinili u jednu
dravu.
451. Druga dunost koja je srodna i bliska ovoj jeste briga
dravnim i privatnim zgradama, da bi se ouvao lep izgled i red,
odravanju i popravljanju kua i pu-teva i granica imanja da ne bi
zbog toga izbijale svae, uopte, briga svemu drugom to spada u
ovaj delokrug. Takva se vlast zove astinomija [komunalna sluba] i
ona ima vie nadlenosti za koje, u dravama sa velikim stanovnitvom, postoje posebni slubenici, na primer uvar zidova i
izvora i luka straa.
452. Postoji jo jedna neophodna sluba bliska ovoj, s istim
zadacima, ali na poljskom i vangradskom podruju. Te slubenike
jedni nazivaju agronomima [nadzornicima polja], a drugi hilorima
[nadzornicima uma]. To su, dakle, te tri slube. Dalje, dolazi sluba koja
ima zadatak da prima dravne prihode, da ih uva i da ih raspode-ljuje na
razliite grane uprave. Njih nazivaju apodektima [primaocima] i
blagajnicima. Postoji, zatim, vlast pred kojom se moraju potpisivati privatni
ugovori i sudske presude; ta ista vlast prima pismene tube i uvodi u sudski
postupak. Katkad se ta sluba deli na vie grana, ali jedna stoji iznad svih. Ti
slubenici se nazivaju hijeromne-monima [uvarima arhive], epistatima
[belenicima], mne-monima [pisarima] i drugim slinim nazivima.
5. Posle
ove
dolazi
sluba
moda
najpotrebnija
od
svih, ali i najtea; ona se stara izvravanju sudskih
1322a kazni, isticanju spiskova osuenih i uvanju zatvorenika. Ta je sluba
teka zbog toga to je veoma omraena tako da, tamo gde ne donosi veliku
dobit, niti ko eli da je uzme na sebe, niti, ako je i uzme, eli da radi po
zakonima. A ta sluba je neophodna zato to sudske presude niemu ne
koriste kada ne mogu da se izvre i zato to ljudi ne mogu da ive u
meusobnoj zajednici bez presuda i izvrenja tih presuda.
453. Stoga je bolje da te slube ne budu koncentrisane u jednoj
vlasti, ve da jedni sudovi preuzmu jedne, a drugi druge nadlenosti. Isto
tako treba podeliti nadlenost i u pogledu onih prekritelja ija su imena
izloena na spisku. Uz to, ponekad kazne treba da izvrava druga vlast, a ne
ona koja je donela presudu i kazne koje su propisali stari organi vlasti treba

186

da izvravaju novi i da jedna vlast donese presudu a druga da je izvri. Na

primer, astinomi treba da izvravaju kazne koje propiu agoranomi, a kazne
koje propiu agoranomi treba da izvravaju neke druge vlasti. Jer ukoliko su
izvrioci kazni manje omraeni utoliko e kazne biti bolje izvrene. Ako ista
vlast koja donosi presudu izvrava kaznu, ona e biti dvostruko omraena, a
ako su jo svi sluajevi u nadlenosti te vlasti, ona e svima biti neprijatelj.
454. U mnogim dravama je uvanje zatvorenika i izvravanje kazni
u nadlenosti jedne vlasti, na primer u nadlenosti takozvane Jedanaestorice
u Ateni31. Stoga je bolje razdvojiti te dve slube i pronai neku meru da
uvari budu manje omrznuti. Jer ta sluba nije nita manje potrebna od
prethodne, ali poteni ljudi najee iz-begavaju upravo tu slubu. S druge
strane, nesigurno je dati tu slubu u ruke nevaljalcima jer su pre njima
potrebni uvari no to su oni u stanju da uvaju druge. Stoga ne treba

1322b

187

da postoji samo jedna vlast koja e obavljati te funkcije i ne treba da

bude vremenski neograniena, ve tu dunost treba da vri omladina
tamo gde je orga-nizovana sluba efeba 82 i straara, odnosno tu
dunost treba da vre razliiti organi vlasti naizmenino.
455. Ti organi vlasti, dakle, treba da zauzmu prvo mesto kao
najpotrebniji. Zatim dolaze vlasti koje nisu nita manje potrebne, ali
to su vlasti vieg ranga jer zahtevaju veliko iskustvo i poverenje. Tu
spadaju sve one koje se tiu odbrane drave i rata jer su i u miru i u
ratu potrebni ljudi koji e se brinuti uvanju gradskih kapija i
zidova, vojnoj slubi i vojnom rasporedu graana.
456. Negde za sve te dunosti ima vie zvanja, a negde manje;
u malim dravama postoji samo jedno zvanje za sve te dunosti. One
koji vre tu dunost nazivaju stratezima [vojnim komandantima] i
polemarsima [ministrima
vojske]. Ako, uz to, drava raspolae konjanicima ili lakom
peadijom ili strelcima ili mornaricom, onda katkad postoje posebni
komandanti za svaki od tih rodova vojske koji se zovu: komandant
mornarice, komandant konjice, komandant peadije; ovima su
potinjeni zapovednici pojedinih delova, komandanti trijera, nii
komandanti peadije i konjice, a njima su potinjeni oni koji
komanduju jo manjim delovima. Sve ove funkcije ine jedan
poseban deo dravne uprave koji se stara odbrani zemlje. Tako stoji
stvar s tom vlau.
10. Meutim, kako neke vlasti ako ne i sve, rukuju
velikim sumama dravnog novca, mora da postoji jedna
vlast koja e primati, kontrolisati i proveravati njihove
raune, ali koja sama nee imati nikakve veze s novcem.
Ti slubenici se zovu kontrolori ili primaoci rauna ili overai rauna ili pravdai rauna. Pored svih ovih organa
vlasti postoji jedan koji ima vrhovnu vlast nad svima. Ta
vlast esto ima najveu mo, pravo da predlae zakone i

da predsedava narodnoj skuptini u dravama u kojima

je vrhovna vlast u rukama naroda. Mora, naime, da postoji
vlast koja e sazivati u skuptinu narod kao vrhovnog
gospodara drave. Negde se nosioci te vlasti zovu probuli
zato to imaju prava da prvi kau miljenje, a u demokrati jama zovu se vee. To su, dakle, gotovo sve dravne
vlasti.

188

1323a

457. Druga vrsta slubi pripada bogovima, zato to postoje

svetenici i oni iji je zadatak da odravaju hramove, da popravljaju
trone hramove i da se staraju svemu to je posveeno bogovima.
U nekim, na primer u malim dravama, postoji samo jedna takva
sluba, a u drugim ima vie tih dunosti i one su odvojene od
svetenike dunosti na primer, graditelji i uvari hramova i
rizniari hramovne riznice. Zatim dolazi posebna sluba za prinoenje svih javnih rtava koje zakon nije dodelio sveteni-cima i iji
znaaj potie od zajednikog dravnog ognjita. Te slubenike jedni
nazivaju arhontima, drugi basilejima, a trei pritanima.
458. Postoje, dakle, da ponovimo ukratko, neophodne slube
za kult, za rat, za prihode i rashode, za odravanje reda na trgu, u
gradu, u lukama i na selu, za sudove i sklapanje privatnih ugovora,
za izvravanje kazni i uvanje zatvorenika, za kontrolu, primanje i
polaganje rauna i, najzad, za savetovanje poslovima opte
uprave.
459. U dravama u kojima vlada mir i blagostanje i koje
posveuju posebnu brigu redu i moralu, postoje naroite slube za
nadzor nad enama i decom, za uvanje zakona, za nadzor nad
vebalitem, za nadzor nad gimnastikim i dionisijskim igrama83 i drugim slinim predstavama.
Oigledno je da neke od ovih slubi nisu demokratske, na primer
nadzor nad enama i decom. Jer zbog toga to nemaju robova
siromani ljudi su prinueni da se enama i decom slue kao
slugama. Od tri postojee vlasti u ijim je rukama, u nekim
dravama, izbor najviih vlasti, tj. od uvara zakona, probula i vea,
uvari zakona su aristokratska, probuli oligarhijska, a vee demokratska ustanova. U ovom kratkom pregledu bilo je, dakle,
govora gotovo svim vlastima.

KNJIGA SEDMA
GLAVA PRVA

460.
Onaj ko hoe da razmotri pitanje najboljeg dravnog ureenja na nain koji to pitanje zasluuje treba najpre da
odredi koji je nain ivota najbolji. Ako to ostane nepoznato, onda
se ne moe saznati ni koje je dravno ureenje najbolje. Jer oni koji
najbolje upravljaju dravom treba da, prema svojim mogunostima,
vode najbolji ivot, ukoliko se neto ne deava protiv oekivanja.
Stoga treba najpre da se sloimo u tome koji je nain ivota, da tako
kaem, za sve ljude najbolji, a zatim, da li je jedan isti nain ivota
najbolji i za dravu i za pojedinca ili nije.
461.
Poto sam, mislim, u svojim delima pristupanim
irokoj javnosti1 [eksoterikim delima] sasvim dovoljno govorio
najboljem nainu ivota, posluiu se time i sada. U jednoj stvari
svakako niko nee moi da protiv-rei, da postoje naime tri vrste
dobra: ono koje stoji van nas, telesno dobro i duevno dobro i da u
srenu oveku treba da budu sjedinjena sva tri. Niko ne moe rei
da je srean ovek onaj koji nema nimalo hrabrosti ni razboritosti ni
pravednosti ni mudrosti8, koji se uplai kad muica proleti, koji ne
moe da se uzdri ni od najniih postupaka ako samo zaeli da jede
ili pije, koji je u stanju da za etvrt obola upropasti najdrae
prijatelje i koji je, u pogledu inteligencije, toliko nerazuman i
lakoveran kao kakvo dete ili lud ovek.
462.
Kad se to kae svi se slau s tim, ali se ne slau u
tome u kolikoj meri su te vrline potrebne i koje su od njih vanije.
Ljudi naime smatraju da je dovoljno imati ma koliko malo vrline
dok, s druge strane, ele da besko

nano uveaju bogatstvo, imanje, mo, slavu i sve to je tome slino. Tim ljudima
rei u da na osnovu injenica lako mogu da se uvere u ovo ako uvide da se vrline
ne mogu sticati i ouvati pomou spoljanjih dobara ve da se, naprotiv, ta
spoljanja dobra mogu sticati pomou vrlina, i da srean ivot, bilo da se on za
ljude sastoji u 1323b uivanju ili u vrlini ili u jednom i u drugom, pre pripada
onima koji se odlikuju karakterom i inteligencijom a koji su umereni u sticanju
spoljanjih dobara, nego onima koji su stekli vie tih dobara no to im treba, ali
kojima nedostaju prave unutranje vrednosti.
4. Uostalom, to lako mogu da uvide i oni koji rasuuju na osnovu
zdravog razuma.3 Jer spoljanja dobra imaju odreenu granicu kao bilo koje
sredstvo, a svako sredstvo korisno je samo za odreenu svrhu. Ako ima
previe tih sredstava, onda ona nuno nanose tetu svojim sopstvenicima, ali
im nita ne koriste. Naprotiv, svako duevno dobro je utoliko korisnije
ukoliko je vee, ako je uopte ovde potrebno govoriti i koristi a ne samo
lepoti. Uglavnom, jasno je da savrenstvo svake stvari koju, u pogledu
prednosti, poredimo s drugima stoji u istoj srazmeri s rastojanjem koje deli te
stvari ijem je savrenstvu re. Prema tome, kako je dua i po sebi i za nas
dragocenija i od bogatstva i od tela, onda mora i savrenstvo svake ove stvari
da stoji u odgovarajuem odnosu. Jer ta spoljanja dobra po prirodi treba
eleti zbog due i samo zbog nje treba svi mudri ljudi da ih ele, a ne treba
eleti duu zbog tih dobara.
5- Saglasimo se, dakle, u tome da svakom oveku pripada toliko sree
koliko ima vrline4 i pameti i sposobnosti da se po njima upravlja i uzmimo
kao dokaz boga5 koji nije srean i blaen zbog spoljanjih dobara ve zbog
sebe sama i zbog sutine svoje prirode. Zbog toga mora da postoji razlika
izmeu sree i blaenstva, jer sluaj i srea mogu da donesu spoljanja
dobra, ali niko ne postaje pravedan i razborit sluajem ili pomou slepe
sree. Iz ovoga proizlazi miljenje da je najbolja drava srena i da se u njoj
poteno radi. Jer nemogue je da poteno rade oni koji nisu poteni. Nijedno
dobro delo pojedinca ili drave ne biva bez vrline ili mudrosti. Hrabrost,
pravednost i razboritost jedne drave ima istu vrednost i javlja se u istom
obliku u kome se javlja kod pojedinca za koga se, zato to ima udela u tim

vrlinama, kae da je pravedan, umeren i mudar.

6. Toliko neka bude reeno kao uvod. Nisam mogao da ne dodirnem
te stvari, kao to nisam mogao ni da ispitam sve to je u vezi s tim, jer to je
predmet jednog drugog dela6. Zasad se moe tvrditi toliko da je najbolji
nain ivota i za pojedinca posebno i za dravu uopte 1324a onaj u kome
vrlina raspolae s dovoljno sredstava da moe da se otelovi u dobrim
delima. Opirnije dokaze ostavljam za sada po strani ovog ispitivanja, s tim
da ih iznesem kasnije7 ako ima koga ko nije ubeen ovim to sam rekao.
GLAVA DRUGA

191

463. Ostaje da kaemo da li se moe smatrati da je srea

svakog pojedinca isto to i srea drave ili nije ista. I to je jasno. Svi
e se, naime, sloiti da je to isto. Jer oni koji smatraju da je srean
ivot ivot u bogatstvu ti smatraju da je i cela drava srena ako je
bogata. Oni koji najvie cene nain ivota tiranina ti mogu da kau
da je najsrenija ona drava koja vlada nad najveim brojem
podanika. A ako neko smatra srenim oveka zbog njegove vrline, taj
e rei da je srenija ona drava u kojoj ima vie vrline.
464. Meutim, ova dva pitanja zahtevaju odgovor; prvo, za
koji nain ivota se treba pre odluiti da li za ivot graanina koji
uestvuje u dravnoj upravi ili za ivot stranaca koji su osloboeni
bilo kakvog uestvovanja u dravi i, drugo, koje dravno ureenje
i koji poredak treba smatrati najboljim, da li onaj koji svim
graanima doputa uee u dravnim poslovima ili onaj koji to doputa bar veini s izuzetkom manjeg broja. Kako je ovo [poslednje
pitanje] zadatak politike nauke i teorije a ne ono to je dobro za
pojedinca, neka drugo pitanje bude sporedno, a prvo glavno u ovom
ispitivanju.
465. Jasno je da najbolje dravno ureenje mora da bude ono
u ijem poretku svaki graanin, ma ko on bio, moe da dela u skladu
s vrlinom i da ivi sreno. Slaui se s tim da je ivot u saglasnosti s
vrlinom najbolji neko moe ipak da se nae u nedoumici da li se pre
treba odluiti za politiki i praktini ivot ili za ivot osloboen svih
spoljnih obaveza posveen razmiljanju koji je, po nekima, jedini
dostojan filosofa. Izgleda da su se ljudi kojima je najvie stalo do
vrline, i u prolosti i u sadanjosti, najvie odluivali za ova dva
pravca u ivotu; kad kaem dva mislim na politiki i filosofski.
4. Vrlo je vano na ijoj je strani istina. Jer ko je
mudar, bilo da je u pitanju pojedinac ili drava uopte,
treba da postavi sebi onaj cilj koji je bolji. Po miljenju
nekih ljudi, vlast nad sugraanima, ako je despotska, predstavlja krajnju nepravdu, dok vlast u politeji nije nepravedna ali predstavlja prepreku za linu sreu onoga ko je
vri. Miljenje drugih je dijametralno suprotno: da je jedino praktini i politiki ivot dostojan oveka i da se
1324b vee mogunosti da se vrline ispolje otvaraju vie onima koji se bave
javnim i dravnim poslovima nego ljudima koji ive za sebe.
466. Dok jedni misle ovako, drugi smatraju da jedino
despotski i tiranski nain upravljanja prua sreu. U ponekim
dravama zakoni su usmereni na potinjavanje susednih naroda.
Stoga, mada u veini drava vlada, da tako kaem, zbrka u pogledu
najveeg broja zakona, ipak, ako postoji zajedniki cilj kome svi
zakoni tee, onda je to obezbeenje vlasti. Tako su u Lakedajmonu 8 i

192

na Kreti i vaspitanje i veina zakona usmereni na rat. Kod svih

naroda koji su dolazili u mogunost da ispolje svoju osvajaku silu
takva sila se veoma cenila, na primer kod Skita9, Persijanaca, Traana
i Kelta10.
467. U ponekim dravama postoje zakoni koji podstiu
ratniku vrlinu. Tako u Karhedonu, kau, vojnici imaju prava da
uzimaju kao nakit onoliko prstenova u koliko su pohoda uestvovali.
I u Makedoniji je nekada postojao zakon po kome je ovek koji nije
ubio nijednog neprijatelja morao da se opae povocem. Kod Skita
onaj ko nije ubio nijednog neprijatelja nije smeo na gozbi da pije iz
ae koja je kruila okolo. Kod Iberaca, ratnikog naroda, zabadali su
oko groba onoliko kolaca koliko je [pokojnik] neprijatelja pobio. Ima
puno slinih propisa kod drugih naroda ustanovljenih na osnovu
zakona i na osnovu obiaja.
468. Ipak bi moda paljivijim ispitivaima bilo odve udno
to se dunost dravnika sastoji u tome da pronalazi na koji bi nain
mogao da vlada i gospodari sused-nim narodima, sa ili bez njihove
volje. Jer kako moe politiar i zakonodavac da se bavi onim to nije
zakonito? Nezakonito je podvlastiti nekoga ne samo u opravdanom
nego i u neopravdanom sluaju, a drati nekoga pod svojom vlau
svakako je jo i nepravedno11.
469. Ovo ne nalazimo u drugim naukama: jer dunost lekara
ili krmara nije da ubede i prisile bolesnike i mornare. Izgleda,
meutim, da ljudi veinom misle da je despotska vlast isto to i vlast
u slobodnoj dravi i ne stide se da drugima ine ono to, kad su oni
sami u pitanju, smatraju nepravednim i tetnim. Oni trae pravednu
vlast za sebe, a sasvim zaboravljaju pravednost kad su u pitanju
drugi.
470. Despotizam je nezakonit osim u sluaju ako je jedan
narod po prirodi predodreen za takvu vrstu vlasti, a drugi nije.
Stoga, ako stvari tako stoje, ne treba pokuavati vladati nad svima
despotski nego samo nad onima koji su za to predodreeni, kao to
za gozbu ili rtvu ne treba loviti ljude ve bia koja su predodreena
za lov. A za lov je predodreena divlja ivotinja ili ivotinja za jelo.
Ali jedna drava mogla bi sama za sebe da bude
1325a srena ako se njome dobro upravlja, ukoliko uopte moe da postoji
drava s dobrim zakonima odvojena od ostalih, ije ureenje nee
biti usmereno na rat i na pobedu nad neprijateljima. Ali tako neto ne
moe biti.
10. Jasno je, dakle, da sve te vojne institucije, mada
ih treba smatrati dobrima, nisu krajnji cilj svega, ve
sredstva da se taj cilj dostigne. Dunost dobrog zakonodavca jeste da pronae kako e drava, ljudi i svaka druga

193

zajednica moi da ostvare dobar ivot i sreu koja je za

njih ostvarljiva. Pri tome e svakako postojati razlike
izmeu pojedinih institucija. I, ako drava ima susede,
zakonodavstvo treba da predvidi kakve odnose treba sa
kojima da odrava i kakve obaveze treba prema svakome
od njih da ispunjava. Meutim, to pitanje, kome cilju
treba da tei najbolje dravno ureenje, bie predmet
kasnijeg ispitivanja12.
GLAVA TREA

1325b

1. Dunost mi je da onima koji se slau s tim da je ivot u

saglasnosti s vrlinom najbolji, ali koji se razilaze u tome kojim
pravcem treba poi jedni, naime, odbacuju javne funkcije i
smatraju da najbolji nain ivota za slobodna oveka nije ivot
dravnika; drugi opet smatraju da je ba taj nain ivota najbolji jer je
po njihovu miljenju nemogue delati dobro ne delajui nita, a postupanje u saglasnosti sa vrlinom i srea jedno je te isto kaem da
i jedni i drugi u poneem imaju prava, a u poneem nemaju. Istina je
da je ivot slobodna oveka bolji no ivot robovlasnika. Jer sluiti se
robom kao robom nema u sebi nieg iole plemenitog13, a zapovedanje
[gospodara] u vezi sa svakodnevnim potrebama nema u sebi nieg
lepog.
471. Meutim, nepravilno je smatrati svaku vlast despotskom.
Jer vlast nad slobodnim ljudima se od vlasti nad robovima razlikuje
isto toliko koliko se po prirodi slobodan ovek razlikuje od roba po
prirodi. tome smo dovoljno raspravljali u ranijim knjigama 14.
Meutim, pogreno je pretpostaviti neaktivnost u radu. Jer rad je
srea, a dela pravednih i razboritih ljudi imaju mnoge i lepe ciljeve.
472. Na osnovu tako izloenih zakljuaka moglo bi se
pomisliti da je onda najbolje imati vrhovnu vlast nad svima; na taj
nain ovek je u stanju da ini vrlo mnogo najlepih dela i da stoga
onaj ko dobije vlast ne treba da je ostavlja svojim najbliim ve, ako
je potrebno, pre da im je oduzme, i niti otac treba da vodi rauna i da
se u tom pogledu stara za decu, niti deca za oca, niti ijedan prijatelj
za prijatelja. I pre svega treba da eli ono to je najbolje, a najbolje je
delati u saglasnosti sa vrlinom.
473. U ovome moda ima istine ukoliko dobro za kojim treba
teiti pripada i uzurpatorima i nasilnicima. Ali
poto je to nemogue, onda je i ta pretpostavka pogrena. Uz to, za
dobra dela nije sposoban onaj ko se od drugih ne razlikuje ni toliko

194

koliko mukarac od ene, otac od dece ili gospodar od roba. Prema

tome, onaj ko se jednom ogreio zakone vrline nikada vie nee
moi da uini toliko dobra koliko je jednom uinio zla. Meu
jednakim biima svako ima udela u lepom i dobrom jer se u tome i
sastoji jednakost i ravnopravnost. Nejednakost meu jednakima i
neravnopravnost meu ravnopravnima je protivprirodna, a nita to
je protivprirodno ne moe biti dobro. Stoga, ako postoji neki ovek
koji je, po vrlini i snazi da tu vrlinu sprovede u delo, bolji od
najboljih, dobro je njega uzeti za vou 15 i pravedno je njemu se
pokoravati. Jer potrebno je da ima ne samo vrlinu ve i snagu
pomou koje e je sprovesti u delo.
5. Meutim, ako je to istina i ako sreom treba
smatrati postupanje u duhu vrline, onda bi i za svaku
dravu kao celinu i za pojedinca najbolji ivot bio ivot
u delanju. Ali aktivan ivot ne mora da bude upravljen
na druge ljude, kao to neki misle, niti su za delo sposobne
samo one misli koje se bave pozitivnim rezultatima,
proizilim iz aktivnosti, nego su to u mnogo veem stepenu
misli nastale radi sebe samih i ispitivanja i razmiljanja
nastala radi sebe samih. Jer njihov je cilj delatnost u
dobru, prema tome i one same predstavljaju neku delatnost. Za duhovne tvorce kaemo da su u najveoj meri
tvorci dela ostvarenih u spoljanjem svetu.
6. Meutim, ako su drave izolovane i ako su se opredelile za takvu vrstu ivota, to nikako ne znai da treba
da budu neaktivne. Naime, svaki od delova takve drave
moe da bude aktivan, jer meu tim delovima postoje
mnoge veze. Isto tako stoji stvar i s bilo kojim pojedincem. Inae bi bog i celi kozmos, ija delatnost nije upravljena prema spoljanjem16 ve prema unutranjem, teko
mogli da budu u dobrom stanju i poretku. Jasno je, dakle,
da je jedan isti nain ivota najbolji i za pojedinca i za
dravu kao celinu i za ljude uopte.
GLAVA ETVRTA

1. Poto sam dao uvodne napomene tom predmetu

i poto sam ranije ve razmatrao ostale oblike dravnog
ureenja17, najpre treba odgovoriti na prvo od preostalih
pitanja, tj. koji principi treba da lee u osnovi one drave
koja bi odgovarala naim eljama16. Jer najbolje dravno
ureenje ne moe da se ostvari bez odgovarajuih uslova.

195

Stoga mnoge od tih uslova moramo pretpostaviti kao

poeljne, ali nijedan ne sme da bude van granica mogunosti. Pri tome mislim na broj graana i veliinu zemlje.
2.
I kao to je ostalim majstorima, na primer tkau i
1326a brodograditelju, potreban materijal neophodan za rad (i
ukoliko je taj materijal bolje nainjen utoliko lepi mora da bude
proizvod [njihove] vetine), tako isto je dravniku i zakonodavcu
potreban poseban materijal s odgovarajuim kvalitetom. Prvi
element drave jeste ljudstvo

196

koliko treba ljudi da bude i kakve treba da budu njihove

prirodne osobine. Isto to vai i za zemlju: kolika treba da
bude i kakva.
.
474. Veina misli da zemlja treba da bude velika da bi bila srena.
Ako je to tano, onda oni [koji to misle] ne znaju ta ini jednu dravu
velikom odnosno malom. Oni sude veliini drave prema broju
stanovnika; ne treba meutim, gledati na broj ve na snagu. Drava ima
svoj zadatak, pa stoga najveom dravom treba smatrati onu koja je u
stanju da taj zadatak izvri. Tako se za Hipo-krata 19 moe rei da je kao
lekar, ne kao ovek, vei od oveka koji je telom vei od njega.
475. Meutim, ak i kad bi merilo bilo broj stanovnika, to ne
znai da je to bilo koji sluajni broj (jer u svim dravama mora da postoji
odreen broj robova, meteka i stranaca), ve treba voditi rauna samo
broju onih stanovnika koji predstavljaju sastavne i sutinske delove od
kojih se drava sastoji. Veliko mnotvo takvih ljudi znak je da je drava
velika. Ali drava iz koje se regrutu je mnogo zanatlija a malo teke
peadije ne moe se smatrati velikom. Jer velika drava nije isto to i
mnogoljudna drava.
476. injenice, meutim, pokazuju da je teko, moda ak
nemogue, dati dobre zakone dravi s prevelikim brojem stanovnika 20. I
meu dravama koje vae kao drave s dobrim ureenjem ne nalazimo
nijednu s velikim stanovnitvom. Do istih zakljuaka dolazi se i
razmiljanjem. Zakon je, naime, zavoenje nekakvog poretka i dobri
zakoni nuno dovode do dobrog poretka; meutim, nije mogue zavesti
poredak u preterano velikom mnotvu. To moe samo boanska mo
koja odrava zajedno celi kozmos. Kako lepota obino nastaje iz sklada
broja i veliine, onda najlepa mora da bude ona drava u kojoj je
pomenuti broj stanovnitva u skladu s veliinom zemlje.
477. Meutim, postoji izvesna mera u odnosu na veliinu drave
kao, uostalom, i za sve drugo ivotinje, biljke, orua. Svako od ovih
bia odnosno stvari imae svoju punu snagu ako nije ni premalo ni
preterano veliko. U protivnom sluaju izgubie potpuno svoju prirodu ili
postati sasvim ravo. Laa veliine jednog pedlja ili dva stadija uopte
nee biti laa. Te, u prvom sluaju premale
1326b a u drugom sluaju prevelike, dimenzije uinie plovidbu
nemogunom.
12 Politiki

177

478. Isto tako stoji stvar s dravom: ako ima premalo stanovnika

nee moi da bude ekonomski nezavisna (a drava mora da bude

ekonomski nezavisna), a ako ima previe stanovnika moi e, dodue, da
bude nezavisna, ali to e biti narod a ne grad-drava 21, jer uspostaviti
dravu nije lako. Ko e biti vojskovoa tom ogromnom mnotvu, ko

moe da bude njihov glasnik sem neki drugi Stentor 22. Prema tome, prvi
uslov za dravu jeste da ima toliko stanovnika koliko je dovoljno za srean ivot u dravnoj zajednici. Moe da postoji i vea drava koja
prevazilazi ovu prvu po broju stanovnika ali, kao to smo rekli, tu
postoje granice. Dokle ta granica ide moe se lako videti iz injenica.
Delatnost jedne drave sastoji se od delatnosti onih koji vladaju i
delatnosti onih kojima se vlada. Zadatak prvih jeste da izdaju nareenja i
da sude. A da bi se donela odluka u spornim pitanjima i da bi se poloaji
razdelili po zasluzi potrebno je da se graani meusobno poznaju, da
znaju kakav je ko, jer tamo gde to nije sluaj i vlast i sudstvo postaju
ravi. Jer vlast i sudstvo zahtevaju da se s njima ozbiljno postupa, a ne
olako kao to se deava u dravi s prevelikim stanovnitvom.
479. Uz to, stranci i meteci mogu lako da uzmu uea u dravnoj
upravi jer, zbog prevelikog broja stanovnika, to lako moe da ostane
neprimeeno. Jasno je, prema tome, da je za dravu najbolje da ima
najvei mogui broj graana sposobnih da zadovolje sve ivotne
potrebe, ali da taj broj ipak bude lako saglediv. To neka bude odgovor na
pitanje veliini drave.
I

GLAVA PETA

1. Sasvim slino stoji stvar i sa zemljom. Jasno je da e svako, to

se tie kvaliteta zemlje pretpostaviti onu koja u najveoj meri moe da
zadovolji sve potrebe. Takva zemlja mora da raa sve, jer onaj ko ima
sve i kome nita nije potrebno, dovoljan je sam sebi. Bogatstvo i veliina
zemlje treba da budu takvi da omoguuju stanovnicima da ive ne radei,
slobodno ali i umereno. 23 Da li smo to dobro odredili ili nismo, bie
tanije ispitano kasnije24, kada budem govorio uopte sticanju,
napretku imanja i tome kako se i na koji nain treba sluiti
imanjem. U ovom pitanju ima mnogo spornih taaka zbog toga to ljudi
u pogledu naina ivota padaju u krajnosti, jedni u tvrdiluk, drugi u
rasko.
2. izgledu i poloaju zemlje nije teko rei [kakvi
treba da budu], tu u poneem treba posluati savet onih
koji imaju ratniko iskustvo: za neprijatelje prilaz treba
da bude teak, a izlazak za same stanovnike lak. Uz to,
1327a ono to smo rekli za broj stanovnika da treba da bude toliki da se moe
lako sagledati, to isto vai i za zemlju. Pod lako preglednom zemljom
podrazumevamo onu iji se svaki deo lako moe braniti. A ako poloaj
glavnog grada treba birati po elji, onda glavni grad treba da ima dobar
poloaj i prema moru i prema zaleu. Jedan uslov smo ve pomenuli, da,
zbog odbrane, sva mesta treba da budu dobro povezana. Zatim, treba da
bude lak transport proizvedenih plodova i drvea iz uma i drugih
proizvoda koje zemlja, eventualno, ima.

198

480. Sasvim je sporno pitanje da li je blizina mora korisna ili

tetna po drave koje imaju dobro ureenje25. Misli se da je kontakt sa
strancima, odgajenim pod drugim zakonima, tetan za dobar zakonski
poredak kao i veliko stanovnitvo obrazovano od gomile trgovaca koji
putuju i dolaze morem. A takvo stanovnitvo nikako nije u skladu s
dobrim ureenjem.
481. Ako to apstrahujemo, onda nema sumnje da je veza s morem
i s kopnom mnogo bolja i zbog sigurnosti grada i zbog obilja namirnica.
I, da bi lake izdravali napad neprijatelja, saveznici, koji dolaze u
pomo, treba da imaju pristup i s kopna i s mora. A ako branioci ne mogu
da nanesu tetu napadaima istovremeno sa obe strane, svakako e moi
bar s jedne, ako poseduju i jednu i drugu. Dalje, potrebna roba koje nema
u zemlji moe lako da se uveze, a viak proizvoda da se lako izveze. Jer
drava treba da razvija trgovinu, ali samo na sopstvenu korist, nikako na
tuu.
5. Drave koje otvaraju u svojoj zemlji trita za sve narode ine to
samo radi prihoda. Ona drava koja nema potrebe za takvim nainom
bogaenja ne treba ni da ima takvo trite. Mi, meutim, vidimo da i
danas mnoge zemlje i gradovi imaju pristanita i luke koje lee tako
zgodno u odnosu na grad da ne ine deo grada, ali nisu ni suvie daleko
od njega i zatiene su zidovima i drugim utvrenjima. 26 Ako te
komunikacije donose
12'

179
nekakvu korist, jasno je da e ta korist pripasti dravi, a ako donese
tetu, drava moe lako da se zatiti zakonima kojima e biti odreeno
ko sme a ko ne sme da stupa u vezu sa strancima.
6. Sto se tie pomorskih snaga, jasno je da je za
dravu najbolje da ih, u izvesnoj meri, ima, i to ne
1327b samo zbog sebe same ve i zbog svojih suseda treba da bude u stanju i da
zada strah i da prui pomo i na kopnu i na moru. Veliina i jaina
pomorskih snaga treba da zavisi od naina ivota stanovnika. Ako taj nain ivota ide za prevlau i politikim uticajem, onda drava mora da
raspolae snagama koje odgovaraju tim tenjama.
7. S druge strane, ono mnotvo koje ine mornari
ne mora da pripada dravi niti da bude njen deo. Jer
posada koja treba da upravlja i zapoveda brodom moe
da se uzima iz redova slobodnih ljudi i iz redova peadije. Sve dok ima dosta perijeka i zemljoradnika, ne
moe biti oskudice u mornarima. To vidimo i danas u
nekim dravama, na primer u dravi Heraklejaca27. Mada
je veliina njihove drave u poreenju s drugim dravama manja, ona je dala posadu za mnoge trijere. Toliko
zemlji, lukama, gradovima, moru i pomorskoj sili.

GLAVA ESTA

1. tome koliko graana treba da bude, ve smo govorili. Da

vidimo sada kakve treba da budu njihove prirodne osobine. Predstava
tome moe se dobiti ako se baci pogled na najpoznatije helenske
gradove i na sve narode koji naseljavaju zemlju 28. Narodi koji ive u
hladnim krajevima i oni koji ive u Evropi vrlo su hrabri ali u manjoj
meri inteligentni i vesti. Zato su oni uvek slobodni, ali nemaju smisla za
dravnu zajednicu i nisu u stanju da vladaju nad svojim susedima.
Naprotiv, narodi koji ive u Aziji inteligentni su i imaju smisla za
umetnost, ali nemaju hrabrosti, pa stoga ostaju pod jarmom veitog
ropstva. A grki narod koji zauzima sre-dini geografski poloaj spaja u
sebi osobine i jednih i drugih. Hrabar je i inteligentan, pa je stoga umeo
da sauva slobodu i stvori najbolje dravno ureenje i, kad bi bio
ujedinjen, bio bi u stanju da vlada nad svima.
2. Ista ta razlika postoji i meu samim helenskim plemenima ako ih
meusobno poredimo. Kod jednih preovlauje samo jedna prirodna
osobina, kod drugih su obe te sposobnosti, usklaene, dale jednu srenu
meavinu. Jasno je da oni ljudi koje zakonodavac moe lako da vodi ka
vrlini moraju da budu po prirodi inteligentni i hrabri. Neki pisci kau 29
da uvari treba da vole svoje i da budu surovi prema nepoznatima, a
hrabro srce je ono to oveka ini sposobnim da voli, i to je ta
sposobnost due kojom se voli.
1328a 3. Za to govori injenica to se ovek vie ljuti na poznanike i prijatelje
kada smatra da je uvreen nego na nepoznate. Stoga Arhiloh30, tuei se
na zgodan nain na prijatelje, ovako razgovara sa svojim srcem:
Zar nisu prijatelji uzrok tuoj patnji?

Zelja za vlau i za slobodom potie kod svih ljudi od ove duevne

snage, jer srce hoe da vlada i ne moe se potiniti. Meutim nije dobro
zahtevati od uvara da budu grubi prema nepoznatim ljudima jer ni
prema kome se ne sme biti takav i ljudi plemenite prirode nikada nisu
grubi sem prema onima koji su nepravedni, ali se tim vie ljute na svoje
prijatelje kada, kao to sam ve rekao, veru ju da su im oni uinili
nepravdu.
4. To ima svoga razloga. Oni, naime, smatraju da im je, pored
nanesene tete, uskraena i duna zahvalnost za uinjena dobra. Otuda se
kae da su teke svae izmeu brae SJ i oni koji su silno voleli ti
umeju strano da mrze32. Odredili, smo, dakle, u optim crtama, koliko
treba da bude graana, i kakve prirodne osobine treba da imaju, uz to jo
kolika i kakva treba da bude zemlja. U ovim teorijskim razmatranjima ne
treba zahtevati onu istu tanost kao priUkom posmatranja injenica do
kojih dolazimo ulnim saznanjem.

200

GLAVA SEDMA

1. Kao to kod ostalih sloenih prirodnih tvorevina ne mora sve

ono bez ega celina ne moe da postoji da vai kao njen deo, jasno je da
se svi oni elementi koji su neophodni za jednu dravu ne moraju smatrati
delovima drave niti ijedne druge zajednice od koje na-' staje neka u
svojoj vrsti jedinstvena celina. Jer mora da postoji jedan element
zajedniki i isti za lanove zajednice, bilo da u njemu imaju jednakog ili
nejednakog udela. To je, na primer, hrana ili koliina zemlje ili neto
drugo tome slino.
482. Ali ako je jedna stvar sredstvo a druga cilj, izmeu njih nema
nieg zajednikog sem to se sredstvom stvorilo i cilj postigao. Mislim,
naime, na odnos koji postoji izmeu svakog orua i majstora, s jedne, i
dela koje je nainjeno, s druge strane. Izmeu kue i zidara nema nieg
zajednikog, ali zidareva vetina postoji kue radi. Stoga je dravi
potrebno sticanje, mada sticanje nije deo drave i mada pod svojinu
potpadaju i mnoga iva bia. Meutim, drava je zajednica jednakih ljudi
i njen cilj jeste najbolji mogu ivot33.
483. A kako je najvie dobro srea koja se sastoji u delanju po
zakonima vrline i u apsolutnoj primeni vrline, i kako obino biva da
jedni ljudi imaju vrlinu dok je drugi imaju u manjem stepenu ili nimalo,
jasno je da je to uzrok zato postoje razliite vrste drava i mnoga
1328b dravna ureenja34. Jer ljudi se na razliite naine i pomou razliitih
sredstava trude da postignu taj cilj i pri tome razliito organizuju ivot i
dravna ureenja. Treba, meutim, da ispitamo koliko ima tih elemenata
bez kojih drava ne moe da postoji jer ti elementi nuno pripadaju
onom to smo oznaili kao delove drave.
484. Da nabrojimo, dakle, te elemente jer na taj e nain pitanje
postati jasnije. Na prvom mestu je hrana, zatim zanati, jer ljudski ivot
zahteva mnoga orua, na treem mestu je oruje, jer oruje je potrebno
lanovima zajednice da bi uvrstili vlast meu nepokornim graanima i
protiv spoljanjih neprijatelja koji im smeraju zlo, zatim izvesna novana
sredstva da bi se zadovoljile unutranje i ratne potrebe, na petom mestu,
ali istovremeno na prvom po vanosti je staranje kultu koje se naziva
svetenikom dunou, na estom mestu, ali to je od svega
najneophodnije, jeste procenjivanje dravnih interesa i uspostavljanje
pravde meu graanima.
485. Te stvari potrebne su tako rei svakoj dravi, jer drava nije
sluajno sakupljeno mnotvo ve zajednica koja je, kako smo rekli, u
odnosu na ivot sama sebi dovoljna, a ako bi joj nedostajala neka od
ovih stvari, onda ne bi bila potpuno nezavisna i sama sebi dovoljna.
Stoga drava mora da se zasniva na ovim delatnostima, naime mora da
ima mnogo zemljoradnika koji e pribavljati hranu, zanatlija, ratnika,
bogataa, svetenika, savetnika optim interesima i sudija za pravna
pitanja.

GLAVA OSMA

486. Poto smo to odredili, ostaje da ispitamo da li svi graani

treba da uzmu uea u svim ovim poslovima, jer jedni isti ljudi mogu da
budu i zemljoradnici i zanatlije i savetnici i sudije, ili treba za svaki od
pome-nutih poslova postaviti druge, ili, moda, neki poslovi treba da
budu u privatnim rukama a drugi u dravnim. To nije isto u svakom
dravnom ureenju. Kao to smo rekli, mogu svi graani da imaju pravo
uea u svim tim poslovima, ali je mogue i da nemaju svi to pravo, ve
da jednima budu dati jedni, a drugima drugi poslovi. Upravo to i ini
dravna ureenja razliitim. U demokratskim dravama svi graani imaju
pravo uea u svim tim poslovima, a u oligarhijskim je obrnut sluaj.
487. Najbolje dravno ureenje koje trenutno ispitujemo jeste ono
koje u najveoj meri obezbeuje dravi sreu, a srea, kako smo ranije
rekli35, ne moe da se odvoji od vrline. Jasno je, prema tome, da u dravi
s najboljim ureenjem, u kojoj su ljudi apsolutno a ne samo relativno
pravedni, graani ne treba da se bave manualnim radom niti trgovinom,
jer takav ivot nema u sebi nieg plemenitog i protivan je vrlini. Oni ne
treba da se bave ni zemljoradnjom, jer za negovanje vrline i za
1329a dravne poslove potrebno je dosta slobodnog vremena36.
3. A kako u dravi postoje jo i ratnici, savetnici za
pitanja od opteg interesa i sudije za pravne sporove, i
poto i jedni i drugi sainjavaju najvanije delove drave, postavlja se pitanje da li te dunosti treba davati
raznim ljudima ili obe te dunosti treba davati istim
linostima. I na to pitanje odgovor je jasan: u izvesnom
smislu treba ih davati istim ljudima, a u izvesnom smislu razliitim. Ukoliko te dunosti zahtevaju razliito doba starosti, i ukoliko jedne zahtevaju mudrost a druge snagu, onda ih treba davati raznim ljudima. UkoMko je, naprotiv, nemogue da ljudi koji su u stanju da teraju ili spreavaju druge budu
stalno u poloaju podanika, onda te dunosti treba davati istim ljudima.
Jer jedino od ljudi u ijim je rukama oruje zavisi hoe li se to ureenje
odrati ili nee.
4. Ostaje, prema tome, da treba jednim istim ljudima poveravati sve ove funkcije, ali ne u isto vreme.
A poto je priroda dala snagu mladiima a mudrost
starcima, onda je i korisno i pravedno drati se pri podeli dunosti tog naela, jer pri toj podeli svako dobija
dunost prema sposobnostima.
5. Ali i imanja treba da budu u rukama tih ljudi, jer
to su pravi graani, a graani treba da ive u blagostanju.
202

Zanatlije nemaju prava uea u dravnim poslovima niti

ijedna druga klasa koja nije u stanju da razvije i neguje
vrlinu. To sasvim jasno proizlazi iz osnovne pretpostavke,
po kojoj je srea nerazluno vezana s vrlinom. Meutim,
ne treba misliti da je srena drava ona u kojoj je samo
jedan deo graana srean, ve ona u kojoj su svi graani
sreni. Jasno je da imanja treba da pripadaju tim graanima, a zemljoradnici treba da budu robovi, varvari ili
peri jeci37.
6. Od pobrojanih elemenata ostaje jo sveteniki red.
I njihov poloaj je jasan. Za svetenike ne treba postavljati ni zemljoradnike ni zanatlije, jer su sami graani
duni da ukazuju potovanje bogovima. Kako se dravno
telo deli na dva dela, na one koji nose oruje i na one
koji imaju savetodavno pravo, onda je potrebno, da bi se
bogovima odavalo duno potovanje i da bi se obezbedio
odmor onim graanima koji su se zbog starosti povukli,
tim graanima poveriti sveteniku slubu. Rekao sam,
dakle, bez ega drava ne moe da postoji i koji su njeni
delovi, jer su zemljoradnici, zanatlije i najamni radnici
svake vrste dodue potrebni dravi, ali delovi drave su
vojska i savetodavno telo. Svaka od ovih klasa razlikuje
se od druge i time to jedna ima doivotno istu dunost,
a kod druge su dunosti privremene.
GLAVA DEVETA

1. Izgleda da onima koji se bave filosofijom drave nije od danas

ili od jue poznato da drava treba da bude
1329b podeljena na odvojene klase i da su ratnici neto drugo nego
zemljoradnici. U Egiptu je tako jo i dan-danas, a isto tako i na Kreti. U
Egiptu je Sesostris38 ozakonio takvo stanje a na Kreti Minoj39.
488. Izgleda da je uvoenje sisitija40 takoe vrlo starog datuma;
na Kreti potie iz vremena Minoj eve vlade, a u Italiji je jo mnogo
starije. Tamonji poznavaoci41 tradicije kau da je kralj Ojnotrije 42 bio
neki Ital, po kome su se Ojnotri, promenivi ime, prozvali Italci i da je
ceo taj deo evropske obale izmeu Skiletskog i Lametskog zali-va 43, koji
su jedan od drugog udaljeni pola dana puta44, dobio ime Italija.
489. Kau da je taj Ital Ojnotre koji su bili stoari i nainio
zemljoradnicima, da im je dao druge zakone i da je prvi uzeo sisitije. Taj
obiaj zajednikog obedovanja kao i neki njegovi zakoni jo uvek se
odravaju kod nekih njegovih potomaka. Na tirenskoj obali ive Osci koji
jo i danas nose nekadanji nadimak Ausoni, a u oblasti koja se zove Sirt,
prema japigijskoj obali i Jonskom zalivu, ive Honjani. I Honjani su bili

po narodnosti Ojnotri.
490. Obiaj zajednikog obedovanja nastao je najpre tu, dok
podvajanje graana na klase potie iz Egipta, jer je Sesostrisova vlada
mnogo prethodila Minoj evo j. Treba znati, uostalom, da su ljudi u toku
vekova pronalazili ove i ostale institucije po nekoliko puta ili, bolje
reeno, nebrojeno mnogo puta, jer nuda nalae ta treba raditi, i to je
prirodno. Ali samo se po sebi razume, kada se ve zadovolje te [osnovne]
potrebe, poinje ulepavanje i onda raste obilje. Treba znati da isto tako
stoji stvar i s dravom.
491. A da su sve te institucije starog datuma, dokaz je Egipat.
Egipani se, naime, smatraju najstarijim narodom45, a oni su [oduvek]
imali zakone i dravnu organizaciju. Stoga treba u dovoljnoj meri
koristiti ono to je ve pronaeno, a ono to jo nedostaje treba pokuati
pronai. Rekao sam ve48 da zemlja, treba da pripada onima u ijim je
rukama oruje i onima koji imaju pravo da uestvuju u dravnoj upravi i
da stoga zemlju treba da obrauju neki drugi ljudi, a ne ovi. Rekao sam,
isto tako, kolika i kakva treba zemlja da bude.
492. A sada treba najpre da govorimo podeli [zemlje] i tome
koji i kakvi ljudi treba da budu zemljoradnici jer ja ne mislim, kao to
neki misle, da svojina treba da bude
zajednika47, ve da putem upotrebe, na prijateljski nain, 1330a postane
zajednika i da svi graani treba da imaju obez-been opstanak. Sto se sisitija
tie, opte je miljenje da je, za drave sa dobrim ureenjem, to jedna korisna
institucija. Kasnije u rei48 zato i ja tako mislim. Meutim, u njima treba da
uestvuju svi graani, a siromasima nije lako da od svojih sredstava odvajaju
za to odreeni doprinos i da, sa ostatkom izdravaju porodicu.
493. Uz to, i trokovi oko boanskog kulta padaju na teret cele
drave. Stoga zemlju treba podeliti na dva dela, s tim da jedan pripadne
zajednici, a drugi pojedincima. Svaki od tih delova ponovo treba podeliti
na dva, s tim da jedan deo zajednike zemlje slui za trokove oko boanskog kulta, a drugi za trokove sisitija, dok privatnu zemlju treba
podeliti tako da jedan deo bude blie granici, a drugi blie gradu. Zatim,
svakom graaninu treba kockom dodeliti po jedan posed u oba dela.49
494. Na taj nain je sauvana jednakost i obezbeena sloga u
sluaju rata sa susednim dravama. Tamo gde nije tako ureeno, jedni
smatraju granine sukobe za nevane, dok drugima to zadaje briga vie
no to je pravo. Zato u nekim dravama postoji zakon po kome oni ija
se imanja nalaze blizu susedne drave, u sluaju rata s ovom nemaju
prava da uestvuju u savetovanju, jer da, zbog toga to su lino
zainteresovani, nisu u stanju da budu nepristrasni savetnici. Dakle, zbog
navedenih razloga, zemlju treba podeliti na taj nain.
495. Inae je poeljno da zemlju obrauju u prvom redu robovi,
ali da ne budu iste narodnosti i da ne budu odvani jer e, pod tim
uslovima, biti korisni na poslu i sigurno nee smerati prevrate. Na drugo
mesto dolaze peri jeci var-varskog porekla koji su sline prirode. Od

204

njih, oni koji su na imanju privatnih posednika treba da budu privatni, a

oni na dravnom imanju dravni. Kasnije u rei 50 na koji nain treba
upotrebljavati robove i zato je bolje da se svim robovima kao nagrada
stavi u izgled sloboda.
GLAVA DESETA

1. Rekli smo ve da zemlja treba da bude i kontinentalna i

primorska51 i, isto tako, da bude to je mogue bolje povezana. Sto se
tie samog poloaja zemlje, poeljno je imati u vidu etiri stvari. Prvo,
kao najpotrebnije, treba imati u vidu zdravlje jer zdravija su ona mesta
koja su okrenuta istoku i ona gde duvaju vetrovi sa istoka, zatim dolaze
mesta okrenuta severu jer su tamo zime mirnije.
2. Sto se tie ostalih stvari, potrebno je da poloaj
zemlje bude povoljan i za poslove graana i za ratne ope1330b racije. U vezi s ratnim operacijama graanima treba da bude obezbeen
lak izlaz a neprijateljima otean prilaz i onemoguena opsada. Naroito
je potrebno da grad ima dovoljno vode i sopstvenih izvora, a ako ih
nema, onda treba pribei graenju mnogih velikih rezervoara za ki-nicu,
tako da graani ne oskudevaju u vodi ako zbog rata budu odseeni od
zalea.
496. S obzirom na to da se mora voditi rauna zdravlju
stanovnika, a ono je uslovljeno dobrim poloajem i pravcem mesta a,
zatim, i upotrebom dobre vode, onda se i tome mora posvetiti naroita
panja. Jer ono ime se nae telo najvie i najee slui to ima najvei
uticaj na [nae] zdravlje, a delovanje vode i vazduha je upravo takve
prirode. Zato u dravama s razumnim ureenjem, ako sva voda nije
podjednako dobra ili ako nema dovoljno takvih izvora, treba pitku vodu
odvojiti od vode koja moe da slui za druge potrebe.
497. Sto se tie mesta pogodnih za odbranu, nisu sva podjednako
korisna za sva dravna ureenja. Na primer, oligarhiji i monarhiji
odgovara akropola, demokratiji ravnica, a aristokratiji ni jedno ni drugo
ve vie utvrenih mesta. Sto se tie rasporeda graanskih kua, misli se
da je lepi i pogodniji za obavljanje poslova ako su ulice skroz proseene
po novijem i po Hipodamovu sistemu 52. Naprotiv, za bezbednost u ratu
bolji je raspored kao to je bio u staro doba. U takvom gradu stranci ne
mogu lako da nau izlaz i neprijatelji teko mogu da se snau.
498. Stoga treba kombinovati oba ta sistema (a to je mogue ako
se zida onako kao to zemljoradnici sade vinovu lozu u takozvanim
ukrtenim redovima)53, i ne treba ceo grad da bude proseen, ve samo
pojedini delovi i rejoni. Tako e sigurnost biti spojena s lepotom. Sto se
bedema tie, jedni smatraju da gradovima koji mogu da suprotstave
hrabrost [svojih graana] bedemi nisu potrebni. Meutim, takvo
shvatanje je sasvim zastarelo, jer i oni sami vide da injenice 54 pobijaju

takva hvalisanja.
6. Naravno, nije asno traiti spas iza dobro utvrenih bedema pred jednakim ili neto jaim neprijateljem.
Ali ako se dogodi, a to je mogue, da masa napadaa bude
jaa od ljudske hrabrosti i hrabrosti sakupljene u aici
ljudi, onda, da bi se drava spasla i da bi se sauvala od
nesrea i ponienja, treba vrsto stajati na stanovitu da
su dobro utvreni zidovi najvaniji u ratu, naroito danas
1331a kada su pronalasci balistikih i opsadnih sprava55 jako uznapredovali.
499. Jer zahtevati da se gradovi ne opasuju zidovima isto je to i
uiniti zemlju lako osvojivom i liiti se uzvienih poloaja za naselja.
Ali, privatne kue ne treba opasivati zidovima, da ne bi stanovnici
postali plaljiva. Meutim, ne treba gubiti iz vida da stanovnici grada
koji je opasan zidovima imaju dve mogunosti: da se poslue i da se ne
poslue zidovima sa ciljem da se zatite, dok gradovi koji nisu utvreni
zidovima nemaju te mogunosti.
500. Ako je ovo tano, onda treba ne samo podii zidove nego
treba voditi rauna i tome da oni budu ukras grada i da slue kao
obezbeenje protiv neprijateljskih napada svake vrste, a naroito protiv
savremenih pronalazaka. I kao to se napadai trude da pronau sredstva
za postizanje cilja, tako su i branioci delom ve pronali a delom tek
treba da pronalaze i izmiljaju nova sredstva odbrane. Jer, pre svega,
niko nee pokuati da napada one koji su dobro zatieni. Meutim,
kako zbog sisitija graane treba podeliti na druine i kako zidovi treba
da imaju straare i kule na zgodnim mestima, jasno je da sama situacija
zahteva da se pojedine te druine postavljaju u tim straarama. To se,
dakle, moe udesi ti na taj nain.
GLAVA JEDANAESTA

501. Zgrade posveene bogovima i one koje slue za sisitije

najviih organa vlasti treba da budu na prikladnom mestu i jedna blizu
druge. A poeljno je da to bude takvo mesto koje e istaknutim
poloajem odgovarati svojoj duhovnoj nameni i koje e biti bolje
utvreno no susedni delovi grada.
502. Nie ovog mesta bilo bi zgodno napraviti onakav trg kakav
imaju Tesalci i koji se naziva Slobodni trg. Na njemu se ne srne obavljati
nikakva trgovina, a zanatlije, zemljoradnici i njima slini ne smeju imati
pristupa, sem ako ih pozovu organi vlasti. To mesto bie prijatnije ako se
tu naprave vebalita za starije ljude. Jer i ovo najlepe mesto u gradu
treba da bude podeljeno meu ljude prema uzrastu, tako da neki organi
vlasti prisustvuju vebama omladine a da se vebalite za starije ljude
nalazi u blizini sedita organa vlasti. Jer kada se ljudi nalaze u prisustvu
organa vlasti, u njima se javlja istinski stid i strahopotovanje koje treba
da ivi u srcima slobodnih ljudi. Robna pijaca, meutim, treba da bude
206

na drugom, izdvojenom mestu, a njen poloaj treba da bude takav da

omoguuje lak dovoz robe i sa mora i iz unutranjosti.
503.
Kako se graani dele na svetenike i organe vlasti, onda i
sisitije svetenika treba da se odravaju u blizini svetih zgrada. S druge strane,
zajedniko obedovanje onih organa vlasti koji vode brigu ugovorima,
tubama, pozivima na sud i drugim slinim poslovima i onih koji odravaju
red na agori (agoranoma) i u gradu (astinoma), treba da se odrava u blizini
agore, na nekom prolaznom mestu, a takvo mesto je ba taj trg za svakodnevne
poslove. Jer, po mom miljenju, na gornjem trgu treba da vlada mir, a ovaj
drugi treba da slui za obavljanje svakodnevnih poslova.
504.
Ureenje kao to je opisano treba uspostaviti i u
unutranjosti, jer i tamonji organi vlasti koji se zovu nadzornici uma odnosno
nadzornici polja treba da imaju straare i druine za sisitije, koje e uvati
strau. I hramovi u unutranjosti treba da budu podeljeni na hramove
bogovima i hramove herojima. Nekorisno je, uostalom, govorei ovim
stvarima, ulaziti u pojedinosti. Nije teko to sve smisliti, ve ostvariti. Da bi se
tome govorilo, dovoljno je prepustiti se elji ali ostvarenje zavisi od sree.
Stoga ostala pitanja tim stvarima ostavimo za sada po strani.
GLAVA DVANAESTA

1. Sada treba da govorimo samom dravnom ureenju: od kojih i

kakvih elemenata treba da se sastoji drava da bi bila srena i da bi imala
dobru upravu. Postoje, naime, dve stvari od kojih zavisi srea u svim
dravama. Jedna je: postaviti pravilan cilj i svrhu, a druga: pronai sredstva
koja vode ostvarenju toga cilja. Moguno je da se obe ove stvari slau, ali je
isto tako mogue i da se razilaze. Katkad je postavljen pravilan cilj, ali je
pogrean put kojim se on postie. Katkad, naprotiv, postoje sva sredstva za
postizanje cilja, ali je taj cilj rav. Katkad se grei i u jednom i u drugom, kao
to biva u medicini. Jer deava se da lekari niti znaju tano kakve osobine treba
da ima zdravo telo niti imaju odgovarajua sredstva za postizanje cilja koji su
postavili. U svim vetinama i naukama treba imati i jedno i drugo, i cilj i
sredstva za postizanje tog cilja.
2. Jasno je, dakle, da svi ljudi ele dobar ivot i
sreu. Meutim, jedni mogu to da postignu a drugi ne,
bilo zbog okolnosti bilo zbog uroenih osobina, jer za
srean ivot potrebna je izvesna pomo, u manjoj meri,
1332a ako su ljudi bolji, u veoj, ako su gori. Ali ima ljudi koji od poetka ne
umeju da nau pravi put ka srei, mada imaju mogunosti za to. Kako je
moj zadatak da ispitam najbolji oblik dravnog ureenja, tj. ono koje
dravi omoguuje najbolju upravu, a najbolja uprava je ona koja moe
dravi da prui najveu sreu, jasno je da ne smemo zaboraviti u emu se
sastoji srea.

1332b

208

505. Ja mislim, a to sam rekao i u Etici56, ukoliko ta izlaganja

mogu biti od kakve koristi, da je srea, u stvari, ostvarivanje i potpuna
primena vrline, i to u apsolutnom, ne u relativnom smislu. Pod relativnim
pod-razumevam ono to je potrebno, a pod apsolutnim podra-zumevam
ono to je dobro. Uzmimo kao primer primenu pravednosti: pravedne
kazne i kanjavanja jesu primena vrline, ali one su neophodne, tj. one su
dobre zato to su neophodne. Bolje bi bilo meutim, da ni ovek ni
drava nemaju potrebe za njima. Naprotiv, delatnost iji je cilj slava i
srea dobra je u apsolutnom smislu. Od ovih dveju delatnosti prva nas
oslobaa nekog zla, dok druga, naprotiv, priprema i stvara dobro.
506. Covek put vrlina ume dobro da se dri u bolesti, siromatvu i
drugim nesreama, a prava srea lei upravo u suprotnom. Ja sam u
mojim izlaganjima etici57 dao definiciju takva oveka: ovek pun vrlina
je takav ovek koji, zahvaljujui svojoj vrlini, dobrim smatra ono to je
apsolutno dobro. Jasno je da i njegovi postupci moraju da budu
apsolutno dobri i u saglasnosti s vrlinom. Zbog toga ljudi smatraju da su
spoljanja dobra uzrok sree, a to je isto tako kao kad bi ko smatrao da
divna i lepa muzika zavisi od lire a ne od umetnosti.
507. Iz ovog to smo rekli proizlazi da izvesne osobine moraju da
budu date unapred, a druge tek treba da stvori zakonodavac. Stoga mi
imamo pred oima idealno dravno ureenje, dok u praksi njegovi
sastavni elementi zavise od sluaja. Ali ono to dravu ini dobrom, to
nije sluaj ve znanje i slobodna odluka. Drava je, meutim, dobra onda
ako su graani koji uestvuju u njenoj upravi dobri i puni vrlina a, po
meni, svi graani imaju prava da uestvuju u dravnoj upravi. Treba,
dakle, ispitati kako se raaju vrline u oveku. Ako je, naime, mogue da
svi graani budu vrli iako svaki uzet pojedinano nije takav, onda se ipak
treba odluiti za ovo poslednje, jer ako je svaki graanin, uzet
pojedinano, takav, onda sledi da su svi takvi.
508. Da ljudi budu dobri i vrli, potrebne su tri stvari: priroda,
navika i razum. Pre svega, ovek treba da se rodi kao ovek a ne kao
neko drugo bie, a zatim treba da poseduje izvesne prirodne osobine tela i due. Ali kod ponekih ljudi
prirodni darovi nisu ni od kakve koristi jer navika moe da ih promeni.
Navika je u stanju da neke prirodne osobine menja u oba pravca, da ih
uini gorim odnosno boljim.
7. ivotinje uglavnom ive upravljajui se po prirodnom nagonu, mali broj meu njima upravlja se prema
navikama, dok ovek ivi upravljajui se i po razumu,
jer jedino on ima razum. Stoga izmeu prirode, navike i
razuma treba da postoji sklad. Mnoge stvari ljudi rade
protiv prirode i uprkos navici, na zahtev razuma, ako su
uvereni da je tako bolje. Ranije smo rekli 58 kakve prirodne osobine treba da imaju ljudi da bi predstavljali
zgodan materijal za zakonodavca. Ostalo je stvar vaspi-

tanja, jer
ajui.

ljudi

ue

delom

navikavajui

se,

delom

slu-

GLAVA TRINAESTA

1333a

1. Kako se svaka dravna zajednica sastoji od onih koji vladaju i

onih kojima se vlada, na je zadatak da ispitamo da li oni treba da se
smenjuju ili jedni isti treba celog ivota da vladaju, a drugi da doivotno
budu potinjeni. Jasno je, naime, da e i vaspitanje morati zavisiti od
ovog reenja. Kada bi se oni u ijim je rukama vlast razlikovali od
potinjenih toliko koliko se, po optem miljenju, bogovi i heroji
razlikuju od ljudi, i kada bi prvi daleko prevazilazili druge, u prvom redu
telesnim a zatim i duevnim osobinama, tako da nadmo onih koji
vladaju bude neosporna i oigledna za potinjene, jasno je da bi, u tom
sluaju, bilo bolje da jedni isti uvek vladaju, a drugi se uvek pokoravaju.
509. Ali kako ta razlika nije jasna na prvi pogled i kako ovde nije
isti sluaj kao u Indiji, gde, kao to kae Skilak 59, izmeu kraljeva i
podanika postoji tolika razlika, jasno je da svi graani treba podjednako
i naizmenino i da vladaju i da se potinjavaju. Biti jednak meu jednakima znai imati ista prava i drava koja ne vodi rauna pravednosti
teko moe da se odri. Jer svi buntovnici iz unutranjosti zemlje stoje
na strani potinjenih i potpuno je nemogue da oni koji upravljaju
dravom budu jai od svih ovih zajedno.
510. Neosporno je da izmeu onih koji vladaju i potinjenih mora
da postoji neka razlika. Kakva e biti ta razlika i na koji e se nain
omoguiti svim graanima uee u upravi to su pitanja na koja
zakonodavac treba da odgovori. tome smo govorili ranije60. Tu je
sama priroda dala reenje uinivi da u jednoj istoj vrsti jedno bie bude
mlae a drugo starije, pa je na mlaima da se potinjavaju, a na starijima
da vladaju. Niko nije nezadovoljan to mora da se potinjava dok je
mlad niti smatra sebe boljim pogotovo to e i sam, kad doe u
odgovarajue godine, dobiti svoj deo vlasti.
511. Prema tome, moe se podjednako tano rei da jedni isti
ljudi vladaju i potinjavaju se, kao i da to nisu isti ve razliiti ljudi.
Stoga i vaspitanje mora da bude u izvesnom smislu isto a u izvesnom
smislu razliito. Jer
onaj ko hoe dobro da vlada mora prethodno da se potinjava. A vlast,
kao to sam rekao prilikom prethodnih ispitivanja 61, moe da bude u
interesu onoga ko vlada ili u interesu onoga kime se vlada. U prvom
sluaju, to je vlast gospodara nad robovima, u drugom sluaju to je
vlast nad slobodnim ljudima.
5. Sama nareenja ne razlikuju se po poslovima koj'e
treba izvriti ve po cilju zbog koga ih treba izvriti.
Stoga i mladiima slobodna porekla prilii da rade mnoge poslove koji

se smatraju slubenikim. Razlika izmeu dobrih i ravih poslova nije u

njima samima ve u motivima [koji ih inspiriu] i u cilju [kome tei].
Kako mi mislimo62 da graanin i onaj ko vlada treba da imaju iste vrline
kao i najbolji ovek i da jedan isti ovek treba najpre da se potinjava a
zatim da vlada, onda je dunost zakonodavca da se trudi da pronae
kako i kojom vrstom vaspitanja e ljudi postati dobri, kao i da otkrije ta
je cilj najboljeg mogueg ivota.
512. Dua ima dva dela, jedan koji sam po sebi raspolae
razumom i drugi koji sam po sebi nema razuma, ali je u stanju da mu se
povinuje. Mi smatramo da vrline koje ine oveka dobrim pripadaju i
jednom i drugom tom delu due. Oni koji se slau s mojom podelom
znaju ta treba odgovoriti na pitanje: u kome je od ta dva dela due
sadran cilj. Jer uvek gore postoji radi boljeg, i to se vidi i u delima koja
je stvorila umetnost i u onima koja je stvorila priroda; i svakako je bolji
onaj deo due koji raspolae razumom.
513. Primenjujui uobiajeni [analitiki] metod moemo i razum
podeliti na dva dela: na praktini i spekulativni razum. Kao to se, dakle,
ova podela mora primeniti na taj deo due, moe se, analogijom,
primeniti i na njegovu delatnost. I oni koji imaju sposobnosti za sve ili
za ove poslednje dve vrste delatnosti treba da se odlue za delatnost
onog dela due koji je od prirode bolji. Jer svako treba da se odlui za
ono to je najuzvienije i to je najtee postii.
514. Ceo ivot deli se na slobodno vreme i rad, na rat i mir, na
poslove koji su nuni i korisni i na poslove iji je cilj dobrota. I ovde
mora da se naini isti izbor kao kod delova due i delatnosti koje potiu
od tih delova due: ljudi se odluuju na rat zbog mira, za rad zbog
dokolice, a za ono to je nuno i korisno zbog onog to je dobro i lepo.
515. Dravnik, prema tome, treba da donosi zakone vodei rauna
svemu: delovima due, delatnosti tih delova due, a naroito
tome ta je bolje i u emu se sastoji cilj. Na slian nain se mogu podeliti
naini ivota i zanimanja. Treba, naime, biti sposoban i za rad i za
1333b ratovanje, ali vie za mir i za dokolicu; treba raditi ono to je nuno i
korisno, ali vie ono to je dobro. Za takve ciljeve, dakle, treba
vaspitavati decu i ljude ostalog uzrasta ukoliko im je potrebno
vaspitanje.
516. Izgleda da one helenske drave za koje se danas misli da
imaju najbolje ureenje i oni zakonodavci koji su uspostaviU ta ureenja
nisu imali pred oima najbolji cilj dok su ureivali drave, a zakone, i
vaspitanje nisu usmerili prema svim vrlinama ve prema onima za koje
im se inilo da su korisne i da donose vie dobiti. Slino ovima neki
kasniji pisci63 izrazili su isto miljenje. Oni, naime, hvale lakedajmonsko
ureenje i dive se krajnjem cilju zakonodavca koji je prilikom donoenja
zakona imao pred oima samo osvajanje i rat.
517. To miljenje se lako moe obesnaiti i teorijskim razlozima a
danas ga i dogaaji pobijaju64. Jer kao to veina ljudi eli da vlada nad

210

mnogima zato to takva vlast donosi mnoga spoljanja dobra, tako se,
izgleda, Tibron66 i svi ostali koji piu lakedajmonskom ureenju dive
lakonskom zakonodavstvu zato to su Lakedaj-monjani bili u stanju da
vladaju nad mnogima zahvaljujui tome to su naviknuti na opasnosti.
518. Ali jasno je da danas, kada vie nemaju prevlast,
Lakedajmonjani nisu sreni66 niti je zakonodavac dobar. A ako su se
drali nijhovih zakona i ako ih niko nije spreavao da se njima slue,
onda je udno to su ipak izgubili svoju sreu. Meutim [ti pisci] imaju
pogreno miljenje i prirodi vlasti kojoj zakonodavac treba da da
prednost. Jer vlast nad slobodnim ljudima lepa je i vie je u duhu vrline
nego vlast nad robovima.
519. Uz to, jedna drava se ne sme smatrati srenom niti je njen
zakonodavac za pohvalu zato to je uinio graane jakima da bi mogli da
vladaju nad susedima, jer otuda proizlazi veliko zlo. Jasno je da e ovaj
graanin koji samo ima mogunosti za to pokuati da uzme vlast i u
svojoj sopstvenoj dravi. To Lakonci upisuju u zlo kralju Pausaniji67,
mada ga inae veoma potuju. Nijedan od tih principa i nijedan od tih
zakona nije povoljan za dravu niti je koristan niti istinit. Jer
zakonodavac treba da usauje u due ljudi ono to je najbolje i za
pojedinca i za sve ljude zajedno.
520. Graani ne treba da uvebavaju ratnu vetinu zato da bi
podjarmili one koji to ne zasluuju, ve, na prvom mestu, zato da ne bi
drugi njih podjarmili; dalje, da bi
1334a tenja za vlau bila inspirisana interesom podanika a

ne eljom da podvlaste sve druge i, na treem mestu, da bi stekli vlast nad

onima koji zasluuju da robuju.
15. Da zakonodavac treba vie da nastoji da zakonima
koji se odnose na rat i onim ostalim da kao krajnji cilj
postizanje mira i slobodnog vremena, to dokazuju i injenice i zdrav razum. Ovakve drave odravaju se veinom
dok vode ratove, ali im zadobiju vlast propadaju. Takve
drave68,
postigavi
mir,
gube
svoju
prekaljenost
kao
gvoe, a zakonodavac je kriv to graane nije nauio
da ive u miru.
521.
Kako ljudi i pojedinano i svi zajedno imaju jedan isti
cilj i kako isto ono to ini oveka najboljim nuno ini i dravu
najboljom, jasno je da drava mora da raspolae i onim vrlinama koje su
potrebne u mirnodopskom stanju. Jer, kako smo esto govorili, cilj rata je
mir, a cilj rada je slobodno vreme.
522.
Za dokolicu i razonodu korisne su kako one vrline koje
se odnose na dokolicu tako i one koje se odnose na rad. Jer, da bi ovek
mogao da ne radi nita, potrebno je da ima mnogo stvari za zadovoljavanje
svakodnevnih potreba. Stoga drava treba da bude razborita, hrabra i
nepokolebljiva, jer dokolica nije za robove, kae poslovica, a oni ljudi
koji nisu u stanju da se odvano odupru opasnosti postaju robovi
napadaa.
523.
Za rad je potrebna odvanost i istrajnost, za dokolicu
filosofija, a razboritost i pravednost potrebni su i u jedno i u drugo doba,
pogotovo za one koji ive u miru i dokolici. Jer rat prisiljava ljude da budu
pravedni i razboriti, dok uivanje sree i dokolica u miru ine ljude
osionima.
524.
Onima za koje se misli da su najsreniji i da uivaju u
svim blagodetima, kao da su, kako pesnici kau, na ostrvima blaenih,
njima je, dakle, potrebno mnogo pravednosti i mnogo razboritosti. I,
ukoliko imaju vie slobodnog vremena i ukoliko vie obiluju takvim spoljanjim dobrima, uotoliko im je pre potrebna filosofija, razboritost i
pravda. Jasno je, dakle, da drava koja hoe da bude srena i dobra mora
stoga da poseduje te vrline. Jer ako je sramota ne umeti se koristiti
imanjem, jo je vea ne umeti se koristiti njime u dokolici i pokazati se
dobrim na radu i u ratu, a ponaati se kao rob u vreme mira i dokolice.
13

195

20. Stoga ne treba negovati vrlinu onako kako to ini

lakedajmonska drava. Lakedajmonjani se, naime, ne razlikuju od ostalih time to neto drugo smatraju najveim
dobrima ve time to smatraju da ih mogu dobiti pomou
jedne jedine vrline. Samo po sebi je jasno da su ova dobra
1334b koja potiu od mira vea no ona koja donosi rat i da je bolje uivati u
dobrima mira no u ratnim vrlinama. Sada treba pronai nain i
sredstva pomou kojih se ta dobra mogu dostii.
525. Rekli smo ve69 da je za to potrebna prirodna osobina,
navika i razum i odredili smo70 prirodne osobine koje treba da imaju
graani. Ostaje da ispitamo da li najpre treba obrazovati razum ili
navike, jer razum i navike treba uskladiti to je vie mogue. Naime,
podjednako je mogue da razum promai najbolji cilj i da navike
zavedu oveka [na pogrean put].
526. I ovde je, kao i u drugim stvarima, pre svega jasno da
postanak mora da ima svoj poetak i da je cilj toga postajanja
poetak nekog drugog cilja. Prirodni cilj za nas ljude jeste razum i
inteligencija, tako da se stvaranje i uvebavanje navika mora
upravljati prema razumu i inteligenciji.
527. Dalje, kao to su dua i telo dve razliite stvari, tako
vidimo da i dua ima dva dela: razumni i nerazumni. Svaki od ovih
delova ima svoju manifestaciju: manifestacija nerazumnog dela jeste
nagon, a razumnog sposobnost miljenja. I kao to telo postaje pre
nego dua, tako i nerazumni deo postaje pre nego razumni. To je
potpuno jasno: afekat, htenje i elja javljaju se kod dece im se rode,
ali sposobnost razmiljanja i inteligencija javljaju se po prirodi tek
kad odrastu. Stoga staranje telu mora da prethodi staranju dui,
na drugo mesto dolazi staranje nagonima; ali mi se ipak staramo
nagonima zbog inteligencije, a telu zbog due.
GLAVA ETRNAESTA

1. Ako, dakle, zakonodavac treba odmah od poetka da se brine

tome kako da graani imaju to bolje telesne osobine, onda treba,
na prvom mestu, da vodi rauna braku, tj. tome kakve osobine
treba da imaju i koje starosti smeju da budu ljudi koji stupaju u brak.
Zakonodavac koji ozakonjuje tu vezu mora da vodi rauna samim
tim ljudima i njihovoj starosti, da se slau po godinama i da ne
postoji nesklad u njihovim sposobnostima, pa da mukarac bude u
stanju da ima dece, a ena ne, ili da ona bude sposobna, a on ne. To
dovodi do svae i meusobnog nerazumevanja.
2. Na drugom mestu zakonodavac mora da vodi rauna odnosu u godinama izmeu dece i roditelja. Razlika u godinama izmeu dece i roditelja ne srne da bude

213

ogromna (jer deja zahvalnost ne moe da bude roditeljima ni od kakve koristi ako su previe stari a, s druge
strane, roditelji nisu u stanju da prue deci potrebnu
zatitu), ali ne sme da bude ni premala, jer i to nosi sa
1335a sobom velike nezgode. Takvim roditeljima deca ukazuju manje
potovanja, kao da su vrnjaci, a ta blizina u godinama dovodi i do
nesuglasica u voenju domainstva. Dalje, i evo nas tamo odakle
smo i poeli, na koji nain mogu telesne osobine roene dece da
odgovaraju zahte-vima zakonodavca.
528. Gotovo sve to moe se postii pomou jedne mere. Kako
je [vremenska] granica sposobnosti raanja odreena, za mukarce,
po pravilu, najdalje do sedamdesete a za ene do pedesete godine,
onda poetak branog ivota mora da odgovara ovom vremenskom
okviru.
529. Veza mladih ljudi nije dobra za raanje dece. Naime kod
svih ivotinja71 mladunci tako mladih roditelja su nedovoljno
razvijeni, preteno su enskog pola i mali, pa, prema tome, to isto
mora da vai i za ljude. To dokazuje injenica to su ljudi u svim
dravama, u kojima je obiaj da se mukarci i ene mladi uzimaju,
nedovoljno razvijeni i mali rastom. Uz to, mlade ene se vie mue
pri poroaju i ee umiru. Neki misle da su Troj-zenjani 72 zato dobili
ono proroanstvo jer su im mnoge ene umirale zato to su se mlade
udavale, i da se ono ne odnosi na branje plodova.
530. I zbog umerenosti korisnije je eniti se starijim
devojkama, jer izgleda da su ene koje mlade ponu da seksualno
ive mnogo neumerenije u tome. I mukarcima za razvoj tela kodi
ako seksualno ive dok jo rastu. Raenje, naime, ima svoje
vremenske granice preko kojih telo vie ne moe da raste.
531. Stoga enama odgovara da stupaju u brak oko
osamnaeste godine73, a mukarcima oko trideset i sedme ili neto
ranije. Jer, u tim godinama brana veza e se ostvariti u naponu
telesne snage i prestanak sposobnosti raanja pae [i kod jednih i
kod drugih] u isto vreme. Uz to, deca e smeniti roditelje u doba kada
poinje njihova puna zrelost, ako do raanja dece doe, kao to je
pravilo, odmah, dok e roditelji tada, pribliivi se sedamdesetoj
godini, biti ve na izmaku ivota.
7. Rekli smo, dakle, u kojim godinama treba sklapati
brak, a to se tie godinjeg doba kojeg se dri veina
ljudi, jo uvek je na snazi dobro pravilo da se brakovi
sklapaju zimi74. I sami roditelji u vezi s raanjem dece,
moraju da znaju i ono to kau lekari i prirodnjaci: jer
lekari mogu da kau dosta tome koje je vreme povoljno
za telesne osobine, a prirodnjaci tome koji su vetrovi
1335b povoljni, i radije preporuuju severne nego june.
532. tome koje bi telesne osobine roditelja mogle biti
214

najkorisnije za decu koja dolaze na svet, oni koji se za to interesuju

dobie vie obavetenja u knjizi vaspitanju dece. Za sada je
dovoljno rei nekoliko rei. Naime, za dobre telesne osobine, kakve
graani treba da imaju, kao i za zdravlje i raanje dece nije korisna
atletska konstrukcija kao ni ona koja zahteva odve veliku brigu ili
koja je odve slaba, ve neka na sredini izmeu ovih dveju. Telo
treba da bude prekaljeno, ali ne preteranim naporima i ne samo u
jednom pravcu kao telo atleta, ve za sve poslove koji spadaju u
delokrug slobodnih ljudi. Ovo treba da vai podjednako i za
mukarce i za ene.
533. Ali ene, dok su trudne, treba da se brinu svome telu,
da ne budu nepokretne i da se ne hrane slabom hranom. To
zakonodavac moe lako da udesi jednim propisom po kome ene
svakoga dana treba da idu da se mole bogovima pod ijom zatitom
stoji raanje.75 Ali, suprotno od tela, njihov duh treba da bude to je
mogue mirniji. Jer izgleda da na plod utie sve to utie i na majku,
kao to na biljke utie ono to utie na zemlju.
10. U vezi sa izlaganjem novoroene dece,7" odnosno
njihovim odgajanjem, neka zakon zabrani da se ijedno
krljavo dete odgaja, ali nijedno dete ne treba izlagati
zato to u porodici ima previe dece, i ako zakoni to ograniavaju. Naime, broj dece treba da bude ogranien i,
ako neki brani parovi prekorae tu granicu, onda ena
treba da pobaci pre no to plod oivi. Da li se sme ili ne
sme pobaciti, odredivae se prema tome da li je plod
iv.
534.
Poto smo odredili doba u kome mukarci i ene treba da
ponu s brakom, treba da odredimo koliko dugo treba da slue dravi
raajui decu. Jer deca starijih ljudi, isto kao i deca mlaih, nedovoljno su
razvijena i telesno i duhovno, dok su deca sasvim starih ljudi veoma slaba.
Stoga [se kao granica uzima] vrhunac duhovnog razvoja. A on kod veine
ljudi, kako kau neki od pesnika koji ljudski vek odmeravaju brojem
sedam, nastupa oko pedesete godine. Prema tome, ko je prekoraio to doba
za etiri do pet godina, treba da se odrekne odnosa iz koga moe da
proizae dete i da nadalje odrava odnos samo zbog zdravlja ili nekog
drugog slinog razloga.
535.
Sto se tie neverstva mua prema eni ili ene prema
muu ako su zaista suprunici i ako nose to ime, to se apsolutno nigde i ni
na koji nain ne srne smatrati moralnim. I ako se za nekoga sazna da je
tako postupao, on za taj prestup treba da se kazni odgovarajuom kaznom
gubitkom asti.
GLAVA PETNAESTA

215

536.
Treba imati na umu da, kada se deca ve rode, veliki
uticaj na njihovu telesnu snagu ima hrana kakva im se daje. Posmatranje
ivotinja i onih naroda kojima je stalo da razviju ratnike telesne osobine
pokazuje da te-lima dece najbolje odgovara hrana koja sadri to vie
mleka, a to manje alkohola zato to prouzrokuje bolesti.
537.
Uz to korisno je znati koje sve pokrete tako mala bia
mogu da prave. A da se tako neni udovi ne bi krivih, neki narodi se jo i
danas slue vetakim spravama koje obezbeuju pravilan razvoj tih malih
tela.77 Korisno je navikavati decu na hladnou od malih nogu, jer je ta
navika veoma korisna i za zdravlje i za ratne poslove. Otuda kod mnogih
varvarskih naroda postoji obiaj da se novoroena deca zagnjure u hladnu
reku ili da se oblae u sasvim lake haljine, kao, na primer, kod Kelta.
538.
Za sve navike koje se mogu stei bolje je ako se sa
navikavanjem pone odmah, s tim da to navikavanje bude postepeno, a tela
dece su, zbog njihove prirodne topi ote, kao stvorena za navikavanje na
hladnou. deci u prvim godinama ivota korisno je voditi takvu i njoj
slinu brigu.
539. U narednim godinama, sve do pete, nije dobro te-rati
decu na bilo kakvo uenje niti na teke radove koji bi mogli da
spree raenje, ali deca treba da se kreu u tolikoj meri da nestane
tromosti u telima. Decu treba podsticati na kretanje razliitim
sredstvima, u prvom redu igrom. Igre treba da odgovaraju duhu
slobodne dece, ne smeju biti naporne niti rasputene.
540. tome kakve prie i bajke smeju da sluaju deca tolikog
uzrasta treba da se brinu pajdonomi. Sve to treba da im otvara put za
kasnije pozive. Stoga igre, koliko god je to mogue, treba da budu
podraavanje poslova kojima e se kasnije baviti.
541. Nemaju prava oni koji zakonima zabranjuju viku i pla
dece, jer to je korisno za raenje i to je za telo neka vrsta vebanja.
Napor prilikom zadravanja daha snai plua, a upravo to je sluaj
kod dece kada napreu glas. Pajdonomi treba da vode rauna tome
kako deca provode svoje dane i tome da to manje budu s
robovima. Za vreme tih godina, sve do sedme, decu treba odgajati
1336b kod kue.
542. Preporuljivo je, dakle, uvati ih, iako su tako mali, od
rei i prizora nedostojnih slobodnih ljudi. Uopte, zakonodavac treba
da odstrani iz drave prianje sramnih stvari, kao to odstranjuje bilo
koji porok. Jer ko moe da pria sramnim stvarima nije daleko od
toga da ih i sam ini. Naroito omladini treba zabraniti da govori ili
slua takve stvari. Ako se pokae da neko govori ili radi ono to je
zabranjeno, onda, u sluaju da je to slobodan ovek ali koji [zbog
mladosti] jo nije dostojan da uestvuje u sisitijama, treba da bude
kanjen sramnom kaznom i batinama; a ako je to ovek koji je
216

preao to doba, onda ga treba kazniti sramnom kaznom koja nije

dostojna slobodna oveka zbog toga to se poneo kao rob.
543. Kako, dakle, zabranjujemo sramne rei, prirodno je da
zabranjujemo i gledanje nepristojnih slika i predstava. Vlasti treba da
vode rauna da nijedna statua niti slika ne predstavlja takve stvari,
sem kad su u pitanju oni bogovi kod kojih zakon doputa opscenost.
Meutim, zakon doputa ljudima ve poodmaklih godina da se mole
tim bogovima za sebe, svoju decu i ene.

217

9. Ali zakon treba da zabrani mladim ljudima da

gledaju satirske igre i komedije pre no to dou u godine
kada mogu da uzmu uee u sistijama i gozbama i kada
vaspitanje bude pruilo zatitu od tete koja dolazi od tih.
stvari. Mi smo sada usput govorili ovom predmetu. Kasnije treba to blie odrediti i najpre odgovoriti na pitanje
da li to uopte treba dopustiti ili ne, i kako treba dopustiti.
Za sad smo samo spomenuli potrebne podatke.
544. Moda je u tome imao prava tragiki glumac Teodor 78.
On, naime, nikada nije doputao da pre njega na binu izae ijedan
glumac, pa ma bio i sasvim beznaajan, jer gledaoci se uivljavaju u
ono to prvo uju i vide. Isti je takav na odnos prema ljudima i
prema stvarima. Mi uvek vie volimo ono to je prvo. Stoga treba
uiniti da sve ono to je ravo bude omladini strano, a naroito ono
to je porono i izopaeno. Kada deca napune pet godina, onda u
toku sledee dve godine, do sedme, treba da prisustvuju onim
predmetima koje e i sami imati kasnije da ue.
545. Dva su doba prema kojima se mora podeliti vaspitanje:
od sedme do puberteta i od puberteta do dvadeset i prve godine.
Sasvim su u pravu oni koji ljudski ivot dele na razdoblja od sedam
godina79, jer ta podela treba da
1337a ide ukorak s prirodom. Celokupna umetnost i vaspitanje ima za cilj
da upotpuni nedostatke prirode. Pre svega, treba da ispitamo da li je
potrebno doneti neke propise deci; zatim, da li je bolje da brigu
deci vodi drava ili pojedinci (kao to je to sluaj danas u veem
broju drava), i, najzad, kakvo treba da bude vaspitanje.

KNJIGA OSMA
GLAVA PRVA

546.
Niko ,ne moe osporiti da je briga vaspitanju
omladine pre svega dunost zakonodavca. U dravama gde to nije
sluaj dravno ureenje trpi veliku tetu. Jer za svako dravno
ureenje potrebno je posebno vaspitanje. I moral, karakteristian za
svako pojedino dravno ureenje, obino uspostavlja dotino
ureenje i uva ga od propasti. Tako demokratski moral uva
demokratiju, oligarhijski oligarhiju, i bolji moral uvek stvara
bolje dravno ureenje.
547.
Svaka sposobnost i svaka vetina zahteva prethodno vaspitanje i svaki posao zahteva prethodne navike, pa je stoga
jasno da to zahteva i delanje u saglasnosti s vrlinom. Kako svaka
drava ima jedan cilj, jasno je da i vaspitanje mora da bude
jedinstveno i isto za sve i da to treba da bude briga drave, a ne
pojedinaca. Danas se svako brine svojoj deci i svako daje detetu
onakvo obrazovanje kakvo on hoe. Meutim, zajedniki zadaci
moraju se zajedniki izvravati. Isto tako ne treba misliti da je svaki
graanin svoj gospodar ve da svi pripadaju dravi jer je svaki
pojedinac deo drave. I priroda je udesila da staranje za svaki
pojedini deo ima za cilj staranje celini.
548.
Lakedajmonjani bi mogli i zbog toga da zaslue
pohvalu. Oni, naime, deci posveuju veliku brigu i ta je briga
zajednika1. Jasno je, dakle, da moraju postojati zakoni vaspitanju
i da vaspitanje treba da bude zajedniko za sve. Ali ne sme se gubiti
iz vida u emu se sastoji sutina i metod vaspitanja. Miljenja
tome koji su predmeti potrebni, danas se razilaze. Ne slau se svi u
tome

ta omladina treba da ui da bi dostigla vrlinu ili najbolji nain

ivota. Nije sasvim jasno ni to da li vie treba uticati na inteligenciju
ili na karakter.
4. S gledita dananjeg sistema vaspitanja ispitivanje e biti teko i
nimalo nije jasno da li treba uiti ono to je korisno za ivot ili ono to
vodi vrlini, ili neto jo 1337b uzvienije. Svako od ovih gledita ima svoje
pristalice. Meutim, ne postoji nijedan opteprihvaen nain da se dostigne
vrlina, jer ne cene svi ljudi jednu te istu vrlinu, pa se stoga, prirodno,
razilaze i u njenoj primeni. Jasno je da od korisnih stvari omladinu treba
pouavati samo onima koje su neophodne.
GLAVA DRUGA

549. Ali je, isto tako, jasno da omladina ne treba da ui sve

korisne stvari, jer postoji razlika izmeu poslova slobodnih ljudi i
ropskih poslova i da treba da uzme uea samo u takvim korisnim
poslovima koji je nee poniavati. Poniavajuim poslom, vetinom
i znanjem treba smatrati sve ono to telo, duu ili duh slobodnih ljudi
ini nesposobnim za primenu vrline i za delanje u saglasnosti s
vrlinom. Stoga takve vetine koje telo ine gorim nazivamo niskim.
Tu spada i najamni rad jer ne daje duhu slobodu i ini ga niskim.
550. Slobodan ovek moe, do izvesne mere, da se bavi
slobodnim naukama, ali neprekidno bavljenje njima da bi se postiglo
savrenstvo, donosi sobom ve pomenutu tetu. Postoji velika
razlika u tome zbog ega neko neto radi ili ui. Slobodan ovek
moe to da ini zbog sebe sama, zbog prijatelja ili zbog vrline, ali
ako to isto ini zbog drugih razloga, onda esto moe da se ini da
postupa kao tet ili kao rob. Dananji uobiajeni kolski predmeti
kolebaju se, kao to sam ve rekao, izmeu ova dva pravca.
551. Postoje uglavnom etiri predmeta koja se obino
predaju: gramatika2, gimnastika, muzika i, katkad, crtanje.
Gramatika i crtanje se ue zato to su korisni za ivot i mogu se
mnogostruko primeniti, a gimnastika zato to ljude ini hrabrima.
Ve svrha muzike moe da nas dovede u nedoumicu. Danas se
veina ljudi njome bavi zbog zadovoljstva. Stari su je uneli u
vaspitanje zato to, kao to sam esto govorio, sama priroda trai da
ne samo radimo kako treba ve da budemo u stanju da lepo provodimo i slobodno vreme jer ono je, da ponovimo jo jednom, poetak
svega.
4. Ako je, meutim, i jedno i drugo potrebno, ali ako
pre treba izabrati dokolicu nego rad i ako je dokolica
cilj rada, ostaje da se ispita ime ovek treba da se bavi

220

u dokolici. Svakako ne igrom, jer bi, u tom sluaju, igra

morala da bude cilj naeg ivota, a to je nemogue. Igru
pre treba primenjivati kao prekid rada, jer oveku koji
radi potreban je odmor, a igra i postoji radi odmora. Pri
radu, meutim, ovek se mui i napree, pa stoga pri
uvoenju igara treba paziti da se primene u pogodnom
trenutku, jer one treba da slue kao lek. Prilikom takvih
1338a pokreta dua se oputa i uivanje joj prua odmor.
552. Izgleda, naprotiv, da dokolica prua sama po sebi
uivanje, sreu i blaen ivot. Takav ivot nemaju oni koji rade, ve
oni koji ga provode u dokolici. Jer onaj ko radi zato da postigne neki
cilj koji je jo pred njim, dok je srea sama po sebi cilj i ona, po
miljenju svih, ne nosi sobom bol ve uivanje. Ali pod tim
uivanjem ne podra-zumevaju svi jedno te isto ve svako, prema
svom ukusu i prema svojim osobinama, neto drugo. Samo najbolji
ovek bira najbolje uivanje, koje ima svoje korene u najveoj
lepoti. Prema tome, jasno je da se mora uiti i znati neto ime e se
ispunjavati slobodno vreme. Ta znanja i te nauke postoje radi sebe
samih, dok one koje pripremaju ljude za rad postoje zato to su
neophodne i slue drugoj svrsi.
553. Stoga stari nisu uveli muziku u obrazovanje zato to je
neophodna, jer ona to ni po emu nije, niti zato to je korisna, kao
to je gramatika korisna za bankarske poslove, za voenje
domainstva, za nauku i mnoge dravne poslove. Izgleda da je i
vetina crtanja korisna da bi se umetnika dela mogla bolje
ocenjivati. Muzika nije ni kao gimnastika korisna po zdravlje i
telesnu snagu, jer pomou muzike ne nastaje ni zdravlje ni telesna
snaga. Preostaje, dakle, da je njena svrha zabava u slobodnom
vremenu i u tome se, kako se ini, sastoji njena primena. Ona ima
svoje mesto meu zabavama koje su, kako se misli, dostojne
slobodna oveka. Stoga je Homer ovako pevao:
Ve prilii takvog pozvati na obilnu gozbu.

i, poto je prethodno imenovao neke druge, kae:

Koji pozivaju pevaa da sve skupa veseli.

na drugom mestu Odisej kae da je najlepa ona zabava kada se

ljudi vesele, a zvanice u kui sluaju pevaa sedei jedan do
drugoga3.
A

GLAVA TREA

221

554. Jasno je, dakle, da muzika prua izvesno obrazovanje

koje sinovima treba dati ne zato to je korisno neophodno ve
zato to je lepo i dostojno slobodna oveka. Kasnije4 u govoriti
tome da li postoji jedan takav predmet obrazovanja ili vie, koji su i
kako ih treba predavati. Za sada moemo unapred toliko rei da i
kod starih imamo izvesno svedoanstvo tome na osnovu predmeta
koje je obuhvatalo obrazovanje. Muzika to sasvim jasno pokazuje.
Uz to, decu treba pouavati korisnim predmetima, na primer
gramatici, ne samo zato to su korisni, ve to se pomou njih mogu
uoiti mnoge druge nauke.
555. Vetinu crtanja, isto tako, ljudi treba da ue ne zato da ne
bi pogreili prilikom kupovine, ve zato da bi
1338b bili poteeni prevare prilikom kupovine i prodaje stvari i zato to ta
vetina izotrava smisao za lepotu tela. A blagorodnim i slobodnim
ljudima nikako ne prilii da u svemu trae korist. Poto smo
pokazali da navike treba obrazovati pre nego razum i telo pre nego
duh, odatle sledi da deca treba da vebaju gimnastiku i ritmiku, jer
prva formira telo, a druga mu daje gipkost.
3. Danas, meutim, one drave, koje se, kako izgleda,
najvie brinu deci, idu za tim da omladini daju atletska
tela5, nanosei pri tome tete i izgledu i razvoju tela.
Lakonci, naprotiv, nisu pali u tu greku, ali oni, neprestanim naporima, ine mladie divljima, kao da to najvie
doprinosi hrabrosti. Ipak, kao to smo esto govorili,
briga [o vaspitanju] ne srne da obuhvati samo jednu vrlinu niti hrabrost pre svega. I kad bi trebalo u prvom
redu obratiti panju na hrabrost, ipak se ona na taj nain
ne bi mogla postii. Mi vidimo, naime, da i kod ostalih
ivotinja i kod ostalih naroda hrabrost nije osobina divljanih ve pitomih i lavovskih priroda.
556. Ima mnogo naroda sposobnih da ubijaju i da jedu ljude;
takvi su Ahajci6 i Heniosi s Ponta i drugi narodi s kopna koji su
slini ovima ili jo gori i koji su razbojnici, ali oni ipak nisu hrabri.
Uz to, znamo da su i sami Lakonci nadmaavali druge dok su se
izlagali naporima, a danas zaostaju za drugima i u gimnastikim
utakmicama i u borbama. Oni nisu odnosili prevagu time to su
omladinu vebali na pomenuti nain, ve samo time to su je vebali protiv onih koji su to vebanje zanemarivali.
557. Prema tome, na prvom mestu treba da stoji plemenito
junatvo, a ne divljanost. Jer niti je vuk niti ijedna druga zver u
stanju da prui lepu borbu. To moe samo dobar ovek. Oni koji
doputaju da se deaci suvie razvijaju u tom pravcu, zanemarujui
neophodno obrazovanje, stvaraju uistinu od njih obine radnike
sposobne samo za jednu graansku dunost, pa i u tome su, kako
222

smo rekli, gori od drugih. Sudove ne treba donositi na osnovu

prolih ve na osnovu sadanjih injenica. Danas, naime, postoje
protivnici lakonskog sistema vaspitanja, a ranije ih nije bilo.
GLAVA ETVRTA

1. Sloili smo se, dakle, u tome da gimnastiku treba

primenjivati i kako je treba primenjivati. Sve do puberteta treba primenjivati lake vebe, izbegavati prinudni
reim ishrane i prinudne napore da bi se spreili razvoj.
Ima pouzdanih dokaza da to moe da se dogodi: meu
1339a olimpijskim pobednicima mogu se nai samo dvojica ili trojica koji
su pobedili i kao deaci i kao odrasli ljudi, jer su im naporne vebe,
dok su vebali kao deca, iscrple snagu.
558. Ali ako tri godine od poetka puberteta budu posveene
drugim naukama, onda se godine koje dolaze mogu podvrgnuti
naporima i strogom reimu ishrane. Ne treba, naime, istovremeno
naprezati i duh i telo jer su ciljevi ta dva napora suprotni, tj. telesni
napor smeta misli a misaoni napor telu.
559. Sto se muzike tie, ve smo ranije postavili neke
probleme [u vezi s tim], ali bilo bi dobro da se sada ponovo vratimo
na to i odemo malo dalje da bi to moglo da poslui kao uvod
istipivanjima koje bi neko drugi mogao da preduzme iznosei svoje
miljenje tom predmetu.
Teko je, naime, odrediti kakva je uloga muzike i ega radi se treba
njome baviti: da li radi igre i odmora slino snu i piu (jer to po sebi
nije uzvieno, ali je prijatno i istovremeno prua odmor od briga,
kako kae Euripid7. Stoga muziku stavljaju na isti nivo i svemu
tome, snu, piu i muzici predaju se na isti nain i stavljaju je naporedo s igrom).
560. Ili muziku pre treba shvatiti kao sredstvo za razvijanje
.vrline koja, kao to gimnastika razvija odreene osobine tela, moe
da obrazuje odreene osobine karaktera navikavajui ljude na pravu
i istu radost. Ili moda, a to bi bila trea mogunost pored
pomemutih, muzika doprinosi zabavi duha. Potpuno je jasno da igra
nije cilj obrazovanja omladine, jer uenje nije igra ve muka. Isto
tako nije dobro doputati deci i omladini u tim godinama uee u
uivanju, jer krajnji cilj nije za nezrela bia.
561. Moda bi se moglo pomisliti da ono ime se deca
ozbiljno bave moe da im bude igra kada postanu ljudi i dostignu
punu zrelost. Ali ako je to tako, zato je potrebno da oni sami ue i
zato ne bi, kao to je kod persijskih i medskih kraljeva, drugi to
radili, a oni sami crpli uivanje i znanje? Jer oni koji su od muzike

223

1339b

stvorili svoj poziv i svoju umetnost nuno su bolji izvoai no oni

koji muzici posveuju samo toliko vremena koliko zahteva uenje.
Ili, ako je potrebno da se ljudi, uei muziku, sami napreu, onda bi
ih trebalo uiti i kako se pripremaju jela, to je sasvim besmisleno.
562. Pretpostavka da muzika moe da uini karakter boljim
sadri iste tekoe. Jer zato je potrebno da
ljudi sami ue muziku kao da ne mogu, sluajui druge, da s
razumevanjem uivaju i sude njoj kao Lakonci. Mada ne ue
muziku, oni su ipak, kau, u stanju da pravilno ocenjuju da li su
melodije dobre ili nisu. Isto se pitanje postavlja i pod pretpostavkom
da muzika treba da unese vedrinu i razonodu u ivot slobodnih ljudi.
Zato je potrebno da deaci sami ue muziku i zato ne bi radije
uivali u izvoenju drugih? Pogledajmo kakvu predstavu imamo
bogovima. Kod pesnika Div ne peva niti udara sam u kitaru. Stavie,
mi takve pevae i svirae smatramo prostacima i taj posao
nedostojnim oveka, sem u pijanstvu ili ali. Moda emo to pitanje
kasnije razmotriti8.
GLAVA PETA

563. Prvo pitanje jeste: da li muziku treba uvrstiti u predmete

obrazovanja ili ne treba i koju ulogu od ove tri, koje su dole u obzir,
treba da ima. Da li treba da bude predmet obrazovanja, igra ili
zabava. Ona se, s pravom, svrstava u sve ove oblasti i izgleda da
pripada svim tim oblastima. Igra je tu radi odmora, a odmor mora da
bude prijatan jer je on neka vrsta leka za muku rada, a zabava, po
optem miljenju, mora da bude i lepa i prijatna jer blaenstvo ine
lepota i prijatnost. Svi mi smatramo da muzika prua jedno od
najveih uivanja bilo da je praena pesmom ili bez nje.
564. I Musaj9 kae da je
Za ljude pesma najvee uivanje.

Stoga ljudi s puno prava uvode muziku u drutva i zabave jer je u

stanju da razveseli, pa bi se iz toga moglo zakljuiti da mladii treba
da ue muziku. Jer sva ona uivanja koja sobom ne donose tetu ne
samo da su u skladu s krajnjim ciljem [ovekova ivota] nego su
zgodna i za odmor. Ali kako se retko dogaa da ljudi postignu
krajnji cilj, dok se, naprotiv, esto odmaraju i igraju ne zbog nekog
vieg cilja nego zbog zadovoljstva, onda bi, moda, bilo korisno
odmarati se uivajui u muzici.
565. Deava se da ljudi igru naine krajnjim ciljem jer i
krajnji cilj nosi u sebi izvesno uivanje i ljudi, traei to uivanje,
uzimaju kao takvo ono uivanje koje prua igra zato to ima neke
srodnosti sa krajnjim ciljem de-lanja. Ljudi ne ele krajnji cilj zbog

224

onoga to tek treba da doe i takva zadovoljstva ne postoje radi onog

to tek treba da doe ve zbog onoga to je ve prolo, tj. zbog
napora i muka. To bi mogao biti pravi razlog zbog koga ljudi ele da
pomou ovih uivanja stvaraju sebi sreu.
566. Ali nije samo ovo razlog za bavljenje muzikom ve i to
to je, kako se ini, korisna za odmor. Meutim,
1340a svakako treba ispitati nije li to samo sporedno dejstvo muzike, dok je
njena istinska priroda uzvienija od ove njene primene kojoj je
bilo rei i treba li ona da prua samo obino uivanje koje svi ljudi
oseaju (jer muzika izaziva isto fiziko uivanje, pa je stoga rado
sluaju ljudi svih doba i svih karaktera) ili treba voditi rauna tome
da li ona na neki nain utie na karakter i duu.
To bi bilo oigledno ukoliko pomou nje stiemo izvesne osobine
karaktera.
567. A da zaista dobijamo izvesne osobine to pokazuju, pored
mnogih drugih naroito Olimpove pesme10 koje, u tome se slau svi,
ispunjavaju duu oduevljenjem, a oduevljenje je oseanje etikog
dela due. Uz to, sluajui muziku koja podraava neko oseanje u
svima se javlja isto to oseanje i onda kada muziku ne prate ritmiki
pokreti i pesma. Poto muzika spada u uivanje i poto je njena
glavna osobina da izaziva pravu radost, ljubav i mrnju, onda je
jasno da ljudi treba da ue i da se navikavaju u prvom redu da
pravilno rasuuju i da uivaju u plemenitim karakterima i lepim
postupcima.
568. Ljutnja, blagost, junatvo, razboritost i ostale osobine
due kao i sve suprotne osobine i oseanja izraena ritmom i
pesmom najblia su pravoj prirodi tih osobina i oseanja. Za to
govore injenice: kada sluamo takvu muziku nae duevno
raspoloenje se menja. A navika da se alostimo i radujemo neem
to je slino istinskom bliska je istinskom takvom raspoloenju. Ako
se, na primer, neko raduje gledajui neiju sliku i ako je samo oblik
razlog njegovu uivanju, onda njemu mora da bude prijatno i da ima
pred oima onoga iju sliku posmatra.
569. Ostala ulna zapaanja, recimo zapaanja putem ula
dodira ili ukusa, nemaju nikakva uticaja na etiki deo ovekove
linosti, a zapaanja ula vida imaju ga u vrlo maloj meri. Takva
sUnost ogleda se, sasvim malo, u stavu, ali nisu svi ljudi u stanju to
da zapaze. Uostalom, to i nije stvarna slinost s etikim delom
ovekove linosti, ve su boja i dranje tela vie oznake karaktera.
To je ono to je isto telesno u oseanjima. Ipak, ma kolika da je
razlika u posmatranju tih slika, mladii ne treba da posmatraju
Pausonove slike ve Polignotove11 ili nekog drugog slikara odnosno
vajara koji daju izraza etikoj strani.

225

1340b

570. Naprotiv, melodije same sobom podraavaju oseanja, i

to je razumljivo jer je priroda pojedinih harmonija razliita tako da
kod slualaca izaziva razliita raspoloenja i oni ne reaguju na isti
nain na svaku od njih
ve jedne, na primer takozvana misolidska 12, izazivaju tuna i
potitena raspoloenja, druge, manje teke, izazivaju blago
raspoloenje, dok trea deluje tako da postajemo umereni i mirni i
izgleda da od svih harmonija samo

226

dorska ima takav uticaj. Frigijska harmonija, naprotiv, budi

oduevljenje.
9. Miljenja filosofa koji su raspravljali ovom delu
vaspitanja potpuno su ispravna.13 Jer dokaze za ono to
kau uzimaju iz samih injenica. Isto tako stoji stvar i s
ritmovima; jedni imaju mirniji karakter, dok drugi podstiu na pokret, i od ovih poslednjih jedni trae prostije
a drugi finije pokrete. Prema tome, jasno je da je muzika
u stanju da dui da izvesne etike osobine. A ako je muzika u stanju to da ini, onda je jasno da muziku treba
pribliiti omladini i omladinu uiti muzici.
10. S druge strane, uenje muzike odgovara raspoloenju toga uzrasta jer mladii, ba zbog svog uzrasta, ne
podnose nita to je neprijatno, a muzika je, naprotiv, po
svojoj prirodi neto vrlo prijatno. I izgleda da dua ima
neke srodnosti sa harmonijama i ritmovima. Stoga mnogi
mudraci kau da je dua u stvari harmonija, dok mnogi
drugi misle da dua nosi u sebi harmoniju.
GLAVA ESTA

571.
A sada e biti govora jednom pitanju koje smo
ranije postavili, naime da li mladie treba uiti da sami pevaju i
sviraju ili ne treba. Nema sumnje da je, za sti-canje izvesnih
osobina, velika razlika u tome da li neko sam ima udela u muzici ili
ne. Jer nemogue je, ili je bar vrlo teko, da neko postane dobar
sudija u neem ime se sam nije bavio. Ali i deca treba neim da se
zabavljaju i Arhitinu zveku14 treba smatrati dobrim pronalaskom.
Nju daju maloj deci da bi se njome zabavljala i da ne bi razbijala
stvari po kui, jer dete ne moe da miruje. Ta zveka obino pristaje
sasvim maloj deci, dok je uenje muzike umesto zveke starijoj deci.
Jasno je, prema tome, da decu treba uiti muzici, tako da i sama
mogu da je izvode.
572.
S druge strane, nije teko odrediti ta kome uzrastu
prilii a ta ne prilii, kao to nije teko ni odgovoriti onima koji
kau da je izvoenje muzike zanatski posao. Jer, na prvom mestu,
ovek mora sam da se bavi umet-nou da bi mogao njoj da sudi,
pa je ba zbog toga potrebno da mladii sami izvode muziku. Kada
postanu stariji, treba da prestanu s tim, ali e, zahvaljujui uenju u
mladosti, ipak biti u stanju da ocene lepotu i da u njoj uivaju s

227

razumevanjem.
3. Prigovor koji neki stavljaju da izvoenje muzike
stvara obine artiste nije teko obesnaiti ako samo utvr1341a dimo u kojoj meri treba da se bave muzikom oni koji se
vaspitavaju u duhu politike vrline, kakve pesme i ritmove
treba da ue i na kakvim instrumentima treba da ue da
sviraju, jer i tu treba praviti razlike. Time se moe opovrgnuti
pomenuti prigovor. Meutim, to ne znai da neke vrste muzike
ne mogu da proizvedu dejstvo kome je bilo rei.
573. Jasno je, prema tome, da uenje muzike ne sme da
bude smetnja buduem zanimanju niti sme da slabi telo i da ga
ini nesposobnim za ratne i dravne poslove. Ona ne sme da
bude smetnja vebanju tela u mladosti niti sticanju ozbiljnih
znanja u kasnijim godinama. A to bi se u muzikom
obrazovanju moglo postii kad deaci ne bi uili ono to spada
u oblast umetnikih nadmetanja i kad ne bi uili ona udesna i
vanredna umetnika dela koja su sada15 uvedena u nadmetanja
a otuda ula i u obrazovanje, nego kada bi se muzikom bavili
toliko da mogu da uivaju u lepim pesmama i ritmovima, a ne
samo u onome to muzika moe svima da prui a i nekim
ivotinjama, robovima i maloj deci.
574. Iz ovoga je jasno i to koje instrumente treba upotrebljavati. U muziko obrazovanje ne treba uvoditi frule18 niti
druge koje umetnike instrumente kao to su, na primer, kitara
i drugi njoj slini instrumenti, ve one koji e stvoriti dobre
sluaoce bilo u muzikoj bilo u nekoj drugoj nastavi. Uz to,
frula nije etiki instrument ve pre orgijastiki, pa stoga nju
treba upotrebljavati u takvim sluajevima gde sluanje moe
pre da utie na preiavanje oseanja nego to moe da
poui. Dodajmo da frula nije pogodna za vaspitanje ni stoga
to onemoguuje pratnju recima i da su stoga nai preci s
pravom ukinuli njenu upotrebu za omladinu i slobodne ljude,
mada su se pre toga njome sluili.
6. Jer kada su Heleni zbog blagostanja imali vie
slobodnog vremena i postali prijemiviji za vrlinu, oni
su, postavi gordi na svoja dela i pre a naroito posle
persijskih ratova, prihvatili svaku nauku ne odnosei se
kritiki prema njima, ve elei da to vie saznaju. Tako
je i vetina sviranja na fruli uvedena u nastavu. I u Lakedajmonu je neki horeg sam svirao na fruli pratei hor, a i u Ateni
je sviranje na fruli bilo tako raireno da se gotovo veina slobodnih
ljudi razumevala u to. To se vidi sa tablice koju je Trasip zavetovao
bogovima poto je pripremio hor za Ekfantida17.

575.
Kasnije je samo iskustvo uinilo da se frula
odbaci, jer su ljudi bili u stanju da bolje rasuuju ta je usme-reno ka
vrlini, a ta nije. Isto to se desilo i s mnogim starim instrumentima
kao to su pektida i barbit, zatim sa onim instrumentima koji slue
za to da kod slualaca izazovu uivanje, na primer, heptagon, trigon i
sambika18 i, najzad, sa svim onim instrumentima koji zahtevaju
vanredno izvebanu ruku.
576.
Tome potpuno odgovara ono to stari priaju
fruli. Oni, naime, priaju da je Atena bacila frulu koju je pronala.
Nije zgoreg pomenuti da je boginja uinila to naljutivi se to joj je
lice runo [dok svira], ali verovat-nije je da je to uinila stoga to
sviranje na fruli nimalo ne doprinosi duhovnom razvitku, a mi
upravo Ateni pripisujemo nauke i umetnosti.
GLAVA SEDMA

577.
Prema tome, mi odbacujemo umetniko obrazovanje, a pod tim podrazumevamo obrazovanje koje ima za cilj
nadmetanje. Covek s takvim obrazovanjem ne posveuje se muzici
radi svog moralnog usavravanja ve radi uivanja slualaca, i to
neobrazovanih slualaca. Stoga smatramo da to nije zanimanje za
slobodne ljude, ve pre za najamne radnike. Pored toga, takvo
zanimanje stvara artiste po profesiji, a ra je i sam cilj kome oni
tee. Neobrazovan slualac, naime, obino menja muziku tako da
uniava i same umetnike koji pred njim sviraju a koji svojim telima
daju pokrete [kakve on eli].
578.
Ostaje da ispitamo da li u obrazovanje treba da
uu sve harmonije i svi ritmovi ili treba napraviti izbor, a zatim, da li
oni koji se bave vaspitanjem treba da se dre iste te podele [na
harmonije i ritmove] ili treba da uzmu u obzir i neki trei element.
Mi znamo da se muzika sastoji od melodije i ritma i ne smemo
izgubiti iz vida ulogu koju oba ta elementa imaju u pogledu
obrazovanja. Najzad, ostaje da ispitamo da li treba dati prednost
lepim melodijama ili lepim ritmovima.
579. Po mom miljenju, neki dananji muziari i neki
filosofi19 koji imaju iskustva u muzikom obrazovanju dali su
tome dobra miljenja i one koji ele to da ispituju
upuujemo na vrlo precizne pojedinosti kod ovih pisaca i,
raspravljajui tome s take gledita zakonodavca, ograniiemo se samo na neke opte stvari.
580. to se tie svrstavanja melodija, prihvatamo onu
podelu koju su dali neki filosofi. Oni su podelili melodije na
etike, na one koje podstiu na rad i na one koje bude strasti,
229

1342a

smatrajui pri tome da svakoj od ovih vrsta odgovara drukija

i njoj svojstvena priroda harmonije. Mi smatramo da bavljenje
muzikom donosi ne jednu ve viestruke koristi. To su, u
prvom redu, obrazovanje i preiavanje oseanja (ta
podrazumevam pod preiavanjem oseanja kome sada
govorim samo uopte, objas-niu u raspravi poetici20), na
treem mestu muzika slui za razonodu, za oputanje i odmor
od naprezanja.
5. Jasno je da treba koristiti sve harmonije, ali ne sve na isti
nain. Za obrazovanje treba uzimati one koje su u najveoj
meri etike, a za sluanje kada drugi sviraju one koje ulivaju
energiju i one koje izazivaju oduevljenje. Jer oseanja kao to
su, na primer, saaljenje, strah, oduevljenje, koja su u nekim
duama snana, postoje u svima, i razlika je samo u tome da li
se javljaju u veem ili manjem stepenu. Neki ljudi su
podloniji tom utisku i mi vidimo da njih, poto su sluali
melodije koje su uinile da budu izvan sebe, sve te melodije
ponovo vraaju u prvobitno stanje, kao da su dobili lek i
oienje.
6. Isto to nuno doivljavaju samilosni, plaljivi i
uopte oseajni ljudi, a i ostali ukoliko oseaju neto slino,
i svi oni doivljavaju oienje spojeno sa uivanjem i
zadovoljstvom. Te melodije koje oiuju duu pruaju
istovremeno ljudima radost i ne nanose nikakvu tetu.
Stoga umetnike koji izvode scensku muziku treba uputiti
na takve harmonije i na takve ritmove.
7. Ali kako su gledaoci dvojaki, jedni slobodni i obrazovani, drugi neobrazovani, sastavljeni od zanatlija, robova i drugih, onda i takvima treba pruiti nadmetanja i
predstave radi njihova odmora. I kao to su njihove due
odstupile od prava puta, tako postoje odstupanja od harmonija i grube i pogreno obojene melodije. A svakome
zadovoljstvo prua ono to mu po prirodi odgovara, pa
stoga takmiarima treba dopustiti da se pred sluaocima slue
takvom vrstom muzike.
8. U cilju obrazovanja treba, kao to smo rekli, uzimati etike melodije i odgovarajue harmonije. Takva je,
kao to smo ranije rekli, dorska harmonija. Meutim, treba
prihvatiti i neku drugu koju smatraju dobrom oni koji se
razumeju u filosofiju i muziko obrazovanje. Sokrat u
Dravi21, nema prava kad, pored dorske, ostavlja samo
frigijsku harmoniju, i to poto je izmeu instrumenata

1342b

izbacio frulu. Jer frigijska harmonija ima meu harmonijama

isto dejstvo kao frula meu instrumentima. I frigijska
harmonija i frula bude strasti i oseanja.
9. To pokazuje i pesnitvo, jer svi bakhijski i njima
slini pokreti due najee se, izmeu instrumenata, izraavaju frulom, a od harmonija najvie im odgovaraju
frigijske melodije. Tako je, po optem miljenju, ditiramb
frigijski. Ljudi od nauke navode za to mnogo primera,
izmeu ostalih i taj da Filoksen 22 stoga nije bio u stanju
da komponuje ditiramb Miani u dorskoj harmoniji, mada
je pokuao, nego se, sam od sebe, ponovo vratio na odgovarajuu, frigijsku harmoniju.
581. Sto se dorske harmonije tie, svi se slau da je ona
najmirnija i da ima, u najveoj meri, muki karakter. A kako
mi pretpostavljamo sredinu krajnostima i smatramo da za
njom treba teiti, jasno je da dorske pesme vie odgovaraju
obrazovanju omladine. Ovde treba imati u vidu dve stvari: ono
to je mogue i ono to je odgovarajue, i svi ljudi treba da se
dre onoga to je mogue i onoga to im odgovara. A to je
uslovljeno i samim uzrastom, na primer ljudima koje je starost
uinila slabima nije lako da pevaju teke harmonije, ve takve
ljude sama priroda upuuje na lake i blae harmonije.
582. Stoga neki muziari s pravom prigovaraju Sokratu23 to je izbacio iz obrazovanja neke harmonije smatrajui
da one deluju opijajue, ne opijajue u pravom smislu rei, jer
pijanstvo pre izaziva pomamu, ve u smislu oputanja. Stoga
treba uiti i takve harmonije i takve melodije za kasniji, stariji
uzrast. Ako, uz to, postoji neka takva harmonija koja odgovara
dejem dobu po tome to je u stanju da istovremeno da
uglaenost i obrazovanje, a izgleda da meu harmonijama
lidijska ima u najveoj meri te osobine, onda je jasno da se, u
obrazovanju, treba drati triju glavnih odredaba: sredine,
onoga to je moguno i onoga to odgovara.

231

NAPOMENE I OBJANJENJA

NAPOMENE I OBJANJENJA UZ PRVU KNJIGU

1

Ova teorija dravi kao najviem obliku zajednice nalazi se ve kod Platona,
Drava, 369; Aristotel ju je razvio u treoj knjizi ovoga dela, glava sedma, I.

Pod domainskom vlau ( , ) podrazumeva se vlast oca nad

porodicom, pod gospodarskom (6 ) vlast gospodara nad robom.
s
Aluzija na Platonovo miljenje izloeno u Dravniku, 258E.
4
Kod hrama u Delfima pravila se i prodavala jedna vrsta noeva kojima se
moglo ei, struga ti kao turpijom, kucati i raditi vie poslova, a bili su namenjeni
siromasima koji nisu mogli da kupe noeve, turpije, ekie i drugi alat.
5
Euripid, lfigenija u Aulii, stih 1400; uporedi i Platon, Dravnik,
262D.
6
Hesiod, Dela i dani, st. 405.
7
Haronda iz Katane na Siciliji, jedan od najpoznatijih zakonodavaca antike koji
se obino pominje pored Solona, Zaleuka, Likurga i drugih. On vai za prvog
zakonodavca Katane i drugih halkidskih kolonija na Siciliji i u Junoj Italiji. Dao je
zakone i gradu Regiju pa otuda potie pria da je tu iveo kao izgnanik. Prema
Aristotelu Haronda je, kao i Solon, pripadao srednjoj klasi. esto se dovodi u vezu sa
Zaleukom koji je delao u Lokrima izmeu 664. i 660. god. pre n. e. Aristotel ga pominje
i u drugoj knjizi, glava deveta, I.
e
Epimenid sa Krete, sin Fajstijev, a po nekima Dosijadov ili Age-sarkov. Doao u
Atenu izmeu 596. i 593. god. pre n.e. Kao pesnik ispevao je spev poreklu Kureta i
Koribanata, Teogoniju u pet hiljada stihova i spev gradnji argonautske lae i
Jasonovom putu u Kolhidu. Od proznih dela napisao je rtvovanju. Minoju i
Radamantu i kretskoj dravi. Verovatno je odatle uzeta reenica koju navodi
Aristotel. Vidi Diogen Laeranin, I, 10.
6
Vidi knjigu drugu, glavu prvu, 5.
10
Odiseja IX 11415. Aristotel navodi ovaj stih jo i u Nikomahovoj Etici, X,
9 i primenjuje ga na kiklope koji su iveli rastureni, daleko jedni od drugih tako da je
svako domainstvo predstavljalo samostalnu celinu. Platon takoe navodi ovaj stih i
one koji mu prethode u Zakonima, 680B.

234

11

Ilijada, IX, 63.

celishodnosti prirode Aristotel govori i u delima dui, III, 9 i mladosti i
starosti, 4.
11
U grkom nema posebnih rei koje bi oznaavale brani odnosno roditeljski
odnos.
1!

14

Vidi napred, glava prva, 2, ovo se verovatno odnosi na Platona.

" Postojali su, dakle, prigovori protiv ropstva jo u Aristotelovo vreme, ali nisu
nam se sauvala imena filosofa koji su podravali te filantropske ideje. Ferekrat,
komiki pesnik, savremenik Periklov, ali za vremenom u kome nije bilo robova (Atenaj
263b).
Prema fragmentima koje navodi Stobaj, pesnik Filemon i filosof Metrodor,
obojica savremenici Aristotelovi, ini se da su protiv ropstva. Timaj iz Tauromenija,
jedan drugi Aristotelov savremenik, tvrdi da je kod Lokrana i Fokiana ropstvo tek
odskora doputeno, poto je dugo bilo zakonom zabranjeno (Atenaj, 264c). Atenaj
belei takoe i to da kod Helena robovi nisu imali ime rob. Oni se na jednom mestu
zovu penesti, na drugom heloti, na treem kleroti, periojcL Atenaj (265bc) nam donosi
svedoanstvo iz istoriara Teopompa, savremenika Arisotelova: Hijani su se prvi od
Helena, posle Tesalaca i Lakedajmonjana, sluili robovima, ali ih nisu stekli na isti
nain. Jer Izgleda da su Lakedaj-monjani i Tesalci uspostavili ropstvo nainivi
robovima Helene koji su pre njih naseljavali zemlju koju oni sada imaju,
Lakedajmonjani Ahajce a Tesalci Perajbe i Magneane i nazvavi pokorene jedni
helotima a drugi penestima. A Hijani imaju za robove varvare koje kupuju za novac.
Iz svega ovoga izlazi da ropstvo u IV v. pre n. e. nije bilo prihvaeno bez osporavanja.
Aristotel se i sam brinuo svojim robovima i svojim testamentom dao im slobodu (vidi
Diogen Laeranin, V, I). ' Platon, Zakoni, 776 CD).
lt
Dajdal (= umetnik, lat. Daedalus) iz Atene, pripadao je kraljevskoj porodici
koja je vodila poreklo od . On je tip univerzalnog umetnika, arhitekte, vajara,
konstruktora mehanikih sprava. Njemu su u starini pripisivali arhajska umetnika
dela, koja su vie mitskog nego realnog karaktera, kao na primer statue koje su mogle
da se kreu.

" Hefajstovi tronoci (Ilijada, XVIII, 373377):

tronoga dvadeset u svemu upravo gradi, Da mu u sobi tvrdoj i
huoavoj uza zid stoje, Svakom ispod nogu njima kotae postavi
zlatne, Da mu sami od sebe u ruStoo bogova idu Te se vraaju natrag u
dvore . . . (prero T. Maretta).

19
Delanje. . . stvaranje. ovoj distinkciji Aristotel govori jo u Nikomahovoj
Etici, 1140a.

" Kikeron u Republici (III, 19) implicitno doputa isti princip: est enim, inquit,
genus iniustae servitutis cum il sunt alterius qui sui possunt esse.
** Rob je smatran za neku stvar, uopte kao vlasnitvo koje moe da poslui i u
svrhu hipoteke.
11
Ovo je u stvari princip ropstva po Aristotelu.
a

Istorija Crnaca pokazuje da ovo miljenje ne vai samo za antiku.

Teognid iz Megare, lirski pesnik Iz sredine VI veka pre n. e. izraava istu misao
u dva stiha 574 s.
14
Analognu misao nalazimo i kod Platona u Driavniku, 301 CD.

Aristotel upotrebljava jednu istu re za dve sasvim razliite vrste robova: prva
oznaava roba koji je to po prirodi, druga onoga koji se nalazi u ropstvu iako po svojoj

235

prirodi nije predodreen da bude rob.

Atenaj (264ab) navodi, prema istoriaru Arhemahu, jedan slian ugovor izmeu
jedne kolonije Bojoana i Tesalaca (vidi napomenu 55 uz drugu knjigu). U antici, a
naroito u vreme Aristotelovo, ovakvo nehumano miljenje je postojalo bez ikakvog
osporavanja. Moglo bi se iz peloponeskog rata navesti vie od sto takvih sluajeva.
Stavie, posle bitke su zarobljenici ubijani (Tukidid, I, 30; II, 5 itd.). Tukidid koji je bio
svedok tih svireposti, a moda i uesnik, govori njima hladnokrvno i ne pridaje tome
neku veu vanost.
17
Neki misle da se ovo odnosi na Platona i Pindara.

Pod ovim treba porazumevati ljude koji su roeni od slobodnih roditelja te

imaju pravo da i sami budu slobodni.
* Aristotel ovde verovatno misli na Platona jer je ovaj savetovao Helenima da ne
stvaraju jedni od drugih robove nego samo od varvara. Ovde se treba setiti da je i sam
Platon bio baen u ropstvo neko vreme po nareenju sirakuSkog tiranina.
* Izrazi plemenito poreklo i plemii izgledaju moderni kada se govori
Helenima Aristotelova vremena, ali oni tano izraavaju autorovu misao jer sloboda je
u Heladi predstavljala pravo nasledno plemstvo, kao ono u srednjem veku.
11
Teodekt iz Faselide u Likiji, traglki pesnik, uenik i prijatelj Aristotelov; sem
tragedija sastavio je i nekoliko spisa politici. Aristotel mu je posvetio svoj spis
graenju zaokruenih reenica (perioda) koji je nazvao .

Uporedi u ovoj glavi, 3.

Sirakuka kuhinja je u antici bila na glasu.

** Ova poslovica uzeta je iz Filemonova Pankratista. stanju robova moe se
rei da je bilo bolje i humanije kod jonskih Helena. Na primer u Ateni se sa robovima
bolje postupalo nego u Sparti.
85
Uporedi u ovoj glavi 2 i 3.

Vidi u ovoj knjizi glavu prvu, 3.

57
Metalurgija je u antici bila razvijenija nego to se obino misli.
Znalo se za proces pripremanja rude, za pei u kojima se ruda topila
i za metode pomou kojih se dobijenl metal preiavao.
58
Kako se pljaki mislilo jo u petom veku pokazae nam ovo
mesto kod Tukidida (15): Jer kada su stari Heleni i varvari koji su
iveli uz more, kao i oni koji su pod svojom vlau drali ostrva, poeli
vie da plove jedni k drugima, dadoe se na gusarenje, pod vodstvom
najmonijih ljudi radi njihove koristi i radi nabavke hrane za one slabije. Napadali su neutvrene gradove 1 gradove koji su jo bili sela,
pljakali ih i iveli veinom od toga, a taj posao nije donosio sramotu,
nego, tavie, i nekakvu slavu. To se vidi jo i danas kod nekih stanovnika kopna koji se ponose kad to spretno rade. I stari pesnici svim pomorcima koji negde doplove postavljaju pitanje da li su gusari ne mislei da je taj posao nedostojan onih kojima postavljaju to pitanje niti
su prebacivali to onima od kojih su hteli to da doznaju. I na kopnu su
ljudi pljakali jedni druge i sve do danas se veliki deo Helade upravlja

236

po tom starom obiaju, na primer Ozolski Lokrani, Ajtolci, Akarnanci i oni na tom
kopnu. A obiaj tih stanovnika kopna da nose sa sobom oruje ostao im je od staroga
gusarenja.
" Ovo se odnosi na crve onih insekata ija se jaja ne mogu videti golim okom.
10
Aristotel esto govori krajnjoj svrsi pojedinih pojava; uporedi ovu knjigu
glavu prvu, 10 i napomenu 12 uz ovu knjigu.
41
Aristotel ovde verovatno misli na varvare koji su, po njemu,
po prirodi odreeni da budu robovi; uporedi ovu knjigu prvu, glavu 5 ,
razumljivo je to je Aristotel zbog ovoga mesta esto napadan.
42
Solon, atenski dravnik, zakonodavac, reformator i elegiki pesnik. Roen je oko 640. god. pre n. e. Dao Ateni nov ustav i sproveo
agrarnu reformu posle ega je deset godina putovao po Egiptu, Kreti i
Maloj Aziji. Velike fragmente iz njegovih elegija, sa politikom tematikom, donosi nam Aristotel u Ustavu atenskom.
43
Mida je bio frigijski kralj i glavna linost nekolikih popularnih
pria. Po jednoj od njih Mida je, za uslugu uinjenu Silenu a na svoju
elju, dobio od boga Dionisa dar da se sve to dotakne pretvori u zlato.
Meutim, u zlato se pretvarala i hrana koju je hteo da pojede, i pie
koje je hteo da popije, pa je sada Mida preklinjao Dionisa da uzme natrag
taj ubitani dar.
44
Plemii su potcenjivali i prezirali trgovce. To se vidi ve kod
Homera (Odiseja, VIII, 162). Rimskim senatorima bilo je ak zabranjeno
da se bave trgovinom i Kikeron u De ojficis I 42, 151 kae: trgovina
na malo je prljava, trgovinu na veliko ne treba ba toliko kuditi. Ovo
miljenje antike vladalo je jo dugo u peantikom svetu.
45
U grkom je ovo igra rei jer se kamata kae a ta re ima
isti koren kao i glagol t koji znai raati.
48
Haret Paranin je bio Aristotelov savremenik; Apolodor sa Lemna je iveo u isto
vreme.
47
Talet je iz Mileta (624546. pre n. e.) Filosof, inenjer, trgovac,
politiar, astronom i matematiar. Savremenik Solonov i jedan od sedmorice mudraca. Njegovu biografiju donosi Diogen Laeranin (I, I).
48
Dionisiju vidi napomenu 135 uz petu knjigu.
4
Uporedi u ovoj knjizi drugu glavu, 2.
50
Amasid. Ovu priu Amasidu nalazimo kod Herodota, II, 172.
51
Ilijada, I, 544.
52
Uporedi u ovoj knjizi glavu drugu, 10.
5S
Platon iznosi to u uenje u Dravi, 455 D.
54
Te vrline nabraja i sam Aristotel u Nikomahovoj Etici, 1104a.
55
Ovaj navod je iz Sofoklova Ajanta, st. 293.
54
Vidi u ovoj knjizi drugu glavu, 4s.
"Aristotel ovde misli na Platona koji je podravao takav stav prema robovima,
Zakoni, 777.

237

NAPOMENE I OBJANJENJA UZ DRUGU KNJIGU

1

Platon, Drava, 449.

Nain na koji je Aristotel ovde suprotstavio rei narod i drava pokazuju ta se
ima pod tim razumeti. Narod je veliki skup ljudi, mnotvo politiki neorganizovano;
drava, nasuprot, znai organizaciju koja pod-lee zakonima. Ovakvo razlikovanje
naroda i drave nalazimo jo i u knjizi sedmoj, glava etvrta, 7.
s
Arkadija je planinska zemlja u centru Peloponesa; njeni stanovnici su bili
zadrali rodovsko ureenje, kako vidimo, jo i u Aristotelovo doba. Prvi pokuaj da se
oni ujedine na jednom mestu Izvrio je Mantine-jac Likomed koji je 371. predloio da
se arkadski narod ujedini u jednu dravnu celinu. Posle tebanske pobede kod Leuktre
(371. pre n. e.) leban-ski vojskovoa Epaminonda podupre ta nastojanja jer mu je to
ilo u korist protiv Spartanaca. Nekoliko meseci posle bitke kod Leuktre Arka-ani
odlue da podignu Megalopolis (Veliki grad) na jugu Arkadije prema Sparti.
Epaminonda poalje hiljadu vojnika da tite radnike. Kada je grad bio gotov naselili su
ga stanovnici ranijih etrdeset naselja. Inae Arkadija, po teritoriji najvea drava na
Peloponesu, nije nikada imala upliva na politiki ivot Helade. Njeni stanovnici sluili
su kao najamnici u drugim dravama.
4
To mesto nalazi se u Nikomahovoj Etici, 1132a.
5
Vidi Platon, Drava, 462C
' Atenski narod bio je od najstarijih vremena podeljen na etiri file ili plemena.
lanovi tih fila bili su povezani krvnim srodstvom i zato su stareine rodova imali
veliku mo u Slama pa su za sve poloaje birani ljudi iz rodovske vlastele. Svakoj fili
pripadao je izvestan broj fratrija a u svakoj fratriji bilo je vie porodica. Fratrije i file
predstavljale su i kultske zajednice koje su imale svoje sopstvene praznike i svoje
sopstvene vlasti. Znaaj fila za politiki ivot bio je vrlo veliki sve do Kleistenovih
reformi. Kleistenovim reformama vidi napomenu 6 uz treu knjigu.
7
Vidi Platon, Drava, 461.
8
Herodot kae za Ausejca, narod u gornjoj Libiji, da kod njih vlada zajednica
ena i da se, ako ena rodi muko dete, posle tri meseca mukarci sastaju i proglauju
za oca onoga na koga dete lii (IV, 180).

tome Aristotel govori u llistoria animalium, 586a gde kae: U najveem

broju sluajeva enska deca lie na majku a muka na oca.
2

238

Ali deava se i suprotno. . . Ima enki koje raaju mladune sline sebi a druge raaju
mladune sline mujaku, kao na primer ona kobila u Farsalu koja se zove Dikaja.
10
Vidi Platon, Drava, 403.
11
Atenaj (p. 561) nam donosi jedan navod iz Drave Zenona iz
Kitije, osnivaa stoike kole, koji glasi: Ljubav je bog koji stvara prijateljstvo, slobodu i slogu.
" Platon, Gozba, 192DE. a Vidi Platon,
Drava, 415. 14 Vidi Platon, Drara,
464. JS Vidi Platon, Zakoni, 737 E. "
Vidi Platon, Drava, 464.
17
Vidi u ovoj knjizi prvu glavu, 4.
18
Sisitija, zajedniko obedovanje mukaraca u Sparti i na Kreti.
Na sisitiju su imali pravo samo graani a svaki uesnik je plaao svoj
deo. Prinos u naturalijama bio je strogo odreen. Iz sisitije bili su iskljueni osloboeni heloti. Uee je bilo obavezno sem kada se ilo u lov ili
se prinosile rtve kod kue. Sisitije su mogli biti osloboeni vaspitai
deaka, i oba kralja kada su zajedno odsutni. Jedno drutvo za stolom
inilo je jedinicu u vojsci. U raznim dravama sisitije su bile ureene na
razne naine. Vidi i napomenu 71 uz ovu knjigu.
i Vidi napomenu 15 uz prvu knjigu.
20
Platon u Dravi, 451 kae da ene treba da rade iste poslove kao mukarci i to
potkrepljuje time to pastirske kerue isto tako dobro uvaju stado kao 1 psi.
81
Vidi Platon, Draua, 415.
22
Zakoni su delo koje je Platon pisao u starosti i njegova miljenja su tu mnogo
realnija nego u Draui.
2
Platon zapravo kae 5040, vidi Zakoni, 737 DE, i malo dalje 745 i 771.
44
Aristotel ovde preteruje, jer je Sparta, i pored toga to nije imala toliko
zemljita kao Vavilon, mogla da izdrava do deset hiljada ratnika isto tako besposlenih
kao to bi bili oni u Platonovoj dravi. Vidi malo dalje u ovoj knjizi glavu estu, 12.
25
Platon je odredio da broj porodica i zemljinih parcela bude pet
hiljada etrdeset, pa prema tome da bude isto toliko ratnika. Raanje
dece nije ograniio, ali daje savete na koji nain da se ogranii ako
zatreba. Vidi Zakoni, p, 737 i 740D i malo dalje u ovoj knjizi etvrtu
glavu, 3.
26
Fejdon Korinanin je jedan od najstarijih helenskih zakonodavaca.
Spominje ga samo Aristotel. Aristotel govori jo jednom Fejdonu (osma
knjiga, osma glava, 4) ali to je tiranin iz Arga i ne treba ga dovoditi u
vezu sa ovim Fejdonom zakonodavcem. Vidi i napomenu 108 uz petu
knjigu.
17
Vidi sedmu knjigu, petu glavu. 1, devetu glavu, 7, i etrnaestu glavu, 10.
28
Vidi Zakoni, . 734E, 735A.
29
Platon (Zakoni, p. 744C) kae najvie etiri puta, a to je preko
toga treba da se da dravi i bogovima; ukoliko se ne da odredie se kazna.
30
Platon (Drava, p. 544) kae da je ovek koji odgovara aristokratskom ureenju dobar i pravian.
" Stobaj navodi jedno mesto pitagorovca Arhite gde se izraava ova misao. Arhita
je bio Aristotelov savremenik te se ovo verovatno odnosi na njega.

Vidi Zakoni, 693D.

izboru svih dravnih slubenika Platon govori u Zakonima, u prvom delu

este knjige p. 751ss.; izboru lanova Vea u petoj glavi iste knjige, p. 756BC.

239

Vidi knjigu etvrtu, glavu petu, 4.

Faleja iz Halkedona iveo u poetku IV veka pre n. e. Glavni uzrok revolucija on
je video u nejednakosti imanja i stoga zahtevao jednaka imanja u nekretnini za sve
graane dok ta jednakost ne bi morala da se protee i na pokretninu. I vaspitanje je po
njemu imalo da bude jednako za sve. Zahtevao je nacionalizaciju svih zanatskih radionica pri emu su manualni radnici degradirani na neku vrstu dravnih robova (
t o ) i zahtevao je da broj graana bude ogranien. Faleja je smatrao da se pri
osnivanju novih drava njegovo dravno ureenje moe lako primeniti a da se kod ve
postojeih drava imovinska jednakost moe postii odgovarajuim regulisanjem
miraza.
** Vidi napomenu 29 uz ovu knjigu.
87
Vidi napomenu 42 uz prvu knjigu.

Ovo se verovatno odnosi na Epizefirske Lokre u Velikoj Heladi (Magna

Graecia).
** Leukada je korintska kolonija na istoimenom ostrvu.
40
Ovaj stih uzet iz Ilijade, IX, 319.
41
Eubul je bio vladar u Atarneju (u Misiji, Mala Azija), Asu i okolini. Nasledio ga je njegov rob i savladar Hermija, prijatelj i tast Aristotelov kod koga je Aristotel boravio tri godine.
4
* Ovo je aluzija na sudijsku dnevnicu u Ateni; ona je najpre iznosila jedan obol,
zatim dva, a Perikle ju je poveao na tri. I Aristofan pravi istu ovakvu aluziju u
Skuptini iena stih 302; Ranije kada je trebalo uzeti samo jedan obol i stih 380: Ve
si uzeo tri obola.
4
> Epidamn, kasnije Dirahij, danas Dra, bio je kolonija Korkire 1 Korinta, vidi
petu knjigu, prvu glavu, 6, i treu knjigu, jedanaestu glavu, 6.
44
Diofant je bio arhont u Ateni 394. god. pre n. e. Pominju ga Diodor, XVI, 82,
Pausanija, VIII, 45, 4, Zenobije, III, 27 i Hesihije s. .
* Stari sistem regulisanja gradova je bio takav da su kue graene jedna pored
druge bez ikakva reda, to je omoguavalo bolju odbranu. Meutim, istaknuti urbanista
Hipodam iz Mileta (475400. g. pre n. e.) prvi je primenio mesopotamski urbanistiki
sistem po kome su se ulice u grau sekle pod pravim uglom. Hipodam je to najpre
primenio u svom rodnom gradu, i to iz higijenskih razloga jer se Mdlet nalazio u dolini
Meandra gde je vladala malarija. Po novom metodu je, za vreme Perikla, izgradio i
Pirej, gde je jedan trg nosio njegovo ime, a 444 god. Turij i 407 Rod. Posle njegove smrti
njegov sistem graenja primenjivan je i van Helade (Aleksandrija, Numantija).
4
* Ne zna se tano kada je ovaj atenski zakon donet. U svakom sluaju pre 431.
god. pre n. e. kada je Perikle odrao svoju uvenu nadgrobnu besedu u slavu Atenjana
poginulih u poetku peloponeskog rata. U toj besedi, koju nam donosi Tukidid (, 35
46), Perikle na kraju kae da e decu poginulih grad podizati dravnom troku.
" Te helenske obiaje opisao je Tukidid (I, 5); vidi napomenu 38 uz prvu knjigu.
48
Kima je glavni grad Ajolide u Maloj Aziji. Vidi i knjigu petu, glavu etvrtu, 3.
4>
Aristotel, kao i mnogi drugi u antici, pretpostavlja da je ljudski rod preiveo
velike kataklizme; tako i Platon kae da je jedan od mnogih sluajeva propadanja bio i
onaj potop koji se nazivao Deukalionovim posle koga su ostali u ivotu samo Prometejev
sin Deukalion i njegova ena Pira, koje je Div potedeo zbog njihova potenja i
estitosti. Vidi Zakoni, 677A.
30
Kretsko dravno ureenje Aristotel ispituje u sedmoj glavi ove knjige.
51
najboljem dravnom ureenju vidi poetak etvrte knjige. " svakodnevnim
ivotnim potrebama i njihovom podmirivanju govori i Platon u Zakonima, 842C ss.
53
Perijeci (oni koji stanuju okolo) su bili mali posednici, zanatlije
i trgovci u Sparti. Moda su najstariji perijeci prastanovnici Sparte, ija
je drava pre dorske seobe igrala vanu ulogu. Ime im dolazi verovatno
otuda to su ih Spartanci naseljavali na granicama drave-grada da se

240

ne bi mogli ujediniti.
54
Argolida se nalazi na severoistoku od Sparte, Mesenija na zapadu a Arkadi ja na severozapadu.
55
poretku robova kod Tesalaca imamo podatak kod Atenaja
(p. 264ab) koji nam donosi navod iz tree knjige Arhemahove Eubojske
istorije koji kae da se oni Bojoani koji su naselili Arnaju nisu vratili
u Bojotiju ve su od svoje volje ostali tu i predali sebe Tesalcima u
ropstvo pod pogodbom da ih ovi ne isteraju iz zemlje niti poubijaju,
a da e im oni obraivati zemlju i plaati porezu. Ti Bojoani, dakle,
koji su po ugovoru ostali i predali sebe Tesalcima bili su tada nazvani
menesti a danas se zovu penesti i mnogi od njih su bogatiji od svojih
gospodara. robovima uporedi i napomenu 15 uz prvu knjigu.
se
Upad Tebanaca u Lakoniju desio se godine 367. pre n. e.
57
Plutarh (Likurg, ,c. XIV) osporava ovo: Jer on (Likurg) nije, kao
to kae (Aristotel), pokuao da popravi ene pa odustao ne mogavi da
savlada njihovu rasputenost i njihovu vlast do koje je dolo zbog toga
to su mukarci esto ili u pohod. . . nego se i za njih pobrinuo kako je
rcbalo. On je ojaao tela devojaka tranjem, rvanjem, bacanjem diska
i koplja.
58
Taj zakon nije Likurgov, ve ga je doneo jedan efor koji se
zvao Epitadej. Plutarh (Agid, c. V) kae: Likurg je doneo zakon da se
uva broj domova prilikom nasleivanja i da otac ostavlja imanje
sinu. . . Ali neki moni ovek, samoljubiv i nezgodne naravi po imenu
Epitadej postao je efor i, posvadivi se sa sinom, doneo je zakon da
svako moe jo za ivota da da i da zaveta svoju kuu i imanje kome
hoe.

Ovaj broj je u svakom sluaju pogrean; u jednom rukopisu stoji tri hiljade i to
je taan broj, to se moe zakljuiti iz sledeeg odeljka u tekstu.
80
Likurg je, po tradiciji, podelio dravnu teritoriju na devet hiljada delova, to
svedoi tome da je u to vreme Sparta imala devet hiljada, glava porodica, dakle i devet
hiljada ratnika. Do Aristotelova vremena se taj broj, kako vidimo, smanjio za osam
devetina. Likurgu vidi napomenu 75 uz ovu knjigu.
41
To je bitka kod Leuktre 371. god. pre n. e.
'* Eforeju nije uveo Likurg, kako to tvrdi Herodot (I, 65), nego kralj Teopomp,
oko sedamdeset godina posle Likurga (vidi petu knjigu, devetu glavu, 1). Ali efori u
poetku nisu imali onoliku vlast kao docnije. Predstavljali su inovnike koje imenuje
kralj za pet spartanskih okruga sa izvrnom i sudskom vlau.
* Nije nam poznat dogaaj na koji Aristotel aludira.
** Vidi ovu knjigu, treu glavu, 10.
Nain izbora bio je nesumnjivo isti i za eforat i za gerusiju. Plutarh (Likurg c.
XXVI) je opisao nain izbora ovih poslednjih. Kandidati su se, jedan po jedan,
pojavljivali pred narodom koji je jae ili slabije aplaudirao ili vikao, ve prema tome da
li mu se kandidat vie ili manje dopadao. Istovremeno se u blizini, u jednoj drvenoj
kuici, nalazila izborna komisija, koja kandidate nije mogla da vidi ali je mogla da uje
odobravanje i viku naroda. Ona je odreivala koji po redu kandidat je dobio najvee i
najjae odobravanje, te je prema tome vrila izbor.
" Gerusiju je uveo Likurg; geronata je bilo dvadeset osam ili trideset i svaki je
morao imati najmanje ezdeset godina. Vlast geronata je bila doivotna. izboru
geronata vidi prethodnu napomenu.
*' izboru geronata vidi napomenu 65 uz ovu knjigu.
48
Vidi treu knjigu, glavu desetu i jedanaestu.
44

241

44

Poznato je da su dva kralja u Sparti bila uvek birana iz porodice Herakleida otkako
su se Dorci naselili na Peloponesu. Obino su pratioci kraljeva bila dva efora.
71
Sisitija (u Sparti fiditija) je zajedniko obedovanje; bila je naroito u obiaju u Sparti i na Kreti. Obino su se za istim stolom hranile
grupe od petnaest odraslih mukaraca. Njihova redovna hrana u Sparti
bila je jednostavna: crna orba od mesa i krvi, jemeni hleb i vino.
Vidi i napomenu 18 uz ovu knjigu.
72
Vidi malo dalje, glavu sedmu, 4.
73
Platon, Zakoni, 626AB.
71
Platonovu miljenju lakedajmonskom dravnom ureenju vidi Driava,
545 i 548. Opirne podatke i sliku spartanskog drutva nalazimo u Plutarhovoj
biografiji Agida i Kleomena. Iz te slike vidi se neobuzdana elja za bogatstvom, za koje
se rtvuje sve. Tako isto vidi se da su se neki Spartanci odali raskoi, mekutvu i elji da
svoje imanje uveaju to mogu vie, a iza svega toga stoji masa naroda u bedi i oskudici,
bez politikih prava, bez ikakvog znaaja u dravi, i samim svojim drutvenim
poloajem upuena na to da eli revoluciju.
75
Likurgu, spartanskom zakonodavcu, nemamo sigurnih podataka ni u pogledu
njegova politikog rada niti vremenu kada je iveo. ini se da je iveo izmeu 850. i
775. god. pre n. e. Bio je kraljevskog roda Euripontida, sin kralja Eunoma i brat kralja
Polidekta. Kada je Polidekt umro zavlada Likurg u ime svog maloletnog sinovca
Harilaja. Plemii, nezadovoljni Likurgovom vladavinom, prinude ga da ode u
progonstvo. Tada je Likurg proputovao mnoge zemlje a na Kreti se upoznao sa
MinojevLm zakonima. Posle osamnaestogodinjeg progonstva vrati se u zemlju i
sprovede reforme ustava. Jedna od njegovih mera pomenuta je u napomeni 60 uz ovu
knjigu.
74
Herodot, VII, 169s.
77
Kozmi su najvie organi vlasti u upravljanju dravom na Kreti,
koji su zamenili kraljevsku vlast. Prema Eforu, Aristotelu i Kikeronu
oni se porede sa spartanskim eforima ali to poreenje nije sasvim osnovano. Hesihije daje objanjenje to jest zapovednik
vojske. Oni su birani na jednu godinu; kod Aristotela i Strabona njihov
broj iznosi deset, dok na natpisima nalazimo negde deset, negde sedam,
negde etiri imena. Kozmi su bili podeljeni prema funkcijama; kao prvi
javlja se , koji je bio biran jo i u rimsko doba; drugi je bio
sudija za strance, zatim , to jest
komandant vojske. Kozmi su imali pravo da sazivaju narodnu skuptinu,
da raskidaju ugovore i dunost da se brinu izvrenju ugovora. Brinuli
su se za strane poslanike; bili su i sudije. Bili su potinjeni Veu koje
ih je moglo kazniti.
78
Vidi prethodnu glavu, 21.
78
Vidi sedmu knjigu, glavu etrnaestu, 12.
80
Taj zakon spominje Ksenofont, Lakedajmonska drava, XIV.
81
Ne znamo tano na koji se dogaaj ovo odnosi.
88
Ova analiza kretskog ureenja predstavlja najpotpunije obave-tenje koje nam
je antika ostavila Kreti. Polibije u estoj knjizi i Strabon u desetoj govore takoe
opirno Kreti, ali obojici je Aristotel posluio kao izvor.
88
raspoloenju naroda uporedi u ovoj knjizi glavu estu, 15.
84
Ovo je u suprotnosti s onim to Aristotel kae u petoj knjizi,
desetoj glavi, 3.
85
sisitijama prijatelja u Karhedonu nije nam nita poznato. To
verovatno nisu sisitije kao u Sparti, jer bi to bilo nemogue u gradu
od 700.000 stanovnika. Moda je re sisitijama pojedinih politikih
stranaka.

242

88
Aristotel malo dalje, odeljak 4, porninje 'Vee stotine te bi se moglo initi da je
to neto razliito od Stoetvorice; neki su to tako i tumaili, meutim izgleda verovatnije
da Aristotel u drugom sluaju nije naveo taan broj, kao to se to desilo i sa jednim
navodom iz Platona; vidi u ovoj knjizi treu glavu, odeljak 2 i napomenu 23.
87
To su u stvari sufeti, dva vodea slubenika u Karhedonu, koji
su bili birani na jednu godinu. U antikoj literaturi esto su uporeivani
sa rimskim konzulima.
88
Vidi treu knjigu, petu glavu, 3 i 4.
88
Pentarsi su predstavljali savet od pet lanova a bili su podreeni sufetima. Vidi
napomenu 87.
> Uporedi i treu knjigu, prvu glavu, 7.
81
Ovu misao je Aristotel ve rekao u ovoj knjizi, estoj glavi, 2. 81 U ovoj knjizi,
prva glava, 5.
88
Solonu vidi napomenu 42 uz prvu knjigu a Likurgu napomenu 75 uz ovu
knjigu.
84
Areopaki savet je bio najvaniji i najugledniji sud, koji se nalazio u Ateni pored
Akropolja, na breuljku posveenom bogu Areju. Njegovo osnivanje neki pisci stavljaju
u davnu prolost. Broj njegovih lanova bio je razliit u raznim vremenima. lanovima
Areopaga postajali su arhonti posle isteka jednogodinje slube. Po Drakonovu zakonu
ovaj Savet je sudio samo za ubistvo s predumiljajem; po Solonovu ustavu dunost mu
je bila da uva ustav, zakone i poredak u dravi, sem toga nadgledao je slubenike koji
su bili duni da mu polau ra-

243

une. Sudio je onim ljudima koji su pokuavali da srue demokratski ustav. Posle persijskohelenskih ratova savet je opet ojaao jer je bio zasluan za salaminsku bitku. Jer kad su se
stratezi nali u velikoj neprilici i oglasili neka svako sebe spaava, tada savet pribavi novac,
razdeli svakome po osam drahmi i ukrca narod na brodove. (Aristotel, Ustav atenski, 23).
Najzad je 462. god. Areopaki savet, kao aristokratska ustanova, izgubio svoju vlast. Na
predlog narodnog voe Efijalta oduzeta su Savetu sva politika prava i predata su Savetu pet
stotina, skuptini i sudovima, a ostalo mu je jedino pravo da sudi za ubistvo s predumiljajem
(Aristotel, Ustav atenski, 25). plati za sudije vidi napomenu 42 uz ovu knjigu.
** Solon je podelio graane na etiri klase, ne prema novanim prihodima ve prema
prihodima u naturalijama. Za osnovnu jedinicu uzeo je mediman (52,4 litra) koji je
predstavljao glavnu meru za itarice. Te etiri klase bile su: pentakosiomedimni, to jest ljudi
koji su sa svoga imanja dobijali godinje pet stotina, ili vie, merica ita ili odgova rajui
koliinu vina ili ulja; druga klasa bili su konjanici sa trista merica, trea zeugiti seljaci koji
su imali samo jednu zapregu i sto pedeset merica; etvrtu klasu pre'dstavljali su teti koji su
imali manje od sto pedeset merica prihoda. Prema prihodima bila su odreena prava i
dunosti graana. Za pentakosiomedimne bile su rezervisane najvie slube, pre svega
arhontat i jedno mesto u Areopagu, kao posebno zaduenje oni su imali lejturgije (vidi
napomenu 54 uz petu knjigu) a u ratu slubu u konjici. Drugi stale je inio glavni deo
konjice a zeugiti su sluili kao hopliti teko naoruana peadija i njima su bili dostupni
nii poloaji. Teti nisu mogli da uestvuju ni u jednoj slubi, nego su imali samo pravo da
biraju, a u vojsci su sluili kao lako naoruana peadija i mornarica. Sa poveanjem svojih
prihoda graani su mogli prelaziti iz jedne klase u drugu. Treba primetiti da Aristotel ovde
stavlja konjanike na tree mesto a zeugite na drugo. To je verovatno omaka jer u Ustavu
atenskom (c. 7) nalazimo oubiajeni red kao i kod drugih pisaca.

Zaleuk iz Lokra bio je oko 660. god. pre n. e., posle surovih graanskih ratova izabran
za ajsimneta ( = kralja, vidi napomenu 38 uz treu knjigu). Zakoni koje je on dao
predstavljaju prve pisane zakone. Oni su propisivali strog i jednostavan ivot.
" Haronda iz Katane, vidi napomenu 7 uz prvu knjigu.
8 Za Onomakrita nam je izvor Herodot (VII 6). Po njemu je Ono-makrit prorok na
dvoru Pejsistratida u Ateni. Hiparh ga je proterao jer ga je uhvatio da je Musaju podmetnuo
jedno proroanstvo. Docnije su se Pejsistratidi pomirili sa njime.

Filolaj Korinanin, iz roda Bakhijada, iveo poetkom VII veka pre n. e. U Tebi je dao
novu podelu zemlje i zakone.
1M
Drakon je bio atenski zakonodavac ija delatnost pada izmeu 624. i 621. godine.
Svojim reformama zatitio je narod od samovolje vlastele ali drutvene i ekonomske nevolje u
kojima se zemlja nalazila nije uklonio. njegovim zakonima Aristotel govori kao prvom
pisanom atenskom zakonodavstvu. Njegove uredbe su prestale da vae, sem zakona ubistvu.
Aristotel (Usta atenski, c. 7).
101
Pitak, jedan od sedmorice mudraca, vladao u Mitileni od 651. do 569. god. pre n. e. i
dao svome rodnom gradu nov ustav. Njemu se pripisuje izreka: Nita previe.
108
Androdamant iz Regija ovom zakonodavcu nam nije poznato nita vie.
15'

227

NAPOMENA I OBJANJENJA UZ TREU KNJIGU

Meteci su bili doseljeni stranci ije je zanimanje bilo uglavnom trgovina

zanatstvo. Nisu imali graanskih prava te nisu mogli sticati nikakav posed u Aticl. Svaki
metek je morao da izabere jednog graanina za svoga zastupnika koji ga je zastupao u
pravnim poslovima. Pored dunosti koje su vrili graani (sluba u vojsci i mornarici,
lejturgije, plaanja ratnog poreza), meteci su morali da plaaju
glavarinu, i to
mukarci dvanaest drahmi godinje a udovice bez odrasle muke dece polovinu.
Metecima koji bi stekli zasluge skuptina je davala pravo da imaju zemlju i kuu, da
dolaze u Vee i u skuptinu; oni bi postali ravni graanima.
* Vidi u ovoj knjizi petu glavu, 4.
3
Vidi drugu knjigu, estu glavu, 16.
' Vidi drugu knjigu, osmu glavu, 4.
5
Gorgija iz Leontina na Siciliji, znameniti sofist i jedan od najveih helenskih
uitelja besednitva petog veka.
e
Nekoliko godina posle progonstva tirana iz Atene (512. pre n. e.), kada su se
prilike sredile, voa demokrata postao je Kleisten. On je, u vreme arhonta Isagore
(508/7), sproveo znaajne i obimne reforme, kojima je narod dobio vea prava. To je
postigao novom, iskljuivo teritorijalnom, podelom Atene na deset fila, nasuprot ranijoj
podeli na etiri file zasnovanoj na rodovskoj pripadnosti. Sem toga, da bi postigao da se
narod to vie meusobno mea, podelio je celu teritoriju grada na obalski deo, na grad u
uem smislu i na vangradski deo; svaki od tih delova podelio je na deset manjih koje je
nazvao tritijama. Zatim je kockom izabrao po tri tritije u svaku filu tako da svaka fila
ima u svome sastavu po jednu tritiju iz pomenuta tri dela grada. Tritije su obuhvatile
manje delove, deme. Ovakva podela inila je da file ne budu kompaktne teritorije, te
tako one nisu zastupale interese koji bi mogli da ih stave jednu nasuprot drugoj. Broj
lanova Vea poveao je sa etiri stotine na pet stotina tako to je odredio da svaka od
deset fila da po pedeset lanova, dok su ranije etiri file davale svaka po sto lanova.
Kleisten je uvrstio u file, to znai meu graane, veliki broj meteka, koji su bili stranci
ili osloboeni robovi. Da bi uklonio razliku izmeu starih i novih graana, Klesten je
uveo da se otada graani ne zovu vie po ocu, nego po optini u kojoj ive. Tako je, na
primer, graanin

245

ii optinePajanije koji se dotada zvao (Demosten, sin

Demostenov) morao otada da se slubeno zove (Demosten iz
optine Pajanije). Da nije uvedena ova novina, stranci i osloboeni robovi, koji su
postali novi graani, mogli bi se lako razlikovati od starih po neatikom, a esto i
nehelenskom imenu svoga oca. Kleisten je uveo jo jednu znaajnu meru, ostrakizam.
tome vidi napomenu 29 uz ovu knjigu.
7
zauzeu Vavilona, kome je ovde re, imamo vest kod Herodota (I, 191).
NeobaveStenost stanovnika pojavi neprijatelja u gradu pre se moe pripisati
neopreznosti nego veliini grada. Kir je, posle duge opsade, uvideo da ne moe zauzeti i
ui u odlino utvreni Vavilon. Zato je smislio da odvede vodu Eufrata, koji protie
sredinom grada, u jedno jezero, te da vojnici kroz reno korito prodru u grad. Vavilonci
se toga nisu dosetili, te su Kirovi vojnici, kada je vodostaj sasvim opao, lako uli u grad.
Herodot ne kae koliko je vremena prolo dok su svi stanovnici grada saznali da je grad
zauzet.
8
Vidi sedmu knjigu, etvrtu glavu. Vidi
osmu knjigu, sedmu glavu, 8.
10
Ovi stihovi su uzeti iz Euripidove nesauvane drame Ajol.
11
Jason, tiranin u Feri, Tesalija, oko 380370. pre n. e. Nameravao
je da stekne kontrolu nad elom Tesalijom i prilika mu se pruila 374.
god. pobedom nad Farsalom. Izabran za taga (najvieg funkcionera u
Tesaliji) modernizovao je celu tesalsku dravu i proirio njen uticaj na
celu severnu Heladu. Odravao je prijateljske odnose sa Atenom i stupio u savez sa Tebancima koji su ga pozvali, odmah posle bitke kod
Leuktre 371. god., da poe sa njima na Spartu. On je odbio da da svoje
dobro uvebane najamnike i posredovao je u sklapanju primirja izmeu
Tebanaca i Spartanaca. Godine 370. nainio je uzbunu u Heladi time to
je mobilisao celu tesalsku vojsku u vreme pitijskih igara, ali je bio
ubijen pre no to je ita preduzeo, a njegovi planovi ostali su nepoznati.
li
Uporedi prvu knjigu, drugu glavu, 21s. 19 Uporedi
drugu knjigu, estu glavu, 2.
14
Uporedi drugu knjigu, estu glavu, 12.
15
Ilijada , 648.
ie
Vidi prvu knjigu, prvu glavu, 9.
17
Rasprave namenjene iroj javnosti su takozvana eksoterika dela.
Celokupna Aristotelova dela podeljena su, prema svojoj sadrini, u tri
vrste: 1) esoterika dela, 2) hipomnematiki i sinagogiki spisi i 3) eksoterika dela. Prvoj vrsti pripadaju spisi namenjeni uem krugu slualaca, dakle Aristotelova profesorska dela; drugoj beleke i kritiki izvodi
iz naunih spisa, zatim beleke iz oblasti prirodnih nauka, knjievne i
politike istorije. Treoj vrsti pripadaju spisi namenjeni irem krugu
slualaca, dakle popularni spisi. U njima se takoe tretirana nauna pitanja ali su, za razliku od ostalih Aristotelovih dela, mahom imala oblik
dijaloga u kojima je glavnu re imao sam Aristotel. Od eksoterikih
spisa sauvani su nam samo odlomci. Meu te spise su spadali Endem ili
dui gde je Aristotel dokazivao besmrtnost due, pa spis ftlosofiji,
u kome je kritikovao Platonovo uenje idejama, zatim pravednosti,
pesnicima i drugi dijalozi.
18
I Platon je sve oblike dravnog ureenja podelio u dve vrste
(Zakoni, 875BC, Drava, 346E).
Ovakvu podelu nalazimo i kod Platona, Drava, 338D. 80 Vidi Nikomahovu
Etiku, 1131a.
21
Tirseni su u stvari Etrurci, narod u srednjoj Italiji. Rimljani su
ih zvali Tusci. To je gusarski narod koji je nekada stanovao u Lidiji u
Maloj Aziji. Zatim je naseljavao neka helenska ostrva i konano se smestio na Apeninskom poluostrvu. Njihova kultura je bila na visokom

246

stupnju i veoma je uticala na Rimljane. Jedan od najpoznatijih etrurskih

spomenika-natpisa nalazi se u zagrebakom muzeju na zavoju jedne
mumije.
22
Likofron, sofistiki besednik. njegovu ivotu znamo samo to
da je oko 364. god. pre n. e. iveo na dvoru Dionisija Mlaeg u Sirakusi.
Bavio se i teorijom drave.
IS
Razdaljina izmeu Megare i Korinta iznosi oko etrdeset kilometara.
14
Vidi malo dalje u ovoj knjizi desetu glavu, 4.
25
U ovoj glavi, 7.
" Vidi JViJeomahotra Etiku, 1132a.
2
' Uporedi prvu knjigu, drugu glavu, 19.
28
Antisten, kiniki filosof iz Atene; roen oko 440. god. pre n. e. Najpre uenik
sofista i besednika Gorgije, a docnije Sokratov uenik. Lavovi su odgovorili zeevima,
koji su traili jednakost za sve ivotinje, da takav zahtev treba da podupru zubima i
kandama kakve imaju oni (to jest lavovi).
28
Ostrakizam progonstvo na deset godina uveo je Kleisten (vidi napomenu 6
uz ovu knjigu). Tom merom spreavana je tiranida na taj nain to bi voe ili ugledne
lanove jedne ili druge stranke, na koje bi se sumnjalo da ele da prigrabe svu vlast za
sebe, prognali iz zemlje. To progonstvo nije povlailo gubitak graanskih prava.
Svakoga se prolea u skuptini narodu postavljalo pitanje da li ima kakve opasnosti za
ustav i slobodu. Ako je narod odgovorio da ima, sazivana je druga skuptina na trgu u
kojoj je moralo uestvovati najmanje est hiljada graana. Svaki od uesnika ove
skuptine beleio je na glinenu ploicu ime onoga za koga je smatrao da
je opasan po demokratiju. Ala ta imena nisu javno pominjana. Posle prebrojavanja
glasova u progonstvo je morao da ide onaj ije je ime bilo napisano najvie puta. Ta
mera je docnije zloupotrebljavana jer su je voe jae stranke koristile da se na lak
nain oslobode opasnih protivnika. ostalim Kleistenovim reformama vidi napomenu
6 uz ovu knjigu.

Herakle poznati helenski mitski junak, sin Diva i Alkmene. njegovu ueu u
argonautskom pohodu postoji i druga verzija po kojoj su ga Argonauti poveli pa
ostavili jer je bio suvie teak za njihovu lau.
51
Perijandrov savet Trasibulu spominje se jo i u petoj knjizi, osma
glava 7. Perijandar je bio tiranin u Korintu od 625585. god. pre n. e.;
njemu vidi petu knjigu, devetu glavu, 2 i 22. Trasibul je bio tiranin u
Miletu oko 600. god. pre n. e. Obojica su bili ubrajani meu sedmoricu
mudraca. Herodot kae (V, 92) da je ovaj savet dao Trasibul Perijandru.
52
Kod Tukidida moemo nai veliki broj primera da su se Atenjani surovo ponaali prema svojim saveznicima, naroito prema Mitileni (c. 36).

Kod Herodota moemo nai podatke pobuni Vavilonaca protiv Darija i

kazni koju su zbog toga pretrpeli (III, 150159). Vavilon je prvi put zauzeo Kir (vidi
napomenu 7 uz ovu knijgu).
34
Druga plovidba ( ) ovaj izraz oznaava ponovni pokuaj u
nekom poslu posle prvog neuspelog. Izraz je uzet iz pomorske terminologije gde
oznaava ponovnu plovidbu posle brodoloma.
35
Vidi drugu knjigu, eslu glavu, gde se raspravlja lakedajmon-skom dravnom
ureenju. ' Ilijada, II, 391ss.
" ovome Aristotel opirnije raspravlja u sedmoj knjizi, glava esta, 1.
28
Ajsimneti su bili vladari koje su neke drave birale u vreme unutranjih kriza,
bilo doivotno, bilo za odreeni vremenski period ili za izvrenje odreenog zadatka.
Ovi ajsimneti imaju srodnosti sa ranim zakonodavcima (Solon, Zaleuk itd.). Na Teju,
Naksu, u Miletu, Megari, Selinuntu i Halkedonu postojale su regularne vlasti koje su se
tako zvale. Re se prvi put javlja u Odiseji (VIII, 258) i oznaava izbornog sudiju.
" Pesnik Alkaj iz Mitilene, iveo u drugoj polovini VII i prvoj polovini VI veka.
Imao je dva brata, Antimenida i Kikisa, i pripadao je plemikoj porodici. Alkajeva

247

braa, zajedno s Pitakom oborili su tiranina Melanhara, posle koga je vlast zadobio i
postao tiranin Mirsil. Protiv Mirsila se borio Alkaj i u svojim pesmama pozivao
graane da mu se odupru. Prvi napad na Mirsila nije uspeo te je Alkaj morao da se
skloni i- Mitilene; pri drugom napadu Mirsil je pao u borbi. Kada je demokratska
stranka poverila Pitaku da uredi dravu, Alkaj i AnMmenid napuste otadbinu i odu da
slue stranim vladarima kao najamnici, Antimenid u Vaviloniju a Alkaj u Egipat gde je
Psametih skupljao helenske najamnike. Alkaj se vratio kui jo za Pitaka koji je vladao
deset godina; pes-niku znamo jo i to da je zajedno sa Pitakom ratovao protiv
Atenjana za Sigej i da je tom prilikom bacio tit i pobegao iz jedine bitke u kojoj su
pobedili Atenjani. tome dogaaju je Alkaj ispevao jednu pesmu i poslao je u Mitilenu
svome prijatelju Melanipu. Njegovo odbaeno oruje Atenjani su obesili u Ateninu
hramu u Sigeju (Herodot, V. 95).
to Tu vrstu basileje nalazimo u Homerovim epovima.
Dizanje ezla kao znak zakletve nalazimo na vie mesta u Ilijadi, na primer VII,
412 ili X, 321.
41
Herodot (II, 84) govori lekarima kod Egipana, ali ne spominje ovaj zakon.
43
Tiranin je bio, iz poetka, ovek sa neogranienom naslednom
vlau. Kasnije se kod Helena pod tim nazivom podrazumeva ovek koji
i e pomou nasilja doao do vlasti najee koristei drutvene suprotnosti
i oslanjajui se na nezadovoljnike. Tirane su obino pomagali spartanski
aristokrati a katkad i Persijanci. Po svome nasilju bili su uveni sira-'
kuki tirani na Siciliji. Tirana je bilo gotovo u svim helenskim gradovima
u vremenu kada su se pojedinci trgovinom obogatili i kada je dolazilo do
velikih drutvenih i politikih promena i sukoba izmeu starog zemljoposednikog plemstva i nove klase obogaenih trgovaca i zanatlija.
44
Dionisije Stariji postao je tiranin Sirakuse 405. pre n. e. kada su
Kartaginjani 406. zauzeli i do temelja razorili bogati grad Akragant, ije
je stanovnitvo jedva uspelo da se spase bekstvom. Kartaginjani su tada
bili gospodari zapadne Sicilije a pad Akraganta uneo je veliki strah u
Sirakuane. Kada je tim povodom sazvana skuptina, niko nije smeo nita
da predloi. Tada se pojavio Dionisije, koji se vie puta istakao junatvom
te je ve imalo velikog uticaja na narod. Stane govoriti i aliti se na
izdajstvo zapovednika te postigne da bude na njihovo mesto izabran.
Malo kasnije posluio se varkom kojom i Pejsistrat, doao je okrvavljen
od rana koje je sam sebi zadao i stao se tuiti da su neprijatelji naroda
41

248

hteli da ga ubiju, te je postigao da dobije telesnu strau od est stotina ljudi koju on
poveava na hiljadu. Izabrao je najsiromanije i najhrabrije i smestio se na ostrvu
Ortigiji koje je dominiralo lukom. Tako je narod sam sebi nametnuo tiranina. (Vidi i
napomenu 135 uz petu knjigu.)
a
Epidamnu vidi napomenu 43 uz drugu knjigu i u toj knjizi etvrtu glavu, 13
zatim petu knjigu, prvu glavu, 6; Opunt je grad u Lokridi.
" Oba stiha su iz Ilijade; prvi X, 224 drugi II, 372.
" Platon stavlja zakonodavca iznad zakona; vidi Dravnik, 294AB.
48
Vidi u ovoj knjizi, osmu glavu, 1.
*' Vidi u ovoj knjizi, glava druga, 3s.

249

NAPOMENE I OBJANJENJA UZ ETVRTU KNJIGU

I

Ovi redovi odnose se svakako na Platona a moda i na Kseno-fonta.

* Vidi treu knjigu, petu glavu.
3
Vidi treu knjigu, petu glavu, 1 i 2, i devetu i desetu glavu.
4
To je Platon (Dravnik, 303AB).
5
Eretrija i Halkida su gradovi na ostrvu Euboji, Magnesija je grad na reci
Meandru u maloazijskoj Joniji nedaleko od Efesa.
* Aristotel govori aristokratiji, ali samo ukratko, u treoj knjizi, u etvrtoj i
petoj glavi; opirno govori aristokratskom ureenju u sedmoj knjizi, u sedmoj i
osmoj glavi. Ovo i jo neka druga mesta dali su povoda nekim izdavaima da unekoliko
izmene red knjiga, tako da bi one, posle tree knjige, ile ovim redom: sedma, osma,
etvrta, esta, peta. Vidi i napomenu 16 uz ovu knjigu.
7
Kod Platona su dva osnovna oblika dravnog ureenja, monarhija i
demokratija (Zakoni, 693D).
8
Herodot (III, 20) kae da Ajtiopljani biraju meu svojim sugraanima najveeg
pa ga postavljaju za kralja.
* Apolonija je bila korintska kolonija u Tesprotidi, preko puta dananjeg Krfa.
Tera je malo ostrvo na junom delu grupe Kikladskih ostrva.
** Kolofon je grad u Joniji, u Maloj Aziji, severno od Efesa. To je rodno mesto
Ksenofana, prvog predstavnika elejske filosofske kole. Atenaj (p. 526) nam donosi
jedan Ksenofanov fragment (nije izvesno da li gorepomenutog) u kome se govori
raskoi u Kolofonu. To mesto glasi: Kolofonjani su, kako kae Filarh, u poetku iveli
skromno, a kada su, stupivi u prijateljske odnose i saveznitvo sa Lianima, poeli da
ive raskono, poeli su da ukraavaju kosu zlatnim nakitom, kako kae i Ksenofan:
.Nauivi se nekorisnoj raskoi od Liana, dok nisu bili pod mrskom tiranidom, ili su
u agoru u purpurnom odelu, ne manje nego njih hiljadu, i bili su uobraeni na sve, a
lumetniki oeljanu kosu natapali su mirisima'.
II
Vidi prvu knjigu, drugu glavu, 7.
" Vidi Platon Drava, 369 s.
" Tarant je bio glavni grad June Italije. Zbog svog poloaja bio je prvo
pristanite u koje su svraale lae iz Helade zadrane zapadnim vet

250

rovima. Njegovo bogatstvo zasnivalo se na ribarstvu i sakupljanju purpurnih koljki iz

lagune. Do prve helenske kolonizacije dolo je oko 700 god. pre n. e. kada su izbeglice iz
Sparte, Partenije, osnovale koloniju (vidi napomenu 87 uz petu knjigu). Mada
spartanskog porekla Tarant je imao svoj sopstveni politiki razvoj. Rana aristokratija
ustupila je mesto dugotrajnoj demokratiji u kojoj su ribari imali glavnu ulogu. Tarant
je dostigao vrhunac svoga napretka u IV v. pre n. e. pod upravom filosofa Arhite. Za
Bizantij se misli da su ga osnovali megarski kolonisti 667. god. na mestu jedne ranije
kolonije. Do drugog talasa kolonizacije dolo je 628. god. Bogatstvo grada zasnivalo se
preteno na ribarenju u Bosforu. Jedanaestog maja 330. god. n. e. inaugurisan je kao
prestonica Rimskog carstva pod imenom Novi Rim. To ime je kasnije zamenjeno
imenom osnivaa, pa se grad otada zvao Konstantinopolj. Ajgina je ostrvo u
Saronskom zalivu, Hij je veliko ostrvo uz maloazijsku obalu, Tened je malo ostrvo uz
obalu Ajolide, nedaleko od Troje.
14
Ilijada, II, 204.
,5
Platon obraduje pojedine vrste dravnog ureenja u VIII knjizi Drave.
10
I ovo ide u prilog nove podele koju su dali neki izdavai po kojoj ova (naa
etvrta) knjiga dolazi kao esta, dok (naa) sedma i osma knjiga, u kojima se opirno
govori aristokratskom ureenju dolaze kao etvrta i peta (vidi i napomenu 6 uz ovu
knjigu).
17
Vidi drugu knjigu, osmu glavu, gde se opirno govori ureenju u Karhedonu.
19
Vidi drugu knjigu, estu glavu, gde je izloeno spartansko ureenje.
" Vidi treu knjigu, petu glavu, 2. Vidi treu
knjigu, estu glavu, 13.
21
Vidi prvu knjigu, drugu glavu,19.
22
Vidi drugu knjigu, estu glavu.
23
Vidi napomenu 6 i 16 uz ovu knjigu.
24
Vidi treu knjigu, glavu devetu i desetu.
15
Vidi treu knjigu, glavu devetu, 5 i napomenu 38 uz istu knjigu.
!i
Nikomahova Etika, 1107; vidi i poetak sedme knjige ovoga dela.
17
Fokilid je elegiki pesnik iz VI veka pre n. e. Pisao je kratke poslovice u elegikim distisima ili heksametrima. Navedeni stih je frg. 12.
28
U petoj knjizi, prva glava i dalje.
28
Nije nam poznato na koga ovde misli Aristotel; razni izdavai i prevodioci
pravili su razne pretpostavke toj linosti; tako su pominjani Gelon iz Sirakuse,
Teopomp iz Lakedajmona, Kleisten, Tesej, Faleja, Pitak iz Mitilene.
30
Vidi u ovoj knjizi, glava etvrta, I.
31
Malijejci su narod u Tesaliji pod brdom Ojtom. Bili su uveni po
svojoj hrabrosti i po tome to su bili dobri prakai. Spominje ih Tukidid,
III, 92, V, 51.
31
Teleklu Mileaninu ne znamo nita sem ovog to kae Aristotel. 95 Vidi u ovoj
knjizi, etvrtu glavu, 5.
34
Horezi su bili ljudi kojima je poveravana dunost pripremanja tragikog hora.
Ta se sluba zvala horegija a spadala je meu lejturgije to jest slube za narod, koje nije
uzimala na sebe drava ve bogati graani. Horegija za tragike horove ustanovljena je
posle Kleistenovih reformi, posle 508; pre toga se za horegiju starao tiranin Pejsistrat i
njegovi naslednici. Horegija je dodeljivana na taj nain to je arhont odreivao kome e
se pesniku koji horeg postaviti za spremanje hora. Dunost horega je bila da sastavi hor
da ga odene onako kako to zahteva prikazivanje i da nae svirae na fruli i uitelje koji
e uvebati hor. Horeg se trudio da svoju dunost obavi to bolje jer je slava pobede
pripadala u istoj meri i njemu i pesniku. Posle pobede horeg bi obino pogostio horeute
(lanove hora). Institucija horegije se docnije izmenila.

To je bila neka vrsta koplja na ijem se kraju mogla privrstiti svetiljka.

251

'* Aristotel kae u Ustavu atenskom (c. 51) da Vee kockom postavlja deset
nadzornika trgova, pet za Pirej a pet za Atenu. Njihova je dunost da se brinu za svu
robu da se prodaje u ispravnom stanju.
*' Megara je dorski grad na Korintskoj prevlaci. Megari i prevratima koji su se
u njoj dogodili Aristotel govori jo i u petoj knjizi, glava druga, 6 i glava etvrta, 3.
Dogaaj kome je ovde re dogodio se 446. god. pre n. e.

Nemaki prevodilac Politike Getling nainio je, na osnovu ovog odeljka, sliku
svih mogunosti; analizu te slike dao je francuski prevodilac Sent-Iler, i mi tu analizu
prenosimo ovde da bismo itaocu olakali razumevanje ovog odeljka.
Aristotel daje najpre tri glavne podele:
583. Birai;
584. Oni koji se biraju;
585. Nain na koji se vri izbor.
1) Birai mogu biti svi (A) ili odreena klasa (B) ili svi ali samo za
pojedine funkcije, ili odreena klasa za pojedine funkcije (C).
586.
Oni koji se biraju mogu da imaju iste varijante (A') (B') (C').
587.
Nain na koji se vri izbor moe da bude: kockom (A"), glasanjem
(B") ili glasanjem za pojedine funkcije ili kockom za pojedine funkcije
(C").
Svaka od ovih podela (pod 1, 2, 3) prua mogunost za etiri razliita sluaja.
Tako za birae:
Prva je mogunost da svi imaju pravo da biraju; polazei od toga imamo ova
etiri sluaja:
a' : svi biraju sve, glasanjem; b' : svi biraju sve, kockom; c' : svi biraju iz odreene
klase, glasanjem; d' : svi biraju iz odreene klase, kockom. Druga je mogunost da
odreena klasa ima pravo da bira; polazei od toga imamo ova etiri sluaja:
a" : odreena klasa bira iz celoga naroda,
glasanjem;
b" : odreena klasa iz celog naroda, kockom;
c" : odreena klasa bira iz odreene klase, glasanjem;
d" : odreena klasa bira iz celoga naroda, kockom. Trea je mogunost da svi
biraju, ali samo za odreene funkcije ili da odreena klasa bira, ali samo za odreene
funkcije, polazei od toga imamo ova etiri sluaja:
a'" : svi biraju za odreene funkcije i odreena klasa bira za odreene
funkcije iz celog naroda, glasanjem;
b'" : svi biraju za odreene funkcije i odreena klasa bira za odreene
funkcije iz celog naroda kockom;
c'" : svi biraju za odreene funkcije i odreena klasa bira za odreene
funkcije iz odreene klase, glasanjem;

252

d'" : svi biraju za odreene funkcije i odreena klasa bira za odreene

funkcije iz odreene klase, kockom.
Ovih dvanaest mogunosti za podelu pod 1) (to jest za birae) fvai i za podelu
pod 2) i 3).
* Freatij je bio mesto blizu Pireja na morskoj obali. Kada bi neko, prognan zbog
ubistva, bio ponovo optuen za ubistvo, i kada bi hteo da doe da se odbrani, on bi se
vratio, zaustavio bi se preko puta Freatija, 1 odatle sa lae bi se branio pred sudi jama
koji su sedeli na obali koju je njemu bilo zabranjeno da dotakne. (Pausanija, I, 28, 11.)
40
Ovo je osma vrsta suda (esta i sedma su sud za ubistva i sud za strance). Ovaj
sud se u Ateni zvao parabist () i bio je u stvari mesto gde su Jedanaestorica
odravali svoje sednice. Prema Anti-fontu zgrada se nalazila na trgu, izmeu drugih
velikih zgrada a bila je tako mala da su ljudi u nju mogli stati samo gusto zbijeni.
Jedanaestorici vidi napomenu 31 uz estu knjigu.

253

NAPOMENE I OBJANJENJA UZ PETU KNJIGU

1

I ovo je posluilo kao dokaz i osnova za drukiji red knjiga nego to je na. Vidi
i napomenu i 16 uz etvrtu knjigu i poetak druge, este i osme knjige.
* Vidi treu knjigu, petu glavu, 8.
' Aristotel je ovu misao izrazio ve vie puta; uporedi i treu knjigu, osmu glavu,
1.
4
Lisanar, spartanski vojskovoa i dravnik. Naimenovan za admirala za 408/7.
god. pre n. e. vratio je peloponeskoj mornarici nekadanju snagu, zadobio prijateljstvo
i podrku Kirovu i pobedio Atenjane kod Notija u Joniji u Maloj Aziji. U veini drava
koje su bile saveznice Atene uspostavio je takozvane dekarhije (vlast desetorice) od
pristalica spartanske oligarhije i pojaao ih spartanskim harmostima (upravnicima).
Njegova nadmenost i beskrupuloznost uinile su spartansku upravu mrskom pa je
Sparta promenila njegovu politiku prema pokorenim dravama, pomaui
uspostavljanje demokratija atenskog tipa i modifiku-jui njegov sistem dekarhija.
Njegovi pokuaji da ponovo zadobije autokratski poloaj zavrili su se neuspehom. Nije
uspeo ni njegov plan da u Sparti uvede izbornu monarhiju umesto nasledne.
!
Pausanija, sin spartanskog kralja Kleombrota i sinovac Leonidin. Godine 479.
komandovao je ujedinjenim helenskim snagama kod Plateje i veoma je zasluan za
helensku pobedu, suprotstavivi se persijskom napadu svojim protivnapadom. Na elu
ujedinjene helenske mornarice zauzeo je 478. Bizantij, ali je izazvao pobunu svojim
arogantnim dranjem i pao je pod sumnju da vodi izdajnike pregovore sa persijskim
kraljem. Pozvan u Spartu da mu se sudi zbog ove optube on je izbegao osudu i vratio
se u Bizantij gde se uvrstio sa privatnom vojskom. Kada ga je 475. Kimon isterao iz
Bizantija, on se uvrstio u Troadi i verovalo se da je produio svoje pregovore sa
Persijancima. Bio je ponovo pozvan i suen 470. ali je bio osloboen. Sada je meutim
pao pod sumnju da je podsticao helotski ustanak. Da bi izbegao hapenje od strane
efora potraio je pribeite u hramu gde su ga ostavili da umre od gladi. U posled-njem
momentu izvuen je napolje da ne bi izdahnuo na posveenom zemljitu. Verovatno je
da je nameravao da ukine eforat.
7
Epidamn, vidi napomenu 43 uz drugu knjigu.
7
Ovo se ne odnosi na Epidamn, niti na Atenu.

254

8
Ova podela potie od Platona, Zakoni, 757B.
* Vidi etvrtu knjigu, devetu glavu, gde je Aristotel izneo svoju teoriju srednjoj

klasi.
10
Vidi prethodnu glavu, 7 ; Platon kae da postoji samo jedan jedini
uzrok zbog koga dolazi do promene dravnog ureenja; to se deava onda
kada meu onima koji su na vlasti doe do razdora. Ako su oni sloni,
ma koliko malo ih bilo, ne moe doi ni do kakve promene (Drava, 545D).
11
Vidi etvrtu knjigu, petu glavu, 1.
" ostrakizmu vidi treu knjigu, osmu glavu, 2 i napomenu 29 uz treu knjigu.
11
Ostrvo Rod su naselili dorski Heleni i osnovali su tri grada-drave, Jalis, Lind i
Kamir. U V veku do 412/1. god. pre n. e. bili su lanovi Atenskog saveza i njihovo
ureenje je bilo preteno demokratsko. Rat sa Atenom (411-407) prinudio ih je da
sprovedu ujedinjenje tri grada u jednu dravu sa novom prestonicom, Rodom. Roand
su ostali demokrati, moda ak ekstremni, do revolucionarnih nemira (397388) iz
kojih je proizala umerena demokratija koja je bila oborena samo u periodu persijske
dominacije (355335). Njena kasnija stabilnost zasnivala se na sporazumu izmeu
brojnog graanskog proletarijata i bogatih graana. Ova pobuna i ona kojoj se govori
u iduem odeljku verovatno je isti dogaaj. Aristotel govori jo jednoj pobuni na
Rodu u ovoj knjizi, glava etvrta.
14
Bitka kod Ojnofita odigrala se 458. god. pre n. e. i u njoj su
Atenjani pobedili Bojoane; spominje je Tukidid, I, 108.
15
Propast demokratije u Megari verovatno pada u VI vek pre n. e.
Borbe koje su u to vreme voene izmeu plemia i naroda poznate su
nam iz fragmenata elegikog pesnika Teognida koji je bio savremenik tih
dogaaja. Do VI veka u Megari su dugo vremena vlast imali plemii, ali
kako je trgovina donosila Megari veliko bogatstvo, u njoj se razvio srednji
sloj koji se, zajedno sa seljacima, poeo buniti protiv plemstva. Tako u
Megari nalazimo tiranina Teagena, koji je pod vidom narodnog prijatelja
ustao protiv dorskog plemstva i prigrabio sebi vlast. Posle njegova pada
ponovo je zavladalo plemstvo. Ali i ta vlada je bila oborena i vlast je
uzela demokratska stranka. Narod je proterao plemie i doneo nove
agrarne zakone po kojima je plemiima bila imovina oduzeta i podeljena
narodu. Plemii su kasnije ponovo zauzeli Megami i svirepo se osvetili
demokratima.
18
Sirakusa je korintska kolonija osnovana 734. god. pre n. e. Ubrzo je postala
veoma napredna u trgovini i zemljoradnji. Njeno prvo poznato ureenje bila je
aristokratija zemljoposednika koji su stanovnike pretvorili u kmetove. Oko 485. narod i
kmetovi isterali su zemljoposjednike. Ovi prihvate Gelonovu pomo koji tada postane
tiranin i pone prinudno preseljavati stanovnike oblinjih helenskih gradova u
Sirakusu. Gelon potue Kartaginjane kod Himere 480. i stvori od Sirakuse
najznaajniju dravu zapadnog sveta posle Kartagine. Njegov naslednik Hijeron
proirio je njen uticaj na junu Italiju i dao joj takav kulturni procvat koji se moe
uporediti samo sa atenskim. Posle njegove smrti Sirakusa je izgubila svoj uticaj.
Umerena demokratija delovala je preko narodne skuptine i Vea. Funkcije druga dva
saveta ( i ) nisu dovoljno jasne. Na elu drave bili su stratezi koji su
birani na godinu dana. Narod je imao takozvanog koji je
verovatno bio ne-zvanian rjredstavnik naroda. Uoi drugog kartaginskog napada
Sirakusa je pala pod tiranidu Dionisija Starijeg. Teak period vladavine Dionisija
Mlaeg (367344) bio je prekinut njegovim dugim izgnanstvom (357347) za vreme
koga su vladali jedan za drugim dva akademiara Dion i Kalip i dva sina Dionisija
Starijeg. Timoleon, da bi spasao prevlast Sirakuse na Siciliji, doveo je nove koloniste i
uspostavio demokratsko ureenje. Vee od 600 lanova postepeno se razvilo u oligarhiju
iji su voi kasnije bili proterani. Ali demokratski vo Agatokle izveo je revoluciju i

255

postao (vojskovoa samodrac) 317. god. i kralj 304. god.

Njegovom smru zavrava se poslednji veliki period helenske ekspanzije u Italiji.
17
Vidi napomenu 13 uz ovu knjigu.
18
Tarantu vidi napomenu 13 uz etvrtu knjigu. Japigi su se
naselili u Kalabriji jo u gvozdeno doba; verovatno da su ilirskog porekla
a ne kretskog. Od njih nam je sauvano preko 200 natpisa napisanih tarantinsko-jonskom azbukom izmeu 450. god. i 50 god. pre n. e. Godine
437. Japigi su naneli poraz Tarantu (Herodot, VII, 170), a 413. pod kraljem
Artom podrali su Atenu protiv Sirakuse (Tukidid, VII, 33).
18
Kleomen, spartanski kralj, vladao otprilike od 519. do 487. god. Vodio je
avanturistiku a istovremeno i beskrupuloznu politiku. Hteo je da zavadi Atenu sa
Tebom pozivajui se na zahtev Platajaca upuen Atenjanima da im pomognu protiv
Tebe. Preduzeo je jedan bezuspean napad protiv atenskog tiranina Hipije 515. god.
Odbio je da se umea u samljanski sukob i da podri jonski ustanak. Njegovo
nemilosrdno unitenje argivske vojske kod Tirinta (verovatno 499. god.) bilo je
bezobziran napad na bezopasnog suseda.
10
Tukidid, VI, 31 daje sliku polaska vojske iz Atene i podatke njoj.
81
Heraja je grad u Arkadiji na granici prema Elidi.
82
Orej je atenska kolonija u Ajtoliji.

Ambraklija, helenski grad na severu od Akcija. Ambraklija je korintska

kolonija koju je osnovao Gorg, sin tiranina Kipsela. Njeni pokuaji da uspostavi
kontrolu nad celim primorjem akcijskog zaliva doveli su je u konflikt sa Akarnancima
koji su sa atenskom pomoi naneli Am-brakiji ozbiljan poraz 426. god.
u
Sibarid, ahajsko-trojzenjanska kolonija osnovana (oko 720. god. pre n. e.) blizu
istoimene reke na Tarantskom zalivu na nekada plodnoj zemlji. Sirenjem svoje
teritorije, osnivanjem kolonija i dranjem monopola nad etrurskom trgovinom Sibarid
je postao vrlo moan. Njegovo bogatstvo postalo je poslovino. Ali god. 510. unutranja
nesloga u Siba-ridu omoguila je Krotonu da ga uniti. Sibarianske izbeglice posle dva
neuspela pokuaja da ponovo zauzmu Sibarid, ujedine se sa atenskom naseobinom u
Turiju (443). Ubrzo ih Turijci izbace, i oni osnuju na reci Treji novi Sibarid koji nikada
nije imao vei znaaj.
15

Bizantiju vidi napomenu 13 uz etvrtu knjigu.

Antisa je najpre bilo ostrvo koje se kasnije spojilo sa ostrvom Lezbom.
17
Zankle je helenska kolonija osnovana oko 725. god. pre n. e. na severoistonoj
Siciliji; osnovali su je kolonisti iz Kime, sa Naksa i Euboje. Njena najranija istorija nam
je nepoznata. Godine 493. Anaksilaj iz Regija isterao je izbeglice sa Sama i oni su se
doepali Zankle koja je tada prekrtena u Mesenu. Izgleda da je Anaksilaj ubrzo
zamenio Samljane Mesenjanima. Posle 401. Mesana (otada preovlauje dorski oblik
imena grada) je postala nezavisna od Regija i veoma uznapredovala dok je -tagina
nije unitila 396. god. Kasnije ju je obnovio Dionisije.

Apolonija na Pontu, helenski grad u Trakiji na Crnom moru, miletska kolonija

koju je vodio Anaksimandar (roen 610. god. pre n. e.). Smetena je na jednom ostrvu
34 km juno od Anhijala.
" Sirakusi vidi napomenu 16 uz ovu knjigu.
* Amfipolj, glavni helenski grad na severu ajgajske obale. Smeten na obali
Strimona (Strumice) on je bio centar saobraajnih veza (to se vidi i iz njegovog
prvobitnog imena " = Devet puteva) i kon-trolisao je zapadni prilaz
pangajskim rudnicima. Posle dva neuspela pokuaja Aristagore iz Mileta (497) i
Atenjana (465) da otrgnu Amfipolj od Traana, kolonizovali su ga Atenjani 437. god.
zauzeo ga je na prepad spartanski vojskovoa Brasida a dve godine kasnije on je
pobedio Atenjanina Kleonta pod samim gradskim vratima. Mada je po Nikijinu miru
18

256

Amfipolj bio nominalno vraen Ateni, on je ipak zadrao svoju nezavisnost.

31
Vidi u ovoj knjizi, prvu glavu, 2.
" Hit je naziv mesta gde se prvobitno nalazila Klazomena, grad u Joniji, zapadno
od Smirne; postojbina filosofa Anaksagore.
" Notij je bio donji deo grada Kolofona (vidi napomenu 10 uz etvrtu knjigu) u
koji su se bili sklonili stanovnici gornjeg dela, kada je ovaj pao u persijske ruke
(Tukidid III, 34).
34
Sirakusi vidi napomenu 16 uz ovu knjigu.
35
Ovu poslovicu nalazimo i kod Platona, Zakoni 753E.

Hestijaja je grad na Euboji.

37
Delfi se nalaze na ograncima planine Parnasa. To je bilo najstarije
svetilite u Heladi. Svoj znaaj poelo je da stie oko godine 1600. pre n. e.
Svetilite se sastojalo od svetog zemljita opasanog zidom. Unutra su se
nalazili spomenici koje su posveivale helenske drave kao uspomenu na
pobede i javne dogaaje i dvadeset tesaura (male graevine podignute u
velikim helenskim svetilitima u kojima je stajala arhiva i blago pojedinih helenskih drava), malo pozorite i glavni Apolonov hram prema
kome je od druma skretao Sveti put. Prvobitni hram, jedna primitivna i
mala graevina, izgoreo je u poaru 548. god. Stvari od vrednosti koje su
tada spaene naene su 1939. god. zakopane ispod jednog kamena na
Svetom putu. Drugi hram bio je zavren 510. pomou poklona koje je
dala atenska porodica Alkmajonida, koja se tada nalazila u Delfima u
progonstvu. Taj novi hram unitio je zemljotres 373. god. Pomou priloga
sagraen je novi hram. Ta graevina trajala je jo i u rimsko doba.
Svetilite () je bilo pod jugozapadnim uglom hrama.
38
Pahet, atenski vojskovoa; ovi su se dogaaji odigrali u etvrtoj
i petoj godini peloponeskog rata. Tukidid tome govori III, 18, 28, 3336,
49, 50.
3i
Fokida je zemlja u centralnoj Heladi. U VI v. pre n. e. Fokida je bila
organizovana u jaku federaciju. Unutarnje jedinstvo uinilo ju je sposobnom da se
odupre agresiji suseda koji su eleli da zadobiju kontrolu nad Delfima, nad putem za
severnu Heladu preko doline Kefisa i nad prolazom od Elateje prema Termopilima. Tu
su se Fokiani pokazali kao veoma vesti diplomati. Liena Delfa i doline Krise u I
svetom ratu (oko 546. god.) i pregaena od Tesalije, njene su ambicije bile da ponovo
dobije izlaz na more. Kada je Sparta zaustavila njeno irenje, Fokida je stupila \\
saveznitvo sa Atenom (457. god.) doepala se Delfa i utvrdila svoju kontrolu nad njima
jednom ekspedicijom pod Periklom (448. god.) kome je fokidsko saveznitvo bilo od
koristi da opkoli Bojotiju. Posle bitke kod
Koroneje 447. god. Fokida je prila Sparti, bila uz nju za vreme pelopo-neskog rata sve
dok je Bojotija nije prinudila da ue u centralni helenski savez. Njena borba za
nezavisnost u svetom ratu slomila je tebansku snagu ali i iscrpla Fokidu.
40
Epidamnu vidi napomenu 43 uz drugu knjigu.
41
Areopakom veu vidi napomenu 94 uz drugu knjigu.
42
Salamina je ostrvo u Saronskom zalivu izmeu zapadne obale
Atike i istone obale Megaride koje zatvara Eleusinski zaliv na jugu.
U tesnacu izmeu ogranaka planine Ajgaleja, ostrva Psitaleje i rta Kinosure Atena je strahovito porazila persijsku mornaricu septembra 480. god.
pre n. e.
43
Mantineja je grad u jugoistonoj Arkadiji; tu je 362. god. tebanski
vojskovoa Epaminonda odneo svoju poslednju pobedu nad Spartancima.
44
Rat protiv Atenjana je u stvari peloponeski rat (431404. pre

257

n. e.). Vidi napomenu 16 uz ovu knjigu.

45
Foks, ovoj linosti znamo to to Aristotel ovde kae.
44
Perijandar tiranin u Ambrakiji, sinovac tiranina Perijandra iz Korinta, sin
Gorga, osnivaa Ambrakije, vidi napomenu 23 uz ovu knjigu.
" Vee etiri stotine, postavljeno je u Ateni 411. god. pre n. e. posle neuspeha
desetorice probula (koji su bili naimenovani u Ateni 413. godine da bi delali efikasnije
nego Vee pet stotina, i to je bilo prvo kidanje sa demokratskom tradicijom) da bi
popravilo situaciju posle propasti na Siciliji. Mnogi su tada smatrali da su potrebne
promene u ustavu i oligarsi su tada ostvarili svoje anse. I oligarsi i umereni pripremali
su teren, prvi ubijanjem istaknutih demokrata a drugi dokazujui da je potrebno ograniiti graansko pravo na nekih 5000 ljudi sposobnih i lino i po svom bogatstvu da
pomognu dravi. To je bila prazna fraza koja je u praksi znaila iskljuenje svih teta i
mnogih zeugita iz dravne uprave. Meutim, mornarica koja se tada nalazila kod Sama
sa posadom sastavljenom uglavnom od teta, stajala je vrsto uz demokratiju. Ali
narodna skuptina etenska bila je konano ubeena ili naterana da izabere pet ljudi koji
e (indirektno) izabrati 400 ljudi u svojstvu vea i da prenese svoja ovla-enja na 5000
ljudi (maja 411). Pod uticajem svojih najekstremnijih lanova Vee etiri stotine
oslobodilo se ovih 5000 graana. Ali oni nisu uspeli da pridobiju mornaricu kod Sama i
kada su Peloponeani napali Euboju eskadron koji je Vee etiri stotine hitno poslalo da
je brani bio je poraen. U to isto vreme neki oligarhijski voi pregovarali su sa Spartom
predaji. Teramen, koji je bio istaknuti revolucionar, sada je postao voa umerenih i
Vee etiri stotine bilo je oboreno (septembra 411. god.). Sada su se uvrstili 5000. Ali
posle pobede kod Kizika 410. god. ponovo je bila uspostavljena puna demokratija.
48
demagozima Aristotel govori u etvrtoj knjizi, etvrta glava i dalje. Demagog
(;) je bio narodni vo u Ateni. Demagozi nisu zauzimali nikakav zvanian
poloaj ali su zbog svog uticaja na narodnu skuptinu igrali vrlo veliku politiku ulogu.
Re demagog po sebi nije imala pogrdno znaenje (i Perikle se oznaava kao demagog),
ve je to znaenje dolo sa izopaavanjem atenske demokratije kada su demagozi poeli
zloupotrebljavati svoju mo da bi izvukli korist za sebe ili da bi zadovoljili svoje
astoljublje.
48
Kos je jedno od sporadskih ostrva koje je kolonizovao verovatno Epidaur. U
peloponeskom ratu Kos je stradao i od Spartanaca i od Atenjana. Godine 366, posle
unutranjih borbi, sva gradska podruja () stopila su se u jedan glavni grad na
severoistonoj obali. Ostrvo se uspeno odmetnulo od Atene 354. god. pre n. e.
50
Vidi napomenu 13 uz ovu knjigu.
51
Herakleja na Pontu je megarska i bejoanska kolonija osnovana
oko 560. god. pre n. e. Posle nekog vremena Herakleja je kontrolisala
veliki deo crnomorske obale. Graanska nesloga dovela je do uspostavljanja tiranide, koja je trajala 84 godine, do 281. god. pre n. e., i smatra
se da je to bio njen najnapredniji period.
52
Megari vidi napomenu 15 uz ovu knjigu.
63
Kima je glavni grad Ajolide u Maloj Aziji.

Lejturgija. U V i VI veku pre n. e. su u Ateni izvesne javne funkcije bile

prinudno prenesene na bogatije graane i meteke. Neke od ovih lejturgija kao na
primer trijerarhija (opremanje trijera) bile su povremene, druge su bile redovne i ljudi
su se u njima smenjivali prema utvrenom redu. Tu su spadale horegija (to jest
opremanje i uvebavanje horova za muzike i dramske predstave), gimnasiarhija
(nadzor nad gimnastikim vebanjima), hestijasis (pripremanje gozbe za lanove svoje
file u vreme svetkovina), arhitheorija (predvoenje delegacije na strane svetkovine),
hipotrofija (dranje konja). Za neke lejturgije graane je imenovala vlast, na primer
arhont za tragiku horegiju, a za druge su to inile file, na primer za hestijasis. ovek
koji je bio odreen za vrenje neke lejturgije mogao je da zahteva da se lejturgija

258

prenese na drugoga graanina za koga smatra da je sposobniji da podnese troak a taj

i e mogao ili da prihvati lejturgiju, ili da zameni imanje sa prvim ili da se ali sudu.
Lejturgija je ukljuivala i linu slubu (mada se za to mogao dati zamenik) i trokove.
55
Pritani u Miletu su organi vlasti koji su predsedavali veu i narodnoj skuptini.
Pejsistrat, atenski tiranin (560527. pre n. e.). Kao polemarh istakao se u
ratu protiv Megare 565. god. Za vreme stranakih borbi, do kojih je uskoro dolo,
pokrenuo je treu stranku nazvanu Hiperakri i 560. god. postao tiranin sa telesnom
straom koju su mu dali Atenjani. Posle pet godina ravniarska i primorska stranka su
se udruile i prognale ga, ali nesporazum sa Alkmajonidima uskoro je doveo do
ponovnog vraanja Pejsistrata. Uskoro posle toga Pejsistrat se povukao u Makedoniju i
u oblast pangajskih rudnika. Tu je pravio novac, sakupljao najamnike i odravao
saveznitvo sa Tesalijom, Tebom, Eretrijom, Naksom i Argom i posle deset godina vratio
se u Atiku. Pobedio je svoje protivnike kod Falene i uvrstio svoju tiranidu koja je sada
poivala na najamnicima. Umro je 527. godine. Pejsistrat je zadrao forme Solonovog
ureenja. On je ohrabrio male zemljoposednike i eleo je da ih zadovolji time to su na
svoje proizvode plaali male poreze. Uspeo je da pridobije i mnoge plemie. Tendencija
atenske tiranide koja je ila za jednakou utrla je put demokratiji u sledeem veku.
57
Teagen iz Megare, poklao je stada i krda bogataa, obezbedio je
sebi telesnu gardu i proglasio se za tiranina. Kasnije je bio prognan iz
Megare. Vreme njegove tiranide pada verovatno izmeu 640. i 620. god.
pre n. e. (Tukidid, I, 126).
58
Dionisiju vidi napomenu 44 uz drugu knjigu.
59
Vidi etvrtu knjigu, etvrtu glavu, 4.

Ligdamid sa Naksa, tiranin na Naksu oko 550. godine.

" Masilija, kolonija Fokejaca osnovana oko god. 600. pre n. e. I pored ratovanja
sa Ligurima i Galima Masilija je postepeno postala centar za rasprostiranje Helena i
osnovala je svoje kolonije du obala Sredozemnog mora.

259

62
Istar ili Istrija, miletska kolonija osnovana izmeu 650. i 600. na ostrvu juno od ua
Dunava. Prvobitno ribarsko selo ona je ubrzo postala tigovaki centar za juni dunavski
basen.
" Herakleji vidi napomenu 51 uz ovu knjigu.
84
Knid, helenska kolonija verovatno iz Arga, smetena na jugozapadnom rtu Male
Azije. Oko 540. god. pao pod persijsku vlast.
,s
Eritra je bejotska kolonija u Joniji u Maloj Aziji.
** Harikle je jedan od Tridesetorice u Ateni vidi sledeu napomenu.
" Pri kraju peloponeskog rata (aprila 404) oligarsi u Ateni su ve imali prevlast. Na elu
ekstremista bio je Kritija a na elu umerenih bio je Teramen. Obe frakcije sloile su se da od
Lisandra zatrae pomo protiv demokrata. Pod njegovim pritiskom narodna skuptina bila je
prinuena da naimenuje trideset lanova ustavnog odbora (l ) da sastave predlog
novog ustava. Tridesetorica su uzeli vlast u svoje ruke, uspostavili novo Vee pod svojom
kontrolom i naimenovali odbor desetorice da upravlja Pirejem, raspustili su sudove i poeli
da uklanjaju istaknute demokrate. Vlast Tridesetorice pretvorila se u teror, mnogi ugledni
graani i metcci bili su pogubljeni a njihova imanja konfiskova-na. Do proglaavanja novog
ustava nije dolo. Da bi izaao u susret Teramenovim protestima Kritija je pristao da se
sastavi lista od 3000 graana koji bi sainjavali graansko telo, ali tu listu Kritija nije nikada
objavio i uguio je dalju Teramenovu opoziciju time to ga je dao pogubiti. Izgleda da je tada
bilo pogubljeno oko 1500 ljudi. Ali Tridesetorica nisu uspeli da spree grupu prognanika pod
Trasibulom da zauzmu Pirej i Kritija bude ubijen u bici. Tridesetoricu su sada zbacili
umereni oligarsi koji su se konstituisali kao graansko telo od 3000 graana; njih je smenio
odbor desetorice koji je bio povezan sa Trasibulovom partijom. Sada je ponovo bila
uspostavljena puna demokratija (juna 403. god.) i ostaci Tridesetorice koji su se povukli u
Eleusinu bili su tamo istrebljeni dve ili tri godine kasnije.
68
Frinih, atenski vojskovoa za vreme peloponeskog rata i politiar (Tukidid, VIII, 67).
"* Larisa, glavni grad Tesalije, prvi koji je kovao novac prema persijskom. Oko 400.
god. Larisa je bila oslabljena partijskim borbama i mada je obrazovala aristokratsku
opozioiju tiranima iz Fere (vidi napomenu 11 uz treu knjigu) njeni pokuaji bili su retko kad
uspeni bez spoljanje podrke. Jason je osvojio Larisu 374. god., ali ona se oduprla njegovim
naslednicima dobivi pomo najpre od Tebe a kasnije od Filipa Makedonskog.
70
Abid,
miletska
kolonija
na
azijskoj
strani
Helesponta.
Godine
411. spartanska mornarica bila je poraena od strane Atenjana blizu
Abia.
71
Herakleja na Pontu, vidi gore odeljak 2 u ovoj glavi i napomenu
51 uz ovu knjigu.
72
Hiparin je bio brat ili zet Dionisija Starijeg, sirakukog tiranina.
73
Amfipolj, vidi u ovoj knjizi, drugu glavu, 11 i napomenu 30 uz
ovu knjigu.
74
Haret je atenski vojskovoa, pobeen kod Heroneje 338. god.
75
Apolonija na Pontu, vidi napomenu 28 uz ovu knjigu.
7
* To je ve Platon rekao, Drana, 545D.
77
Farsal je grad u Tesaliji, smeten na glavnom putu koji vodi iz Larise u centralnu
Heladu. Vladarska kua Ehekratida bila je jedna od

16

243

najmonjh plemikih kua u Tesaliji ali su bili proterani 457. god. U toku borbe izmeu
ferskih tirana (vidi napomenu 11 uz treu knjigu) i ostale Tesalije Farsal je bio nekoliko
puta okupiran.
78
Elida, ravnica u severozapadnom Peloponesu. Nju je naselio narod koji je doao
sa severa i koji je po jeziku i rasi slian Ajtoljanima. Eli-ani su upravljali olimpijskim
igrama koje su po tradiciji uspostavljene 776. god. Ali dva veka kasnije ve nisu mogli
imati kontrolu nad njima. 2iveli su seoskim ivotom i nisu se bavili politikom. Vee od 90
doivotnih lanova sainjavalo je zatvoreni krug unutar oligarhije. Rano su postali
lojalni saveznici Sparte sve dok Sparta nije poela da titi nezavisnost Lepreje (420. god.)
zbog ega se Elida pridruila Ateni i Argu. Za to je bila kanjena 399. god. Posle tog
vremena je u Elidi neko vreme vladala umerena demokratija.
70
Timofan je bio brat korintskog vojskovoe Timoleonta, koji ga je dao ubiti zato
da se ovaj ne bi dokopao tiranide (oko 345. god.).
80
Aleuadi, vodea aristokratska porodica u Tesaliji koja je vladala
Larisom. Oni su se estoko suprotstavili tiranima u Feri i nekoliko puta
su pozivali Makedonce da interveniu.
81
Hetajreje na Kreti. U mnogim gradovima svi mukarci su bili
grupisani u hetajreje koje su predstavljale deo vojnikog sistema. Njeni
lanovi su se hranili zajedno u andrejama koje su bile vrlo sline vojnikim sisitijama u Sparti. U Ateni su hetajreje u poetku verovatno bili
drutveni klubovi, a ve od 425. god. one se pojavljuju kao politika udruenja oligarhijskog karaktera. U poetku su sluile za uzajamno pomaganje na sudovima, ali su pod uticajem ekstremnih oligarha postale orue
revolucije i odgovornost za pokret etiri stotine pada u prvom redu
na njih.
8i
Vidi u ovoj knjizi treu glavu, 3.
88
Eretrija je grad na ostrvu Euboji, ne treba ga zameniti Eritrom u Maloj Aziji.
84
Ovo je verovatno Herakleja na Pontu; ovim linostima, Euetionu
i Arhiji, nije nam nita poznato.
85
Knidu vidi napomenu 64. Hij je veliko ostrvo preko puta Eritrajskog poluostrva. U antici Hij je bio poznat po vinu i itu. Glavni grad
Hija, ia politikog, ekonomskog i kulturnog ivota, osnovan je kraj
najboljeg pristanita na istonoj obali i brzo je postao veoma napredan.
Posle okupacije od strane jonskih kolonista Hij je bio postojan saveznik
Mileta protiv Fokaje, Eritreje i Sama. Ukljuen u persijsko carstvo pod
Kirom, Hij s herojski borio u jonskom ustanku. Kao lan Jonskog saveza
Hij je ostao lojalan sve do 413. god. Atenski pokuaji da ponovo zauzmu
grad pokazali su se bezuspeni. Do sredine IV veka Hij je bio proatenski
raspoloen.
88
Vidi u ovoj knjizi, petu glavu, 2.
87
Partenije. Ovim nazivom & devojaka deca oznaava se jedan deo
stanovnitva unutar spartanske drave koji je, mada pripada vodeem sloju Spartijata,
takozvanih doao sa njima u konflikt i zbog toga, verovatno po savetu delfijskog
proroita koje je i ovde kao i u slinim sluajevima igralo ulogu posrednika, otiao iz
zemlje i u junoj Italiji osnovao koloniju Tarant. Svi nai izvori ovom dogaaju koji se
desio u vreme prvog mesenskog rata, na prelazu iz VIII u VII vek, slau se pa se prema
tome ne sumnja da on nije istorijska injenica. Kasnija tradicija nagaala je otkuda
potie zagonetno ime & kao oznaka tog dela spartanskog stanovnitva koji se
iselio iz Sparte. Po jednoj traniiji to su deca onih Spaitanaca koji nisu uestvovali u
mesenskom ratu i koji nisu bili priznati za ravnopravne Spartance, ve su se po tom
nadimku razlikovali od ostalih Spartanaca. Oni nisu hteli da podnose ovu sramotu ve
su pod vostvom nekog Falanta pripremali ustanak. Kako se za ovo izdajom saznalo
obrati se Falant delfijskom proroitu koje mu je savetovalo da ode iz zemlje i naseli se u
junoj Italiji. 88 Vidi napomenu 4 uz ovu knjigu.
88
Kinadon nije spadao meu ravnopravne Spartance, to jest one kojima su i otac i

261

mati bili punopravni graani (Ksenofont, Helenska istorija, III, 3), takvih je bilo malo
u Sparti, te je pokuao da digne ustanak. No neko ga je izdao i zavera je propala a
Kinadon i zaverenici su mueni i osueni.
80
Tirtaj uveni elegiki pesnik, iveo za vreme drugog mesenskog
rata (645628).
81
Pausaniji vidi napomenu 5 uz ovu knjigu.
,
Anon (ili Hanon); ovo protivrei onome to je Aristotel ve rekao u drugoj knjizi,
osma glava, 1.
81
Turij, Periklova panhelenska kolonija kojoj su se, kao to je poznato, pridruili
Herodot i Lisija. Njen poloaj je sasvim izvestan, nalazila se blizu Sibarida. Prvobitno su
tu iveli Mesapi (vidi napomenu 18 uz petu knjigu). Uprkos graanskim borbama i
razmiricama sa ostalim Helenima, Turij je izvesno vreme veoma napredovao.
84
U Lakedajmonu, vidi drugu knjigu, esta glava, 10.
85
Lokri su osnovani u Brutiju u Kalabriji oko sredine osmog veka.
Zakone im je dao Zaleuk.

Vidi u ovoj knjizi, drugu glavu, 3.

87
Vidi dalje, u ovoj knjizi, osmu glavu, 18.
88
Vidi etvrtu knjigu, desetu glavu, 6.
88
Vidi glavu petu, 4.
180
U Ateni su rauni bili urezivani na kamenu i javno izlagani.
101
Lohovi su bile vojne jedinice ije brojno stanje varira u raznim dravama. Na
primer u Sparti, za vreme peloponeskog rata loh je imao 200 ljudi.
108
lejturgijama vidi napomenu 54 uz ovu knjigu. 188 Vidi
treu knjigu, petu glavu, 8ss. 184 Vidi etvrtu knjigu, desetu
glavu, 1.
I Platon je ukazao na potrebu da vladavina bude umerena. Zakoni, 698AB.
108
Nije nam poznato iz kojeg je Euripidovog dela ovaj navod.
187
Vidi malo dalje 7 i etvrtu knjigu, drugu glavu, 2 i estu glavu, 1.
188
Fejdon, kralj Arga, verovatno u drugoj polovini VII veka; datiranje nesigurno zbog protivrenih podataka. Pripadao je argivskoj kraljevskoj kui Temenida. Herodot (VI, 127) ga naziva tiraninom zato to
je na presto doao na taj nain to je uklonio zakonitog naslednika. Efor
(kod Strabona VIII, 358) nam daje podatke da je on pod svojim skiptrom
ujedinio celu Argolidu. Pritekao je u pomo Megaranima protiv Korinta,
i izgleda da su ga Bakhijadi priznavali za vrhovnog gospodara. Prilikom
jednog ustanka u Korintu Fejdon je hteo da pritekne u pomo stranci
koja mu je bila naklonjena ali su ga ubili ljudi iz njegove okoline.
Njegova smrt pada oko 613. a vladavina od 660. ili 650. Za njega se
smatra da je prvi dao Peleponeanima novac i sistem mera.
108
Falarid, tiranin u Akragantu (oko 570554. god. pre n. e.) poznat po svojoj
okrutnosti, naroito po upljem bakarnom biku u kome je svoje rtve pekao ive. Polijen
pria da je Falarid postao tiranin poto mu je bilo povereno zidanje jednog hrama pa je
naoruao svoje radnike. Njega je konano zbacio Telemah, predak Teronov.
" Panajtije, tiranin iz Leontina koji je od demagoga postao tiranin. Njegova
tiranida dola je na mesto oligarhije. Aristotel ga jo pominje u ovoj knjizi, desetoj glavi,
4.
111
Kodar, atenski kralj. Prema prii prihvaenoj u V veku njegov
otac Melant iz pilske porodice Nelejida doao je u Atenu kao izbeglica,
borio se na atenskoj strani protiv Bojotije i postao kralj. Kada su Atenu
napali dorski Heraklidi koji su od delfijskog proroita uli da e oni
pobediti u ratu ako Kodar ostane iv, jedan prijateljski naklonjen Delfljanin obavestio je Atenjane ovom proroanstvu. Kodar se obue u
odelo drvosee, izazove dorske ratnike da ga ubiju i tako spase svoju
zemlju. Zbog ovog dela potovan je kao heroj.

262

112
Kir, osniva Ahemenidskog
persijskog
carstva
(559520.
pre
n. e.). Prema legendi njegovu roenju i odgajanju (Herodot I 107130)
on je bio unuk Astijaga, meanskog kralja. Kao jedini naslednik prestola
on je zahtevao da vlada nad Meanima i zarobivi Astijaga uao je u
Ekbatanu 549. god. Otada Persijanci postaju vladajua rasa mada su
njima srodni Meani jo uvek imali privilegisan poloaj u dravi. Kirova
pobeda nad Hanskim kraljem Krojsom (Herodot I 71 ss.) dala mu je
Malu Aziju, a nad Nabonidom Vaviloniju, Asiriju, Siriju i Palestinu. Veliina njegovih osvajanja poznata nam je iz spiska naroda potinjenih
Dariju.
,1S
Vidi treu knjigu, petu glavu, 4.
1,1
Perijandrovu savetu Trasibulu vidi napomenu 31 uz treu knjigu.
115
Harmodije i Aristogejton, atenske tranoubice, obojica iz plemike porodice,
nainili su plan da ubiju tiranina Hipiju i njegova mlaeg brata Hiparha (vidi napomenu
150 uz ovu knjigu) zbog neke line svae. Plan nije sasvim uspeo i samo je Hiparh bio
ubijen. Harmodija je ubila Hipijina straa a Aristogejton je bio uhvaen i posle muenja
pogubljen. Kada je, tri godine kasnije, tiranida zbaena, smatralo se da su oni to
omoguili i uvek su nazivani Oslobodiocima. Simonid je napisao poemu u njihovu ast,
na agori su bile postavljene njihove statue, a njihovi naslednici imali su zauvek pravo da
ruavaju u pritaneju.
" Vidi u ovoj knjizi, treu glavu, 6.
1,7
Pausanija je ubio Filipa, makedonskog kralja, oca Aleksandra Velikog, 336.
godine. Pausanija je bio makedonski plemi.
119
Euagora (oko 435374/3. god. pre n. e.) lan teukridske vladajue kue u
Salamini na Kipru. U mladosti bio je u progonstvu koje pada u period fenike
dominacije. Sakupio je oko 50 pristalica u Solima u Kilikiji i njihovom pomou uvrstio
je svoju vlast u Salamini (411. god.). Njegova politika teila je jaanju Helena na Kipru
saradnjom sa Atenom, a njegov dvor postao je sredite atenskih emigranata od kojih je
najugledniji bio Konon. .
" Arhelaj, makedonski kralj (413399) organizovao je makedonsku vojnu snagu
uvebavanjem peadije i gradei utvrenja i puteve (Tukidid, II, 100) i pomogao je
helenizaciju dovodei na svoj dvor grke umetnike (Euripida). Preseljenjem svoga dvora
u Pelu, blizu obale i kovanjem novca razvio je trgovinu u Makedoniji. Odravao je
prijateljske veze sa Atenom, spreio ustanak Elimioana jednom branom vezom i
zauzeo Pidnu 410.
110
Piton i Herakleid (Diogen Laeranin, III, 46) Platonovi uenici i z Ajneje na
trakom Hersonesu. Ubili tiranina Kotija i sklonili se u Atenu.
1,1
Pentilidi, potomci Pentila, lezbijska kraljevska porodica u Mi-tileni. Iz
Aristotela i Plutarha jasno je da su posle ogranienja kraljeve vlasti najvie funkcije
morale bti prenesene na lanove kraljevske kue koji su na Lezbu imali vlast dinasteje.
Poto je njihova vlast bila okrutna, oborio ih je Megakle.
> fje 7 se ko je taj Smerd. Vidi u
ovoj glavi, 11.
124
Artapan (brat Darijev i stric Kserksov) ubio je Kserksa god. 465. pre n. e.
Kserksovoj smrti razni istoriari daju razliite podatke.

Diodor sa Sicilije (II, p. 84) kae da se Sardanapal, ne elei da padne u ruke

neprijateljima, sam spalio.
116
Dion (408354) bio je roak Dionisija Starijeg, ali je pavi pod Platonov uticaj
postao protivnik tiranide. Pokuao je da utie na Dionisija Mlaeg ali, kao i sam Platon,
nije uspeo i morao je da napusti Siciliju 366. god. Dugo godina ostao je u Heladi, tesno
povezan sa Akademijom. Ali je neprijateljstvo Dionisijevo prema njemu raslo i on je
odluio da ga napadne. Sa vrlo malim snagama uspeo je da zadobije Sirakusu i drugi
gradovi su mu se pridruili. Ali on je imao linih neprijatelja i nije bio tako popularan
vod kao njegov raniji prijatelj Herakleid koji ga je pretekao i odneo veliku pomorsku
pobedu nad Dionisi jevim admiralom Filistom. Intrige protiv Diona su rasle i on i
njegovi vojnici budu isterani da bi ubrzo bili pozvani natrag kada je Dionisije ponovo

263

napao Sirakusu. Grad je jo jednom bio osloboen ali su se He-lakleidove intrige

nastavile i Dion je morao da dopusti njegovo ubistvo. Posle ideolokih pokuaja da
dravu uredi u skladu sa Platonovim zamislima, on, uprkos samom sebi, postane tiranin.
Godine 354. bio je ubijen po nareenju Kalipa, oveka za koga je mislio da mu je
prijatelj i koji je i sam bio Platonov uenik.
m
Astijag je bio meanski kralj i Kirov deda po majci. Priu Kiru i Astijagu
donosi nam Herodot, I, 107130.
118
Seutu Traaninu govori Ksenofont u Anabisi, VII, 2.
1M
Taj dogaaj spominje Ksenofont, Vaspitanje Kirovo, VIII, 8.
uo vidi u ovoj glavi, 14.
'" Vidi u ovoj knjizi, estu glavu, 9. Hesiod,
Dela i dani, st. 26.
133
Vidi u ovoj knjzi, estu glavu, 9, gde je reeno da su Lakede-monjani obarali
tiranide.
ls
* Gelon (oko 540478. god. pre n. e.) sin Dejnomenov. Postao je komandant
konjice kod Hipokrata, tiranina u Geli (na Siciliji) koga je i nasledio zbacivi njegova
sina. Godine 485. on je pomogao zemljoposed-nicima isteranim i z Sirakuse da se vrate i
proglasio se tiraninom Sirakuse, verovatno sa titulom
(vojskovoa samodrac). Gelu je dao na upravu svom bratu Hijeronu. Pod Gelonovom
vlau Sirakusa je postala velika, bogata i dobro utvrena varo. U saveznitvu sa
Teronom, tiraninom iz Akraganta, on je stvorio najveu helensku silu svoga vremena.
1,5
Dionisije (oko 430367. god. pre n. e.). sirakuki tiranin, bio je ranije pristalica
Hermokrata, sirakukog dravnika i vojskovoe. Posle neuspeha Sirakuze da pomogne
Akragantu 406. god., Dionisije uspe da narodna skuptina izabere nove vojskovoe
meu kojima je bio i on.
Kasnije je on istisnuo svoje kolege, uspeo da dobije telesnu strau i bio je legalno izabran
za to jest ustavnog tiranina. Poraen od Kartaginjana izgubio je
podrku bogataa koji su pokuali jednu bezuspenu revoluciju. Da bi uvrstio svoju
mo sklopio je jedan nepovoljan ugovor sa Kartaginjanima. Imovina njegovih protivnika
bila je razdeljena meu strance i osloboenike. Oslanjajui se na najamnike, zanoeo je
vojnu ekspanziju. Razorio je Naks, naselio najamnike u Ka-tani i preselio graane iz
Leontina u Sirakusu, Njegova tenja bila je da istera Kartaginjane sa Sicilije. Njegova
drava bila je prva velika helenska politika sila na zapadu. Umro je 361. god.
" Platon takoe osuuje naslednu vlast, vidi Zakoni, 695CD. Istu misao
nalazimo i kod Platona u Dravniku, 276E.
138
Vidi u ovoj knjizi osmu glavu 5. Plutarh kae u Pirovoj biografiji (c. V) da su
moloski kraljevi u narodnoj skuptini polagali zakletvu da e vladati po zakonima a
podanici da e uvati basileju po zakonima.
130
eforeji vidi drugu knjigu, estu glavu, 14 i napomenu 62 uz drugu knjigu;
Platon takoe vezuje za Teopompa eforsku vlast, vidi Zakone, 692A.
110
Perijandru iz Korinta vidi napomenu 31 uz treu knjigu. >4i To isto kae i
Platon, Drava 567B.
>** u Sirakusi zvao se agent u slubi vladara.
Podatke ovim pijunima nalazimo i kod Plutarha (de curiosi-tate 15, 522) koji
upotrebljava izraze to pokazuje da su se ovi organi tajne
policije u Sirakusi zvali hibridnim nazivom . U biografiji Dionovoj Plutarh
pria da su posle zbacivanja Dionisija od strane Diona graani pohvatali i poubijali
mnoge (takozvane prosagogide) rave i omraene ljude
koji su se meali meu Sirakuane, prislukivali i prenosili tiraninu ta graani misle i
govore.
143
Hijeron je naimenovan za tiranina kada je njegov brat Gelon
postao gospodar Sirakuse. Poto mu nije pretila neposredna opasnost od

264

Kartagine intervenisao je u junoj Italiji, pomogao Sibaridu i spasao

Lokre da ih Anaksilaj iz Regija ne razori. Godine 474. spasao je Kumu
i unitio etrursku pomorsku snagu pobedivi ih u velikoj pomorskoj
bitki. Pokuao je da ojaa svoj uticaj na Siciliji naselivi u Katanu
10.000 novih kolonista i tada je Katana dobila ime Ajtna. Njegovo saveznitvo sa Akragantom se raspalo i on je unitio tamonju tiranidu.
Njegov dvor bio je otvoren za pesnike i filosofe, tamo su boravili Aishil,
Pindar, Bakhilid, Simonid, Ksenofan, Epiharm. Umro je 467/6. god.
144
Isto to kae Platon u Dravi, 567A.
143
Herodot (III, 24) kae da je za vreme Keopsa kod graenja piramide, u svakoj smeni, koja je trajala tri meseca, radilo uvek oko sto
hiljada ljudi. Izgradnja puta do piramide trajala je deset godina,
a gradnja piramide trajala je dvadeset godina. Ako je ovo to Herodot
kae tano u pogledu broja uesnika, onda izlazi da je za tri decenije u
gradnji uestvovalo oko dvanaest miliona ljudi. Polikratu Herodot
govori u treoj knjizi, 3946 ali ne spominje te graevine. Polikrat je
bio tiranin na Samu u drugoj polovini VI veka.
144
To je poznati filosof Herakleit iz Efesa koji je iveo izmeu
535. i 475. god. pre n. e.
147
S ovom slikom tiranina moemo uporediti onu koju daje Platon na kraju osme i
na poetku devete knjige Drave.
148
Ortagora je bio tiranin u Sikionu, roen oko 680/70. vladao izmeu 630620.
Ortagoru je nasledio njegov sin Miron koji je posle sedmogodinje vladavine pao kao
rtva svoga brata Isodema. Meutim i Isodemova vladavina je bila kratka veka jer ga je
likvidirao trei brat Kleisten koji je vladao trideset godina (600570).
" Klpsel je bio korintski tiranin (oko 655625. god. pre n. e). Njemu je proroite
proreklo sudbinu i on je izbegao da ga Bakhijadi ne ubiju, na taj nain to je kao beba
bio sakriven u kovegu. Kada je odrastao Kipsel je, opet uz podrku Delfa, zbacio
Bakhijade i postao tiranin. Herodot ga naziva krvoednim ali kasniji pisci
suprotstavljaju njegovu blagu vladavinu vladavini njegovog sina Perijandra. Kipsel nije
imao telesnu strau i mase su ga podravale.
150
Pejsistratidi su Hipija i Hiparh, sinovi tiranina Pejsistrata. Hi-pija je bio
atenski tiranin 527510. god. pre n. e. Zajedno sa svojim bratom Hiparhom produio je
oevu politiku. Ali posle Hiparhove smrti 514. god. (vidi napomenu 115 uz ovu knjigu)
njegova vladavina postala je stroa dok ga persijska osvajanja u Trakiji nisu liila
osnove njegove tiranide, prihoda iz pangajskih rudnika. Napadnut od Spartanaca Hipija
ili je najpre porazio, ali kad je kralj Kleomen okupirao Atenu on se povukao u Sigej i
Lampsak, a otuda na Darijev dvor. On je sa persij-skim snagama bio na Maratonu.
Hiparh, njegov mlai brat, brinuo se za literaturu i umetnost; Anakreont i Simonid doli
su u Atenu na njegov poziv. Njegovi lini poroci doveli su do njegova ubistva od strane
Har-modija i Aristogejtona.
i vidi napomenu 134 uz ovu knjigu.
" Vidi napomenu 31 uz treu knjigu. 145 Ovaj navod
je iz Platonove Drave (546C) i predstavlja, to je
poznato, najtee razumljivo mesto kod Platona. Tekoa se sastoji u tome da se najpre
odredi taj broj koji predstavlja poetak promene a zatim da se ispita ta taj broj znai.
Aristotel meutim nije naveo Platonovu misao do kraja ve ju je interpretirao svojim
recima . J. Adam u
svome izdanju Platonove Drave smatra da znai
brojevi 3 i 4 pomnoeni pet, a brojevi 3, 4, 5 su elementi pitagorovskog trougla koji,
dignut na kub daju broj 216 (3* + 4S
+ 5' = 216) a to je broj poznat pitagorovcima kao zato to izraava

265

starost deteta u sedmom mesecu izraenu u danima. Osobine ovog trougla pitagorovci su
upotrebljavali da objasne i obrazloe svoje embrioloke teorije.
154
Vidi Platonovu Dravu 547DE, 548A.
155
Kod Platona tiranida proizlazi iz ekstremne demokratije, Drava,
564A.
ls
* Mironu vidi napomenu 148 uz ovu knjigu.
157
tome Antileontu nije nam nita poznato, spominje ga samo Aristotel na ovom
mestu.
" Ovo mesto je sasvim suprotno od onoga to je ve reeno u drugoj knjizi, osmoj
glavi 1, i to e Aristotel rei u iduem odeljku; moda bi trebalo da stoji Halkedon
umesto Karhedon jer su u grkom ta dva imena, kako nam je poznato, esto
zamenjivana.
i Vidi napomenu 110 uz ovu knjigu.

266

1.0
Kleandar je bio tiranin u Geli. Prema Herodotu (VII, 154) vladao je sedam godina a nasledio ga je njegov brat Hipokrat oko 498.
god. pre n. e.
1.1
Anaksilaj je bio tiranin u Regiju (494476). Pokuao je da
uzme Zankle od Hipokrata, tiranina u Geli, nudei je samljanskim izbeglicama (Herodot, VI, 23) ali su se Samljani sporazumeli sa Hipokratom.
Kasnije je uspeo da ih izbaci i da naseli druge Helene, naroito Mesenjane (oko 490). Godine 480. zbog antagonizma prema Gelonu (vidi
napomenu 134) bio je na kartaginskoj strani. Kasnije je postao zavisan
od Sirakuse.
i1 Vidi napomenu 158 uz ovu knjigu. IM
Platon, Drava, 551D.

267

NAPOMENE I OBJANJENJA UZ ESTU KNJIGU

1

Vidi poetak druge i pete knjige.

Ono to se odnosi na ove tri dravne vlasti raspravljeno je na kraju IV knjige.
Vidi knjigu petu, passim.
4
Vidi knjigu etvrtu, etvrtu glavu gde se govori vrstama demokratije.
5
Vidi etvrtu knjigu, drugu glavu, 1. Vidi
poetak pete knjige.
7
Vidi etvrtu knjigu, dvanaestu glavu, 8.
8
Vidi etvrtu knjigu, etvrtu glavu, 5.
8
Poznato je da je u Ateni predsednitvo Vea pet stotina bilo obavezno da se hrani
u pritaneju dravnom troku tokom mesec dana koliko je trajala njihova funkcija.
18
Vidi treu knjigu, estu glavu, 1.
II
Vidi etvrtu knjigu, etvrtu glavu, 2.
11
U ovakvoj organizaciji republike Mantineje moe se nazreti jedno gotovo
savreno ureenje. Ovo je moda jedini trag ove vrste u antici. Poznato je da je
Mantineju razorio Agesilaj oko 387. god. pre n. e. i da je ona kasnije ponovo podignuta.
Pretpostavlja se da je ovo ureenje bilo na snazi u Mantineji i pre njenog razorenja
posle obnove.
18
Uporedi petu knjigu, estu glavu, 6.
14
Vidi drugu knjigu, estu glavu, 10.
18
Oksil je osniva grada Ellde i kraj drave Elide koju je prema tradiciji dobio u
dvoboju sa njenim tadanjim vladarem Elejem. Dao je zakone Elidi. njemu govori
Pausanija, V, 4.
18
Afitida je traki primorski grad na Halkidici, na istonoj strani poluostrva
Palene. Bila je lan Delsko-atikog saveza. Sauvano nam je nekoliko fragmenata
Herakleida sa Ponta koji, na kraju svog malog dela dravama, govori Afitidi i veoma
hvali pravednost i potenje njenih stanovnika.
17
zemljoradnicima vidi poetak ove glave.
18
Nije retko miljenje da Aristotel ovde aludira na atensku demokratiju koja je esto optuivana da je dala Heladi primer za razne krajnosti i prevrate. Meutim Atena je jedina drava u Heladi u kojoj nije
bilo svirepih borbi izmeu bogataa i siromaha, kao na primer u Megari.
I

268

na Samu, u Sirakusi itd. Svojina je u Ateni bila tako podeljena da se na kraju V veka
raunalo da ima vie od 10.000 graana posednika nepokretnih dobara prema 5000 koji
to nisu bili (Dionisije Halikarnaanin. De Lysia, 32). Poto su ekonomske prilike u Ateni
bile neto bolje nego u drugim dravama u njoj je i nereda bilo manje nego drugde.
Naravno, i u Ateni su siromasi vodili borbu protiv bogataa ali je to bilo bez velikih
nereda. Ta se borba ograniavala vie na sistem dabina koji siromasi bogatae i na
sistem pravosua ali nikada se nije ilo do ponovnog deljenja zemlje.
18
Uporedi etvrtu knjigu, etvrtu glavu, 4.
28
Vidi Herakleid sa Ponla frg. 510 Herodot, IV, 152 s.
21
Vidi napomenu 6 uz treu knjigu.
22
tome je Aristotel raspravljao u petoj knjizi.
28
Vidi drugu knjigu, osmu glavu, 1.
24
Tarantu vidi i petu knjigu, drugu glavu, 8.
25
Vidi etvrtu knijgu, treu glavu, 11.
28
Vidi u ovoj glavi, 1.
27
Vidi treu knjigu, treu glavu, 4.
28
Vidi petu knjigu, petu glavu, 2.
29
Vidi etvrtu knjigu, dvanaestu glavu, 10.
18
Vidi etvrtu knjigu, dvanaestu glavu, 6.
81
Atensko Vee je kockom biralo Jedanaestoricu (po jednog iz svake file, a
jedanaesti im je bio sekretar) ija je dunost bila da uvaju zatvorenike i da kanjavaju
smrtnom kaznom kradljivce i razbojnike zateene na delu, ukoliko ovi to priznaju. Ako
sud potvrdi krivicu, Jedanaestorica izvravaju smrtnu kaznu. Sem ovoga njihova je
dunost da iznose pred sud popis kua i zemljita koje treba zapleniti, pa ono to od toga
sud presudi u korist drave daju na dalju nadlenost. Takoe moraju da iznose pred sud i
prijave prokazivaa. Te prijave ( S e su se uglavnom odnosile na dravne
dunike da se koriste pravima koja su zbog duga izgubili.
32
Dionisijske igre spadale su u najpoznatije atenske svetkovine. One su dale
Helenima i elom svetu tragediju. U Ateni je postojalo etiri vrste Dionisovih svetkovina:
Male ili Seoske Dionisije koje su se proslavljale u mesecu Posejdeonu (decembru), Lenaje,
u Gamelionu (januaru), Antesterije u Antesterionu (februaru) i Velike ili Gradske
Dionisije u Elafebolionu (martu) koje su zbog svog velikog znaaja nazivane jednostavni,
a. Proslava Velikih Dionisija zapoinjala je uoi toga dana, nastavljala se
sutradan (8. Elafeboliona) velikom procesijom u ast Dionisovu a devetog Elafeboliona
takmiili su se horovi i pevali ditirambi. Glavni znaaj Dionisovih svetkovina potie od
etiri sledea dana: 10. Elafeboliona izvoene su komedije a od 1113. tragedije.

269

NAPOMENE I OBJANJENJA UZ SEDMU KNJIGU

I

Vidi napomenu 17 uz treu knjigu.

Ove i ostale vrline je i Platon analizirao toliko puta, vidi Drava, 427E.
* Sline teorije srei i vrlini nalazimo kod Platona, Zakoni, 660E i 734.
4
Ovde lako prepoznajemo Sokratovo uenje da je vrlina merilo sree.
4
Ovu teku misao Aristotel je opirnije izloio u Metafizici, 1072b.
4
To jest Etike, vidi Nikomahovu Etiku, 1101b.
7
Aristotel se u Politici nije vie nigde vratio na ovo mesto.
4
Vidi drugu knjigu, estu glavu, 22.
Herodot kae (IV, 117) da se devojke kod Sarmata ne udaju dok ne ubiju nekog
neprijatelja. Sarmati su skitski narod iranskog porekla; govorili su skitskim dijalektom.
U Herodotovo vreme iveli su istono od Tanaisa.
10
Aristotel je ve ranije uvrstio Kelte meu naj ratoborni je narode. Vidi drugu
knjigu, estu glavu, 6.
II
S ovim treba uporediti ono to je Aristotel ve rekao u prvoj
knjizi, glava druga, 17.
14
Vidi u sledeoj glavi, 6.
15
Aristotel je ve objasnio ovu misao, vidi prvu knjigu, drugu
glavu, 23.
14
U prvoj knjizi, druga glava.
15
Istu misao nalazimo u treoj knjizi, osma glava, 1.
14
Uporedi ovu knjigu, prva glava, 5.
17
Vidi treu knjigu, petu glavu, 2ss.
18
Aristotel ne konstruie idealnu dravu onako kako je to inio
Platon; u kolikoj meri je on realista vidi se iz onoga to sledi.
14
Hipokrat, uveni helenski lekar (rodio se na ostrvu Kosu 460. god. pre n. e.)
potie iz lekarske porodice te ga je otac i uputio u medicinu. Poto je bio dobar i na
glasu lekar, putovao je mnogo. Umro je u Larisi, u Tesaliji, izmeu 377. i 359. god. Pod
njegovim imenom sauvano je 43 spisa u 72 knjige, pisanih jonskim dijalektom ali vei
deo nije autentian. Galen, drugi uveni helenski lekar iz II veka n. e., smatrao je
autentinim samo trinaest spisa. Najpoznatiji autentini Hipo
a

270

kratovi spisu su: Aforizmi, kratke reenice u kojima je sadrana sutina medicine, spis
vazdv.hu , vodi i mestima u kome se razlike izmeu stanovnika razliitih krajeva
objanjavaju pomou ta tri elementa, i spis epidemijama.
20
U antici je bilo opte miljenje da se veoma naseljenom dravom
ne moe dobro upravljati. Ovo miljenje je zasnovano na politikom
sistemu grkih gradova-drava u kojima svaki graanin sudeluje u
upravljanju dravom.
21
Vidi napomenu 2 uz drugu knjigu.
22
Stcntor je linost iz Ilijade (V. 785), glasnik iji je glas jak kao
glas pedesetorice ljudi.
23
Uporedi drugu knjigu, treu glavu, 5.
24
U Ojkonomici.
25
Aristotel ovde, izgleda, polemie s Platonom (vidi Zakoni, 704B),
poto ovaj smatra da je primorski poloaj grada nepovoljan. Po njemu
grad treba da bude udaljen od mora 80 stadija (oko 13,5 km).
* Takav poloaj i vezu s gradom imala je luka Pirej.
27
Herakleja se spominje jo u petoj knjizi, etvrta glava, 2 i peta
glava, 2.
58
Kao to je poznato, Hipokrat je meu prvima zapazio uticaj klime na osobine
pojedinih naroda i na njihove dravne ustanove (O vazduhu, vodi i mestima, vidi
napomenu 19 uz ovu knjigu). Hipokrat je otiao jo i dalje pa je pokornost i inertnost
azijskih naroda pripisao kraljevskim i despotskim vladavinama koje su ih pritiskivale.
Platon se takoe pozabavio ovim pitanjem na kraju pete knjige Zakona.
28
Aristotel ovde misli na Platona; vidi Platon, Drava, 375C.
38
Arhiloh, lirski i satiriki pesnik sa ostrva Para iz VIII veka pre n. e.
31
Ovaj stih uzet je iz nama nepoznatog Euripidovog komada.
32
Nepoznata tragedija.
33
Vidi i treu knjigu, glavu estu, 13.
34

razliitim
dravnim
ureenjima
vidi
treu
knjigu,
petu
glavu, 2ss.
55
U ovoj knjizi, prva glava, 3.
38
Vidi drugu knjigu, estu glavu, 2.
57
perijecima vidi drugu knjigu, estu glavu, 3 i napomenu 53 uz istu knjigu.
38
Tri vladara dvanaeste dinastije nosila su to ime. Prvi i trei doveli su svojom
energinom vladavinom srednje carstvo do procvata. Zbog toga su ti kraljevi postali
legendarne linosti.
38
Minoj, kretski kralj; tradicija je sauvala bledu uspomenu na civilizaciju koja
se danas zove minojska i Minoj moe da bude dinastiko ime ili titula (o njegovoj
talasokratiji vidi Tukidid, I, 4). Razume se da demonski karakter koji su mu dale atike
legende, ali ne i glavna struja grke tragedije (Platon, Minoj, 318 DE), ima za sobom
stvarnu borbu izmeu preistorijske Atene i Krete. Vidi i napomenu 16 uz prvu knjigu.
40
Vidi napomenu 18 i 71 uz drugu knjigu.
41
Nibur je mislio da je Aristotel ova obavetenja Italiji morao
uzeti iz dela Antioha iz Sirakuse, istoriara koji je iveo oko sto godina
pre Aristotela a koga pominju Dionisije Halikarnaanin i Strabon (VI,
p. 245).
" Ojnotri, verovatno ilirsko pleme koje je pre grke kolonizacije naseljavalo
oblast koja sc kasnije zvala Lukanija. Po tradiciji Ojnotri su doli zajedno sa
Peuketima i z Helade oko 684. god.
43
Prema Strabonu 160 stadija, dakle, neto vie od 30 km.

Skiletski zaliv nalazi se na krajnjem jugu Italije, na istonoj obali, juno od

Krotona a severno od Epizefirskih Lokra. I danas se tako zove. Lametski zaliv se nalazi
na suprotnoj, zapadnoj obali. Poluostrvo kome pripadaju ovi zalivi zvalo se Brutij.
Vidi Herodot, II, 2.
* Vidi gore, prethodnu glavu, 5.

271

' Oigledno aludira na Platona. Vidi drugu knjigu, drugu glavu 4.

Aristotel malo dalje (u ovoj knjizi, deseta glava, 8 i jedanaesta glava, 3) stvarno
govori zajednikom obedovanju, ali nikako ne obrazlae zato se s tim slae, kao to
ovde obeava.
4
* Sto se tie ovakve podele imanja uporedi i knjigu drugu, treu glavu, 8, gde
Aristotel kritikuje Platona.
50
U OjJconomict, 1344b. Ova Aristotelova misao pokazuje da on nije
bio beskompromisni pristalica ropstva. To nam dokazuje i njegov testament sauvan u Diogena Laeranina.
51
U ovoj knjizi, peta glava, 2.

Vidi napomenu 45 uz drugu knjigu.

48

* *

ss je izgledala ovako: * *
* *
54

Aristotel ovde aludira na Epaminondinu opsadu Lakedajmona 367. god. pre n.

e. Vidi i drugu knjigu, estu glavu, 7.
ss
Za opsaivaa glavni problem predstavljao je zid: kako da proe iznad ili ispod
njega. U V veku, ili ranije, pribegavalo se potkopavanju, a bile su u upotrebi i bojne
lestvice i pokretni toranj; ali i odbrana je imala primitivna ali dobra sredstva (Tukidid,
II, 7178, III, 2024, 52). Pronalazak katapulta (verovatno oko 400. u Sirakusi) bio jc
veoma vaan zato to je kamenje koje je on izbacivao moglo da oisti zid od branilaca
dok je ovan probijao zid a pokretni toranj izbacivao dasku za prelaz most. Prvi je
Dionisije Stariji kod Motije koordinirao rad ovih maina i pokazao da one mogu da
osvoje i jaku ostrvsku tvravu (Diodor sa Sicilije, XIV, 4753). Nije nam poznato zato
su helenski vojskovoe tako sporo prihvatali te sprave. Filip Makedonski je prvi u
Heladi imao moderna borna kola.

Nikomahova Etika, 1102a.

57
Nikomahova Etika, 1105b.
58
U ovoj knjizi, esta glava, 2.
5
* Skilak, iz Karijande u Kariji, karski kapetan broda i geograf, poznat kao
najstariji istraiva indijskog podruja i obala Indijskog okeana i Crvenog mora. Od
njega potiu prve helenske vesti Indiji. Inicijativa za njegova putovanja dola je od
persijskih kraljeva koji su i finanairall njegova putovanja. Njegov ivot pada u doba
Kira I, Kambi-sa, Darija I i Kserksa I. Kako se iz Aristotela i drugih kasnijih izvora
moe zakljuiti napisao je spis Indiji.
40
U ovoj knjizi, osma glava, 4.
81
Uporedi prvu knjigu, drugu glavu, 21 i treu knjigu, etvrtu glavu, 5s.
43
Vidi treu knjigu, drugu glavu, 5.
43
Aristotel ovde ima u vidu Ksenofonta i Platona koji su bili pristalice
lakedajmonskog ureenja.
84
Vidi ovu knjigu, drugu glavu, 5 i naroito drugu knjigu, estu glavu, 23.

272

45
Aristotel je jedini od starih pisaca koji spominje Tibrona. Ne zna se tano na
kojeg se Tibrona ovde misli, ali poto Aristotel kae da je bio poznat, verovatno da je re
lakedajmonskom vojskovoi u spartansko--persijskom ratu koji je poeo 400. god. pre
n. e. Poto Tibron hvali Likurga to je Spartance izvebao za opasnosti i na taj nain ih
osposobio da vladaju nad mnogima, morao je njegov spis biti napisan pre bitke kod
Leuktre (371. god.).

Vidi drugu knjigu, estu glavu, 22.

47
Pausanija vidi napomenu 5 uz petu knjigu.
48
Ovo se odnosi na Lakedajmon; Aristotel je slinu primedbu izneo
u drugoj knjizi, esta glava, 22.
" U ovoj knjizi, dvanaesta glava, 6.
70
U ovoj knjizi, esta glava, 2.
71
Vidi i Historia animalium, p. 581.
71
Trojzen je grad u Argolidi blizu Epidaura i Hermione.
78
Platon je u Dravi (460E) odredio za sklapanje braka za ene doba od
dvadesete do etrdesete godine a za mukarce od trideset pete do pedeset pete.
74
Ime meseca januara ( = mesec svadbi) potvruje taj
obiaj.
75
Da trudne ene treba da se kreu i da esto idu u etnju kae i
Platon u Zakonima 789E.
70
Treba praviti razliku izmeu izlaganja i naputanja dece; izlaganje dece bilo je
ostavljanje na takvim mestima gde bi ih neko mogao nai i moda usvojiti; naputanje
dece imalo je za cilj smrt deteta. Ovo po-slednje bio je obiaj u celoj Heladi izuzev u Tebi
gde je to bilo zakonom zabranjeno. U Sparti je naputanje dece bilo zastupljeno u
najveoj meri. Svako novoroeno dete odmah je podvrgavano ispitivanju od strane
odreenog organa koji je nad njime imao pravo ivota i smrti.
77
Ovo je verovatno prvi pomen ortopedskim spravama u antici.
78
Teodor je bio uveni glumac, savremenik Aristotelov.
79
Vidi ovu knjigu, etrnaesta glava, 11.

17 Politika

273

NAPOMENE I OBJANJENJA UZ OSMU KNJIGU

I

Vidi u drugoj knjizi glavu estu gde se govori spartanskom ureenju.

Pod ovim se podrazumeva itanje, pisanje i gramatika.
3
Prvi od tri navedena stiha ne pripada Homeru koga mi danas imamo; drugi
stih je neto izmenjeni 385. stih XVII pevanja Odiseje; trei stih je iz Odiseje, IX, 7.
4
U ovoj knjizi esta glava, 1.
5
Ovo se odnosi na Tebance.
6
Herodot spominje kao ljudodere Androfage (IV, 18 i 106) narod koji ivi
severno od Skita, iza pustinje koja ta dva naroda razdvaja.
7
Ovo Euripid kae u Bakhama, stih 378384.
8
Vidi malo dalje u estoj glavi.
8
Musaj, mitski peva, usko vezan za Orfeja. Aristofan (Zabe 10323) kae da je
Orfej pouavao misterijama i uzdravanju od mesa a Musaj leenju od bolesti i
prorokovanju. Platon govori njemu zajedno sa Orfejem i obojicu naziva potomcima
Selene i Musa (Drava 364E).
,0
Olimp je bio Mianin ili Frianin kome se pripisuje pronalazak frule
i koji je po tradiciji iveo neto pre trojanskog rata. Plutarh kae (De
muica, 5, 2224) da je Olimp doneo auletsku muziku Heladi. Iza ovoga se krije
injenica da su Frigija i Misija vrlo mnogo uticale na helensku muziku.
II
Polignot sa Tasa je prvi veliki helenski slikar. Oko 450. on je
ukrasio slikama (areni trem) u Ateni. Mi ga poznajemo iz antikih opisa njegovih slika i sa slika na vazama. Pauson je
slikar, verovatno Atenjanin, kome se ne zna tano kada je iveo.
14
I ovaj termin upuuje na uticaj koji je Lidija pored Frigije i Misije imala na
helensku muziku.
13
Ovo se verovatno odnosi na pitagorovce.
14
Arhita iz Taranta, filosof, pitagorovac.
15
Napredak i novine u muzici padaju ba u Aristotelovo vreme; ini
se da je njegova kola imala u tome dosta zasluga.
s

()

17 Politika

274

18

Vidi napomenu 10.

Ekfanti, komiki pesnik, iveo u petom veku.
18
Sve su to iani instrumenti. Barbit je slian liri ili citri. Naroito
rado su ga upotrebljavali lezbijski pevai. Sambika je instrument koji
nalii na harfu, trouglastog oblika sa jasnim tonom; verovatno nije helenskog porekla.
18
Poznato nam je da je pitagorovska kola mnogo radila na teoriji muzike.
88
Vidi pesntkoj umetnosti, 1449b. =
Drava, 399A.

Filoksen i z Kitere (435380), poznati ditirambiar koji je napisao oko 24

ditiramba meu kojima i (Miani) koji spominje Aristotel. U muzici je bio
glavni pobornik nove muzike nasuprot muzici Pinda-rova vremena.
88
Drava, 398 DE.
17

17 Politika

275

NAPOMENA PREVODIOCA
Pri prevoenju Aristotelove Politike sluila sam se grkim tekstom koji je, na
osnovu Suzemilova teksta, priredio O. Imi (Aristotelts Politica ipost Fr. Susemihlum
recognovit Otto Immisch. 1909. Lipsiae in aedibus B. G. Teubneri). Pored toga imala
sam pred sobom i tekst Bekerova berlinskog izdanja i tarovo izdanje. Od prevoda, kojih
nema tako mnogo kako bi se oekivalo prema znaaju ovog Aristotelovog dela, bili su mi
dostupni Sent-Ilerov (Politique d'Aristote traduite en francais par J. Barthelemv SaintHilaire Pari, 1948), tarov (Aristotelis Politicorum libri octo, Adolfus Stahr.
Lipsiae, 1889), i Kirhmanov (Aristoteles' Politik, ubersetzt und erlautert von J. . von
Kirchmann, Leipzig, 1880).
Pri prevoenju sam se trudila da dam to je mogue ade-kvatniji izraz u srpskom,
da ne izneverim ni Aristotelovu misao ni duh dela koje, kao to je poznato i kao to se
vidi po mestiminim ponavljanjima, protivrenostima i nepotpunostima, nije redigovao
sam Aristotel, ve su to beleke njegovih uenika. Stoga nisam pribegavala interpretaciji
kao to su to inili neki prevodioci ije sam prevode imala u rukama (na primer SentIler), ve saim tamo gde mi se inilo da Aristotelova misao nee biti dovoljno jasna
itaocu, tu misao dopunila. Te dopune stoje uvek u uglastim zagradama.
Povodom ove malo neuobiajene transkripcije grkih rei i imena >u ovom
prevodu, valja rei nekoliko rei: mnoge grke rei i imena mi smo primili preko latinske
njihove kopije ili preko zapadnoevropskog posrednika. Neopravdano je i nenauno transkribovati i dalje grke rei, pogotovo one koje se sada prvi put javljaju u naem jeziku,
na ovakav neizvoran nain. Zato je u ovoj knjizi uinjen pokuaj da se ova transkripcija
izvri u duhu naeg jezika i tradicije.
17

259

Kao osnova za napomene i objanjenja uz ovu knjigu, koje je napisao

Ljubomir Crepajac, posluio je komentar uz Sent-Ilerov prevod i ovi prirunici:
Pauly-Wissowa, Realencvclopaedie der klassischen Altertumsivissenschaft;
The Oxford Classical Dictionary; Lamer, Worterbuch der Antike, zatim G.
Glotz, La cite grecque; Duruy, Povijest Grke, Fistel de Kulan, Antika
drava i grki i latinski pisci.
Ostaje jo da se ovom prilikom zahvalim prof. M. Budimiru od koga i potie
inicijativa za ovaj prevod i koji mi je mnogo pomogao.

Registar pojmova

Agoranom 142, 166, 167, 189

agronom 166
ajsimneti 78, 79, 103
analitiki metod 3, 11, 193
andrije 47
apodekti 167
areopag 52, 126
arhonti 124, 131, 158, 169
aristokratija 45, 50, 61, 64, 74, 81,
82, 86, 89, 96, 98, 99, 100, 101, 103,
111, 114, 135

izbor organa vlasti 116

uzroci propasti 120, 131,
132, 133

razlika prema politeji 99,

132
mere za odranje
asttnomi 166, 167, 189

135

borbit 212 basilej

169
basileja 64, 77, 78, 81, 82, 84, 85, 86,
89, 103, 147
doivotno vojno zapovednitvo 78, 79, 80
basileja u varvara 78, 79
basileja u herojsko doba 79
uzroci postanka 140
uzroci propasti 142, 145, 146,
149

blagajnici 167
bogatai 29, 35, 65, 68, 73, 74, 85, 91,
92, 94, 95, 98, 100, 101, 102, 104,
105, 106, 107, 108, 121, 123, 125,
126, 127, 128, 129, 130, 136, 137,
138, 147, 151, 154, 157, 158, 159,
163, 183
bogatstvo merilo za politiku
jednakost 13, 50, 100, 141, 158

cenz, u
oligarhiji i demokratiji
35, 36, 61, 71, 95, 96, 97,
101,
102, 108, 109, 111, 115,
124,
128, 130, 131, 158, 159,
160,
165
crtanje,
predmet obrazovanja
203,
205

definicija 91, 92
Platonovo miljenje 89, 90, 91
delanje 7, 182
demagog 52, 95, 96, 127, 128, 129,
135, 139, 141, 148, 152, 162, 163
demagogija

128,
129,
130
demokratija 34, 45, 50, 51, 52, 57, 60,
64, 65, 66, 76, 81, 82, 88, 89, 90, 96, 97,
98, 99, 100, 101, 102, 105, 109, 111, 112,

278

114, 115, 119, 121, 126, 135, 139, 140,

155, 156, 159, 160, 161, 162, 164, 165

203, 204, 205

vrsta demokratije 90, 91,

95, 97, 105, 106, 107, 111, 128,
156, 161

uzrok propasti 120, 123,

126, 127, 128, 134, 138, 139,
145, 162

mera za odranje 162, 165

inasteja 49, 96, 164 ditiramb 214
domain 13, 16, 71 domainstvo
3, 4, 6, 7, 19, 40
drava, definicija 5, 24, 61, 67, 105,
182, 191

protiv jiedinstva 24, 25, 30

najbolje dravno ureenje

28, 106, 183
dravotvorno bie 5, 62

ejoreja 44, 45, 102 eiori 34, 44, 47,

48
izbor efora 44, 45, 48, 49
sudska nadlenost 55
cpistati 167
fiitije 46, 47, 49
jilarsi, u Epidamnu 120
file 26, 30, 56, 110, 115, 126,
128, 137, 162 fratrije 26, 30, 68,
115, 137,
162
frula 51, 60, 72, 211, 212, 214
geronti 34, 45, 56
izbor 45, 49, 102
geronti na Kreti 47, 48
gerusija, u Lakedajmonu 45,

na Kreti 47 gimnastika,
predmet obrazovanja 87, 203, 204,
206, 207
gmajkonom (nadzornik ena) 113
aristokratska ustanova 115
gospodar 4, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 21, 22
graanin, definicija 25, 54, 55
gramatika, predmet obrazovanja

harmonija, frigijska, dorska 58,

91

misolidska 209
dorska, frigijska 210
frigijska 58, 91, 210, 214
dorska 58, 91, 210, 214
indijska 214
1

heloti 31, 42, 47, 49 heptagon 212

hetajreja 131 hijeromnemoni
167 hilori 166 Mpai 52
hiparhija (zapovednitvo u konjici)
168 hopltti 34, 44, 109, 130, 165
fiorezt 113, 212

imanje, sredstvo za ivot 7, 13

orue za upotrebu 1 7
izlaganje dece 198
Jedanaestorica 167 jednakost,
imoviinska 36, 37, 38, 139
u vaspitanju 37 katarsa
(preiavanje) 213 kitara 7, 207,
211 konjica 165 kozmi 47, 48,
kraljevi, lakonski 46
u Karhedonu 49

tejturffija 128, 137, 164, 165

loh 137
lov 11, 12, 13

meteci 54, 56, 61, 62, 177, 230

mnemont 167
monarhija 34, 35, 49, 64, 65, 78, 95,
96, 98, 101, 103, 111, 122
uzroci propadanja i mere za

279

odranje 140, 141, 143, 144, 146,

150 monopol 19
muzika, predmet obrazovanja 203,
204, 205, 206, 207, 208, 209, 210,
211, 212, 213, 214

politeja 34, 50, 51, 52, 64, 85, 89, 98,

99, 100, 101, 102, 103, 109, 111,
112, 120, 124, 126, 131, 164

izbor

organa vlasti 115,

121

razlika prema

narodna skuptina, na Kreti 48

plata za uestvovanje 108,
158
nauarii, u Lakedajmonu 46
nauarhija (zapovednitvo u mornarici)
168
nomofilak 112
HODOC 14, 15, 16, 17, 18, 19, 29, 37, 38,
44, 47, 50, 136, 137, 141, 149, 163,
168 ogranienje raanja 36
oligarhija 34, 35, 50, 52, 54, 57,
64, 65, 76, 81, .89, 90, 99, 100, 101,
102, 105, 106, 111,
114, 119, 121, 126, 135, 137,
139, 140, 164
definicija 91, 92

promena u tiranidi 81, 135

vrste oligarhije 91, 96, 98,
107, 111, 123

nain izbora vlasti 116

uzrooi propadanja 120, 129,
130, 131, 132, 134, 145

aristokratiji
132
posed, zajedniki 28, 29 potaoooie
147 potinjavanje 8, 19, 20,
24. 59, 60
pravednost, potreba
drave 6,
60, 68, 158, 190,
192
opta vrlina
21, 74,
170, 172, 195
pritanej, u Miletu 128
pritani 169
probuli 112, 114,
168, 169

rad, najamni 18, 59, 203 ratnici,

deo drave 39, 40,
85, 93, 109, 183, 185 ribolov 12
ritmovi 210, 211, 212, 213 rob,
definicija 4, 7

po prirodi 4, 7, 8, 9, 10, 22,

175

po zakonu 6, 9, 11
nauka za robove 11, 20
rudarstvo 18

mere za odranje 135, 136,

138, 139, 164, 165
ostrakizam 76, 77, 85, 122
pajdonom (nadzornik dece)
115, 200
aristokratska ustanova 115
panbasileja (apsolutna monarhija)
79, 82, 103 Partentje 132 pektida
212 penesti 31, 42
pentakosiomedimni 52 pentarsi
50
perijeci, na Kreti 42, 47, 48,
49, 123, 180, 184, 186 persijski
ratovi 123, 126 pljaka 12, 13
polemarh 168

sambika 212
savez, nasuprot dravi 24, 66 selo
4
siromasi 4, 35, 65, 66, 68, 73, 85, 90,
91, 92, 94, 98, 101, 104, 105, 106,
107, 108, 109, 112, 121, 123, 136,
137, 138, 140, 151, 154, 157, 158,
159, 163, 164, 186
sisitije 30, 46, 49, 152
kod Platona 32, 35, 53
u Lakedajmonu 34, 46
na Kreti 47, 48
u Karhedonu 184 sloboda

280

 100, 107
princip demokratije 100,
157
merilo za politiku jednakost
140, 148, 162
srednja klasa 104, 105, 106, 107,
121, 126, 131, 136, 138, 162
stanovnitvo, broj 177
osobine 187 stoori 12,
161, 185 stratezi, u Karhedonu
50,
113, 168 stvaranje 7 sud, organ
vlasti 52
vrste sudova 117, 118
u Karhedonu 50
u demokratiji 157
arbitrani 40 svetenici
169, 182, 184, 190 sueiski rat 126

(afcsiarhtja (zapovednitvo u peadiji)

168
teti 52, 61, 93
tiranida 34, 57, 64, 65, 76, 78, 79, 80,

81, 99, 102, 103, 105, 123, 124, 128,

130, 141, 144, 145, 146, 149, 151,
158

promena u demokratiji 81
vrste tiranide 103
srodnost sa oligarhijom

i
demokratijom 140, 141, 142,
148
mere za dranje 146, 147,
149, 150
trampa 12, 13 trgovina 14, 15,
17, 67, 153, 163, 179, 183
podela trgovine 18, 93
Tridesetorica 129
trigon 212
trijerarhija
(zapovednitvo
nad
itrijerima) 168

vaspitanje, (najvanija mera za

ouvanje dravnog ureenja 30,
86, 139, 192, 193, 201, 202, 203
Vee etiri stotine 127, 129

281

vee, organ vlasti 71, 157, 158,

168
Vee stotine u Karhedonu 49 vetina
bogaenja 13, 14, 15, 16, 17

voenje domainstva 11, 12,

13, 15, 16, 17, 19, 20, 63, 79, 204

vetina

voenja drave 16,

savetodavna 56, 70, 110, 112

sudska 59, 70, 84, 117, 155
ustavna 3, 6, 8, 11 vrlina
6, 9, 10, 20, 21
graanska

58, 59, 60

merilo za vrhovnu vlast 59

17, 41

vojna 11, 16, 46, 59, 194

gimnastika 41, 63
lekarska 15, 16, 17, 41, 63,
70, 87

sticanja 6, 7, 11, 12, 13, 14,

16, 17, 18
vladanje 7, 8, 10, 19, 20, 21, 24
vlast, vremenski neograniena

55, 168
vrhovna

62, 64, 68, 69, 71,

73, 74, 75, 82, 85, 95, 112, 114,
155, 158, 165, 175

gospodarska 3, 6, 11, 19, 20,

59, 63, 84, 192

domainska 3, 63
izvrna 82, 110, 112
kraljevska 3, 4, 6, 8, 19, 84,
85, 120, 146

282

zajednica ena 23, 26, 53 zakoni

6, 8, 10, 36, 177
nosioci vlasti 160, 163, 167,
173
obiajni 83, 88, 161, 162
zanatlije 21, 22, 27, 30, 31, 38, 39,
61, 94, 161, 117, 183, 184, 185, 189,
213
u Hipodamovoj dravi
39, 40, 156
zelenaitvo 17, 18, 154
zemljoradnici, u Hipodamovoj
dravi 39, 156
najbolja klasa 159, 183,
186
zemljoradnja 12, 13, 17, 18, 163
zeugiti 52

Registar
imena

Abid
promena dravnog ureenja
130, 131
Adamant 143 Afitida 161
Afrodita 43 Agamemnon 78, 84
Agesilaj 132 Ahajci

neprijatelji Tesalaca 42
osnovali Sibarid sa Trojzenjanima 124, 206
Ajgina 94, 130
Ajtiopija
nain raspodele vlasti 92
Aleuadi 131 Alkaj 78 Amadok
144 Amasid 20 Ambrafctja 124,
126, 142 Aminta, zet kralja Agesilaja
143
Aminta Mali 142
Amfipolj 130
Amfipoljani 124
Anaksilaj, tiranin u Regiju
153
Andrani
njihovu efori 44
Androdamant iz Regija 53
Anon 132
Antileonit, tiranin u Halkidi 153
Antimenid 78 Antisten 75
Antiani 124 Apolodor Lemljanin
18 Apolontja na Jonskom moru 92
Apolonija na Pontu 124, 130 Arabija
143 Arej 43 Arg

ostrakdzam
284

u Argu 122,

primanje perijeka 123

pokuaj ukidanja demokratije
126, 127
Argivci 42, 43 Argo, laa 76
Argonauti 76 Arhelaj 142, 143
Arhija 131 Arhita 210 Arholoh
181 Ariobarzar 144 Aristofan
27 Aristogejton 142 Arkadani
24, 42, 43 Artapan 143 Astijag
144
Atarnej 37 Atena, boginja 212
Atena, grad 38, 39, 56, 117, 162, 212

atenski mornari 94
ostrakizam 122, 123, 167
Atenjani 126, 134
njihov odnos prema Samljanima, Hijanima i Lezbljanima 76, 125
Ausoni 185 Autofradat 37, 38

Bakhijadi 53
Basilti, oligarsi
Bizantij 94

Dajdal 7 Dafnaj
128 Darije 143
Dekamnih 143
Del/t 125

Eritru

129

Derdo, njegova zavera protiv

Aminte 142 Dijagora 131
Dikoja 26 Diofrant 38 Diokle
53 Dion 143 Dionistje Mlai 143
Dionisije Stariji 19, 82, 128,
130, 133, 141, 147 Div 68, 69,
77, 207 Doksanar 126 Drakont
53
Drava, Platonova 23, 32, 93, 98,
152, 214

Efijalt 52
Egipat

129
Etika Nikomahova 24, 66,
104, 190
Euagora 142
Eubul 37, 38
Euetion 131
.Eunomija, Tirtajeva pesma
13
2
Eunuh
njegova zavera protiv
Euagore 142
Euripid 59, 140, 143, 207 Eutikral
126

egipatski lekari 80

piramide 147
klase 185
najstariji narod 185
Ekfantid 212
Elida
propast oligarhije 130
Epidamn 38, 82, 120
promena dravnog ureenja
126
Epimenid Kreanin 4 Eretrani
90 Eretrija 131 Eritra
promena dravnog ureenja

Falarid, tiranin u Akragantu 141

Faleja, iz Halkedona 35, 36,
37, 38, 39, 53
Farsal
oligarhija 26, 130 Fejdon,
tiranin u Argu 141 Fejon Konnanm
33 Filoksen 214
Filolaj Korinanin 53 Fokida
sveti rat 126 Fokilid 105
Foks, tiranin u Halkidi 126 Freatij
sud 117
Frinih 129

Gela 153
Gelon 123, 145, 152, 153
Gorg 152 Gorgija 21, 56
Gozba, Platonova 27

Hipokrat 177 Hit

124
Homer 4, 20, 62, 78, 95, 204 Honjani
185

Halkida 124, 126, 153

Halkiani 90
Halkiani, traki 53
Halkion 53
Haret Ajginjanin 130
Harel Paranin 18
Harilaj 47, 153
Harikle 129
Harmodije 142
Haronda, iz Kalane 4, 52, 53
pripadnik srednje klase
105, 108
Hefajst
njegovi
tronoci

7
Helanokrat Larianin 143 Heleni
4, 10, 41, 47, 78, 103,
109, 211
eraja
promena dravnog ureenja
123
Harakle 76
Herakleid 143
HerakZeit 151
Herakleja
propast demokratije 127
propast oligarhije 129, 130,
131
Herakleodor 124
Hesiod 4, 144
Hestijaja 125 Htj
18, 94, 124
obaranje oligarhije 131
Hijeron 145, 147, 152 Hiparin
130

propast oligarhije 129 Ital

185 Italci 185 Italija 52, 185

Hipodam Mileanin 39, 187 268

iberct 173
Ifijad 131
Indija 192
Istar

Japigi
napad na Tarant 123 Jason
iz Fere 59
Kamik 47 Karhedon
132, 173

aristokratsku ureenje 56,

99

demokratsko ureenje 153

Karhedonci
njihovo ureenje

49, 50,

164

njihovo

saveznitvo sa
Tirsenima 66
Kelti 43, 173, 199
Kima
zakoni 41
propast demokratije 128
Kinadon 132
Kipsel, tiranin u Korintu 141, 152
Kipsettdt 147, 152
Kir 141, 144
Kirena 162
Klazomena 124
Kleandar, tiranin u Geli 153
Kleisten, atenski zakonodavac
56, 153, 162
Kleisten, tiranin u Sikionu 152
123
Kleotin 130 Kni
promena
oligarhijskog
ureenja 129, 131
Kodar 141
Kolofon 92
Korint 67, 131, 141, 147, 152 Kos
propast demokratije 127
Kotije 143 Krataj

 njegova zavera protiv Arhelaja

142
Kreta 30, 47, 48, 52

odnos prema robovima 30

dravno ureenje 42, 43, 45,
47

kretsko

ureenje u po-reenju
sa lakonskim 47

vaspitanje 173
klase 184, 185
sisitije 47, 48 Kserks 143

Lakedajmon 29, 30, 48, 50, 211

212

dravno ureenje 42, 43, 99,

130, 132, 153, 194

lakedajmonska

drava kao
meavina dravnih ureenja
133, 134, 146

vaspitanje 102, 173, 196, 202

Lametski zaiiv 185 Larisa 56, 129,
131 Leontini 153 Leukido 36
Libija
zajednica ena kod nekih
plemena 26
Ligdamid, tiranin na Naksu 129
Lifcojron, sofista 67
Liktijci, lakonski kolonisti na
Kreti 47
Likurg 44
na Kreti 47, 51
Taletov uenik 52
pripadnik srednje klase
105
Lisandar 120, 132
Lokrani 36
Lokri Epizeftrski 52, 133 Magneani,
na Meandru 90 Magneani,
neprijatelji Tesalaca
42 Makedonija
173 Malijejci 109
Mantineja
njena demokratija 126,
160

Masalija
propast oligarhije 129, 165
Meani 76
Megakle
njegova zavera protiv
Pentilida 143
Megara 67, 115, 128
propast demokratije 123,
127
Mesenjani
neprijatelji Lakonaca 42, 43
Mida 15
Minoj 47, 185
Miron, tiranin u Sikijonu 153
Mtsani
Fnloksenov ditiramb 214
Mitilena 125, 143
Mitiljenjani 78
Mitridat 144 Mnaseja
126 Molosi
njihovi kraljevi 141, 146
Notijci 125

Odisej 205
Ojnofit
bitka 123
Ojnotri 185 Ojnotrija
185 Oksil 161
Olimp 209
Onomakrit 52 Opunt
82

propast oligarhije 124

Ortagora, tiranin u Sikionu
151
Osci 185
Perikle 52 Persijanci 147, 173
Pirej 38, 125 Pitak 53, 78 Pilon
143
Platon 23, 30, 33, 34, 35, 46,
53, 93, 98
Polignot 209
Polikrat, tiranin na Samu 147
Psamelih, tiranin u Korintu 152

287

Reoij 153
Rod

propast demokratije 47, 123,

127

Pahet 126
Ponajttje, tiranin u Leontinu 141,
153
Pausanija, spartanski kralj
120, 132, 194
Pausanija
njegova zavera protiv
Filipa 142
Pauson 209
Pejsistrat, tiranin u Ateni 128, 141,
152
Pejsistratidi

zavera

protiv njih 142,

145, 152

izgradnja
Pentil 143
Pentilidi 143
Peribojci

289

Olimpiona 147

neprijatelji Tesalaca 42
Perijandar, tiranin u Korintu
njegov savet Trasibulu 76,
142, 147, 152
Salamina 126 Samljani 76, 124
Sardanapal 143 Sesostris 185
Seut Traanin 144 Sibarid
osnivanje 124 Sicilija 19,
47, 52, 153 Sikion 151, 153 Simon
131
Sira 143
Sirakuza

propast demokratije 11,

19, 123, 125, 130, 141, 153

uspostavljanje demokratije
7, 126, 147, 148, 153
Sirt 185 Skilak 192 Skiletski
zaliv 185 Skiti 173 Smerd 143
Sokrat 21, 23, 24, 25, 27, 30, 31, 32,
33, 35, 93, 152, 153, 154, 214

Solon 13, 36, 52, 70

pripadnik srednje klase
105
Spartanci
zakon raanju dece 44,
132
Stentor 178

Talet Mileanin 18, 19, 52 Tarant

94
demokratija
zamenila
politeju 123
partenije 132, 164 Teagen,
tiranin u Megari 128 Teba 53

zakon uestvovanju u vlasrti

194
Timofan Mitiljenjanin 126 Timofan,
tiranin u Korintu
13
1
Ttrseni
njihovo saveznitvo sa
Karhedoncima 66
Ttrtaj 132 Traani 173 Trasibul,
iz Mitilene 142 Trasibul, iz Sirakuse
76, 145, 152
Trasimah 128
Trasip 212
Trojzenjani
njihovo saveznitvo sa
Karhedoncima 66
Turij 124, 133

61, 165

propast demokratije
obaranje oligarhije

123
131

Tebanci
upad u Lakedajmonu 43, 52
Telekle Mileanin 110 Tened 94
Teodekt 10
Teodor, tragiki glumac 201
Tesalci 42, 188 Tibron

Vavilon 57
Vautlonci 76

Zakoni, Platonovi 32, 33, 34,

35, 36, 46 Zaleuk iz Lokra 52
Zanklajci 124

S adraj

Dr Milo N . uri: Aristotelovo uenje dravi i njenom etikom

zadatku

POLITIKA
Knjiga prva

Knjiga druga

23

Knjiga trea

54

Knjiga etvrta

_ _ _ _ _

Knjiga peta

119

Knjiga esta

87

155

Knjiga sedma

170

Knjiga osma

202

Napomene i objanjenja

215

Napomena prevodioca

259

261

266

n.egistar pojmova

Registar imena