KONSTANCIJE HLOR

(293-306.)
KONSTANTIN

JULIJE KONSTANCIJE
HELENA
JULIJAN
(poslednji paganin, stradao protiv
Persijanaca)

KRISP KONSTANTINA

KONSTANS I KONSTANTIN II KONSTANCIJE II

Julijan je vladao vrlo kratko, samo dve godine. Posle njegove smrti usledila je obnova
hrianstva. Do kraja 4.veka hrianstvo postaje zvanina dravna religija.
GRADITELJSKI PODUHVATI OD 4. DO 6.VEKA/DO JUSTINIJANA (on donosi nov
pravac u arhitekturi)
RIM (do 476.g)
Sve do 476.g kada je vizigotski kralj ODOAKAR ubio ROMULA AUGUSTULA
poslednjeg rimskog cara Rim je bio prestonica carstva. To je grad u kome je sazidana
prva hrianska crkva, a Konstantinova deca sazidala su brojne funeralne bazilike.
Rim je nastavio da bude gradilite u 4. pa i u 5.veku. Ima veliki broj crkava unutar
grada a zadubinari nisu vie carevi ve pape (rimski episkopi) i bogati hriani. Ovo
je period oivljavanja klasine antike jer Rimljani razumeju svoju prolost kada je
rimsko carstvo, pa i arhitektura bilo na svom vrhuncu (2. i 3.vek). Rimljani se
ugledaju na ovaj period kroz 4. i 5.vek.
SANTA MARIA MAGGIORE

Tipian primer oivljavanja kasne antike. Nastala u 5.veku. Arhitektonski tip bazilike
nastavlja svoj ivot itavovaj period. To je trobrodna bazilika, nizom stubova ideljena
je na tri broda. Na istoku je apsida, na stubovima arhitravna greda, oltarski prostor
ima trijumfalni luk, tavanica je drvena i ravna. Stubovi imaju jonski kapitel, a u
gornjoj zoni zidova su pilastri. Primetna je ritminost sa interkolumnijama u nizu
prozor-slepa arkada (panel)-prozor...Mozaici u donjoj zoni su savremeni (Papa Sikst
III).
SANTA SABINA

Trobrodna bazilika koja je spolja od cigle sa irokim prozorskim okvirima. Sstubovima

koji imaju korintski kapitel izdeljena je na tri dela. Svakoj interkolumniji u donjoj zoni
odgovara prozor u gornjoj. Na apsidi su tri iroka prozorska okna. Zidovi brodova
prvobitno nisu imali prozore, a na zapadnom delu mogue je da je imala NARTEKS ili
ATRIJUM. Mislili su da su stubovi skinuti sa neke starije graevine, ali se to danas ne
moe utvrditi. Ktitor mozaika bio je papa. Petovekovna bazilika koja i hronoloki
odgovara Santa Maria Maggiore.
SAN STEFANO ROTONDO (Prvomuenik)

Neki deo motiju dospeo je u Rim, sagraena je u 5.veku. naos je podeljen nizom
stubova, a sredinjim delom dominira kupola. Spoljni prsten (AMBULATORIJUM) bio je
pokriven drvenom tavanicom. Stubovi centralnog dela pripadaju jonskom stilu. Ima
oblik krsta u osnovi i tu su smetene etiri kapele koje kreiraju oblik krsta. Izmeu
njih su etiri unutranja dvorita sa porticima. Unutranji prostor podsea na
S.CONTANCA. Ne moe se sa sigurnou utvrditi funkcija ove graevine. Podsea na
arhitekturu rimskih carskih palata karakteristinih za 2.vek.
MILANO
Maksimilijan Herkulije proglasio je Milano za svoju prestonicu. U najranijoj fazi
napravljeni su novi bedemi, palata sa hipodromom, a izvan grada MAKSIMILIJANOV
MAUZOLEJ. Graevinska delatnost se vezuje za etvrti vek. Sazidana je crkva sa
krstionicom, a izvan bedema:BASILICA AMBROSIANA, BASILICA APOSTOLORUM,
BASILICA SALVATORIS, BASILICA VIRGINUM i SAN LORENZO. Ambrosiana,
Apostolorum i Virginum vezuju se za episkopa Ambrozija.
BASILICA AMBROSIANA

Ambrosiana je za njega bila najvanija, ispod ijeg oltara je hteo da bude sahranjen.
Da bi to mogao da uradi otkrio je moti lokalnih muenika GERVASIJA i PROTASIJA
(otac im je bio SV. VITALIS) te je posle toga i on bio sahranjen.
BASILICA APOSTOLORUM

Krstoobrazna crkva po uzoru na crkvu Sv. Apostola u Carigradu. Centralni prostor

nije izdeljen na brodove, ona je jednobrodna sa jednobrodnim transeptom. iroka
apsida na istoku, boni kraci imaju male EKSEDRE ija je funkcija nepoznata, misli se
da su tu bile sahranjene znaajne linosti. Ovde su bile moti LUKE, ANDREJA,
TIMOTEJA i JOVANA KRSTITELJA. Podignuta je zaslugom Sv. Ambrozija.
BASILICA VIRGINUM

Sline je osnove kao i Apostolorzm, posveena lokalnoj svetiteljki. To je poduna

graevina sa manjom apsidom na istoku i sa transeptom. Ova muenica nije
ashranjena u lotaru, ve u kapeli koja se nalazi istono od ove graevine.
SV.TEKLA (4.vek)
Prvobitni naziv i posveta se ne zna. Petobrodna, velikih razmera, ima transept ija
krila ne izlaze iz okvira graevine. Na istoku nalaze se dva mala prostora kvadratne
osnove koji podseaju na prostore Sv. Pavla u bedemima. Istono od graevine
nalazi se krstionica koja podsea na carske mauzoleje.
SAN LORENZO (SV. LAVRENTIJE)

etvorolisna graevina koja je na ugaonim prostorima imala kule, a centralni deo je

nizom stubova i stubaca bio izdeljen na dva prstena. Nad centralnim delom bila je
kupola, dok su se na bonim prostorima nalazile galerije. Istono se nalazi dva
oktogona prostora posveena lokalnim svetiteljima koji su prvobitno bili carski
mauzoleji. Poznija je severna kapelica posveena Papi Sikstu II, ovu kapelu sagradio
je epsikop milanski Lavrentije (Lorenzo). Jedini deo koji se izdvaja je ulazni VESTIBIL
pa ova crkva izgleda kao trikonhos, a samo u unutranjosti se izdvaja eksedra.
RAVENA

U jednom trenutku postala je znaajna luka u 1.,2.,3. i 4.veku jer je bila na mosrkoj
obali. Vana jo u vreme Avgusta, a 402.g car Honorije seli prestonicu ovamo iz
razloga blizine mora i lake komunikacije sa Konstantinopoljem. Za vreme Honorija
(sin Teodosija I) izgraene su mnoge crkve pod uticajem njegove sestre koja je bila
veliki ktitor: SV. JOVANA JEVANELISTE, SV. KRSTA, BAZILIKA SA
KRSTIONICOM.

SV.JOVAN JEVANELISTA

Zatitnik onih koji putuju morem. Trobrodna sa stubovima, na istoku poligonalna

apsida, spolja ima sedam strana. Na istoku bonih brodova su kvadratni prostori, a
na zapadu je narteks sa dva bona prostora. Kvadratni prostori su karakteristini za
SIRIJSKU ARHITEKTURU i smatra se i da odatle dospevaju. Ne zna im se tana
namena, imali su podno grejanje pa se zbog toga smatra da je tu bila biblioteka.
Glavni brod zasveden je na veoj visini od bonih brodova. Graena je od opeke.
Na osnovu ostataka i iskopavanja poznata je crkva SANTA CROCE (SV. KRSTA)

Zove se jo i MAUZOLEJ GALE PLACIDIJE. Krstobrodna kao i kapele sverno i juno

od narteksa, crkva ima transept, apsida se na istonom kraju zavravala ravnim
zidom. Zna se da je do 16.veka bilo i arhitekture i ukrasa crkve. Ova graevina
zidana je od cigle, ima slepe arkade spolja, vence kojima se stvaraju trouglasti
zabati. U unutranjosti su se nalazila tri sarkofaga, pa se pomiljalo da je mauzolej.
Ima neobinu predstavu Sv. Lavrentije pored rotilja. Mogue da mu je kapela
posveena. U ARKOSOLIJUMU se nalaze sarkofazi. Ima KUPOLAST SVOD (plitak
svod sa kvadratnom osnovom, pandantifi).
BAPTISTERIJUM ORTODOKSNIH sagraen u blizini ravenske katedrale. Dananji
oblik dobio je u vreme episkopa NEONA (oko 450.-473.) kada je i dekorisan.
Ostrogoti su uli u Ravenu i postavili je kao ostrogotsku i arijansku prestonicu. To je
krstionica uz crkvu PRAVOVERNIH. Oni su napravili ARIJANSKU KATEDRALU,
crkvu posveenu Sv. Anastaziji S.APOLLINARE NUOVO koja je bila dvorska crkva, a
izvan grada se nalazi TEODORIHOV MAUZOLEJ.
S.APOLLINARE NUOVO je trobrodna crkva, spolja ima sedmostranu apsidu, na
zapadu je imala ili narteks ili atrijum, stubovima je izdeljena na brodove. Ima
KORINTSKI IMPOST (kameni blok koji omoguava da konstrukcija luka ne nalee
direktno na kapitel) KAPITEL. KOMPOZITNI KAPITEL je korintski kapitel koji se
zavrava volutama. Postoji portret TEODORIHA iznad koga je upisano JUSTINIJAN.
TEODORIHOV MAUZOLEJ ima dve zone, donja desetostrana, a gornja ima okruglu
osnovu. Nije prvobitni oblik, bila je bogato dekorisana. Ne zna se ni gde je tano u
njoh sahranjen Teodorih. Ovo je jedan od poslednjih mauzoleja ove vrste.
SV. GEREON KELN (oko 380.) izuzetno neobina polikonhalna graevina (4 konhe
sa jedne i 4 konhe sa druge strane). Na zapadu nema konhi samo je VESTIBIL sa jo
dve konhe. Zidovi su oivljeni stubovima prislonjenim uz stupce. Centralni deo je
moda bio natkriven drvenom kupolom.
SALONA je imala svoje nekropole severno od grada:
MANASTIRINE - u poetku to je otvoreno groblje, mauzoleji bogatijih lanova, ima
trobrodnu baziliku.
MARUSINAC-dve trobrodne bazilike, grob muenika nije ispod oltara. Tu je
sahranjen ANASTAZIJE.
KAPLJU bazilika na nekropoli, trobrodna sa neobinim dodacima, oko nje veliki
broj sahranjivanja.
UNUTAR SALONE je EPISKOPSKI KOMPLEKS od dve crkve. Juna crkva je
sruena i umesto nje izgraena krstobrodna u 6.veku. stubovima izdeljena na krts u
krstu. To je novi kompleks.
ISTONA BAZILIKA
ORIENTALIS

ZAPADNA BAZILIKA
BAZILIKA KOD VRATA

OCCIDENTALIS
LUXTA PORTUM