m

r*

RVJBENJ
ORU

A L E N B A D IJU
BUENJE iSTORIJE

n a s lo v

Alain Badiou,

o r ig in a la

Le rveil de l'histoire,

Nouvelle Editions Lignes,

SADRAJ

Str. 1 1 - 1 5

UVOD

tr. 17 - 2 9

1. K A P IT A L IZ A M D A N A S

Str. 25 - 3 3

2. N EPO SRED N A POBUNA

& r- 35 - 39

3-

tr. 4 1 - 4 9

4 . IST O R IJSK A POBUNA

tr. 5 1 -

57

5. POBUNA I ZA P A D

Str.

64

6. POBUNA, D O GAAJ, IST IN A

59 -

ft r . 6 5 - 7 2

la ten tn a po bu n a

7. D O G A A J I POLITIKO O RG A N IZO VA N JE

tr. 7 3 - 8 3

8. DRAVA I POLITIKA: IDENTITET I GENERINOST

str . 8 5 - 9 3

9. POUNA R E K A P IT U L A C IJA

tr. 9 5 -

10 . D A ZA KLJU IM O , S PESN IKO M

98

tr. 1 0 1

A N E K S I:

10 5 - 1 1 1

Tunis, Egipat: Univerzalni

domet narodnih ustanaka

113 -

117

M ali dijalog
o sadanjem vremenu

ftr. 119 -

12 2

N A PO M EN E

UVOD

ta se deava? ega smo to poluoarani, poludevastirani

svedoci? O dravanja u ivotu jednog um ornog sveta, kud
puklo da puklo? Spasonosne krize istog tog sveta, rtve
svog pobedonosnog irenja? K raja tog sveta? Nastanka
nekog drugog sveta? ta nam se, dakle, to dogaa, na
m ei vekova, a to, izgleda, nem a nikakvog jasn og imena
ni n a je d n o m prihvaenom jeziku?
H ajde da se posavetujem o sa svojim gospodarim a:
diskretnim bankarim a, m edijskim prvacim a, nesigur
nim predstavnicim a velikih kom isija, glasnogovornicim a
m eunarodne

zajednice,

prezaposlenim

predsedni-

cima, novim filozofim a, vlasnicim a fabrika i zem ljinih

poseda, ljudim a sa berze i iz upravn ih odbora, brbljivim
politiarim a iz opozicije, gradskim i provin cijskim veli
kaim a, ekonom istim a rasta, graanskim sociolozima, ek
spertim a za krize svih vrsta, prorocim a rata civilizacija,
glaveinam a iz policije, pravosua i kaznenog sistema,
proceniteljim a dobiti, raunaocim a produktivnosti, silno
odm erenim uvodniarim a ozbiljnih novina, direktorim a
ljudskih resursa, ljudim a koji, po sopstvenom stanovi
tu, neto znae, ljudim a koje nikako ne bi bilo dobro
sm atrati beznaajnim . ta o tom e kau oni - svi ti vla
stodrci, svi ti opinion makeri, svi ti rukovodioci, svi ti
satrapi-prevaranti.

O ni kau da se svet menja vrtoglavom brzinom , i da

moramo, pod pretnjom propasti ili sm rti (za njih je to
isto), da se prilagodim o toj prom eni, ili da budemo, u
svetu kakav jeste, sam o senka sebe sam ih. D a moramo,
bespogovorno prihvatajui neizbene patnje, energino
da se ukljuim o u neprestanu m odernizaciju. M oram o,
kau oni, im ajui u vidu takm iarski nastrojeni svet koji
pred nas svakodnevno postavlja nove izazove, da savla
ujem o strm e padine produktivnosti, kresanja bude
ta, tehnoloke inovacije, dobrog zdravlja naih banaka i
fleksibilnosti trita rada. Svaka konkurencija je u sutini
sportske naravi: moram o, sve u svemu, da uestvujem o u
poslednjoj etapi na strani trenutnih am piona (nem akog
asa, tajlandskog autsajdera, britanskog veterana, Kineza
pridolice, ne raunajui uvek ilog Jenkija...) i da se n i
kada ne vuem o na kraju grupe. Radi toga, svi m oraju da
okreu pedale: m odernizovati, reform isati, m enjati! Koji
to politiar moe sebi da priuti da u kam panji ne pom ene reform u, prom enu, novinu? Prepirka izmeu vlasti i
opozicije uvek poprim a sledei oblik: ono to kae onaj
drugi nije prava prom ena. To je prikriven i konzervativi
zam. Prava prom ena sam ja! Treba sam o da me pogledate
pa da vam to bude jasno. Ja reform iem i m odernizujem ,
novi zakoni pljute svake nedelje, bravo! R askinim o s ru
tinom ! D ole arhaizm i!
M enjajm o, dakle.
A li ta to, zapravo, treba m enjati? A k o prom ena
m ora da bude neprekidna, njen pravac je, ini se, posto
jan . Trebalo bi hitno preduzeti sve mere koje nam prilike
nameu, kako bi bogati nastavili da se bogate istovrem eno
plaajui m anje poreze; kako bi se radna snaga preduzea
sm anjila pom ou m nogo otputanja i socijalnih planova;
kako bi sve to je dravno bilo privatizovano i tako, u ko-

nanici, doprinelo ne javn om dobru (izuzetno antiekonom ska kategorija), ve bogaenju bogatih i odravanju
(avaj skupom ) srednje klase koja predstavlja rezervni sa
stav za pom enute bogatae; kako bi kole, bolnice, stanovi,
prevoz i kom unikacija, tih pet stubova ivota prihvatlji
vog za sve, bili p rvo regionalizovani (to je korak napred),
pa izneti na drabu (to je kljuno), i konano, preputeni
tritu (to je odluujue), e da mesta i sredstva na kojim a
i zahvaljujui kojim a obrazujem o, leimo, udom ljavam o i
prevozim o bogate i polubogate ne bi m ogla da se pomeaju sa onim a na kojim a rintaju sirom ani i njim a slini;
kako bi prava radnika poreklom iz inostranstva, koji decenijam a ive i rade ovde, bila svedena na nulu, a njihova
deca progonjena, njihovi papiri ponitavani, a oni trpeli
sve one furiozne kam panje o civilizovanosti i naim
vrednostim a; kako bi, poglavito, devojke izlazile na ulicu
iskljuivo otkrivene glave, a i ostatka tela, pazei da time
svakako potvrde svoju sekularnost; kako bi duevni bo
lesnici bili strpani u zatvore zauvek; kako bi se digla hajka
protiv drutvenih privilegija kojima se tove nie klase;
kako b i se pokrenule krvave vojne ekspedicije svuda pomalo,
a pogotovo u A frici, e da bi se silom obezbedilo potovanje
ljudskih prava, to e rei prava monika da komadaju
drave, da na vlast dovode - kom binacijom nasilne oku
pacije i fantom skih izbora - korum pirane sluge, koje e
pom enutim monicim a besplatno izruiti celokupne re
surse svoje zemlje. O ne koji se, iz kojeg god razloga i mada
su u prolosti bili korisni za m odernizaciju, mada su bili
predusredjive sluge, najednom protive komadanju svoje
zemlje, pljakam a u reiji m onika i ljudskim pravim a
koja idu uz to, pa e biti izvedeni pred sudove modernizacije,
i obeeni ako je mogue.
Takva je neprom enljiva istina o prom eni, aktuelnost reform e, konkretna dim enzija m odernizacije.
Takav je za nae gospodare zakon sveta.

O va knjiica nam erava da mu suprotstavi m alo drugaije

vienje stvari, koje em o ovde saeti u tri take:
1. Pod m eusobno zam enjivim im enim a m odernizacije,
reform e, dem okratije, Zapada, m eunarodne za
jednice, ljudskih prava, sekularnosti, globalizacije i nekih drugih, pronalazim o jedin o istorijski pokuaj
nazadovanja bez presedana, s ciljem da razvoj globalizovanog kapitalizm a i delanje njegovih politikih slugu
bude u skladu sa norm am a njihovog nastanka: nepoko
lebljivim liberalizm om iz x ix veka, neogranienom moi
finansijske i im perijalne oligarhije i prividne parlam en
tarne vlasti sainjene, kako je govorio M arks, od opu
nom oenika kapitala. Da bi se to uradilo, sve ono to je
zahvaljujui postojanju ogranizovanih oblika radnikog
pokreta, kom unizm a i autentinog socijalizm a, nastalo
izmeu 1860. i 1980, i nam etnulo se na svetskom nivou,
terajui tako liberalni kapitalizam u defanzivu, m ora da
bude nem ilosrdno uniteno, a vrednosni sistem im perijalizam a - fam ozne vrednosti - obnovljen. To je jedin i
sadraj m odernizacije koja je u toku.
2. D ananji trenutak je, u stvari, trenutak sam og poet
ka ustajanja naroda u svetu protiv tog nazadovanja. Jo
uvek slepo, naivno, rasuto, bez snanog koncepta i trajne
organizacije, to ustajanje prirodno lii na prve radnike
bune iz x ix veka. Dakle, predlaem da kaem o da se na
lazim o u vremenu pobuna, kojim se najavljuje i oblikuje
buenje istorije, nasuprot prostom i jednostavnom po
navljanju najgoreg. N ai gospodari to znaju bolje od nas:
oni potajno drhte, i razvijaju svoja oruja, koliko u ob li
ku pravosudnog arsenala, toliko i u obliku vojn ih odreda
zaduenih za red na planeti. M oram o hitno obnoviti ili
izum eti svoja.

3- Da se ovaj trenutak ne b i zaglavio u slavnim ali p ro

palim m asovnim epizodam a, niti u beskonanom op or
tunizm u reprezentativnih organizacija, bilo korum pi
ranih sindikata bilo parlam entarnih stranaka, buenje
istorije m ora da bude i buenje Ideje. Jedina Ideja kadra
da se suprotstavi korum piranoj i beivotnoj verziji dem okratije - koja je postala zastava legionara K apita
la - kao i rasnim i nacionalnim predskazanjim a sitnog
faizm a kojem je kriza dala priliku u lokalnim okvirim a,
jeste ideja Kom unizm a, ponovo prom iljena i pothranji
vana onim e em u nas ui ivahna raznovrsnost pobuna,
ma koliko nesigurne one bile.

KAPITALIZAM
DANAS

esto m i zam eraju, raunajui tu i pripadnike tabo

ra m ojih potencijalnih politikih prijatelja, da ne uzi
m am u obzir svojstva savrem enog kapitalizm a, da ne
dajem njegovu m arksistiku analizu. Shodno tome,
kom unizam b i za m ene bio nekakva ideja koja visi u
vazduhu, a ja bih navodno bio idealista bez ikakvog
uporita u stvarnom . O sim toga, ne vodim rauna o za
panjujuim m utacijam a kapitalizm a, m utacijam a koje
nas ovlauju da, sa udnim izrazom na licu, govorim o o
postm odernom kapitalizm u.
N a prim er, A nton io N egri me je, na jednoj m e
unarodnoj konferenciji o ideji kom unizm a - bio sam,
a i dalje sam veom a zadovoljan to je na njoj uestvo
vao - javn o uzeo kao prim er onih koji tvrde da su kom u
nisti, a nisu ak ni m arksisti. O dgovorio sam m u ukratko
da je to bolje nego tvrditi da ste m arksista, a niste ak ni
kom unista. S obzirom na to da se, po laikom m iljenju,
m arksizam sastoji u pripisivanju odluujue odluke eko
nom iji i drutvenim protivrenostim a koje iz nje proistiu, ko to, dakle, danas nije m arksista? Pre svih, to su
nai gospodari - oni^ st^ & B SJb ti^ koji drhte i okupljaju
se nou im se berzM *fwhUli tSl rasta padne. S druge

f/ .

strane, stavite im pod nos re kom unizam , skoie kao

opareni i sm atrati vas zloincem.
O vde bih eleo da kaem, ne brinui vie o p ro
tivnicim a i suparnicim a, da sam i ja m arksista - naivno,
potpuno, na tako prirodan nain da nem a potrebe da
se ponavlja. H oe li se savrem eni m atem atiar briljivo
truditi da dokae da je veran Euklidu ili O jleru? Izvorni
m arksizam , koji se poistoveuje sa racionalnom politi
kom borbom za egalitarnu organizaciju drutva, nastao
je, bez sum nje, oko 1848, sa M arksom i Engelsom , ali
od tada je preao dug put, sa Lenjinom , sa M aom i jo
nekoliko drugih. O drastao sam na tim istorijskim i te
orijskim poukam a. M islim da dobro poznajem reene
problem e, koje je besm isleno ponovo istraivati, jo nereene problem e, koji zahtevaju razm iljanje i iskustvo, loe
obraene problem e, koji nam nam eu korenite popravke
i teka usavravanja. Svako ivo znanje je sainjeno od
problem a, koji su bili ili m oraju biti konstruisani i rekonstruisani, a ne od ponavljanja opisa. M arksizam tu nije
nikakav izuzetak. O n nije ni grana ekonom ije (teorija
proizvodnih odnosa), niti grana sociologije (objektivan
opis drutvene stvarnosti), a ni filozofije (dijalektiko
prom iljanje protivrenosti). O n je, recim o to jo jednom ,
organizovano znanje o politikim sredstvim a potrebnim
da se razgradi postojee drutvo i razvije jedna konano
egalitarna i racionalna figura kolektivne organizacije, ije
je im e kom unizam .
Hteo bih, meutim, da dodam da, kad je re o
objektivnim datostim a savrem enog kapitalizm a, ne verujem da sam neto naroito neobaveten. G lobalizacija?
Preseljenje m nogobrojnih industrijskih pogona u zemlje
sa jeftin om radnom snagom i autoritarnim politikim
reim om ?

Prelazak - tokom

osam desetih

godina - u

naim starim razvijenim zemljam a, sa ekonom ije okrenu

te samoj sebi, obeleene neprestanim rastom radnikih

plata i drutvenom raspodelom koju organizuju drava

i sindikati, na liberalnu privredu integrisanu u globalnu
trgovinsku razm enu, dakle izvozno orijentisanu, specijalizovanu, koja privatizuje profite, socijalizuje rizike
i pretpostavlja poveanje nejednakosti na planetarnom
nivou? Veoma brza koncentracija kapitala pod vodstvom
finansijskog kapitala? Upotreba novih sredstava zahvalju
ju i kojim a je brzina prometa, pre svega kapitala, a zatim
i robe, znatno poveana (sveopta upotreba avionskog
saobraaja, univerzalne telefonije, finansijske m ainerije,
interneta, program a iji je cilj da obezbede uspeno do
noenje trenutnih odluka, itd.)? Sofistikacija berzanskog
pekulisanja zahvaljujui novim derivativnim proizvodi
ma ili suptilnoj m atematici kom binovanja rizika? Spek
takularno slabljenje, u naim zem ljam a, seljatva i itave
ruralne organizacije drutva? I posledino, apsolutna
nunost da se konstituie gradska sitna buroazija kao
stub postojeeg drutvenog i politikog reim a? iroko
rasprostranjeno uskrsnue, i to pre svega kod najboga
tijih krupnih buruja, ubeenja starog koliko i Aristotel,
da je srednja klasa alfa i om ega dem okratskog ivota?
Planetarna borba, as priguena as krajnje estoka, da
se po niskoj ceni obezbedi pristup sirovinam a i izvorim a
energije, naroito u A frici, tom kontinentu svih zapad
njakih pljaki i, posledino, svih zverstava? Sve to znam
zadovoljavajue dobro, kao i svi, pravo reeno . 1
A u stvari, treba znati da li taj trivijalni skup pred
stavlja postm oderni kapitalizam , novi kapitalizam , ka
pitalizam dostojan eleih m aina Deleza i Gatarija, ka
pitalizam koji sam po sebi raa kolektivnu inteligenciju
novog tipa, koji podstie izdizanje jedne do sada podjar
m ljene ustavotvorne vlasti, kapitalizam koji opkorauje
staru vlast drava, kapitalizam koji proletarizuje mnotvo
i od sitne buroazije pravi radnike sa nem aterijalnim in
telektom, ukratko, kapitalizam ije je neposredno nalije

kom unizam , kapitalizam iji je Subjekt na neki nain isti

kao Subjekt latentnog kom unizm a koji podupire njego
vo paradoksalno postojanje. K apitalizam uoi svog preo
braaja u kom unizam . Takvo je, ugrubo, ali tano reeno,
N egrijevo stanovite. A li, uopteno govorei, takvo je sta
novite svih onih koje tehnoloke prom ene i neprestana
ekspanzija kapitalizm a u poslednjih trideset godina opi
njavaju, i koji, nasam areni vladajuom ideologijom (sve
se m enja sve vrem e, a mi trim o za tom znam enitom
pram en om ), um iljaju da prisustvuju nekoj udesnoj
epizodi istorije - kakav god da je njihov konani sud o
kvalitetu dotine epizode.
M o je stanovite je upravo suprotno: savrem eni
kapitalizam im a sve odlike klasinog kapitalizm a. O n je
strogo u skladu sa onim to se m oglo oekivati od njega,
im njegovu logiku vie ne osujeuju odluna i lokalno
pobedonosna delovanja mase. U zm im o, u onom e to se
tie nastajanja Kapitala, sve M arksove prediktivne kate
gorije i videem o da se upravo sada njihova belodanost
u potpunosti potvruje. Z a r M ak s nije govorio o svetskom tritu? A li ta je 1860. godine bilo svetsko trite
u odnosu na ono to je danas, na ono to sm o uzalud eleli
da preim enujem o u globalizaciju? Z a r M ark s nije p ro
m iljao nem inovnu narav koncentracije kapitala? K olika
je bila ta koncentracija i koje su veliine bila preduzea i
finansijske institucije u vrem e te prognoze, u poreenju
sa udovitim a koja se svakog dana pojavljuju zahvaljuju
i novim spajanjim a firm i? M arksu je odavno prigovore
no d a je poljoprivreda ostala u sistem u porodin ih imanja,
a on je najavio da e ta koncentracija sigurno uticati na
zem ljine posede. A li danas u stvari znam o da je, u ze
m ljama zvanim razvijene (onim a u kojim a je im perijalni
kapitalizam nesputano uspostavljen), deo stanovnitva
koji ivi od poljoprivrede, da tako kaemo, beznaajan.
I koja je prosena veliina zem ljinih poseda danas, u po-

reenju sa njihovom veliinom u vrem e kad je seljatvo

u Francuskoj predstavljalo 40% ukupnog stanovnitva?
M ark s je strogo analizirao neizbenu narav ciklinih
kriza, koje, izm eu ostalog, svedoe o tem eljnoj iracio
nalnosti kapitalizm a i o prinudnoj naravi kako im peri
jaln ih aktivnosti, tako i ratova. O zbiljne krize su ak i za
njegovog ivota potvrdile te analize, a kolonijalni ratovi i
ratovi izmeu im perijalnih sila zaokruili su dokazivanje.
A li kad je re o vrednosti koja je otila u dim , sve to nije
bilo nita u poreenju sa krizom iz tridesetih godina ili
dananjom krizom , i u poreenju sa dva svetska rata iz
veka, sa divljakim kolonijalnim ratovim a, sa dananjim
i sutranjim zapadnjakim intervencijam a. ak i osi
rom aenje ogrom nih masa stanovnitva, ako razm atram o
situaciju u itavom svetu a ne sam o u svom dvoritu, p o
staje sve oiglednije.
U sutini, dananji svet je upravo onaj to ga je,
genijalnom anticipacijom , nekom vrstom istinite nau
ne fantastike, M ark s najavljivao kao razvijanje u celosti
onih iracionalnih i, istini za volju, udovinih potencijala
kapitalizma.
K apitalizam poverava sudbinu naroda m alobroj
noj oligarhiji. U izvesnom sm islu, to je banditski reim.
K ako se moe prihvatiti da zakon sveta uspostavljaju ne
m ilosrdni interesi jedne kam arile naslednika i skorojevi
a? Z a r se ne m ogu s razlogom nazvati banditim a ljudi
kojim a je profit jed in a norm a? I koji su sprem ni da, u
slubi te norm e, pregaze m ilione ljudi ako je potrebno?
To da sudbina m iliona ljudi zavisi od prorauna takvih
bandita sada je tako oito, tako upadljivo, da prihvatanje
te stvarnosti, kako kau banditska piskarala, svakoga
dana sve vie iznenauje. Tuni prizor drava poraenih
zato to im je neka m ala druina sam oproklam ovanih
procenitelja dala lou ocenu, kao to bi je loim studen
tim a dao profesor ekonom ije, istovrem eno je farsian i

silno zabrinjavajui. Dakle, dragi glasai, na vlast ste do

veli ljude koji nou drhte kao kolarci zato to e u osvit
dana moda saznati da su im predstavnici trita, to e
rei pekulanti i paraziti iz sveta svojine i kapitala, zalepili
ocenu

umesto

a a a

Z a r nije varvarska ta konsen-

zualna vlast naih poluzvaninih gospodara nad naim

zvaninim gospodarim a, poluzvaninih gospodara ija je
jedin a briga njihova sadanja i budua zarada na lutriji
na koju ulau svoje m ilione? Da ne pom injem o to e n ji
hovo muno blejanje - a! a! be! - biti plaeno izvra
vanjem m afijakih nareenja, koja su uvek sledeeg tipa:
Privatizujte sve. U kinite pom o nejakim a, usam ljenim a,
bolesnim a, nezaposlenim a. U kinite svaku pom o svima,
osim bankam a. Vie ne zbrinjavajte sirom ane, a stare
pustite da um ru. Sm anjite plate sirom anim a, ali i poreze
bogatim a. N eka svi rade do devedesete. M atem atici po
duavajte sam o trgovce, itanju sam o krupne zem ljoposednike, istoriji sam o deurne ideologe. A izvrenje tih
nareenja de facto e unititi ivote m iliona ljudi.
A li i tu je nae stvarno potvrdilo, pa ak i prevazilo M arksovu prognozu. O n je vlade iz etrdesetih
i pedesetih godina x ix veka nazvao opunomoenicima
Kapitala. to obezbeuje klju za zagonetku: vlastodrci
i finansijski banditi potiu iz istog sveta. Sintagm a opu
nom oenici kapitala postaje potpuno tana tek danas, i
to utoliko vie to u tom sm islu ne postoji nikakva razlika
izm eu desniarskih vlada Sarkozija ili M erkelove, i leviarskih vlada O bam e, Sapatera ili Papandreua.
M i smo, dakle, svedoci retrogradnog ostvarenja
sutine kapitalizm a, povratka duhu iz pedesetih godina
x ix veka, koji se odigrao nakon obnavljanja reakcionarnih
ideja do kojeg je dolo nakon crvenih godina (19 60
1980), ba kao to je pedesete godine x ix veka om oguila
kontrarevolucionarna restauracija iz perioda izm eu 1815.
i 1840, nakon velike revolucije od 1792. do 1794.

Jasno je d a je M ark s m islio kako e proleterska revolucija,

pod zastavom kom unizm a, prekinuti to razvijanje u ce
losti i potedeti nas njegove grozote, koju je jasn o uviao.
Z a njega je izbor zaista bio ili kom unizam ili varvarstvo.
Strahoviti napori iz prve dve treine veka da se dokae
kako je u pravu, de facto su znatno usporili kapitalistiku
logiku i skrenuli je s kursa, pogotovo nakon D ru gog svetskog rata. U poslednjih tridesetak godina, nakon propasti
socijalistikih drava kao upotrebljivih alternativnih ob li
ka (sluaj

sssr

),

ili nakon to ih je sruio otrovni dravni

kapitalizam posle neuspeha jednog eksplicitno kom uni

stikog m asovnog pokreta (sluaj K ine od 1965. do 1968),
im am o sum njivu privilegiju da konano prisustvujemo
potvrivanju svih M arksovih prognoza u vezi sa stvarnom
sutinom kapitalizma i drutava kojima on upravlja. Ve i
vim o u varvarstvu, i brzo emo potonuti u njega jo dublje.
A li ono je do najsitnijih pojedinosti u skladu sa onim e iji
e dolazak, kako se nadao M arks, biti predupreen snagom
organizovanog proletarijata.
Savrem eni kapitalizam nije, dakle, nim alo stva
ralaki i postm oderan: poto je procenio da se otarasio
svojih kom unistikih neprijatelja, veselo nastavlja svojim
putem po linijam a iji je pravac, nakon klasinih eko
nom ista i nastavljajui njihov rad iz kritike perspektive,
uvideo M arks. Jasno je da kapitalizam i njegove politi
ke sluge nisu oni koji bude istoriju, ako se pod bue
njem podrazum eva javljanje jedne u isti m ah ruilake
i stvaralake sposobnosti, iji je cilj da se uistinu izae
iz uspostavljenog poretka. U tom sm islu, Fukujam a je
bio u pravu: m oderni svet, nakon to se potpuno razvio i
postao svestan da m ora da um re - pa m akar i, to je na
alost verovatno, u sam oubilakom nasilju - vie ne moe
da m isli ni o emu do o kraju istorije, ba kao to Votan,
u drugom inu Vagnerove Valkire, objanjava svojoj keri
Brunhildi kako njegova jedina misao glasi kraj! kraj!.

A k o buenje istorije postoji, ne treba ga traiti u varvarskom konzervativizm u kapitalizm a i tvrdoglavoj reenosti svih dravnih aparata da odre njegov m ahniti obrazac.
Jedino m ogue buenje je buenje narodne inicijative u
kojoj e se ukoreniti snaga jedne Ideje.

NEPOSREDNA

POBUNA
2
D ok ispisujem ove stranice, aavaju nas govorim a Dejvida Kam erona, engleskog prem ijera ve kom prom itovanog u nekoliko sum njivih afera, govorim a povodom
pobuna u sirom anim etvrtim a Londona. I tu pada u oi
povratak antinarodnoj frazeologiji iz x ix veka. O ni koji
se bune su lanovi bandi, huligani, lopovi, razbojnici, sve
u svem u opasne klase, a nasuprot njim a stoji - kao u
vrem e kraljice Viktorije - m orbidni kult svojine, odbrane
im ovine i potenih graana (koji se nikada ne bune p ro
tiv bilo ega). Sve to je zainjeno najavom nem ilosrdne,
kontinuirane represije, koja je lepa u naelu. Tu moemo
verovati Kam eronu: budui da pokuava da ide u korak sa
Sjedinjenim D ravam a kad je re o upotrebi zatvora kao
gotovo koncentracionih logora, i da je u vrem e socijali
ste Blera tom e prilagodilo surov set zakona, U jedinjeno
K raljevstvo im a m nogo vie zatvorenika u odnosu na broj
stanovnika nego Francuska, koja ni sam a nem a laku ruku
kad je re o trpanju m ladih u zatvor.
D a bi dovrila sejanje uasa, televizija predusretljivo em ituje snim ke policijskih kom andosa, do zuba naoru
anih zdepastih grubijana pod punom oprem om , koji sla
dostrasno razvaljuju vrata ovnovim a za razbijanje (osea

se da ih je ba b riga za im ovinu sirom anih) i uleu u sta

nove kako bi iz njih sa spektakularnom grubou izvukli
nekog m ladia koga je, bez sum nje, potkazao ko zna ko ili
ga je snim ila neka od bezbrojnih kam era kojim a je vlada
N jenog velianstva ispunila javn i prostor, pretvorivi ga u
ogrom nu pozornicu koju policija neprestano nadzire. U
isto vreme, sudovi zbrda-zdola izriu skandalozne presu
de bacaim a flaa, kradljivcim a im alina, udaraim a snaga
reda i m ira, potpaljivaim a kontejnera, bukaim a, onim a
koji su im ali perorez u depu, onim a koji su vreali vlast,
onim a koji su trali, onim a koji su, oponaajui komije,
razbijali izloge, onim a koji su koristili rune rei, onim a
koji su ostali na licu mesta s rukam a u depovim a, on i
ma koji nisu radili nita, to je krajnje sum njivo, pa ak i
onim a koji nisu bili tam o i koje pravosue m ora da p ri
upita gde su bili. K ao to je K am eron plem enito rekao,
nadm eui se sa sopstvenom policijom : Tu se nije radilo
o odravanju ja v n o g reda i mira, tu se radilo o kriminalitetu.
Po Kam eronu, koji razm atra izvoenje 3.000 ljudi pred
sud, po njegovoj policiji, koja je izjavila da traga za 30.000
osum njienih, desetine hiljada zloinaca su viene kako
najednom , nekim udom , preplavljuju ulice...
Kao i uvek, kao i u Francuskoj, u svem u tom e se
zaboravlja pravi zloin, istovrem eno sa nespornom i au
tentinom rtvom : onim (i esto onim a) koga (koje) je
policija ubila. Pobune om ladine iz prigradskih naselja
(izraz kojim se, kao nekada reju predgrae, oznaava
ogrom ni radniki i sirom ani deo naih kienih gradova,
crni kontinent naih m egalopolisa) posve jednoobrazno
su izazvane dejstvovanjem policije. Varnica to potpa
ljuje celu poljanu uvek je ubistvo koje je poinila drava.
Isto tako jednoobrazno, vlada i njena policija ne samo
da kategoriki odbijaju da preuzm u i najm anju odgo
vornost u svem u tome, ve pobunu uzim aju kao izgovor
za dodatno jaanje pravosudnog i policijskog arsenala.

Zahvaljujui takvom vienju stvari, prigradska naselja

su prostori u kojim a se sa prezirnom nezainteresovanou
vlasti za te zone oaja kom binuju teki i nasilni represivni
upadi. I sve to po uzoru na dom orodake etvrti u ko
lonijalnim gradovim a, crnaka geta iz am erikog zlatnog
doba, ili rezervate za Palestince na Zapadnoj obali. Ser
vilni intelektualci hrle u pom o represiji tako to u svim
m ladiim a m anje ili vie tam ne koe vide islam istiki
olo, koji se opire naim vrednostim a. Sta su te fam o
zne vrednosti? S v i to znaju, one se zovu: Naslee, Zapad
i Sekularnost. To je taj uasni p .o .l 2, vladajua ideologija
svih zem alja koje se predstavljaju kao civilizovane.
U ime

P O L -a,

javno mnjenje e zahtevati nultu

toleranciju prema naim sugraanima iz takozvanih pri

gradskih naselja. Primetiete u prolazu da, dok vlada nulta
tolerancija prema mladom crncu koji krade rafciger, po
stoji neograniena tolerancija prema nedelima bankara i
korumpiranih vladinih slubenika, iako oni utiu na ivote
miliona ljudi. Osetljivi intelektualci, koji plau pri pogledu
na direktora -, inae milijardera, s lisicama na rukama,
nalaze d a je u prigradskim naseljima vlast popustljiva, i da
nikada neemo videti dovoljno Arapa i crnaca u lancima.
A kad je re o onim slabanim afrikim zem lja
ma u kojim a im am o interese, isto to javn o m njenje e,
u im e istog tog

P O L -a ,

zahtevati sprovoenje prava na

intervenciju. N ai vladari, vrli pobornici vrednosti koje

zaista vrede, bom bam a e sa lica zemlje izbrisati nekog
sitnog despota kog su ranije oboavali, ali je u m euvre
m enu postao jogun ast ili beskoristan. N aravno, ne dola
zi u obzir da se dirne u one, m onije i otroum nije, koji
raspolau kljunim resursim a, koji su naoruani do zuba
i koji su, osetivi da poinje da duva drugaiji vetar, na
vrem e sproveli prikladne reform e. to e rei: m ahnuli
su pred nosem blaenog zapadnjakog javn og m njenja
nekim izjavam a u prilog

P O L -a .

Pod naim vrednostim a, pod

P O L -o m ,

i t a j t e u v e k : P O L ic i ja .

U tim se procesim a, u kojim a drava pokazuje

svoje najgnusnije lice, kuje nita m anje oduran konsen
zus oko jed n og naroito reaktivnog poim anja, koje se
moe ukratko izloiti na sledei nain: unitenje ili kraa
neke im ovine u besu pobune beskonano je kanjivije od
ubistva nekog m ladia koje je poinila policija, iako je to
ubistvo uzrok te pobune. Vlada i tam pa veom a brzo procene tetu. A ovo je ljigava ideja koju sve to propagira:
sm rt m ladia - nekog crnog huligana, bez sumnje, ili
nekog A rap in a od ranije poznatog policiji - nije nita
u poreenju sa tim dodatnim trokovim a. O plakujm o ne
sm rt jednog oveka, ve osiguravajue kom panije. Pred
bandam a i lopovim a, stanimo, ram e uz ram e sa andar
m erijom , u odbranu svog naslea za kojim udi olo kom
su strane nae vrednosti, koji se opire

po l-u

poto je siro

m aan (nem a N aslea), doao je iz A frik e (nem a Zapada)

i islam istiki je (nem a Sekularnosti).
O vde emo, a contrario, izneti tvrdnju da ivot je d
nog m ladog oveka nem a cenu, i to utoliko vie to je on
jedan od onih koje je nae drutvo napustilo. Sm atrati da
je paljenje nekoliko autom obila i pljakanje prodavnica
nedopustiv zloin, dok je ubistvo m ladog oveka trivijal
no, tipino je u skladu sa onim to je M arks sm atrao sre
dinjom otuenou kapitalizm a: prvenstvom stvari nad
postojanjem 3, robe nad ivotom i m aina nad radnicim a,
koje je on ukratko saeo obrascem : Le mort saisit le v i f 4
Revnosni panduri te m rtvake dim enzije kapitalizm a su
razni kam eroni i sarkoziji.
Jasno m i je, naravno, da je pobuna izazvana ubistvom koje je poinila drava, na prim er iz 2005. godine u
Parizu, ili iz 2011. u Londonu, nasilna, anarhina i, kona
no, neodriva na duge staze. Jasno m i je, naravno, da ona

unitava i pljaka bez pojm a, kao to se lepo, po Kantu,

dopada bez pojm a. Vratiu se na ovo pitanje jo upornije
ba zato to je upravo to moj problem : ako pobune m ora
ju da ukau na buenje istorije, svakako e biti potrebno
da se usklade sa nekom Idejom.
Z a sada ete, meutim, dozvoliti filozofu da uje
signal radije nego da pohita u policiju.
D anas im a pobuna u elom svetu, od radnikih i
seljakih pobuna u K in i do pobuna om ladine u Engleskoj,
od zapanjujue izdrljivosti gom ile pod m itraljeskom v a
trom u Siriji do m asovnih protesta u Iranu, od Palestinaca
koji zahtevaju ujedinjenje Fataha i H am asa do Cikanosa bez papira u Sjedinjenim Dravam a. Im a ih svih vrsta,
esto su veom a nasilne, ponekad tek nagovetene, mobiliu bilo odreene drutvene grupe, bilo itavo stanovni
tvo; m ogu biti izazvane odlukam a vlade i/ili poslodavaca,
izbornim okolnostim a, dejstvovanjem policije ili okupaci
one vojske, to jest, jednostavnim epizodam a iz narodnog
ivota; m ogu odm ah da poprim e aktivistiki oblik ili da
se razvijaju u senci nekog slubenijeg protesta; m ogu da
budu slepo napredne ili slepo nazadne (nije svaka po
buna dobra). Svim a im je zajedniko to to podiu mase
ljudi na noge na osnovu toga to stvari, onakve kakve jesu,
ne m ogu biti sm atrane prihvatljivim .
M o gu se razluiti tri tipa pobuna, kojim a u dati
sledee nazive: neposredna pobuna, latentna pobuna i
istorijska pobuna. U ovom poglavlju u govoriti o prvom
tipu. Ostala dva e biti predm et narednih dvaju poglavlja.
N eposredna pobuna je buna jednog dela stanovnitva, go
tovo uvek nakon neke nasilne epizode dravne prinude.
ak je i uvena tuniska pobuna, koja je poetkom 2011. go
dine pokrenula proces nazvan arapsko prolee, u prvi
m ah bila neposredna pobuna (reakcija na sam oubistvno
jednog ulinog prodavca, koga je policajka oam arila i za
branila mu da prodaje svoju robu).

N eke od glavnih odlika takve pobune im aju optu vrednost, i zbog toga je neposredna pobuna esto poetni
oblik istorijske pobune.
Pre svega, bazu neposredne pobune, naroito
neizbenih sukoba sa snagam a reda i m ira, ini omladina.
N eki kom entatori su na ulogu m ladih u pobunam a u
arapskom svetu gledali kao na socioloku novinu, i p o
vezali su je sa korienjem Fejsbuka ili drugih triarija
navodne tehnoloke inovacije u postm odernom dobu.
A li ko je ikada video pobunu u ijim se p rv im redovi
ma nalaze starci? K ao to je vieno u K in i 1966 - 1967, u
Francuskoj 1968, ali i 1848, u vrem e Fronde, tokom Tajpinkog ustanka - uopte, uvek i svuda - om ladina ini
tvrdo jezgro pobuna. N jena sposobnost okupljanja, po
kretljivost, jezika i taktika dom iljatost, kao i m anjak
discipline, strateka izdrljivost i um erenost - kad je
potrebna - konstante su m asovnog delovanja. Uostalom ,
vekovim a su doboi, baklje, zapaljivi leci, tranje po uli
icama, rei to se prenose od usta do usta, zvona, sluili
svrsi kad je trebalo negde okupiti ljude u kratkom roku,
ba kao to danas ini glupa elektronika. Pobuna je pre
svega burno okupljanje om ladine koja, gotovo uvek, reaguje na neko, istinsko ili navodno, nedelo despotske d r
ave (ali pobune nam pokazuju d a je , u izvesnom smislu,
svaka drava despotska; upravo zbog toga kom unizam
organizuje njeno odum iranje).
Dalje, neposredna pobuna se odvija na teritoriji
onih koji u njoj uestvuju. Pitanje mesta odvijanja pobu
ne je, kao to em o videti, od posve sutinskog znaaja.
K ad je pobuna ograniena na mesta na kojim a ive ue
snici (najee su to ruevne gradske etvrti), ona ostaje u
svom neposrednom obliku. Tek kada uspostavi, najee
u centru grada, novo mesto na kojem traje i iri se, preo
braava se u istorijsku pobunu. Kada neposredna pobuna
stagnira u sopstvenom drutvenom prostoru, nije moan

subjektivni domet. Besna na sam u sebe, unitava ono na

ta je naviknuta. O bruava se na oskudne sim bole boga
takog ivota sa kojim a se susree svakog dana, naroito
na autom obile, prodavnice ili banke. Razara, ako moe,
retke sim bole drave, unitavajui na taj nain njeno io
nako veom o slabo prisustvo: gotovo naputene policijske
stanice, kole bez ikakvog ugleda, centre za socijalni rad
koji se doivljavaju kao paternalistiki zavoj na ivim ra
nama zanem arivanja. Sve to pothranjuje neprijateljstvo
javn og m njenja tipa

po l

prem a pobunjenicim a: Pogle

dajte! U nitavaju i ono malo to im aju! To javn o m njenje

ne eli da vid i da, kad neto pripada retkim blagodetim a koje su vam dopustili, to postaje sim bol ne svoje
naroite funkcije, ve sveopte retkosti, i da ga pobuna
prezire upravo u tom svojstvu. Otuda slepo unitavanje
i pljakanje sam ih onih mesta na kojim a ive pobunje
nici, to je univerzalno svojstvo neposrednih pobuna. A
mi em o rei da se svim tim ostvaruje slaba lokalizacija,
nesposobnost pobune da se izmesti.
To ne znai da se neposredna pobuna zaustavlja
na jednom jed in om naroitom mestu. Naprotiv, uoava
mo fenom en koji nazivam o zaraznim : neposredna pobuna
se iri ne izmetanjem, ve oponaanjem. I to se oponaanje
odvija na m estim a koja su slina, to jest u m nogo emu
istovetna, poetnom aritu. M lad i iz nekog naselja u
Sent-U anu uinie isto to i m ladi iz nekog naselja u
O ne-su-Boau. Sve narodske etvrti Londona bie za
hvaene kolektivnom groznicom . Svako ostaje kod kue,
ali tu radi ono to je uo da radi onaj drugi. Taj proces
svakako jeste irenje pobune, ali rei em o i da je tu re
o ogranienom irenju, svojstvenom neposrednoj pobuni,
ili neposrednom stadijum u pobune. Tek kad pronae
sredstva za irenje koje nee dopustiti da bude svedeno
na oponaanje, pobuna poprim a istorijsku dim enziju. U
osnovi, tek kad se neposredna pobuna proiri na delove

stanovnitva koji su po svom e statusu, drutvenom sasta

vu, polu ili ivotnom dobu udaljeni od osnovnog jezgra,
na dnevni red dolazi prava istorijska dim enzija. U lazak na
scenu ena iz naroda najee je p rv i znak takvog uoptenog irenja. A k o se neposredna pobuna zaustavi na svojoj
poetnoj dinam ici, moe sam o da povezuje slabe lokaliza
cije (na mesta na kojem ive pobunjenici) sa ogranienim
irenjim a (oponaanjem ).
I konano, neposredna pobuna je uvek nerazgovetna kad je re o tipu subjektiviteta koji saziva i podstie.
Z b og toga to je taj subjektivitet sainjen sam o od pobune,
to njim e dom inira negacija i destrukcija, on ne om ogu
uje da se jasn o razlui ta pripada nam eri koja delim ino
moe postati univerzalna, a ta to ostaje ogranieno na
bes koji nem a drugu svrhu osim zadovoljstva to je m o
gao da dobije oblik i pronae om raene predm ete da ih
uniti ili upropasti. O tuda su, kao to znamo, sa masom
m ladih ljudi razljuenih sm ru svoga brata na nejasan
nain povezani bezbrojni stupnjevi dosluha sa krim inal
nim podzem ljem koje postoji svuda gde sirom atvo, dru
tvena odbaenost, odsustvo bilo kakvog dravnog staranja
i, naroito, nepostojanje ukorenjene politike organizaci
je koja bi bila nosilac snanih parola, sa sobom povlae
rastakanje narodnog jedinstva i iskuenje da se koriste
sum njiva sredstva kako bi se novac ubacio u opticaj tamo
gde ga nema. K rim in alno podzem lje, sitno ili krupno, v a
an je oblik kvarenja narodnog subjektiviteta vladajuom
ideologijom profita. Prisustvo krim inalnog podzem lja u
neposrednoj pobuni, u m anjim ili veim dozam a - zavi
sno od okolnosti - neizbeno je. Pobunjenici bi svakako
m orali da ga prepoznaju kao jedan od oblika sauesnitva
sa vladajuim poretkom : napokon, kapitalizam je sam o
drutvena vlast jed n og uvaenog krim inalnog podze
mlja. A li budui d a je neposredna, pobuna zaista ne moe
sam a da se proisti. O tuda to to, izm eu unitavanja p re

zrenih sim bola, unosnih pljaki, istog uivanja u razbi

janju svega to postoji, veselog m irisa baruta i gerilskih
napada na pandure, ovek zaista ne moe jasn o da vidi.
Subjekt neposrednih pobuna je uvek nejasan. Z bog toga
nije politiki, pa ak ni pretpolitiki. U najboljem sluaju,
a i to je ve m nogo, zadovoljava se tim e to kri put istorijskoj pobuni; u najgorem , tim e to prosto pokazuje da
postojee drutvo, koje je uvek dravna organizacija K ap i
tala, nem a naina da apsolutno zabrani pojavu istorijskog
znaka pobune u tunim prostorim a za koje je odgovorno.

LATENTNA
POBUNA

3
Nedavne istorijske pobune, one koje ukazuju na mogu
nost nove podele karata u istoriji politika - a da za sada
nisu u stanju da ostvare tu mogunost - oigledno su
mnogoliki ustanci u izvesnom broju arapskih zemalja. U
sledeem poglavlju u se osloniti na te ustanke kako bih
tano definisao ta je to istorijska pobuna: pobuna koja
nije ni neposredna pobuna, koja je ispod istorijske, niti je
izvan nje, nastupanje u irem smislu neke nove politike.
ta rei o naim zapadnim zemljama?
Zapadnim nazivamo zemlje koje same sebe po
nosno zovu tim imenom: zemlje koje su, u istorijskom
pogledu, na vrhuncu kapitalistikog razvoja, sa snanom
imperijalnom i ratnikom tradicijom, i dalje opremljene
ekonomskom i fmansijskom udarnom snagom koja im
omoguuje da kupuju korumpirane vlade gotovo svuda
u svetu, i vojnom snagom koja im omoguuje da zastrae
sve potencijalne neprijatelje njihove dominacije. Dodaj
mo i da su te zemlje krajnje zadovoljne svojim dravnim
sistemom, koji nazivaju demokratijom, sistemom koji
je, naime, naroito prikladan za miran suivot raznih

frakcija oligarhije na vlasti, koje su, iako se slau u osnov

nim pitanjima (trina ekonomija, parlamentarni reim,
oprez i neprijateljstvo prema svemu to se razlikuje od
njih, a ije je generiko ime komunizam), ipak odvoje
ne raznim nijansama.
I zapadne zemlje su doivele, i doivljavae, ne
posredne pobune, i to bez ikakve sumnje u mnogo veim
razmerama od svega onoga emu smo prisustvovali u poslednjih deset godina. Nisu doivele istorijsku pobunu ve
etrdesetak godina. Miljenja sam da je poelo doba, ako
ne njihove mogunosti, a ono bar mogunosti njihove
mogunosti. Pod time podrazumevam dogaajni prekid
koji stvara mogunost nepredvienog istorijskog razvija
nja te i te neposredne pobune.
Na postavljanje ove (optimistike...) hipoteze na
vodi me ono to nazivam postojanjem, u naim zemljama,
dobrostojeim iako su u krizi, i zadovoljnim sobom iako
su pogrebnike, subjektiviteta latentne pobune.
Poeu jednim primerom.
Meu bezbrojnim nepoinstvima Sarkozijeve
vlade prema narodu, veoma verovatno najreakcionarnije vlade koju je Francuska imala nakon Petena, nalazi
se, svi to znaju, reforma prenzionog sistema koju vritei
zahtevaju trita, iji je Sarkozi predusretljivi komensal. U sutini, re je o tome da se radi mnogo due za
znatno manje penzije. Odgovor na tu meru, kog su se
prihvatili sindikati, bio je istovremeno i veoma masovan
i veoma mek. M ilioni ljudi su izlazili na ulice u znak pro
testa, ali su sindikalna rukovodstva od poetka bila vidlji
vo poraena. Njihov pravi cilj je bio ogranien na to da
kontroliu mase i izbegnu iskakanja iz koloseka, kako
bi se mirno saekali bolji dani - izbor nekog aparatika
sa levice za predsednika.

Ustanovljeno je, meutim, da je unutar tog pokreta, koji

su iznutra razbile njegove voe, ba kao to su francusku
vojsku 1940. razbili njeni sopstveni generali - kojima je
Hitler bio mnogo drai od komunista - nekoliko simp
toma implicitno naginjalo pobuni. Pre svega, ponavljanje
uzvika Sarkozi, ostavka, tipinog, a videemo i zato,
za istorijske pobune, esto je bilo prisutno uprkos apolitinim uputstvima birokratskih rukovodstava. Zatim,
ljudi su u protestnim povorkama primetili oigledno otpadnitvo velikih sindikalnih odreda, mnogo zagrienijih
od svojih voa, koji su hteli vie, i to odmah. U to, bez
sumnje, treba ukljuiti i iznenaujuu odluku sindikata
rafinerija nafte, koji je nekoliko dana blokirao isporuke
goriva, to je uistinu in veoma stvarne brutalnosti sa po
tencijalno dugoronim posledicama (uostalom, policija je
ubrzo intervenisala). Nema sumnje da su ove injenice
inicirale ono to se uvek deava u vreme pobune: podelu aparata, kakvi god da su, pod subjektivnim pritiskom
parola kojima kolektivno delovanje tei da ujedini narod.
I najzad, i naroito, izumevanje novih oblika delovanja
potencijalno pobunjenike prirode pripremilo je budu
nost, iako se nije proirilo. Poglavito bismo mogli navesti
opunomoene trajkove ili besplatne trajkove: ta i
ta fabrika, ta i ta ustanova je u trajku, iako njeni zapo
sleni kau da rade. Stvar je u tome da je, uz oigledan
dogovor sa dotinim zaposlenima, neki spoljni narodni
odred, uglavnom sainjen od onih koji nemaju obavezu
da rade (penzionera, studenata, nezaposlenih, onih koji
su na odmoru itd), zauzela to mesto i blokirala proizvod
nju. Tako je stanje trajka potpuno stvarno, iako zaposleni
po zakonu nisu u trajku i mogu da primaju plate. Ta
procedura omoguuje trajanje trajka sa zauzimanjem
radnog prostora, trajanje koje uopte, a naroito danas,
kad je ivot veoma teak onima sa malim platama i kad
su sindikati previe oslabljeni da bi mogli da podre

trajkake fondove, u veini sluajeva ostaje ogranieno

na nekoliko dana.
Ova vrsta delovanja je kvazipobunjenika, i to iz
vie razloga. Pre svega, njom se ismeva uobiajeno reakci
onarno mnjenje prema kojem se na takvoj lokaciji mogu
nalaziti oni koji su tu zaposleni, i samo oni. Zatim, suko
bljava se, a pri tome ne slabi, sa nita manje reakcionar
nim sudom prema kojem je nemoralno biti u trajku a
istovremeno izjavljivati da niste trajka. Tree, potpuno
povezuje trajk i zauzimanje, koje obino razdvaja
jedan stepenik, barem na nivou nasilnosti delovanja. Na
taj nain stvara deljenu, a ne samo ogranienu lokalizaci
ju, kao to bi bilo kad bi samo zaposleni uestvovali u za
uzimanju tog mesta. etvrto, mora da se pripremi za neizbean dolazak policije, to na dnevni red stavlja klasinu
raspravu buntovnika o tome treba li mirno napustiti to
mesto ili ostati i pruiti otpor. Najzad, i naroito, u delovanju ostvaruje vezu izmeu nekoliko uglavnom razdvo
jenih drutvenih slojeva, stvarajui tako, na licu mesta, je
dan novi subjektivni tip, s onu stranu rascepkanosti koju
reprodukuju i drava i njeni sindikalni privesci. Najbolji
dokaz tome je to su opsena delovanja tog tipa, na pri
mer zauzimanje nekih aerodroma ili blokiranje fabrika za
preradu smea, pripremali i odobravali odbori promenljivih imena, ije je glavno svojstvo to to su objedinjavali
studente, mlade, zaposlene - sindikalno organizovane ili
ne - penzionere, intelektualce... Tako se u lokalnim okvi
rima ostvaruje, i to u cilju neposrednog delovanja, jedna
vana dimenzija najznamenitijih pobuna: stvaranje no
vog tipa narodnog jedinstva, koje je ravnoduno prema
dravnom raslojavanju i proishodi iz naizgled neskladnih
subjektivnih dometa.
U prilog pobunjenikoj latentnosti tih delovanja,
jo se moe zapamtiti i to da su glavni mediji, sluge de
mokratske mudrosti, drugaije reeno ideologije PO L-a,

dobro pazili da u tome ne vide jedinu pravu novinu u

postojeoj situaciji, jedino obeanje budunosti jednog
pokreta koji je jednako labav koliko i masovan, te su o
tome govorili to je manje mogue.
Moemo rei da je mobilizacija (muna re...)
protiv Sarkozijevog zakona o penzionom sistemu, izvan
svoje defetistike naduvenosti, sadrala latentni pobu
njeniki subjektivitet. Bez sumnje bi bila dovoljna jedna
varnica, neki spektakularni incident, silovito iskakanje
iz koloseka, to jest jedna pogreno shvaena sindikalna
parola, pa da pomenuta mobilizacija dobije odluniji
obrt, da lokalno i snano izbegne kapitaloparlamentarni
konsenzus i da uspostavi, barem na neko vreme, neosvo
jiva narodna uporita.
Tako, ak i u naim strepnjom izmuenim zemlja
ma, koje su u neprestanom iskuenju da reaguju veoma
ekstremno, latentnost pobune svedoi da okolnosti mogu
iz nae apatije da izvuku nepredvidljivu onostranost na
ih smrtonosnih demokratija.

ISTORIJSKA
POBUNA

4
Na osnovu zapanjujue novine pobuna u arapskim ze
mljama, a posebno njihove istrajnosti, njihove reenosti,
njihove goloruke postojanosti, njihove nepredvidljive
nezavisnosti, mislim da se moe predloiti jednostavna
definicija istorijske pobune: ona je rezultat preobraaja
neke neposredne pobune, vie nihilistike nego politike,
u pretpolitiku pobunu. Sluaj arapskih zemalja stoga nas
ui da je za to potrebno sledee:
i. Prelazak sa ograniene lokalizacije (okupljanja, napadi i
ruilaki inovi na mestu na kojem ive pobunjenici) na
uspostavljanje nekog trajnog sredinjeg mesta na koje se
pobunjenici smetaju na, u sutini, miran nain, tvrde
i da e tu ostati dok ne dobiju zadovoljenje. Najednom
se prelazi i sa ogranienog i, u neku ruku, protraenog
vremena neposredne pobune, koja je bezoblian i rizian
napad, na dugo vreme istorijske pobune, koja vie lii na
nekadanje opsade gradova, osim to je ovde re o opsadi
drave. U stvarnosti, svi znaju da unitavanje ne moe da
potraje, osim u velikim ratovima: neposredna pobuna
odoleva od jednog do najvie pet dana. Na svom utvre
nom mestu, ak i kad je opkoli i ikanira policija, ili u

irokim avenijama koje rituelno zauzma odreenog dana u

nedelji, i sa masom ljudi koja se neprestano uveava, istorijska pobuna moe da odoleva nedeljama ili mesecima.
2. Prelazak sa irenja oponaanjem na kvalitativno irenje.
To znai da se na tako uspostavljenom mestu postepeno
ujedinjuju sve komponente naroda, omladina i studen
ti, naravno, ali i fabriki radnici, intelektualci svih vrsta,
itave porodice, ene u velikom broju, zaposleni, dravni
slubenici, pa ak i neki policajci i vojnici... Ljudi razlii
tih veroispovesti meusobno se tite u trenucima molitve,
ljudi oprenog porekla mirno raspravljaju kao da se po
znaju oduvek. I afirmiu se viestruki glasovi, neujni ili
gotovo neujni u larmi neposredne pobune, transparenti
opisuju i zahtevaju, zastave sokole masu. ak e i reakci
onarna svetska tampa na kraju govoriti o egipatskom
narodu kad pominje one koji zauzimaju Trg Tahrir. U
tom trenutku je prekoraen prag istorijske pobune: us
postavljena lokalizacija, mogue dugo trajanje, intenzitet
kompaktnog prisustva, mnogolika masa se rauna kao
itav narod: kao to bi rekao Trocki, koji se u to razumeo:
M ase su stupile na pozornicu istorije.
3. Pored toga, bilo je potrebno i da se pree sa nihilistikog
metea pobunjenikog napada na izumevanje jedinstvene
parole koja obuhvata sve neskladne glasove: Mubarak,
odlazi! Tako je stvorena mogunost za pobedu, poto je
utvren nesporedni ulog pobune. Kad se udalji od destruk
tivnog oseanja osvete, pokret moe da traje u iekivanju
jasno odreenog, materijalnog zadovoljenja: odlaska oveka ijim se imenom mae - imenom koje je donedavno
bilo tabu, a danas je javno osueno na sramno brisanje.
Od svega to smo videli u prethodnim mesecima
zapamtimo ovo: pobuna postaje istorijska kada njena lo

kalizacija prestane da bude ograniena i u zauzetom pro

storu utemelji obeanje nove vremenitosti sa dugim do
metom; kad njen sastav prestane da bude jednoobrazan,
pa malo-pomalo ocrtava jedinstvenu mozaiku predstavu
itavog naroda; kad, najzad, nakon negativnog gunanja
iste pobune nastupi afirmacija zajednikog zahteva, ije
zadovoljenje daje rei pobeda njeno osnovno znaenje.
U tom veoma optem okviru treba od poetka inistitirati na onome to pobune u Egiptu i Tunisu s poetka
2011. godine ini isto istorijskim raritetom: osim to su
nas nauile ili podsetile da postoje zakonitosti prelaska sa
neposredne pobune na istorijsku pobunu, one su prilino
brzo postale pobedonosne. Tamo su postojali reimi koji
su veoma dugo izgledali postojano, koji su organizovali
neprekidni policijski nadzor i bez grie savesti sprovodili
torturu, o kojima su se briljivo starale sve imeprijalne
demokratske sile, velike ili siune, koji su neprestano
bili obasipani koruptivnom manom to su im je slale te
sile, a najednom su svrgnuti, barem oni koji su im bili
simbol - Ben Alijev i Mubarakov - apsolutno nepred
vidljivim delovanjem naroda kojim nije upravljala ni jed
na od tamonjih organizacija, usled ega je pobunjenika
dimenzija tih delovanja neupitna.
Samo ove injenice su dovoljne da se, povodom
tih pobuna, govori o buenju istorije. Koliko se godi
na unazad treba vratiti da bi se prisustvovalo svrgavanju
neke centralizovane i dobro naoruane vlasti, i to u orga
nizaciji ogromnih golorukih masa? Trideset i dve: kada
je iranski ah, koji je, kao i Ben Ali, smatran zapadnjaki
nastrojenim modernizatorom, te su ga, ba kao i njega,
oboavali, pomagali i naoruavali nai vlastodrci, svr
gnut ulinim demonstracijama dinovskih razmera pro
tiv kojih oruane snage nisu mogle nita. A li tada smo bili
tano na kraju duge istorijske sekvence u kojoj su pobune,
ratovi za nacionalno osloboenje, revolucionarne inicija

tive, gerilski pokreti i omladinski ustanci dali puni smisao

ideji istorije, bremenitoj podravanjem i opravdavanjem
radikalnih politikih opcija. Izmeu 1950. godine najrani
je, i 1980. godine najkasnije, ideje revolucije i komunizma
su za mase ljudi u elom svetu banalno oigledne. M eu
tim, u naim zemljama odreen broj aktivista baca pekir
poetkom sedamdesetih godina, i kree trnovitim putem
otpadnitva i pridruivanja poretku uspostavljenom pod
umoljanom zastavom antitotalitarizma. Kulturna re
volucija u Kini, ta Parika komuna iz vremena socijali
stikih zemalja5, nasukala se na sopstveno anarhino na
silje - moda je bila zbirka neposrednih pobuna? - 1976.
godine, sa M aovom smru. Same na svetu, neke grupe
pokuavaju da sauvaju sredstva za novi nastavak. U tom
smislu, iranska revolucija je bila zavrna, a ne uvodna.
Ona je, svojom nejasnom paradoksalnou (revolucija
koju predvodi ajatolah, narodna buna kao uglavljena u te
okratski kontekst), predstavljala kraj lepih dana za revo
lucije. U tome se pridruila radnikom pokretu Solidar
nost u Poljskoj. Ovaj veoma znaajan narodni ustanak
protiv jedne korumpirane socijalistike drave na umoru
podsetio nas je da je delovanje narodnih masa uvek mo
gue, ak i kada je zemlja devastirana stranom okupaci
jom a politiki reim nametnut spolja. Solidarnost nas
je takoe podsetila da takva delovanja crpe naroitu sna
gu iz toga to su usmerena na fabrike i njihove radnike.
A li osim svoje kritike snage, poljski pokret je ostao lien
svake nove ideje u vezi sa moguom sudbinom zemlje, a
ohrabrivali su ga, to je pomalo udno, jedan papa i apso
lutno reakcionarno svetenstvo. Naposletku, rezultat iran
ske revolucije, oksimoron predstavljen izrazom Islamska
republika, nema, kao to mu ime pokazuje, nikakvu uni
verzalnu tenju. A nema je ni tuna sudbina poljske dr
ave osloboene komunizma: besomuno kapitalistke,
ksenofobne i servilno proamerike.

Ne znamo, naravno, do ega e dovesti istorijske pobune u

Tunisu, Egiptu, Siriji i drugim arapskim zemljama: nalazi
mo se u prvoj fazi nakon pobune, i sve je neizvesno. Ali ja
sno je da, za razliku od poljske istorijske pobune ili od iran
ske revolucije, koje su zatvorile jednu sekvencu nasilnim
i paradoskalnim zamraenjem svog ideolokog konteksta,
pobune u arapskim zemljama otvaraju jednu sekvencu
time to sopstveni kontekst ostavljaju nereenim. One
pretresaju i preinauju istorijske mogunosti, tako da e
smisao koji naknadno poprimi njihovih nekoliko poetnih
pobeda velikim delom odrediti smisao nae budunosti.
Istovremeno uvajui njihovu isto dogaajnu di
menziju, koja je stoga izuzeta iz naunog predvianja,
mislim da te buntovnike sklonosti moemo da upiemo
kao delovanja kojima se odlikuje ono to u nazvati intervalnim periodima.
taje to intervalni period? To je ono to dolazi posle
perioda tokom kojeg je revolucionarno poimanje politi
kog delovanja bilo razjanjeno dovoljno da se, uprkos e
stokim unutranjim borbama koje daju ritam njegovom
razvoju, eksplicitno predstavi kao alternativa vladajuem
svetu, te je u tom svojstvu i dobilo masovnu i disciplinovanu podrku. Nasuprot tome, u jednom intervalnom
periodu, revolucionarna ideja iz prethodnog perioda, koja
je prirodno naila na veoma ozbiljne prepreke - nemilo
srdne neprijatelje spolja i privremenu nesposobnost za reavanje vanih problema unutra - stupila je u stanje mi
rovanja. Jo je nije pokrenula nova faza u njenom razvoju.
Nedostaje otvoreno, podeljeno i univerzalno sprovodivo
oblije emacipacije. Istorijsko vreme je, barem za sve one
koji ne prihvataju da se prodaju dominaciji, definisano
nekom vrstom neodreenog intervala Ideje.
U vreme tih perioda reakcionari mogu da kau, upra
vo zato to je revolucionarni nain klonuo, ak je nerazgovetan, da su stvari ponovo krenule svojim prirodnim tokom.

To je, tipino, ono to se dogodilo 1815. godine, sa restaura

torima iz Svete alijanse, za koje feudalni drutveni odnosi
i njihova monarhijska sinteza predstavljaju jedini poredak
dostojan Boga, te su im stoga republikanska i plebejska
revolucija predstavljale samo nakaznost koja se svodila na
Teror i Robespjerovu dijabolinu figuru. I to je, tipino,
ono u ta ele da nas uvere ve trideset godina: znamo iz
pouzdanih izvora - kau licemerne demokrate i novi tartifi - da su totalitarna devijacija, smrtonosna ideokratija,
socijalistike drave, marksizam, lenjinizam, maoizam, i
svi pokreti miljenja i delovanja koji e u tome nai na
elo svoga burnog ivota, bili najobinije nedelotvorne i
zloinake prevare, otelovljene u Staljinovoj dijabolinoj
figuri. Miroljubiva priroda stvari, jedini predlog koji vredi, jeste prirodan sklad izmeu razularenog kapitalizma i
nemone demokratije. Nemone zato to je sluga istinske
vlasti, vlasti Kapitala, i vrsto je kontrolisana kad je re
o radnikim i narodnim tenjama.
Liberalna demokratija je u intervalnom peri
odu u kojem se jo uvek nalazimo, to jest izmeu 1980. i
2011. (i due?) - periodu u kojem je klasini kapitalizam
oivljen nakon uruavanja dravnih oblika komunisti
kog puta proisteklih iz boljevike revolucije - ono to je
liberalna monarhija bila u intervalnom periodu tokom
kojeg je moderni kapitalizam uzleteo, nakon sloma poslednjih trzaja republikanske revolucije (1815 - 1850).
Meutim, tokom tih intervalnih perioda i da
lje postoje nezadovoljstva, bune, uverenost da svet ne bi
smeo da bude takav kakav jeste, da kapitaloparlamentarizam nipoto nije prirodan ve je savreno pogibeljan.
U isto vreme, sve to ne moe da pronae svoj politiki
oblik, u prvom redu zato to ne moe da crpi svoju snagu
iz deljenja jedne Ideje. Snaga buna, ak i ako one ostvare
istorijski domet, ostaje sutinski negativna (neka odu,
Ben A li napolje, Mubarak, odlazi). Ona ne razvija

parolu u afirmativni element ideje. Iz tog razloga, oblik

kolektivnog masovnog delovanja moe da bude samo po
buna, u najboljem sluaju dovedena do svog istorijskog
oblika, koji se naziva jo i masovni pokretom.
Da rekapituliramo: pobuna je uvar istorije emanci
pacije u intervalnom periodu.
Vratimo se na period izmeu 1815. i 1850. u Francu
skoj i Evropi, jer ovaj na interval neobino lii na tu Re
stauraciju. On dolazi nakon velike Revolucije, i kima mu
je, kao i za naih poslednjih trideset godina, estoka reak
cionarna restauracija, koja je u isti mah i konstitucionalistika u politikom pogledu i liberalna u ekonomskom.
No, ona je ipak, naroito poev od tridesetih godina x ix
veka, bila znaajan period pobuna, esto trenutno ili pri
vidno pobedonosnih (tri slavne godine od 1830, radnike
pobune bezmalo svuda, revolucija iz 1848...). Upravo to
su pobune, as neposredne, as vie istorijske, koje odli
kuju jedan intervalni period: za republikanskom idejom,
sada nedovoljnom da se razdvoji od buroaske reakcije,
morae da, poev od 1850, usledi komunistika Ideja.
Da buenje istorije, u obliku pobune i njene mo
gue neposredne pobede, uglavnom nije istovremeno sa
preporodom te Ideje, koja e pobuni dati stvarnu politi
ku budunost, veoma je stara injenica. Ta je odvojenost
posve uoljiva u nekim pobunama sankilota, golorukih,
tokom same Francuske revolucije. Te se pobune ne bi mo
gle zadovoljiti revolucionarnom ideologijom u njenom
strogo republikanskom obliku. One pretpostavljaju jednu
ideoloku onostranost, koja nije uobliena.
Shodno tome, u nedostatku stvarnog subjektivnog
deljenja jedne Ideje, nemogue im je da ree problem pre
laska sa pobune, makar i istorijske, na postojanost jedne
organizovane politike.
To neizbeno kanjenje pobuna - kao masovnog
znaka ponovnog otvaranja istorije - za najsavremenijim

pitanjima politike, koja su i sama zavetanje predintervalnog trenutka u kojem je postojalo iroko vienje politike
emancipacije, bez sumnje je najuoljiviji dokaz za to da
istorija ne nosi u sebi samoj reenje problema koje iznosi na
svetlost dana. Koliko god da su blistave i znamenite istorij
ske pobune u arapskom svetu, one se na kraju zaustavlja
ju na univerzalnim politikim problemima koji su ostali
nereeni u prethodnom periodu, u ijem sreditu nalazimo
ono to je politiki problem par excellence, to jest problem
organizacije. Samo, kao to kae Mao, da bi postojao red
u organizaciji, mora da postoji red u ideologiji. Ali ideolo
gija je uvek tek skup apstraktnih posledica jedne Ideje, ili,
ako vam je drae, jednog ili vie naela.
Sve u svemu, kao uvari istorije emancipacije u
intervalnom periodu, istorijske pobune ukazuju na hitnu
potrebu za uobliavanjem jedne reformulisane ideoloke
ponude, jedne snane Ideje, jedne kljune hipoteze, da bi
energija koju oslobaaju i pojedinci koje ukljuuje mogli
da omogue, pomou i s onu stranu masovnog pokreta i
buenja istorije koje on nagovetava, nastupanje jednog
novog oblika organizacije, i, samim tim, politike. Da bi i
politiki dan nakon buenja istorije i sam bio nov. Da bi se
sutra zaista razlikovalo od danas. Da bi, sve u svemu, pot
puno punovana bila lekcija sadrana u uvenoj Brehtovoj
pesmi Pohvala dijalektici, koju u ovde navesti u celosti:
Nepravda danas kroi sigurnim korakom.
Ugnjetai prave planove za deset hiljada godina.
Sila potvruje: stvari e ostati kakvejesu.
Nigde ni glasa, sem glasa onih to vladaju,
A na svim trgovima izrabljivanje veli: tek sadja poinjem.
meu ugnjetenima mnogi sad kau:
Ono to elimo nee nikad doi.
Onaj tojo ivi nikad ne srne rei rei nikad!
Ono toje osigurano nije sigurno.

Stvari ne ostaju kakvejesu.

K ad oni to vladaju budu rekli ta imaju,
Progovorie oni kojima se vlada.
Ko se, dakle, usuuje da kae nikad?
Koga treba kriviti ako ugnjetavanje opstane?Nas.
Ko moe da ga ukine? M i.
Onaj toje oboren na zemlju, mora da ustane!
Onaj toje izgubljen, mora da se bori!
Onog toje shvatio zato mu je tako, kako zaustaviti?
Dananji pobeeni su sutranji pobednici
A nikad postaje: danas.

POBUNA
I ZAPAD

5
Istorijska pobuna je izazov za dravu, poto je najee,
zahtevajui odlazak ljudi koji njom upravljaju, izlae silo
vitoj i neoekivanoj promeni, ak mogunosti za potpuno
uruavanje (to se kratko i jasno i dogodilo u Iranu pre
trideset godina - ahovom reimu). U isto vreme, pobu
na ne poseduje kljueve za prirodu i opseg promene kojoj
izlae dravu, daleko od toga. Ono to e se desiti u dravi
nipoto nije prethodno uoblieno pobunom.
Svakako, u masovnim pokretima sa istorijskom
dimenzijom uvek postoje ljudi koji iskreno veruju su
protno. Oni misle da narodne demokratske prakse po
kreta (bilo koje istorijske pobune, gde god i kad god to
bilo) obrazuju neku vrstu paradigme drave koja e doi.
Odravaju se egalitarne skuptine, svi imaju pravo na re,
drutvene, verske, rasne, nacionalne, polne, intelektualne
razlike vie nemaju nikakvog znaaja. Odluivanje je uvek
kolektivno. Barem prividno: iskusni aktivisti znaju kako
da se pripreme za skuptinu na prethodno zatvorenom
sastanku koji e u stvari ostati u tajnosti. A li nije vano,
istina je da e odluka najee biti doneta jednoglasno,
zato to se do najjaeg i najprikladnijeg predloga dolazi
raspravom. I tada se moe rei da se zakonodavna vlast,
i '

"

ona koja formulie novu direktivu, podudara ne samo sa

izvrnom vlau, onom koja organizuje njene prak
tine posledice, ve sa itavim aktivnim narodom, koji
skuptina simbolizuje.
Zato ne proiriti ova tako snana i tako nadahnjujua obeleja masovne demokratije na celokupnu dr
avu? Sasvim jednostavno: zato to izmeu pobunjeni
ke demokratije i rutinskog, represivnog i slepog sistema
dravnih odluka - ak i, pogotovo, onda kada se izdaju
za demokratske - postoji tako velika provalija da je
M arks bio u stanju da zamisli da e je zatrpati tek na kra
ju procesa odumiranja drave. A taj je proces, kako bi se
uspeno izveo, zahtevao ne svuda prisutnu masovnu demokratiju, ve njenu dijalektiku suprotnost: privremenu
diktaturu, kompaktnu i nemilosrdnu.
M arks je, bez ikakve sumnje, bio u pravu, i ja u
se vratiti na racionalni paradoks neizbenog kontinuiteta
izmeu egalitarne demokratije, uspostavljene unutar sebe
same pomou istorijske pobune, i narodne diktature sprovoene prema spolja, u smeru neprijatelja i sumnjivaca,
ime se pokuava ostvariti politika vernost pobuni.
Za sada, dovoljno nam je da ustanovimo da istorijska pobuna ne predlae sama po sebi nikakvu alternativu
vlasti koju namerava da zbaci. Postoji veoma vana razli
ka izmeu istorijske pobune i revolucije: smatra se da
potonja, barem od Lenjina naovamo, sama po sebi raspola
e resursima nunim za neposredno osvajanje vlasti.
Zbog toga su se pobunjenici uvek alili to je novi
reim, uspostavljen nakon to je pobunom svrgnut pret
hodni, u sutini njemu istovetan. Prototip te slinosti je,
nakon pada Napoleona , izgubljenog rata i pobuna od 4.
septembra 1870, uspostavljanje reima u kojem je preovladavalo politiko osoblje proisteklo iz takozvane opozici
je carstvu. Da bi jasno stavila do znanja na iju stranu je
stala, ta e nova vlast nekoliko meseci kasnije pokazati

naroitu surovost prema narodu, masakrirajui bez trun

ke grie savesti hiljade radnika komunara .6
Komunistika partija, onakva kakvom ju je pojmio
R SD R P 7, a zatim boljevici, jeste struktura koja se, budui
da je proistekla iz Lenjinove podrobne analize Parike
komune, proglasila kadrom da otelotvori alternativu po
stojeoj vlasti, i da utemelji novu dravu nakon potpunog
unitenja starog caristikog aparata.
Kada pobunjenika figura postane politika figura,
drugaije reeno, kada sama po sebi raspolae politikim
osobljem koje joj je potrebno i kada korienje profesio
nalnih dravnih raga postane prilino beskorisno, moe
se rei d aje doao kraj intervalnog perioda, zato toje jedna
nova politika uspela da prigrli buenje istorije koje je istorijska pobuna simbolizovala.
Da se vratimo na istorijske pobune u arapskom
svetu, naroito u Egiptu i Tunisu: ve znamo da e se one
nastaviti istovremeno se delei. Jedan deo pobunjenika,
najmlai, najodluniji ili najbolje organizovani, proglasie da su s mukom uspostavljene prelazne vlasti, koje
esto prikrivaju postojanost najvanijih institucija biveg
reima (vojske u Egiptu, na primer), toliko udaljene od
narodnog pokreta da ih oni - ti pobunjenici - ne ele
nita vie nego Ben Alija ili Mubaraka. A li ti protesti
za sada ne proizvode ideju na osnovu koje se moe organizovati vernost pobuni. Otuda snana neodlunost
koja, sa isto formalnog stanovita, po mnogo emu
pribliava situaciju u arapskom svetu situacijama ve
vienim u x ix veku .8
Na kraju krajeva, ne moemo da izbegnemo sledee pitanje: koji kriterijumi omoguuju da se proceni
neka pobuna, da se izmeri obim istorijskog buenja koje
ona otelovljuje?
Zapadne sile i mediji koji od njih zavise od poet
ka imaju spreman odgovor: po njima, elja koja pokree

pobune u arapskim zemljama jeste elja za slobodom,

u znaenju koje zapadnjaci daju toj rei, to jest slobo
dom miljenja u vrstom okviru razularenog kapitaliz
ma (sloboda preduzimanja) i dravom utemeljenom
na parlamentarnom predstavljanju (slobodni izbori,
kojima se bira izmeu raznih, praktiki meusobno nerazaznatljivih rukovodilaca postojeeg sistema).
U osnovi, nai vlastodrci i vladajui mediji pred
loili su jednostavno tumaenje pobuna u arapskom sve
tu: ono to je tamo izraeno jesto ono to bi se moglo
nazvati eljom za Zapadom. eljom da se uiva sve ono
to mi, siti i uspavani stanovnici dobrostojeih zemalja,
ve uivamo. Zelja da se konano postane delom civilizovanog sveta, kojeg su zapadnjaci, nepromenljivi
potomci rasistikih kolonizatora, toliko samouvereni
predstavnici da osnivaju tribunale kako bi sudili sva
kome ko zastupa drugaije vrednosti - koje, svakako,
ponekad nisu mnogo preporuljive - ili samo izgleda
kao da sa sebe stresa ugnjetako tutorstvo meunarod
ne zajednice - svakako ponekad na isto koristoljubiv nain. inei to, zapadnjaci umotani u kaput Prava
zaboravljaju da njihova tobonja mo da kau Dobro
nije nita drugo do modernizovano ime za imperijalni
intervencionizam.
Sigurno je da svaki masovni pokret predstavlja
neodloan zahtev za osloboenjem. Kad je re o tako des
potskim, korumpiranim i podjarmljenim reimima kao
to su Ben Alijev i Mubarakov, takav je zahtev ne moe
biti legitimniji. Da je ta elja kao takva u stvari elja za
Zapadom, beskrajno je problematinije stanovite.
Valja podsetiti da Zapad kao sila do dana dana
njeg nije pruio nijedan dokaz da mu je na bilo koji na
in vano da organizuje slobodu na mestima na kojima
intervenie, i to esto orujem. Ono to je naim civilizovanima vano jeste: Jeste li sa nama ili protiv nas?

Pri tome se izrazu sa nama daje znaenje ropske pri

padnosti planetarnoj trinoj ekonomiji, koju u tim ze
mljama organizuje korumpirano ljudstvo, kroz tesnu
saradnju sa kontrarevolucionarnom policijom i vojskom,
koje obuavaju, naoruavaju i kojima komanduju ofici
ri, tajni agenti i razbojnici iz naih zemalja. Prijateljske
zemlje, kao to su Saudijska Arabija, Pakistan, Nigerija,
Meksiko i mnoge druge, jednako su despotske i korum
pirane (ako ne i vie) nego to su bili Ben Alijev Tunis ili
Mubarakov Egipat, ali ne moe se uti da se o tom pitanju
izjanjavaju oni koji su se, povodom dogaaja u Tunisu ili
Egiptu, pojavili kao vatreni pobornici pobuna radi slobo
de. Snano se osea daje naim dravama draa postojana
mirnoa koju garantuju prijatelji despoti od neizvesnosti
pobuna. A li im pobuna dopusti da bude tumaena kao
elja za Zapadom, ili, jo bolje, na kraju to i bude, politike
i mediji kod nas e je toplo doekati.
Takav ishod, meutim, nije osiguran. Sama i
njenica da su Francuzi i Englezi, pomou zgodnog me
gafona u vidu Bernar-Anrija Levija, na kraju doli do
toga da prosto i jednostavno izmisle kojekakve bundije - meu kojima su jedini uinkoviti, kako se ispostavi
lo, bivi pripadnici A Kaide (kakav paradoks!) - koje su
sve za sada pod njihovom izmom (Libija je jedino mesto
na svetu na kojem ljudima pada na pamet sumanuta ideja
da viu iveo Sarkozi), jer ih naoruavaju, usmeravaju, obezbeuju oruanu podrku njihovoj avijaciji, sama
ta injenica, dakle, pokazuje u kojoj meri nai vlastodrci
zaziru od toga da e se u pravim bunama izraziti bilo ta
drugo osim neumerene ljubavi prema imperijalnim civi
lizacijama. To to se, nakon pet meseci dejstava francuske
i engleske avijacije uz logistiku podrku Amerikanaca,
njihovih borbenih helikotpera i njihovih oficira i agenata

na terenu, govori o nekakvoj dirljivoj pobedi bundija,

zaista je, iskreno govorei, smeno.

Ali to je ona vrsta pobede (kao kad ipe kae, to je

priznanje par excellence, M i smo zavrili posao) koju
zapadnjaci oboavaju. Jer kad je re o pravim narodnim
bunama, ne mogu a da ne zamiljaju da moda, napokon,
imaju posla sa ljudima koji ne ele ostanu bez glasa od
klicanja Kameronu, Sarkoziju ili Obami. Moda se - a
strepnja im raste - u svim tim epizodama radi o nekoj
jo neuoblienoj, ali za njih veoma neugodnoj Ideji? O
poimanju demokratije koje je posve opreno njihovom? U
toj neizvesnosti, zakljuuju oni, pripremimo svoje mitralje
ze i proveravajmo tu i tamo jesu li u radnom stanju.
U takvim uslovima, potrebno je da pokuamo da
tanije definiemo ta bi bio narodni pokret koji se se moe
svesti na elju za Zapadom, i ta bi to mogle biti dananje
pobune, ako se izdignu iznad tog smrtonosnog iskuenja.
Da probamo: pobuna potinjena elji za Zapadom
poprima neposredan oblik antidespotske pobune, ija ne
gativna, narodna snaga svakako jeste snaga gomile, ali ija
afirmativna snaga nema druge norme do onih kojima se
dii Zapad. Narodni pokret koji odgovara ovoj definiciji
zavrie se, sva je prilika, veoma skromnim ustavnim refor
mama i izborima pod snanom kontrolom meunarodne
zajednice, iz kojih e, na opte iznenaenje simpatizera
pobune, kao pobednici izai ili neke dobro poznate pla
ene ubice za raun zapadnih interesa, ii pak neka verzija
onih umerenih islamista od kojih se, kao to nai vlasto
drci malo-pomalo saznaju, nemamo bogzna ega plaiti.
Predlaem da kaemo kako emo na kraju takvog jednog
procesa prisustvovati fenomenu ukljuenja u Zapad.
Kod nas, dominantno tumaenje onoga to se
deava glasi da je taj fenomen, pod nazivom pobeda
demokratije, prirodan i legitiman ishod pobunjenikih
procesa u arapskom svetu.
tavie, to pojanjava zato se, nasuprot tome, po
bune brutalno gue i napadaju kada se dogode kod nas.

Ako dobra pobuna zahteva ukljuenje u Zapad, zato

bi se, dovraga, neko dizao tamo gde je to ukljuenje vrsto
uspostavljeno - u naoj postojanoj civilizovanoj demokratiji? Siromasi, Arapi, crnci, istonjaci i drugi radnici
koji su doli iz pakla, mogu s vremena na vreme, i bez
preterivanja, da zahtevaju da budu kao mi, utoliko pre
to u tome nee uspeti koliko sutra i to e u meuvre
menu staro dobro pljakanje kolonija, kojim se hrani na
spokoj, opstati u raznim oblicima. Kod nas, naprotiv, ima
ju pravo samo da rade i da glasaju u tiini. Inae, pozor!
Kameron i njegov mali londonski gulag rezervisan za ur
banu omladinu, Sarkozi i njegovi kerheri za olo9, bdiju
na bedemima civilizacije.
Ako je istina da je, kao to je M arks predvideo,
prostor za ostvarenje emancipatorskih ideja globalan
(to, neka bude reeno u zagradi, nije zaista bio sluaj sa
revolucijama iz veka), onda se fenomen ukljuenja u
Zapad ne moe smatrati istinskom promenom. Istinska
promena bi, u stvari, bila izlazak iz Zapada, jedno razzapadnjaenje, koje bi poprimilo oblik iskljuenja. Pusti
snovi, rei ete mi vi. A li mogue je da je to tu, pred na
im oima. I u svakom sluaju, to je ono to moramo da
sanjamo, zato to nam taj san omoguuje da, ne odriui
se samih sebe niti uranjajui u nihilistiko no future,
proemo kroz mune godine intervalnog perioda.

POBUNA,
DOGAAJ,
ISTINA

B
itaoci e shvatiti da vrednost koja se pripisuje dananjem
pobunjenikom buenju istorije potie od mogunosti
koju ono nosi u sebi, a to je mogunost otvaranja politi
kim vernostima ravnodunim prema elji za Zapadom.
ta nam moe jemiti da taj dogaaj, istorijska
pobuna, zaista proizvodi tu mogunost? Ko e nas zatiti
od veoma stvarne, subjektivne snage elje za Zapadom?
Ovde se ne moe dati nikakav formalni odgovor na to
pitanje. Briljiva analiza procesa koji se odvija u dravi,
dugog i zamrenog, nee nam biti od velike pomoi. U
kratkom roku, zavrie se izborima neodrivim na duge
staze. Ono to moramo da uradimo je da strpljivo i bri
ljivo ispitamo ljude, u potrazi za onim to e, na kraju
neizbenog procesa podele (zato to je Dva uvek nosilac
istine, a nikad Jedan), biti potvreno nepopravljivim
razlamanjem pokreta, to jest u potrazi za iskazima. Izre
enim stvarima koje se ne mogu rastvoriti u ukljuiva
nju u Zapad. Kad ti iskazi postoje, lako se prepoznaju.

A ti novi iskazi su preduslov za mogunost poimanja

procesa organizacije oblika kolektivnog delovanja, to e
oznaiti njihovo politiko postajanje.
M nogo ve znai i to to je uoljivo da, u egipat
skoj istorijskoj pobuni, najznaajnijoj i najdoslednijoj od
svih, nita nepovratno ne svedoi o nekoj velikoj elji za
Zapadom. Oni koji su iz dana u dan, na arapskom jeziku,
itali parole na Trgu Tahrir, ustanovili su, esto na svoje
veliko iznenaenje, da se re demokratija ne pojavljuje
praktiki nikada. Glavne datosti, osim jednodunog Bri
i!, jesu: zemlja, Egipat, vraanje zemlje njenom pobu
njenom narodu (otuda prisustvo, i to svuda, nacionalne
zastave), to oznaava kraj njene servilnosti prema Za
padu i njegovoj izraelskoj komponenti; kraj korupcije i
udovine nejednakosti izmeu aice korupmpiranih i
mase obinih radnika; elja da se izgradi socijalna dra
va, to bi okonalo uasnu bedu miliona ljudi. Sve se to
moe mnogo lake uklopiti u jednu povu veliku politiku
Ideju, u kontinuitetu sa onim to sam nazvao komuniz
mom pokreta i to je svojstveno svim pokretima te vrste,
nego u lukavstvo zvano izbori, zamku koju postavlja stari
istorijski ugnjeta.
Sve ovo mogu da samem jednim apstraktnijim
i istovremeno jednostavnijim jezikom. U svetu ustro
jenom pomou izrabljivanja i ugnjetavanja, mase ljudi
nemaju, i to bukvalno govorei, nikakvu egzistenciju.
Ne vrede nita. U dananjem svetu, gotovo svi Afrikanci,
na primer, ne vrede nita. I ak i u naim dobrostojeim
krajevima, veina ljudi, masa obinih radnika, u osnovi
ne odluuje apsolutno ni o emu, ima tek jedan fiktivni
glas kad se radi o odlukama to se tiu njihove sopstvene
sudbine. Samo jedna istovremeno udaljena i svepristuna
oligarhija uspeva da povee uzastopne epizode iz ivota
ljudi jednim ujednaenim parametrom, to jest profitom,
kojim se ta oligarhija hrani.

Nazovimo te ljude, prisutne u svetu ali odsutne iz nje

govog smisla i odluka koje se tiu njegove budunosti,
nepostojeima sveta. Tada emo rei da je promena sveta
stvarna kad jedan nepostojei sveta pone, i to maksimal
nim intenzitetom, da postoji u istom tom svetu. Upravo
to su govorili, i jo govore, ljudi na narodnim skupovima
u Egiptu: nismo postojali a sad postojimo, moemo da
odluujemo o istoriji zemlje. Ta je subjektivna injenica
obdarena izuzetnom snagom. Nepostojei je ustao. Zbog
toga se govori o ustanku: leali su, pokorni, pridiu se,
diu se, ustaju. To ustajanje je ustajanje samog ivota:
siromani nisu postali bogati, nenaoruani ljudi nisu
naoruani, itd. - u osnovi, nita se nije promenilo. Ono
to se desilo jeste obnavljanje postojanja nepostojeeg,
uslovljeno onime to ja nazivam dogaajem. Znajui daje,
suprotno obnavljanju nepostojeeg, sam dogaaj gotovo
uvek neuhvatljiv.
Definicija dogaaja kao onoga to omoguuje
obnavljanje nepostojeeg apstraktna je ali nesporna defi
nicija, jednostavno zato to je obnavljanje obznanjeno:
to je ono to ljudi govore ovde i sada. ta se objektivno
uoava? Odreenje mesta igra odluujuu ulogu: jedan
trg u Kairu postaje planetarno poznat za samo nekoliko
dana. Glavno je da se ustanovi da, tokom jedne stvarne
promene, postoji proizvodnja novog mesta, koje je ipak
unutar opte lokalizacije kakva je jedan svet. Tako su, u
Egiptu, ljudi okupljeni na trgu smatrali da su Egipat oni,
Egipat su ljudi koji su bili tamo da obznane da, ako pod
Mubarakom nije postojao, Egipat sada postoji, a postoje
i oni sa njim.
Snaga tog fenomena je tolika da mu se, to je zai
sta izuzetno, svi priklanjaju. U elom svetu je prihvaeno
da su ljudi koji se nalaze tamo, na mestu koje su uspo
stavili, egipatski narod lino. ak i naim vlastodrcima,
ak i naim podjarmljenim medijima, koji drhte iza kulisa,

koji se pitaju ta e sad da rade bez svojih slugu-despota

u strateki znaajnim zemljama kao to je Egipat, puna
su usta dem okratskog ustanka egipatskog naroda, pa
ga uveravaju - kape dole - u svoju bezrezervnu po
drku (istovremeno pripremajui, i dalje iza kulisa i na
blagoslovenom kraju izborne maskarade, prom en u
iz istog u isto).
Dakle, pobunjenici okupljeni na jednom trgu u
Kairu su egipatski narod? A li ta je u svemu tome sa
demokratskom dogmom, optim pravom glasa? Znam da
se, iza fasade bezrezervne podrke pobunjenicima, kriju
aktivan strah i, konano, snani pritisci kako bi se svi oni
brzo vratili na pouzdan i prozapadnjaki dravni poredak.
A li ipak! Zar nije opasno, zar to nije - uas! - nastupanje
jednog novog poimanja politike, kad se sa svih strana po
zdravlja, kao da vredi za sve, ta kratka metonimija Egipta
kakva su ljudi okupljeni na trgu, sa svojom masovnom
demokratijom, svojim jedinstvenim delovanjem i svojim
radikalnim parolama? Jer ak i da ih ima milion, to jo
nije mnogo u odnosu na osamdeset miliona Egipana.
Na izborima bi to bio zajameni fijasko! A li taj isti mi
lion, prisutan na tom mestu, ogromna je stvar ako poli
tiki uticaj prestane da se meri, kao na glasanju, inertnim
i zasebnim brojem.
M i koji due pamtimo, s tim smo se sreli krajem
maja 1968. Tada smo imali milione demonstranata, zau
zete fabrike, mesta na kojima su se odravali neprekidni
skupovi, i na sve to De Gol raspie izbore koji se zavre
reakcionarnom chambre introuvable10. Seam se zapanjenosti nekih mojih prijatelja, koji su govorili: A li svi smo
bili na ulici! A ja sam im odgovarao: Ne, naravno da
ne, nismo svi bili na ulici! Jer, koliko god da su velike
neke demonstracije, na njima je uvek okupljena malena
manjina stanovnitva. Njihova snaga poiva u intenzi
fikaciji subjektivne energije (ljudi znaju da su potrebni

dan i no, sve je u znaku oduevljenja i strasti) i u loka

lizaciji njihovog prisustva (ljudi se okupljaju na mestima
koja su postala neosvojiva - trgovima, univerzitetima,
bulevarima, fabrikama...).
im ga prome intenzitet i zgusne lokalizacija,
pokret, i dalje u potpunosti manjinski, postane toliko
uveren da predstavlja celokupan narod te zemlje da niko
ne moe javno da porekne da ga on stvarno i predstavlja.
ak ni njegovi, tajni koliko i estoki, neprijatelji. To do
kazuje da u ovakvom scenariju - istorijske pobune koje
otvaraju nove mogunosti - postoji element preskriptivne univerzalnosti. Smesa lokalizacije, koja je simbol za
ceo svet, i intenzifikacije, koja stvara nove subjekte, za
sobom povlai masovno pristupanje, i svako ko iz njega
izostane odmah postane sumnjiv. Sumnjiv da je na strani
nekadanjih despota.
Tada se mnogo pre moe govoriti o narodnoj dik
taturi nego o demokratiji. Re diktatura naveliko je
obeaena u demokratskom okruenju kakvo je nae.
I obeaena je utoliko vie to pobunjeni s punim pra
vom igou korumpirane despote nazivom diktatori.
A li isto kao to se demokratija pokreta, egalitarna i nepo
sredna, apsolutno suprotstavlja demokratiji opunomo
enika Kapitala, neegalitarnoj i predstavnikoj, tako se i
diktatura koju sprovodi narodni pokret korenito suprot
stavlja diktaturama kao zasebnim i ugnjetakim dravnim
ureenjima. Pod narodnom diktaturom podrazumevamo vlast koja je legitimna upravo zato to njena istina proistie iz toga to se legitimiejedino njom sam om: niko tu nije
niiji izaslanik (kao u predstavnikoj vlasti), niko nema
potrebu, kako bi ono to on kae postalo ono to svi kau,
za propagandom ili policijom (kao u diktatorskoj dravi),
jer ono to on kae jeste ono to je istinito u toj situaciji;
postoje samo ljudi koji su tu; a oni koji su tu, i koji su
oigledno manjina, raspolau autoritetom steenim kako

bi obznanili da istorijska sudbina zemlje (raunajui tu i

ogromnu veinu sainjenu od onih koji nisu tu) jesu oni.
Demokratija mase namee svemu to je napolju dikta
turu svojih odluka kao da su to odluke opte volje.
Jedina Rusoovoa slabost u Drutvenom ugovoru jeste
ustupak koji pravi izbornoj proceduri, iako na veoma rigorozan nain dokazuje da je parlamentarizam, predstavni
ka demokratija (to se dravno ureenje u Rusoovo vreme
upravo raa u Engleskoj), obina prevara. Zato bi se opta
volja pojavila u obliku brojane veine? Ruso ne uspeva da
razjasni to pitanje, i to s razlogom: tek tokom ovih istorijskih
pobuna, manjinskih ali lokalizovanih, ujedinjenih i inten
zivnih, ima smisla govoriti o izraavanju opte volje.
Ono to se tu deava, a emu je, po Rusou, ime
izraz opte volje, ja u nazvati jednim drugim filozof
skim imenom: to je pomaljanje istine, a u ovom sluaju,
jedne politike istine. Ta se istina odnosi na samo bie
naroda, na ono za ta su ljudi kadri u pogledu delovanja i
ideja. Ta se istina pomalja na rubu istorijske pobune koja
je upa iz zakona sveta (u naem sluaju, iz pritiska elje
za Zapadom) u obliku jedne nove mogunosti, za koju
se ranije nije znalo. A afirmacija (a zatim, videemo to, i
organizacija) te nove politike mogunosti izlae se u eksplicitno autoritarnom obliku: autoriteta istine, autoriteta
uma. Autoritarnom u strogom smislu, poto, barem u po
etku, to da u istorijskoj pobuni postoji apsolutna pravda
jeste neto to niko nema prava da javno ne priznaje. I
upravo taj diktatorski element oduevljava sve redom, ba
kao to to ine konano pronaeni dokaz neke teoreme,
izuzetno umetniko delo ili konano obznanjena ljubav
na strast, to su sve stvari iji apsolutni zakon ne moe da
pobije nikakvo mnjenje.

DOGAAJ
I P O LITI K O
ORGANIZOVANJE

To okupljanje, lokalizovano na trg, avenije, fabrike, to sa

imanje ili kvantitativno zgunjavanje, sve to vri dunost
onog stvarnog, zato to je ono to ga podstie intenzivno i
subjektivizovano nad-postojanje pretpolitike istine - ili
nasilno obnavljanje jednog nepostojeeg, u korelaciji, u
obliku istorijske pobune, sa oslobaanjem nekih sim
bola drave. To se ne pomalja ni iz ega, to ima diktator
sku snagu tvorevine nihilo. Kad postoje tragovi doga
aja pre dogaaja, preddogaajne naznake koje se mogu
naknadno uoiti, e pa, one reprodukuju, ili preprodukuju,
artikulisanje jednog kvantitativnog saimanja i jednog in
tenzivnog nad-postojanja. Bilo ih je u Egiptu, kao to ih je
bilo pre maja 1968: trajkovi u fabrikama iz 1967. godine
i s poetka 1968, veoma osobeni jer su o njima, nezavisno
od reprezentativnih sindikata, odluile glupe mladih rad
nika (to je vid predstavljanja celine saimanjem - aktivistika manjina, kako kau nae zabrinute demokrate),

uz veoma rno, i naglo, ak i pre nego to se moglo govo

riti o trajku, zauzimanje fabrike (to je vid aktivistikog
intenziteta povezanog sa zauzimanjem mesta).
Dogaaj, kao ponovno otvaranje istorije, najavljen
je sa tri znaka, sva tri imanentna m asovnim narodnim
demonstracijama. To su: intenzifikacija, saim anje i loka
lizacija. To su pretpolitike datosti, buenje istorije po
bunam a koje nadilaze neposrednu pobunu i njen moni
nihilizam. Sa njim a poinje rad nove istine, koja se u po
litici zove organizacija.
Organizacija lei na mestu ukrtanja jedne Ideje
i jednog dogaaja. To ukrtanje, meutim, postoji samo
kao proces, iji je neposredni subjekt politiki aktivista.
Aktivista je hibridno bie, poto je on ono to pobu
njeniki pokret kojeg se doepala Ideja moe da izrodi.
Ideja je decenijama bila republikanska, zatim naivno
komunistika u xix veku, te dravno komunistika u .
Hajde da privremeno predloim o da je dijalektiki ko
munistika u X X I veku: pravo ime e doi na marginama
buenja istorije.
Kako se aktivistika hibridizacija ostvaruje kao
vernost dogaaju? D a se istorijska vrednost Ideje najpre
potvruje pobunom , to je sigurno. Da se politika vred
nost pobune potvruje organizacijom koja joj je verna, i
verna joj je zato to, za nju, pobuna afirmie Ideju, to nije
nita manje sigurno.
Ideja ovde oznaava jednu vrstu istorijske projek
cije onoga to e biti istorijsko postajanje jedne politike,
postajanje prvobitno overeno pobunom . Neko e rei, na
primer, da e jednakost m orati da postane pravilo, kao
norma svih voenih borbi, ili da kom un izam oznaa
va mogunost, subjektivno prihvaenu, jednog korenito
razliitog drutva, razliitog zato to je izvueno iz stiska
Kapitala, norm irano jednakou i rukovoeno slobodnim
udruivanjem onih koji ga sainjavaju. A li to nee biti

reeno zato to misliti na taj nain, govoriti na taj nain

i delovati shodno tome, organizuje neprestano trajanje
ukinute pobune. Zbog toga Ideja ne prethodi pobuni, ve
se uplie u njene stvarne posledice u izgradnji jednog tra
janja. Isto tako, Ideja e kasnije pretpostaviti ono stvarno
narodne politike organizacije.11
Jedna politika dri venim ono to je pobuna iznela na svetlost dana u obliku postojanja jednog nepostoje
eg, i to je jedini sadraj jednog buenja istorije. Da bi se
to uradilo, potrebno je da pri svetlosti Ideje, koja apstrak
tno ujedinjuje aktiviste, organizacija u sebi zadri tragove
onoga to je stvorilo stvaralaku snagu istorijske pobune:
saimanje, intenzifikaciju i lokalizaciju.
U klasinom smislu, saimanje (pom ou kojeg
jedna mala m anjina bude istinsko postojanje celokupne
pobune) uva se strogim pravilima pripadnosti organiza
ciji. Stvara se form alno razgranienje izmeu onih koji su
u njoj i onih koji nisu, podjednako snano kao i razgrani
enje, tokom pobune, izmeu onih koji su tu i onih koji
su ostali kod kue. Intenzifikacija se uva borbenim aktivizmom, ivotom posveenim onom e to delovanje zahteva, gorljivijim i na okolnosti osetljivijim subjektivitetom
od onog koji se vratio ivotnoj rutini. Lokalizacija e biti
ouvana vrstim pravilima o osvajanju mest na kojima
su pobunjenici prisutni (ta i ta pijaca, taj i taj dom za rad
nike iz Afrike, ta i ta fabrika, taj i taj stambeni blok u tom
i tom naselju...). Taj skup predstavlja borbenu dimenziju
jednog naroitog tipa organizacije, koji se, u nekoliko de
cenija X X veka, zvao Kom unistika partija i koji danas,
bez ikakve sumnje, m ora da potrai neko drugo ime.
Na prvi pogled, ti su imperativi vernosti izgledali
razumni, i upravo zbog toga su zaveli milione radnika,
seljaka, intelektualaca, tokom itave epohe koja je usledila
nakon Oktobarske revolucije 1917. Te tri odlike borbene
obaveze simbolizovale su d aje organizacija i dalje uila iz

procesa u kojima je nastupilo buenje istorije, te je, inei

to, hranila komunistiku Ideju svim tim pobunjenikim
narodnim stvarnim.
Verovatno je, meutim, da e te procedure uvanja
Istinitog biti preinaene u narednoj sekvenci. Oblik-partija odsluio je svoje, iscrpljen u jednom kratkom veku
svojim dravnim avatarima. Podesne za borbeno osvaja
nje vlasti, komunistike partije su se pokazale nesposobni
ma da u irem sm islu urade ono to je u konanici jedini
zadatak drave koja je na putu da odumre: na stvaralaki
nain razreiti protivrenosti unutar naroda, ne uzimajui
kao uzor, kad iskrsne i najmanja potekoa, teroristiki
model razreavanja protivrenosti sa neprijateljem. To je
danas ogrom an problem : izumeti revolucionarnu politi
ku disciplinu koja, iako je naslednica diktature Istinitog
to se raa sa istorijskom pobunom, ne sledi hijerarhij
ski, autoritarni i kvazi nepromiljeni model vojski ili
jurinih odreda.
Kako god bilo, i dalje vai da, form alizujui sastav
ne crte dogaaja, organizacija om oguuje da se ouva nje
gov autoritet. M oglo bi se rei da se tim formalizovanjem
na neki nain prelazi sa stvarnog na simboliko, ili sa e
lje na zakon. Organizacija preobraava u politiki zakon
onu diktaturu istinitog iz koje je ono stvarno istorijske
pobune izvlailo svoj sveopti ugled.
Lakan kae da je elja isto to i zakon. I ja to ka
em, uz pojanjenje da se, kada transkribujem Lakanov
aksiom u obliku: O rganizacija je isti proces kao i doga
aj, oslanjam na posredovanje formalizacije. A li i kod
Lakana, a od njega preuzim am to duboko vienje, formalizacija oznaava posredovanje izmeu elje i zakona ije
ime glasi: Subjekt.
Politika organizacija, to je Subjekt jedne discipli
ne dogaaja, poredak stavljen u slubu nereda, neprekid
no uvanje jednog izuzetka. Ona je posredovanje izmeu

sveta i promene sveta, to je, u neku ruku, svetski element

promene sveta, jer se organizacija bavi subjektivnim pi
tanjem: Kako biti veran promeni sveta, u svetu sam om ?
Sto postaje: kako u svetu istkati politiku istinu kojoj je
dogaaj bio istorijski uslov mogunosti, a da ipak nije
mogao da bude ostvarenje te mogunosti? Kako politiki
upisati, kao materijalnost koja dejstvuje pod znakom Ide
je, jedno buenje istorije?
Moda, kako bismo sve to rasvetlili, to treba rei u
skladu sa poretkom razloga.
1. Svet uvek pripisuje intenzitete postojanja svim biima
koja naseljavaju taj svet. Sa stanovita svoga bia, ljudi ko
jim a ovaj svet, ovakav kakav jeste, pripisuje slabu, to jest
zanemarljivu, koliinu postojanja, u naelu su u poloaju
jednakosti u odnosu na druge. Proleteri koji kau Nismo
nita, budimo sve!, apsolutno jesu u toj situaciji, i ako
kau da su nita, to ine u odnosu ne na svoje bie, ve na
intenzitet postojanja koji im je priznat u organizaciji ovog
sveta i zahvaljujui kojem su u njemu skoro kao neposto
jei. Moe se rei i da je pojam bia ekstenzivan (svi se
predstavljaju u jednakosti da budu ljudski ivi stvorovi),
dok je kategorija postojanja intenzivni predikat (postoja
nje je hijerarhizovano). Istorijska pobuna stvara trenutak
u kojem je uspon jednakog-bia, koji je uvek reda doga
aja, omoguuje da se sudi o sudu iznetom o vaem inten
zitetu postojanja.
2. U elom svetu ima nepostojeih bia koja su iva, ali
kojima svet dodeljuje minimalan intenzitet postojanja.
Svaka stvaralaka afirmacija je ukorenjena u identifikovanju nepostojeih sveta. U osnovi, u svakom istinskom
stvaranju, koje god d aje njegovo podruje, nije toliko va
no ono to postoji koliko je vano ono to ne-postoji. Tre
ba uiti od nepostojeeg, jer se tu oituju egzistencijalne

uvrede nanete biima, a, shodno tome, i sredstva kojima

se jednako-bie brani od tih uvreda.
3. Dogaaj se nagovetava time to e nepostojei, u odnosu
na svet, ostvariti istinsko postojanje, intenzivno postojanje.
4. Ako razmatramo politiko delovanje, poetni oblici
promene sveta, ili buenja istorije, oni koji su vidljivi u
dogaaju ali ija budunost nije jo odreena, jesu sledei:
intenzifikacija - poto je opta pobuda stvari raspodela
razliitih intenziteta postojanja; saimanje - situacija se
saima u neku vrstu predstave same sebe, metonimije
sveukupne situacije; i lokalizacija - nunost da se uspo
stave simboliki najizrazitija mesta na kojima je vidljiva
sposobnost ljudi da odrede sopstvenu sudbinu. Treba primetiti da vidljivost kao takva nije svediva na vidljivost u
medijima, ili na ono to se naziva komunikacijom.
5. Vidjivost osvojena lokalizacijom pobune od intrinsin o gje znaaja. To je imanentna norma - treba se uiniti
vidljivim: vidljivost je univerzalno oslovljavanje, rauna
jui i oslovljavanje samog sebe. Zato je to tako vano?
Stvar je u tome da se bie nepostojeeg pojavi kao po
stojee - to inicira preobraaj samih pravila vidljivosti.
Lokalizacija, to je ideja da se u svetu afirmie vidljivost
univerzalne pravde u obliku obnavljanja nepostojeeg. I
ostvarenje toga ne zahteva toliko da pokaemo miie,
niti da nas je nekoliko hiljada, to jest miliona, koliko da
pokaemo da smo postali simbolini gospodar tog mesta.
6. Pretpolitiki dogaaj, istorijska pobuna, nastaje kada
jedno intenzivno nad-postojanje, artikulisano ekstenziv
nim saimanjem, definie mesto na kojem se cela situacija
prelama u univerzalno oslovljenoj vidljivosti. Identifikovanje jedne dogaajne situacije obavlja se za tren oka: po

to je univerzalno oslovljena, i vi ste, kao i svi, dodirnuti

tom univerzalnou njene vidljivosti. Znate da se bie
jednog nepostojeeg upravo pojavilo na mestu koje mu je
svojstveno. Upravo zato, kao to smo rekli, niko ne moe
javno to da porekne.
7. Ono to nazivam pitanjem organizacije ili discipline
dogaaja, jeste mogunost delotvornog cepkanja Ideje na
delovanja, obznanjivanja, izumevanja, koja svedoe o vernosti dogaaju. Organizacija, to je, sve u svemu, ono to
se kolektivno obznanjuje kao prikladno koliko za dogaaj
toliko i za Ideju, u trajanju koje je ponovo postalo trajanje
sveta. Taj trenutak organizacije daleko je najtei trenutak.
Zahteva naroitu kolektivnu panju, zato to je to istovre
meno i trenutak podela i trenutak u kojem neprijatelj (u
var zaspale istorije) pokuava da se ponovo razmae. Ako
se taj trenutak propusti, buenje istorije vie nije nita vie
od blistave anegdote, a politika ostaje apatina.
8. Proces koji nazivam organizacijom je, dakle, pokuaj
da se sauvaju odlike dogaaja (intenzifikacija, saimanje,
lokalizacija), onda kad dogaaj kao takav vie nema sna
gu s poetka. U tom smislu, organizacija je, u subjektivnoj
upljini u kojoj se dri ideja, preobraaj dogaajne snage u
vremenitost. To je izumevanje vremena ije su naroite od
like pozajmljene od dogaaja, vremena koje, u neku ruku,
razmotava svoj poetak. To se vreme tada moe smatrati
van vremenom, u smislu u kojem organizacija ne doputa
da se upie u poredak vremena onakvog kakvim ga je pret
hodni svet odredio. Tu imamo ono to je mogue nazvati
vanvremenim Subjekta, kao Subjekta izuzetka.
Ako je dogaaj, istorijska pobuna, pauza u vreme
nu - pauza u kojoj se pojavljuje nepostojei - organiza
cija je ono vanremeno u vremenu, vanremeno koje stvara

kolektivni subjektivitet u kojem e se postojanje na koje

se dao nepostojei suoiti sa konzervativnom snagom
drave, uvara svih vremenskih oblika ugnjetavanja.

DRAVA I POLITIKA
ID EN T IT ET
I GENERINOST
8
Drava je izuzetna m aina za proizvodnju nepostojeeg.
Smru (istorija drava u osnovi je istorija krvoprolia),
ali ne sam o na taj nain. Drava je kadra da proizvede
nepostojeeg nameui figuru identitetske normalnosti,
nacionalne ili neke druge. No, to pitanje identiteta
postalo je opsesija, naroito u Evropi. Jedna vrsta kul
turnog rasizma, koji je, u stvari, izraz straha srednjih
klasa - mrzovoljnih profitera od imperijalne dinam i
ke - da e biti svedene na nii status naroda iz prigrad
skih naselja, truje ovu situaciju i ak uspeva da pomuti
mozgove nekada uglednih i odvanih intelektualaca. Isti
na je da nai vlastodrci svemu tome daju ton. Podsetimo
na nedavnu izjavu jednog od naih ministara: U Fran
cuskoj ima previe m uslim ana. Previe ovde moe da
znai sam o jednu stvar: neki meu njima su suvini. Taj
m inistar sasvim jasno i glasno tvrdi da bi bie svojstve
no tim suvinim ljudima, barem kod nas, tu gde se oni
naalost nalaze, prosto i jednostavno moralo da bude
nepostojanje. Oigledno, ministar najavljuje da e se po

truditi da tako i bude. Njegov se iskaz odnosi na vezu iz

meu bia i postojanja, to je ontoloki iskaz, a ne prosto
reakcionarna izmiljotina.
Za dravu postoji znatan niz reenja za preobraavanje onoga to je ipak tu, pred naim oima, u ono to
ne postoji. Od uskraivanja legalnih papira do policijskog
zlostavljanja i sudskog proterivanja, preko nem oguno
sti leenja u dravnim bolnicama, racija po eleznikim
stanicama i hapenja deaka pri izlasku iz kole, zabrane
enama da se oblae kako ele, centara za policijsko za
dravanje... Sva ta reenja se predstavljaju kao konano
reenje problem a na koji je ukazao Sarkozijev ministar:
kod nas ima previe ljudi.
Ali hajde da podsetimo, radi onih najmlaih kao
i radi onih koji imaju kratko pamenje, da je u M iteranovo vreme prem ijer Fabijus priznao Le Penu da u na
oj zemlji zaista postoji im igrantski problem . I da e,
dakle, on, Fabijus (koji je ovde sam o ime jednog kolek
tivnog ubeenja onih koji vladaju, sa levice kao i sa de
snice), pronai sredstva za neko reenje, ako je mogue
konano, tog problema. I defacto g a je i predloio: tako je
socijalistika levica na vlasti stvorila, izmeu ostalog, cen
tre za policijsko zadravanje i uvela sitniavu kontrolu
spajanja porodice.
Ove nekoliko puta ponovljene izjave i jednih i
drugih imale bi tek dom aaj jedne vrste ideolokog lu
dila, kad ih ne bi podravala ona za rad uvek spremna
maina zahvaljujui kojoj drava proizvodi nekakav
fantom ski identitet.
Hajde da shem atizujemo funkcionisanje te maine,
posredstvom jedne posve elementarne form alizacije.12
Drava uvek proizvodi postojanje nekog im a
ginarnog objekta za koji se pretpostavlja da otelovljuje
identitetski proek. Obeleimo, na primer, sa F - za
Fran cuz - skup osobenosti koje ovlauju dravu da

sve vreme govori o Francuzim a, o onom e to ih identifikuje i o njihovim posebnim pravima. O ni su potpuno
razliiti od onih koji n isu Francuzi, kao da postoji ne
kakvo posve uoljivo francusko-bie.
Taj imaginarni objekt sainjen je od nepostojanih
atributa. Francuz, proseno f , jeste, na primer, sekula
ran, feminista, civilizovan, radan, dobar ak republikan
ske kole, beo, veoma dobro govori francuski, uglaen je,
hrabar, pripada hrianskoj civilizaciji, poreski je preva
rant, nedisciplinovan, podanik otadbine ljudskih prava,
neozbiljniji od Nemca, otvoreniji od Svajcarca, marljiviji
od Italijana, demokrata, dobar kuvar... i gomila drugih
promenljivih i protivrenih stvari kojima mae nacional
na propaganda zavisno od okolnosti. Sutina je da se o
tom isto retorikom Francuzu moe govoriti kao da
on zaista postoji.
Prekomerna vanost istraivanja javnog mnjenja
za dravu proistie iskljuivo iz toga to, kao nauka sta
tistikih proeka, istraivanje javnog mnjenja omoguuje
brojano postojanje tog virtuelnog Francuza. Propaganda
nee ni na jedan jedini sekund oklevati da, pri tumaenju
istraivanja javnog mnjenje koje tvrdi da bi 51% ispita
nika radije glasalo za Olanda nego za Obrijevu upotrebi
izraze tipa: Francuzi misle d aje Oland bolji kandidat od
Obrijeve. Tako nae nepostojee F na kraju doe do toga
da misli, odluuje, odabira, f eli Olanda, f podrava na
pad Francuske na Libiju, F misli d a je reforma penzionog
sistema neizbena, f vie voli kamamber od rokfora...
A li najvanije je, kad se jednom osigura postojanje
toga f u skladu sa nekoliko prigodnih atributa, i tako za
jami savremeni identitet Francuza, to to drava i njeni
sledbenici raspolau metodom procene onoga to je nor
malno i onoga to to nije.
Da skratim o priu, hajde da postavimo da se, ako
uzmemo dva pojedinca, stepen identinosti tih dvaju

pojedinaca meri na lestvici na kojoj je minimum reci

mo nula, a maksimum recimo deset, kao u koli. Stepen
identinosti pojedinca sa pojedincem y pisaemo kao
Id(x,y). Ako je Id(x,y) = 10, i y su pravi blizanci. Ako
je Id(x,y) = o, pojedinac i pojedinac y nemaju praktiki
nita zajedniko. Ako je Id(x,y) = 5, oni su proseno iden
tini i proseno razliiti.
Glavna stvar je da se u tu operaciju uvede nae f ,
ije stvarno pretpostavlja drava, kao da je ono pojedinac,
proseni pojedinac, Francuz u istom stanju.
Hajde da se smestimo u situaciju koja zahteva da
nainimo neto propagandnog napora. U svim sluajevi
ma, dominantni parametri imaginarne izgradnje Fran
cuza uzimaju se sa nesuvislog spiska raspoloivih crta
onog F. Drava i njena propaganda biraju crte koje su,
po njihovoj proceni, prikladne bilo za mere koje ele da
preduzmu, bilo za oteavanje poloaja njihovih politikih
suparnika. Uzmimo - to je sluaj danas - kako je, da bi
se podelio narod (uvek sutinski cilj, kakva god da je dr
ava) na normalne francuske radnike i sumnjive rad
nike strance, potrebno insistirati na pretpostavljenim
vrednostima do kojih F dri iznad svega, iako ne postoji.
Propaganda poinje time to e se obznaniti da je, za jed
nog empirijskog Francuza, jednog nekog koji je ovde i
namerava tu i da ostane, normalno da, u datoj situaciji i
kad je re o vrednostima, bude u velikoj meri identian
sa objektom f . M oi emo da napiemo da za svakog nor
malnog pojedinca imamo I d ( x ,F ) = 1 0 (identinost sa f
je veoma blizu maksimuma, pojedinac je dobar proseni
Francuz, voli francuske vrednosti i ivi u skladu sa njima).
Svaki pojedinac koji se udalji od te kvazimaksimalne iden
tinosti sa F nije normalan. A li ko nije normalan, taj je
za dravu i mnjenje koje od nje zavisi ve sumnjiv. O tom
emo pojedincu, iji stepen identinosti sa F nije dovoljan
(barem jednak prosenom, manji je od 5, na primer), ije

bivanje-tu, u toj situaciji, stoga nije norm alno, uti kako

ne deli nae vrednosti. Dokaz tome je to njegova iden
tinost sa prosenim Francuzem nije ak ni prosena! Tom
bi sumnjivcu bilo bolje da se integrie to bre, pod pretnjom proterivanja zbog identitetskog zloina.
To fiktivno F, mera normalnosti i matrica sumnje,
ili pak njegov zamenik u svakoj dravnoj strukturi, uvek
je identitetsko. Treba razumeti da ono predstavlja najpri
mitivniji i najosnovniji proizvod dravnog ugnjetavanja.
Kada se to pitanje radikalizuje, kada se na kraju doe do
toga da se od svakoga zahtevaju bezbrojni dokazi da
njegova identinost sa fiktivnim identitetskim objektom
( arijevski je kanonski primer, ali i francuski, Peten je
to pokazao,jedva d a je neto bolji) bude maksimalna, ili
u svakom sluaju odlina (nikada manja od 8), uglavnom
se nalazimo u dravi na putu faizacije.
Raznovrsni sim ptom i, koji se najpre tiu statusa
porodica stranog porekla, koji obuhvataju vladine p o
kuaje da p ojasn e ta je fiktivni objekt f , i ,dakle, da
povuku surovu liniju razgranienja izmeu normalnog i
sumnjivog, i koji se proteu na histerinu islamofobiju
jednog dela evropske inteligencije, pokazuju da se, u na
im starim um ornim imperijalnim dravama, polako ali
sigurno bliimo pokuaju te vrste.
Ono to postoji, u svakom sluaju, im identitetska
groznica napravi opte mesto od referiranja na im aginar
ne objekte vrste f , jeste pojava imena kojima se kolektivno
oznaavaju sumnjivi. Tih imena ima mnogo u dananjoj
Francuskoj. Sva ona izlau stigmatizaciji jednu grupu sta
novnika nae zemlje, pod optubom da nisu norm alni
kad je re o stepenu njihove identinosti sa dravnim
objektom f . Ta imena, koja se prim enjuju na kolektivitete
sumnjivih, ja zovem razdvojim imenima.
Navedim o nekoliko prim era razdvojih imena u
trenutnoj situaciji: istlam ista, burka, m ladi iz p ri

gradskih naselja, pa ak, kao to sm o videli u sluaju

ministrovih niskosti, m uslim an, ili kao to sm o uli
u Sarkozijevim izjavama: R o m . Neka imena, povrh
toga, funkcioniu u tajnosti, pod titom slubenih imena,
kao skrivena obeleja onoga to je sm eteno na najveoj
udaljenosti od plem enitog f i njegovih vrednosti, a to su
A rap in ili crnac, s tim to potonje stoji na mestu
onog vrhovnog meu potisnutima, koje glasi crnuga.
Stoga, recimo to, danas pod pravd om treba
takoe podrazumevati, to jest pre svega podrazumevati,
iskorenjivanje razdvojnih imena. Re je o afirmisanju ge
nerike, univerzalne, a nikada identitetske, naravi svake
politike istine. Re je o tome da se om ogui da posred
stvom stvarnih posledica jednog izbora istine nestane fik
cija identitetskog objekta, prosenog dravnog objekta,
onog F i njemu slinih. To pitanje potvruje, u otrom
obraunu sa dravnom represijom, jednu politiku koja
namerava da ostane verna istorijskoj pobuni.
Naime, kada se jedan emancipatorski dogaaj
ukoreni u istorijsku pobunu, od poetka se uoava nesta
nak, ili barem znatno slabljenje, razdvojnih imena. Postoji
veoma poznat primer skuptina iz vremena Francuske re
volucije, koje su odluile da su Jevreji ili protestanti graa
ni kao i svi ostali. Postoji i onaj deo iz Ustava iz 1793. koji
volim da navodim, a po kojem svaki stranac koji usvoji
dete, ili hrani stariju osobu, najzad svaki stranac koji po
sudu Zakonodavnog tela zasluuje dobro od oveanstva,
moe da uiva sva prava francuskog graanina. Ova
norma je, umesto da bude identitetska, postala generi
ka: prema svakome ko svojim delima dokae da se brine
o ljudskom rodu, mora se postupati na egalitaran nain,
kao prema jednom od naih.
Veliki skupovi u Egiptu snano su nas podsetili na
ovo naelo, i obnovili su ga za nae doba. Odvijali su se
javno bez ikakve identitetske selekcije. Tu sm o videli rame

uz rame m uslim ane i Kopte, mukarce i ene, pokrivene

ene i ene s kosom , intelektualce i radnike, zaposlene
i nezaposlene, mlade i stare, itd. Sve te identitete je na
neki nain apsorbovao taj pokret, ali sam pokret nije bio
svediv ni na jedan od njih.
Stoga u rei da organizacija, i, shodno tome, poli
tika, postoji kad je izvan pokreta, izvan pobune, ouvana sna
ga generikog. Sto znai da organizacija dejstvuje tako da
u ime generikog uspeva da, o tom i tom pitanju iz ivota
ljudi, razbije u param parad vlast identitetske fikcije.
Svaka politika je dakle, u procepu koji je stvorila
istorijska pobuna, paradoksalno, organizacija generikog.
Paradoksalno jer uvek ima ljudi koji e rei da generiko,
upravo zato to nije identitet, zato to je ak suprotno idenititetu, ne treba da bude organizovano, da se mora slobod
no razvijati, da se stotinu cvetova mora spontano rascvetati,
i tako redom. Ali iskustvo pokazuje da generiko tada ne
nadivi vreme pobune, da niko, u nedostatku dejstvujue
Ideje, ne uspeva da ga sauva. U odsustvu van-vremena
koje otelovljuje organizacija, dravni povratak identitetskih
fikcija je neizbean. Potrebna je, dakle, jedna organizovana
politika, koja e osigurati ouvanje generinosti.
Uzm im o re proletarijat. Ona je bila ime snage
generikog. M arks je pod tim imenom prom iljao m o
guu emancipaciju sveukupnog oveanstva. M eutim , u
odreenom objektivnom marksizmu, i pod imenom
radnika klasa, to je ime takoe predstavljalo - zato to
je oznaavalo jednu komponentu drutvene analize kao
vodstva revolucionarnog pokreta (kom unistika partija
kao partija radnike klase) - mogunost jedne iden
titetske instrumentalizacije. Veliki revolucionari su uvek
vodili rauna o tome da osujete identitetski sm isao te rei.
Lenjin, u delu Kriza je sazrela, podvlai da su se uslovi za
oruanu pobunu stekli upravo zato to se jedan znatan
deo seljatva podigao na noge. Subjekt revolucije je, dakle,

sveukupan ruski narod. Rekavi da termin proletarijat

oznaava ne toliko jednu drutvenu klasu iji je identitet
mogue utvrditi, koliko prijatelje Revolucije, to jest je
dan naroito mnogolik i nezbrojiv skup, M ao stavlja na
glasak na generiki vid tog termina.
M eutim , Lenjin i M ao interveniu u okviru forme-partije. Ali ako je prevazien, ta je onda organizovani
proces koji se hrani jednom vrstom ispravnosti i istinske
vernosti borbi politiki generikog - ija je norma jedn a
kost - protiv dravnog identiteta, koji razdvaja i ukida?
To je glavni problem koji nam je dravni komunizam iz
prethodnog veka ostavio u naslee. Njegovi elementi su
oivljeni pobunam a - neposrednim, latentnim ili istorijskim - koje upravo ponovo otvaraju istoriju. Oito je da
je taj problem teko reiti jednako kao i neki problem iz
transcendentalne matematike, ako ne i tee. O tome za
sobom im am o dva veka uzbudljivih eksperimenata. Oni
su reili m noge probleme, naroito one u vezi s pitanjima
snage Ideje, dijalektike veze izmeu pobune i politike,
apsolutne potrebe za potpunom politikom nezavisnou,
obm ane u vidu izbora, internacionalizma, veze aktivista
sa narodnim masam a, uspostavljanja politikih mesta,
ideoloke borbe... Ali evo, nakon trideset godina otpora
i odranja uzbudljivih ali ogranienih defanzivnih izuma *
na lokalnom nivou, istorija se budi, a istorijske pobune
nas poduavaju o profilu vremena koja se otvaraju. Doi
e (ponovo) red na nas. A za nas e sredinji problem biti
problem politike organizacije ije van-vrem e mora
da bude i van-partije, ako je istina da je doba partija,
koje je otvorio Jakobinski klub u vreme Francuske revo
lucije krajem xvin veka, koje su naglasili kom unisti u
sm islu Internacionale to ju je osnovao M arks sredinom
X IX veka, koje je institucionalizovala nemaka socijalde
mokratska partija osamdesetih godina x ix veka, revolucionisao Lenjin iz ta da se radi? na sam om poetku

veka, zatvoreno onda kad kineska Kulturna revolucija iz

ezdesetih godina veka nije uspela da ostvari M aovu
elju, kao i elju revolucionara - studenata i radnika - da
se Partija socijalistike diktature preobrazi u Partiju
komunistikog pokreta.
U svakom sluaju, moemo predloiti definiciju
onoga to je politika istina: politika istina je organizovani proizvod dogaaja - istorijske pobune - koji uva in
tenzifikaciju, saim anje i lokalizaciju sve dok ne uzmogne
da identetski objekt i razdvojna imena zameni stvarnom
predstavom generike snage kao to je ona iju nam je
meru predoio dogaaj.
Poto je ono radikalizovano generiko nesaglasno
sa dravom, koja ivi iskljuivo od identitetskih fikcija,
svaka se politika istina predoava kao ograniavanje
moi drave. To je sm isao m arksistikog aksiom a o nu
nosti odum iranja drave kao stvarnog svedoanstva sn a
ge komunistikog pokreta. To je sm isao onoga to je u
Francuskoj iz osamdesetih i devedesetih godina prolog
veka bila temeljna parola politike organizacije u ijoj
sam izgradnji aktivno uestvovao, parola koja se moe sa
eti ovako: M aovu gotovo oajniku direktivu iz vremena
Kulturne revolucije: M eajte se u dravne poslove!, tre
ba zameniti sa: O dluite, vi, o onom e to drava mora da
radi, i pronaite sredstva da je na to primorate, ostajui
uvek na distanci od drave, i nikada ne potinjavajte svo
ja ubeenja njenom autoritetu, niti odgovarajte na njene
pozive, naroito na izbore.
Treba zabeleiti da, ako u pojam drave uklopimo,
kako valja, skup onoga to tvori vlast kapitalizma nad
drutvom, marksistiko odum iranje mora da se prom i
lja kao suta suprotnost liberalne maksime o m anje
drave, iji je cilj da do vrhunca dovede snagu, svakako
ne komunizma, ve jedne zaista zloinake strasti - stra
sti prema profitu, koncentraciji vlasnitva, nejednakosti

- i jedne oligarhijske vlasti bogatih izuzetih od svake kon

trole, a naroito izuzetih od oporezivanja.
Za posednikom , bankarom, onim koji je uspeo,
morae da usledi anonim na generinost okupljenog na
roda i svega to je verno njegovom okupljanju, ba kao
to je Trg Tahrir, kakva god da mu bude sudbina, na
neko vreme usledio, za sve nas koji elimo Istinito, za
M ubarakovom klikom.
Kao ilustraciju, hajde da razmotrim o motiv sp o
menika neznanom ju naku . Tu nesporno postoji prizna
nje snage anonimnog, snage generikog, jednakosti. T aje
snaga takva - tako ju je oigledno prepoznao narod - da
su ak i koljai naroda morali da joj podignu spomenik.
Naravno, u toj upotrebi snage egalitarnog motiva ima p ri
svajanja koje joj obre smisao. Jer je taj fam ozni neznani
junak umotan u trobojnu zastavu, u kult Nacije, u identitetsku obavezu u ime koje su dotinog vojnika odveli da
pogine. Taj je neznani junak umro ne za naelo afirmacije
generikog, ve u cilju razreenja, i to krvavim bitkama,
mranih meuim perijalistikih protivrenosti izmeu
Francuza, Engleza i Nemaca. U tim su bitkam a milioni
vojnika, neznani ili ne, rtvovani na gnusan nain. To
to je jedan veliki deo mladog francuskog seljatva m o
gao da bude poslat u klanicu kako bi branio interese koji '
nipoto nisu bili njegovi, znai da su ga pokretali identi
tetom (D ole vabe!). Neznani junak je um ro u slubi
identitetskog M oloha.
Prisvajanje istog tog tipa funkcionie u naim
zemljama pom ou propagande za demokratiju. Jer dem okratija u naelu oznaava vlast anonim nog, bilo koga,
podreenih, ljudi bez udela, kae Ransijer (Rancire).
Svi znaju da su naa drutva posve suprotna tome. Zar
onda ne bism o morali barem da izgradim o spom enik
neznanom birau? Zar i on nije bio, u svim buroaskim
vekovima, instrumentalizovan, nasamaren, a njegov

glas rtvovan na oltaru jedne dem okratije u kojoj mu

je, u stvari, sam im njegovim glasom , oduzet i najmanji
deli vlasti?
A neznanom radniku, generikom radniku, koji je
veoma esto Marokanac, Malijac, Tamilac, i bez kojeg nika
kav profit nije zamisliv, ko e njemu da podigne spomenik?
Bertold Breht, u svakom sluaju, predlae da se
pobrinem o za njega. Naveemo jednu od njegovih pesama koja ima naslov Savet onima odozgo:
N a dan kad je neznani junak
sahranjen uz topovske salve,
u isti podnevni as,
od Londona do Singapura,
izmeu dvanaest i dva i dvanaest i etiri,
na itava dva minuta svi su prestali da rade,
samo da hi odali poast
neznanom junaku.
Ali moda bi isto tako,
trebalo narediti
da se konano oda poast
neznanom radniku
iz velikih gradova na svim kontinentima.
Obinom oveku izzaobraajnih zastoja,
kojem nismo videli lice,
nismo spoznali tajno bie,
nismo razgovetno uli ime,
takvom jednom oveku
odajmo izuzetno veliku poast,
emisijom posveenom
Neznanom radniku
i prekidom rada
celog oveanstva
irom planete.

POUNA
REKAPITULACIJA
9
Poto ona sintetie sve ono to mi, u svoja tri oblika p o
bune, nagovetava buenje istorije, eleo bih ponovo da
krenem od definicije koju sam predloio za politiku isti
nu. Hajde da ponovimo, dakle, uz jednu ili dve varijacije:
Politika istina je niz posledica, organizovanih pod uslovom
da postoji Ideja, masovni narodni dogaaj, u kojem intenzifi
kacija, saimanje i lokalizacija zamenjuju identitetski objekt
i razdvojna imena koja idu uz njega, jednim stvarnim pred
stavljanjem generike snage viestrukog.
Iznova u naglasiti svaki element
ove rekapitulacione definicije.
Politika istina je...
Jedna znaajna struja politike filozofije dri da
je jedna od odlika politike da bude, i da mora da ostane,
strana pojm u istine. Ta struja, danas preovlaujua, tvrdi
da nas svako dovoenje politikog procesa u vezu sa poj
mom istine uranja u totalitarnu pretpostavku. O no to
se zakljuuje iz tog aksioma - u stvari liberalnog, ili bo
lje reeno, levo liberalnog - jeste da u politici postoje

sam o miljenja. U sofisticiranijoj formi, bie reeno da u

politici postoje sam o sudovi i uslovi tih sudova.
Primetiete da oni koji ovo podravaju ne bi ni na
trenutak podrali tvrdnju da u nauci, u umetnosti, ili ak
u filozofiji, postoje sam o miljenja. To je teza svojstvena
politikoj filozofiji. Njena argumentacija see unazad do
Hane Arent, engleskih liberala, moda i do M onteskjea,
ili ak do grkih sofista. Svodi se na tvrdnju da politika
(podrazumeva se: demokratska, ali druge politike nisu ui
stinu politike za nae leve liberale), budui da za ulog ima
bivanje-zajedno, m ora da izgradi prostor mira u kojem
e se razvijati neskladna, pa ak i protivrena miljenja,
pod uslovom da se sloe (u stvari, u tom grm u lei zec) o
pravilu igre koje om oguuje da se bez nasilnog sukoba
utvrdi koje e miljenje odneti prevagu.
To pravilo, znam o to, nikad nije moglo da bude ni
ta drugo do brojanje glasova. N ai liberali tvrde da, ako
i postoji politika istina, ona e nuno sadrati ugnjeta
vanje, elitistiko u najboljem sluaju, teroristiko u naj
gorem (ali prelazak iz jedn og u drugo, koji je prelazak
sa Lenjina na Staljina, za liberale je gotovo obavezan),
mranog i zbrkanog reima miljenja. Ova je teza duboko
ukorenjena kod zapadnjakih intelektualaca u poslednjih
tridesetak godina, to e rei od nastupanja perioda reak-*
cije, perioda koji sam nazvao intervalnim , i iji poetak,
po m om miljenju, pada na kraj sedam desetih godina.
Ali mogue je, kau nam, jo uvek nerazgovetnim
jezikom pobune, nekoliki narodi i nekolike situacije, da
je tom periodu doao kraj, da se odvija buenje istori
je. Stoga m oram o da se prisetimo revolucionarne Ideje,
izumevajui, tako to emo uiti od onoga to se deava,
njen novi oblik.
Ono ime se na apstraktan, filozofski nain odli
kuje revolucionarna politika Ideja, upravo je poim anje da
postoje politike istine, i d a je politiko delovanje sam o po

sebi jedna produena borba istinitog protiv lanog. Kada

govorim o politikoj istini, tu, naime, nije re o sudu, ve
o procesu: politika istina nije ja kaem da sam u pravu
a da onaj drugi nije, ili im am pravo da volim ovog vlastodrca i da prezirem ovog njegovog protivnika. Istina
je neto to postoji u svom aktivnom procesu i to se oituje,
kao istina, u razliitim okolnostima kroz koje prolazi taj
proces. Istine ne prethode politikim procesim a, nipoto
nije re o tome da se one potvrde ili primene. Istine su
stvarnost sama, kao proces proizvodnje politikih novina,
politike sekvence, politike revolucije, itd.
Istine - ali ega? Istine onoga to je zapravo ko
lektivno predstavljanje oveanstva kao takvog (zajedni
ko kom unizm a). Ili: istina onoga za ta su kadre ljudske
ivotinje, s onu stranu njihovih ivotnih interesa, kako bi
om oguile postojanje pravde, jednakosti, univerzalnosti
(praktino prisustvo onoga to moe Ideja). M oe se lako
uvideti da se dobar deo politikog ugnjetavanja sastoji u
estokom negiranju te sposobnosti. N ai liberali perpetu
iraju tu negaciju: kad ljudi ree da kau kako postoje samo
miljenja, neizbeno e se ono dominantno miljenje, m i
ljenje koje ima materijalna, finansijska, vojna, medijska
sredstva dominacije, nametnuti kao konsenzualno ili kao
opti okvir u kojem e postojati druga miljenja.
...nizposledica, organizovanih
pod uslovom da postoji Ideja...
Proces jedne politike istine je racionalan, a ne bilo
kakav. On nastoji da u stvarnom razvije naroite posledice naela, koja su i sam a afirmisana, ili reafirmisana, u
istorijskim pobunam a. Takva je pobuda novih politikih
organizacija, koje su nepromenljivo stvarni korpus jedne
politike istine u pokretu: one upisuju u svet, drei se
vrsto borbene racionalnosti tog upisivanja, praktine po-

sledice dogaaja, kaoposledice naela u kojem se kombinuju

praktine lekcijejedne pobune i proboji jedne Ideje.
Tako, ono to se odvija u Egiptu jeste, izmeu
ostalog, estoka borba oko novog ustava. S jedne strane
vojska, netaknuti ostatak prethodnog reima, koji namerava da ouva svoju mo istovremeno preputajui, ako
je potrebno, M ubarakov klan narodnom gnevu. S druge
strane, sve to nastoji da om ogui postojanje organizacije
verne istorijskoj pobuni s Trga Tahrir. ta tano znai ta
vernost? Prisiljena da se suoi sa situacijom istovremeno
prisvajajui istoriju za sebe, ona je karakteristina meavina Ideje i taktike. U njoj moemo istovremeno nai
ubeenje da egipatski narod postoji drugaije nego ranije,
u obliku generike Ideje tog naroda (m i sm o uspravni, svi
sm o ujedinjeni, ideja koju imamo o svojoj istorijskoj sud
bini nadilazi nae drutvene ili kulturne razlike, dokazali
sm o se...) i taktikih parola koje u toj situaciji organizuju kljune take kroz koje neizostavno m oraju da prou
posledice Ideje ako se ne eli ponititi istorijsko buenje
pobune. N a primer: datum izbora, drutveni sadraj usta
va, neodlone mere u prilog siromanih, bezuslovno otva
ranje koridora izmeu pojasa Gaze i Egipta... Te pobede
nastoje da taku po taku pokau da od sada posledice
istorijske pobune organizuju kolektivno vreme, rauna- *
jui i dravno vreme, a drava vie ne donosi zakone o
znaenju pobune.
... masovni narodni dogaaj...
O ovome sam , bez ikakve sumnje, dovoljno re
kao. Zabeleimo sam o da je, ako se svaka politika istina
ukorenjuje u masovni narodni dogaaj, ipak nemogue
tvrditi da se ona moe svesti na njega. Politika istina nije
jednostavan trenutak ustanka. Svakako, iskaz koji dugu
jem o Silvenu Lazarusu (Silvain Lazarus), koji kae d a je

politika retka, ne proistie zaista iz toga to je spoj do

gaaja i ideje redak. Ali ta istorijska retkost ne definie
politiku istinu.
Ponekad mi se ini da ak Ransijer prebrzo pri
hvata svoenje politike na istoriju, kad odreuje stvarnu
jednakost nekom vrstom aktivnog i trenutnog prekida
u neprestanoj nejednakosti koju je obrazovala drava.
Drim da je vreme organizacije, vreme izgradnje em
pirijskog trajanja Ideje u postpobunjenikom stadijumu, od kljunog znaaja. Inae emo misliti da drava
mora beskrajno da ouva monopol nad defmisanjem
politikog vremena.
... u kojem intenzifikacija, saimanje i lokalizacija...
Intenzifikacija: Tokom m asovnog narodnog ustan
ka postoji opta subjektivna intenzifikacija, estoka
strast prem a Istinitom, koju je Kant ve uoio u vreme
Francuske revolucije pod imenom entuzijazam. Ta je in
tenzifikacija opta jer je to intenzifikacija i radikalizacija
iskaza, zauzimanja strana, oblika delovanja, kao i stvara
nje intenzivnog vremena (narod je n a gotovs od jutra
do veeri, no vie ne postoji, organizovanje vremena je
poremeeno, ljudi vie ne oseaju umor iako su iscrpljeni,
itd). Intenzifikacija objanjava brzo habanje tog tipa tre
nutka, ona objanjava neobino Robespjerovo povlaenje
tik pre Termidora, ona objanjava to to Sen-Zist kae da
je revolucija zam rznuta, ona objanjava to na kraju, na
trgovima, u trajkovim a sa zauzimanjem radnih prostori
ja, na barikadama, ostaju sam o slabani odredi (ali oni e
biti nosioci organizovanog trenutka, ako on doe). Stvar
je u tome da takvo stanje kolektivnog stvaralakog zanosa
ne moe da postane hronino. Svakako, ono stvara neto
veno, u obliku aktivnog usklaivanja, ija je mo dikta
torska, izmeu univerzalnosti Ideje i naroite pojedinosti

mesta i okolnosti. Ali ono sam o nije veno. No, ipak e

se taj intenzitet razvijati jo dugo nakon to nestane sam
dogaaj koji ga je izrodio. ak i kad se veina ljudi vrati
obinom ivotu, za sobom ostavlja energiju koja e na kra
ju biti ponovo uhvaena i organizovana.
Saim anje: Istorijska situacija se saim a oko dejstvujue i mislee manjine, ije je poreklo vieoblino.
Ona proizvodi neku vrstu predstave sebe same, istovre
meno iste, zaokruene i veoma ograniene, uzorak ge
nerikog bia jednog naroda. M oralna vaina nestaje, i
sva svetlost se upravlja na ono to se moe nazvati masov
nom manjinom. Tu, uostalom, lei znaaj razluivanja, u
revolucionarnom marksizmu, izmeu k lasa i m asa.
Prve odreuju polje loginog kretanja istorije (klasna
borba) i (klasne) politike koje se na njemu suoavaju.
Druge oznaavaju jedan izvorno marksistiki vid narod
ne mobilizacije, njegov generiki vid, im pobuna posta
ne istorijska. N e treba se zavaravati: k lasa je analitiki
i opisni pojam, h ladan pojam, a m asa je pojam ko
jim se oznaava aktivno naelo pobuna, stvarna promena.
M arks je to uvek podvlaio: analiza klase je buroaski
izum, koji se moe pripisati francuskim istoriarima. Ali
mase su one koje, budui mnogo nerazgovetnije, ulivaju
strah u kosti...
Lokalizacija: Podsetimo sam o na ovo: u vreme isto
rijske pobune, mase stvaraju mesta jedinstva i prisustva.
N a takvom jednom mestu, masovni dogaaj se pokazuje,
postoji, na jednoj univerzalnoj adresi. Politiki dogaaj
koji se odigrava svuda, to ne postoji. M esto je ono pom o
u ega Ideja, jo uvek maglovita, sree narodnu generinost. Nelokalizovana Ideja je nemona, mesto bez Ideje je
sam o neposredna pobuna, nihilistiki iskok.
... zamenjuju identitetski objekt i
razdvojna imena koja idu uz njega...

Drava moe da se definie skoro kao institucija koja

raspolae sredstvima da elom jednom narodu nametne
norme koje propisuju ta pripada toj dravi, zadatke koje
ona namee i prava koja dodeljuje. U okviru te definici
je, drava fikcionalizuje jedan identitetski objekt (na pri
mer F ran cuz) kojem pojedinci i grupe imaju obavezu
da budu to je mogue sliniji da bi zasluili pozitivnu
panju drave. Ko god se pokae preterano razliitim
od identitetskog objekta takoe e imati pravo na pa
nju drave, ali u negativnom sm islu (sum nja, kontrola,
internacija, proterivanje...).
Razdvojno ime oznaava naroiti nain da se ne lii
na fiktivni identitarni objekt. Ono om oguuje dravi da iz
kolektiviteta izdvoji izvestan broj grupa, zahtevajui tako
naroite represivne mere. To moe da ide od im igran
ta, islam iste, m uslim ana, R om a, do m ladia iz
prigradskog naselja. Zabeleimo da se sirom aan i
duevni bolesnik upravo pred naim oim a konstituiu
kao razdvojna imena.
O no to drava danas u Francuskoj naziva poli
tikom - to jest, onim njenim delom koji se obraa jav
nosti i o kojem se ne odluuje na tajnim sastancim a uz
naknadno opravdavanje - svodi se na verglanje, na isto
vremeno nepostojan i agresivan nain, nekih razmatranja
o identitetskom objektu i razdvojnim imenima.
...jednim stvarnim predstavljanjem
generike snage viestrukog.
Kad postoji masovni narodni dogaaj, on tei, po
svojoj prirodi, da uniti identitetski objekt i razdvojna
imena koja idu uz njega. Ono to dolazi na trg je stvar
no predstavljanje, potvrda da ono to postoji, ono to na
bezuslovan, diktatorski nain objavi da ono to postoji, i
mora da postoji, jesu ljudi koji su tu i koji dejstvuju zajed

no, kakvo god d a je ime koje im daje drava. U tom smislu,

istorijska pobuna svrgava imena. U upljini tog svrgava
nja jedna e politika organizacija razviti posledice jednog
novog postojanja, postojanja onoga to prethodno nije
postojalo: postojanje anonimnog, isto narodno politiko
postojanje naroda.
Konano, bie reeno o svim tim ljudima, koji su
za dravu bezimeni, da predstavljaju celokupno oveanstvo, jer ono to ih pokree u njihovom intenzivnom lokalizovanom okupljanju ima univerzalno znaenje. A to
svi opaaju. Zato? Zato to su sagradili mesto na kojem,
budui da je fiktivni identitetski objekt nedelotvoran, ak
ukinut, vie nije vaan identitet, ve ne-identitet: univer
zalna vrednost Ideje, njena generika vrlina, to e rei ono
to zanima, ono to oduevljava oveanstvo uopte. O du
evljenje koje izaziva istorijska pobuna povezano je upra
vo sa tom strau prema univerzalnom za koju se zasluga
moe - mora - pripisati naizgled najobinijim ljudima.
M oem o proiriti analizu kolektivne dogaajne
strasti u drugom pravcu: u pravcu uzbudljivog oseaja
naglog preinaenja odnosa izmeu mogueg i nem ogu
eg. Stvar je u tome da masovni narodni dogaaj stvara
razdravljenje pitanja mogueg. Uglavnom, a posebno
u poslednjim decenijama, drava prisvaja pravo da kae *
ta je mogue u politikom poretku, a ta to nije. Tako je
mogue hum anizovati kapitalizam i razviti demokratiju. Ali izgraditi jedan produktivan, institucionalni i
drutveni poredak norm iran jednakou i istinskim na
rodnim zapovednitvom, to je apsolutno nemogue, to
je tetna utopija. Isto tako (a upravo tome slui identi
tetski objekt), bilo je mogue da Francuska velikoduno
prui gostoprim stvo nekim sirom anim strancim a pri
stiglim iz Afrike (to je gostoprim stvo podrazumevalo rintanje na pokretnim trakama u fabrikam a i smetaj
u kunim svratitima, bez dozvole da dovedu porodice.

Ali idemo dalje...), ali danas je nemogui pruiti doti

no gostoprim stvo svim onim ljudima koji ne dele nae
vrednosti i koji, tavie, imaju decu. I tako redom.
Tu normativnu funkciju, kad je re o onom m o
guem, od drave idealno oduzimaju masovni narodni
dogaaj i, taku po taku, pitanje po pitanje, politika or
ganizacija koja se bavi njenim posledicama. Ljudi koji su
okupljeni i/ili organizovani bezuslovno propisuju novu
mogunost. Njihova subjektivna energija precizno je definisana tim angam anom u ideji da oni imaju pravo da
na potpuno nov nain, i bez jem stva drave, defmiu ono
to je mogue.
Ve se na izvornom mestu, prilikom velikih oku
pljanja u vreme istorijske pobune, proizvodi ono to bi
se moglo nazvati subjektivnom delokalizacijom mesta. Ono
to se kae na novom mestu i dalje potvruje da njegova
vrednost izlazi iz njegovih okvira, u pravcu univerzalno
sti. Trg Tahrir je ono mesto koje oslukuje cela zemalj
ska kugla. Spanski indignados su veoma dobro saeli to
delokalizujue irenje mesta: M i sm o ovde, ali to je u
svakom sluaju globalno, dakle, mi sm o svuda.
Ljudi se okupljaju na nekom mestu da bi ono to
rade i govore svuda imalo istu vrednost. To e poetno
irenje spolja prim etiti ljudi koji e pomisliti: Poto sam
nuno ubrojan u svuda, pokuau da uradim isto to i
oni koji su tamo, na jednom odreenom mestu, delovali i
govorili kao da su svuda. Ima tu i izvesnog komeanja: u
onoj meri u kojoj oni to su se upustili u istorijsku pobunu
i njenu potencijalnu organizaciju otvaraju svoje posebno
mesto onom univerzalnom, tako i obrnuto, mase koje su i
dalje podjarmljene ili zastraene uspevaju da se poistovete
sa tim pionirim a jedne ponovo otvorene istorije.

DA Z A K L J U I M
S PESNIKOn
IO
Pri defm isanju politike istine, pom alo sam ostavio po
strani jedan izraz: stvarno predstavljanje (generike snage
viestrukog). A to je ipak kljuna taka sam e svesti p o
bunjenika. K oliko je samo Egipana, Tuniana, M arokanaca, A liraca, Jem enaca, Bahreinaca (nepravedno zabo
ravljeni: tam o se nalazi prevelika am erika baza), Sirijaca,
a zatim i G rka, panaca, pa i Palestinaca i Izraelaca, u
ovih poslednjih nekoliko meseci, na raznim jezicim a i
sa raznim nijansam a, reklo u sutini neto to ide ovako:
M o ja zemlja im a lanog predstavnika - njenu dravu!
Svi vi, m oni zapadnjaci ili K inezi u usponu, ili brao iz
potcenjenih svetova, gledajte nas, sluajte nas! Ovde, na
ovom trgu, na ovoj aveniji, m i vam predstavljam o svoju
stvarnu zemlju, svoj autentini subjektivitet!
Svi ti pokuaji da se ponovo otvori istorija, iz kojih
ovaj mali ogled eli da izvue neke poetne lekcije, imaju
za cilj da se izuzm u, jed n im irokim kolektivnim potezom
bez presedana, iz predstavljanja mesta na kom su nasta
li, mesta koje drava neprestano fikcionalizuje. Njihova
nam era je da to predstavljanje zam ene nekom vrstom
istog predstavljanja.

panski pokret, pokret indignadosa, nastao je iskrenim ,

aktivnim , ali istovrem eno i veom a ogranienim opona
anjem istorijskih pobuna u arapskim zem ljam a. Zahtevati stvarnu dem okratiju - suprotnost ravoj demokratiji - ne stvara nikakvu trajnu dinam iku. Pre svega,
to ostaje u prevelikoj meri unutar ranije ustanovljene
dem okratske ideologije, previe zavisne od kategorija sum rane dom inacije Zapada. Ve sm o videli da je u ponov
nom otvaranju nae istorije re o organizaciji ne nekakve
stvarne dem okratije, ve vlasti Istinitog. Ili bezuslovne
Ideje pravde. Zatim , potrebno je istovrem eno i pozdraviti
i kritikovati kategoriju in dignacije13, koju je odvano i sa
poznatim nam uspehom (a to je dobar sim ptom ) u opti
caj uveo Stefan Hesel (Stphane Hessel). Sto puta je bio
u pravu to je pozvao nau om ladinu da istrauje, da vidi
svojim oima, da nikad ne zatvara oi pred dananjim ,
bezbrojnim zloinim a savrem enog kapitalizm a. Bio je u
pravu to je rekao: Pogledajte stvarno ta se deava u Gazi, u
Bagdadu, u A frici, a i kod vas! Raskinite sa demokratskim
konsenzusom i njegovom licememom propagandom . A li in
dignacija nikada nije bila dovoljna. Jedan negativni afekt
ne moe da zam eni afirm ativnu Ideju i njenu organiza
ciju, ba kao to ni nihilistika pobuna ne moe da tvrdi
d a je politika.
I pored toga, meu velikim vrlinam a panske p o
bune nalazila se zapanjujua, pouna istovrem enost izne
nadnog pojavljivanja jednog stvarnog predstavljanja (oku
pljanje bodre om ladine na jednom m adridskom trgu) i
jednog predstavnicog fenom ena (ubedljiva pobeda pan
ske desnice, dobro poznate po naroitoj reakcionarnosti,
na izborim a). Sam o da bi se odrao, pokret je odm ah
m orao da obznani potpuno izuzee iz izbornog fenom ena, i
samim tim i predstavljanja (ti ljudi nas ne predstavlja
ju ), u im e izlaganja koje je otelovljavao. pan ski pokret
je ponovio, ali u dananjim uslovim a i novim recima, ve

liku istinu s kraja meseca ju n a 1968. u Francuskoj, koja je

glasila: Izbori, pa ko se prevari!.
U tome postoji nauk: mogunost politike istine s
jedne strane i perpetuiranje predstavnikog reima s druge
nastaju u tom panskom sticaju okolnosti na teatralan nain,
koji zdruuje prividnu istovremenost i obznanjeno razdva
janje. Delez bi rekao da je ono to imamo tu, izmeu drave
i masovnog pokreta, rastavna sinteza dvaju teatarskih scena.
Rastavna zato to, kroz masovan narodni pokret, neizbeno
nastaje udaljavanje od dravnog predstavljanja. Svaki stvarni
pokret, naroito kad mu je lepa misija da ponovo otvori
istoriju, dri da ne treba smatrati stvarno datim ono to je
prosto vidljivo, da treba znati biti slep za oitosti predstave,
kako bi se imalo poverenja u ono to se dogaa, to je reeno,
ovde i sada, a to se tie Ideje i njenog ostvarenja.
Stoga uvek pitam o pokret: kakav je va program ?
A li pokret to ne zna. O n pre svega hoe da eli, hoe da
proslavi sopstvenu diktatorsku vlast, diktatorsku zato
to je dem okratska ad infinitum, kad je re o kazivanju
i delovanju. O n podreuje rezultate delovanja vrednosti
intelektualne aktivnosti sam og delovanja, a ne izbornim
kategorijam a program a i rezultata. Budui organizovan,
odrae taj tip discipline, istovrem eno je irei na trajna
strateka i taktika pitanja.
O ovim dvam a pitanjim a pozajm iem o zakljuak
od Renea ara (R en C har).
F ragm ent 59 iz H ipnosovih beleaka kae: K a d
ovek ne bi ponekad sasvim zatvorio oi, na kraju ne bi vie
video ono sto je gledanja vredno. Da! da! Zatvorim o oi, a i
ui, sasvim, u potpunosti svoje ravnodunosti prem a sve
mu to se zadovoljava tim e da istrajava u svom e bivanju,
prem a svem u to pokazuju i obznanjuju drava i njene
sluge! H ajde da onda, konano slobodni - to znai u
slubi istine - vidim o ne ono to nam se predstavlja, ve
ono to je prosto i jednostavno izloeno.

A fragm ent broj 2 kae isto na drugaiji nain: N e zadr

avaj se na koloseku rezultata. Predstavljanje je reim re
zultata, drava govori iskljuivo o rezultatim a, politiari
se uvek nadm eu tako to obeavaju da e, za razliku od
svojih protivnika, oni im ati rezultate. To to je retorika
rezultata ula u naviku znai sledee: kad se istorija p ro
budi, vano je to buenje, njega treba pozdraviti, u njego
ve racionalne posledice Ideja treba da ulae. To vai samo
po sebi. A za rezultate emo videti.

ANEKSI

U m ejnstrim tam pi sam objavio dva lanka, u kojim a

se radi o nizu istorijskih pobuna u arapskom svetu. U jed
nom, objavljenom u M ondu, pokuao sam da procenim
koja je mera univerzalnog u ustancim a u Tunisu i Egiptu.
U drugom , objavljenom u Liberasionu, jo u najavi sam
zauzeo apsolutno neprijateljski stav prem a francusko-engleskoj intervenciji u Libiji.
Ta su opredeljenja oigledno davnanja, ali je
takav stav u skladu sa onim to m ogu da kaem danas.
N aroito kad je re o intervenciji Z apada (K atar je za
padnjaka kolonija) u Libiji, m oi u sam o da odem jo
dalje. Sauesnitvo jed n og velikog dela javn og m njenja i
svih parlam entarnih stranaka bez izuzetka, uz kom inu
karikaturu pobune, m ontiranu sam o da bi opravdala
hum anitarna intervencija vojski Zapada, deo je revoltirajue tradicije, tradicije un ion sacre, koja se vrti
oko ratoborne im perijalne spoljne politike. Snage koje
tvrde da estoko kritikuju Sarkozijevu vladu iznebuha
se potpuno slau sa njim kad je re o ovakvoj vrsti an
gam ana, istovrem eno razm etljivog i gnusnog. ak i da
sam naao neto arm a u radikalnoj levici M elanonove vrste (to nipoto nije bio sluaj), njegov ulazak u
union sacre vratio bi me na zemlju - stvarnost u kojoj
je itava leviarska fertutm a prosto deo savrem ene
logike dom inacije.

Ovde hou ponovo da kaem da ne gajim ni najm anje

sim patije bilo koje vrste prem a Gadafiju, nita vie nego
to sam ih gajio, uprkos laim a koje su se tu i tam o vukle o
meni, prem a M iloeviu u vrem e kad sm o bom bardovali
Beograd, prem a Sadam u H useinu u vrem e kad su A m e
rikanci krenuli na Irak ognjem i maem, ili prem a talibanskom reimu kad se

nato

obruio na njega. A li sam

kategoriki protiv toga da nam glavni razbojnici savrem enog sveta - to jest krupne ekonom ske grabljivice kao
to su naftne kom panije, trgovci orujem , eksploatatori
rudnog bogatstva, drvoseci, prodavci oteenih proizvoda,
i sve to na njih lii, kao i njihovi politiki zatitnici, to
jest zapadne drave - u horu, uz drhtaje u glasu njihovih
m edijskih ideologa, dre pridike o m oralu i dem okratiji kako bi ili da slam aju daleke, oslabljene zemlje, da
tamo vode beskrajne ratove i koriste okolnosti da se tamo
uglave, da pljakaju lokalne resurse i trajno postave vojne
baze. Ta vrsta propagande, kao i konsenzus koji ide uz
nju, nije nita bolja od uasavajueg opisa vaba, koji
je pratio bezrazloni pokolj m iliona vojnika tokom Prvog
svetskog rata, ili prikazivanja celih naroda kao zaostalih
divljaka, kojim se opravdavalo kolonijalno osvajanje,
sistem atsko izrabljivanje bezbrojnih regija i ropski rad
njihovog stanovnitva.
Pustim o konano te narode da sam i urede svoje
istorijsko postajanje, kao to su zapadnjaci vekovim a ra
dili brojnim uasnim ratovim a, uzbudljivim revolucijam a,
sm rtonosnim graanskim sukobim a i politikim reim i
m a svih vrsta. N arodi A frike, A zije ili Latinske A m erike
nose evropske kolonijaliste na leim a ve toliko dugo da
im aju prava da pokuaju da stvaraju sopstvenu istoriju a
da se m i u to ne meamo. U toliko pre to im aju ozbiljne
razloge da m isle kako se naim lepim recima, tako dem o
kratskim i tako m oralnim , priprem a jed n a veom a m rana
i veom a krvava budunost. Iz iskustva znaju da grabljivi-

ce koje su dole iz daleka, za razliku od situacije kod svoje

kue, vole sam o snane drave koje su servilne i slobodne
drave koje su kastrirane i raskom adane. Kao to se kae
u jednoj od m adagaskarskih pesam a na Ravelovu m uziku:
uvajte se belaca, stanovnika obale.

MALI DIJALOG O
SADANJEM VREMENU

Tekst je objavljen u Liberasionu od 28. m arta 2011,

pod naslovom

Un monde de bandits, dialogue

philosophique . 16

Slaete li se kae m i jednog dana m oj prijatelj ulini

filo zo f - da je profit danas naelo svih stvari, o kojem ne
raspravlja vie nijedan m onik ovog sveta?
Slaem se odgovorio sam . A li na ta ciljate?
N eko ko otvoreno kae: Ja postojim sam o radi svog
linog profita, i likvidirau svog jueranjeg prijatelja ako
stoji na putu ouvanja ili poboljanja m og ivotnog stan
darda, to je...? to je...? Hajde, potrudite se...
Bandit. To je subjektivitet bandita.
O dlino! uzvikuje ulini filozof. Da, na svet je otvo
reno svet bandita. Postoje tajni banditi i zvanini banditi,
ali tu je re o obinoj nijansi.
Sloiem o se oko toga. A li ta zakljuujete iz te opaske?
Da im am o prava da o svemu to se deava govorim o
sluei se slikam a iz banditskog ivota kae ulini fi

lozof s lukavim izrazom na licu. Kum ovi, posilni, sitni

bosovi, ubice...
Ba b ih voleo to da v id im ! kaem ja veom a skeptino.
Evo ta se dogaa u ovom trenutku: u m nogim kraje
vim a sveta ljudi se m asovno okupljaju, m irno, kako bi i
danju i nou izgovarali istinu, to jest da su oni koji im ve
decenijam a zapovedaju obini banditi. Problem je u tome
to su lokalne bosove, iji odlazak zahtevaju okupljeni
ljudi, ustoliili, plaali, naoruavali, najm oniji kum ovi,
nadm oni banditi, prefinjeni banditi: Sadovac i njegovi
posilni, Zevropejci. K rajevi u kojim a ljudi ustaju na noge
za vrhovne kum ove im aju strateki interes, a lokalni bo
sovi su surovi uvari tog vieg interesa. ta uraditi? Protiv
ljudi okupljenih u m ilionim a, koji su nenaoruani ali go
vore, koji znaju ta hoe i koji govore istinu, ubice nisu do
voljne. Sadovac i Zevropejci su ak prim orani da se pritaje.
K rajikom usana odobravaju to narodno pranje vea.
A li recite mi, recite m i: da to nije poetak kraja planetar
nog banditizm a koji se izdaje za na svet? kaem ja, pun
nade, ulinom filozofu.
A k o ljudi budu znali da na dugi rok organizuju nadah
nue kakvo je njihovo u ovom dogaaju, istorija moe da
prom eni pravac. A li civilizovani kum ovi su otkrili jedan
trik. Znate da, u jednom kutku naftne pustinje, postoji
jedan m ali bos koji je tu ve etrdeset i dve godine.
A h! Pukovnik! A li i njem u je loe krenulo. Jedan deo
naroda trai njegovu glavu.
Stvari su tam o poele kao i na drugim m estim a, ali su
m alo-pom alo dobile veom a drugaiji obrt. N aoruani Iju-

di su preuzeli rukovoenje dogaajim a. Istinu vie ne go

vore m asovni skupovi, ve grupice koje paradiraju okolo
u dipovim a m aui m itraljezim a, a njim a rukovodi jedan
bivi porunik lokalnog sitnog kuma, pa prelaze preko
pustinje punom brzinom kako bi se doepali varoica to
ih niko ne brani.
I naravn o kaem j a lokalni ef m afije, histerini pu
kovnik, alje svoje ubice na njih. A li po em u je ta situaci
ja bogom dana za prefinjene velike kum ove?
U tom e je genijalnost njihovog poteza uzvikuje ulini
filozof. Sadovac i Zevropejci e se pobrinuti da lino li
kvidiraju pustinjskog pukovnika.
A li kaem j a to je veom a opasno za njih! O n im je
uinio velike usluge! Bez roptanja je radio prljave poslo
ve koje su od njega zahtevali Zevropejci. N a zastraujui
nain je intervenisao protiv sirom anih afrikih radnika
koji ele da dou u Evropu preko njegove teritorije. Po
stao je krvoloni kuepazitelj slatke evropske kue.
Kod bandita nem a nita za dabe. Kad su njihovi inte
resi u pitanju, veliki kum ovi znaju da budu nem ilosrdni
prem a onim a koji su im do jue sluili. C ivilizovanost
obavezuje!
A kakvi su onda njihovi interesi, kad alju svoje civilizovane ubice na svog dojueranjeg bahatog tienika?
Znatni. Prvo, konano se uvlae u politiku igru terito
rija na kojim a se ljudi ve nedeljama okupljaju i govore
ono Istinito. T i su se kum ovi gotovo rastoili zato to su
bili izvan igre, to su bili posm atrai sopstvene katastrofe.
Drugo, sve na svetu podseaju da su sila oni i niko dru

gi. Autentine ubice, kojih svi m oraju da se plae, to su

oni. Tree, ponaaju se kao da delaju u im e Boga, Pravde,
pa ak i, ne oklevajm o da to kaemo, Bratstva i Slobode.
Poto dolaze da ubiju sitnog lokalnog bandita, zar ne?
Iako je bio njihova draga muterija. Z a r to nije veliina
due? etvrto, nadaju se da e se, sejui bom be okolo, vra
titi u staro dobro vrem e u kojem je jedin o razluivanje
koje vredi sledee: ili ste za svet ovakav kakav jeste, za
njegove neegalitarne zakone, njegove beznaajne izbore,
njegove trgovake kodove, njegove m eunarodne ubice i
profit kao jedin o naelo. To je savreno! Ili ste pak protiv
svih kum ova, svih ucrvljanih kodova, za kraj univerzal
nog banditizm a, a to je veom a ravo.
Uasno. K ako onda objasniti da gotovo svi odobravaju
ekspediciju Sadovca i njegovih sauesnika Zevropejaca
protiv njihovog biveg partnera, pustinjskog bosa?
M aso vn i strah m rano kae ulini filo zo f. U naim
dobrostojeim zem ljam a, u kojim a vladajua oligarhija
im a sredstva da kupi bezbrojne posredne ili neposredne
klijente, postoji snana elja da m one drave-kum ovi,
pod m ilozvunim im enim a m eunarodna zajednica
ili organizacija ujedinjenih nacija, srede stvari. Vidite,
m i govorim o naem javn om , izbornom , m edijskom
m i mi sm o previe korum pirani. N ae naelo ostaje:
moj ivotni standard pre svega. N e odluujem o se oz
biljno da vidim o kako to naelo podrivaju valjivci sveta,
konano okupljeni da kau ono Istinito.
Tako vi, dragi prijatelju, objanjavate to to kod nas
toliki ljudi, najednom , pronalaze nekakve zasluge naih
vlastodraca, jo ju e svuda pljuvanih?

 Tako je. ak su za ovu priliku ponovo izvu

kli Brbljivca od A gitacione L o ze.17 Ve je je d
nom posluio, prilikom kom adanja Ju go slavi
je bom bam a. M alo je pohaban, ali jo moe da
poslui. U ponekoj prilici.
Koja uvek ini lopova.

T U N IS , E G IP A T :
UNIVERZALNI DOMET
NARODNIH USTANAKA
Tekst je objavljen u M ondu od 18. februara 2011,
pod naslovom Tunisie, Egypte: quand un vent d Est
balaie larrogance de lOccident . 14

1
istoni vetar
nadjaava zapadni

D o kada e dokoni i sum rani Zapad, ta m eunarodna

zajednica onih koji i dalje veruju da su gospodari sveta,
nastaviti da oitava lekcije o dobrom vladanju i lepom
ponaanju celoj zem aljskoj kugli? Z a r nije sm eno videti
kako neki deurni intelektualci, pogubljeni vojnici kapitaloparlam entarizm a koji nam slui kao um oljani raj,
daju sebe na poklon velianstvenim narodim a Tunisa i
Egipta, ne b i li te divlje narode nauili azbuci dem okratije? K akav alosni ostatak kolonijalne nadm enosti! Z ar
u kontekstu politike bede, kakav je na ve tri decenije,
nije oigledno da m i u stvari treba da uim o iz dananjih
narodnih ustanaka? Z a r ne treba to hitnije i to podrob
nije da prouim o ono to je tamo, kolektivnim delovanjem, om oguilo svrgavanje oligarhijskih, korum piranih

vlada koje su pritom - a moda i iznad svega - u p on i

avajue vazalnom poloaju naspram zapadnih zemalja?
Da, m oram o da budem o uenici tih pokreta, a ne njihovi
glupi uitelji. Jer u duhu svojstvenom njihovim izum i
ma, oni vraaju u ivot neka naela politike koja su, kako
ve dugo pokuavaju da nas uvere, zastarela. A naroito
onom naelu na koje je M ara neprestano podseao: kad
je re o slobodi, jednakosti, em ancipaciji, sve dugujem o
narodnim pobunam a.

2
ljudi su u pravu
to se bune

Isto kao to nae drave i oni koji se njim a die (partije,

sindikati i servilni intelektualci) vie vole vladanje nego
politiku, tako vie vole zahteve od pobune, i sreenu
tranziciju od bilo kakvog prekida. Tuniski i egipatski
narodi podseaju nas upravo na to da jed in o delovanje,
koje je po m eri zajednikog oseaja da je dravna mo
okupirana na skandalozan nain, jeste m asovno dizanje
na noge. I da, u tom sluaju, jedin a parola koja moe da
udrui neskladne kom ponente mase jeste: T i koji si
tu, odlazi. Izuzetan znaaj bune u ovom sluaju, njena
kritika snaga, jeste to to parola koju ponavljaju m ilioni ljudi daje m eru onoga to e nesum njivo, nepovratno,
biti poetna pobeda: beg tako oznaenog oveka. I ta god
da se desi nakon toga, taj po prirodi nezakoniti triju m f
narodnog delovanja bie veno pobedonosan. No, to da
buna protiv dravne m oi moe da bude apsolutno pobedonosna jeste nauk univerzalnog dometa. Ta pobeda uvek
ukazuje na horizont na kojem se izdvaja svako kolektivno
delovanje izuzeto od vlasti Zakona, onaj horizont koji je

M arks nazvao odum iranjem drave. D ru gim recima,

jednog dana e ljudi, slobodno udrueni u razvijanju stva
ralake snage koja je njihova, m oi bez sablasne dravne
prinude. U pravo zbog toga, zbog te krajnje Ideje, u elom
svetu, buna koja svrgava neku postojeu vlast izaziva bez
granino oduevljenje.

3
jedna varnica moe
da zapali celu poljanu

Sve poinje sam ospaljivanjem jednog oveka koji je ostao

bez posla, kojem ele da zabrane da se bavi sitnom trgo
vinom to mu om oguuje da preivi i kog je policajka
oam arila kako bi mu utuvila ta je stvarno na ovom sve
tu. Taj se gest proirio za nekoliko dana, za nekoliko nedelja, izazvavi m ilione ljudi da radosno viu na jednom
dalekom trgu, i panian odlazak m onih vlastodraca.
Otkud ta udesna ekpanzija? irenje epidemije slobode?
Ne. Kao to poetski kae Z an -M ari Glez (Jean-M arie Gleize), Revolucionarni pokret se ne iri se kao zaraza. Ve
kao odjek. Neto to se konstituie ovde odjekuje talasom
oka to ga odailje neto to se konstituisalo tamo. H aj
de da taj odjek nazovemo dogaajem. Dogaaj je naglo
stvaranje ne jedne nove stvarnosti, ve silesije novih m o
gunosti. N ijedna od njih nije ponavljanje onoga to je ve
poznato. Z b og toga je mranjak onaj ko kae da taj pokret
zahteva dem okratiju (podrazumeva se, onu koju m i ui
vam o na Zapadu), ili taj pokret zahteva poboljanje dru
tvenog standarda (podrazumeva se, proseno blagostanje
naeg sitnog buruja). Krenuvi gotovo ni od ega, odjeku
ju i svuda, narodni ustanak stvara nepoznate mogunosti
za ceo svet. Re demokratija praktiki nije ni izgovorena

u Egiptu. Tamo se govori o novom Egiptu, o istinskom

egipatskom narodu, o ustavotvornoj skuptini, o apsolut
noj promeni naina ivota, o nesluenim i do sada nepo
znatim mogunostima. Re je o novoj poljani koja e doi
tamo gde vie nem a one to ju je varnica ustanka na kraju
zapalila. Ta nadolazea poljana stoji izmeu obznane pro
mene odnosa snaga i obznane preuzim anja novih zadataka.
Izmeu onoga to je rekao jedan mladi Tunianin: M i, si
novi radnika i seljaka, jai sm o od zloinaca, i onoga to
je rekao jedan mladi Egipanin: Od danas, 25. januara, ja
preuzim am stvari svoje zemlje u svoje ruke.

4
narod, i jedino narod,
stvaralac je univerzalne istorije

Veoma udi to to na naem Z apadu vlade i m ediji sm a

traju da su pobunjenici s jednog trga u K airu egipatski
narod. K ako to? Z a r po tim ljudima, narod, jed in i razu
man i zakonit narod, nije obino sveden bilo na veinu
iz nekog istraivanja javn o g m njenja, bilo na veinu sa
izbora? K ako je onda najednom m ogue da stotine hilja
da pobunjenika budu predstavnici naroda od osamdeset
m iliona ljudi? To je lekcija koja se ne srne zaboraviti, koju
neem o zaboraviti. K ad se pree odreeni prag odluno
sti, upornosti i hrabrosti, narod zaista moe da koncentrie svoje postojanje na jed an trg, jednu aveniju, nekoliko
fabrika, jedan univerzitet... Stvar je u tom e da e ceo svet
biti svedokom te hrabrosti, a naroito zapanjujuih tvorevim a koje je prate. Te e tvorevine biti dokaz da jedan
narod stoji tu. Kao to je upeatljivo rekao jed an egipatski
dem onstrant: R an ije sam ja gledao televiziju, a sada tele
vizija gleda m ene. O dm ah nakon nekog dogaaja, narod

se sastoji od onih koji znaju da ree problem e koje im

taj dogaaj namee. Tako i problem e povezane sa zauzi
m anjem nekog trga: hranu, spavanje, nadzor, transparen
te, molitve, odbram bene borbe - na nain da mesto na
kojem se sve deava, mesto koje predstavlja sim bol, bude
sauvano za svoj narod, i to po svaku cenu. Problem e
koji, na nivou stotina hiljada ljudi pristiglih sa svih strana,
izgledaju nereivi, i to utoliko vie to je drava nestala s
tog trga. Reiti nereive problem e bez pom oi drave, e
to je sudbina jednog dogaaja. I to je ono to om oguuje
da jedan narod, iznenada i na neodreeno vrem e, postoji
tam o gde je odluio da se okupi.

5
nema komunizma
bez komunistikog pokreta

N arodni ustanak o kojem govorim o oito se odvija bez

partije, bez hegemonijske organizacije, bez prepoznatog
voe. U vek e biti vrem ena da se odm eri da li ta odlika
predstavlja snagu ili slabost. U svakom sluaju, upravo za
hvaljujui tom e on ima, u veom a istom obliku, bez sumnje
najiem od Parike kom une naovamo, sve crte onoga to
treba nazvati kom unizm om pokreta. Kom unizam ovde
znai: zajedniko stvaranje kolektivne sudbine. Ovo za
jedniko im a dve naroite crte. Pre svega, ono je generiko,
predstavlja, na jednom mestu, celokupno oveanstvo. Na
tom mestu ima svih vrsta ljudi od kojih je sainjen jedan
narod, svaki govor se uje, svaki predlog ispituje, svaka te
koa razmatra onakva kakva jeste. Zatim , ono nadvladava
sve velike protivrenosti kojima samo drava, po sopstvenoj tvrdnji, moe da upravlja a da ih nikada ne prevazie:
izmeu intelektualaca i radnika, izmeu mukaraca i ena,

izmeu sirom anih i bogatih, izmeu m uslim ana i Kopta, izmeu ljudi iz unutranjosti i ljudi iz glavnog grada...
Hiljade novih m ogunosti, koje se tiu tih protivrenosti,
iskrsavaju u svakom trenutku, a drava je - bilo koja dra
va - za njih potpuno lepa. Vidim o kako mlade lekarke pri
stigle iz unutranjosti neguju povreene, spavaju okruene
estokim m ladim ljudima, a m irnije su nego to su ikada
bile, znaju da im nee zafaliti ni dlaka s glave. O sim toga,
vidim o kako se neka organizacija inenjera obraa mladi
ma iz prigradskih naselja kako bi ih zamolila da ostanu na
trgu, da zatite pokret svojom borbenom energijom. Vidi
m o jo kako hriani straare u vrsti, bdijui nad m uslim a
nima presam ienim u molitivi. Vidim o kako trgovci hrane
nezaposlene i sirom ane. Vidim o kako svako razgovara sa
svojim nepoznatim susedom. Iitavamo hiljadu plakata
na kojima se ivot svakog ponaosob mea sa velikom istorijo m svih, bez praznog hoda. Sve te situacije, svi ti izumi za
jedno predstavljaju kom unizam pokreta. Evo ve dva veka
jedini politiki problem jeste sledei: kako da postignem o
da izumi kom unizm a pokreta traju? A jedin i reakcionarni
iskaz ostaje: To je nemogue, ak je tetno. Uzdajm o se u
dravu. Slava narodim a Tunisa i Egipta, koji su nas podsetili ta je jedin i istinski zadatak politike: nasuprot dravi,
organizovana vernost kom unizm u pokreta.

ne elimo rat,
ali ga se ne plaimo

Svuda se govorilo o m iroljubivoj sm irenosti dinovskih

dem onstracija, i ta je sm irenost povezana sa idealom iz
borne dem okratije koji je pripisivan pokretu. N ap om en i
mo ipak da je bilo m rtvih na stotine, i da ih jo ima, sva

koga dana. U velikom broju sluajeva, te su rtve poginule

kao borci i m uenici pobune u poetku, a zatim titei
sam pokret. Politika i sim bolika mesta ustanka m orala
su da budu uvana po cenu estokih b orbi protiv vojske i
policije ugroenih reim a. A ko je to platio ivotom ako
nisu mladi potekli iz nasirom anijih slojeva stanovnitva?
N eka se srednje klase, o kojim a je naa neprevaziena
15

rekla da dem okratski ishod sekvence koja je u toku

zavisi od njih i sam o njih, seaju da je trajanje ustanka

u odsudnom trenutku bilo zajam eno iskljuivo bezre
zervnim angaovanjem narodnih odreda. O dbram beno
nasilje je neizbeno. O no se, uostalom, i nastavlja, u te
kim uslovim a, u Tunisu, nakon to su se m ladi aktivisti
iz unutranjosti vratili svom e sirom atvu. M oe li se oz
biljno m isliti da te bezbrojne inicijative i te surove rtve
im aju za tem eljni cilj sam o to da navedu ljude da oda
beru izm eu Sulejm ana i El Baradeja, kao to se kod
nas ljudi alosno m ire s tim da odluuju izmeu Sarkozija i Stros-K ana? Z a r to treba da bude jedin a lekcija ove
velianstvene epizode?
N e, hiljadu puta ne! N arodi Tunisa i Egipta nam
poruuju: ustati, uspostaviti javn o mesto kom unizm a
pokreta, braniti ga svim sredstvim a izum evajui pri
tom e uzastopne etape delovanje - takvo je ono stvarno
narodne politike em ancipacije. D rave arapskih zem a
lja svakako nisu jed in e koje su antinarodne i, u osnovi,
s izborim a ili bez njih, nelegitim ne. K akvo god da bude
njihovo postajanje, ustanci u Tunisu i Egiptu im aju un i
verzalno znaenje. O ni propisuju nove m ogunosti ija je
vrednost m eunarodna.

NAP0I1E N E

Radi

sticanja veom a jasn og uvida u oblike savre-

tr. 19 | 1

menog kapitalizm a, savetujem itanje dveju knjiga

Pierre-Nola Girauda: L Ingalit du monde contem
porain (Pariz, G allim ard, 2001) i La M ondialisation
(2008). G iraud na veom a ubedljiv nain rasvetljuje
globalno (i reaktivno) preinaenje planetarnog kapi
talizma poev od kraja sedamdesetih godina.

P.O.L.

je skraenica nainjena od rei Patrim oine

(N aslee),

Occident

(Zapad),

Lacit

tr . 27 | 2

(Sekular-

nost). prim .prev.

A ko

elite

m odernu

tanu

literarnu

verziju

marksistike teme otuenosti, a naroito prevage st

vari nad postojanjem i, shodno tome, subjektivnih posledica injenice da le mort saisit le vif, moete proitati
ili ponovo proitati knjigu ora Pereka Stvari: prie
iz ezdesetih godina (1965, srpski prevod 2011). Podsetimo se da se, renikom toga vremena, drutvena
snaga kapitalizma zvala potroako drutvo, ili,
u situacionistikoj verziji, drutvo spektakla. A li
mi emo, etrdeset godina kasnije, iskusiti da se pod
okriljem Kapitala moe imati najnemilosrdnija dez
integracija bez potronje (ako se ne raunaju truli
proizvodi) i spektakla (ako se ne raunaju vatrogasci).

tr. 28 j 3

4 I & r . 28

Zastareli obrazac iz francuskog obiajnog prava koji

bi se mogao prevesti sa m rtvo dri ivo u aci, i
koji je znaio da se sva im ovina pokojnika prenosi
na njegovog naslednika bez ikakve pravne proce
dure. prim . prev.

5 I r . 44

Kad je re o sintetikoj analizi Kulturne revolu

cije, koja je istorijska taka od koje treba ponovo
krenuti ako elimo bilo ta da razumemo u istoriji
kom unistikog projekta, upuujem na stranice koje
sam jo j posvetio u svojoj knjizi LHypothse communiste
(Lignes, 2009).

6 I fr. 53

Od kljunog je znaaja da se rekonstruie geneza

(parlam entarnog) pojm a levice poev od njegovih
republikanskih korena, to jest vlade sainjene od
leve opozicije N apolenu hi, koja je dola na vlast 1870.
T jer i tri ila, kao to kae G ijm en ( il Feri, il Grev i i il Sim on), tuni su ju n aci te prie, zakljuene
najpre kapitulacijom protiv Prusa, a zatim surovim
m asakrom komunara. Od tada je francuska levica
(kolonijalizam , union sacre od 1914. do 1918, m as
ovno pridruivanje Petenu, uee u degolistikom
d ravnom udaru iz 1958, finansijska globalizacija pod
M iteranom , represivno ophoenje prem a radnicim a
afrikog porekla, i tako dalje) bila verna svojim korenima. O skopavanju rei levica sa kontrarevolucionarnom neprom enljivou, predlaem nekoliko
tragova u poglavlju posveenom Parikoj kom uni u
knjizi L Hypothse communiste, op. cit.

I ^ r. 53

Ruska socijaldem okratska radnika partija. Revo

lucionarna

m arksistika

organizacija

osnovana

1898, kasnije se podelila na dve frakcije: boljevike i

menjevike. (Prim. ur. francuskog izdanja)

Jedan od dijalektikih znakova da je savrem eni

. 53 I 8

kapitalizam u velikoj meri povratak istom obliku

kapitalizm a kakav se m ogao videti na delu sredinom

XIX veka jeste fascinantna slinost pobuna u arap

skom svetu sa revolucijom iz 1848. u Evropi. Isto
naizgled trivijalno poreklo, isti opti ustanak, isto
irenje kroz itav jedan istorijski prostor (1848. to je
Evropa), ista diferenciranja od zemlje do zemlje, iste
zapaljive i neodreene kolektivne izjave, ista antidespotska orijentacija, iste nesigurnosti, ista potmula
napetost izmeu intelektualnog i sitnoburoaskog el
ementa i radnikog elementa... Znam o da se nijedna
od ovih revolucija nije zavrila novom dravnom i
drutvenom podelom karata. A li znamo i da se na
osnovu njih otvorio jedan potpuno novi istorijski niz,
koji se zavrio tek osam desetih godina veka. Stvar
je u tome da se Ideja skopala sa dogaajima. Kad su
poraeni borci na barikadam a u nemakim bunama,
M arks i Engels su potpisali jedan od najpobedonosnijih tekstova u istoriji: M anifest komunistike partije.

Reci kerher (m arka usisivaa) i olo postale

. 57 I 9

su zatitni znak N ikole Sarkozija, je r je u nekoliko

navrata tvrdio da e kerherom oitisti grad od oloa,
pritom mislei na pobunjenu om ladinu iz p rigrad
skih naselja. prim . prev.

Izraz iji bi najpribliniji prevod bio skuptina kakve

fcr. 62 I 10

nema i kojim je Luj x v n i oznaio skuptinu izabranu

1815, tokom Druge restauracije, elei da kae da nije
mogao ni da sanja da e mu biti toliko naklonjena.

Za motiv Ideje, uputiem o na zakljuni teskt u

LHypothse communiste, op. cit.

fr. 67 | 11

12 I lr. 74

M oe se u velikoj m eri razviti teorija identitetskih

objekata i razdvojnih im ena ako se stavi u kontekst
transcedentalne teorije svetova, kakvu predoavam u
knjizi Logiques des mondes (Seuil, 2006).

13 I Str. 96

N aslov knjige Stefana Hesela u originalu glasi In

dignez-vous!, sto je na na jezik prevedeno Pobunite se!
prim . prev.

14 I lr. 105

Kad istoni vetar oduva nadm enost Zapada.

prim . prev.

15 I tr. 111

M iel A lio -M ari (M ichle A llio t-M arie), francuska

politiarka, u to vrem e m inistarka spoljnih poslova
Francuske. - Prim . prev.

16 I tr. 113

Jedan banditski svet, filozofski dijalog, prim . prev.

17 I tr. 117

A lu zija na B ernar-A n rija Levija. prim . prev.