UNIVERZITET U NOVOM SADU

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

Seminarski rad iz predmeta Organizacija rada kole

Znaaj i uloga kole u razvoju drutva

Profesor:

Student:

Dr Ivan Tasi

Alimpi Tatjana MPT-4/14

Zrenjanin, Maj 2015.

Sadraj

1. Uvod 3
2. kola i socijalizacija..4
3. Znaaj i uloga kole u razvoju drutva.5
4. Zakljuak 11
Literatura ..12

1. Uvod
Osnovna potreba savremenog drutva je obrazovana populacija. Drava pri formiranju
obrazovanja igra znaajnu ulogu u smislu obezbeivanja ustanova, odnosno kola za
obrazovanje, opreme itd. Takoe drava zakonskim merama obavezuje svakog pojedinca na
zavravanje osnovne kole, dok dalje kolovanje predstavlja lini izbor pojedinca. Naalost
odreeni pojedinci nisu sebi ni to priutili zbog subjektivnih ili pak objektivnih faktora.
Izraz kola je grkog porekla i u bukvalnom prevodu znai dokolica, rekreacija. U starim
drutvima kolovanje je bilo dostupno malom broju ljudi, onima koji su imali novca ili vremena.
Svetenstvo je esto bilo jedina pismena grupa, koje je znanje koristilo za itanje i tumaenje
religijskih tekstova. Za veinu, odrastanje je znailo uenje na primerima starijih. Bilo je
uobiajeno da deca veoma rano poinju pomagati u poslovima u domainstvu, u radu na poljima i
u zanatskom radu. itanje nije bilo potrebno,a ni korisno.
Meutim u dananjim uslovima situacija je potpuno drugaija.kolovanje (osnovno) predstavlja
obavezu svakog pojedinca.
Obrazovanje ima znaajnu funkciju u svakom drutvu. Iz tog razloga drave preuzimaju brigu o
finansiranju obrazovanja (osnovnog, srednjokolskog i delom visokog obrazovanja).
Po Talkotu Parsonu, kola je most izmeu porodice i drutva kao celine.kola priprema decu za
njihove budue uloge u ivotu. U dananjim uslovima kolstvo omoguava mogunost menjanja
poloaja koje pojedinac stie roenjem ili nasleivanjem. Znanje se individualno stie, ali ono
predstavlja bogatstvo drutvene zajednice. kole kao institucije znanja nemaju samo tu ulogu ve
i ulogu institucije za uvanje dece, mesta na kojima su deca sigurna, u kolama se razvija
sposobnost komunikacije, sklapaju se prijateljstva.
kolski sistem u jednoj dravi zavisi od vie faktora kao to su tradicija, razvoj drutva, nauke i
umetnosti. Promene u kolskom sistemu moraju uvaavati iskustva drugih zemalja i specifinosti
regionalnih i lokalnih zajednica. Pored ovih objektivnih faktora u ivotu kole mora postojati
razvijen demokratski sistem odluivanja - uticaj roditelja, nastavnika, uenika, zainteresovane
privrede i dravnih strunih slubi.

slika 1.

2. kola i socijalizacija
Pod pojmom socijalizacija najee se podrazumeva proces uenja u toku kojeg dete vremenom
prihvata pravila igre koja vrede u drutvu, oseaj za vrednost navike i ponaanja, tako da bi
kasnije s razumevanjem moglo aktivno saraivati sa svojom drutvenom okolinom. Pod
socijalizacijom se podrazumevaju svi uticaji drutva i njegovih jedinica (skupina, institucija) na
pojedinca kojima se on priprema za preuzimanje svih drutvenih uloga koje mu pripadaju i
kojima on stvara svoju linost, razvija svoj individualitet (Ivkovi, 2003:98).
Socijalizacija je veoma sloen proces koji planski i sistematski sprovode porodica, kola i
drutvena zajednica kako bi se socijalno nezrela deca osposobila za dalji ivot u socijalnoj
zajednici. Osnovni cilj procesa socijalizacije je da novi lanovi drutva putem uenja i
interakcije sa roditeljima, vaspitaima, nastavnicima i linostima iz kulturnog i javnog ivota,
kao i osobama iz njihove okoline i dalje porodice, naue onaj tip ponaanja u meuljudskim
odnosima, koji su karakteristini za datu kulturu, uz mogunost adaptacije na ivotnu sredinu i
njene uslove. Prema savremenim shvatanjima, proces socijalizacije ukljuuje i proces
individualizacije pod kojom se podrazumeva sposobnost pojedinca da prevazilazi odreenu
socijalnu sredinu koja nam je nametnuta i da se menja u skladu sa sopstvenim potrebama.
Socijalizacijom ovek ui obrasce kulture, prisvaja drutvene vrednosti i formulie ciljeve.
Ljudi, ustvari ine ono to sa gledita drutva moraju da ine. ovek najee postaje bie koje
prihvata i ispunjava zahteve drutva, a mi to postajemo od samog roenja. Zbog toga
socijalizacija podrazumeva proces formiranja i drutvenog sazrevanja oveka. Naravno, tokom
socijalizacije pojedinac nije pasivan, odnosno ne mora sva shvatanja, sve norme, principe,
obrasce ponaanja da prihvati. Tokom ivota, pre svega putem kolovanja, ovek razvija kritiko
i samokritiko miljenje, to mu dosta pomae u izgraivanju sopstvenog stava i razmiljanja.
Stadijum rane socijalizacije traje sedam godina. Ovde presudnu ulogu imaju pre svega porodica i
deji vrtii, odnosno mesta gde deca u ovom uzrastu provode najvei deo svog vremena. Osnovni
vid delatnosti je igra kroz koju dete stie navike elementarne radne delatnosti i usvaja norme
ponaanja. Najvanije podruje dejeg prisnog druenja i saradnje jesu porodica, grupa dece sa
kojima se igra, susedstvo i zajednica starijih.
Dakle, dete prvo ui uloge u okviru malog drutvenog sveta porodice i susedstva, a zatim i na ire
drutvo i kulturu. Agensi socijalizacije su najvaniji inioci koji neposredno utiu na
socijalizaciju jedinke u procesu rasta i razvoja. U glavne agense socijalizacije spadaju :
porodica,
vrtii,
kola,
grupe vrnjaka,
crkva,
drutvene organizacije kao i
sredstva za masovnu komunikaciju.
Oni ne stvaraju sistemske vrednosti, uzore i norme, ve ih samo prenose na jedinku koja se
socijalizuje.
Pod uticajem kole odvija se sekundarna socijalizacija. Ona je proizvod drutva zasnovanoj na
razvijenoj podeli rada. Odlazak u kolu podstie duhovni razvoj deteta, naroito uenjem jezika.
kola se pojavljuje kao jedna drutvena zajednica u kojoj se dete nalazi u jednoj vie obezlienoj
situaciji, normiranoj pravilima, pa se ono pojavljuje kao jedan od mnogih. Socijalizacija u
kolama se odvija putem vaspitanja i obrazovanja. Posebno je vano to dete u koli mora da

bude mirno i paljivo, bar due vremena i to nije u centru panje kao u porodici. Na taj nain
dete ui postepeno da se socijalizuje. Elementi sekundarne socijalizacije, odnosno elementi
kolske socijalizacije su brojni ( Flere 1976:96), a kao osnovni se navode:
1)
2)
3)
4)
5)
6)

poduavanje i podsticanje razvoja i uspenosti

prenoenje informacija i usmeravanje na duhovno naslee
prenoenje duhovnih vrednosti i ciljeva
obezbeivanje atmosfere potrebne za uenje
nastojanje da se individualizuje pristup ueniku i
nadzor i kontrola.

kola predstavlja jednu od najznaajnijih vaspitno-obrazovnih institucija koja prati veoma vaan
period ivota svakog pojedinca. Ona je veoma vana u procesu socijalizacije deteta i razvijanju
procesa individuacije. Znai da je socijalizacija proces izgradnje samosvesti, izradnja line
kompetentnosti i autonimnosti linosti. U koli treba da se odvija najvaniji deo vaspitno
obrazovnog procesa, onaj deo koji je najorganizovaniji i koji je pod stalnim vostvom vaspitaa,
odnosno osobe koja organizuje vaspitno obrazovni proces (Ivkovi 2003:97).
Socijalizacija kao vaspitanje i obrazovanje je onaj segment socijalizacije koji je drutvo
organizovalo i sistematizovalo ( Havelka 1995: 270).
Vaspitanje i obrazovanje se preteno odvija u specijalizovanim institucijama, koje se jednim
imenom zovu kole. Iako je vaspitanje kao pojava starija od kole, iako se realizuje u razliitim
institucijama, organizacijama i drutvenim grupama, kolski sistem jo uvek predstavlja
najznaajniju instituciju koja se u okviru drutvene podele i organizacije rada neposredno i
obuhvatno bavi integracijom novih lanova u organizovan deo drutva. Kroz vaspitno-obrazovni
proces uspeno se razvijaju i neguju ona svojstva linosti koja istovremeno imaju visoku
uestalost i visoku instrumentalnu vrednost u drutvenom ivotu. Sistematsko razvijanje i
negovanje odabranih svojstava linosti zahteva i odgovarajuu pedagoku organizaciju takvog
vaspitno-obrazovnog rada. U koli se obrazuje, ali se u koli i vaspitava. kola je ta koja u
svakom pojedincu razvija odreene potencijale i sposobnost za to bolje snalaenje i
prilagoavanje postojeem drutvenom sistemu u uslovima koje nam namee samo drutvo. U
koli se zahtevaju posebni intelektualni, struni i organizovani napori koji odreuju i funkciju
same kole, radi boljeg i uspenijeg vaspitanja i obrazovanja. Vaspitanje se uglavnom, u svim
socijalnim, pedagokim i psiholokim literaturama definie kao sloeniji proces od obrazovanja,
ali to ne znai da je obrazovanje manje znaajan proces od procesa vaspitanja. I jedan i drugi
proces su veoma vani u funkciji same kole i pripremanju oveka ka njegovoj svestranosti. Zbog
toga kola i zahteva navedene napore. Kada kola uspe da objedini sva iskustva uenika tako da
se on u svim situacijama opredeljuje na osnovu oseanja svoje drutvene pripadnosti, onda znai
da kola na taj nain vaspitava.
3. Znaaj i uloga kole u razvoju drutva
Obrazovanje u svojoj modernoj formi, to podrazumeva nastavu u posebno izgraenim
objektima, poelo je da se postepeno razvija. Pre 150 godina decu imunih ljudi su poduavali
privatni uitelji. Veina stanovnitva nije imala nikakvog obrazovanja do prvih decenija 19. veka
kada se u Evropi i SAD-u poeo uvoditi sistem osnovnih kola. Proces industrijalizacije i irenje
gradova izazvali su potrebu za specijalnim obrazovanjem.

Ljudi danas rade u specijalnim profesijama i koriste struna znanja, tako da vie nije dovoljno
prenoenje znanja sa roditelja na decu. U Britaniji je obavezno kolovanje uvedeno 1870.godine.
U modernim drutvima ljudi treba da savladaju osnovne vetine kao to su: itanje, pisanje,
raunanje, steknu opte znanje o svom fizikom, drutvenom i ekonomskom okruenju.
Vano je znati i kako uiti.
Savremene potrebe su informatiki obrazovano stanovnitvo.Gotovo da se ni jedan bolji posao
ne moe nai bez znanja rada na raunaru. kole predstavljaju vanu instituciju preko koje se iri
informatiko znanje, s obzirom da sva deca ne poseduju sopstvene raunare kod kue.
Informacione tehnologije imaju veliki znaaj u pomoi realizacije nastave. Mnogi profesori ih
koriste kao dopunsko sredstvo na svojim asovima.
Naalost na obrazovni sistem ne raspolae dovoljnom koliinom informatike opreme. kole po
velikim gradovima su uglavnom dobro opremljene. Meutim, pojedine kole, uglavnom kole
koje se nalaze u selima nemaju dovoljnu informatiku opremu.
Po Gidensu se u kolama ue stvari koje nemaju veze sa sadrajem lekcija, kole su usmerene da
razviju nekritika prihvatanja drutvenog ureenja stvari(Gidens, Sociologija, Ekonomski
fakultet Beograd, 2005 god. ). Skrivenim nastavnim planom deca se ue da je njihova uloga u
ivotu da znaju svoje mesto i da na njemu mirno sede.Takoe smatra da svakome ko eli da se
obrazuje, odnosno da ui moraju se obezbediti uslovi bez obzira u kom se ivotnom dobu
pojedinac nalazi. Ti uslovi ne smeju biti prueni samo deci i mladima.
Prema Burdijeovoj teoriji obrazovanja i kulturne reprodukcije, kulturna reprodukcija predstavlja
nain na koji kole i drutvene institucije permanentno odravaju drutvene i ekonomske
neujednaenosti iz generacije u generaciju. kole utiu na formiranje individualnih
stavova,navika. Deca radnike klase prilikom upisa u kolu doivljavaju kulturni ok u odnosu na
decu iz vie klase. Takoe deca radnike klase i manjinskih grupa poseduju drugaiji nain
govora od onog koji se koristi u koli to predstavlja za njih oteavajuu okolnost, u pojedinim
sluajevima izaziva i nezainteresovanost.
Razlikovanje ljudskog potencijala je neminovno pa i korisno, jer tada mogu da stupe u
takmiarski odnos jedni sa drugima. Drutvena nejednakost je odnos u kom su jedni
privilegovani a drugi podreeni. kolski sistem je takoe proizveo nejednakosti bez obzira na to
koliko se pokuavalo da se svima prui ista mogunost napredovanja. Ovo se ogleda u injenici
visokih kolarina visokog obrazovanja, tako da ne moe svako sebi da priuti taj stepen
obrazovanja i ako postoji elja za njim. Vii slojevi po pravilu imaju vii stepen obrazovanja dok
srednji i radniki slojevi imaju uglavnom srednju strunu spremu. Roditelji koji poseduju
nedovoljnu kvalifikaciju obino se zadovoljavaju sa zavrenom srednjom strunom kolom
deteta, dok roditelji koji poseduju visoko obrazovanje tee da im i deca dostignu taj nivo.
Obrazovni sistem treba da podlee zahtevima privrede. U smislu odreenih stimulacija uenika
da se obrazuju za zanimanja budunosti u kojima e sigurno moi da pronau radno mesto.
Ulaganja u ljudske potencijale ima izuzetno veliki znaaj kao i ulaganje u proizvodnju i
tehnologiju.
Prema definiciji Projekta Meunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se danas definie
kao:
Prozna pismenost - znanje i vetine koje omoguavaju razumevanje i korienje
informacija dobijenih iz tekstova, ukljuujui razliite publikacije, prie, pesme i sl.
Dokumentaciona pismenost - znanje i vetine koje su neophodne da bi se locirale informacije
koje se nalaze u razliitim formularima - npr. prijava za posao, formulari za razliita plaanja,
razliiti redovi vonje, mape, tabele, grafikoni i sl.

 Kvantitativna pismenost - znanje i vetine koje su neophodne za primenu aritmetikih operacija

samih ili grupisanih brojeva koji su tampani u materijalima, kao na primer izvetaj o stanju na
raunu u banci, odreivanje poreza na sopstveni prihod, odreivanje iznosa kamate na pozajmicu
i dr.
Opta obrazovna struktura je kod nas poveana. Iskustva pokazuju da u kriznim situacijama jedne
zemlje raste interesovanje za studiranjem. U naem drutvu postoji: 7% nepismenih, 9,5% bez
kolske spreme, 23,4 bez zavrene osnovne kole, 25% sa zavrenom osnovnom kolom, 32,3%
sa srednjom kolom, 3,8% sa viom kolom i 6% sa visokom kolom.
Nepismenost predstavlja i generacijski problem sa kojim se susreu osobe koje su starije od 60
godina. Kod nas od ukupnog broja nepismenih 82% su osobe starije od 60 godina. Takoe stopa
nepismenosti na selu je tri do etiri puta vea nego u gradu. Kod mukaraca na selu je 3,2 puta
vea stopa nepismenosti nego kod mukaraca u gradu, dok je kod ena 1,6 puta vea nego u
gradu. 80,4% od ukupnog broja nepismenih ine ene, svaka peta ena koja ivi na selu je
nepismena, dok je svaka dvadeseta u gradskim podrujima nepismena.
Najalarmantnija situacija je kod Roma. Svaki etvrti Rom je nepismen (26,7%). est od deset
Roma nema zavrenu osnovnu kolu. Nepismenost kod Roma nije samo generacijski problem
(80% Roma starijih od 60 godina je nepismeno), problem ena, ve to je najgore i problem
mladih. Od ukupnog broja Roma starosne grupe od 15 do 19 godina, 15,9% je nepismeno a
56,9% nije zavrilo osnovnu kolu. U starosnim grupama od 20 do 29 godina i 30 do 39 godina
raste broj nepismenih Roma (svaki peti je nepismen) ali i broj onih koji su zavrili osnovnu kolu
(50%).
U savremenom drutvu znanje postaje jedan od znaajnih faktora drutvenog razvoja i izuzetno
vaan razvojni resurs. Kao znaajni razvojni resurs, znanje e imati odluujuu ulogu ne samo za
napredak civilizacije uopte, nego i za napredak svakog pojedinca.
Tradicionalna odreenja obrazovanja polaze od shvatanja obrazovanja kao sistematskog sticanja
naunih znanja o prirodi, drutvu i ljudskom miljenju.
Savremenija shvatanja obrazovanja polaze od toga da je obrazovanje sistem institucionalnog
sticanja znanja i osposobljavanja ljudi da stiu znanja, vetine i navike koje su im potrebne.
ovekova potreba za stalnim uenjem iskazuje se kao:
uenje za znanje,
uenje za rad,
uenje za zajedniki ivot,
uenje za postojanje.
Principi od kojih se u reformi obrazovanja mora polaziti podrazumevaju usaglaavanje
obrazovanja sa potrebama savremenog tehnolokog doba i svim sadanjim i buduim
dostignuima informatike ere. Obrazovanje je u 21. veku usmereno prema sticanju znanja koje
postaje znaajan faktor drutvenog razvoja i ima odluujuu vrednost i za pojedinca i za
civilizaciju. Novo vreme nazvano digitalnom erom, civilizacijom znanja, zahteva i novi vid
obrazovanja. U tim novim, izmenjenim i sloenim okolnostima, obrazovanje ima osnovni zadatak
da povea ovekovu prilagodljivost vremenu koje dolazi i ima znaajnu ulogu da uvea one
sposobnosti koje su oveku potrebne da se sa promenama izbori i da im se prilagodi. To znai da
e ovekova budunost zavisiti od njegovog obrazovanja.
Kao mogui oblici novog obrazovanja u budunosti se pominju:
kuno obrazovanja,
pokretno kolovanje,
doivotno obrazovanje,

 virtuelno obrazovanje.
Meutim, i pored gore pomenutih oblika obrazovanja, nesumnjivo je da instuticionalizovano
obrazovanje, obrazovanje koje se stie u koli, uglavnom preko nastavnika, ostaje najbolji vid
obrazovanja, ukoliko nastavno osoblje prati savremene trendove obrazovanja i vaspitanja.
Jedan od najvanijih faktora u efikasnosti jednog obrazovnog sistema je kvalitet rada nastavnika.
To je i razlog da je sistem obrazovanja nastavnika u svim zemljama, posebno u zemljama
Evropske unije, pod stalnim pritiskom kritikog odnosa u javnosti. Mnogi analitiari upozoravaju
na pedagoke napore da se unapreenje obrazovanja nastavnika ne odvija relevantnom
dinamikom. Jo uvek postoje dominantni tradicionalni didaktiki i metodiki pristupi koji
doprinose sporoj interakciji u obrazovnom procesu. Globalizacija ima za cilj da kole oslobodi
ovakvih vidova pristupa, stavljajui akcenat na veu interakciju uenika i nastavnika u nastavnom
procesu. Inae, termin usavravanja nastavnika podrazumeva da razumeju svoj profesionalni
razvoj kao rezultat rada nastavnika na svojim osobinama, na svoje obrazovanje koje mora biti u
skladu sa drutveno - kulturnim faktorima sredine u kojoj ive i rade. Ovi faktori su meusobno
povezani, tako da promena jednog od njih moe dovesti do promena u drugima.
Na poetku treeg milenijuma, mi smo suoeni sa novim drutvenim okolnostima i izazovima
koji se esto definiu kao pojam globalizacije. Globalizacija kao fenomen u poslednjoj deceniji
dolazi u centru panje, tako da, s obzirom na znaaj nove paradigme, u kojem pokuava da
objasni razne drutvene fenomene, ukljuuje i oblasti obrazovanja i u tom smislu uloga kola
dananjice, postaje glavni faktor koji uva funkciju prenosa znanja na mlae populacije. Posebno
je zanimljiv uticaj globalizacije trendova u privredi na obrazovanje. Istraivanja pokazuju da
praksa potvruje da ekonomske globalizacije i informatike revolucije najavljuju radikalne
promene u samoj prirodi procesa uenja.
Klju uspeha obrazovnog sistema, trebalo bi da se ogleda u humanizaciji odnosa, poveanju
tolerancije, interkulturalnosti, inovativnosti, samorazumevanju i samokritinosti oveka
-nastavnika. Snaga obrazovnog procesa je u njegovoj tradiciji, ali i u fleksibilnosti. Svet se
menja i obrazovnom procesu je potrebna promena, a ovek-nastavnik treba da bude voa
promena (Bubanj,2007).
Iskustvo pokazuje da se promene u teoriji i praksi obrazovanja uvek na nov nain reflektuju na
dodatne zahteve prema nastavnicima. Pritom treba imati u vidu specifinosti, relevantne za
razliite nivoe obrazovanja, kao i pitanja koja ih povezuju. Nastavnik se ne pojavljuje samo u
ulozi predavaa i procenjivaa, ve sve vie postaje planer i organizator nastave, koordinator i
motivator, inovator, mentor, istraiva, kreativni saradnik, partner u pedagokoj interakciji i
strunjak za svoju oblast. Utoliko se kritiko preispitivanje vlastite nastavne prakse i upoznavanje
sa zahtevima savremene nastave i uenja ispostavlja kao osnova za procenu mogunosti primene
tih saznanja u nastavnom radu(Gvozdenovi, 2010).
U svrhu breg nauno-tehnolokog napretka, pred kolu, nastavnike i pedagoge kao nosioce
promena, postavljaju se veliki zahtevi.
Postavlja se pitanje:
da li tim zahtevima kolski pedagog moe udovoljiti?
Kakve su njegove stvarne realne mogunosti?
Jesu li mogunosti kolskog pedagoga u direktnoj vezi s njegovim poloajem u procesu promena,
kao i nivo strune osposobljenosti i spremnosti da sve zahteve potpuno pravilno shvati i
realizuje?
Prikazane su sledee funkcije kolskog pedagoga u savremenoj koli(slika 2) , o kojima govori
Trnavac (1996: 54):

slika 2. Funkcije kolskog pedagoga u savremenoj koli

Programerska aktivnosti pedagoga u planiranju nastavnog rada, programiranju svih vidova rada
kole i rada strunih i upravnih organa kole.
Evaluatorska aktivnosti pedagoga i psihologa kole u izradi evidencione i verifikacione
dokumentacije i instrumenata za dijagnostiku i evaluaciju vaspitno-obrazovnog rada kole.
Istraivaka aktivnosti pedagoga u izradi projekata i instrumenata za mala i akciona istraivanja
u cilju unapreivanja pedagoke prakse u koli.
Inovativna aktivnosti pedagoga na upoznavanju i diskriminaciji didaktikih inovacija u koli.
(Trnavac, 1996: 54).
kolski pedagog je profesionalac koji ima specijalistika znanja i umenja steena tokom studija,
a usavrena u dnevnoj pedagokoj praksi. Zbog toga je, kao i drugi profesionalci, strunjak za
svoje radno podruje, pa ima pravo na monopol u obavljanju odreenih poslova ukljuenih u
ostvarivanje njegove uloge, a odreenih u programu rada kole (Stanii, 2008: 178).
Moderna nastavna sredstva bie od ogromne pomoi da u buduoj koli nastava od
individualizovane, kojoj se tei i delimino uspeva u savremenoj koli, postane individualna,
pojedinana nastava. Ono to nije reila savremena morae reiti budua kola. Moderna tehnika
sredstva u tome mogu da odigraju presudnu ulogu, ali samo u okviru nove paradigme i kole i
nastave.
Voenje rauna o tome da kola bude uvek savremena je veoma sloen i odgovoran zadatak.
kola moe da bude kvalitetna i efikasna samo u procesu dobro koncipiranih i racionalno
voenih razvojnih promena. Pri tome valja znati i uvaavati da kolski sistem u celini, kao
podsistem u socijalnom sistemu, i svaka kola kao njegova organizaciona jedinica funkcioniu i
razvijaju se pod uticajem mnogih inilaca(determinanti). Meu njima izdvajaju se:
drutveno-politiko ureenje
stepen nauno-tehnolokog razvoja
ekonomska razvijenost zemlje
nivo kulturno-umetnikog razvoja
uloga tradicije u drutvu i u vaspitanju i obrazovanju i
razvijenost pedagokih i za obrazovanje i vaspitanje drugih relevantnih nauka(N.
Potkonjak,1980:13-32).

Inovacije u obrazovanju postoje otkako postoji kola. Danas su one provereni put do razvojnih
promena u obrazovanju, jer je kola duna da pripremi mlade ,, da shvate promene, da se snau u
drutvu naglih promena i da se osposobe da ine promene(Mandi 1996:13).
Inovacijski model drutva karakteriu:
kritinost
stvaralatvo
traganje za novim i boljim
okrenutost ka jo nepostignutom i moguem.
Vie ne postoji ni jedna dimenzija ovekovog ivota i rada koja moe da se odvoji od procesa
inoviranja, a da ne izgubi svoja savremena vrednosna obeleja. To se odnosi i na obrazovanje i na
vaspitanje. oveanstvo se na poetku XXI veka suoilo sa velikim izazovima koji, ako se
neadekvatno reavaju, mogu da dovedu do neizvesne pa i neodrive budunosti. Jedan od njih je
stvaranje modernog sistema obrazovanja.

ZAKLJUAK
U ivotu nita nije jednostavno, nita ne moemo postii ako se bar malo ne pomuimo. Moda
smo zbog toga jo od ranog detinjstva suoeni sa raznim izazovima, prijatnim ili neprijatnim,
nekim lepim i runim. Moda su upravo ti usponi i padovi neto to nas ui kakvi treba da
budemo kada odrastemo. Sam taj proces odrastanja od malog deteta, do odraslog i zrelog oveka
jeste komplikovan i teak.
Prvo se naviknemo na majinu utrobu, zatim postajemo deo porodice, nae mirne luke, potom se
ukljuujemo u malo iru sredinu sa naim roacima i susedima, a kasnije postajemo deo ve ireg
drutvenog sistema putem predkolskog i kolskog obrazovanja. Samo to ukljuivanje u novi
sistem i socijalizacija u njemu, jeste veoma teak izazov za svakog pojedinca. Zbog toga, ovaj
izazov moramo doekati pripremljeni i to na najbolji nain. U tome nam pomau roditelji, osobe
od poverenja, ljudi koji su ve to preiveli. Uz lepe i vrste rei, sigurno emo ovaj problem
prevazii. Naravno, prvo nas ta prekretnica eka prilikom ukljuivanja u predkolskoj ustanovi,
ali nita manje potresno nas ne oekuje i u kolskim klupama. Slino je, a ipak malo drugaije.
Takoe nam je potrebna velika podrka roditelja. Bez njih, mi bismo bili izgubljenji, ovako nas
oni vraaju na pravi put. Ali moramo biti svesni da sam proces socijalizacije dece u kolama nije
ni malo lak, ni kratak proces. Socijalizacija moe da traje i po nekoliko nedelja. Za to vreme,
roditelji pre svega treba da budu dosta strpljivi, jer u suprotnom mogu da se pojave trajne
posledice, zbog kojih e dete kasnije mrzeti kolu ili neto slino tome. Ali na kraju, svaki trud se
isplati, jer posle nekog vremena, deca budu svesna da im je obrazovanje neophodno i na samom
poetku veoma zabavno.
Obrazovanje predstavlja kolevku drutva, riznicu znanja koju treba stalno usavravati i
dopunjavati novim saznanjima u skladu sa razvojnim potrebama savremenog drutva.

LITERATURA
1. Gidens, E.(2005), Sociologija, Ekonomski fakultet Beograd
2. Banur, V. i Potkonjak, N., (1999) ,,Metodologija pedagogije'' , Beograd, Savez pedagokih
drutava Jugoslavije
3. Gvozdenovi,S.,(2010) Univerzitet izmeu potreba i mogunosti , Niki
4. Trnavac, N,(1996), asopis za prouavanje obrazovanja i uenja odraslih , br.1/2 , Beograd
5. Ivkovi, M. (2003) Sociologija obrazovanja, Knjaevac, DIP ,,NOTA
6. Kokovi, D. (1994) Sociologija obrazovanja, Novi Sad, Matica Srpska
7. Milovanovi, V. (1985) Obrazovanje i drutvo, Beograd: Radnika tampa
8. www.pedagog.rs/adaptacija%20ucenika.php
9. www.politika.rs/rubrike/Drustvo
10. www.skolarac.net
11. www. republika.com.rs