04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.

2009 20:59 Page 71

Monitor ISH (2009), XI/1, 7183

Izvirni znanstveni lanek
prejeto:

6. 10. 2008,

sprejeto:

Svetlana Slapak1

Aristofan i dva kiljana

Aristofan in dva kiljana
Izvleek: Skupno delo Mladena kiljana, oeta, Dubravka kiljana, sina, in pozneje Tamare Tvrtkovi, herke Dubravka kiljana, o Aristofanu (prevajanje, analize, interpretacije) je izjemen primer za refleksijo razlinih aspektov tudija
antike: gre za originalnost, ki ostaja jezikovno in kulturno izolirana. Na tem primeru lahko beremo kulturni in znanstveni kolonializem, ki se paradoksalno
oblikuje v evropskem kontekstu deprivilegiranosti zanimanja za antiko.
Kljune besede: inovativnost, prevajanje, kulturni in znanstveni kolonializem,
pozicija intelektualca
UDK: 821.14'02.09
Aristophanes and Two kiljans
Abstract: The kiljan family Mladen and Dubravko, father and son, joined
later by Dubravko's daughter Tamara Tvrtkovi were engaged in translating
and interpreting Aristophanes' comedies for about three decades. This
invites reection on cultural and academic colonialism: an exceptionally original and convincing interpretation is not taken into account because it comes
from a small culture (Croatian), and is simply excluded in accordance with
the ruling European model. Paradoxically, this model is based on the
European position of Ancient studies and awareness of Antiquity, which is
itself blatantly underprivileged.
Key words: innovativeness, translating, cultural and scholarly colonialism, an
intellectual's position

Dr. Svetlana Slapak je dekanka Institutum Studiorum Humanitatis, Fakultete za podiplomski humanistini tudij v Ljubljani, in koordinatorica smeri antropologija antinih
svetov in antropologija spolov. E-naslov: svetlanaslapsak@yahoo.com.

71

31. 8. 2009

04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.2009 20:59 Page 72

Svetlana Slapak

O grehovima kolonijalizma
Ljubav prema Aristofanu i uivanje u neverovatnom knjievnom i politikom
geniju atinske antike demokratije je neto to prepoznajemo kod poznavalaca
starogrkog jezika, istraivaa antike i negovatelja, odnosno prenosilaca znanja
antikih tekstova, to prepoznajemo u prolosti, i kod onih koje poznajemo.
Razlog za ouvanje Aristofanovih komedija bar dela njegovog opusa nije, u
doba hrianstva, mogla biti samo loloka strast za ouvanjem neobinih jezikih
oblika, raznolike metrike i lakoe stvaranja neologizama: izvestan deo je moralo
biti lino uivanje mimo svih pravila, cenzura, zabrana, samotarsko i slobodno, pa
i ponovno revolucionarno ispisivanje subverzije koja je korozivna za sve nama
poznate politike sisteme. Nije li Umberto Eko oko pretpostavke o postojanju vanog knjievno-teorijskog teksta, koji se odnosi na antiku komediju, dakle najveim delom na Aristofana, konstruisao svoj srednjovekovni kriminalistiki roman
o slobodi duha i izraavanja: Ime rue? Sama sam u ovoj ljubavi sledila svog profesora Milana Budimira koji je tvrdio da je Aristofan najvei antiki grki pesnik.
Dubravko kiljan, prijatelj i kolega, uestvovao je u aristofanskoj zaveri zajedno
sa svojim ocem Mladenom, nekada pozorinim reiserom, a u poznim godinama
svoga ivota velikim istraivaem Aristofanovoga dela. Iz rasutih fragmenata i
podataka moe se makar delimino rekonstruisati izuzetan ivot: glumac i reditelj
u mladosti, Mladen kiljan je sa grupom otpadnika iz nacionalnog pozorita otiao u pozorite Gavela odmah po zavretku drugog svetskog rata. Njegov najvei
reiserski uspeh su Molijerove Scapinove spletke koje su, krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina, gostovale po celoj Jugoslaviji bile su izvedene 264 puta.
Mladen kiljan je sa francuskog prevodio posebno Molijerove komedije. No, onda
kada je bilo oekivano da se povue, Mladen kiljan je dao najvie, u prevodima i
u teoretizaciji Aristofana. Dubravko kiljan, lingvista i strunjak za antiku, omoguio je svom ocu ovaj uzlet pripremom grkih originalnih tekstova. Rezultat je
sasvim izuzetan: sjajan prevod, loloka sigurnost, komentari i napomene koji se
itaju kao posebna knjiga, no iznad svega, originalan pristup Aristofanu.
Slavica non leguntur. Slovenske jezike ne itaju. Ovo se odnosi na neznanje o
radu slovenskih strunjaka o antici u zapadnom svetu, koji se smatra naslednikom ne samo antike, ve i antikih studija, ali se odnosi i na celokupan stav
prema Istoku, poev od Balkana. Kulturni zaborav je precrtao koliko su grki
strunjaci oznaili italijansku renesansu, beei iz raspadajue se Vizantije, i
donosei u svojim izbeglikim prtljazima dragocene knjige koje e jo jedanput

72

04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.2009 20:59 Page 73

Aristofan i dva kiljana

revolucionisati svetsku misao; zaboravljeni su i put istog znanja na Istok, prevoenje neposredno sa grkog, a ne latinskog prevoda grkog, mnoge kole miljenja. Meu njima, najtraginiji je zaborav ruskih teorija vanih za humanistiku sa
poetka dvadesetoga veka i malo docnije, sa poetka revolucionarnog razdoblja.
Ne manje tragino izgleda potpuno zapostavljanje doprinosa naunika Centralne
Evrope i Balkana antikim studijama. Konano, u EU smo svedoci bezglavoga
zapostavljanja kultura, ak i onih divovskih kao to je poljska, ak i onda, kada se
to oito prenosi i na politiku. U antikim studijama, koje ne mogu za sebe konstruisati nacionalno pribeite, to izgleda posebno alosno. Sovjetski blok je reagovao drutvom, kongresima i asopisom Eirene. Kako vie nema jake ideoloke
potrebe, danas smo uglavnom preputeni lokalnim razmerama i alosno neosveenom kolonijalizmu angloamerike moi u ovoj disciplini, u kojoj nema privilegovanog mesta ni za francuske, ni za nemake tekstove. Dau primer koji to
alosno ilustruje: nedavno sam se prijavila na konkurs ERC Evropskog istraivakog saveta, fondacije koja bi trebalo da posveti i neku panju humanistici i da
potpomogne individualne istraivae. Dobila sam ocenu emmeritusa - arheologa
sa Prinstona, koji je na moju referencu na RIEB (Revue internationale des tudes
balkaniques) odgovorio duhovitom primedbom: Is it a matter of faith? On ne
zna, dakle, stvar ne postoji, a tamo negde na Balkanu se ionako ne barata razumom i znanjem, nego verovanjima. RIEB, koji su izdavali Milan Budimir iz
Beograda i Petar Skok iz Zagreba izmeu 1932 i 1938, bio je meunarodni asopis, koji je objavljivan na svim jezicima kojima su autori pisali. Tu je objavljivao i
veliki autoritet za antiku istoriju, Mihail Rostovcev, koji je najvei deo svojih
radova objavio na engleskom. Prinstonski autoritet izgleda alosno provincijalno
u tome kontekstu: jedino nema nikoga, ko bi ga o tome obavestio. Naprotiv,
evropska institucija se priklanja njegovoj arbitrarnoj autoritarnosti...
Nekada se smatralo da je, bar u antikim studijama, neophodno znati ta se
objavljuje bilo gde u svetu, dakle da se moraju itati manje-vie svi jezici. Reklo
bi se da je taj princip uglavnom izgubljen. U primeru na koji elim da obratim
panju, to je svakako oito. Klasiar iz kultura iz kojih se ne citira je melanholina gura: kada o tome mislim, prizivam seanje na lik Dubravka kiljana.
Njegova je utiva melanholija mogla imati poreklo u iskljuenosti iz lokalnog
nacionalistikog ludila, kome se javno suprotstavljao, ali je dobar deo toga bio
posledica svesti o kolonijalizmu i usamljenosti lokalnog istraivaa, osuenog da
pomno prati sve to se u disciplini i njenoj blizini dogaa, i da u toj disciplini,

73

04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.2009 20:59 Page 74

Svetlana Slapak

izvan uega kruga svoje i susednih kultura, nikada ne bude primeen. Nije li u
takvoj situaciji oekivano da se pojavi preterana energija prisutnosti u sopstvenoj
kulturi, koja se najlake i najprotabilnije realizuje u nacionalnom? ne pokuavam da branim provincijalne i nacionalistike protere, samo pokuavam da
objasnim njihovo cvetanje u tzv. malim kulturama. Obavezna sam, jer ivim i
radim u takvoj kulturi.
U tome alosnom kontekstu, elim da itam izuzetan doprinos oca i sina kiljana tumaenju Aristofana, koji u ovome trenutku nema premca ni paralele u
meunarodnim, globalnim okvirima. Ovaj geografsko neopredeljivi pristup
(Aristofan sa Istoka, Juga, Jugo-Istoka, Centralne Evrope, Balkana?) utemeljen je
u potovanju SVIH tumaenja Aristofana koja su danas u toku istorijskih, a
relevantnih tumaenja Aristofana, i jednakosti odnosno odgovornosti istraivaa
da ih SVE poznaje.

O Aristofanu
Mladen kiljan je preveo nekoliko Aristofanovih komedija (v. bibliograju). U
tome poslu je nesumnjivo imao pomo svoga sina Dubravka. Odnose i taan
udeo ova dva autora i strunjaka koji nastupaju zajedno nije moguno utvrditi, a
nije ni potrebno: naprotiv, treba to razumeti kao fuziju zanimanja, rada i strasti
sina i oca, koji su sem te, neizbrisive veze, bili i prijatelji. Zajedno su objavili prevod sa uvodom i komentarima, kao i svim drugim potrebnim lolokim aparatom, komedija Aharnjani, Mir, Ose, Ptice, i Oblaci. Ne pravei nikakvu posebnu
razliku u kvalitetu, ini mi se da je najznaajniji njihov rad na Pticama, jer je u
uvodu u tu knjigu u velikoj meri formulisana, na izuzetno inovativan nain,
Aristofanova poetika. Sa druge strane, uvod za Oblake obrauje jednu od najtraumatinijih tema evropske kulture, odnos prema intelektualcima, javni govor i
problem manipulisanja i manipulisanih javnim govorom. Stoga su ova dva uvoda
u aritu moga zanimanja za rad dva kiljana na Aristofanu.
Izmeu prevoda Ptica i prevoda Oblaka je skoro dvadeset godina. Razvoj
postupaka Dubravka i Maldena kiljana je oigledan: dok je u prvom izdanju prevoda Aristofana naglasak na teorijskom uvodu, sa sumarnom biograjom, u drugom je naglasak na obimnoj bibliograji, pozorinoj recepciji komedije i drugaijoj strukturi indeksa. Ve u prvom prevodu, loloki aparat je koncipiran na
inovativan nain: uz indeks imena, recimo, nalaze se reference na indeks imena.
U oba izdanja navedene su metrike sheme i redakcija prevoda za izvoenje na

74

04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.2009 20:59 Page 75

Aristofan i dva kiljana

sceni, gde je naznaeno koji su delovi nepotrebni zbog nerazreivih pitanja politike konotacije teksta. U izdanju Ptica nalazimo ornitoloki renik, hronoloki
pregled i odlomak iz Tukididove istorije peloponeskog rata, iz este knjige. U
izdanju Oblaka, tu su jo i beleka prevodioca, indeks tema obraivanih u komentaru i indeks autora spomenutih u komentaru. U Pticama je Uvod skoro dva puta
dui nego u Oblacima, ali je u Oblacima Komentar skoro etiri dui nego u
Pticama. Nema dobre argumentacije unutar discipline antikih studija koja bi
pokazala da je ovakva razmera zanimanja i istraivanja povezana sa znaajem,
imanentnom poetikom dela ili lolokim aparatom: re je o samokritici i samovrednovanju autora prevoda i lolokog aparata i o razvoju njihovoga znanja, epistemoloke opredeljenosti, irenja vidika. Dok u Pticama autori prevoda i aparata smelo postavljaju teorijske osnove tumaenja Aristofanovih dela, u Oblacima
se, pre svega, interesuju za kulturoloko tumaenje i istraivanje konteksta centralne teme, odnosa intelektualca i javnosti/politike. U prvom sluaju, pitanje
pozicioniranja stvaraoca i intelektualca nije problematizovano. Naprotiv, originalno i pregnantno tumaenje atinske komedije otvara pitanje intervencije stvaraoca kao subverzije sistema u okviru dramskoga anra koji trijumfalno zastupa slobodu i demokratske prakse. U drugom sluaju, ovaj bljesak nade je izgubljen:
intelektualac je predodreeni gubitnik svake politike prakse, to Sokratov primer iz nikada obnovljene demokratske prakse, prikazan kao utopijska paradigma
potencijalne usklaenosti intelektualca i javnosti/politike, koju je evropska tradicija iskrivila, samo potvruje. Mogla bih pretpostaviti da je razlog za ovu promenu u optici u dvadeset godina istorije koja se traumatino prevalila preko ivota
svih koji su iveli u Jugoslaviji. Ta pretpostavka bi potvrdu mogla nai u poloaju
Dubravka kiljana koji je desetak godina proveo u profesionalnoj emigraciji na
ISH-u u Ljubljani, dok se situacija u hrvatskoj akademskoj populaciji i institucionalnoj propustljivosti nije popravila toliko, da se mogao vratiti na svoje mesto. Na
sreu ISH kolega i studenata, tu je ostavio neizbrisiv predavaki, organizatorski,
istraivaki i pedagoki peat.2
2

Dubravka kiljana sam poznavala od kraja sedamdesetih godina, sa kongresa

Jugoslovenskoga saveza drutava za antike studije, zatim u saradnji u izdanjima
Latina&Graeca, tokom kursa o grkoj drami koji sam na zagrebakom univerzitetu drala 1990. Negde 1995, kada sam pripremala program verikacije antikih studija za ISH,
javila sam se bojaljivo Dubravku iz Amerike, sa molbom da uestvuje u predavanjima i
da saradjuje. Odgovorio mi je pismom u kome me moli da mu pomognemo da izadje
odande. To je, zahvaljujui punome razumevanju kolega na ISH, i uspelo.

75

04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.2009 20:59 Page 76

Svetlana Slapak

Izvesno je da ovo uitavanje u line ivotne prie nije bitno za dostignua

autora. No, tu je i trei autor, autorka Tamara Tvrtkovi, unuka Mladena kiljana, jo neko iz porodice koja je oito funkcionisala u intelektualnom i naunom
povezivanju: ona je pripremila aparat za objavljivanje prevoda Aristofana
Mladena kiljana (v. bibliograju). Aristofanovo delo je za porodicu intelektualaca i njihov krug prijatelja bilo, u odreenom istorijskom, politikom i kulturnom kontekstu, neka vrsta ekrana na koji su projektovali, u okvirima svojih znanja i kompetencija, svoje vienje aktuelnoga sveta. Premda sa periferije iz kolonijalne perspektive o kojoj sam ranije govorila, to je mogua globalna paradigma
istorije i dananjeg smisla bavljenja antikom i antikim tekstovima: to je in individualizacije i suprotstavljanja, oblikovanja kritikoga duha bez idealizacije, ali sa
izvesnim terapeutskim rezultatom, koji je esto osveeno odstupanje iz javnosti/politike, ako ona ne zavreuje graansku potporu time to sluuje i zloupotrebljava kolektiv. Paradoks itanja Aristofana, najvie politikog i najvie demokratskog autora antike, koji je istovremeno tako malo prisutan u globalnoj kulturnoj shemi, jeste upravo u ovom izrazitom pozicioniranju naspram javnosti/politike, i kulture. Duboka, rekla bih interventna zaokupljenost Aristofanom jedne
male grupe intelektualaca, u krugu porodice sa prijateljima, daje sasvim izuzetan
primer za neko istraivanje iz antropologije kulture, koje bi privilegovanim istraivaima Aristofana otkrilo ne samo srodnosti, nego i kljune take mogue
interpretacije Aristofana danas. U izvesnom smislu, kontekstualno, biografsko i
globalno se susreu u ovom izuzetnom primeru, u ovome vorinom fenomenu
susreta i neraskidivog povezivanja mikrokulturne istorije i nategnutog opteg
kulturnoga naslea antike. Stoga, u ovome prilogu i jeste i nije re o ritualu formulisanja seanja: Aristofan kiljana je istovremeno i predmet mogueg istraivanja osnove recepcije Aristofana, u prvobitnom smislu teorije recepcije i okretanja objektiva u itaoca.3
U uvodu za Ptice, Mladen kiljan u kratkim i preciznim crtama opisuje recepciju antike i njene osnovne probleme, a onda prelazi na Aristofana, na ijem primeru pokazuje kako se ni u emu ne poklapa sa uobiajenom recepcijom.
Aristofanove komedije su preivele ...iskljuivo u naslonjau, u samotnikom
3

Mislim pre svega na Jaussova dela: Jauss, Hans Robert. Aesthetic Experience and Literary
Hermeneutics. Translated by Michael Shaw. Minneapolis: University of Minnesota Press,
1982; Toward an Aesthetic of Reception. Translated by Timothy Bahti. Minneapolis:
University of Minnesota Press, 1982.

76

04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.2009 20:59 Page 77

Aristofan i dva kiljana

uivanju italaca, u bibliotekama ljubitelja i u kabinetima egzegeta, u gotovo

posvemanjoj tiini....4 U perspektivi koju sam upravo ocrtala, to nije samo ljupki deskriptivni ekskurs, ve jasno pozicioniranje, recepcijski postulat, premisa
kulturoloko-antropolokog samoopredeljivanja u kulturnom prevoenju, uvodni poetiki kod. U daljoj raspravi o recepciji Aristofana, odnosno o zauujue
maloj recepciji Aristofana, ovaj se postupak jasno ocrtava: Mladen kiljan, diskutujui o politinosti Aristofanovih komedija i o mogunosti/nemogunosti razumevanja tih komedija izvan njihovog savremenog konteksta atinske demokratije,
zakljuuje da pozorite, kao kreativan in, ne moe davati poruke koje su iskljuivo ili preteno samo politike. Ako tako gledamo na Aristofana, nuno suavamo optiku.5 Godine pisanja ovoga teksta su rane osamdesete u Jugoslaviji: politiko pozorite je ve vie od decenije pod stalnim pritiskom nomenklature, vidljiva disidencija i njeni manje vidljivi simpatizeri se u domenu kulture upinju da
kriterijum umetnike slobode uvedu u prostor u kojem, zvanino, cenzure nema,
ali se relativno esto zabranjuju tekstovi, predstave, lmovi, a poneko i zavri u
zatvoru zbog verbalne delinkvencije (zloglasni 133. lan Krivinoga zakonika).
Na poslednjim takvim suenjima se, u prvoj polovini osamdesetih, na sudu mogu
uti knjievne teorije koje se pozivaju ak i na arbitrarnost odnosa autora i njegovog teksta... U tome kontekstu, rei iz uvoda za prevod Ptica imaju jasno znaenje za tadanjeg itaoca. Kao aktivni uesnik tih dogaanja,6 mogu samo potvrditi da sam ih upravo tako itala, kao jo jednu ubedljivu argumentaciju u korist
slobode izraavanja, a posebno umetnike slobode izraavanja.
Dalje, Mladen kiljan utvruje da je neprisutnost Aristofana na svetskim, a
prevashodno evropskim scenama posledica, uglavnom, nesposobnosti i nemogunosti kulturnih konteksta zbog sistema cenzura, zabrana, komoditeta, jednoznanosti raspoloivih pozorinih sredstava i ideologema, ukratko, da kulture
4

Uvod za Ptice, 1985, 6.

Uvod za Ptice, 1985, 10.
6
Od 1986. do 1989. bila sam predsednica Odbora za zatitu slobode stvaranja udruenja
pisaca Srbije. Na tome poloaju sam na sopstvenu inicijativu napisala niz tekstova, koje
je Odbor sve odobrio, i u kojima smo javno protestovali protiv sluajeva guenja slobode
izraavanja ili kanjavanja ljudi koji su slobodu govora koristili. Tako je medju peticijama, a posebno u tekstovima koje sam objavljivala u tadanjim asopisima u Beogradu,
Zagrebu i Ljubljani, esto upotrebljavana upravo ta argumentacija. Medju imenima za
koje su pisane peticije su Toma Mastnak, Toma alamun, Janez Jana, Vojislav eelj,
Alija Izetbegovi, Adem Demaqi, i mnogi drugi.
5

77

04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.2009 20:59 Page 78

Svetlana Slapak

dosada nisu bile zrele za razumevanje i recepciju Aristofana. U jednom kratkom

trenutku optimizma, Mladen kiljan ak predvia da je to doba, moda, neposredno pred nama,7 posle doba u kojem su najbolje predloge scenskih reenja za
Aristofanove komedije imali lolozi i istraivai njegovoga dela. Razloge za nerazumevanje i pozorino zapostavljanje Aristofana vidi, pre svega, u zahtevnosti
pozorinih postupaka, ne toliko scenskog aparata (koji nam je u velikoj meri
nepoznat), koliko komunikacijsko-sociolokoga funkcionisanja atinske komike
scene. kiljan insistira na totalitetu pozorinoga ina,8 koji je i najsubverzivniji, i
daje primer dvovekovne bedne evropske recepcije ejkspira u ime ... Estetike.9
Tako uvodi u objanjenje odnosa izmeu savremene publike i Aristofanovog
pozorita, preko komunikacijskoga koda parodije, u posebnom trenutku atinske
demokratije. Ako tako posmatramo Aristofanov komiki in, onda je jasno da ga
ne moemo smetati u knjievnost niti u anr. Problem nastanka komedije kiljan reava insistirajui na pozorinoj mladosti komedije u odnosu na tragediju
(koju je dobrim delom parodirala) i na starosti komikoga ina koji se moda,
upravo, u kontaktu sa tragedijom pretvorio u simfonijsko-sinoptiku formu i
institucionalizovao se u dinamizmu atinske demokratije. No iz uoptavanja, koje
je toliko potrebno istraivaima, treba konano izdvojiti Aristofanov komiki
in: kiljan najmoniji argument nalazi u Aristofanvoj parabasi, centralnom delu
komedije u kojem se glumac okree neposredno publici, i sa njom stupa u komunikaciju. Parabasa ...upozorava gledaoca na injenicu da se upustio u igru, u
stvaranje ktivnog i apsurdnog svijeta, da je sudionik komikog kazalita, ali da
se, upravo zato to je upozoren, nee moi oteti aroliji te igre. Parabaza je najvei, konani izazov u okladi sudjelovanja u komikom inu.10 Iz toga kiljan
zakljuuje da u razmiljanju o poreklu ili praistoriji antike komedije treba krenuti od (potencijalne) koherentnosti aristofanskog komikog ina.11
Druga vana strukturna odlika Aristofanove komedije, zapravo najvanija po
kiljanovom miljenju, jeste smjenjivanje, interferiranje i uzajamno proimanje
razliitih, veoma esto potpuno oprenih optika.12 Ironija i hiperrealitivzam
7

Uvod za Ptice, 1985, 17.

Uvod za Ptice, 1985, 29.
9
Uvod za Ptice, 1985, 44.
10
Uvod za Ptice, 1985, 14.
11
Uvod za Ptice, 1985, ibidem.
12
Uvod za Ptice, 1985, 4648.
8

78

04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.2009 20:59 Page 79

Aristofan i dva kiljana

stoga od Aristofana ne ine satirika, ve gromoglasnog podrugljivca.13 U uspeloj slici funkcionisanja ovakvog komikoga ina, Mladen kiljan upotrebljava
sliku izvrnute rukavice, koja ne skriva nita od naina na koji je napravljena, ali
joj time funkcija nije nimalo umanjena. Tajna ne postoji: zamenjuje je otvorenost jezika pozorita, razotkrivanje svih konvencija, unitavanje svih iluzija, u
cilju stvaranja otvorene utopijske vizije, iji je osnovni element sloboda.
Otkuda ovaj teorijski pristup komediji? Iz pristupa Mladena kiljana je jasno
da je itao Bahtinovu knjigu o Rableu i smejakoj kulturi; karnevalska kultura
nije pomenuta, ali se nazire u opservacijama o odnosu Aristofana i realnosti polisa, kao i u institucionalnom ureenju pozorita u polisu. Meutim, Bahtin nikada nije spomenuo Aristofana. Dobrohotno tumaenje bilo bi da je primer
Aristofana bio naprosto suvie subverzivan za kontekst u kojem je preivljavao.
kiljanovo neobraanje panje na ime tvorca teorije. kojoj je izvesno dugovao u
svome razmiljanju. formalno je opravdano. No, slutim u tom postupku senku
osvete nekome ko nije Aristofanu posvetio ne samo istraivaku panju, nego ni
strast oboavaoca, onog skrivenog, koga opisuje na samom poetku svog uvoda za
Ptice... Sa druge strane, kiljanovo kritiko vienje sociolokog pristupa
Aristofanu, kome priznaje prodornost posle dugog vremena zaborava i etiketiranja Aristofana kao konzervativca, ne uvodi disciplinu koja je upravo dala inovativno vienje antikih svetova: istorijsku antropologiju. kiljanu u prilog,
meutim, ni do danas ova grupa, koja je nastala u Francuskoj ali je duboko obeleila anglo-amerika i globalna istraivanja antike (ukljuujui i kolski pristup
na ISH-u), nije dala kljuno, novo tumaenje Aristofana. Paradoksalno, studija
Mladena kiljana se i danas, dvadeset godina posle objavljivanja, dobro uklapa u
raznoliku mapu pristupa antici koje je otvorila francuska kola antropologije
antikih svetova. Skoro da nema smisla rei: prevod ove studije na jezike koji se
itaju bio bi neophodan, ne zbog reprezentacije lokalnoga doprinosa, nego zbog
raanja novih ideja i tumaenja koje bi se posle toga dogodilo.
Analizu same komedije Ptice, njenu recepciju i mogue tumaenje ne elim
da prikaem u ovome inae ptijem preletu preko rada Mladena i Dubravka
kiljana: jedino neposredno itanje ove ranirane, detaljne, savesne, odgovorne
i elegantne misli ima smisla.
Skoro dvadeset godina docnije, Mladen kiljan uz pomo unuke u bolnici
dovrava rad na Oblacima, u drugoj dravi i u drugom politikom, ideolokom, i
13

Uvod za Ptice, 1985, 49.

79

04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.2009 20:59 Page 80

Svetlana Slapak

posebno jezikom kontekstu. Izbor komedije je znaajan: ona govori o manipulativnosti jezika. Docniji tumai su u njoj videli, pre svega, poloaj intelektualca,
mitologiziranog evropskog proto-intelektualca, i uglavnom su je razumeli kao
napad na sebe. Nita nije dalje od namere autora uvoda: on zapoinje kritikom
sokratocentrine vizure. Ukrtajui razliite izvore i recepcije Sokrata, poev
od Platonove odbrane pa sve do novovekovnih uzbuenja intelektualaca nad
Aristofanovim ne samo ruganjem, nego moguim sauestvovanjem u procesu
protiv Sokrata, kiljan gradi komplikovan ali ubedljiv argument o sokratovskoj
maski u pozorinom komikom inu. Pre svega, sam Aristofan jasno govori o
transpozicijama lika. No, mnogo je zapleteniji primer Platona, u ijem su tekstu
evropski intelektualci, zakljuno sa onima koji su Odbranu itali, adaptirali za
pozorite i gledali predstavu u totalitarnim drutvima,14 videli svoj poloaj prema
vlastima i glupost veine. U ovome sluaju, kiljan primenjuje close reading originala i uspeva da pokae kako iz same literarne konstrukcije Platona, odnosno
navoda navodnih Sokratovih rei, izlazi tana ocena ponaanja graana demokratije u antikoj Atini, status komedije i komike slobode: komediogra su oni
koji su osim, dakle grupa ija se graanska funkcija sastoji prevashodno u tome,
da se u institucionalnom okviru nadmeu u ruganju drugim graanima po
imenu. Iz te demokratske prakse moe se razumeti da je realistian opis predmeta ruganja savreno nepotreban, odnosno da je veza izmeu imena i komike
maske arbitrarna. U Ajlijanovoj se anegdoti, dosta vekova posle izvoenja Oblaka,
u kojoj se Sokrat, na pitanje nekoga stranca iz publike: ko je uopte taj Sokrat,
utei die iz publike, tako da ga svako vidi, moe prepoznati upravo dislokacija izmeu realnog i komikoga ina. kiljan duhovito primeuje da su tu epizodu mogli reirati Aristofan i Sokrat zajedno.15
Vei deo uvoda za Oblake je posveen pitanju manipulacije govorom, odnosno
uzajamnom uslovljenou manipuliranja i manipuliranosti. Tu se postavljaju dva
pitanja koja opredeljuju Aristofanov komiki in: jedno je potreba da se komiki
obradi manipulantnost javnoga govora atinske realnosti, druga, da se autor u
samopoetikom raskrivanju na sceni konstruie kao maska dosluha sa publikom,
upravo, sa stanovita institucionalne dekonstrukcijske energije. Ova dva pitanja
14

Posebnu popularnost je imala monodrama na osnovu Platonove Odbrane koja se igrala

prvobitno na maloj sceni Jugoslovenskoga dramskoga pozorita u Beogradu, a zatim posvuda po Jugoslaviji, u sedamdesetim godinama prologa veka. Sokrata je igrao Ljuba Tadi.
15
Uvod za Oblake, 1985, 9.

80

04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.2009 20:59 Page 81

Aristofan i dva kiljana

nadalje u kiljanovoj argumentaciji potvruju unutranju koherentnost komedije, i time autor uvoda zavrava dugotrajnu diskusiju o verzijama Oblaka. Mladen
kiljan suvereno dokazuje celovitost semioloke strukture komedije. U delu sa
podnaslovom Curriculum vitae kiljan trasira recepciju komedije, ovoga puta sa
vie podataka nego u sluaju Ptica. Naalost, nedostaje najvaniji segment recepcije Aristofana koji je upisan u kolonijalne konguracije grki. Pozorine predstave Aristofanovih komedija su stalni deo letnje festivalske ponude u Grkoj, i
za razliku od ostalih zemalja sveta, Aristofan je prisutan ba svake sezone, ukljuujui i zimske predstave redovnih ili temporalnih pozorita. kiljanu su poznate predstave grkog nacionalnog teatra, solunskog i atinskog, ali ne i mnogobrojne verzije drugih atinskih, solunskih, i poev od osamdesetih godina, velikoga
broja komunalnih ili off pozorita irom Grke, esto sa predstavama koje su
paralelne, odnosno, alternativne u odnosu na zvanina pozorita i letnje festivale. Aristofanove komedije su imale posebnu ulogu u savremenoj grkoj istoriji: pukovniki reim je posle pua 1967. zvanino zabranio Aristofana. Nisu
mnogo bolje proli ni tragiari, i premda zabrana nije dugo trajala, predstave
Aristofanovih komedija su docnije, posebno pre kraj diktature, imale kljunu
ulogu u politikoj mobilizaciji. Sama sam prisustvovala nekim takvim predstavama, na kojima publika nije samo davala ton kao sauesnik i saveznik scenskoga
ina, nego je oblikovala vreme i mobilnost predstave, odnosno njenu direktnu
komunikaciju sa ve uveliko pobunjenom ulicom: na no pre nego to e zvanino pasti diktatura (1974), gledala sam abe u atinskom Odeonu Heroda Atikog,
koje su trajale nekoliko sati due, jer je publika reagovala na svaku re koja bi
mogla imati neposrednu vezu sa realnou recimo sloboda. Po izlasku iz
pozorita, neposredno pred zoru, publika je nastavila da izvikuje rei, i pridruila se masovnim demonstracijama koje su obeleile dan. Neposredno posle pada
diktature, gledala sam u Epidaurusu Ptice u izvoenju pozorita Karola Kuna, sa
vrlo slinim reakcijama publike. Ovoga puta, publika je ubacivala i svoje ale
svaki put kada se spomene re ptica (grki pouli), to je bio narodski izraz za
omraeni simbol vojne diktature, guru feniksa, prisutnu u to doba manje-vie
svuda. Predstava je, takoe, trajala mnogo due nego to je bilo predvieno, a zvaninici u prvome redu, premda su bili miljenici demokratske budunosti koja se
otvarala, nisu bili tretirani sa mnogo milosti ni od glumaca ni od publike. Ovo
buenje institucije komikog ina i ruganja svakako je deo recepcije koja, naalost, ispada iz vizure. Nekih petnaest godina docnije, predstava Ptica komunalnog

81

04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.2009 20:59 Page 82

Svetlana Slapak

pozorita iz Kalamate je potresla grku kulturnu scenu, upravo, radikalnim konotativnim povezivanjem sa tadanjom politikom situacijom ispranjenou diskursa i idejnoga potencijala onih koji su najvie rtvovali da bi pobedili diktaturu i uveli demokratiju...
Konano, godine 2003, desilo se globalno izvoenje Aristofana, koje je inicirala enska grupa iz Njujorka: to je bilo globalno predstavljanje ili itanje
Aristofanove Lisistrate na dan poetka rata u Iraku. Zahvaljujui Internetu, akciju je izvelo ili potpomoglo vie stotina grupa iz celoga sveta. Ovaj fascinantni primer globalizacije Aristofana nije mogao biti dostupan kiljanima, jer je knjiga
ve uveliko bila u tampi. Utoliko vie zasluuje da se pomene u ovom kontekstu.
Kako itati danas uvod za Oblake? On pokazuje vie argumentacijske, a manje
tematske koherencije nego uvod za Ptice. Odbrana Aristofana i Sokrata od uvreenih intelektualaca, koji su se vekovima izjednaavali sa Sokratovom gurom,
ima posebno znaenje, naroito u tranzicijskoj kulturi. ini mi se, da su kiljani
posredno ukazali na svoje distanciranje od nacionalnih intelektualaca u svim
postjugoslovenskim kulturama, na njihovo sramotno pristajanje ili ak aktivnu
ulogu u stvaranju diskursa koji je imao direktne posledice na ljudske ivote u ratu
i na grubo neetiko diferenciranje koje su po zaslugama izvodili za vreme i
posle rata. Figura intelektualca bez prave osnove je idealni primer na kojem se
moe pokazati ne samo manipulativnost diskursa o intelektualcima, nego i ukazati na mogunosti drugaijega dijaloga sa javnou/politikom. Zapravo, prividna
tematska nekoherentnost upuuje na kljuni element analize, a to je manipulativnost govora. Ako je u uvodu za Ptice relacija prema tadanjoj stvarnosti javnosti/politike bila opredeljena pojmom arbitrarnosti autorstva i skrivenim pozivom
na slobodu izraavanja, u uvodu za Oblake se otvara nova, a to je odgovornost,
posebno intelektualaca, u situacijama kada se na graansku veinu ne moe
raunati, jer je unitena manipulacijom javnog govora. Teza o arbitrarnosti povezivanja teksta i realnosti (ukljuujui autora) se izmie pred iskuenim dejstvom
rei na realnost u jugoslovenskom ratu. To iskustvo su imali mnogi. Predlog kiljana, kao drugi skriveni tekst uvoda, jeste revizija poloaja intelektualca i invencija novih demokratskih praksi. No, pre nje, temeljna dekonstrukcija manipulacije govorom iji predmet mora biti i mitologizirana la o intelektualcima. Sokrat
je, kao istorijska gura, zasluio da ga Aristofan pomene u komediji i da se poigra za komikom maskom koja se u praksi komikog ina odvaja od realnog lika.
Savremeni intelektualci tek treba da zaslue gurativnost razotkrivajui odgo-

82

04 - SvetlanaSlapsak_Layout 1 28.9.2009 20:59 Page 83

Aristofan i dva kiljana

vornost za rat, i dekonstruiui demokratiju koja izvesno nije u stanju, na globalnom nivou, da se suoi sa dijalogizacijom koju je kao institucionalnu instancu
poznavao svaki atinski graanin; dodue, u veoma kratkom razdoblju. A o tome,
koliko motiva i tema ima za aristofanizaciju, danas i ovde, u blizanakim kulturama ne treba troiti rei od bivih komunista koji proganjaju bive disidente, do novih bogataa za koje je nuno potreban bilo kakav uitelj, bilo ega...
Ne elim da se uputam u to koliko je koji kiljan (ukljuujui i Tamaru)
doprineo zajednikom poduhvatu: izvesno je da je Dubravko bio nosilac i glavna
snaga, i isto tako da je uobiajenom skromnou i elegancijom umeo to da prikrije. Stoga, ova pohvala intelektualnoj svesti koju nose besprekorna profesionalna
i etika vrlina pripada svima koji su pomagali, a posebno onima koji e jo proitati dela kiljanovih.

Bibliograja Aristofanovih komedija u izdanju, prevodu i

komentaru porodice kiljan:
ARISTOFAN, Ptice. Grki tekst uredio Dubravko kiljan, preveo, uvod napisao i
komentar i dodatke sastavio Mladen kiljan. Zagreb, 1985, 1988.
ARISTOFAN, Mir. Preveo M. kiljan, Latina&Graeca, 37, 1992, 1781.
ARISTOFAN, Ose. Grki tekst uredio Dubravko kiljan, preveo, uvod napisao i
komentar i dodatke sastavio Mladen kiljan. Zagreb, 1996.
ARISTOFAN, Izabane komedije. Aharnjani, Oblaci, Ose, Mir, Ptice, abe. Preveo
Mladen kiljan, komentar i pogovor napisala Tamara Tvrtkovi, Zagreb, 2000.
ARISTOFAN, Aharnjani. Grki tekst uredio Dubravko kiljan, preveo, uvod napisao i komentar i dodatke sastavio Mladen kiljan. Zagreb, 2004.
ARISTOFAN, Mir. Grki tekst uredio Dubravko kiljan, preveo, uvod napisao i
komentar i dodatke sastavio Mladen kiljan. Zagreb, 2004.

83