Dr Zijah Burzi, dipl. in.

Vii nauni saradnik

ANALIZA LOMA
1.

UVOD

Lom konstrukcije, naelno, poinje na mestu najnepovoljnije kombinacije slabog

mjesta i lokalnih napona koji se mogu bitno razlikovati od prosenih napona po
preseku komponente. Za otkrivenu prslinu, koja se obrazuje u takvom podruju, ili
za postojeu poetnu prslinu, koja potie iz proizvodnje, konstrukcija moe biti
sigurna ili nesigurna to zavisi od ponaanja prsline pri irenju. Izvesnost sa kojom
moe da se postigne pouzdanost i sigurnost prema lomu tokom eksploatacije zavisi
od saznanja kako i zato dolazi do pojave loma i od ispravnog korienja ovih
podataka u projektovanju, proizvodnji i kontroli kvaliteta.
Najvaniji korak pri svakoj analizi loma je vizuelni makroskopski, pregled
oteene komponente. Prilikom ispitivanja mesta i povrine preloma treba,
kao najpree, uoiti:
mesto ili mesta zaetka loma;
eventualni uticaj koncentratora napona;
pravac napredovanja prsline i redosled razvoja loma;
oblik i mehanizam oteenja;
nain optereivanja, karakter, usmerenost i veliinu napona;
greke koje su doprineli lomu, i
mogue prisustvo materija koje bi mogle otetiti povrinu preloma i
onemoguiti dalju analizu.
U skladu sa ovim preporukama izvedena je analiza velikog broja sluajeva lomova
u eksploataciji [4,5] i rezultati analize mogu korisno posluiti inenjerima
angaovanim u svim fazama oblikovanja i eksploatacije konstrukcije.
2.

KLASIFIKACIJA LOMA

Kljuni aspekt analize loma je odreivanje mehanizma kojim je taj lom ostvaren.
Do sada je preporuen niz ema ali one najadekvatnije ukljuuju klasifikaciju sa
stanovita makroskopskih i mikroskopskih karakteristika izgleda povrine preloma.
Makroskopskim pregledom se lom moe definisati kao:
krti,
duktilni, ili
zamorni.
-1-

Mikroskopskom analizom povrina preloma (npr. skenirajua elektronska

mikroskopija) se uoavaju pojavni oblici vezani za mehanizme loma i rast prsline.
2.1.

Makroskopski izgled povrina preloma

Krti lom je, naelno, nepredvidiv jer se dogaa u toku normalne eksploatacije a
posledica je prisustva neke neotkrivene greke u materijalu gde se zaela prslina.
Pri tome se lom najee odvija velikom brzinom, a moe biti praen reskim
praskom. Osnovne makroskopske karakteristike krtog loma (sl. 1) su:
plastinih deformacija praktino nema ili su jedva primetne;
povrina preloma je, naelno, ravna,
povrina preloma ima poveanu refleksiju svetlosti, i
mogu biti prisutni strelasti tragovi.

Slika 1. Povrina preloma krtog loma eline konstrukcije

Za razliku od krtog loma, duktilni lom je manje istraivan iz prostog razloga to se
rietko pojavljuju u praksi. Naime on je, najee, posledica pojave preoptereenja
tokom eksploatacije pri emu se pratei naponi pri pojavi loma mogu analitiki
sraunati. Takoe, rast prsline i lom se odvijaju relativno sporo, to omoguava da
se oteenje uoi pre otkaza. Osnovne makroskopske karakteristike duktilnog loma
(sl. 2) su:
lomu prethode znaajne plastine deformacije;
prisutne su esto vidljive usne klizanja;
povrina preloma moe biti vlaknasta ili imati svilastu teksturu, i
popreni presek na mestu preloma je smanjen zbog kontrakcije.
-2-

Slika 2. Duktilni lom cevi pod pritiskom u toku eksperimenta i

povrina preloma sa usnama klizanja (oznaene strelicama)
Koji e oblik loma prevladati i u kojem odnosu zavisi od svojstava materijala i od
eksploatacionih uslova (radne temperature, hemijskog sastava medija, brzine
dejstva i oblika optereenja) i dimenzija komponente. Uticaj dimenzije se pre
svega odraava na vid naponskog stanja pri kome se odvija rast prsline. Naelno,
deblji elementi omoguavaju pojavu ravnog stanja deformacija u okolini vrha
prsline to se manifestuje u makroskopski ravnom lomu pri naponima u oblasti
elastinosti. Kod tanjih elemenata plastino teenje se odvija neometano to
dovodi do rasta prsline u uslovima ravnog stanja napona a lom se makroskopski
manifestuje kao kosi lom, sa manje ili vie izraenom kontrakcijom preseka.
Ukoliko je komponenta konstrukcije izloena dejstvu promenjivog optereenja
koje izaziva napone znatno manje od napona teenja Rp0,2 materijala, do loma moe
doi usled procesa poznatog kao zamor. Razumevanje procesa zamora je od velike
praktine vanosti jer je on uzronik velikog broja otkaza u toku eksploatacije.
Osnovna makroskopska karakteristika zamornog loma je pojava manje ili vie
uoljivih lunih pojasa razliitih svetlo-tamnih nijansi na relativno gladkoj povrini
(sl. 3).

Slika 3. Izgled polomljenog kolenastog vratila usled zamora

-3-

Ti pojasi predstavljaju pojedine periode rasta prsline i njenog mirovanja u toku

kojih se uslovi eksploatacije razlikuju. [to su razlike znaajnije, kontrasti izmeu
pojaseva su izraajniji i obrnuto.
Termin zamorni lom treba shvatiti uslovno. Naime, ako se napredovanje prsline pri
svakom zamornom ciklusu tretira kao ogranieni lom, onda se i zamorni lom
moe, sa makroskopskog stanovita, tretirati kao krt ili duktilan. U inenjerskoj
praksi se zamorni lom uglavnom tretira kao specijalni sluaj krtog loma, jer na
povrini prsline nema izraenih makroskopskih detalja koji karakteriu duktilni
lom [5]. Takoe, kako je konaan lom posledica rasta prsline i smanjenja nosivosti
elementa, treba naglasiti da se termin "povrina prsline" odnosi na onaj deo
povrine preloma koji je formiran zamorom i ne uestvuje vie u prenoenju
optereenja. Na slian nain se analizira i lom usled naponske korozije.
2.2.

Mikroskopski izgled povrina preloma

Metalni konstrukcijski materijali, posebno njihove legure su izuzetno sloene

strukture. Primer sloene strukture data na na sl. 4 obuhvata najvanije strukturne
konstituente. Od osnovnog znaaja je injenica da su skoro svi oni polikristalni, tj.
da se sastoje od velikog broja zrna, od kojih svako ima sopstvenu orijentaciju
kristala. Ispitivanja izgleda povrine preloma elektronskom mikroskopijom
omoguavaju da se utvrde mehanizmi loma i rasta prsline.

Slika 4. Shematski prikaz sloenosti mikrostrukture metalnih materijala

Ukoliko se lom posmatra u odnosu na lom zrna, on se moe klasifikovati kao
transgranularni (kroz zrna) ili intergranularni (izmeu zrna, tj. po njihovoj granici).
Lom se razvija mehanizmom:
cepanja, ili
povezivanja mikropraznina.
-4-

Cepanje je razdvajanje du atomskih ravni, pri emu su ravni razdvajanja od zrna

do zrna razliito orijentisane (sl. 5a). Zbog toga se dobija fasetna povrina preloma
kao na sl. 5b koja, kada se posmatra golim okom, svetluca zbog dobre refleksije.
(Fasete su ravne povrinice omeene granicom zrna). Takoe, bitna mikroskopska
karakteristika ovog oblika loma su kaskade. One predstavljaju granice izmeu
meusobno paralelnih ravni cepanja unutar zrna, koje uvek konvergiraju u pravcu
razvoja loma [6].

Slika 5. Lom mehanizmom cepanja:

a) Shematski prikaz b) Izgled na SEM-u
Mehanizam razvoja loma povezivanjem mikropraznina je shematski prikazan na
sl.6a.

Slika 6. Lom mehanizmom transgranularnog povezivanja mikropraznina

a) Shematski izgled, b) Izgled povrine preloma na SEM-u
-5-

Svi metalni materijali sadre razne oblike diskontinuiteta od kojih su najznaajniji

metalni delii druge faze, ukljuci i produkti taloenja. Pri delovanju zateznih
optereenja na metalne komponente do prvog labavljenja i razdvajanja veza dolazi
kod veih delia (1-20 m), pri emu se ispred vrha prsline formiraju praznine
razliitog oblika i veliine. Daljim porastom optereenja dolazi do plastene
deformacije ligamenata izmeu tih praznina da bi konanim kidanjem dolo do
njihovog povezivanja i formiranja povrine prsline. Zbog toga je ta povrina pod
mikroskopom rupiasta (sl. 6b) i, zbog slabe refleksije, siva kada se posmatra
golim okom.
Lom, bez obzira na mehanizam, je veoma brz proces. Lom cepanjem se moe
odvijati brzinom i do 2100 m/sec, dok se lom mehanizmom povezivanja
mikropraznina kree do 500 m/sec. Treba upozoriti na injenicu da se krti lom sa
malim utrokom energije zbog ravne povrine preloma, grekom, pripisuje
mehanizmu cepanja. Sa metalurkog stanovita, meutim, to ne mora da bude
tano jer i ako povrina preloma moe biti gladka gledajui povrinu bez ili sa
malim uveanjem, ona ne mora biti ostvarena mehanizmom cepanja. Najvei dio
lomova u eksploataciji se dogodio mehanizmom povezivanja mikropraznina ali je
veina bila bez vidljivijih plastinih deformacija. Sa inenjerskog stanovita takvi
lomovi se smatraju krtim, bez obzira dali je mehanizam loma bio cepanje ili
duktilno upanje.
Lom nekog elementa na dva ili vie delova se esto moe posmatrati kao odvijanje
nekontrolisanog rasta prsline izuzetnom brzinom. Sa druge strane do tog kritinog
trenutka prslina u uslovima normalne eksploatacije moe da raste relativno sporo
(dokritini rast prsline) pod dejstvom:
a) zamora tj. promjenljivog optereenja;
b) naponske korozije pri dugotrajnom statikom optereenju;
c) puzanja,
d) naprskavanja zbog vodonine krtosti;
e) naprskavanja zbog krtosti uslovljene absorpcijom tenog metala.
Posebno vano je objasniti mehanizam rasta prsline zamorom, koji je najei i
najopasniji oblik dokritinog rasta prsline. Jedan od moguih modela za rast
prsline zamaranjem, koji se bazira na naizmeninom klizanju [8], je prikazan na sl.
7a. ak i pri malim zateznim optereenjima se na vrhu prsline, zbog velike
koncentracije napona, pojavljuje plastino teenje koje se manifestuje klizanjem po
kristalografskoj ravni u pravcu maksimalnog tangencijalnog napona (etapa 1-2).
Nakon toga se klizanje aktivira u drugoj kristalografskoj ravni zbog ega se prslina
produi za prirataj a (etapa 3). Dalji porast napona i deformaciono ojaavanje
dovode do pojave otvaranja vrha prsline i njegovog zatupljivanja (etapa 4). U toku
-6-

rastereenja okolni elastino deformisani materijal pritiskuje plastino deformisanu

zonu na vrhu prsline to dovodi do deliminog zatvaranja vrha prsline tj. njenog
ponovnog zaotravanja (etapa 5). Ovaj proces rasta prsline tokom jednog ciklusa
optereenje-rastereenje se dalje nastavlja tokom delovanja sledeih zamornih
ciklusa optereenja (etapa 5-6 ) pri emu se rast prsline najee odvija kroz zrna
tj. transkristalno.

Slika 7. Model rasta prsline pri zamoru i mikroskopski izgled

povrine prsline jednog austenitnog elika za vijke sa
uoljivim strijama na povrini prsline [6]
Naizmenino zatupljivanje i zaotravanje vrha prsline ostavlja tragove na povrini
prsline koji se manje ili vie jasno mogu uoiti pri velikom uveanju, npr. na
elektronskom skenirajuem mikroskopu (sl. 7b). Ovi tragovi, koji se nazivaju
zamorne strije, reprezentuju uzastopne poloaje ela prsline, tj. mesta
zatupljivanja/zaotravanja vrha prsline. Drugim reima rast prsline a pri jednom
ciklusu je predstavljen irinom jedne strije i reda je veliine 10 -7 - 10-3 mm. To
znai da je za rast od 1 mm potrebno 103 - 107 ciklusa optereenja.
Rast prsline usled naponske korozije je spor proces. Prslina napreduje zbog dejstva
korozije po granici zrna koja se nalaze na vrhu prsline. Kako se ta zrna izloena
dejstvu zateznih napona od delujuih kvazistatikih optereenja, korozija, slabei
njihove meusobne veze olakava razdvajanje tj. rast prsline izmeu zrna
(interkristalni lom).
Uobiajeni mehanizam rasta prsline pri puzanju se sastoji u stvaranju praznih
atomskih veza, vakansija. Kada vakansije dostignu veliki broj formiraju se rupe
koje se pod dejstvom zateznih optereenja spajaju formirajui elo prsline. Rast
prsline usled vodonine krtosti nije est u praksi, dok se rast prsline usled
absorpcije tenog metala ispred vrha prsline nije od veeg interesa za nosee
konstrukcije.
-7-