1<I~fb~pjuter

loteka
THOIVI
_
,SON
ll(

LEAR

.-,~

NING

Izdav<lc:

Using CATIA V5

Kompjuter Bibliolekil
Vlildan3 SiceviCa 19
32000 Cacak
tel/fax: 032/320-140,232.32:2
Vojvode Stepe 34 1\-35,
I3cogr3d
tel: Oll/309-G9-(J6

Fred Karam & Charles Kleismit

Teimci-raCUlli:
155-847-88
205-817410
e-Inail:
kombib@cUDU.Yll
internet:

www.kombib.(o.ytl
Urednik

I\hhai!o J Solajic'

Za izdavacil, direktor:
Mlhailo J Solajic

Prcvod:
~'ikolil Konmovic

Lcktura:
b.!ilo.~

)ev{ovic

KOriLe:
SaAa Prudkuv

Slog i inliek,:
Zura Hadujevlc
Ana PeSie
Ivana Petronijevi{

Znak Kompjuter biblioteke:

Milos :-"-lilosavljevic
Stamp a:

llSvetlost" Cacak

Godina izdanja:
2004
lzdanje: rrva

"Authorized trans-lation from English language edition

Posveta

pUblished by Thomson Learning", Copyright 2004.

All right re~crved, No part of this book may be reproduced
or lrilnsrnitted in any form or by means, electronic or
mechanical, including photocopying, recording or by any
informJtion st01-age retfi~v(\l system, without permission
from the Publisher.
i\utorizovani prevod S;1 ellfileskog jezika edicije u izJanju
111O!11S()Il Learning, Copyright 200.-.1,
Sva prava zadrzal1a. Nije J02voljeno da nljedan deo OVe
lmiige bude reprodukov;lIl ili snimljen 1\:1 bilo lzoji na(~in iii
bilo kojim ~;redstvOITL dektromkirn iJi mehanickim,
llkljLlcujuci fOlOkopiranie, snimanje iii drugi sislem
pre~niJllavanii1 informclcij(\, bel. Jt)zvok izdavJ.c<i

Moioj Slipruzi Ciln'stine i nlOj(J]' ,1iI'T1O" deo' H"",," I . AI

J

",dill

exameru

- Fred Karam

Zaslitni znad
Kumpjute!" Biblintekl i ''"l1lUU1~on Leaming', Sli pokusati dil U
{)voj kniiz\ rilzgranice :,\'e zastitne oznake od opisnih term ina,
pratdi ~li\ i~tlGlIlja uznaka vdikilTI s\ovim<1
,\utor 1 izdav,lC suuCinili vel ike Ilaporl:: u priprcrni ove knjige,
ciji je saJrzaj ZJSDOV<l11 11,} posiednjel1l (~losl\lpnofll) izdanju
~oflVer,\ Delovi rukopisa Sli muzda zasnov;mi na predizdanju
softverJ dobijl'llUg oJ str<llle proizvodilCa, Autor i izdaV<lc nc
daju nika\,vc f',arancije u pogkdli komp1ctnosli ili tacnosti
n(]vod,) iz ave knjige, nili prihv<ltiliu i\,a\wu odgovornost za
perfOrrl),lI1Se iii g\lhi!l(e, odnusno osteecnj,1 l1ilstaja kilO
dircktna ill indirekt[1<J posledica \wriscenja inforl1l;]oja i1.
ovc knjige

moju supmSII Tru.d)" "oj,/ me je lwei< ilrllbri/a i pochil/\Iilla

IleprWII(m prell/ll I1Joj - volim te. I nlOjoj dec! Cmmerll i 1!l1i];' (II. i },:ada je izgleddlo cia ]'e iivor "eo ilia

2il

- li.(i5tll

[IDlim st() sam vas

Dtlle.

- Charles Kleismit

Zahvalnost
j{oristimo o\'u priliku da se zahvCllimo jednorn broil! Ijuui kuji su doprindi nast;lflku OVE' knjige
Pre S1.'eg'}, izrazavamo /lase postovanje premJ izd;lVJckoj kuc'i Delmilr Publishing, koja !lam jf'

pru2.iIJ priliJm da napisemo

Olll!

knjigu_ lako je pros/o nelmJilm goJina od lzL1Skil

fld5C

pmlednje knjige, tlvideli smo da za ovu problelflJtiku [lostnji veliko irl!!:reso";ll1je na frzislu i
o'ictili Sf priuwranim da Citaocima pOlludimu nas;] iskw;tva
Zatim se zahvaljujerno ekipi kornpanijc Dehllilr II vezi Sil wilr1 aspf'ktirna i;:dav;J.llja Jmjige
U eldpll je bio ukljuccn i odlit~all tim l(Oji je sa na!1lJ radio na i~pr'<lvl(;If!l,l, p!elorllu i dizainu

knjige,

II

Imine su bili Dad! Bentley i Carol Leybil. Njihova st<1l11a PCHllOC, hrilbrenje i isrrajnns(

clali Sll /lam inspiraciju da 7.<1\,15"11110 OV<lj projebt.

rred se zcUlValjuje najv<lznijoj osobi u SV01tJ zivotu, supruzi Christine - njellil ljlJbav i poudka 'ill
IIlU omoguCili Uel kOll<1CllO zavrsi ovu knjigu. Ona 51? izuzetno zrtvovJI<1, duzvoJ jav;l)ufi rledl! da
provede mnoge veceri i vi ken de u realizaciji ovog plUjektJ Duguje joj lTtnogo, Z<Jto sto je divfl<J i
brizna SUpfUg<1 i m<ljk<1, puna Ijubavi.

o autorima
Fred Karam ie osnivac i predsednik kompanije Engineering Solid Sulutions, Inc., vode('e
kunsultantske \wll1p,lllije nJ poJrucju gradd Detroita.lllla 20 gallina inztnier~kog iskustva II autu
induslriji, pri cemtl it: radio u velikim kompallijarna, kao S10 SLl General Motors, Chrysler Motors,
Par<Hneuic Technology Corporation i United Technulogy. Zavfsio ie Masioski fakulld n,\
Tdmoloskorn univerzitetu Lnvrencc, a osim sirokog znanja u prujektovanju rnasimkih
komlfllkcija. puseuuje is\mstvQ II proizvodnim tehnologiiama kilO SLD Sll livenje, ]zonnit',
brizgcHlje plilstike i brza izrada prototipuVd. Fred je VW1TId aktivan u zajednicarna konsnika
programa CATIA i Pro/ENGINEER, redovno izlaze radove !1.lIlJclOnalnim sasldncitna korisnickih
grupa, ;1 kuautor jC, osim knjige 0 prograrnu CATlr\, i nekolilw knjiga 0 prografllu

Sadriaj
Poglavlje 1

Pocetak rada: (ATlA VS

Uvod.
Ciljevi

Tt:'hnDlogija program a CJ\TLA. V5

.2
.... 2

Podloga progrilma C,:-\TlA

integracija u \Nindows okruzenje

.3

Povezivimje i ugradivdIlje objekilt<l

.3

(Object Linking and Embedding - OLE)

Funkcije iseci, kopiraj i "nalepi" (cue CDpy i paste)

Pnl/ENClf.-JEER.

"

Kontekstualni i paJajuCi meniji

charles Kieismit it:' inzenju koli se b,wi CAD/CAM podrzanirn istrazivanjem i fazvojem u
lmJl1pan i ii Deirn!er Chrysler. Ima Jeceniju i po islmstva u razvoju pruizyoda "vezanih" za allto
inJ\lstriju, radeci pri tom u programima CAf!t\ V5, V4 i VPM i Pro/ENGINEER ClaVl1i1 ie osnb:J
za kontah kopmanije Ddmler Chrysler sa kompanijom Dassault Systeme5 \! SAD, FrilIlclls\wj i

... 4

Tradicionalne palete sa alatima , .

.5

"Povuci i pust!" (DragandDrop) funkcionalnost

.6

S](facenice sa tastature

Osobine sistema CAllA V5 .

Nelnilclmj

.6

MoLlu] za skiciranje
Parametarski varijacioni modeler
Funkcionalnost asocijativnosti

Konfiguracije programa
P]atformske ](Onfiguracije

Poglavlje 2

6
..

",

.8
8
9
9

Namenski skupovi modlila

10

Skupovi paleta alal(l

JU

Zaldjl1cak

12

Pitan)a lil prowrll znanja

i2

Okrulenje programa CAT1A VS

13

Uvod.

11

Ciljevi

13

Pokretanie programa CAllA V5

Start meni
lkona na radnom delu ekran,l .
Tipovi dokurnenala u programu CAl1A V5 .
lIvod u graficko korisnicko okruienje .
IzgJed chana,

Zona za pomke i upite [8]

14

... ]4
14
15
15
.. ]5

........ 21

CAliA V5

Priidgoc\ciwll1je korisnickog okruzenja .

Referentnc Iinije

.. 23

Korisnicko okruzenje
Opcije 11 CATIA V5 okruzellJu
nd

model

Bir<llljE' objebta

TehniCki dementi b;lzirani nil skiciHlla {Sketched features) .

Vezbdlljd "vezan;l" La ekmente bazirane nel skicama

38

Cotovi tehnidd dementi (Dressup features)

13

Ekmenti b,lzirdni na povl'Sinam,l {Surfaceb,lsed

Element! tip.! Transform
Vebdllje "vezano" za e1eflleatc tipa tfamiorIn
Prdvllan niz otVOf,1 na nos.;cem bloku

.46

Pitdnja za provenl zll,mja .

.46

. 47

IJvoJ.

Uvod u okmienje za skiciranje

. -Ill

Ulazak

.48

II

okmzenje za skicirallje

runkcionalnost okwzenja

Zd

skiciranje

.49

AbU :La skicinmje

Vezbanja "vezana"

Poglavlje 5

ZJ

. 54
skicir,mt profile

Veib'Hlja za operacije II okmz.:nju

Ogrdnic':llja ..

:t.a

Vdbanja ZJ ograniecoja U ohuzenju

Savui ZJ skiciranje

skicirdnje

G3

7.(1

skiciranje

Ubdcitc novo tdo pre nego SlO n<lcrtate inicijalnu skicll

Crtajte jednostavne skicc
Ugradiv,mje flebibilnosti u sIdell
Interzti(tivno Inenjdllje LiimeJIzija ilJllmirdnjelll ogranicenjil
lzbegavajte 1"l(Jbljenja, zilobljtllt: j zdliOScJle Iviee
Zakljucak
Pil<lf1ja za proven! wdnj:;

72

76

Organizacija rnodela

77

S,I

specitlkacionilll st;lbloIfl

14M

ISO

77

i'Japol1lena 0 organizaciji
Vezbanja za krdranjc uelova

78

Vezbank

Z',l

krei[anjc ddoVJ broj 1: Z;l,stitna navlaka ruCice mellj<h'a

Vezbanje za kreifiHli.; de]()va broj 2: Drzac rll('ice tlH.'nj,\ci\

Poglavlje 4 Simp paleta alata za kreiranje del ova

t!vod .
Ciljevi.

viii

.79

Primeri za vezbu
Primer 1. Dr.ska meniaca
Primer 2: Poluga rucice rnenjaca

79

79

Referentni dementi.

.80

Zaldjucak

Referentne tacke

.80

Pitanja za proveru znanja .

Referentne ravni

... 85

Poglavlje 6

118

PodraZUlllcvane pOlllot"ne ravni (Default 1),Hum Planes)

Organizacii,\ tehnickih demt.'!lata .

.77

147

Ime deJa

Orgal1izilcii;1 teLl

.. T/

]'1,1

1'17
1,113

Ot\'oreno trio (Open Body]

Prowreni postllpci za kvalitetno moJeliranje

.77

'"

1,15

TeJo

76

... 1'1]

].15

Pourazumevano telo U okviru Ueld (Default PMt Body)

Tipovi tela

.68

IJ7
137

Pit<lnja za prOVel1llnanja

Os nove rada

.. 57

Operacije .

114

Zakljuc<lk

llvod .
Ciljevi .

49

Ceollletrijski prom!

Fe,l!lII"e~)

3D ogranicenja

47

1!l1

123

Bulow operacije .

47

Ciljevi.

102

38

.. 37

Gled,mje i 1l1anipulilcij" objcktim<-l .

Zaldjucal,

Poglavlje 3 Skup paleta alata za skiciranje

98

Ceollletrijski tehnkkt ekmenti

.26

izbor, manipulacijil i metodi za postdvljanje pog!eda

Tenninologij<l "w:zana" Z<l llli.~a

. 94

Veibanja za [<ld sa refert'ntntlll eiemdltimil

23

15!
152

] 52
153
15.1
I ~'I
!()()

H,(,
JGG

lG()
194

218
218
... 219
220

. .. 221

Robustno modeliranje , ....... , ... , ... , , ... , .' ...... , ..... ' . 223
LIvod .

.223

Ciljevi.

.223

ix

CATIA Vs

CATIA

rl;l.ll Z<l kreaciju 1l1odela

Podelil modeL'!

221

229
229

7.l1ilnja .

Poglavlje 7 Skup paleta alata za izradu iicanih i povrsinskih elemenata

262

..... 263

Uvod
Ciljevi
,'..\etodi Zil l1lodelirilnje
Zaprt'll1insko (solid) llJodelir'\llje
P()v[sinsko Jllodeliranje

I-iibridno ll10ddimnje
j\,jogucnosti za fetc! sa povfsillilillil lJ prngramu CArlA V5 .
Skup paleta illat:\ WireJi-ame and Surface
SImp pilkta ala!;] Cener,llive Shape Design
SImp p<llela <lbla Freestyle Sh"jwr
SImp p<lleta <llata Automotive CI;lSS '/\'
Zii',llli i po\'lsinski lehnicki elementi
Zir"ni elementi
PovrsillSld dementi
Opn<lcije "\,eZ;Jlle" ;>;.1 :;'.l(;l!le i p(1\"l~insk(' demente
Opn;tcije Joill i Healing
Operacije Splil i Trim.
Operncije ekslrnhuv<lllja
Trill1sfofmacije
Vezbanja za rad sa krivnlJJiI i pO\'dinillll<l
Vezb<lnje za rad sa krivatnil i ponsinallla oroj 1 Plaslj{'na !-Joca
Vezbanje Z<l r;ld sa krivaJ1l<l i p()vr.~inilma broj 2 ("Jode! ventibtor"

Zilklju('ak
Pilanja za proveru zl1"nja .

Olcruzenje 7." rad sa sldopovim"

SkuI' paletil alala ZJ [(lei Sil sklopovima
KorisniCl<o okmzenjc skupa palela alala za r(ld za sklopovimil

321
321
323
.323

1J;lleta alata Move

26.1

f\bti z;\ allalizu sklopo\'ct

Pctll'ta ctlala SpiKe Analysis
Pa1eta ab!a Assembly [eetlme
Vezhanje: llpolreba skupa pa!eta alata za rad sa sklopovirna
Zakljucak
Pitanja za provem znanja ',,< . ,

2G3
26'1
.264

.2(A
... 265

2GG

. 324
. 324

J2~i

J2c>
334
3_17

, 338
. 343
343
363

3Gl

,~

,266

267

Poglavlje 9 Skup pa!eta a!ata za izradu tehnickih crteza

207

Uvod.

.. 267

Ciljevi

.261"
2G3

274
27~J

, 2'79
281

282
.28,1

288
.231{
... 299
313
314

.316

363

Dokumellti ertez;l

.368

Praces izrildr llovOg nleii!

Metod "crl,,!, P" mod eli raj "
Hetod "modeliraj, P" utaj ,
Alali ZJ [ad sa tehnirkim (ne7.iI1la
PogJedi

.3C;9

Zakljucilk
Pitanja za pravem znanja ,

Indeks

]OS
%5

NapotneDe (allnotations)
Kreir;:wje 2D geometrije ..
Veibanje za iZ[(lclu erlez,,: Crtez dela Bracket Gear Seleelor

. 315

.. 365

Uvod u i2radu tehnickih crleZ<I

,'vjelotii Zil izradu (('l1nickih crtel,a .
Skup palela <lJa[<l Zil izradu lelmickih Cf\('za (Drilftillg workbench)
Okmzenje 2;1 izr<ldu tehnickih crle7:;\

Dimenzionisanje

Poglavlje 8 Skup paleta alata za rad sa sklopovima ............ , .......... 315

Uvod.
Ciljevi,

ZMnen<llmmpo]lcllte.

Se!e\<tivno uCit<1v{1nje
UprClvlj(ll1je prezentacij<lma .
Prezentilcij<1 delov(l .
OgfMlicilvanje i pozicioniLm]e
P<lieta ilbta Constraints

261
proVefU

.. 32()

Cenerillno l1urnnisanje

230

Ilil prol1lCllC

320

Pastajcci! kornpOtlenlil
Promeflil redosleda upotrcholl1 stilblJ

230

Nivo "intcligcl)cije" ug!'<ldetlt' u element

.. 318
319
.31')

Novi proizvod
Novi deo

228

l\omp1e![Jos[ elemmata ..

bklju(<lk
Pitanj;] ZCl.

t\OV<1 kornpunenta

... 227

Promene model;] "iz korena"

Olaksavilnjr nalmadllih ]1rom('[1.1

.31B

Sld.1p;mje kOlnponenatJ upotrcbolll pilkte ;11;1\,1 product Strllcture

.226

Pocllite od jednostavnog .
lspitivanje flej(sibilnosti lllodda

Vdoanje modeliranja s ohzirolll

Dokulllenti lipa ~;ldopa

.224

36G
367
367

370
371
371

.373
.375
375

.377
... 387
... , 387

...... " ... " .................... " ... " .......... " ..... 383

. , 31G

... 316
.. 316

xi

Uvod
Ova knjiga treba da novom korhniku prograrnd CATV\ V5 i korisniku koji je do sada rduju na
ve!ziji V4 pruzi osnovna mania neophodna za rad, kroz prakticna isl([Jstvd i teoretske osnove
"vezane" za projektovanje pornocu tdHliddh e!t:[Ilenata, iii furmi (eng. fe.ature-based design) i
geornctrijsko moddiranje. Metodi i tehnike obradelli U ovoj knjizi treba da dupt"inesu
postizanju optimalne brzine ovladavanja pl'Ogramom u konteJ(SlU celokupnog p[Ocesa razvoja
pro!:.!:Voda.

Pristup i sadriaj
Najvazniji prindp koji novi korisnik programa CATIA VS treba da usvojl, a koji ie" prutkan" kroz
sildriaj ave knjige, predstavlja razumevanje naCina na koji se dolazi do robllstnih !DodeL} i kako
su elementi robustnih modeLl organizuv;mi kroz strui<lllfU lzv. "stabla specifikacije" Ovo je
kriticna stavka, zala sto je vcoma Vdzno razumdi osnove organizacije flloJda, pre nego sta Sf:
prede na naprednije mctode i Idmike.

Pristup
Sposobnast lIsvajallja koocepcije i izgradnje robustnih, I<lko izmcnljlvih moJda II kontekstu
- procesa razvuja proizvoda glavni je "gradevinski blok" za buJU(l! upotrcbu prugrama CATIA VS.
Struklura svalwg oJ poghlVliJ lJ ovoj knjizi trcba da CiWOCLJ OIl\og~d zllaoje i vestine potrebne za
pocetak rada u pmgramu CATlA V5 i polazak "na put" ka napn:dnoj upotrebi programa.

CATIA Vs

Orgal1izilcijil pogl;w\ja ie takva cia 51" sadrbj sVilkog od niih OS];lnjil na sadri.aj prelhodnog,
prcwodeCi V;lS, na tilj llaCin, kroz osnove kreir;Jnj,l robllstnih model", skiopovil i tehnickih crleZJ,
krecuci Sf' oJ opstih b. spedfirni1ll znanjirna, oel jednoslilvnih do slozenijih kOllccpJta i tehnika

Povrh

tOgil,

poglavlja prate strukturu skupova pillelil aliltil (t'ng workbench), oel skupova pillet1.

kuje (_ine o\o-llzenje pOlnOr~l1 kog<J se olv,Uil rildn;l sf'sij;:! i kreiril geometrij<l, do simp;! pellet" Zil
lehnicko cn;lllje \I kome se \mrisle sve veStillc pozflilvilnj" ccioimpnog okruzenja progrfllllJ.
CAliA V5 eLl bi SI:' proizwJi jednostavno izmenljivi fildionifl,i ute?i

Saddaj
U Poglavjju I istrazlljernD strllkturtl i odlike sistemil CAll,\ VS, stt) trebil ,1a doprinese UPOZllilvdnju oluuzenj<l progralJlil CAT[A V5 (sesije. tipovi JolnlmellilLl, ){()risnicko gl'afi(:ko okwzenje i
rnenjanje oluuzenja) II Pugl;!v)ju 2. Png[<lv[je 2 pocinje pregledom strukt\lre skupnv<l p;lletil ,data
programa CATIA V:i, dok se II nareun'lfn pDg[avlj'lm<1 b;lVi[Jl() fJzlii'itim skupovimd paleta ala til,
prerna redosl('(lu koji na najbolji niH':in objasnjava kako se Illogu kreirati i organizovilli
fleksibi[nl. tj, jednostavllo izrnenljivi modeli
Poglavlje:-1 "poluivd" skup p<lletil alata za skieinll1je, OS!lOVl! za kreirimie modelfl, il u Poglavlju 4
prosiriCete svoj<1 Ul<lnja 0 skupu paleta alata ZJ ~kieirallje, istraz\ljucj simp paleta a]<lta za iZTadu
delov<l, Cijotn upotreborn se element! upotreborn paletJ za skici[;Hlje nadgrMlujll i l! kDlTle se
njim<l lfl<l!Jipuiise. ](i1da llCluc.ite kako cia kreiratc teiJnicke e1emente i delove, potrebno je da
steknete oSeCaj kako s(' org;Hlizuju komponente rnodela da bis!e lIlogli dOl na naibolji nacin
ostvarite svoju "projektrlllisku z<llllisilO" (eng. design intent), () knjoj re hiti reCi u Poglavliu 5,
Nakon sto stelmete praktifno znanje 0 urgflnizaciji modela, Pog[,lvlje 6 ce Vas uvesti II Shll obbst
robustnog modeliranjJ - sadrzi objilsllenje ovog pojmil i ilflJlizll projektanlsice z<1111isli. a bavi se
i iZmenJlIlil na projektll i postiZJnjelll fleksUJilnosti lllode[a, Dok se u pogl<1vlji!l1a 5 ! 6 dublje
bavimo osnOVanlil. II l'og),Wlill 7 se vraramo istrilzivimju okruzenja skupova pal eta i1latil programa CArlA V5 i ispitivanju pr,lkticlle primene organizacije Inodela, I'ObtlSlnosti i fleksibilnosti.

CATIA

Poglavlje 7 "poluiva" skupove pal eta aLtta za izrildu iic,lI1ih (linijskih) i povrsinskih eJemen;)!J,
dtne se dopunjuje opis skupa pal eta alata z" izril.du delova ci<lt u Poglavlju 4, kroz istraziv,mje
relacija izrnedl.l rnetoda za iic<lno i povrsinsko rnodeliranje i naCina na koji se oni mogu zajedllo
upotrehiti da bi 5e maksimizovalil urotleha vrednost, kako program a CATIA, tako i rnodelJ koje
kleir~lle, U l'oglavJju 8 povezujerno razlii'ite pristure rnode!iranju, tehnike i teoretske osnove
opisane u prethoclnirn pogJOlvljima kroz istr(Lzivall)e skupa rilletJ JIClla za izradu sklop(wJ,
F)lT)OCU knga se spajaju sve komponent!" modela, U t('111 poglavlju cuno obraditi fllanipulaeiju
okruzenjern, detalje elemet\i\ta sklop(l i ogrillli!'enja i ilncllizu ukupnog rnodela.
Poglav/je 9 ukrClt]w "pokriva" simp paleta abtJ Zil izradu !dlllickih erteza, (ilIle sc spiljaju sve
teoretske j pr<lklicne osno\'e izloz,ene u knjizi, fddi prik<\za nJ koji nilc'in treba kreirati tehnicku
dokument<lciju d<l bi se na najbolji I1JCin iskoristile mngucnosti progrJlJla CAllA i stiglo do
robustnih, dinCllllickih lIlodelil pogodnih za daljulipotrebu, sa, iii bez iZmCn<lOil projeklll, Knjigil
s<ldrz,i objasnenja metoda, primt:rt~ j vdbilnjil koji st' odnost: OJ specificJle primene i realne
inzenjerske sitll<}cije 11,1 11atin koji je jednosta\an za razurnevilnje.
Vebanja j primeri "pokrivaju" opeije i potpuni opseg funkcionalnosti progrilma CArIJ\
Vezbi1nja i primeri unllt;u knjige Ilg1avnom Sll preuzeti iz svetil automobilske illdustrije, ali
funkcionalnost koja jf' "pokrivena" rnoze se llpotrebiti II bilo kojoj vrsti indllstrije i bilo korn
proivmdnom procesu, uldjuclijud [ivenjt', kovJnje, brizg;,mje rlasticnih ddova i slic_llO.

Sruktura i upotreba Imjige

Sadrzaj poglavlja ow knjige, P", zbog tog<l, j vezbe i prakticni primeri I.l njoj, kako llllutiJf pojedinih poglilvlja, tako i pl'OteZ\lU se kroz vise lljih, krecu se od osnovnih manja j vdtina prema
narrednim. Zbog toga je za pocetnika, krto i za korisnika S<1 srednjirn nivoom Zll<1!lja, moida
najbolje dil ovu knjigll eita redom. od pll{ctka do kr<1ja, !(oriSllik naprednog slednjeg, ili
naprednog nivoa moze ta]code koristiti ovaj pristllp, iii mOle istraiivati poglavljrt, 11 potrazi z"
temom koja g<l narocito interesuje, iIi ohjaslljrnjima 0 odn'd{,llom skupu paleta illatZl,
Veibanja i primeri sastoje SE' ad lliZ<1 koraka, sa usputnim kornentarima koii su obic-no odvojcni
oei njih; svaki od korJka predstavljZl opis dela prilktiCne procedure rMIa II programu, dok 3U II
komentilrimil koji slede objasnjrni- razlozi za izbor pomenute procedure, finiii detalji njene
prim ene, veze sa drugim aspektima procesa 0 komI? je ret', iIi drugi segmeoti prograrna Ci\TIA i
naCin kako jedan korak vodi ka dnJgom. iii koji ce biti \!(.inilk radau torn kor<1ku

xiv

xv

CATIA Vs

POGlAVlJE

Knjiga sadrzi napomene, savele i upozorenja, koji 5U posebno istaknuti, i detaljan sadrzaj i
kompJetal1 indeks, koji omoguCavaju brz pri5tup odredf'.nirn tern-ama, Na poleJini lcnjige takode
(ete oaei prated CD-ROM (videti odeljak "0 pratecern CD-RO!vJu" koji sledi).

Pocetal< rada:
Napomenama se isticu pojedinosti ad posebnog znJcaja, iii sle upuceni na vele koje, inace, ne biste
primetifi, iii na druge aspekte i tehnike fllodeiiranja,

Sav~ti sadrie prakticne informacije 0 maksimizaciji funkcionalnosli programa CAliA, izbegavanju gresaka i
naClnll kako praces modelirdnja llciniti sto efikilsnijim i poJrobnijim.

CAliA V5
Uvod

Upozorenja sprecavaju da ucinite greske koje vode do neieljenih rezultatil, iii "proizvode" siluacije 1I
kojima biste mag Ii da izgubite podatke, situacije u kojima deo posla mora da se uradi ponovo, )1'1 situacije
za koje riC postoji resenje, iii koje, pak, "proizvode" nezadovoljavajuce resenje.

pratecem CD-ROM-u

ATIA Vs JE POTPUNO NOV I "UZBUDUIV" ALAT ZA PROJEKTOVANJE PODRZANO

RACUNAROM (COMPUTER-AIDED DESIGN - CAD), KOJJ INZENJERI I DIZAJNERI KORISTE
PRI RAZVOJU PROIZVODA. PilI RADU SA 5VAKIM NOVIM PROGRAMSKIM PAKETOM VA:ZNO JE DA
STEKNETE OSNOVNO RAZUMEVANJE NJEGOVIH MOGUCNOSTI I OGRANICENJA. PROGRAM CAliA Vs

PrateCi CD-ROI",.,! koji se nalazi na po!edini knjige sadrzi modele koji se kori~t(' Ll veibanjirna !
primerima iz knjige, Namenjeni ~u upolrebi programa CATJA VS lla \Vindows, il! UNIX
pl<ltforrnama. AJ(O imate biJo kakve komentaH:', ili pitanja 0 knjizi, ili prilte,"em CD-ROlv!-u,
kontaktirajte sa Fredom Karalllorn na adresi fkaram@essl'leb.com

JE

NAPISAN

NEBROJENE

KAO

RESENJE

MOGUCNOSTI

NEZAVISNO
ZA

00

OPEIMTlVNOG

STRUKTlJRIRANJE

SISTEMA RACUNARA,

PROGRAMSKIH

MOOUlA

KOlE

NUDI

PRILAGOE>AVANJE

KORISNllW. OVAl PROGRAMSKI PAKET SE UMtlOGOME ZASNIVA NA OSNOVNIM EtEMENTIMA

IZGlEDA I PONASANlA OPERATIVNOG SISTEMA WINDOWS. Clu NAM 1E OA U OVOM POGlAVUU
UPQZNATE OSNOVNE ODUKE, KORISTI I KOtlFIGURACIJU TEHNOLOGIJE PROGRAMA CAllA VS

Ciljevi
OSNOVNE TEME U OVOM POGLAVUU

xvi

su

SLEOECE:

CAllA V5

TEHNOLOGIJA PROGRAMA

INTEGRActJA SA WINDOWSQM

ARHITEKTURA PROGRAMSKOG PAKETA

KONFJGURAClJE PROGRAMSKOG PAKETA

PLATFORME Pl, P2 I P3

POCErAK RADA:

CAnA Vs

Tehnologija programa CATIA V5

CATIA Vs

Integracija u Windows okruzenje

Okruzenje program(l O\TIA V5 je prilagodeno prirodnol1l okruzenju operativtlog sistema

CATIA V5 ie program Zd kolahorativllo projeklovanje nove generacije, koji neprimetno integrise

sve <lspekte procesa razvoja proizvodrl. To ohl1hva!a siml1ltanuupolrebu podat(\ka i geometrijskih
inform(\cij<l, ad kOllc('pl<l proizvod(l, do definieije proizvodnog proceS<l. 1I "SJ"CU" program<l
CATIA V5 leil integr<lcija ~socijativne Slfukture roda!<lkil, koia ofJ]ogurav<l sirnultilni [azvoj

proizvod<l kroz (itav lljegov "2ivotni vek" 1, silmim tim, njegov br21 f<lZvOj.

\Vindows. Ovo je veliki korak napred u poredenju sa programoll1 CATIA V4, koji ima
prvenstveno tekstliino orijentisan sistem menij<l i radi prev<lshodno u UNIX okruzenju. C!avni
eili pri razvoju programa CAlIA V5 bilo je kombinovanjc lakoce rad<l u Windows okruzenju sa
jezgrOm za zapreminsko modeliranje industrijske snage
Novo korisnicko okruzcnje je optirnizovano Ll)W da izvodenje naiveeeg dela operdeija zahtcva

CATIA V5 je r<lzvijm [}<l skal<lbilnoj alhitekluri koja je nglavllolTl okrenuta ka inter<lkciji iZl1ledu
korisnikOl i progr(lma. )ednostavllost IIpolrehe prog!(lllla CArrA V5 7",15niv(I se n(l novom
grafirlwlll korisnickolll oJulIzenju (gr(lphic(ll user inlerfelce - Cl!l), koje je razvije!1o l1potrehom
!l.licrosoft Windows i Weh tebnologij<l. To OfnoglJ('il\,;'i novim Iwrisnicirnil da UZiV;ljU u kornfofll
upolrebe poznalih \Vindow5 opcracijil, {'jllle se pOSlizll vec'a produklivllOSl i skracenje vrernen<l
ovleldavelnja programorn. lako je prvcI1s1veno r<lzviji'ln za VVindows, CATL\ V5 je takode nelpisan

i za sve v(lznijc UNIX platforme

Celokupno grilficko I<orisnicko okruz(,lljr je ponovo dil,ajl!ir<lno po ug!edu na palete abla i ikone
kakve se rnogu naei II Micro5oft \Vindows okwzrnju. Be? obzila d<l !i prebzite sa verzije V4 na
ve[zlju V5, iii sle nov! korisnik, pre1azelk l1a verziju V'j lrd);]lo bi da bude laksi II pogledu llcenja
i upotrE'be nego prclazak na r<lnije verzije

Podloga programa CATIA

Ovaj program je n<ljpre fazvila jwmpanija Dass<lll!t Systernes u r,lllim nsamdesetim godiniHlljprosing veka, prvenstveno za pOlrehe <lvlo industrije. CATIA ie skr<lcenica oc1 Computer'elided
Three-dimensional Interactive Application (r(lCllnarom podrzan, (rociimenzionalni inleraktivni
prograrnsJd prtket). Da!je razvijan uz podl.~l{\f komp;lnije 1Bt-.-l, CATIA V2/V3jV1 je poslao mocan
programsku paket. Kompaniia Dassault Systemes je llvolienjelll progl'a1Tl(l CATIA V5 poslavila
novi st<lnclard, donosed dr<lmaliCll(l poboljSanja l! <lrhitektur) sistema i kOfisnickOlll radnoJTl

najmanji rnoguci broj \mmandi. Korisnidw okruzenie otrlogucavil da se fadi u nizu moguCib
konflguril.cija. Na primer, novi korisnik moze koristiti pad<ljw:':e mcnije, dok isk\1san korinik za
iste operacije moil' koristiti predcc sa t(lslature. CArlA V5 nudi mnogo llovih funkcija \Vindows
(ipa, ukljucuju6 sledde

OLE konflguracija

"kopir(lj i nalepi" (Copy and Paste) fUllkcije

kontekslO<llni i p<ldajuci meniji

tradicic.lIl(llne p,dete S<l aliltima

,. pnvllci i pusti" (Drag and Drop) funkdonalnost

skracenice sa tasl<lture (kombinacije tastera}

Povezivanje i ugradivanje objekata

(Object Linlting and Embedding - OLE)
OLE je skw'enica za "povezivanje j ugradivanje objekata" (eng. Object Linking and Embedding)
0\';1) metod pruZil Ifloguellost integrisanja objekat<l u Jokument kroz povezivanje, ili
ugr<ldivanje. Sto (10' bili objasnjeno

II

sledeCim odeljcimR.

okruienju.
CATIA se primarno IWrlst'1 II autolllobilslwj i avlo indllstrij'1 za rRzvoj <llilomobila i aviona.
TaJwde se moze sresti u lI<ljraziicilijim granilm<l, ukljurlljll(i sV('mirski progr<lrtl, industrijski
pribm, arhilektufll, gr(ldcv'lnMstvo, proizvode siroke potrosnje, elektroniku, medicintl, industri

Povezivanje
U izvorni dokument postav!ja se referenca, povezana sa komponentorn van pmgr<lrna

ill flilJTldt<lja, projektovanje lnilsina aidtkL livenje i duboko izvi;]t""enje i brodogradnju.

CAHA Vs

PaCHAl< RADA: CAliA Vs

Ugradivanje

Oni obezbeduju brz pristllp oprija sa menija koji se nalaze u drugim deluvima programa.

Spo\ji objek,lt je ugradetl, talco UJ postaje n~L,IVi~[)a <lplil(aciia unutaf dokumellta Cak i ,lko

5<'

Kontekstulani rneni ob\cno sadrii cesto koriscene opcije sa meuija, Primeri PJdajw:ih menija
prikazani Sll na sliei 1.3. lako su utlmogO!Tle slicni. kontekstualni Se od [xldajll(:ih razlikuju na
sledeee meine.

izvorna c!;notel<a obrise, objekat ost"je inlegrisan bo za~ebl1a aplilcacija

Funl<cije iseci, Iwpiraj i "nalepi"

(cut, copy i paste)

l1! cut

I@lcopy
~Easte

Paste ~ec!aL

Operacije isect, kupir,lj i "lla!epi" (cut, COPY' i paste), koje Sll opisane na
slid 1,1, Ilude llJjlaksi uaCin ZJ \neirJnje novih Impija objekata, liZ
najmanji broj operacija. Ove komande se izvlSdvdjU lJiranjem sa menija,
ill POIilOClI ~k[a(:(:J1iG\ sa ta~tatlJl'<:, KUllccpt je da se najpre izaben:objekat,

IWjJiJ,lj j "!lel/epi"

da se pokazivac miSd duvede iznad 011, iii Copy ikolle, J zatim da se pri"
lisne prvi laster misa. Objd,at se zdtirn "llaJepljlJje" pomeranjem miSiI nd

(CUi, COf')' i jJ{/~te)

iNjelllJ lokaciju i ponovilirn plilJSiwrn n~l ta.',wl'.

SUJ(A 1.1 F1JII!:cije i,seci,

Kontel{slualni i padajuci meniji

[(olllekstuaini rneni se prikazuje l<adil k(lrisn il< priti~ne srednji tasler 111 iSd dok se pokilzivac nalazi
izn'ad nekog objekta, lvkniji, prikazani 1\;1 sliei 1,2, predsl;wijJjll jedan ud dV,l glavna lima menija, do].,: Sl! dnlgi padajuCi meniji, !coji se birilju sa linije sa menijiHlil
Kontebtualni i paddjuci llleniji ce se ponekad llazivati pomocni rneniji, aim se pojavljllju pred
oeima, tlrne~t() dd '~pil(bjll"

..

~~""
:~ '''=-''=~~
.._:':"l"".~_~~"--~-......"~c.:"",","_"""$E""_'""',~":~"""-" ~"~"-~;

~'::.'::.;'
~"'-

tift

SliKA 1.3 P,lIllljuCi lIIelliji

(01

Kontf!kstllalni melliji ~L: pril\nuju S,llTIO kadd korisililc prilisl1c sreullji laster misa

KOlllekslllalni meniji s('

<&<~il>'

~;!Stuj.::

ud s!t:dt:'i.'ih eiernenata.

II

Opcijc mcnija \,uje iIll<ljll uticaj;]

Opcije lllenija kujc se odnme n<1 celuklljllli prozor

II

Oeije llll'nijJ koje ne zahtevaju sdekciju

fl,i

()bjdcn

Tradicionalne palete sa alatima

Paleta alata je traka (red, iii jw]onJ) komanuiJ!h ikollJ Palete alata, Iwje 51!, obicno, llcllaze na
spoljnirn iviC;lIna kori)nkkog oklllzenja, J)logu se pornerati !GIo ne2dVisJle linij,;: l1lenija 'J'lpicnil

pal eta sa diatirna Windows sistema

prik~zaJ);\ je

n,1 slid 1.'1.

SliKA 1.2 K,m!ebLllaini meniji

SliKA 1.4 Tipi,;na pillettl

,1/

alillima H/intloJVs sistema

POCETAK RADA:

CAliA

Vs

Kreiranje mnogih zapreminskih (solid) demcnata poCinje oei 20 profilil, koji

"Povuci i pusti" (Drag-and-Drop) funllcionalnost

"Povllci i pusti" (Drag-and-Drop) funkcionalnost olTIogl.1cava preno5 informadja izmedu dva
objekta koja su logicno povezanil [mutar grclfii.'!<og korisniekog okruzcnja. Ivlozcte dioamicki vuei
i pustali objekte koristeCi misa. Obiekat rno;7.e da buck ono slo vueele, iIi "melil" na koju ,--'ete
pustili dovllecno. Vucenje Sf' izvodi kJikmTl lla oJgovarajucu ikonu, pritiskom i drzanjem lastera
rnisa i odvlaecnjern ikooe na oeko drugo mesto na ekrilllll PllSl<lllje sc ocinosi n~
oslobadanje tastera lTIisa 1'Ida sc vlI("eni ohjekat J)<l(\e na zeljenoj lob,iji

nazivaju skicirani

profili i u koje se ugraduje zamisao projekt.anla. N(l geometriji se, takode, mag\.! definisati pCtrCtmetri
i ogranicenja. Okru2enje za skiciranje, prik<l7.ano nil sliei 1.6, predstavljil k1jueni element sist.crTI<l. za
proiektovanje prirnenoln tehnickih elemenala, zato sto poyezuje 2D e1emente sa 3D elerneJltJrm,
koji se, obieno. nazivaju tehnicki elementi bazirani na skici. Uobi(:ajeni tehnicki elementi su blokovl
(ekstruzije), dzepovi (rezovi), osovine (rutilcioni element i) i "rebra" (sweep e1ementi, koji :;e
dobijaju kretanjem skicr po putanji).

51uacenice sa tastature
Sledi objasnjenje skracenica sa tastat!lre koje se Ilpolreblj;lViljll Zil kmnallde iSf'ci, kopiraj i nalepi
(cue copy i pilste). Posto sc ove komande 6:5to koriste. mnogi korisnid SlTliltraju ove slUCllCenic{'
VWlllil pogodnilll. Nil slid I ~ prikazani 511 primeri upotrebe ovih funkcij:l

Or! C: Kopira ,we !ito je osYc(ljeno u pri\'rcl1lenu

mernoriju f,ICl!!I(\fa (clipboard)

Orl X: Sl'('e sve .SIo je os\,etljeno

Jllemoriju raCUIlMa (clipboil!'d)

Cu/1l "I.epi" prethodno lwpirillle, iIi isetene objekte

nil

1I

pl'iwemcrlll

izabr;:lIlo meslo.

1.5 lseci, iWPU:flj i "/lll/fpi"

(wt, copy i pi/ste) si?rorf'llitf 5r1 II!Millwe

SLlJ(A

Opcija Paste Special nudi napredne mogllcnosti geornetrijskog i parametarskog povezivanja delova.

Osobine sistema CATIA V5

U odeljcilTlil koji slede opisane Sll razlicife o50oinc sistema CAlM V5 Onc obuhviltaju izradu
skiea, parametarsko va rijaciono ll10deliranje i asoriiativno,~t

Modul za siliciranje

SLiKA 1.6 Ohruzcnje za shicirmlje

Znace(e da se nalazite Ll ol<ruzenjll Z<l skiciranje po tome sto (:ele na ekranu videti fIlwiastu
struktllfll Imja poJn<lze pri kreiranju 20 geomf'trije. Skirirani elementi mogu se dimenziollisati
(kotirati) rueno, ili (ll1tomatski, z<lvisno oel lienih afiniteta. Sposobnost da skiee mugu, ali i ne
ll10raju da budu u potpunosti dimenzionisane {ini program CATIA veoma fJeksihilnim u
"odolevanju" iZ<lzovim<l bilo kog projekta

Mod111 za skicirilllje (sketcher) predslavlja osnovlli i integralni deo progmm,l CAl'lA VS.
Okruzenje z:a skiciranje ie most lzmedu 20 elemen(lt,\ i 3D geomelriie Modul za skidrilnie
obezbeduje funkcionalnost Zil krei!anje i modifikildju 2D geotnetrije kOjil se koristi pri
kreirilnju 3D zapremina i povrsina.

POCElAK RADA:

CAliA VS

Parametarsld varijacioni modeler

CATI:\ V5 je prograrnski pake! za pClrall1dJfs\(O varijaciono moJdiranje, knji (J!llogllc,l\'a da St
zamisau projektanta predslavi dadavdnjem patamelara, ili dirnenzija kaje pokrec'ul-:reiraIlje modda
i izrnene fI,l njillla. P,lr,lllldriZ11r:ija dodaje delu iUldigellLiju, predslavljaju,"i i adrZavajucl Zdmhao
projektanla {lomoeL! definidje rneduz"visnosti izmedu demenala, Jimenzija i pararnetard modda
Ovo oll1ogucava izvrSdvanje promena na denH'ntima modela koji Sll povezani sa elementorn koji 5e
menja "05veZdvanjem" modeb !coji prdazi u novu Zl":lj\;I111 konliguraciju, zaurz3vajuci, pri [(;m, prvobitnll 23mi5ao projek[,mta
Snag" proglama CA11A V5 omoguc'a\'il da :ie rawnetrizuju svi geornell'ijski ohjd;ti, ukljucujllci
zapremine, povrslne, zicane modele i !collstruktivne dClIlt'[lte. Cdokupan flwdd, i!i deo modda
mogll se par,l[lldriz()vati cia bi obezbedili vern tlelzsibilnllst 11 razvujll \'i?kslrukih pJUjeklnih
v<l[ijanti, U toku razvoja proizvoda dimenzije se II svakolll trenutJ(t! mogu dodavati, iii uldanjati~;'I
modeL.!. Odluke koje d()f1e~ctt' u dirnenzionisanju i ogranicavanju modda ldjucne ~u za razvoj
robustnih nlOdeJa.
K~lda

jf' Illodel paralllelerizovan, neka od njegovih dimcflzij<llTloie sc promenili u[lnscnjcrn nove

vrednosti i "osvteZavanjefll" modda. "Osvdavallje" c'e promeniti polozaj geomell'ijskih objd,au
Povrh tuga, paramelarsko mode!iranje omogllcav,l zapreruinskim ekmentirna, kao sto su otvori,
zJ.obljefle ivice, ispusti i dzepovi. da budu pow.zan! Sil odrt'denirn ivlcama, iii
stranicam(l modda, Kdua se ivice, iii str,mice pomele usted "osve2enja", zavisni demerit 1 se
porneraju zajedno sa njima, zadr:l:-lVajuci originalne relacije.

Funkcionalnost asocijativnosti
Asocijelli:'lIu5t se u prograrnu Ci\TIA definise kao faza izmedu dve ra;dic.ite fllnkcije, iii objekta "
k.. da se u jedno) oblasti projdn<l iZVl'si promena, ona se oclrazava nil we oblasti koje Sll sa fljum
povezane, Na primer, promena na masinskom ddu (modeiu sa ekstenzijom CATPdrt) "o5ve2ice'
origovarajuci crtei (ripa CATDrawing) i pridnl:!.ene pogkde
D1Josmemd d5(Hij(lIii-'II<--'~1

odllosi se na "u~vezdvanje" II dva smera, !ito znaci da 5e promena moj.(,

prendi sa modela na end. iii sa ([tda na model. To Zllaf.! da promena izvrsena II bilo !cojoj e!ilpi
proce~" razvnja proizvoda moze da se prenese tI oba smera U odnosll n(! lacku nastanka

CATIA Vs

CAllA V5 predstavlja integrisani asucijalivni prograrmki sistem, koji O!llogucJva ua se prurnene na

lTlodelu odraze kroz sve pOvt'2ane etape razvoja prui<:voda, OV;lkve usobine pruW,lllli\ OlllOg\lC~V'ljLl
kontrolu prlO'l1osenja promena na projduu do wih ddnuvcl lima Z.l razvoj pruizvoda

Konfiguracije programa
CATlA Vs je (lsocijativni ~iSlem !luji "pul(l-il'<I" i pove?uje ~ve aktivnmti jedllog proizvodnog
preduzeea, Program mOle biti kOllfiguris,Ul lla razli('ite n,lcinl', kdU Sto ,'e u nasti:lvku biti
objasnjeno (ave konfiguracije se dalje i~trazuj\l U oddjcim'l koji ~!ede)
If

platfarmske kOllflguracije

namenskl skupovi ll1udula (I\pplication portfulios)

it

skupovi palda

~lata

(Workbenches)

Plaiformsl(e Imnfiguracije
C\T1A V5 je organizovan kwz tri razliCite ptatfonne, One su oznacene SJ PI. P2 i 1'3,

(-l

konfigurisane su da nude [alliCile ulazne t<lcke II proces razvoja pwizvoda llpotrebom prograrna
CArlA V5 Podaci krrirani ullular jedne od p!alformi mugu se, bez prt'.kid'llJ radu,lmristit'i llflular
druge

Platform a PI
Ova platforma pruza usnovne rnoglll;no~li za zaprerninslm muddiranje korisnicim,\ koji zele d,l
budu uvedeni u raJ sa prograillima visoke klase, OVO feSenje je idealno za pocctllike koji zele da
izvrse preJ'dt" sa lradiciollalnih 2D sistema. Piatfo(ll)J PI Orflogllc;W<l POLIS! funkcionalnmti; wi
proiL:vodi koji su II njoj kreirani potpliBO su upotrebljivi unutar pbtforme P2

Platform. P2
I'latfuflnd P2 je proccsno urijelilisdrw rl:'senje koje II veroj meri podrLava llllegrisanu okruzenjt'
za razvoj pl'Oizvod,1 tokom njegovog 'iivutnug \'eb" Ona lllldi llluglll-'nosti za illlt:'gl-is;lIl()
prujd<luV;Uljt', illl,lliziJ, pruizvodnju i ril/.vuj ill(rdstrukture proizvodd

POCETAK RADA: CATIA

CAliA Vs

Platforma P2 .'iC talmde b<lzira DJ principirna Windows opualivnog si~tl'ma, <Iii sa vecilll nivoorn
integracije u \Vindows korisnic,ko okrl.1zenje. Ugbvnorn se izdvajil po izgledu korisniz"img oknJienj<l,
II kome je imnfiguraciono stablo JllOdeLl integrisil110 II prozor Z<l kreiranje geornetrije

p!pj"l~~~a!,je masin5_kHT ."Iemerlata

lezgro progra;;-,a -namenjen() i;;r-rerni~skO:T! 111adeliranju,
Cl!EZ~ i sklopava

'mada !ehU'Fck'rh

Platforma P3

(?h.l)k?ym'ie Lsti!ho_va_nj~
Programski 'Iloduli;:a ,~d Sa
fI"p,edn;m pOI'r~;nanl~
Sinlenl ,proizvod~

Platform;] P3 nulli naprednrt rdenja b;lZirilna na zn~njll, post'Dno prilagodl'na za odredellf vrste
induslnje, ]zan !ito 5\1 ilu!omobilska i ;1\'io indldriji\. !zgled korisnickog okruzenja (we platforme
je sWan onolTle iz pliltfofmt' PL /edinil razlikil je SIO su pojedini P3 proizvodi oplimizov;lBi Za
razvoi tI specif!i'nom okrtlzenjll

,lobQdnQg

obl;k~

Napfdili progf~mski mQduli za simul~ciiu

p(lnasanja P'<Jil'loda
9p!~e.'!-'.!'.1_pr_o j~_~I",,:a.n je. sis!~I[]_,!
PtogCiH11Ski morlLlli pri'TIl'fllji.,; 1\0 elektrikll,

Namenski SI{UpOVi modula

II.na!!!!!

Progr"m~ki

C:\TIA VS se Illidi 1I obliku r<lzliCitih slwpova progrillTlskih Illodllia ("pplication portfolios) Ovi
skupoVJ irnaju za cili lIa grupisu filzliCite skupove palt'!.! $a alatimil (Workbenrlws) d<l hi st'
udovoljilo pOlrcballla korisllibl sa [<lzlicitim UIOg,Hll<l II procesu razvoja proLwodil,

CI\Jl!\ V5 nudi nmogi sid spektiH progralllskih paketil j proizvoda nego sto je moguce prikilzati
na ogranii'nolll prostoru II ovoj knjizi. OVil Imjigrt je skotlcenlrisana Ilil Ilarnenski skup moduia
za projektovilllje u m;'!f;instvu z;'! verziju rrograma \l51U I. Nil slid 1,7 pribnni su o~n(Jvni
n;'!l1lt'nski skupovi Illodula ko;i st' mogu n,\(j 1.1 plOgrillllu CAllA V5, OiJratite se svom lokrtlnorn
dileru progril1Tlil CATIA da biste dobili najnovije inforrnilcije 0 tretlutno aktuelnim pro!zvodimil.

pOVfS;n"'T'~

hidr~uIikll

moduli ra simularij" prirnC'norn 1IIf'loda

i ma,i",1v(J

ko"~~nih

elerne"atJ

Nt proizvodnja
Prng,;;;;:;ski modnli

za mlnlf'fi/'k() 'lp'ilvljJPj~ rPJ,inama

1>0~lr()je.nja.

rrogl'amski moduli ZJ h~jril".ie ,emillskiil rri~aza f~brira i pos\roje.nja

l.n.fra5Iru~lura

Progrill1lski moduli r3 il1tegrilciju svih

obl~s\i

SllUpovi paleta alata

Terrnin "worklwl1ch", koji st' odnosi nil llillllCnski simp palel;,! rtla!il, ceslu Sf' koristi U1ll11il[ okruzenja
prograllla Ci\TJi\ V5. Ova) IfTlllin O'l.fjil(']yol, pre sveg;\, rolelno okIuzenje unut,'\I' namcoskog skura
moduli!. knie nulli jedinslWll\1 funkciollainosl nall1enjenll kreiranju i mt'njanju geOlnetrije, Vt'c1flol
skupova pillf'til je spf'cifli'na za p(ljedini n,1mm~);i skup rnodula Ivledutim, flr-ki od njih (kao Slo je
skur paleta za skidranj!-~) illtegris,\ni Sli U"isf5lrllke pialformf

Ct\TL\ V'i IJudi sir()k 5pektar skupov(\ palet;,! sa aLltim:l 'I relev;'!ntn'(h proizvoda, eij! oris rredmet
r,lZITl:llranjil U (lvoj knjizi, Obralite Sf svom !okalnorn dileru pl'Ogrrtma elYrIA da biste dohili
Ilajnovijt' iniol'lTlacije (,) Ircflutno aktue!nilll proizvodil!1;,! U o\'oj knjizi istrazujr>.lllo skupove p(\h,ta
;'!!a!<l pribl.'HW Ila slid 1.R

Struktu~1!" proizvad_~

5truktura i organizacija proizvorlil

Modul za skicil'A!'i .
Okru!ellj~ koje se kor'lsti Zil kreiranje
20 geolllPtrije

~..

Projektavanje dela.~

Jezgro pmgrillT'a namenjeno zilpreminskom

modelirimju masinskih delova
iicanih i p'ovfsill5kih e[emenMa
Osnovno kreiranjP licanih model~ i povrsina

fIr~da

Projelf!ovanje s!i!.9.F~
Omogllc~va s~lapilnjp.

Tehnicko

delova

(rtani~

lzrildil lehnii:'kih erlela sklopova i delova

SliKA 1.8 SI-mfJOtJi pillett!

10

Sil

all/limll (Worlibcllc!Jr'_I)

II

CATIA

Vs

POCiI-AVI-JE

Zaldjucak
Filozofija programa CATIA V5 7_Jsniv"J 5e na kOnG_pIli Inleg,r',lCiJe digitalnih proizvod,l u razvoj
proizvoda toleom njegovog "zivotnog veka"

Program je

l!

potpurwsti ponO\'o izgraden ad

temelja da hi mogao da ponuJi vodecll lehnolugijllll industriji

CAl1A V5 nudi llOVl! slruktun! procl:'sa kuj(l je razvijena na baLi jedinstvenog ~kl.lpa ~dala 2<1

Oluuzenje programa
CAliA V5

razvoj ral'unarskih progr;Hlla, optimizonnu La Iv\icrosofl 'vVindow~ okfllzenje_ Celokupnll

graficko lmrisnicko okrllzenje je ponovo izgrd-Jeno j za~nivd ~e 11(1 paietalIlCl alata, ileoflarna i leOlltekstualfl() osetljivim menijima, Ova nova slrui<tllfa rnenija bazirand na ikoIlam<l irna 2(1 cilj tid
,krati vrerne potrdmo Zi\ ovlaJavanje pl'Ugrdlllom
Najimpresivniji aspekti progrJrna CATIJ\ V5 SlI illtt~gr,lCij,l I'il1JiCitih shupova pa!eta alata i
neprt'i<iJan tok raJa u grafickorn korisnickom okfllzcnju, Zaprt'Il1inski elementi se ugtavnom
lueiraju na osnovu skiciranih demenata, iii e\ernenata poznate topologije, kuji zahtevaju ~,~mo
reference za poslavljanje n,1 model. Ovakav rrislllp ol11og11cava znatno vecli tleksibilnoslll odnu-

Uvod

Sll oa ranije wrzije programa CATIA.

OVOM POGLAVLJU tETE UPOZNATI OKRUiENJE PROGRAMA CATIA VS. JEDNOSTAVNOST

UPOTREBE

Pitanja za proveru manja

OVOG

PROGRAMA lASNIVA SE

OKRuiENJU (GRAPHICAL USER INTERFACE ~

GUO,

NA NOVOM

GRAFICKOM

KORISNICKOM

KOJE JE RAZVIJENO UPOTREBOM MICROSOFT

1.

Sta znaCi akronim CAlIA!

2.

Navedite nekoliko naCina I\a kn;i je program C:\'J'IA V5 Illtegrisan 1I r-;licrosoft

\Vindow5 okruz,enje.

POlNATIH WINDOWS OPERACIJA, KOJE, ZA UZVRAT, NUDE VISI STEPEN PRODUKTIVNOSTI I KRACE

Sta je varijaciono rnodeliraflje

VREME POTREBNO ZA OVlADAVANJE PROGRAM OM.

3.

"

1I

poredenju sa rnuddiranjCl11 koje zahteva

WINDOWS I WEB TEHNOLOGIJE. To OMOGUCAVA NOVIt.,l KORISNICIMA DA UZIVAJU U KOMFORU

putpuno (limellzionisanje?
SKUPOVI PAlETA SA ALATIMA I SAME PALETE SA ALATlMA, OPISANI U POGLAVLJU 1, GLAVNE SU

4.

5.

CATIA V5 zahtev3 cia svi kreirani

el~mellIi blldu u potpllnOSli dirnenzionisani.

(taeno, iIi netacno?)

ODLJKE

GRAFJCKOG

Koja je razlika h:rnedll namenslmg skupa modllla i skup<1 palda alata!

NAMENJENIH

BRZOM

OKRUZENJA
KREIRANJU

KDIE

OMOGUCAVAJU

MODElA

OBAVLJANJE

I IZll'\ENAMA

NA

POJEDINJH

MODELU.

OPERACIJA

RAZL!CITI

METODI

PRILAGODAVANJA PROGRAMA KORISNIKU OMOGUCAVAJU DA SE OKRUZENIE PODESI TAKO OA SE

POSTIGNE MAKSIII.'lAlNA PRODUKTlVNDST U RADU.

Ciljevi
OSNOVNE TEME DVOG POGLAVLJA SU SlEDEC:[;

12

ZAPOCINJANJE CATIA

Vs

SESIJE

Vs

T1POVI DOKUMENATA U PROGRAMU CATIA

UVOD U GRAFICKO KORISNICKO OKRUZENJE

PRILAGODAVANJE OKRUZENJA

OPCIIE ZA IlBOR I DEFINISANIE POGLEDA NA MODEL

CATIA Vs

OKRUZENJE PROGRAMA

Poluetanje
programa CATIA V5

.CATPart

Start meni
Pritiskolll n;'l dJlgme Start. koje se Ilillazi 11 dClIljem levom uglu ekr;lIlJ \1 \Villdows okruzenju,
pribzacf' St" )Wlltei<slualni men!, k;lO l1a slici 2.1. Sekunclarni meni re se automatski pojaviti
kada postilvite pokazivac m!sa iznild opcije CAT!:\ VS I"ritiskoll1llOl i\;onll CArlA V5 !evi1!l
!<lsterom misa pokreee se sesijJ (videli sliku 2 !)

Modul za skidranje

Prajektovanje delova

C-.

Zi~ano/povrsinsko

jji!r

mode!iranje

~JPart1

.CATProduct
Struktura

prailvod~

Ikona na radnom delu eluana

lkonr. precicJ Jllogu Sf' lucilOlti i poslJviti l1a fauni den ekr,lnJ elil hi se brzo pokrelluli prqgn-lmi
kao sto je CATIA VS. Dupli ldik I)J o\'Jj lip ikone \;lkod(' pokrn'e sesiju ovog progrilma Ikona
precicil Zil pokrelanje progrJlllil CAT1,\ VS pTlbzana je na slici 2.2

Projektovilnje sklopova

.CATDrawing

jllfilda tehnii'.kih

--~ . . ~ .~-. . ""--

crtel~

~01. 1
'8

CATlA

Craficko korisnicko okruzenje programa CATli\ V5 (piilm:ano na slid 2.4) je i e1egantno i ratlnirano. Novo korisnicko okruzenje je popunjeno ikomtrna j paletillna alata pretlla tradicionalnoJl1
pristupu vVindows operativnog sisternil. PaznjJ koja je posvee'ena iUJC]j ergollomskog okruzenja
Ima Z<l posledicu brz i erll<asan llaCin rada II progralllll ko)i no\'im korinicimJ omogllCJVa cia
odrnah postignu produktivnosL lskusni korisnici Widows a trebalo bi cia se od/mh "sroc1e" SCl
pnznatim rasporedorn i izgledom iknna Brojl'vi nil slid 2.-1 odn05e se na l1umeris;1.I1C odelike
koji slec/e.

~
11&
~

mm

tl p)'('c~)'{/mll

CATJA V5 se razlikuje ad verzije ytj po

tome sto 5 razliciti gcometrij5ki objekti
srneStaju u dokumente rClzliCitih fOrlll;)t;l
Ovi rJzliCit! tipovi clokumenalCi se
z<1.'>nivaju na stand<1rdu n visestrukiln
doiml1lcntima knmpanije 1\linosoft. NJ
ovaj nacin se elirniniSu formati \'erzije \'4,
"vezani" za sesiju i modeL i EXP formati
cliltotei<a. Tip illformacijCl koji sadrzf ovi
novi dokumenti zavisi ad skupa pilletJ
alata koji je karise'en t:a kreir;Hlje i
modifikilciju
geornetrije
Datoteka
dolmmenta srndta Sf u izabrillli \Vinc!O\\,'s
direktorijum. Nil sliei 2.3 opisana su Ifi
razliCita formata dokll!llClliltil leoii 5l' mog\!
naCi u programu C:\"I1A VS

Uvod u graficlw Iwrisniclw okruienje

II!I5Iiill!I!!I
Kontekstuillni
Start Illeni

eDrawing1

_. _______. _~I ____ ~_.---".-.--

SLIKA 2.3 1'il)(11'[ r/nh;u)1rndtll

Vs

Tipovi dokumenata u
programu CATIA V5

Tipovi dolmmenata

CATIi\ Vs llllJi razlieite nac.ine za poluet(lllje koris[]icke sesije iz Windows okruzenj'l. N<ljedce
se to rini iIi sa Start menijJ, iIi pornoc\] ikone Ilil ],Jeinofl) Jelu ekrana (desktopu)

CAliA

5!",! pornof.!! ik()rle

Izgled eluana
U odeljcirna koji slede opis;tnt su Il{ljvaznijc kompollente novog korisnickog okruzenja progra
rna Ci\ TIt\. One obuhvataju St"rt flleni. StalHlilrd meni, ikol1U aktivllog skupil paieta alata, palete
alata za kreiranje geometl'ije, zonu za un os komandi, paletu sa "latima Zil poddavanje pogll'da
(View), ZOI1U za prikaz roruka i urita, paletu Jlata Standard, konfiguraciono slablo modda,
pOdrilZUtlleVill1e favni i ose i ili<J( Compass.

1M
sHka 2.)
KonteKslualni Start m~ni

14

Slika 2.2
5t",t POlllO(!!

Ik()n~

15

CATIA Vs

OKRUZENJE PROGRAMA

Vs

RJdi sto jeJnostavnijq~ koriscenja, u korisnicko okruzenje su ugradene razliCite pITl~iee, ko)e

~~
I]Ql { ,i~i~.':':'

"pokrivaju" vec'inu funkdonalnosti u meniju Standard. U odel'jeimd l(Qj! slede uply,me

opeije menijd Standard

--

CATIA

5U

Meni File

,,,,,,~

Opcija File obezbeduje kOl1lrolu nJd doku"

Dtl<W .

Crr!+N

!!ill",,",,::

ctJ'l+O

mentimd programil CATV\. \/5, PrvemtVtna

1l,11l1t'.lla opc*' S;l uvog [lien'tid je Z~l
otvaranje i zatvaranje dukulllenata i
kreiranje novih dokumenala, sto je sillcaj i

j1_~trom ..

:~"""'L

'~

--.--~
ctrl+S

~ "'" bs...

u veCiI1l programa kuji fade pod Windows

sistemo[!l. Opcije menija File prikJzane SLl
na sliri 2.G.

Save

sa'<'eAl
5ay.eMaoagement ..

<!i""':' '

Meni Edit

Ctri+P

_Prrlte" -S4,P..

Opcijil Edit OlnoguCJva lllaniplllaeiju

objektima ulllltar okfllLenja prugrama
CAT!J\ V5, Pomoc\l nje se moil:' Joei do

SlIl<A 2.6

Opcije IHl!llijll File

zajednickih funkcija Windows programa,

kdO Sto Sll isecanje, kopiranje ~ "nalepljivanje", a 1wje se pomen\lte u Pogl;wlju 1
Druge funkcije, kao sto su opelje za i;-:bor
i osubine objekata, talwde Sli dostlJpne

r1'j1'J"K~C'.

SliKA 2.4 Nwo sliIfil..'},:o

iWJ

iSIJiaw oln-ui..:nje

J!JOgrlllilll

Men; start [11

~

Linijd menija Slart preJstavlja

glavJ10 navigaeiono sred~IVO za

P:!"lOest;l1

~ A"e",Uy().j~\f'

r.;;---c__: - - - - , prt'!;,zilk iz jednog okruzenja u

~1'r<Xllr.tsln-'':!l_.-e
drwm, Sa HI'e imate IIlOQu\~nost
iit:!-''''''''LUy
,
, . ' I
.
,-_->\;3
PflS1Up,1 ra::. ICillm s ,11pOVlma

*~teldo<f
!jfi11'tWLl--<uy

,...,.

~cpf\ng

:iP'Wohme...-.J5Jfxe~

_ _ _ _ _ _ .__ '" _ _ _ ~_

'

..

'!!c.ATIAV4Xl,V2

L;$

---

~!J;ffG""'''Y,,________

Uilcal,;bgE-clt<:{

pal eta aJata i namenskirn

gfupa~

E>Ji.

SliKA 2.5 Opcije SIMi menija

eatD."q-,

"'f'","""~,",,

Start meni takode sadr?i infur"

S>l:':i.,ebm.",-,jSJ-f.k"O<~;Y)

fllaciju 0 nekolilw poslednjill

rnodda koji su koriscerll p sesiiamJ, OlllOguc-avajuci da im se

~Qr"~

Meni View

it: C,-,C_,

CUh:(

~9;;pi-:

etrl.e

~easte

CUI+V

I", PIr.i~:;p..'Cl3,.,
:_Qet<;w".'

Dol

Ctrl,F

I==:-J r,","-'=======~ ma rnod!ila, C'.Jvisno ad illstaliI!.:MN,;n:.lr~_.~ ,-~_,

=.;:~~:~~D=,Jl
.
ranih kOllflguraci,'" i nroizvoJa
I"""lr,..tl~ ___, __ .~,~

.(nfia'UlLtue

ovog rnenija,
prikazdllo na diei 2.7.

C.\TlA

eErod..ctS~.

brzo pristupi. lz okruzenja prograrna CATLA. V5 treba!o bi iz!azili POl1l0CU ovog menija da bi se
obezbedili odgovarajuce sk!adistenje i konfigufacija tekuce sesije Opcije Start rnenija prikazane

--.---

:,:~s.,ts:::-"

t2l se.co;r,<l SeES cqtb--t.

,\'lBUOwrhJ's;,.,>eii.) Set:;,
Ltt-s...

__.---

-----_..

-.' - '--'

POIllOCll

(1I1+Y

(OI'Z

c'

UB~t-'"

~leni View, prik,1Zan

cdovit skuup illata
"baratanje" prikazolll
Palete sa alalima st',

kao

sto

je

na sliei 2,8, pruza

koii OlllogU("dV,ljU
gemnetrije modela
talmue, ukljucLiju I

bldjucuju POIll(lCll ovog menijel 1I CiljLl

prilagodal'anja okrllzenja sva\wm od
kOl-isniil punaosub

Meni Jnsert
l! 2itvisno5ti od togJ koji ie skUfl paleta
illata aktivJn, kroz uvaj men! se pri~tLlp;;

SliKA 2.7 Opcije menij,/ Edit

razliCitim

opcijamJ

Zit

lueiranic

geornetrije. kao sto ie prikazano na slid 2,9

su na slid 2.5-

Men; Standard [21

Lillija rnenija Standard ista je u svirn prograrnirna unutar \Vinc!ows okmzenja, .'vimi Standard je
gbvni put za pris[up pokretanju najveCeg braja funkcija unutaf programa CATIA V5

16

17

CAliA VS

CAllA

OKRUZENJE PROGRAMA

Vs

Meni Tools
Ivleoi Tools, prik"Zilfl na slici
2.10,
proza
opcije
2a
prilagodavanje ](Orisni(kog
okruzenj<l, snirn<lnje slika i
brzo prikazivanje, ili skriv<lnje
(e5to
koriscenih
tipova

/~::"

~~arrieteit3ool1 A'1BIysls.,

.',

geometrijskih elernenata

")'-10",,,

-';. ce,t/c/;f\:J'cil

0}J:,-""c",;

,; QJ;itom12e,."

~"'5f.1''''''''

Meni Window
CATli\ V5 pruza rnogtlcDost
istovrcmenug otvaranja vise

"""' ......,.; ..i,,~

""",~"""",'-'"~,,."""

t>... ,,"""""'"'

------~.----

SLiKA 2.B OfJcije lIlf'nijll Vicw

l~<Edt-';'Iow ~!ocIo
QbJ"Cl

'.

sesija program a bude prikazana u vidu vertik<llnih, horizonfalnih, iIi bskauflih pro2ora. Ovo je
korisno za podesavanje prikaza pri pOllleranju geornelrije sa jednog modela na drugi.
I'&'o'iow

tM>1

Men; Help
~ I?;i""""!~.
O""',.;~

@_ . . .

nezavisnih, iii meclusobno

2<lvisnih modela POtll()CU
SliKA 2.10 Opcije mrllijl! Tools
menijil vVindow, prikimll10g
na sliej 2.11. Uobi("ajena
funkcionalnost Windows okruzvnja za uredenje progralllskih proZ(lI'<l oHlogucava cia !,vaka

y-n,~'

Meni Heip, prikazan na slici 2.1 2. omoguc,1v<l prisfup lokalnim datotekama

tekslolTl, iii \Veb bJziranim alalirn(1 za ucenje

Sil

pomm'nim

-~,

"'-

.q.lli SHelp

Q'MeW:~ndOW,'

CAlJA

7?.n'"'.{

.. '--::, De Hor
.::.: ""ffe VertJcally
t

t:s?~t'sTH:i'

Primami meniji za lueiranje geometrije Sll memji za skidrane i gotove lehnicke elemente.
Takoue Sli dostupne druge funl<dje, !<ao slo Sll ogranicenja nau lehniCldm elementirTta,

Shrrt+Fl

El~ Galaxy

StiKA 2.11 O/Jcije mtnija Window

Stll(A 2.12 Opcije menij<1 Help

Ikona aktivnog sl<upa

IIl~crr

and Search

I~~~:"."--:.:-

f/7'lpartl,

StiKA 2.9 Opcijr mcnija

usa-- CompaiorJ

~Q'lhnt,Irdex

.~__ ~~

pal eta alata r3]

lkona aktivnog skup<l paletil aJala pril<azuje ilktivni skupa palelil alata (eng. Active WorkbE'.llch)
i omogut'ava brz pristup drugim skupovimll pilleta, kao slo su skupovi za projeklav(lnjc delm'<l,
projektovanje sklopm'7" industriiski dizajn i fehnidw O'tanje.

naporncne i Bulow operacije.

1B

19

CAliA Vs

OKRUZENJE PROGRAMA CATIA Vs

!zborom ave ikooe biee prikaZill1 zaseban rnmi (meni Workbench), predsravljeo na slici 2.13,
koji sadri.i opcije za prelazak iz jed flog sJmpa pa!ela u drugi. Skupovi palel"J lwji Sll doslupni
Uflular ovog rnenija zavise ad instaliranih programskih modllla i prilagodenih konfiguracija

'e

Zona za unos komandi [6]

@}

Zona :La lIn05 kOnl<lndi je llapredlld funkcija koja O!ll()gucJva oa unutar j!rugrailla CfYf1A V5
direktno unosile ]mmande, iii upik. Te kOtl!<llldc, medlJlim, ne predsl,lVljaju te1Ill! ow knjige.
Vise inforrnacija 0 njillld mozde dobili iz uplllsva za upolrebu prograrna CATli\

1_____ -'

Product Structure

Part Design

r~-

Sketcher

Material library

liB

Catalog Edltor

Drafting

Assembly Design

Paieta aiata View i71

Palela al.:lta View, ,prikazilfla nil sjiei 2.1 'J, !lulli upcij.:: Z,\ pml<1vljilflje pogkd,l, pregled;lf\je i
orijl:utaciju modda Ulllllar korisnidmg ukruzenja.

CAnA V4,V3,V2

t~r:E+0%% k@ifli1,~ ~

Wlfefr ame and Surface DeSign

[I Do not show this dialog at startLlp

~"

Ako ikona koju zelite da koristite ima mali trouglasti simbolu donjern des nom uglu, maci da je doslLIpno jos
opeija odgovarajuce funkcije. Jednostavno, kliknite ovaj simbol da biste prikazali ove apeijc, pa kliknite onu
koju zdite da koristit", CAliA 5 ce zapamtiti posledllju konliguraciju paleta sa dlalima koju ste koristili.

Close-

"

ll:

~
'Ill

',ikdZ sarno.

:',@

,S"",,_~.,,~jh '.JbJ~k~(a,!j

ck""a"i~

- . Sellc,eni. p.rihilz .~a i"icam"

,",,,',JII"'BH 1''''lamil
- - . K<)fisnii'ki pades~n pfik~l

Ikona sl<upa pal eta alata za slddranje (Sketcher) [4 J

OfIlOgUC(Wd

ulaz3k i izlazak iz okruzenja

Z,l

skiciranjc.

Palete alata za lueiranje geometrije [51

'---I.Pogled

l)urlllJh", '''' iilVdn

okruzenia. Koje 5U ikone doslupne zavisi 0\1 al;;tivnog ~IUlpa raiet<l a!at<l Ove palete mogu da se
OdVllku sa gl'dnice proZOfJ na bilo kOjll ioakciju llnlltar njqa
Postoje tfi metoda Zd aktivaeiju ikrme LH1lHar J1alete a!il(a. kdnomuki pritisak na pr"i laSler misJ
(nadalje oznacavan kao T,'vll) iznad ilwne aktivirace ikollU jedanput - fl,\ primer, u siucajll [(ada
se l,reira jedna zaobljena iviea. Aku se korbti dupli !cJjk na TMl, tllllkcijd odgovarajuce ikone
mod ee da se koristi vise put<1 zan!dom, sve dole se ne prekine njeno izvrS<1vanje. Oa bi sc funkci"
ja prekinula, treb" kliknllti dugme CanceL ako je Jostllpno, iii jos jednom kliknuti ikonu. Tree]

metod podrazullIeva pritisak'flvll iznad ikone, pa njeno Vlleenj!:' i pllstanje iznad geometrije na
kojaj z:elile da radite. Primer za to bio bi Ja vucete i pllstite ikonu Edge Fille[ na ivicu del a koju
ielite da :o:aoblite.

@D

--.-Kolisnii'ki roddell prikaz

lID -.. Pogled spledd

Ndjve6 braj ilwna za kreiranje geometrije obicno 5e nalazi n<1 desnoj sO-ani korisnickog

20

linija

----.... Senceni p,iKoZ (5110)

----110- 5encel1i prikOlz Sil ivitdma

D',h,hdille Gbl"kola

Ikon;l skupa pdleta aloHa za skidranje

----... Zicilni plik~l (NHf~)

----po.- Din<llllilki I'llko< Ile"dijivih

~ I',ibliiav~ni~ (loom out)

Ukldpilnje u prozor

,~ --jJo- Pogl~d ad pozaui

i~ - . . . . Pogl~u sl~va
.~ ~ Cogled ,d",,"

. 'lID __ "r,l,d od""o

IJl - I I - f'ogl~d ouozdo

~ "Leti kmz pribz" (Fly trough)

StiKA 2.14 Pa/elll illatll Vi~1(I

21

CAllA Vs

OKRUZENJE PROGRAMA CAliA Vs

Zona za porul{e i upite [8 J

Prikaz osa 1131

U ovo; oblasti prikazuju se krillene poruke j upiti za \lnos, zilvisllO ad polozrt!il pokrtzivrtra rnisrt,

Prikaz podfazurnevanih OSil poma2e U s3gledavanju orijentaeije dela

iii funkdje koja je pokreflllta.

Palet. alata standard 19 J

I L... rOllavllan!~
Ko,,'"".'""."....r''''''''.
L

'-------fi>.

p,,,If'dnle
po[]istellc oKClJe (Reuo)
r(Jni<ti!v~"W p(J,lpdflle
akcije (UndQ)

"llillep'lil'Jnjr"
Korj,~~j~

' - - - - - - - -.. Ise,anie

L _ _ _ _ _ _ _ _....
L ________

~tarnp~"je

-+ ~~~~I:~j,~';t~stojrceg

' -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-jo- O:"MiIt1je pastojecpg

Pil!dil illata S!andilf(l, prikaz;UlJ

na sUei ],15, idenlicIl<l je \!
rilzliCitirn
progr;llnilllil
iz
v\'indows oi<ruzenia, a pribzuje
pozna!e
ikone
koje
su
pridruzene ccsto lwris(cnim
funkcijarnil. Ove fUllkd'W S\1
pl'CllzE'le sa 1'azli{:ilih meniia koji
se !1a](lzc nCl liniji fHCllij<1
Slilndard.

Prilagodavanje I<orisnicl<og oluuzenja

U odeljcima koji sledf: bdvitmo se prilag,odavmjem ]wrisnifJwg oknrzenj;1.

I(orisnicito oluuzenje

I(onfiguraciono stablo [10J

':~ati:::n Fita;.. ;'

"i'Qprils... '

d"~I'me"t~

Konrigur<lciono
stablo
najvilzniji ala! 7<1 "bara!anje"
SLiKA 2,15 {\lleri/ "larll sr,lIlrillrd
elernentimil modela i za njihovll
kontrolu i orgilnizovanjf. CrillH:' kOjf: se !lillaze na stablu sadr;';e istoriju lueirilnj(l deli! i rron:~s('
koji su pri torn korisceni. Ow grillle 5tl organizov"ne upotreboIn rrincipa visestrukih leb
(zapreminskih i otvorenihj, 0 celllU ce hili vise reh tl Pog!a"ljll:3
'-_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-0- Krei,~"j~

no\'o~ dok"m~n!il

Podrazumevane ravni i ose [11]

lednu od najmo61ijih fUIlkcija

ptogramil CArlA \"5 ~1redslilv!jil
sposobnost prilagml;wilnja ]mri
snickog okfuzenja U ove svrhe
koristi se opeija Customize sa
Tllenijil Tools kojl se mo:zc naci na
gornjem
ell'll!
korisniclwg
okruzenja, lzborom ove opeije bitE
prozor sa
prikaZill1 zaseban
menijim<1, rredstavljen na sliei L 16,
koji nudi mnogo opeija Zil
prilagodavanje grctfickog korisni
ckog okruzenja

, $tlnlfI"ck.,

SLIKA 2,16 Melli Cus(olllize

Meni Start

i"pl,n,.

U progrilnlU CATIA VS Sf, n"kon kn:iranjil novog lTlodela, kreir;lju podrazulnevane ravni i ose
lIvek prvi elementi u konfiguraciollom stahlU

OV(I su

Alat I<ompas 112 J

Alat komp"s oll1ogucan rnodifikilciju polozajil ifili oriienlisanje deb 1I odno5u na \'Y'Z
koordinilllli sistern. On takode sluzi Zil odrcdiv(lnjr rnedu:;IJl.llI{)g pojozC1j;l d",lov(I U okuzenju Zil
fad Sil sldopovima.

A~c~I","'::"! "" _, ,"

:,:_ "" :_,' - _,

~~~"

?Use tHs p<lge to mzi.;e lP a IItofyCt.l~ i3V(:(lte lIk!xnd1""~~" ,.

'T11eY: w~ 1'f~ otovm at the tDp (lfthe St3'tMenJ.
Crag !nd acp WtitberdleS belW~en !he Avat.ble 1st 1'fld the f.woote< 1st

SliKA 2.17 Meni Start

prik3z"ni tl okviru menija Start. Ovi isti o/JIiljeni

ta alata, prikazane na sliei 2,18

22

o'l'.e'''';'J

Ivieni Start imil pet brti,"

na svorn gornjem dell!,
kojl' olIloguc'avaju iDdividllalizileijll Okruil-.'llj;l
[lodrilzlll1leVa!10 stanje jt
da st' izbororn opcije
Customize otVill'il kar!iGl
Start lvienu, prikazilna na
sliei 2.17 Mozele cia
vutele i pust.lle skupove
palet;) alata izmedu listi
Available (Dostupni)
Favorites
(Omiljeni).
Omiljeni skupovi paleta

alata
S1.1

(12

nakon toga biti

dosturni i preko ikone aktivnog skupa pale

23

CAliA Vs

OKRUZENJE PROGRAMA CATIA Vs

'e

~"'--"'''

StatMeru

IL_

I u,erWOfkt-er~s IL!~..!'~_d

...

Q.("WOiU;

Palete alata
(Toolbars)

I Cpt>.TlS I
TvAlC'lS

~rlOWW:Jil
'.v,xkberd:~$
W~f,bendl

I.,........

-"mame ...

Gq:llc Prq;erue,
v~w

R(;St4~

:;oxD",">:<:l
flf.'PI'/~t;t"noj

'" mntent; ...

fl..",la~(Jc(l

1,~a5LJr~

Uo& Sebctxn8wSc'l&~t-ons.'t>

A()Jcumm,;,a",
RemCtyeCOfllmar.t .

?Use It-.; ptqJ to add or debt;) a tee,bar to u-~ CLlr""t ..:<ikr'dl

I
I

Trda kanicJ u ProLOn!

Customize jt' Too!bar~
(slika 2_20). U proZOl'U
New Toolbar !llOzete
izabrati i kreirati bila
koju ad IMleta iz bilo
kog StiindalJnog ~kup(l

!(Mld ill krlCir,l(lC, Hi()Zde

ill odvuc:i gde god zl'lite

Ihe Cvmmz.r:-J:; P~,~" .:>lo.... , dr "'d'3..:"up to ~jG,torlJ(N" ::o'r.m.;na.;

lr okvinl brtin,ToullMl5
izalwrite opciju ~ew. II
prozoru Nt.'.\V Tooluar
!i)(l;lete, z<llim, izabrali
11clletu aJal,l iz bilo kog
stamlJrdnogsl,upa pald<l i duJali II I1m'ukll'ir,m'l ~kuf' 1'<11.::1(1 edal.l Ako se f!dleta alal,\ alltorn,\t~ki lie
pojdvi Ll Vasem korisnickom slmpu paletil, jt'Jnostavno jt' odvlIcite i puc.tite iznad njega
SLiKA 2.20 [{,trUCd Tuu/lhll'5

SLiKA 2.1 B AJeni

Sllll/Mi\/

pa/etl!

<I/(/t,/

~!l\ll!!!llIl.lIlIlIlIIfilllilll]!iliiiL===-~"----']Jll
strrnau

I u...- \\'",~b<;r"Ki''''' I Toobar. ![:Z';''''~;~i] Cj;!JGn; I

PreCiCil je jos jedna opcija koju mozete da kreirate Zil svoje omiljene skupove pal eta alata. Koristeci TM J,
kliknite jedan od ol1liljenih skupova. Zatirn, koristite tastere Ctr!, Shift, iii Alt, II kombinaciji sa bilo kojim
tasterorn koji je 'I"llistan pod "Other button", da biste kreirai't precicu do bilo kog od skllpova paleta.
Pritiskanje zadatih tastera po pravilnom redosledu dovesce Vas do zt'ljene palete alata, bez upotrebe misa.
Ista kOlllbinacija tasteril ce se sada pojavili U Illeniju Start pored odgovarajuceg skupa pdleta alata.

Sl;nl~

Korisnicld skupovi pal eta

alata

I u...-WC<"iJ>e"-,j-,." I Toobar, I Com",,,"rl< 1Cptlco< I

l!<e'

wcrkhrrh",
New

~~ .. :'I
Ren,me_, I

?1Js~ ttis p<>;Je to .dda' ~~ d 'l/Q"kbeo::h.

#'ry""'" 'I/<:fjJ).nchbecomes!t>l Clnent'l/~

Go to the'}"O;;b.n p<>gem addtr;.cb;n.

~---~-----------."".~
SliKA 2 ..19 Korisnit'lii sJillpolii pa/eta alatil

delova i skupa paleta alata za krelranje slobodoih oblilm.

24

DJlJga

kanicd
prozurll
u
udnosi
imrisnich: "kllPOve paldil ala la, d
pril<azana je na slid 2.19. Po ug!e"
dt! 11<1 standilrdne skupovl2 pal';[<1
alata, ovde mOlete kreirati
sopstvene skupovt' sa paie!ama
ala!.:! preuzetim iz razliCitih skuj)ova. Ove palete mogu da budu

Komande
l~t'tvna kartica 1I prozoru
Customize jl' Commands (sjika
2.21). Unutar nje se kreiraju
kornanJne ikorw, koje.'ie lIlogu
dodati bij() IWIll sku]!ll pakla
abtil, iji p;lleti illata. Kliknite
bllo koju ad kornallJnih opeija, kao Sto je Select. Vucile i
pusti!e ()Vll IWfllandnll upciju
iznaJ hilu koje paldt' "Ialil

C:ustomize

SLiKA 2.21 /(artica CJml)i(IIIi[;

Da biste izbrisali komandnu opciju (ikonu) sa palete a!ata, jednostavno je odVllcite nazad u prostor kartice
Commands.

dobijene kombinacijom pilleta iz

slandardnih s]mpova. Primer za

ovo bila bi kombinacija pal\:'ta iz
skupa paleta ,llata za kreiranje

Opcije
Pet" !{ilrtica 1I proZUfU Customize je Options (slika 2.22) Ona olllogllC'ava da se opreddite zeiile

Ii velil(e, iIi male ikone. TakoLie ornogucava da uldjucite, iii iskljllcite sawte "veziloe" za alate.

25

CAliA Vs

OKRUZENJE PROGRAMA

MOl,ete i zaldjl1cati, ili otk!jl1cati polozaj p(llet(l (llata za Sdvete "vezane"

grilfickog okruzenja,

StEJ"tMenJ-f

Dl

al{l[c, iIi inbrati ieziJ{

Pano General

Usff_,~ci~ I T~'n l-com~iTlds,-I[QL~il

W Large Icms
~TooItps

DLO(:k: posllb1

.1"~l:I<mx:n.-.

oft:ool::>a-s

CATIA Vs

~ r"""h1nc"~g,
,.,.,sr~

~Ci"Jt>I~Wiq,

p.""'~[)(>rJJmme -,.---~--'~--~"----

:a:

Ol~_'ld'eii<""''''I'~-.J"",.,b

o.x"mont.1tl,Y1l""":Jon

00

:;

---~~.---,---

,,,,h->c~ dXl""",,t;!t,:nl

o".".,,~

'-"-"~----

nnF"'~ ~------~""---~"---~

1'2

Ce<lF",,,,,,,,,-d'!Y'
ill vnm-~'t W.rx""e fk~~'~ 0 Bod--Jx:"o

Pano General, pribz;m na

slici 224, pozivJ se
izbor(lID teksta OptiOllS sa
rncnija Tools_ Na O\'OITl
pilDOU rlOzc se n-aci wei
broj
kategmija,
Ow
btE'gonje (polja) saddc
brojn!':
opcije
?'d
prililgodavanje korisIlidwg
ukruzE'nja, N"l1Wlli1 ovog
pogbvljil jc da se urisll
Dsnovne opcije za prila
goc\avanje llhuzrnj'l.

SliKA 2.24 P,mG Grnnai

Stil korisniclmg olnuzenja

Opcije u CAlIA V5 oluuzenju

t [ ()\'()fTl ode!jku CE'lIlO objasllili nil koji lIilCin treba podesiti ()drH1ene korisnickE' opeije i kOJ isnicici
pri!Jgodena rodd;l\filJlja ulmlar olml'zenja prngr;Hn<l Ct\T!i\ VS. U ovu svrhu I;;O['lsti S(; OPCij;1
OptiOlls menija Tolbar, Imji se lIil!aZ! u gomjelIl ddu ekranit, kao sto je pribzano na 31ici 2,2.l

KategorijCl User Interface Style omogu(ava da izaberete cia Ii cete koriSliti stiJ Pi, P2, iIi r'3. Stil
PI mogll upotrebljavilli Imrisnicj i pbtfonne PI i pliltfonne P2. Stil P2 Il~menjen je s,mlO
korlsnicil1J;) platfonne P2

Kategorija Save
Oruga btrgorija je Save, 0\'(1e se rn07,' uldjucili. iii iskljut'iti [dim autornZllskog ('Uvanjil
Aim aktivirate ovaj rdim, Illozete cia odredile vreme izmedu clY;1 UZilslopna cUl/emj;],

Kategorija Disconnection
'Trec'a kttegorija je Disconnection Ovde se moze uldjuciti, iii iskljuciti rezim automatskog
prekida sesije, AIm i1ktivililte ova; [dim, rnozete da odreditE' vreme koje ce prod do alltom"tskog
prekida sesi;e ako Sf z" to vremc progralll CArlA V5 ne koristi

I(ategorija Reference Documents

(~etvrta kategorijil je Reference Documents PodrazUlw','ano s("nje je Lb je ovo podeSilV<lnje
ukljuceno. To ZllaCi da (:e, aka postoje dokutllE'nti koji Sl1 povezilni Sit konkretnim dokurnentom,
i oni bili otvoreni ziljedno sa njim, Da bi se postigli zeljeni reZtlitali, ova opcija mOfCl dC! bude
ukljucenil pre nego st::) se uCita tzv. "roditeljski" dokumt'nl (na koga se pOZiviljU drugi

dokumenti, koji se nazivaju "dera")

SliKA 2.23 IzU()1' Opliol15

26

Sri

mellijll Too/liM

27

OKRUZENJE PROGRAMA CAliA Vs

CATIA Vs

Kategori)'J Tree

Kategorija Document Location

01

imldiiJIj Pusto)e dYe OrK]je za orijenlaciju konilguraciorwg stabla koje rnozete

izabrati. Predlazemo da pri upotrebi ove lmjige izabel'ele opciju Vertical.

Peta kategorija ie Document Location Ova opcija prikazuje lokilciju do dostupnih dolmrnenata,
Polje Document Locauon priluzuje putanju dalOIeka sacuvanih dokumenata

Kategorija Drag & Drop

Sedma kategorija je Drag & Dl'Op, Ovde mozete uldjuCiti, iii isklju{ili mogucnosl izvodenja "vuci

Kategorija Tree SJwwjNo Show I\ko je uPCij3 Tree Show/No Show uklju6:::fl;J, kallJ izaberele bilo
koji element sa slabla, pd kliknek ikonll I lide/Show, dement kuji sle izabrali ce posive1i. Ovo
je uobra vizllelna pornoc prJ posmatrallju ~tablil, j(0ja umugl!{~;1Va Ja udn:dtte std ce na ekfdllu
hiti prikaZil!H), a sta ne

i pusti" operacija (za detalje 0 "vuci i pusti" fllnkcionalnosti pogkdajte Poglavlje 1)

Kartica Navigation

Pano Display

lzaberite kartio.l Navigdtion, prikazanu na

igacionih podes;wanja.

Pallo Di~play, prikazan nil slici 2.15, nlldi rnnostvo j{,lltic'a ld prilag()cLlI'anje. velikog bruja
opcija progralJl(l CAllA \/5 okruzenja Ove opcije Sli opisane Ll ocldjcim'l koji slede

N.MtJ.lt>:n

~lici

2.26. Ona

()IllUgUl~dVJ

da pl'ilagodite prikaz nav-

.-""'"-------~---,~.-

OGrJ'>tUlty.rueffi:,:t;d.Jmm,.~t>;n

Ox o'{

<OJ

Ii ,\nmotion ct.,,\) W"jx:tlt modrtatnn

F!tNli..

--,---~~-----~--

o t;.:b':i1 (jelectlon <ruded

t-b.1Ses."""ttAly,....2~ <;!,

Aull;.mdOCbpa-xl

--~,-

.... ---.~

o,<ut.>",~(j(; .'f"I".J"':t,~Oc.1

sttSP<:eJ"Autom'''~ OCAtom '~_

-'""-'-~-~-~=========--------------------------~~~
Kategorija Selcc[ioll Kdtegorija Selection takode sadrzi nekoli](o opcija. Kada je uldjuce.n<l OpCijil

Kartica Tree

Preselect in geometl)' View. delovi geometrije iznad kojih postavite pokazivac /!lisa se osvetljaV<lju (kao j njihova imena U specifikacijskolll stdblu). [(ada je uldjllcen,l opeija Highlight face~ ilIld

lzaberite karliCll Tree. Ona u[J)ogucava da podesile prikaz ~pecifikacijsl\Ug staob prograllla

f::dges, stranicc i ivice ostaju oswtijene [\Clkofl sto

Stl

izabrane.

CAlIA, VS POlllOClI s!edccih opcija

Kategorija Tree Type Kategorija Tree Type sadrzi cctiri stila, od kojih 5e moze izabrati proizvoljni.
Predlazemo da pri upotrebi ove knjige izaberete opciju Classical Window Style, Dok Vase poz-

navanje programa budc raslo, mozdc da eksperimemisde i sa drugirn stilovillla cia bi SlO bolje
odgovorili na Vase prohteve.

28

29

CAliA Vs

OKRUZENJE PROGRAMA CAliA

Kategorija rilliilneler- Tree View Ove opcije omogucavaju da ukljuCite, iii isk!jufite prikaz vrednos
ti, iii formula unutar konfiguracionog "tabla

Kartiea Symbols
Izaberite karticll Symbols, prik(lz;t!1t1l1il sli(i 2 29, Ona omogucava da podesite prik;lz, boil? i ~;til
ogranicenja i dimenzija prema sops\yenom nahodenju

-'
r

!ID'r:tr/l,
[ECo",paJNt(

.~-~

~ W:;"if.:!S- i-d11M

..- - .

; , C<M;., "'0 \U.lol f

"

....

C<,"""~,,",5tr

5cill,

--.---~~

II~Jln

:;:]

SliKA 2.27 1(lIllici/ ViSlliili::fl/ierl

j{(IrliC;l Vislllllimti(J1l lZ(lberite karticu Visualization, prik<lz(l1H1 llil. slid 2.27. Ona olIlogu(il.\,il. dil.
prilagodite prikaz podesil.v;mja viZllelizilrijc.
Oprij;t C010l5 KJdil je ova opcijil. uldjucena, koristi Sf" gr<lduiril.nil. pozadina za svaki od o\vrrrcnih
dokumenil.(a. Ovo vaii i za Preview prw.or i sl;]blo SkUPil pillet;] (d;]\;! na bnici ViSU,lliz;]ljoll
Primer gradl1irane boje if' pozrldillil {iiil se hoiil fllf'nja od 5vetlije kil lamnijoj, iduc'i vertikalno,
iii horizont;dr1O po ekraJ\!1.

SliKA 2.29 Kartic,J S)'Inbols

'Jr,lii

Kartica Units

Driile opciju za gradlJirilnu boju iskljucenu al\O ielite brzi odziv graficKog dela ekrana.

IZ<lberitc karticu Units, prikilZaIlli na slici 2.30. Ollil omoguc;]va da pril;\godite jedinice

Opcija Parameters

Dok je pfozm Options

otvorell, kliknite simbol
"pills" nil levoj slr;]ni opeij!?
Crner;]! da histe olvolili tilj
(vor, pil izaberite opciju
Parameters, [ije c'e podopci .
je hiti prikilzilne, bo sto ~e
vidi na slici 2,28.

In~""w,o..re

~~p,.o..J;7'

"'~.

l.-IQI;lI~~

'i~3:.:f:.~.;i~:ur"
[HO"-","'",".i,,;:,"

:,"",

r~."'''''""'Y'''Y

,""'"

['r ......."'''''~,-<,'',.,
[~~F":k5Y.

., ~:~~~::..".,

'

_..=.l.

SlIKA 2.28 Pori(Jpcije oficije ParlllHrlrrs

Kartica Knowledge

Ir

tTe":~'

{Jh,:(.y

B9c~"'p"t!:4'r,
I?E~~ame(,i..Li:);Iii~
PevI::e< Ird VttUii I

tal"~"tr'-"'t:.H

~m't"'nd..-~"

p<....

!Jlt!;

I neportwati;'" I S'lmtds 1~!h~=1

-~--.~---~-~~~~-.--.---

~7P%t

i~

I~~::

-;;PtE,

CW'"

! ~';'M~
""9

[f:e~ m} ~J

r.lJ

~.MecilI;<-':aI~'
'friSl"'P"

L.,r.l;lt.~MX>uo

Iz;]heritc brlicli Knowledge.

Ona omogucilva da podesite
prikaz specifikaciol1og stahl;l progr(1m~ CArlA V5
pOmO(ll sledec'ih opcija.

"",.
SLiKA 2.30 Karticil Units

30

31

CAliA Vs

OKRUZENJE PROGRAMA

Units Ove opcije Ol1loguCavaju da promenile sis tern jedinica Ul1utar moJeb

Dimemioll Di!ip/a)' Ove opciie omogucavaju da iz;'\berete bro) cibra i nula na kraju broieva
pomocu kojih se prikazuju dimenzije.

Pano Infrastructure

,'iti,!",.

Dok je prOzor Options

otvoren, kliknite simboi

::;'~lY ~~~=.:~ -:~:::

=~~='="":,";;";'="=-'\~~'~~=';5;~=oc=I,11

"pi us" na levoj strani opcije

Jnfra~tf\\cture da bisle (llvorili taj (VOf, pa izaberi[02

f ~G=1.-"

iI._

P:'-iIIne(.,-,

N-xJ,.>;Q:]tQ,,,,,,,ll.:.<\

j;i Wee); >I/ttllhecache~;""'m

Palh ~the,eIo",oo"""",,,

;[,(1)'

!:)fCoo;"''''' 'Hl O.1U

",. '"
\:-,

ht"""",tuo

~e(~
'!i'il~w""

I!!J p"lI"~ ...n,,,;<u

1,i,!
_
",.:Ol.""'tajjcn.~

--~i

t:irl>oOlle -

!li~ll"";.liUx;"Y

M:w",lJm"!o~

M.\

11meSUOlp
---------j;id".od.li""'''",mp>

opciju Product Slruclure.

Ovo ce Oll'oriti pallCl
Infrastructure, kau !ilO jt.'
pl-ikazano na sliei 2.31.

Ubrzavanje ucitavanja

._-R~""OJacy~

Pr,,-,-,m~y~

-i> MO'-.!""""D"'->:-"

modda, radi brzeg uejl,l"

vania dJtoteka u sesiju. 1":a Jeta!jnije informacije

rnentaciju prograrna CATIA V5.

ovoj funkeiollalnosti pogieJJjle doku-

Opcija Part
Infrastructure

&.\1.. ,
l~- r_1:.f"tD;:~,~~;~ 1..

8<tefnolP,ef".-.a:"",~~"-c--'--_
iilK""Ptlt'!!lh,J.:.:redOO)ol<.t'
'OCleJt.eoxllornl:"h-rinOO$.,~ ..

G'<1',"_,""""

IiiIc;Uo<.lEO..i""
~y)~"t"li1';lntr
M<.-ctw>:~~

m<>de

l;IC:onIl-m~a~~Irl;\\1lhoe\e:~oo}OCt

':1:~~~~~~~:~1tG"I2jJit

:-' 51",,"

i.-IID.;Jt;/ M-.x1cp

SliKA 2.33 i'otie5<ll'dlljll pril/ilzil

JO/5yn:troruelll ",\<II'';;{d..-,-,u::; fa '-!--'-ilt..

iilc;,playIheOt:let.e<ti:'l)~

Or:x.:o"",.h-ron:odshw-."

SliKA 2,32 Pilno Paft Design

32

----

"':::~'~W

F:

Izaberite kJniol

nje

14;,,,",,,Ux,,y

odnose

sldopova

Design, prikdzane n;\ sliei

5~~~<>;tlHj

>,:"","'1, '

1.35,

~1a:h""'dOe"",

Opcija General
Ova

Opei)d UJllOgUl';\V,\

alitolll<ltski,
il'l
"O\V('Zilic" ~kl()p

&i

rt!,t]u

SliKA 2,34 Opcija Pari Dowment

Kartica General
reference

ponasanja

POfllOCl! opcije Ass02l!1hly

rencarna i uputrebu opstih

opcij,\ za prikaz

51.'

f'-,',I!!j,S,lIiull

Dna OIllOglll';Wil poddi!va

podopcije kuje 5e minos!.'

na "U~V("ZdvC\nje" Illoddil,

Spoljne
opcije

Ova opclja, prik,lz;ma na

slid 2.34, omogucava cia pri
kreiranju
novog
ddd
al!t()lllat~ki IU02irilte ~isleJll
OSi!.

Design

\it;X>"""",!>C<1!lr,j-,

OkUV.r~bol~tI:fi

J(artie;) Display, prikaz:ma

na slici 2.3::J, bavi se
prvenstveno opcijaflld /a
prdcilz \illlltar speufikiiCijskog stilbb

Opcija Assembly

upravljanje 5poljnim rde-

D<lcteCpa-a~-----

Kartica Display

Dokument tip a Part

liIC;t""'9E'~t

Ova opeij<l, prij{az,ma n<'l

sliei
2,32,
kontrulls<2

Vs

Kdtegorija Update Ova opcija ornogucava da autorna~

lski, iii weno "osvezavate"
modele i da sinhron'lzujete
vel.e izmedu vise modeld.

Ovom oPCljOlll 1m-ira se

datoteka m,lloc veliCine lipa
CCl{, l(Ujil sadl'zi ~JmO
podalke () vlzudizacij i

SlJl(A 2.31 ParlO IH./rastructll1e

rI"1~~:::~hl'
t'kJ"' .. cu",y

1
I
1Pr~: ' .
Crl","'dNa~;n -'--,~~'-------:-'C'-~
c,ri;.;~~~'''-'l wOl'lA'Vm

lI:repi;:;n;

CAllA

Ove
na

povezi\"J.nje i objdvljivdilje
spoljnih referend izmedu
visestrukih lIloJela

Ogranicenja (Constraints)
Opcija

Jlll5le compunent.>,

prikazani1 na slid 2,36, nudi razliCite opei)e za jWnlroiu i upravijanje

ogranieelljima Ulllltar okruzellja za rad sa sldopovima.

33

CAnA Vs

OKRUZENJI: PROGRAMA CATIA Vs

~'f-'

'
ffi

;JG"""'1i

"'

"""'.~"".

"'~I<:d-...--.::"~

. ~iijj

~",e"'t>lyD.'1g1

s:<efl;!'iii!

: ' 9",ctd>e'

~c<afthJ

~9;';"~P:--"-'

i-d100;:;;;;;-----,:

'dl-hocr;.Slt:<ticrn;v:Li1ilill~
Sl<:etdlN;ne , -.._ _'_
.._.

Gt~~,

Ova kartica omogubv;\ da

postavite podfilzurnevilne
opcije unutar okruzenja za

'.rw-:-~

i1l 'Psh~~~~ -','

skicirilDje, prikilzallog na

,--_'"-,) .. Po:<lij;n~etdl.....,.".._. . !p<tr.,._,

~~~'--f;:

c;raftl"J

',"':: -,:, ):_ ;-'-:-'7~.;c.;c~"c"c""'111

{e_ -t.Q"'!tlld-_d![flj~c",ters

;;";5l1~

j.,tShv

'"'--'~~~
IlIDisctIi/
,;_Prfma'Y;pa:ng", - _.

1m

Hlnf''''1:I"u:~U

.ln~"'t:r"':Il"-'

Okruzenje za
skiciranje (Sketcher)

!""e!d--e-, I

~-

CpIJ.::rn

,WlJ,owchctmllVJotlcrl

EXl",jM:)",L-O

CC"'~i'iIlt---_

"""
~

- - ..

~/::_;,,:,::--,,----

W'~.::j

'--_._-'

1J

D.faJtcw-"rih<',*";';-'t:>p _____ ,
a;r\'l;[...,.,. tt.10f~ :c;h;~:! '

iI
~~""'~""~~"-'~"'''''''1<9 iJ'lf

slici 2.31'. Prikazane opcije

su opisane
koji sIeck

odeljcirnil

Mrcia (Grid) OV,l opcija

kontrolise veliCinu polja
Inrc:?,e i pribz /TIrezc
RavaD za skiciranje (Sketch
Plane)
Ova
opcijJ

~~ _______________________________
--~__
!_QC~dj

kontrolise okmzellje

StiKA 2.37 Ohllz('njr ;l,a sliiriranje (Siu'ldwr)

skiciranje i sencenje rJVlll

za skiul'anje

SlI!(A 2.35 Opcij<l Asseml!ly Dr.lign

Zil

Ogranicenjl" (Comtmint) Ova opcija lwntmlisl" podrazumev<1ne opcije koje odreduju d<1li se ave
iunkcijc aUlOlll<1tski aktivir<lju bda udetl" u akruzenje za sldciranje

Boi~'(Colon)

"~"-[~"ill

p"'li!o:om~.;',,=-,-,C,c._._,_,c,.c._.,;,.~~
~ 8\,lI\tY.Oi:t!'1Oa<kmtti-mtr..,t\'"
";, oWn!; th;j-";""';'ti-;;""t,tr""t\'Cf"" aM, savi
'0_, O\..o!l"\ tl";'"w.__';'bl.,~;"-"~~t\'rrlt IIf\er 8M ~'
-P1<i!'i.llflthl.sm,:,tJy:~~-:~',

,c<.:":~i'iIl,,,'q"';tbi,

'<:.. :_ _ . . -:-,-::.:.::."2"-.;c".

!!
I

Ova opdj<1 kantrnlisl" poclrazume\'anu shemu boja razliCitih tipova eicrnenat<1

okviw ol<ruzr:nja za skiciranje.

Tehnicko crtanje
(Drafting)

Ell

II 1M a'Tf QeOm""'y
--: -Ou;.,p<~~.l:ryoi&j(j<omDCf""!l;'rlf

Ova orelja, pribzanil na

sHu 2.38, nudi apcije ZJ
prilagod<1vanje okruienjJ
za izradulelmit"kih crle?a

OtEe~~otrtof'ifl/Tov-.>
Q-Jd. CCn<tr'*'"
i j S-rf,,,e'Q"'ff.t
Cc<ti:J<rr:~

"",
P,,_m
Off'''''t

Opcija General

Pe<per>:hJ:tt(y

Ova opeija nudi opste

opcije za prikaz IIlrC7.<l,
bojil i stahl,l

en ,,!Ot?,edt<!s~"'~~'="~tr,*,t; l!;in.ir'lf{zl.: __ ,,,;

Oi:?'!)~tmtJ;>e.ql'l\irrJon8~=tr,.,!<,~,

"'"--~', -

SUKA 2.36 Opcija Coml1t1illts

"~lmo!~

-B...t,:1

I(reiranje ogranicenja (Constraints)

OVil opcija omogucilVJ d<t postavile ogranicenj<t na bOo koji od demenala, iii sarno na objavljene dokurnente unutaf sklopa.

[),';r.utcCi,.-~f~,*,m';-'",~, ___

-'~ ...,

~1~-.wit!

:ru

-"Cooi'::'j .

, ) . ; ; ; ' h-P--"

"'-eM'-'1

,,-~!

~--.----------------==~==~
SLiKA 2.3B Opcija Drafting
Opcija Layout

Brza ogranicenja
Ova opcija postJvlja redosled priori leta brzih ogranicenja unutar sklnpa.

34

Ova opeija; prikazana na slid 2.39, nudi opcije za prikaz pogleda, jucaciju listova j upravljanje
pozadinskirn pogledirn<t

35

(AHA Vs

tIi1c;1r";!ruo:u,

[~

li

'~A,,,,mtiy iJ<"}1

M,,"'.'lIi/. ~~,

~S!.,t:h""

$c.-'!\n;j

-',Cl~;x~,~'k<".;"Wg>er."""'-

Ne-w~t-.~_C-'~--C-"-"--'---c-

-0

..... 9'+'"

5::0(. o:"'"~:

CQWt4:dc4'

~ fh,,,,,"~

8.0',gc.uliv.,,,
Q

_.::

Ccill(l'... m;c..pi.lt=~~-. . ~+~"-.'-

'&'II

,...~

,"~~OCf!S~"'1:i

,',<

, ,,'Itr~.m.,

".

Q.--,,~";""'c;:b-:

'W,j"\:.<:~4'

o 01l1OrQ-ih\t>;j

lJ.!!l

OCr"""'<k'~,,;jr.~IU.,tllie4il.l'=~

'Sili'Zi1l'tl.~-1

SIoetrrc:r

~~

OICcpybID.q<>.m.-.:w

' -

':IO'~''''~("'~'''''': "SAY'~::'I

~U_'

Wrr<<O=

Vs

;~" I Uy<X<t,l: ~~.ocn I~~ pm~ jM<t~~ ~

Geomotry ,m. "Cr"";"""J,,,.--,j~=1:<l's
,:

~;::,
.!n~"'"wctu.

CAnA

OKRUZENJE PROGRAMA

rcm.h-,t<'trpe.;-;-I

--"-~.--~.~~------

O<ectDry tix her ,,-.. mle bbd

ICIp.-"'I.]mFl",lp=':ut,:~'<i~;;:-~

~ - ~ YruiJIL'<U' ui d.>;J ",,0);

0&..- cd...-oiu".;.""",""

Se-;:1lCf1/ "''-';;COCo, C.b.lt

",o<,"no,~tcn""",,,,-,,,,,

~~c"""dl

-.
SLIKA 2.39

Opcija

----------~===~

L!lYOllt

StiKA 2.41 Opcije "I'CZ<lI!e"

;:'1

g<!lJllldrijll

1.!1OJ

'f"'~

(;=

.!jfGif..-,<j

Cm,~ C;~~, ;'~;;;.;.:i',~',,),,: iF;',';: ,'. :'':~'~;:; i 'i,: (:",:.; .'

c:.t "gol)l""""'~thew=ctrl~)

r;:::u:.tu<

.lt11i"',Cu:.tu~

'-""'"
"""'ott/Po';';'-)

li

""'"

itiI~

OQ.,tIl dt,t"dm~(
,: B~"';fu;,!m;"n:.l<~d.,;cn&.<.-

"'-etch:>-

rhlJit,"~ffi

,\":.,::,-::,,:::':,:;;'c:,.<~,~,,,:"c,..-,rrrDc--o...,

Dimenzionisanje
Ova opcija, prikaZillla na
slie! 2.'1), nuJi podopcije
za kl'<::iranjlO dillllOnzija, 01'1jentaciju i organizolujll
ulllllar uknr':t:llja Zi1 izradu
tehniCkih crteZa

"'" . ,",,~.:cc:c:
;t;.

lJ..;JtlI ~\xI:4'

D.,';;~;'"".;..~~; .~-~~-~.

,;,' ,'"

-'-'-,~{~~;~{.t~::~y,,,:~!' ~;;j'

Awo'*(Do;\ll

""'W'

IOlJt,<j~)o;..;"--P

>:7C '

"'O~;';;;~tr";-tt.;t.;';'dm~-"';~~m'.'~y",

'''MU ~'

9-.eO:h<!

_ _ ~1J.!!J

'~G.;"...-j'l"w~; r.~~~IJq)1 S''''m"b'Y.l~~~~. "

,~.

-;,;~

lit -:OG<n<:o-'''''dm",=-~..r.,-,'--I>ilitt''"''''"'''''t

~~Wdte'.~~'(~;it:,:~) .~,.;.:..'!
---.-.

""

-------.-~

o.fO<J<oif'otti,.!~..
D.(.u,omel!:-etlr"""dm ..n'a~

fl0.ii"ilil

IO,."",;;-rl
11S0) ~

DAJ..111w.h()clm~=""""

.1"'1(~.~~~iijli,W;l';"'_'~tj;"',,",,"""'''''''',,"'''--''''''1 ~

SlIKA 2.40 Opcije 1 Ineadj!! demerwt,l

SLIKA 2.42

Opcije za kreadju elemenata

Izbor, manipulacija i metodi za postavljanje

pogleda na model

ave opcije, prikazane na sljd 2.40, kontrolisu kreaciju i sll1eStanje e!ernenala crtda.

Geometrija
Ova opcija, prikazana na slid 2.4 1, nudi podopcije za krdranje geometrije, ogranicenja, prikaz
i sheme boja

36

Opcije

"lJeZlll1e"

za ,!iIllCr!zi0I1is,lIljl! (hotifi111jo!)

Cl\TIA V5 nudi mnogo metoda za izbor, manipulacijll i postavljanje pogJeda 11<1 model. Razljeiti
nacini interakcije Sa programom CATIA obuhvalaju izbor ikona, s!uacenice sa tilslaturt:', pritiske
na taslere misa 1 kombinaciju prt'lhodnih metoda. U odeljcim<l koji slede b,wicemo se ovim
metodima.

37

(AHA

Vs

OKRUZENJE PROGRAMA (AliA VS

Terminologija "vezana" za misa

Na slici 2.43 objasnjen<l je tefminologija "vez;1n<l" Z<l oper;1cije kaje se izyodc pOlllo61 Illisa,
spccii1cne za program CATIA. Pre nego sto pocnclc dil istrazujetc prethodno POlllt:'llute lTIetodc
manip\lIJeiju, Ireba dil raZllJllete III ICflllinologijll.

Z;l

lerminologija tastera milia

e
TM.

MB2

e
MB 3

PI"i taster miSi!

Koris!i se za biranje i
rnenjanje ()bi4Jla

Drugi taster misa

Koristi se za manir'Jli<;anje
obieHinl~

SllKA 2.44 Opdie Iwnlch.llwrlnog l1leHij{1

"fleei taster misa

Ikane sa paleta alata

Karis!i se Ii! prikrllivanje

KonteKstul.1nib menija.

lkone S<l palcta alatCl birilju se post<lvijanjt:'lll pok(1ziv(lca iznad zeljt:'tle ikone i pritiskolll na nl 1.

'-

Ovaj t::lster llliS{I pozvac'e zaSebil!1 ..(Jkvir za dijil1og, prikJZan

informadjc 2(1 nastavClk kreir(1nja tehnickih c1ellleHiltil.

nJ sjici 2.45, koji zahtev<l dodiltnE

SliKA 2.43 Termin%gijd opcfm:ijd Iwje .Ie iZl'(ute mi.<cm

Biranje objekata
CATIA VS zilhtevil interilkciju Sil korisnikom, kOjil sc Ob<lylj;1 isldjuCivo pomoc'u lllis<l i njegovog
pok<lziv(1ca. iZ<lbmni objekti mogu dil budu opeije Ilwllii~L ikone SOl p<l!Pta il!<Jt;1, clementi
konfigur<lcionog stabla, ili geornctrijsld objekti koji se fl<l!<JZt' \J grafickom prozoru.

Opcije menija

Pomotni prowr

Opcije menija se birajll postOlvijanjem Inisa iznad zc!jenc opeije j pritiskom na Ti'.n. Ovaj taster

misa c'e pozvati konteJ(stllalni meni koji prikaZllje druge opcije, kao

sto Sf' vidi na slid 2.44.

Prikazivanje poruka

t,
SLIKA 2.4S

38

o.
a/wit

ZtI

dijillog ikmlll sa pilleta ali/til

39

CAliA Vs

OKRUZENJE PROGRAMA CATIA Vs

~.~

Pre nego sto izaberete ikonu, prj postdvljanju pokalivaca iznad nje pojavice se mali okvir sa njenim
imenom. Izabrana ikona je osvetljena llaralldzaslorn bojom, sve riok se operacija ne zavrsi. Proslor za
prikaz poruka pruzice dodatne inforrnacije 0 izabr,moj ikoni.
~~~~~':~~~~~~"":":'P=.,,,,.,=,'~':"~"==

r~~

U' -

t\';;;;;:;

.-'N

-'~"=-1:1

Navigator za predizbo

''I,.

.... J

III

SlIKA 2.46 KOllfig!ll"lICiflllO 51,IUIo

Elementi kOllfiguracionogstabb biraju se postavljanjem misa iznad idjenog deja stabla i pritiskoITl
na 'L\H. Nakon izbora ze!jenCJg dementa sa menija stable!, ieljl1a zona Ct.: postJli o~ve(lj,,[1d

U biranju obidcalJ koji sl' nalaze iza vidljivih, moil' takode pOf!lu,:i navigator za predizbOl". On
pomaie utoliku sto Ill' morate da mUrate modd da 5e idjeni objek;l! n;llIe sa vidljive ~tl",llH~
Navigator za jlredizbol se ;lktivira pritiskolll na jeddJl od: ediri t,lIela sa strdlCarna kada se
pokazivac posta vi iznad idjene zone, kClO ;ito je prkazanu na sliei 2.'17

narandi.Js[om bojom, sto c'e je uCinili razljCi[o!ll oel osulih elel11enala na slablu, bo Stu je
prikazano na slid 2.46.

Kada se pokdzivac nade imad nekog objekta, prornenice oblik iz stre!ice u prst koji pokazlije.
Nakon izbora elemenata unlltar konflguracionog stabld, odgovarajuca geoillerija ce takode biti osvetljena
narandiastom bojom.

't'l'i
Konfiguraciono stablo sc aktivira

tlSl<ltIll"l!

biranjern pojeuill<1cnih geomctri)skih objekata,

Geometrijski elementi

Paleta

iii viSe geometrijskih objebta.

Pojedinacni objekti
Geometrijski objekti se birajll postdvljJnjem pobzivaca iznad ieJjenog elementa (kao sto su linija,
povrSina, sHanica, teme, jtd) i priliskom na Tid!. Kada se pokazivac nade iznad objekta, aktivni
element ce biti usvetljen narandzastom bojom. Odgovarajuci element na konfiguracio!lorn stablu
ct', takode, postali osvetljen narandiaslOrn oojom

40

II ovum ode!iku istrazlIjemo izbor visestrukih objekala. Ovi metodi ublilwatajil

lIpolrebu I iniie za izbor, koje SLi opis<lne 1I sledccirn ode!jcillla.

Tastdtlml Vis"struki objekti talwde Illogu U3 5e biraju drzanjem tastera Ctr! i llLJ:;[Opflim

dcaklivira priliskom na taster F3.

CATIA VS nlldi mnostvo opcija za direktno biranje jednog,

o ovim metodima ce bili reci 1I siedccim odeljcima.

Visestrul<i objeMj

lil,dil Najcesce koris('eni metod za izbor visE'strukih objekala je vllcenje okvir<l Z<l izbor uleo

zeljene geometrije. Ovo se postiZe pri!iskorn TMI i f<lzviacenjem okvira,!<ao ,0;[0 je prikazano na
slici 2,48. Pal eta alata Select, prikazana na slid 2.'19, takode nudi razliCite opeije za izbm
objekata, koie omogucavaju jos veell mogucnust !controlE'.

Pretraga pO kriterijumu
Brz nadn za izbor medllsobno slicnih obiekata ie upoifeba opdje Criteria Search, koja Sf' nalazi
na meniju Edit. Ovo) opciji se, takode, maze pristupiti pritiskom na kornbinaciju taster" Ctrl F

41

CAliA

Vs

OKRUZENJE PROGRAMA CATIA Vs

Gledanje i manipulacija objelltima

U odeljdrl1i\ koji sleele b"vieemo se r"zlicitirn "spektima gled"nja i fllilnipulClcije objeklima Onl
obuhv<ltaju porneranje pogiccla II ravni eluana (pan), rotaciju i prlblizav'anje i lIchljaV<1flje

Pomeranje pogleda

ravni eluana (pan)

Termin pan odnosi se n<1 pomuClflje ohjebl;l \I [';\vl1i ekrctn<1, tacllije lla pOlTKranje pogleda, prj
,::emu se polozaj ohjekata U odnosu na ko()!dinatni sistem ne menja; pri lorn st' Ile VIse rO(1cija,
ili prihliiav<mje i udaljavanje, CAliA VS rHldi nekoliko metoda ZJ pomeranje geometrije dela
uDutar aktivIlog prozora. Ovi metodi su OpiS;IIli 1I oddjcim'l koji stede

Upotreba ikone
kd,HI od metoda za izvfsavanje funkcije pan je hiranje ikone Pan upotrehorn THl OVJ ikona
se nalazi na paleti illata View u dlll1 proZOf<1, klO sto ie prib;cano 11<1 slid 2,51.

Na mestu pokazivaca poj,w!juje se asa koja predstavlja reierellcu za pan operaciju.

Slll(E 2.48 Oln'!',.

;:,!

izbm

e 10

Sl1l<A 2.49 Pill"(ll olll(,/;m iz/lor

[I

~::."':~:~,~~~~,~:",,I~~~f",,",~'~\1<'''''c"'.'t"..'}7'+.'";;."Jl'" '''".!L.~''''.''<""""--'.",,,,----'"-'"--"+5)

:lID

SliKA 2.51 A1elor1 izimUl ilwne za poilretlllljr jllni!cije

.1-

,!WXii..':i1

iJWJrr~'lili1

'1IIii!.

-g~1 ~I tr03S:e'Wt

Pllll

Upotreba misa
Dnlgi, (eSCe korisceni n<lCin Z<l polcretanje funkcije pan je pritis"k na Tl'v12 unutar grafidwg
prozora d<l bi se geomelrija pomerila na zeljenu lokaciju (drzellljem tastera i pomewnjem rniSil),
kao sto je prikazano nil slid 2.51. Drzanje Ttv!3 u kornbinaciji sa tasterom Alt tilkode je jedna od
opeija za pokretanje fllnkcije pan

SLIKA 2.50 Definistllije liriterijllma m pre/nlgu

Izbor sa menija

Ova oIlloguc'ava da definisete kriterijume Zil prctragu, k"o !ito su bOjil' tip j tako dalje, 5tO ie
prikrtzano I1J slici LSO.

Treei metod za pokretanje fuokcije pan je birilnje Pan opcije koja se n;llazi nil View meniju, koji
se, pilk nalazi na meniju Standard (na gornjem dell! prozora)

42

43

OKRUlENJE PROGRAMA

CATIA Vs

-_.-;======;
Pomeranje lJnutar ravni

Izbor sa menija

Ala! Kompas
Poslednji metod za pokret~lllje funkcije Pan j~
upotrcba alat8 ](ompas koji se natazi u
gomjern deSl10m uglu grafickog prm:ora.

TreCi metod Z<I rolaciju podrJzumevCl. i<:bor opeiie Rotate sa menija View, koji se nabz) na
meniju Stdndard (na gornjem dell! prozura)

AlaI Kompas

Rotacija aka ose

Ceometrijski ubjekti mugu Ja se vuku iii dui:

2D ravni, ili duz o~e, kJO SIO je prikazano na
slici 2.52

rotaclJu
metod Zd
podr;\ZUmeV,1 upotebu alata I<omp',\$,
koji Sl' nalazi II gornjem desnom ugJu

Fllslednji

grafickog prozoril, llpotreborn ovog

alal''! geollletrij~l\i objekti rnogu dd se
I'OtJr;lju oko ll~a, kM) sto je prikaz.H10
nil ~!ici 1.54.

Rotacija
Rotaeij;) jl~ akcija rotiranja objekatJ UIlllt,H
eiuana, ba porn.:r<lnj,l, ili priblizavanja i
udaljavanja. CATIA V5 nudi istih ndw\ijm
rn~todd za rotiranje gcorndrije dela kao i ::::a
nieno pomeranjc ulllltar aktivnog prozora Ti
n1l'lodi ~u opisani U ",kddim odeljeima
Pomeranje dui ose
SLIKA 2.52 U/Joireuil jimhcij.: Pml

pOnWL'1/

a/llta Ctlmp,155

Upotreba ikone
{ltV! Illetod za rotaciju podraZU!!IeVd i<:bor ikone
za rotaciju, koja S~ nalazi na pdleli alata View u
dOlljern delll elmmCj, upotrcbom Tt\ll, kao sto ie
prikazdllo na ~Jki 2.53

Upotreba misa

.,

Ako 5e pokdzivilc postavi van s!ere, rotadja ce se od'igravafl u ravni ekrana.F

Drugi, cdee llpotrcblja
van! melOd za rotaciju
zahteva da pritisne!e j
drzile T!vI), a, zatirn,
pritisnete i drzjte ["slne
T1vl2, jli Tlvl3, Na ovaj
naCin ~e a\uivira ~:kra

'r.:,~ "~

,., ,..

~.

"

I ~,,~."

f!J=

PribliZavanje/
udaljavanje

kao !ito je prikazano na

V5

ntldi

neiwliko

metoda za priblizavdnje
i udaljavanje dela
geometrije u aktivnom
prozoru,
koji
su

prikazuje
polozaj
pokazivaca za vremc
slobodne rotacije.

Zd

K.-",

~lici

2.53, Na ~fcn je
vidljiv mali lust, koji

ilwne

'r',,"

Priblizavanjc,
iii
l!daljdvanj~ je al(cija pri
kojoj prikaz objektil
raste, iii ~e stnanjuje,
bez rotirimja iron'!\'ranja, Ovu je i~ldiu,~ivo
vizuelni dek;\! i nije
povczall ~il prO!!h~IlOm
vdicine objdn'l. CAllA

slobodnu
rot8UjU
(pomeranjem misa),

t'OIllGC!I

'''W

(Zoom In/Oul)

I ':'.::'

oko geometrija deb,

koja se kori~ti Zd

SliKA 2.53 Rotacija

CAliA

.f

0plsanl II
oddjClma

sledel'im

rotaciju

Upotreba iI{Qne
Prvi metod za pribliiavanjejudilljavanje podrclZllflleva izbor ikone za pnblizavanje, iIi ikone za uclaljavanje sa palete ala!a View u donjem delL! ekrana lIpotrebolH TM I, kao sto je prikazanu na slici 2,55

44

45

CMtA

Vs

POOLAVLJI:

Upotreba misa
Drllgi. (dee korisceni metod za prihlizavilllje, iJi tlLbljavilnje Zil!Jtevil d" pritisnete i drzite T~!2,
pi! d<l pritisnele j oslobodite 'I'M), iIi ll>i3 OVO olllogu(ava slohodno priblizav"nje, iii udaljilV<lllje geornetrije ilktvnog delil (pomeral1jem tni!b,), bo SIO jt' rrikilzilllO na sli(i 2.55

Izbor sa menija
Treei rnetod za priblizilvilllje, iii udaljavJnje podrazulDcvJ izhor opcij"') Zoom In,
Sil menija View, koii se Ilalni l1a meniju S(;lIld,lfd (na gornjuJl delu prozora)

"tIi Zoom Out

Zaldjucal<
U ovorn pogbvlju sle upoznilli grilfldco korisnii'ku okruzenjE' i osnovne runkei'le prografllil C!\IlA
VS, POdrilZlIlTWVi'll1il poJdavanja, opcije j priJagodavilnje progrillll;\ SI! veoma jednoslilvni, zbog
poslojilnja mnoslv<1 altern<1!ivnih naCinil da im se prislupi unutar korisnickog okruzenj;:L U kontf'kstu osoova kontrole prikaz<l model<l, l<lkode ~u OpiS<lIlC funl<cije Z;l pOlTlcr,mjl', rotKiju i
pribliziwanje, iii udalj<lvilnje prikilza Nrtkon sto stc prnc:ilali ovo poglavlje, trcbaln bi da rClzurnele
sledeec OS[]OVlle konrepte"

SI{up paleta alata la

sl{iciranje
Uvod
EDAN 00 OSNOVNIH PREDUSLOVA ZA USPESNO MODELIRANJE PRIMENOM TEHNICKIH
ELEMENATA (FEAfURE-BASED MODELING) JE OVLADAVANJE OKRUIENJEM ZA IlRADlI

20

II

zilpodnjilnje CATJA V5 scsije

SKI CA. SKUP PALETA ALATA ZA SKICIRANJE OMOGLICAVA KRE!RAN1E

tipovi uokl1tnerwtil II progralTltl CArlA VS

KORISTE ZA KRE!RANJE 3D ELEII.'IENATA. VECINA 3D ZAPREM1NSK!H TEHNICK1H ELEMENATA (SOLID

llVOlj!l

"

prilagod,wanje okruzenja

opcije Zit i7,bor i pogled na mode)

grallcko korisnid<o okruzenje

ELEMENATA, KOJl SE

FEATURES) llRADU)E SE NA OSNOVU PRETHODNO llRAElENOG PRoFILA, KO)I SE NAZIVA SKICA

(SKETCH).

ZAMISAO

PROJEKTANTA

SE

OSTVARUJE

TAKO

STO

SE

NAD

GEOMETRI10M

ZADAJU PARAMElERf I OGRANICENJA (CONSTRAINfS).

Pitanja za proveru znanja

TEHNICKI ELEMENT! BAZIRANI NA SKICAMA, I(AO STO SU BLOI<, III EI(SfRUWA (PAD), DZEP

sf'~;ije II

progr;\Illl! elYrIA V5

(POCKET), OSOVINA (SHAFT), III REBRO (RIB), KREIRAJU SE POzrVANJEM NA 20 PROFilE.

I.

Navedile nekoliko nilCina 7.il otpoc:injanjc

2.

N,lVedile lri glavllil spedficnil tipil dokumenta koja rodrzav<l plOgrJrIl CATL\ V5

3.

NJ koji nacin se moze rrilagodilvilli grilficiw korisnicko oJnuzenje (CUI)"

PQSTAVLJANJE OGRANICENJA NAD NJIMA I RELACIJA IZMEDU NJIH.

4.

Po (emu if pal eta illata Stan(lilrcl sli("na onirnil

Microsoft?

Ciljevi

5.

!Coje opl':'r"cije se nlogu obi\\'ljati pornocll taslera miSil TMl, Tl'v12 i TM3,

6.

Navedite nekoliko nilCin<l za pomeranje, rotif<ll1je i pribliiav<lnj" i ud<1!iilvanje

grafickog rrikazil \\ progril/TIU CAllA V5

\l

prograrnilT1<l kOlHpanije

U OVOM

POGLAVUU SU

DETAUNO OBRADANI

KREfRANJE 2D GEOMETRIJSKfH

OSNOVNE TEME DVOG POGLAVUA SU SLEDECE:

46

(ATlA VS

"

lIVOD U OKRULENJE ZA SKICIRANJE PROGRAMA

SKICIRANJE JEDNOSTAVNtH I uNAPRED DEFINISANIH PROFllA

ALATI ZA SKICIRANJE

PARAMETRI I OGRANICENJA

OPERAClJE U OKRUIENJU ZA SKICIRANJE

SAVEll ZA SKICtRANJE

ElEMENATA,

CAliA Vs

5l(Up PALETA ALATA ZA SKICIRANJE

Uvod u ol<ruzenje za sldciranje

Okruzenje 2a skicirdnje je integralni deo prograrna CI\'I1,\ V5 Dna predstilvlja most izmedu 2D
elemenata i 3D tehnickih elernenata. Okruzenje 7~a skkjrdnje pruza funkcionalnmt Z,l krcir,llljr.
i modifikaeijll 2D ekmenata koji se koriste za konstrukciju 3D zapreillillskih i povrsimkih
tehnickih delllenata.

Mrdasta struktura se koristi leao poma': pri skieiranju 2D prufila, pri cemu se pokazivac "Iepi"
za tacke presel(a linija mrdt'. PodraZllm<;'V3ne opeije za mrdu, lew stn je razmak liuiia
(spacing), mogu se kontroli:.ati n,) naCin ko)i je opisan 1I Poglavlju 2 (pogledajte, pre swga, sliku

2.37). Sledi nekohko napolllena kuje [reba imati

...

Ulazal< u oluuzenje za
sldciranje

It

Okruzenje za skiciranje 11102(' se pOkll:'IlLIti i visestrukirn izborom dve linije i

..

Ikona okwzenja za skiciranje je o~vdlien<l duk,e flJlnite unutaf njega 0,\ biste
iZJsh iz rdilllil za ski(iranje, jedl1llstavna kliknite ikonu okruzenja i vratite se u
3D okwl,enje.

~,_.,

Ztl

viou

kreiranjem [Llvni

Pmt()jl nekoliko lldcina dJ 5e wk II

OknlZl'nje za s](ici\'anje Jedan oei njih
pudrazumeva jzbor Slart menija (prikaz;\[wg
na slid 3,1), biranje opcije Mechanical
Design i alleije Sketcher
StiKA 3.1 Start nwni ohruiellju

tl

POI1l()(:ne rderelltfW ravni:.(;' takode mugu birati SJ slabla istonje modela da bj se

inicijaliwvao ~kicirilni ekllll:'llt

_r,,"_ ",_",-

nfC '_j t,-,

shicir(/Ilje

Na ovaj naCin se pokrece skup alala za krelranje delo'!;l, Juk cete se Vi naCi U okruzenju Z,\ skiciranje. Ipak, ovo najwrovalnije nije metod koji cde najcesce karistili za ulazal, l\ okrllzellje za
skiciranje. Pod pretpostavlwm cia ste vee zapoedi i-ao u programu CAfl!\ V5 i iz"brali skup alata
za kreiranje delova, najjednostavtuji i niljl~el;(e b~sceni metod je d,lldiknete ikonu ~kupa (\lata
za sldciranje, prikazanu nOl slici 3.2, a zatim da izaberete rt'ferentnu ravan, raVflU povrsin\!, iIi
poslojecli skim. Bilo koji od ovih objekata biee osvetljen kada nad njega oovedete pokazivac,
nakol1 cega jeJl1ostl'uki
.'" ""_"~',:r_,,""".,""
~-":'
Jeli].,: pokrece rei_im 7.;)
"; skicirallje, pri cemu ~e
Ikonil IJ UIJlJk u
okrulcnje za 5kiciranje
prdazi u ortogrdfski

Mreza okruzenja za skiciranje

...
"l

"
"

;..

""
"

Referentna lavan
okrlJzenja IJ skldrallje

___ <f

"

pogled (norlllaino na
ravan s[';iciranja), Sesija
reZima Zit skicir,mje se
nepogrdivo prepOz.I1(lje
{lO rnrezastoj ~trl\kturi
[1(1 eknll1u, koja sluzi
leao porllO'-~ pri l,reir;ll1ju
20 e1ernenata, k<lo stn
je pri],azano na slid 3.3

',.,--.',
StiKA 3,3 Ol:nlienjo!

Zi.I

_____ ill!

silieir,lIlje

Funl<cionalnost ol(ruzenja za skiciranje

Kada se nalazite unutar skupa alatil za sklciranje, primelicete celiri primarne pa!ete sa aiatima koje
se mogu korisdti za kreiranje, menjanje, kontrolu i postavljanje ogranicenjd f\a 2D elernentima. Ove

"C'1]:o

SlJKA 3.2 /1101111

'?

palete

Sll

prikazane na slici 3.4.

J"

s!:u{!a illlll(/:til sldcil'<lnje

Alati za sldciranje
Paleta alata 51<dh Tools, pfikazana na slici 3,5, saJrzi cetiri ikone !coie Sll llamenjene kontroli
okruzenja za skiciranje, 0 ovim ilwnama ce biti reci u odeljcima I(oji slede.

48

49

SKUP PALETA ALATA ZA SKrCIRANJE

CATIA Vs

Aktivirana ,kana Grid Snap

:.i;

SliKA 3.6 [}wllI1 Snap To Point

i(onstrul<cionijStandardni elementi
[lostoje dva tipa eiemetJ(lta u okviru okruzenja za skicirank konstrukcioni i standardni Kada je
ukljuccna ikana Construction/Standard Element. m07:ete da kreirate linijr, t;1d<e i krive kao
konstrukcionu geometriju Imja pomaze pri kreiranju 2D profit;).. Prikiz ovih de/Tleml\<l se

511KA 3.4 Priml1me fJlllrle S{I (lltll.imll ohndfmjil m sliiciJlmje

fllttffiiftffltWql

l'<lzlikuje od prikaza profilil,

laillJ.!t~~~

1 40im,mioooo,,"Oi<'OiO

~ Geornetrij,ka ogranicenja
Kon5trukciani(st~ndardni

element

"Skok" poki1zivac~ u ta~ke

na Inre!i (SnJr to point)

Tip elemenata se maze brza promeniti iz konstrukcionih u st,lOdardne izborotn pojedinacnih,

iii visestrukib objekata, pracenim prltiskorn nil ijmflU CODstruction/S[,mdilrd Element leoj<1 ie
prikrtzilna na sliti 3.7. Ovi konstrukcioni elementi SII deo skiee i biee ttl IGlda ponovo otvorile
skicu, ali neer postali cleo profilil kada izadete i;;; okru;!,enja Zil skidranje.

SLiKA 3.5 Pi/leta illatl! Shetclt Tools

Opcija I1S nap to point"

Kad<l ;e ikona "Snap to point" uki;uc'.ena, polcazivac'. c'e za vreme lueiranj<l profii<l autom<ltski
"s]G'lk<lti" u t<lcke preseka linijil pomocnc mreze Ova ikona primorav<l profiJ da poene, Hi d<l se
zi\vrsi n<l jednoj od ovih t<lc'.aka.
Horizontalne i vertik<llne koordini1te se Zil vreme ovog procesa t<lkode mogu videti nil ekranu. Bra;
koji odgovilra horizontalnoj Iloordinati uvelc se nalazi iznad onog ko;i odgovara vertikalnoj. Ova
opel.la, prikilzilna llil slici 3.6, maze se ukljuciti, i]i isldjuciti u toku neke od operaeija skiciranja.

50

51

CAliA VS

$KUP PAlETA AlAlA ZA SKICIRANJE

Dimenziona ogranicenja
Kada je ikon a 2a dimenziona ogf.loiccnja uldju[Clld, nudi Vam se mogucnost cia unesete
vrednostl dimenzija koje ce kreirati upraVO onakvu geometriju kakvll zetile, pri (emu ce, na taka
nastalu skicu, biti postavljena Jilll('[lziona ograniccnj'J, 1 f ovorn slucaju cete jednostaVlw uneli
informadje u paldi "lata Sketch Touls, dok krelrate udro:::deni deo geometrije Vaseg profila, Na

r-~-----':'-':'------------------;

'I
t,

,I

I
,,I
-1'-I

~lici 3.9 prikaz"m je primer

' ,
I,

dimen1.ionih ogr,ltliCenj'd.

,
,I

'

I,,

-I--

'

!,
\___-:_..:_+________ .:._______ J

,I

Konstrukcioni element

SlandMdlli element
I,

-~I

stiKA 3.1 /lIiJ/ia CorJSfrJIC[ion/SI<ild.'llii ,>lemell[

Geometrijsl,a
ogranicenja

I
!

SLiKA 3.8

simuolillUl

".,Jill"

Geomelrijs/w ughllli,;cnj,j oZlw';aw odgOl!clliljuc'im

Kada je ikona za genmetnjska ogranic.elljd uJdjucena,

otiJedena
geometrijska
ograni('enja (kao slo su horizonlalnosl,
vertikalnust,
lange -nlnost i poklJp'lllje)
bi(:e zaJM~l lokom pocesa
kreiranja
profifa
Dole
kreirate geometriju profila,
mod cete da na ekranu
vidite
simbok
ovilt
ogranicenja (prikazane na
sliei 3.8) blizll pokazi-vaca,
iii blizu elemenata za koje
ogranicenje vail, iii se za

njega \neira.

1.....------------------------------------------------------------

Upotreba funkeije geometrijskih ogranicenja je efikasna kada se kreiraju proliJi pod poznatim usfovima. Na
ovaj natin tete posflci znacajne ustede \J vremenll, jer necete morati da kasnije menjate definicijll profila
ida Saini zadajete ogranicenja.

52

Kada prvi put udete LI okruzenje za skkirallje. autornatski se osvetljavaju i ikona Ia geornetrijska i ikana Zil
dimemiona ogranicenja. Ako ave ikone nistl dktivilane za vteme skieiranja, geometrijski elementi nece
posedovati felaeiona ogranicenja. Ogranitenja se rnogu kasnije zadati izabrllllirn eJementirna izborom
neke od opeija iz palete alata Constraint.

Vrednosna polja
Pri skiciranju profila, vrednosti pridnlzene elememima proma se dinamic,ki azuriraju luelanjem
pokazivilCil unutar okrillenja Zil skidranje, Vrednosti koj~ se aiuriraju su 11 (horizontalna koordillJtal, V (vertikalo<l koordinata), L (Juiina) i t\ (ug;lO); one su u:speklivilo pove2ane sa polozajem
pokazivacil kao Sto Sll povezane i sa rderencamil koriscenim za skiclranje. Ova vrerlnnsna polja su
prikazJna na slici 3.10

53

SKUP PALE1A ALATA ZA SKIC!RANJE

CATIA Vs

Profil
. ~
pravougaonlka _.
II

-",---

...

L ___~"''''P,ofil

Skicirani elementi

PoloiaJ pokazivaca

I{reiranje slticiranih elemenata

'J''''-I<J
*''!~'''-~~-~-~'-~_\;';'

SliKA 3.10 Vredno.ma polja

2D skidrani dementi kreir;)ju se taka sto 5e prvo iZ,lb(,[1? ~'dgovaraju[a ikona profil<!, a zatl!f1 se.
pokazivilc misa prevuee u proWl' za skiciranje. llZ drz;)nje. prvog tastera misa (TM l)

Okmzenje za skiciranje program a CAT!A V5 nudi alat za inteligentnu pomoc, Ij. autodetel(dju
pri sj(ieiranju, koji se naziva SmartPick T<lj alat je projektovan da pOlllaze pri kreiranju i
menjanju objekata unut,H okruzenjil Zil skiciranje.

'*""

Ova polja se, takode, mogu koristiti za unos kiHakteristicnih vrednosti da bi bio odreden poloiaj elemenata unutar skice.

Geometrijsl<i profili
l#It!I di

SlJl{A 3.12 GeOI1!f'lrijslii profili olmlienja Zll ~hicil"(/njl'

fill

Pakta al;)la Z<l Imiranje skicirMlih geornetrijsldh derlle.natil,

prikazilll<l na ~;Jiei 3.! 1, Iludi niz mogucnosti za kreiranje
slIKA 3.11 Pa/elll (1I(1la Z;/
skiciranih 2D ge.o{Tlellijskih e1emerrata, klO SIn Sll linije,
sbcinmje sramrlrijs/iih rlrlllfllirli/ pravougaonici, knrgovi, lukovL t<leke i spline elementi. Ova
p;lleta sildrzi osalll glavnih ikona povez,mih iii j(reiranjem
tlnapred del1nis<lnih prom;), iii pojedinilcllih skiciranih elemen<lta.
-

t\l<l.t Srn<l.rtPick, prikazan [1(1 slid 3.1.3, dejst\'uje na rnestu pok(1zivac<l misCl i autoJl1<ltski
pronalazi geornelrijska ogranicenja i relacije. KJda se prorwle potencij;:t!na relacija, graficki
sil1lbol ce illilomatski prikazilti odgovarajucu povriltnu inforrnaciju. Za ddCl!jllije infonnacije 0
alatu Srn<lrtPick pogledajte dokumentaciiu prograrna CAllA V5.

"J:'?~G1FWTIYX$&ffi%mgw:

U odeljcimil koji slede opisane su funkdje koje Sf prirnenjuju Ll cilju kreiranja unapred
definisanih pmfila. Geometrijski proilli okruzenja za sl<icifilnie pr'lkazani Sli 11<l slid 3.12

54

55

CATIA

SKUP PALETA ALATA ZA SKICIRANJE

Vs

Vezbanja "vezana" za sldcirane profile

Odelici iwji sJede ~<-ldr.ze hat];:a Ve7.Ddnja u kojima istrazlljerno upotrd.Hl razliC'itih
skiciranih profila: pravougJollika, orijentisanog prJvoug,wika, paraleiograrna: izduzt'IlOg
otvord, cilindriC'nog lzduzellog otvora, profila otvora za Jdin, sestougla i ikolla prof!!a.

Vezbanje

Ia skicirane profile

broj I: Pravougaonik

Da bisl(;' kreirali pravougaonik, [reba \b preLillDnele sledc:d;, j;urakc:

U okviru skupa abta

1.

Zit

~kicir,\!)je ldikllitl' ikullll Rectallgk II ~ek(iji PredcCmeu

Profile.
!zaberite koordinatu-lOO,4(), a, Zatllll, koordin(ltll !UO,~'IO

2.

'Parnetan" izbor
lokacije pokaziv~til

1~----

---\-.--.-----"

---C--~c'-------:------jl

Primeticde

5e

ograni,'tnjJ

horiz(]-

ntillnosti

venikafonnir,ljll
aulollltski, kao sIn je

Inosti

priklZano na slki 3.1"1

(-I OOF
,40"-,)
.--.--~~.--;.g]

- ~ - - .. -------t--- ---, -

SlIKA 3.13 A/at SmartPich

iti!')

Drianjem tastera Shift za vreme kreacije elemenata privremeno tete iskJjuciti opciju za autornatsku detekciju.

(I 0,-40)

Automatsko ogranicavanje horizontalnosti

Praces lueiranja profila

--ri

._ .. ...1.,._

U sledec'em odeljku cete !creirati skiciramJ geometfiju, koristdi sve primere. unapreJ definisanih

profild, a zJtirn cete !caristiti i"abrane profile da kreirate jdS neke 20 elemente. Neki oJ uvih
eJernenata (kao sto su iinija, tacka i hug) \'Coma su jednostavni za razurnevanie i ne z<1htevaju
dodatna objJsnje.njJ. U svim primerima koji slede aktivirajk opcije Snap To Point, Ge0!l1t'triCC1J
Constraints i Dimensional Constraints pomocu OdSOVd!djUt'ih ikona sa pakte alala Sketcher
Tool. U svim ovim primerirna koristicete misa da biste knjrali profile.

Informacije 0 skidranju mogu se, takode, unoslti u po!je na paleti alata kao pomoe prj kreiranju skora 5vjh
geometrijskih objekata koji se ITlogu nad na paleti alata Profile. Ovo ne vaii jedino kada je neophodno da
se koristl vee postojecd geornetrija.

56

.:0'"'

_.~~~_.

---~~t:--=

L.

.I~

Veibanje za skicirane profile broj 2: Orijentisani pravougaonU<

Da bis{e laeirali prof!! tipa orijentisanog pravougaonika, treba da preduzmete sledec'e korakt':
1.

LJ okvlru skupa a!ata La :;kiciranje kliknite ikO!lU Orienled [{enangle u sekciji

Predefined Profile.

2.

Oil biste. !<reirali profJ!, izaberite koordinate -60,40,70,20 I 60.77,-'10

57

CAliA Vs

SKUP PA1.ErA ALATA ZA SKICIRANJ

Primeticete da se ogranicenja lira para!dnosti i upravnosti formiraju automatsl<i. Profi! lipa Oriented
Heclilllg!e je prikazan nil slid 3.15.

~rnrum~=~.~~~~~________em~m~~~

=,.-'''-''-''-'1' ~I~:;"".:.c.;.;.;..:.;..;.;.;.'-...;..;';';'_ _"':';_':';"~'"

II

t!:> . _. , :",~_.,~","_J""

';"""".,.bo1'.<

~~:::-~ +--i~;:
I'

1-

(-6q 701

rJ .
m

' >lor",

~I-"

Ogranicenje upravnosti

I'~.

. Profil tipa

:( -60.~Or

",

_,,",f+fl

k[:,,:I.-ra-,,:,t=Jr ~

Ogranicenje paralelnosti

izdulenog

_J

, '

StiKA :1.1 5 Profi[

OgranicenJetangentnosti

)0

(80-30")--...~.~

._~~~.~._JL;

tif.!tI Oriented

RectaHsie (orijenli51111i prm'ml.~d(JniJI)

Q. . ;

t . . .. . t

L~

otvora~

........1

im_"_mm

Orijentisani it
pravougaonik :~

"

SliKA 3.17 Profi/liril iZrilli(,l1f1g alLiom

Vezbanje za sldcirane profile broj 4: Izduzeni otvor

Da biste kreiridi prom lipa izduzelJog olvora, treba cia preduzrnele s!edece kor,tlce'
1.

U okviru skura alata za skiciranje kliknite ikollU ElongClted Hole

1I

sekciji

Predefined Profile

2.

Oa bisle dennis'cd! udaljenost od centrCl do (cnlfCl krugovCI, iz.rtberitc koordinatc

6(),O i -60,0, pil. koordinatu 110, 30 cia biste kreirali prom i odmlili niegovu
veli{jnu.

'tt'iJilUl1'
Nemojte zaborayiti da treba da driite TM 1 pritisnllt dok pomerate pokazivac.
Prafil tipa izduzenog olvora prikilzan je nil slici 3.17

Vezbanje za skidrane profile broj 5: Cilindricni izduzeni otvor

Da biste kreirali prom tipil dlindricnog izduzenog otvora, treba ela preduzmete sledE'ee korake"

SLiKA 3.16 Prnfilli{lll paraidogumul

1.

U okvi[U skura alilla za skiciran}e Idiknite ikonu CyllndricaJ Elongated Hole

sekciji Predefined Profile.

2.

Oa biste definisali uc\,djenost oel centra do centra krugova, izaberite koordinate

0,0 i 50,100, pa koordinatu 120,40 da bis!e kreirali prom i odredili njegovu

II

velicinu.
Profll tiPil paraieiograma prikazan je

fl<l

slid 3. J 6.

Primeticele da

Sll Sf

pojavila ogranicenja lipa podudarnosti, koncentricnosli i langetnosti Prom

lipa cilindricnog izduzenog otvora prikazan je na sJici 3.18

58

59

CAliA Vs

[l,~""..

SKUP PAlETA AI.ATA ZA SIO(IRANJE

Veibanje za sldcirane profile broja 7: Sestougao

. ..,..,.; _ _ _ _ ...., ...,." . .,...,

''iiI ,;~ V:;','

Da biste kreira!i profil tipa sestollgb, !reba del preduzrnele sledece kur<lke

...

-'--~:~-'~"-----i

.b~.~"~,~~.~_ ~9.~~.x-~~.,~,o~..~"O~'~,w<~.~~._~.!",,"'-- -~~'".c;TZ:"==ryC~=~=':=====ry~~)" 1. U okviru "kura

,llata za skiciranje

~;;:~~:~ I :
jf:-i'""-':" __ Ogranicenje
p d d

',,<
Q

ProW tipa ciJindricnqg

izduzenog otvora

1-

a II amos

- -

c
c

.,

SLlI{A 3.18 Projil tipil (ililldriclJog idlllhwi, iJh<lrll

,- ,,~<

I
I

~<~-tl-'----'---l'

,~r.i

:, 'J)
.

StIKA 3,19 Profil titJI!

3.

OtVOfil

.ttl !din

.1,

Profil tlpa sestougla ~

I

SLiKA 3.20 ProfY lipa 5c:./,mgl,/

odredili velicinu
sestougla.
Pre nego slO odredite
njegovlI ve!'lcinu, sesto-

SestollgJa prikaz<lfl nil

siici :3.20

~;;;~~~~;;~~ Da biste kreirali profil lipa

ivlwri[(' koof(li
nalu 1l,60 da bl.')te

"'".-,,,,,,,,,~.~.,..,",,,,,,
;c::,~~~~~;'~'~f"~'~'~"~''~'""~'~'u,",,~.~f>'~r;:L'_~=--='C',,"",,"",,"":::,,"""'io\ ori
jen tisan kcdm god
zeltte.
Prof!!
tip<l

"

Veibanje za sl<icirane profile broJ"6: Profil tipa otvora za Idin (ldjucaonice)

/C-m~-~granicenJe paraleJnostl

{hill! O,(}, <I, zalirn,

' !L' -'' I

~~___I:~_,_' .~__-==-~~~~f_~,~~. _ ,_=!~~~n~cen_J.~.~~~,~l~~ ~:~l'~~) 7~~:~ded,~b brl(:l~i~
-'.

cenlM sebtollgLI,
iz;\Ix:ril\? kuurdi

, i
_

l!

bj~te

\...

,~

~ _..~.
..
' ' '. ,.I '. '.
. "~.' ~~.C':----'--"-'-7~ OJ

'I'

kliknite ikonu .
,
llexagon II
;nj'l
Predefined Profile
2. Oa
ddinbali

~e

otvord za i<iill, treba da [11'(>

duzmete sledece koral<e..

Veibanje za sl<idrane profile broj B: Upotreba ikone Profile

1. U ukviru skupa alal,l

Sada, kada ste kreirali nekoiiko profiJa i stddi useCa) kako rMie fllnkcije 1I oki-ul.enjll
je, Inoiete Ja icreirale skiclI, lWristec'l ikunll Profile. Predllzmite sledec'e korake:

Zil

skiciranje kJiknile ikol1U

Keyhole Profik u sek,iji
Predefined ProJ1Je.

2. Za clefinis811je centra vec'cg

kruga izaberiu:, koordin<11l!
0,30, a za definisanje centra
1J1ilnjeg kruga koord'1I1'dtu
0,-40;
lamn,
izaberite
lcoordinatll O,-GO da biste
prornenili velicinLl maJog
kruga
0,70 da biste
promendi veiiCinu velikog
kruga.

Z(j

skicir'H1-

1.

IT dwiru skupa al,lla za skiciranje i;iikni!e ilmf\u Profile

Profile.

2.

Izaberite koordinatlJ 60,'10, pa Pos!;lvite pnkdzivac n,1 koordill,\tU (iO,-'1O i

izaberite je. Drzec:i '1'1\11 i dal)\? pritisnut, j10lllerajle Jlokazivac lladoie, NJ tai
Hacin
zapoceti kreiranje luka. Izaberite koordinatu 20,-80 da biste zavr!;ili [uk

1I

5ekciji Preddined

ce

l:t",13':Nakon sto je iuk zavrsen, proces kreacije se ponovo vraca u retim za crtanje linija.
3,

j(reirajte horizontalni Jinijski segment koji se Z(lvrsava

II

(add 20,-80.

Kreirajl(, profil

Profil lipa Olvnra za idin prikazan je nil slid 3,19.

60

61

CAliA Vs

SKUP PALETA ALA1A ZA SKICIRANJE

4,

Kreiran;e sledec'eg luka zapocnite pOllovnim izborom koordinate -20,80, a

zavriiite ga \I tacki -G(],AO.

5.

Kreirajte jos jed;m 11nijsl<i segment koji se zavrs;lVCl 1I tacld -GOAO_ Nakon tOgil,
klilmite i1mnu Three Point Arc (LuI< kroZ!rl tal:ke), koja se nalazi na paleti alata
Tools.

Taeka poslednjeg izbora je sada prva taeka luka.

6,

Izaberite tackr 0,70 i GO,40 cb biste z:wiSili profil.

m)i1

Na OVil) nacin treba da steknete idE.'ju kako fadi fllnkelja Profile. Nd shei 3_21 prikazana je i].;on3
Profile.

l-;~I Podsecanje (Trim)

/1

'I
Oborena

ivka

"

Prof;1

"

/"

,~

q"

1 ~1

Ugao

Prekldal1Je (Break)
Brzo preklda'lje (Quick tnm)

ZalvarMIJP (Close)

I~) D"pIJll~

(Cornl,lelTlu't)

SLIKA 3.23 0prrtlciOIlC jllJlilrijr

(~60AO)

Vezbanja za operacije
--~I-I

(6040)

(-6P~40)

i
.~_~~,_~. ~_(-2Q.~'8~D)I(2Q~.-8DL~_'1

oluuzenju za sldciranje

Operacije U okwzenju za skicirallje_ obubv;lt<1ju manipuladju skicir(lnlm elernentima i njihovo

rnenjanje. Ove opcrClcije Cine skicu preciznijom dil bi Slo vise oclgovarala z:unisli projei(;lnt;l
U odeljcima koii sl<.'de opis~lfIe su razliCite op<.'racije.

Veibanje za operacije unutar oluuzenja za skiciranje brojl: Corner

SledeCi koraci proveSce V',lS kroz p[{)(es izv[sf'nj:1 opn;]cije Corncf"
I.

2.

SliKA 3.21 [lwl1ll Pr(ljlle

Unutar simp" paleta alata za skiciranje POllOVO kreirajte prClvougOlonik iz

vez.bania za skicil(lflf'. pronJe broi 1.
Klikllite durlo ikonu Corner na paleti Oper(ltion, pa na paleti Tools kliknite
ikonu Trim hll Elements.

Operacije
Jim#i;i''''tl'~1%1,:nifl
'I.

~!?@:~~g5~%~.~

SliKA 3.22

3.

P<lleta ala!<l Operations nudi ve!iki braj

funkciia za vrsenje izrnena i drugih opnacij<l
nild elementimil skiciranih profila. Ova palet;!

Palela il/ala ZJ1 o/Jel"lIcije (O/){!wliolls) illata, prikilZill1;! na slid 3.22, sadrii pet

Pocevsi od donjeg levog ugla pravotlgaonika, izaberite dye liniie koje ga formiraju. PojaviCe se zaobljenje.

4.

Lodrajte pale!\.! Tools i unesite vrednost 25 kao ve!iCinu poluprecnika

Primeticete da Sll obe linije podsecene na uglu

glavnih ikon,}, povezanih sa promenama na

elementima
U sledecem odeljku obradicemo ove funkcije, koje su predstavljene nil slici 3.23.

62

63

CATIA V5

SKUP PALETA ALATA ZA SKICIRANJE

.<~ c~-,-,,","_k!!'..:.~~.~.

~;:;::

Ifi;,::"":,

1-

------:---,------I

plVe lir.ije
(TrlmFlI5t
Element)

Podsecanje
5vih linij"
(Trim All
(olners)

'9':-"l

,....,.'''''''''"-~.,.-.''''''''"'''''

los jednorn ullesite vrellnus! 20 za vdiCinll oborene iviee .

'~

7.

Obavite istu operaciju, ali sa uldjllCl'nOlll ihmum Nu Trim

Linije ~'" ne
pod,ecaju

~
'-

8.

--- c,

KldJ z<lvrsitt' j.lrethudnll operaciju, pokusajk da kreirate obortnu ivinl na

po~!eclllj{:m uglu, tako dil iIlla oblik kao na slid 3.25

"

(Trirn No
Corn~rs)

", i
,

li,~- - - < i - - - - - '

...

6.

1----

-----.-~-.-.,---

~~;~._

l~ pod,eca"le ugl~ (Tnm Corner) _-1

__-,
' ---!-

/\

Podsec~nle

!,~

opCII'"

-"'!.I

:'--~'-<'-"'I!!

I'l:! t'ji:hi.I"r.c:

'j,L.~-:l'"'-';;

--------,_.- ..
'..;"r,~ l?'--

~.---,-.

-+_.

SlIl{A 3.24 Re::.ullilli ,)pL'wcije Corlll'{

s.

Kliknite ikof1u Trim Fircit Element Ll paieli Tools. Krducl sc u smeru kretJnja
l,azaljki na casovniku. pOrTIerile ~e do sledeceg ugla i iZ3berite linije koje ga

fonniraju,
6.

los jednoru Ulltsite vrednost 25 kao velie.inu polupreenib

7.

Potlovite postupak iZilbravsi pre tUg,l ii<onll No Trim.

Kad,\ zavrsite we operacije, rewltat hi trehalo da izgleda kao na slici 3,2"1.

Veibanje za operacije unutar okruzenja za sldciranje bra; 2:

Oborena ivica (Chamfer)
SledeCi J.;:01'aci proveSce VilS kroz pfOces izvrSenja operacije Chamfer:
1.

Unutar skupa pal eta <lbla za skicirdtlje

vcibanja.

2.

Kliknite duplo ikonu Chamfer sa palete Operation;;, pa kliknite ikollU Trim All

P(lllOVD

kreirajte [lloavaugaonik iz r,mijih

Elements sa pakte Tools

3.

Pocevsi 00 Jonjeg levog ugla pravougaonika, izaberite dw linije koje fonnirdju

Poj.wiee se oborena iviea.

UgdO.

4.

U paleti Tools unesite vredno~t 20 za veliCinu oborene iviee

Prirneticete da su obe izabrane linije podsecene do obarene iviee.

S.

64

Sada iZilberite ikonu Trim First Element sa palete Tools. Krecuc'i se u srneru kretanja
kazaljki na casovniku, pronaclite sleded ugao i izaberite Unije koje ga forrniI<lju.

Vezbanje za aperacije unutar olmiZ.enja za skiciranje broj 3:

Prostar Relimitations
Sredisnji prostor palete Operations IldZVan Helillli!atiom je prostor sa razJiCilirn ilwn:Hna za
podsecanje i prekidanje geomctrijskih eleIllerlilld. Ovde se mugu Hilei ikoni:' trim, Break. Qllic!(
Trim, Close i Complement. !kona Trim pOIl<lsa se na veorna sliean naCin kao i ilWlle Corner i
Chamfer. PUBudene opcije obuhvat<lju Trim AI! Elements i Trim First Element. LJ svalwm od
ovih slucajeva, ako postoji visestruko rdenje, CATIA V5 prikazuje razliCite varijante kada
pomerite polmzivac do razliCitog sekundarnog elemema, ili na ra:,didto mesto na prirnarnotn
elementu. KaJa vidite rezultat kuji zelite, iZOlberile sekundarni element.

Veibanje za operacije unutar oluuienja za slddranje braj 4: Prekid {Break}

it' veoma jednostavna za upotrehu. lzaberite element koji zelile da prekinele, pa
izaberite orugi element koji ga preseea, iii sam element na meSH! na kome zelite da ga prekinete.

Opeija Break

Ova operacija je prikazana na slici 3.26.

65

CAnA Vs

SKUP PAlElA AlAlA ZA SKICIRANJE

Ikana Break and Keep je sHena sa ikonolna Break and Rubber In i Break and Rubber Out na paleti Sketch
Tools, osim sto se ne brise ni jedan od elemenata nad kojima se ova komanda koristi,

:t

Opcije operacije QUlc!( Trim

~--'-~-,

Drugi
element

Automatsko podsecanje. pravougilonik i ~rug

',(!!\

SLiKA 3.26 Opelrlcija BWlh

sLlKA 3.27 Hew/rill Ofwmrijp Quick Trim

Vezbanje za operacije unutar ol<ruienja za skiciranje broj 5:

BrIO podsecanje (Quick Trim)

Veibanje za operacije unutar oluuienja za sldciranje broj 6:

Operacije Close i Complement

OPCijil Quick Trim maze cia bude veoma koristall alat aim skicl iJna rnnogo elemenatil lwji se
prrsecaju i trehil da hudu podseceni. Dil biste izvrsili opH;1.ciju Quick Trim, {rebil Ja preduzmete
sJedec'e kO[;1.l\e:
,

1.

UnUlar skuprI palel<l <lJ<l!;} ZJ skiciranje ponovo kreirJjte pravougaonik i7. ranijih
VC7:bilnj<l
sredini koji je veci ad I'i';io(' plavollgz!Onika.

2.

DodJjte krug

3.

Kliicni(e duplo ikanu Quick'him, a, zatirn, klilmite ikonu Break (mcl Rubber In sa
pillete ala!il Sketch TooJs

4.

Izaberile gornju liniju prilvougilonika unllta]' kruga i pogJedajte rezultat.

5.

Zaddilvsi ikonu Breilk ilnd Rubber In aktivnu, izaberite donju liniju

pravollgaonika unutar kruga i poglecliljte rezultat.

1\

Pretvaranje otvorenog u !,~tvoreno

g"
C

-:-~---1- --~--~-

Dve preostale ikunc 1I

prostOrll RelimitCltions
Sll ikOlle Close
Complement, prikan-

ne \1<1 ,~\ici 3,28

Operacijom Close ~e
jednostilvno
dodctje
deo

ekrnentJ

I<oji

neclostaje, a operilcijil
Complement inver1uje
preostaJi den elementa

Rezultat bi trebalo da izgleda blo na slid 3,27.

SlIKA 3.28 [hone

66

Clo~e

i Com/Jlemel1t

67

CAliA

Vs

SKUP PAI.ETA ALAlA ZA SKICIRANJE

Ogranicenja

Baja skieiranog elementa

Kao!ito je pomenuto u Poglavlju 1, CATfA V5 je sistem za varijJdullU moJdiranje kuji je fleksibilan po tome sto geometrijski elemetlti moglJ, ali i nl:' muraju da budu ograniceni. 5[{)ga 5e
mogu koristiti i brzo kreirane, neogranicene skice, kilo i slozelle, POlptlIlO ogranii',el1l:' skice.

..

Bela

Nepotpuno ograniceno

~-

Crvena/Narandzasta

--_Q-

---------------_.(rvena

~--

HorilOntillnost
-------~-

Fiksirilnost
I----~-

Dimenzija tipa poluprecnikil

------------DimenziJa tipa precnika

V
H

--1._--

NAPOMENA

0"1 simboll se p(]javliuju na ekranll pored

odgovarajuCih gemtJetrijsl<ih elemerlata i mugu
se iZJbl'ati fadi Ulodifikaciie.

---

_)0> 0'''':''''''0 d'flnl"", " 01"1,,, "

KrelfanJe ografllcenJil
--~~Autornatska ogranicenja

di,,'og

Boja skiciranog elementa

odreuujc status ogranicel1ja. ill
pretpostavki "vezallih" za
Il)ega Na ovaj ll;Ji:in Se
korisniku pruia vi:well1a
purnoc
pn
odredivanju
ogranic<'njCl
pmtavljenih
izmedu skiciranih eiernenala i
dirnenzija. Nil siie! 3.31
preJstavljena j02 legend;\ jwj-a
Jaje uporeJni prikaz boje
dementa i ~t;ltI.L<;a ogr,micl'nja
"wzanih" za njl'g,L

Pal eta alata Constraint

Ogranieenja
se
rnogu
autoll1atski zildati skiciral10m
profi!u pre niegove inicijacije,

aku je ukljllcena jedn<l ad

SlIKA 3.32 [la/eta ill,lIi1 CunslrailJl

'z

+
'I"

'Ii :,',

Dimenziono
ogranicenje, (iji primer je
prikazan n<1 51iei 3.30,
pled.'>tdvljd (lgranicenje
u okviru l(Qga Humt'rieb vrednost OLlreduje tacnu mew nekog
elementa. To tl10gu biti
pO!lIpre cnik kruga, ili
duii!la linije.

ikona
Dimension,
iIi
Geometrical sa palete Sketcher Tools, ill dlw Sli ukljllcene abe i~tovremeno. Dodatne fUl1kcije za
postavlj3nje ogranieenja [lad skiciranill1 elemenlim3 mugu se naci na paleli ,lLlla COfls[[aint
Ova pdleta, prikaz:llld na sliei 3.32, s(ldrZi cdir! g!avne ikone narnenjene postav!janju
ogral1icenja flad geometrijskim elelllcntillla. Ove ikone su opisane u sled dim oddjcillld.

Ogranicenja definisana

okviru za dijalog

ogrankcnja Jmja su f1<l njih primenljivd. P(lstoii 17

raz!i(itih stanja (ili agraniceuja) dostupnih pritbkorn
na ovu ikonu, a prikazanih na sliet 3.33.

NAPOMENA

Nakon sto se geometri"

jskoru e!ementll zada
climenziollo ograni~
cenje. ono 5e moze
rnenjati da bi se geo medja parametarski
dovela na
drugu
lokacijll.

Ogranicenja definisana II okviru za dijalog, [lOflHX'U

ikant Con~tr,li!l1s Defined in Dialog Box. ornogucavaju
~adavilllje oJr.::denib ograniccnja nad eiementirna u
ol<mzenjll za skiciranjf:'. llmnJ po~taje al(tivna tek kaj-,l
se izaberll jedan, ili vise elemenata. Zavisno ad toga
koji su elementi iz,lbrani, u flltlkciji ce bill sarno

.J

I'

-'---~,'

68

I I~

Anirniranje ogranicenja

R50
-0100 --

Dimenziollo ognmicellje

Nema promene

Braon

fCC.

Dimenziona ogranicenja

Sll KA 3.30

------

Nekonzistentno

--~----~-----~ ~---

0-

Vertikalnosl

_ _ _ m~

Iuta
Zasticeno
"_..
--ljubH:asta/Purpurna
Preograniceno
._"-,---------Zelena
Vertikalno
------~---~

Geometrijsko ogranicenje je pravilo, iii U'i!ov koji postoji izmeou geometrijskih demenata.
Ceometrijsko ogrClnicenje maze dCl buJe
Simbol
Tip ogranicenja
relaeija, kilO 'ito su p,lralelnasL ili langentnost
Ogr<loi(-I'llja rnogu da sc prirnenjuju iIi na
Normalnost
poj02dill,H"ne elemellte, iii izmcclll vi!iestrukih
Pafulelno,t
elemenata. Na slici 3.29 prikazani 5U najvazniji
~,
r--~--~simboli ogranicenja
OIll pokazuju da li je
Podudamust
------------ - ) - - - - element ogranict:!l i a kOill lipll ogranicenja je
KOllcentricnost

lzabrano

- ---_.. _". --- -----

Okruzenje za skiciranje nudi rnogucnost zadavanja i geornetrijskih i dimenzionih ograniCenja.

Geometrijsl{a ogranicenja

Znacenje boja slddranih

elemenata

Opis

SLIKA 3.33 DeJinisill1je og{(miccllja

POIIJOCU

iJiul!': Dialog

Box

69

SKUP PALETA ALATA ZA SKICIRANJE

CATIA Vs

1*'111

Automatsko ogranicavanje

Gcometrijska ogranicenja se takode mogu zad;;ti taka sto se prva zada dimemiono. a za!im se pretvori u
geometrijsko pritiskom na TM3.

Ikona Auto Constraint, prik<lzanCi nil sHei 3.35, omogucava programu CATIA V5 dC! ClutomCltski
Jueira ogranicenja J1Cld nizo,m elemenata kreiranih II okruzenju za skidrilnje.

Kreiranje ogranicenja
lkona Z(I kreir<lllje ogranicenja, priklzaflil na sliei 3.34, sildl'zi eke opcije: ConstrJin!
(Ogranii'enje) i Contrtct COllslr<lint (Koflt<lkrllO ograniccnje). Ikon;; Constraint OtlloguCClV3
lueirilnje ogranicE'nja nJ eir:mclitilllJ, iii izmedu e!ernen<l\<l II okrllzenju Z:l skicir;mje, J i]wn;l
Conl<lct ConstrJinl kreinl1lie .~~-~J)iceflja izmedu eiclllf::nata

po'"',

Element! kaje treba ograniciti

,... _

-.l____~_

okruzenju 7,;1 skiciranje.

Automatsko postilvljiHlje
ogranti"enJiI

.-"'_--

iI~livirano

1'"""""="'-

l~"',>1""",.--"",,_

"iillj %)f'""

~-

.. ~.
Ikana

~
~

Contact Constrain!

Sltl<A 3.35 I1wna Aulo COils/mint

Animiranje ogranicenja
Pomocni prowr

Ikona Animate ConstrClinl, prii<<lzana na slici 3.36, omogucava lwrisniku lb prii<azuje nnirnacije pon<ls<lnja dimenzionih ogranicenja 11(1 skiciranim profilim(l.

:,;

SLIKA 3.34 IiWllrl III hl'l'irlHlje (lgrrmiif'lIja (COIl5Ir(linl Cn'lltioll)

':;;'

.;~

Ikona Animate

CO~5.traint ~:":

Tri vrste kontaktnih ograniccnj<l mogu bili dastllpne: knllrentricnosL podudarnosl i tangentnosL

pktlvlrana_

a zilvise ad tiron elerncn3.til koji Sll iZabranj, Ova ogI<lnicenja lakode mogu da se menj<lju, Da
biste ih nH:,njali. uverite se cia je ikana Contact Constraint ilktivnil, postavite pokZlzivZlc iZIlZld
ogriinicenjZl i drzite TM3 cia bis(e vide!i izbore Zil rnodiflkaciju.

" ,_

:_~ Izabrana
dimenzija

"

1~-H-'-.'.-f-.,-t~~"+~I~~-~~~~
;----.--'----"-1;

SLIKA 3.36 11<01111 Animate Constraint

70

71

CArlA

Vs

SKUP PALETA ALATA ZA SKICIRANJE

i';j"oi3IJ~';.

~:~~";;~====~~!&;;;;;1;;;:;~~
,

Ovo je kotisna opcija za menjanje dimenzija 20 profila i razmatranje njegovog ponasanja pri promenama.

..-,

~,,,

I~:'::-'

Velbanja za ogranicenja

!, '

okrulenju za skiciranje

i-------~-------T!- - c - - - - ' - ,

Vezbanja koja skde treba da prikazli razliCite rnetode za posliwljanje i menjanje ogranicenja
Uf1utar okru;?enja za skic:iranje.

Veibanje za ogranicenja

oluuienju za sldciranje broj 1: Pravougaonil<

Oa bistc koristili ikonu za ogr<:l!licenje ReClangle. trebcllhl .predUZIHt:le slede,~e korah',

1.

Lc

l-----,--"'--~~-:: -:

,I

-,

'

Izaberite ikoHu Rectangle za ertani<' pravougaonog profila i kro;'irajte

pravollgaonik kao na slid 3.37

,
,

.~.

Sl1KA 3.38 Pomelllllje

Skicirani elementi trebalo bi da bud!J beli. sa prikazanim ogranicenjima bkljucivo lipa horizontainosti i vertikillnosti.
3.

DrZed pritisnut prvi taster misa (Tlvl1), izaberite levu vertika!nu stranim
pr,woug'donika i vucite jt'. unutar ekranJ.

Primeticete da se pravougannik hec" po ekranu, zad,LavJjuc:i ogranicenja tipa hofizontJlnoSli i

vertika!nostL kao sto je prikJzJno na s!ici 3_38

'

I;

Porneranje (vora upotreborn TM 1

"

2.

Otvorite sesiju programa CATll\ i kr\.~ir;;jt(:' novi skicirani dement. bircljud simp
palela alata za skidranje (Sketcher 'vVorkbench). Uverite se oa su ikone
Geometrical i Dimension s~ palete abta Sketcher Tools uldjucene.

4.

Ce1VUJi)i':-;,ltiIk'

shiLl!

gnrnjem ltvolD uglu pr;lvoug.1onika i pokusajte cia je vucde

navist'.. !zaberite 'I '!6IJr'lsite gornii sirnbol za honzontalno ograni("enje, Primeliccle
da se ceiokupna gornja horizoillailid linija pOIllt:l'a U odnosu na lacku
L:aberite tacku

tI

5,- lzaberite tacku u gomjeln kvoillugiu praVOl1g,lonika 1 POkUS()jle J'J je Vl!cete navise.
Primelkete da SI:' gornji levi ugao sada pU!Ilt'ril neiCdvisno od OSlatkJ cetvorollg!a, bo sto Ie
prikazJllO nil :;lici 3.39,
MIt
.'~
tiL!'.Jl!o1$AlIlCll
6. !zaberile
",.l.'Ul
P ~"L~ -''''-'..:.''''. ~"" "'l"'" "':->I:!'i",-,"'''.",,')';("$;,..1-""-" .
zak()Senll
gomju linijlL
I
Nezavisno pornereno teme
pa ikonll
!
Constraints
Defined in
.~~-t,
~ Izbrlsano Ogranil enie
!l
Dialog Bux.
;~
OZllacile polje
;!.
'(iJ
Horizontal da
'8
',y
histe elementu
q
y
ponovo zada!i

r--T
!

'f

...

~.-

Nepotpuno ograniceni - .

(bell elementi)

"
.,

':."

::f;
,
" . , ---'
"----'-I~
,

.:
,

"

'

::

~c

'.['

ogranicenje
tipa horizontainosli

I ' ,

..

--~ ---'~"

SlIKA 3.37 CeWorDlIgao pr<lIJDlIg,lOlIog u/Jli}w

72

73

CAllA Vs

SI<UP PALETA ALATA ZA SK1C!RANJE

Veibanje za ogranicenja

oluuzenju za skiciranje broj 2: Izduzeni otvor

Veibanje za ogranicenja u olnuzenju za skiciranje broj 3:

Ugaoni svod (Corner Dome)
Da biste kreirali zaJatu geometriju, potrebno ie dOl preduzmete sledece korClke

Da biste kori~tili ikonu izduzenog otY01''', treb;l cia preduzmete sJedece knr<li<e'

="iLil
",".,

,~

,~

,_

....

J_

1' __

_._____;jilJt,!t:,L'

b:=
I~~<"'"

"~.~~,,~~~~,~~~~~_~.__

.J,

GeometnJs1<a ogramcenJ<l

Ii LI=+ --

~C~--j---~--=0~~

"--:l---~ pmfil~L:e,,,g ~j

. ,

~~~:,:':::.?'''' "'"
SliKA 3.40

L;I

"'i .4 III)

(";'\l"-~ --."'--'-.::----,..c;.-~.::-'--',:"'i',;!

/JW/lll iZl/UZNIOg olFord

1. Otvorite sesiju
prog/,lmil CATJA i
lueiraite nov! sJddrClni
element, bir"juCi skup
Jl;llel;1 "lata Zi1
skicif(ll1je (Sketcher
\\'orkbench). lIverite
se cia 5U ilwne
Geometricztl i
Dimension 5:1 palete
,lblil Sk('tclwf Tools
ukljuc"ene

t
I~---I---t-'.~-=-. --.

~i~~.. .

"

-- ~ Nepotpuno ograniceno --)I:>--,

(beli elementi)

.1

ukljucene.
2. Izaberite ikonu

2. !7:1oerile ikonu
Elongated Hole ZCl
crtanje izduzenog

otvora i kreif<ljte
izdllzeni otvor, 110 nil
slki 3.10
3. DrzeCi pri1iSl1l1t t(lster

1. Otvorile sesiju
program a CATI:\ i
lm~irajte novi skicirani
clemenl, birajucI skup
pal eta alalil za
skiciranjl? (Sketcher
vVorkhench). Uverite
se da su ikone
Geometrical i
Dimension sa pakte
i\!;lta Sketcher Tools

_____:"J

SlIl(A 3.42 IhOlId Rertill1gle

3:

Hectangle za crtanje
pravougaonog plolila
i kreirajte pravollgaonil<. kilo n.1 slid 3A2

Izaberite i izbrisitc gornju horizontalnu liniju pravougilonika. lzaberile ikonu

Corner, Cl, zalim, dve prrostale bocne verikllne linije. Dillamil'ki vucile krcirallo
zaobljenje (Svod) i postClvite ga koristeCi TI\I1.

elr], 0~\'etlite i

izaherite donju liniju

izduzenog otvOfCl i
koordiJl<ltlli pocetak
okruzenj;1. za skicir<lll)e
(Sl(etcher origin).
Pome/ile POkJZiV;1(

Dimenziono ogranicenje
I

i~

:"'(- Ugaoni
element

ikonu. Postavite
dirnenziju
priliskJnjern plvog

5. Aktivirajte ikonu
Constraint Defined in
Dialog Box i izaberite

tastera miSa (TMl).

'-'. - ,- .v."- """,

1;<1

SliKA 3.41 Dimel1zimw ogmni6mje

Primeticete dOl je donja linija sada prikazana zelenom bojam, S!o znaci da je naJ njom zadata
ogranlcenje, kao sto je prikazano na slid 3.41,

4.

74

4. Dol( ddile taster Ctrl,

osvetlitc i izaberite
centM zaobljellja i
koordinatni pocet(lk.

iZl\acl ikone
Constraint i kli[mile tu

- .. -~~_~..-"

zaobljenje
aUlomJtski
dimell7jOllO
postavlja
ograflicenje, !<ao $10 je
prikazilno na shei 3.43.

lzabrani vertikaJni elementi bocnih zidova

SliKA 3.43 Zllobljf'l1je hreirllno

l1il

opdju za podudarnosl
(Coincidence) iz

okvira

ZCI

dijalog

pral'flugaol1i1w

ZavrSite vezbanje daljim ogranicavanjem skite.

75

SKUP PALETA AlATA ZA

CAliA Vs

Primelicl.'te da okn.ci:enje za skidranje automalski dovodi do podudar;mja dYe tacke i da

51.'

skicirani

dementi premeSlaju u koorJinatni pocetak, kJo sto je prikaz.1Ilo na s!ici 3,44. TakoJe: (ell.' primditi d<l Sll zaobJjl.'.nje i dva bocna zida zelenL stu znaCi da Stl ograniceni. Pogledajte sliku 3.'l4

cL~: -"- -"':"~I'~"~"7-.\~";"; 4~__-~ _;:_: "~<"~_'_'?"_- -"I,~a_~ ._~q._'_~'_' 7'_c:~__~______"'_.:iii:,;; ~~;:,~~:j~::I~:~I~~'~:;~::~:

'1';"f. . ;-;.

[zaberite

don)\!

r.
:":,

o.

iEleme," "'k"e- Ii
' ~ ",u k.oordinatni

r I.

..

ordinatni
ocetak

t-+----~...

II'

--

i]j~-. ~::-~l

rocetak
--

:':

~"

:,

l ~

dozvoljavdju
grJnice
elemenata

ertajte sto jednmt,lVflije ~l(ice, To Stu (:de kori~(ite jednostavne skite ne znaCi da ('e VdW i modeli

biti jednost'<lvni. IvluJe! koii ie izgrdden upu(rebmn veeeg broja jedllostavnih skic;] je tleksibilniji II
kasnijim fnama prujekt<1, bcLl je na njunu obicno pou-dJllo izvrs'ni neke prumenc_ "LLllnO pr.wilo
je da In::bd krcir,Hi iedan po jeJall V<lZdll cleo lllude!a lJoJav,lI)je dva jellnustdVI!,j dellleilla. umeSIO
jednog slozt:nog, ceSIO plOizvodi fleksibilmii JlIudd. cijim jt: promellMna L\k~e upr,JVljau

belL!

ri--r----'-'t---~' ~:.~~~,~:::~e~,~',i~~':;~~:::;:::
Centar
luka l--l----~

Crtajte jednostavne sldee

reldeije J
susedllih

Primeticete razlike u
pOllasdlljLl ogranict:nih i
neogranic_enih elernenata

Ugradivanje flellsibilnosti

II

sldcu

Vazno je u s](iclIugfJditi (ld(sibdnust da bi se obo:bedilo njeno idjeno ponasanje. Ovo se P()~tiLl'

prirnenolll dimenzionih ograni(~'nja. [)a biste lISpt'.sno pD~tavili ditnt:ll;:iof!a ogranic.t'!1ja, [reba d3
pronadett' rlajpozdjniji Il<lcin za k()[Jtrolu modda, Na primer, za pruj!~kta[Jta kt,ji kreira Ilovi sto
kljublO dimenziono Qgraf!ic~nje bilo ui ra~toj<\njl; od pOUd do vrlia stol,l, a lie (ld plafofla do
vriu stoia.

Interalltivno menjanje dimenzija animiranjem ogranicenja

Anirniranje dimenz.ionih ogranicenjJ ~kiciran()g profila predslClvlja dohar natl!! za pwuc(lVanje
ponasanja postdv!jenih dimenzi~)Jlib ogr,wil'enja !<add se njilwve vrednosli ml.'njdju U!1ut,u'
zadatih graniea. Ovo ornogU('dV,l dd proc,enile kv.t1itet skice i izvrsite odrcdelJe promene na JljUj,

PO~OcOI prozor ~:.:.. ~ ~ '----:1 ~

"

pre nego stu napllstite okruienje za skic.i,ranje

Slll(A 3,44 "SIIO};"!l IWordjllatlli pCJl'elak

Izbegavajte zaobljenja, zaobljene i zallOsene ivice

Saveti za sldciranje

Unutdf skice izbegavajte uputrebu 'I.'lnhljenja, 'DloLljt'n'lh i 'l.,l!msellih lv'led Ove demente treba

U odeljdrna Iwji slede predstavljene su specifilno51i koje t(eba imati nallrnll za vrelTJe [Mia u

kasnije doda\'<lti u vidu zasebnih It'hnickih elemenata da bi bila obabedena flehsibilnost [!lodel"

okruzenju za skiciranje.

pri kasnijoj upotrebi. Nil ovaj naCin se smanjuje i bruj Ilezeijellih reiacija tip,! "foditelj'I'dete"
izmedu elernenata, !ito je pozeljno

\l

siucajevirna budl16" ft:orgimizacij,.: rnodda

Ubacite novo telo pre nego slo naertate inicijalnu sllicu

II programl! CAf'JA \15 skiee se naJaze iii Ullut,l[ Ida (body), ilj ulllltar otVUft.'1l0g tela (upen
body), Ne bi trebalo Ja se kreiraju unuta[ pOdr(lZlInH~vanog lela, kojt' se nalazi II okviru modda
rnasinskog dda, Preporu(uje se da se, pre nego !ito Sf: be'lra vilo I<akva nova geollletrija, u modd
ubaci novo lelo, Ova prepofuka 51.' zasniva nil cinjenici da je podrazumevano tdo unapreJ
definisano, a korisli se u s!edece svrhe:

To je stalno (do koje se kreira bda se dul<tlllleni inicijalizuje

avo telo je korerl specifikJcionog ~t(lbla j ne nwze bili ukljuceno u prornerw

redosleda.

avo telo tn:ba da ostane prazno tdo; u odnoSll na njegil st[, na krajLl

Zaldjucalc
Okruzenje za skicirilnje program,) CXnA V5

je n\Ocan alat koji Iludi tleksibilnost za brzo

kreiranje 2D eiemenata l\!ogucnost da skiCt:~ budu ogranicene. iii ne kljuCfl<l je Zil poveeanjf'
produktivBosti Bovih korisnika.

fildJ,

sklopJjena sva ostala tela.

II

76

Ono definiSe rezultat svih operacija i sk!apanja.

Geomelrijske i maledjalne karakteristike i -analize nalaze se sarno u tom telu.

Sve veze sa tehniacim eJementima sa tehnickog cneza na]aze se samo u okvifU

ovog tela

77

CAliA Vs

~O

0 lAV LJ I:

Nudi se bOgilt skup <llata Iwji trebi! da pornognu korisniku da ostv<lri proJektanl~kll z;Jmisao.
U ovom poglavlju stc upoznali skup alaI" za skiciranje program<l CATIA VS. Sada bi trebalo da
raZllmete osnovne pojmove "vezane" za kreaciju 20 skiciranih profila. Takode hi (rebalo da
poznajete sledeee teme:

okruzenje

~lati ;.;.,.

Z;J

skicirilnje

sl{icic<lnje

SI{up pal eta alata za

lueiranje delova

profili

geornetrijskil j dimenzionil ogr;micenja

opHilcije U okruzmju ZJ skicir;lllje

Uvod

Pitanja za proveru znanja

I.

Koja jf' najvilznija UIOgil okruzellja 2,1 skicir;)'!)je pri i<reir;lllju geornetrije II

ILJ U OVOM POGlAVLJU JE DA NOVI KORISN1CI PROGRAMA CATIA

Vs

IJPOZNAJU sKUP

progrilll111 CATIA \IS!

2.

PALETA ALATA ZA IZRADU OELaVA, T1. OKRUZENJE ZA lZRADU DELOVA (PART DESIGN

j(ako Sf:' okruzenje Zil skiciranje prepozllilje U okvim grafii'kog korj~nicl\Og

okruzenjid

WORKBENCH). RAZUMEVANJE OSNOVA O~RUZENJA ZA IZRADU DELaVA JE GlAVNA PRETPOSTAVKA

3.

N<lvedite pet nileina

Profile

4.

Kako

5.

J{<1len boja skieil<1nih e1elllen<l(<1 prenosi vazne inforrn<1(ije 0 ogranicnosli

.~kicira[Jog profil<1'

KOMBINUJE

6.

Nilvedile ('liri priJTIi'!rne funkeijc paicle <1iatCl SketherTools

PRISTUPA BAZIRANOG NA BULOVIM

7.

NClvedite elva primarIl<1 lira ogr;mieenjil Iwja s(' mugll primeniti nil e1emente
okvirtJ okru;l:('nja Zil skiciranje.

B.

K<lko dimenziono ograllicenje maze eli!

9.

Jviolaju Ii svi dementi

Zil

kre<lciju gemnetrije upotrebOfll pa\ete alata Geometric

ZA IZRADU ROBUSTNIH MODHA.

SKUP

Sf

ovi geoll1E'lrijski dementi klCir<ljll UlllJt<lr skup<l p<ljeta <11;,1<1

Zil

PALETA ALATA

PARAMETARSKIH

l!

!ZRADU

DElOVA

PREDSrAVLJA

POCETNU

TACKU

ZA

KREIRANJE

ZAPREM!NSKIH

SNAGU

(SOLID) MODELA U PROGRAMU

PROJEKTOVANJA

PRIMENOM

TEHNICK1H

CATIA VS. OVA APLIKACl1A

ElEMENATA SA

FLEKSIBllNOSCU

OPERACIJAMA. SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU

DElOVA

OMOGUCAVA KREIRANJE PARAMETARSKIH MODElA, BAZIRANIH NA TEHNICKIM ELEMENTlMA, III FORMAMA

Sf:'

ZA

skkir<1niel

(FEATURES).

ZAPREMINSKI

POVRS!NSK!

ELEMENT!

KREIRAJU

SE

UPOTREBOM

prelvori u gcolTIetrijsko!
REFERENTN!H ElEMENATA, SKICA, ELEMENATA BAZ!RANIH NA SKICAMA, GOTOV1H ElEMENATA I

\l

okvirll okruzrllj:! 1.1 skkiranje da budu ogr<1))ieeni7

OPERACIJA TRANSFORMAClJE. OVAKAV HIBRIDNI PRISTUP MODEURANJU PRUZA KORISNIKU VEU[(U

10. N<1vcdite neke od Il<1Cina d<1 se proveri robl!5tnost skieimnog profila.

FLEKS!BILNOST U TOME 5TO MOZE, AU ! NE MORA DA POSTAVLJA OGRANICENJA (CONSTRAINTS) NAD
GEOMETRIJOM. OVA FLEKSIB!lNOST OGLEDA SE I U MOGUC:NOSTI NAKNADNE I LOKALNE 3D
PARAMETR1ZAClJE, !iTO PO MAZE U pREDSTAVLJANJU PROJEKTANTSKE ZAM1SLI.

Ciljevi
OSNOVNE TEME OVOG POGLAVUA sU SlEDECE:

78

REFERENTNI ELEMENT!

ELEMENT I BAZIRANI NA GEOMETR1J!

:r?XJ~~

CAliA Vs

SKUP PAL ETA AlATA ZA KREIRANJE DElOVA

, ElUJii,

eiemenli bazirani na skicama

Opcija Coordinates

gotovl dementi

dementi bazirani na povrsinama

Pomocu ove opcije kreira se tacka n<l koorJin<lti XZ-Y. posrnatrano Ll odn05u nil tekuCi sislern
osa. Opciono, polozLlj lilCkt' se maze odredid U odnosu na neku vee postojeeu tJcku. Primer
lacke kreirilile pomo(l! opcije Coordinate prika/dll je na slici ,\.4.

tfilnsforrnisani elementi

Bulow operacije

'",
I
(rtf'
..;.,,,.,,,

Referentni elementi

Referentni dementi se 11 prograrnu CATIA V5 koriste kao pomol: II

konstruisanju zapreruinskih e1ell1enata. Tdcke, ravni i llnije su
primeri referenlnih elemenata i Illogu se nal'j II pakli alata Refert'llee
Element, koja je prikazana na slici 4.1

Ovi cle1llt'flti se koriste kilo pomol' u pripremi za kreiranje i

SlIl{A 4.1 Piilet<l alata
konstrukeiju zaprerninskih dell1enata, pomJzul'i da se bolje
Reference E/enw/II
preJ~tavi zamisao projel(talll"il. Refelcntni elem(nti se nabze II
otvorenim telima (open bodie~) koja sc mogu nac'i na kontlguracionom slablll.

)11
Tacka

Itiii,
Kreiranje skiciranih lehnickih e!emenalallflular otvorenih tela nil konfiguracionom stilblu generalno se ne
smiltra dobfDlll prilksom.

Referentne tacke
Referentne tacke se rnogu J1a(j nJ paleti al.ltJ Eeference Elements, koja je prikaz,lIld na slici '1.2
Tacke se ]wriste kao nepokrctne pozicijc (kotve) Zd kreaciju ostalih delllelldla, kao Sto sulinije,
ravni, ill zaobljenja CATJA V5 nlldi nekoliko metod,l za krt.'iranje tJcke, k:lO:'ito je prikazano nil
sHei 4.3.

Opcija On Curve
ave opclje l<l\~ka se kreira na PO.'ilojeCoj krivo1, i to na meStll izabranOlll pornOCll tastera
misa. Polozaj ove tacke moze bili udreden iii llnO~UIll tacne rdzdaljine merene dllZ krive, Hi
pomocu odnosa dllzina na krivoj. Da bi se lacka brzo pOUlcrila (1,1 uubieajene illklCije n<l krivoj,
dostupne Su dye dodatne opcije ~ Neare~t EXlremity i Middle Point. Primer lacke kreirane na
krivoj dat jt' na slid 4.5.
POlnOell

i:ffiihWi,[3$9j~f

Kao pomoc pri kreianju lacke moie se izabrati i druga referenlnd tacka. Aim se ta taeb ne nalazi
na krivoj, CAfiA V5 ce dutomatski projdctovati laci<u na kriYll. Ako nijt' izabrana ni jedna t(lcka,
kao referenca se koristi ekstremna tack" na krivoj.

\"J,;!U'fYf;;.;ti
SLlKA 4.2 Jlwnll Point Elements

80

SlIKA 4.3 Tipovi hrellcije reJcr.mtnih ta,;/l}w

81

CAliA Vs

(2', . ~i~:~"'_ __

SI<UP PALETA ALATA ZA I<REIRANJE OELOVA

J"'.,'""","'_

i"
I

'''.. '''''k."'''_

:;:~:r.',;..~
1 QO"'..,."'M"

*'

-ft!.

I""'~',_t,i'Ji1_,-;);~~,tiI

Kriva

~~~,::-~:,~'

Pw

~'DCl~~

: o:=::!,r;;!'.'"
~~~

~Ravan

Tacka

I
~':;'~/~':;;~~H~d~~~.~'.--'-';.;;....;.;;.;.:;;.:.;.:;..;..;;.:._;..:,;,._"'~~"':~
'.
SllJ{A 4.5 Tllf!1Il !11f'i1'llnll t'omol'lI o/JCije 011 Cwve

SliKA 4.6 Oln;ija 011 Plane

,,.\1,.

Opcija On Surface

lzborom opcije Repeat object sa dna rnenija Form na krivoj se mogu kreirati visestruke, medusobno
podjednako tldaljene tacke.

Ocpija On Plane
Upatrebom opcije On Plane kreir<l se tarka na ravni t:i!cbv<lnjern horizont<line i veJlik<llne
udaljenosti ad koordin<ltnog poc'et!<;\ (vektom), kao sto ie prikazallo nil slid 4.6, Kao referentna
tilckil maze se opciano izabrati i nekil drug<l t<lc.krt, N(lkolJ stn izaberele ravaH, im(lte mogllcnos!
cia pornerate taC!m po nioi, sve dok konacno fie pritisnete l<lsler misa (TI\<tl).

82

OpcijOHl On Surfilr(' kreiril se t(lcka n(l poslajecaj stranicL iii povrsini, kOjil se postavlja U odnosu na
tacku izabrilnu pokilzivacem misil (TM1), Podr(lzulTlt'v,lnO stallje je da CATIA V5 kao referentnu
tacku bira sredisnju lildm povrsinf. T<lkode se, raeli mijentacijil [<ldee, maj,e izabl,,,ti neki pr,wClc
Umestn podr;II:llmevJnog koordin;llllog pocetkl sistemC!, takode sc, kao pOCclni! rekwntnC! t~cka,
mozc iZilbrati ncb dl'Ugil !ilcb

Opcija Circle Center

Opcijorn Circle Center kreira se tack! u c{'ntm postojeceg kruga. kao Slo je prikaz<lno na slici
Krug moze eli! bUlle kriva, ili ivic" na povrsinL iii stranici deli!

,-\,1)

83

CAllA Vs

SKUP PALETA ALATA ZA KREIRANJE DELOVA

1WI

~t1t~'HI

.IPo""'",,,

.t

Opcija Tangent on Curve

Opcijom Tangent On Curve Imoira se lal~b na ravanslmj krivoj, u odnoSli na liniiu pravca, leao
SIO je prikazano na slid 4,9 .

' .

IS"'Il>co.l

1"'"i
o.,''''''~

I '"'

Povrsina

SliKA 4.7 Opcijll On Swillee

[I , ..

""'--~ i.:.,..,~".~s

,'h~'_ '1,O~;'

___, .....

'i~~"';':'(~};.

"":,~::;,_,:,:~,,.

Pravac

'.. ~" .. ~o,_,

-c~,;,;-",-,

SliKA 4.9 Opeija Tangent 011 Cwve

!', iF

~Pd

I~:{~~?
~~~

Opcija Between
Ocpijom Between kreira se l'-lelia izmedu Jve poslojece ta('ke, sa zadatum proporciojom, kao sto
je prikazano na slid 4.10. Da bi se taeka brLo pomerila na llobieajene lokacije, dos!upne Sll dye
dodatne opcijc - Reverse Direction i Middle Point.

Referenlne ravni
Tacka/

I~
"i1""",. ,;;J:

~Ug

Referentne ravnl 5U znaeajne za kreaciju zapreminskih e!ernenata pornocu [kone Plane elements,
koja ie prikazana nJ slici 4.1 L Mogu se koristiti kao reference pri kreiranju eiemenal'ol, ali se
prvenstveno koriste kao poeelna meSla za kreiranje skiciranih profila. Kada se ravan kreira, ana se
prikazuje U obliku crvenog kvadrala koj! se rno;?,e vuei na konaCnll pozicijll upotrebom pokazivabl.
CATIA \'5 nudi nekoliko metoda za kreiranje ravni, kao sto je prikazano fla slid 4.12.

'>- '1{

SliKA 4.8 Oprijil Circle Center

84

85

CAliA

Vs

SKUP PAlETA AlATA ZA KREIRANJE DHOVA

Opcija Offset
Opcijom Offset kreira se ravan paralelna SJ postojecom ravni i J1J zadatom rastojanju od nje.
Smer kreirJtlja offset cavni maze se menjati i7J1orom iknne Reverse Direction, iIi izborom
stre1ice 1I grafir"korn prozoru Primer [avni kreirane opcijom offset dat je na sliei 4.13

IIb,mom opcije Repeat Object sa dna menija Form mogu se kreirati visestruke ekvidistantne ravni (Ij. ravni
kOle se medusobno nalaze na podjednakim udaljenostima),

'.

"

..

"

/'cii.Oi. 2'1/0

'-

;<

1Ikl

i '~""""D;<d"",,1
D ~"" .. '<;0<1 ~,~ or.

Offset ravan

~~~

SlIKA 4.10 O{Jcija fMIUCl'll

PI,,"~ type, loff,et fmm pi."e

::J

P~f",e"","' P.;"llefthrc'~qi, po;ct

0(f'8t:

'i!8dJ4:j)!iJ

\JY.';;iiY;;C: ;~

Plane
SlIKA 4.11 Ilw/w plane Eirml'nl.\

,Ang!ejf!o"oal \0 plMe
1h'O'-'9h I~'M p~lnt,

R,;"er$e D l~r~L1<]h

h'~ 1m".'

Q. O~ r"ng"~t

to ,urf~'6

Referentna ravan

~D !hr01I(jhp"",t'rWl~~
"ep"".1 l~rouQ" p"n~' ourve
~~_ Notmol to "ne

Equ.tion
1-'"'~lb!2.~i'..r.~~t;

SlIKA 4.12 /'de/odi Zfl ilrl'iralljc fe/cllmtnih I'Ilvlli

SlIKA 4.13 Rrwilll hrriri!llil fJomo{u opcije OJfset

Opdja Parallel trough Point

Dimenzije koje odreduju polozaj ravlli mogu se "osvezavati" tI real nom vremenu upntrebom pokazivaca.
Geometrija povezana sa tim ravnima c':e se, takode, "osveZilvati" u realnom vremenu.

86

Opcijom Parilllel trough Point kreira se ravan koja proJazi kroz zadatu taCku. Ravan je, talcode,
paralelna sa postojec'om referentnom ravni, kao Sto je prikazano na slici 4.14

87

SKUP PAL ETA AlATA ZA KREIRANJE OElOVA

IdlE

8,~
'.::}'~~""'i;n.."-'''''"''''''{~''f.w(j~~'".'i'''''l'U,j,W
-.- --.---.".",.';<"''',.
--,,,,c:-,,.,,,,,,, -.--,"',."'. ;" ",.. b~" ,-,,,-H",-~,.,,-

hi.,.,
: "~~''''dl''''''Ii<~"",'''''''~

li"i""h,

i~~:~~~"~~
1M

[ ",,"'"
iF"""-

:.""'~

II "~,",,,p~~j

~~~

[JR",.~""",~~,~a<

!~~~

/,r.
ravan

J'

M:,," , .
uu

'>""

'"

"'" Ravan pod uglom

'RaVan pod uglom

Referentna ravan

SLiKA 4.14 Rmltln hreirdilll upotrebom ollciju ParaUultJOugh Point

L,

SLiKA 4.15 [{avail Indla/hl lI/JoJ[U::!hllll opcijc Angle 01 NOn/hI/to Pillne

Opcija Angle or Normal to Plane

Opcijorn Angle or Normal to P1Jilt: lueira se ravan koja prulazi !cruz ost! rot(lcije. RaVdn jl;'
normalnil llil nd:u referentou [aVao, iii, POlk, postavljena pod udreuenim uglom u odnusu na
nju, kau sto je prii<azanu na slici 4.15.

Opcija Trough Tree Points

Opcijom Trough Tree Points kreira se rdvall koja probzi kroz tri postoje(e t(lcke, kilo sto je
prikazano na slici 4.16. Kaua ~e ravan lueira, ona SC, pnc konacnog post<lvljanja, preku svog
simbola moze vue] na bilo koje mesto n<l el<ranu.

SLIKA 4,16 Opcija Tro!lgh Tree Points

88

89

CAliA

Vs

SKUP PALETA ALAlA ZA KREIRANJE DELOVA

Opcija Trough Two lines

Opcijorn rrollgh Two Lines maze 5e kreirilli rilvan kojil prnlilzi kroz dVJ linijskil segmentJ, bo

Sio ie prikilzano n(l slid 4.17. Kilda dve izabrarH' linije ne It'ie 11 bloj ra\ni, CATIA i1UIOl1lillski
p()j]1na veklor druge linije na poloz(lj prv('

ii

Tacka

I
\/

~I

i-l-'

,,

Linija 1

;c

/'

I \".1: 1';'"",~_I\E&.le

Ravan

\;-,.2!s"d,1'ic\;l.
; [JFo,f;,I'JO<>orxl _"""!.-.,,

'~~:-pr~Ii''''1

1("

Ravan

/
/},
Linija 2

~~=~ }:~~j1.t'.,,~ft';~'" '" +-qs~ddTh.~~If~,:",,~ __ .~~~;"""'.__c__c,._"._~>_~_~~j~".

SLiKA 4.18 Opcija 1)rmgh Paill! 1111(1 Line
i!1'

.1.1

Opcija Trough Point on line

OpcijO/11 Trough Point on Line llloze se kreirati r(lVan koj(l prolitzi kroz postOjec'll ravan i lackll,
kao SIO je prikilzilno na slid 4.18. Kad(l se filvan kreir(l, ona SC, pre kOI1Jcnog p05Iavij;lOjil, preko
wag sirnbola /1102e vuc'i nil bilo koje mesto lla ekfilJltl.

Ravanska kriva

"~---_//

/~

~I

::J

14~
.., ~"
"

~~~

"

1 Im ::'
o

Sl1KA 4.17 Opcijrl TrOUgll Twa Lilh's

-l.t!.ol

I f-~"", ''''. I b "''''' ~I""" C",V<

, c,,,. l'k,"'"l
C

dx!

"..

'

,;;

"

Opcija Trough Planar Curve

Upotrebom orcije Trough PLmar Curve kreir<l se raVilll koj<l prolazi kroz postojrclt ravansku
lui'll], kao Sto je prikazililo nil sljcj Ij. 19

SliKA 4.19 Opcija Trot/gh Planar Cwve

90

91

CATIA Vs

SKUP PAL ETA ALATA ZA KREIRANJE OELOVA

Opcija Normal to Curve

Upotrebom opelje NOrIl\3! to Curve krelfd 5(' [aVaIl na mestu rderenlne t3cke, kao Sto je
prikazaIlO na slid 4.20. Ravan k takode normalna IlJ izabranu \;:rivu. CAliA V5 kao referenlnu
lokaciju Jutomalski hira sredisle kr'ive

Tangentna

mrs'

Povrsina
Kriva

/
SLIKA 4.21

OpcijlJ Tangent to Swj;lce

,J
i

SLiKA 4.20

Po'"tli:

iI'" "''''00

Oprijll Nmm,1/ to CII1J1e

Opdja Tangent to Surface

PM,c'-

!,

,1,_'r,loco

~~~

Pomocu opeije Tangent to Surface mole se kreirati ravan tangenta oa neku povrsinu u izabranoj
lilcki, kao sto je prikazJllo na sJiei 4.21.
SLlI<A 4.22

Opcijl/ Me{1/I Trough Poinf5

Opcija Mean Trough Points

Pomocu opcije Mean Trough Points moze se kreirati ravan koja prolazi kroz aritmeliCku sredinu
lri izabrana referentna elementa, [<ao !lto je prikazano na slid 4.22,

Opcija Equation
O.p:ijom Equation l<reira se ravan Ciji polozaj je odreden jednaCinom, k30 sto je prikazano na
sliCl 4.23. Ovo se postize unosom vrednosti parametara A,B,C i D 1I odgovarajuca polja
Dve vrednosli definisu l'aval1 pomocll jeJnacine Ax + By -+ Cz -'" D.
Takode su dostupne i dYe dodatne opcije (Normal to Compass i PardUe! to Screen) nrilnenjene
brzom pomeranju ravni oa cesto koriscene pozicije.

92

93

CATIA Vs

SKUP PAtETA AlAlA ZA KREIRANJE DELOVA

Referentne Iinije
" P1ane tYIl"'

:::J

loo!li" ,

i<<+E;ytCz "'0

B;

10
10

c:

I!

D:

120mm

iI:

Ibrm,'I,,(=~~<
p","neito ween

ttl
ttl
ttl
ttl

flf/lillio/!

Line
IIwnil Linc

P"""-'Dir~dlon

Ang'ejfJN"',",to

tiff""

T~"".nt toOl"""
Normal t" ""fore
&f.~~.t!Q~~__

E"';:

-:=

IOmm

Tacka 1

OpcijOln Point"lJirection maze se kreirati linijrt norrnJlllil n<1

iZ<lbrani refcrrntni element. k<lo !ito je priklZ,\llC! nJ slici 4,27
Pol);! StJrt i End. koj;) 5<' odnose na polobi pocetne i krajnje
t<lcke linije, iniriialno imaju vrednost jedn(lku fI\I]i i mogu se
menjilti \1 okvim za dij,dog, iii dinilll1icki vucenjclTlll grafiC:kolll
proZOl'll upotrebom pokaziv;1(';! rniSa. Linij<l se l<lkode mol.e
kopirClli j{ClO ~;lib \l ogledillu Ii odnosu IlCi referentni dement
uldjllcinnjelll oreije lvlirror tX\fIld.

SliKA 4.26 Opcija

,I I:,.: :, I'~o

Normal to Curve

Urotrebom opcije Angle or Normill to Curve rnoze se kreir(lti lilll;il koja prolilzi kroz iZilbl,mu
t<lck\l i zaklilpa neki UgilO Sil drugomlinijmn. pOStn<ltfflllO 1I OdllOStl n<l referentllu ravan. kao sto
je pribzano n<l shei 4.28. Pol;a Stilrl i End. l(()ji'l se oclnose na polozaj pocetlH' i krajnje tackl'.
lin!je. inicijillno imaju vrednost jednaku nuli i 1ll0gU se menj<lli U okviru Z<1. dij<1.log. ili din'lJniC'.lci
vucenjem u grafickom prozorll upotrebom pokaziviH':i1 rnisil. T,dwell'. Sll dostupne i dye dmlillne
opci;e (Normfll to Curve i Heverse Direction) Ililmenjene brzom pomeranju r:wni na (('sto
koriscene pozicije. Opcijorn Geometly on Support kreirac'e se geodezijska linija n" pornocnoj
povrini.

I Po",'

11><.

..,.

iitr:i;;rj.

! (),et'ion

iN",ol"c'"",,~~~

~ so".

)iZl

ISlm,'d"'~IN""'I.

Jm:irlu:je

iinijr
Of

!Hor~1

roil1f~poilll

-;:A...

Opdja Angle

lDoflKll

~~~~~~,1!'~,~-"c~-;,.,."-c----~
__ ~~==~.d~
,

Llnl)a ____
Zil

71><1

.::J

i
i $""",,,,:

V.rr~red ~xte"t

SliKA 4.25 Me!iJrli

l'iHC
il""owo Ir..,.,'p",,~
Pc",," i !.f., . ,.

j Pa"':O INo ,#<1"",

POl1l0Cll opeije Pnint-PoiJllj(leira se linijJ inneJu dve postojece

lackf'. kilo slo je prikil.zJno nil slici 4.26. Pulia Start i End. 1<ojil Sf'
odnose nJ polo7:Jj pocTlnt: i krajnje tacke linije. iniciiillno imajl!
vrednost jedml(u nuli i mogll se menj;lIi u okviru za dijalog. iIi
dinilmic"ki vueenjem II grafickorn prozoru Uf.101IChom pokilziv<lca
rni5;). Duzin~ linijc Ill'. Illoie bili manja od ],<lzC\;)ijine originalllih
rcferentnih taeak'!. Moze se iZilh[<lti i dodilll1i1 pomocna [Jvan.
koj<l ce projekhwilti linijski 5rgment nOHllillno tla ravan.
ndrz;wajllci veZllS<1 polo7:Jjclll inicijainih lac-ab.

E/I-"l1Cnl Opcija Point-Direction

iiid@li!,
Point I,

sliei '1.25.

SLlKA 4,23 O/lcija

SllKA 4.24

Pomocll ikone Line Element. kOjil je prikilzilna na sliei 4.24.

Jinijt' se rnogo l<oristiti bo referentni elementi Z(l kreaciju i
zapreminskih i povrSinslcih eiemenata CAllA V5 nudi
nekoliko metodil ZJ kreililnie linijJ. ic<1.o !ito je priicazilllo nd

,P>llllri?'

Ravan za
odredivanje pravca

~~I

i End-

;
,
I

17(;1)0....,

---til

!of'.'"edorlo"i

Rov.".D!roction I

:~~~

"'I'--.. TaCka

StiKA 4.27 Opeija Poil1t-Dir('ctioll

94

95

(AHA Vs

;po ...
ICFr.

SKUP PALErA AlATA ZA I(REIRANJE DElOVA

0,0 II

,1)o',C~:~

....,':_"');"'~ __ " __ '

~'.~0-:i:<~.Y--&:"i"

-,'t~~-!""_Y'-

.'-",' "'i'"

-"i'."

---I':,~:i*;

- em m

5WB'

-.".,C', _~,'_~';,>"

rn

Ii "

Rezultujuca linija

SLlKA-4.28 Opcija Angle or Normal to Cllrve

SLiKA 4.29 Opcija Tlmgenl to Curve

En

'M'=mw

Opcija Tangent to Curve

Upouebolll opcije Tangent to Curve moze se Im'irilli liniia tangentJ na neku krivu, posmatrallo
u odnosu ria neku dmgll krivu, iii tacku, ka.o sto je prikazano na slid 4.29. Tip linije sa jednom
tangentom (Mono-Tangent) kreira se ako jt' drugi izabrani element tacb. Akcl jt' drugi izabr;lI1i
element \(fiva, kreira se lip sa dve langente (Bi-Tangent), {'olja Start i End, koja se odnose na
poloiaj poct:tne i krajnje (,l('ke lini)e, inicijalno irnaju Vfedllost jednalm nuli i mogu 5t' menjati
II okvlrll za dijcdog, iIi dlnaillicki vllcenjelll u grafickolll prozoru upotrebom POkdLivdca rnisa,

l!Zl@
J

Normalna linija

"'~'I""iN"""lo,,,,,,,,,
,,,I,,,~

rutm.1'

: Pcd

IN",<=!""

!Sl~t

i ".>1

11,,1

1fI
~----ill

j o .. ,,~'"''''''
I H.\~,"~""""J
I~~~

Opcija Normal to Surface

Upotrebom opcije Normal to Surface \Heira ~e linija 1l000malna na povrsinu u izabranoj tach kao
Slo je prilcazano nil slid 4.30. Polj" Start i End. koj,\ se udnose n:t polozaj pocdne i krajnje t,H::ke
linije, inicijalno (maju vrednost jednaku nulL i mogu se menjati u okviru za dijalog, iii
dinamicki Vllcenjem u grafickorn prozoru upotrebom pokilzivaca l11isa.

SlIKA 4.30 OpCljil Norlllal to SlIIj;lce

96

97

CAliA Vs

SKUP

ALATA ZA KREIRANJE DELOVA

Opcija Bisecting
Upotreborn opeije Bisecting kreira se linija koja predstavlja ponloc'nu povrsinu koja polovi ug<lO
izmedll dve iZ<lbrane linije, klO sto je prikazilno na <ilici 4,31. ['olj(l Simt i End, kuja se odn05C na
polozaj porctne i lcrajnje larJ,e Unlje, inicijaillo imajll vrulnost jednakll nllli i mogu se menj<lti u
okvir\l za uij<llng, Hi din<lmic!ci vucenjem u grafid(()m prozoru upotrebOlll pnki'lzivaca miSa.

:u

-r'Til

"11*1

Novi model tipa del a ----)0>

i ~l iii?
i ~.' w._;:.". .
l

~.

'''''"''1'0''1"

"DW"~ "~'" ~=1"

SLiKA 4.32 Kl'eilil/lje

,"",,'

1I01l0g de/II

'~'-Z

~~TaCka

;~l~!~~_,_~:r~ ~ )',Wj;~':A--~;~':,f':~,1?"!?H' ~.j....~c.;.-._c.,._;.-.;.-.-..;.,.;..;.;.-.'-_..;;.;.::...'-'jiblL

SliKA 4.33

Veibanja za rad sa referentnim elementima

II oddjeima koji sledc prcdsl'lvijeni Sll tUlorij(lli l{oji ce

\',lIn

pOllloc'i prililm!TI tJvczbav,lIlja fade!

UldjuCile j iskljucite dugme Reverse DirectiOIl nekoliko puta da biste prornellili

smef nast;lIlkil f<lvni.

5.

Poveeavajle, iii smanjujle vrednost ud(lljcnosti ravni od refercntne ravni (kao sto
je pnkazano na slid 4.34) biranjcrn sirelica navise, ili nadole u segmentu orb,t
okvira za dijalog, ili dinatnickirn vucenjem (uz drzanje tastera TMI) dimenzije
koja def!nise udaJjenje, prikazane zelenom bojom u grafickom proZOfll.

Sil

6.

!<liknite dugme OK dOl biste zavrsili kreiranje rami.

drugorn ravni nil odredenom rastojanju

(offset plane), Trebil da preduzmele sledec:'e korake:

1.

!z;1berile ravan YZ koristeci TlvIl.

4.

Vezbanje za rad sa referentnim elementima bra; 1: Ravan tip a Offset

tutorijala lueira se r(lvan pafillelna

3.

P:imeticete da CATtA V5 inicijail1Ll kreiril zeknu l'avan, sta ZTl;lci da se moze izvrsiti revizijA
llJenog polozaja pre nego sto se unese konacna vrednost njene udaljellosti od referentne ravlli

sa referentnirn e1ementim(l n" pr(lkticnirn primerim,1.

(I\'og

Kliknite ikon1.1 Plane (prikazanll lIiI slid 4.33) S<l palete alata Reference
Element. PojaviCe se okvir za dijalog Plant' Definition, n(l kome je
podrazumevimi tip ravni Offset from P]"ne.

kOlw Pia lie

SLiKA 4.31 Opr.ijll Bi.lf'CliHg

i 1 nkvil'll

2.

Pokrenite nom sesiju program a CAnA i kreiriljte Ilovi deo, hlo Sio Ie pribzano
na slici 4.32.

98

99

SKU? PALETA ALATA IA KRE!RANJE DELOVA

roth""'

JDa
.....

; F1""""""!Gn;,~d'~,,,,,,"~

0'1", \'Etrul
n."".D,,,,,,,,1

Novi model tip a dela _ _ _~~~

~.8-2}i!:!'

;:',"44

"'il.

~l

"""0.,,,,"

Ravan tipa Offset

"".r,~".u","".""",~o

r4l

","'J"""~""

"'~~';'~~'?$; .i.;(jj3F4b~\

'-

SlIl<A 4.34 Puziciji/ !/wlli li/Jd Offsl't

SliKA 4.35 Kleirallje novas dela

Veibanje za fad sa referentnim elementima broj 2: Tacka tipa Coordinate

t J okviru ovog tutorijala \u!;'ira se tack,) 1M zadawj uJaljenosli ad kOOluinatnog pacet\,a

odredenog podrazurnevanim osarna. Trella dCl preJuzlllete ~kdl'ct: korake

1.

Polucnite novu sesijll program3 CATIA i kreirajte novi deo, !cao sto je pnkazallo

na slid 4.35.
2.

Klilmite iko!1u Point (prikaz<lllu na slid 4.36) sa paine alat;} j<eference [killent
Pojavic'e 5e okvir za dijalog Point Definition, II kome jt podrazumevani metud za
kreiranje tacke melod Coordinates

3.

U polje X unesite vrednost !DO (mm)

4.

Kliknite dugme OK da biste zavrsili kreaciju tacke.

Kreirana taci<a prikazana je na slid 4.37.

~ Tacka

~.

";liK'''';j''

-.,_.,-""""" ...,;;;"',,,

SLIKA 4.36 li:onll

100

Point

na udaljenoj lokaciji

.,~

SLIKA 4.37 raCial Upa CoO/ili/lllt"

101

CATIA

Vs

SKUP PAlETA AL,\TA ZA KREIRANJE DElOVA

@.! ' I i

Veibanje la rad sa referentnim elementima broj 3: Linija lipa Point-Point

~~'~

',":'-'''_ -wo,.,,.,.,.-,.. , ......... "'''_~''" " '

-'-'-"''.:Y

U okviru ovog tutorijala Krcir<l se linij<l izmeJu Jve lacke. Treba da preduzmete sledE'er korakt"

:i.

..75...:
..,...'..,..1
,,/

SliKA 4.38

IIwn,/ tille

J.~

1. Koristite pas/(ljdi model deli! iJ,: rrethodnog tutorijala. Kllknile ikonu Line
(pribzanu na slici 4_38) s;] palete alata Reference Element. Pojavice S(~ okvir
Zil dij<llog Line Definition, 1I Imme je podrazumevani tip bllije Point-Point

2. lZilberite koordillatni pocelak i tad{u na uci,djell,iu od 10n mm

3. Povccajte vrednosti pocelnog, ili krilinjeg l1Sl0Vil U poJji11l;] Start i

End

llpolrehom slrelicillliwise i !ladole, ili din;lllliC"_kim vllrcnjem (uz drzilIlje

TMJ) zelene Jirnenzije u grafickom pruzot'u

'L .

4. Kliknite dugme OK dil biste z~lVr,~ili kreir;lI1jc linije.

InIJa tlpa Pomt-to-Point

Kreirana linija tiP'l Point-Point prikazil!1;'! je!1;,! sHei 439

Geometrijsld tehnicki elementi

Geometrijski tehnicki clementi (GeolTletry-ha~ed features) predslavijaju 3D zapreillinskc
elemente. najceSec iueiran!-' n<l osnovu )_D skiea, iii post<lVljillljem gotovih oblika na geamelrijske cierne!)te rnodeJa. Ovi elementi slJ"gradeviflski blokovi oel kojih ~c heira model i pomocll
kojil1 5e precist;!vi);'! zamisao projektanta. CAT[A V5 nudi mnostvo geometrijskih tehnickih
elemenata, 0 kojirnil CC bili reCi 11 odeljdma koji slede.

Tehnicki elementi bazirani na sldcama (Sketched features)

Tchnicki elementi bazirani nil skicarna (Sketdwci fC;llmes) SU grilc1evinski blokovi oel kojih se
lneira model. Oni jll"pdstilvljaju "tkaninu" elf'llle!lata ad kojih Sf' lueira model. Neb od
eJemenalil baziranih Ila skicilrT\;l doclaju lllaterijill madelu, dok gil drugi uklanjaju sa modeb
TehlliCld e1ementi bazirani na skirama kreiraju se ll<l OSIlOVll slddr;mih proflla.

SlIKA 4.39 l.inija lipa PoinHo-Poinl

Tehnicki elementi bilZir<llli na skieanl;!

obuhvataju blokove, iii ekslruzije (pilei),
"dzepove" useke, otvore (stand;ndnf i sa
navojem), "rebra", uiuucenja i elemente dobi.
StiKA 4.40 Patera alala Shelcll-B!lsed features
jene "presvlacenjem" profila_ Ovi elementi, ()
. .
Kojima ce biti reCi \l s!edec'irn oddjeiJ1l;l,
krelJ"ilJll se pornocu palete alata Sketch-Based features, koja je prikazilflil nil sliei 4.40

: ~I
:

r::-a,}.0'~

~1:~1;:~~::u::~a'k::io,12kc,il"

pomocu

ikon, Pad (prikazcnc no alici

4.41), predstavljil zaprerninski element koji dodaje materijal ekstl'lldi-

ranjem 2D ~kidranog profilil. Ovo je obicno prvi tif) elementa koji se

dodaje modelu kaJil se zapocinje novi projekat. Svaka grupa
telllllclnh e!emenata abuhvata razlicite tipove. Na primer, elementi tip;'! Pad obuhviltaju sve
ele~ente k:l.ji TlilstiljU ekstmzijom (uz rilzliCite opeije za ogranicenje), koji se konlorlisl1 pOlTlm"u
okvlfa za dlJillog P"d, pribzanog na slid 4.42
SliKA 4.41 ]1<011(1 Pad

.~ .

102

103

CAliA V5

SKUP PALETA ALMA LA KRE1RANJE OELOVA

wrEE'

',";, _'i''',c

J"

-",j~1

/fi-

/4

/
~".1

~~~
J

Lf';U\tit~.J;u;&.,q

~"""~',.,

..

'K '1.
'

'~8:i

'*' <# ('.;, ('J,.-""Q.!i\.:';J,:~j

5L1KA 4.42 O/wir za ,lijdJ2, Pad

Opcije za ogranicenje elementa tip a Pad

Pn kreir<1njll element" tipa ['ad, VdZHU je It, r"ZllllH~te na koje svt: natine mozete (\" ogranihte
njegovu duzinu. Ovo je veolTIa vaino zbog ugr<1divanja odgovarajuce <lsocijativnusti u model, jef
nd nie zavisi mogucnost vrsenjd buduc'ih promena na lTIoddu. V5 trenutno nuJi sledeeih pel
Jlloguc'nosti za ogranii:avanje elelllenatJ lip" PMi:
..

Di/!li'f:~ion;

opciju

104

SledeCil povrsina

Element lipa PJ~1 se ekstrudir., do zallale duiint:. [>nmer za nvu

na slid 4.43.

ie prikazilll

Up to Next' Element (ira paJ se eksmtdira d,) prve sledece det.:ktoVJlle povrsine,
ili stranice. Primer za [}VU opciju je pnkdzdn na slid 4.44

/I

Up to {,IS[: Element lipa pad se ekstrudira do poslednje detektovane povrsine, iii

stranjce. Primer za ovu opciju je prikazan oa slici 4.45

Up to PI/me: Element tipa pad se ekstrudira do izabrane ravni. iii stranice. Primer
za ovu opciju je prikazan na slid 4.46

Up to Swjilce: Element lipa paJ se ekslrLtJira do izabrane povrsine Primer za OYU

opciju je prikazan na slici 4.47

105

CAliA Vs

SKUP PALETA ALATA ZA KREIRANJE DELOVA

rild Del1nll_

<

';"

:':i1iJ

i,'~#r~. !.

p'OfieIS'Jtloce

-_._-_

~:;:=:''" ",",,,~ mJ
i

,;'p.e'.'tr!e9de~-_;-t

o ~~!tor~d "xtEnt

.-1

-SnVeD.ectlon"
'MOte I

~~~

Debljina (Thiel",ess)
Opeiia Thickness [!ridruzuje prornenljivu debljinu izabr<lnom
,'ikieiranorn profrlu.

Opcija Mirrored Extent

Pornoc'u opcije t.!irrored Extent elemenl!ipa pileI se prl'~ljbv;1
kao lik U Ogled'lill U odnosu n(l Fivall skiciranog proflla. 0reije
Z<l ogranicJvanje clemenl<ll1logu I1cnvisllO da se primellt' II eb;)
srner;l, ti. 5;1 obe slPne ravni skicir,mog prutiIJ

Opcija Reverse Direction

Opcijom Reverse Dire.pion menja se smer nast,1nka elel1le!llil

tipJ pad U odnosu fj;) rav(ln izabrallog skiciral10g PIOtJ];l

Pomoc'u okvir(l za dijillog p(ld kreira ~e ekstrudir<lni element,
liZ upoIl'ebu fE'ferentne linije k<lO pravea ekSlrl1Jiranjil. a ne
normalno na rJVim kilo u prethndnim slui'ajevilJla OJ hi dement tiPil pad mogao dil 5e kreira.
U okviru mora cia postoji b;n jed;m skicirani profiL
SliKA 4.47 Ogrmli('avanjc lipa
Up to SWjilfl'

"

1 (ATIA V5 dOlvoljava kreiranje otvorenih proHia-, pod uslovorn da postojcca geornetrija moze ria
obezbedi odgovarajuce ogranicavanje elementi! tipa pad.

SlIKA 4.45 Ognmh'I!l'rl1!jr lira Up (0 las(

ti

'id@.'''mJJSZf?::a;t8J1tl(g'''''''~:ill~
,

-~

- /,'q,'

2 Elementi lipa pad mogu se kreirati i nil osnovu vise praWa istovrerncl1o, sve dok se pro/iii medusobno
ne seku.

Element tipa Drafted Filleted Pad

SLiKA 4.48
/1101111 Drilji ed
Fillcted Pad

Ova kOlnJnd<l, koja je izvedena od komandc Pad. a pokrcce se pOf!]Ol~U ikone

Dr<1flE'd Filleted Pad (plikilzane nil sliei '1.48). omogucava istovreJIH'IlO zakosenie
bocnih stranic<l i zaoblj;wJnje iyiea ekstnldiranog e1ementil. Elernenti tipa ekslru2i"
je. zJkosenja i zaobljenja se krciraju i5tovremeno. Uillesto neZ3visno. Ovaj podtip
dementi! Ilpa pad je ogranicell U pogledu opcija II odnosl1 [J<1
standardni. Svj lInosi "vezani 2(1 konl!'O!O Ila':(anb el('menta vIse se unUlar okvir;J
Zil dijalog Drafted Filleted Pad, prikazanog na slid 4.49.

tiJtWj.>!

i:rr::'C"!~~

~"'V~~~~~
SLiKA 4.46 Ogr<1nil\lI'illlje litlll Up to Plane

106

107

SKU? PALErA AI.AlA ZA KREIRANJE DElOVA

CAliA Vs

j,@@hMttli@"Pji.i5!!1Jilfi_ ',

.1.1~

l::;:=--l- __~. _.~

:' ~:;~&lli~~_-_~i;;;;4:_

-f':::7

"~::::.
t;1

fi"tlimilt~diu"

Ova kornanda, koja ie izvedena od komande Pad, ,\

pokrec:e 52 pomocu 'Ikone Multi Pad (prikazillle na slid
4.50), omogucava htuvremen0 vise e12menala tipel pad
Svi uno~i "vezani" za kontrolu naslMlka elt:menta Vl'se 52
llllUlar okvira za dijalog Multi,Pad Pad, prikazanog nil
s!ici 'LSI.

r"",m. _ .. '" ,,['jJ

G'so,,.ldilmitt"""':

. fl.YOT'. O~e,tIon

-----~ I

';:." C~:
tOO", - --

Element tipa Multi-Pad

I~

ea

~:[EtJ~~
SllKA 4.49 O/wi):41 dijlllog Dnlji.:J

f'ill.:led Pdd

[Inutar okvi[<l za diia!og doslupne su opcijl' First i Second, na1ll211kne ne2avi~!lom kontrolisanju
ugla rotacije II smerll kretilnja klZ.lljki Iia caso\'nikll i 1I 5l1prolf\Om 5/TltrU, p05matrClilU II UJll()SLI lld
ravan skiciranog protila. Primer dernentCl tipa Shrift !llib.Cdil je Jld ~li(i <is!

Element tip a Pocket

Rotirani presek

Element lipa Pocket (lueira ~e POHlUc'U ikune pod<et,

prikazane na stici <i.51) ie zapreminski dement koji
uldanja malerija! ekstmdiranjem 2D skiciranog profila
Element tipa pocket je u svakorn smislu identiCall sa
dementom tipa pad, OSJlll sto uldanja JnaterijaL urnesto
da ga doJJje. Opcije Drafted Filleled Pocket i Ivlulti"
Pocket ~u taj.,:ucie po funkciollalilu5ti ju.lnake 5J OdWJV.-Ilk
jLl,~im ocpijallla pad delllt:Jlr,l, osim sto uklanjaju materija], umt'5to da !Sa doJaju

2D

SllKA 4.50 !IlOna

l'vlulri-P,ld

SlIKA 4.53 IIIOIl,/ SJ1tIjt

SlIKA 4.54 [;'i"rll.:lll ripa Shd!1

Element tipa Groove

Elemmt tira groove (usICk) koii se kreira pumo,:u ikune Groove (prikaz'clne. [I,\5l'1C1
4.55), II svakolll pOg!t:dll je idemi('"ll sa demelllo!ll llpa Shaft, o:.im stn it' to
IJwna CrOOlle zapreminski elernenl, lmji odU2ima materijal rOliranjem 2D skiciranog profib 0).;0
ose wlacije. Unutal' okvira za dijalog, dostupne su opcije First i Second, namenjene
nezavisnurn kOiltrolisanju ugla rotaciie USlflt'nl krd<luja k.lzaljke na casoviliku i u
sllprotnom srneru, posmatrano II odnoslt na favan skicil<1nog profi!a. Primer elemenL\ lipa
Groove prikilzan ie na slici 4,56,
SLiKA 4.55

SllKA 4.51 O/wir Zll Jij,!log Militi-Pid

SlIKA 4.52 Ilwml rocher

Element tip. Shaft

Elemenl tipa shaft (osovina), koji SI:' kreira pornocu ikone Shaft (prikazane na slici 4.53), je
zapreminski tehnicki element koji dadaje !\ldterij,,! obrtanjem 2JJ skiciranog profila oko ose
rotacije.

108

109

CAliA

,~" ,iiJ.!5B.j!

Vs

SKUP PALETA ALATA lA KREIRANJE DELOVA

su

Element tipa Hole (otvo,)

PI

Element lipa otvora, koji se kreiril pomocu ikone Hole

Na slici 4.59 prikaz;llli

tipovi prostirania otv0ra, llCl sliei 4.hO tirovi geornetriie alvorCl, CI nil
sHei 4.61 tipo1.'i definicije Davoja.

(priklzane na slici '1.57), je z;lpreminski dement koji r('ze, Ii

ukliloja materija! sa modela, sa dubinolTl ddinisilnom
pornocll neke od razlicitih opeijJ. Dubin;l maze biti ddin"
i~anil pomm'u dinH.'llzije, iIi u adrlOsu na postoiefu 3D
geometriiu. Okvir za dijalog podri.aV<l siruk spekt;lr
geometrijskih kOl1figuracij;l, tiPOV;l ekstuzijil i ;ltribu(il

.~~~
Sl1KA 4.56 E/('JJl{,1I1 (ifNI Groo!lc

navoj;!. Otvori mOliu cb budu "grubo" postilvljeni, iii taeno

loeirJlli na postojeeoi g,:umetriji.

Flrmenti tipil ol1.'ora ne z<lhte1.'aju pnslojanje sldee. CAllA VS
;nlloll1<ltski, "ll !etll', kreira skidu1l1i profd na pocetku izrClde
olvorJ. OVil skicil se bSllije moil' ll1enjilti promenamil. nJ
l'iernen1tL

SLiKA 4.56 E/rI1lr'111 li/)II GIOOl'r'

Svi tip()vi ol1.'or<l, llldjllCUjuCi jednostavne (silnple), konicne

(tapered). upl1s!ene ((()lJllterborul), Imnif.no upllstene (coIlJllrSllnk) i kombin(w(lno upustene
(colllltercirilled), Inogu s(' clefinisalj )7. istog nkvira za dijil.log. Tipovi prostirCllljJ otvor~ obulwataju

SLiKA 4.59 Tipovi {lrosriral!jll OlliOW

opcijc Blind (do zildate duhi;le. Ij. slepi otvor), Up to Next (do sledde Sl.!aniceJ, lip to Last (do
poslednje stranieeJ. Up to plane (do ravni) i Up to Surbee (do povrsine). !'olnneu okvira 7.<1 dijillog
Hole Definition tilknde se tnngll dntiilti <ltribuli navoj;L kin sto je plikazJno nil. sliej 4.58

E:'\~r.$ion

SlIKA 4.60 Tipoi'i grmll{'tnje ollJora

r i;pe i~~~~-Jl

~l![

. ltd

::=:::J

10,",..,
Thr"MDllfMitI"" - - -

Postojeei elem'ent
tir a

. . .
r.

TYI"'i

jNi!~d

ThrMdDlam.t."

Il}~,.~~.:_i

HoI"O",mel:~i

IhremDopth.

cl'~_o.,-~--c-':;

~ north.

cp"_='-'-'--='==;:;

Phh,

U~_ . . ~...

Q; RlghHPrNded Ol~rrThf~.~ed

"

.y ........

SUKA 4.61 Tif'!!!'i

drjil1irij('

l1al'(ljd

Element tipa otvora

SURA 4.58

110

O/wir Zll nija/(lg Hole Definition

111

CAliA

Vs

SKUP PALETA ALMA ZA KREIRANJE DELOVA

~ . l.

Komanclom Rib ("Rebro"), kOJoj se prislupCI pornocll ikone Ribs and Slols
(prikazane na slid 4-(2), kr('ira Sf' millerijal prirnenorn funkcije sweep (kretanje
profili! po putanji) KOlnandom Slot (Zljeb) uldanja 5e !Ilalerijal prirnenolll
fUflkcije sweep_ Elementi tipa Rib i Slot nude opei;e 7.i! kontwlll pmanja, lit
,_, .l'
trajeioorija (center curve), kao i pl'Oflla koji ~e po ujimil I,reeu. Za\m:;ilciju febar,~
i zljebo\,<l potrebllo je eli! [Justoje kriva koj<l odreduje putanju (center curve}l
SliKA 4.62
~kicir,l1li ravlli profil. Opciona ogr,lllicenja 1\0;" se rnog!! dodali ovitl\ element![lione Ribs ami rna Sll refcrentni eiementi i siller nastanka. Primer ddinieij\~ "reina" i zljeba
ShJf5 ("Relnll" I dat je na stiei 'L63

'~'.

Zlje/!(ll'i)

From Side, iIi From Tip, zavisilo od :tdjene rezultujuce geometrije. abe opcije ekstrudira;u de"
ment do zeljene uda!jenosli

Opcija From Side

Element tipa From Side (prikdzC1n na ~li('l ,HiS), m()~.e cia se kreira iskljuCiv() na osnovlI
otvorenog profila. On se kreira [lo<D,alnu 1),1 LI\',lIl profila i t:buuclll.l se do zeljene udaljenmli
Element tipa From Tup, pril(dlan na sliei 4_t;(" mute Ja se krt'ira i na OSHOVU otvorenog i na
osnovlI zatvurenog skkiranog prufila 1I OVOfH sltlcajll i deb!jill<l i dubina e!<slnlzije: se
pOs1ll3traju norm<.dno 113 raV<l(1 pmfilJ

Sve 3D krive tfdjekturija moraju cia blJ(Ju kontinuf!lne u pogleuu tangentnosti, dok 20 trajektorije mogu da
bIJdu diskontinuelne u pogledu tallgentnosti.

Putanja (Center (urve)

'-

StiKA 4.65 El"mell[ lipa Sri/fcnel' From Side

.t

:. ;.'i
....
:,Mj

7....'. . '

, lj2J;

:"~-':/-

SlIKA 4.67
!lWllll

profila (Profile Curve)

LOft

SliKA 4.66 Elel/Jenl film Stifle/wI FlOm Top

Elementi loft i Remove loft

FunkClja l.oft, lwjoj se pnstllpa pomocll ilwne Loft (prikazane na 51ici 4.67), kreira
rnaterijaL dole ga CllJlkcija Helf)ow loft uldanja. Elt'rnent tiP,l loft 51.' kreira
preorbavanjem pl'Ostora na OSIlOVll jednog, iii vise ravnih profiLI i korisrllcki
definisane lrajekturije, IIi "kicrne" (spine). Funknje tipa loft mlde veliki izbo[
opeija, ukljllClljuCi llpotrebu krivih vodilja. krivih "kiClllte ", ogranicenja
tangtentnosti i kriville I opeij" za graniee prnstiranja. Primeri funkcija tipa loft
prikazani Sll na slid 4.68

SLiKA 4.63 DejilJicijd "reum" i i.ljel!(j

Ukrucenje
Element tira ukrucenja (Stiffener), ko;i se kreira pomo(u ikone Stiffener
(prikazane na s!ici 4.64), je zapreminski tehnicki element twji Im~ira materija! II
SliKA 4,64
obliku ojacanja, ili "rebra", Element tipa Stiffener maze se kreirati POIIlOCU opeija
I1wnil

Stij!eller

112

113

CAliA Vs

SKUP PALETA ALATA

Nov! deo

KREIRANJE DELOVA

----'olio>

Presek 1

"
}q tt 'ri.prl\<i,"~I9/i}i-i.Wii$St;1 qg.W-k
~i/jJtj 00,:

,~~, . -_~.'{>-,.

,;"';, in,

':'jn~i','_,,'i'-;

':'kl(;~'

):;" __ ;

SUKA 4.68 Elrmcnti lipa Lolt

SliKA 4.69 Pdrlilll Im:imlljll dela

Vezbanja "vezana" za elemente bazirane n3 skicama

T\ltorijali koji skdc obulw3t<lju tchnir1<c clemente bazirane na skiGlma (sketch-based features)

Veibanje za elemente bazirane na sldcama braj 1: Element tipa shaft

II okvilll ovog vdbanj<l kreiracete element lip<l sh<lfl. Treba d<l preduzrnete sledcce korake'

I.

Pokrenile IlOVU sesijll programa CAnA i kreir<ljte novi cleo, bo sto je pribz<lIlO
na slid 1.69.

2.

K\iknite ikonu Sketcher, prikazanu na slid 4.70, Jl<l paleti alat<l Sketcher, p3
izaberite r<lvan YZ, koristeCi TMI Prirneticete cla CATll\ V5 autoJn<ltski preJazi u
okruzenje Zil skiciranje.

3.

Skicirajle prom prikClzan na slid 4.71. pa napllslite okruzenjc za skiciranje.

4.

Kliknite ikollll Shaft, prikilZ;Hlll na slici 1.72, i iZilbnile prelhodno skkirani prom.

SllKA 4.70 I1wnl1 She/cher

114

SllRA 4.71 Profilosoville

115

SKU? ?ALETA ALAlA ZA KREIRANJE DELOVA

CAliA Vs

Sl<icirani profil mozete da izaberete Hi iz grafickog prozora, iii sa konfigllracionog stabla,

5.

..--__ ~I

Klilmite dllgme OK da biste zavrsili kreaciju elel11enta tipa osovine

Den koji ste !creirali [rebalo bi da izgleda kaO!1ct slid 4,'/3.

SliKA 4.72

JJ:ona SlwJt

....

11::1_ , __ ,,_t'>- 1""_"..__ .... , ' - ,,-,_",",-,

r!,~rr=.:J-'"
"'"

:r;:;;:::-'J,,;."

.,,"--

t;;',Novideo

-+,

idl i i ' . ' .

,;;,;-,

,,,-i,_

SlIl(A 4.74 pU(.'etllll Ineinmja IIIW0o!: de/a

-~...... -,- --~

SliKA 4.73

0('0

ovlihl usuvine

I"

SlIl{A 4.75

~I,

I!wllil Sheldlel

U okviru ovog vdbal1ja kreiracele element tipi! "rebra" Treba dd predllzmete sledece korake:
1.

~!

-,,-.-P;.1

Pokrenite HOVU scsiju program'l CATtA i kn:irajte nOV[ deo, kao sto je prikazano
nil slid 4.74.

2.

Kliknite ikonu Sketcher, prikazJt1u na slid 4.75, na paleli alata Sketcher, pa

3.

Skicirajle profi! "kicrne" I prikazan na slici 4_76, i napustile okmzenje Z<l skiciranje.

is;

4.

KliIcnite ikonu Plane, prikazanu na slici 4.77, i podesite tip ravoi oa Normal to

SlIl{A 4.77
lfwml Plane

izaberite ravan YZ, koristed 'I'M 1,

El

Vezbanje za elemente bazirane na sldcama braj 2: Element tipa rib

~)

Curve.
5.

izabcrite blizu krajnju taCiw prethodno kreirane krive i samu krivu cia biste
kreirahavan normalnu na krivu u njenoj krajnjoj tacki.
SLiKA 4.76

116

Prajil "/dcme"

117

CAliA

Vs

SKUP PALEfA ALATA ZA KREIRANJE DELOVA

6.

Skiciriljte profil ?h!ikil prillZilllOg lla slici 4.78, pa flapllstite okmzenje za skiciwnje,

Veibanje za elemente bazirane na sldcama broj 3: NoseCi blok

1.

Klilmile ikonu Rib, prikilZ<1IlU na slici '1.7'), sa pakte abla Sketch-Based Feature.';

8.

Kliknite dugme OK d" biste zawsi!i kreariju "rebr<1"

U okviru ovog vdbanja kreira~ete. nose(:i bJok upotrebom kornandi Pad, Pocket i Hole. Treba da
preduzmete sledeeE' korake:

Deo bi uebaln oa izg1eda !<au 1M "lid 4.80

1.

Pokrenite

nOVlJ

sesiju programa CArlA i kreirajte novi cleo,!<zw sto ie prikazano

11<1 slid 4.81.

2.

Kliknite ikonu Sketcher l prikilz<lllu na sliei 4.82, 11<1 paleti alata Sketcher, i
izaberite ravan YZ, koristeCi TMl.

3.

Skiciriljte profiJ prik;lZim na sliei 4.83, pa nJpuslite okruenje za skicirilflje

4.

Kliknite ikonu Pild, lmja je prikazana na slid 4.84. i izaberite prethodno skiciraoi
profil. Ekstrudirajte element do visine od 50 nlfn.

SLIKA 4.78 Silicirani wojil

SLIKA 4.79
/lUJ/1{/

RiI)

SLIKA 4.81 Po/eta!: ia-f'iral1ja 1l00IOg de/II

SLIKA 4.80 Element tipa Rib

118

119

CAliA Vs

SKUP PALETA ALATA ZA KREIRANJE DELOVA

<-1.1

.
I.
RBO I

5.

Kliknite uugrne OK da bisle zJvrsili kreaciju dementa.

Deo hi lrebalo da izgleda bo na ~Iici 4.85.

6.

Kliknilt' ikorlll Sketcher, prikazanu Ild sliLi 4.86, na paleti al;Ha Sketcher, pa
izaberite dOllju slriHlicli elernenta lipd ]lad.

7.

Skicirajle profil ublilu prikazanog 11<1 slid 4.87, a, zalilll, napustite okruzenje za
skiciranje.

a.

Klikllite ikoll\! Pad, prikdzanu na slici '1.88, pa izaberite prethodno skicirani

profl!' H:strud'lrajle eiemem du dui:'lIle ud 15 mill

9.

Kliknile uugme OK da biste zavrsili kreaciju delllellta

I,

Deo hi trebalo Oa izgledd kao Hil 51ici 4.H9

~.-,
_",,"00

'-->"~,,

~.':t);:Q,#~'" ':~ (71: ,~",;,t':2''''kr:.,''4Hil-

,~",.,=.,q"-.,,,,,,,",,-,,"-

-"

~'t~~iL,

SliKA 4.83 Projil za iZJd,JU eiJrnelila tipa rad

"
,~,

.~::.::;:~.
;,i_,,"<""
-';""~

"P:!""

c-'

StiKA 4.85 Element tiP,1 [lad }wji se Iwristi pri Jireiranju noset.:eg bloiw

SLIKA 4.86 J}wlla

Si<etciwr

SlIKA 4.84 IJwna Pad

120

121

CAliA Vs

SKUP PALETA ALATA ZA KRE!RANJE DElOVA

10.

SliKA 4.90

!IlOna Hole

Kliknite ikonu I iole, koja ie prikilzana na ~lici 4.90, pi! izaberite gornji
uesni ugao stranice noseceg blob. Unesite vrednost od 15 mm kao precnik
olvora i izaberi!e opciju Up to Next. Kjiknite ikooll Sketch d(l biste usii l\
okruzenje Za skiciranje. Ograni('ite centar otvora Ja bude udcdjen po
25 rnm ad svake od ivica, eI, zatim, nilpustite okruzenje za skiciral1je

11. Kjiknite dugme OK da biste "avrsi]i krE'<lciju demerJta lipa olvali!.

Deo hi trebillo da izgleda kao na sliei It91

"""-

...

Sil.,:'.uvClite cleo izbororn ikone S<lW, kOjil je prikJnl1Cl Il:l sliei 4.92, a nalazi se na
glctvnoj paleti illata

f~...':.~:.:"'.'"
.

tf:"~.,, "d

~:::-::::: II'
"',"

;.C",,, "

",c." "
.""~'~"

SlIKA 4.92

Ii<Ollll

S(lII('

;wr.1

.j.-.

"." I

SlIKA 4.91

KOll{/(;1l1l

izgled 1l05C!;"eg /ilohll

Gotovi tehnicl<i elementi (Dress-up features)

Gatavi tehnicki elementi (Dress-up features) se kreiraju zadavanjern komandi tl:td postojccorn
geometrijom modela. kao, na primer, nad tackarnil, ivicalllil, iii strank'llna. Golovi clementi se
brzo kreiraju, pri (emu se ne korisle profili. Ovi dementi, nazivani jos i "izabcri i postavi" (pick
and place), kao Sto su zaobljene ivice, oborene ivice, konicnosti i skoljke, brzo
modelu da bi bio formiran slozeniji model.

Sf:'

dodaju

SlIKA 4.89 EiPml'nt 1il)(l pad nil noseeem blolm

122

123

CMIA Vs

SKUP PALE1A ALATA IA KRE1RANJE

:i!Jitiiij~~~~:~..:

CATlt\ Vs nlldi veliki broj moguc'nosti

cl"~qJ,l1i~i.ilID'i?,

tehnickih elernenata modell.!. Ovi elemeilli.

SLiKA 4.93 Paleta <!Ill/II

za
0

DELDVA

dodavanje gotovih
kojima ce biti reel

slt'deCim odeljeima, postdvljaju se POInO(U okvlr3 23 dijalog

D,e:;:Hlp Feature, koji je prikazan rla slid 4.93,

Dress-flp Peil1l1ff'

Zaobljenja

i1J'
ill

Z,lubljenjJ su elementi koji se koriste da bi sa moJela bile llklon"

SliKA 4.94 Tipolli

Zlwl!ljenih illiclI

SliKA 4.95

~jl
or

lB'

jent.' ostre ivict2, OnJ su obieno tangenma na dye straniee koje se

sllstiZu u ivlei koja se zaobljava. Spu!jno l.aobljenje se naziva
"rollnd", a unutra!;nje "filkr CATV\ V5 nuJi nil. opeija za kreirdllje zaobljenja. Na sHei 4.')4 dat je prirntf dUlleIldtJ lira zaobljdlja,
o kujillia ce biti reCi li dedecim oJdjulIla.

'~:"
Zaobljena ivica

'"2Jl
tSj

/(ul)j,Uld,/ Edge

Fillet

Elementtipa Edge Fillet (zaobljena ivica)

Kornanda Edge Fillet, koja je prikJzellla na sliei 4.95, flajosllovnijil je i najc.;S('e koriscen<l kOl!l;iBJd
Zil izradu zaobljenja u programu CArlA V5. Zaobljene ivice se kreirJju tako sto se izabere oSlra ivkil
i unese radijus z<lobljenj<1, ~it(~-je prik,zanu na shei 4.%. Na ovaj naCin se krdra glalka zaobljena
povrSina kOflstantnog poluprecnikil, P01l10c'1l koje se smeane straniee "pre!ivaju" jedn(l u drugu.
Okvir za dijalog Edge Finet nudi komande Zil detilljnije (It:filli~anjt' z,lObljellih ivkil, 0 njima l~e biti
reCi Ll sledeQm oddjcim<l.

StiKA 4,96 Opcijll Edge Fille!

Opeije Prolhlgd!iorl j '1'1 im E?i/!lJOns CAT!A V5 nudi dve opeije "vezane" za prostiranje zilobljellc
[VIce: Tangency i Minim,,!. Tangency Jefinise Clutomatsko prmtir~,njt' z,Jt)hljene ivice preh) svih
iVlea tangentnih sa izabranorn, a l\.Jinimai ddiniSe prostirallje zilobljenja samo JU:l. izabralle
ivice. Opcije Trim Ribbons, prikazane na ~liei 4.97, koriste se za kreiranje plTlaza izmedu
zaobljenja koja se prddapajl1. Ove opcije se koriste kada je izabrano viik ivica koje Sll blize j"dna
drugoj nego sto iznosi zbir Jva polupre(nikt zaobljenja.
Opeiia Edges to J{t:ep Opeija Edges to Keep se Iwrisli bela ielieni radljus treba da se zJvrsi na
izabranoj ivici. CAT1A V5 ce autorflJlski pronM~i ivicli i iL:racunati poucb'll1 polupreenlk, kao SIO
je prikazano [1,1 slict \.98.

StiKA 4.97 O!Jcijd Trim Rivvoll5

SLiKA 4.98 Oprij,! Edge ')"':!lnin,lIiJII

Oreiia Limiting Element Opciia i.imiting Element se korisli kilC!a zeljeno zaobljellje treba da se
zavr.si na ogranieavajllc'em elelilentu, I(ao Slo Sll stranica. ivica, ili (aeb. C.-\TIA V5 c'e kreirali
zaobljenje koje se prostire sve do izabranog ogr;micavajuceg ekmenta.

"i,I,,-

Visestruke ivice mogu da se zaoble drianjem tasiera ctrl zo vreme procesa izbora.

iJr,II,izabiranjem stranice kreirace 5e zaobljenje duz svih Iljenih ivica.

124

125

CAnA

Vs

SKUP PALETA ALATA ZA KREIRANJE DELOVA

Opcija Variable Fillet (zaobljenje promenljivog polupre1nika)

Elementi tip;! V,niable Fille! (z;lObljellja prnrnenljivog poluprcr'nib) kreir<lju se pomocu ikone
Vilri,lb!e Fillet (koja je pribzana na slici 4.')9), tako sto se deGnisll razliCiti polupreeniri
z<lobljenja U pocf'.tnoj, luajnjoj i hilo kojoj lilcld nil iZ<1brllDuj ivici. CAliA V5 ,1I110!TI,lI,ki beira
z:lobljelltl rO'iiL~inl1 d\lz izabrilllc ivice, ko[-i,terl dimenzij'<'-7liI(e u ta('lmm, Za Iwnlrniisilnje
langcntnih lin];a knje se I<leiraju duz zilobljcnj(l, oel la{ke do (!cke, Ilude St' opeije za kubnu, ili
linGn-nt1 inlerpol<lciju. PrifDff zanbljeniCl prolllcnljivog poluprecnikCl lbt je fl<l slici 1.100.

V(lrill/JIe

Fillel

Zaobljenje tip a TriM Tangent

Zilobljenie lira Tri'j';lngent, koje se kreira pomocu ikone TriTang{,Jlt Fillet (koja
ie pribzana na slid 4.1(3), koristi 5<: za kreiranje zaobliene povrsinc izrnedll tri
SliKA 4.103 izabrane stralliee. Ova orciia ukhnj;l sredisnju od izabranih stranira i zamcnjllje
J/':mw
je glatkom prelaznom zaobljenom povrsinofll_ CAllA V5 ,lUtomatski izracunava
SLIKA 4.100 7.(/(l/Jljl'llje tHC'mf'l!/jil'cg /!Oltlf)rf('nilill

Tr-i- Tangent
Fillet

poluprccnik zaobljcnja Icoji je potreban da bi bila Icreiwna odgovaraju{a zaohljena povrsina, Primer zaobljenia Tri-Tangem dal je na slid 4.HJtL

Ako na ivid oe postaji unapred kreirana tacka, malele izabrati favan na kajaj (ete kreirati lacku na izabranoj
ivid.

Zaobljenje tipa Face-to-Face

ZaobJjenje lira F"cc-to-FaCE', koje se J<reira pomocu ikone F"ce-F"ce Fillet {koja je prikazana na
slid 4.101), J{(Jristi se za kreiranie zaobljenja izmedu dve izabrane stranice. Ovaj tip zaobljenja
se obicno jmrisli za kreiranje prelaznih zwbJjenja kada rl<! modelu nema ostrih ivir.a, Hi kada
izmedu stranica postoji vidi bmj jvjC(l. Primer zaobJienja izmeJu dve izabrane strilnice dal je na

slid 4,102.

126

127

CATIA Vs

SKUP PALETA ALATA z.<\ KREIRANJE DELOVA

m..........

,j11

D:i',"

Stranica 1

.0/0

...

-'-""

;""'1,_.,,,,,

!t/Jo,,,,,!

~~'~1;nt:;twrr'::7~t7*?1_,'fW'Wll~i
- ", ('-8--.-.I

tl",,

5tranica koja se

uklanja (gore)

Neutralna ravan

Pravac otvaranja

Stranica 2

(spreda)

r""""o"'" P;C:'-'--~~_o:P!O""'d""
"".lo""""~PA""",".,o>C'

alata

Zakosella ravan

_:1
Zakosene stranice

SliKA 4.104 ZlIuvljellje tiP,l TirTarigenl

SliKA 4.106 O/wir Ul dijdlog Draf[

Element tipa Draft (zakosena stranica. konicnost)

Elementi tipa Draft, koji ~1;~ kreiraju pornocu i!WfH:: Draft (koja je prikaLdnd na ~Ijci
4,]05), koriste se za kreirill1je zakusenih straniea, iii kOl1lcnostj na Jeiuvimd koji
SLlI(A 4.105 treba ua se izraduju livenjl'!ll, ili brizgal\jelll plilstike, radi bkseg vadenja iz illata
lIWlliI Drd/i
Materijai se ili oduzima, ili JoJaje, zavisno od smera elt':mulld. Operacije tlpa
Draft izvoJe se iz ukvira za dij,11og Draft, koji je prikazan nil sliei 4_l06.
CAT!:\. V5 nLldi lTI!\()slvo (Jsllovnih i naprednih fllllkcija za krei,anje elemenata
lipil Draft. Na 51ici 4,107 prikaz(lni Sll ra~[lo!uiivi ell'lIH:nti, 0 kojima ce biU reCi u nare~lllill1
oddjeilTIa

Ugao zakosenja (Draft Angle)

Opcija Drilft Angle precistdvlja dinlt:'IlLiju kuja kuntrolise Ug,lO zakosenja jednc, iIi vise izabranih
stranica, Ona

moze biti komlanta, iii promenliiva, a i negativnil.

SliKA 4.107 R,gpuiu:.il'r) opeij.; ZI/ ia-rillmje t:ieml!lI.lt,/ tipa Draft.

Opcija Face(s) to Draft

Opcija p(jce(s) to Draft namenjena je ddinisanju str<lnica koje treba zakositi Moze Sf' Zilkosi!1
vise povrsina iSlovremeno drianjl'JTI tilstera Ctr! pri njihovorn izboru.

Opcija Pulling Direction

Opeiia Pulling Direction definiSe referelltni pravae II odtlosu n<l ko)i se Jefinise ugao zakosenja
(pravae otvaranja alata).

128

129

CATIA Vs

SKUP PAlELA, AlATA ZA KREIRANJE DElOVA

Opcija Neutral Element

Oborena iviea

Prostiranje zakosenih stranica obicno paCinje ad neutf<,lnog rlementa. Opeijorn Neutral

Element definise se neutralni element, koji maze bitl straniCl, laiva, iii raV;l11

OV;1 komanrlc!, kojoj se pristllpa pomocu ikone Chamfer (koja je prikaz<lnil tl(l slid 110), kreir'l
nagnuti element Imji dod<lje. ili odllzima lTlilterij,\l, U oHikll r~wrlOg preseki1 koji se posl.,vlja /1;1
neku ad iviea. Element hpJ Chamfer maze cia se prost!r" dllZ jedne, iii viSe iviea. Opciie za
njegovo kreirilnjt> prikaz(lne 511 11(1 slid 4.111

rolozaj elmenat<l tip<l Draft u okviru konfiguracionog stah!il predstilvljJ kljucni

fal,tor pri kreir;mju robustnih modela, n810Ciln kJcli! se na osnovu ?<I!wsenih stranieil krdfil)U
zJObljenjil.

UttfH"f

j,

Opcija Draft with Reflect Line

OVJ opcij(l. kojoj se pristupil pomocll ilwJle Draft with Reflect Line (!wja je prikazilna na slici
4.](8), kn:ira se element tipa Draft na osnovu tilngenlnog, iIi reflektovanog polozajil pre5eka.
koji 51:' na!azi na z,]()bljenoj iviri. Str(lllica koja je susedna Sil z(lob!jenom ivicorn zakosava Sf' i
pre!ivJ u poslojeee zaobljenje. Primer oval,vog tipa elemf'nl;] prikazCln je na slid 4.1L19

~~2:iJ
SLIKA 4.110 llwnt1 CiwlnfCl

SlIKA 4.111 Opcije

;,,1

imultl ,li:mBn/lllipa Chilmfer

Inada S/mljl<e
SUKA 4.108
Ihmlll Dn/}t

KornandJ Shell, kojoj Sf." pristupa pornocu ikone Shell (koja je prlk"z.1na fla $Iic:i
4.112), pretvilra zaprernins.ki mode! u model ti'mldh zicloVil. tako sto krei[" (n;l 7AdJSllRA 4.112 toj udaijeno"li) povriiine ~Halelne Sil spoljnirn povrsinarnil. Element tipa Shell moze
[hmlll Sllell
Sl:' primeniti nJ tlnutrasnj'u, spoljilsnju, iii na obe strane dda islovremeno. II lok1l
iZfilde sko!jke mogu se uklonili cclokupnc strilniee deb, pa se !ueira dco sa
olvorenolTl supljinorn. Debljillil zidov;l, faz]i('-itil od primarne. moze se zaJati za~ebn() 2i1 waki or!
zidova. Primer iUJdc iik0!jke prikazan ic nil sliei 4.1 I 3.

Refle!<tovana linija

wilh Reflect
Lille

CAnA V5 ce kreirati skoljku Cija je debljina veca od naj1l1anjeg poluplecnika zilobljanja prisutnog na dell!.
Ova zaobljenja ce u 10m slucaju nestati.

Pri upotrebi elementa lipa Shell, veomil je vazan redosled tehnickih elemenata na konfiguracionom sla"
blu. Razlog Zil to je sigurnost da Sli pri izradi skoljke U obzir uzeli iskljucivo zeljeni dementi.

SlJl{A 4.109 Element li/}(l draft hcimn upotreiJoll! o/)(ije Draft wirh Reflret Lille

130

131

SKUP PALE"rA Al.MA ZA KRIRANJE DELOVA

CArtA Vs

Uklonjena stranica

Debljina zida

.
'~"'~
""

:- :W".

"L

FH,I.

SliKA 4.117 Plill/cna liu/Yl,mde Thwad

SliKA 4.116 !IlOna Thread

Vefbanje "vezano" za gotove elemente: Izrada elemenata tip a Draft

i Fillet na nosecem blolHl

!.,-:

j'Q;:;,-ra~

;;.I1jl%;'9 ":'WI'l~83t;l!j-$ #;1iJ\\!,'W;1A

'-'1<""-' ~~~_~!_~',c4iX2d i,:,!..:<:';E-",j,> ::i~i.:;:';'&'''~\'';:!

._.-'-c;~,L,., ~

SlIKA 4.118
!IlOna Open

SLIKA 4.113 [mulll slwlj/le

1I okvinl ovog vdballja dodacete dernellk. tip;} O,af! i Round noseeem bloku,
delu jz prethodnug veibanja. Treba da preduzmete s!ed~ce korake:
L

Otvmite deo kreiran u prethodnom VeZb;-tfljU, noseci b!ok (koriste(:i il(()nll

Open, koja je prikazana

Debljina

2<

Komanda Thickness, koja se pokrde pomoclJ ikane Thickness (prihdZ<Hle na sliei 4,114), !<reira
malerijai i:'kstrudiranjem izabrane stranice zapreminskog modeLl u praveu nurffialnom na ojL!
do zeljene razJaljine. Komanda :;c moze nezavimo primeniti na vise strankil zadavanjem
razlicitih vrednosli Jeb!jine Opcije komande Thickness prib:cal;~ !>!] na :.liLj 4.1 IS.

:IJ

SliKA 4.114

~~
1/<0/111

Thidme.lS

[E:J~

SliKA 4.115 Primeil1l }/iJlnllllile TIJidmes5

SliKA 4.119
f},:orJlI

Draft

fl<l

slid 4.118).

Kliknite ikonu Draft (koja je

prib%~lIlcl

na sliei 4.119) sa pakle alala J)res-

Up Features. 1I okviru za dijdlog Draft Creation izaberite polje Faces to

Draft. Dried pritisnlllla~kr Or!' izaberlte cetiri spoljne slranice nosei'eg
bloka, Iwri~t"Ci TMI. Ovo Sll stranice iwje ce biti zakosene. Nil sliei 4.120
prikazane

Sli

strdnice lmje treba zai<ositi.

3.

l! okvinl za dijalog Draft Creation izabelite pulje Neutral Element Izaberite

grunju straniCll flOSeCcg bloka, koriSleCi TMI. OV() jt' zdjeni !H'lltrailli delllt:lll,
kao sto jt' prikazano na slid 4.121.

4.

U okviru za Jijalog Draft Creation iz,lberile polje Pulling Direction lZflberite

gronju stranicu nmeeeg blob, \wristeCi 'I'M J. Ovo je zeljeni rderenlni pravac, ill
pravac otvaranja alata, kilO sto je prikazano na slicj 4.111.

Komanda Thread
Komanda 'nuead, kojoj SI:' pristllpa pornocu ikone Thread (prihlzdIH~ na slier 4.116), krt'iraju se
navoji nd postojedm otvorima i cilindricnim povrSinama. CATIA VS nudi mnostvo opcija za kontrolisanje eiemenata tipa l1uead. Primer upotrebe kOfl1<lnde lhre<ld prikazan je nil sliei 4.117

132

133

CAliA Vs

Il

\'~', f)o

~",)/_,,:!,>,,"

SKUP PALETA AlAlA ZA KREIRANJE DElOVA

,l"" ',_' "'W

~";"

l;' ;-}~
SliKA 4.120 Stmllirp Iwje Ireba z./i;osili

",

oot D\1+ fln!'Wi@ 'l'}-'l:'." ':1-;"1). r;f+:fg'%"g:;;:'1' !; m !i\'!,c''1\?~:!S;;-"",' "<;;',1'} :-V?1J::J":>:,,T-' ,-,,,O ....~, .. "._,, ;""',,_,,,CC-'<'., 'c,'" ,..~., __ ",";;.';;;'-~',-:.
,<,,', ""'~t"'.,

OJ,,""'

SURA 4.122 Rrfel"!,l!tIli pmI'll' (Pfl1VilC OllJari/llja ilill/II)

5.

Unesile ugao zakosenja (Draft Angle) od 5 (stepeni),

6.

Kliknitc dugme OK da bis[e zavdili kreaciju e1ementa lipa Dr,\ft Deo hi lrehalo
da izgleda k<lo na slici 4.123.

7.

Kliknite ikonu Edge rillet (kuja je prikazanil oa slid 4.124) i, dok drzite laster
Cot iz(!berite ('etifi spoljne ivice noseceg bloka. koristeCi TM I Na slid <1,125
prikazane su IVlee koje treba da budu zaobljene.

C.

llnesite vl'eUnosl po]uprecnik (radius) ad 20 (mm).

9.

K!iknite dugme OK cia biste zavrsili kreaciju eletnenta tipa Round

Deo bi lrebalo cia izgleda kao nJ slici 4.126.

10. Sacuvajte cleo izhororn ikone Save (prikazanc na slid 4.127). koja se nalazi

I1J

glavl10j paleti illatil.

SliKA 4.121 NI'lIfrtlini rirmcllt

134

135

CAllA

Vs

nO" HOi"

SKUP PAL ETA ALATI\ lA KREIRANJE DELOVA

'il"

Ii

..:.<J!J

/q

SliKA 4.127

I1w11tI Srn'e
SLiKA 4.124
iJW1l1l

Edge

FilI,,[

SllKA 4.126 N(lseii bloil

5L1I{A 4.123 NoseCi blo};: za Dlho5e1Jim strilnifllm"

____",J

--I"

1/

5,' ilTeirrmim

z..w'uljcnjim.1

Elementi bazirani na povrsinama (Surface-based Features)

Tehni,~kj

dementi programd CAT1A bazirani llil. povIsinama obuhv;Jtaju podelu Zapfel1ll11SI(()g

modda nd ova dela POJ'llOCLJ povrSjne (split), doJ,\v.-l!lje Jebljine povl6ini, zillvaranje olVOre!lug
skupa povrsina i poJsecanje zapr"rninskog moueJa povrsinom (stu se II progr,unll CATIA V5
oazivil "sivenje" sewing). Ti dementi nisu lema OVe knjige. Pugledajte korbnitku ollline
dokumentaciju prografl1,l CAT1:\ V5 da bi~le ~azndli viSe () 0\'1111 IWlll<lnJdlTlil

Elementi tipa Transform

Elunenti tipa Transform se u okviru modela koris!" za manipu!aciiu
PO~lojeCirn delllenlima. Tri glavll3 rczirna fada sa njima obuhvataju
SLiKA 4.12B Pale/a
pornel'anje, kopiranjc i ska!iranie postojccih dellH'l1ata, CATlA VS Jludi
a/ard Trm15jofm Fe,aUfe
brojne nacine za krciranje clt'BlenatJ pOID'X"U ovih funkcij<] Ow
operacije, () kojimil (e blli reCi u ~!ededrn oddjcima, obavljaju se
POl1l0CU palete alata Transform Feature, koja je prikaJllil na slici 4_128

Pomeranje i kopiranje
Funkdje za transformaciju pomeranjern i kopiranjem obllhvataju komande
u sledeCim odeljcima

SLiKA 4.125

136

kojirna ce biti reci

Ivice Iwje treba zaobliti

137

CAliA

Vs

SKUP PAlETA AlAlA ZA KREIRANJE DElOVA

Komanda Translate
OVa komanda, koj<\ se pokre(:e pomocu ikL'neTransl(llion (prikazane
nil slici 4.129), translalO!'l)o pornera CitilV deo dU7: izabranog pl'avca

SliKA 4.129 III011a

Ova korn;mda, koja se [Jokre6, porTlm'u 'i1)nc HotiltlO!1 (pribzane na

Sp.'lCing!

lzomm

3
Iii
al

slic! 4.130), rotilil Ci1ilV den oko iZJblJne ivice, ili use.

Length:

!20mm

&d~

Parameters:

Tllmsidlinn

~~I
SliKA 4.130 IIl1mll

Instance(5) : f:J

Rererence Direction

Komanda Symmetry

Rnir!linl1

R.e:ere!1(:'e elernent:h~o $eledion

i:

Ovom komandolll, koja se puluec'e pornocu ikone Symmetry

(prikilzane na sliri
pnvrsine, iii ravni.

SliKA 4.131

Uk

1I101!i!

S)'mmr/ry

II

J!~.$t''lrlCe(s)&5padn9

Komanda Rotate

'1.131), pl'eslii<.dva S(' fililV deo pl'ei<o izabrilne

Reverse

ogledalu (Mirror)

Ova kOll1anda, koja .~c pokrec'e pomm'u ikone Mirror (priki\z,ll1e ni\
slit! 4.132), !ereiTa Uk \l oglnblll Citavog del(l II odnosu [Ji\ izabr(lllU
s1ranicu, iii ravan (Zil razliku od opeije Symmetry, zadrzava se i
OI'iginalni deo).

SLIKA 4.132

SLIKA 4.135 Q/wi,- Zl:l dijrllng Rcc!ilItgulllr Pallenl

"-

{hO/UI

Pravilni nizovi (Patterns) ""-

MirrQr

Elementi tipa pattern omogllcavaju kreimnje vi.~e identicnih elemena1a u okviru modela, Oni omugucavaju i istovremeno postavlj:mje ete"
menalil, na osnOVll pravnllgilOnog, rotadonog, Hi korisnicki definis3nog kritcl'ijuma. Ow (unkcije, 0 kojima ce bili reci U slededrn
odeljrirna, obavljaju se sa f1JJe1e alilta Pattt~!'ll, koja je prikazal1a na

SllKA 4.133 Pilip/a

a/a/II

Opcija Circular Pattern

Elementi tiPil Circular Pattern (Knrzni pravilni niz), koji se kreiraju ]101ll0(U ikone CircuIJ[
Pattern (prikazane na sliei 4,135), krciraju se po kruznim plitanjJrnJ i kontrolisu sc razliC'llill1
opcijama okvira ZJ dijJlog Cirellbr Paltcm, kojl je pl'ikazCln na slid 4, IT7.

slid 4.133.

fJiltfern

Opcija Rectangular Pattern

Elementi tip" Rectangulilr Pa!lern (Pravougaoni pravillli niz), koji se

SliKA 4.134 IIl1ma

R('C/il1!g11/,lf

Patlem

lcreil'aju pornoc\! ikone Rectangular P<lttern (prikazane ll<l slici

4,l34), kreiraju se po j"HdVldiuijskim l'ulanj(ltl1(1 i kontro]iu se
mzliCitirn oprijamil okvira za dijalog Rectangular Pattern, koji je
prikaz<ln na slid !J, 135.

SliKA 4,136 11;:011(/ Cirw[i1r

138

SliKA 4.137 O/wir za dija/og Circular Pattern

139

CAliA

Vs

SKUP PAlE'[A ALAlA ZA KRE1RANJE DELOVA

Opcija User Defined

Opeija 2a kreifanje korsnicki dt'fmisilnih pravilnih nizova (user"defined patterns) poluece Sf
P0ll10Cll ikone User Defined (Imja jt'. prikaL':and na slici 4,123), Ova opciia ornogucava
umnozavanie e!emenata, grupa eiemenata, iii zdfllzenih e!elTlenata i njihovo pomeranje na
korisnicki definisanu lokacijll. Ow oper;]cije Sf' izvode iz okvira za dijalog User Pattern, ko)i je
prikazan na sl ici 4.1 3 9

Vezbanje "vezano" za elemente lipa transform: Pravilan niz otvora

na nosecem blol<u
If OVOIll vezbanju kreir3cete pravilan ni2 nil usnuvu Olvora u moudu noseeeg bloka. Treba da
predUzlIlete sledeee korake:
1. On'orile deo kreiran u prethodllO!ll veihdnjll, noseci blok (korislbj ikonu

Open, koja je prikazana na ~:!i(i 4, I'll).

2.

KJiknite ikon11 ]{.enangular l\lttem (!wjJ je priLl/.<lllillld ~!iCl ,1.j41) sa

palete Oll-JtJ Dr.:s-t1p hcalure). N;J UYdj IlJ(jn:.e utvara okvir za Jijdlog \\OJ'1
se SJstoji od dve kanice - Fir~t Direction' i Secolld DileOiofl

3.

U okviru kartice First Direction priln!(itite pudrazumevdnd pudl'savan)a

"vezana" 2<1 broj instelnci Instance(s) i r<Jzmdk izmedu njih - Spacing

4.

UJle~ite vreonost od 100 (mm) za razrnak i 1 Zit broj inslanci.

5.

KJiknite II polje object to Pattern, izaberit.: otvor koji Sle ranije l<lcirali, pel
iz<\berite gornju povr.i;inu na moddu )(,10 refen:ntni dement ZJ odl'edivanje
prilvca (]{'eference Element), Elemen(1 koje treba iZahl'<ltj UZll,lceni Slilla

SLIKA 4.141
1/101111

Open

SLJKA 4.142
!llOllil

SlIKA 4.138

f},:ond

User Dt!jined

Rect,iligli"u

SlIKA 4.139 Oiwir ZIt liija/as li5o!r Plltti-TII

Pat!l?nt

saveti za izradu pravilnih nizova

Prj upotrebi dernenata opisanih

OVOI11 poglavlju treba na

~Iici

6.
111l1U

4.143.

[Jne~ite iste vrednosti i podeSavanja j U ol(Viru kartice Second 1)'lreclion, Mode! bi

trebalo da i:,:gleda kilo na slid 4.144.

imati sledece.

Kreiranje pravilnih nizova predstavlja jcdan od nacina za br.w umnozavanje elemenatd,

lit

CeslO je efikilsnije Jd se iedna operadja pril1leni llil viSe e1emenata

pravHnog niza, nego cia 5e svaki oj eJemenata gradi zasebno.

It

Pravilni niz se kontralise pOfllO(U paramelara. Sloga se on moze modifikuvati

promenorn parametara pravilnog !liza, kao !ito su broj inSlanci, razUlak izmedu
instanci i dirnenzije prvog dementa u nizu.

,\ienjanje pravi!nih ni20va je efikasnije oel menjanja individualnilt demen'lIa.

Kada se promeni llf.:'b od dirnenz'lja detnenla nJ OSIlOVll koga je kreiran pravilni
nil. (refe['t~ntnog elementa), svi dementi tJ ni:w se al1tomatski "osvezavaju" i
dirnenzije im se menj3ju na isti nacin kJO i prvom.

II

okviru

7.

Eksperimentisite menjajuCi neke od vrednosti i opdja LI okviru svake oJ kartica

da biste steldi osecaj kakdV je oJziv model a nil ra:G!icite kOlllbinacije poJdavanja.

Bulove operadje
Bulove operacije u programu CAllA VS Sll metodi 1.<1 llloudir<lnje -koriste civa lela koja se
preklap,\ju i, Sloga, ;cauzirnaju i~[j deo prostora. Bulove operacije predstavljilju jedan od naCina
za dod;]vanje, ili uduzimanje materijala interal(cjjom vise tela (j olevirll deLl.

BulovOlfl operacijolll unije den geornelrije tela knji se prddap<l ~iI dwgim telOfll se eliminise, a
oJ ostatka se form ira jedinstveno telo, koje je OglilClicl;:'llo pn:o~!aljlll povrsinama. LJllija se,
obitno, koristi za dobijanje le!a Iwjil SI;:' najlaksl;:' kreiraju lwrnbinacijom vtse zasebno
ll10deliranih komponentnih tela.

Skaliranje

l~tl
'.-:>1"",,0';';'

Ova komanJa, kojoj se pristupa pomocll ileone Scaling (prikazane na slid

4.140), menja veliCinu tela, srazmerno menjajuCi njeguve dimenzije na osnOVll
faktora koj! llnosi korisnil<.

SLIKA 4.140
JlWlJlI

140

Scaling

141

CAliA Vs

SKUP PALETA ALATA ZA KREIRANJE DELOVA

=>;~m!f{,:m';W~'";W~'j~?'~~~1
'

nil u

_~

/.::7

-;1

prvolll pravcu

fbi

Bulal!lI GfJClrlcija (ldliZimmljtl koristi se pri preklapanju elva telJ, taka slo se preldopljl?fli deo
oduzima od jednog, iii ad drugog tela. NJkon (lve operacije, U okviru modeld ostilje sal110 jedllo
od tela. umilnjeno za zapreminu koja je bil" preklopljena drugirn telorn, Buiovorn operacijorn
preseka zadrzav<I se samo preklopljena zaprernifl;], dok se ostatak oba tela odbaC1Jje.

CATIA V5 nudi rnno5lvo naCina ZJ izw)(.\enje I:lulovih operacija

...;1

I,Dl
'llil

~'l

~1

rigina!ni otvor

,~'
@J

,aj

SLIKA 4.145 Paieta alt/ttl

BOO/Cllll

Oprralioll

?i
M'

nd

s!ed,,;cirn odeljcima,
obavljaju se pomm:l! palete a]ala Boolean Oper<ltion, koj;] ie
prikazanil nil sliti 4.145
rnode!lL Ove operac-ije, 0 kojima ce hili reei

lJ

Kamanda Assemble

(11

"j
~ei

iJlj

Ova komanda, koja se pokrece pomocu ikone Assemble (pribzal1e

na slici IU4G), skLlpa ova izabrana tela. l! toku Ie operacije
materijal prvog leb se kreira na OSIlOVll materijala dn.lgOg.
SllKA 4.146 Ihon(l

Assrm/Jic

Komanda Add
Ova knmanda, koja se pokreCe POIIlOCll ikone Add (prikazilne lIa
slid 4.H7), dodaje lTlC!terija] prvog oel izabranih tela drugorn telu.

~~~~

Slll<A 4.147 I1wnaJ\dd

'.....~-J.:J tJ, !i!.~ i; ~t" ~''f),''''~1!_ I lAw .~.~ 3..e.;;; EI. rJ,J'gJ,','1,'_",,"~,

Ova kOlTlillHb, koja se pokrece pomocll ikone Remove (prikazane na;~

slici 4.148), uklanja materi)al prvng ad iZilbranih trlC! sa drugog telil

SlIl<A 4.143 Objl'lIia /111 (l,IIl(lI!li IWSII .Ie ia-('illl flflllJiillll niz i .</-'I'rijillllrijr "I'ezmre" ;:'1 r('/rlrll!l1i ['/1'111(111
SliKA 4.148 I1mrU!
1';'/ ~_

Kamanda Remove

Rental'"

Kamanda Intersect
Ova komand<1, kojel Sl:' pokrec'e pomocu ikone Intersect (priklzilne na
"lie] 4 H')), kreira presek prvog iZJbril[log teiJ sa drugil1l iZJbranirn

Pravilan niz u prvOITl pravcu

telnrn
SliKA 4.149

J/WI1(1

Jlltf'I'Sf',/

O"iginalni otvor
tillittftltiP

SliKA 4.144

142

..

pI

,I_j

Element lithl otvom

143

SKUP PAL ETA ALATA ZA KRE!RANJE DELOVA

CA TlA Vs

Zaldjucal<

I<omanda Union Trim

5L1KA 4.150

Ova komanda, koja se pokrec'e pomo\:u ikone Union Trim (prikazan" nJ slici
4.]50), kombinuje prvo od iZJbranill tela sa t.!rugim tdom

]}wna Union

Trim

CAllA \'5 sadrii zaOktllZen skup ldwi(kih demenatd bazilanilllid SklGllJ1.l (~I(etdl-based fe3tUre~),
ili unaprt.'d deflni~alle topolugije (dre~s-up features). Za m<1nrpul!sanje oVlm. eielilentlma I ':3
smrktuir;lIlje rnudd.l takode je raspo!oiivo neiwlr!w aLlla. Ovakav hibmini pnstup lTIodellfanll.l
omogu(ava velikll fleksibilnost \l prO(<:511 projektuv'lIljd. NJ kraju ovog poglavlp trebalo bl (let
ral.umett'

Komanda Remove Lump

5L1KA 4.151

Ova J(()Jllanda, koja Sf:: poli.rece pornot'u ikone Remove Lump (prikazane na sJici
4.151), uklania n,;lterijai jlrvog izabraflog lela sa Jrugog, II vidu "zbirnog
komaJa materijala" (za dalje informacije pngleJajk duj;:Ufllentacijll programa)

05flOV!H'

pojmove "veL:dlle ;C,l SledClt~ pOjmove:

referentni elementi

eiementi bazirani nil geollletrij"l

it

transfurmisani dernmti

Bulow oper:lcij;

lllcmll R<3l1lOUe

Lump

Pitanja za proveru znanja

U pogiavljim<l 5 i 6 detaijJiije su prikazane pr/mena Buiovih operacija i pravilna organizar.:ija tela,

..

;;]
,j,jLE:ir"
"

'.

J.

Ko)i Sll nazivi f(l"Zlic.itih tipova referemn"til demellal(l U okviru program a CAT!'\
V5~

3D ogranicenja

2,

Komanda 3D c.omtraints, kojoj se pristupJ pomocll ikone 3D CUllslraims

SLiKA 4.152
(prikazilne nil slki 4.152), OIlHlglJ(:',lWl zadavanje 3D ogranicenja l! okviru
li:rmll3D
delova. CATIA \'5 podrzava 3D ogranicenja, kao SIO.'ill filZ!l1ak duzina, ugao,
constraints
fiksirdnje(oslobaciO:lI1je, tangentoos!, podudamost, paralelnost i upravno.'it
Zavisno od toga O<llwji llaCin Sll eiememi kreirani, 3D ogranicenja koja se na njih po.'>t,lVe mogu
dd st'. ponasaju na dva nacina: kao referenlfla ogranicenja, ili kilo ogranicenja koja pogone"
geometriju. Primerj opcija "vezdnih" za 3D ogranicenja prikil2drli SlI na sJici 4.153.

Na koi! naCin n:ferentllJ dementi pornazlt pri pri kreiranju 20 skicirimih pwfi!a i
3D zaprerninskih tehnickih e]emenata?

3,

Cde se U okviru konflgllfacionog slabla obicno srndl;lju re{erenlni element)}

4,

Koja je rJ2!ika izrnedu rekrentlle taCke i skiciraJlf'. tacke?

5,

Kuja je faz!ika iZllledu dunenata b<lziranih na skjearna i unapred gotovih

demenata'!

6,

Koji

Sl!

ndL:iv'l pet tipova e.]!:'[llenata baziran"dl na skiGIlila i naCini

7.<1

njihovu

upotrebu?

lODostar.:~

OF..
OUj'c,J""",

Ot"'19th
DAngle

7,

[(oji su nazivi fetid lipa gotovih derneJ1ata i !latini z;r njihovu upotrebu'!

s,

Koje Sll cetiri oreije za ogranicenje prosti!"anj.1 element:! tipa eacj1

9,

Koje su ceti!"i opdje Zil kreirarlje zaobljenja (flI!!:'t)?

, ORcdwlf}'6""'*t6F

;.IOS""""'dJCI~'"

05""."""'''''~).1>

0",,,,,,,,,,,,
:I0 1'lodilw;t

i19

E'-l''''k'I",-,t

10. Kako 5e Ilazivaju cetiri tipa Blilovih opet"<lCija?

~o,,~

SLIKA 4.153 Opcije Zi/ pO:,/olVljullje 3D ogriiniL'ellja

145
144

I'OQlAVUI:

Organizadja modela

Uvod

OBRA ORGANIZACIJA MOCHA JE KLJUCNA ZA UPRAVUANJE VElIKIM MODEI.IMA I aNDA

KAOA NA ISTOM MODElU RADI VISE KORI5NIKA. U OVQM POGlAVUU OPISAN JE METOD
ZA ORGANIZACIJU TE~NICKIH ElEMENATA (FEATURES) I TELA (BODIES) KAO FUNKC10NAlNIH
GRUPA U OKVIRU

MOPElA.

TE TEHNIKE MOGU OA IZGlEDAJU NEZGRAPNO AKO Sf KORrSTE NA

MANJIM MODELrMA, All SU 00 KUUCNOG ZNACAJA ZA UPRAVUANJE PROMENAMA UNUTAIl.

VElIKIH

MODElA.

UPOTREBLJAVATI

00
DVE

I(QRISNIKA
TEHN1KE,

lAVISI

STO

DO

ZAVISI

KOIE
[ 00

MERE

CE

HHERNIH

U KONKRETNOM
PROCESA

SlUCAJU

PROJEKTOVANJA

METODOLOGUA NA KOJE JE NAVIKAO.

ORGANIZACIJA MODElA JE IZRAZITO VAZNA ZA KREIRANJE ROBUSTNIH MonHA U PROGRAMU

CAliA VS.

NAJVAINIJE

JE U MODEL

UGRADITI

FlEI(SIBllNDST

ODNQSU

MANIPULACIJU, PROMENE NA PROJEfCTU I OPERACIJE NA SKLOPOVIMA.

NA

BUDUCU

U OVOM POGLAVLJU

PROUCICEMO METOOE ZA MODELIRANJE I NAJBOLJE POSTUPKE KOJI SU USREDSREDENI NA TELA r

TEHNICKE ElEMENTE UNUTAR TELA. GRUPISAN1E TEHNICKIH ELEMENATA, TELA I OTVORENIH TELA
(OPEN BODIES) PREOSTAVUA NAJVAZNIJI ASPEKT ORGAN!ZAClJE MODElA.

Glavna svrha ovog poglavlja je da prikaiemo razlicita pravila i tehnike za organizaciju model a i zapreminskih
tehnicklh elemenata, dok ce 0 otvorenim teJima bitl manje reCi, 0 njima se govori sarno u kontekstll pomoej
pd izgradnji zapreminskih elemenata. Napredni metod! zo orgonizariju otvorenih teli!, koji se adnose na
napredne tehnike kreiranja povrsina, slieni su, al! ne sadrie Bulove operacije sklapanj<l koje se kor"!ste ta
interakciju izmedu tela.

CATJA VS

ORGAtliZACI1A MODELA

Ciljevi
U okvilU ovo15 poglavlja istrazujemo sJedece telIH~;

specifihlciono stablo

If

tipovi tela

po:;tupci za ll10ddirallje

oranizacija te]fI

..

organizacija khniekih elemt'nata

Osnove rada sa specifil(acionim stablom

U ukviru speCifikacionog stabb program a CATIA \/5 mugu se naci sve informacije "vt'zane" za
model. Ono (akode predstavlja dijagrarn koji prikazuje n;l koji flaCin je modd konsuuisan.
Organizacija ovih podataka U okviw ~pecifjl<a(ionog ~tabla je vaian konce!>t u programu CATIA
\/5 Osim 5[0 sadrii istoriju nastanka modela, :;ppcifikaciono stablo prikJzuje sve vrste
specifikacija "vezanih" za modeL kao !ito Sll pravila i ogranieenja "vezan<l" za baze zllanja,
osobine materijala, hiperlinkovani dO]llllflenti i jos llU1ogo stosta, Dna preJstavlja 5nima!.: neeije
projeklantske zClmisli, kao !ito preJstavlja j speeiflkacioflo orijenti,',itn prika::. modela.

Nakoll otvaranja novng dokumellta lipa CATPart, LIvek (~e se prikazatj'.--podrazlllllevano

specifikaciono stablo, koje sadrzi pel e!emenata, Na vrhu st:lbla, koje je prikazano na slid 5. L
nalazi se ParI! (deo 1); sledi:' tri podrazumevane ravni X, Y i Z i l1almlju poJrazllmevano tdo
(rim Body).

SliKA 5.1 POdfilZwIJ;;Fimi izgled spedjil.dciolwg ,idb/ll

Ime dela
Podrazumevano ime dela je Part] Osobll1e dela Partl mogu se lIlenjati priliskom j drLanjem
1'lvl3, il, zatim, biranjern Ikone Properties, Jille dela moie se menjati lJ ol(vifll u pulja Part Number
kartice Product u okviru Z<I dijaJog Propenies, lioji je prikazan na sJiei 5.2. Novo ime deb bi6~
prihvaceno po b:lasku iz okvi[',) za dijaJog

Podrazumevano ime de[a

~iI
.1

,L, I
p',- i
':'jj:l

148

5l1KA 5.2 PodrazwIl2vIUlU illl" dd,/

149

CATIA Vs

ORGANIZACUA MODELA

Podrazumevane pomocne ravni (Default Datum Planes)

PodralUmevano telo u okviru dela (Default Part Body)

Podrazumevane pOrnO(lle ravni X. Y i Z su nepomerljive i ne rnogu se brisati_ Posto Sli ove ravni
Ilepomerljivt', u principu je dobro d", Sf:' ni jedan od elemenata ne ograniCiwa l! odnosu nil

I'odrazUlnevano lela u oh'viru del a je staJno telo kaje se kreira nakon kreiranja nove datoteke tipa
CATPart. Ova telo, (iji je primer prikazan na slici 5.4, predstavlja koren specifikacianog stabla i
njim se ne moze manipulisati. Ono bi trebalo da definise rezultat svih operacija i sklapanja tela
Stoga je prepomcljivo da avo tela astane prazno sve do zavrsctka kreiranja svih elemenata
modela. Kada se jzgradnja model a zavrsi, trebalo bi da se u okvifll zavrSne operacije sva tela
sklopt' unutar podrazumevanog tda.

njlh. limesto tOgil, boJje je kreirilti njihove knpije koje I1J njirnil leze. Ovo Illodelu dilje VeCli
fleksibilDOSt, ZillO stu Sf:' geurnetrijil ogranicava II odnOSll na demente koii su lilkse izmenljivi
Kada heirille kopiralle ravni (koie Sll prikilZ<HIC na "Iiei 53), primetic'e!e d<l se smestajuu okvirll
novog O\VOlenog tel<l, () otvorenim lelima hife delaljJ1lje reri u kasnijern dell! pogiavij<l.

~~:;:" ..: .

""'

y,.,.

I'''~

IeDlt

'Ifto"7~' H'~

.;:;",,'''''"

"@:

f-",-"

~~::.'7,'

.0"..... )

.c:

Ravni kreirane komandom Offset

(novo otvoreno tela)

SlIKA 5.3 Poilrozllml'!'<I11C /'OI1W;'I1C l'lIIlHi (Default Dt/ll1nt [>11111('.1)

5l1KA 5.4 p(1draZIIII/1'I'11110 lela de/a

Kreiranje novih pornocnih ravni je posledica Jicnog izbora '1 zavisi ad slozenosti modela.

Takade je prepomCljivo da se ime podrazurnevanog lela promeni tako da asocira na cleo 0 kome
je ree. Ova je vazno stoga sta se we geometrijske i materijalne karakteristike, analize i veze](:a
e1ementima tehnickih end3 nalaze iskljuCivo \1 okvim ovog tda.

",111 ,
skljui'ite prikill podrazurnevanih pornocnih ravni da se ne bi desilo da ill sJucajno izaberete,

150

151

ORGANIIAClJA MODELA

Tipovi tela

Otvoreno telo (Open Body)

CKnA \15 radi na principu visestrukib tela. PoslOje dva lipa ida koje Ci\TIA VS kori~ti, koja se
nazivaju tela i otvorena tela. U njirna Sf:' saurie svi tipovi geometrije u programu CATV\ \'5

@'

Telo
Telo U okviru programa CATI:\ V5, l(()je Sf:' kreifil pomocu ikorti:' Body (plik,lL,mc na ~Ii(i 5.5),
sadrij sarno zapreminsli.u (:,olid) geonletriju. Ono je \'\Coma "JiellG poJrazUllln';JllOm tell!, osim
sto S1:' njime moze milnipuli"atl. Urnnar ovog lipa tela, Ciji je primer prikazan nil slici 5.f), mugu
S1:' naci ~landClrdni dementi, kao sto SlI dC5truzije, "diepovi" ill otvori. !cao i skiee 0',1 onSOVll
kojih Sll oni kreirani. Ovde se mogu naci 1 gotuvi eJeIlll:flU, kao 5tO su zaobljenj;t, Dlkost'llC
stranict', iIi zadebljane povrsiilt'. Tela S1:' rnoddulT1oie dud,,!i upotrebom komanJ<.' insert Budy,
koja se nalazi n~ gbvnuHl men!}ll. Telo se moze dodati sarno II okvirll skupa paleta alaI" za
kreiranje delova, lko/l<l "veZ;lI1i1" La OVO tdo razlikuje se ud slucaja do :;ll1cdja, zdvisno (ld lip;l
prvog elementa kreiranog U llloJell1 (tj da Ii je geornetrija pozitivna, iii negativna)

SliKA 5.7 111011<1 C)pCII Budy

Olvorello (e!u, koje se krcira pomOCl! ilmne Open Body (prika;':,iiie na slici 5,7). sadrZi SVlI
geollletriju koja je kori~(e.n<l pri krcirJnju dd~\, a nije zapremlmka, ['r'lI1](o[ za ovakvu geoilleuiju
su konstruktivlli dementi bo tJcke, linije i favni. Sva geolHdrija tipa povlsiilJ se takode smdta
U okvinl otvorenog tela, Ovi dementi 5e U IOku kreacije geomelrije dela mogu I,orisliti kao
rderentni i 1I odnostl na njih se EllOb'11 postavljati ograniccnja. sto pOIll<lZe U lIspostavljanju i
odrL\vimju a50cijativnosti unutar doku!llenta, Otvoreno tdo, kakvo je, kao primer, prika;::ano lla
sliLi 5.8, moze st' ubaciti u mudel primcnolll komande Insert Body, koja se Ilalazi na glavnom
mcniju, Otvorcno telo st' 1I model <lLllOl!lalski ub"cuje nakon kreJranja rdereilt!lug tela. Otvorew)
tela Sf:' maze ubaciLi i kao "prazno" upotreborn kOlllallJe Insert Open Body,

'fe--""",,,
..",,1..0'
~.

@~~

mm

\' ..... I.....

SlIKA 5-:5 IlOna Bodr

"'-

~i",,1i

Ii] ~'""

[~.

{dO " .Il""

A~_"".

'::~~r

';-"1_""'"'; ,I

u""",,,..

~;:;~:;, -44(f----- Podrazumevana tela

) 'ri!;~.:~." ....4 f - - t(jD'~"

Kamanda Insert '(pen Body

.-'.

Ubacena tela (prvi element je pazitivan)

[fE~:' ....4 ( r - - Ubacena tela (prvi element je negativan)

_i-l2;""~,,

[10"",_"", '

'''.

Otvareno tela

SliKA 5.8 Owureno w/v

Provereni postupci za kvalitetno modeliranje

SllKA 5.6

152

Tela

Organiz3cija geometrije U okvitLl tela j otyorenih lela je izuzemo vain a za odriavanje imegriteta
delova. Upotreba proverenih postupaka za l<valitemo moddiranje je kljucna Z<l izgradnju

153

QRGANIZACIJA MODELA

CAliA V5

robuSll1og modela, ko)i se z;\ vrellle "ZiVOIIlOg Vekil" proizvoda stalno menja, U ode!jciJJla koji
slede prikilZilnO jt' da posto)i pOl!eb"

Zil

dobrim osnovnirn lehnikama organizacije i lela i

tehniekih eiernenat<l, Ove tehnike tnJbimizuju rnn<1!bnje model<1, k<1o i pOUZda!lOst i stabilnost
Zil vreln'" tf<ljallja procesa kreacije deli! i pO!mrlll
momentu kid;] mode! treh" d<l sc menj,l
~

l!

obezbedivanju pomenutih aspekilla u

Performanse: Perform<1nse !1lodl,la sc mne posreds[volfJ brzinl:' rad<l progrilfTla,

iii Vfernell<l pw("(;siranja. One sc lI1()gl! podeliti II \'i~e grll[w (A) brzina kojom
progr(1Jll <lzmir<l cleo, (B) brzinJ O<lZi\'3 progrJIll:J pri kreiranju geolTIetrije,

(el

ukuprlO "feme pOlrebno Zil ilzurir,tnje (I)udski reSlirsi i program) i (0)

progr,lJl\(1.

Pou.zdanost: POllzd;lJ\oSl je me!a poverellja

zavisiti od pozitivnog, iii neg;Hivnog prcdznab pridru'ienog telu.

Primer organizacije tela

Sledde vezbanje daje primer misaonog proce5d koji se odvija pri kreirClnju dela i org;mlzovanju
njegovih clemenata u okviru odgoV;]raj1lC'ih tel,l. E[ementi koji su prepoznati bo funkciona.!ni

procesa koji se odvij;l pri organi7.aciji novog deh

II

performanse progrJmil.

1.

Uqa predsl;)vlj;l SPOSObIlOS( progr<lJIla da svaki put proizvede istL

tJean H't":ll!lal.

Komanda Assemble treha da bude glJYflO sredstvo za obavljanje opnacija Iud tdimJ U oJn'iru
dela. Gna predstavij,j "neutralnu" operaciju, pa {e rezultat njom izvrsene Bulove operadje

demellti deli! 511 05110\''1 (base), medupros1or (clearance) i ispupcenji! za tnontaz\I (rnollllllng
bo~.ses), Ovaj primer ne predstavlja vdbanje korak po kO[;Jk, vee demonstfaciju misaonog

vrerne kojl:' je pOlrebno ZJ obnvijilllje f<1zlihlih zildilt,1ka upolrehOlfl

!It

Preporul<e za Bulove operacije

Pokrenite noytl se~'ljll programa CATIA Y5 i kreirajte deo, k,JO ,stO je

pri!{(lzano na slici 5.9.

Stabilllost: Stahilr)(1s1

Sf' meri Llcestillos(u sIUC'3j('Vil blokirilnj<1, iii pad a

programa. SV;lki progr<1Jll ponekrtd pildnp, illi w'eslalost ovih padovd lbjc
Ineru njegove stilbilnmli. Stabilnusl je jedilll nd poklZafeija kvalitt'la

pl'ograma. Treb" leiiti l1potrebi pJOverellih postupaka 7.<1 hillitelno

JT]oddiranjc U,l hi se slTldnjilo naprezanje progr<lllla, slo 2",(1 rezult',ll im:J.
niegovLJ veel! st;lbi!no~l

Organizacija tela
FLlllkcionalne elernente Ireb<1 kr('ir<11i i ClJVali U okvinl njihovilJ tela. jed;l!1 nel prvih aspelcata
kojl:' treba razlT1atrati u vezi sa of'g<wi?;acijom telil jl:' tip dela
nekoliko rninula na ril7,mi~Ij<1llje 0 (wo) rroblemiltici.

II

oln'lm koga ce

SE'

1"il(liti Potrosite

Razmislitc () nadnu n;l !coji hi model dela mogJO da bllde k(lnslrui~an i identifikujte o~novne
funkC"iollallle eiemente model;]. Kao ,SIO je ranijc pOllletluto, dohro je promeni!i iflle trlrt u neko
Imjl:' a."ocir<1 na njegovu (L1nkeiju Na oVilj na("1Il se l! OkVll'l1 specifikilcionog :;tabla hkse
<1spoznaju vazni elementi Ova tela Cf se n;J kraju kombillovClti upotr('born Bulovih operacij<1 da
hi s(' dobio l(()naCan model

i.;;;uh

Nov; model - deo

----11)00..

SLiKA 5.9 Novi deo

155
154

_.j"

2.

Promenite ime deJa II # 12345678, tako sto cue osvetlitj podrazumevdno ime
dela (FlIl'tl) i modifikovat! njegove osobine pritiskom na 11v13 i izbowll1 opcije
Properties.

1111;\611

.;:;>""pl,,,,
.::J'Y'I"""

'0"" Std". If

:J"'0

_._._._._.. __._._,_._ _._. __ _ "~~oJ

D~=1f. !l""',.,On
c::";G.~:.':" "'"' ~~.
..

"h7"P''''''

!"'~f'~::;:;,r""~,.,

+ - Otvorena tela prornenjenog

irnena

,,,Y;:D",,I

lL.'

';:;Zl
~t

.:7<><0",,[

.@ i~~.:~s':o~

~.,

"

rD-.r,:;'W",'Cbl."

,fl

,Iiiilc,,,,,

u,,,c

~r:.,,"

,,,"~V

,~,.

!1J,'~"'-~~.-

"
,

!_~.:-~,~~-

, F",""cn-",,,,,".
'@L,,,,,'.ll>Ool.

"

".,
~~~

12345 S78 llOiL_._-====

SliKA 5.11'::~_Owor':lIo rc/o JiIUJwllj.;nJ~ illlCllil

, /_"

!_:::-l~ MJ:L:r~':.~

':'. ',,, ~1

C~'""j-,,,,,,.,,,,",,,,,,,,,".""h"~'~,"obJ'~

'~.r.:.'j~:.-:._3. ,,~"-#;:;; 1i.~j~

_

Prvobitno podrazumevano tela

del a promenjenog imena

Sll]{A 5.10 Oct! !Jld/!cCn!,:Il'-'S illlcrW

3.

Kreira)te ]Wpirafle ravni na OSllOVII pOdlaZUI1lCVanlh ravni i poJcsile ih kio

neviJijive, PJ'Omenite irnena tri nove ravni i iwristik Ih kao primarne referentne
elemente (tj, otvore!)o t('.lo) za Iwmtrukciju deLl

4.

Promenite ime novog otvorenog tela (koje je l\reir,HlO kd(b ~ll krelrane i tri flOve
re!erentne k0fl5tl11kcione ravni) u ConsUucUol! Futltllrcs (konslruktiv!1l dementi),
kao oSlO je prikazano na slici 5.11.

5.

Pwmenite irne prvobitnog podrazumevanog tda (CAT pan) dOl Vas poJseea 0
kame delu je fe(. U OVDm slucaju promenite ime u Tolal C,uling (Ce1okupni
odlival(), b.o sto je pril(8ZanO n<-l sJki 5,l2.

6.

Ubacite novo telo u specifikactono stablo i da;te rIlU ime GIStillg

(Elementi odlivka)

FCilt!IrCS

Ovo telo ce, U stvarJ, biU Bulov sklop tri gl,wna funkdonaina tela odlivka, kao
na slici 5,13.

156

.'1

-tl i
:}i

sto je

prikazano

SlIKA 5.12 Prl/ouimo podrawmet);lIIiJ tela de/ii prulllcnjellOg imelUi

157

CAllA Vs

ORGANIZACIJA MODELA

'"''''''

].".""

=,:>,"10".

--,,".,'0"0'
-O_,,,'t'_'"

=y,"''''

",c-"o'OO"

TQ1"IC~'''"9

~ ;::,,:~::'c:;:';'

Preimenovano ubaceno te!o

=WG~",

Sklopljena tela odlivl<:a

=YZG',e,

",,iXG.~,"

SliKA 5,

SliKA 5.13 Tdo Iwje sddrii elemente (ldlil'!ill

7.

Krelrajte nova lela i(bjle im Inw!1a

BilSf.

Te/a Body Ca.l!illg Fmlliri!.I l/Oj!'.Ie 5aslaji od 5vill 5/de/'ljCllih flmi:'d("Minih Ieln

80.150'.1 i CIClUrllJU' re/ltun'

Sleddi korak

II ovom procesll bilo hi lueirilllje odgO\,ilfiljLlce geOlnelrije lIlll.lj"r svakog oel

funkcioll<llnih tela. N"kol) sto se zavrsi izrilda celol(upnf: gt'omttrij<', f\lnkcionalnil ld<l hi
trebalo sldopili u telo Body Castillg FCi/lures.

Prime(ic'ele eLl je ikona tela C/cllmnrc Fcrl/ille (Jueil-ilJlog II iednolll OU delew<l proce.'iil iuark
geometrije) vizlIelno razlicita od llmlle tda Bod), On/ins FC<I/lIIes_ Ovo je zbog toga Slo hi element
tipa pocket (kojt uld,lIlj,\ ll1<lterijal) bio prvi element kreil'.1n II okviru tela BOil), GI.I(in8 Feal!llt'
Geo!nf"trij<l deillentil lira /)(l(lif'[ imil negativaf\ pl'edznak. pa 51' telo koje ga s<ldI'zj (Clermmw
Fmlllre) prikazuje na razlil:it f1aCin od tela Bod), GOli'IS r(,iI/II/(~.I, (iii demcnti imilju pozitivne

Konacan sklap dela

pred7.flJkc

KOfl~CI10, trio Body C!lSliIlS Fe<ltllres bilo bi sklopljeno II (do Tolill Castillg
specifikaciono s\ablo izgled,\lo hi kilO n,l slici ."), l5.

Konileno

j_,j2fr~L.:\'. c.~;')

SliKA 5.15

158

."J;?

h.l-~,+0?~~.;'_c:'.fi',01P

Tela Body Cmlillg Fcoft/res

.Ill

sklof'ljcnim Ie/am Total CosliliS

_,~~,_~_~:~J
WlI1(ar

sebe

159

ORGANIZACIJA
CAliA Vs

Drugo pravilo za postavljanje zaobljenja

Organizacija tehnicldh elemenata

Podjednako vazan aspekt dobre organizacije modeLl je redosled tehnkkih elemenata unlltM

Ova pravila se uJnosi na fcdosled zaoblienia Ui1utar jednog delllenta rnoclel<l, [lrel1la njellHl.
prvo treba postav!ti wa zJoblienja jwja modclu dodaju materij,)]. [Ja ona [mj.l ga oduLimaiu.

odredenog Ida, Prethodno stc nauCiIi J,l funkcionalni dementi tda trena cJa buJu organizovani
](ao zasebna tela. Ova tela ta]wdf: mogt! da sadrie golove elemente (dress'up features), koji 5U

Ova pravilo vaii had'J jt potrebno poslJviti oba lipa zaoblienja pre nego !ito se vrsi bilo kakvo

asociranl ~a zasebnim funkionalnim e!ernentima

Cilj pred~[avljd LlSPO$ldvljanje poJesnih CJdno~;] "rodildj"' "dde" unutat' uvih le1<1. Teic'e(e da

gOlovi elel1lt'llti budu p05tavljeni

SlO b]LZC funkciollalnull ekmcnlima na jwie imaj(l uliedj

Hazllllsljajtf: a tehllldmn dell1entlJTld unutM tela !un

"porodici". 5:1 ovjrn elemelltima Ie lakSt:

raulti kad'J se nalaze u gmpi ("pofOdic:i") koja je pre(htavljeJlil 11 vldu td~, lvlnogo it lalde
kopir,lti i ndlepljiv8ti, vr.si!i il,lI1ene i menjali redosicd rkrnen;lla kada se ndl<lLic U okviru (btog

slda.panje

Koristi od upotrebe strategije organizadje elemenata

[_add se upotrcbljJva stratcgija org<lllizacije dernenala opisalld U ova III poglavlju,

kori~li

su

sledece',
OVaj priswp "provercnill pmlllpaiza", koji je dobro poznat l~kllsnilll koriSfllCillu

progr'J.111'J. CATJA V"L pOlll,lze novirn kori~l\icirna da predll ~a vCl'zije V"I ria

tela

vcrziju V3,

Pravila organizacije tehnicldh elemenata

Na ovaj na('in 1l1a/<simizlIju sc perfoHll,ulse i &laLilnost i oLlksav;i sc vrknjc

..

promena na moddu

II oddjeillla Iwji slede opisano je nekoliko pWI,'ila kojih bi treb,llo ela se pridr7.<lVale d,j !Jiste
postJglJ doslednost u moJdir.wju za Vfewe procesa kreiranj,l geom;:!rije

Pravilo za izradu zal(osenih stranica, zadebljanih stranica i zaobljenja

"

Lalw sc LJsposLlVljaju rebciie izmcclu dernCllJt<l

J\iodiflkacije kao sto su dupliranjc. kopiranje i kpljenje i pfOllwna Icdoskda

til

obavljJju se jednoslJvnik

Ovo pravilo ~e octtlOsi na reJoslcd gotovih elemenata, Ak(l dement knji ~te krelrali u oi(viru
mO:lcla treba dd imOl zakosene s(faniee (draft), kreirajte prvo [ljih ..-\ko ml'loJologija lwju
konsllle predvlda upotrebu zadeblianih stralliea (tbiekne55 derne'\lti), bo sleddi (reba luetra!i
clement tlpd thICkness (pre blio kugzaobljenja),

r\JW

rnodtllwji p~ojektujete saJri! z.lublienja.

ona treba d" budu kreir<lna l1'lkon svih ele,menat,] tipel draft i thickness

Balj'a je interakcija sa spoljnim dukumentima pri upotrcbi funkeiia

I~tci,

leopi!'aj i nalepi
lit

Tda izabrJfl'J Ul1utJ[ spc(ifik(~cionog stabla mogu cia stllP,ljU

lJ

odnost' sa

dnlgirn dokumenlillla

Prvo pravilo za postavljanje zaobljenja

.,

Olaksano je vrsenje operacija izrade pravilnih Iliwva,

Svi dementi tip~l zaobljenja koji se oJnose nJ neki dement trei)'') da se nadu ll[lll[CIf njegovog

Organizaciona slruktur<i specifikacionog slabl<i je logicnija

tel~L Ova z,lObJjenja postaju "deca" tog ekmellta, Iwji postaje niihov jedini "roditelj" bobljenjd

kOja ~ll deo odnosa IIsp,)slavijenog i<'.nledll eicrnenatJ modela koji se sekll (tj. "dec~l" uvih
e1emen;lla) naci (e se unlltM ~pecinkaciun()g stab!" od1llah iza ~l;:]opa tela koie pred:itavlja presek
demenata modd".

Primer organizacije elemenata

Sledece vezbanje je primer koji treba da doprintse da bulje r<1zurnelf.' prillcip organizacije tda i
elemell<J[a unutar dela. Om koji se koristi u ukviru njega sastoji se od dVil l,oJl5trul((ivna
dementa, Ova veibanje je pl'ibz

llIi~a()nog

procCSJ l;;:oji se odvi)d pri organiL'Jcijl mocit'Ll

novog dela
I.

Pokrenile novu se~iju progr~llna CAT!."', VS i kfcirajte cleo. k-Jo sto je prikdZill10 rYd

slid 5,16.
2.

Ubacite Jva tda u mode! i imenujlc prvo ad njih kao Design Fealllres J
(EJemf::mi modda I j, a Jrugo Design Features 2 (Elcrnenti modela 2).
kao Sto je prikazano na sliei 5.17.

3.

/{rcirajte pravougaoni element tipa pad koji Sf:: nalazi

I]

okvifU lela Design

Fea{ures 1, kao .'lto je prikazano na slid 5.18.

4.

Oodajte element tipa draft upravo kreiranom e!ernentu tip a pad. j(ao

sto je

prikazano na slid 5.19

161

160

CAliA Vs

~r--~"~~~'~~~"~'~.~..~,~;+-~.~.~~:.-~,,~,~,~,,~~~~~~~~~~""~,~~~r_~_~_~_~_~_~_~_~_~_~Fl~~
1::c

fA:

Pravougaoni element tipa pad

{L

t-) ,

SlIKA 5.18 Element lipa pad

SllKA 5.16 NOlli model - deo

~~-~t~~~=~'"~''''',~"...............~~'"""'~:l,
~a"'"I,""

~ Ubacena tela za elemente

-lt~JL::::"... '"
';:."""""

.. -

Elernen' 'r'pa draf'

-----,

SliKA 5 19 Element 1Ipa draft

5,
5l1KA 5.17 Telo Design Featllre 1

162

Dodajte element tipa thickness elcll1entlllipa pad zakosenih stranica, kao sto je
prikazano l1a slid 5.20.

163

CAHA Vs
QRGANIZACIJA MODElA

Zavrsite izradu rnodel-a dodavanjem odgovarajucih zaobljenja (imajuci II vidu

oblik ovog elementa, preporucuje se da P!VO kreirate zaobljenja na kratkim

6.

7.

Kreirajk element kruinog oblib koji 512 IMJazi 1I okvim tela Design Feal!!re 2
OVOI11 eleJllentu dodajte element ttpa Draft. sliean onome koji sle dodali
pravOllgaonolIl rlementll \l okvil'll lela oiJ5igll Fcawre I. Na slici 5,22
prikazanJ Sll zaobljenja l(Oj<1 SL! do ~ada poslJvij12na na l11odt~L

8.

Kuristed ]mJ\lJndu Blliovog sldupa, skJupite lela Design FU,lIllf<' I i o.:sigll Featllre
2 II podrazltmevanotdu deb.

9.

Kreirajte zaob!je.nje izmedu

vertikalnim ivicarna) Kreirajle zaobljenja na ivica1Tla gornje povrsine. Na slici

5,21 prikazana su zaobljenja p05tavljena na ie/jeno mesto.

tlj':::'

Element tipa thickness

JVJ

,klopijw<I tela

.,,
~l

'E"""o',"~-i''''''';' !,~,

~'.,",,,,,,

;:,1
Novi elementi

SliKA 5.20

Element Lipa

r~~~;';;[;~,!i:~,~"':~~::;':'fl

thicJmess

""' __

to~_,_,'_' _'_'_'_''_'_''_

-0,>,"'""'
O'J'~,.n.

'''''''pl,-''

~P"'"o~,

p~:: ~'"'''''' 1

f~~::::~:

~< , ."

~~

190""""",.,,,.1

Zaobljene ivice
SliKA 5.22 Z,/(!bl/';lJjd postilvljcn;/ na ie/jena mesla

SllKA 5.21

ZaobljCllja
postilvljena
na

i~II;:5~: i;;';;'~I~~~'--"~"~Y~"~'~;g;~~-;~-::!~:'-~'~'~"'~'~:~'ffi\~",il~!l~'~"~C;;"'~-"'~?-~'a;:S:;i--;"'''':"'':"''""".;c~
"

EJ.

J64
J65

ORGANIZAClJA MOOElA
CAliA VS

iJj'"

ubi

EI)'~

"Ii?

,4

(io.I~',_"-",,,"'

',l'-

.1_,

~,.~'b

"",,,

r";;""

;Ft~;~::.;'~

KondCdn sklap dela

1'~::.,..
0''',''

Metodl OplSillll II ovom VeZbill1Jll pledst(lvlj<l)l1 upotrebu progr<lm<l CATIi\ V5 n(l naclll, ~{Ojj
dovndl do nastankl stabdnog I )ednost<lvllO promenlJlvog dela OeD kop se lueJf~ (za.stlti:a
nav](lka [UtKe men).lC:a, ko),\ )e pnkilZ,Ul<l n(l s!Jr I 5 24) veoma )e Jedn~st'W<lI: ~n krel~a~J:l
delm'(l generalno irnate mogucnost cia birate opcije za rnode.liranje i .tehmke kOle ?te. k()]l~tltJ.
Pristup ko)i se koristi 1I okvirll ovog vezbilnja ilu5tmje uspesne tehmke za mociel][,anJe ko)e Sf':
koriste pri kreiranjLl rIlnogo vf':c'lh i slozen'ljih de!ova 0\'0 vdbanje obuhvata sledece e\emente I
funlu-ije:

;'f"",ol
~''''','""''

fji'<","'k"

-",,,,,,:

fiili::,"::: .
t<1""-""
"",,"0' ,

(;o,,~

,-

24.89

PT 0

dO. ii4

55.62

PTE
PTF

35~83

58.78

:II. ti4
.d6. as

-11).57

PT 0

58.29
55.04

30. ad
19.110

PTK

68.47

2.50

PT H

R 2 T"fP.

2.5 C(J'.l5TANT

SliKA 5.23 [(01111('11/1 .lhlop dc/a

Napomena

SEC A-A

organizaciji

Org<miz<lcij<l tela je klju( za izgradllju ronustnih modela Delovi mugu veorna brzo d<l pO:;lanu
sloieni j neorganizovani. Grrskr u organiz(lciji se uvek mogu flilcin'lti, al"I CArIf\ V5 5ildrzi abte
tl(l!11enjenr reorganizadji model;!. NO! primer, irJlate lIlofjUcnOs! da promenite redosled, iii
ddlnicijll clemen;]!;] unutJr tela (0 oV(lievim !ehnik(lma biee rei'j 1I Pogl,wlju (,). lviedutim,
genem!no je n;]jbolje model uCiniti fleksibilnim i pmn'rili ga 2(1 Vfelfl(c l(re3eije, nego cek;lli i
vrsili promene llJ zavrsellOHl neproverenorn rnodelu

OV<lj odeliak se sasloji od lIiz;] vezni1nji1 n(lmenjenih I(reir(lnju deJova, koja se osbnjaju i1<l
principe j P051upke Z(l OloJeJiranje, 0 kojirna je hilo reci 11 ovom poglavlju.

Veibanje za lueiranje delova broj I: Zastitna navlaka

rucice menjaca

166

9.85
28.55

39.76

~ =

SliKA 5.24 Oco Iwji pred.l/lllJljll :w.lrilnlJ Hlw/lllw wbce menjrlca

Vezbanja za lueiranje delova

Ova vd:b(lnje oouhv(lt(l kreaei,iu tela U okviru del(l, koja sadrie jedinstvene geometrijske
e1emente Ta tela stup"ju u adnose pomocu Bu!ovih operacija, kilO sto su sklapanje i ukbnj,mje.

PT C

PT G

R3.Z TIP.

93.a3
.!d. d2
77,79

PT A
pT B

1.

Kreif"Jnje rrferentnih elemen;!!(l.

Upotreba okruzenj<l za skiciranje u ciljl! kreiranja profila, tacakil i konstruk

Razvijanje elemenata lipa pad i shaft na osnovu sl<ieiranih proflla

Dodavanje eJementa tipa sko!jke (shell)

Vrsenje Bulovih operacija porno(u funkcija <lssembly i union/trim

Upotreba tela

II

\(;10

sto

511

t<ld<e.llnije i ravni

okvirtl dela i pridruzenih organizacionih metoda

1I

(iliu

razvijanj<l strukture specifikacionog stabla

cionih e!emel1i11(l

Upotreba jednostavnih formula za uspost;Jvljanje meduzavisnosti izrnedu

demmata i operacija

.'

.d

Krelrajte noVI eo opa

C'A'!'!)art i promenite podrazurnev<lno ime dela u Boot

167

CATIA Vs

ORGANIZACIJA /vlODElA

Ova cete utiniti pdt/skarn na ikonu Part Body pomotu TM3 i izboram opcije Properties,
"'<y,'""'

2.

Kreifajte novu tackll sa ])orciin,llama 0,0,0 0113 predslavlja konstrukcioni

eJernelll, kao Sto jt' prilCIZJI10 l1a ~lici 5 25

It'"'

@b"""",,,

..r~u

i,
I

10(

Linijski element

~lBO'"
"""'Ypl",,

.oy' p''"""
.:;7~pl"".

ii}PMSody

f~~~~___________

Element tipa tacke

: tJM"'~'.~~'l" ..,
f1.O'.".[)""'''~~

StiKA 5,25 Kmulru}:ci,)lli .clementi

168

3.

Promenite ime podrazurnevanog otvorellog lela u Coustiliclion Eit'mellcs, tako slu

(~ete Jdilmuti ikonu Open Body upotreborn Tly! 3 i izabrati opciju Properties

4.

Kreirajte oovl Jjnijski element upotrebom updje Point-Direction, kau stu je

prikazano na sJjci 5.26 (nakon Jdika LI poJje Poim, izabente uprdvo kreiranu
tacku, (I 1131mB klika u polje Direction, izaberite ravan XY). Promenite ime
novog Iinijskog eJememd tl Cel!ferline (Osa) pritiskom na ikorw Open Body
pomo61 Tb..J3 i izborom opcije Properties.

5.

Ubacite novo telo i dajte lIltl ime Uoot Sleeve (Ruk.wac zastitne nav!alee), kao sto
je prikazano na sJicj 5.27

6.

Kreirajte novJ skicirani profi! unUIJr tela Boot Sleeve Kao referentnu ravan za
skicir:mje koristite [avan ZX

7.

Klikoite ikonu Axis na paleti alata Profile. Na e!uanu izaberite dve krajnje tacke
ose, s!icl1o onima sa slike 5.28,

SLiKA 5.27

169

CArrA

ORGANIZAClJA MOOElA

Vs
:1-'

'li!;.iliOhIlfilfrill

[I:",

Pi.

,-.-,J!;I.!'J

t"';'i~

8.

Izaberite ikom~ Constraints Defined in Dialog Box i kreirajte ogrilDicenje tipil

podlldarnosti (Coincidence) izmedu sk,cmme ose. I raniie lcreirane liniie n<l7.vane
Centerline, kat) :Ho je rrikazano nJ slici :'.29

9.

Kliknite ikollll Construction Elements sa palete illata Sketch Tools (OVil opcijil
omogucilVil da se elementi kreir<1ju, vide i referencir,liu UDuL'lr okruzenja za
skicirallje, ali se ne mugu videti nili im se rnoie pristlJpiti V<lJllljega). Kliknite
ikonul'oint i unesite vrcdnosti 'J.BS (nun) 11 polju H j 93.03 (111m) II polju V
dOl biste kreirali tack\!, kao sill je pribz<H10 na slid 5.28

,tl-

Krajnja tacka 2 ~/

L_L_

I'/+-ll:
.!
1
. . .I

Polozaj tai:j,e unuitar model a bice privrerneno nznacen pbvirn sirnbolorn

. . j/

/<

obJiku tacke i

1m!;!,

kao Sto je prikazano na sliri 5.30

1,

- - - - I-- --.-:-~/:,:---",ttl _,,_lkana za kreiranje ose

.~~~
II oluuzerju z? skiciranje

.I

"I
I
Ir
I

Krajnja tacka 1

,~,.f'0 ~'.

',\T

. ,.,

i
Konstrukcioni element

n . Of.

SLlI<A 5.28 Kl'lljllje tilche 051'

..............."""'~i1i.IZLf.illUiil2iJilliZiZ!&ttiiHtlJliliiJCi,,iliLW.!J

<""""""~~~""'~~~~~~~~~
iJ "'" ~" ,.. ~_, h''" 10,"' ,"""',. ,""~

~~(~(i'< "'.~_!~~~'-__! ___:";:";:";";~;';_;';C;.;.;.;._~;,"

~:::;:

~f2

I)

il-

Element
tipa ose

II

+---1Skicirana
osa

~>I ,.

7"1

.,.<;""_.

iI

I
I

I
I

'-l'Q*'ni.J..:~-'rm 'S~' $; f,t;,-~rn+;$'\)t.~;; !dm~

-I-

--j

II- M

i,

""t,o""".!t~"~"

I~

f.),

.c

" '- -, " . ."""

,"

,- "---

'

,-,.

StiKA 5.30 Oz;nm\wdlljr privrrnli'lwg fJoloiaja lilC'ile

.

m'

10. Kreirajte ostCllih devet tJcaka, unoscCi vrednosti date

11

tabeli kojJ je pribzilJlJ nJ

slici 5.3111. OgraniCite taeke izborom ikone Auto Constraint i biranjem rami XZ i ZY.

Prldruzene vrednosti koje odrf:ouju poloza; p;:zultujuc'ih ogranicwih tdcai(d,

prikazanih na slici 5.32, treba cla budu modifikovane tJko da SE:' dirnenzione linije

SLiKA 5.29

koje ih odreduju vide jasnije.

Oglllllir:cllje
lipa

pntiur/lInlOSli

170

=:::':~!='~};:~~:.:; .'i~;,Y'';;''

12. Modifikujte polozaje dimenzionih ogranicenjil fla taekama, tako sla ('ete vuCi niihove
kotne linije i na tilj naCin kreirati bolle organizovan pril(az, I<ao sto je prikazano na

slid 5.33.

171

Vs

CATIA

ORGANIZACIJA MODELA

I<onstrukcioni element

---------------- - -T--

'-.'-.,

IT'

+
+
+
Skicirane tacke
StiKA 5.31

,.

--,

T1liJl'lil
vi't!dnosfi li/

,.,

I~

+
+
+

~,~

21\.55

SJ.G3
S4.42

24, a9

77.79

'"

40.54

~,

35.83

65.62
5a.78

~~

51. 54
-Y&S5

~}:~

'"
,""

9,55

~~~

SII.29
55.()4

30.04

511,47

2.50

19.M

-~~--~,,"-~

/Josr,lvijdllje

ta':lllw

SUKA S.32

h--~-" --'--ft+"--,---,--J-c- J'lcH:l===fr-'--_-'--_~-J_'~-1

Oghmi[t!ne

[llche

SUKA 5.34
Sl<icirarli

{Jrolil
13. I<liknite na ikonu Profile i "poveiite (<lcke" tako sto eele kreirati liniju koja prol<lzi

kroz sve tJ.cke redam i dve Iiniie koje spajaju pocetnu i krajnju tafJ,u sa wrtikdlnom

lill!Joren

we do

05e

OSOOl.

172

173

ORGANIZAClJA MODELA

(AHA Vs

14. KreirJjte novi element lilko sIn cete Idiknllli ikonu Shaft, pa izabrati prethodnC!

skieirilni profi!. iZilberite liniju Centerline kilo osu (axis) i rotirajte profil Zil 360
Element bi trch,11o eli! izglnh kao oa slid 5.35

stn je prik;lZ<lDO na slid 5.36,

tJlm sto cete Idiknuti ikolltl Edge Fillet, J, zaliJI), ullulrJsnje ivirc element;:! tipa
Shilft. Unt'site vrednost puluplefnika (radius) uti 2 rnm. !<liknile 01<

15. I(reir<ljte zaobJjenja nil uflutraf.njilll ivieJm;l, kao

16. l(reirJjle zaohljenja il;:J sp(llja~l1jiJll ivir;:JIll<l, bo stn je pribzano 11,\ sJi(i 5.37,

[;]Im sto c'ete ldiknuli ikollU Edge [illet, [!J spolja.sllje ivice elementil tirJ shaft
lInesite vrednost poluprec!lik;\ (radills) od:\,) nUll. J<liknite Of( dil histe zavrsi!i
iZfJdu ekmenat(!
17. KreirJjle jednostilvflU forrnuJu da biste odrzali asocijativllost izrnedu demenJt<l.

!ill!iSI!MJIIi1ll!!Lil
IJ "",y__ -.t<. -,~"

.._~..,~, .M'", :1'~.

~.' bo~

"~,--

~!

PoJuprecnik zaobljenja
~[1-'!2~9ti~.~lJjim __ iyjcarna

SLiKA 5.35

E/rnlcnt lipa shl1{t

SLiKA 5.31

Zaobljelljil

'j

rill
.I

fwl!il.-1nj im ;J;."'~,~;lTI9t]'H%]j}Ij'PWi;Wj;Mici:-n::*-w'j!'tii!fi"-!?J .:~",;:",.,--.

Wl(ilIlU/

1 B,

174

_S.'od,",., ...(.\~,._,h.f""""',,_---

-'.h.'_"-"-;

-_-{:_",,,,.~_,;.: -,-,-,,_",,".'

~
..,-,,,,,,, .. c .,,-.. I-"_'.'~

">;""",".R-~:~--

Klilmite ikonu Formu\<l (fX). U prozoru Formubs, desno od dugllleta New Parilmeter
of'l\'pe, sa p<ldajuCih listi izaberite opeiie Length i Single Value, pa ldii<nile dugme

175

CATIA Vs

ORGANIZACIIA MODELA

New \\lrameter of Type. Dajle parartletru iOlt' Material TIlickness (Debljina

materijala) unosorn u polje iznad dllgnwu New Parameter of Type i lJiknite dugllle
Add Formula da !Jiste dodelili novi parJrnt:'laf elemenlu i pokrenuli okvir za Jijalog
Formula Editor. PiHilllletcH lip;) duzine prikaLan je na slici 5,38
19. U okvifll za dijalog Formula Editor, koji je prikilzan na slici 5 39, unesite vUoJnost

tekuceg paramelra od 2,5 mOl Klilmite OK cia biste z-Jwsili forrnulu

<-"'-!1;:.;;.:,;"X'-:Lii~_X2i;: ::.;;;:;:;;:~ii-'~'."~:;l

'SWE

!., /.or,

Formula ce se nac'i II direktorijulIlll P,IIWIW(e15 nil konflgllfJciollo[tl stablll, kilo sto j.: prikazilflu
na ~lici 5.40, M07,de ioj PflstuPlti II toku procesd kreJcije flloJela 'I korlstitl it' neogr:l!lict'rlJ broj
puta, Kada se vrednost ovog p,lfMIWI!il prullleni, promena [I:' 5e odrdziti na SVIITl ele!llC'ntima koji
su poVt.'zani sa njim Ove a'lOcijdtlVlle Ve'Le JIlogu po ,z.elji da 5e rask'IllH i d~l se, umestc! njih, unesu
brujcane vrednosti.
Nr'/Ju!llnw pU;I'u,{i()UI' ,\Ii,) rddite U Vl:fziji Rl2 programd CAT!:\, ela !JistI:' viddi paramUre u okvlrll
specifikacioflOg stabla, trt'bd cia 1I1djucite OjlCijll PrlldllW(i!IS 1I okviru k"Hlice PiHI ]nlfastruc[ure II
jJruzoru Options sa menija T(Job.
~I'"
I ~''''' g. too -

1""" -

),j.w

lo," """"",,,, , .!:r",

!~tii:;~;~

~_ _ "'I ):,:"2::,:::,~':;,,~;,':::::-'-"~~-----'~ffi

5L1KA 5.38
Paii/II/e/ill

ripll duiil1i!

Unesite novu vrednost

__
I Q,~,~;I X ii?_,~
S'''~."oo,.~".",,~'.''J

:,."V" [,1

11J;;:;;",;i,.'-p,'t;,.'1 j.. '0. I:I-~ \l.-

SLJJ(A 5.40 Stabio prlllUl1l'tara

(.--.

,ok,," oJ iho """.n! p",""",,,,

~""''''''-''~!'

Eo""",,,,,

Of

SLiKA 5.39
Panlmell1f lvlatetial

Thidmes-s home je
dodeljena I'lwil105/ II
oiwiru Form lila .:elitor

176

20. Kliknite i](()llll Shell i unesile Z/lak jednalwsti (=) II polje Default Material
Thickness, pa sa specifibciol1og stabla izaberite formulu koja definise vrednost
pararnetra Malerial Thidmess, Formula ('e bili izabrana, l'ildi 11110sa Jebljine
pntrebne za vrsenje op,;racije shell. f{ezllltujuci dement tira skoljke prikazan je na
slici SAl. NdpUIIICllrl pr.!t'odioCd: Urnesto da birale furmulll za stabla, u polje
D.:jilllli i\jatt'riai Tlliclmess mozete uneti tekst '" Mil/erill[ Tilicimess

~'.

Uneslte novo ime

Vrednost formule je sad a llnesena u polje Defatilt Material Thickness. Zalamnjena je, slo ukawje da je

povezana sa spoljnim unosofll. Fascikla Relations u stablu za formule cuva veze ka asociranim elementima.

177

CAnA Vs

ORGANIZACIJA MODELA

li!.f.\ "M8'-',

11x!
Do'ou" "'"Hoe

mi"-!!ifitt:;;,:(:d:Bf.d
'Ir""",,,- F"
_. H]

: F"""hwCO',.
, Q<""'

Foe.,
!

f" "'''''''"

aflr., 'hicYn,"" raco,

,'",010""'00",

I,
(i" (]K' 'I '''-cM~i!

stl anlcu

':'-"'~Qq,gfP; ['>'J_d ,'" t,?,-!,tt~"'%3)r'.!J;Wl

""" ,'. "m~~ o. ~""~",~" "'~

__'L~i?'!O!~~. m-:W!,'i,:,,,; r;;rr ')';E.ati,&Wfik-IIXI!!\j!$,f: ,

,.,"","""'"."""",,,

"

-,'

-,'

Slll{A 5.41 flpmml liril s!irl/

21. IZilherite donju strilllicu kilO stfaniol k()i~ treha dil se lildOl)" Z~ vrenlC vrsenj<l
opel'<lcijf' izr"de sko!jke, kilO stu je rrilGl7.JnO n<l sli,i 5.'12_ !(Iiknilt' 01< riC[ bislc
Z:lVfsili opcraciju'

Sve stranice koje nisu iZilbrane bite para lei no preslikane za zadoW vrednost debljine. Operacija shell ce,
poput operacije Thickness. proizvesti paralelno preslikane strill1ice u pravcu norrnillnom na preastale
slranice. Sada je element flpa skoljke golov. donja strilnica je uklonjena. a debljina matE'rijala je
upotrebljena til definiciju debljine elementa, kao sto je prikatano na slid 5.43,
22. Uhilcite novo teln i Il<1ZDvite g<1 Shaft Drrnin:;; (Ot\'or 11 Clsovini) Ovo Lelo ce biLi
definisano i uldonjello S<1 ostatkil modelil dil Ili bin kreiran gornji otvor na
zilstitnoj nilvlaci. Otvor predst~vljJ z<1seban element lira hole, koji ce bili pnveziln
Sil drugirn delom, cija ce modifik<1cija imali uticaja Silrno Ild otvor na zaslitlloj
navjaci.
23. f(!ilmite ikonu !-Iole i iZilbel'ite gornju krllznu slranicLl, na kojaj ce se naG olvor
(Oil ce bili autornatski postavljen II cenlar izabriHH:' strClnice). lzaberite opciju
Blind Hole i unesite vrednosti pribz<1ne 11<1 slici S.14, KJi!mite OK

Uklonjeni materijal

'J -,,,~~II. _:t.!'

SliKA 5.42 Norma/no pilmldno ho~ir<ll1c prl'rsine

(/')11f'I1/(/

shell (gore)

SLIKA 5.43 lzgled Zlwrknog c1emcnw tipll shell (do/e)

178

179

CAHA Vs

ORGANIZACIJA MODELA

Izaberite gornju stranicu

~",

lGl~"py

,we

'4.".

Bulova
operacija

a,o-y

~.'.'.':.~~".

!l.,.,.
P,I
--------@L"~~'"":'.

--.:-.~~~~:'-'----~.- .. ~

-"fbi it..! .

1{;J"';p,Ji,;,;~,:"

___ _

WPIWtIMl1mW'iSWM;?rIW'W#tWW' vrwrf'F!r\8'clJ1'~
, /.

SliKA 5.44 Vrendosti opcija

Ii

~o

, ..

o}wil"ll:w tlijalog Hole DUjiliitioll

U okviru si1llbola tela ovog otvora nalazi se mak (-), zbog cinjenice da je to ptvi element
sledeci korak predstavlja sklapanje dva tela, radi dobijanja konacnog rezultata.

okvirll tela.

24. Ubacite novo lela I 113"ovile gil Boor S/Ue/iU C!llIpicle (z,wlsen rukavdc ziI!ititne navlake)

25. Zapocnite nov\! Bulovu operaciju bir,mkm tela Boot Sleeve i, koristeCi 1M3.
izaberite opciju Object/Assemble, kilo sto je prikazano nil slid 5.45. Izaberite Boot
.sleeve u polju Assemble i Boot Sleeve Complete u polju After. Kliknite OJ( dJ
biste zavrsili operaciju.

i NI~r.

;~.::I!..~~

26. Pokrenite drugu Buioyu operaciju izborom teLl SIJlljr DINning i, koristeci TM3,

izaberite opciju Object/Assemble. lzaberite Shaft Opellmg i AS.\emh/e.l, kilo SIO je

prikazano nJ slici 5.4G. Kliknite OK cia biste ZJwsili operJciju.

1~lijfitlGli:t
Assembly je neutralna operacija. Bulova operacija se racuna Zilvisno do toga da Ii je leli1lla doJeljen
pozitivan, iii negativan znak. U ovom slucaju tela Boot Sleeve Complete i Assemble.! su pozitivna, a tela
Shaft Opening je negativno. Kao rezultal toga, materijal u okviru otvora te biti uklonjen.

Ui

=:~2!!~~3M-t~}<o;~!i~L~:~~~~~~~1~:"~~';:;~;~~:;~.~:~:'::~:~:
SLiKA 5.45

180

Operw;ije sld,j{.idrljd

t.;!,j

Booc Sleetle L~OI.:) SLiKA 5.46 B,dova opt'r,j,jja ji:l.l/!;Ulj,j (do/e)

181

CATIA Vs

ORGAN1ZAClJA MODELA

PrimC:licete da se rezuitlljaca BliloVil operarija odigrala llnulClr trereg, prazflog lela. Svako ad tela
koje 5ildrzi geometriju zildrzava svoj identilelll okviru stabla i moze se z;)sebno menjal!, kilo SID
je prikaZill10 l1il slid 5.47

'",~

",,1IJIIiII

",,,,,,,0,
=""'-~

tru::iilliiiiiiWlli
<,~,

Ii]

,X" ,E'il ,""'" _,,,.~

"""'~'"

1''''',',' ""';'~', ~.r"

~:P'O".

c,,,,'~,

.::?"-~Ion.
P"o,",rl,,

~1iI ""0"'0"

~Dp,",OM;

J.-.ti.",",",",eoO"P",'.

t ~!='"

'"1iii~ha~ O,'"C'>g

:t---.--

....

Bulova operacija sklapanja

Struktura stabla

:\"n"",,,,,,"~ t,.... ,

h,/

''''-'h

,t~l ~

1'1"'.''''''' roo;,;, F~l'.f!:::'_ -'-3 ;ct

""'",,nee h'p'''''"
'lIT,.'

~Sm'"

(t

ffi

~:

"",,''''/);''''''00 !

~~-'=.JI

9,

~I

~l

=,~~~~~::f.V ~'.~:;:Jl.lJ;. f,fL,2,~ , "."~"'"i~"'>~"~--~--1&k~'L~~~~;J

g;

;":::,,~,";;:~P~"~!~,!"'~,~~~'!"~,x~.!!.,~~.:,%:~,,,,~;,it)~::"~~7~:g~,~_:J,~l_%~_~;a."~,;~.:_2~,., ?t,-/,~x
_ :7:-i':'~~'~.~:8~'~.-~~!lI~:-~"~T:'''~'"'='""':'""':'-::~."rn"_'::;:,J~~@: ~ Ill! _4
SllKA 5.4B R,wllIt rlllllC.l
:(lou

'::I

,'~"

'.h,
r:-~

!i

tf~~J

okviru ,1!wrijiJwci(lJW2 siabia

Pk

,,",,.:,>,,,,,

-,'"'''>'

27. ]<iiknite ikonu Pbne ,'i;! P<llell' ill~lil Reference Elements i izaberile I'Clvan XY
Ullesitl' vredrlOst parrtldne ud<lljenosti (offset) od 2,5 (/llrn) cia biste udaljili ravan
ud deb. ri!l!i njenog kasnijeg lc!kseg hirilnj~ l<liknile 01< d(1 bisle kreirali raVClJl,
koja je prikilZan<l nil sliti SAt! KreirCina je !(1\',111 Plalle,) koja Sf? sadCl !lalazi nJ
specifikacioJlorrt s!ablu U oi<yiru filsrilde COlJs1illctiol! F/1'111('111:;

'""

2B. Kreirajte novi skicinni profd, t,llw sto cete prvo izabrati laVall Plane.]' 1\1 ikoIlU
Sketcher.
Ova skica, kOjil je prikazana n<l slid 5.<19, "ukOlvirl'" centre OtVO!'<I koje treba kreirClli
(base)

182

flCl

osnovi

SlIKA 5.49 RIIVIIIl VI silicirmtje

183

CAliA Vs

ORGANllACIJA MODElA

Kreirajte cetiri skicirane (acke i postavite na njih ogranicenja u odnosu na [Jvni,

kao sto je prik:lZano na stiei 5.50 Izadite IZ [eiim" za skiciran;e ua biste zavrSili

izradu tacaka

30. Kliknite ikonu Line. IZJherite opciju Norm,,] to Plane, pa tacku iz prethodne
skiee. lInesite vrednosti ~5ll (mm) kdO poce{nl! i 75 (mm) !<ao kr;ljllju, bo !ito
prikazanu na slici 5 51. I<liknite elK da biS\e kreifali liniju.

31. [lroll!cnite ime linije kreirane \I okviru korakd 3D II C{'Il1<3r/ill<3 A l<rdrajte

imenujtc tri dudatne linije (B,C i D), kJo sIC! je prikaZ;H\O IlJ slici 552
l\linimizujte gl-,mll Bool Sic!!!!!! COillpie!o' cia bisle skr;llili stdhlu

je

SliKA 5.52 Kreillin.! limjc ,Ill tJlC)JrI>!f!jellim illlJ'nilll<l

32. lIbacite

IlOVO telo i dajle !Tltl illle Boul Bd)!! (Osnova zJslilne Ililvlake) Kreil'Jjle skict.!
profila tJl\o stu 6~le izabr~l!i r<lvan PI,me.1 i klikJlllti ikol111 Sketcher. OgraniCile skicli
profila, kao ,~t(J je prikazMlo 0,] ~lici 5.53.lz-adite iz l'e:llfTla 'La skiciranje

,
l~

osnovu zastitoe navlak<', tako

(ete Idi]mutj ikonlJ Pad i izabrati prethodno skicirani profi!. Prornenill:' SITler
naslankd e1emenla. l r polju Length 0tkucajte wale jednakosli (=), pa izaberite
parametar j'vlateri;il Thickness ~a specilibdollog stab!;l Klilcnite OK

33. Kreirajte novi element tira pad Iwji c'e predstavljati

SIO

SliKA 5.51
LilJija
hreiTillJ1l

SO",,""
$10.1.

GtZiJUMib

til
r~'C __ - - E l l
f~~~m

f::!ernent tipa pad je prikazan na slici 5 5,1

IlOrlllillno
nil ravllll

Plane. 1

.~:--'~~~~!\i~~~ilililli~i!1~~~~~~~~

Fonnule Formula,] i Formula,2 pozivaju se nil isti parailletaf. Duzine paralelnog kopiranja (offset) elemenata tipa pad i ~hell 5U povezane, tako da ce promena pdrametra koji de/mise debljinu rnaterijaia uticati nil

oba elementa.

184
185

ORGANIZAC1JA MODELA

',","
""",",'0'

"","'"'''''
c"~,,,

!.-:;~;::::~
~~"""",,!y

'r~~~t:'~~;:~::'
Qc.<,.,""

-";"",,"<0-'

-41'"''''

?ii;:;'
-F;;;'~'h'

~2~';~"
t~u=u,
>l;J[".",,~

.@c'".""_"'~"e'''''

SlIKA 5.55 Ztwbljcne il/ice

35. UbJcite novo (do pod imenorn B<ls(' !-Ioles (O(\'OI'i na osnovi)

36. Kliknite ikullll Hole i lueir,ljte ntvof, t;JI(() sto (ete iz-,lbrJti rav~n Plulll', I blizu
linije Centerline A.U okvirll Zil cljjalog za df:'finiciju o(ynra krc--irajte olvor pw{nil<.t
15 mill, kao sto je prikJzilflo 11<1 slici 5.5G. Kliknite ikonu Sketcher, koja.'ie nil!;Jzi
II ok,,!ru za Jijalog Hole Definition, cia biste us]i \1 ol<rtlzenje za skieiranje proifIJ
otVOfil,

37. Kreirajte ograllicenje tipa poduddrnOSli lilko sto cete iZJbr,lli cenl<l[ otvOfa i osu
linlje A. pa ikon\.1 Constraints Defined in Dialog Box, kJo sIn jt I'rikaz<1no nil 51ici
5.57 (prillletiCete da 5E' otvor <1UloJTlJl5ki porn era n<1 osu). Kliknite OK da biste
zavrsili krE'aciju otvoril.

3B. SZl pillete <11<11(1 Transformation izaberite ikonu User De/ioed Pattern, pa izaberite
prethodno kreirill1i otvor kilO obiekat od koga treba napraviti pravilni niz
lzaberite skirl! SlieldL1 kao "sidro" (ilDehor). Kliknite OJ{ cia biste heirali
pr;wilan niz, kao sIn je prikaz:mo na slid 5.58.
34. Kliknite ikonu Edge Fillet. pa iZilberile (e{ir! spoljn<l UgJil OSIlOV{'. LInesile
vrcdno:;! poluprecnika ad 50 (mm). KJii<:llite OK dil biste zavrsili z<lobljenje,

kilo stD je prikazano n<l slid 5.55.

186

187

o RGAN!ZACIJA
iP!R!i
Il

:iI."

'""fiiii@ ,
1:"
~"!
>4..-

,,""" ;I"'"

~o.

_ti"'F

MOOELA

wen
: --;s,__ _

.,I

.<'Ii

-!

G.':1

SLiKA 5.56 Opcije iZllvrmw II oiwiru Z(/ dija/og Holt: Definitiol1

,.,

',~?-

Na slici 5.58 !l1oze se videti cia su otl'uri pu:>t.IVIj<.'lli na mesta t<1(,I\(;1 !cuie SlJ kreirdlle II d(viru "j(ic';
39. lJbacite IlOV() tdo i daile 11111 iJlle HoO!

I3.1:iC

C!IIJ{!ier,' (Zavr!iena OSllova zilstitlll'

nav!ake)

-:-. -.-.- - ~+-:

JI

40. !(\)fiskci Tl\B, klikllile tdo Ba~e, pa izaberite ObjeClfAssemble sa p"dajuceg

menij;l. Jzaberite Hoot Bilse Cmif!lde i ldilOli!e OK Ja histe zavrsilj ~klajlclflj('
KorL,>tec'i islu tehnikll, sklupit(' teLl RBe Holes j A5:lCmh/e.3. Sklopljen<l tda
prika:tana Sll na slici 5,59.

Definisane su glavnc oblasti modela. Pridrulenc, rnedusobno iskljucive Bulove operaeije podeljene su
izmedu dVil glavna tela: Boot Base Complete i Boot Sleeve Complete. Soda treba da sklopite dVil glavna
tela, prikazana nil s!iei 5.60, i sastavite konacno telo pod 'Imenorn Boot Complete.
41. t Ibacite novo tela pod imenorn 13001 CcJlllplett!, 0110 ct' sauriali infornueije do
kojih se stig!o zavrSnirn operacijama, a koje definisu deo, DV(I glavna teb stllpice
II adnos primenom operacije unionjmm, Da hi on<l bila llSpeSn(l, element pod
imcnom Boot mora da se produzi. tako da pro!azi kroz osnovu i izlazi sa njme
druge stran!:'. Da bi element tipa Thickness, kojim se ovo moze postici biu doLlat
rnodelu na odgovarajucern meslu, neophodno je pwnaci granu u kojoj treha da
se nalazi. Da bbte iZVfSili ave operacije, pratite sledeCe korake.

188

189

CATIA Vs

ORGANIIACIJA MODElA

42. Aktiviriljte ldo Boor Shape. lZilnerile jj(Qllu Thickness i iZilberite donju ivicu
";00

...

~Y'"'"''

,' .... " 0 '

1'-/9

elementa d;J bisle joj dod,di debljinu, kao sto je pribz;mo na slid 5.6]. IJnesite ]0
(mm) u polje Offset 'T11idmt:3s, pa ldilmite OK da bj,le zavrsi!i kreaciju elernentd

,0",.,1..-.

4~"~;':,""

1tii:;:::;::"
i

~;:;:;':;

:=r-

ll)"O"""''''''~M"''''

ffi
tIf;jj:~''
P,,,

c1"~'h'

~"rlc,."""_l

Bulova operacija sklapanja

Struktura stabla

~0u~~

oli:.""..
l i"
.... ,
Oh'

"i1;S'-"cl-_5

'l ~:::.o

"''''

/"''''~,,,'''

/c,"","",~

/c,,,,.,,~,"

/,.-,., ..... 0

/".""","'~

SUKA 5.59

Slilopijl'rlli
_ J.Dil!g~ ,; f0'~"" ,-~ F_-ilgdr+,~~~l"kE GlJilEll
lelll """'~'O"'O"''''~_.M
-

Izaberite donju stranicu

Boot Sleeve Complete

SliKA 5.61

F/nnrn; liplllilidmrss

Boot Base Complete

Operacija Thickness je produzila element lastitne navlake kroz element oSllove. Ovo je kljui'no
upotrebu operacije union/trim.

Zil

43. lzvedite zavrsnu operileiju sklapilllia i podsecmja. sklJpajuClleia Bool Sleeve i EO(1!
Comlete. Kaclil izvodile Blilovu operaciju, iZClberite opciju Union/Trim
44. lZ<lberite cionju stranicu nastalu llpotreborn e1ement<l thickness i oJ<ruglu
unutrasnju pO\'fsinu 7:astitne llilVlrtke (dve izabrane povrsine, prikaz<lne nil sliei
.').62, promenic'e bojllu purpurnu) J(liknite OK da bisle prihvatili operJciju,

SUKA 5.fiO
DVII

glllvna /1'/11
kOla [reba

sh/o/)ili

190

kilO sto je prikazilno na slici 5.63

~~~::~~,c~,::'I_~'Q~"~..~Q.~'~5i~}~:.:'~:I$~,~?"~;!"~;~r-,:~;f;"t/~'.Jt~':~ ;~ " iE!~; t~)~ ~,:W~,':,~'~ :...,.~~T::,:~~:-:""'Sf7!i'?fz~J:1iIi>l.~_::'~~J~~~.~_~_-o~'~~'::l~

45. Kreirajte Z(lobljenje, birajuCi oSlru ivicu kojJ je naslala na preseku dva tela sa

spoljne strane, a. Z<ltim, bi[<ljuc'i ikonll Fillet. Unesite vrednost poluprecnil<il od 2

(mm), kao Slo je prikazaoo Oil sliei .').64

191

CATIA Vs

lill2OU!3!LiII'
D,,'~,

00

,10m

t"''-' ,,_

"'"" .

ORGANIZACIJA MOOELA

r,,,,.,.,,,,,,,",,

46. Kreirajlc jos jeclall ell'l!I~nt tiPil fillet na tHlutrd.snjoj iviCl pfio5eka dva elementa,
puluprecnika 3,2 tlllJ], kao stu je prikl'lanO fla slici :;,65

.~.~

ifu::!J:l!3:iJiilt!iJl:!li
iJ ,'.,

c>o

<-"

L-..

"""

I'".

'1'ffi-",,".

''''~

1
~1ihl}
~ti

~!

,:9;

,ai

"I

_;.~r:L.q,;;;~;

!{:llf.'!l ',' l1 :

C",.,,(,!

DO'."_'f>!,._~.!

l:)<..

SUKA 5.64
""~.'!ooo'.,_

10 i11
~ til ~.,. j

'o"",t, li2G

~:::::~Qb~' rro~:",,~

1".;3!""(':..',\~Q 'jJ~~

,~,""',,"'",,,'''''f'''''-,

iM!::ii!:iiAlii1tii2::iiJlJ

ri1

ji{!tttlil HlotlrHtltt'fiil!f:i .

Izaberite donje stranice

koje ce biti uklonjene

""P':

Z'IO/!/jellje
rid

pr.:sei<u

iJ

"".,,\

_~ OK I ~ C"",., \ 'r',~_,,,, I

I uq IJ 14 :;;

li~' '{r 'IJ';~ 2.' i.!1-~:;'.+_'1"'\~1. "".E'

5."~~."""~,,,,,,,,,,,,,,",,,,,,.

illi:1::liJ/Jii
D :.,~\

'0.:,

mil
EO<, ~,~~

ll.ifl.Q
; r:"i Q.
____
. _____________._-"'~e,.

.:

II, .:,

II

I
4." .

-lMJ

'm
)'11'''" "'''1:_\\''''''''_. "'"

"'"
:."'~~"

.:.-""",

11[

.?""~,,

~:~::~:"

[~~. g~:::., ""

&I'm]

"',,~

A( _ _-

,,~

:i;'~""-"'""F.,, ...

SL\I(A 5.65
Zliob/jenja
ria

5iJo /j(/Srljoj
}-."
':'lo.
:~1

ostruj il'iCi
i dOlljoj
wllItrilsnjo

SLiKA 5.62 Izab'mle pOl/rsil1e (gore)

SlIKA 5.63 Podsdelle

Iddol1jelle slnmice (dole)

o~~:i:~ ~J.~i!!!r!!~~~!i~t~,: it~~~

t* ~_",~:~.~,.", !kff('/

192
19:3

ORGANtZAClJA MODELA

Oba zaohljenja, prikazana ll<l slid 5.65, z<lvise od geornetrije kaja se nabzi iznad njih
na specifikacionom 5tablu. Ona Sli po prirodi nestabilna i moze se des!ti da oe rnogu
cia se azuriraju nakon rnodifikacija na modell!. Meclutim, aka se pojavljuju na dnl!
stabla, trcbalo bi cia buclc lako da 5e papraV<', iii panovo kreiraju u slucaju
neuspesnog Jiuriranj<l.

upotreba elementa lipa otvora za definl3anje gotovog, masinsld obradenog deb

25,8

\21.3 (ill PLPCES

~'-'~_71015

(4) FlJlCES

47. !<reirajte konac;1n Jeo skl<lpanjem teb BO(Jr. cemp/I're Fflllll1es i pourazumevanog
tela u del\!, !<an sto jc rrikaz<lno na sliei 5.66.

60

19t
50.3

Konacna struktura stabla

10 CCNSTPNT

L_r4+IL//

lr--IL-L19

24.8
71..8

95

99.8~

rYP.

38.8
RI35

150==i

SllKA 5.67

SLl1<A 5.66 /(0111/(;1111 jzglcd dda

Kreirajlt' mwi deo tip" CATl'art i prornenite podrazumevano ime

poJrazllmevilllug deb u I3rilcket Cear Selector (Drza<'- 7.il izbor brzina).

2,

Ub"dle

II

model novo otvoreno tflo

Veibanje za l<reiranje delova broj 2: Dri'ac rucice menjaca

Ova veihanje obllhv<lta kreaciju tela dela prikazanog na slid 5.67. Ono ohulwat" sJedde
elemente i funkdje:

prilagodavClnje palete alata korisniku dodav,mjem ikone

upotreba skin;,

okvin! otvarenag teb, k"o pntpore za projekt0vanje

intenzivna upotreha palete Cliat<l Reference Elements

fkona Open body, namenjena kreilciji otvorenih tela, prema podrawmevanom stanju nije dostupna u
okviru skupa paleta alata za krciranje delova. Da bi se omogucilo ubacivanje direktorijuma praznog
otvorenog tela u stablo, ikona mora da se pronade na listi i ubaci u paletu alata. Kada se ikona prollade,
bite umetnuta u paletu alata Insert, u kojoj se trenutno nalazi opelja Insert Body.
3.

lzaberite opciju Toolbar sa paiete alata View, koja se nalazi na vrhu prozora.
Izaberite opdju Customize, kao slo if prikazano na slid 5.68, da bisle pokrenuJi
meni Customize.

upotreba rezima za skiciranje za definisanje profila

upotreba i razvaj tehnickih elemenilta bilziranih
lipa pocket

nil

sl<icama i tehnic.kih e!emenata

upotreba element<l tip" shell Z<l "z<lclebljavanje' povrsin<l

194
195

ORGAN1ZAClJA MODEtA

i!

';;~_""J;:_~

q!.<.O"~"_:---'

SLII(A 5.69 lhma Open Body

H.d.iS"",," ,

"

er~"",,\ G.~

S.I,,,

0"/,.1"".
Oy'pl..,.

o><pl.nt

@""""

@CoMlrua""'Ele m.,", ...

~---

Otvoreno telo Construction Elements

,11

StiKA 5.68 Pril,lgol.i<l!'lmje menija /,'Orislli!w

4.

Sa menija Customize izaberite klrtiCll Toolbars, Idiknite dugrne l\JJ Command;:.,

sa lisle izaberite opciju insert, pa kliknite ikollll Open Body, kao stl) je prikazano
nil shci 5.69. Kliknite OK.

5.

Kliknite oovokreiranu ikonu Insert Open HoJy Ja biste kreiraJi nol'o otvoreno
telo. Koristdi laster misa, priSllipile menijll Properties i zadajte ime novom
otvorenom tell! COllslnlCrion Elt:lI1ifn[5 (Kunstrukciooi elementi). Ovo otvofeno
telo, koje je prikazano na sUei 5.70, saJrZd(\:' ravni, tacke i linije i)je su
neophodne fadi "usidrenja" osnovne geometrije dehl.

6.

Kliknite ikoou Plane sa palete a!ata Reference Elements. lzaberite opciju Offset
from Plane, pa ravan ZX kao referenmu. U polje Offset lInesite v[ednost ad 50
mOl. Kliknite OK.

7.

0a isti natin kreirajte jos jedllll ravall, ovog puta na udaljenosti 249,2 mm ad
ravlli YZ.

8.

Ubacite u model novootvoreno telo i Jajte rou irne Locator Points

(Tacke za odredivanje polozaja).

.\-,'?-.;;..I,
SL/KA 5.70 Olliorelw [e/o

C0115UlIC/iOIi

Ova Olvoreno tela c'e sadrzati skicu

9.

Ei<'lIJifllt5

t{lC;\lGl

koie

Sll

povezane 2a upravo kreirane ravni

Krelrajte novi skicirani profi!, taka sto rete lzabrati raVilll ;"'Y i klilmuti ikonu
Sketcher.

10. KIHmite ikonu Point sa patek Profile Kliknile (eUri pula ehan, po pravougaonol

rnatrici pril(azanoj
196

Ila

sJici 5.71, da biste kreirali cetiri tacke.

197

CAliA Vs

ORGANIIAClJA MODElA

"~; ;i~; ;'~'":~; ;:-': ;':"; ;-; '."_; ;:"'R; ; . ~r-Iva"n~=" ," _~ ~_,-',4_.'-_' :.1i_"'!s!;:;C'_" '_;Jl.~I__'.'_"=
'.,--'-1-.
'I-__~. ~~~~,
fiE:::;""""
~~tC"~-'

0 ....

K
..

.r" ...,..,'"

..

'n::
"t "",,' -

:::::=--)"+- \1
Ravan 'G
i

~-----1-~-'SLiKA

5721

0S'iUWPI1]

e Iwjim .Ie
I'(tdlldl':'<ljl~

~""",,,;;;~~iiJ'~','

~J

.' . . \

'c~

I.
I.
g,

I(~(:::l: .~~,,~.~ ':E~~~~~~; ~~ ~.~~lii-,~~~:~?iW, -b ~ ,~~,;a ~;,!ldOO gr~.,:'

L:I1..
~; ,
8!J

11. Ogr;mii'ile gornju dCSIll! 1Cl('lw U odnosl! I]J !Jvni knje Sli juj flajblize
(dve llovokreirJlle), korislcc'i ogJJlli(\'njc lipa podutiJmosti (Coincidence),
koje ~e llillJZI l! okvlrll za riijalog Conslrilinls, pfika;c<lllorn Jlil. slid 5.72
12. Ogr;miCile preoslak IIi skicirilne ta('ke, IJI(() (1<1 se nadu \l presc:kll "dgovarajudh
l'avni, kao .Slo je prik\zJ!lo IlJ sli,i 5,7], OgIanicenjil. ce sc pojaviti nil
konngll!'M'ionom st<lblu, uillitar grJne SIII'/ell.l I COIl5If((illls, IZJdile iz
okruzenja 7:il skicirilnje.

Ogranicenja tjpa podudarnosti (coincidence)

13. I<liknite ikulltl Line sa palete illata Referencc' Elements. inherite opciju Point
Directioll i f"Vim XY kilo r<lvan koja definise praV;Jc. Une~ile vf<'dnos! od 75
(111m). !zaberite do{btnll opr:iju Mirrored da bis!.e heimli simetriCtlll Jiniju, kan
slo je prikClzilno nJ slid 5.71. KliI<nile OJ(

14. !7:<lberite linijski elemenl i, koristeCi TI'v13, izaberite oprijll Properties. PIOUJenite
ime linije 1I Centerline /1, J tip lillije U (fta!:lcb, lip 4.
15. Kreirajtf'. Iri dodatna elementa tipa !inije, lwji odgovariljll tr"In1J preostalim

lauwma, Dajle im imena Centerline B. Centerline C i Centerline [) i promenite

im tip linije kao 1I prethodnom siu(Clju, !ito je prikazano na sliei 5,75

SUKA 5.73
Ogranicenj
11 IlOjinw w

p0riJU/amjll

(ache i 'c'c_".,,~c

16. Kreirajte novo telo pod imenom Main Bracket Shape (G1Jvni oblik drzaca), Kreirajte

novi skicirani profit taka Sio cete izahrati filV;Jll Z:Y, il, zalim, ikonu Sketcher.

198

199

(AHA V5

ORGANIZAC!JA MODElA

17. Klilmite ikonu Profile Lia biste kreirali tri linije i jedan luk kroz tri tacke.

P,elhodllo se uverite da je llkljucena OpCijil za automatsko pustavljanje

geomctrijsioh ogl'ani,'enja, Kn:ir<ljle [ri liflije i luk na [fIl'slirn<1 priblizllirn

OnllllJ koja Sli priblJna fla sliei 5,76

16. OgraniCite dve horiWHlalnt:! linije da budll poJlllLnne sa ["vlli X'!, Koristeei
opeiju Trim, poJsecite gl'orne({,'tju Iinije i \uka, kao sto ie prika/,ano n,\ slid 5.77
19. Og!'anicite skim, ];misleci vrednus(l prikaz<lnl: na ~lici 5,78.

10. K]i\,nite ilmn\! Preohle i ]mo'll':\jlt' tri dodatne lillije da biste zatvOl'ili gornji deo
profi.l<l (vi~illa nije bitnil, vee' jt' bitllO da ~l' horizontalna linija nal<1zi ILl
neSlo veCoj uda!ienmti oel donjih linija prufild), liverik 5e dd 5e svi ekIfH'IlLi
podudJraju \\ kriljlljilIl L<lcharn;I,!GIo Stu ie prikazano nil slid 5,7~ Izadite
iz modula

Z,l ~kiciranj~

21. !<Iiknik ikonu Pi1(1 i iZilberik pn:thudnu skicir;mi profil (Silerd!.]). (I pl'OzOful'ad
Definition izaberiLt' opciju 1\-lore da bi~le priklza!i ve('i broj opcij,\ za definiciju
ovog lipil e!emenla, Ullesile vrednust od 25 (nun) za jednu i 75 (lnfll) za drugu
duzinu, lako d,\ dobijelt' ~Iik\l sli(:nu ~!i(i 5.80 Kliknite OJ( (b hi5lt:! !ereirali

dement tipa pad

"'M,;;Z;;;;-'~~i

R",~"'Q"'(l;""

i~"C,,""'F!

'~,5

.,-"..,,,,,,-11:_'<":I,,

tru:::ii!3Bi" Ii 'M'! -.... '#11

tl ,'-"" ,,-,," _ "~, "'.~ . ,,,"" l->,"~

"'"",,, _.

ti""

:a"""",,~,",,~

-r'"-""""

iWlt!:iD1lJUl

n_",,,,u,,I'4~"~,#~\~S--""'" ;"J:.... ,.:;~..,,-'c~.Jp:,_ ,;t,i'_H

~,,-,"UO-';-H!i?_

'1-:_

~.

'"

-21''''':''

-..::-",1.0.

(o}p,,,",,~

<)",.,,,,,,,,",,,,.,."

i1-

~~~~:::,:~.:,---.
,:~,-,

il
:8

"
'"
;j'J
:.:;.

,.
jJ

tJ'
;'d

i!-

;';1

.,:i
~

Jj'

tiSi
~'-

SliKA 5.74 El':II!eIl[ tipa lillije (gore)

200

SliKA 5.75 Dod,Hni t!i':l1Idlti 1ilm linije (dole)

SlIKA 5.76 Shiciralle linije i luk hrul

Cii [adec
201

ORGANIZACIJA MODElA

Mi!:1Ill'aii" t it i", if ",. "" .. i

StiKA 5,77 Ogrllnicene linije i hrille (gole)

202

!illi!Oilii!EUi-

SlIKA 5.7B Dimellzije Z<ldate 11(/ "Jtid (do/e)

'" aa. "pw

SliKA 5.79 Zt!PrSIB'lUljC fJroji/a (gore)

SlIKA 5.80 Vrednosti "pezane" ZI/ dementlipa pad (dole)

203

___ ll

ORGANtZACtJA MODELA

[kli.",," Is.

22. Kliknite ikonll Edge Fillet i izaberite dYe donje jV1C(;' prikazane na slici 5.81.
Unesite 19 (rnm) 1,ao vrednost poluprecnikiL Kliknite OK

pi!-

!/""

23. Kliknite ikonu Shell i u polje Default Inside Thicl\:ness unesile vrdno51 ad 10
mIll, La uld,mj,1llje iZ,lhel'ile We stranice, osirn onih knje su naslaJe nJ osnOVll
donieg dda profda, kan SlO je pnbzano Ilil slici :) 82

Rezultat operacije shell trebillo bi dOl bude model identiCdr\ onome koji bi nastao dodavanjern debljine
slranicarna poteklim od uonjeg dela nacrtanog profila, k(Jo sto ie prikazano na slici 5.83.
24. K]iknite ikollu Edge Fillet i iZdberite ivice 1\<1 l'diti SpOljll<l ugli! modela Kao
vreJnost poluprecniki zdoblj<'nja llnesile 5 (mill) l<likni!e OJ( Rezu\tlljuC<l
zaobljenja prikazana su na slici 5,84.
25. J(reirajre jos jedno z,lObljenje, poluprectllb 2 mill nJ spolinuj gornjui OSlfO)
ivici, kao !i/O ie prikdz,lllO 11<1 slid 5_W)

26. KreirajlC' nuvu kOllstlllkciollll {,IVan koja ('" se niH:1 unutar tela COllslri/Ctiu.'i
Elo}lIIt!nt5. Kreirajte ravan koja je paf,lJdnd tavni XY i od nje udaljerl<J 75 nlln i
dajte jui Ime Slot ConstructlUll Plane (J\<lvan ZJ. konstfuis3nje i!jeba)
Ova konslrukcioflJ rdV;]fl prikaZ<l1l3 it na ~lici 5,86
i!J:~i

0"..,

.L.",_"p

Uklonjena povrsina
SlIKA 5.821
nlfdll!(:tri
Zll

Iznulll
shu/jlce s;.~:~.3,.::~t:;~~;.~!:J

,gi.

_l<'~

i'"~."

;'.

(:t- I "1 ':, oj. LS

~l<c,,-.;,._g:_Ij.GH;il

__ l:'''''',~ __ ",\>-

SLIM 5.83
Element

tipll

s}wljlw
tdWiU,li<'l!t,1/!

z.1<i,w,mjil

deU/jille

J.,
';;,:;::!1;!!!l~~~h\;-!f;~~~:t~~"'t!~~~;:;:==7'7'7'7't"~:Ll~c..,:::,:::7'~

SliKA 5.81 Zao/!ljel1jlll111 donjim itJiclllna

204

205

CAliA Vs

1i:t?Ji!liA!
II ,,,"

C"

ORGAN1ZAC1JA MODELA

I ... " if
~."

-'"

1'_ ., .. ,,,

,!.lid ,.g" ,Fh"f1 i!!.K;-ii\l",i

'#
""~"

C1i~,.. ,

h.I.

.....
I~""_O""""
-~

"0'"''''''

0"'''''.
~"~!"O"

ii'>~,-~",.-,",

"",_.e

'[Il'""[:"J"-".',
::"" ,
#1'00" 1

';:;:;'::""
f
-~~"'""'"

-<"'"'

_''''","1

~~

'~~'';;::;7''
-;;-,.,,""".,

'/,."~"."-'c,
:/ r~","O~'"

/~"" .."'o.,

;'1
"lJ

.!

iptttjtlmtt,

d[:L lEi ;~~!

: P<MO 1'11'0- (1)<1,", frOM pi"".

R"'.'.~c. i'Yp'on~

SLiKA 5.84

;011'0'.

Zoo/'/jrnf

5f.'01jne
illlce

'oj
.i.

Ii

'ii"

'

II

~-~

R""""'~Di'."'iwl

I 0 FloP .e.! obj.ct ~I'e' OK

,~"'. "'").~~-?,:',~;:.? '!, . , \l?' I JjI, ~+ t;Y s,:e;v;; fu\!Vi! W

iOOJi!&DlI"

21

i.iil
.1'.Hti

rJag s; 'y''((if~i!);,,0_ t.il-

J-f;it:;;r4~Qi.;,;);;X':';'~-8,fZl

I~~~"I
'.~~~;~.~~.-~~~

e.... OK""'"''"~'''''o"

SlIKA 5.86

/(011,\{1

ul(ricma

---~:~

TIlt'lm

27. Ubacite novo lela i dajte mll ime Gear Slot (Zljeb koji vaeli rucicu mf'njaea)
{lverite Sf' cia je avo tda al-livno tela

Naziv aktivnog tela je podvucen unutar stabla.

~kicirani profiL lako 510 eete izabrati f(lV(ln Sial COl1stnu:[iorl rldnp,
zalim, kliknuti ikonll Sketcher. Kreirajte i ogrilniCite skicu profila, lew SIO je

28. KreirJjtt' novi

il.

prikazano na slici 5.87. lz"dite iz okrllzenia za skiciranjE'

29. Kliknite ikollU Pocket. pa iZ;llwlilo: prethodno skicirani proHL llnesite vrednost oel

75 (mm). Kliknite OK Rezultujud element tipa pocket Lret-Jalo bi da izgleda kao

na slici !i.S8.

SliKA 5.B5

30. Upotrebom TM3 klilmite tela GCrlr 510t i iZrtberite opciju Properties Izaberite

kartieu Graphic I promenite boiu (fi.ll color)

CNenu. Kliknite OK.

Zaobljel:je
nil

gOrllJO) ".,._" I Qna.1a'il.#'filS"'-itH1>"tjt~,,'j,j{8lt:4WW'';@.lliim:;

WIG! ,,,.,,"' ....

206

=.,"",,_""'"...,;' ';;;:'~""":;'''''<i;>.~!,<Fi-, ''-:)''- I.,,,;,., _';,';',_ '"~

207

CAliA Vs

ORGANIZACIJA MODELA

31. Kliknite ikanu Edge rillet i izabedle svih OSilm vertikalnib oslrih ivica nil
elementu lipa Ps)(ket. Unesite vrednost od 2 (mm), Kliknile OK

32. Ubilcile novo telo i n(lZovite gil

CellI' bm(/-;eI & Slot (Drzac rllCic'? rnenjai'rt

i zljeb)

n. tlpotreborn TM3 kliknite telo M<lin Br<lcket Shape i i2i1berite OPCijll ObjectjA;semble
sa pilelajl!('-cg rnenijil, Koriskci "1'1\,1 L iZilbuite Gear B'i/clier ,--,< Slot, pa klikniK OJ{ Ll

prozoru Assemble Rezullilt bi tr('halo dillZglecb 1-:::10 nil slici 5,80

.".""'

...

.=7""""

0"",,".,
Q'""'~"

1>"",'"''

~.~:'."
!'."".'".'

~
tl

~"",";,.,,

1+ ' '"'", ,

,,"0,, ,,', '"

~"',,

41'''''' 1

t;.l""F,"""

00"'"<,,,,,,

~:::::,~:,~

,,,0'"<

SLJI(A 5.87

S!.:iclumi
tim]il

;;::,d;~!;!!~,~:!<1!>i"']~ll.ili,""~,.Ji;!LP""L__:'---c'-~","!t:,,~~~,,,",~j'iil
1ll'iJJilli!ii111!

i"

id!

.OJ'"

~9,g,f,l~~~~,"i~~~~.~'ID
,~."~'""t;.~or.",,,,,,,"'"

SliKA 5.89 ShIO(J r!!l,1 Main Brachet Shape i Gear brilchl't L'\l Slot

34. Korislec'j TM3, kliknite Gelll' 5/or i izaberite npciju Ohject/I\ssemb!e sa pad3jucfg
menija. Izaberite A<wmblc.J, pa kliknite OK. Rezuhujuci sldop tela trebalo bi da

izgkcb lean na slid 5.90

35. Postavite ::aobJjenu iviell poluprrcllika I llllTl nil ostru ivicu koi'l je nasti\la u
preseJul elva teliL lzaberite idnu od ivieil i CATIA V5 ce automatski rasprostrti
zaobljenje duz svih tallgentllih ivica. Zaobljena iviea prikazana je na sJici 5.91.

SliKA 5.B6

. Element '" ''JP:1\t:Q@lQue,oo't6"'B}Jy.m ....J;;t,%S;*@IVgfiji'

UPII /Jocket

;;I-c.:.~~'I'--;~1 S~
i~
';; f""_~'_;'.:"" '''--'~"'} :-',-l[,j;@ ~ a,.i go

_,,,~.

,.. ','''',>',,',. ':,">

>',i-"o,',d(,>',.h;;,"",,:-,;.c.',

~";'.;.,' CO,,-''';' ,-

-0"

/'''''"'h~

____ ~~_ _ LlI/J

Ova propagacija je rezultat postojanja neprekidnog niza tangentnih (vica .

36. Ucinite telo COIIS/melioll Elements aklivnim, klilcni(e ikonu Plane i izaberite opciju
Ojfset from Plalle. lzaberite raViHl
i Ullfsite vredno.'it od 50 (mm) Dajle ravni

xl"

208

209

ORGANIZACIJA MODELA

ime Boss Construction Plane (R;lVan

prij(azano na slici 5,92
IjjZh Q

C "",,'

J;>a ."'"

.., ..

,0,,:;,
""."

,r,~,

Yi>_,

~""

ZJ

konstrukciju ispupccnja), kao sto je

IlIR,"iiiW"IM"'i!4fib dE ....
I~~_-

r'-~""'"

I':/;::c:

-I

-,-,1liiIiiI
oy,,'''.

Q''''''~

'-\iilr","",

rf

~~~
--"~.,

"r"co,

.::;,,="
""'I,,,.,

"'r;;"J

,:tt,o,~",",,,,,

101

SliKA 5.90

Shiop sa
iljebol1J VI

nu;iw

menjacll
It!

c"""

....

,1'>'",' ....".-,,,.. ; .... ",

1iP
):O~.

_:,11<".

SlIKA 5.92

RilIJIllllltIZI"l/l1l BV,5 COll5tiUntoll

PI,/Ile

37. Ubacite novo telo i dajte mu ime Boss (lspupcenje). Uverite se da je uno aktivno,
radi kreacije novih ciell)eIlClta

30. Kreirajte Ilovi skicirani profil, taka sto 6:le iZilbrati ravan B055 Constructioll Pldlle i
ldiknuti ikonll Sketcher, Sa palete alata izaberite jkOllu Circle. I<reirajte hug i

ogranieite ga dimenzijolll ~a vrednoscll 10,65 1ll!!1, Ogr<l11iCite ga taku da,<,e

podlldara sa jednom od (etiri !inije (Centerline i\, B, C, iii D), bo st(l je
prikazano Il<l slici 5,93, lzadite iz ul<ruzenja za .<.kiciranje.
39. Kliknite ikonu PaJ, pa izaberitt: prdiloJno skicirani profil llnesile vrednost
ad 42 (mm), lZilberite opciju !{evE'r.'>e Direction i kliknite OK. Rezultujuce
ispupeenje treb,llo bi da izgled<l kilo ll<l slici 5.94.
40. K!iknite ikollU Edge Fi!ltt, pa izaberite gornjll ivicu ispupcenja. Unesite 1 (mm)
kao vrednos[ poluprecnika, Kliknite OK.

SlIlCA 5.91

ZaoliljeIJd '~"'"":I"
',#'
ivica ,'!l<r~i""'.!'!"_~iiii.ii~mr

210

:it-,

'+;'-'

211

CAliA V5

ORGANIZACIIA MODElA

41. Na p<1ieti alata Transformation Jdiknite iJ<onu User Defined Pattern. pa izallt'rile
ski ell Sheicil, 1 kilo merodavnll za odredivanje polozaja (po\je Positions). !(Ijknite
OK
Sve istallce ispupcenja i lehnicki e1ementi koji se pozivaju na njega bi{e jwpir<1ni nil svakll od
pozirija odl'f'rlenih laCkarnil. skiee. kao Sio je prik.1Z<1!1o na sliei 5,':)5.
_I,~l

="~""

""",I~"

f~~~,o.
~(,)%,o','e,'

--t~,\~

Il)o."""" .. , " .'

1;;':o-"""""",.r,,,.... ,,

t~'~:::?:::
! /o_,.","

'/""""~i~"~

SUKA 5.95 Prlwilim /liz

I'Il'llli'lllltll

telo i dajte mu ime COIJl!)I!'!e CIlS! Brache! (GOlOV odlivak dl'Z3b)

Uverite se cia je ovo telo aktivno. f3di kreifanja Hovih elemenata.

42. Ubacite novo

43. Koristec'i T1\B, kliknite Gear Bracket & Slot, pa izaberite opeiju Object/Assemble sa
pil.dajuceg menija, lzaberite Complete Cast Brachet i Idiknite OK Rezultujuci flulov
sklop tela trebalo bi da izgleda j<ao na slid 5,96
44. KoristeCi TM3. kliknite Bass, pa izaberite opciju Object/Assemble sa padajuceg
menija. Izaberite ,1s.lemli/r.3 i ldiknite OK da biste zavrsili sklop, kao sto je

prikazano na slid 5.97.

SlIKA 5.93 Shicironi profil istJUprpl1jtl (gm-e)

212

SllKA 5.94 Eiemrllt haji rred.ltadjll ispllpccllje (dale)

45. K!iknite ikonu Edge Fillet. pa i':etiri donie lviee izmedu ispupcenja i glavnog tela
dr<!ca, Uflesite 3 (mm) kilO vrednost poluprecnika. Kliknite OK Zaobljene ivice
su prikazane na slid 5.98.

213

(ATIA

!tII.'I';.

,j

ORGANIZACIJA MODELA

Vs

.'...'

Struktura sklopa tela

na stablu

SliKA 5.96

Bllhw 5;-:10/)
tela GMr
Brilchet &
Slot

Comp/eto'.
OIS!

Bmeller

jQ"i'aM#;';lr~%""',b\{Ifl)m+''q>'*'.''3\.-$G-.,tjw-W

lfu_~1!l!';<>;'

:'

_v"'ill

i:.",,,;;_"_:
..~."~,~~~.
~..~..~'i-~",-~>~,;~-:"_~,,'''''"~~'i~:~'''.,-~,-;,.-~,,,~~-~~~",~:'"~L"-'"~'~;;~L~'-,,":~.Uc;~_:,,~~~t;~'-',;St","~,"",-C;,c.",",,"";_,C,"_ ,_',;:C.';L;.l.I.iIi,"~~~~-,-,-.-..-....-.:;_~i;?~J'
"

I."

--C_'U'" ,
'T-i'~Jl'

('

\,-Q'dK"-~~

.~~~~I!~:~:!_!;;:;:~~~-:~,~,:-_,:;:3t,::J,;*-~ :;~' ~ til ~~~~.:",.~._,_":~'-'~"-c--"';~o_c~~:i-~":?_'_'~.,_~". .,~,?":~". -..;.-...:;"",'~~~

SLiKA 5.98 ZilUblj.:ne ivice

-+ Struktura sklopa tela na stabJu

46. Ubacik novo tdo i dajle l1lU illle '\);,~hind Holes (Otvori izradeni Dusenjem)
UVer11e ~e da je OYU telo aktlV!IO, radi kreiranja novill elemellala

41. Kliknite ikunLl Iluie. pa L1VaIl BU5S emsil udiuil PI,mc_ Unesile Yrednosli koie Sll
prikazane u prozoru Hole Ddlllitiun Rezultuju6 ntyor treb'llo hi Ja izgleda.
kilO nil siici 5_99

Skiea olvora ce se inicijalno "usidriti" na onom mestu na ravni gde kliknite misem kada III ravan birale.
48, Kliknite ilw[1u Sketcher u prozortl 1I0ie Definition da biste po~tavi!i i ograni(~i!i
cenlralnll tacku o[Vora, tako da se poJdapa sa (lsom ispupcenjil, kao stu je
prikazano na slici 5.1 (JO.
SliKA 5.97
Bu/ol) shlop

tela Boss i
Assemble,3

214

,-"

49, U okviru prozora olcruienja za sldcirJnje kliknite ikonu Constraint i izaberile

cenn-alnu [aclm otvora (zutu usu) I osu 15pupcen)a. l:taber'lte opciju Coincident iz
pomocnog prozora, kao SIO je prikazano na slid 5101. Kiiknite OK lzadite iz

okruzenja za skiciranje

115

ORGANIZACIJA MODELA

CAliA Vs

SLIKA 5.101 Ei(,m(,l1t lipa olllom

50. lzaberite ikonu User Defined PJttern cia biste kreiraii praviian niz otVOfil koji se
na!aze Tl<l preostrtlim iSpupcclljima. lZilberite skicu Slideh.1 kao ref'erenCll za
oJrnliv;1J1ie polozajJ. SkicJ She/eh. L koja se 1l.1lazi unlltar otvurenog telill.(J(,!I(>'
CCllleriilres, prrdst<lvlja skim t"cab nil osnOVl! kojih Sll luei[Jne osne linije
Sa njorn StJ pOVeZ<HlJ tela BU.15 i Ali/chined Holf's

Promena polozaja bilo koje ad tai'aka unutar skice Sketch.l uticJce nil sve elemente u stablu.
51, Ubacite novo telo i dajte ml! 1m!:' c;"I>1/,/('tf' Machined Pml (Z;wriien obrJdeni clEo).
Ovo tdo c'e SJdrzilti zavrsllu Bulovu operaciju koja cldlnise golov drzac.

52. KoristeCi TMJ, kliknite Compiele CiISi Bracller, pa izaberite opciju Object/Assemble
sa padajuceg menija. lzaberite Comf'/cic Machined ['mt i kliknite OK
53. KoristeCi 'flvl3, Idilmite Machined Holes, pOl izaberite opdju Object/Assemble sa
padajuceg menija. lzaberite Assemble.S i kliknile OK
"

/"

SliKA 5,100 ['a/oDlj centra l/ruga IlOji deJinisc 011'01

216

217
L

ORGANIZACIJA MODElA

CAliA Vs

54. Kreiraite /(otlacan deo, lako l~to cete sldopiti tela /'vt,/CiJirwd Hlrt i Pillt Bady

Z<lvrSeni drzac trebillo bi da izgleda kao (la ~lici 5 102.

~i.ii1!i'rl.a.i

.pug!

Kreiranje e\emenala tipa Shaft kaji 6:, bit! skldpani i uldanjani

Promena imeoa tela i lueiranih elemenata

Dodavanje 'L<wbljenja !ito dJJje od korena stabla

'"

~;
o~~-----\

33.7

',~)--,

Primeri za veZbu

02

/ ..~....
11 6 Pogled spreda

Razrnera 1;1

050.91

0 22 .,5(i)"
/'
"
/C";';
J ~j

.5

9'

'~1-:/
~

Pogled odozdo
Razrnera 1: 1

Presek A-A
Razrnera 3;1

Primer 2: Poluga rueice menjaea

Ovaj deo, prikazan na s!jci 5. I 03, b,lzira s.: [\,1 kfeiPllj!! tela koja sadrze jedi[l~!velie geoITletrijske
dementt'o Kreiranje ovog deb obllhvdti(:e upotrebll sltJe(~ih ckll1e[\al<l.

SUKA 5.102 ZIH'f.klJi mod.:l d,iil/:a

Primeri za vezbu

Ii

Upotrt.'ba paint.: <dala !(efelellCC Elements za krei,anje koostwkdonih l'lelllell;!lil

1 !po[febd okruzenja za skieir<lIlje rddi kreirdnja PWfild

Kreiranje tela koja sadrze jeciinstvene elemente i releVilnt!]e operacije

Nakon sto ste 2avrsili prethodne korillqm-kor<lk tutorij;l!c, prilTlenite naul"r:ne tehllike fl.l s!t:dde
primert'. Od rnoddi se mogu llat:i na pratecem CD"RUM'll

Primer': Drslla menjaea

Ovaj cleo, prikazan

113

slici 5.103, bazira st' na kreiranju tela koja sildrze jedinstvene geomdrij~l,e

elemente. Kreiranje ovog dela obuhvatiCe upolrebu sledeCib elernenatil.

218

Kreiranje tacaka i !inija pomocu palete abta Reference Elements

Upoteba okmzenja 23 skiciraflje fadi definisania

adreduju kontlire dela

()s<:'

rotacijt' i profila kaji

219

ORGAN1ZAClJA MODElA

(AHA Vs

Pitanja za proveru znanja

T -020

~,

R 6 :3 5

1.

SIr! predstavlja specifikaciono 5ti!blo u rrogr<lfllU CATIA V5 7

2.

Koja elva tipa teli! se mogu naci unul,H 5pecifiki!ionog stilbl8?

3.

Gotovi tehnicki elementi (dress-up fe"tures) mogu da se nacil111flut<ll" otvorenog

tela - IC\cno, iii netM"no7

4.

Zasto je org;miz<1cija tela kljucn.l za izgradnju kvalitetnog modda 7

5.

Naved'tte nekoliko koristi oel dubre organizacije tda unulaf mode!J?

6.

Koj<J pravil<l V<1zE' pri orgJnizovanju gOlovih doomenata i dcrnena!a haziranih

skicil.ma 111l1l18r rnodela l

7.

Koje se koristi lTlogu iZVllCi iz dubre orgilnizacije tehnickih elemenata l

.07

ll,l

2(1"'.56

-----..J

Pogled spleda
Il.azmera 1:1

012.7
Pcgled sd~5na
Ralmera 1:1

SLIKA 5.104

!(reir<lnje elernenata lipil. paJ i shaft i eiemeJlala baziranih nJI skic,'Jl1il

Upotreba derllf'llil.tJ loft b<lziranih na skiC<lfll<l raJi kreiranj<1 "mostil" izrnedu

gornjih i donjih povr.~ina

Zaldjucal(
ledan uti l1iljvaznijih koncepata u rrogrilll1u CATlA V5 je organizilcija podiltil.ka UtllltiJ.I
specifik<lcionog SlilblZ1. Specifikaciono stablo progrilma Ci\TIA V~) s;ldrzi sve infnnn;Jcije "ve2ane"
za moJel. Ono takode predstilvlja sheJllu l{Oja obj,lsnjav,l nil. I<oji naCin je model kr!'ir<lll. Dubr<l
org;Hli'l.acijJ tnodela je Ve{l!TlJ V;12n<l za fleksihilnost modcla i jednostd.vJlOst kasnijih operacijil
nad tdim;l i elelllentim<l.. lJobicajeni posturei za fad, uvezhilvanje rnctodil i obrac'anje pai.nje nil
Jetillje POlllilZU u promovis<lTlju pOllzdallih postupa](C! Z<l mode!iranje. Ako II nekOl11 trenutku
model post<lne neorg<lllizoVilJl. CATIA V5 {llidi oJredt"lHl Ilcksibilnost t1 reorganiuciji moddil
premdtanjern elemenilta iz jednog tela u dl1.1go. protllenotll redosled<l elemenata l1nllt<ll" teb.,
preCisf;l\'<lnjem demenata i prolllt'nom njihovih "rodite!ja". Ni!jvaznije je rnviti ponovljive
metode za rnoddirilnje de!o\'<l i vreillenom ih uSilvrSavali.

220

221

POGLAVLJE

Robustno modeliranje

Uvod

CATIA

Vs

JE

RAZVIJENA

NA

BAli

PROJEKTOVANJA

PRIMENOM

TEHN1C!OH

TEHNIKA

VARIJACIONOG

ELEMENATA,

III

FORMI

MODELlRANJA

(FEArURE-BASED

DESIGN). METODOlOGIJA VARI1ACIONOG MQDElIRAN1A ZAHTEVA VISE RAlMISLJANJA I VEer BRO)

TEHNIKA ZA MODEURANJE DA BI SE NJENOM PRIMENOM STIGLO DO ROBUSTN!H MODELA.

KREIRANJE

ROBUSTNIH,

VI$OKOKVALITETNIH

MOOElA

PDDRAZUMEVA

BLAGOVREMENO

PLANIRANJE EVENTUALNIH PROMENA NA MDDELU I UGRAEl(VANJE DETALJNIH FUNKCIONALNIH

ZAHTEVA 1I MODEL ZA VREME NJEGOVE IZRADE.

UCRAfJlVANJE FlEKSlBlLNOSTI U MODEL lE, NA PRIMER, KUUCNO ZA QMOGUCAVAN1E IZMENA

NASTAllH

U TOKU

KASNUE

UPOTREBE

MODElA.

OVOM

POGlAVUU

ISTRAZUJEMO

DOBRE

PRISTUPE MODEllRANJU, UKUUCUJUCI RAZMATRANJE KAKO PRI MODELIRANJU TREBA, A KAKO NE

TREBA POSTUPATl. PRAKTICAN PRISTUP RAZVDJU DOBRIH NAVIKA PRI MODELIRANJU JE KLJUCAN
ZA RAZVOJ ROBUSTNIH MODELA KOJI SU DOVOUNO FLEKSIBILNI OA NA NHMA MOGU DA SE VRSE
PROM ENE I DA IH MOGU KORISTIll DRUGI U FAZAMA RAZVOJA PROIZVOOA KOJE SLEOE.

Ciljevi
U OKV1RU OVOG POGLAVUA OBRAOICEMO SLEDECE TEME;

PLAN ZA KREACIJU MODHA

PROMENA MODELA "IZ KORENA"

OMOGUCAVANJE KASNIJIH PROMENA NA MODELU.

CATI/\ Vs

Plan za kreaciju modela

U ovom odeliku bavimo se pl<1nom za lueaciju model;" koji treh" razviti pIe nego <;to model
dostigne "zrdi" stadijurn_ Kutlcepti 0 kojima je fee- obuIW;l\Cljl! podelu moclelCl u delove kojima
se l<1ko upr,wlja , odrzi'lv<lnje mlldel<l jednOSlaYnim l! pocetnilTl fazama modelifilniil, ispitiv<lnie
f1eksibilnosti modela i proJlletle model<l "iz korell<1" 0 ovim lelTICllTla bi(~f' rdi U Ila,ednirn
odeljcilTla.

ROBlJSTNO MODELJRANJE

"Fini" deo ovog pristup<l odnosi sc nil procenjh'<lnjc funl(ciomlnih zahteva i elemenata modela
u kontekstll zamisli projeklama, \I cilju izrade plan<1 za io"eirCinje modeb koji ce ZJdovoljiti
avah" ponebe. "Nelo" deo pristupa odnosi se na procene sitnih detalja konacnog modela, koje
ce obezbedili da model s3drzi sve eJernentc neophodne za ispunjavanje njegove funkcije

Razvoj procesa

Karla se govori 0 podeli rnodelil. rnisli st' fI<l podell! l! 111;lIlit', 1,11ck ujllavljive funkciollalne grllp"
Ovai proees ukljucuje rilzmatr<lnjl:' svih zahteva "vez<lnilJ" <:,) kasniju iZl"ddtl i sldap,lIlje deja. Pian
ZJ kte.1ciju modda sluzi bo vodic Z<l prepoznawlllje l'ltnkciona!ni!J zahleV" koji treba da budu
IJJdjuceni l!~ model.

PrcporuclIje 51:' da razxijete i usvojitl' standardni metod za procenu I1:JCina na koji moclellreb<1 cla
se lzonstruise i nacina 113 koji njegovi dememi treb3 cia budu grupiSiloi (31;0 if to potfcbno),
s abzirom na funkcionalne i druge z:Jhteve, bilo da je to erN, iii neki dnlgi naCin pris\lIPJnja
problcmu. flagled "odozgo" iii "sa \'[ha' !zao dco plana za kreiranje modda, pomaz(-: 11
poslavljanju odgovar<ljUl'e infrJstml<ltlH:' modela. Druga kriticna komponcnta bila kog plana za
kreacijt! model a je plan za upravlj3nje prirodo!1l i nivoorn asocijativnosti kojl1 zahteva
celokupni model i 1(0)3 je Z'JhteY<lIl<l izmedu IWlI1ponenata rnodel.1

jerbn od prvih kor<lka je u(vrdiv<lnje brnja komponel1at:J Iwje S1l potrehnt' d<J bi se doslo do
zeljenog proizvodil. N<J prilller, on) moie biti ncophodno <Jko iU(l(b knnkretnog proizvoda
zilhtcVil posiCljanjc dve, iii vise rroizvodnih njlefilcija, iIi operacijil sklilpilnja (na primer. livenje i
Ubr;l(jil reZill1jem)

Ovaj princip se dalje moze definisati kan odllas koliCine geomerrijske asocijatlvnost! i broja
ormuia, relacija, Hi par3me(;mJd definisane asocijativnosti. Za razliim od program a CAT/A V4,
CATIA V5 nudi vise naCina za kreiranje i gcomelrijske asocijativnOSli i asocij;ltivllosti definisane
pomocll [dacila izmcdu pMametara.

O\,<1j zadilt<lk ohllhval.1 d.1v<lnje odgovor<1 Tl.1 pitanj<l l(<lu, flCl primer, eLl Ii ce postojati modd koii
opisujr deo pre nego sto Sll njegovi dementi obradeni, iii (e model prcdstavljati obraJeni deo
Da bi sc ispuTlili zilhlevi proizvodnje, mohl,) c'c biti pOlrrbno da postoji vise medusobno
pc;;;'ez;Jnih modela. Broj Z;J!Jtl'v<lnih kOlllponenillil model;) i llledUZilvisnost izr!1(xlu njih L:<lyisi(t'
Dd eflk;\snosti rnetodologij.1 primenjenih pri modcliranjll

Specifil(acijc rnode!J nlOgu Sf povczati pomoclJ parametara i formula da hi se kreiraJa

asocijativnns\, tj, da bi se povf'zali raziciti elementi geornetrije unutar mQdela, ili iZ!1lcdu
razliCitih l1lodela. Ovaj tip funJ(clonalnostl ugraduje kontrolu i fleksibiJnost i treba g::l uldjuCijj u
lradicionalni geollletrijski pristup.
,,~

Podela modela

"Bruto, fino, netoH

KilO metod Zil prislup upr<l\'o opisanoj problemiltiei preponr{ujcrno tzv. "bruto,fino, nelo"
(gross, fine, nel erN) priSIUp konstrukciji modela, plTIT1Cl lmjoj ni jedna od komponellCita
lTlodela nO;:' pn,dstavljil previse veliki, iii kornrlikov<ln iZ,l7.0V "Bruto" cleo ovng pristupil
pOdr<1I:IIIlH'Va pocetal( rJdJ pogJt>dom "udm:go" n<l OSIHWIHI kOlls!rukciju rnodela i pl<l!lirillljcm
upotrebe Jsocijati\'l\osti i p'lr'lHlctrizovanih 1'e1i1cija U okviru procesil pr-ojektovanj<l

224

Dok mode! poCinje da "sazreva", j:Jvlja se potreba za detaljnijlm (Hi granulMnim) pog1edolll
na model. Primer grallularnosti predstavljaju lekcije iz Poglavl)a .5 vczane 0 organiz<lciji
modela. Ova zahteva ad korisnika eli! zade dublje u rnisaoni proces "v('zan" za organizaciju
tela i e1eIIlCna(<1 unlltar specitlkacionog st<lbIJ. Cilj predstavlj<1 razvoj procesa i njegovo
prilagodavanje, t<lko da upotreba programa CATIA V5 postane dikasnija i prijatnija

225

CAnA Vs

ROBUSTNO MODELIRANJE

Pocnite od jednostavnog

Geometrijsl{a I<onfiguracija sldciranih profila

Setile se stare projektantske sl<racenice KISS Ona znaCi "Keep it simple, stupid" (Drzi mooel jednostavnim, glupane), /vii bislIlO voldi da je prornenifllo U "Keep it simple to start" (driite mood
jednostavnim da biste poeeii), Pretpostavka za (lVU Ivrelnju je veoma jedl1ostavn3. CAlIA V5 je
varijacioni rnodd<,.r, sto zna'::! da 11<:m'1 potrebe da U pOlpunosti ogl'ani,~avate georndnju na
pocetku, pa calc i na kraju rada na modelu, Nd pncetku rada geomeuija treba da bude kreiralla
tako dd, aIm je 1l1og(Jce, sadri! samo ogr(miCt~nja od kri[iene vainosti, iii samu (loih llekoliko
ogranicenja koja su od posebnog 2!l<lcaj<l za poc'tak rada

Tacke, linije i krive se Iwriste Z<l kreiranje razlicitih 2D sldciranih profil'1. Nacin lla koji ovi
e1ementi uticu jedni na drtlge izuzemo je vazan za u(vrdivanje njihove reakcije 11a promene tl
11l0de!u. II toktl modeliranja [reba dosledno primenjivati jednostavflu mctodologiju za
skiciranje. U okviru reZima ZJ skicir;ll1je koristilE-' salllO Olle clemente koji podriavaill kreiranje
osnovnog clementa

1I programu CATIA V5 ogranictnja mogll da se doJaju na mode! \I bilo l<OfIl trenudm u toku
razvoja proizvoda. Ovo obe'Lbeduje visok nivo Oeksibilnu)li, kO\1 se og!eda u tome da Be morate
inkijalno U:l ogranicile modeL Ponlka glJsi: ne I.Klvile ~e potpllnim ogranicavanjem rnodela ~v('
dok Sf;' u potpunosti oe sagleJaju funkd(J1lalni zahtevi modela. Zadajle vrednosd ogrClnicenjima
II toku rada. a model ee "~azrevati" u skladu sa zalllevima.
Najveei broi osnovnih tehnickih e!ernenata u programu CAT!t\ V5 cazvija se na osnovlI skiea
Zbog toga je vaino gajiti dubre radne navil<e I metodologije za konstruisallje U skicirane prufile
ne bi trebalo ugradivati prcveJiku sloienosL Dvc su glJvne pDjedinosti "vezane" za r<lzvoj
skiciranih profila'. upotreba ograniccl1ja i geometrijska konflguracija profila

Ogranicenja
U inicijalnoj (ili konceptllalnoj) fazi izgradnje modeb nelIlojte se "Lamaril!i" razmisJjanjern na
ko;i naCin bi skica trebalo da bude jeu[loZllaCl)O ogranicena, U pocetku, postavite sarno ana
ogranicenja koja su od trenutnog zndCaja. To mogu da budu dimenziona, iii geometrijska
ogranicenj" (na primer, parale!nost), Prirodni tok projekt<l dikura(~e potrebu za zadavanjem
dodatnih ogran icenia i ubacivanjem doJatlllh rnogllcnosti za kontra!\! modela.
Na pocetku filzvoja projekta moze se uSkdeti dragoceno vreme, ako lle razrnisljate koja
ogranicenja on zahteva [oicijalne faze razvoja projekta treba da budu llsred~redene n"
konceptllalni dizajn. pri c.emu ugJavnom ne treba postavljati ogranicenia. lrnajte tI vidu dd CATIA
VS nudi fleksibilnost time sto se uvek ll1(Jzl'te watiti lltlazad i zadati ogranienja u Lilo kojoj fazi
razvoja modela.

226

Vazi generalno pravilo da detalie (kau 510 Sll Lilubijenja, oborene ivkc i zako,~ene stranice) nl'
treba konstnlisati u okviw ~kica. Ove tipove elemenata \reba dodati l{<lsnijl' II vidu gotovih
elernenata i pravilno ih fasrorediti u okviru ~pecjfibcionog stabla. Samo u retkitn ~ll1cajl'vilna ti
deml'nti treba llJ se naJu U okviru skicira!1og profila nelmg <,lementa Ova!;av prislup
obezbeduje vis! nivo Iwntrok l1ad delllClltima 1I slutajcVima \,ada ill treba aklivirati. iii
deakIivirati

Ispilivanje flel<sibilnosti model a

lspitivanjl' Oeksibilnosti modda podrailllllcva ispitivanie njegovog integriteta, odnosllo, njegove
osedjivosti na promenu parametara, od Idjucne jc vazno~ti da se ikk<;ibiJllO~t modela inneri za
vn'me proCl'sa moddirMlja, a ne na njegovom ]Haju. Dubar proces izrade !l\ouda obuhvata
proveru njegove tlddbilnosti u prdurnnilll trenlicillla [uvoja proizvoda. Ova 0l!10gUC;JVd cia
provl'rite ponasanje zadatih ogrdllicenja da biste sazll<lli da Ii se model po nasa u skladll sa
glavJlom proj~l;:tantslwm idejolIl

Na primer, probajte da izvrsine malu, uobicajenu prolIlenu na lllodelu i rosmatr",te rczuJtate.

Da Ii je promena uzeta U oLzir i da Ii je mode:! u putpunosli aiuriran'! Oa Ii je postignm ie/jeni
rezu!!at? Oa Ii ie azuriranje bilo brw, iIi sporo l 0'.1 Ii je model morao elL! bude poprav\j'1n llsleJ
l1euspelog azuriranja nekog oel elernenata'? Ovo su tipicna pitanja na koja treba dati odgovore u
toku proccsa ispitivanja Oeksibilnosti modela.
Ispidvanje flek~jbililosti Illodela naslavite uvodenjem sloienijih promena da bi5te proverili kako
se one pronase ktoz mode!. Ovo je doLar nacin za uocavanje krili(nih grdal<a na modelu i
problema "vezanih" za geometrij~ke rebcije. iii ogranicl'nja. Pogresno zadata ogranicenja 1
preveliki, iJi premali broj parametara neki su oJ problema koji mogu cia zahtevaju
reorganizacijll ll10dela

227

ROBUSTNO MQDEllRANJE

CATIA Vs

Obavljanje ovakvih popravki, kao dela melodoiogije modelil'anja (Ii. U loku modeliranja),
pridodace fleksibilnost Vasem modelu, sto ce omogucili viSi !livo konlro1e. ispitivanje
fleksibilnosli model a u pravilnim vremenskim inlervalima Irebcdo bi d(1 bude standardni cleo
rada na rnodeliranju proizvoda

Promene modela "iz Imrena"

Svaki model ce l! nekom momentu, za Vfeme procesa razvoia proizvoda, morali da bude
bar malo promenjeno Ni jedan rnodel nije peIfektano Medulim, upotreba otlgovarajuce
metodologije i tehnika za vrsenie promena smanjuju koliCinu nakn<1dnog rada koji ie potrebno
uloziti. roSlo Sll promene sasvim uobicajen cleo pwn:sa razvaja proizvoda, ocliedeni pristllpi
proiektovanju lrebalo bi dil budu prilagodeni tako da se imiljll u vidu I1prav1i<'Hlje prornenama i
odriavilnie modela.
Kada treba cia olaksilte izvrsavanje pJ'Olllel1Cl na modell!, pre !lego sto bila st~ maditl' postavitc
schi nekoliko piUmja. pre .<;Vega, SUI ie r)f;wi citi promene? Zatim, da Ii promene na mode!u
zahtevaju j prDmenll odredenih tchnirkih elernel1atil Ul1ut(1r njega? AIm je odgovor potvrdan,
neb od osnovnih elemenClta model<l ce morati da budll prornenjeni. rrimarne "Imrcnite"
prolllenc obuhvillaiu i prornene skicranih profilil na kojirna Sf h;lZiraju oS!lovnl elementi
modela. Selwndarne ponnene ove vrste obllhvataiu promenu golovih elemenata koji Sf:
poziv<lju nil <)5novne elementE:'. Ako Sll tda i elementi ullutar model a pr<lvilllo orgilnizovani,
nal,&enjc i rnenjanie Qvii1 e1emenilta biCe laks(' j intl1itivnije.

Izbegavanje kreacije nepofrebnih tehnickih elemenata

/edan ad najgorih potezil kaje korisnik moze cia "povuce" j(' cla u model unese nerotrebne
tehnicke ele[llente To nepotrebno povec;wil modelu sIOZ('[l05\, sto Iwmplilzuie problerne
"vezane" za Izasnije izmene. Ovi nepotrebni e1ementi i njihovo nlOgm'e pogresno postavljanje
takode mogu lmati negativan uticaj na perforrnan,'ie i sielbilnost modda.
Dodavanje slnjeva genrnelrije preccsto se Imristi kao brz naCin za rdavilnje 1'00zli('itih problema u
modelirOlnju, urnesto da se pOlmsi adredeno vreme i flCl prilvi nacin redefinise, iii izmeni model
Ovakilv pristup ie obieno rezultal nedoqalk:J e!ilna, oDu(cnosti i rnarljivosti lindi ko)i Se b;lW
konstl'ukcijorn.

Preomene na postojecim tehnickim elementima

U nekim slucajevimil promene zeljellog nivoa ne mogu se postiCi modifikacijom geometrlje
postojeceg mode!a. Tad;l postoji stvarna potreba za dodavanjem, ili brisanjem e!emenata
utlutar modela. U tom sh.rcaju potrebno je da fazmisiite koji je naibolji naCin za dodavanieonovih
elemenata moclelu. Na primer, gde unmar specifikacionog stabla treba da se nade dementi
Oa Ii novi element zahteva kreaciiu novog lelJ' Oa Ii element treba da bude postavljen blizu
elemenata na koje se poziva?

Ovakva razmatranja spaJilju u "Iogistikll e!emenata", lwja predstavlja vazan koncept pri
dodavanju novih e1emenala, n<lroClto kada ic ree 0 elementirna koji zahtevaju visi nivo
interakdje. Logistiku elemenata Ireba proucavati sa istom paznjom klo i krcacijl1 inirijalne
geometrije elemenata.

Olaksavanje milmadnih promena

Sposobnost za pl'edvidanje pOlrncijalnih promena z<lsniva se na iskustvu, obucenosti i urodelloi
intuir:iji, Ij. sposobnosti da se prc.dvidi kakve ce promene na rnodelu biti potrebne. Kad',]
pokusavate cia predviciite prom ene, !reba oa razllliltrate dye prirname oblasti: komp!etnost
eletllcnata i nivo "inteligencije" ugradene u njih

Kompletno,sl elemenata
OV<l ohlilst ad izuzetnog znacaja odnosi se nil kompletnost elernenata unutar modeL.. Aka se
predvida visoka ucestalost promena, modd ne treba da sadrzi sve delalje. OVilkva strategija je
naroCito pogodna u pocetnoi (konceptualnoj) fazi razvaja proizvoda. Sto ie iDS vaznije, ona se
odnosi na gotm'e e1emetHe koii CE' se pozivati na dva, iii vise lehnickih e!emenilla
(;otovi dementi trebalo bi d<1 se dodaiu kada njihove lokacije mogu bolje da Sf definisu, a njl"
hov! medusobni odnosi (Ii. odnosi izmcdu "is('strukih dcruenata) bo!jc raspoznaju. Aka se
gotovi elementi pozivaju samo na iedan element njihovo Iueiranje moze biti prihvalljivo. [zgkdi
za nCllspe.i;nu regencrOlcijll elemenata, popravljanje i menjanje 'roditelja" e1erncnata mnogo stJ
manji ako se u vidu imaiu cinjenJce "vezane" za kompktnost e1emenala.

Medutim, lilkse se i brze vrse promene nel postojeeim e1ernentima rnodela, nego slo [l1l1 se
doclilje geometrljil. Konacno, rnodifil<adja rostoje{e gcometrije se moze ob,will s;l moogo veCim
slepenom POLtZdilllosti dil ce Sf promena pravilno odraziti n,l celokup8[1 model

228

229

(ATIA VS

ROBUSTNO MODElIRANJE

:r;?"!!'?;::::'';'!'-7:.\?!!!.t!B;:';#''!"'"'~~;'-'-='::'\:~.

Nivo "inteligencije" ugradene u element

Ova oblast ad izuzetnog znacaja oclnosi se na pOlreban nivo "inldigencije" elemenala ugradenih
u model. Ona se usredsreduje na tlpotrebu parametara i formula u eilju izgradllje "intdigenlnih"
meduzavisnosti izmedll elemenata. !v!nogi tipovi promena mogu se l! model uvesti promenum
ociredenih parametara. Ovakve promene 511 obic!1o funkcionillne prumene eJemenata modela.

J"'",PO

,en! PO!1 1Nmw (1234,,78)

..:7<1 pi-oo.

OYlplooe

=r<~l"'e

I .J:,Pd''''~(''''

;1)~t_'lIl

I,

Vezbanje modeliranja

,';': ",:;,;~;,-,.,

, fr==:J~r=::rr=:---.:J~1i;;;--'l;;;:

'r. j '

mlfiq"~<';;.:___

.... ,,..,d..

obzirom na promene

.!bl

~:,-",~"
..~ ......I - - - - - - - ~

,e;",,,,",",, Pan; N"m""r (lB"'67~)

,;:7,01'""
,;:7Y'plor,e

'''''~~_",h!'~----------::J~'''~~

-,:;;;-upl .,e

\.1)~""

,~

""''''''-'-'',
""""d"",l;

IroIiIIoi

~~~<",,~I:

lzaberite

SliKA 6.1

[>/'020,-

Formulas

'g-;:.r!--':-n;-;:::'-~:'T':-.::."''!.~~.cm:''/i

,..-""_1:;,'

t,~;=---:'~r-=3r~=----:j"f

'cr'

5L1KA 6,1

Novi deo

U ovom vdbanju bavimo se gwrnetrijskirn i parameL-H~kim relacijdllld

1.

Pokrenite novu sesiju programa CATIA V5 i kreirajte novi lieo, kao sto je
prikazano na sliei 6.1. Prdmenujte podrazulIlevani deo II 123'i5678, a
podrazumevano tela u Toldl Casting (Celokupan odlivak).

2.

Pristupite paleti alata Knowledge i izaberite ikonu f(xl,

Co ">-'Oe, tP;
='yplon"
.;;7)' plofie

="pi-o(e

.!rPd
~ '"~"'
~lcl:.l~

II

~j"","", (L!J1'6,")

",::""r::=:J"",:::::",":r::;",-~
__
i<?"
,) ',,-'

~::::'f:~=='":-==="=~="="'=:::;;
".""I....
::J

... ~"""'I
'ro ..

I
I

Na ovaj naein biee aktiviran prozor formulas, kao Sto je prikazano na slici 6.2.
3.

U po!ju pored dugmela New Parameter Type izaberite dugme sa stre!icolll koja
otvara paJajueu listu, pa izaberite opciju Length, kao sto je prikaz<lno na slicj 6.3.

SLiKA 6.3

230

Parametar tipa dlLzille (l.ength)

231

ROBUSTNO MODElIRANJE

CAllA Vs

-,~":'!''"''"''''''';!!''!!!'___...''"_.".'''_'''''' >W!i'~m;:;rhlty~,! ,\c;,y,;cs>, ,,~

h
.... '" '" - ,..- ,.. ...- ,-

Klilmite dugrne New PmlllJleter of Trpe cb biste kreir,lli novi parametar, koji ce biti
prikazan unutar prozora. liunut<lr polja za uoos pararnetara promcnit!:'
imerlOvi pararnetar u Pllste/Jer Bolt Size (Ve!icina zavrtnj;l za prievrsciv<lnje)
Za vrednost duzine tlnesite R (nlln), kao sto ie prikaz"no nJ. slkj 6.4. Klilmite OJ(
da biste kreirali paramet;lL Novi p;n,lIlletar pod imenom Fastener Boll Size = 8mm
pojavic'e se u okviru specif'lkacionog s("bla

4.

if\":J~r=::J!-"J~r:;::"""J~

Na{lrIli'llii prevariiora: Ako radite u verziji nI2 proglama CAllA, dil. biste videli para metre II okviru
speriflkacionog stabla. treba cia ukljucitc opciju PHarneters u ol<viru klftice Part infril.strllcture u
prOZOnl Options sa menija Tools.

-~-<

-<.

!F'"3i:lr

Component rart Nu",tx>, (1131'i(,7B)

OXfpl.ne

t:7)'<pIOM

~~:::::ers

Promenite
vrednost

Promenlte ime

0:r.otal.Cil>I:tn~

. .____. .)~.'ru0

.~m=~~z-

),

SLiKA 6.S Sper:ifilw(i(lI1U s/ilbio

J1tl

home su pl'ihazllIli definisillli l'I1!(l1llclJ'i

Prvo izaberite

Izaberite kada ste zavrsili

SllKA 6.4 Polje PIllllmetCJ T)'pe

232

5.

Kreimjte jo,~ dva p;Hametra, koja cdc flilzvilti Willi ThicJmcss '" '1111111 (debljina zida)
j tv/achine Stoch"'" 3mm (clodatak za obr<ldll). O\'i parametri rojilVic'e se na
specif1kaciotlom !>tablu, kao sto je prikazann na slid 6.5. Ubilcite novootvoreno
tela j dajte mu ime COllstr!ICliol1 ElrlHi'l1(s. Kreir<ljte novi skcirani profil U l"avni XV.
Skicirajte celiri tacke u pravougaonom rasporedu - jedn<l od njih lrebil cia bulle
poduclarna sa g!avnom osom. Ostale tri tach dirnenzioni.~ite cbko cia Cine
kvadrat dirnenzij<l 100xlOO jedinica.

6.

Kreirajte cetili nova linijska elementa kOjil su !1OflTlalna na ravan XY i pwlaze

kro7, svaku od taeaka. Oiljte im imcna Centreline I. Centreline 2, Centreline 3
Centreline 4. kilo sta je prikazano na .~!ici 6.G. Ove linije ce Sf'. koristiti za
odredivanje polozajil konstruktivnih ispupcenja

SLIKA 6.6 Unije f<oje cc igrati 1I10gli 05(1

iI
}

7.

Ubacite sedam novih tda, Imia ce biti kariscen;"] za organizaciju teimirJdh elemenata i
ostalih eJemenata \l okviru specifikacionog stabla. Ovim llovim te!ima, koja su

233

ROBUSlNO

CAliA Vs

prilGl'Z"doa oa slici 6.7, dajte imena Gwing Feill!lres (dL'm':l"Jti udlil'i"I), Em!! (05iWU,I),

Poveiite skicu spoljnog profila elemenla lipa pad sa osnim linijama na logican naCin.

Bosses (i'f.iIIPC'L'llj,I), lVloulltillE Bossi'.l (ijPUP;;t'iljd Ztl m,Jllidiu), Boss 1, Boss 2, BOS.1 3 i Bms 4
B.

Korisleei '[1\13, aklivirajk tdo Base, a, zatilll, izaberite opciju Define in \Vork
Object. Kreirajte prdvougaoni skicirani proflL hia je ~vaka od iviea udaljena od
Gsa za po 20 mm. Ekstnldirajt(c ele.ment lipa Pad baziran OJ. OVO) skici do dubio'>
od 20 mm u negativnorn smefU. lvloddLl dodajte element tira draft. sa IIglom od
5 stepeni i zaubljenja poluprecnika 5 rnlll, k;)o stu je pril<a2arw fl" slici 6.8

Cu

~w~;~:v':Q'OOc' /

~
t

i!tlj

I.1'1":::::::

""9

,.0

Ce'"'

""""/'A",,,

,/,,,",,,,,,oel

;;"

./0,,,,,,,.,,,,,
1

/Ceo",d,oel

0 Po ,""",o,,,,,,,,;,,,,,

t:

/C."""",.,

JQ<'iIJ'oJ"J-,:>-'l"'-"'.?

J,
1~~;+,,"'::)"':'3".qi;1

'~."'"lif':; '(OJ.'.::: . . . (l

... . . .

.1!r:=~t~S;~~::"~

)t;~~I::
I F":i;ap30<

M.;~::,:~,~,o"

~.

Kreirajte element tipa pad kojl je

dovoljno veliki da na njega mogu
da stanu 4
za Illontazu

'C

....'ii"""""':,,"lc.",,'lf.""",,

,"

""i[>r..'''"IFoJ''''''
__ k<o,"olool"',.,

di!nwnt [ipa
Pad Zil
posttlvljanje
i.lpuiJcenja Ztl
/Ilonttliu

234

ill'Ii

!J

Doda)te
....-eiement tlpa
::~:~:::~:::,
draft, a, zatim,
aM"",."," 1\0<""
zaobljenja
@""".,

~l)o,,~.l

~,

,,-,

,~

'~ilo"l

ri

9&0.4

@"""'o"'~""EI.m<o"

10. Aktivir;:!jte tela Boss i kreirajlC noyi praHL korislcci ray;:!n XY kao referentllll f,jV.lll
Z;:! skldranje. Skicirajtt: krllg blizu jedne od osnih linija, ali tako da se niegov
centar ne. poldapa sa njoll1 (kao na slici 6.10)

-iJ 1-l""'OO,,,;,;k"

fD "_'

SLiKA 6.9 i(ollSlnil,ti!'lli l:'il!lIlNlli Iwji pred5/auljdj!1 ,}SIJe iinijc

].

Wallm""",,

"'1')~d.'

:;,.

;ioJ

\,>r~tdlc.",Og

PllIl'OIlS,Wlli

,,~,,~,

Osne linije

,'I

D'H
""' .. __ ..... _ ""'._ ~
'r"~~"";;C:!!!";!,~~"''''''''''''''''''''''''''''''_''''''''O.'.'''.$'l-=
~.~''~,,",,.e.

SLIKA 6.8

rW'"~e)}"%n!TN T9'i'~;.;G:lk.;

"'"

(/

....

,11.'11/

trW 7

''''~i

I~:~

ofwim

Nova tela U okvlru dela

!!}~

II

<"

..I.""

\1;"

Tela

1i'l:mtJJllI!!LOLOEliZ:UW
o:l~" ,~
>- ""'

6.~

_"pl."-

tr9 "",,,,>,'0
I, f";~:::::'EbJ

StiKA 6.7

prikazano na slic'l

tl"tN"o""'(I,o'5b/,j

",",

~",

Sldopile telo B,IW sa Idoli! Casting FcalllJ"es, koristeCi Bulow operacije, kao SIO ie

9.

.J

'"

11. Izaberite osnu liniju najblizll krugu, pa, drieCi taster CtrL iZdberile eentar kruzllog
profila. Ovi e1ementl hi trebalo da budu osvetljeni, kao SIO je prikaz<lno na slici
6.11.

12. Pristupite paleti ala\a COllstrairns i izaberite ikonu Constraints Defined in Dialog
!lox. Trebalo bi da ~e pojJvi okvir za dijalog Constraint Definition. Prikazani
men] sadrzi razlicita ogranicenja koja je mogllce post3viti na izabrane elemente,
iii izmedu njih. Oznacite polie Coincidence. pd kliknite OK. Rezu!tat je prik,lZan
na slid 6.12.

235

CATIA

Vs

ROBUSTNO MQDELIRANJE

i\JJ
I

V l \ "

Izaberite

Izaberite Coinc'ldence

( [ ) OK za zavrsetak

"
I

SliKA 6.10 Projillmr:l!(1g ()blllill

it.;~"'

j-'----'-"-'-

"

SLIKA 6.12 Posf(l1'ljcl1l! ()SrtlJJiCFJ1jll lilM /,(Jdwhmw.qi

Drzeci taster ctrl,

izaberite centar
Ttebalo bi da se (entar skiciranog profila poklopio sa 05nom linijom. To maci da je 5i1da poveziln sa njom
ogranicenjem tipa podudarnOSli. Osna linija je sada element koji odreduje polol.aj profila. Ako se ona ikada
pomerL profH ce se pomerili zajedno sa njom.

13. U okviru p"J\ete alata Constraint~, ldiknite ikonu Constraint. !zilberiIe pronJ
knlznog oblika. Ovim cete na \(ru6'U krdrati dimenziono ograniccnje lipa
precnii<a. Postavite dimenziju, koristeci T,r...l1 i birajuCi polozaj unutar prozora,
kao !ito je prikazano na s!ici G.13
14, Postavite pokazivac iznad dilllcnzije i, dried pritisnu! Th13, izaberite apdju
Radius Object, pa opdju Edi! Formula. kao!ito je prikazano na slid 6.14. Pojavice

se prozor za rad sa fonnulama On ce bili kori.scen za zadavanje formule nad

dimenzijom pre.cnika.
U prvom polju israd rolja za pOlvrdu Incremental videcete definiciju profila

kakvu kreira program CATli\. PrimetiCcte da je definicija oznacena kao

polupn:cnik (radius). Na kraju ovog polja nalazi se znak jednakosti, a ispoel
prazno polje. Formula se definise upravo u okviru ovog praznog polj(l, kao
SliKA 6.11 OSlI{,tijeni dempnti

236

sto

je prik<lzano na slid 6.15.

237

ROElUSTNO

Pronadite

Formula ce biti
definisana ovde

dime~zjju

1'01j" Z(1
tWOS

jOnJlIIla

,
15. PriSlUpitt ~pe(ifika(ionorn stablu progralllJ i iZabe,rite parametar hWener Dolt Siu
Paramelar bi treba!o da sc prikaze U okviru polja, kao I1J slici 6.16.

lzaberite parametar Fastener Bolt Size

IfE:~~:,.:~-----;----

030_
Pojavljuje se
parametar

huor
parllllleira

SLiKA 6.13

238

Postavljellll dimcnzionLl ogrllllil:cl1jll (gore)

511KA 6.14

Opcija Edit Formuill (dole)

239

CAnA

Vs

ROBUSTNO MOOEllRANJE

16. U okvinl rolja unesite /2+, pa odmah sa stabla izaberite nazi\' p,uametra Fastener
Bolt Sizr, Vr"tite se II stilblo i izaberite pilr"rnetar Willi TiJidmes,\, Ova) parametar bi
treh<llo da dobije vrednost shod no uneSerlO) formuli, kilo slo je prikilzilno na slici
6,17.

016 f(x)
Izaberite
pararnetar
Wall Thickness

SllKA 6.17 Parmllf'/Ilr Wall Thirimr!ss (drb/jinl1 ;:ida)

Okvir Pad Deflniton

~"",=~, ...

17, Kliknite OK d::l biste zavL~ili formulu. lZ;H.1ite iz okruz.enja za skiciranje cia hisle
zavl'sili profiL
Dimcnzija hi saela trebalo cia hude nil7N;lJl,l 016 j(x), sto je znak dOl se njenil
vrednost izra(lll1ava PO!TIOCU formule, kilo SIo je prikilzano nil slid 6.18.
Imajlc u viclu cia sc proHI bazira na poluprecniku. l'aramelar za veliCifHl zavrtnja
je bazirrm na precniku, Sloga, fOfflltib koju sma l<reirali glilsi RoO]O/2+4, ho dajE'
vrednost precnika Dd 18 mill
18. Kreirajte zapreminski element klikom na ikollll Pad i izbororn prethodno
skiciranog profila. Bie'e kreiran privremeni element i pojavice se okvir Pad
Definition, II kame se nllde razlicite opcije za lInos, kao sto je prikazano
na slici 6.19

SliKA 6.18 Formula Zi! rlimcmijll (gore)

240

SliKA 6.19 Okvir rad Dc!inilon (dole)

241

ROBUSTNO MODEURAN1E

CAliA V5

WI!

19. Postavite pokaziv3C iznad polja Length. Drl.ec'i TM3, izaberite apciju Edit Formula
sa pomocnog menija, bo sto je prikazano na sliei 6,20 (pojavice se prozor
Formula editor u kame se mogu kreiral! nclacije),

lib

D'" ". ''''

2" Izaberite opCijLl

'\Y Edit formllia
,~~

__ "_ _ _ _ _ _"_____________ "_ _ _ _ ._ _ _ _ _ _

~C~~."~

CDOzaberite parametar Machine Stock

20. U prvom polju ispod polja za potvrdu Incremental videc'ete definiciju elementa
lipa pad, Pristupite specifIkacionom stablu i izaberite pararnetar Fastrner Buit Size.
Ovaj parametar trebalo bi da bude prikazan

11

okviru pona, kao na sliei 6.2l.

"~"_;."

l,;

:tJ

SLIKA 6.20 Meni Zrl dejinLldnje Jormllill 11 o!wifll deillicije "hn/Jo-'II[[/ lipa pad

____

~ lzaberite parametar Wall Thickness

'f~:,e;;;::~~

CD

Unesite *1.5+

21. U okvinl polja unesi!e 1.5+ odmah nalean ilIleml parametra. Vratile se nJ
speciflkaciono 5tablo i izaberite parametar Mwitille Stoe/" Ponov0 unesite 2na\<
plus (+), pOl se vralite na stablo i izaberite parametar w,11I Thie/awss Pogledajte
sliku 6.2].
22. Kliknite OK da biste zavr.sili [onnull!.
Pojavice se okvir za deflniciju elementa lipa pad Vrednost duzine u polju Pad Definition sada
nije izabrana (osvetljena) i ne moze se izabrati. Takode cete primetlli novi simbol f(x) pored
polja za \lnos, bo sto je prikazano na slici 6,23.

SLJKA 6.21 lzbor parametr<l Fl1stellCl" Boll Size (gore) StiKA 6.22 /z/wr pilramelra Machine Slocil

242

243

CAllA Vs

ROBUSTNO MODELIRANJE

Ii

P ~olj:!:i~ p,arameter__ ~~_J1

P"""
Ii.... ~

I""""",",IH""

.IliliL_
,'"
..

Vrednost duzine
nije osvetljena

~~~;~

<!;~~,
-:j

~-8?\~~~-'
D' ..... ..,."..

Ei.I
-,J__ .~_~;.-,-,d!_

"~, -.j

[zgled pravilno
sklopljenih ispupcenja

SliKA 6.24 SlruhlIlra drmrl1f11il II o/Jl'im relt! Cas/illg Features

SliKA 6.23 Polje z(/ drjinirijtl deillel/lil li/JII fJ{U/

23. Izbor polja f(xl watiee Vas II proZO[ Formula Editor l.l slubju d" zelite cia izvrsite
izmene na fannuli. Kliknitc OK II polju Pad Definition ua biste zavrsili i7.!adu
elementa.
24. Dodajte element lipa draft nil cilindl'icni bok i zil(Jbljl~[lje pu]upreenil(<I 3

!lUll

nil

vrh ispUp(Cnjil
25. Kreir<ljte jos tri odgovilfajuCa ispupcenjil, sa odgovarajuCim zakosenjirna i
zaoblienjim<l (ispupcenja Bms 2, 3 i fl),
26. KoristCCl Bulovu operaciju skl"panjil, sklopile tela svakog ou ispupcenj"

(od 1 do 4) sa telom MOllllting B055('S. Sldopite telo !>-Jollnting Bos5('s sa telam

Casting Features.

27. Oak ie telo Casting Features aktivno, kreirajte zaobljenje na preseku svakog od
ispupcenja sa osnovnom ploeom.
Struktura tela elUting Felllllms unutar slabla trebalo bi da izgleda kilo sto je prikazano
na slici 6,24. Precnici i duiine ispllpcenja sad a se jednostavno mogu modifil<ovati
duplim Jdikom i promenom parametara l! okvin! specifLkacionog stabla.
2B. U okviru zadnje opera die sklopite telo Casting F(Xlture5 sa telom Tot1il Casting. sto
ce biti poslednji karak tl kreiranju lllodelil odlivka Zavrseni mode.! trebalo bi da
podseCa na anaj prikazan na sJici 6.25.

244

~:

SlIl<A 6.25 lzg/ed Ztwrsenog mode/II odlivka

245

f
RoaU5TNO MODELlRANJE

Aka je U ovom trenutku Vas model ispravan, mozete da krenete korak dalje i kreirate obrJdeni
deo koji je povezan (asociran) sa ovim ddom. Proverite cia Ii je mode! odlivka azuriran i sacuvan
na Vakrn disku.
29. Kreirajte novi cleo i ciajte il111 ime Alachilled Parf iZJberite Window"'Tile
Vertically.

tJ!i~~~ ~
..~---- (J) Izaberite sve parametre

Ovako \lredelli proZOf, prikazan na sUei 6.26, uCinicc kopirallje elemenata odlivka II obradc.lli
deo iedrlOstavnijim.

CD

Pritisnite TM3

~1*"""'.'"'''ll....l'----!_ ([) lzaberite opciju Copy

~. '" ,. -,..,.' "'"

"'"

(J)lzaberite ime

CD

Pritisnite TM3

Izaberite Paste

SLiKA 6.26 I'ronumjenu IIredenje prowra

Izaberite A~'Result
with Link

30. LIclite l! momiel odlivka I, drzeci pritisnut taster Ctrl, Iwristite pokazivac da biste

osvetlili sva tri para metra. Oak se pokazivac nalazi iznad Ilekog od parametara,
drzite, iii kliknite '1'1\13 i izaberite opdju Copy (pogledajte slikll 6.27),
31. U prozoru u kome se nalazi deo Machined Part postavite pokazivac iznad imena
dela na vrhu speciJIicacionog stabla, Orzj[e, iii Idiknite TM3 i izaberite opciju P;.lste
Special. Izaberite opciju As Result With Link sa menija, kao !lto je prikazano na
slid 6.28.

I
I
246

,
.. j

!I
I

SliKA 6.27 Kopirallje paral/lettll"ll (gore)

Izaberite OK

SllKA 6.2B Opcije Paste SfJeciul (dole)

247

CAliA V5

ROBUS1NO MODELIRANJE

32. Na specifika(ionom stablu pojavice SE' ('vor pod irnenolTl Exlenhd

PIlUlI1l1'ICI's.

I\.asirite taj ('\lor i videcete we kopirane/povezC1ne parrl!lletre koji poti(:u sa odlivka.

kao S10 je prikilzimo nil sliei 6.29

'~Referentno telo

Parametri kopirani sa odlivka

'Osne linije kopirane

sa odlivka

SllKA 6.29 Plw('z.ani i)(!fllmclri

Sil

nrilil'lili

33. Sledite iSle korake kao u prrthodnoj operaeiji i kopiriljte cetiri oSlle lillije sa

odlivka, U specifil(aciollom st<lblu deb Ivlilchincd Pilrt primetiCete novi evor po

naz.ivolTl Exlenwl Reji'renres, AIm rasirite oVilj (''lor, koji ie prikazan na sliei 6.30,
videcete kopirane/povezane osne liniie sa odlivb.

Zapreminski
model tela
Total Casting
tipa BREP

34. Sledite iste korake i kopirajte tela 1'n/!l1 CIIsfing sa odlivka. U speei/ikCleiollom

stilblu deb M<lchined 1\1)"1 primeticete novo telo pod nazivorn Result aFraid!
CfI.\ling. AI(() rasirite ovaj (vOf, koji je prikilzClo oa sliei 6,30, videcete element

Solid. 1 Rasirite proznr deli'! ldal'ilined ParI, t3ko d3 zauzima Cita\' ekran.
SV3ki objebt koji je kopirilll sa jednog lllodeia nil drugi oznacen je ikonom ispred svag imenil
Ikane koje sadrie simbol zeknog dijamanlil, kao sto je pri!(azano Oil slici 6.32, ukazlljll cia Sll ovi

elementi povezani i sinhronizovani sa modelom IZ kog<l su pOlekli.

,

SlIl(A 6.30 eva!" Exremal refercnces (spoljne vcze)

248

SlIKA 6.31

KOjJijateia Total Cllsting (dole)

249

CATIA Vs

..",,,.0 I "
~ ., __ .I!',. ....~ _.; __ ,.-.~,~,.,...."I"","" 'l;;'c;,~;;,
>,-'l-\";
--;c ''- 7; :,:,;".

ROBUSTNO MODELIRANJE

:--,

,,
<.ill

Strelice pokazuju na elemente koji

sadrie simbo! zelenog dijamanta,
!ito znaci da su povezani i sinhronizovani.

'

IL!

CD

lzaberite

~ ilPi~ .~
,j!;'

[I
&;

iF
(I'
~,

{~!!~!:=!t:l,t/i:',:

<ij

c:;,

1J",1

I~ -~-wl

b-'j

r-;T-

t-;>;

::::;';~~":gl

I!

",'
SliKA 6.331,
NOI!II Ie/II.

""""""J

i!

oJwir i
Okvir Poci<et Definition
Puclif:r 1
De/il/iliulJ 2::S,'21;:~""""l:,,"',,,;o."';""Y"E
.,~

""

Z:

""'~~I

i
I

~~ ~c'xdl ""~.Ii

----.-----------;--J

""-, ,- -,---,

'-",ici"~,",c,,,~2~._"'J,

SliKA 6.:51 Ilwlle Jwje IIlwztljll rJil pOl'ezane el.:menle

35. Ubadte dva nova tela u model i dajte im imen<l j\-Iachinc Stock Cllt (Rez koji
uldanja dodatak za obrildu) i Aj,/,liilJl3./ Holes (Obradeni otvoti). Aktivirajte telo
M,lci,ine Sloell Bod)'. izaberite gornju povrsinu jed nag od ispupcenja, )1(1 u(hte u
oi<ruzenjt:' Zil skidrdllje_ Kreirajle pravOlJgaoni profil koji je wet od celiri
ispupcenja Z(1 montazu. Ogranicitc strallice skin:,: tako da su zidovi pravougaonikil
dimenzionisani u odnosu na osne linijc odlivka. lzadite iz okruzenja za skiciranje
da bist<' zavrsili izraclu profila KJilmite ikollU Pocket sa palele alala Sketh-Bascd
Features.

CD

Pritisnite TM3

u polju Depth

Pojavice se okvi[ Pocket Definition i dVJ nova tela, kao sto je prikazJno na slid 6.33,
36. Postavite pukazivac i"nad polja 1.<1 unos dubine (Depth). Drzed Tl"v13. izaberite
opciju Edit Formula sa kotltekstualnug menija, kao sto je prikazano na diei 6.34

Pojavice se prozor Formula Editor. On ce se koristiti za postavlj,mje reJacija. Nastavite rad

koracirna kojt slede.

I
SliKA

6.341

Biranje
upcije Edit _
Formula iz
polJiI :w

I'

lzaberite opciju Edit Formula

111105

JI,ville ";"[j3
",._

f;J ~ ;.; :-.,.;:, "" :-

...,._"-

250

"".,-","

'~

",-."..;,3- ii; If! &l

151

CATIA Vs

37, U prvorn polju ispoel poJj<l za potvrdu Jncrernent<ll videeete definiciju eiement(l
lip<l pod{f't kakVll daje progmrn cxnA Sil spccifiJ,(lcionog sl(lbl(l iZ(lberile spoljni
p;l('(lnH:':lar MIlc/linE' 5(0(11, Ova) par;Jrnetin l'e se pO);Jviti II pulju Z(l llnos formula,
J<ao sto je prikilZilllO nil slid 6.35 J(lilwite (ll( cb blste ZJvrslii lInos

SliKA 6.35

Yrc;il1ost

duhilll' je

l,

Zdlll/1llljnw \

i fl(,jtl1'ila
51'

Parametar se pojavljuje

SL!KA 6.35 h/Jor Pllfll1lll'1!1/ Mllchirw

[I

floljc f(x)
1/ orwiru !
zil dij(r/Og )
Podlel
DefinliolJ.

Slod,

38. I(JiI(flitt' OJ( d<l bist<: z;JvrsiJi forrnlilu

POJlOVO se poj;Jvljuje okvir Pocket Definitiun Vrednnst debliinl' II (lVOIll okvim je
zat;lITlnjen<l i oe moze sl' birati. Pored ovog p[llj<l, takode cetl' primetiti novo polje
f(x), kao!ito jl' prikilZ<lllO nil sHei 6.36.
39. U okviru llH"nijil Pocht Definition JdiJ<niLe dllgme More U polje Depth, koje je
prikazano [1<l slici 6.37, unesite vrednost 10. KJiknite OK. Nov! element bpa pocket
je kreir.1n U okviru teb Marhil1r Storh CuI. kao sto je prikazano 11<1 slici (i 38
40. Sldopite telil /dll(hirl(! Siadt Cut i Result of 1'01111 Costil!g. Prirneticete d;l rezultal
podsecil fl<l sliku 6.39.

SliKA 6.37
VmlllOsl

dubinc

11

CD

Izaberite dugme More

CD

Izaberite 01<

drugom ~f:s!I,'_;;.::C3;..~,;,.sr.";""?_.""";'';;;',!i>!!eL.~,_".~,.,._,~,_";;;;.*'""'jJ~~"''".. ",,,,;~,~:

smem

253
252

ROBUSTNO MODELlRANJE

41. Latiln, postavite obradelH:' o!vore II cleo. lzaberite opciju Define in Work Object
klikom desnim tasterom fIlisa u stablu iznad tela ,\-idciiined i-/oles. Izaberite gornju
povrsinu ispllpcenja koje bi se, da se nalazimo unutar odlivka, zvalo Boss 1.
!(JiimiIe ikonu I-lole sa palete ;l!ata Sketch-Based Features PojaviCe se okvir Hole
Definition, I(ao sto je pri!(Jzano na slid GAO.

lzaberite
ikonu Hole

~
5L1KA 6.36

Elema!l

tipa poche!
hrt!il'iln u

olwinl relll

Stocli CHI ~.,~':"~~'i!:

"14 ~

' "-;'
Ifr~;:~::

!.w

'~:::~~;.:}''iLi ,;,,'*3 ~"t;.j

~;" ... , .,1 m~~,=.J,~

l", ~-".: :.': :.;.":.:"C."."C"

"~"w~,,

:iii

"_""

M-""~ " " ~,".;"

-,:i,.,,,,,

StiKA 6.40 Tela Aj,/CiJined j]aies uzn.I.:':iW JI 1101.: D4l1lifior! o}wil'u

;)"J""-'-'

I[

~~~;:;'k- Novi sklop

42. Post<lvite pokaziv<lc II polie LJianH'-tar 1, ducci TI\[3, izabcritc opciju Edit Formula,
k:1O sto je prikazano na slid GAl. !'ojavicc se okvil' Formula Editor

'-11"Kh'< ,co.; ",

~""'-'''''''~'

43. Unutar ohyira Formula Editor i"aberite parCimetar (~aSlener Bolt SiLe iz deb
specifibciorlOg stdbla Exlerll[///\/hll)Jef.:rs. Ovaj pdrametar ce se pojaviti u

SLIKA 6.391
R,'Zil!Wt

praznolIl polju, kao SIO je prilIZJIlO n<! ,slid GAl.

5hi.Lmj,1 ,
Jot!atJ,:il za

44. !(Jiknite OK da biste z<lvrsili formulu. Po novo &e pojavljuje okvir Hole Defll1ition.
Polje za unos precnika je sada zatamnjeno i ne moze,se bil'ati. Primeticete i novo
polle f(x) pored njega, kao StO je prikazano na slici 6.43.

oImllW
tela
Machine
Stach Cut j
sld:lpanj,/
tela

pOmO['11

254

~~~,!!~!.~;::Jr;e1M!;,J;l~';~[:,;~;;,~~;:~,:~.~~;:;:~~~:~~':

lfi -

,~255

ROBUSlNO MODELIRANJE

CAliA Vs

.......

.".,,,,~.

~" ,.~

- ",t .. ,

E~'#J""':,~:,:',",
.v,,' _" "

1,iF~T ,";;;,

Kliknite TM3 u
polju Diameter

Vrednost precnika je zatamnjena

\I '"

'f~,~:: "
~-

Polje f(x)
SliKA 6.43

Vrcdll(J.\l II
poljll za ,
111105
PU'filill/J

SliKA 6.41

Izbor opcijr!
Edit

Formulll iz

palja

Wlzaberite opciju Edit Formula

Iii

l/rWS

prdlJilw.

je

zatilmn]CI1I1

'

,---

~'t.~~;~;' ~'!J'-;"l?: :~Cf:~_~,;%2~f2~~;-~;:,'

p,~jm'ih'

se
po/je [(x)
Ill1utar

a/wi I-a flole \

DeJi'niliol1.

Izaberite parametar Fastener Bolt Size

CD

Kliknite TM3
u polju Depth

SUKA 6.44

[zilar opcije
F.dil
FOn/wla iz

51KA 6.42

lzbOl

polja za

p,llrlllleltrl
Fa.llenel ,

Bolt Size

256

':2:!2i:'1!'3t:'~~!:;!~ItD::!:~,frf,',;~!_

I1110S

dubine ~k".~~~~2CCJ"~!Ois:;,~2\,'''''il~,'"1iL~~"""~~,~,-c;;,,,,p'~~~~;;'',~~~

257

ROBUSTNO i\-1ODELIRANJE

-"..

45. Postavite pokazivac iznad vrednosti dubine. Drzec'i pritisnUf TM3. izaberite opciju
Edit Formula. k80 sto je prikazano na slid 6.44,
46. [1. pu!ja 2a IHlOS formula izabcrite spoljni paramt'lar Fastener Bolt Size sa
speciflkacionog stabla i unesjte '1.5 Kliknite OK. KreirJ se otvor. leao sto je
prikazano an slici 6.'15.

~'t~::;'"

:]

'-"'w,,,,,,

l'
<0

tmfJ """'
"""'" ='"'~
'OJ,.",",,'
.'.T" ~ C]) Izaberite parametar Fastener Bolt Size

"

.h"""""

!h~

('

@'"~.W",I."'''

~"""""'''~

1-"""'"

Centar otvora

--fij:::$t>",c<
ii">..!,,,,,,,,_,,,

SLlI(A 6.46 GralJd

specifihl,;iorwg 5111blll /wja sddrii CCllIar o/!Jora

0li'~":-"-'U'",6~"'iiill.::w:2:J:ll:8;'%.J;.L.:

i:l'''' .. ,.. "'"' ,_,

Izaberite OK

<-

~,_

"'.

<,.:L~~',

Iz"nf'nre centar kruga

7;:-~E~~',~=, ~,~:- '~:;I~ !i<~ ~'~ ;,~;,~ , !;!_~ >~ ~ ,-;:t;.~ :,:j;:~;~ ~,:~'.:~,:_~ ~,~ _i~!; ,~(;l; ~(:~,/~i,_,.'~@1!.il@'::7"~cr7,:,,~:._~:.:~,,_,"':,7,
'
;;~~",_",,",l"'''~!,;',''~'~"~1""_4~~

(]) Izaberite ikonu

SlIKA 6.45 Otvor je I:reil'rln.

Sada treba da kreirate vezu koja odreduje polozaj Olvora u oJnosl1 na i~pup(,enje sa odlivka
Nastavite rad koracima koji slede.

;:,~~~
:",,~~,.y

Q) Izaberite opciju Coincidence

Izaberite osnu

linij~

~"

47. Kliknite ikonu Po~itioning, koja se nalazi II proZOrLl Hole Detlntiol1 (Ila [aj nacin,

aulomatsld ulazite II okruzenje za skiciranje i izradu profila olvora). Pronadite

element lipa otvora unutar speciflkacionog stabla i tela Jvlachined Hole. R,lsirite
evar da biste prikazali granu sa geornetrijorn koja ~adr.:li eentar otvora, kao sto je
prikazano na sliei 6.4G.
48. Kreirajte ogranicenje lipa J1odudarnosti izmedu centra o{vora i
spoljnareferencirane osne Iinije. kao sto je prikazano na slid 6.47.
49. Kreirajte lri dodatna otvora unutar tela Machine Holes. Pabrinik se da kreirate
ispravno ogranicenje u odnosll na oJgovaraju(:u omu liniju da biste zaJriali
asocijativnu vezu,!<ao sto je prikazano na slid 6,48

258

SlIKA 6.47

Ogwllicenje lipa podwlilrJwsti

159

ROBUSTNO MODELIRANJE

50. Sklopite tdo :\-Jacllil1cd Holcs sa tclom Hcsulr of Total Casting, pa, u sldopu zavl'sne
operacije, sklopite tela TO/<l1 Curing sa podrazumevanim telom

....
't "-"'"' ""
"",,,, ,

Daile podrazumevanom tell! illle Total Machined Part. !(onacna struktura

specifikacionog slab I" uebalo bi da izg!eda kao na slici 6.49

-;-""

..

'",,,~

"" . "_"o"",,,~.

..g w.O',>,''''''
'#

Otvori Sll sada ograniceni u odnosu nd osne linije sa obradenog deb Osne linije sa ovog
deb povezane su S3 animil lZ odlivka. Alw sc osne Uniit ikada pomcrc U okvim odlivka,
ispupcenja na odlivku i otvori na obradenom dd\] pomerice se zaiedno sa njima 01:0 se naziva
inteligentna asocijativnost,

_,,~

"r'w"", "'r~

,~""'.,

t~,::;"_'~~M'

Tela Machined Holes

~'"''''''''~~
1-"")'
'r~::::,<c

'f;;::::'~
g,"" ,

Zaldjucal<

~;;;:~,

Ugradivanje flcksibilnosti u modd je kljucno za uspesno izvocicnje promena na modelu i'vJnogi

od !<oncepata 0 kojima je bila reCi u avom pogla.vlju pmz;])\! Ll.vid II nacin za izradu flcksibilnih
model a, l\lodel i orgiwizacija procesa modeliranja, kao i predvidanje potencijalnih promena
predstavljaju aspekte SII koji moraju biti razmotrcni II okvim bilo kog prajekta.

Otvori 2, 3 i 4

isti su kao j otvor 1

1-

Pitanja "vezana" za kompletnost elemenata i upotrebu ogranicenja posebno su znacajna na

pocetku rada na projcktu (11 konceplualnoj fJzi). Primer strategijc koja je U QVOITl slucaju
pogodna podrazumeva izbegJVilnje detaljne definicije e1emenata i postavljanja gotovih
elemenata koji se pozivaju na viSe dmgih e1emen~ta, i[i tda pre 11ego sto se sa vdikom
dozom sigurnosti maze odrediti njihov kon3can poJ,:)Zaj. To omogucava modelu dJ buck !ito
fleksibi[niji da bi odgovorio na "izazow" koie postaVltrrju zahtevi za izmenama; mogle bi, inJce,
da 51" zahtevaju znacajnije in1ervencije nJ modelu \l vidu dorade (Hi, cak, pOlJovne izrade).
OVJj tip ugradene fleksibilnosti lakode omoguCava dJ lak~c uprav!jate postoiedm e!ementirna, U
odnosu na kasniie kreirane ekmente, II bilo kom trellutku procesa modeliranja. Kombinovanje
ove stralegije fleksibilllosti sa tehnikarna kJO sto je llpotreba paramelara, formula i stepella
asocijativnosti, lIZ dabro o~miii[jcn plan za tnodeliranje, proizvodi modele maksimalne
robllstnosli. Svi faktori koji su istrazivilni u okviru ovog poglavlja uticu nJ kvalitet modela i na
robustnost njegovog prilagocbv;mja i menj;mja

~."L,~

~'''''r..
;s-,_.".~

ij~;i:j~'::'

Konacni sklap na
konfiguracionom stablu

,i ..","

rfr";:;~':'="'o
.~~"
/
f;;::.:::"""
fii':::::;'""

SliKA 6.49 Slndaure

260

..

w[,""uo,,'~.'"

nil

specifilulr:iol1om stablu

261

___ lU

PQGLAVLJE
Pitanja za proveru znanja
1.

Zbog (ega je podeb moJe!a

2.

Koje su dobre strane prismpa prema kome se

modeli kuji "sazrevaju" tokom vrelllena!

3.

Sva geometrija mOfd da bude pOlpuno ograniccna da bi bio kreiran robustni

model - t:lCrlO/nclacno?

4.

Zasto je vazno ispitivJti fleksibilnost modela za vreme procesa kreacije geometrije

urnesto na kraju tog procesa'i

5.

Da li je bo!je menjali postojeee t'!emente rnodela, ili jednustavno dodavati nove

sJojeve geornetrije povill njih!

6,

Zasto je imenovanje eJemenata vazno pri kreiranju veza iZlIledu rnodelil?

V,,1:n<1 2<1

kreiranje robustnih modd,,?

II

pocetku kreiraju jednmtavni

Sl<up paleta alata

za izradu iicanih i
povrsinsl(ih elemenata
Uvod
OVOM POGLAVLlU UPOZNACETE SKUP PALETA AlATA ZA lZRADU ZICANIH I POVRSINSKIH
ELEMENATA, KOJI OMOGUCAVA DA SE U BILO KOM TRENUrKU KREIRAJU ZICANI I
POVRSJNSKI ELEMENTJ, KOJI POMAZU PRJ JZRADJ ZAPREMJNSKIH MODELA I DOOAJU 1M NOVI
KVALITET. OVI ELEMENTI PROSIRUJU MOGUCNOSTI ZA IZRADU MODELA BAZIRANIH NA TEHNICKIM
ELEMENTIMA I OOPUNJAVAJU SKUP PALErA ALATA ZA IZRADU DElOVA SA STANOVISTA HIBRIDNOG
PRISTUPA MODELIRANJU, BAZIRANOG NA KOMBINOVANJU POVRSINA I ZAP REM INA.
OVAJ HIBRIDNI PRISTUP NUDr PRODUKTlVNO I rNTUITIVNO OKRUiENJE ZA MODELIRANJE, U
OKVIRU KOGA SE MOGU RAZRADlVATl I PONOVNO KORISTITI METODOLOGIlE ZA PROJEKTOVANJE I
SPECIFIKACIJE. RAZUMEVANJE OSNOVA "VEZANIH" ZA KOMBINOVANJE ZICANE, POVRSINSKE J
ZAPREMINSKE GEOMETR!JE JE PRESUDNO ZA KREIRANJE ROBUSTNIH MODElA. OVA FlEI(SIBILNOST
TAKOf)E OMOGUCAVA UGRADIVANJE NAKNAONE I lOKALNE 3D PARAMETRIZACIJE, KOlA POMAZE U
OSTVARIVANJU ZAMISLI PROJEKTANTA.

Ciljevi
U ovom poglavJjll bavimo se sledeCim temarna:

262

metodi za modeliranje

moguCrlOsti

za rad sa puvcsinama

II

programll CATIA VS

ziCani i povfsinski te!1llicki eierneilli

operacije vezane za ziCdne i povfsiml<e e/emente

(ATJA Vs

Metodi za modeliranje
U sledeCim odeljcitr1f1 preds\<lvicerno rnetode Zil modeliranje - oni ObllhV<lt;]ju 7-ilprcminsl) (wlid)
modeliranje, povrsiosko (surface) modeiir<lnje i hibridno moJcliranje, koje podrazumeva
kombimciju prethodnfl elva.

Zapreminsko (solid) modeliranje

Sistemi 7.a zrlpreminsko (solid) tnodl'lir;mjc !lostali su \'eoma poplllilrni II poslednjih desetrll<

godina. Ovaj prist up projektovanju delava 11 milsins\vll je relativl10 jednostav,lI1; pri njernll novi
korisnik moze veomil brzo da se osposobi za kreirilnk jcdnostavnih modelil i l110dela srednje
slozenosti. Tennin z,lplemill.\)w m()ddirtlllje odllosi se fl,] postllpak pri kome se delovi kreir<1jll
kombinacijom zapreminskih objekatil ,iii tchnickih dnnenata drl hist' dobio 3D tTIilsinski deo

Zapreminski rnodeli lIlogu se dobiti dodavanjem, iii uduzi!l1illljem primitiv;), kao sto su Ieupe,
torllsi, sfere i cilindri. Zapremillski modeli till(Ode se !llogu !erei]';!ti upotrebolll 2D skicirilnih
profilil za kreiranje tehnickih demenilta, kao slo Stl d<struzije, "diepovi", osovine, "rebra" iii
dementi tira lof!. Dva oSllovna tipa sislcilla za solid modelirallje Sli sislerni u ko;ima so2 modeli
dobijaju l<onstruktivnom geoll1etrijom elementarnih tela
prirnitiva (Constrllctive Solid
Geollietry - eSC) i sisterni LI kojilTlil so2 tnoJeli dobijiliu gl'ilnicnom prezeniadjuill (Boundary
representation" B-rep).
Snagil zaprelllinskog llloclf'Jiranja z.wisi od toga koliko se jednost<lvno neki ohjekat rnoze
definisati kombinacijorn r<lzlifitih ohjek<lta d.1 bi bio kreiran zeljeni oblik Posto jr kOIl.1cni
model 3D zapl'emina, iii evrsto telo, e1ementi model;) mogu biti asocirani (pove'Lani) jedan sa
drugiin (\;1 bi bUrl prikazana topologija modela. Gotovi telllli(,ki e1ementi, kao sto so clementi
tira thickness, draft. iii fillet, dodaju se kao d02talji da bi se llMlngradin zarH'fIJinski model
Upo!reba parunetarskih i asoeij;Hivtlih llJodela ornoguCava bt20 i jednostavno D.zurilallje
gfOntetrij5kih ogrilnicenja u okviru rnocida. IYkdutilll, ako se Zil modcliranje odreckllih slozenih
oblib korisle elementi koji saclr7.e sarno {)51l{)VIlU fllnkcionalnos!, olmhvacenll elemelltimCi lipa
pCld, pocket, shaft, rib i Joft. iav1j.lju se i odredflla ogranicenj,l. Programi Z(l 7ilfHerninsko
lIlodelirallje nisu najpogodniji za lad sa sJozt'nim geometrijskirn obJicima. kan sto 5U sJobodne
(free-form), skuJpturn02 p[)vL~itle. OVrlkvi oblici st! vrlo vazni prj luciranju proizvoda pred knje se
postildjajll visoki zahtevi \J pogledu eslelike, iIi ergOtlmnijf

Povrsinsl<o modeliranje

I
!

,
!

SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU I!CANIH ! PQVRSINSKIH ELEMENATA

Elementi bazirani na iicilllOj i povrsinskoj geomelriji lwriste se za krein1l1je niZ3 elemenata koji
Cine "opnu" model a i koji model fJ5tavliajll na njegove osnovn02 obI ike. Povrsinski elementi
mogu se kreirati nil ist! naCin kao i zapreminsld (nil primer, ekstrudiranjem, rOlacijom, kretanjem
po putanji, presvlacenjcl1l prafila, popunjavanjcm i zaobljavanjem), iIi na OSnOV1J niza
potpornih krivih.
Kreiranje povrsin3 na osnovu krivih sadrii u sebi ttl prednost da se moz.e kl'eir<lti prakticno bilo
koji oblik. MedUlim, losa stf'JIla ovakvog proU:Sil je da on ohic-no duze traje od uobicajcnih
Povrsinsko modeliranje lakode iziskuje visi /li\'o rEumevanja geornetrijske hijuilrhije kOlltrolnih
krivih, kOnlrolnih tacab, tangentnosti i zaluidjenosti, cvorova i lciinskih koefitijenata,
odsecajuCih krivih i jos veceg broja kOl'lccpata. Stavi&e, da bi se ovi deme.nti spojiIJ tako da Sf:'
dobijc odgovafiljuCJ model, pOlrcbne ~u dodalfle operilcije. LJ tabeli 7.1 dat je uporedni prikaz
zapreminskog i pov!sillslwg rnodeliranja.

taUelH.I: Up.redn; pHlcauapremmskcig I powiinskog modeliranjll

, ,

Zapre"!.insko modelir"a~nJ~'e,-__

povrsinslw modeliranje,_ _ _ _ .___ ~. _ _

Jednostavnost upotrebe i lIcenja

Sposobnost delinisanja i kreitanja slozene

geolntlije

Para metriza ci j al asoci jiltivn ost

Sposobnost rastavljanja model a na osnovne oblike

Brza kreacija elemenata i azuritanje

istorije model a

Brze kreiranje i definicija slozenih modela

Dobra Zil izradu osnavnih, dobra

dermisanih modela

Odlicno za kreiranje esteticnih modela i

slobodnih formi

Hibridno modeliranje
Hibridno Illode!ir<lnie je termin koii se odnosi na kombinovanu priltlenu zapfe.minskog i
povrsinskog modeliranj''). On predst3vlja "spregu" iednost,lVn()~ti upolrebe zapreminskih
demenata image alilta Zil kreiranje j menianje povrsina. Na ovaj na(jn Sf:' kombinuju dobre
osobinc oba pristuopa illude lllogucJ]osti neugranicelle kontro!e nad muddom. Modeli mogu
da sadrze tradicionalne zapreminske clemente (1,;10 sto su elementi tipa pad, pocket, hole, rille"
iii chamfer), zajedno sa otvorenim slnlpovima, ili telima saslayljenilll ud krivih i rovt'sina
Povrsini:' se l1logtl dod<lvati, uklanjati, iii 2amenjivati. Cimc so2 dobij<l dodalna kOfltWla /lad
mode!otn njihovorn interakcijotTI ~a zapleminskim elemcntillla,

Povrsinsko modeliranje korisno je za dizajllere knii zele Uil Jueiraju sk\lJpturne ohlike. povrsine
~a velikim prom02nalllii zakrivljenosti i koji imail! potrebu za ve(i[]] nivoom j<ontrole Had spoljn"
im povrsinama prnizvocli1. Neke nblike je pr<lkticno nemoguce Opisilti upotrebom isldjuCivo
z.1preminskih riemen;Jla (na primer, ekstm:oiia i "dzepova")

264

265

SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU ZICANIH

Ovi povrsinski e1ementi mogu da budu p-ararnetarski asocii;nivni i spojeni sa zaprerninskim, II

ciljll ostvariivanja zamisU projeklatlta. Ta tehnologija nlldi novi pristup projekotvanju,
podrzaviljuci izradu ,lol.enih povrsina slobounih oblika preJ koje se postavljaju esletski i
ergonoInsld zahtevi. CATiA V5 nudi spoj n;\jboljih osobina oba pristupa lime slr) modellIl()ze d,l
sadri! i zapreminske i povrSinske clemente koji su neprimetno spojeni zajednickim korisnickim
o!cruzenjem i arbitektufom. OVJj hiLriJni prislup kombinuje brzinu i jednostavnos t
upotrebe sistema za zapreminsko JIlodeliranje sa si~ternoll1;.:a Hloddiranje povrsina.

POVRSINSKIH

Skup pal eta alata Generative Shape De5ig~

Simp paJcta a!ata Generative Shape Design, koji 51" ai,(ivir'J PUlllOCU ik~)ne G~n~ra~ive Shap~
Design (prikazJne na slici 7.1), oblillVata ~V( fl1!lkcn<.' i komande ko)( nudr I skup. pa!~ta
Wire.frallle and Surface. OsimlOga, ova) sl,lIp pait:l<l alaw nudl I dod,llni ~!(lJp alata za krenilllj<' I
rnenjanje povrsina ko)e se koriste prj IIlodeliranju slo:!:enijib oblika. Ovaj d~)dJtnl SI~lq~I~aJet;:
alal<1 poma<,:e da kreirate naprcdne ob)ike, ito upotrebulli alata za kreiranje J JlH'.n)'Hl)t' Zicalle 1
povrsinske geomelrije

Mogucnosti za rad sa povrsinama u programu CATIA V5

CATIA V5 nudi neJmJiko n<lrnel\skib SkUPOVil pall't<l ;\latc\ koji ~;e koriste za zicano i pOYfsinsko
moddiranje, 7.avislJo od nivoa slo2:enosti ll10Jeia i funkcirJnalnih zahteva. Najistaknutiji oel
njih su:

SliKA 7.2 J}WIJIl Gmeralive Shape DC5igll

.,

Wireframe and Surface (Skllp palela alata za fad Sa kriVan1a i povrsinarna)

Skup paleta alata Freestyle Shaper

Generative Shape Design

Simp palela alata freestyle Sh,lper, koji se aktiviLl POIllU(U ikone I:rcestyle. Shaper (prikazane na

FreeStyle Shaper

it

Automotive Cbss 'N

i~t;'a"d'~"-

siici 7.3), prcdslavlja potpun simp alala za kreiranje i menjanje po~rS1t.l<1 slo:~odnog obhka
(frce.form surface) i c~{eticnih oblika_ Pomocu OVJb alata mugu se krelrau povlSlne na .~s,nov~
skupa skeniranih tablka, iIi intcraktivnim 3D radom na slobodnim fortllama. Raspo.lozlv\ 3U J
alati za anali.zu i Jijagnostiku u rea!nom vremenu, pomocll Iwjih 3e mogu proVt'fllJ kvalnet
povdina i Ililcin njihovog meduJejstva,

"

lako CAliA V5 nudi potpun skup funktija Ia modeiiranje sloienih povfsinil, namera nam je da II ovom
poglavlju opisemo samo osnovne funkcije Zil izradu krivih i povrsin(J, u cilju nadogradnje mogucnosti
zaprerninskog modeliranja. Napredne tehnike za rad sa povrsinarna nisu tema ovog poglavlja,

Simp paleta alata Wireframe and Surface

SImp fJaleta ,data Wireframe and SuriJce, koji se poziva pomocL! ikone \Yireframt:: zmel Sllrface
(prikazillle na sHci 7.1), nudi llWgLlCilosti za kreiranje zi("ane ge.ometrije (!intj;\ i kri\'ih) i O~Ilovne
mogucnosti za kreiranje povdiJl<l. Ow OsnOVil(' povrsine kreiraju se ekstrudiranjern, rotir;Uljelll,
presvlacenjem, pOPllnj;wanjem j kretanjern po putJnji. Namenrl Clvih elcmenata je da dopllne
zapreminske elel11ente i u sadejstvu sa njima obezbede vece lIlogucnosti za modeliranje. Funkcije
ovog skupa paleta alata neprimetno :;12 preplicu sa funkcijCllflJ skupa paJcta alata za kreiranje
delova,

SlIl<A 7.3 /}wniJ Free~lyle S/Jilper

Simp paleta alata Automotive Class 'A'

Skup palela alata Au(()motive Class 'A', koji se akrivira POJllOCU ikoll.~. AllIUI~Ot~ve C!as~ ::\.
(prikazane na s!ici 7.4), predstavlja specijali.zuvan modul, n;lJnenjell kreaO).l SpOIJlllh \ unutraSll!lh
povrsina ilUlOlllobiiske karoserije. Ovaj SkllP pat eta alata kombirlllJl' os()btn~ skupov~ GencHuw
Shape Dcsign i Frees!yle Shaper i preJslvlja sImp Jlata svet~ke klast: narneJljen luadl J mClljanjU
povdina visokog kvalit('.la kakve se zahu:vaju u autO inJustriji.

SlIl<A 7.4 Ilwna tI.lIiVIIlIJliue Class 'Jl'

SllKA 7.1 Jlwna Wirejiilllle lind S!lrj,lCe

Zicani i povrsinsld tehniCl<i elementi

u (lvom odeljku iSLfazujemo funkciollJlnost progr<lma CATIA V5 ~<oia s~ odnosi na rad sa zi~::mi[J:
i povrsinskirn element"mlJ. Referenmi element), projekcije krivlh, knve oa presekll povrsl1la

267

266

CAliA Vs

SKUP PALETA ALATA ZA [ZRADU ZH'.AtHH I PQVRSINSKIH ELEMENATA

razliciti tipovi krivih SL1 neke ad lema 0 kojimil. ce biti reci pri obradi lema posvcecnih iicilnom
rnodeliraniu. lJ okvil'u odgOV<lrajllre teme bili r<l:tlTlotreni raz]ieitj tirovi povrsinsldh ejemenilla

Zicani elementi
P,lie\(l alala Wireframe, koja ie prik<'lz<llhl na sHei

7.5,

olllogllcavil

kreiranje

konstrukcionih

eiellwnata i krivih ullul;u model;! Ovi elementi

nisu skieirani, a kmiste se za kreiranie
referentnog skupa objekata koji pom<lzlI pn
kreir;lIlju ,inzenijih povrSinskih dernen,lt"

N"I 'Olll"llrl
Kada se zihlni. iii povrsinski elementi iniciraju prvi
~ put, CAliA V:; ;111tomalski len'ira olvoreno telo
uflutar ~pecillb(i()[lDg stabla, koje 5ildrz,j ave

SliKA 7.5 Palela <lidta Wire(rilme

Wirertame

demente.

Referentni elementi
Tacke, Iillije i [Clvni sp'Jdaju II referentne elemente
lwji 5e mogu lnirir<1ti 5<1 pakle alata \Virefrilme,
prikazime nil sli[i 7.6, Ovi dementi se koriste kClo
Linijil

fatka

SliKA 7.6 UefCI(,l1lni eil'll!l'Illi

I'omoc pri kreimnju zilpreminskih i povrsinsllih

elemenata, \l riij\1
potpunijeg ostvilrenjJ
projekl<1ntske ZJlllisli. Ovi elementi se obicno
flilbze Ufllliar otvorenih telil nil specifilGlCionorn
sli1blu. Poglavlje 4 saJrzi vise informacij<1
referentnim eletnentima ti[1il l<1eke, jinije i ravni

SlIKA'7.7

K(l/IlIllldil Ctllve

Pn1jcclioll

Kriva u preselw
povrsina
Prvi element

,",'- Komancla CU[,H'

l; Intersection, kojJ
je prikazana na slici
7,8, krejra krivu

Projel<dja krive
Pravac

1<00n,ll)lli! Curve Projection, kOj,l ie prikazem<l n<1 slid "1."1, projeklllje jed,lIl, ili vise geornetrijskih
elernenata (tileak;" iii l<rivih) nil pOVrSillll. Tipovi I'l!(!jd(ciie mogtl hiti 1l00maino l\,l povr.sinll i
Juz izabrclllog praVGI. ](;JO poddk<l elernentll koji ~e plOjeklllie, maze se korislili ios jec13n
element, koji pornaze prj projel((OVClnju. Aleo lilf.Ilil projekcija ne rnoze da se lereira, mozete
izabrati opciju kojom se \ueirJ plOiekci;a kO;,l je njena najblizil aprol<sim<lcijrt

nastaJu \l prescku
dveju povrsina.
~ Na preseku krivih
~l moze sc dobiti
,I
kriVil. iIi tacka.
['resek povrsine i
zapremioc dela
lTloze proizvesli
kriv\l, iii povrsinu.

Okvir 1.<1 dijalog Curve Projection nudi rilzliCite opcije Zil izravnavanje, ill pover<lvan;e glatkosti
juivih kClda se one projekluju n<1 viSe medusobno spojenih povrsina, Ove opei;e odreduju oblik
prelaznl' krive 11<1 preseku povrsil1s]<ih segmenat<l. Vrednost devijilcijl' prelilznih krivih Sl' lrtkode
moze podesiti. time se postize viSi nivo upravljivos!i 0\'0 je nClrocito vaino pri kreiranju
povrSina klase 'A', kakve se \mrisle II auto Industriji
SLiKA 7.B Kmllrllldil Curve Intersectioll
Na{'oJJlt'llrl

l'ovrsine moraju u potpunosli d~ sc seim da bi operilciia Curve Intersection mogla dil sc izmi.

268

269

CATIA

Vs
SKUP PALETA ALATA ZA IZRAOU ZICANIH

Komanda Circle Curve

Kom,lfIda Circle Curve, prikazana n,l sHei 7.9, kreira 2f) krivlllcruzrlOg oblika van okruzenja za
skiC:iranje. RazljCite opcije za kreiranje kruga obuhvataju Center and Radius (Centar i
poiupreenik), Cenler and Point (CentM i taeka), Two Points and Hadius (Dve tacke I
poluprecnik), Three points (Tri tJ.ckt~), Bilangent ilnJ Ibdius (Dve tangente i po!uprecndz),
Bitangent and Point (Dve tangente i tacka) i Tritangent (Tl"i tangent!:'). Operacije Zil J\\zinu luka
i postavljanje pocetne i krajnje tack!:' pruzClju pllnu kOlltrolu nad kreacijom ovog element".

Element 1

'. . J
".',

Centar
Kriva na pomocnoj povrsini
Pomocni element

SlIKA 7.10 [(,)1)1,111<1,1 Conwr Curve

:~~ Komanda Connect

"

.~--____'-~_ _~/_-c-c'~~
'.~ ''::.''.

_ _ _ _,

Pomocnl element

Curve

~i lJpatrebom i,mIlande.
11 Connect Curve, koja jf'
prikazanil na sJiri 7.11,
maze 5e kreirati pove
zujul'a I(]iv<] izmedu dve
~':'1,........ _.~"

SLJKA 7.9 Konwlldil Circle Curw

.Jil'

.""",p:::;:;;-----------:3

Komanda Corner Curve

KOlllanJa Comer Curve, koja jt' prikClzana na slici 7 10, kreira Illcnu ugaonu krivu izmf'Ju (\v,\
elemf'IHa.. Prj heaciji Sf' nucli vise rnogucnostL izrneuu kojib se bira zelje.na. Opcija Trim Elt'menls
lludi rnoguCr1lJst odsecanja koriscenih krivih, nClkon kreiranja lucnog elementa.

lack\:: Na pOLeil,u, iii Ila

kraju krive mogu se
z.ldati icijeni llslovi
"vezanj" za tangcntnost,
iIi zakrivljenost
(krivinu). Takode st'
maze zadati zategnutost
prelazne krive (opcija
Tension), ('I me je
omogucena doda!na
kontrola njcnog oblika
Dodatne l1logucnosti za
kontrolu nude Sf' kroz
lJ

SUKA 7.11 KulIl,Jrj,LI COllneet Curve

opcije za odsecanjc
krivih i poddavanje
pravca nastanka
prelazne krive.

270
271

(ATlA

Vs

SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU ZICANIH I POVRSINSKIH ElEMENATA

Komal1da Connect Curve ne moie se karistiti na vise od dve tacke. Aka ielite krivu koja prolazi kroz vise
tataka, koristite kamandu Spline Curve.

Komanda Spline Curve

Komandom Spline Curve, kOjil je prikilzilnililil ~Iici 7 12, Ineiril se kOlllinucln<l kriva tipil spline,
krnz slwp ad dve, iii vise ta(\lkil. /;]visilo od polo:':iljil tilblkil, kriva rnoze hiti 2D. ili 3D. Tilcke se
mogu dod<lvilli i oduzilllilti upolrebolll okvir,l Zil diiilloy, :ipline Curve. 1I svakoi od ta(';1I,(I t<lkodl:'
se mogu kontrolisati tilngentnosl, k!ivinil. iii z<ltcgnulOSI. Kriv<l Sf' moze aulornillski ziltnnili
Idik()m na dugllle Close Spline

J/ /

Kriva tipa spline

SLII<A 7.13

I! 'r'OInoi~~~Y!Y",':f
5' .. ",,,,.-.,,,,,

CTM

/(0111(1n()I/

Helix Cunw

Komanda
Polyline Curve

12liE9-":=._ ::II!l
-n T.n.rim. oi";;;,""" Dir_ Q

5"'m"v,"",-~

@ti'fi"

s. [(ornanc!om Polyline
Curve,
knjrt
Ie
'7 pril,dziln,l na slici
~,_ 7.]4. kreiril se l(Ontinudna kriva Sil5tk
vljena
oel
nl7,a
f. linijskih segrnen;l(il,
l((lji prolaze kroz
;; elve, iii vise t"c<lb
ZilvisllO od poJozaj<J
tacilb. kriV<l moze
~::;:,l) ~ biti 20, ill 3D. U
MJ,,",""
okviru ovog clemf.'nta tacke se clod,lju,
ili oduzim"ju. U
;ivakoj oel t(\{;lka
moze se t"kode
df:'finisilti polupreenik
zaobljenjil.
KrivtI Sf:' automalski
ztltvilra kJikom ntl
dugll1e
Clost'
Polyline.

:i

I:!'''~'~~'i:~'.~.'~';:::.~:':'~.~o; 'i";,~iEl;'i i
_~12....~1',l ~~C'.{I11

r ii:~F~~:);_

"k t;;4} G.&1.V;;.lilJ!,l~L~

s""".",'~"'.""","""("'","'.".I".~"'"

SliKA 7.12

f(alllollr!il

Spline Cunw

f
Helikoidna I<riva
Komandom Helix Curve, koja je prikazana nil slid 7.13, automatski Sf' kreiril helikoidnil krivil, nil
osnaVl! kontrolnog skupa aprilmetafa. Neki oel ovih parame!ilfa su kOfak (pilCh), rotacija
(revolution), visina (height), poJllprecnik (rildius). orijentacija (orientation), pocclni Ug,lO
(starting angle) i zilvrsni ugao (stopping angle). Takode st' maze definis(lti zilkonitost na osnovu
knjt se lueira heJikoidnil kriva nelineilrnijeg obJika.

272

SliKA 7,14 [(nnlllnlil1PoiylineCtlTI'C

273

SKUP PAL ETA ALATA ZA IZRADU ZICANIH

CATIA V5

. ................""'"',-,:lli"~"~""'''~''k!(''''~l:;t.!\''nl''~;g':~-:1

i~~_~,~,~",.~...~~,~",.~"~"'._~::~o:!;:.~",~,

Povrsinsld elementi

r,>.~.iiO...q:.G.');"

xl

Simp pal eta alatel za izradu povrSilla.

l!.:Li~~:\!i ~_81,:~J

pribzan na slio 7.15,

kreiranje povrsinskih
ei.:menata 11 okviru modela. VeCi Jeo
(Jvih elernenata zahtt~va pruhociJlo
p(l~;lOjanie skiuranog prof!la.

hilt! ;,

II1I1

~:,;::.::::;::::::.,

POVRSlNSK1H ELEMENATA

koji

je

OOlOgllCaVJ

Fill povrsinski element

Sweep povrsinski element
offset povrsinski element
EI{strudirana povrsina
_ "'" Sferni povrsinski element
L ________~.. Rotacioni povrsinski element Komandoll1 Extrud Surface krcira se
I--------~~ Ekstrudirani povrsinski element pravolinijs!<..i ekstwJir,lIla povrsin",
na osnovu postojec'eg s!;:iciranog
SliKA 7.15 Simp pdler,/ tlhlt,/ Zll iZl"luil! tJOIJlsillti
profila. Ovaj profilmoze biti olvoren,
ili zatvoren. Podrazumevani pravac nastanlta e1enh'nta /lorrn<llan je na ravan profila. Medtllim.
moze se izmeniti i definisaLi upotrebolll nekog pOlllocnog e1emenla (krivc ili ravni). StIler
nastanka elementa se moze izmeniti, a mogu se zadati i gran ice za ekstruziju II svakom oel

2D profil

..

Osa rotacije .~;

StIlerov;l. Na slid 7.16 predstavljen je primer ekstrudirane povrSine.

SI.IKA 7.17
RO/lu;iOllll
',,~,

:..J",,,,"

:o.,,,,,~.

2D profil

........- ....-..."".,_"...'.e~~'~n""'u_L.W*.""...ill"."'.W.M.':w.'~!Ef""~ftjl";j$1~!J Sferna

ffi!rw:rry!~1?~;~"~...~.,,.~.~~.~;;::;e_~~_~~"~,,~

",,'" ;'/'-, /SI'4-?! Q_~

Sferna povrsina

povrsina

iZ

K.om<lJ1(brn Sphc
II: Surface kreira
se ~f(Cmd povfsina nil osnoVu
2Mble ta(j(f' Da
bi ~e definis,oo
eklllen!,
ovaj
pCltfebnd j~ i OS;l
rotilcije Takode
Sf' mora Jefini

Ekstrudirana povrsina

Centar sfere

sati i poluprecnik
sfele. U wa (etiri
kvadr,lOt,l mogu
ce je konlrolisati
ugao prostir<lnj<l
sfeme povdine

SliKA 7.16 EJmrudimna pOlll'Sirlll

Rotaciona povrSina
Komandom Revolve Surface kreira se rotaciona povrsina, na osnovu p05tojec:eg skiciranog profila i
izabrane ose rotacije. Profil moze biti zalvoren, iii otvoren i ne sme da preseca osu rotadje. Ugaone
gran ice mogu da se konunlisu u oba smera II odnosll na ravan profila. Na slid 7.17 prikazan je

SliKA 7.1 B S[errw pOllrSilla

primer JOtacione povrsine.

274

275

CAliA Vs

SKUP PALETA AlATA ZA IZRADU ZICANIH I POVRSINSKIH HEMENATA

Komp!etna sfera moze se brzo kreirati klikorn na ikonu Sphere. koja se nalazj uZ ok-vim za
clijalog Sphere Surface. Na slici 7 18 prikazan ie primer sferne povrsine.

Komanda Offset Surface

Kriva vodilja

Komandil Offset Surface kreiril povrSinu cije se sve !acke nalaze na podjednakoi p;nalelnoi
uda!jenos!! oel jednog. iii grupe rovl.~jnsl<ih segrnenil!iI. Povrs!n;] se rIwnja upotrehom okvira ZJ
dijillog Offset Smfilce_ Dodatni e1ementi se rnogll dodavilli. ili oduzimali iz skura povezilnih
povrsinil. kild<l nije rnoguce I<reirati povrsinu na osnovu citave grupe, Moze se kreil';]l! i vise
povr.~inil ovog lipa islovremeno izbororn dugmela Relll'll( O/Ijca lI{ier OK. Na slici 7.19 prikilzJo
je primer povdine tiPil offset.

(guide curve)

~~'mm\t~i

:';'-"j-.;il,~i;;:o"'-.;;"<'

Tipovi profila

~~~~;~"~,,,:!~,,~"""~,~,"t-,~,_!"'~,,.~,"~,~,,~,,.~.~_!!,,~,~,,.!",,,~,~:,,~,~,,,!,,,,-,,!,,~,,,,,,,,g..>"...,._~,:.- .'.."',>;~&r~~
~"!J:'~%;)",~ 3:,_.0,10..:-"',

" <J

Profil

Povrsina tipa offset

SLIKA 7.20
Povrsina

tipa sweep

!spunjujuca

povrsina

Osnovna povrsina

~- ,-J f) 3'@#!)f-!N<i)i,W'g.1'! !fill @grgy';g\'(jd!ii',! .

r".""'", .. "",."''''''.".... ''''.,, .. ,,~;,~,,'; '<-'.-'
',_. . '''''~!>

SUI<A 7.19 POl!rSil1d lipa ojjJct

Povrsina tip a

swe~p

J(OIIlilndom Swept Surface kreiril se povrSina kojilll(!staje kretanjem profila du:?: krive vodi]je. OV;]
oreija dozvo!java upotrebu skiciranih profilE!. Dodatna kontro!a oblika ovog eJementa maze se
posti(j prirnenom druge krive voddje, krive "kicme" (spine curve), iii kontrolne povrsine. Polozaj
izabranog pmflla moze se strii<tnije kontrolisati pornocu parametJra za pozicianiranje pmfila. Na
slid 7.20 prikazan je primer povrsine tipa sweep.

276

SliKA 7.21 Povr.iil1l! lipll jill

pOVlsinr. tipa fill.

Povrsina tipa loft

Korn<lndom Loft Surface kreira se "presvucena" povrSina kretanjem uve, iii vise favanske profiloe
hive dui izraeunate, iii korisnicki definisJne "Jdcme". Vec'a kontrolil obliJm rezultujuce povrsine

277

SKUP PALETA AlATA ZA IZR,~DU ZICANII-t

POVRSINSKIH ELEMENATA

CATIA Vs

rnoze se postid upotrebom dodatnih vode6h krivih, U ovu svrhu fIlogll se koristili 'I opcije 'La
!contralu langentnosti. spre%C!nja profila i postavljanja granica. Na slid 7,22 prikc1zelfj je primer
pov,sine tipa loft

~~~'~~~\~."_~
..~,."'~"~.,~,~_~,~_~,~..~c~."''''''''''''''''',,!,''$''"MM'''M''''')~f.~_'''--'-'':'.''04;1""WT~~ N.1PlJlllil{lU Krajnje
,_ J'

tacke

""I 00..<;1' '':' ."

svakog

od

Operacije "vezane" za zicane i povrsinsl(e elemente

Operacioni dementi namenjeni su rnanipulaciji vee poslojeCim zib1flirn j povrsinskirn elementirn<l
Ow opt:f'dcije, kojima se pri~ttlPJ S,l paletc "lata Operatiuns (prikazane na she! 7,2'1), be!tie ~e 1I
okviru specifil(acionog stabla i rnogll ~e 11 svakom uenlltku plorneniti. U oddjcima !coji
predstavicemo faz1i(jte kalegorije ov'lh Opcldcionih ekmen;\IJ.

Operacije Join i Healing

[.tl'f!fi,\jj,i,b

=---"l
,--"'~
"",,~.,

...

(B ," ' ", "

/~,

J;.~

~J../:-

.-/

/ ' ;

"

,//,'

-..~"
~' :

Presvucena povr5Hl~f

/'

_>~

~v""

Presek 3

;:2~oa!:.;!:!~t:::,:,~.,:;~~jr~~:~:_!:ft'; _-:ce_,'
tHij~'"_~
_"

I'

se promenJti
(, [zborolll bd() ko)<:
::!< druge t;lcke n,l krivoj

';;i/

r'~

_ ,- - ,.~ :_,

ar,-:"t:t.rrwifti~.J"

""__

,,',:I

Komandom Blend
!;seirase "prelivaju(,\'"

I
I,..

(Healing)

izabrill1e

17"lbl,ltl
)edna 0.1 [V1U
"" Zil sVdku od kfJ\lh
,!llO

.;", moze

se 1nbldll
,"-II J)omo(na strdlllL<l dd

~;~~2~~~~~:~::~::~=~~~~i~~[~~~=i
Blend kriva

spojeve, "k('enje" povrsirn,

,j

"n e

P J) I
(lOin
l~cenle

i~i~

liili
I :9;

-"pill I
fflm "

POlllSl<l-

VJllil.' odsec:,!)ja i !<lsld.lp;;;lj.:

r
SX" IIJIlJ"

AllllO prd:,i-:Jvdllje
J'
I J-.- Prornefla ~O()( H'JlllOg
,l::. ~lslema(f,xI5toAxl')

1' POIll;IJVJnJ~ o(beCdnl~ (Untfllll)

~
\ RaslJvljclflJ'" (Dl>d'S~I"bi~)

operacija Join
Opf::racijil JOill ulHo/:,ubva ,-pajalli~
,vise llezClvi.'>nih elt'me(l,lt<l (luivih, in
povrsina), koji se, ndiwll toga,
trdiraju kao jl.'dan dement. Flemenl!
~e ll10gu dodilVati i odll2irn,lIi iz
zeijenog s!;upa, IlZ vi~ol( stepcn
kOJltrok p!imenom opcijil koje ~c

SLiKA 7.24 Palew Ii/ala Opemliol15

Ilalaze II nkvint ;"-;,1 diialog Join

Zavimo od izabranih e!etnenala, mogu se pojaviti i dodatni demcnti, Kvalitet spojenih eic(l1enata
moze se kontroJisati pomocLl opcija za tangenlnml, pOYeziv,\[)je i ud,djenost spajanja_ N.l sljci 7,25

prikaz;\n je primer upcracije Join.

1 kontrola tang(:ntnosli

I" '

Podrska blend
elementu

(healing) Ow opeJacije ubulll';Jlaju

iiEI

momenl\!

!\.!1

SliKA 7<22 Povrsinu tipa loji

','

EblfilpoiJcija

Komanda Blend

'1;:.~ .j: : '~:"~.':.:; '!~"~.;" 2~iE~JIj.' _~.~ :,~~~~g," "d~~,~:;:;:

_

operacijamJ SpJj;l!lj.1 (join) 1 "ie-'f::Uj,l"

1-" ",001'''1'

povdina 'rLmedu dw
hive. S-l

' ,,,.d,,

i ~,'~,~ J c.""'" f~
..L.E!!LJ" C',""" f!cWFJ

1I sleddlll1 odeljcim,l b(lv](:e!Jlo se

11~~;~~!J.1I~.

presd;il.

?'

q rnogu

, i krlvine_ Zategn!llOSI,
bi
biLl obezbcdcna
spre/.dnje
i kriljllja
lafka

Sll

pawrnelu

cijom upo[rebom se
rno?,e ruslici jos visi
slepell Iwnlrok obli'
ka [.ozultujuce p{)vfsi.

;"T
~~~~:~:~~~:~:2=l~~~!!~E~~"
~
Povrsinski segment 1

~. ~-~
,1';',;::1
:1

Healing

!lvezana" za
Operadja
povrsine
Oper'-l(ija ['Iding
p(}kus~va (Ll spoii

dve
Dl",,,, ,",,,~,.,,,,~.,..

""""

lie
Na sliei 7.23
prikazan jt.' primer
povrSille tipa blend.

'"

p~;;:::zz;::a

P0\,lS'ulC

po

njihovoj pl'esdnoj
krivoj_ Osim toga,
on,\ poku'LW.l da

"deli", iii popravi

bila kakav zazor. iii
neravnornemost

koja postoji na
dodiru dYe
povJSine, Na slici

Povrsinski segment 2
Sav na spoju

7.16 prikazan je

primer opefilcije

I-Ieai'lllg

SLIKA 7.23 PovrSina tipa blend

SliKA 7.25 OpertlClja loill

278

279

CAliA Vs

SKUP PAlErA AlATA LA ILRADU ZICANIH I POVRSINSKIH ELEMENATA

!n~ig!l!~;~h!44m,m!ftn,:I" ['DllE]xl,

Operacija Disassemble
Operacij<1 Dis<1ssemble rastavlja krive i povrsine nast>1!e lIa osnovu vise
krivih, iii povfsina na S<lst<lvne delove, OVil operacij<1 je korisna kada se
radi sa gf.'ometrijom uvezenom iz drugog progrdITla Na slici 7.28
prik(lzan je primer upotrebe oper(lcije Disassemble.

" ea

Operadje Split i Trim

U sledecim odeljci[IJa objilsnjend jt' upotreba operacija Split i Trim
SlIl(A 7.28 O{H'I'IlCijll

Ove operacije Sf izvoJe !lad krivarna i povrsinama

Dis,!$.Irmble

Operacija Split
Operadja Split deli elemente (hive i povrsine) P0rIWCU preseenog elementa, Upotrebolll uped;)
Elf'mellts (0 R!'IlWl'f' i E!rll1('1lls to Keef-' omogm';JVil Sf' da se Zil vrcme opcraciie Split 7.adrz,e jecina, iii
obe sirane podeljenog dementi!. Ova operacija pri jednolIl pozivanju deli sarno jedan dement,
koristeci drugi, presecni elell1e!i1. Na slici 7_29 pribzan je primer upolrebe opcracije Split

SliKA 7.26

O{Jerllcija

Sav na spoju povrs'lI1a

"li'i'enjd"

Di"'1

POl'I.{in!1

(S(lrjacc
Ii('tlling)

Pre nego sto izvedete operaciju Split, izaberite anti stranu elementa koju felite da zadriite.

Operadja Untrim
OpeL'Icija Untrirn vraca element koji je J-lodsecen upotreQOlTl operacije Trim

11 njegovo pocetno,
nepudsef"eno st<1nje, Nil slici 7.27 pril,azall jt' primer upotrebe oper;1(ije Unlrirn.

Originalni element

~ ~ --~ "

Presecni element
Podseceni element

~\;
Element koji se deli
SLIKA 7.27

Operacija
Unlrim

280

m~T*'D#[g,'iPi~'[W$t,f--~rwtijfll;;\llikf;'% .,- -""'

,s.'-<l .......

c,""'"""'....-""''''"'.'''''''''' ..I.'''.''!'''''''''''..".,,'''.,.'''''''.,'-

-. '-T'~Y

"'/..;-'"';--"- "-',,'- '

--'~.-";,_ ,<;-,

~L~"~\
,t[;~::
_______ 11'!l

sL\KA 7.29 O!Jelacija Split

281

SKur PALErA ALATA ZA IZRADU ZICANIH I POVR5!NSKIH ELEMENATA

Operacija Trim
Operacija Trim podseca eJeme!lle (hive i povrSine) nil mestu njihovag preseka. Upoueba opcija
ElellJalis w Rcmove i Elements to Ket!p ornogucava da se za vreme operacije Trim zaurie jeJna. iii
abe 5Ifane podsecanog elementa, Dugme Result Specijicillion omoguCava prograrnu CATIA Vs dil
autornals!i:i srnanji braj segmenata rezultlljuce pOVl'sine. ako resenje ne maze da se <lobije
urugacije. Na slid 7 ,30 pnka2~n je primer upotrebe opercl('ije Trim.

"'' ' ' ' ' ' ' ' ' '.:wn. ",:,:.,:",,,,.c1~-q~:;7_'l:::~H5~\ff{,::m::'~r~?::'t~~~~~

~~;~,"~.~~~.~"""~"~_~~"~."~,;~,~..~"_,,.:,Ta<>~,,;.""_~.!.~",~,~"~...
_--:

't'-'

::

;,I:"/~,L.;S'.I)L9.?':','-:,'_c_<-

''''Nj,j irfflit ,

-:""'.'"

'J>'~~~

~ Ehuakcijd 5t1'a-

Ekstrahovana povrsina

..,:!

nice (LKe
l:XS1,dCI ion)
podl-azllmel'a
~,;'I k1'eir,Hlje pnvisille

r!-!

....

':i

.f..- .
..:....~_~.QJ;7,Q iJ~; ;i:' %e_'9.
""""""('''~('''''''''''i'"'''"'

OJ

1tttt=.mW,

li i~;;i +'y S:o!, .,r,,j.tl.Qi@

,,__ ,_
" __ '.

'lWi;:;I!J:B IIi,'

i p,""O"O"o".,",~po".,,"o

~ ,: ~j

'ioE"'''''''!il!\V##i

:!J

Ieee 5tl,lDlle, lj
' ~ pU'/{SH1~ n~j(op,

l_

SliKA 7.30 Operllcijl/ Trim

: W',O'"",."oe,,,,,moJo

j Df.J<co,,"O
lJ[,"Oitj . .

Operacije el(strahovanja
U sJeder::im ode!jcima baviCemo 51;' operacijama d(stl'ahovanja
granicne ckstrakcije. eksuakcije stranica j zaoblj,lVanje povdina

ZdPlt:'llllll.,klll:)

~ ~ll! razlicllcopcijc
,iI! za prosliran)e

~,,:.C'".~ l stlanica.
odreduJukoje
da li se
..

Granicna ekstrakcija
Gfanicna ekstrakcija (Buundary Extraction) ekstrahuje, ili izvlaci granienu krivu na osnOVll
postojece ivice, iii stranire neke povi'Sine, Dostupne su i fazlibte opcije za prostiranje ivica, koje
odreduju da Ii se koristi sarno jednJ ivied sa grani(',ne krive. iii sve ivice. Na slid 7.31 prlkazan je
primer graniene ekstral<cije.

c,,~~i I h~.'"'' I ; .c:'lll1u(h~b, D()~lllpile

Ove operacije obuhvataju

lld,OSl\()VUPOSW.

;... j(()ri-Sle salllO

~:I jedna slranica.

X~

III kompletan

,,~::-.'3,,-:~,,:I~i:!~''!~_i~~.~~~;}~:~~I~~,:,~:,:;L,:'.\\::"~%~'j~~!i.~,;?~.~;;.+_:;.i;t~..~~.f.;:~~*~;'~~:::'L'~,,~~,~~,J~lii,~t;~,;;;;~~"i;.!~":C::::.:,:77.c~.~".~,"~"",t"'''':'::''''''::''''',,:,,:''<FlJ': element.
SllKA 7.32 E}mmhcija slranice

Na slici 7.32 prikaziln je primer ekstrakcije stranice

282

283

SKUP PALETA ALATA ZA IIRADU lIC/iNIH I POVRS1NSKIH ELEMENATA

(ATlA Vs

Transformacije
Sve operi'ldje tri'lllsfoflTli'lcije luei!i'lju kopiju origillalnog elementa, Nal{{)n iZVfsenja operacije
tran_~formacije, originillni element moze biti sakriven, iii priklzan_ 11 s1edecim odeljcimi!
bilvi(eillo Sf operadjama Irdmformarije, i to t[aflslaeijo[fl, rotacijom, g'lmetrijom, skalir(mjern,
,lfinim preslikavilnjelfl, prornenmn koordilLlttlog 5istem;] i ekslraro]oacijoln

lik

1,1

ogled,du

n~

Transladja
!(ornal1lb Translate, Iwja je prikaz;Hlil n<l slici 733, transformise polozaj geometrije dU;l,
konkretnog sistema 05;1 Veklor Iranslacijt, moil' So:' definisa1i lako da Sf' prostire duz ivice, ad
la(:ke do tacke, iii tnOze bili Jefinisilll pomocu koordilL1Ll_ Ako zelile da kreirate vise tr,ms]irilnih
clemenala, koristite polje za potvrdu He/Wilt Objcrt !IJtn Of(

Scaling, koja
ie prikil:-:il!1a flil

SliKA 7.34 Korwl/lIlt! Rotate

ll\ecav~

: ;~~:~~:~::)1I U
odnosu

[M

~, IZJbr~fII rdelell-

Ravan translacije

!
~

>
t;,

Originalni element
~~,I.It#i':h I~~~"'..;e-\& j?r;,E3'F&3';3i:;;'G'>-!i~l.mjJ.""'-

...,,,,_,,,,,,,,,,,,bo,u,..,,_,,,. . ,,,

",r~~'

<:N,-,,,::,,~

_,_

~I

-'-,'-',-,'

Ravan ogledala

SLiKA 7.33 Kl'lIWIJr/,/ Trallsillre

L ___

J'iltlji\ Je lsta 1I
SVll1l

pr;l\'Clma

ilka je [eferentni
element lai'ka

DJ hi se u(j(ilio
lFI

IJZmerU
u

skaliratlJ~

odredenom
pravcu, k~o H'-

Rotacija

Originalni element

Komanda Rotate, koj<l je prikazana na slid 734, rOliril izabranu geometrijl1 aIm iZilbnme 05e
za definisatlu vrendost ugla, Aka zelile da kreirate vise rolir,mih e1emen<l13, kori5tite polje za
potvrdu RctJear Objecr IIfrcr 0[(

284

1m dcl1lu,t

~l Raz.m~[~ .'Obli"

,:.lle

'ij{

,-+i

. ,',"_~-',

ferentni element

_,;_"",.~y" "'-c,'--" "';""c" '';C't '-'-', .-se lllogl.l koristiti

;.~~~,~_?:ltf:!!.Il_~.~~~_~_~.~~=.'1'C1'~~~"'""""~"""'f':':;;,*Sf''F"''';;;':;';;';;';';;';'';'''"''.1;I,l'J ravan. iii linija
"I;"",-!

II;

SllKA 7.35 Komllnda S),mI1H'rl}'

285

r
SKUP PALETA ALATA ZA IZRAOU ZICANIH I POVRSINSKIH ELEMENATA

Osa 2
Osa 1
/---

Lrc!/

'~

'-----

"'.,

~A'

//_~"""~ r-'.

/~/

..,; Komanda

Affinity

..

-"'~
"" "."1--.1"'"!ilg;.l:,"~"An
..... ,""',.

I",

l~~'5Y.J,,:,"'(jII2W

A,

--1;;1

Komanda
Extrapolate

Origjnalni element

Kom,1llJa Affinity,

KO!l),ltl(b

kajd. je prikazana

na

~lid

7.37,

skalira iLalJranu

element

originalnog

EkstrapolJrani element

demel1la.
Ovo zavisi od

SlIKA 1.39 [(am.udd Extrapolate

vred[1osti k!ivine
na lvici povJsine
Iwju

286

tf~ba

ekstrapolirati

287

CAllA Vs

SKUP PAlETA ALAlA IA IIRADU ZICAN!H ! PDVRS!NSK!H ElEMENATA

5.

Veibanja za rad sa'krivama i povrsinama

U ,!edecilll oddjcima pretistavljenil Stl vdbilnJilzil rad 5il kriVi'lllla i povrsinafTn U okviru rrvog
vezbilnjil kreifi'l se pl<1stii:'nil boca, a II ol<viru drugog \'t'ntilator

Vezbanje za rad sa krivama i povrsinama broj 1: plasticna boca

Ovo vdbanje namcnjcno je uvodcniu c'jlilOGl II osnow tehnil,e rad<l ,'ia krivalTla i pm'fsinilm<1,
pl'ibzane nil pl'imeru kreiranj<l r1<lsticne bore. kojJ it' rrikJz,l1lil nil sliei 7,4(), Da bisle kreil'ali
plasti(nu bOCH, treba da pl'et!uzmete sledeee koralH'
I.

Krei[ajte novi deo tipa CA11';lrt i PWHlfilite njegoyo

podrazurnevano lIne II [l1,Ll/if Bollie.

2.

AktivirCljte simp p"lela alata Zil 1-;](1 sa krivillll<l i f'ovrSinillTlil

3.

Promenite irne podrilZlIrne\',lnog otvorE'[)og tela iz 01Jf'1l Buil)' II

lilko sto tete kliknll!i ikontt Open Body,
jmristec'i T!vL1, i iz;]brali opciju Properties

Kreirajte novi skidrani proflL tako sto cele izabrati [avan Bottle Top, pi! kliknuti
ikollu Sketcher, Kreirajte lucni prom (iji.'iu pocetnCl i kriljnja tilCka blizlI YZ favni
OgraniCite centar lilka taka da .'ie podudilHI sa (erHrom knordinatnog sistemCl i
kreira)te ogranil'enje tipCl precnika, HeJnos! 50 Inm, Skicirajte IlOrizun!alnu
konstmkcionu Jiniju koja prolazi haz cent<l[ juuga i ogralliCile je t"ko cia se
podudar(l sa ravni XZ, Skiciratje taClm i ogrilnii'ite je cia se podud;ua sa presekorn
kruzllog segmcnt~ i ra\'n.i ZX. Kad,l zavrsite skiciranje, izadite iz okruzenja ZJ
skicirrtnje. J{ruzni profil je prikaz<1n na slici 7.42
. -""
"'-,-,

CD 050

C(m.llnlrlinl1 Ur'lIlf'nt5,

4.

Klilmite ikonu Pl;lIle i izaberite opciju Offset ["i-om Plane.

lZ(lberite r<\van XV i 1I polje OfCset unesile vrednost od 300 (rnm)
Promentje illle nove r;lVni u Bollie Tat' (Yrh bon') Kreirall<l raV<lfl
lipa offset prikaz~ll<l ie l1a slici -;.41

SUKA 7.40 [lIIlS(iCIlIl /Joca

ZX

Q)

~~:) ,J; ,tI ~

"~'""O,,<,,~.",

~f,

I
i. .
~

"

~
:,':

CD4W~
~!I:I<J ;;'fI!,'~ ~'f"
'"'"""''''''~~'

"

,,'

W_,-I j,(w "Sf5gQ;m}'J;.)V',:"

StiKA 7.41 R,/I!iIr! lipa offset

288

--

" - ' > -- -

-,

. .

fu

;~;c

<illj

Lucnl e ernent

!YZ

I
Ravan na vrhu boce

Q)
"

__

.;;' ~

'!i,;

~7 1*.::;'+'%t].~2L~

~J

SliKA 7.42 K,uzl1i praJii

6.

Ub<lcile novo otvoren.o tdo i dajte mu ime Bottle Curves (Krive za izradu boce) .

7.

Kreirajte novi skicirani profiL tako sto cete iZilbr(lti rav;m YZ, a, zatirn, ldiknuti
ikonu Sketcher. Skicirajte spline krivu i kreiwjte ograniCenje tipa podudarnosti
iZflledu gomje tacke spline krive i krajn.je taeke poluluuzne krivE', _Aktivirajte meni
za promenu osobina spline hive duplim klikom nJ nju, Zadajte ti'l!lgentnosl rlil
njenoi gOrlljaj !f\cki, cime ce biti prikilzan VE'l<tor tangentE'. Vektoru tangenle
zadajte ograni(:enje lipa vertikalnosti. Kreirajte vertikalflu konstrukcioflu linijll
koj;! prolClzi kroz koordin<ltni pocetak Kreir<ltje ogranicenje tipa paralelnosti
izmec1u vrhi'l spline krive i vertikalne konstrukcione linije. Ova ce obezbediti
normalnost spline Juive u odnosu na gornju raVan. Kreirajte ogranicenje tira
podudarnosti iZl1leclu donie tache spline krive i ravni XV. Kreirajte dimeflz\ono
ogranicenje vrednosti 100 mill izrnec1u donje tacke spline krive i ravl'li ZX. Kada
zavdite nilbrojane operacije, izadite jz okruzenja za sldciranje. Rezultujuca kriv;!
prikazana je na sliei 7.43.

289

CATIA Vs

SKU? ?AlETA ALATA lA IlRADU ZICANIH

ijl.i, '-0'
,.
tI:.~, ,""';;-..... I,"':.. !~~,""i_r_""::'0-.~

f~:;,:I"
I(E:~:;

I[~:,
;1JJ....;"j:

,$

'1"<1

"2!:;";. __~-

...

____ ..

'-_n'

.:mil

--"'-'.'

zx: ~i~:~or;a'"n""gCCenCCt..;ecccc"".~,"C'1'j

- ~,- -~ - ,-

/' '
Gornja kriva

~!

Iv

\.~'~28:n~c:::t':a'vert,k~;~'~I:: ~
\

Osa

Gornja kriva

\!:..}

Spline element
Osa

CD

G),I

Xy
; ;"1 Ci kI ~ ;,; ;.

POVRSINSKIH ELEMENATA

f1

"--~0=_~-j,OD-~'m'

.. '1

Ogranicenje tipa
podudarnosti
I

x:,{=

~.A:;

hi.

_~"._. ____ .. _'"., _ _

xy

____

h~150mm

. _ : ~l::;,l,E 'iF.

9 .. ".

I
I
.1/jI
'i..j/,,_____ . ,. I
,

_;-;~

, YZ

fi

5."~'""','~"''--''''''''''~

SlIl(A 7.43 Krhii/ 1

SliKA 7.44 Krivi! 2

a.

9.

KreirJjte drugi skicirani profil, taka slu Ctle izahratj ravan ZX, a, zallm,
ldikntlti ikonu Sketcber, Skicirajte spJ'lnt kfivlI i kreirajte ogranicellie lIpa
podudarnosti izmedu gornje tacke spline Icrive i sredisnj<:' tacke poluki'IlZrll' klive
}\ktivifajte meni Zcl prO!1lenu o;;obina spline krive duplim Idi!w1n lJ<1 nju.
Zadajte tangentIlost OJ njenoj gornjoj tJcki, Cirne ce biti prikazMl vektor tangeIlte
Vektoru tangente z(1dajte ograniCenje lip;} venikalnosti, KreirJjre vertikalnll
konstrukciunu liniju kojil pl'Olazi kroz kool'ditliltni POl~el,lk Kreirajtt ogranieenje
lipa pilrale!nosti izrnedu vrha spllrle krivc i venikalne kOllStmkcione linije.
Ovo c'e obezbediti nurmalnost splint:' krive II ounosll na gornju ravan. Kreirajte
ogranieenje lipa pouudcll'lwsti iztnt'dll ciuflje tacke spline i<rive i ravni XY.
Kreirajtt' djrnetlziono ogranicenje vrednosti 150 mrn izmcdu donje tacke spline
hive i ravni YZ, Kada zavrSite nabrojane operacije, izac1ite iz oluuzen)a za
skiciranje. Rezultujuca kriva prikazana je na slid 7.44

Kreirajte treCi skicirani pl'UfiL (,lko stn Cde iz,lhrati ravall YZ, a, z"tim, kliknuti
iKOIlU Skdchef. Skicirdjle spline krivlJ i beirJjte ogrMlicelljl' lipi\ poduuarnosli
iZlIledu gomje tacke spline kl'ive i sl'l'disnjl' u('ke pulukrll7,ne krivl;, Aklivirajle
meui 2,1 pWlllcnu osobina ~pline krive d!lpiim klil(()l!l na njl!. Zadajte tangent"
noM 11<1 njelloj gurnjuj tal~ki, c'ime l'e bili priLlz,\lj vektuf ['l!Igente. Vekloru t
illlgenle zadajte ogranicenje lipa vtmkaltlllsli. l\rclr,ljte vertibllll! konstl'ukclcjllll
liniju kuj(\ pro];lZi krol koordill,llni pocetak, Kreirajte oglanil'_enje lipa
para!dnosli iZllleclu vrh.l !.pline krive i vertikall,le ]WflSlrukcione linije Time l'C
biti obezbedena normalnmt spline krive u odnosll na gomju raV;lIl, J(n.~iraj(e
ogranicenje tipa podudarnosti izrneJu dunje tdeke spliue krive i rilvrli XV,
/(reiwjte uimen2iono ogranieenje vreunosti 150 rnrn izmedu donje tclcke spline
krive i [avlli ZX. /(ddd zaVL~lk n.lbl'Ujane operacije, iZdcltte i2 okruzellja lil
~kicij'anjc, Rezultujuca

kriva priklz<ln(l je lld slici 7.45

10. !<liknite ikonu 3D Spline i kreirajte donju spline krivu iZllledu dOlljih krajnjih
tacaka (1, 2, i 3) pn'.thodno skiciranih luivih. Kliknite ullgme AJd Parametcrs i
zadajte pravce tangente 7.<1 svaku od tacJka, fios!avite pr,lVac tangente II {ilC!(ama 1
i 3 normalno na r"avall YZ, a t;}fJ{e 2 (lortnalnu na ravan ZX. Kliknite OJ(, DOllja
spline kriva je priklzana na ~lici 7A6 Uverite se da su vektori tangente uSH\ereni
podjedllilko dUl: krive.

290

291

SKUP PAt ETA ALATA ZA IZRADU ZICAN1H I POVRSINSKIH ELEMENATA

CATIA Vs

!hl!'JWJJii

.",

'-~.
.

~rt: ~: .

",,"~

""'~"~

Ekstr~dirana

/povrslna

-<"c',""
_tr~"",

;Y""""'-'"

SLlI{A 7.45
KrivlI 3

""""'~"" "",,,"",,,,,~. c'n",."r,,~

Or,'_"'~'"i'"""'''" ~_~,-~

Pt

.PI
SLIKA 7.46

Pt 2

Donjll
spline hivil

,,,,-,.

'~nekriva

lei

CD
J-~
. r,

12. Ubilcite novo otvoreno telo i dajte

11. Kreirajte dye ekstrudirane povrslne norm<line na ravan YZ, dubine po 35 mm, U

odnosu nil dve spoljne hive.

Dve ekstrudirane konstrrlkcione pov/sine treb<llo bi da se nalaze unut"r tela
Construction Elements. One su prikazane nu slki 7.47.

292

IIlli

ime Bottle Surfaces.

13. Kreirajte povrsinu tipa loft izmeJu tri spline krive Imje ce predst<lvljali Iri sekcije
Uverite se da veklori na linijarna po\{(\zuju u is tam pravcu, Izaberite gornju i
donju krivil kao vodeee krive (guide curves). U okviru kartice Coupling zadajte
t<lngentnost na tri ivice na kojima se nalaze ekstrudirane povrsine, Kliknite OK.
Povr.sina tipa loft prikazana je na sJici 7A8.

293

CAliA Vs

SKUP PAlETA ALATA ZA lZRADU ZICANIH

POVRSINSKIH ELEMENATA

:~!2~::11:::~~::!:::;~~)ErJ~====z7~::~
18. llbacite !lOVO O{VO~
l.:no tdo i dajk mu
. !ZX
'me n,,,,tI, c""",
(Klive

Z<l.

ddl.;u)

KH:irajk novi skici-

rimi profiL 13ko !ito

cde i'l.<lbrall raVMI.

Kriva

drske

CD

01 ___

1~~~_+lc ~~_.c.J-I~=~~j++

YZ, pa klikmlli
ilw!lu Sk.:tdwf

Skkirajk spline
krivll lwjil

pled,tavlja obris
buduce disk" na
boci. K<lJa zavfsite

svt:: IlJveJene

operacije, izadite iz
okruienja za skici

I
SLiKA 7.50 ~~ .;'t~~';..::
Donja POIJrSillil ~:: ..~~,::~'
lip,l

.100'

SLiKA 7.51

Z,)

~;~=r~:::::E:=~~=~!::=::IT~~~~:t=E=~~ 19. sadrii

[(re,ilajle
raVJll tacku
koja
krajnju
krive i norm;;!lna

rt:c:,;m
I(riva 1
ogledalu
povrsine tip"
loft, korist(:'(:'i
komandu
Symt:'lry sa
palete

Kriva

drske

Transform.

Na slici 7.49
prikazana je
preslikana

povrSina.

k!eiranje drske

r-J,~.',,.".,,

I'~:~'"'"

14. 1\reirajle lik

plil,Jzafl<l je kriva
kOjd ce bit'l (lsnov,}

Kril'lI ddlle

,<>'r_" . ,\>;,.

Jill If~;~':,:

fallje. N,l slici 7.51

"!~~;;;;;;~i'~"1

i"

lIa nil!. Na slici

7.52 prikazana k

raV.lll drSke
120. KH:irajle novi kHlZni skicjrwi PIOfi!,
kOlble(i pr<.'lhodno
kreiranu [ilVan
PoducLu ile (ental
kruga sa krajnjom
tacl(()m spline kri-

Donja
povrsina
dobijena "ispunjavaojem"
-""r,-"~

)""':!l~'4"'it;';

.,d-

vc Kreirajk Jirnen
ziono ogranlccnje j

promcnite vrednost

"'''';,.

precnika kruga da
iznosi 20 mm

15. KoristeCi kornanJu Join, spojlt' dYe povrSine dOl dobijete jedinstveni element

16. Rotirdjte mode! da vidite donj! cleo boce. Koristeci komandu Fill, kreirajte
"ispunjavaju(u" povrSinLl biranjem clonjih ivica spojenih povdina
Na slici 7.50 prikazana je donja povfsina dobijellu "ispllnjavanjem",
17. KoristcCi komandu Join, spojle povrsioll dobijenu ispunjavanjem sa glavnorn

294

SLiKA 7.52 Ral'iI/l tirS/,e

!zadite iz ol<r\lzenja
za skiciranje. Nd

slio 7.53 prik,lzan

je !uuzni proHI
d!ske.

povrsinorn bact;', taka da dobijete jedins{veni element

295

CAliA Vs

SKUP PALETA ALATA IA IIRADU IIC,II,NIH I POVRSINSKIH ELEMENATA

21. Ubadte novo otvoreno lela j dajle mll ime Handle Surfaces (Povrsine drske). Kreirajte
povrsinll tipil sweep, korislen klivlI drske ki10 vodecL1 krivu. il krUZllll "l<lm 1<;10 prom
Primeticete cia povrstna dr'!;ke u potpunosti prcscc<I ost<lle povfsille. kilo Sio je
prikazilllo 11<1 slid 7,54

Skicirani
krug

5L1KA 7.55
Pori.ldf'nd

povrsina
rirf;!:e

~(

SUKA 7.53

~::::,.:;= :[~~~~;

Proli'l rid};:!'

(3:lliJ

CD CD
Poluprecnik
zaobljenja
RlO mm
5L1KA 7.56

Vodeca kriva

CD

ZiloNjrnja
izmrau
POUrSil1C drslw

i /Joel'

)\;'!!!:~~~'i1t:11-W'1~\ii;~
22. Ubilclte novo otvoreno tela pod imenom f \<lndle Trim Sur[<lees (Podsecene
pDvrsine drske), KoristeCi kOI1l<lndu Trim, izaberite povfsinu drsi<e dobijenu
komandom Sweep i glavnu povrsinu tela boeE'. Z<ldrzite spoljne povrsine.
N<l slici 7.55. pribz<lna je podsecen<l povrsina drske.

SUKA 7.54

POlJl"sinll
drilie

296

23. Kreirajte zaobljenje poluprccnikil 10 mm na aba preseka drSke sa glavnim

povrsinama boce. Na sUd 7.56 prikazane SlI ove povrsine.

24. Kreirajte novo zaobljenje palupreCl1ika 25 rnm na donjoj iviei boee, kilo sto je
prikazana na s)i(j 7.57.

297

CAnA

Vs

SKUP PALETA ALAlA ZA IZRADU ZICANIH

25. Aktivirajte skup paleta aja(a za kre'lranje delova, 1(0ris(eCi Iwmandu Insert-Surface
Based Features d Surbee Thick na 0500VII povrsine kreirajte tanki zapreminski
element. 1(10 uebljinl1 koris(ite vrednos! ad 3 mm. Na s!iei 7.58 prikazan je zavrsen
zapreminski model, lv\odel jt' sada zavrSeIl. SaclIvajte ga radi eventualnog kasnijeg

POVRSINSKttl ELEMENAlA

Vezbanje za rad sa luivama i povrsinama broj 2: Model ventilatora

U okviru uvug vdbJlljJ lwr iste

.'>1:'

zic;'lli. povr!;im!;1 I

z(lpl<:rllifl~l(!

dementi u cilju komturhije mudel;;

elise venitdltora, koji je pri!lJZdll JlJ ,liei 7_59_ Cil) j~

PO::,iV,lllj'd.

jagkd,II'Jnje !lacina na Iwji povl'sin ..,ki eklllemi

povecJ.vaju !llugll('nosti lneaeiie zapreminskih Illod-

da i (].:laljllo obi'l.~njenje lTledudej~lva zapremillskih

'""<,,,of,,_

i POVISillSkih dernetlala. Oa bi~t.c kreirall modd elise

ventibWfa, trdn Ja pledllzmett; ,.,ledel'e kor,ikt':

'''..I' '

""'''-<~".

,u""",..."
~ r,'.", .... "

Krl'iraj[e nuvi modd deIa tipa CATPart i

pl'Ornenite

podraZIIJlH~V;mO

ill)e dela

U model ub,lCite novi koordinatni

(Insert'- Axis System).
2.

Ub,lCile novo tdu i dajte

fIlU

l!

F,m

~i~te!l1

ime Fm] Huv (Ctavcina venlilatOl'a)

CD
SLlI<A 7.57
PJl'11 POl'l sind

ZilOvljenja

Poluprecnik donjeg
zaobljenja R25 mm

llil

bur-i

1lE:iitlJ1ii' OJ
I),",
"-""~_ ,"M~

_0'

'!'.'_''''_'__~''
SliKA 7.60
Silica Zil
d';lii'~1I1

shaJr

ii/hi

Iltl

aSIUJliIl

Iwga

-5mm

SJ

..

!zx
I

/ir.cir<l gidl',;ill,( :"~,,,.,~.;.~!f! ~~f",,;:H.:~ (l- ;,,";;;+")'t,'''i*(:'~.,;:j:::a

3.

Sketcher. Skieirajte prot11 kak-lv je prikazan Ild slici 7,GO, I<oji ce definisati
llnutrasnji deo glavhne ventilawra. OgraniCile gornju iiniju glavcille dZ! se
podud<lra sa ravni.xy Izadite iz okruzenja za skieiranje.

SllKA 7.58

Kreiwnje

4.

vlpremilJ5/WZ

eiementa
dutLlL'lllIjem

debljini?
povrSini

Kreirajte element giavCine upotrebofll elementl tipa shaft (rotirani solid), bo sto
je prik<lzano na slid 7.61, koristeei prethoJno skicirani proll! i vertikainu OSLI Z.

5.

Al<livirajte simp pa!eta alata Wireframe and Surface,

6.

Promenite jme podrazurnevanog otvorenog tela iz Open Bod)'!1 Blade Conslrlletivl!

Ei.mwlts (Konstrukcioni eiemelui [opaliee), lako sto celIO ldiknuti ikOflL! Open
Body, pl'itisnuti Tlv\3 i izabrati opciju Pmperties

7.

298

!(rcirJjte novi skidr;llli profi!. takn sto cete izabrati ravall YZ, pa ldiknllti ikOill!

Kreirajle ravan koja je pilra!elna sa ravni YZ, na ud,lijenosti od 500 fllm

Daj!e ravni ime Blmi!;! Section PIIlIIe (Ravan preseka lopatice)

299

CAllA Vs

8.

KoristeCi [avail kojoj sle cb]i ime Billde Section Plane, kreirajte novi skicirani
profij koji opisuje unutrasnji deo lopatin' wnti!;Jtora, kao stu jc pri1<azano na sliei
7.62. i'jacrlajte lucni element j ogr<1niCite njegovu gornju i Jonju imljnju (aCim
da se podudaraju sa gornjorn i donjolTl linijorn zapreminskog elementa ko)i

SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU ZICANIH I POVRSINSKIH ELEMENATA

9.

POl1ovite avu operaeiju i skicirajle novi profil koji OpiSUjf spoljni cleo lopatice,
kao slo je prikazano na slid 7.G3. NacrLajle lucni element i ograniCite njegovlI
gornjll i donju krajnju tackll cia se poduclaraju sa gornjom i donjorn !inijorn
zapreminskog dcrnenta koji predstavlja glavcinu Poglecbjte slil<u 7.63

preds(<1vija glavcinu,

CD
Spoljasnja

kriva lopatiee

CD

IOmm

'If

SLiKA 7.61

['roJi/
slaVt'lllC

SLiKA 7,63 Presch spoijll.llljeg dell! [atNllire

10, Kreirajte dve ekstrudirane povrsinc, dubine po 550 mm, u jednom smeru, pOl"ev
od uprJvo kreirilnih profil<lul1utrasnjeg i spoljasnjeg dela lopatice prerna cenut!
gLwi'ine. Nil sliei 7,(;<\ pribzane su ow e\(strllzije
11. Kreirajte presecne krive izmedu dYe ekstrudirane povrsine i spoljne povrsine
zapreminskog element<l glavcine vcntili!lor;l. Nil sliei 7.65 pribzane su ove

presecne krive.
12. Koristec'i fnnkciju Hide, iskljuCite pribz ekstrudiranih povrsina i pronta od JWjih

su nasrale.
13. Kreimjte sada novi skicirani prahL lzaberite ravan ZX, pi! kliknite ikonu Skethe[,
Kreirajte luk po!uprecnika 200 mill, (jja se gornja i danja krajnja tackil poc1udara
ju Si1 gomjom j donjom stranicom unutrasnjeg deja glavCine. Podudarite centar
luka sa ravni XV. K<lda zavrsite OYe operacije, izadi1e iz okruzenja za sldciranje

Na slid 7.66 prikazan ie proh! spoljnog deJa lopatice.

300

301

SKU? PAL ETA ALATA ZA IZRADU ZICANIH

' ,,

IJ~::",--'"--=C:;"I:~'"L

::o,,,,~."

-,

POVRSINSI<IH ELEMENATA

;f:I

).

~::,~~~:''''

II ' , "
I

CD

T~~-=R200mm

'I

,~-,:':
"
-,'

II:'

'

"

i'

,I[

Kriva spolJasnJeg prstena

__i,'_

""C0r
SliKA 7.66

Pro]il
~p()ljllog

dda IOlli/tice

"" -t---

I
I
tJ_~~~! ",'~ ;-6'~_:o,; "&"~' ~"" ~' ~:'_"~,':~"~~_"~~~Z~"~_~~
__ ____\__ ___

i !>, ,;;.;. '"

SLiKA 7.64 POIJlsme dlstrulli/wl>! do ri4l!ine ad 550 mm

CD

Osa

Rotirani presek

20 skicirani proW
SLiKA 7.67

CD

POVrS/lll!

spoljllsnjeg

Krive na preseku sa glavcinom

StiKA 7.65 PreseClle "rive spoljlle stranice

prSWria

Jopllfice
14. Kreirajte rotacionu prstenastu puvrsinu, korisleci prclhodno skicirani profil i osu
Z. Za obe strane koris(ite ugao od 15 stepeni kao ugaonu granicu Na slio 7.67

prikazana je spoljdsnja prstenasta povrSina

302

303

CArlA Vs

SKUP PAlETA AlATA ZA IZRADU Z1CAN1H I POVRS1NSKIH E1.EMENATA

15. Koristec'i filVilll pod imenolll 13l,uie Seclioll Plal1e, l<reirajte nov! skieirani profil, koji
opisuje unutraiinji presek VrlM lopaticc ventilatofil, 110 Slo je prikilzallo na slici
7,68. Nacrtajte lucni defllent i ogranii'.Ite njegov(l gornju i donju kriljnju tacku
Ja se podudaraju sa gornjom j dOlljom !illijom zapreminskog elementa koj[
rredst;1Vlja gli1vCinl!

ilX

CD

Kriva vrha
spoljasnjeg

dela

CD

i-----'i--- 20m m

IOOmm

CD IOmin

SliKA 7.69 Prespli .I{!oljll.<njl'g drill I'rl111 lol)!ltire

"

lX
SLiKA 1.66 Preseh 1Il1l1lnl.flljeg de/a l!rilil/othltirr
16. Ponovite ovu nperariju i skiciriljte novi proif1 koji opisuje spoljasnji presek vrhil

lopiltke ventilatora, kilo sto je rribzano na sliei 7.09. Nacrtajte lucni element i
ogpnirite njegovu gnrnju i donjll kr<1nju L1Cku da se poduci<1raju sa gornjom j
donjorn linijurn zapreminskog elernenLl lioji predstilvljil g!ilvCinu.

CD

17. f(reiriljte dvl" ekstruJifane povrsine, dubine po 250 mm, II svakom od smero\';l,
pucev od U[lfilVO kreirilnih profilil ullutrasnjeg i spoljil.snjeg presekil vrhil ioratice
Na siki 7.70 prik<lZill1e su nve ekstruzije.

Ekstrudlrane povrsme

la. Kreirajte presecne hive izrnedu ch'e ekstrudirane povrsine j povrsine spoijasnjeg
prstenil !op<ltice. I~<lo sto je prik<izano na slid 7.7l.
19. Koristec1 fUlJkeijll Hide, isk!juciLe prikilz ekstrudirallih pOvr,~illil, profilil od kojih
Sl1 nils!ille j povrsine spoljilsnjeg pr~teni1,

II
!
l

304

SliKA 7.70 PocT.;ine nllsrtlle ekslmdinmjem do dtlbill!' od po 250 mm 11 oba smera

20. Model bi sada trebillo cia izg1edil kilO nil slici 7.72.

305

SKUP PAlETA AlATA ZA IZRADU ZICANIH I POVRSINSKI!-l ElEMENATA

CAliA Vs

21. Ubadte novo otvoreno tdo i dajle mu ime Blade Surfaces (Povrine lopatice).

I~

23. Isl<ljuCite prikaz teld Fall, lako da l'e ()Slali prikaz<lne !;Clfno ekSlrahovane povrsine i
cetiri presc(,ne Imv(! lopalice, LlO sto ie prikazilno na slid 7.74.

tt"srWfw1ltW

,i,'r;:wyrg:cvvm ?'WUf1!W:tiif

tPK~;"-.: ",,- "'''_I;'''-W.i:.:.-'M4~h1,:,;.',;.:,c'.;;';'''"A'.!ii;,~ ~!

Iilft .... ,~,_,,,,.."'" "~~,'~

f'

c~_=~"",,,,

'ItJF~"'_

SLIKA 7.71

Presecne krive
vrh a lopatice

rreseClll~

hiverltl

5L1KA 7.73
EbrFIlJicijll

pOl'r,{ini

Ekstral(cija stranice

spo/jlle

spo/jllsnjes

pWr5irw

prstena

.(.

gla!li'il1e

Povrsina _--1''''glavcine

Zapreminsl<i element
unutrasnjeg dela glavi'ine
Presecne krive na glavcini

Presecne krive na glavcini

SlIKA 7.72

:7

Pre.leCne

hrive nil
povriini
spoljl15njeg
prsten<l

(/ -<tf;
...t - - -

Presecne krive na vrhu lopatice

~ Presecne krive na vrhu lopatice

SlIKA 7.74

Dejinicija
/opatice

22. Koristeei komandu Extract, lueirajte povdinu kopiranjem spo!jasnje graniene

povrsine g!avCine, kao sto je prikazano na slid 7,73.

306

307

CAliA Vs

SKUP PAlElA AlATA ZA IZRADU Z!CANIH I POVRSINSKtH ELEMENA1A

24. KoristeCi kom;mdu Blend Smface, lueirajte povrsine koje ~pajajll llnutrasnje i
spolj;dnje preseke lopafke, kao sto Ie prikilZ(lfIO na slid 7.75.
/

~/

25. UpotrebOffi kornande Show ponovo prikilzite povrsinll spoljasnj<,g prstena.

26. Koriste6 komandu Trim, pochecite povrsinu spoliasnjeg prslena dvema

povr~inilrnil lipa blend, lwo sto je prikazano nil slici 7.76. Kao sto se na slici mote
videli, ovaj postupak ce zahtevati dye operilcije,
27. KoristeCi komandu Trim, podsecite Spoljtlll povr,sinu glavcine dvema povrSlnalTlil
lipil blend, kao s10 je rril,azilno nil slid 7_77.

'

//

.. / .

//
/'

-,//

'/.

..

28. Koristeq komandtl Fill, kreirajte povrsinc ko)e ce ispunili gamje i donie Jelove

lopalice, kao sto je prikazano nil sliei 7,71:l

29. lIbacile novootvoreno teio j dal!e mu ime Bit/de Swj/lre Jain.

we povdine di! bis1!:' kreirali potpl1no zatvoreni povf-~jllSki element, kao

sto je prikaZiltlo na slid 7.79.

30. Spojle

31. Kreirajle kmzni pr<lvillli nlz s<lstavljen od 5<2':;( inst<lnci lopatice. k<lo SIO je
rrikaZ<lllO 11<l slki 7.80 !(oris(jle OSll Z kao osu rotacije j lIgao od fiO stepeni

Podsecanje povrsina

"'""J&"'.=_,";&IW_"".._"....._ B.::!i<.\~ ..:l!i~

'~~~.. ~
..~,~_;>!'_'!"!,_!.~_!'!'~,~,.,"'_____

...
--,,,
~"

-";?-':"

'--/el!@t;.:y

- :'1' - '---------'

$i!,lJ-iJ

SliKA 7.76 SfwijllJl1ja /)(J{iWCf'1l1l paprSina

1["

, "~.""",p."",,..,.

,--.. ...... -",

''''''''--, 1"0 ..... '_

---

~i~~~~~~ -~~ ~

""~""

""

",,-, .-",,,.

ne tipa blend

I.~""'

...-

'3

,...... , rr~T-

,.......

,~-~--

,,,",,,~,,,,.;y--"'-'"----.

, ...... ,~

1""... " ....1

'''-'.'''._lo. . ~j'"''''J __

!!l

~.!l

0".';"""";""'1

~~..!::=.I~'Jf

~~~~

CD

"
~

.C

CD

SliKA 7.75 POlirSine /ol'lltice tiPIl blend

SlIKA 7.77 PoaseClmje wlutndnje pOlirSille /opatice

308

309

Gornja povrsina

r
I
I

SKur PALETA ALATA ZA IZRADU ZICANIH I POVRSINSKIH ELEMENATA

ispune

Rotirane lopatice

. -.-

J-;:,J Ci"I;!"';;, /; ~ '2

~,...

511I{A 7.78 Powdine isplUle

.1

'1' 1>. 't):~"'-t,.''S''~'''''"0i il.t;!,:fol

SliKA 7.BO Klllilli prrwilni

}liz;

32. Aktivirajte skup paleta alara za krt:iraoje delava

33. Ubacite novo telo i dajte mu ime

Filii

Bhui<!s (Lopatier ventIlatora).

34. Kreirajle dva zaprerninska derncllla, ](()ris!t'ci komandu insert d Surface BaseJ
features d Close Surface. Izabt:rite originainu Z~Hvorenu povrsinu i jednu lopaticll
i2 pravilnog niza del biste kreir.:di zapfunillske elclllente Illodda wntiialOf(l
Pog!edajte sliku 7.81.
35. Sklopite dva tela II podrazumevano Ido dda pritiskurn fir! T.~!3 iznad lelJ Fdn
Hub i izborom opcije Object.... f\ssemble iz pomocilog pruzord. 12dllerite Part Bo'/)"
pa ldilmite OK lia biste sklopili dVil tela. Postupal, ponovite ZZl tdo FilII Bidd.!s
KOll<lCan sldop telZl prikazan je na slici 7.1:l2.
36. KreirZljte zZlobljenj3 poluprecnika 10 111m na svim ivicama na IOp~ltjC<lmil koje leze
na povrsini glavCine. kao SID je pnkazano na slici 7.83.

Model je sada zavrsen, Sacuvajtl' gJ [alii eventualnog

ka~nijeg

pozivanjJ

SLIKA 7.79 Povr5intl dobijelill spajanjem (join)

llO

311

SKUP PAlETA ALATA ZA IZRADU ZlCAN!H 1 PDVRSINSKIH ElEMENATA

CAliA Vs

Poluprecnici zaobljenja 10 mm

SliKA 7.83 ZIl(lMjnljd nil l'rn/iirl/rnl

Zaldjucal(

I~::;:::
Konacna struktura sklopljenih tela
:I'.l[lI""."~
fii:;,.,
~

U OVOI11 pOglaVljll llpoznali ste osnove rada sa kriva!T\(\ i povrsinalllil u programu CArlA V5 Ovi
ala Ii cine intuitivno i produktivno okruzenje tJ okvirll kogJ se mogu mimiti i ponovo koristiti
metodologije za lllodelir,mje i speciflkacija mocle!J. Ibwmevanje osnova kombinovanja lieane,
povrsinske i zapreminske geornetrije je presudno za izgradllju robustnih lllodela.

~~~::~::,

,-;~""'~~~~~".~""'

~~::;:::-.;~~, ..

Simp p,deta alata za rad za zicanom 1 povfsinslmrI1 gcornelrijorn omogucilvil d;1 u bila kom
trenutku kreirate krive i povrsine !zao konstrukciiske e1ernente, koji prosiruju fllogucnosti za
kfeir<lnje zapretnimkih modela. 0'1'1 konstrukciiski dementi obogacujll proiektovanje primenom
tehnickih elemenata 1 dapunjavaju sImp paleta alatil za kreir,Hlje delmJa, sa stanovista hibridnog
pristupa modeliranju Iwmbinov(lnjem povrsina i zapremina Ova fleksibilnost takode
nlldi rnogucnosti za r1ilknadllll i loblnu pinanwtriz(lcijll da bi se jos bolje predstilvila zamis<lo
prajektanta.

~-

Zapreminski model ventilatora

!

~:V'

SLIKA 7.82 Slliop 1I1?Iltilil1oril

312

313

CAliA

Vs

POGlAVlJE
Pitanja za proveru znanja
1.

Koje

SU If!

kljucne frtzlike izrnedu povrsimkih i zapreminokih eiemen{-a!

2.

2<15to je hibridno lllodeliranje fleksihilnije ad pov!'sin~k()B' iIi zaprerninskog?

3.

i<oji tipovi Ida su povezani

4.

Na \(oji naCin povrsin5ki demeoti pmsiruju fleksibilnost i efikasnu5t

zJl}femimkog modeLl deLl?

5.

Koji 5lJ nazivi pel tipOVCl povrsinskih demenata u programu Ct\TIA V5!

6.

Koji lipovi operacija su raspolozivi za fIldnipuldciju iic3nim i povrsinskim

elementima u prog,famu CAT[:\ \'S!

Sd

zapreminsklm mode!itna i povrSinskim mode!ima?

SI{up paleta alata

za rad sa sldopovima
Uvod

KUP PALETA ALATA ZA RAO SA SI(LOPOVIMA (ASSEMBLY WORKBENCH) NUDI FLEKSlBllNE

I INlUIlIVNE ALATE I<OJl SE KORISTE ZA ODREDIVANJE MEDUSOBNOG POlOZAJA DELOVA U OKVIRU SKLQPA. BAS KAO STO SE ElEMENT! KOMBINUJU DA BI SE DOBIO DEO, DELOVI SE
MOGU KOMBINOVATI U (IUU DOBIJANJA SKLOPA. SKUP PALEIA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA
OMOGUCAVA DA SKLAPATE KOMPONENlE I PODSKLOPOVE DA BISlE DOBILI KONACAN SKLOP. U
OKVIRU OKRUZENJA ZA SKICIRANJE MOGUCE JE KREIRATI I DELOVE, CIME SE OBEZBEfJUJE DA ON!
BUOt) PROJKTOVANI lJ PRAVIl.NOM KONlEI{STU.

314

SKUP PALETA ALATA ZA RAD SA SKLOPOV!MA

CATIA Vs

se modifukuju, analiziraju i maze im se

menjati orijentacijil. zavisno od ogranicenja kOjil SU Ilile! njima postavljena, Oa bi se postiglo preliminarno sldapanje de!ova. mogllcc je postavljati ih u sklop i bez upotrebe ogranicenjil. II okviru
okruzenj;t za izr"dl1 sldopova delovi ll10gu eli! "skacu" nil zeljene pozicije i mogu se vuei i pustati
upotrebolll razliCitih ;data za translaciju i rotaciju, NalIlel1il ovog pogbvl)a je da Vas "uvede" u
OSllovne principe rada sa sldopovima u okviru okmzenjil za J;reiranje sklopova (pog1edajte i
oil-line doklJlllentacijlJ programil CATIA V5 u v(';7i sa naprcdnim tehnikama za rad sa
sklopovima).

U okviru okruzenja za skicir,lIlje delovi

Konfiguraciono stablo s::ldrzi sve dokumente ad kojih se sasloji sidop. Ono takode moze cia
sadrzi ptltokaze ka doktlmel1tillla lwji nisu u prirodnom formatll progralJla CATIA V5

"",... r.",,..
""Yt'~''''''"''''''''''''D ....,

ti'"o;,,:Lo,
..
..

~~, ,.".,...,,,~,[.,,'1"

fi'~""""''"

~""~,""'~'"

Ciljevi

_ _ _IISkUP paleta alata za rad sa sklopovlma

Ovo pogladje "pokriva'" sledece teme:

okruicnjc za

ril~l

..

uvod

II

sklapanje komponcn,Jla

postilVljanje ogranii'cnjil i pozicioniranje

alati za ilnalizu sldopova

dementi n;t nivou sklopa

\I

ij

sa sklopovima

" l.l

Ollruzenje za rad sa sldopovima

Vecinil proizvodil i modda koji 1m odgovaraju silsloji S[' od razli6tih komponenat::l ijili
podsklopova_ CAni\ V5 Ilmji alate koji OIJlOgllC:lV<ljU konstmkriju, navigaciju i orgallizJriju
dc10Vil i pOlbklopov" 1.1 [iliu krciranja konacnog sklop;!, Ovi alati olIloglicavaju dd krciratc
logicno organizovan 1l1Odcl proizvoda. Cijil $C svaka kOlllpOIH'nta nabzi 1I okviru zilsehnog dokll[llCntil, dok Sll dolmlllcnti Illcdllsohno povezilni asocij::ltivnlll1 ograniccnjimJ
To OlllOgUc';lV::l korisnikll dokulIlenta tipa sidop::l da se kre(:,c oel j('dnog do drugog dokulIlcnta. da
lllCllj<l modele i da kreira veze izmedu doku!1lctlata ](orisnici OV;lkvih dokumenata takode mogu
da kopil::ljll i Ilil!epljuju komponemc i ogranicfnja. lllenjaju kOlllponcntf i kreifil)U dilllenziona
i geolIlflrijska asocijativllil ogrill1iccnj;t.

StiKA S.l

D(1hinnclI( .Ilwpa palcla alalll Zd rad sa S/'!c'IH'I'ill1c1

(--

Deo (CAIPart)

..(--- Deo (CATPart)

CGR datoteka
~ IGES datoteka

Simp paleta alata za rad sa sldopovima

1I okdru programa CATIA V5 postoje razliCiti metodi za krciranje novog dokUl1lcnta lira sklopa
- primer jednog oei njih prikazan je Ila ~Iici 8,1 NajcescE: korise'eni metodi podrazumevilju
poi'etilk f<ldil sa Start rnenija. sa File ITlenijil. iii pritiskolIl na ilwllu skupa paleta a!atil.

:;

Korisniclw ol<ruienje slmpa paleta alata za rad za sl<lopovima

AVO korisnicko okrllzenje. koje je prikazilllo na slid 8.2, identicno je sa okntzenjem za rad sa
ddovima. osirn u pogledu konfiguracionog stabJa. Kao sto delovi saclrze clemente. sklopovi
sadrze delovc i dlUge dokllmente.
StiKA 8.2 J(orisnic1w OicrlliclljC ZII

JI6

t<ld

za sli/(lp(luima

JI7

SKUP PALErA ALATA lA RAD SA SKLOPOVIMA

Dokumenti tipa sldopa

.-

NakOIl kreiranja novog sklopa, CATIA VS ce kreirati novi dokUlTlellt koji sadri! slmklUJll proizvo-

Prezelltacija model a del a

uvlianje pr!:!zentdc'ijuma

Selektivno uCitavanje
eralno numerisunje
Promena redosleda upotrebom stabla

ena komponente
Postojeca komponenta
,.. Nov ideo
Novi proizvod
);> :ova komponenta

_ - Delovi (CATPart)

~ Ogranicenja

da (ti. dolmment Lipa CATProduct), tiji primer je prikazan nJ slici 8,3. [)awteka tipa CATProduct
sadri! listu kOll1ponenata, ogranicenja, polozaja, demenatJ, aplikacija j veza kojt: Cine ~tnjktunt
sklop3.

SlIJ(A 8.4 I'dlelll allira Prildlld SlrucllUe

U odeljcima koji skde opisafle. Sll opcije koje se mugu nJci nil palui ,data Product Structure. Kad
god zelitc cia izaberete lleku od opcija sa Ie pakte, morale prvo da kli!znete ikol1u Product
Stl'\lcture u okviru konOgUlacio!log ~tabIJ,

Nova komponenta

"'o(r--Apl"d(acije

,
Opcija New Component, Iwjoj se'pris(upa P0lT10Cll ikone New Cotllponent (prik;lLanc na ~Iici
8.5), omogucava kreiranje nove komponeme II uk-vitu poslUjcceg ~kJopa, kao Stu sc llloze videli
iz primera prikazilnog nil slici 8.G

SlIl(A 8.3 Dohwllcnl Jwji ,rltlrti struhlwu ptOiZh),LI

Sidapanje Iwmponenata upotrebom palete

alata Product Structure
Sidapanje ddova u programu CATIA V5 ZJSniV3 se na istim principima koje bis[(' kori5tl1i kada
biste ftzitkl sldapdli ddove u prototipskoj rad'lonic.'1 KUIlJCall sklop deli st' na poJ~kl()pove, koji
se mogu Jalje deliti nJ pojedinatne komponerHe. Prislup sklapanju ddnva \1 okviru programa
tl'eba da se zasniva nd istom redosledu koji hi se j,oristio i pri radu sa fIzickim delovillla. Qvo je
vazno zbog sigurnosti da model odslikava s[varnu prirodu proizvodnog procesa i da su svi
potrebni malcrijaJi uzeti u obzir. CAT1A V5 nudi funkcionalnost za sklap,Hlje komponenat<l zag
nivdnu na redosledu sldapanja koji se koristi i pei radu sa stvarnim, fizickim komponentama
Paleta alata product Slucture (pril<azana na sliej 8.4), kola se nalazi U okvim skupa paleta alata
za fad sa sklopovima, pacema je tacka za llvodenje kOl1lponenata U sldop. Okmienje za rad sa
sklopovima (ili strukturom proizvoda product structure) kreirano je da podriava mnogo
razlicitih tipova datoteka. J\\OgUCflost upotrebe raz!icitih formata zavisi ad tipa licence za program CATIA VS.

318

SlIJ(A 8.5 lI:ona New CJIIiP~)IJ/!IiI

@!!JJ!OWiiW!E!!lli
iOl ;'''" 0" ~,. ,:-..

"",.,.

I"'"

,~"""

WR5m Z
ll",.k~

ti.~

rmwa

SlIJ(A B.6 Nova IWIIIP,)IJelllalireifll1w 11 olwiru jJvilOjdeg ,!i/oP'/

Novi proizvod
Opcija New Product, kojoj se pristupa POl1l0CU ikone New Product (pril,azane na slici 8.7),
omogucava kreaciju novog proizvoda II okviru postojceeg sklopa, kilo sto se maze videti iz
primera prikazRnog na slid 8.8,

319

CAHA Vs
SKUP PAlETA A!.ATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA

SliKA 8.7 lhOlJil New Produc[

SliKA 8.8 No!!! proizuod /;reilWI

!I

nlwiru POSiojiY'('S slihlfJil

Novi dec
Opeija New I\Jrt, Iwjoj se priS1UpJ POlIlO(:U ikonc New Pal! (prikazJIl(' na slici 8.9), omogllc'ava kr('aej,
jll novog dda U okvim postojcc'eg skJopa, !zao sto sc muic videti jz plirnerJ prikazanog na slid 8.10

SliKA 8.12 P05Ioj('{n

Slll(A 8.9

111011(/

1~('m{'ol1cl1li!

ubac('I1a 11

.,Mop

Zamena komponente

New Part

.
,.< '"" '"" ,,',............
'"

'""""-o"""'~""~~~~~~

n '"" "

"

"----"

j'i ',:i _; c;, iI, it 'l:~ "'1~.

"t'"

'['0"',"'"'
<"<,,""

Opdja Replace Component, kojoj se pristupa pornocu ikane Replace Component (prikazane na
slici 8.13), omoguCava zamenujedlle od komponenata nekom drugom komponentom U ol...--viru
tekuceg sk!opa. Klikom na ikonu Replace Component otvara se pomocni prozor, koji sadrzi listu
c!emenala na koje ce ulica!i zamel1a jedTle komponeme dmgom (kao sto je prlkazano na slici
8.14), omogueilvajuCi cia izaberete cia Ii cete prihvatiti, ili oclbiti promenu.

~~",~

""~'-'"

~~

SlIl(A 8.10 Noui deo lireililIl II oJwim posiojdcg slclorl!

SliKA 8.13 J/Wlia Rep/ncr CompOllclit

Promena redosleda upotrebom stabla

SliKA 8.11 Ikana Existing Component

Postojeca Immponenta
Opcija Existing Component, kojoj se prislupa pomocu i1wne E'{isling Component (prikazane na sliei
S.ll), omogucava ubacivanje postojeee komponente u tekud sklop. j(ljkom na ikonu Existing

Opcija Graph Tree Reordering, kojoj se pristupa pomocll ikane Graph Tre Reordering (prikazane
nil slid 8.15), omogucava promenu reclosleda postojeCih komponenata unular kanfiguracionog
stabla. Klikam na ikonl! Graph Tree Reordering otvara se pomoeni prozor, II o\..:viru koga mozete

da promenite redosled komponenata upatrebam strelica kaje pokazuju naviSe i nadole, kao sto
je prikazano na slid S.l G.

Component otvara se pomocni prozor, koji sadrii opcjje za izbor fonnata datoteke, i to onih za pOlrebe
tlbacivanja delova u sklop Primer postajeee komponente ubacene u s!dop prikazan je na slid 8.12.

320

321

__ ------1.1'

CArlA Vs

SKU? ?ALETA AI.ATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA

Generalno numerisanje
Opelja Ceneral Numbering, kojoj se pristllpa pornocu ikone General Nurnbering {prikazane na
slid B.17}, oJllogucava sekvencijaJno zadavanje redosleda (pomocu brojeva i slova) tdmcilJ
kornponendla U ollvin.! postojeceg sklopa. PflIller ovakvog zadavania redo5leda prikazan jt na
slid 8.18.

SliKA 8.17 lliolw General Numuering

;il@"'hOd"iW
[I ~<"" .,~. ~~ ",--..

>"'."

m
[0""

.~""';"

W
\0"'0-.-

1'''t'

I:J""

: ,,',) ~i> 81, ~ ~~ 11)

:".~ ljlolJ

,(l'.

Slll<A B.14 O/(I)ir VI dij,ilof!, hujj pri/WZlijlS liS/II i!!Jjd:.WI llil hoje IlIiee Z{/IIWIW kOIl!j.!OIJt:llie

SLlI<A B.lS I/wfla

Tree Heordering

Selel<tivno ucitavanje
,<ii'",,;

~Strelice

za promenu
redosleda

Izborom opcije Selective Load, kojoj se pristupa pomocll ikone Seit:'ctive Load (prikJzane ll<l slili
8.19), prikazllje se pomocni proZllf koji olllogucava pojedinacllo priJagudav;lllj.:: llCitavanj::t
komponellata II sldop. Pojedinacne kornponente mugu biti llCilavanc, prikaz<lnc, iii sakrivenc
llnlltar sklopa. Primer se!ektivnog (korisnicki dellnisanog) uCitavanja dat je na siici 8.20

SliKA 8.19 JlWIli/ Se/cdiv;: Load

SLlKA 8.16 Promena reilu.sleila /wmpoIJenata IIpu{rr:/JUII! opcije Graph Tree Reordering

322

323

CATIA

Vs

SKUP PALETA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA

:Lm

,~'-~J;;;'

::f;"~c~~~~/;;r"T';:V-Rffi!rrr-G;;,;'xysz'n\Y!,!7;i'" "',;oNI','

r'-,'Y~~

'. 'l7Oj'li'::;'!J. "$l!'i.. 'J_if.,h~.~. _~~_~._~"~~"_~"~'~"-"

~~:l~:-:.c

"~L~====="

,--::0

~MJ":_,

'I
0."0.'

~:{,~~,,~ "
",,~.

''''""''-"'

, ... ~.,..

r--,-~

p,--.~-~.,.~

_ ",--<.OJ
~

~-'''''''-''''

'-'--01
J.
,,~~:,~,:l'S'.'(~;.';'."'- $.~,'; _. ~ . _,, __ ~,1- "l_L ... r~<1.,c-"v ,~,=._ :11
SlIKA 8.20 Seichlil'110 (/wrisllirhi defil!i51l1l0) w'il!l!'Il11je

Sl1KA 8.22 Uf'mdjallje prezclllacijo/H

Upravljanje prezentacijama
Opeija i\lanage Representations, kojaj Sf' pristupa pornoc'u ikone Manage Represent<ltions
(prikazanc n<l slid 8.21). omogucava upr<lvljanje tipom prezent(lcije modela koji su prisumi II
ol(viru sidor,!. "doddi mogu da se aktiviraiu, deaktiviraju, uldanjaju, menjaju i pridruzuju primenolIl pomocllog okvira Z;'I dij<llog, kOfTH' Sf' pristupa izhorOIll opcije l\Iao<lge RepresclltJtions
Primer ovakvog lira uprilvljanja prezclIlacijama dat

ie nil slid

8.22.

Ovaj metod upravljanja koristi memoriju raCUllara na efikasniji naCin i omogllcava lak~e
upravljallje vclikim sklopovima i njihovo brze llCitavanje II olo.'iru sesije. Modeli grafH'ke
prezentildie Sll, u sustini. datoleke tipa CCR (CATlA Craphical Represemation), modeli koji Sll
bazirani na Dlv111 tehnologiji i koji se oslanjaju na prlkaz pomocu pohgona (za viSe informacija
o grafickim prezentacijama modela pogledajte online dokumcotaciju program a CATIA V5).

,j,'ID
Prezentacijom modelil takode se maze upravljati izborom dela i pritiskom nil TM3. Na taj nacin se prikazuje
kontekstualni meni koji omogucava da brIO izaberele ieljenu prezenlaciju. Osim toga, duplim klikom na
model "jake"' vizuelizacije celokupna istotija ce automatski biti ueitana u sesiju.

SliKA 8.21 lhrma'fl'lmlilge Rcpresr:'ntt1licms

Prezentacija del ova

Zavisno ad lira licence za program CAl'lA V5 i izabranih konfiguracionih opeija (u okvifU
opcije Cache Managemement), CATIA V5 omoguC:ava "Iaki" graflcki prikaz madela U okviru
oknJzenja za rad sa sldopovima pomocli opdje Visualization Mode, Ova opdia ie ldjucna pri
radu sa velikim sklopovima, pri cemu u ol(Viru se~lje mozete se!d<tivno uCitavati istoriju modda,

324

Ogranicavanje i pozicioniranje
CATIA V,S nudi niz alata za rad sa sklopovima, namenjenih fiizsiranju, pozicioniranju i
ogranicavanju komponenata u okviru sldopa. Ogranicenja na nivou sklapa kontro]iSl! prostiranje promena na moddu sa jedne komponente na drugu. ](omponente mogu da se poziciolliraju i
mogu da se ogranice, iii ne, zavisno od ze\jenih meduzavisnosti unutar sklopa. Medulim,
ograniCenia na nivou sklopa (esto su kljucna za kreiranje robustnih sJdopova skJopova, die
ponasanje je diktirano re!acijama koje postavlja projektant. Ogranicenja na nivou sklopa
sl1leStaju se U okviru sekcije Constraint konfiguracionog stabla, kao sto je prikazano na slici 8.13.

325

CATIA Vs

SLIKA 8.25 IIw/"w Coin,;idCIii

Ogranicenje Coincident
Ogranicenje tipa CoinCIdent SIC, pie svega. koristi za podudafanjc osnih linija dveju lWlTlpOnen3
tal Za kreiranje ogranicenja tipa Coincident (f'oJuJarnost) koristi se opcija Coincidellt. kojaj se
pri!,tupa pomocli ikol1c Coincident (priltJZJfle na slici 8.25). ]\]ogl! se krelrJti razliciti tipovi
podudarnosti, zavisno oJ toga koji elementi dvejll komponenata su izabrJni (na primer, dye
osne linije). Opcija Coincident muie se koristiti l{adJ su izabrani e1ementi u kornbinacijarna
prikazanirn m slid 8.26.

nivou sklopa
Imnf;<,,,,,,c;nn<w stabla

TEll

IH "iii..

'~(ij~'" o.~ .:)Q.i'~ s~

I ~I
Lr:::~";";
~

fleksibilan/Krut

BrIO

Fik"iraj zajedno.
Fiksiraj
' - - - - - - 4... Ugao
'---------J
' .. Paralelnost na zadatoj udaljenosti (offset)
' - - - -_ _ _ _ _..,. Kontakt
'---------~~ Podudarnost

SliKA 8.24 Palela Illilta C:omtnlinlS

Paleta alata Constraints

Pal eta alata Constraints saddi opcije za kreiranje ograniCcnja na nivoll sklopa izmedu kompooenata sklopa. Ostale opcije sa ave palete omogucavajll kreiranje visestrukih kopija postojece.g
modda 1I okviru okruzenja za rad sa sklopovima (pCigledajte sliku 8.24).

Redosled kornponenata unutar konfiguracionog stabla i redosled izbora odreduju koja komponenta ce
"uhvatili" koju. Komponenta ce se uvek "hvatati" za flksiranu komponentv, bez obzira na redosJed izbora.

326

SliKA 3.26 Ei!:!Ht:llli Iwji 51! mugu izauruti illld<1,e iwrisri ogrdlillenje lipt/ Cvinci'/"I!/

Ogranicenje podudarnosti graficki se prikazuje II vidll elva zelma kmga. Prilller ogr~l!lj(:enja tipa
podudamosti llpotrebljcnog za poduJaranje dveju osniil linija prikazan je n<l slici 8.2"1.

Ogranicenje Contact
Ogranicenje Contact se, pre svega, koristi za medusobno prislanjanje, iii slepljivanje ravoih
povrsina, tj. ravnih stral1ica dveju kOll1ponenat3 (ovaj postupak st' cesta naziva i mate).
Primenom opelje Contact, kojoj se pristupa pomo(lt ikone Contact (prika:.r:ane oa slici 8.28), dYe.
izabrane povrsine postaju kopl30arne. Orijemacija koplanarnih povrsina odredena je njihovim
vektorima normala koie Slt okrenllte u suprotnill1 smerovima. l\"\ogu se kreirati razliCiti tipavi
koniaktnih ogranicenja, zavisno od toga koji su elementi dveju kOll1ponenata izabral1i. Opcija
COIH3ct maze se Iwristiti kada su izabrani dementi \I kambinacijama prikazanim na slici 8.29.

327

SKUP PALETA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA

CAliA V5

OgraniCenje: tipa kantakta graficki se oznacava pOlTlacu dva ze\ellil kvadrata. Primer ogranil:enja
lipa kOlltakta upatrebljenog za podudaranje dveju stranica prikazan je na slid 8.30

vi
l

'I

"

~ \'

'~:.,
"",
"

Nepodudarne osne linije

Podudarne povrsine

SliKA 8.27 p(ldlldm/!~ oSlle lillijf'

SlIKA 8.30 Slrilllice ".'Iepfjl'w" primClIrlll ognllJiirl1ja tip,j Conlan

StiKA 8.28 11<01111 Cillt/ar:1

l~

SlIKA 8.31
Ravna
povrsina

[!:zolla OJ(ser

"'_=z=""",.._ _ _ _ilil

~,

Ravna
povrsina
Sfera

[~

~~~T
{""' "'~'("""'''

Cilindar

~']

Konus

~J

GD
SliKA 8.29 Elemf'l1li Iwji se mogu iznbrali Iwda Sf iwristi ogralliccllje tipa Contact

328

- ;;:, f~"~'

Q?'''~'''-~ DOC"'"' '---:EJ

[1""",,,..-

r'~=

1)Il,,,~""----a:l

"~
SlIKA 8.32 O/lVir Zi1 dtja/og Offset

Offset
Ogranicenje tipa offset se koristi. pre svega, za postavljanje ravnih povdina dveju komponenata
u parale!an paloiaj, na zadatom rastojanju (offset distance). Ova komanda pokrece se izborom
jkone Offset, koja je prikazana na slid 8.31. Klikom na ikonu Off:~et otvara se istoimeni okvir za

329

SKUP PAL ETA MAlA ZA RAO SA SKLOPOVIMA

dijalog, koji je prikazan na slid 8.32 u njemu se postavljaju podesavanja imja konlro[isu
orijentadju povrsina dveju komponerhlta i raslojanje iZllleuu njih.

,"J;.;;~""~R"-=t;l~,'jj.21L.:ld-X."'L.;..

OJ

,.~

""

,,,

".

"'.,

"T~

_.".

.".~.

:''"

".

:2",

Upotrebom opdje Offset dye izabrane povrsine postaju para!e1ne (na :~adatom rastojanju, kao stu
je Ve(: pomenllto). Orijentacija paralenih povrsina odre.de.na je vektorima normata, !(ojl su
okreollt! u suprotnim srnerovima. Orijentaeija kornpooenat3 se m07,e promeniti promenom
slllera ovih vektora. Iviogu se kreirali razliciti tipovi ogralliccnja tira Offset. zavisno od toga i{()ji
su elementi dveju komponenala izabrani. Opelja Offset se koristi !<ada SIl izabrani dementi u
kombinacijama prikazanim na slid 8.33.

___,~,~__-'~="='c-='~="~="~'
Dimenzija koja
kontrolise rastojanJe ~

[,',
.

'

~,~ Paralelne povrslne

SLiKA 8.34 POI!r5ine /I,u/

iWjllll(l)e L,i,Llu

U:\I'lIliZ,:nj~ lipil

Offs5Ct

SlIl<A 8.35 IiWlUi

,,
StiKA 8.33 E/!3l1lenli

Iwji se 11JOS1J iz,lurali I:,;,jd

S!3 !wli~ti

/\lIgI,;

o!;lilllic!3ilje rip,l Offsel

,["I

",.,

Ograllicenje lipa Offset se grafIcki prihazllje pomocll zelene. Jirnenzije (lWIe.) iLmedu dye.
povrsine Primer povrsina izmcdu kojih k p05tcwljcno ograniccnje tipa offSt~t prikazan je na slici
8.34.

L,.,,,~".

}~.",--------------

! ;;~;c:,:::

l----..::.===I~~",

i"""'"'

-"-'-'-'-'

h"",~""

""'t-'h",. ,'~--.::l

Ogranicenje Angle

C'.'~~

'IH.,.
e", ''''''''''

.,,;.

C"" .. "."

Ii

SliKA 8.36 Olwir

La dija/og Angl!3

~--m

Ogri111ii'enje tipa Angle najecke se koristi u s\ucaju kada dve ,dyne povrsine treba postavit"1 pod
nckim uglom jedl1l! u odnosu na drugu. Opciji Angle prislupa se pomo(u ilwne Angle, kOjd jt
prikazana na slid 8.35. Pritiskolll na ikollu Angle Qtvar,l se istoimeni okvir La dijalug. koji je
prikazan na slid 8.36 . U okviru njega Sf:: postavljaju pudcsavanja lmja kontrolisu orijenatJciju
komponenata i ug,lQ izmedu njih.
tvlogu se kreirati. [J.'zliC'iti tipovi ogranicenja tipa Angle. zavisno od toga koji su demellli dveju
kornponenata izabrani. Opeija j\ngle se koristi kada su izabrani clementi u kombinaeijama
prikazanim na slid 8.37.

SliKA 8.37

E/!3!11enli }wji se
iztilml1i hilla

nlO,~U

se iwristi osr"nicclljt!
lipa Allgle

330

331

SKUP PAlETA ALATA

Ogranicellje (ipa Angle graficki se prikazuje pomo(\l zcJene ugaone dimenzije, po~tavljene izmedu
dye povrsine. Plimer dveju povrsina ogranicenih llpoln:bom opeije Angle prikm1D je na sliti 8.38.

..

..............................~"~

"'"'"~~""""'""~""""~~~~~~~
if~.."
to. ,"0 , - ,,," "c ,,~ . 'f"_< ""'

SLiKA 8.40 Simbo/

obWw sidril Jll1i1111jc

d.-! je primclljClw
o,~rlll1i(cI1Je tiPIl Fix

--~
;.

.
Povrsme
postav I'Jene--'"

SlJKA 8.41

poduglorn~

SlIKA 8.39 {hrma fix COmrf'I1f'l1f

Ogranicenje tipa Fix Component

Ogrankcnje tip3 Fix Compollent kmisti se za fiI<siranje komponenlc pomocl1 zadatih koordil131a 11
proslOfll ria bi se sprc{'iio njeno kretanjc za vreme azurirallja lT1odela. Toj opciji se moze pristupiti
POlTlOCU ikone Fix Component koja jc prikazana na slici 8.39. Ovo ograniccnje se grafldd prikazttje
POIllO(U zdellog simboia oblika sidra, kao sto jc prikazano na sliei 8.40,

'"''''

Dobra je Hksirati bar jednu ad kompanenata sa kojom se mogu povezati sve ostale.

Ogranicenje tipa Fix Together

Ogr3nicenjc tira Fix Together kdristi Sf: za povezivallje dvejll komponenata pomocu proslornih
koordinata. Toj opciji se maze prislupiti upotrebom ikone Fix Together, koja je prikazana na slici
S.41. Ove komponente ce se ponasilli kao jedna, zavisno od manipuladje vodecOI11 komponentom

332

/lWrtll

Fix Togetlter

Ogranicenje Quick
SLiKA 8.38 CJg1'lll1ii'l'l1je lipa Uglil {1flSlrW/jeI1P Hpalfr;boll! ppClje Angle

"

lIpotrebom opcije Quick (8rzo) postavlja se ogranicenje prvog lTIoguceg

tipa koji progr<lm raspozna, zavisno ad iZ<1braI1ih eiemenata Toj opeiji
pris!upa sc pomo(l! ikone Quick koj<l je prikazana na slid 8.42. Ovo
ogranicenje bazira Sf na redosledll prioritetil koji se postavlja primenom
kOlllilnde Options u sekciji "vezilnoj" za ogrilnicenja U okviru sklopa SlJKA 8.42 111011<7
QUic/,
(pogledajte Poglavlje 3).

Opcija Flexible/Rigid
Opeija Fle..'{iblc/Rigid (FlcksibilI1o/Kruw). kojoj se pristl1pa pomocu ikone
Fie..'{ib!e/Rigid (prikazilne na slid 8.42), ornogucava da pomer<lte fleksibilne
i krute spojeve (zglobove) llllutar sklopa (za \'iSe infonnacija a ovoj opciji
pogledajte on-line dokumentaeiju programa CATIA V5).
SlJKA 8.43 ilIOn!!

Opcija Change

Flexiblf'/Rigid

Opeija Change, kojoj se pristllpa pomocu ikone Change (prikazane na sliei

8.44), omoguCava da promenite tip ogranicenja, taka da ne morate da ga

brisete i panava kreirale. izborom opcije Change otvara se okvir za dija!og

Change Constraint (prikazan na sliei B.45), u okviru koga postavljate
paddavanja koja odreduju tip izabranog ogranicenja. Odredeni tipovi SliKA 8.44 [hOlIIl
ogranicenja mogu cia ne budu dozvoJjeni, zavisno od toga koji Sll dementi C/wnge
na komponentama izabrani.

333

SKUP PAlETA ALATA "fA RAD SA SKLOPOVIMA

(ATfA Vs

Opcija Manipulation
Opeija Manipulation. I(ojoj se pristupa upotrebom ikonc /l.lanipulation (priklzane na
slid 8.48), otvara okvir za dijalog Manipulation (prikazall lla sliei 8.-19). koji
SlIl(A 8.48
omogucava pomeranje bilo koje kornponente upouebom !Ilisa u pravcu pojedimlcnog
l/W1J1l
stepena slobode. Ova "sloDodunlcna" manipuiacija II realnol11 vrel1lcnu vr,Si se u odno;\j,IIIi/Juldti011 ~u na iZ<lbrani tr'amJacioni, iii rowcio[Ji stepen ~Iobode

"!tj.!,I!,jiif.\lt,fijQJ,.lid,1]fiT81 :, Manipulacija upotrebom alata kompas

D Wilh respect

to canS\f(:lints

5l1KA 8.49 O/wir

ZiI

Osil11 upotrebo!ll opdje Iv!aniplliatioll. pomeranje jwmponenle

misem u real nOlO vremenllllloze se postiCi i povlacanjem i pllstanjem
alata l<ompas iz ugla prozora u kOll1e se flJlazi sldop [JJ neilu od
komponenata. KIO sto je prikazano na slid 8.50, kada se kompas
prik<lci za neku ad komponcnata, OIla sc maze pomcrati translatorno
i rot,KioIlO, Z<lvisno od loga lwja je ivie<l, iii ravan, ili koji je veklO(
tzabran na ~i!llbolu kompas alat;l

liljalog AJ,lllipui,l1iJIi

SliKA 8.45 Oiwir z<l dlja/Og Challge CUI15lrililll

Dpcija Reuse Pattern

~;

Opciia Reuse Pattern. kojoj sc prislupa pornoeu ikone Reuse Partcrn (prikazJne 113 slid 8A6),
omoguCava da istu lwmpunentll pOllovite vise pUla U okvinl sldopa, postavljajuCi jt U okviru
pravilnog niza, koji odgovara nekOlll pravilnolll nizu elcmenata II okviru flckc od komponclla!a_
U ovu swim mogu se koristiti pravilni nizovi pravougaonog. kruznog i korisnicki-dcfinisanog
tipa (za viSe informacija 0 ovoj opciji pogledajte oil-line dokumentaciju p[()gralllJ CAT!A. V5)

Kompas prikacen
za stranicu dela

~. Krajnji polozaj ;-{

~'

'

~j

~j
;;;:1

Vektor za vucenje

~/,.,,//

~ ..

,/

~I

.;.)

"J

i;i

SliKA B.46 liW1l1l Reuse Pallem

Paleta alata Move

Paieta ala!a /l.love (prikazana na slici 8.47) sadrii alate koji se koriste za brzo pozieioniranje,
translatomo porneranje, roliranje i manipulisanje komponenta[JlJ Untltaf okruienja za rad sa
skiopovima.

SliKA 8.50 AJ,(lliplli,lcijd lI/Julrebum j,'Ompasa

}i

~lj
~.~J

SLiKA B.47 Pa/etllil/ata Move

334

Opcija Snap

Opcija Snap, lwjoj sc pristupa pomo(u ikone Snap (prikJzane na slid 8.5]), dduje
taka da izabrani element jedne Iwmponente "Iwata" izabrani element druge. Ova
511KA 8.51 opcija predstav!ja jednostavnu sredstvo za orijentaciju komponenata unutar sklopa.
J/wl1a Sl1ap Element koji se !1Vata mora Ja pripaJa aktiYlloj komponemi.

335

CAliA

Vs

SKUP PALETA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA

!6'"

SliKA 8.52 llim!(l Smarr MOlle

Opcija Smart Move

Opeiia Smart [viove, koioi se pristupa pomocu ikone SIll<lrt ldow. (prikaz(lne na slid 8.S2),
prCdSIJvlia kombinaciju opeiia I\lanipulation i SnJP. llpntrebom okvir<l za dijalog Smart ,\Iov('
mogu se kreirati ogranicenia prika,.;~n<1 na sliei 8,53
;H

0"'",,,,,",,,-"0,,,,,,,,,,"",,,"

~:.:JRlI

-""'-------

StiKA B.55 O/;:vir za dijalog Explode

SLIKA B.S3 a/wiT za dijlliog Small A-Jove

SliKA 8.56 IIwll!1 Stop 011 Clash

SliKA 8.54

lfW1l1l

Explode

Alati za analizu sldopova

Opcija Explode
Upotrd1Om opdje Explode, koiai se prisillpa pomocll ikone Explode (prikazane na slid 8.54),
heira se rastavljeni prikaz sklopa, na osnovtl ograilicenja postavljenih U okviru njega, Opeiia
Explode llzima II obzir sarno ogranicenja tipa pociudamosli poslilvljena jzmedu dye ose, iii iZ!l1edu
dve ravni. Okvir za dijalog Explode (prikazan na slid 8_55) nudi razlifite alate za manipulacijll
ogranicenim komponenlama ullutar okruzenja za kreiranje rastavljcnog prik<lza.

Dobro je fjksirati bar jedan od delova

okviru sklopa koji

ce predstavljati centralni den rastavljenog prikaza.

Nakon Sto odrede inicijalne poloiaje komponenata sklopa, inzenjeri i dizajneri obirJlO vrse
odredcne tipove analiza. Razliciti tipovi analiza pruzaju vredne povratne inforl1lacije, koje
omogucavaju ela se iZVTse prornene na projektu zasnovane na njihovim rezultatima. Alati za tael
sa sklopovima, osim SIO pruzaju mogucnosti za iZfaciu sldopnih preseka, omogucavaju i
,lUtomdtsku detekciju preklopd. CAliA V5 nudi alate za anaUzu sklopa za vreme njegove
konstrul<cije i mlkon sto je konstruis<lIl. Namcna ovog poglavlja je da upoznate asnove rada sa
alatima za analizu sldapova (za viSe detalja 0 alatima za analizu sklopova pog!edajte ion-line
dokurnentaciju program a CAT1A V5).

Opcija Stop on Clash

Opcija Stop on Clash, kojoj Sf pristupa pomocl.J ikone Stop on Clash (pdkazanc na slid 8.56),
automatski zallstavlja pomeranje komponellte kada ona dade u kontakt sa nekom drugom
komponentom. Ovo se moze desiti za vreme dinamiC_kog pomeranja komponcnte u okvim
sldopa, iii za vreme kinematske simulacije.

336

337

SKUP PALETA AlATA ZA RAD SA

CATIA Vs

Kada SI': sirnulaeija zavrsi, prikazuje se prozor Cbsh Resuhs (prikazdn l1a slid 8,60). koji nudi
razliCile opcije za ispitivanje n:zuit3r3 analize.

Paleta alata Space Analysis

Pale!a aiara Space Analysis (Prostorna analiza), koja jt:' prikazana na slid 8.57, nudi osnovne
funkcije namenjellt:' za detekciju kulizije i preldopa, izr3du sldopnih preseka i analizu rastojallja
izmedu komponclldtJ.

Opcija Clash
Opeija Clash, kojoj se prisrupa pomocu ikonc Clash (plikJLdne na slici 8,58), koristi st:' za detekciju
prt:klopa u okviru okruienja za rad sa sldopovimd. Okvif za dijalog Clash, koji it:' prikazan na siiri 8S),
nudi razliCite opcije za dClekciju koli:,dje (slldara), kontalua i zazora iZlflcdu kOlIlpont:'l1<lt<l.

~;iU':l:;:'U':."==~'.:.:o:~_"~"_;:',,
n,
.. , ., ' "" ,_ ,_ ""'_ ,,_

f~?>

...

=-wrcv':
I "

-.-.~.

rl~J~

~-_il

IL

)0

~presek

Rastojanje

'------31.,.. Kolizija

(sudar)

SLiKA 8.57 Palcta aiLi/1l S/Jilce Anillysi,

P-:;;-";;------:::J
~
.:Ut..J~~

(5!
. .
~

'-2-.

SliKA 8.60 1'1'020" Clash Results

SliKA 8.58 /llOlla Clash

TakoJe se pojavljuje I prozor Graphical !\e~ults (prikazan nd

prikaz pojeJindcflo izabranih rczultata.

~lici

8.61), koji sadrzi dublii grafic\;:i

Opdja Section
Opelja Section, kojoj sc prislupa pomucL! ikone Section (prikazane na slici 8-(2), nudi alaI': za
dllalizu sklopnih prt'sekl U ITalnom Vl'emenll, koji fUllkclOllisll tako slO se P0Il10(U pr(':sccllc
ravni seCt' svaka od kOlllpOIl(~n,lla sUopa, kau ~Io je pl'ikJzano 11,\ sliri S,G], Ovo je korislan dLn
za brzu anaiizu ravl1ih preseka.
l'resecoa ['avan se llloze, llpotreboll1 misa. dinamic!ci VU('i, pri cunu sc rnenja ravni presek. 21.;
profil ravllog preseka, (iji primer je priklZan na slid 8.64, Illuze bili prikazaoll ukviru zasebnog
prozuri\, ili llfllltar prozora II kumc je prikazan i sklop
Prozor Section Definition, lmj! je prikazan llJ ~Iici 8.65, ll\ldi faz!iCite opeije za pri!agodavanje
prikaza konkretnog ravnog prest:'ka

5LIKA 8.59 a/wir ZII dijalog C/u.sh

338

339

(ATlA Vs

SKUP PALETA ALATA ZA RAO SA SKWPQVIMA

l.r.,

Oeo rnaterijala koji

pripada preklopu

SliKA 8.64

Profii

ravlJog prese//(J
SliKA 8.61 Prozor CmpiliCrlI Results

~l.

Zapreminskj rezovi

'~
SliKA 8.62

[1<01111

Section

Prozor sa rezuitatima

"W.illlt";l'::D"=I'~.l!rnm~!WR;~=~'j;'r=''''NY"' ""~~~'\'1C'
o~~

,~

... ,__ .,." ,d, __ -. .......~ ",.

vucenja

SliKA 8.65

l-'rozor Seelioll
Defil!ltiOil

,-n.,...,"'="O"",,.. ___ _

"-'

~-I

$"'~""p,o""_",,,_

f!.Iii'm:'~J1lI:

-Po""" .." D, ..."""" -_ ,.- '-;

IDlin"micko vucenje ravni

~I~~"'1J_~:J
~"r-"",-I

,)d.",.,1

Opcija Distance
Opdja Distance, kojoj 5e pristupa pomocu ikone Distance (prikazane na slid
8.66), koristi se za detekdju minimalnih rastojanja izmedu komponenata
sklopa. Okvir za dijalog Distance, koji je prikazan na slid 8.67, nucli razlicite
opcije za detekciju rastojanja izmedu dye komponente, iii izmedu svih
komponenata,
SliKA 8.66 J/wna
Dist(/nce

SlIl{A 8.63 PreseCl1(/ rawltl

340

341

CArlA

SKUP PAtErA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA

Vs

_"'"

.',

;;1(,:1"-

Takode sc pojavljuje i prozor Graphical Hesuhs (prikazan na slid 8.69), koji sadrzi detaljniji
graficki pril,az pojedinacno izracunJtih fd'Lelaljina

-d
~j

-1/

.0:
~,

P'

~
U,I

~1

.1;:)

,,_~--

~~~:t.,Jl
Okvir za inicijaciju opcije Distance

tl

I
:'.j
/"., "1";

SllKA 8.67 O/wir Zil lilja/og Distance

Grapliical Result.)

SllKA 8.69

'"Ol"'~'~ '~:
.'
t.,)

:[il;
"~,

rrrrr-rrr:e=OVI-N-I'

Jl-'.J~'

(irl't~1
~

Paleta alata Assembly Feature

Paleta alata Assembly Feature, lwja je prikazall<l na slici 8.70, ol11ogucava krciranje nezav'lsnih
tehnickih dcmenata U okvifU sklopa. Ti dementi pustoje silmo U okviru okruzenja za fad sa
sklopovill13 i mogu da imaju uticaj iii 11<1 pojcdinacne, Hi na svc komponenlt. zavisno od
i2abrane opdje. Ova pakta alata oillogucava cia [(rei rate pudde, otvore, "dzepovc" i simeuicne
clemente i dOl izvoditt Bulove optracije dodav;)l1ja, iii oduzill1anja.

Vezbanje: Upotreba
skupa palela alata za rad
sa sldopovima

mn!;L~

j (j\"
"

....

ell,
"

.c., ... 1

,~~i;;[
SllKA 8.68

Prozor sa rezultatima opeulcije Distallce

Kad~ je s.i~lULl(jj~. zavrsena, prikazuje se prozor Distance Results (prikazan na slid 8.68), koji
nudl raziIClte OPCl)C za ispitivanje rezultata simulacije

342

ovum veZbanju cetc upoznati

asnove koriscenja skupa paleta alata za
[ad sa sldopovirna, uldjueujucl i rad sa
ala tim a pomocli kojih se kontrolise
modeL Da bi se demonstrirale funkcije
za rad $a sk!opovima, koriste se de!ovi
lueiralli u okviru ranijih veibanja. Ovi
delav! su kreirani nezavisno jeelan oel
dlUgog i, stoga, '"ne znaju" gde treba da

4Slmetrija

.L"!.J~~]

Okvir sa rezultatjma"~~~--~J
operacije Distance
tl

mi?
,~l ~ Podela (Split)

\ lQ:b

,.

:fi)J!

~ "Dlep" (Pooket)

: ~1

~ Blilovo oduzimanje

Otvor (Hole)

; ~1 - - - - - - - - :..... Bulovo dodavanje (Add)

(Remove)

SLIKA 8.70 Ptllellliliala Assembly

fl!lJ.ime

343

CATIA

Vs

SKUP PALETA ALATA ZA RAD SA SKLOPQVIMA

budu postavljeni. To znaci da n}ihov polozaj I] ok'Tiru sklopa nije definisan. f'.:amena ovog vei.banja
je zadavanje pradnih rcladja izmedIJ delova primenom ogranicenja na nivou sklopa da bi bio kreiran
sklop konzole rncnjacij, Imji je prikazan na slid 8.71. Dok se ograniccnja dadaju, delovi (12 se pomerati
okviru radnog prostora sk!opa i smestace se na zeljene pozicije Vci:banje 'pokriva" skdec'e koncepte
i prirnene:

II

SLlI<A B.72 S/;/i'p /wl1zoli'

Na ovaj naCin se pokrcer prozor File Selection, l(Oji se koristi

Z<I

odredivanje

polozaja i biranjc dclova kaje treba ubaciti u sklap.

Delovi se u sklap takode mogu ubaciti iz drugih dokumenata upotreborn metoda iseci/nalepi i povucijpusti.

3.

Pretrazujte strukttlru direktorijuma, dok ne nadete zeijenu datolekll. Istovremello,

izaberite delove BOOl, Bracllet Gear Sderlrlf, Cr'l1,,,lc Grar LelJt-r i Slw[r Kno/J iz odgovatajueeg direl(wrijuma, pa kliknite dugme Open da biste zavfsili ubacivanje. kao
sto je prikazano na slid 8.73

SliKA 8.71 [(ollm/a mellj(li'Il/wjlllreba s/l/ofJili

."

kreiranje struktml? proiz\'ocb I ubacivanje rdevalllnog deb lira CATPart

rastavljanje pOdraZ\lmeVanih pozicija radi boljeg pristupa geomctriji

1\1

lneirallje razlicitih vrsta oglaniCenj;J \l cilil1 pozkioniranja i postavlj,l!1ja re!acija

iZllledu geomcnije ddova tira CATPan

provera sudar<l i prddopa

izrada ravnih prrsekJ radl analize medusohnog poJozaja komponenata

lllodHlkovanje ogranicenja u eilju promenc rcladje izmeuu dva dda tipa CSITalt

\l

okviru sklop<l

azuriranje preseka radl silgledavanja rnouifikoV(lllog polozaja komponenala u

okviru sldopa.

1.

Krierajte novi mode! lipa CATProciucl, pa proOlenitf' imc podrazulllevanog

proizvoda u Cal1.1oie A.I.Icmblr (Sklop kOJlzo!eJ. Ova struktura, koja je prikazana na
slid 8.72, sadrzace odgovarOljuce deiove i relacije ogranicenja.

2.

lzaberite ikonu Insert, l<aja se nalazi I] okviru palete alata Pwdu("! Structure, pOl
Idiknite ikonu Console Assembly, Imja se nalazi na vrhu spedfikacionog stabla.

SliKA B.73 Sh/C'p

4.

!WI/ZOIc

sa lI/Ja(enim de/rwimll

I<liknite ikonu Explode sa palete al,lt;) Move. U okviru prozora Explode akti\irajte
po!je za unos Fixed product. Sa stab!a izaberite deo Bracket Gear Selector kao deo koji
ee biti fiksiran. On ce se pojaviti tl prostoru Fixed Product. Na ovaj natin je dliac
ntCice menj;1{"a postavljen bo cleo koji ee ostad "prikovan" za mesto i neee moo da se

344

345

CATIA

Vs

SI<UP PI\lErA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA

kreee za vreme izvodenja operacija skbpanja, K!iknite OK Ja bis!e prihvatili avo

pode!lavanje i da biste [astavili rauoi prostor, kao sto jf' prikaza1'1o na sEci 8.74
]e'"""

I"",.:;"""". :l""" __ ,",~".i,,":

' __ . __

<. " '~M;;r~"'W"1"'''i*f''''FMP-''-iS;0~.r&" 'A" "h'~;.]~

1_"" ~J Oil;??~';' ~ @!1;?t (',~

CD

,I

}:::l':-~~~:=~'I

~t4)~~~1

i'Qlrig::::t_':~

'~7-

'1:l-.i-;'-~_"i3s.;;,a(j_%li@

~:~.".." ,~" 1~?"",.""~~ ~~',"'!".'

SliKA 8.74 Rtlstlwij211i mdlli proSiOl

Rastavljenje radnog prostora sklopa omogucava laksi ilbor primenijivih ogranicenja za model svakog od
delova,
S!edeC<l faza obuhvata postaY!janje svakog ad delova 1'1a zeljeno meslO i zadavanj<:'
ocigovaraiudh ogranicenja. Nije neuphmilltl da se svaki {ld de!ova pomeri n<l
zeljeno meslO, J, zatim, ogranici. Postav!janjern ogranicenja delovi se aulomatski
pozicioniraju j kreiraju se re.l-dcije iZllleJu njdlOvih gt'ometrijskih eiernenata, kao
sto su podudafl1ost. ogranicenje tipa offset, kontaj{t iunedu povrSina i ugao
izrnedu del ova . Obicno je potrebno zadatl uva do tIi ogr<lOicenjil da bi se odredio
poloiaj dela. Prvo ogranicenje koje treba posta viti je ono koji se odnosi salIlo n<l
jedml deo. Taj deo ce biti izabran kao "sidra" proi.zvoda. Njemu ce biti pr"ldodato
ogranicenje kojim se on fiksifa u pro~toru, Svi os tali delavi U okviru sklopa biCe,
zatim, ogranicenl II odnosu na njega
5.

346

Slll{A 8.75 DelOl'i ogrllIJiceni

!I

otirJOslI WI jilisir,mi ,ieo

'811

Kliknite H<onll Fix Component sa palele alata Constraints i izaberile deo Bl'tlcher
Gelll" Selector sa slabla, iii ga izaberite !dikorn na njegovll geometriju 11 okvlf\J dela
radnog prostora u kome se na!az!'

Jedat1 od de!oYd u okviru 5Vdkog sklopa trebalo b'l cia bude fiksiran. U okviru ovog sklopa
fiksiran ce biti deo pod nazivom Bracilet Gear Sdedor, Svi o~tilli ce se pomerati j ogranicavali II
udnosLl na njega, kao SiD je prika:t'dl1o nil s!ie! 8.75.

Konliguraciono stablo sada sadrii direktorijurn pod imenoll1 Constraints, 1I Cijem ce okviru biti skladislena i
prikazana sva ogranicenja koja pripadaju skJopu. Deo Bracket Gear Selector je prikazan u okviru direktorijuma,
zajedno sa simbolom oblika sidra, koji ukazuje da je fiksiran. Ova] simbol se, lakode, pojavljuje u radnom prostoru
blizu geornetrije dela Bracket Gear Selector.
U di'lijem toku veib,mj<l prvo cUe ogranicili deo Baal. DOl bi bio odrede.n poloLaj
deb Bunt u oJnosli 11<l deo Bradwl CellI' S.:iCdUl, pOlrebnu je pO~tavili l1<ljmanje

dva ogranicenja tipa podudarnosti i jedno ogranicenje nad poyi'Sinom. Den Boot
je kreirJIl tako cia je rotiran za i80 stepeni tl odnosu na idjeni po!ozaj, ali ce se
nakon prirnene ogranicenja zarOlirali i zaLlzeti pravilall po!ozaj U odnosu na deo
B!'adwt C,',I{ Selector. Nastavite rad preilla s!edeCim koracirna

6,

Kliknite ikonu Coinddent i iZJberite osnll liniju na ddu Boot i osnu !iniju na
dell! Brae/let Gellr Selectof. K!iknile ikonu Update Ogranicenje na dell! Boot je
postavljeno kao stu je prilGl<:ano na slici 8.76.

347

SKUP PALETA ALATA ZA RAD SA SKLOPQVIMA

i~~'~7~~'~!"~""~'~"~~~"~"~'~"~''~'~'~'~"~'~_~'~'"~""""""""""""""""~"'~,',I
~;':;:'J:''';,::;.'hJi!'\;'''i;'

:~l.<.:~:";

ogranicen i postavljen tako da leZi na ispupcenjima za 11l0ntazIl dda Br<U:/Ie[ Cear

Selatal', kao sto je prikazano na slid 8.78.

CD Izaberite --.'J"'~~'
~

-5:

;1.;,

Osna linija
na delu
Boot

(Rezultat)
Podudarne
osne linije

; i~

Osna linija na delu Boot

\~#"",'
~,c,

';;~llI:,

Osna linija na

delu Bracket Gear Selector

SliKA 8.76 Fji;:sinmi deo Brachet Gem- Seier1(w

J~:

;,

(Rezultat)

Podudarne osne linije

SliKA 8.77 Posladjfll1jc ogralli((,llja Ill! deo Baal

Itt"3 M'):',.
I

Osne lillije su sadil podudilrne. U konfigurarionom stablu prikalana su imena dva dela i tip ogranicenja koje

postoji izmedu njih. Dva zelena kruga u radnom prostoru ukazuju na pastojanje ogranicenja lira
podudarnosli izmedu delov<I.
Da bi SI:' dViI deb p'odudarib, u slcdeeoj o[JcrJciji treba (lJ bude izabran drugi
simp osnih linija. Dco 13001 ce se zarotirali 01<:0 postoieceg ogranicenja lipa
poc\Ud;UIl05ti i pos\,lViti u pritvibn pOIOZ;lj
7.

!zaberite ogl'Zlniccnje tipa Coincident (l'odlldanlost), pa osnllliniju oznacenu na

delu Bool i osnu Iiniju OZl1<1cenu na del\! BI-Ilc/{et Gear Sr/('cwr. K!ilmite ikonu
Upd3te da biste aktivir<lli iZf<lCUnav,mje pumer;mia i ogmniccnja, kao sto je
prikazano na slici 8.77

RezultujuCi sklop

Kada je dodato drugo ogranicenje, deo Baal je poslao poravnat sa delom Bracket Gear Selector. Izmedu
dva tela postavljeno je jos jedno ogranicenje, koje je sada vidljivo u okviru stabla. lazar izmedu delova (10
biti uklonjen dodatkom ogranicenja koje (e se definisati na dvema povrsinama.
8.

348

Kliknite ikonu COnlaC!, pa izaberite gornju povrsinu ispupcenja za montazu TI<l

delu Bmeller Gear Sel(~clor i donju povrsinu na delu Baal. Deo Bool je u potpunosti

SliKA 8.78 jJ(ls1apljl1l1je ogral1icerlj<1 1M rlrllgom paru

OSllill

lillija

349

.-,-1..

CAliA Vs

SKUP PAlETA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA

Slede6 deo koii !feba postaviti ie konzola. Ona ie takode kontruisana taka da ie
rotirana za 180 stepeni U odllosu na icljeni polo.iaj, pa ce proccdura za
postavljanje ogranice!!ja biti shena onoj koja je koriscena za postavljanjc deb
Boot. Nastavite rad prateCi sledeee korake
Kliknite ikonu Coincident, pa izaberile OSIlLl Iiniju oznacellll na ddu Console i
osnu liniju oznacenu na Jell] Boot. Kliknite lkonu Update cia bisle aktivirali
iz.ractlnavanje ogranicenja, !cao 1;10 ie pril,azano na slid S."i")

9.

1 o. Kliknite ikollll Contact i izabuite gornju povr.~inu deb HOOf i donju povrsinll
ispupcenja za II10ntazll na delu Con so/c. Klilmite ih.onll Update da biste 3Z11rirJ.l"l
ograniccnje, kao sto je prikazano na sliei 8.80.
c

~..

''''

L~

~~

.....

,~"

.~ . . ~

""'_

".,.
'.:'.l.;.:.:~.'

.. _ _ __

r~~tj;::;:~.::: . "vCDci)~:;i~'iii~'i~aa ndae~e~O:::lte;

CI)zaberite~ fi'

G)

SliKA 8.80 O:,;wllh'ellje !!lui OSlli!ll /illijdlllJ .le/,JI'J Cuwule i 13001

"')

Osna linija delp

Shifter _:
; Knob if; '.
----" ;.~
CD lzaberite

/) ..
sJb~

Osna linija na
delu Boot

Slll(A 1:1.79 Ograuicenjc!liJ

. 'j

C"

"

(Rezultat)

ispllpcenju deiaBoot

Podudarne
osne linije

Sledece dye komponente koie ce bid pnstavliene i ogranitenc su Sili/Ier Knob i

Gear Se/.:,;tiol! l.el'cr. Nakon Slo budu ogranicena, ova dva dda bice pridodata
sklopu.

osna lillija
na delu Gear
Selection lever

T1. Kliknite ikonu Coincident, pa izaberite osnu liniju deb Shifter Knob i gornju
osnu liniju dda Gear Selection Leper (koja je poslavljena pod uglol1l). Kliknlte
ikon\! Update da biste azurirali ograniccnje, kao Mo je prikazano na slici 8.81.
SlIKA B.B1

Ograllicellje lipil hmi:ihill izmedll dd,))}:i Comolc i Boot

Dve osne linije su podudarne. Simbol za podudarnost u obliku zelenog kruga postavljen je na svaki od delova.

350

351

CAliA

SKliP PAtElA MAlA ZA RAD SA SKLOPOVIMA

VS

Sada jc potrcbno da krrirate kOIHaktno ogranieenje izmedu gornje lIlontaine

povriiine deja Gellr Sdcrilrm LClNr i rayne povrsine unutar ot\'ora za montazu deb
Shifler Knob. Nastavite rad kroz sledE'ee kOfake

linija
8~~~~~;:.;;;;;;.'2'
\:.) Osna
na delu
Boot

12. Kliknite ikonu CrHlar!, pOl izaberile gornju monlaznu povrslllll na ddu Gelll"
Seiec{(Ir teuer i ravnu povrsinu Ull\J1ar ot\'oril za montaztl dela Shifter Klw/J
Kliknite ikonu Update da bis!e <lzurirali ogr<lllirt'nje i postavili ddlm menjaca, kilo
stD je priknano nil slici 8.82.

':f\Unutra~nja povrsina atvora..

"~
V ..

t~

\V na de!u Shifter

l
1

:;;

r;:d:.::-::,,:".:.':':.':.:.,'

Osna linija na

I~enjaca

Itat) Podudarne osne linije

SlIKA 8.83 Poziciol1irmli deo SIU/ler /(lJob

14. [zilherite ogranicenje tipa podudarnosti, pa okruglu povrsJnu na delu Cem

Selectioll Lever j tacku na delu BOOI, koje su oznacene na ~Iici 8.84 Kliknite ikonll
Update ela biste azurirali ogrilniccnje.

Rucica i drska menjaca su postavljene tako cia su zarotirane za

treba da se ogranice da taj poloraj i zauzmu.

SliKA 8.82 0srrlllicclljd 1111 de/u Shifler /(l1ob

Kada 5e deo Shifter Knob poticionira

nad njim zadata.

okviru sklopa, on

ce

5e pomerati

1I

skladu sa ogranicenja koja

13. lzaberite ogranlcenje lipa podudarnosti. pa gLwnu donit! osnl1linijl1 delil Gear
Selector Lever i O~!lU liniju deja 1.1001. Kliknite ikonu Update da histe 3zurirali

ograniccnje, 110 sto ie prikazano na slici 8.83

90

stepeni

odnosu na ieljeni polozaj i

15. Otvorite deo Boot i promenite prikaz z,'Z ravni da ona vise ne bude skriycna Ovo
cc biti jedna od dye rami lmje so potrebne da bi cleo Sillfter Knob bio postavljen
na zdjeno rnesto. Idioimizujle stablo i izaberite sldop koozole.
Stl

16. Otvoritr cleo Gear Selector Leuer i promenite prikaz YX cavn] da vise ne bude
skrivena. Ovo ce biti drugil oc! dve ravni koje su potrebne dJ bi deo Shifter /(nob
bio poslavijen l1a zeljeno meSIO. rvJinimizujte stablo i izaberite sklop kOllZO!e
17. Kliknite ikonu Coincident, pa izaberite r,\Van dela Gear Srle((ioll Leuer i ravan delil
Hool. Sa pa(liljuce Iiste u prozoru Constraints Properties izaberite opdju Same.
Kijjmite OK da biste azurira!i ogranicenje, kao !ito je prikazano na slid 8.85.

Sklop je ogranicen i pozicioniran, a delovi Gear Selection Lever i shifter Knob su zarotirani za 90 stepeni
pravilno postavljeni.

352

353

CATIA

SKUP PAlETA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA

Vs

18. UCinite sve delove sklopa nevidljivim, osim dva koja ce biti analiziramL l<liknite
ikonu Clash i prozor Selectioll. J, pa izauerile Gear Sdediofl Leper. Aktivirajte prozor

Se/ccila/i.2 i i;caberilc deo BriIChet Gellt Scl"uJr

Q) lzaberite
.

~. ~

19. KJiknite OK da biste pokrClluli analizu. kao StO je prikdZ.lllO na sliei 8.86 .

.'"
"

Oznacena t~\cka

Rezultat {lllalize otkriva da iZ!lH::du delova postoji preklop. kao sto je prikazano na
shei 8.87 Rezllltati 5e, tJiwdc. snifllaju u vidu prcklopa U okvinl stJbla, ispod
gram: ApplicatiollS .

Kada jt: preklop pronaden, treb;! ga ispitJli. Jedan ad metoda La vizuelno

ispitivanje odnosa izmedll del on je izrada ravnih prcselGl IzraJa 20 presel<a
olllogw:ava da bliie pOgleddtc kako izglcda pn:klop lHlutar s!dopa

Q,

G)i(Ugla~\
SUI(A 8.84 Ogrl1l!icc:i/jc: na dell! Ceilr SelecIiori Lcper

'CD Drzac - drugi izbor

SliKA 8.86 R,w<lmlw ograllicullju iZIIled1l de/mId Gelll" Se/':diuIJ l.n'a i Boul

SLIKA 8.85 Ogl(lIJicellje lipa stranicil/lJ.cliil na delll Gear Seleclion Leper

Kada je sklop zavfsen, dobra je proveriti da Ii 1I njemll postoje preklopi. iii dolazi
do koli'l.ije. LJ nastavku cete analizirati odnos iztnedu del ova Bracket Gear Selector i
Gellr SclecriulJ Leller da biste ispitali postoje !i preklopi.

354

355

CATIA V5

SKUP PAlEfA ALATA ZA RAD SA SKlOPOV1MA

Vektor vuceln;a

Dinamicki vucena ravan'A

StiKA 8.87 Analiza preh/rl{!il

SliKA 8.88 Pmzor Clash results

20, UCinite sve delove vidljivim, taka da sve njih sOldrzi presek. Kliknite ikonu
Section. Podra7.lllneVano stanjc je to da s,c kao prese(na rav;m n(1 e!,r;U1U pajavi
ravan ZX. !zaberite strelkH na ravni i driite lasler tnisa prilisl1ut, Pi] Od\'llcite
IOlvan do ,('nlra sldopa, kao slo je prikazano na shei 8.8S.
21. Kliknite i1ml1l1 Volume Cut cia biste presek pretvorili iz [<lvnog 11 ZOlpwl11inski
isecak. Kliknite ikonu Results \Vindow.
Drugi pomoc'ni prozor prikazujc ravni 21J prestk zaprcminskog rna. Dok sc
zapreminski ft,?, menja, prozor Results cc se azuritati, kaa sto je prikaz<ll1o na slid
8.89. lD prcsek u prazorll Results jf' interaktivan i maze 5e priblizavOlti i
udaliavati, iii rotirati.
22. Izaberite oznacenu zelenu strelicll i vucile zOlpreminski fez do centra dela Cear
Se/ecli(JIl Leller, kao!ito je pril<azano l1a slio 8.91. Kliknite 0[( 1Il1utar prozora da
biste kreirali presek i prikazali ga II okviru stabla, Pogledajte slUm 8.90.
Presek otlcriva preklop izmedu deb Bracher Gear Se/eeiOr i dda Gear Selecliml LellCf

J,

23. Priblizite prikaz u okviru prozora Results da biste bolje viddi kako izgleda
preklop:kao Sto je prikazano na slid 8,91.
StiKA 8,89 Rlll'ilIl odVlIi:ena do centra shl0l'a

356

357

SKUP PAlETA AlATA ZA RAD SA SKlOPOVIMA

Geol11etrija je pravilno konstmisana. Problem lezi u lipovima ograniccnja koja su

koriscena U oh'VilU sklopa, Prvo ogranicenje, lwje je odredilo polobj dela Gellr
Selecrion I.ellcr II odnosu na deo I:!r,lc/wr C!!llr S.:!':Llur, bJ!u je ogranicenje tipa
pocludarnostl izrnedu dve tacke Trebalo je da Dude ogranicenje tipa offset izrnedu
dye tacke.

\! s!edeeoj fazi treba modifikovati lip ogranicenja iz podudarnosli u off~et Presek

koji se prustire kroz den autornatski se azmira !cada se ograllicellja u skJupu, iii
geometrija ddon pro melle da bi ouslikav,1O poskdnje slanje.
24. Poslavite pobziV<lc iznad ograniCt:nja CiJiIlLU':Il~e.l1 UllLtIar kOllfiguracionog
stab!a i kliknite Tld3, Dva deb koja su spojena izabranim ogranicenjem biCe:
osvetijen,\ Lt okviru stabla, kao sto je prikazano n<l slid 9-92

CD Vucite do mesta kolizije

SliKA 8.90 Aillrinmi prozor Results

. !

.-=~I~p
. ogralllcenJe
..'
--. romentte

'6.1;,;;; -;l~

SliKA 8.92 BlizaJi prillllz PJeldvpa

1l!;

25, II okvint padajuceg prozora Cbange Type:. koji ie prikaz<ln na sliei 8.93, izaberite
objekat Cuindd"IH<!.11. Kliknite ikonu Change Constraint j Lt okviru prornocnog
prozora izaberite opciju Off~et. !tao sto je prikazano nil slid 8,93.

"~"",.:J~~

SUKA 8.91 Zapreminsb fez odulicen do Centra de!a Cetlr Selecrioll LelJer

l:iJJi&iii~ii.
Presek Section.l dodat je u podgranu Sections u grani Applications na konfiguraeionorn stablu.

358

359

SKUP PALETA ALATA ZA RAD SA SKloPOVtMA

SliKA 8.93 Dciol'i Iwji .111 ('(1!'czm:i ogranicl'njl'lI1 05U('lljenilll I, o/lI'iTll swblil

SliKA B.94 rwzor Change Type

illEii:om54J!!W

"',,,. '"

,~

"""~~I
j

,--

Tip geometrije i prethodno postoje6h ogranicenja odreduju opeije koje su dostupne pri promeni tipa
ogranicenja.
26. II prozoru ConstfCljnt Definition uncsite vrednosl 7.2 (mm). Deo emr Selection
Lever podic'i cc se II pravcu Z za unelll vlcdnost di! hi bio diminisan zazor izmcdu
dViI dela, kao sto je prik;lZilllo na slici 8.94. Kliknite OK

q.~

"
Q

;l;.'

,I:

Tip ogral1ic'cnja promenjen jc iz podlldarnosti u offset. Pojavljujc se 110vi proZOf,

koji prikilzuje vrednosti unCle prj pWll1Clli ogr;Jnic'enja.

Q;

27. Klilmite OK 1I okvirt! prowra da bistc ClZLlIir:11i ogranicenja, kao sto jt prikazano
na slid 8.95.
Ivlodifikovano ograniccnje aeba cia buck azurirano, ali ikona Update nije
osvetljena, iii dostupna.

lIli'!1iii!!!il...- Azurirajte ogranicenje

SliKA 8.95 Vrrdl1()st pmaldllog pomcrrmjllll Z prl1UC1I (offset)

Tip ogranicenja i bro) su promenjeni j novoKreirani objekat pod imenom Offset.l3 pojavio se na dnu stabla.

360

361

SI(UP PALETA ALATA ZA RAD SA SKLOf'OVIMA

2B. PrimetiCete da objekat Offset.13 sadrii simbol Update, koji je za njega prikacetlll
okviru stabla. Kliknite Offset 13 i izaberite Update iz padajuceg prozora, kao:ito je
prikazano na slid 8.95.

i,,~,:::''''O'i;:~~~~~:~:~-'~-.

:rlfEliE~'I''h~J :

PO,"'''' "'0",""",""'"

Lii'~'.'j~~:';J_~'_~ '.:

...[!!if

'

~""","~,~",,

/I~'-."'"

,~,."",.

SlIl<A 8.97 (\illri!'ilrli [>11:-;.:11

SliKA. B.96 AZlIririllw ogmlliccl1jll

OgraniCenje tipa offset je promenjeno j 3zurirano. Simbo] je prol11cnjcn, a

vrednost 7.2 mm pojavila se u radnorn pl'OstO[U izmedu dye tacke. GeomelIija
dda Gear Sc'iedi,Jri l.ewl' je. luo rezultat azuriranja. pornerena u pravcll Z. rresek ie
aSlao neazuriran j mora se azurirati da bi Sf: pomcrio z3jedno sa geometrijoll1
dda Cern Selection Lever. Ove modifikacije nad ogranicenjima prikazJne su na slid
8_%

29. Da bistc "osvezili" presel<, kliknileTlv13 iznad tciesla SeCiioll.l U okviru stabla i
drzite taster pritisnut. Sa padajuceg menija izaherite objebt Seclio/l.}, pa Update
tile SccrioIJ. lzaberite objekat Section. 1 U okviru stabla i prirneticete da je presek
promenjen, liZ pracenje pomeranja 3D geoHH'trije, kao sto je prikazano na slid

3D radni prostor i prozor Hesults sada prikazuju dOl postoje zazUli. idoze biti potrebilg d:; ..;e
analiza preklopa naslavi, ali, stu se ovog vdballia tice, IlI(:ica vise nc dodiruje t1tlsac i sklop je u
vizuelnO!ll smislu zavrsen.

Zaldjucal<
eilj II ovom poglavlju biu nam je dJ. UpOZtlale osnovne alate ZJ. krciranjc i manipulaciju
komponentama U okvim sklopa_ CATIA V5 podri;Jva i top-down (sa vrha nal\ize) j bottolll-up
(sa dna navise) pristup modeliranju. Kornponenk mogll, ali i ne moraju biti ogl'<1niccl1c lid hi
hila z<Jvrsend iUdda sklopa. Doslupna je puna palua ogranicenja na nivou sldopa, koja pOlllaze
u ostvarivanju projektantske zamisli. tdOguCllosli 7.a analizu obuhvataju analizu preklopa i zazora, kao i alate za analizu ograniccl1ja i meouzavisnosli_ CAT[A V5 nuJi osnovne i napredne "late
za rad sa sklopovima, interaktivno projektovanje i lIpravljanje velil,imi slozenim sldopovima,
kako unutar skupa paleta alata Assembly, tako i ullutdr ~kllpa palela alala ProJuct Structure

8.97.

362

363

CAliA Vs

POOlAVUE

Pitanja za proveru znanja

1.

Koja je razlika izmedu dela

2.

Zbog (ega je vazno raspolagati mogucno,k"u za fad sa sklopovimil?

3.

Ko)! su nacilli za posrdvlj;mje ogr,micenja izmedu delova U okruzenju za rad sa

sklopovima 7

4.

Ko)i su alati za ana!izu sldopova dOSlupni7

5.

sklopa?

Koje tipove fortnata doi(Umenala pOdrZ;I\'i1 skup pa!ela alaw za

f3d

SI<up pal eta alata

sa

za

izradu tehnicl<ih
crteia

sklopovimil?

Uvod
OVOM POGlAVUU OAT IE KRATAK PREGLED MOGUCNOST! SKUPA PALETA ALAlA ZIl

IZRADU TEHNICKIH CRTEZA.

CATIA

Vs NUDI MOGUCNOSTI I ZA INTERAKTlVNU I ZA

GENERATlVNU IZRAOU rEHNlcKIH CRTEiA - TA DVA METODA BitE DETALJN!JE OBJASNJENA U

OKV1RU POGlAVLJA.

Ciljevi
U OVOM POGLAVUU BAVIMO SE SI.EDEC!M TEMAMA:
'III

uvoa

U IZRADU TEHNICKIH CRTEZA

METODI ZA IZRADU TEHNICKIH CRTEZA

KREJRANJE NOVOG CRTEZA

1&

ALATI ZA RAD SA TEHNICKIM CRTEZIMA

VEZBANJE "VEZANO" ZA TEHNICKO CRTANJE

Uvod u izradu tehnickih crteza

CATAJ V5 Dudi potpuni sImp alata za kreir<1nje 20 tehnickih (rida, ko)i se zJsnivaju 1111 delovirna, iti sklopovima. Mogu se kreirllti pog!edi koji slldrze dimenzije, napomene, simbole i sve
ostale clemente nephodne da bi se deflnisilli detalji "vezani" za tehnologiju izrade proizvoda.
Asocijativna priroda modula za izradu tehnickih erteZ,a programa CATIA V5 omogucavil
lIutomatsko aillriranjc crteza, u zavisnosti od promena na 3D modclima delova i Sk!0POVIl.

364

CATIA Vs

Ovo je mocna osobina koja stecli vrcmc, POSIO Dije neophodno stalno aiurirati tehnicke eneie
CATIA Vs Dudi dva rezillla za izradu tih mezd: interalulvni i generativni. Od metodi (rd:imi)
objasnjcni Sll II odeljcirna koji slede.

Metodi za izradu tehnickih crteza

U sledeC:im odeljcima opisana Sll dva metoda (leiima) <:a iuadu tehnickih crtl'za koja poclrzavJ
program CATIA" Imeraktivna iLrada lehnickih erieZa vrSi se u nezavisnutn 2D rezirnu za (nallje,
dok generativna izrada lennickih eneza preJstav!ja rdim La izradu 2D c[{da u komI.' postoji veza
sa 3 D geometrijom.

SKUP PAlElA AlAlA ZA IZRADU fEHNICKIH CRTEZA

SI<up pal eta alata za izradu tehnicl<ih crtela

(Drafting workbench)
lzrada novog dokurnenta tipa tehniC!wg ertda ,ll programu CAT!A v~ mozl' se zapoce.ti na I1lnogo
!laCina. Novi cneZ 1I1Ozete pokrenUli sa ment)a Sian, sa menija hIe, ili pom~~u lkone_skup~
paleta alata, Svakim od ovih nacina pokreee se skup paleta alata za izradu leblllCbh ert!::Z,l, \zojl
je prikazan na sliei 9,1.

CD Meni Start

Inetraktivna izrada tehnicldh crte1.a

Ovaj metod za izradu tehnJckih enda podri.ava SV('l 20 projd((ovanja. Pogle.di, dimcnzije,
tolerancije, tekst i slicno kreiraju se ruc!lO i nisu povezani ni sa jednim 3D ITlodeiorn programa
CAT1AVS. Interaktivna izrada tehniCkih erkid nudi ~vc Slo je pOtrebllO Zil izradu komp!emog
radionickog crtdil, Ovaj [dim se, takode, moze koristiti za rad sa crtciima kreiranim u programu CATIA V4, iii drugim CAD sistclllllllJ. To zllac! da l! okruzenju ZJ imeraktivnu izradu
tehnickih end,) moi.etc da preg!t:ume, iii Juvrsavate tehnicke crteze, lnteral([ivna izralJa
tehnickih erteia se, takode, prilagodava preJasku sa 2D projeklOvanja llJ. 3D asocijativni pro((~S

~",:,;;:;"",

File

!..."...

1.t_. ",,"",~

l,~":.:::;'

i -,......... ,,-_.
o, ...

"'

~'""~~""

to

... ..,,.

~,,~ "~~_,.,

"~

'~~'-.~
" i' ....
. $ '". ..
''ii',
~WI

Generativna izrada tehnicldh crte.i:a

Ovaj metod za kreiranje tehnickih cmza podrzava protes 31) projektovanja. U toku ovog proee.
sa 2D pogledi II okvirtl entia Sf:' kreiraju na OSIlDVU 3D modeJa programa CATIA V5 i ostaju
povezani sa njima. Nivoi asocijativilostl izmeJu 2D i 3D okruienja varir<lju, Ajw ie model u
programu CATIA VS kreiran taka cia sadrii dimenziona ogrilnicenh i informacije 0 tolerancijama, ave informacije mogu cia se koriste 11 reiimu Z<l gcnerativno cnanje, pa nl' moraju ponovo
da se kreirajll 11 2D rdiHlU
Ovaj praces obu!wata metodologiju rnoudiranja vikg niW)d u tom smislu da se vee pri kreaciji
3D IHodeia moril imati u vidu kako ce on bili prikazan u okvinl tdmickog cnc~a GI;lvn;1 iuej,!
"vezana' za gener<llivllU izradu tehnifkih crteid je cia sc sa 3D modda izvucc S[Q Vise infmmacija,
koje ee bili prikazane na 2D cnezu. LJ O$latku poglavalj<J bice reci iskljuCivo 0 gener<Jtivlloj
izradi tehnickih crteia

O.
~

""
JYF.

0 " .......

"~<,,,,"-.

,,~

"',..,.~'"

,,".~.~,~.~.,~

@lkona skupa

.."'''

,."....

pal~t; alata

Okrulenje za izradu tehnii'ldh (rteza

Okruzenje za iaadll lehnickih cneZa, priitazal10 na slid 9,2, slictlo je okruzenjimCl za izradu
delova i sklopova po lOme Sl(} posloji konfigufdeiollu stablo koje sadrzi struktttnl ee!~kupllog
dokumenta, }edna od razlika je:ito se proWl' ukruzenja za iL r.ldu lehnickih crleJ.a sas[op od elva
prozora, gLlVnug prozora i prowra u kom.: se nalazli slablo nvu je slicllO koniiguraClji pro:wra
koja odgovara konfigmaciji programa 1'1

366
367

SKUP PAlETA ALATA ZA IZRADU TEHN\CKIH CRTEZA

Praces izrade novog crteia

Postoje dva metoda za priciruziY<lnje postojece datotekc novoj daloteci (rtcia. Prvi metod
podrazumeva ela se fUlPIC izabere ikon a skupi1 pal eta :data Draftinga, pil cia se otvori dalateka
lipa CATPart, ili CATProduC[, na osnovu kaje treba kreirati crld. Drug! metod je upravo
suprotan. Prema njernu, prvo se otY,lI<l c1atoteka tipa CATPart, iii CATProduct, rt zatim se bir<1
ikona skllpa paleta alata Drafting. Ova moze cia Vam izg!eda trivijalno, ali prvi metod rMla
ogranii'av3 opdje I)je Stl Vam dostupne.

Metod "crtaj, pa modeliraj"

i'Aetod poznat pod nazivom "crtaj, pa modcliraj" podrazulTlcva da se DJjpre kreira datoteka crtda
tipa CATDrawing i pre nego 510 se odredi njoj pripadajuc'i dca, iii sklop. Nakon kHJ,a 1l:J ikonll
skupa palcta :JlatJ Drafting, pojJvljuje sc prozm New Drawing (prillZJIl n3 slid 9.4), koji sacllzi
nekoliko opdja Z3 zadav~nje p;Wlmetara novog crtezJ Ove opcije {erno razllIotriti u s1edec'im
odcljcillla.

StiKA 9.2 Olmlirllje

zil

Standard +

izradll lei1l1icitih crteia

Razmera

[~:~ .~

Dolmmenti crteia

Format~. :;:',.,

_____ . __~. : ~l!~

~~~~'~gf~~~r::':;;:'=~~:~2''''~~:Cj
J

,m;'

lo>'"""'~"~,",~.,",""

:".~"O";"I

Nilkon kreiranja novog

ertch, CArrA \'5 ce

]m:irati novi doku1nmt

.CATDraw'lng

.';~~=-,

Fi

(lipa CATDrawing),
(iji primer je cia! nil
sHei 9,3. Datoteka tipJ
.CATUm!('ilJg sadr7.i sve
infoIJl);1.cijc Iwj. Cine

tehniCld erie?;

SliKA 9.4 Prozor New Drawing

5tandardi
Skup paletJ alata za izradu tehnickih crtda podriava internadonalne standanlc (kao sto su ISO,
)lS, ANSI i ASME) i korisnicke stJnd,ucie. hoji odgonraju zah(evirna korporacija, Prozor za
podeSJVilnjJ Standards editor omogucava eli! se zaliJju vrednosti i mere koje se koriste pri kreaciji
crteZa, radi postizanja jednolikosli i dos!ednosti

SliKA 9.3 Oa!!IIJJl('lll

lipa meia

368

369

SKUP PALETA ALATA ZA lZRADU TEHNICK1H CRTEZA

Formati
Zavisno od standarda koji je izabran unutar prozora Standards editor, padajuca lisla FormalS
nudi unapred deflnisane formate i opdje. lllistu se mogu dodati i korisnicl<i dcfini~ani [onnati.

Alati za rad sa tehnicl<im crte'iima

Opcija Orientation
Opcija Orientation ol11ogucava da izaberile izmedu uspr3vrwg i vodoravnog polozaja crtda.

Opcija Scale
Opeija Scale omoguci\\'a da podesite inieijalnu razmeru eneZ,1. Na ovaj llJcin se usposlavlja
faZfIlera modela koji se prikazuje na crtezll. N,lkon sto se izabere zcljeni kriterijum, kreira se novi
prazan dokument tipa CATDrawing. Skdec'i korak podlazumevil otv;:uanje zdjene datoteke tipa
CATPart, iIi Cf\TProducl i pocetak kreiranja pogleda i postavlj,lllja dirnenzij;l, napomena i drugih
elemenata koji cine crtei,

Metod "modeliraj, pa crtaj "

Ovaj metod podrazumeva otvarJnje Illodc!a tip a CATPart, iii CAT[Jroduct pre ulOlskOl II simp paleta 3lata Orafting (za kreiranje cneb). Klikol11 na ikonu skupa paleta alata Drafting pl'istupa Sf:
prozom New Drawing Cre,ltion, koji je prikazan nil slici 9.5
WZliliLiJ+

f ,j

U''''''''l''''''"'''6,,'';O

"""''''.,.... Afl!SOI''"~OO"''''',a''c'o"'''''.

""" ....."'"OD)IOE

l\-iewd "modeliraj, pa eftaj" omogucava postiL:anje tlsteda u vremenu, ako se kreiranje erteza
poCinje postavljanjem standardnog rasporeda pogleda. rogJedi koji se kreiraju llpotrebom ovog
metoda u svakom trenutlcu su II potpuJlosti promenJjivi

lj.a>

s;.

~lrBi#t-1 ~ ~

Ovaj pwzor sadrZl opdje za aUh?ll1at~ko biranje tipova i

postavlianje rasporeda poglcda';l1a eneiu (aulOmatie
layout), !zborom ikone Empty Sheet (prazan list) postize
se ist'! f.:zultat !<ao upotrebom pre[hodnog metoda,
OSlale opcije koje se nude Sll All Views (Svi pogledi),
Front l3ouom and Right (Pog\edi spreda, odozdo i
sdesna) i Front, Top and Left (Poglcd spreda, Ildozgo i
slen). Klikom oa Jugme Idodify pristupa se prozoru
New Drawing, II komI" se vlsi Iw[isnicki ddinisan izbor
pogJeda.

Nakon sto se kreira Jokumenl tipa CATDra\ving, bilo kio prazan eneZ, bilo upol!'cbom
standardnog rasporeda pogleda, CATIA V5 nuJi potpun sImp alata za kreiranje crteia. Razlicite
pakle alata nude osnovne i napredne funkcije za kreiranje, manipulisanje i prilagodavanje
celokupnog dokumenta cnda. U O\'OlIl ode\j!cu su prikaL:ani osnovni alati koji Sll potrebni za
kreiranje pogleJa, dimenzija i napomena (za vise informacija 0 naprednim funkcij;lIna za fad sa
tebnickim crteiima pogledati on-line dokulilentaciju program a CATIA V5),

Pogledi
Jedan od prvih koraka lJ kreiranju tehnickog enez,a je krei!'anje udgovarajuCih pogleda. Ovi
pogledi umogucavaju da se deo, ili sklop prikaze iz fdL:licilih uglova da bi sto bolje bila odslikana
njegova prava primJa. Pogledi mogu da 5e prikazu na veliki broj naeilla, 1.1 eilju isticanja dCl31ja
nil lllodelu i r3zjasnjav<lnja pmcesa konstruisallFl i izrade proizvoda

Paleta alata Vievvs

Paicla alata Views, koja jt! prikaL:ana na slici 9,(j, [1uJi sve funkeijc koje su potrcbne za kl'eiranje
bilo kog tipa pogleda II okviru ntda. Ova pa!eta je kljucna pri kreiranju poglcda u okviru
metoda "crtaj, pa modeliraj" Faleta Views je p~deljena II sest osnovnih kalegorija: Projections
(Projekcije), Sections (Preseci), Details (Detaljni pogledi), Clippings (Delimicni pogledi), Break
(lzlomljeni pogleJi) i wizJI'Js (Caroblljaci).

Aktivni pogled je uokviren crvenom bojom, a neaktivni plJvom. Aktivni pogled je uvek podvucen
konfiguracinog slabla. Nil o5novu njega se iueiraju novi pogfedi.

okvirtl

SliKA 9.5 Prozor New Or<lII'!lIS Cre<1(iOIl

no

371

CATIA

Vs

SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU TEHNICK1H cRrEZA

.~

."

--_.

--------~---.---

YI

!Vilnirti,
(pattern)
Kopiraj objekat

Pog1ed spleda

@j

Ravni plCsek

~I\

R"o' P'

,~6! Zarolirani plesek

D:6;

;}'o~ Deta)ini pog)('d

i ~,: Detaljni pogled
, ,_ ," na osnOVlJ skice
'~j Brzidet<lljni pogled

"'k '"

Sloj (Layer)

I?,s': R;)l.vijeni pogled (Ii) limove)

(;}8' 3D pogled

\!j'il' Projekcija
Specijalni pogled
@ lzometrijski pogled
~' Naporedni pogled spreda

Tip Jlnlje

'0: Bn' det,lio' pogled (irlJ;

:;;arotirilni presek - rez

nil osOOVU skic!;

DebJjina linije
Boja

SlIKA 9.6 Paleta IlIlltll Views

SLiKA 9.8 Pa/erll Il/ata Graphic PW/-,I?ftie.l

Osobine pogleda

Dimenzionisanje

Vi.u".!""I;,,,, lind Beh<>"Vior--

til D;'pl."YViewFrtlma

lock vi"",

:fi

OVtgu..! Dipping

Sc~l~ ""d Ori""I"liO.,,:-~_~~~,,-_ _~_ _~il

J.,

Angle:~ Scole'~I'~~
Dr~s~l!p

,"

o Hidden U,,~. Q- Omla, li"~ 0

(J

Axi~

9 Th'G"d

~;

. ,_

8D

,p~c

: 0 3D CoIOts

iii Ftllal;: Q 8ouilOnriU

o 3D Poi"l~ : 0

'R
'i

0 3D Wlr.it,M-l>

3D $ymo !

Pogkdi lTH-lgu da se priJagodavajtl da odgo

var<1ju zahtevima svakog crteia ponaosob.
Pogled se prilagod;lV<l tako sto se
podes(lv(lju njegove osobille, i to \!lllltar
proZOril Properties, !\oI1W se pristupa sa
speciflkacionog stabJa (pritiskom na TtvI3).
Prozor Prol--'erties sadrii slecleea podesavan
ja: Pflkaz i pOTlilSanje (Visu(llis<1lion and
behavior), Razmera i orijtntacija (Scaling
and orient<1tion), rrikaz e1emenat<1 U okv-im
pogkda (Dressup), lmenovanje (Naming) i
Hej,ilTl generacije (generation mode).

o Symbohc
o Origi"81 EO\le~

.,-,

o Pr"J"deo On(lin~1 Edges

t.f,::

VtewNrun~------------------_-!M
Peef",

~~,#z,.w;

Idanl

Suflt>:

J ,"

StiKA 9.7 POrir',(Il!'rllljr. osobina pogkdll

372

;J

Paleta alata Graphic Properties

['ateta alata Graphic Properties, koja je
prikazilna na s!iei 9.8, Dudi opcije za hrzo
menjanje prikaza elernenata u okviru
pogleda. Baja, debljina linija i tip linija
neke su ad osohina koje se mogll menjati.

Postoji nelwliko !laCina za krdranje dimenzija unutar crtda. Jedan ad njih padraztlmeva generisanje dimenzija na 05nOVtl 3D tehnickih e1emenata lwji se nalaze II modeJu (t.j. prikazivanje
dimenzija kaje su zadate kan dirIH:nzioni par'lITlel.ri pri kreiranju modela). Ove dimenzije SII
dvosmcrne po tome sto c'e se promena dimenzije na crtcZu odraziti i na modelu i abratno.

'
ll

Pal eta alata

Generation

I.!i,.!,!dil,~

~A
'-)to

Kreiranje pozicionih brojeva (baloons)

~ Dimenzionisanje korak po korak

Generisanje dimenzija

SliKA 9.9 l)a/ela a/aid Gener<lfion

Paleta alata Generation, koja

je prikazima na slic'l 9.9, nudi
funkdje za generisanje dime
mija koje 5e nalaze na 3D
modell!. Pale!a idata Genera
lion [meli automatsko geneo
simjc dimcnzija, generisanje

dimemija korak-po korak i

gcnerisanje pozicianih brojeva.

Pal eta alata Dimensioning

Paleta alata Dimensioning, koja je prikazana na slici 9.10, sadrii funl<cije Z(I kreiranje dimenzija na
20 elementima. Ova paleta podeljena ie na tri kategorije: Dimensions (Dimenzije), Extension
Line Interruptions (Prekidi pomocnih kotnih linija) i Tolerancing (Tolerancije).

373

SKUP PALETA ALMA ZA IZRADU fEHNICKIH CRTEZA

Napomene (annotations)

!~I

Relcrenti elemen!

L--------_4.... ~ Geometrijska tol~fancija

Kreiranjem napomena na cneill dodaju se uetaljnije informacije 0 proizvodu koje nisu sadrzane
unutar kOla. Napomene se najceS(e sasloje oJ leksta i simboJa

Pal eta alata Annotations

-:- 1 Promena refefend dimenzije

"j

t::Ui Kreiranje prekida

; tt;1 Ukldnjanl"- prd..iJa

Dirnenzije

r,;

,-:.t<_, UklJfljanj'.' 5"ih pr~kida

IiEl

i~ Dimenzionisi!nje tehflolu:S~ih
! '"co-r

: 1"5..1

Dimenzionisanje uglova na
khnolokim c!"mentima

Dimenzionisanje precrlika na
tehnoloskilll ek'rnen!irna

[<edna !-otilanje
ParaleJno kulirdnje

Kotirdnje duzincl
KotirJllj<: ugiova

eiernenat"

Dirner\Zlonisanjr. duzina na
j ~ rehnQloskim deniefltim~

Kotirdnje poluprecnika
KWliranje prec"lka

i'Oj
--~' Dimenzionisanje poluprecnika
I ~j na lehnol();k,m eiernentirna

i ;0.;

Kotiranje obu{enih iviLa

Ko!iranje navojci

oznakil

kvalitetJ povrsine
OlfiaKe l~varellih ~pojevil

v"

Kowdina!ne d;,.,enziie

Tek~t

Tabela dimelllija otVOf1;l

Tekst sa POlnoi:nom linijorn

T~be)a k00rdiflJlmh dimenlija

SliKA 9.10 Palct(l alat" Dillwmiolling

"'-Paleta alata Dimension Properties

Umnozilvilnje tekstil
pozicloni braj
Reper Zil geometdjske toierancije
Sablon za tekst

Paleu ;-data Anllotations, koia je prikazana na

sliei ').11, nudi mogucnosti za kreiranje
tebtualnih napomena i simlx\la. Podeljena je
II tri btegorije: tekst, simboli i labele.

Paleta alata Text Properties

Palda alata Text Properties, kojJ je prikazan<l
na :;lici 9.13, Iludi opcije Zil brzo menjanje
izgleJa telesla na (rteiLi. Nt:'ke ad opcija koje
se mogu menjdti su font, toleranClje, vbina
teksta, lllastan teks!, kosi leksl i UraVIlJnje
r)(\Sll~a

SlIl<A 9.12 FI//eta Ilhlill

:\lllhitdli'lII~

'-

Paleta alata Dimension Properties, koja je prikazana na ~lici 9.11, nudi apcije za brzo menjanje
prikaza dimenzija Ullutar cneia. Neke od opcija koje rnogu dOl se menjaju su Dimension Styles
(Stilovi kotiranja), Tolerann'$ (Tolerancije), Height (Visina teksta) i Decimal {Broj decimalnih
mestal Ove palete mozete koristiti da biste kre.irali i rnodifikovali dimenzije i toierancije koje
pravilno detlnisu deo.

31Ei3

~ Ubacivanje simbola

USldrenl OkVlr

;lIo-, Tacka usidrenja

Uravnanje

Mastan, kos, podvui'en tekst

}rectost
Velii'ina fonta
Brojcani prikaz

Font

Tolerancije
SLIKA 9.13 Paleta alata Text Properlies

Opis tolerancija
Kotne linije
SliKA 9.11 Pa/eta alata Dimension Propertic5

374

Kreiranje 20 geometrije
1.1 nekim slucajevima na crte:?: je potreboo dodati i 20 geometriju. CAT!A VS poseduje
mogucnosti za kreiraoje i menjanje 2D geometrijskih t'lemenata, koji su "prikaceni" za oJredene
clementt:' Cfte.z<.l, iii poglede.

375

CATIA Vs

SKUP PALETA ALMA ZA IZRADU TEHNICKIH CRTElA

Pal eta alata Geometry Creation

Veibanje za izradu crteza: Crtez dela

Bracket Gear Selector

Paleta <11ata Geometry Cre<1tion (prikazana je na slicj 9,14) sadl'zi opcijc koj(' Sf rnogu koristiti
za kreiranje razliCitih 2D elemenata, a sliCne su opcijama za kreil'<1nje elemenata lmje se mogu
na(i ,lIlutar skupa jl<1lela alala za J;reiranje skicl.

Ovo vezhanje ce Vas provesti kroz proces izrade tchnic.kog crlei;] na OSIlO'lli postojec'eg dela
KoristiCele deo Bracket Gear Selector (ko;i jt' prikazan na slid 9.16), kreiran U okviru PoglClvlja 11,
da biste isprobi!li oSlIovne fttnkcije za rad sa lehnifJzim cndima. Ovo veibanje "pokriva" sledece
konceptr i primene-

~L~

"Mr"I~~L'_____ j~1r<
-;)Io
...

Spl;ne
Povezivanje
~;~; Prolil
.wi Parabola
S; Pravougaonik p: Orijentlsani ; Kj Hiperbola
,'<..,'i pravougaol1l"I< ,n; Konicna luiva
0' Krug
Krug kroz 0'
, Cl] Paralelogram
tri tacke,
Koordmate
; Oi Sestougao
luk b!J Krug na osnovu ~i Iz,d"ui:e~vi ?tvor
( 1 tn tangente
. ",.;J, CllmdrlCf11 otvor
0) Luk kroz tn tacke Q~ Otvor za Idin (oblika kljucaonice)
: jTI!t Luk kroz tri tacke
..s::) sa granicama

-------")10
...

I'lE

81

, !! Tacka na mestu pritiska tastera

i ~;J Ta(':1<a na osn?vu ko?rdinata.

. ~';1

.
Ta('ke na podJednakrm udalJenostlma

" ';-':~i'

-~1 Unija
,..:'; Beskonacna linija
Bitangentna linija
-.!i; DVosecna linija

: Xl! Tacka na preseku

~ Projekcija

SllKA 9. T4 Palela illil(r! CrU/IIrlf)' Cr.-'lIlion

1Eit!llitili'1E3

Pal eta alata

Geometry
Modifications

~G";2l~:r;'jl

,'------,,.,..;i~~j

ibB
L-~' . d.llli Simetrij~"

Geometrijska ogranicenja

: !!ihl Okvir za dijalog za zadavanje ogranicenja

_01 Kontaktno ogranicenje

':2 TranslaClJil
~
i Qi Rotacija
i"0:1 Ugao
j ;Q:l Skaliranje
! Oborena ivi ! ~t-: Paralelno kopiranje
i ;c,' Podsecanje
P,ek;d,nje
~, Brzo prekidanje
,~t Zatvaranje
~~ Komplement

';
I

SliKA 9.16 DeG Brac!/Ct GearSdprl(lr

PaletJ alata Geometry

fvlodificaUOllS (prikazan<l
je na slici 9.15) sadrzi
opcije ZJ kreiranje razli
Cill!! elemenata koji
podrzavaju 2D geometri;ske clemente crteia. Ove
opcije su slicne onirn koje
Sf mogu nad unutar
skupa paleta ala!il za
kreiranje ski ca.

kreirClnje novog dolmJnenla tehnirkog crtda (tipa CATDrawing)

kreiranje poglecla i dimenzijil (kot;!)

kreiranje napomena

menjanje elemenata

vrSenje 3D promena

azuriranje crteza

Da biste radili sa delom BTlu:lwt CellI' Seiertnr, treba cia preduzmete sledece kOTaiw
I.

2.

376

Pokrenite nOVll sesijll programa CATIA V5 i kreirajte novi dokument tehnic_kog

(leia, tako sto (ete kliknuti ikonu skupa pal eta ajat(l Drafting.

SliKA 9.15 Paletil a/ata GeOI1lClr), A1odificallOllS

I~

U prozoru New Drawing, koji je prikazan Ila slid 9,17, izaberite format ANSI 0,
razmeru 1:1 i orijentaciju L::mdscape kan opcije za kreiranje novog dokumenta.
Kliknite OK di! biste prihvatili kreadju novog praznog dokllmenla (videti sliku 9,18)

317

CAllA

3.

Vs

SKUP PALETA ALMA ZA lZRADU TEi-1N!CKIH CRTEZA

Otvorite cleo Bmchet Gear Sele~t[)l, koji je krelran u Poglavlju 8.

4.

Sa Olenija na vrhu prozora izaberite opciju h'induw/Tile }---[';J1iLl.Jll1t1l/y cia bi~tt:

pmzore postavili taka cia jednOSIJVnU radite ~a aba dokumenla, klO!ito je
prikazano Il<l sliei 9.l9

CD !zaberite ikonu skupa paleta alata ~

......

..~

.......

'1;:::::....

doe ..,..,
'$I'"~

v'"""'~, ..
O;.".<.,

(1) Promenite atribute

Izabente OK
"".
SlIKA 9.17 Redusled iz/Jom opcija pri Jireimnjll rWl'og crtezll

5L1KA 9.19 Llr.:dijidnje PrI),cUIIl

5.

lkinite dokument eneia aktivnim, pd kliknite ikanll Front View (koja jt:
prikazana ni! shei 9.20) na paleti alala View.

6.

U okviru Joi<umenta ulOdela iZ<lberite predllju ravnu povrsinl1 dr:bca k,lO

referenlnu ravan za orijentaciju pri kreiranju pogleda spreda, k<lo ,Sto je prikazano
na slid 9.21.

II okviru crte2a (e 5e poj,lviti pogled na deo spreua, oivicen isprekidanim zdenim

okvirom. Zeleni okvir znaCi da je ovaj pogled aklivan. Sa desne strJ.lle ovog
pogleda nalazi 51::' aLl! kompas, namenjen rnaniPlllaciji pogkdo!ll l'ritiskom na
strelice mozde promeni!i orijentacijll aktivnog pogleda, tako da tacllo odgovara
Vasim zahtevima.
7.

SliKA 9.1 B Prozor nOllog etrteitl

378

Klilenite centar kompasCl Ja bis!e prihvatili i ze!jenu poziciju, kao sto je prikazano
na slici 9.22.

':';""dlj?tKada je pogled spreda lilvrsen, bite okruzen crvenim isprekldanim okvirom .

379

SKUP PAlETA ALATA ZA IZRADU l"EHN1CKIH CRTEZA

CATIA Vs

,,~~:;;
f~;c.,'.

..

.'

.........

"

..

'.

I!

I
I

I ..

:&l~,"

TI

",

'.

....

i- f I

---

f;~~:-

........

..

'I

.,.,,, ,",- ..

'

-I

,,
-'C,

',ont View

J.
~I

____ "

- ., _____ "

SLiKA 9.12 K01l1l('11II f'cVirijll p('gleri!l -'Inerlll

Sl1KA 9.20 Ilio/la Front View

8.

/\1aksimizujte dokurnent crteza lIa 7.auzima ceo e\uan.

PogJed spreda je SCIcli! zavden. /vlfdutiJl), izgleda da je format previse mali ela bi
na nejga stao ceo deo_ Oil biste avo ispLwili, n<lslavite rad kroz ~dedece kOI'C1ke

9,

lzaberite Front View sa speci!jk,lCiollog stabb. pi!

prornen'lte f<lztnerU SCI 1: I na 1:2..

\.l

okviru proy,or<l Properties

10. Kliknite ikonl! Project View, koja se nalazi n<l p<lleti al;lt<l Views Pocnite da

rotirate pokazivac unlltar aktivnog pogleda Jil bisle na b,z nilCin prikdzill"l
[;lz]iC'ite projekcije Imje se U ok"viru pogleda mogu kreir<1li_ Kliknite gornji pugh:d
U oj<viru prOZOl'il, koji je prikdt::<1D na slici 9.23, cia bi5te prilwatili kreaciju
projekcije

Primelit'ete da su nea1<tivni pogll"di okruzeni plavim okvirom. Pogled se 1110zl"

aktivirat\ cluplirn klikom \1<1 pogled, iii bir<1njem odgovariljuceg nilziva pogleda sa
specifikacionog st<1blil.
sdesna na drzac, pornocu opcije Projection View Koristeci
pokazivac miSil, iZilberite i pomer;])le svaki ad pagleda da biste ga postavili n8
zeljeno meslo U o1cviru crteZa. Crtei bi trebalo da izgJeda kao na slici 9.24

11. Kreiriljte pogled

SliKA 9.21

380

f(O/liU'Ili/ /JDzirijll

peg/cd!!

.>()relit!

II

381

SKUP PAl.ETA AlATA IA IZRADU TEHNICKIH CRTEZA

13ftXh.}',Projekcije se pomeraju duz linija projektovanja U odnosu na referentni pogled, Pomeranjern referentnog
pogleda lakode ce se pomeri!i i pridruzene projekc'lje .
12. I\liknite ikonu Default Dimemion koja 5e nalazi na paleti illata Dimensions
DrzeCi pritisnllt taster etr!' iZ~lbt'rite spoljnt' vcrtikalrw ivice dri3ca U okviru
pogleda ou02go, Posravite uimeozijullkupne horizontalne Juzine drz,lCa iznad
del a, j(ao sto ie prikazano 1)(1 ~Iici '},25.

CAliA V5 ce kreirati dirnenziju na osnovu inicijalno izabranog elementa. sve dok se ne izabere drugi
element viSestrukim izborom HZ upotrebu lastera Clrl.

SliKA 9.23 Pog/ed Otiozgo

SLIKA 9.25 DiHl<'llzijll 1111 jJo:.;h',i11 ol/oz80

13. Koristeci iste lehnike za dirnetlzionisJJlje, krcirajle dimenzije koje Sli prik"z<lne na
slici 9.26.
14. Kliknite ikonu Text, koja se nalazi na palelia alata Annotations, i kreirajte
napomenu Bracher Cedf Se/.!ctor. Postavite napornenu II donji de~ni ugao (rleza,
kao 5to je prikazano na slid 9.27
SlIKA 9.24 (Jogledi

II

olwiw ateia
lekstualne napornene ce biti prikacene za odgovaruju6 pogled ako je taj pogled aktivan la vreme njihovog
kreiranja, Ako ielite da napornen3 bude nezavisna od pogleda, najprc se uverrte da 5U svi pogJedi neaktivni

382

383

SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU TEHNICKIH CRTEZA

CAliA Vs

truJiLi'iliIiiiliWiiiI

".~,_

i"~~;,"::'::J'";~

Slll<A 9.26

DOr/II/Ilf?

"...._""'"

-~em 'In,,_w";""ji''''_'::J' .-;; ~~T.'~:;

-i;;"-t::;n

,;~m
),<1'''' I

15. Upotreborn paIne alal<l Text Properties prornenite font da bude Arial i visinu
teksta (hi izoosi 10 (mrn), kao !ito je prikazano oa slid 9.28.

dimPllzijr

SLIKA 9.28

Pl0me1!1'

1111 tehstu

16. Mil1imizlljte prozor crteia i maksirnizujte prozor del<l Bwe/wt Gear Select
17. U okviru st<lbla [<I!iirite otvorenn trio ConsfUction Elements i poheoitr

moJifikaciiu r<lvni Boss Construction Plane duplimlclilmll1 na niu. Prom!?nlte

paralelno uclaljenje sa 50 (mm) na 35 (mm) i azurirajte cleo cia bi se na njemu
odrazilil izvrsen<l promena, kao Slo je pribzano na sHei 9.29.

18. Minimizujte prozor dela Blad:et Gear Seipet i maksimizlljte prozor crlda

Primetjcete da erlez jos l1Vt'k nije azuriran i cia se na njelllll ne vide promene
izvr,~ene na 3D modelu. Ovo se rnoze videti l1a osnOVll fllil!ih ikonil za
"osvezenie" prikacenih za specifibciono st"blo erleZ,,, Azurirani crtez prikctzan jt'
oct slici 9.30
19. Kliknite ikonu Update cia biste ilzurir;lli poglede U oleviru crtez.a ciil odslikavaju
trenutno stanje lllodela.
Prozori se. azuriraju prerna redosledu nastanka, koii je prikazan i na specifikacionom st(1blu
Osnovni crtei jt' sada ;liuran i zavrsen i spreman je cia bude S<lClivan.
SliKA 9.27

384

Tfhs/llf/ill,IIIII/,OI!U'n!1

385

(AnA

Vs

$KUP PALETA AlMA ZA IZRADU TEHNICKIH CRTEZA

Zakljucak
Skup paid;; alata Z<I izradu crteia sadrli alale koji se lllOgu lwristiti za kreiranje tt'hnickih crteia.
Pruia Varn se llwgllcnost Ja kreir;He detaljne poglede kuji obuhvataju dill1ezije, napomene,
slmbole i sve elemente ko;i su potrebni za predstavljanjl.> informaeija neophoonih Zil izradu
proizvoda. :\socijativna priroda madula za izraou tehnickih crteia ornogucava auiomalsko
azuriranje crteia na osnovll promena na 3D Illodelima deiova i sldopova. Koris{eci funkei;e
opisane u okviru ovog poglavlja, trebalo bi blZO da kreirate tehnicki crtd dela, ili sklopa koji kon
struisete. Korisnici koji imaju iskustva sa 2D crtanjern u drugim CA[) sistemima tfebalo hi da za
veoma kratko vreme p05t"lgnu visok kvalltel rada 11 okviru okru;?enja za izradll lehnickih crteza.

Pitanja za proveru znanja

,

SliKA 9.29 Ail/tirana isp!lp{C/ljd

't~;:::'"

.".,,-

I.

Koja Sll clva metoda 2;1 izradu lebnickih crteia (i koji SlI adgovarajl.l('i skupovi
palda alata) lmji 5U raspolozivi II programu CATIA VS'

2.

U kojim slucajevima treba kllfisliti jedan, a II kojima drugi metod iz prethodnog

pitanja'

3.

Kola su tri tipa pogleda koji s(' mogu kreirati nil

4.

DOl Ii je, bela kreirale novi doklllllellt tehnidwg cneza~l()bro da model bude
prelhodno u(itan u sesiju?
\...

5.

Koje opcije z;, iueiranje dimenzija l1udi program CATll\ V5

lD (rtanje?

6.

Zasto je jeJna oel upcija za dimellLiouisdnje kriticnija ad dnlge'

7.

Kako 5e u programu CATIA V5 menjaju dilllenzijc i lekstualllC napomcne?

8.

Dil Ii je tnoguce e1a ~e dimellzija 3D tIlUdeld Iflenja II okviru okrllZl'nj;1 za izradu

tehnic1ih crtda?

1>"'>'''-

Ikane kaje pakazuju potrebu za aiuri;rar'jelTI

OSJ\OVU

primal"flOg poglcc\J 1

II

okvim okru2enja za

SliKA 9.30 Aiurirani crtei

366

387

Indel<s
bruto, fino, neta, 224-225
moddi[<lj, pil eftaj, praces, 369, 370

rebra, tehnicki e1ementi, 112

primer ZJ, 116-118
2D crlaoje; videti: utanje

20 geotIle!rija. 375
20 proflli: vide!i: skict'

3D crtanje; vicini: crtaoje

boje
kudovl ogranicenja. 69
pozadina. 30
simp paIeta al'lta za izradu skiea. 35
Break and Keep ikona. 67
break operacija. 65
btz'l ograniecnja. 34. 333
Bulove operaeije, 141-144

3D ogranicenja, 144

Add komanda, 143

Affinity komanda , 286
akce!eratori, 24
akcije miSa
pomeranje prikaza objekatil (pan), 43
povecavanje i umanjivanje priknJ
objekata,45
rotiranje pribza objekata. 44

Alali za an<llizu sklopova, 337343

analiza pn:seb sklopoV<!, 337
Angle opcija
kreiranjc linija. 94
kreiranje ravIli, 88

animacije izmedu dimenzionih

oglanicenj<l, 71. 77
ilsocijalivnost, 8, 225
Assemble komanda, 143
Assembly Feature paleta <l!ata, 343
Auto Constraint ikolla, 71
Automotive Class 'A' skup paleta alal<1, 267
Axis to Axis, 284

cache management opcije. 32

CATIA Document Location opelja. 27
CATIA V5
funkcije za manie. 365-370
funkcije za rad sa povrsinama. 26-267
pocet'lk rada. 14
tehno]ogiie programa, 26
centar, krug, 33
~
Change Constraing okvir za dijalog. 333
Circle Curve komanda, 270
CircleCiJcle Center opeiia, 83
Close adn Complement, operacija, 67
Connect Curve komanda, 2'11
Constraints paleta alata. 6'), 325-334
Coostruction/Standard Element ikona
(okruzenje za skicir,mie), 51
Corner Curve komanda, 270
Criteria Seilrch opena. 41
Curve Intersection kornilnda, 269
Curve Projeciton komanda, 268
Customize opcija (meni Tools), 23

Delete operacijil, opeije, 25

Between opeija, 85, 87

biranje objekata. 38-42
bitangentna linija, 96
blend povdine. 278
Body komanda. 153
boja pozaadine, 30

Dimension Properties paleta alata, 374

Dimensioning paleta alata, 373

dimenzija ogranicenja dementa tipa pad, 104

dimenzije, 32
ertanje, 37
dimenziona ogrankenja. 53. 68
animiranje, 71, 77

CAliA Vs

CATIA Vs

fleksibilnost skite, 77
dimenzionisanje, 373"374
Disconnection opdje, 27
Distance opclja (paleta "lata Space
341-343
dokument tipa sklopa, 316

Analy~is),

dress~up

(gowvi) tehniCld dementi, 12J-130

dodavanje nepotrebnih. 123. 228
nosed blok kreiranit: (primer), 133 i 35
redosled, 160
u f<lzi kO!ln:ptualnog dizajna, 227
dvosmerna asocijativnost. 8

Edge5 10 Keep opcija, 124

Edit meni, 17
ekslrakcija granicne ivice, 282
ekstrakcija stranica. operacije, 283
ekstruJirane povrSine, 274
dementi tipa zaobljene ivice, 124
elementi U oleviru okruzenja za izradu
tehuickih enel..l, 128-130
crlanje sa reflekttiju{imlinijama. 130
Drafted Filleted Pad kornanda, 107
Drafted Filleted Poch:[ komanda, 108
izbegavanje U okviru skica, 77
noseCi blok, kreiranje (primer), J 33137
opcije za, 35
elementi, rJvni kroz, 90
Elements to Keep, opcija, 281 282
End condition, polje (kreiranje linija). ')8
Equation. opeija, 93
Existing CompolleJ1[, opeija, 320
Explode, opcija, 336
External Reference, opcije, 32
Extrapolate, komanda, 284
Face{s) to Draft, opcija, 129
features; vide.ti: tehnicki demcnti
File, meni, 17

First angle limit. opcija

tehniCki e1ementi tipa osovinc, 108
tehnicki e1ementi tipa z!jeba (groove), 109
fleksibilnost, 154. 223
nant modela, 224-229
primer modeliranja, 230-261

390

priprema za mogucc iZlllene, 229-230

projektovanje jeJnostavno izmenljivih
lllodda,223
skice, 77
Flexible/Rigid. opcija, 333
fannali, eflanje. 370
ii..lll!le; viJeti: tehnicki dementi
fleestyle Shapt:r. simp palela alata. 267
From Side, opcija (ukwcenja), 113
FHllll Top, opelja (ukrllcenja), 113
funkcijil tJ,11l5form, pO[Ilt:ranje, 137
fllnkcije 2~1 Gtanjc, %5,371
a!J.li <:a. 371
dirnenzionisanje, 373374
metodi za, 36
napornenc, 375
pogledi.371
projektovanje drzaca ruein: menjaca
(primer),377-386

Ceneral Numbering. orcija, 323

Ceneral, pano, 27
Ceneration. paleta ,1l.1ta. 373
Cenerative Sbape Design. skup paletil
al;lt",26'1
gener,ltivno Cfwnje, 366
geometrijsk" ogrJllicenj,I, 52, 68
geomcnijski objekti i tehnicki elementi,
biranje, 40-'15
geomdr"ljski profilL oknrzenje za skiciranje,
S,J.G2
Geometly Creation, simp palela alata, 376
Ceomeuy Modifications, skup paleta aL:na, 376
CFN pristup komtruisanju modela, 224225
gleJanje i manipulacija objektima. 43-46
videti i: pozicioniranje komponenata sldopa
granlliarni pogled na model, 225
Graph Tree Reordering, opcija. 321
Gr.1phic Propertie~, pa!eta alata, 372
GUI; vide!i: grafiC!w kori5nj(ko okruienje

programa CAllA V5

helikoidne krive, 272

Help, meni. 19
hibl'idno model!ranje, 265
ik~na aktivllog sImp,) pakta alatd, 19
ikone i palete alata
aktiviranje, 20
biranje, 39
ikone komandi. 25
ikolle na desktopu, 14
ikone skracenica. 14
ime i broj dela. J 48
Infrastructure, pano. 32
Insert,\neni, 17
integl'acija u Windows, :-3
integritel, provera, 227
interaktivno ertanje. 366
Intersect, kom"nda. 143
ispilivanje fleksibilnosti lIloJda, 227
izbor vi!lestrukih objekata. 41-42

jedinice,31
jednostavnost u okviru modeLl, 226

korisnii.'ki skupovi pald<l alata, 24

korisnii.'ko okruzenje, program CAT1A V5, 1523
C)'t<lnje, 3G7
oknlzenje za fad sa sklopuvima, 316
prilagoci,lvanje, 2337
krive
hdikoidne krivc, 272
kreir<lnje taeak<! na, dl
ravni kIOZ, 90
spline klivt', 272
zii'ani dementi, joeiranje, 268-273
krugovi
kruzni' pravilili n1:tOv1. 139, 334
nostel bioI\, Im~irallj,; (primer),
1 19123, I'll
olvori. telll1icki e1ementi, 110-11
sft'lile povrsine, 275
luut) spojtvi UflUlar ~ldojJovd, 333

Limiting Element. opcija, 125

linije
dvoseclle, 98
izmedu poslojeCih tacaka, 94, 102
linijski e1ementi, 94-98
ravni kroz, 90
loft. teitnil'ki e1emwti, 113

KISS (Keep It Simple, Stupid) odrii model

jednostavnim, glupane
Kompas alat, 22
pomeranje objeblJ., 44
rotiranje objekata, 45
sklopovi, 335
]wmpletnost, tehnicki element. 29"230
komponent.o, model. 224225
koncentricnost, ogranicenje, 70
konfiguracije programa CATIA V5, 910
konfiguraciono stablo. biranje elemenata, 40
kontaktna ogratlicenja, 70, 327
komeks!ualni meniji. 4
koordinate, lueiranje tacaka na osnovu. 81
koordinatne tacke, 100
korisnii.'ki ddlni~ani pr<lvilni niwvi, 140
ponovna upotreba komponenata u
okviru sldopova, 334

Manage Replt:Selllations, opcija, 324

manipuiacija objektima. 43-46
Manipulation. opcij<l, 35
Mean Trough Points. opcija, 92
medunarodni standardi, cnanje, 369
meniji,4
menjanje skita; vieldi: skice
Middle Point, opcija, 81, 85
Minimal, opeija (zaobljenja), 124
minimalno rastojanje u okviru sldopovd..
pronalaicnje, 341-343
Mirror Extent, opcija. 107
Mirror, komanda, i 38
mis, terminologima vezana za, 38
modeliranje de!ova, primeri

391

CATIA Vs

CAllA

dl'Z<lC rucice meniaca, 194-218

off:~et,

zilstitna Ililvlaka ruc.ice menjaCil, 166-1911

ogranieenja

filynj, 8593, 98-100

operacije spajanja, 279-281

gotovi lehnicki dementi. 123-130, 133-135

opeJacije Zil lecenje povrsina. 279

l'eferentni dementi, 98-102

modeliranje povrsinCl, 261-206

3D oglanicenja. 144

operacije za ekslrakciju granicne ivice, 282

modeliranje ventllatora, primer, 299313

f1eksibilnost skiee, 77

operacije 7:a

modularizacij<l modela, 221-225

geometrijska i dimenziona, 68
komponente ~kl0p"l, 325-334

Operations, pilkta alata. 62-67

Options, kartica (prozor Customize), 25

opeije skupa paJeta ablil za kreiranje'

skkil, 52
opeije;ca,33

Options. pal eta "l<lta (meni 1'(015),25-39

podesclVanja veZilllJ za navijgaciju. 29

poddavan)il prika7oa, 33

organizaeija model<l, 147-221

pllusklopovi; videtj'. skujl p,,!eta alata:lil rild

promena lipa , 334

ose, podr<lZUmn'Mle. 22, ISO

podlldarnost. ogranicenja. 327

skup p:dera illata za iZlaJil.~ld(a. 34,\68-76

uwbine pogleda

PointDirection, oprija, 94

u fazi I<oneeptll<linog diz~jna, 226

otV{lren" tela, 153

monotangentlle lin!je, %
Move, pal eta alata, 334-337
Multi-Pad, komandil, 108
Multi-Pocket. kom;]'nda, lOS

nilert modeJa, 224-229

naerl; videti: llaert rrojekla
nall1enski sImp modub
(AppJiciltion portfolio), lO

poni~tayanjf~

podsecanja, 280

orijentacija. crtezi, 370

ogranicenja izduzenog ot\'ofa. 7ll

ogranicenja koja kompouentu cine

l\

okviru crteZa, 372

pokretrtnje progfilfna CAllA VS, 14

1'1, 1'21!"3 platforme. 910

Polyline Curve. komanda, 273

pomeranje objebta; videti: gledanj

ogrwiccnja Ila dome elementimil, 7476

nosec'i blok. kreiranje (primet), I J 9123

ogranicenj<l na pravougaonicillla, 72-73

opcije za oglimic;wanje, 104-108

[la\'igatol' za predizbor, 41

ograni<:ellia tipa t<lllg('nlllosti. 70

5plinc krive, 272

p<ldaju6 meniji, 4

oiullzenje za izradu tehnickih Cl'll'Za, 3(,7

p"lete al<ll", 5, 20
bir<lllie ilzona, 39

NelHral Elellltllt. opcij<J, 1.~O

New Component. opcija, 319
New Part. opcija, 320
New Product, oreija. 31 <)
!liyn intfligcncije. lE'hni{ki dementi. 230
Normill to Curve. opcij<l
kreiranje linij;l, ~}tJ
krcifanje lilvni. 92
NOfmal to ['lane, opeija, 88

palna alatJ Space Analysis. 338-3'13

okruzenje. CAlM V5, 15-23

biranje objekata pomocu, <11

dodannje u okviru skupova ])<llela al<lta, 25

okJuzenje za rild sa sklopovima, 316

IllilagoJavallje.23-37
cn~nk, 367

sa sklopovirna

Point-Point, opcija, 94, 102

nMnenskj sln/povi modulil, 10

napomene, 375
Nearest Extremity, opeiia. 8]

platformske konfigtl[':lcije, 9-10

organizovanje. 154-159
pad, tchniek; e1ementi. 103-108

nepoluetnotll (fix). 332

transform, lehnicki elcrtwnti. 137 141

performame, moJeliranje, 153-166

manipulacija obiektimil
pomer<lnje pribza modela. 13
pomocni meniji; videti: kontekstualni meniii
postupei Z;l Illodelir;!nje
menjanje modelil iz koren;!. 228-22')
naeH projekta. 224-229
poenite jednost<lvno, 226"227
priprema

Z<l

!J\oguce izmene. 229"2:l0

ui<lirS<1Vilnjr iztnena nil modell!, 229-230

ikone kOlllandi. docl'l\'anje. J.5. 194-218

Pan. ikoJl;l, 43

OLE (povezivanje i ugradivanje objc1(<lta), 3

Pan, opeija (meni View). 43

On Pbn(', o[,cija. 82

Patalleltrough Point. opeija. il7

tipovi metoda za moddiranje. 264-266

potlzdan()st, 154

pal;llnetalski zapreminski modeli;

povfsine,137

On Surface. op,ij;]', 83

Normal to Surface, opei)<l. 96

opelje WZilne Zil gf'o[lwtriju (ntanje).

[Joscci hlok. kreiranje (primer)

opcije vezanc Zil gf'ollwtriju (podesav;\nje

pribz:!), 37

viueli: 70aptetninski model!

3(j

jlaramf'trizaeija, 8
geometJijska i

palallle!ar~d(il

provera inlegritelil modela. 227-228

saveli vezani za, 153-156

fUllkciOllJinost prograrna CAllA V5 .

266"267
linije Ilormalne na. 96
modeliranja ventilator<l, primer. 2:)9-313

gotovi tehniCld e1ementi, zilkosenjc

stlanicil,133-133
pfavilni nizovi, 141

opeije vezane Zil pomocnu mrezu (slcu p pJJet<l

aLltil Z;l "kiciranje), 35

ilsoeijativl1ost, 225
Bivo inleligencije tehnickih elemenata, 230

lehnie](i elementi bazirani na geomelriii,

119-123

opeij" V<'Y.l11e Zi1 r<lZmdtilj (crt<lnje). 35

opcij" vezane 70il 7onanje. 30
opcije menija, bifi1nje. 38

opcije Zil, 3032

pravilnih ni7.0va, 140, 141
projektovanje jednost"vno izmenljivih

104
otvoti kroz, III

opcije za generaeiju (wanje),

modela (primer), 230-J.6\

zapreminsko (solid) modelimnje, 264-266

povlsimki dementi. 2G3-266

powsinski elementi. operaciw. [lad, 278-287

3()

opcije Zil podsecanje, 270, 271

obaranje lvice, 64,131
objekti

modeliranje pbsticne boee. primer. 288298

ogranic;]'vilnje elcmcnta [ipil pad pomoel!,

opeijc za prostirilnje z,lObljcnih ivieil, 124

Part Design. pano, 32

ravni

opcije za viztleli7~lCijtl, 3D

Part Design, skup paleta alillil, 79 144

t;]'c!<e na, 83

kIOZ,

92

biranje, 3842

operacijil r;l.sldapanja, 281

3D ogranicenja, 143-114

gledanje i lUilnupulacija, 43.46

opet'<lcije keenja (he<lling), 279-281

BuloVl' operacije, 143144

povuci i pusti funkdonalnost , 6

operaciie corner. 63

e1ementi bazirani na skieam(\, 1302 123

operacije el{stJahov;lnja, 282

gotovi (ehnicki elementi

opcije za, 28
poziconiranje komponenata skla

oduzirnanje. Bulova oper<lcija, 141.144

ofrset. ogl"anicenja, 329
offset. povriline, 276

operacije podseeanji1 (trim), 281-282

redosled, 160

zieani elementi, kreiranje, 268273

325, 334-337

i
392

I
I

393

CATIA Vs

pravougaoni pravilni nizovi, 138

ponovna upotreba kompO!wnata u okviw
slJopova, 334
pravougaoni profit, 57
pl'ddop, Jetekc:ija, 336, 338-339

promena prostiranja, ispitivanje, 227-228

promene na rnoclelu iz korena, 228-229
p!'O~tiranje promenJ, ispitivanje, 227228
Pulling Direction, opcija, 129

prdivdnje krivine, spline krive, 272

Cache management opcij;l, 3237

generalne opeije, 26
iseri i nalepi operacije, 4
opcije vezane za parametrizaeiju, 3D.32
opcije za konll'Olu prikaza, 2930
prilagodelli slandardi, ([tanje, 369
priprema za moguc'e iZmene, 229230
pristup

Quirk Trim, operacija, 66

rasiojanja

\!

prograrnske konfigLll'Mije, 9-10

projektovanje drske menjaca (primer), 218
sklapanje komponenata, 344363
zakos<tvanje ,~tranica i crtilnje, 377-386
projektovank JrzJca fucice menjJca (primer),
194218
~kldl-'anje

komponeflata, 344-363

zakosavarlje stranica i (ftanje, 377385

projektovanje lako prumenljivih modela.
123-261
flacu modela, 22429
primer. 230261
projektovanje plasticne boce, primer. 288-298
projektovanje rucke menjac;:l (primer)
sklapanje komponenata. 344-363
projektovanje rucke menjaca {primer}
zakosavanje stranica i ([tanje, 377386
projektovanje zastitne navlake [utice menjaca
{primer),166194

394

okviHl skica, 77

Save, opeije, 27
Scaling. komanda, 140,285

umJlljenje prlkr.:a
cavan skicifanja, J~fini~anje, 35

Second angle limit. opcija

tehnicki elemenli lipa osovine (shaft), IOil

ravni, poc!razurnevane, 22
ravni, tellnicki elementi, 8593

tehnicki dementi tipa zljeba (groove), 109

Section, opcija (p.deta a!ata Space Analysis), 338
Sdt:ction, opcije, 29
Selective Load, opcija, 323

poJ[-azumeVJlle ravni i o~e, 22, 150

"tacite na, 83

sterne povfsine, 175

Skether. ikona skupa paleta aldta, 20
,kice
gotovi (ehnicki dementi, 123 130, 133-135
redosled, 160
-

ugaona ogranicenja, 330

razmera, telmi(:ki cneil, 370

j"dnostavnosl, 77, 226-227

rdzvoj proeesa, 225

kreiranje proifb, 5462

menj;:lIlje i manipulacija, 62-67

Reference DOfll1ll2nts, OPCij<l, 27

referentne rdvni; videti: ravni, dementi

tehni(:](i dementi bazirani na skicama,

referentni elemenri. 98-102

102"123
~kiciral)i profiL 6

elementi tipa tacke, 80-85

primeri za, 98-102
zicani dementi, 2G8
$,1,

130

geometriiski promi, 5462

ogranicenja, 53, 6876
opcijeza,35
operacije, 62-67

Remove 1.oft, funkcija, 113

palde alata, 49

Remove Lump, kornanda, 144

saveli za, 7778

ulazak i izlazak iz okmzenja za skiciranje,

Remove, kumanda, 143

Hepeat Object After OK, polje za potvrdu, 284
Replace Component, opeija, 321
Hesult simplification, dugme, 282
Heuse Pattern, opcija, 334

skup paleta alatd za raj sa kl iv,lI11a

povrSinama, 263-266
povrsin'ski tehnicki ekmellti, 274178

rastllcl jJJikdz objekta; viJdi: Llvecanre i

ref1ektujuce lillije, zakosene stramce

Relimitalinn~, zona, 65

izradu tehnickih (rteZ~\

r

okviru SklOPOVil, rninimaln

ogranicenj,l tipa offset, 8.5-93, 98"100

otvori kroz, III

pl'Ofili; videti: geometrijski profil!, o\ullzenje

za skiciranje

341<H3

prom oblika izduzenog otvora, 59

profil orijentisanog pravouganika, 57

Profile. ikona, upotreba. 61

simp pa!ela alata za izradu tehnickih cIte

vieleti: elementi u okvilU ukfllzenja za

operJcije, 266273

kontaktllil ogranicenja, 70, 327

ogranii',wallje eiemenata tipa pa
lIpotrebolTI, 106

prom oblika zljeba z,lldin (ldju(aonice), 60

sl([J-Ceflict sa

Hotation, komanda, \38

rotiranje objekala, 44

nosed bioI\, kreiranje (primer), 133-13:;.

rastavljanje modeL!, 24-25

ta,~tatllrc,

Rutak, opcija (meni View), 1-1, 45

izbegav,wje

proees ([taj, p<1 moddiraj. 369

f>l'OdUCl SlruclLlre, paleta alata, 318, 325
videti i: sklopovi
profil oblika paralelograma, 5ci

primer za fad u skupu pale\J alata, 344363

~ldal)dnje kornponenata, 318325

round, dementi, 12'1-127

prezentacija moJda delova, 324

prilagodavanje korisnii'.kog okruzenj'J, 23-37

rotacione povrsine, 274

Rotate, ikona, 44

48-49
sHop komponenata; vicldi: sklopovi
sldopov!
alati za ana!i.zu, 337343

Reverse Direction, opcija, 87

okruzenje za rad sa sklopuvima, 316318

tehnicki demellti lipa pad, 107

n:::!.im automatskog tLlV<inja, 17

opeije za modeliranje, 33
poslav!janje ogranicenja izmed

rdim automatskog iskljuCivanja, 27

fdim za rad sa sklopovima, 215

komponenilta, 325337
pozicioniranje komponenata, 334-337

primeri, 288-313
zi(\mi tehnicki elementi, 267-273
skup p.lleta alata za rad SJ sldopovin1<\;
videli: ~ld()puvi
sku[lovi palda aLHa, 10
kcjUl.lldn.;

ikolle, doelavanje, 25

korisnicki. 24
pnlagodavanJe lllt:nija Star!, 23
..
SkllPovi paid a aLlta ZJ beiranje geometrljt:, 20
Smart Move, opcija, 336
SmartPic\(. alai, 55
Snap to Point, ikona (okruzenje za skiciranje),

50
Slldj.lllj!: lav!)ih sUduica delo
kontaktna ogranict:'nja, 70, 327
ogranic.nja tipa offset, 32')
specifikaeiol1o stablo, 148 15]
opcije la, 2829, 33
spline krive, 272
split, operaeije, 281
stabiinost, 154
stablo islorije model a, 22
slablo; videti: specifikaciono stablo
Slilnu,lHl, linija menija, 16
Sland,lrci, paleta alata, 22
standardi. tehnicki crleii, 369
Stan condition, polj,: (lueirilnje linij,lj, 94
Start, linija menija, l6
Start, meni (programil CXJ1A V5),
pJ-"llagodavanje, 23
Start, meni (Windows), 14
Stop on Clash, opeija, 336
stranice, rayne; videti: ravansld elementi
Surface, skup paleta alala, 266313
5estougaoni profil, 61

395

CATIA Vs

komple!llos!.229230
nivo inteligencije, [ehnicki clementi, 230
organizovanje. 14R-151, 160-165

lacka, element, 80-85

definisanje linija pomo(u, 9'[

elementi lipa pravilnog niza

koordinatne tacke, 100

linije izmeclu, 94, 102

projektov~nje

Ilose"i hlol<, kreiJanjc (primer), 119123

U

[,oledenju sa elementima [ipa otvora.

Drafted Filleted Pocket,

Bulu\'e opelacije. 143-144

,~efcrcntni

(i

e1ementi ti[H pild, 103 108

videti i: skup pakt<l alata za izr

lloseci blok, kreirilnje (primer), 119123

opcije za ograniCil\'anje, HH-\08
elementi tipa zilkoselle stran!ce, iIi
konh:!]osti (drilrt)
Drilfted Filleted Pild. kOtn<lllCh, 107

Drafted Filleted Pocket, komand~. 103

ski cam a, 77

noseei hlok, heinlllj<: (primer). 230-2lil

zako.sene slranire sa renektujucirn
linijama, 130

izbeg;lVanje u okviru skica, 77

nosec'j blok, kreiranje (primer), 133 135

elemenli lipa zljeba. 109
gotovi (dress-up) tehnicki elementi,
123-130,160
noseei blok, kreiranje (primer), 133 135
u fazi kOllceptuainog dizajna, 227
izabiranje,37

tchnikc za robustno rnodeliranje; viJeti'

postupci za rnodcliranje. s,lVeti Z<l
tela
organizov;mje, 15,1-159
podrazumevano telo deJa,.I51
tipovi tela, 152153

za inicijalne skice, 76
tela koj<1 ~e prcklap~jll. Blllove operacije za,

tlclovil
zir'ani tehnicki elementi. 267-273
pOl'lsinsko rnoddililnje, genemino,

2G'I-266
tehnici<i elementi b,lzirilni nil geoliletriji
dodavilnjp. nepotlebnih, 228-229
ge()III~>tlijsb

i ]1ilrarnet;\]'ski! ilsfJCijiltivnost,

DS
gO\(Jvi (chess-up) (el111i{ki dementi,

123-130,133-135

elementi tipa zaobljene iv!cf'. 124

elementi tipa zaobljenja. 1)4127

clementi, 98-102

tehnic.ki elementi tipa :1Jjeoa (groove). 109

102123
t('hnicki clementi tipa If<lnsform,
137141

119123, 141

\08

izbegavanje U okviru skica, 77

\.(.ehnii'ki dementi bilzirani na skicama,

nose(:i blol(. kreiriltlj!: (primer),

komanJ~.

redosled, 1GO

3D ogl'aniccnja, 143-1-1'1

elementi tira otvora, 110-1 J I

videti: Product Structllre, palet<1 alat<1

Dri!fted Filleted Pad, kornanda, 107

112

doda\'i1nje nepotrehnih, 28-229

uoacivanje komponenata

slot, 112

124-127

zapl'emimki (solid) tdmicki dementi

elementi tipa lnft, 113

140

tip~

tehnic](j clementi tipa zaobljenja (fillet)

lellnicki elementi lip;) \liuucenja (stiffeller),

Crilelia S,:i1lCh, npcija, 41

Trough Two Lines, opcija, 90

tehnifki elementi tipa ukrucenia, 112

132

lehnicki element tira skoljke (shell), 131

lehnicki elementi

SiI,

tehnicki elemenli

tehni(~ki elenlenti lipa nayoja. (lhrc<ld, tap),

taSlilluril, biranje objekalil, 4 J

lasteri, mis, 38

redosled, IGO
projeklovilllje jednostavno izmenli

ddova (primer). 230261

(ellnicki elementi OilZilillli ni! skicama,
102123

tehnieki elclllenti tipa dzepiI, 108

Trough Three Points, opciia, 88

sklopa, 334

111

Tangent to Curve, opd;a, 96

Trough Point adn Linc, opciia, 90

ponovna upotreha komponenata 11 okvirll

sawti za rad

tehnicki elenwnti tipa dzepa (pocket). 108

Tangent on Surface, opdj", 92

396

noseCi blok. kreirmje (primer). 141

116118

Tangellcy, opcija (z<lObJjen;a), 124

Tangent on Curve. oprij", 85

lJ

noseei hlok kreirilnje (primer), 119 123, 141

tehnifki elementi tipa relJra (rib), 112,

projektovanje na povrsine. 268

tacke, 90

Trough rlanar Curve, opeija. 90

tehnicki dementi (ira pravililih niwvil, 138

jedllostilvno izmenJjivih

Tree TYpe. opcija, 29

Trim Ribbons, opcije. 124

tehnicki dementi lipa olvoril. 110-11 J

fIlodcla (primel), 230-261

povezujuce kIive izmedu, 272

izbegavanje

primer za, 114-11 G

p!,~\,jllli ni:lOvi (patterns); vide!]: tehnicki

izmedu postojedh lacaka, 80, 87

elementi tira moville (.~hilft). lOR. 11'\ II

tehnicki elementi tipa osovine (shaft), 108

14]14'1

tela
tdo

U
\J

okvirll modda; videti: tda

okvirtl del a, pochazun1evano, I'll

Text Properties, paleta illata, 375

Thickness, komanda, 132

Thickness, OpCijil. 107
tipoyj dokumenatil, 15
Tools, meni, 19
IransfoI'm funkdje za kopiranje. 137
transform, dementi, 137141
traosformacija promenE: velicine; yideti:
skaliranje, kornanda
tr<lnsformacije velicine; videti: Scaling,
komanda

ucitaY:Jnje komronenata u sklopo

videti: Product StructuJC, paleta alatC!.

uglovi

ravni pod uglom, 88

rolacione

ugao

povr.~ine,

zai).~enja,

27 /\

123

ugaona ogranicenja, 330

lllnanjeni prikaz objekata; videti' uwc'anje,
iii lImanienje pribza modeLl
unija, Bulo\'a operacija, 141-14,1

Union Trim, kotnanda. 144

Up to Last. ogranicenje pri izracli tehnicki

elemenalil tipa rad, 10(1
Up to Next, ogranifenje pri izradi tehniCldh
eiemenata tipil pad, 104

Up to Plane, ogranicenjl' pri iuadi tdmickih

elemenata tiP;1 pML 1114
Up (0 Surface, ogl;ll1icenje pri izradi tehnii'ki

e!emenata lipa pad. 105

Update, apeije (pallO Assembly Design), 33

Update, opcije (rano Pilrt Design), 33

upravljanie prezentacijom model a, 324
User Interface Stylc, apeiie, 2G

View, meni, J 7

View, p~!eta ilIa til, 21

Views, paleta alata, 21
Vizudization Mode, opcija, 321

Translation, kornanda. 138

vlednosna polia, okruzenje Z~ skiciranje, 53

trazenje lebniekih ekmenata, 41

Windows. meni, 19

Iloseei blok. kreiranje (primer), 119 123

II

poredenju sa elementima lipa olv~ra, 111

tehnieki elementi lipa navoja (tap, thread), 132

397

CATIA Vs

zaobljene iyice prornenljiyog poluprccnika, 126

zJobljenja izrnedu stranica, 126
zaobljenja 1M osnovu lri tangente, 127
zapreminski demend
3D ogr,uiccnja, 14314\
Buluye operacije, 141-141
gotovi lehnicki dementi, 123-130, 133-135
redosled,160
refel'cntni e1ementi. 98102
tchnicki e1ementi bazirani act skicama,
102-123
transform, tehnicki dementi, 137141
videli i: simp pakta alata za i;-:raJu Je!OVil
povrsine

398

zaprerninsko bolid) modelir,mje, 264266

zglobovL fleksibilni i kruli, 333
zona za poruke, 22
zona za unos komiltldL 21
Zoom In i Zoom Out ikone, 45
Zoom In i Zoom Out, opeije (m.oni View), 46
iic;llli tchnicki e1ementi, 267273
llloddiranje plasticne boce, primer, 288298
moddirdflje ventilatora, primer, 29-313
operacije !lad, 27i:l-187
povlsiJlslw moJeliranje, llopsteno. 2641()

CIP - Ka']'aJIOrH3al~I1ja y rryoJIlJIGIIVljn

HapOl\Ha 6I16JIHOTeK<I Cp6nje, BeorpaH

OIl4.42CATIA
62:004
004.92S.8
KEPAlvl, (jlpcn
CAI'IA VS / cred Karam i Charlcs
KleisTnit; [prevod Nikola Korunovicl. - 1.
izcl .. Cacak : KompjLlter bibliotcka, 2004
((";acak: Svetlost) . . XV!, 400 str. .
ilustr. ; 24 em
Prevod dela: Using CATIA VS. 0 aLltarima:
str. VI. - Registar.

ISBN 867310307X
1. KJIajcMHT, lIapJIc
a) AnmrKaTI1BHH nporpaM "CATIA" b)
Pa'lYHapcKa rpaI1Ka c) CAD cnc:re'f11
COBISS.SRID 116047372