Zivot Bez Alkohola - Gustav Tobler

GUSTAV TOBLER
IVOT BEZ ALKOHOLA
SADRAJ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
ALKOHOLIZAM PROBLEM .......................................................................................3

BLAGOSLOVEN E BITI PLOD TVOJE ZEMLJE ............................................................7
KAKO SU IZRAELCI IVELI OD PROIZVODA SVOJE ZEMLJE ............................................12
O UPOTREBI SOKA OD GROA ............................................................................16
DA LI JE VINO UVEK VINO? ..................................................................................25
RAZNI SVEDOCI IZ PROLIH VREMENA ....................................................................30
IVOT
1. ALKOHOLIZAM
BEZ ALKOHOLA
PROBLEM
7. EKAR DA LI SE RADI O SILOVITOM PIU? ........................................................33

8. ZASTRAUJUI PRIMER IZ BIBLIJSKE ISTORIJE ............................................................40
9. SVEDOCI NAELNE VERNOSTI ...............................................................................44
10. ULOGA VINA NA PRAZNIKU PASHE .......................................................................49
11. KOJU VRSTU VINA TREBA UPOTREBLJAVATI ZA SVETU VEERU? ..................................53
12. VINO NA SVADBI U KANI ...................................................................................57
13. PIJ PO MALO VINA, ELUCA RADI SVOJEGA ..........................................................62
14. I NE OPIJAJTE SE VINOM .................................................................................66
15. DA LI SU KORINANI BILI PIJANI NA SVETIM VEERAMA? ..........................................70
16. O POSLEDICAMA POGRENO SHVAENE SLOBODE ...................................................73
17. TA ZNAI RE TREZAN? ...............................................................................78
18. BUDITE TREZNI I PAZITE! ...............................................................................84
19. OSTALI NOVOZAVETNI RAZLOZI ZA TREZVENOST ....................................................90
20. SMEMO LI IZBEGAVATI GLAS ODGOVORNOSTI? .......................................................97
21. TRAE SE JUNACI! .........................................................................................102
22. DODATNA OBJANJENJA ...................................................................................107
23. POPIS BIBLIJSKIH TEKSTOVA .............................................................................115
~2~
IVOT
1. ALKOHOLIZAM
BEZ ALKOHOLA
1. ALKOHOLIZAM
PROBLEM
PROBLEM
U veini zemalja alkoholizam predstavlja teak problem. Ovo saznanje moe

se lako potvrditi, ako pogledamo neke podatke. Posle pretraivanja slubenih
dokumenata mogu se izneti vrlo zanimljive brojke o potronji alkohola u
Zapadnoj Nemakoj i u vajcarskoj. Brojke nisu tako nove, ali su veoma
znaajne. Godine 1971. u Zapadnoj Nemakoj i u Zapadnom Berlinu za alkohol
je potroeno 27.584.006.000 nemakih maraka. Ni vajcarska ne zaostaje.
Prema proceni Savezne statistike slube izdaci za alkoholna pia u 1970.
godini dostiu skoro tri milijarde franaka. U Sjedinjenim Amerikim Dravama
alkoholizam, prema miljenju vladinih slubenika, predstavlja zdravstveni
problem broj jedan.
Samo u vajcarskoj preko 10% mukaraca starih 20 i vie godina boluje od
alkoholizma. Kada se govori o cirozi jetre kao posledici alkoholizma i porede
godine 1933/1938. sa godinama 1966/1971. moe se zapaziti porast od 227%.
U Sjedinjenim Dravama postoji devet miliona alkoholiara. Alkohol je tako
postao glavni krivac za 25.000 poginulih i 200.000 povreenih u saobraajnim
nesreama. I na ulicama evropskih drava alkohol je odneo mnogo ljudskih
rtava.
Savremena istraivanja otkrivaju porast alkoholizma meu omladinom.
Brojke koje pristiu iz celog sveta daju sliku koju svaki prijatelj mladih mora da
gleda sa dubokom zabrinutou. Ako je tana izreka da mladima pripada
budunost, onda takva budunost moe da bude samo tamna. Ipak, da
pogledamo najpre podatke iz nekih evropskih zemalja:
Francuska: Godine 1971. prema jednom napisu u asopisu La Monde,
9% svih saobraajnih nesrea na putevima izazvali su mladi koji su bili pod
uticajem alkohola.
Nemaka: Od 600.000 alkoholiara u Nemakoj 50.000 su mladi, a veina
od njih mlaa je od 17 godina.
Engleska: Broj mladih koji su osuivani zbog pijanstva porastao je od 1958.
do 1968. godine od pet na dvanaest hiljada.
Maarska: U poreenju sa periodom od pre drugog svetskog rata, broj
porodinih sukoba i samoubistava izazvanih alkoholom, udvostruio se. Broj
mladih koji imaju udela u tome veoma se poveao.
vajcarska: Broj mladia bolesnih od alkoholizma prijavljenih ustanovama
za zbrinjavanje ugroenih od alkohola i socijalno-medicinsku slubu, veoma se
poveava. Od 1965-1970. 24% novoprijavljenih bili su mladi od 30 godina.
Utoliko je udnija opta ravnodunost najirih drutvenih krugova prema
ovom problemu. U jednom predavanju na temu Pokret trezvenosti u
orsokaku Paul Najdhart je izjavio: injenino stanje ne moe se osporiti;
junaka vremena pokreta trezvenosti su prola! Dananji trezvenjaci vie ne
daju svoj doprinos u prilog korienja neprevrelog voa. Umor i mirenje sa
postojeim stanjem se ire... Ono to je pre pola veka jo bilo mogue, danas je
potpuno nezamislivo: u ono vreme krvavi zloin jednog pijanice koji je pio samo
liker od pelena, u vajcarskom narodu mogao je izazvati takav talas emocija, da
je taj narod i protiv volje svojih vlasti mogao izdejstvovati zakonsku zabranu
upotrebe likera od pelena. Poslednjih godina dogodilo se vie slinih nasilja od
strane alkoholiara, javnost ih je jedva zapazila.
Poznati asopis Hrianstvo danas iznosi slinu tvrdnju: Najtunija strana
problema sastoji se u tome to praktino nita nije uinjeno za reenje tog
~3~
IVOT
1. ALKOHOLIZAM
BEZ ALKOHOLA
PROBLEM
pitanja. Izgleda da skoro niko o tome ne razmilja. Zato? Pogrean poklik

prohibicije mnoge trezvenjake snage preveo je u odstupnicu i otada se one
vrte u krug. Posle ukidanja prohibicije, alkoholna pia dobila su vrlo atraktivan i
napadan ugled. Industrija godinje daje blizu 200 miliona dolara za reklamu u
elji da toj slici da jo vie sjaja.
Sve vei broj hriana, od kojih se veina i ne trudi da ispita tamnu stranu
ove slike, miri se sa ovim prilikama.
Neki uglavnom smatraju da je trezvenost ostatak stare kulture i neto to
ovek bez ozbiljne tete moe ostaviti na stranu. Pojedini hriani usled
drutvenog pritiska, linog ponosa, ili otpora, i sami poinju da ovako misle.
Postoji izvesna privlanost u pozivu da se slome okovi tzv. zakonitosti, a i elja
da okolina na njih ne gleda kao na zaostale, to bi se dogodilo kad bi bili u vezi
sa bilo kakvim pokretom za borbu protiv alkoholizma. Jo ozbiljnije prilike
nastaju kad hriani ponu da piju, da bi se rasteretili, zaboravili brige, ili
pobegli od stvarnosti. Ameriki istraivai kau da oni koji piju da bi pobegli od
stvarnosti, vrlo brzo zapadaju u jo vee tekoe.
Meutim, ne postoji nikakav razlog za naputanje borbe i povlaenje. Ko vidi
porast upotrebe alkohola, a time i porast alkoholizma, naroito kod mlade
generacije, ko je video samo krajiak ove nevolje koju je alkoholizam doneo u
veliki broj porodica, ko je spoznao kako alkohol nastoji da uniti i preplavi brane
postavljene protiv poplave alkohola, taj odumiranje pokreta trezvenosti moe
da posmatra samo sa velikim aljenjem i dubokom zabrinutou.
Najpre moramo da sagledamo uzroke neodlunosti koja se javlja meu
hrianima u borbi protiv poplave alkohola. U tome emo naii na problem da
veini naklonjenih ljudi uopte nije jasno zbog ega smo prestali da
upotrebljavamo najbolje oruje u borbi protiv neprijatelja koji je postao skoro
svemoan. vie ne koristimo ovu pomo, jer se Sveto pismo sve vie
upotrebljava za opravdavanje stava koji nam oduzima svaku odlunost.
Da li Biblija zaista opravdava nau neodlunost i ravnodunost? Da li je
biblijsko stanovite prema alkoholu zaista tako podeljeno, kao to se uglavnom
tvrdi? Da li Biblija kad upotrebljava re vino uvek govori o prevrelom
groanom soku, kako to danas razumemo? Ova pitanja se nameu i zahtevaju
jasan odgovor.
Kad uzmemo bilo koji od modernih prevoda Biblije i u njemu sretnemo re
vino, teko se moemo snai, jer smo nauili da je vino prevreli sok od groa.
Moe nam se zato dogoditi ono to je pre sto godina doiveo dr Norman Ker iz
Londona. On pria da mu se mnogo puta dogodilo da mu je neki postojani,
trezveni i obrazovani ateista ukazao na odreena mesta iz Svetog pisma, na
kojima se hvali vino.
Pa, zar ne vidite, objanjavao bi takav ovek, da se u Bibliji vino hvali.
Zar moe jedna takva knjiga da bude istinita? Da li se ona zaista odlikuje
boanskim nadahnuem, kad se u njoj hvali i slavi tenost koju kao ovek od
nauke i prakse morate oznaiti kao otrov?
Dr Ker se nije smeo, ali ta bismo mi sami odgovorili? Zar zaista ne stojimo
pred veoma tekim problemom? Pre nego to budemo raspravljali o ovome
pitanju, dozvolimo jednom obinom itaocu Biblije, ije nam ime nije poznato
da nam kae ta je njemu zapalo za oko: Na svim mestima na kojima se
spominje dobro vino, nema traga od nekog upozorenja, ukazivanja na opasnost,
nema negodovanja, ve samo odluno odobravanje. Kako je nasuprot tome
smela i jaka oigledna razlika:
JEDNO umnoava zdravlje i mir;
~4~
IVOT
1. ALKOHOLIZAM
BEZ ALKOHOLA
PROBLEM
DRUGO je uzrok pijanstva, nasilja i patnje;

JEDNO je posveena rtva pobonosti na Bojem oltaru;
DRUGO je uzrok neverstva i samounitenja;
JEDNO je simbol duhovnih blagoslova;
DRUGO je simbol Bojeg gneva;
JEDNO je znamenje venog spasenja;
DRUGO je znamenje venog prokletstva.
U nae vreme prevreli i neprevreli sok od groa razlikuju se po dvema
razliitim oznakama. Prvi nazivamo vinom, a drugi sokom od groa. U vreme
nastanka biblijskih knjiga i do pre nekoliko stotina godina nije bilo tako. Stari su
koristili re vino kako za neprevreli tako i za prevreli sok od groa. Svakome
mora biti jasno da su mogui veliki nesporazumi ako prilikom itanja Biblije ne
uzmemo u obzir ovu injenicu. U Bibliji su reju vino prevedene ak i rei koje
uopte nemaju veze sa piem, ve sa plodom vinove loze. Ovo uvek mora da
se ima u vidu prilikom objanjavanja biblijskih izraza, inae emo doi do
suprotnih zakljuaka. Zato su opravdana pitanja koja se esto pokreu u vezi sa
ovim:
Da li se zaista treba uditi to ima hriana koji prihvataju Bibliju i koji se
pitaju: moe li sveznajui Bog, iju re predstavlja Biblija, da hvali i preporuuje
pie koje u ivotu mnogih ljudi igra tako alosnu ulogu, koje uklanja sve konice
koje postavljaju obzirnost i oseanje stida i tako neposredno ili posredno
podstie niske nagone. Da li bi to bilo mudro? I moe li On istovremeno isti
pojam da hvali i odvraa od njega, pa ak i proklinje?
Zar ovde nije jasno i za hrianina samo po sebi razumljivo, da Boja re,
koja ui najviem i najboljem, koja otro i odreeno osuuje zlo, ne moe jedno
isto pie na jednom mestu da hvali, a na drugom da proklinje. Ta prividna
protivrenost sasvim jednostavno i prirodno objanjava dvostruku prirodu vina,
neprevrelog i prevrelog. U jednom sluaju radi se o Bojem daru koji treba
smatrati prirodnim proizvodom, a u drugom to pie podvrgnuto je procesu
raspadanja i predstavlja ovekov vetaki proizvod, ako se tako sme nazvati
proces kvarenja.
U sutini takvo stanje ne predstavlja nita neobino. I u nae vreme dogaa
se da jedna re ima vie znaenja. Cesto nam kontekst pomogne da odredimo
osnovno znaenje rei. Pored toga, rei su u toku odreenog vremenskog
perioda podvrgnut veim ili manjim promenama. Ovo vai i za izraze koji posle
mnogo godina znae suprotno od onoga to su nekada znaili. Setimo se ovom
prilikom peuraka: ako idemo u ume i polja da sakupljamo peurke, onda
svako zna da u tom poslu ne mislimo na otrovne peurke. A, ako u novinama
proitamo naslov: Cela porodica umrla od trovanja peurkama, onda ne
mislimo da su jeli Vranje, iako se re peurka primenjuje kao oznaka i jestivih i
otrovnih vrsta. Zato onda toliko muka zadaje priznavanje injenice da su i
Jevreji, kao i Grci i Rimljani, reju vino oznaavali kako prevrelo, tako i
neprevrelo vino?
Uzmimo na primer pojam ira (mot). ira je neprevreli voni sok. U
vinarstvu se svee isceeni sok od groa oznaava kao ira. Tako je bilo jo u
vreme starih Rimljana (lat. mustrum sve, mlad, nov). Meutim, u vajcarskoj
i junoj Nemakoj prevreli sok od mlevenih i ceenih jabuka i kruaka oznaava
se Kao ira. Ako se misli na iru u njenom neprevrelom stanju, onda se mora
~5~
IVOT
1. ALKOHOLIZAM
BEZ ALKOHOLA
PROBLEM
rei slatka ira. Poto je u pomenutim oblastima prevreli voni sok zadobio
skoro potpunu prevlast, naziv ira svojim znaenjem mogao je obuhvatiti i ovaj
pojam, iako on svojim sadrajem potpuno protivrei uobiajenom pojmu ira.
U naem istraivanju dananje poimanje vina ne bismo smeli da prenesemo
u staro vreme. Stanovnik zapadne Evrope ima svoje predstave o svrsi gajenja
loze i nege vinograda. Za njega je najvanije vino, dok svee groe ima
vrednost samo vie ili manje prijatne poslastice koja se uzima posle jela.
Sasvim drugaije stoji sa upotrebom sveeg groa u zemljama Bliskog istoka.
Tamo ima mnogo naroda kod kojih je potronja sveeg groa i upotreba suvog
groa iskljuiva ili skoro iskljuiva svrha gajenja vinove loze. U Iranu,
Avganistanu, u Siriji i nekim drugim zemljama vinogradarstvo je orijentisano na
proizvodnju sveeg groa koje se moe due odrati. Svee groe, koje slui
za svakodnevnu potronju, prodaje se na lokalnom, ili regionalnom tritu. Suvo
groe namenjeno je izvozu i tako dospeva na svetsko trite.
Zbog toga je lako razumljivo to su se mogle pojaviti mnoge suprotne
predstave ako Stari i Novi zavet u vezi sa vinogradarstvom posmatramo kroz
evropske naoari.
U staro vreme i prevreli i neprevreli sok od groa oznaavao se istom rei.
Kasnije emo o ovoj injenici iscrpno govoriti. Ipak, ovde emo navesti jo
jedan jasan primer iz klasinog grkog, koji sasvim potvruje nae izlaganje.
Radi se o jednom pouzdanom svedoku. Aristotel, grki filozof, roen 384. pre
Hrista, pisao je ovako u svojoj Meteorologiji:
Slatko vino (ira od groa) se dimi; gusto je i ponaa se kao ulje, od
hladnoe ne moe da ovrsne, ali moe dobro da gori. Ono je samo po imenu
vino, ali nije stvarno; po ukusu nije kao vino i ne opija kao obino vino. Ovaj
opis dokazuje tri injenice:
1. Da je postojao proizvod od groa koji je bio sladak, koji nije imao ukus
vina i nije opijao i koji se razlikovao od vina koje se moglo dobiti u trgovinama.
2. Da Aristotel koji je kao naunik napisao naunu raspravu, nije mislio da je
dva proizvoda tako razliita u svom delovanju (en ergo) trebalo oznaavati
istim nazivom; ali i pored toga, on izriito tvrdi da se neprevreli proizvod u
obinom govoru nazivao vino.
3. Da je re oinos bila ime roda, koji je obuhvatao kako slatke i neprevrele,
tako i uobiajene vrste.
Na drugom mestu ovako kae:
Sa ,vinom se - to je osnova - misli na vie od jedne vrste, jedno se ponaa
tako, a drugo onako...
Sada je naa dunost da sledimo istorijske injenice. U tom poslu poeemo
sa studijom osnovnih ratarskih proizvoda i njihovom upotrebom u biblijsko
doba.
~6~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
2. BLAGOSLOVEN
2. BLAGOSLOVEN
E BITI PLOD TVOJE ZEMLJE
U vreme patrijaraha, u ranoj istoriji Izraela, dosta se govori o gajenju stoke,

stadima koja pasu, sitnoj i krupnoj stoci. Ovo je kod Egipana izazvalo prezir. To
se jasno vidi iz saveta koji je Josif dao svojoj brai A kad vas Faraon dozove,
rei e vam: kakvu radnju radite? A vi kaite: pastiri su bile sluge tvoje od
mladosti, i mi i stari nai; da biste ostali u zemlji Gesemskoj; jer su Misircima svi
pastiri neisti. (1. Mojsijeva 46,33.34)
Meutim, ratarstvo se pominje na samom poetku istorije ljudskog roda.
Kain je bio ratar. Za Isaka se kae: I Isak stade sejati u onoj zemlji, i dobi one
godine po sto, tako ga blagoslovi Gospod. (1. Mojsijeva 26,12) Josifov san o
snopovima koji mu se klanjaju (1. Mojsijeva 37,7), takoe ukazuje na odreeno
poznavanje zemljoradnje.
U zemlji Gesem, u kojoj se naselila Jakovljeva porodica, postepeno su
nastupile promene. Vremenom je zemljoradnja zauzela prvo mesto. Posle
naseljavanja Hanana, Izrael je postao narod koji je obraivao zaviajno tle i
veliku vanost pridavao poljoprivrednim proizvodima.
Mojsijevo davanje zakona uvaava ovaj razvoj. Dranje stoke vie ne
zauzima prvo mesto. Plodnost tla predstavlja znaajnu vrednost, jer od nje
zavisi sudbina celog naroda. Jo vie nego u vreme ranijeg nomadskog ivota,
Izrael se oslanjao na Gospodnji blagoslov. Izraelski Bog je Onaj koji daruje rosu i
kiu, mir i blagostanje. Otvorie ti Gospod dobru riznicu svoju, nebo, da da
dad zemlji tvojoj na vreme, i blagoslovie svako delo ruku tvojih. (5. Mojsijeva
28,12)
Hanan je postao zemlja ita i vina, koju natapa rosa nebeska (5. Mojsijeva
33, 28). Prorok Avakum opisu Bojih blagoslova suprotstavlja sliku koja tako
jasno govori ta obuhvata pretee prokletstvo: Jer smokva nee cvasti, niti e
biti roda na lozi vinovoj; rod e maslinov prevariti, i njive nee dati hrane,
ovaca e nestati iz tora, i goveda nee biti u oboru. (Avakum 3,17)
Psalam 104. govori o tri nebeska dara koji ljudima pruaju ono to im je
potrebno za ivot: Daje te raste trava stoci, i zelen na korist oveku, da bi
izvodio hleb iz zemlje. I vino veseli srce oveku, i lice se svetli od ulja, i hleb
srce oveku krepi. (Psalam 104,14.15)
Kad itamo Stari zavet, esto susreemo izraze ito, vino i ulje. Potrebno je
da shvatimo ova tri imena kojima su oznaeni glavni izvori ishrane
starozavetnog naroda. Kad budemo detaljnije prouili ove pojmove, doi emo
do raznih i zanimljivih otkria.
ito je jednom semenasti plod itarice, a zatim samo hlebna itarica. ito u
Bibliji postoji kao opti naziv, a ne ime koje oznaava neku posebnu vrstu
itarice, kao to je penica, ra, jeam itd. To se vidi iz mnogih tekstova: Kad
ue u usev blinjega svojega, moe trgati klasje rukom svojom, ali da ne
anje srpom u usev blinjega svojega. (5. Mojsijeva 23,26) Na koju se vrstu
itarica ovde misli, nije nagoveteno. Bie penice na zemlji izobila; po
vrhovima gorskim lelujae se klasje njezino kao Livanska (Libanska) uma.
(Psalam 72,16) Nadgleda zemlju i zaliva je, obilno je obogaava; potok je
Boji pun vode, sprema za njih ito, jer si tako uredio. (Psalam 65,9)
ito je, dakle, itarica, takva kakva iz zemlje raste i sazreva, ne moda
brano ili hleb. Moemo ga nazvati plodom ita ili itarice. Ovo postaje jasno i iz
jednog opisa u Knjizi o sudijama, gde o Samsonu ovako pie: I otiavi Samson
uhvati trista lisica, i uze lua, i sveza po dve za repove, i metnu po jedan lu
~7~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
2. BLAGOSLOVEN
meu dva repa, pa zapali lueve, i pusti u letinu Filistejsku, i popali letinu
ponjevenu i neponjevenu, i vinograde i maslinike. (Sudije, 15,4.5)
Prema Isaiji 30,23 od prinosa sa njive priprema se hleb.
Drugi nebeski dar je plod sa okota u svom prirodnom stanju. Jevrejska re
koja se upotrebljava za oznaku ovog pojma je tiro, koja se 38 puta pojavljuje u
Starom zavetu. Re tiro u 30 od 38 tekstova stoji zajedno sa reju ito. Neke
od ovih tekstova doslovce emo navesti: Bog ti dao rose nebeske, i dobre
zemlje i penice i vina izobila! (1. Mojsijeva 27,28) Za vino ovde je, kao i u
mnogim drugim sluajevima upotrebljena re tiro. Da bi nastavao Izrailj sam
bezbrino, izvor Jakovljev, u zemlji obilnoj itom i vinom; i nebo e njegovo
kropiti rosom. (5. Mojsijeva 33,28)
Posebnu panju zasluuje mesto u Knjizi proroka Miheja 6,15: Ti e sejati,
ali nee eti; ti e cediti masline, ali se nee namazati uljem, gazie groe
(tiro), ali vina (yajin) nee piti. U ovom stihu izraz tiro iskljuivo se odnosi
na groe, na plod vinove loze, koji se cedi i tako dobija vino. Vino je ovde u
stvari ono to su kod ita brano i hleb. Od tiroa se pravi vino.
Zaharija 9,17: Jer koliko e biti dobro njegovo i kolika je lepota njegova! Od
ita e rasti momci a od slatkoga vina devojke. Tiro je kao i ito proizvod koji
raste na zemlji.
U 9. poglavlju Knjige o sudijama zapisana je jedna mudra pria. Drveta idu
da pronau i pomau svoga kralja. Maslina, smokva i vinova loza redom
odbijaju ast. Svaka se izgovara time to ne moe da prestane da ispunjava
svoj zadatak. Ovde nas posebno zanima odgovor vinove loze. Ona daje ovakvo
objanjenje: Zar ja da ostavim vino svoje (tiro)? Smisao se ipak nalazi u
injenici da ona ne moe prestati da i dalje raa svoje groe. Tiro na ovom
mestu znai plod vinove loze, ili groe.
Prorok Isaija u jednoj vesti o sudu ovako kae: Tuie vino (tiro), uvenue
loza vinova, uzdisae svi koji su vesela srca. (Isaija 24,7) U jednom prevodu
ovoga mesta stoji: Berba tuguje. Smisao je da je plod vinove loze pre
sazrevanja oborio svoju glavu. Tiro, plod koji visi na vinovoj lozi, poeo je da
vene zbog sue.
Na drugim mestima ito i vino (tiro) predstavljaju zemlju punu hleba i
vinograda (2. O Carevima 18,32) U jednom drugom prevodu postoji ovakvo
reenje: Gde vino (tiro) obilno raste. Isti smisao ima tekst u Isaiji 36,17.
Kad se govori o upotrebi rei tiro paljivim itaocima mora pasti u oi da ni
jedan jedini put akt pijenja nije povezan s njenim znaenjem, niti ima ikakve
veze sa piem. Tiro je plod vinove loze u svom nepromenjenom stanju. ak i
mesto u Knjizi proroka Isaije 62,8 ne shvata tiro kao pie; on se moe piti tek
kad se ceenjem pretvori u pie, kao to ito najpre mora da se preradi da bi se
od njega dobio hleb. Meutim, tiro moe oznaavati i sok koji se jo nalazi u
grou, ali nikako prevrelo pie.
Uostalom, takav izraz postao je uobiajen; jer esto kaemo popiti bocu ili
au, a u oba sluaja mislimo na sadraj boce ili ae. Zato ne bismo mogli
da popijemo i groe - njegov sadraj? Donosi se i ubira proizvod, a ne ono to
se od njega pravi.
Sa onim malobrojnim mestima koja na izgled o tirou govore kao o piu,
pozabaviemo se u Dodatku I na kraju knjige. Radi se o Priama 3,10; Joilu
2,24; Isaija 65,8; Osiji 4,11.
Re tiro potie od korena jaro, to znai naslediti, dobiti u posed. To
znaenje nagoveteno je u 4. Mojsijevoj 16,14: Jesi li nas odveo u zemlju gde
tee mleko i med? i jesi li nam dao da imamo njiva i vinograda?
Trei lan zemaljskih proizvoda u veini prevoda oznaava se reju ulje.
~8~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
2. BLAGOSLOVEN
Meutim, uobiajena re za ulje ne upotrebljava se tamo gde se radi o ova tri

glavna proizvoda. Jevrejska re za ulje je semen, ali na svakom od 21 mesta na
kojima se ulje navodi zajedno sa itom i tiroom, ne stoji semen, nego izhar.
Za cara Jezekiju ovako pie: I staje za dohode od ita i vina i od ulja, i staje
za svakojaku stoku, i torove za ovce. (2. Dnevnika 32,28) Ovde imamo tri
proizvoda: dagan=plod sa njive, tiro=plod sa vinove loze, izhar=plod sa
drveta ili plod iz vonjaka, u kome se pre svega uzdie maslinovo drvo sa
svojim plodovima koji sjaje ili svetle maslinama. Maslinovo drvo sija i
svetluca na suncu, zato smo i istakli plodovi sa masline i drveta... i tako se
upotpunjava trojstvo blagoslova prirode: (1) plod od ita, (2) plod od vinove
loze, (3) plod iz vonjaka, ili drugim reima: proizvodi sa polja, iz vinograda i
vonjaka.
Boji blagoslov obuhvata sledee: l milovae te i blagoslovie te i
umnoie te; blagoslovie plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, ito tvoje i vino
tvoje i ulje tvoje, plod goveda tvojih i stada ovaca tvojih u zemlji za koju se
zakleo ocima tvojim da e ti je dati. (5. Mojsijeva 7,13) U 5. Mojsijevoj 11,14.
ponavlja se isto obeanje: Tada u davati dad zemlji vaoj na vreme, i rani i
pozni, i sabirae ito svoje i vino svoje i ulje svoje. Radi se o sakupljanju
penice, groa i ulja. Tamo gde se Izraelu zbog neverstva preti prokletstvom,
govori se ovako: l izjee plod stoke tvoje i plod zemlje tvoje, dokle se ne
istrebi; i nee ti ostaviti nita, ni ita ni vina ni ulja, ni ploda goveda tvojih ni
stada ovaca tvojih, dokle te ne zatre. (5. Mojsijeva 28,51)
Veoma su znaajni podaci u Nemiji 5,11, gde njive, vinogradi i maslinjaci
stoje nasuprot penici, vinu (tiro) i ulju (izhar=plod sa drveta). Jeremija 31,12:
l doi e i pevae na visini Sionskoj, i stei e se k dobru Gospodnjem, k itu, k
vinu i k ulju, k jaganjcima i teocima; i due e im biti kao vrt zaliven, i nee vie
tuiti. Biblijski komentar o trezvenosti govori o ovom mestu ovako: Poznato
trojstvo prirodnih proizvoda ponovo se pojavljuje i na upeatljiv nain oznaava
kao blagoslov, dar i dobra od Gospoda, od kojih treba Gospodu prinositi desetke
u znak zahvalnog priznavanja Njegove milosti. Septuaginta za ulje, izhar
upotrebljava re plodovi. Ovaj prevod izhara sa plodovima umesto sa uljem
pokazuje da je grki prevodilac ovog mesta imao pojma o tome ta je znaio
ovaj zbirni pojam (izhar). (str. 189)
Prorok Osija optuuje Izrael reima: Jer ona ne zna da sam joj ja davao ito
i vino i ulje, i umnoavao joj srebro i zlato, od kojega nainie Vala. (2,8) Zato
Gospod preti da e im ove darove ponovo otrgnuti (stih 9). Jednom lepom
slikom Bog obeava da e svoj narod pokrenuti na obraenje i da e im ponovo
biti milostiv: I tada u se odazvati, govori Gospod, odazvau se nebesima, a
ona e se odazvati zemlji. A zemlja e se odazvati itu i vinu i ulju, a to e se
odazvati Jezraelu. (stihovi 21.22) U jednoj primedbi se dodaje: Jezrael, tj.
Boji sad , inae ime jedne plodne ravnice, upotrebljava se ovde kao ime za
Izrael. Sasvim jasno tekst u Joilu 1,10-12, pokazuje da se izrazima penica,
vino (tiro) i ulje (izhar) oznaavaju prirodni proizvodi, kakvi jo stoje napolju:
Opuste polje, tui zemlja; jer je potrveno ito, usahlo vino, nestalo ulja. Stidite
se ratari, ridajte vinogradari, penice radi i jema radi, jer propade etva na
njivi; loza posahnu i smokva uvenu; ipak i palma i jabuka i sva drveta poljska
posahnue, jer nesta radosti izmeu sinova ljudskih. Agej govori o itu, vinu
(tiro), ulju (izhar) kao o onome to neposredno daje zemlja: I zato se zatvori
nebo nad nama da nema rose, i zemlja se zatvori da nema roda njezina. I
dozvah suu na zemlju, i na gore, i na ito i na vino i na ulje i na sve to zemlja
raa, i na ljude i na stoku i na svaki rad runi. (1,10.11)
Davanje desetka koje je tako prisutno u ivotu Izraela moe tano da se
~9~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
2. BLAGOSLOVEN
razume samo ako se ito, vino (tiro), ulje (izhar) u gore pomenutom smislu ne
posmatraju kao gotovi proizvodi, ve samo kao prirodni proizvodi. Obaveza
davanja desetka odnosila se na proizvode zemlje, kao i na prirast od stada. I
svaki desetak zemaljski od useva zemaljskoga i od voa, Gospodnji je, svetinja
je Gospodu. I desetak od goveda i od sitne stoke, koja doe pod tap pastirski,
deseto, da je sveto Gospodu. (3. Mojsijeva 27,30.32)
Gore spomenuto trojstvo vailo je za davanje desetka: Nee moi jesti u
mestu svojem desetka od ita svojega ni od vina svojega ni od ulja svojega, ni
prvina od stoke svoje krupne i sitne, ni onoga to zavetuje; ni prinosa
dragovoljnih, ni prinosa ruku svojih. (5. Mojsijeva 12,17) (Vidi: 14,22-24. i 18,4)
Od posebnog znaaja su uputstva kakva se navode u 4. Mojsijevoj 18,10-13: U
svetinji ga jedi, sve mukinje neka ga jede, sveta stvar da ti je. Tvoje su dakle
rtve darova njegovih koje se u vis podiu; i svaku rtvu sinova Izrailjevijeh koja
se obre tebi dajem i sinovima tvojim i kerima tvojim s tobom zakonom
venim; ko je god ist u domu tvojem, neka jede. Najbolje od ulja i najbolje od
vina i ita, prvine koje daju Gospodu, tebi dajem. Prvine od svega to rodi u
zemlji njihovoj, koje donesu Gospodu, tvoje neka budu; ko je god ist u domu
tvojem neka jede. Izrazi sve najbolje od ulja (izhar) i sve najbolje od vina
(tiro) i ita, kao i darovi za prvine, nedvosmisleno ukazuju na to da je
darovima za Gospoda pridavao najvei znaaj. Najbolje je mogao da bude
samo ist, nepromenjeni prirodni proizvod; zato se desetak ne trai ni od yajina
(isceeni sok od groa) ni od emena (isceeno ulje), niti od brana, nego od
ploda sa njive, ploda sa vinove loze, ploda sa drveta i prirasta od stoke.
Prema 2. Dnevnikovoj 31,5. Izraelci su kao prvinu takoe donosili ova tri
glavna proizvoda: A im se to razglasi, stadoe donositi sinovi Izrailjevi silu
prvina od ita i od vina i od ulja i od meda i svakog roda zemaljskoga; i desetka
od svega donosie vrlo mnogo. Nemija u 10. poglavlju ovako nabraja: I prvine
testa svojega i prinose svoje i rod od svojeg drveta, vino i ulje da donosimo
svetenicima u kleti doma Boga svojega, i Levitima desetak od zemlje svoje, i
Leviti da uzimaju desetak po svim mestima gde uzradimo. (stih 37) Biblijski
komentar o trezvenosti daje sledeu primedbu: Ovo je po drugi put da
Septuaginta pravo sudi o rei tiro. Tiro i izhar Nemija jasno spominje kao
predstavnike plodova sa svake vrste drvea, koji su se donosili svetenicima;
i samo ovaj stih je dovoljan da se utvrdi smisao ovih kolektivnih izraza. Radi se
o stalnim proizvodima vinove loze i vonjaka. (Str. 106) U stihu 40. nalazimo
isto nabrajanje u kome Vuigata re tiro prevodi sa plodom berbe groa.
Penica, vino i ulje zajedno se navode i u Nemiji 13,5. i Nemiji 13,12. Tano 21
put ito, vino i ulje (dagan, tiro i izhar) nabrajaju se kao glavni predstavnici
prinosa od zemlje.
Ovo miljenje se jo jednom podvlai sledeim upadljivim tvrdnjama:
1. Mora se smatrati namernim to se kod nabrajanja proizvoda od zemlje
razlikuje da li se proizvodi nalaze u svom sirovom stanju ili u svom preraenom
stanju. Skoro bez izuzetka zajedno se pominju samo oni koji se nalaze u istom
stanju. Tiro je jo nepromenjeni proizvod vinove loze, groe, dok semen ne
oznaava plod masline, ve isceeno ulje. Tiro i semen nikad se ne spominju
zajedno. Samo tiro (groe) i izhar (plodovi voa ili masline) idu zajedno, jer se
kao nepreraeni plodovi nalaze u istom stanju.
2. Tiro (nepreraeno groe) i hleb (preraeni plod njive) po pravilu se ne
spominju zajedno. I u 2. O Carevima 18,32. i Isaiji 36,17 najpre se nabrajaju ito
i tiro, a onda se dodaju jo hleb i vinogradi. U Plau 2,12. stoji yajin
verovatno izuzetno umesto tiro, poto po pravilu tiro i hleb ne stoje u istom
znaenju.
~ 10 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
2. BLAGOSLOVEN
3. Yajin (sok od groa, isceeno i preraeno groe) esto se pojavljuje

zajedno sa hlebom (preraenim plodom sa njive). Hleb i yajin nalaze se na
sledeim mestima: Sudije 19,19; 1. Samuilova 10,3; 16,20; 25,18; 2. Samuilova
16,1.2; 1. Dnevnika 9,29; 12,41; Nemija 5,15; Psalam 104,15; Prie 4,17; 9,5;
Isaija 55,1.2. (vino, hleb, mleko); Agej 2,12 (vino, hleb, varivo); Propovednik
10,19. (vino i gozbe); Pesma nad pesmama 5,1 (yajin i mleko); 2. Dnevnika
2,9.14 (yajin i ovas i penica, koja je osnova za pripremanje hleba)/Jeam i
penica su posebne vrste, a ne zajedniki pojam za itarice ili plod sa njive.
4. Yajin i izhar nisu nikad zajedno, dok emen (isceeno ulje) i yajin jesu: 2.
Dnevnika 11,11 (ulje i vino); 2. Mojsijeva 23,13; 4. Mojsijeva 15, 6,7; 4.
Mojsijeva 28,12-14; 1. Samuilova 1,24 (vino, brano i ulje).
Ako uvaimo ove razliite sastave, onda se jasno odvajaju ove tri glavne
grupe proizvoda od obrade zemlje: dagan (ito ili plod sa njive), tiro (plod
vinove loze) i izhar (plod iz vonjaka sa plodom masline kao najznaajnijim
predstavnikom). Ovom triju stoji nasuprot trio proizvoda dobijenih nekim
radnim procesom: yajin je isceeni sok od groa, brano i hleb su mleveni,
odnosno peeni plodovi sa njive, a semen je ulje isceeno iz masline.
U plodna drveta spadaju i smokve, nar, urmine palme i druge vrste. U
mnogim jezikim slikama pozajmljuje se izraz radosti zbog prinosa sa polja.
Vinova loza i smokva izraz su mira i sigurnosti. Za Solomunovo doba se kae:
Jer on vladae svuda s ovu stranu reke od Tapse do Gaze, nad svim carevima
s ovu stranu reke, i bee miran sa svih strana unaokolo. I ivljahu Juda i Izrailj
bez straha, svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom, od Dana do
Virsaveje, svega veka Solomunova. (1. O Carevima 4,24.25) Nego e sedeti
svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom, i nee biti nikoga da ih plai.
(Mihej 4,4)
Radost ne moe biti manja kad se zlatno ito njie na vetru, kad se masline
blistaju na suncu, a jabuke rumene i kad je bogati blagoslov etve svuda
spreman. Ove radosti bogato je uivao stari Izrael u sve dane, dok se verno
drao Boga. Blago oveku koji zna da uiva u ovim blagoslovima zemlje! Da li je
Izrael ovo shvatio, videemo u sledeem poglavlju.
~ 11 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
2. BLAGOSLOVEN
~ 12 ~
IVOT
3. KAKO
BEZ ALKOHOLA
PROIZVODA SVOJE ZEMLJE
3. KAKO
SU IZRAELCI IVELI OD
SU IZRAELCI IVELI OD PROIZVODA SVOJE

ZEMLJE
U pet Mojsijevih knjiga susreemo brojne savete koji upuuju u uspeno

obraivanje zemlje. Setimo se samo uputstava za gajenje drvea (3. Mojsijeva
19,23-25) itd. ito ili itarice, kao zbirni pojam za zrnaste plodove, uglavnom je
obuhvatao penicu i jeam. Od njih se pravio hleb. Hleb je bio tako vaan, da je
upravo dobio znaaj koji ima hrana uopte. Veliki broj opisa u Starom i Novom
zavetu izvetava o pojedinim poslovima. Mlevenje, meenje, nave, penica,
sasvim su nam poznati pojmovi.
Testo koje se mesi od vode i brana bilo je uglavnom peeno u obliku
pljosnatih, okruglih lepinja. Ali, Izraelci su dobro znali da pripremaju i kolae,
tj. fino pecivo, kome su dodavali mleko, ulje, med, orahe i voe.
esto nalazimo hleb i vodu kao pojam za ono to je neophodno za ivot
(Isaija 33,16). Kad se neko odrekne hleba i vode to je bio znak duboke alosti
(Jezdra 10,6). Pobonim Izraelcima, a i stanovnicima istonih zemalja koji su bili
drugih veroispovesti, hleb i voda predstavljaju svete Boje darove.
Ja istonjaka neu predstaviti pobonijim nego to jeste. Znam koliko
zaostaje za uzvienim obiajima. Ali, onaj ko poznaje njegov unutranji ivot,
zna da je njegovo dranje od vremena setve do etve, ak do trenutka kada se
hleb iznosi na sto pred porodicu, religiozno. U ime Boje on rasipa seme po
njivi. U ime Boje sputa srp na zrelo ito. U ime Boje rasprostire snopove po
gumnu i melje ito u mlinu. U ime Boje njegova ena mesi testo, pee hleb i
slui ga svojoj porodici. U mom detinjstvu dan kada su se pekli hlebovi imao je
poseban znaaj. Svoju panju nisam poklanjao ni igrakama ni knjigama. Sa
velikim zanimanjem posmatrao sam svoju majku dok je pripremala hleb. Njene
pobone rei pretvarale su peenje hleba u neku vrstu bogosluenja.
U celom Starom zavetu voda se veoma ceni. Avram je dao Agari za put
hleb i meinu vode (1. Mojsijeva 21,14). Dati nekome vodu da pije, znak je
posebne milosti (1. Mojsijeva 24, 17.18). Otkriti izvor ive vode, bila je izuzetno
cenjena privilegija (1. Mojsijeva 26,19). Poslunima je obeavan blagosloveni
hleb i voda (2. Mojsijeva 23,25). Jelo i voda okrepljuju iscrpljenog putnika (1.
Samuilova 30,11.12) ak je i aneo Gospodnji ojaao umornog proroka Iliju
ponudivi ga peenim hlebom i kragom vode (1. O Carevima 19,6). Voda je
Boji dar, a u Starom zavetu pie koje je za odravanje ivota vanije od
ostalih. Veliki je greh ednoga ne napojiti vodom (O Jovu 22,7). Dobri pastir
svoje stado vodi na sveu vodu (Psalam 23,2). Na praznik senica ceo Izrael
seao se kako mu je voda darovana iz stene pa je zajedno sa Isaijom pevao: S
radou ete crpsti vodu iz izvora ovoga spasenja. (Isaija 12,3) Hristos je
nudio vodu ivota. Gospod je izvor ive vode (Jeremija 17,13).
Re piti, koja u Bibliji esto stoji pored jesti, ne znai i obaveznu
upotrebu vina. Izraz jelo i pie u Siriji je uobiajen i jednostavno znai hrana.
Poslodavac kae svom radniku: Dau ti toliko i toliko plate i uz to jelo i pie.
Pie moe da bude voda.
Znaajnu ulogu imalo je groe, plod vinove loze. Njegovom upotrebom u
svakodnevnoj ishrani treba se posebno pozabaviti. Ni u jednom sluaju najvei
deo berbe nije se upotrebljavao u obliku vina. Prinos od vinograda sluio je pre
svega, a ponekad ak i iskljuivo kao svakodnevna namirnica. Ovu injenicu
potvruju brojni pisani tekstovi.
~ 13 ~
IVOT
3. KAKO
BEZ ALKOHOLA
Kada je Isus Navin na optem saboru u Sihemu govorio o Bojem vostvu

koje je pripalo Njegovom narodu, ovako je rekao: I dadoh vam zemlju, koje ne
radiste, i gradove, kojih ne gradiste, i u njima ivite; iz vinograda i iz maslinika,
kojih nijeste sadili, jedete. (Isus Navin 24,13) Vinogradi i masline daju plodove
koji su u prvom redu za jelo. Senahirim, asirski car, pokuao je da odmetne Judu
od njegovog cara Jezekije, obeanjima: Ne sluajte Jezekije; jer ovako kae car
Asirski: uinite mir sa mnom, i hodite k meni, pa jedite svaki sa svoga okota i
svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svojega studenca. Dokle ne doem i
odnesem vas u zemlju kao to je vaa, u zemlju obilnu itom i vinom, u zemlju
obilnu hlebom i vinogradima, u zemlju obilnu maslinom i uljem i medom, pa
ete iveti i neete izginuti. Ne sluajte Jezekije, jer vas vara govorei: Gospod
e nas izbaviti. (2. O Carevima 18,31.32. uporedi sa Isaija 36,16). ak i car
Asirije, neprijatelj Izraela, nije obeao vino, ve plodove vinove loze i smokve.
Izvori e davati pie. Za vino u 32. stihu stoji izraz tiro, groe.
Veoma je pouan i propis u 5. Mojsijevoj 23,24.25: Kad ue u vinograd
blinjega svojega, moe jesti groa po volji dok se nasiti; ali ga ne mei u
sud svoj. Kad ue u usev blinjega svojega, moe trgati klasje rukom svojom;
ali da ne zanje srpom u usev blinjega svojega. Isaija 65,21. obeava
blagoslove nove zemlje: I oni e graditi kue i sedee u njima; i sadie
vinograde i jee rod njihov. Uzalud Gospod trai plodove od svog naroda.
Mihej izraava to ovim reima: Teko meni! jer sam kao kad se obere letina,
kao kad se pabiri posle branja vinogradskoga; nema grozda za jelo, ranoga
voa eli dua moja. (Mihej 7,1)
U vreme Starog zaveta kao jo i danas, uivanje sveeg groa, koje se
moglo brati od jula do novembra, bez sumnje je igralo veliku ulogu. Dalje,
groe se suilo i jelo kao suvo groe. Kada je - da navedemo samo jedan
veoma znaajan primer - Davidova druina jednom u pustinji naila na
onesveenog oveka koji je leao na putu, okrepili su ga time to su mu (osim
hleba i vode i komada kolaa od smokava) dali da pojede dva suva grozda (1.
Samuilova 30,12). Jo i danas je u Palestini meu Arapima uobiajeno da se na
put ponesu bisage pune suvog grozda. Izvanredna hranljivost suvog groa i
njegovo okrepljujue delovanje u trenucima iscrpljenosti poznato je u ovoj
zemlji danas isto kao i pre tri hiljade godina.
Znaajan deo prinosa u grou se suio. Ovo suvo groe je predstavljalo
vrlo vredan sastavni deo svakodnevne ishrane. Suena zrna groa presovana
su u obliku neke vrste kolaa i uvana kao zaliha. Isto se inilo i sa smokvama.
Na nekim mestima u Svetom pismu govori se o ovim kolaima od suvog
groa. Avigeja je takve kolae donela Davidu elei da ublai posledice
Navalovog grubog odnosa prema njemu. U 1. Samuilovoj 25, 18.19. pie: Tada
Avigeja bre uze dvesta hlebova i dve meine vina i pet ovaca zgotovljenih i
pet merica prena ita, i sto grozdova suhoga groa i dvesta gruda suvih
smokava, i metnu na magarce. I ree momcima svojim: hajdete napred, a ja u
ii za vama. A muu svojemu Navalu nita ne ree.
U 2. Samuilovoj na dva mesta govori se o kolau od suvog groa. Jednom
je David celom narodu podelio kola od suvog groa (2. Samuilova 6,19), a
drugom prilikom njemu i njegovim ljudima doneli su takve kolae (2. Samuilova
16,1.2.) Kola od groa je neto okrepljujue. (Pesma nad pesmama 2,5)
Postojale su jo i mnoge druge mogunosti upotrebljavanja groa. Poto su
naini upotreba proizvoda od vinove loze u Siriji pre dve do tri hiljade godina
bili skoro isti kao pre sto godina, izneemo ovde jedan pouan izvetaj.
Pastor Smili Robson, misionar u Siriji, pisao je u jednom pismu koje je
~ 14 ~
IVOT
3. KAKO
BEZ ALKOHOLA
objavio u irskom prezviterijanskom asopisu Misionarski glasnik, za april i maj

1845. godine:
Dobro je poznato da mnogi delovi planine Liban spadaju u najgue
naseljene i najbolje obraene oblasti zemlje. Najvie sam putovao po ovom
delu zemlje. Ishrana stanovnika uglavnom se sastoji od voa, mleka, povra,
hleba i peninog brana i kukuruza. Penica se svuda gaji i hleb koji se pravi
od nje predstavlja vaan sastavni deo svakodnevne ishrane svih slojeva
naroda. Najvaniji plodovi su masline i groe. Masline se jedu ili sirove ili
pripremljene na razliite naine; ali svoj ugled duguju uglavnom ulju koje se iz
njih cedi. U odreeno doba godine osnovni deo narodne ishrane sastoji se od
povra kuvanog sa uljem, koje se esto jede sa hlebom, a ponekad i bez hleba.
Ovo ulje je skoro jedino sredstvo koje slui za rasvetu. Masline se gaje po celoj
zemlji.
Plod vinove loze je drugi proizvod za koji se moe rei da predstavlja bitan
deo ishrane naroda. Groe zri u avgustu i moe da se bere oko etiri meseca.
Za to vreme stalno se upotrebljava i to ne kao prijatna poslastica posle jela, da
bi se podstakao ili zadovoljio apetit, poto ste ga ve zadovoljili obilnim
obrokom, ve kao glavni deo obroka. To je toliko rasprostranjeno, da hleb i
groe od avgusta do decembra predstavljaju glavnu hranu narodu.
Veoma tanki hlebni kolai, pripremljeni od peninog ili jemenog brana ili
od jemenog brana i mnogo groa, predstavljaju obroke stanovnika Libana, i
to ujutru, u podne i uvee. Mogu rei da je potpuno bezopasno stalno jesti
groe dok se ne zadovolji apetit. Ovde se, kao i u Evropi, groe sui u velikim
koliinama da bi se odralo kao suvo groe. U ovom obliku jedan deo ove
namirnice uva se za period posle berbe groa. Ukuvavanjem i meanjem, od
groa se dobija masa koja se naziva dibs. Ona se isti kreom i ima otprilike
gustinu meda, a i po izgledu mu je slina. Hleb i dibs ine veoma uobiajeni
obrok za zimu i prolee. Postoje dve vrste, jedna se pravi od groa, a druga od
suvog groa.
Jedan deo ploda iz vinograda se muljao i cedio. Gumno i muljaa esto
predstavljaju simbole za prinos sa njive i iz vinograda. Rob, koji je sedme
godine morao biti osloboen, dobijao je znatan prilog kojim je oznaen poetak
njegove slobode: A kad ga otpusti od sebe slobodna, nemoj ga otpustiti
prazna. Daruj ga im izmeu stoke svoje i s gumna svojega i iz kace svoje;
podaj mu im te je blagoslovio Gospod Bog tvoj. I opominji se da si bio rob u
zemlji Misirskoj i da te je izbavio Gospod Bog tvoj; zato ti ja zapovedam ovo
danas. (5. Mojsijeva 15, 13-15)
Posle prikupljanja prinosa sa gumna i muljae, slavio se praznik senica u
znak osobite zahvalnosti za etvu (5. Mojsijeva 16,13). Muljaa je sluila da se
iz groa iscedi sok ili vino. Ona se sastojala iz dva dela - gornjeg korita veinom isklesanog od kamena. U njemu se groe gazilo. Sok je onda tekao u
donje korito ili sud. Muljanje groa bilo je u stvari gaenje nogama. Prilikom
ovog napornog rada vladala je radost, koja se esto izraavala podvikivanjem.
Muljanje je na nekim mestima upotrebljeno i kao slika budueg suda (Jeremija
25,30; Isaija 63, 3-5).
Vino koje je izlazilo iz muljae (sok od groa) sipalo se u sudove i zatim se
upotrebljavalo. Nije udo to je sok od groa bio tako visoko cenjen.
U jednom od narednih poglavlja opirno emo se pozabaviti vinom. Najpre
da kaemo jo neto o treoj glavnoj grupi etvenih proizvoda. Radi se po
svemu sudei o plodovima iz vonjaka, pre svega o maslinama, koji su
oznaavani zbirnim pojmom izhar. Kao to smo ve videli, voe spada u
~ 15 ~
IVOT
3. KAKO
BEZ ALKOHOLA
najvrednije prinose Palestine.

Kad se u Starom zavetu govori o vrtu, onda se uglavnom radi o vonjaku. U
jednom Jeremijinom proroanstvu dat je savet onima koji su odvedeni u
Vavilon: Gradite kue i sedite u njima; sadite vrtove i jedite rod njihov; jer
posla k nama u Vavilon i porui: dugo e trajati; gradite kue i sedite u njima, i
sadite vrtove i jedite rod njihov. (Jeremija 29,5.28) Ove vrtove ne treba shvatiti
kao vrtove u kojima se gaji povre.
U jednom obeanju budueg blaenstva Amos ovako kae: Evo, idu dani,
govori Gospod, kad e ora stizati eteoca, i koji gazi groe sijaa, i gore e
kapati slatkim vinom, a svi e se humovi rastapati. I povratiu roblje naroda
svojega Izrailja, i opet e sagraditi puste gradove i naselie se, i nasadie
vinograde i piti vino iz njih, i nainie vrtove i jesti rod iz njih. (Amos 9, 13.14)
U ovom tekstu za slatko vino stoji izraz assis. To moe da bude svei, slatki
groani sok, ili svei sok od drugog voa. Maslina predstavlja sigurno
najvaniji plod vonjaka. Maslina je naziv kako za drvo, tako i za plod masline.
U staro doba svaki zemljoposednik imao je svoj maslinjak. Maslinovo drvo je
blagosloveni izvor neophodnog ulja. Masline se beru rukom ili paljivo mlate
tapom od trske.
Zrele masline i danas se jedu svee ili marinirane, ak i na stolovima
dobrostojeih graana. Za neobrane masline zakon je propisivao: Kad trese
masline svoje, ne zagledaj granu po granu poto otrese; neka doljaku, siroti i
udovici. I opominji se da si bio rob u zemlji Misirskoj; zato ti ja zapovedam da
ovo ini. (5. Mojsijeva 24,20.22) Najbolje ulje proizvodilo se od nedozrelih
maslina. Ovo voe je stavljano u rvanj, zatim u kotaricu, iz koje je isticalo ulje.
Ovo je bilo najfinije ulje: A Solomun davae Hiramu dvadeset tisua kora
penice za hranu eljadi njegovoj i dvadeset kora ulja ceenoga; toliko davae
Solomun Hiramu svake godine. (1. O Carevima 5,11) Za svakodnevnu rtvu
paljenicu takoe se upotrebljavalo ovo ulje: l jote desetinu efe peninoga
brana smeana s uljem ceenim, kojega da bude etvrt ina, i naliv vina, etvrt
ina na jedno jagnje. (2. Mojsijeva 29,40) Samo ovo se smelo prineti za zlatni
svenjak, to sveto ulje za pomazanje.
Obino ulje je gaeno u muljai. Za istonjake ulje je ivotna potreba i slui
za pripremanje hrane, zatim kao ulje za svetiljke, kao lek i sredstvo za negu
tela. Loa berba je znaila pravu nesreu za zemlju: Jer smokva nee cvasti,
niti e biti roda na lozi vinovoj; rod e maslinov prevariti i njiva nee dati hranu,
ovaca e nestati iz tora, i goveda nee biti u oboru. (Avakum 3,17) Sa uljem je
trebalo mudro postupati: Dragoceno je blago i ulje u stanu mudroga, a ovek
bezuman prodire ga. (Prie 21,20)
Drugi vaan plod sa drveta je smokva. Primer za sastav uobiajene ishrane
nalazimo u 1. Dnevnika 12,40: A i oni koji bejahu blizu njih, dori do Isahara i
Zavulona i Neftalima, donoahu hleba na magarcima i na kamilama i na
mazgama i na volovima, jela, brana, smokava i suvoga groa i vina i ulja,
volova, ovaca izobila; jer bejae radost u Izrailju. Smokva je spadala u
najvaniju trgovaku robu (Joilo 2,22). Kao i suvo groe i smokve su suene i
presovane u obliku kolaa od smokava. Solomun daje dobar savet koji vai za
sve voke: Ko uva smokvu, jee roda njezina; tako ko uva gospodara
svojega, bie potovan. (Prie 27,18)
U Joilu 1,12. pominju se nar, palma i jabuka. Suene urme za narod su bile
isto to i hleb. Urmina palma u staro doba bila je drvo koje je orijentalnom
pejzau davalo osobit izgled. Jerihon se u Bibliji naziva palmovim gradom (5.
Mojsijeva 34,3;Sudije 1,16). Botaniar mail pie o znaaju urmine palme:
~ 16 ~
IVOT
3. KAKO
BEZ ALKOHOLA
Plodovi slini ljivi, urme, meu kojima postoji veliki broj vrsta, imaju dugu,
tvrdu semenku. Urme sa slatkim, sonim mesom ploda, tzv. sone urme, koje
se kod nas troe kao suvo voe, za stanovnike pustinjskih oblasti imaju mnogo
manju vrednost od onih vrsta koje imaju suvo, debelo, branasto meso. Ove
,suve urme mogu se uvati godinama i troe se u svim moguim oblicima
kao ,svakodnevni hleb za milione ljudi.
Ne smemo zaboraviti ni med. Zaini kao to su kopar i kim (Isaija 28,25), a i
krastavac (Isaija 1,8) bili su dobro poznati i stalno upotrebljavani. Nae
nabrajanje nije potpuno, s obzirom na nameru da se predstave tri glavne grupe
(ito, groe i voe). Na celom prinosu poivao je Boji blagoslov! Poboni
Izraelac ozbiljno je shvatao opomenu: Jer Gospod Bog tvoj uvee te sada u
dobru zemlju u kojoj ima dosta potoka i izvora i jezera, to izviru po dolinama i
po brdima; u zemlju izobilnu penicom i jemom i vinovom lozom i smokvama i
ipcima, zemlju izobilnu maslinom od koje biva ulje i medom; u zemlju, gde
nee sirotinjski jesti hleba, gde ti nee nita nedostajati; u zemlju gde je
kamenje gvoe i gde e iz brda njezinih sei mjed. Jee i bie sit, pa
blagosiljaj Gospoda Boga svojega za dobru zemlju koju ti da. (5. Mojsijeva 8,710)
Zar ovaj poziv ne govori i nama mnogo? Koliko je potrebno da savremeni
ovek vie misli na to, odakle mu dolazi svakodnevna hrana, i onda da hvali
Darodavca svih dobrih darova.
~ 17 ~
IVOT
4. O
BEZ ALKOHOLA
4. O
UPOTREBI SOKA OD GROA
Soku od groa koji je dobijen ceenjem Jevreji su dali ime yajin. Ova re
predstavlja optu oznaku za pia koja su se dobijala od vinove loze. Yajin sam
po sebi ne govori jo nita o kakvoi pia.
U Starom zavetu vino se obino oznaava reju yajin. Prema jevrejskom i
aramejskom prirunom reniku, V. Gezenijusa, Lajpcig, 1915, poreklo rei nije
poznato. Na arapskim yajin znai tamno groe, na etiopskom vino ili
vinograd. Ovi oblici su, prema latinskom etimolokom reniku, Al. Valdea,
Hajdelberg, ,1906, str. 675, pretee indogermanske rei uoino, koja znai
loza. Rei yajin po poreklu i znaenju odgovora oinos, vinuum.
Dr Julius Frist re yajin izvodi od neuobiajenog glagola yun, muljati, gaziti,
iscediti, i zakljuuje da se yajin moe shvatiti kao ono to je izmuljano.
Jungov analitiki konkordans objanjava yajin kao ono to je isceeno,
groani sok.
Re yajin u izrazima Starog zaveta ima iroko znaenje. Ne misli se samo na
isceeni sok od groa, ve na odreenim mestima i na samo groe ili sok u
grou. To se jasno vidi iz nekih tekstova. Na primer prorok Isaija opisuje
pretnju sudom i kae: Zato u plakati plaem Jazirskim za okotom Sivamskim;
zalivau te suzama svojim, Esevone i Elealo, jer pesma o letini tvojoj i o etvi
tvojoj pade. I nesta radosti i veselja s polja rodnoga, u vinogradima se ne peva
ni podvikuje, vina u kacama ne gazi gazilac; uinih kraj pesmama. (Isaija
16,9.10) Na ovom mestu re yajin odnosi se ili na groe, koje daje svoj sok, ili
na sok koji se od groa dobija gaenjem u muljai.
Paralelu teksta u Isaiji 16,9.10. ini tekst u Jeremiji 48,32. 33: Vise nego za
Jazirom plakau za tobom, lozo Sivamska; odvode (mladie) tvoje preoe
more, dopree do mora Jazirskoga; zatira napade na letinu tvoju i na berbu
tvoju. I radost i veselje otide s radnoga polja, na zemlje Moavske i uinih te
nesta u kacama vina; niko nee gaziti pevajui; pesma se nee vie pevati.
Dva stiha koja vrlo jasno re yajin dovode u vezu sa berbom nalaze se u
Knjizi proroka Jeremije 40,10.12: A ja evo u stajati u Mispi da doekujem
Haldejce koji e dolaziti k nama; a vi berite vinograde i voe i ulje, i ostavljajte
u sudove svoje, i stojte u gradovima svojim koje drite. Vratie se svi Judejci iz
svih mesta kuda bejahu razgnani, i dooe u zemlju Judinu ka Godoliji u Mispu i
nabrae vina i voa vrlo mnogo.
Dogaaj opisan u 40. poglavlju zbio se oigledno u vreme berbe.
Zemljoposednici kojima su pripadala polja, vinogradi i vonjaci, bili su odvedeni
u vavilonsko ropstvo. Namesnik koga su postavili Vavilonci zahtevao je od onih
koji su ostali da prikupe preostale plodove i oberu i yajin. Reju yajin ovde se
oznaava plod sa vinove loze, to jasno pokazuje da je Jeremija reju yajin
nazvao jo neprevreli proizvod.
U pretnji prokletstvom u 5. Mojsijevoj 28. glavi takoe se sreemo sa
vanim izrazom u kome se koristi re yajin: Vinograde e saditi i radie ih, a
nee piti vina niti e in brati, jer e izjesti crvi. (5. Mojsijeva 28,39) Langov
Biblijski komentar ovaj stih prevodi ovako: Vinograde e saditi i obraivati i
(ali) vino (yajin) nee piti i sakupljati, jer e ga pojesti crv.
U prorokom govoru patrijarha Jakova yajin se oznaava kao krv groa. (1.
Mojsijeva 49,11) Vee za okot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade od
magarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrta svoj u soku od groa. U
ovom stihu sreemo se sa onim to je neobino u jevrejskom pesnitvu, tako da
~ 18 ~
IVOT
4. O
BEZ ALKOHOLA
yajin u prvom redu (stihu) treba razumeti u smislu krv od groa iz drugog
reda.
Stihovi 11. i 12. u Langovom delu o Bibliji veoma su dobro objanjeni:
Vezuju za vinovu lozu... Oblast Jude je poznata po vinogradima (naroito kod
Hevrona i Engedija) i panjacima. Zbog mnotva vinove loze, ovek se ne
ustruava mnogo da svoje ivotinje za jahanje vee za nju. Magarac je pored
kamile u to staro vreme bio uobiajena ivotinja za jahanje, a tek od Davidovog
i Solomunovog doba Jevreji dre i konje. Magarac vie odgovara kao ivotinja za
jahanje u miru. (Knobel): Pere u vinu haljine svoje itd., proizvodi vino u
takvom izobilju da ga moe upotrebljavati za pranje haljina. Pesniko
preterivanje (O Jovu 29,6)... Tamne, sjajne oi. On se samo odlikuje tamnim, ili
tamnim blistavim oima i belim zubima. Slika najbogatijeg uivanja, i to
ulepanog uivanja, jer se na razvratnost pri tom isto toliko malo mislilo kao i
kod pijanstva Josifove brae i Jovanu 2. glavi.
U Pesmi nad pesmama 5,1. enik upuuje poziv svatovima. Najpre se
obraa nevesti reima: Dooh u vrt svoj, sestro moja nevesto, berem smirnu
svoju i mirise svoje, jedem sat svoj i med svoj, pijem vino svoje i mleko svoje,
zatim nastavlja: Jedite, prijatelji, pijte, i opijte se, mili moji! Lis i Berns to
komentariu ovako: isti sok od groa bio je propratno pie uz svee
pomueno mleko, a i jedno i drugo mogu izobilno da piju ak i nene ene bez
ikakve tete po telo i duh.
Prorok Isaija, koji je tako esto prekoravao svoje savremenike zbog obiaja
da mnogo piju, koristi istu sliku o mleku i vinu, snano pozivajui na prihvatanje
Jevanelja. I na ovom mestu vino je divan sok od groa u svom nepokvarenom
stanju (Isaija 55,1).
Izraz, kakav se nalazi u Plau 2,12, moe se zamisliti samo u zemlji u kojoj
proizvodi vinove loze predstavljaju vaan sastavni deo svakodnevne ishrane. U
velikom bolu opisano je kako glad deluje na ene, odojad i decu. Zatim se
kae: Govorite materama svojim: gde je ito i vino? Obamiru kao ranjenici na
ulicama gradskim, i isputaju duu svoju u naruju matera svojih. Re yajin
koja je u ovom stihu upotrebljena moe da oznaava samo pijenje sveeg
groanog soka, ili sisanje zrelog zrna groa.
Psalmista se pridruuje onima koji u yajinu vide plemeniti Boji dar. Mali je
broj onih koji su svesni ta je psalmista mislio reima: I vino veseli srce
oveku. (Psalam 104,15) Ako stih itamo u kontekstu, onda emo naii na
druge Boje darove, kao to su trava stoci, zelen na korist oveku, hleb iz
zemlje, koji srce oveku krepi i ulje od koga se svetli lice. Ko se ne bi
radovao takvim Bojim darovima! Yajin je ovde takoe slika za zrelo groe ili
svee isceeni sok.
Poto smo razjasnili da je yajin ceeni sok od groa, zapitajmo se ta su
jevrejski vinogradari radili sa sokom kada bi istekao iz muljae.
U Velikom univerzalnom reniku (P. Larus, lanak o slatkom vinu) kae da
su Jevreji,... kad bi iscedili groe,... kuvali sok da bi ga zgusnuli kao sirup...
(Rimljani) su pili most (iru) i takav kakav izlazi iz bave, tj. pre nego to
prevri... Kad je bio kuvan, ovaj mustum je dobijao ime frutum... U Rimu je
najvei deo najskupljih i najpoeljnijih vina bio sladak i aromatian, zaeeren,
gust skoro kao sirup; da bi se pio, morao se razreivati toplom vodom.
U Hercogovoj Stvarnoj enciklopediji nalazi se i ovaj izvetaj: Slatki most
se od davnine, kao i sada, ukuvavao da bi se dobio sirup. Hevron jo izvozi
izvesnu koliinu tog dibsa.
Istaknuti Biblijski renik J. A. de Bosta pie ovako u vezi sa slatkim vinom:
Ponekad se kuvalo u sirup. I slatko vino se pilo, pre nego to bi prevrelo (Osija
~ 19 ~
IVOT
4. O
BEZ ALKOHOLA
4,11; Joilo 1,5). Kada je vino bilo dobro skuvano, bio je obiaj da se ono pretae,
da bi se oistilo i poboljalo. Jeremija 48,11. sadri aluziju koja se odnosi na
ovo...
Neki autori smatraju da se na vie mesta u Starom zavetu, i to u 1.
Mojsijevoj 43,11; Jezekilju 27,17; Jeremiji 41,8, ne radi o pelinjem medu, ve o
nekoj vrsti zaslaenog pia, sirupu, koji je kapao iz urmi kada su bile potpuno
zrele (jevrejski poznavaoci Svetog pisma Majmonides, Jozefus, Hiler, Celzius,
Gedes itd). Oni se izmeu ostalog pozivaju i na to to se jevrejska re deba,
koja znai med, na azijatskom po smislu odnosi na urme. Drugi smatraju da se
moe shvatiti kao groani med, tj. sok od groa, sa ili bez eera, ukuvan do
gustine sirupa.
Ovo pie jo se i danas pravi u Siriji i Palestini (So, Rasel, Burkhart). Tri
cente (150 kg) groa daju jednu centu ovog pia koje se naziva debs (debarecelj).
Ono se koristi umesto eera, pri emu se razreuje sa vodom.
Siromanima zamenjuje maslac, a bolesnima vino. I Grci i Rimljani znali su za
groani med.
Re deba (odnosno debs ili dibs), koja se veinom spominje sa mlekom,
pojavljuje se veoma esto u pet Knjiga Mojsijevih. Mleko i med sreemo u 2.
Mojsijevoj 3,8.17; 13,5; 33,3; 3. Mojsijeva 20,24; 4. Mojsijeva 13,27; 14,8;
16,13.14; 5. Mojsijeva 6,3; 11,9; 26,9.15; 27,3; 31,20. Pored toga i u Isusu
Navinu 5,6; Jeremiji 11,5; 32,22; Jezekiji 20,6.15.
ta onda treba podrazumevati pod izrazom mleko i med? Gezenius ovako
objanjava re deba: Kako pelinji med, tako i groani med, tj. most ukuvan
do gustine sirupa. U svakom sluaju dar patrijarha Jakova Egiptu, izmeu
ostalog, nije sadravao pelinji med, nego gusti groani med (1. Mojsijeva
43,11). Jasno je da izraz mleko i med oznaava plodnost zemlje. Cesto
spominjanje mleka i debaa pokazuje da je groani med imao veliku vrednost,
jer se samo na malom broju mesta govori o pelinjem medu.
Za prosuivanje pojma deba, izvetaj uhoda iz 4. Mojsijeve 13. glave daje
vana obavetenja. Tamo itamo: Potom dooe do potoka Eshola, i onde
otsekoe lozu s grozdom jednijem, i ponesoe ga dvojica na moci; tako i ipaka
i smokava. I prozva se ono mesto Eshol od grozda, koji onde otsjekoe sinovi
IzraiIjevi. (stihovi 24,25) Eshol znai groe, ili groani potok. Divovsko
groe stoji u prvom planu pored nara i smokve. Ovi plodovi su navedeni kao
dokaz za procenu vrednosti uhoene zemlje. l pripovedajui im rekoe: idosmo
u zemlju u koju si nas poslao; i doista tee u njoj mleko i med, i evo roda
njezina. (stih 28) Od groa se pravio vredni groani med, dok je na zelenim
livadama rasla hrana za krave koje su davale mleko. I ovde je snano
naglaena vrednost prirodnih proizvoda zemlje.
Jo u davna vremena vinogradari su znali da ouvaju sok od groa.
Dr C. H. Gauler nabraja neke metode za ouvanje groanog soka: Jesu li
Jevreji i stari narodi poznavali nekakav postupak da se sok od groa neprevrelo vino, sauva? Koristili su razne metode da bi to postigli:
1. Zatvarali su slatko vino tako da nije imalo dodira sa vazduhom.
2. Ukuvavali su sok do gustine sirupa.
3. Filtrirali su ga i onemoguavali mu da vri, time to su uklanjali gluten.
4. Drali su ga na mestu hladnom i odvojenom od vazduha dok se gluten ne
bi slegao, a zatim su odvajali vino koje je sada bilo zatieno od vrenja.
5. Koristili su sumpor da bi neutralisali kvasac ili gluten (ili da bi razorili klice
koje dovode do vrenja).
Dokaz da su primenjivali takve metode za odravanje je veoma jak.
~ 20 ~
IVOT
4. O
BEZ ALKOHOLA
Priprema i upotreba neprevrelog vina (groanog soka) ni u kom sluaju nije

pronalazak novog veka. Metode su se promenile i pojednostavile; ali, bila bi
opasna zabluda smatrati da se ranije pilo samo prevrelo vino. I ranije su ljudi
znali da do vrenja ne moe doi kad je temperatura niska ili suvie blizu take
kljuanja. Samo se neprevrelo vino dugo odravalo, ako je bilo dobro
pripremljeno. U Velikoj knjizi o vinu, o prevrelim vinima starog doba ovako se
kae: Proizvodi jedne berbe odravali su se do sledee, i ak u ovom kratkom
vremenskom razdoblju vino u nekim sudovima ve se pretvaralo u sire.
U istoj knjizi dalje pie: Postoji jo jedan nain poboljavanja: zaustavljanje
vrenja. Most koji vri zagreva se i koristi tu toplotu za rast kvasnih gljivica. Kada
bi podrumar uzimanjem vie uzoraka utvrdio da je vino potpunim vrenjem
izgubilo suvie eera, mogao je da ohladi bure i da time prekine vrenje. Vino
zatim filtriranjem u vie navrata postaje svetlo i sterilno, tako da kod
ponovnog zagrevanja vie ne poinje da vri.
Na isti nain stari narodi shvatili su da se skladitenjem u hladnoj vodi, u
zemlji ili mokrom pesku spreava nastajanje vrenja.
Zanimljivo je, takoe, da priroda u svojim plodovima ne stvara alkohol.
Proces vrenja je proces koji mora da se unese u plod. Kada se kae da je vino prevrelo vino - prirodni proizvod, u osnovi to nije tano, jer je vrenje proces
raspadanja u kome se eer pretvara u alkohol, a oslobaa ugljendioksid. O
poetku vrenja H. Donson i Arne Kriger ovako piu: Grozd, tj. njegov soni,
slatki sadraj, moe da se pretvori u vino bez stranog dodatka. Vano je samo
da grozd prsne i da kvasne gljivice ponu da deluju. Sve to je potrebno za
pravljenje vina postoji, ako je groe dobro sazrelo na lozi - ak i kvasac koji se,
noen vetrom, zadrao na listovima i na ljusci groa, pa se tako uz pomo
kinice umnoava i omoguava poetak vrenja.
im ljuska prsne, kvasne gljivice se okome na slatki groani sok i njegov
eer pretvaraju u alkohol. Samo kod groa koncentracija eera je tako velika
da alkoholno vrenje moe da pone bez dodavanja eera. Drugi bobiasti
plodovi od kojih moe da se napravi pie nalik na vino, moraju da se obogate
eerom. Groe sadri oko 30% eera.
Zatim se dalje kae: Vrenje traje sve dok se zaliha eera ne potroi do
kraja, ili dok se elije kvasca ne ugue zbog sve vee koncentracije alkohola.
Obino se najpre taloi eer. Tenost onda nije rastvor eera i vode, nego
alkohola u vodi sa isto tako malom koliinom kiselina i eterinih ulja, koja joj
daju karakteristinu aromu, naroiti miris.
Groe mora, dakle, da se najpre rasprsne, ljuska mora da prsne, pre
nego to kvasna gljivica moe da zapone svoj posao. Ovo je dodue ponekad
osporavano, ali je ipak tano. Drugi je problem stvaranje malih koliina
endogenog alkohola u telu.
Postoji veliki broj svedoanstava iz ivota starih naroda koja se odnose na
vetinu odravanja vina. Iz dela prof. Elisa naveemo vredne istorijske
injenice.
Toliko rairena ideja u ovoj zemlji, da se neprevrela vina ne mogu odrati,
da brzo provre i pokvare se, iroko je rasprostranjena zabluda, koja se zasniva
na neznanju i koja je suprotna istini. Neprevrela vina starih naroda bila su
jedina vina koja su se odravala. Sva prevrela vina brzo bi se ukiselila.
Destilacija nije bila poznata i nisu posedovali nikakve destilate da bi in sauvali.
Iz tog razloga stari narodi prevrela vina uglavnom su smatrali pokvarenim
vinima. Ona su bila od malog znaaja, jer se nisu odravala. Tako je odreen
izuzetno vaan cilj da se proizvode neprevrela vina i da se sprei vrenje vina,
da bi se ono moglo odrati skoro neogranieno.
~ 21 ~
IVOT
4. O
BEZ ALKOHOLA
Poto se prevrela vina nisu mogla dugo odravati, u staro doba se sva
panja morala usmeriti na to da ne doe do vrenja. Proces vrenja tada je bio
igra na sreu, jer jo nije postojala nijedna metoda da se upravlja procesom
vrenja. To potvruje i prof. Rudolf Nojbert: U 20. veku se uspelo da se
proizvode i odravaju opojna pia svih kvaliteta i da se svuda otpremaju. (To u
19. veku jo nije bilo mogue.)
Jo u 19. veku pivo, rakija i vino bili su izloeni mnogim bolestima i bili su
lako kvarljiva roba. Tek sa Pasterom dolo je do preokreta. U jednoj studiji sa
naslovom: Paster je to drugaije video, nalazimo ove pojedinosti:
U prvoj polovini svog naunog delovanja, on je otkrio gljivine elije kao
izazivae vrenja. Tako je postalo razumljivo to su se pivari, vinari i destilateri
obratili ovom hemiaru sa molbom da pronae sredstvo za zatitu od bolesti od
kojih su njihovi proizvodi tako esto oboljevali i zbog kojih su nastajali njihovi
veliki finansijski gubici. Paster je tako doao do metode koja je danas poznata
kao pasterizacija i koja u industriji pia igra tako vanu ulogu...
Pivo je u to doba bilo pie koje je vrlo esto obolevalo. Njegov sadraj
alkohola bio je suvie mali, da bi mogao spreiti razvoj svakojakih
mikroorganizama koji su stvarali odvratan ukus, a koji su bili i tetni i po
zdravlje, kao to je divlji kvasac itd. Otprilike poetkom 19. veka alili su se
bazelski pivari kod vlasti koje su na pivo udarile porez, pa je jo bilo potrebno
jako nevreme, pa da se pivo ukiseli kao sire. Paster je bio taj koji je 1876.
godine u pasterizaciji otkrio sredstvo za unitavanje najeih tetoina, Tako
je, i ne slutei postao pionir modernog pivarstva.
Problemi sa rakijom bili su druge prirode. Kada je visoka koncentracija
alkohola potpuno unitila sve mikroorganizme, a poto su aparati za peenje
bili veoma primitivni, dolazilo je do oteenja koje je prouzrokovao alkohol i
otrovne hemijske materije. I ovde je, naravno, hemiar Paster bio strunjak.
Koliko je Paster ak i u proceni alkohola bio ispred svojih savremenika, vidi
se iz sledeeg: uprkos 9-12% alkohola postoje mikroorganizmi koji u vinu mogu
izazvati kvarenje. Paster je znao da su se dodavanjem istog alkohola, zvanog
vignage i ove tetoine mogle unititi, ali, pisao je on, ne sme se zaboraviti
da vino ve u sebi sadri dovoljno alkohola.
Alkohol je poznat kao dezinfekciono sredstvo. On to moe biti kad se
odlikuje odreenom koncentracijom. Mnogo puta navodi se primer milostivog
Samarjanina da bi se dokazalo da se jo u to vreme prevrelo vino koristilo kao
dezinfekciono sredstvo. Odgovarajui tekst glasi: A Samarjanin nekakav
prolazei doe nad njega, i videvi ga saali mu se; i pristupivi zavi mu rane i
zali uljem i vinom; i posadivi ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade
oko njega. (Luka 10,33.34)
Nije sasvim pouzdano da se ovde govori o alkoholnom vinu. Neka
razmiljanja ine nas pomalo nesigurnim:
1. U ono vreme nije se znalo za mikroorganizme koji su izazivali razliite
bolesti.
2. Takoe se nije znalo da su se oni alkoholom mogli uiniti bezopasnim.
3. Koncentracija alkohola od 13 i manje zapreminskih procenata moe samo
da zaustavi izazivae bolesti, ali ne i da uniti. Vino iz onog vremena imalo je
koncentraciju alkohola najvie do 15%. Kod ove koncentracije i u samom vinu
jo uvek ima svakojakih mikroba.
4. Istorijski je sigurno da su se u Hristovo vreme pripremali melemi od ulja i
neprevrelog vina za vidanje rana. Plinije u svojoj knjizi Istorija prirode, knjiga
XV, poglavlje 7, opisujui medicinska ulja i masti, pominje oleum gleucinum,
koje se sastojalo od slatkog vina (gleukos) i ulja. Kolumela daje u jednoj od
~ 22 ~
IVOT
4. O
BEZ ALKOHOLA
svojih knjiga recept za izradu ove masti.

Pre nekoliko godina postavilo se pitanje da li ovek koji ne pije, a koji treba
da otputuje na nekoliko meseci u tropske krajeve, mora da se odrekne svog
trezvenjakog naina ivota i da vodi za pie doda vino ili rakiju da bi se zatitio
od tifusa, kolere itd. To pitanje bilo je dalje upueno bakteriolokom odseku
Instituta za higijenu i radnu fiziologiju u Cirihu. U odgovoru se pored ostalog
kae i ovo: Svakom bakteriologu je poznato da alkohol samo u visokim
koncentracijama izmeu 30 i 70% deluje dezinfekciono i da se jaim
razreivanjem delovanje toliko usporava da postaje praktino bezvredno.
Poto vino ima bitno manji sadraj alkohola od estokih alkoholnih pia, jo
manje dolazi u obzir kao ,dezinfekciono sredstvo, Kod vina, po svemu sudei
izvesno baktericidno delovanje imaju pre vone kiseline, ali ono razreeno
vodom takoe postaje bezvredno. I kod nerazreenog vina na to se ne treba
osloniti, jer da je drukije u zemljama u kojima se vino obilno pije ne bi dolazilo
do epidemija.
Kad je u pitanju pomenuti tekst, ne bismo smeli izgubiti iz vida
koncentracije alkohola koje u ono doba uopte nisu bile poznate. Sredstva za
leenje poznavali su iz praktinog iskustva, isto kao to se danas pelinji med
smatra znaajnim sredstvom u leenju rana koje teko zaceljuju. uvajmo se
stoga da tekstu ne pripiemo neto to nije dokazano. Moda se radi o masti od
neprevrelog vina i ulja, isto tako kao i o prevrelom vinu. Ovo prvo bi bilo
loginije. Ali, niko do danas nije sve ovo konano dokazao.
Velika je zabluda kad svoje dananje pojmove i iskustva prenosimo u prola
vremena. Stari narodi su znali za bezalkoholnu upotrebu svoje berbe; prevreli
sokovi lako su se kvarili i zbog toga bili manje poeljni.
Ova injenica bila je poznata Avgustinu Kalmetu, uenom autoru Biblijskog
renika, koji se rodio 1762. godine, jer je pisao: Stari narodi su poznavali
tajnu kako da vino tokom cele godine ostane slatko.
Uverljiva je i izjava dr teol. Vilijama Patona: Ne moemo zamisliti da su
Plinije, Kolumela, Varon, Katon i drugi, bili kuvari ili pisci knjiga sa receptima, ali
to su bili inteligentni ljudi koji su se kretali u najuenijim drutvenim krugovima.
Poto su tako podrobno pisali recepte za spravljanje slatkog vina, koja su se
odravala tokom cele godine, a metode su bile takve da su spreavale vrenje,
onda smo ubeeni da su takvi recepti u njihovo doba bili cenjeni. I to to su bili
tako prirodni i jednostavni, da su voleli slatka, nekodljiva pia, govori pre njima
u prilog i ne sme se navoditi protiv njih.
Godine 1845. kapetan Trit je pisao: Kada sam se za vreme poslednjeg
Boia zaustavio na junoj obali Italije, upitao sam za uobiajena vina i utvrdio
sam da se najvie cene slatka, a ne opojna. Kuvani sok od groa na Siciliji je u
uobiajenoj upotrebi. Kalabrijci svoja opojna i slatka vina uvaju u posebnim
odajama. Boce su etiketirane. Raspitavi se, saznao sam da su neprevrela vina
najvie cenjena. Ona su se meala sa vodom. Ulagan je veliki trud da se u
vreme berbe groa spremi dobra zaliha. Sok od groa dva ili tri puta se
filtrirao, a zatim sipao u boce ili burad i zakopavao u zemlju. Neki su ga uvali u
vodi da bi se spreilo vrenje.
Mali deo isceenog groanog soka preputan je vrenju, Na istoku i danas
ima krajeva u kojima vladaju isti obiaji kao pre dve ili tri hiljade godina. O
miljenju da je glavni cilj vinogradarstva bio pripremanje prevrelog vina, pisao
je pastor Henri Houms, ameriki misionar koji je iveo na istoku, 1848. godine
ovako:
Kao graani koji ive na istoku, smatramo da moemo navesti dovoljno
dokaza za injenicu da je ovo miljenje najverovatnije pogreno i da spravljanje
~ 23 ~
IVOT
4. O
BEZ ALKOHOLA
opojnih pia nikad nije bilo glavni cilj zbog koga su Jevreji gajili vinograde.
Zajedno sa hlebom, voem i maslinama, ovo troje mogu pod zbirnim nazivima
ito (dagan), vino (tiro) i ulje (izhar plodovi iz vonjaka) vrlo dobro da
predstavljaju za njih najvanije proizvode. Istovremeno to su bili proizvodi koji
su obilno doprinosili odravanju ivota.
U Maloj Aziji i Siriji najvei deo berbe groa koristi se za druge svrhe, a ne
za spravljanje opojnih pia, bez obzira da li vinogradi pripadaju
muhamedancima, Grcima, Jermenima ili nekim hrianima. U raznim mestima u
unutranjosti Male Azije postavio sam takvo pitanje hrianima i svi su se sloili
sa ovim miljenjem. O vinogradarstvu u Siriji ovako se kae: Vino nije
najvanija, ve je najbeznaajnija od svih svrha zbog kojih se gaji vinova loza.
Dr Robinson pie: Od prinosa prostranih vinograda Hevrona ne pravi se vino,
osim malo za Jevreje. (Biblijska istraivanja II, str. 442) Koliina koja se pravila
vea je u blizini trgovakih gradova. I u oblastima Turske u kojima se proizvodi
vino, groe stoji meu ostalim proizvodima zemlje kao izvor bezbrinog ivota
i sree, kako ga Biblija predstavlja izmeu ostalih proizvoda Judeje.
U onom delu Starog zaveta koji je pisan na aramejskom, za vino stoji re
chamar. To vai za sledee tekstove: Jezdra 6,9; 7, 22 i Danilo 5,1.2.4.23.
Oigledno i za chamar vai ono to smo utvrdili za yajin: postoji chamar u
neprevrelom, kao i u prevrelom stanju. U Jezdri 6,9 radi se o chamaru za rtvu,
a u 7,22 o darovima za slubu u hramu. Nasuprot tome iz dopisa u Danilu 5.
glavi sasvim je jasno da se tamo radilo o prevrelom chamaru. Delovanje je
takoe bilo odgovarajue.
Glagol chamar znai peniti se, umiti, dimiti se. U Psalmu 46,3. koristi
se u opisu talasa koji besne i koji se pene, a u Psalmu 75,8. vino (yajin) koje se
peni. U Mojsijevoj pesmi, koja nabraja blagoslove koji su doli u deo Izraelu,
pored plodova iz polja, meda i ulja, maslaca, mleka, masti od jaganjaca i ovaca,
penice, spominje se i plemenita krv od groa. Poslednji odsek doslovce
glasi: I pio si vino, krv od groa.
Treba zapaziti da se u toku pripreme vino dva puta peni i umi. Kada se
groe gazi u muljai, onda se ono snano peni. im svee isceeni sok doe u
dodir sa kiseonikom, onda on postaje iv. Meutim, ovo penjenje nema
nikakve veze sa vrenjem. Svaki seljak zna kako mleko peni kad se muze. Kao
deca morali smo da gazimo svee iseckani beli kupus, a pri tom je u kaci bilo
do deset i vie centimetara pene. Niko ne moe tvrditi da je vrenje tada ve
poelo.
Bez sumnje, chamar se odnosi kako na ovo prvo pokazivanje pene ili uma
koje jo nema nikakve veze sa vrenjem, ali i na penu koja se javila prilikom
vrenja koje kasnije poinje. U 5. Mojsijevoj 32,14. stoga je re o neprevrelom
soku od groda u njegovom sveem prirodnom stanju. Chamar oznaava
groani sok u neprevrelom, kao i u prevrelom stanju. Septuaginta prevodi
chamar sa oinos.
U pet tekstova iz Starog zaveta sreemo re assis. Ova re prevodi se sa
sok, novo vino i slatko vino. Radi se o svee isceenom istom
groanom soku. Assis ni u kom sluaju nije mogao biti prevreli groani sok.
Assis dolazi od gaziti, presovati; to je svee isceeni sok od groa i voa.
Joilo 3,18. iznosi jedno od obeanja koje je trebalo da se ispuni na Izraelu,
ukoliko njegov narod bude ostao veran Bogu: l tada e gore kapati slatkim
vinom, i humovi e se topiti od mleka, i svijem potocima Judinijem tei e voda,
i izai e izvor iz doma Gospodnjega i natopie dolinu Sitim. Iste misli
ponavljaju se i u Amosu 9,13: Evo, idu dani, govori Gospod, kad e ora stizati
eteoca, i koji gazi groe sejaa, i gore e kapati slatkim vinom, a svi e se
~ 24 ~
IVOT
4. O
BEZ ALKOHOLA
humovi rastapati.
U 5. stihu prvog poglavlja knjige proroka Joila kae se: Otrijeznite se,
pijanice, i plaite; i ridajte svi koji pijete vino, za novijem vinom, jer se ote iz
usta vaih. Ovaj stih se u jednom veoma dobrom komentaru ovako objanjava:
Bol zbog nesree je prvi korak ka preokretu. Prorok naziva one kojima se
obraa pijanicama, ne zato to oni omamljeni lee od pijanstva, ve zato to su
oni voleli taj porok. Groe ve tako primamljivo visi na okotu, da oni ve
otvaraju usta za most (assis), kome se uskoro nadaju. U. 6. stihu navodi se
razlog zbog koga ga nee piti: napad ljutog neprijatelja.
U Pesmi nad pesmama 8,2 izraz assis odnosi se na svei sok od nara. Poto
je nevesta najpre poelela da bude sestra enika da bi se sa njim slobodno
druila, ona svoju elju slobodno izraava ovim reima: Povela bih te i dovela
bih te u kuu matere svoje; ti bi me uio, a ja bih te pojila vinom mirisavijem,
sokom od ipaka. Ona bi se radovala da ga ugosti u kui svoje majke.
Biblijski komentar o trezvenosti ovako komentarie ovo mesto: Nije jasno
da li ovde ,sok od nara znai isto to i ,zainjeno vino, ili da li se yajin meao
sa ,sokom od nara i da se zbog toga naziva ,zainjenim, ili da li je yajin inae
bio zainjen i da se pio zajedno sa sokom od nara... Vulgata prevodi sa ,pehar
pripremljenog vina i sire od moga nara. (Str. 154.155)
Poslednji od pet tekstova u kojima se pominje assis nalazi se u Isaiji 49,26:
l koji ti krivo ine, nahraniu ih njihovijem mesom i opie se svojom krvlju kao
novim vinom; i poznae svako telo da sam ja Gospod spasitelj tvoj i izbavitelj
tvoj, jaki Bog Jakovljev. Koliko se malo od krvi u smislu alkoholnog pia moe
opiti, isto toliko moe se i od assisa, slatkog vina. Meutim, pretnja upuena
gulikoama Bojeg naroda veoma je jasna: oni e od svoje vlastite krvi tako
obilno piti, kao to su navikli da piju svee isceeni sok od groa ili voa. To je
ovde smisao izraza opiti se. On stoji nasuprot izraza zasititi se svojim
vlastitim mesom.
U ovom kontekstu mora se spomenuti i novo vino na Dan Duhova.
Izlivanje Svetog Duha na taj dan dalo je povoda za zaprepaenje i za mnoga
pitanja, ali i za izrugivanje. Izvetaj kae: I divljahu se svi i ne mogahu se
nauditi govorei jedan drugome: ta e dakle ovo biti? A drugi podsmevajui
se govorahu: nakitili su se vina. (Dela 2,12.13)
Re koja je prevedena izrazom slatko vino je gleukos. Gleukos je sok od
groa u neprevrelom stanju i odgovara jevrejskoj rei assis i latinskoj mustum,
nov, sve. Gleukos je slatko vino, to potvruje upotrebu ove rei kao oznake za
neprevrelo ali i za prevrelo vino. Gleukos se upotrebljava i za vino ija se slast
sauvala zahvaljujui filtriranju sveeg soka, uvanju na hladnom mestu ili
gustom ukuvavanju.
Izraz nakitili se vina na Dan Duhova iskoristili su rugai da bi rekli: Ovi su
pili slatkog vina i sad su pijani. Jo i danas je uobiajeno da se upotrebljavaju
takve ironine aluzije, kod kojih se dobra re koristi kao zajedljiva ili podrugljiva
izjava. esto se za pijanog kae da ima ulja na eiru, ili da je previe pio
slatke ire. Tako se ni ulje ni slatka ira ne smatraju sredstvima za
opijanje, ve se njima ovek izraava uzdranje ili zavijenije, za razliku od
izjave kojom bi napadno rekao da je neko pijan. Da bi ukazao na nesigurni
hod pijanog, narod kae da takav ovek ima okrugle noge. Pijanica se
ponekad naziva i vodopijom.
Mogue je da se izjava rugaa na Dan Duhova shvati u ovom smislu.
Drugi kau zagledati ai u dno, piti i kad nisi edan, ili biti plav kao
ljubiica, a da podrazumevaju isto.
Drugo objanjenje nalazi se u miljenju da se moglo raditi o vinskoj iri ili
~ 25 ~
IVOT
4. O
BEZ ALKOHOLA
mladom vinu u vrenju. Vinska ira je sok u poetnom stadijumu vrenja i moe
da se pije samo nekoliko dana posle muljanja. Ovo vino u stadijumu kad umi
vrlo brzo udara u glavu i opija. Ali, Duhovi su bili nekoliko nedelja pre poetka
berbe groa. Vino koje se pravilo kvaenjem suvog groa, moglo je da provri,
ako bi se nepanjom ostavilo due da stoji. Meutim, ovde sve govori da se radi
o pomenutoj ironinoj aluziji, a ne o iri (motu) u poetnom stadijumu vrenja.
Petar se ne uputa u raspravu, ve jednostavno objanjava: Jer ovi nisu
pijani kao to vi mislite, jer je tek trei sahat dana. (stih 15) Time je rekao:
Vase miljenje je nerazumno. Tek je devet sati ujutro. Tako rano se ne sakupljaju
ni pijanice da piju a kamoli oni koji idu na bogosluenje.
Dobro je da ovde pomenemo jo i sire od yajina i od ekara (4. Mojsijeva
6,3). Sire, chomez, spominje se u malom broju tekstova. Upuivanje na sire
od yajina i ekara opravdava miljenje da se kod oba ova pia radi o tako
razliitom poreklu.
U poetku se, poto je vino bilo u toplim zemljama i lako je prelazilo u sire,
a da to niko nije namerno eleo, ukiseljeno vino nazivalo siretom (od lat.
acetum, tj. kiseo), kao to i osnovni biblijski jezici sire nazivaju po njegovom
otrom, kiselom ukusu. Pored pravog vinskog sireta Biblija poznaje i sire od
drugih pia (4. Mojsijeva 6,3), koje se moglo pripremati od itarica, meda i
urmi.
U Septuaginti se chomez prevodi sa oxos. Kako tvrdi pastor Henri Houmz
sve sire u ovim istonim zemljama pravilo se od istog bogatog prinosa u
grou, pri emu se soku dodavala voda i sve ostavljalo da vri. Sire od kiselog
vina sainjavalo je samo mali deo koliine potrebne u trgovinama.
Za vreme etvene ege sire je vailo kao osveavajue pie, tako pie u
Ruti 2,14: A Voz joj ree: kad bude vreme jesti, doi ovamo i jedi hleba i umoi
zalogaj svoj u ocat. I ona sede pokraj etelaca, on joj prui prenih zrna, i ona
jede i nasiti se, i pretee joj. U Psalmu 69,21. sire se oznaava kao pie nie
vrednosti. Misao je sledea: umesto sauea i utehe, onome koji jadikuje daje
se u da jede i sire da pije da bi ugasio e.
Vredno je ovde zapaziti i ovaj citat o siretu: l razapetom Spasitelju (Marko
15,36) kratko pre Njegove smrti jedan saaljivi vojnik dao je sire da bi Mu
ublaio muke izazvane velikom ei. Sasvim drugaije od ovog osveenja koje
je Isus primio, je opojno sredstvo koje je Gospodu ponueno pre razapinjanja na
krst i koje je On odbio, a koje Marko 15,23. naziva vinom sa smirnom, a Matej
27,34. ,siretom (prema drugom tumaenju to je vino) pomeanim sa ui, a
verovatno je to vino pomeano sa gorkim sokom biljke, koje je trebalo da otupi
muke pogubljenja.
Postojala su i vina pomeana sa vodom, zainima i uljima, koja su se
nazivala meanim ili zainjenim vinima. Ova razliita pripremanja nemaju neku
veliku ulogu, pa u skladu sa tim ovde neemo spomenuti i objanjavati mali
broj tekstova u kojima se spominju.
~ 26 ~
IVOT
4. O
BEZ ALKOHOLA
~ 27 ~
IVOT
5. DA
BEZ ALKOHOLA
5. DA
LI JE VINO UVEK VINO?
U dosadanjem izlaganju ve smo susreli dve rei koje se skoro svuda

prevode kao izraz vino. To je najpre jevrejska re tiro, koja ne oznaava pie,
ve plod vinove loze. ee, u stvari 14 puta, susreemo u Starom zavetu re
yajin, to znai muljano ili isceeno. Svei, isceeni sok od groa nije
prevreo, ali moe i da prevri ako se prepusti sam sebi.
Proces vrenja koji se javlja kad kvasne gljivice ponu da deluju stvara burne
reakcije u iri (motu). Tom prilikom ne nastaje samo alkohol, oslobaa se i
ugljendioksid i to u velikim koliinama. Njegovi mehuri pokreu groanu
kominu. Istovremeno usled reakcije stvara se toplota koja zagreva kominu.
Vrenje traje sve dok se sadraj eera ne potroi, ili dok kvasne gljivice ne
uginu usled sve vee koncentracije alkohola. Obino pre nestane eer. Tenost
koja postoji u tom trenutku nije rastvor eera i vode, ve alkohola u vodi, sa
malim koliinama kiselina i eterinih ulja, koja joj daju karakteristinu aromu i
osoben miris. Crveno vino ima proseno 10% alkohola, belo vino otprilike 11%.
Vino koje ne sadri nimalo eera, naziva se sasvim suvo.
U nae vreme ovaj prevreli sok od groa naziva se vinom, a neprevreli
svei sok jednostavno sokom od groa. Ovo nije oduvek bilo tako. Ako
uzmemo Septuagintu - grki prevod Starog zaveta, zapaziemo injenicu da se
tiro skoro 38 puta prevodi sa oinos, grka re za vino. Isto se dogodilo i sa
reju yajin. Tako smo se suoili sa ovom tekoom.
Naziv yajin izgleda da je doiveo promene isto kao i izraz ira kod nas. Kako
se potronja prevrelog proizvoda sve vie i vie irila, tako su izrazi yajin i oinos
preuzeli znaenje izraza vino. Ali, to ne menja injenicu da je u poetku, i to
dugo vremena, neprevreli sok od groa ubrajan u yajin, oinos i vino.
To se slae sa objanjenjem koje daje an Vijomije: Naziv yajin obuhvata,
kao to se vidi, vino u optem obliku: sok od groa pod ovim imenom as se
osuuje, as se odreuje da bude prilog u svetinji, as se oznaava kao
opasnost. Iz ovoga se moe zakljuiti, inae bi Bibliju trebalo optuiti zbog
protivrenosti, ili pas same da nam nedostaje svaka logika, da se nazivi yajin i
oinos naizmenino odnose svojim znaenjem na dva razliita stanja proizvoda
sa vinove loze: prevrelog vina i neprevrelog vina, to zavisi od konteksta.
U Bibliji nalazimo mnoge tekstove koji sasvim nedvosmisleno oznaavaju
yajin kao neprevreli sok od groa. Jo u prolom poglavlju pomenuli smo veliki
broj takvih mesta.
U Knjizi proroka Ageja 2,12. vino se spominje zajedno sa drugom ivotno
vanom hranom: Gle, ako bi ko nosio sveto meso u skutu od haljine svoje, ili bi
se skutom svojim dotakao hleba ili variva ili vina ili ulja ili kakoga god jela, bi li
se osvetio? Radi se dakle o hrani, a ne o prevrelom piu. Svuda gde se zajedno
spominju hleb i vino, oni se moraju smatrati glavnim sastojcima svakodnevne
ishrane. Jo je u prolom veku (1845) zapaeno da u biblijskom jeziku hleb i
vino, kao glavni artikli hrane i pia, predstavljaju sve vrste hrane. Nema
nikakvog opravdanja tvrdnji da se misli na prevrelo vino kad se spominju hleb i
vino.
Prema tome, kad u 1. Mojsijevoj 14,18. itamo daje Melhisedek izneo
Avramu hleb i vino, onda to znai da mu je doneo hranu i pie. U 5. Mojsijevoj
29,6. hleb i vino oznaavaju hranu koju je Bog Izraelcima davao dok su
putovali pustinjom i to u obliku nebeskog hleba, mane. Hleb i vino u Nemiji
5,15. oznaavaju teke poreze koji su bili nametnuti narodu. U Isaiji 36,17. ito
~ 28 ~
IVOT
5. DA
BEZ ALKOHOLA
i vino objanjavaju se kao hleb i vinogradi.

Hleb i vino u Starom zavetu imaju isto znaenje kao i hleb i voda. Hleb i
vino i hleb i voda svojim znaenjem obuhvataju vrstu i tenu hranu.
Ovde jo jednom moramo da spomenemo tekst iz Psalma 104,15. Ovde se
takoe govori o hlebu, vinu i ulju. Ovaj stih esto se navodi kao dokaz za to da
je pesnik koji je napisao ovu himnu posveenu Stvoritelju, izrazom radosti, koju
je izazvalo vino, oznaavao dobru volju ili laku opijenost.
Da li se sa ovim izrazom razveseliti ili uiniti srenim zaista misli na
oseanje sve veeg zadovoljstva kao posle uivanja opojne droge ili euforije
koju doivljavaju neki bolesnici pre smrti? Kada ovo razveseliti proitamo u
Psalmima ili Priama, onda se na primer u Psalmu 45,8. misli na radost koja je
pokrenuta sviranjem na ianom instrumentu, kao i u Psalmu 46,4. potoci
vesele grad Boji, sveti stan vinjega. Psalam 90,15. izraava molbu: Obraduj
nas prema danima u koje si nas muio, i prema godinama u koje smo gledali
nevolju. Prie 10,1. glasi: Mudar je sin radost ocu svojemu, a lud je sin alost
materi svojoj. I dalje: Dobra re razveseljava. (12,25) Sine moj, budi mudar
i obraduj srce moje. (27,11)
Pie koje izaziva euforiju ni u kom sluaju ne moe probuditi istinsku radost,
pravo uivanje i onu zahvalnosti prema Stvoritelju svih darova, o kojoj govori
Psalam 104. Sta je to euforija? Neka nam to kae prof. dr Rudolf Nojbert iz
Istone Nemake. Donosimo njegovo nauno objanjenje ovog pojma. Poto je
prof. Nojbert objanjavao stepene delovanja alkohola, on ovako govori:
Od svih ovih stepena pijanstva, koji su na alost veini od nas poznati,
zanima nas najvie prvi, euforija. Ona je najvie ispitivana. Ona je posebno
zanimljiva zato to su izjave oglednih osoba, odnosno pijanica i izjave ispitivaa
uvek i naelno protivrene.
Istraivanja o alkoholnoj euforiji poela su poetkom naeg veka. E. Krepelin
je upravo ispitivao podstiue delovanje aja i kafe sa tada novim metodama
eksperimentalne psihologije pa je pristupio i tome da tano utvrdi ,podstiue
dejstvo alkohola. Meutim, na njegovo veliko zaprepaenje eksperimenti su
ispali potpuno drugaije nego to se oekivalo. Nikada nije uoio pravo
podsticanje, ve uvek samo obamrlost. ak i on sam bezbroj puta osetio je
podsticaj koji daje aa vina! U emu je bila greka? U njegovom postavljanju
ogleda, u samim ogledima, u posmatranju? Pokuavao je ponovo, menjao
naine, ali uvek se dogaalo isto: alkohol praktino stvara samo obamrlost.
Poto je objavio svoje rezultate, istraivai u svim institutima dali su se na
ispitivanje ovog prividno paradoksalnog rezultata. Meutim, ni oni nisu nali
nita drugo: alkohol izaziva u najmanju ruku u dozi koja se javlja u praktinom
ivotu, paralizu kore velikog mozga. Prividno podsticanje poiva u stvari na
uklanjanju sputavanja pojedinih delova mozga usled paralize kore velikog
mozga...
Moe li sada neko zaista verovati da je psalmista govorio o jednoj takvoj
radosti? Sigurno ne: radi se o velianju Stvoritelja i o zahvalnosti za Njegove da
rove.
Knjiga Propovednikova sadri pojedine prekrasne savete koji ni danas nisu
od manjeg znaaja. Hajde, jedi hleb svoj s radou, i vesela srca pij vino svoje,
jer su mila Bogu dela tvoja. (9,7) I ovde je re o radosti, ali primenjenoj na
jedenje hleba. U Psalmu 104. misli se na radost zbog Bojih darova. ovek koji
iz zahvalnosti slui Bogu, dobro zna da se raduje Bojim darovima.
Dalje se ovako govori: Blago tebi, zemljo, kad ti je car plemenit i knezovi
tvoji jedu na vreme da se potkrepe a ne da se opiju. (10,17) Koliko bi u naem
svetu bilo drugaije kad bi vlasti i narod iveli u skladu sa ovim osnovnim
~ 29 ~
IVOT
5. DA
BEZ ALKOHOLA
naelom! Radi veselja gotove se gozbe, i vino veseli ive, a novci vre sve.
(10,19) Umesto gozbe trebalo bi u stvari da se prevede: Radi veselja gotove
hleb. Ponovo se zajedno navode hleb i vino. Uz to postoji jo i mogunost da
se pribave i druge stvari ako ovek ima novca. U Psalmu 4,7. se kae: A meni
si dao u srce radost veu nego to je oni imaju, kad im rodi penica i vino.
Umesto vino ovde stoji tiro, groe. Primanje ovih darova, predstavlja veliku
radost, ali kad oveku sija sunce Boje milosti, radost je jo vea. Ako drugi
uberu dobru etvu, radost u Bogu je bez zavisti.
Veliki broj tekstova odnosi se na vino kao rtvu naljevnicu. Meu propisima
za svakodnevnu rtvu itamo: l jote desetinu efe peninoga brana smeana
s uljem ceenim, kojega da bude etvrt ina, i nalev vina, etvrt ina na jedno
jagnje. (2. Mojsijeva 29,40) Tako je i u 3. Mojsijevoj 23,13; 4. Mojsijevoj
15,5.10; 4. Mojsijevoj 28,14! Naravno, takvi propisi mogli su se potpuno
potovati tek posle ulaska u Hanan, jer za vreme putovanja po pustinji nije bilo
proizvoda od vinove loze.
Jo iz ivota patrijarha Jakova saznajemo neto o prinoenju rtve naljevnice
(1. Mojsijeva 35,14). Svakako, tamo se ne navodi od ega se ona sastoji, ali
ipak moda ovo mesto upuuje na nain prinoenja: i pokropi ga kropljenjem (i
izli na nj rtvu naljevnicu)
Iz pet Mojsijevih knjiga inae ne saznajemo kako se ta rtva prinosila. Josif
izvetava da se izlivala oko oltara.
U 3. Mojsijevoj 23. i 4. Mojsijevoj 15,4-11. istie se da je uz svaku jestivu
rtvu morala da se doda i rtva naljevnica. Za prinoenje jestive rtve postojali
su vrlo jasni propisi. Dodaci jestive rtve morali su da budu presni: Uinie im
ovo kad ih stane osvetavati da mi vre slubu sveteniku: uzmi tele i dva
ovna zdrava, i hlebove presne i kolae presne zameene s uljem, i pogae
presne namazane uljem, od brana peninoga umesi ih. (2. Mojsijeva 29,1.2)
U 3. Mojsijevoj 2,4.5.11. itamo: Ako li hoe da prinese dar peen u pei,
neka budu pogae presne od beloga brana, zameene s uljem, ili kolai presni,
namazani uljem. Ako li ti je dar peeno to u tavi, neka je od beloga brana bez
kvasca zameeno s uljem. Nijedan dar koji prinosite Gospodu da ne bude s
kvascem; jer ni kvasca ni meda ne treba da palite na rtvu ognjenu Gospodu.
Isti strogi propisi postojali su i za slavljenje pashe (2. Mojsijeva
12,8.15.17.18.20.39).
Presan znai bez kvasca. Kiselo testo je ukislo testo sa kvascem, koje se
upotrebljavalo za peenje hleba. Kvasac oznaava organizme koji izazivaju
vrenje. Kvasac, kao i kiselo testo, bili su dakle strogo zabranjeni kod svih
jestivih rtava. Teoloki univerzalni leksikon govori o kiselom testu ovako:
Masa koja vri verovatno je smatrana neim to je predato raspadanju, slino
smrti, i zbog toga je bilo neisto - ne samo kod orijentalnih naroda, ve i kod
Grka.
Kao i na kvasac koji se izdvaja prilikom vrenja i koji sam ponovo izaziva
vrenje, tako je u jevrejskom kiselo testo po vrenju dobilo svoje ime.
Za sve rtve smelo je da se koristi samo ono to je najbolje. Zato se uopte
ne moe zamisliti da je vino predvieno za jestivu rtvu smelo biti prevrelo.
Tako neto bilo bi upravo besmisleno.
Kod onih tekstova u kojima iz konteksta nije jasno da li se radi o prevrelom
ili neprevrelom proizvodu, uvek bismo bolje postupili kad ono to ne postoji ne
bismo dodavali znaenju upotrebljenom u rei. Pre svega, moramo se uvati da
ne zakljuimo da se ovde radi o prevrelom proizvodu, kad se spominje re vino,
ako nas kontekst na to ne navodi.
Kod velikog broja tekstova u kojima se javlja re yajin, nije jasno da li se radi
~ 30 ~
IVOT
5. DA
BEZ ALKOHOLA
o prevrelom ili neprevrelom vinu. Ne moemo rei koju je vrstu vina Jakov
doneo svom ocu (1. Mojsijeva 27, 25); isto vai i za 5. Mojsijevu 32,38. ili Isus
Navin 9,4.13. U Sudijama 19,19. radi se o hlebu i vinu, to bi se opet moglo
upotrebiti za hranu. I u 1. Samuilovoj 10,3; 16,20; 25,18. i 2. Samuilovoj
16,1.2. radi se o namirnicama bez bliih podataka. O kakvim se zalihama u vinu
i slubi koji je u vinogradu obavljao Sifmejin govori u 1. Dnevnika 27,27. nije
nam poznato. U 2. Dnevnika 2,10. moglo bi da se radi o neprevrelom vinu, jer
se spominje zajedno sa penicom, jemom i uljem, kao hrana. U 15. stihu
susreemo se sa istim nabrajanjem kao kod spomenutih zaliha u Rovoamovim
tvravama (2. Dnevnika 11,11).
Nemija 2,1. ne govori nita o vrsti vina; isto vai za 5,18. Kod 13,15. postoji
mogunost da se misli na neprevrelo vino koje je istog dana muljano. Ali, niko
to ne zna sigurno. Koje vino su Jovovi sinovi i keri pili na svojim svetkovinama,
moe samo da se sluti (O Jovu 1,13-18). U svakom sluaju radi se o deci iji se
otac molio, a tu su bile i ene. Ovo drugo ukazuje na to da treba biti posebno
obazriv prilikom prosuivanja o kojoj se vrsti vina moglo raditi. Iz Pesme nad
pesmama 1,2.4; 4,10; 7,9; 8,2. takoe ne moe da se zakljui nita odreeno o
karakteru vina koje se pominje na ovim mestima. Kad je u pitanju vino koje se
spominje u Jezekilju 27,18. radi se o trgovinskom artiklu, iz ega bi pre moglo
da se zakljui da je to ukuvani sok od groa, jer prevrela vina u staro doba
nisu se mogla dugo odrati. Vino koje se spominje u Osiji 14,7. slui kao izraz za
predoavanje obeanih Bojih blagoslova; o njegovoj kakvoi u tekstu nema
podataka. Poto se u ovim tekstovima (stihovi 6,7) za opisivanje obeanih
Bojih blagoslova nabrajaju i maslina, ito i vinova loza, moe se zakljuiti da se
re vino pre odnosi na prinos s vinove loze, nego na pie.
Kod tekstova koji yajin (vino) jasno oznaavaju kao alkoholno pie, uvek
postoji negodovanje, prokletstvo, rave posledice ili simbolika primena za
oznaavanje Bojeg gneva. iz izvesnog broja primera koje emo ovde navesti,
dobie se potpuno jasna slika.
Kada je svetenik Ilija osumnjiio Anu da je pijana, pobona ena je
odgovorila: Nisam pijana, gospodaru, nego sam ena tuna u srcu; nisam pila
vina ni silovita pia; nego izlivam duu svoju pred Gospodom. Nemoj jednaiti
slukinje svoje s nevaljalom enom, jer sam od velike tuge i alosti svoje
govorila dosad. (1. Samuilova 1,15.16) Ana na pijanu enu gleda kao na
nevaljalu enu, ker bezbonosti. Ona je mogla otvoreno i slobodno da izjavi da
nije pila vina ni silovita pia. Ovakvo dranje u staro doba moglo se esto sresti.
Za enu je bila velika sramota da pije alkoholna pia.
Naval je podlegao prekomernom uivanju vina (1. Samuilova 25,37).
Uivanje prevrelog vina onemoguava sagledavanje opasnosti (2. Samuilova
13,28). Solomun smatra ovo vino uzronikom rasputenosti i razuzdanosti:
Vino je podsmeva i silovito pie nemirnik, i ko god za njim luta nee biti
mudar. {Price 20, 1) Upravo je klasian sledei opis prevrelog vina: Kome:
jaoh? kome: kuku? kome svaa? kome vika? kome rane ni za to? kome crven u
oima? Koji sede kod vina, koji idu te trae rastvorena vina. (Price 23,29.30)
Zatim sledi upozorenje: Ne gledaj na vino kad se rumeni, kad u ai pokazuje
lice svoje i upravo iskae. Na posledak e kao zmija ujesti i kao aspida upei.
Oi e tvoje gledati na tue ene, i srce e tvoje govoriti opaine. I bie kao
onaj koji lei usred mora i kao onaj koji spava navrh jedra. Rei e: izbie me,
ali me ne zabole; tukoe me, ali ne osetih; kad se probudim, ii u opet da
traim to. (Price 23,31-35)
U 31. poglavlju Pria jo jednom se ukazuje na posledice uivanja alkohola:
Nije za careve, Lemuilo, nije za careve da piju vino, ni za knezove da piju
~ 31 ~
IVOT
5. DA
BEZ ALKOHOLA
silovito pie, da ne bi pijui zaboravio uredbe, i izmenio pravicu kojemu

nevoljniku. (Price 31,4.5)
Prorok Isaija povezuje neobuzdano uivanje sa bezbonim nainom ivota:
A gle, radost i veselje, ubijaju goveda, kolju ovce, jedu meso i piju vino
govorei: jedimo i pijmo, jer emo sutra umreti. Hodite, uzeu vina i napiemo
se silovita pia, i sutra e biti kao danas, i jo mnogo vise. (Isaija 22,13; 56,12)
Osija javno izvrgava ruglu to to knezovi postaju ludi od vina, pa ak i
sam car navlai na sebe podrugivanje (Osija 7,5). Jo je i Mihej morao da ali
to su vesnici tada bili najtraeniji, kad su dopustili da se pijani i razvratno ivi
(Mihej 2,11).
Sve ove tetne posledice ne izaziva neprevreli sok od groa; on se naziva
Bojim darom, dok se napominje da se treba uvati od prevrelog pia.
Od posebnog je znaaja za ocenu prevrelog vina od strane biblijskih pisaca,
njihova simbolika upotreba ovog izraza. Jednom je delovanje prevrelog vina
simbol tuge (Psalam 60,3). Zatim je simbol suda (Psalam 75,8). Moe li neko da
pomisli da bi sok od groa mogao da slui kao slika za upravo navedene misli?
Prorok Jeremija daje zastraujuu sliku Bojeg suda: Zato im reci ovu re:
ovako veli Gospod Bog Izrailjev: svi se mehovi pune vina. A oni e rei: zar ne
znamo da se svi mehovi pune vina? Tada im reci: ovako veli Gospod: evo, ja u
napuniti pijanosti sve stanovnike ove zemlje i careve, koji sede mesto Davida
na prestolu njegovu, i svetenike Jerusalimske. I razbiu ih jednoga o drugoga, i
oeve i sinove, veli Gospod; neu poaliti ni potedeti niti se smilovati, da ih ne
potrem. (13,12-14) (Vidi i 25,15) Pehar sa vinom takoe je simbol zavoenja i
neverstva prema Bogu: Vavilon bee zlatna aa u ruci Gospodnjoj, kojom opoji
svu zemlju; vina njegova pie narodi, zato poludee narodi. (Jeremija 51,7)
U Novom zavetu nalazimo istu sliku (Otkrivenja 17,2; 18,2).
Uvek se mora nastojati i nikada se ne sme zaboraviti da je vino u Svetom
pismu opta i sveobuhvatna oznaka. Oevidno je da su neka vina koja se u
Bibliji spominju, alkoholna; ali, sigurno je da se re vino upotrebljava i za
svei, neprevreli groani sok i isto tako za most ili slatko vino ili novo vino,
koje nije bilo alkoholno. Plod vinove loze i sok od groa su simboli nebeskih
blagoslova. aa gneva, koja nastaje od vrenja, simbol je stranog Bojeg
gneva!
Kada uporedimo ova dva izraza: Vino ini ljude raspusnim i Vino
razveseljava ovekovo srce, onda je teko poverovati da re vino u obe
reenice znai isto... Odluujue pitanje je veoma jednostavno. To je pitanje
istine. Da li se re vino u Bibliji upotrebljava kao ime za obe tenosti? Ovu
injenicu ne moe niko da porekne, ako problem posmatra nepristrasno.
Meutim, ova injenica ne vai samo za Bibliju, ve i za celo staro doba, kao
to emo pokazati u sledeem poglavlju.
~ 32 ~
IVOT
5. DA
BEZ ALKOHOLA
~ 33 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
6. RAZNI
6. RAZNI
SVEDOCI IZ PROLIH VREMENA
Poto se u Novom zavetu, kao i u Septuaginti, upotrebljava grka re za

vino, oinos, moramo se zapitati, ta su u vreme Isusa i apostola, Grcima i
Rimljanima znaili oinos i latinska re vinum. To je utoliko potrebnije, poto
dananji renici veinom istiu da je vino prevreli sok od groa. Moramo
dopustiti istoriji da da svoj sud ako elimo da reimo ovaj problem. Pri tome
emo se uvati da savremena poimanja rei vino ne prenosimo u staro vreme.
Re vino je u prolim vremenima imala vrlo iroko znaenje. ak i ako ne
moemo tano da utvrdimo kako je re za vino zvuala u ranijim vremenima,
ipak znamo ta su oinos i vinum oznaavali. U svakom sluaju, sigurno je da
znaenje rei oinos i vinum ne sme da se suzi samo na oznaku prevrelog
proizvoda.
Prema podacima iz renika koji se bave poreklom rei, Pont, staro carstvo u
Maloj Aziji, domovina je vinove loze.
Svakom ko se bavi ovim pitanjem, najpre mora pasti u oi uska jezika veza
izmeu rei koje su sluile za opisivanje vinove loze i onoga to je njoj
pripadalo. Ponimo sa reju koja oznaava lozu.
Iz Biblijskog komentara o trezvenosti od dr Fr. R. Lisa i pastora Bernsa,
saznajemo da je najstarije ime za lozu bilo oine ili oina, a mnogo kasnije kada je
ampelos postalo uobiajeno ime za lozu, izraz oina zadrao je svoje mesto u
pesnitvu. Euripid u svojim spisima upotrebljava i jednu i drugu re: oina (loza)
i oinantha (mladica loze ili cvet). U ovu kategoriju spadaju oinopede (vinograd),
oinaron (vinov list), oinaris (vinova loza ili grana), oinonphutus (zasad vinovom
lozom), oinotrop (prut od vinove loze) i mnogi drugi. Zajednika etimoloka
veza izmeu svih ovih rei i rei oinos besumnje postoji. Zbog ove povezanosti
javlja se teorija po kojoj oinos u okviru svoga znaenja sadri oznaku procesa
vrenja.
Da bi se biljka koja donosi vino razlikovala od drugih, nazvana je latinski
vitis=okot ili vinova loza, i vinifera=koji daje vino. To je danas jo uvek naziv
za okot.
ak i danas petolisnu roaku okota koja se penje uz zidove kua i koja nas
u jesen oduevljava svojim svetlocrvenim listovima, nazivamo divljom vinjagom
(ampelopsis quinquefolis= =ampelos-okot i opsis-izgled). lako su sitne crne
bobice ove loze neupotrebljive, tu biljku nazivamo divljom vinjagom, jer je i
ona jedna vrsta loze. Divlja vinjaga nosi latinski naziv zove vitis (okot ili vinova
loza), ali tada nije vinifera, ve labruska ili tesinska loza. Na grkom divlja
vinjaga se zove ampelos agria.
U nae vreme od rei vino izvodimo rei koje nemaju nikakve veze sa piem
- bilo da je neprevrelo ili prevrelo. Mala lista svima nama poznatih i uobiajenih
rei moe jasno da prikae ovo tvrenje: vinogradarstvo, vinogradarsko
podruje, vinograd, vinov list, vinogradar, vinova loza.
ak i pojedina mesta dobijaju ime prema rei vino, jer se tamo neguje
vinova loza. Setimo se samo Vindola, Vinika, Vinkovaca, Vine itd.
ak se i biljka koja se upotrebljava u medicini, a koja ima stabljiku koja se
uvija i penje zove ampelos chironina ili vitis nigra, crni okot ili crna vinjaga.
Iz ovih podataka jasno se vidi da ni re vino u nemakom ni oinos u grekom
ili vinum u latinskom jeziku ne oznaava samo po sebi prevrelo pie, jer tek
kontekst otkriva o emu je re. Sve ove rei obuhvataju iroko podruje koje se
prua od biljke, preko ploda, do pia, u njegovom prevrelom ili neprevrelom
~ 34 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
6. RAZNI
stanju.
Vino u Francuskoj deli se na meregoutte, majinu kapljicu, tj. novo vino
koje samo tee iz slavine u kotao. Must, surmust ili stum je vino ili tenost u
buretu, koja nastaje posle muljanja groa. Isceeno vino, vin de pressurage, je
ono koje je pomou prese isceeno iz groa. Slatko vino, vin doux, je jo
neprevrelo vino. Prirodno vino je ono koje potie samo od groda. Peeno vino
je vino kuvano sa eerom. Postoji jo jedna vrsta malmsey vino, koje se dobija
kuvanjem groa od loze mirisavke.
Ostaje nam da iznesemo jo jedan vrlo znaajan podatak koji se odnosi na
injenicu da je Isus reju vino - oinos - oznaio neprevreli groani sok. U
Jevanelju po Mateju 9,17. govori nam se o jednom Isusovom poreenju o
kome se uglavnom nije dovoljno razmiljalo. Meutim, ovde emo se pozabaviti
ne poukom, koju je Isus iz njega izvukao za svoje sluaoce, nego vrstom vina o
kojoj je Isus govorio.
Niti se leva vino novo u mehove stare; inae mehovi prodru se i vino se
prolije, i mehovi propadnu. Nego se leva vino novo u mehove nove, i oboje se
sauva. Ovde je re o starom i novom vinu i o mehovima. Mehovi su u to
vreme bili predmeti za svakodnevnu upotrebu. Oni su se obino pravili od kozjih
koa i upotrebljavali za prenos vode, vina, mleka, ulja, itd. Koe su se
pripremale tako to se dlakava strana okretala unutra, a da ne bi proputala
zatapala sirupom od urmi, glinom ili uljem. Mehovi su morali da se prave od
jednog jedinog komada koe. Naravno, bilo je mehova u kojima se uvalo i
prevrelo vino, ali ne i vino koje je jo previralo.
Isus objanjava sledee injenice:
1. Novo vino sipa se u nove mehove.
2. Novo vino ne sme da se sipa u stare mehove.
3. Samo ako se o ovome vodi rauna, nee biti gubitaka.
Langeovo Delo o Bibliji ovako prevodi mesto iz Jevanelja po Marku 2,22: ,I
niko ne sipa novo vino (most) u stare mehove; jer e onda novo vino (most)
pokidati stare mehove; i vino e se prosuti i mehovi pokvariti; nego novo vino
mora da se sipa u nove mehove.
Jeronim koji se rodio 331. godine posle Hrista, i koji je polovinu svog ivota
proveo u zemlji Isusa i apostola, bavio se biblijskim mestom u Jevanelju po
Mateju 9,17. U svom komentaru tog mesta on daje ovakvo objanjenje: novi
mehovi (utres) morali su da se upotrebljavaju za vino koje je trebalo da ostane
kao most, jer su ostaci prolog vrenja prionuli za stare mehove. To je potpuno u
skladu sa onim to je Kanonikus Hopkins u svojoj maloj knjizi Sveto pismo i
umerenost iscrpno razloio:
Ovde se govori o tri osobine vina, i to o neemu to je bilo dobro poznato i
ugraeno u iskustvo svih ljudi koji su imali bilo kakav posao sa vinom:
1. Novo vino e se odrati u novim mehovima, bez opasnosti za mehove ili
za vino.
2. Novo vino u starim mehovima poee da vri, irie se i unitie mehove,
jer e oni pui, a vino prosuti.
3. Vino od stajanja postaje blae, a starenjem dobija prijatan ukus.
Gde moemo nai tenost koja odgovara ovim uslovima?
Izgleda da vino koje je spomenuo na Gospod, poseduje hemijske osobine
koje su bile sasvim drugaije od onih kojima se odlikuju sadanja vina. Vina kod
kojih je vrenje prestalo, tzv. mirna vina, nemaju vie osobine koje bi uinile da
postane nesigurno da se napune boce koje su za to pogodne, bilo nove ili stare.
Takva vina vie nemaju tendenciju da raznesu boce u paramparad. Druge
vrste vina, umea, ili previrua, nisu uopte pogodna da se stavljaju u kone
~ 35 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
6. RAZNI
mehove. Ugljendioksid kojim su ona optereena, irio bi se i pokidao kou ili

avove.
Koje je onda vrste ovo vino koje je u novim mehovima bilo sigurno, ali je
zato u starim vrilo i kidalo ih? Jedini odgovor glasi da je to bilo vino, sok od
groa, koji je bio jo neprevreo i nije sadravao nikakav alkohol!
Kod neprevrelog vina aroma je onima koji su ga pili postajala blaa i
prijatnija u toku vremena, tako da niko ko pije ovo staro vino ne eli odmah
novo; jer kau: staro je bolje.
(Vino postaje oporo, ako je sadraj sredstava za tavljenje veliki. to je vino
starije, utoliko je manji sadraj sredstava za tavljenje. Zato se kae da je staro
vino blae pa prema tome i bolje)
U ovom vinu, u ovom motu, imamo tenost koja potpuno odgovara trima
osobinama koje je Gospod u svom poreenju pretpostavio:
1. Kada se ovo vino, ako je dobro pripremljeno, sipa u nove mehove, ono e
se bez vrenja odrati za bilo koje eljeno vreme. (Prema tekstu: o Jovu 32,19.
vino koje vri pokidalo bi i nove mehove, ako bi bili zatvoreni)
2. Kad ovaj pripremljeni most dospe u koni meh koji je ve drao vino,
onda neizbeno dolazi do vrenja. Siuni delovi materije sline belancu zadrali
su se na krznu i primili iz vazduha kvasne gljivice. One su sada spremne da
izazovu vrenje u novom, neprevrelom sadraju meha. Jer im neprevreli
groani sok dospe u meh, kvasne gljivice poinju da rastu u eeru razvijajui
ugljendioksid... Nikakav koni meh, ni nov ni star, ne bi mogao da izdri ovo
prekomerno naprezanje! Meh bi pukao i vino bi isteklo.
3. Ispravno zatvoreni i uvani most postaje kvalitetniji i ukusniji. U mnogim
krajevima na istoku savremeni Turci ga i danas koriste i on predstavlja - bilo ist
ili razreen sa vodom - ukusno, poeljno i prijatno pie. Isto vino Engleska je
uvozila. Bezalkoholna vina se preporuuju u leenju groznice, suice i
probavnih smetnji. Od izvesne probavne smetnje sigurno je patio Timotije, pa
mu je zato Pavle preporuio da ne pije vie samo vodu, ve i pomalo vina...
Ovaj groani sok zaista je vino koje ispunjava tri potrebna uslova da bi
odgovaralo poreenju naeg Gospoda i da bi se moglo koristiti u nauci koju je
On tada uio. Ako nijedna druga tenost, pa makar se ona takoe zvala vino
prema onome to je dokazano, ne poseduje pomenuta svojstva, onda astan
istraiva mora osetiti da je u pitanju sluaj..., koji ga skoro primorava da
zakljui da je vino na koje je Isus u svom izlaganju mislio i koje je svima onima
kojima se On obraao bilo neto poznato, bilo neprevrelo i bezalkoholno vino.
Ovo objanjenje teksta iz Jevanelja po Mateju 9,17. izgleda kao da
protivrei mestu u Knjizi o Jovu 32,19. Stih glasi: Gle, trbuh je moj kao vino bez
oduke, i raspukao bi se kao nov meh.
Moramo obratiti panju na sledee: na ovom mestu u Knjizi o Jovu radi se o
yajinu, koji se jo nalazi u previranju. Kada se takvo vino uspe u nove mehove i
zatvori da nema dodira sa vazduhom, onda se meh rasprsne. Meutim, u
Isusovom poreenju radi se o vinu ili groanom soku koji je u nove mehove
sipan pre poetka vrenja, s ciljem da se sprei vrenje. Ali, ako se nepaljivo
postupalo ili ako se dugo ekalo sa punjenjem mehova, onda se dogaalo ono
to Jovov prijatelj Elijuj navodi u svom poreenju. On osea da mu je kao kad
vino vri, a zatvoreno je u sudu koji nema oduke. U takvom sluaju meh e se
rasprsnuti.
~ 36 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
6. RAZNI
~ 37 ~
IVOT BEZ
PIU?
ALKOHOLA
7. EKAR
7. EKAR
DA LI SE RADI O
DA LI SE RADI O
SILOVITOM
SILOVITOM
PIU?
Kada otvorimo Bibliju, moemo nekoliko puta da sretnemo izraze silovito

pie ili opojno pie. Ovi nazivi su u stvari prevodi jevrejske rei ekar, koja se
u Starom zavetu pojavljuje 23 puta. Poto se u Bibliji nekoliko puta spominje
vino i silovito pie, obrazovalo se opte shvatanje da izraz ekar ili silovito
pie oznaava naroito visokogradno alkoholno pie, neto slino rakiji.
Zato najpre moramo razmotriti odreene podatke da bismo se uverili u
pravilnost ovog shvatanja. pia sa velikim procentom alkohola postoje tek od
pronalaska destilacije. Jo nije sasvim razjanjeno gde je otkriven postupak
destilovanja. Neki smatraju da su Arapi negde na poetku desetog veka posle
Hrista doli do ovog procesa. Drugi ovo otkrie dovode u vezu sa alhemiarima
iz 11. ili 12. veka.
Jedno je, svakako, sigurno da je u staro doba bilo neprevrelih i prevrelih
pia, ali da nije bilo rakije. U apotekama se najpre prodavala destilovana voda,
a tek od 16. veka poela je iroka upotreba rakije.
Ova injenica otkriva sasvim novo lice problema izazvanog alkoholom, jer
su pre pronalaska destilacije postojala pia koja su imala najvie 15% alkohola.
Od vremena tog pronalaska mogla su se proizvoditi estoka pia. U Velikoj
knjizi o vinu itamo: Kad je pak groe bilo tako zrelo, da je pri koncentraciji
alkohola od 15% jo uvek bilo eera, najpre se iskljuuju kvasne gljivice. U
tako jakom alkoholnom rastvoru, one su se tako red uspavljivale i prestajale da
rade. One dodue nisu mrtve, ali su potpuno nesposobne za aktivnost. U ovom
sluaju jedan deo eera ne pretvara se u alkohol i vino je po ukusu vie ili
manje slatko.
Normalno vino dostie procenat alkohola od 10 do 15%, dok npr. rakija od
krompira ili ita ima 33%, komovica 40%, a originalni rum oko 60% alkohola.
Za vino porto u pomenutoj knjizi ovako se kae: Porto je tipino takvo vino.
Svrha ovog postupka je da se zadri najvea mogua slast. Vrenje se ovde
uvodi na uobiajeni nain, pri emu veoma zrelo groe toliko dugo vri, dok se
ne postigne najmanje 15% alkohola; zatim se poluprevreli sok iz kace za vrenje
sipa u bure koje je do jedne etvrtine napunjeno komovicom. Nivo alkohola se
odmah toliko penje da se kvasne elije polako omamljuju i dalje ne rade.
I madera se tako pravi, a isto tako i razliita desertna vina. Ova druga
dostiu do 29% alkohola.
ekar ne sme da se shvati kao estoko pie koje je dobijeno destilacijom.
ta se podrazumeva pod nazivom ekar? Dozvolimo da nam ueni ljudi kau
ta se misli kad se upotrebi izraz ekar. Jangov Analitiki konkordans ovako
objanjava re ekar: ekar, slatki napitak (to siti ili opija). Dakle, prvo
znaenje je slatki napitak koji siti; a drugo ono to opija, opojno pie. Mnogi
ueni ljudi vide vezu izmeu rei ekar i rei eer, kako se u razliitim jezicima
pisala i pie. Evo jo nekih napomena:
Saccharum, latinski (grki sakchar, sok koji se izluuje iz kolenaca
bambusove trske, sanskr, cakario, eer) eer, eerna trska.
ekar znai ,slatki napitak isceen, ne od groa, ve od drugih plodova,
koji se pio, kako u neprevrelom, tako i u prevrelom stanju. Re se u Starom
zavetu javlja 23 puta.
ekar, ,pie koje sadri eer u srodnosti je sa reju koja znai eer u svim
indogermanskim i semitskim jezicima. Na istoku, na podruju od Etiopije do
~ 38 ~
IVOT BEZ ALKOHOLA

7. EKAR DA LI SE RADI O SILOVITOM
PIU?
Indije, jo i danas se ovaj izraz upotrebljava za palmin sok..., tj. sok i sirup od
urmi, kao i za eer i prevrelo palmino vino. Upotrebom je postao naziv za
rod ,pia, kojim se oznaavaju svei sok i opojne tenosti koje nisu od groa,
ve od neeg drugog... (Biblijski komentar o umerenosti, str. 418 i uvod XXVII)
eerna palma zove se Arenga saccharifera. I prema Dekselovoj Knjizi o
Bibliji ekar ili sikera pripremaju se od voa i palminih plodova. Dr Julius First
prikazuje ekar pre svega kao palmino vino. U svakom sluaju on se razlikuje
od yajina.
O upotrebi urmine palme za pie izvetava dr Rim: Urme su se brale svee,
najee pre nego to dostignu potpunu zrelost, ili su se jele suene; ili su se
zrele presovale u obliku kolaa, tako su se uvale i uzimale za put kao hrana.
Jo u staro doba, kao i danas, veoma se cenilo i vino od urmi; ne treba pod tim
podrazumevati opojni sok koji se dobijao zasecanjem stabla neposredno ispod
krune i koji je ve posle tri dana prelazio u sire; vino od urmi dobijalo se od
soka iz plodova. Urme koje su ve jednom bile ceene, mogle su dati jo
izvesnu koliinu soka slabijeg kvaliteta, kad bi se prelile vrelom vodom, a onda
istukle. U Jerihonu se pripremao i med, ili sirup od zrelih urmi, koji danas
predstavlja izvozni artikal arapske pokrajine Negd, koja je veoma bogata
palmama.
Ali, i vino koje se dobijalo od zrelih urmi moglo je dospeti u oba stanja: kako
neprevrelo, tako i prevrelo. Ako se danas i proizvodi alkoholno pie od urmi, ono
je samo beznaajan oblik upotrebe urmi. Tada se smatralo i danas se jo uvek
smatra da se u prvom redu radi o upotrebi vina kao hrane. Poto se palmino ili
urmino vino prema naunim svedoanstvima ubrajalo u ekar, ovde nalazimo
potvrdu da je ekar postojao u oba stanja. Zbog toga se u jednom obliku mogao
hvaliti kao Boji dar, a u drugom - prevrelom stanju oznaavati kao prokletstvo.
Lako moemo uvideti da prevod izraza ekar kao silovito pie nije srean
prevod i da je uzrok mnogih pogrenih zakljuaka. Izraz ekar svojim osnovnim
znaenjem ne opravdava miljenje da se radi o veoma opojnom piu. Ova re
najpre oznaava pie koje sadri eer i koje moe postati alkoholno, ali koje se
moe i sauvati i upotrebljavati u neprevrelom stanju.
U ve pomenutom Biblijskom komentaru o umerenosti ukazuje se na jo
jednu pojedinost: ekar - kao koren ili izvedenica povezana sa ekar, slatko
pie - obuhvata, kako tvrdi Gezenijus, pojam sit se napiti, uglavnom sa
pretpostavljenom slasti upotrebljenog artikla... Ako je sok bio prevreo, ili ako je
zbog dodatnim droga bio opojan, onda je obilno uivanje dovodilo do opojnosti i
glagolu davao drugo znaenje: opijenost onoga koji pije. Ali, opojnost kao odlika
ovoga pia mora se prihvatiti samo ako kontekst na to ukazuje. (str. 422)
Ova re u revidiranoj Luterovoj Bibliji prevodi se sa pijan, opijen,
pijanica. Septuaginta prevodi re ekar sa sikera. Ovo vino ne oznaava samo
palmino vino, nego i sok od razliitih plodova, pa i od nakvaenih urmi. Dalje, i
od jema se pravio ekar ili sikera. Jo i danas poznajemo i primenjujemo stare
metode, tako to se dopusti da jeam pod uticajem toplote i vlage proklija, im
se stvara eer.
Sa reju ekar prvi put sreemo se u 3. Mojsijevoj 10,9, gde se svetenicima
zabranjuje da za vreme svoje slube piju vino (yajin) i silovito pie (ekar). To je
bila mera predostronosti da se drugim svetenicima ne bi dogodilo neto
slino kao Nadavu i Avijudu (stihovi 1-7). Zabrana upotrebe vina i ekara
izreena je s ciljem da svetenici nikada ne izgube iz vida svetost svog zadatka.
Da biste mogli raspoznavati ta je sveto ta li nije, i ta je isto ta li neisto, I
da biste uili sinove Izrailjeve svim uredbama koje im je kazao Gospod preko
~ 39 ~
IVOT BEZ ALKOHOLA

PIU?
Mojsija. (stihovi 10.11) Zapovest je bila povezana sa ozbiljnom opomenom:
da ne biste izginuli.
Ovaj tekst sigurno ne zabranjuje svei sok od groa i neprevrele vone
sokove, jer oni ne pomuuju misli i mo razlikovanja. Izreeno upozorenje
ukazuje na to da ljudi treba dobro da znaju koja je vrsta yajina i ekara bila
zabranjena, tako da ovek ne bi doao u opasnost. Dalje, kazna za onoga koji je
kao narodni posrednik stupao pred Boga, bila je u sluaju prestupa naroito
teka. On je svoj prestup morao da plati ivotom. Ali, to ne znai da je pijenje
prevrelog vina i ekara izvan svetinje ostajalo bez zlih posledica. Kazna je bila
utoliko tea ukoliko je bila vea odgovornost koju ovek nosi.
Zapovest iz 3. Mojsijeve 10,9. nikada nije opozvana. Naprotiv: tamo gde
prorok Jezekilj govori o novom hramu, ona se ponavlja u potpunom obliku i
znaenju (Jezekilj 44,21).
O nazirejskom zavetu kasnije emo govoriti. Jedno drugo znaajno mesto
nalazi se u 4. Mojsijevoj 28,7: I naljev njezin da bude etvrt ina na svako
jagnje; u svetinji prinosi naljev dobra pia Gospodu. U cirikom prevodu Biblije
drugi deo stiha glasi ovako: U svetinji treba Gospodu izliti rtvu naljevnicu od
jakoga pia (ekar).
Tekst u 4. Mojsijevoj 28,7. uopte ne sadri re vino. rtva naljevnica
javlja se samo u prvom delu stiha. To mesto glasi ovako: Za rtvu naljevnicu
etvrt ina uz jagnje; u svetinji pokrij (hesech) izlivanje (nesech) ekara
Gospodu. U ovom tekstu re je o jednoj drugoj moguoj vrsti rtve naljevnice,
naime o ekaru. Ova rtva naljevnica predstavlja izuzetak od pravila. ekar je
bio kako u prevrelom, tako i u neprevrelom stanju. Neemo pogreiti ako prema
dosadanjem izlaganju pretpostavimo da je to bio neprevreli ekar.
O ovom uputstvu ve se dosta govorilo, jer se samo ovde ekar spominje
kao rtva naljevnica. Poto je inae uvek re o vinu, pojedini prevodioci
smatraju da se i ovde umesto ekar mora itati vino. Tako jedni prevode ekar
sa staro vino, ili odabrano (izvrsno) vino.
ekar svakako moe da se nazove vinom, ali to nije bilo vino od groa.
Teza po kojoj je yajin uvek oznaavao prevrelo vino, kad se on spominje
zajedno sa ekarom, nije tana, kao to emo to jo videti.
Kao dokaz za upotrebu prevrelog vina za rtvu naljevnicu, istie se primer
razuzdanog praznika sa prinoenjem rtava u ivotu Hananaca. Za vreme
lutanja po pustinji i dugo vremena posle toga ovo svakako ne vai. Tek od
vremena sudija poinju da se oseaju ovi uticaji Hananaca. Izrael je iza sebe
imao i primer Egipana.
U istoriji Izraela pre progonstva, naroito od kraja vremena sudija, uticaj
kulta Vala bio je zaista jak, ali to ne vai i za ranu istoriju Izraela. V. F. Olbrajt
ovako pie: Mogue je, meutim, stvoriti priblinu sliku o uticaju koji je vrio
kult Vala u doba sudija na jahveizam. Broj imena izveden od imena Val krajem
tog perioda izgleda da je stalno rastao, poto iz vremena izlaska ili putovanja
po pustinji nema takvih primera, dok u vreme Saula i Davida taj broj znatno
raste.
Meutim, kada je kult Vala postao stvarno pretnja za Izrael, Bog je probudio
glasove proroka koji su opominjali i pretili. O tome kako se svedoanstvo
proroka izjanjavalo o alkoholu i prodoru paganskog opijanja, govori nam prof.
dr Hans Smit, pozivajui se na tekstove proroka Osije: lz poslednjih citata
postalo je sasvim jasno kako se prava Jahvereligija, koja je ivela u prorocima,
odnosila prema opijanju na bogosluenju: ono to je za prirodnu religiju sveta
pojava, put ka mistinom doivljaju, za proroka to je bezakonje u svetinji i
~ 40 ~
IVOT BEZ ALKOHOLA

PIU?
smrtni greh!
Jer, svakako, gde se sveto nemoj spoznaje kao Boji glas, gde se na
pomisao o Bogu sva snaga volje napree i sva ula napinju i oslukuju, da bi
osetila ta Jahve eli od svog proroka, tu za opojnost nema mesta. Tako je dakle
i sa prorokom, preko koga je konano ovo oseanje vailo i u odredbama za
slubu Bogu. Prorok Jezekilj daleko od svoje domovine - u vavilonskom ropstvu naslikao je sliku hrama i bogosluenja, koje je prema utvari koju je dobio,
trebalo da se ostvari u budunosti. Meu odredbama koje su date za svetenike
nalazimo ovu reenicu: I vina da ne pije nijedan svetenik kad hoe da ue u
unutranji trem. (Jezekilj 44,21)
To je jasno i - moglo bi se rei - savesna suprotnost onome to je religija
Vala negodovala i to je iz nje prodrlo u slubu Bogu Jahve: tamo je opojnost
sredstvo sjedinjavanja sa boanstvom, a ovde je kategorina zapovest da u
unutranji trem, tj. blizu Boga, sme stupiti samo ovek koji je Slobodan od
koprene pa i najblae narkoze od vina.
Sigurno dobro inimo ako tekst uzmemo onako kako on stoji zapisan u
Bibliji. Zato nije trebalo prinositi na rtvu naljevnicu i sok od drugog voa?
Naravno, ne smemo da mislimo na prevrelo pie, poto sve kiselo, ili
prevrelo za izlivanje na oltaru nije odgovaralo propisima za prinoenje rtava.
Za rtveno prinoenje je samo najbolje, bez mane i najlepe bilo dovoljno
dobro! Kada je kao hleb za oltar bio zadovoljen samo hleb pripremljen bez
kvasca, nezamislivo je da se istovremeno kao rtva naljevnica smelo upotrebiti
prevrelo pie.
U 5. Mojsijevoj 14,22-26. govori nam se o upotrebi drugog desetka. U
Biblijskom komentaru od Metju Henrija za ovo mesto se kae: Ovde se govori
o drugom desetku koji je davan od dela koji je preostao poto su Leviti primili
svoj deo.
O ovom drugom desetku u ijem se sklopu u 23. stihu spominje i desetak od
vina (tiro), kae se u nastavku: Ako bi ti bio put dalek, te ne bi mogao odneti
zato to je daleko od tebe mesto, koje izabere Gospod Bog tvoj da onde
namesti ime svoje, kad te Gospod Bog tvoj blagoslovi, onda uini u novac, i
uzev novac u ruku svoju otidi u mesto koje izabere Gospod Bog tvoj. I za te
novce uzmi to zaeli dua tvoja, goveda, ovaca, vina ili drugoga jakoga pia, i
to bi god zaelela dua tvoja, pa jedi ondje pred Gospodom Bogom svojim, i
veseli se ti i dom tvoj. (5. Mojsijeva 14,24-26)
U ovim stihovima re ekar pojavljuje se u vezi sa imenima goveda, ovce i
vina. Moe li se zamisliti da je Bog dozvolio da se ovaj desetak od prinosa
zemlje promeni u opojno pie? Kako bi to izgledalo kada bi vino i ekar ovde bili
alkoholni? Kako bi se takvim darovima pomoglo siromanima i kako bi se moglo
rei da se ui bojati se Gospoda Boga svojega svagda (stih 23)? Za ovde
navedeno pie, ekar, taan bi bio prevod koji bi govorio da se ono o tom
prazniku moglo piti obilno i do mile volje. o prevrelom piu ovde oigledno nije
moglo biti rei.
U vreme putovanja po pustinji Izraelci su na poseban nain bili zavisni od
Boga. Oni nisu imali prilike da seju ito, da gaje vinograde, smokve ili urme.
Verovatno su mogli neke proizvode da kupe od okolnih plemena. Meutim,
uglavnom su bili upueni na naroitu Boju intervenciju.
U nabrajanju koje se pojavljuje u 5. i 6. stihu 29. glave 5. Mojsijeve knjige
re je o haljinama i obui, hlebu, vinu i ekaru. To su artikli za svakodnevnu
upotrebu. Kada se hleb i vino u Starom zavetu zajedno spominju, onda se i vino
i ekar smatraju hranom, a ne prevrelim piima. Ovi stihovi ne ele nita drugo
~ 41 ~
IVOT BEZ ALKOHOLA

PIU?
da kau, osim da je Izrael za vreme etrdesetogodinjeg putovanja bio potpuno
zavisan od Boje pomoi koja se ogledala u davanju mane i spreavanju
starenja odee i obue.
Celokupnom biblijskom stavu prema prevrelom piu moglo bi da se zameri,
ako bi se na ovom mestu prevrelo vino i ekar smatrali artiklima za
svakodnevnu upotrebu. Samo neprevreli proizvod vai u Bibliji kao Boji dar.
Veoma su dragoceni saveti koje je Samson ova majka primila od
Gospodnjeg anela: Nego sada uvaj se da ne pije vina ni silovita pia, i da
ne jede nita neisto... Nego mi ree: gle, ti e zatrudnjeti, i radie sina; zato
sada ne pij vina ni silovita pia i ne jedi nita neisto; jer e dete biti nazirej
Boji od utrobe materine pa do smrti... Neka ne jede nita to dolazi s vinove
loze, i vina ni silovita pia neka ne pije, i nita neisto neka ne jede. Sto sam joj
zapovedio sve neka dri. (Sudije 13,4.7.14) Majka je pozvana da paljivo brine
o svom nainu ivota, jer e to povoljno uticati na zdravlje i karakter deteta
koje je oekivala. Vino i silovito pie (ekar) trebalo je naroito da izbegava.
Ovde je sasvim jasno da je re o prevrelom vinu i prevrelom ekaru. Dete je bilo
odreeno za doivotno nazirejstvo. Samson, kao oslobodilac Izraela, ni u kom
sluaju nije trebalo da nanese tetu svom zdravlju i snazi uivanjem alkoholnih
pia.
I Jovan Krstitelj bio je odreen da bude veliki pred Gospodom. Za njega se
kae: Jer e biti veliki pred Bogom, i nee piti vina i sikera; i napunie se Duha
svetoga jo u utrobi matere svoje. (Luka 1,15)
David izvetava kako je on od onih koji su pili ekar morao da trpi mnogo
poruge (Psalam 69,12.13). U Priama se opisuju posledice uivanja ekara u
njegovom prevrelom stanju (Price 20.1). Osobe na odgovornim mestima treba
posebno da se uvaju takvog uivanja (Price 31,4).
Neki itaoci Biblije u Priama 31,6.7. vide jasan poziv da se brige utope u
vino i silovito pie. Stih glasi: Podajte silovito pie onome koji hoe da
propadne, i vino onima koji su tuna srca; neka se napije i zaboravi svoje
siromatvo, i da se vie ne sea svoje muke.
Ovaj savet - ako ga tako razumemo - u jasnoj je protivrenosti sa drugim
nedvosmislenim biblijskim iskazima. ak se u istoj knjizi italac poziva da na
vino i ne gleda (23,31). Zar bi savet Lemuilove majke u Bibliji bio prihvaen,
kad bi sadravao poziv da se opija opojnim piem, da bi se brige mogle
zaboraviti? Sumnjam! Ali postoji jednostavno objanjenje ovog teksta, koje je u
skladu sa drugim biblijskim izjavama i moralnim naelima.
Nalazimo se pred vanim pitanjem: da li tekst u Priama 31,6. predstavlja
poziv da se osobama koje se nalaze u raznim potekoama i brigama, da vino i
silovito pie, da u pijanom stanju ne bi vie mislili na svoju nevolju i nesreu?
Meutim, svakome treba da bude jasno da u pijanstvu niko ne reava
probleme, ve ih jo umnoava i postaje sve nesposobniji za jasno rasuivanje.
Sta onda na tekst eli da kae? Obratimo panju na kontekst. Majka Lemuilova
razmilja kakav savet treba da da svom carskom sinu da ga primi na svom
ivotnom putu. Ona ga upozorava da svoju snagu ne upropasti sa enama i sa
opojnim piima (Price 31,1-5).
esti stih poinje zapovednim nainom dajte (podajte). Sada emo
navesti neke primere primene iste rei. U Danilu 1,2. kae se: ... I Gospod mu
dade u ruku Joakima... Menge prevodi: I Gospod pusti Joakima... da padne u
njegovu silu. Dati znai, dakle, i pustiti, ili prepustiti. U Priama 31,31. se
zahteva: Podajte joj od ploda ruku njezinih. Menge prevodi: Neka uiva platu
svoga truda. Dakle, neka uiva umesto dajte joj. Luter prevodi u Priama
~ 42 ~
IVOT BEZ ALKOHOLA

PIU?
31,3. re dati sa pustiti: Nedaj (putaj) kreposti svoje enama, ni putova
svojih onima to satiru careve.
I u Priama 6,4. Luter prevodi ne daj sa neka ne: Neka tvoje oi ne
spavaju umesto Ne daj sna oima svojima.
Kad 6. stih u Priama 31. takoe ponemo sa neka, onda je misao jasna.
Onda on tano glasi: Dajte (neka, pustite ili prepustite) silovito pie onome koji
hoe da propadne, i vino onima koji su tuna srca.
U ovom stihu jasno je izraena suprotnost misli u prethodnim stihovima:
carevi i kneevi i drugi ljudi koji moraju imati zdravo rasuivanje i neoteeno
oseanje za pravinost, upozoreni su da ne piju vino i silovito pie. Oni ne treba
da piju nita prevrelo, ve da prepuste alkohol onima koji ginu. Oni neka piju
vino i silovito pie, jer moda ele da ublae ili zaborave svoj smrtni bol; ali, oni
ljudi koji ele da zadre svoju mo rasuivanja i sposobnost za rad, moraju to
ostaviti. Umesto da se u pomenutom stihu sagleda poziv da se brige i jad utope
u vinu, ovaj stih sadri, za sve one koji hoe da zadre ivu sposobnost
rasuivanja, jasno upozorenje na opasnost od alkohola. Kao sredstvo za
ublaivanje bolova, mogao je jo i da poslui u ono vreme, poto jo nije bilo
drugih sredstava protiv bolova osim vina koje se mealo sa izvesnim
omamljujuim travama. Ono se davalo samrtniku, ako je eleo da uzme takav
napitak.
Iz izvetaja o raspeu saznajemo da su Isusu nudili napitak koji se sastojao
od vina koje je bilo pomeano sa ui. Isus se opirao da popije takav
omamljujui napitak (Matej 27,34). A on ne uze. (Marko 15,23) Hristos je
eleo da pri istoj svesti podnese svoje bolove radi ovekovog spasenja. Taj
dogaaj pokazao je da nije bio nepoznat obiaj da se samrtnicima ublaavaju
bolovi pomou takvog pia.
Zakljuak je neizbean: svi oni koji ele da imaju bistru glavu i da budu sami
sebi gospodari, moraju da se klone alkohola. To takoe vai i za vladare, kao i
za oeve i majke, ukratko za svakoga ko eli da izvri i ispuni svoj ivotni
zadatak kao to je to uinio Hristos.
U nekim tekstovima Isaija jadikuje nad onima koji piju ekar (Isaija 5,11.22)
i upozorava na posledice uivanja ekara za svetenike i proroke (Isaija 28,7). U
ovom poslednjem navodu tri puta se javlja re ekar (vidi Mihej 2,11).
I prevreli ekar je takoe simbol suda koji e doneti kaznu (Isaija 29,9) i
lakoumnog vladanja (56,12), gde se takoe pominju yajin i ekar.
ekar je naziv za vrstu pia koja ne potiu od vinove loze. Ovo ime vai
kako za neprevrelo, tako i za prevrelo pie.
U Bibliji vie puta sreemo re pijan ili opijen. U osnovnom tekstu radi se
o vezi izmeu ekara i akara. I za ovaj naziv vai isto kao i za ekar: moe da
znai kako biti sit, dovoljno se napiti u pozitivnom smislu, tako i opijen u
smislu opijenosti. Kontekst mora pokazati na ta se mislilo U svakom sluaju,
postoje tri mesta u Starom zavetu gde se primenjuje prvi smisao rei, naime
obilan, dovoljan, sit, a ne biti pijan.
Jedan takav primer predstavlja opis obeda Josifove brace prilikom njihovog
drugog puta u Egipat. Opis ovako glasi: I uzimajui jela ispred sebe slae
njima, i Venijaminu dopade pet puta vie nego drugima. I pie i napie se s
njim. (1. Mojsijeva 43,34) S obzirom na prilike izgleda sasvim iskljueno da su
se Josifova braa tako odala piu da su se mogli oznaiti kao pijani ljudi. Jedna
fusnota u prevodu Augustina Arnta objanjava 1. Mojsijevu 43,34: lli: sit.
Jevrejski izraz oznaava bogatstvo uivanja, a ne opijanja. Alkoholna pia ne
site, ve pobuuju prohtev za jo veom koliinom, Zato je potrebna tako velika
~ 43 ~
IVOT BEZ ALKOHOLA

PIU?
snaga volje da se prekine sa uzimanjem takvog pia pre nego to ovek
postane potpuno opijen - pijan.
Izuzetno Josifovo ponaanje tokom celog njegovog ivota opovrgava svaku
sumnju da je Josif opio svoju brau. On nikada ne bi odobrio neku pijanku.
U Pesmi nad pesmama 5,1. poziv - Jedite, prijatelji, pijte, i opijte se, mili
moji, nikada ne moe imati znaenje podsticanja na deranje i pijanenje. enik
koji se hrani medom i koji zajedno pije vino i mleko (vidi 1. deo istog stiha), nije
ovek koji od svoje svadbene sveanosti eli da napravi pijanku. Pijenje koje se
spominje u stihu uz to ne stoji samo, ve glasi: Jedite i pijte i budite veseli!
I u Ageju 1,6. javlja se re ekar, ali je u novijim prevodima dobro
prevedena: Sejete mnogo, a unosite malo; jedete, a ne sitite se; pijete, a
ostajete edni; oblaite se, a ne moete se ugrejati; i ko zarauje novac, stavlja
u pocepan tobolac.
Prema jednom prevodu ovaj stih glasi ovako: pijete, ali ne dovoljno, ili
pijete, a ipak ostajete edni.
Za kraj ovog poglavlja naveemo upravo klasino mesto iz Knjige proroka
Isaije: Tuie vino, uvenue loza vinova, uzdisae svi koji su vesela srca.
Prestae veselje uz bubnje, nestae graje onih koji se vesele, prestae veselje
uz gusle. Nee piti vina uz pesme, ogrknue silovito pie (ekar) onima koji ga
piju. (Isaija 24,7-9)
Najpre se spominje tiro koje se ne sme prevesti kao most. Slika je jasna:
plod vinove loze (tiro) vene i okot gine ili se sui. Objavljuje se sua.
Naoigled ove nacionalne katastrofe prestaje radost i pesma uz pijenje soka od
groa (yajin). I ekar, slatki napitak od drugih plodova, kao i onaj sa okota,
pretvara se u gorko pie za one koji ga piju.
Da li je ekar za ukus postao gorak, ili da li je zato gorak to ga ima malo,
ovde ne igra neku veliku ulogu. U svakom sluaju, prema ovom tekstu jasno je
da ekar po prirodi nije gorko pie, ve moe postati takvo samo vrenjem ili
zbog nekog drugog uzroka, kao u ovom tekstu - nacionalne katastrofe.
Prema anu Vijomijeu, ovde pomenuti neophodni elementi veselja
pojavljuju se zajedno istovredni u poetskom paralelizmu mesta i podleu istoj
sudbini; silom prezreni, odbijeni naoigled jada prouzrokovanog nacionalnom
katastrofom. ekar - izraz koji su prevodioci tako lose tretirali - sam po sebi nije
gorak, ve je postao takav zbog opteg pustoenja, to je izgleda dobro
dokazati, jer je on po prirodi, kao i njegovi srodnici iste vrste, sladak i otuda
prijatan i bezazlen.
Luter je, takoe, zapazio znaenje ovih stihova. Nije mu izmaklo da je samo
pie koje ranije nije bilo gorko, moglo postati gorko pie. Zato je preveo: dobro
pie (ekar) je gorko onima koji ga piju. (Isaija 24,9) U ovom stihu je pomenut i
yajin, vino. Oigledno je da nije yajin uvek prevrelo vino onda kada se spominje
zajedno sa ekarom, jer je u Isaiji 24,9. ak i ekar sladak ili neprevreo, ali je
zbog nacionalne katastrofe postao gorko pie.
Ako ne elimo da zloupotrebljavamo Bibliju i silom izvlaimo protivrenosti,
onda ostaje injenica da ona poznaje kako kod vina, tako i kod ekara, dva
suprotna stanja - neprevrelo i prevrelo.
~ 44 ~
IVOT BEZ
PIU?
ALKOHOLA
7. EKAR
~ 45 ~
DA LI SE RADI O
SILOVITOM
IVOT
BEZ ALKOHOLA
8. ZASTRAUJUI
8. ZASTRAUJUI
PRIMERI IZ BIBLIJSKE ISTORIJE
Odmah posle potopa dogodio se jedan sluaj pijanstva koji je imao

dalekosene posledice. Za Noja je ovako zapisano: A Noje poe raditi zemlju, i
posadi vinograd. I napiv se vina opi se, i otkri se nasred atora svojega. (1.
Mojsijeva 9,20.21)
Jo pre potopa pijanstvo je bilo vrlo izrazito u ivotu tih ljudi (1. Mojsijeva
6,5; Matej 24,38). Sigurno je da Noje nije bio prvi vinogradar uopte, ve prvi
posle potopa. U gajenju vinograda i uivanju njihovog ploda nije bilo niega
grenog. Noje je bio ovek Boji, koji je usred pokvarenoga roda verno sluio
svom Bogu. Biblija izvetava o njegovim dobrim poduhvatima. Zbog svog
uverenja podnosio je podsmeh i sramotu. Nije se poljuljao u svojoj veri. Posle
svih svojih uzvienih iskustava u zajednici sa Bogom, podlegao je jednom
iskuenju.
Lini poraz u ivotu starog i postojanog Noja, vernog borca i svedoka
Bojeg, svakom razboritom oveku pada vrlo teko, jer zavodnika mo lei u
prevrelim piima. est stotina godina dobrog ivota u veri, a onda ovakav
promaaj! Kako bi bezboni ljudi trijumfovali nad Nojem, da se ovo dogodilo pre
potopa! Isto tako prstom bi se pokazivalo i na hrianina kad bi jednom
podlegao onome to je u ivotu onih koji optuuju esto svakodnevna pojava.
Poraz pobonog oveka je sablanjiv dogaaj. Odmah se sumnja u istinitost
i iskrenost njegove vere. ta bi nam sam Noje ispriao kad bi mogao da
razgovara sa nama? Verovatno bi nas upozorio na lukavog zavodnika, alkohol, i
zbog svog poraza najdublje alio. Koliki je bol morao da osea zbog sramote
koju je zbog svoje greke naneo Bojem imenu!
Meutim, da li ovek koji svoje vlastite greke opravdava jedinom Nojevom
grekom, opravdava takvo svoje ponaanje? Zar ne bi bilo mnogo bolje rei:
Kako moram biti budan, kad se tako neto alosno dogodilo ak i pravednom
Noju!
Zato onda Biblija iznosi takve i druge greke Bojih ljudi? Biblija je asna i
nepristrasna; ona ne zapisuje samo svetla iskustva i dela oeva vere, ve i
njihove poraze. Ima ljudi koji iz ivota Noja, Lota, Avrama, Davida i Solomuna
trae i poznaju samo greke koje su ovi ljudi nainili. Apostol Pavle daje vrlo
upeatljivo objanjenje zbog ega se o ovim negativnim dogaajima iz ivota
Bojih slugu jasno izvetava: A ovo bie ugledi nama, da mi ne elimo zala,
kao i oni to elee. (1. Korinanima 10,6)
Prevrelo vino tako je pomutilo Nojev um, da je ovaj poboni ovek izgubio
sve oseanje pristojnosti. Ovim jednim jedinim grehom otvoren je put u veliku
katastrofu. Izvetaj ovako glasi: A Ham, otac Hanancima, vide golotinju oca
svojega, i kaza obojici brace svoje na polju. A Sim i Jafet uzee haljinu, i
ogrnue je obojica na ramena svoja, i idui natrake pokrie njom golotinju oca
svojega, licem natrag okrenuvi se da ne vide golotinje oca svojega. A kad se
Noje probudi od vina, dozna ta mu je uinio mlai sin, i ree: Proklet da je
Hanan, i da bude sluga slugama brae svoje. (1. Mojsijeva 9,22-25)
Hanan je bio Hamov etvrti sin. Crkveni otac Origen kae da je Hanan bio
taj koji je video sramotu svoga dede i dalje je ispriao. Prokletstvo koje je Noje
izrekao, nije bilo izraz gneva, ve doslovno proroanstvo.
Svojim pijanstvom Noje je svojim potomcima Hamu i Hananu dao povoda i
podstreka za bavljenje sumnjivim sklonostima. Posledice su bile katastrofalne.
Ko bi onda skupio hrabrosti da u ovome oponaa Noja i da se udrui sa
~ 46 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
8. ZASTRAUJUI
neprijateljem, koji je uspeo da tako izuzetnog Bojeg oveka dovede do pada?

Zaista, Nojev greh treba svima nama da poslui kao upozorenje!
Drugi jasni primer doivljenih posledica uivanja prevrelog vina dolazi iz
Lotovog ivota. Lot je izabrao da ivi u Sodomu (1. Mojsijeva 13,1-13). U
poronoj sredini razvoj karaktera lanova njegove porodice bio je veoma
ugroen. Sam Lot ostao je vrlo estit. Na kraju Sodom je uniten. Neodluno
Lotovo ponaanje bilo je sudbonosno za budunost njegove ene (1. Mojsijeva
19).
Iz naina ivota Lotovih sinova i keri moe se videti koliko je u Lotovu
porodicu prodro duh bezbone sredine. Alkohol je ponovo postao zamka Bojem
sluzi (1. Mojsijeva 19,31-38).
Moavci i Amonci, kao jedino Lotovo potomstvo, bili su srodnici Izraelaca, ali
ipak njihovi stalni ogoreni neprijatelji. Istorija Lota i njegove porodice
predstavlja u stvari istoriju velike tragedije. Da je Lot postupao potujui naela
sve bi bilo drugaije. Svuda gde se sa prevrelim vinom koketira, preti opasnost.
Ne bi trebalo da nemarno proemo pored primera o kojima postoji tako iscrpan
izvetaj.
Danas ima mnogo hriana koji odriu neophodnost prihvatanja
apstinencije. Oni smatraj,u da takav zahtev ograniava slobodu i vodi u
legalizam. A, upravo ova dva spomenuta primera iz ivota Bojih ljudi, od kojih
se jedan naziva pravednikom, pokazuju opasnost odbacivanja osnovnog
biblijskog stava prema alkoholu.
ega bi sve ovi ljudi bili poteeni da se nikad nisu uputali u uzimanje
prevrelog pia! Od Lotovih sinova zaetih u pijanom stanju narodili su se
najljui neprijatelji Bojeg naroda. Kakve su ivotne tekoe nastale samo zbog
jednog Nojevog opijanja? Posledice se u tom traginom trenutku nisu mogle ni
sagledati.
ovek, koji je pun sopstvene pravde, a kome je zahvaljujui srenim
okolnostima
(malo
optereenje
naslednim
osobinama,
ujednaeni
temperament, uravnoteeni spoljni odnosi), polo za rukom da ostane u
odreenom pozitivnom okviru, moe lako da kae svima njima da nije bilo
potrebno da suvie piju. Takav stav svedoi o linoj neodgovornosti. Niko ne
zna kuda e ga alkohol na kraju odvesti. Noje svakako nije bio slab, povodljiv
karakter. A ipak! Alkohol ima osobinu da ne gasi e, ve da je uveava. Ko je
ikada video da se poar koji je zahvatio jednu kuu gasi vatrom? Da su se Noje i
Lot uvek potujui naela uvali prvog gutljaja, zar bi dopustili alkoholu da im
zada tako teak udarac.
Posebno je pouna Solomunova istorija, tog mudrog oveka, ije se umne
prie i danas esto navode. On je klasini primer oveka koji je otvoreno
ustajao nasuprot tatini u elji da doivi stvarne ivotne vrednosti. Njegova
odluka upravo je primer svima koji u odnosu prema alkoholu trae umerenost
umesto uzdravanje.
Razmiljah u srcu svom da putam telo svoje na pie, i srcem svojim
upravljajui mudro da se drim ludosti dokle ne vidim ta bi dobro bilo sinovima
ljudskim da ine pod nebom dok su ivi. Velika dela uinih: sazidah sebi kue,
nasadih sebi vinograde. (Propovednik 2,3.4) Naredni stihovi upeatijivo opisuju
poduhvate koji se u nae vreme ugrauju u uspean ivot.
Solomonov program umerenosti pretvorio se u veliki poraz. ivotna istorija
ovog oveka toliko nam je poznata da moemo da shvatimo promenu njegovog
miljenja o vinu kao napitku. U Priama na mnogo mesta snano upozorava na
ovog neprijatelja ovekove sree.
Vino je podsmeva i silovito pie nemirnik, i ko god za njim luta nee biti
~ 47 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
8. ZASTRAUJUI
mudar. (Price 20,1)

Kome: jaoh? kome kuku? kome svaa? kome vika? kome rane ni za to?
kome crven u oima? Koji sede kod vina, koji idu te trae rastvorena vina. Ne
gledaj na vino kad se rumeni, kad u ai pokazuje lice svoje i upravo iskae. Na
posledak e kao zmija ujesti i kao aspida upei. Oi e tvoje gledati na tue
ene, i srce e tvoje govoriti opaine. I bie kao onaj koji lei usred mora i kao
onaj koji spava navrh jedra. (Prie 23,29-34)
Ove izjave imaju dvostruki znaaj, jer potiu od oveka koji je sa umerenim
pijenjem zalutao na put propasti. Izgleda da mu je za obraenje podarena i
milost. Meutim, ne moemo izmeriti sve zlo koje je njegov rav primer pre
toga uinio. Svako ko je itao upravo navedene stihove iz Pria, taj osea svu
ozbiljnost opomena koje potiu od oveka koji govori iz sopstvenog bogatog
iskustva, i zato ne moe vie mirne due da govori da Stari zavet odobrava
uivanje alkohola.
Ovde se naglaava da je problem alkoholizma u ivotu Izraela u njegovoj
ranoj istoriji imao odreenu ulogu, ali u sasvim retkim sluajevima. Pomenuti
primeri, kojima bi se moglo pridodati jo neki, zapisani su za nae osvedoenje.
Oni otkrivaju sve posledice uivanja alkohola i trebalo bi da nam slue kao
podstrek da se borimo protiv alkohola.
U svojoj knjizi Borba oko alkohola, dr E. Huber pie nekoliko zaista
ozbiljnih reenica koje se odnose na kasniju istoriju Izraela: Nai germanski
preci za svoje bogove bili su vezani rasprostranjenim gozbama na kojima se pio
alkohol. A ove gozbe su povezivale - to je ljudski razumljivo - Jake veze
privrenosti bogovima. Kult bogova i obiaj pijanenja bili su kod naih predaka
prisno povezani, a borba Crkve i drave protiv pijanstva starih (germanskih
plemena bila je zbog toga istovremeno i borba protiv odanosti piu. Jer oni su
mogli da savladaju paganstvo samo onda kada su ukinute pijanke koje su kod
njih pobuivale seanje na stare bogove. Borba protiv starih paganskih obiaja
pijanenja bila je mnogo tea i upornija nego borba protiv paganskih bogova.
Istorija Izraela, naroito istorija osvajanja Hanana, je u stvari istorija estog
otpada. Ve u knjizi o Sudijama ovako pie: I sav onaj narataj pribra se k
ocima svojim, i nasta drugi narataj iza njih, koji ne poznavae Gospoda ni dela
koja je uinio Izrailju. I sinovi Izrailjevi inie to je zlo pred Gospodom, i sluie
Valima. I ostavie Gospoda Boga otaca svojih, koji ih je izveo iz zemlje Misirske,
i pooe za drugim bogovima izmeu bogova onih naroda koji bejahu oko njih, i
klanjae im se, i razgnevie Gospoda. I ostavie Gospoda, i sluie Valu i
Astarotama. (Sudije 2,10-13) Za mnoge careve u Izraelu i Judi izvetaj glasi:
sluili su Valu, ili su za Valom, kadili su Valu. Neka mesta bila su posveena
Valu, pri emu je jo dobijao i ime dotinog mesta. Uz praznike posveene Valu
odravale su se i naroito razuzdane vinske pijanke.
Kada naturalistika religija u samom okotu - kao i uopte u svemu ivom smatra da moe nai boga, onda nije iskljueno da ga ona u kultu i ne pogosti.
itav niz mesta u Starom zavetu pokazuje nam najpre da su oni koji su vladali
zemljom pre Izraela, svom Dionisu - Valu - ili kako su ga inae zvali - na rtvu
prinosili vino.
Pre svega, Solomun i Jerovoam bili su carevi koji su otvorili put kultu Vala u
izraelskom bogosluenju. Hananski elementi koji su sa Solomunom i
Jerovoamom prodrli u zvanini kult Jahve, otelovili su samo javno priznanje sve
vee tendencije da se prilagode obiaji kulta Vala po celoj zemlji u svetilitima
ispod vedrog neba i na seoskim oltarima lokalnog kulta Jahve.
Prouavanje izvornog materijala pokazuje da je praksa hananskog kulta bila
usmerena na ivot plemena i ono ime su se oni bavili. Ni u jednoj drugoj zemlji
~ 48 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
8. ZASTRAUJUI
ne nalazimo srazmerno tako veliki broj predstavljanja nage boginje plodnosti,

delom na veoma sraman nain.
to je vie napredovao ovaj prodor paganstva u Izraelu, to su jasniji i
snaniji bivali glasovi proroka onog vremena. Naroito treba pomenuti Amosa,
Osiju i Isaiju. Njihovi spisi pruaju nam uvid u alostan otpad. Proroci su
upozoravali pa ak i pretili podstaknuti Bojim nalogom.
I na haljinama u zalogu uzetim lee kod svakoga oltara, i vino oglobljenih
piju u kui bogova svojih. (Amos 2,8)
A vi pojiste nazireje vinom, i prorocima zabranjivaste govorei: ne
prorokujte. (Amos 2,12)
Teko onima koji rane, te idu na silovito pie i ostaju do mraka dok ih vino
raspali. I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju
na dela Gospodnja i ne vide rada ruku njegovih. Zato se narod moj odvede u
ropstvo to ne znaju, i koje potuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od ei.
(Isaija 5,11 - 13)
Ali se i oni zanose od vina, i posru od silovita pia: svetenik i prorok
zanose se od silovita pia, osvojilo ih je vino, posru od silovita pia, zanose se
u prorokovanju, spotiu se u suenju. Jer su svi stolovi puni bljuvotine i
neistote, nema mesta ista. (Isaija 28,7.8)
mit dobro primeuje: Isaija nas ovde uvodi usred pijanog drutva. Ve je
prilino kasno. Gdegod se prorok okrene, vidi pijane. Sad stupa na istaknuto
mesto. Svetenici i proroci sede na tom mestu. Tu izbija njegov gnev: I ovi
ovde! Posru od vina, teturaju se od piva. Svetenici i proroci teturaju se od
piva, smeteni su od vina!
Kakva je to gozba koja se izmetnula u takav razvrat? Poto se radi o krugu
svetenika i proroka, najverovatnije je re o velikoj gozbi koja se odrala uz
prinoenje rtve u hramu.
Sa nekoliko brzo napravljenih poteza Isaija slika kako izgleda gozba i pred
hramom u Jerusalimu: svaki sto potpuno izbljuvan; sve puno neistoe, tako da
neko ko od poetka nije uestvovao ne bi mogao nai vie mesta na kome bi
mogao da sedne!
Treba jo spomenuti da je pijanstvo na ovoj rtvenoj gozbi izgleda bilo usko
povezano sa onim to je u slubi Valu bilo uobiajeno i na obredima plodnosti,
koji su otuda i prodrli u slubu Jahvi, polnim odnosima sa paganskim
prostitutkama, hramskim robinjama, koje su radi toga drane u svetitu, a bilo
ih je ak i u Jerusalimu.
I sin i otac odlaze k jednoj devojci da skvrne sveto ime moje. (Amos 2,7)
To su strane, neopisive prilike, koje su zaista postale uzrok za odlazak u
asirsko i vavilonsko ropstvo (Isaija 5,13). Pitamo se prestraeni, zar nije bilo
nikog ko bi se klonio ovoga. Prorok Osija potvruje snanu razliku izmeu
njegovog i nekadanjeg vremena: Kad Izrailj bee dete, ljubljah ga, i iz Misira
dozvah sina svojega. Koliko ih zvae, toliko oni odlazie od njih; prinosie rtve
Valima, kadie likovima. Ja uih Jefrema hoditi drei ga za ruke, ali ne poznae
da sam ih ja leio. Vukoh ih uzicama ovejim, uima ljubavnim; i bejah im kao
oni koji im skidaju jaram s eljusti, i davah im hranu. Nee se vratiti u zemlju
Misirsku, nego e mu Asirac biti car, jer se ne htee obratiti. I ma e stajati u
gradovima njegovim, i potre prevornice njegove i prodreti za namere njihove.
Narod je moj prionuo za otpad od mene; zovu ga k Vinjemu, ali se nijedan ne
podie. (Osija 11,1-7)
~ 49 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
8. ZASTRAUJUI
~ 50 ~
IVOT
9. SVEDOCI
BEZ ALKOHOLA
9. SVEDOCI
NAELNE VERNOSTI
NAELNE VERNOSTI
Jo prilikom izlaska iz Egipta sa Izraelom je poao mnogi narod koji nije

pripadao Gospodnjoj zajednici: I drugih ljudi mnogo otide s njima, i stoke sitne
i krupne vrlo mnogo. (2. Mojsijeva 12,38) Ovi ljudi esto su izazivali
nezadovoljstvo i pobunu: A svetina to bee meu njima, bee vrlo lakoma, te
i sinovi Izrailjevi stadoe plakati govorei: ko e nas nahraniti mesa? (4.
Mojsijeva 11,4)
Zbog toga je dravno zakonodavstvo Izraela trpelo neke pojave ili ih nije
zabranjivalo, koje nam se ine skoro nepojmljivim. Tako su dodue odvraani od
mnogoenstva, teilo se za tim da se zakonskim odredbama robovanje uini
snoljivim, ali ipak nisu neposredno zabranjivani. Ovaj stav susreemo kad je u
pitanju pijenje prevrelih pia. Da li to onda znai da obraeni, verni Izraelci nisu
znali koje vino smeju da piju, a koje ne? Zar nije bilo zajednice vernih koja bi
bila protiv mnogoenstva, i zar nije bilo vernih koji bi pazili na rei proroke
opomene da se uvaju od alkohola?
Ponimo najpre sa narodom Izraelom. Verovatno su Avramovi potomci za
vreme svog boravka u Egiptu iveli ne upotrebljavajui vino. Njihovi gospodari
Egipani
uglavnom
nisu
bili
prijatelji
prevrelog
vina.
U
vreme
etrdesetogodinjeg lutanja po pustinji, nije bilo mogue gajenje vinove loze i
proizvodnja alkoholnih pia. Posle osvajanja Hanana prilike su se izmenile.
Meutim, pitanje alkohola jo dugo vremena nije predstavljalo neki ozbiljan
problem.
Veoma je pouno koju je preporuku Bog dao onim Izraelcima koji su na
poseban nain za odreeno vreme, ili za ceo ivot, hteli da Mu se posvete.
Mislimo na nazireje, odvojene, posveene. U 4. Mojsijevoj 6,1-4. se kae: Jo
ree Gospod Mojsiju govorei: Reci sinovima Izrailjevijem, i kai im: kad ovek
ili ena uini zavet nazirejski, da bude nazirej Gospodu, neka se uzdrava od
vina i silovita pia, i neka ne pije octa vinskoga ni octa od silovita pia niti
kakvoga pia od groa i neka ne jede groa ni novoga ni suhoga. Dokle god
traje njegovo nazirejstvo, neka ne jede nita od vinove loze, ni zrna ni ljuske.
Dokle traje njegovo nazirejstvo, neka mu britva ne prede preko glave; dokle se
ne navre dani za koje se uinio nazirej Gospodu, neka bude svet i neka
ostavlja kosu na glavi svojoj.
U 20. stihu dalje se ovako kae: A posle toga nazirej moe piti vina. Neki
iz ove kratke reenice izvlae da dotadanji posveeni ovek sada ponovo sme
da pije prevrelo vino. Ali, to je obino nagaanje. Najpre imajmo u vidu da se
nazirejski zavet sastojao iz tri dela:
1. Ne jesti nita sa vinove loze.
2. Ne sei kosu.
3. Ne dodirivati mrtvaca.
Reenica: A posle toga nazirej moe piti vina je skraena izjava koja kae
da je posveeni sada razreen svog zaveta. On ponovo moe da jede groe
od nezrelog do prezrelog. I zrna od groa, svea ili suena i sve to se od
njih proizvodilo, bilo mu je ponovo dozvoljeno. Setimo se da ni yajin (vino), ni
ekar (silovito pie) nisu morali biti prevreli. Teko je prihvatiti da se ovek
razreen od svog zaveta sada oseao slobodnim da pije opojna pia, da bi svoje
dotadanje posveenje tako radikalno omalovaio. Ovo vai utoliko vie to je
nazirejski zavet obuhvatao sve to je trebalo da titi od kuanja u pogledu
uivanja prevrelih pia. Niko nije bio obavezan da se zavetuje. To je bila
~ 51 ~
IVOT
9. SVEDOCI
BEZ ALKOHOLA
NAELNE VERNOSTI
dragovoljna obaveza za ljude koji su eleli da se potpuno posvete slubi Bojoj.

Veoma je znaajno istai da je Bog takvim ljudima ak predloio u emu bi
trebalo da se sastoji njihov zavet?
Jednom hrianinu Novog zaveta nije nametnut takav zavet; ali, zar ne bi
bilo preporuljivo kad bi se svi koji ele da svoj ivot posvete Hristu, uzdravali
od svega onoga to bi njima samima i njihovim blinjima moglo biti na propast?
Pogreno bi bilo pripisivati nazirejima opravdanje delima i slino. Mi ne
poznajemo njihove pobude. Moda je Gospod predvideo da e njegovom
narodu biti potrebno svedoanstvo takvih ljudi.
Pastor Eduard Gerber je u jednom govoru za drutvo Anonimnih
alkoholiara rekao: Na kraju jedna re nealkoholiarima: i mi nealkoholiari
smo bolesni - samo u jednoj drugoj bolnici. Svako od nas ima ,bolest na smrt.
Svako od nas je bespomoan jadnik i bez pomoi Najviega izgubljen. Zato
treba da, svako na svom mestu i u svoje vreme, proemo nultu taku i da sa
,poverenjem u najviu mo potpuno promenimo svoje ,line odnose... Mi,
graani, koji ne zavisimo od alkohola, ipak, treba da dopustimo da nam
medicina i psihijatrija i AA kau i da primimo k znanju da za onog koji je zavisan
od opojnih sredstava postoji samo jedna mera i samo jedna doza: naime, doza
nula! Potpuno odricanje! Totalna apstinencija! Prestanimo dakle sa reima
umerenost i biti umeren. Pred naukom i pred naom braom AA jednako
inimo sebe smenim i nemoguim. Biti umeren u piu moe najvie
nealkoholiar. Alkoholiar zbog svoje bolesti ne moe. Alkoholiar treba, ako eli
da sa sobom i svojim blinjima izae na kraj, da se uzdrava od alkohola iz
klinikih i psihijatrijskih razloga. I obrnuto, gde god se moda u porodinom
krugu, ili krugu prijatelja suoimo sa nevoljom odanosti piu i zavisnou od
alkohola, treba da se uzdravamo od pia savesti radi. Savest nam nalae da
pred licem vie sile imamo obzir prema slabom i bolesnom blinjem. Jer e nas
Bog za njega upitati, kao to je Kaina upitao za brata...
I ja pozivam sve sugraanke i sugraane koji nisu - jo nisu alkoholiari, na
solidarnost sa naom braom i sestrama koji su bolesni od alkoholizma i da
budu odluni u pogledu uzdravanja od pia radi savesti.
Biblija spominje nekoliko poznatih linosti koji su celog ivota bili nazireji. Tu
je najpre Samson, ija je majka od Gospodnjeg anela primila jasna uputstva za
sebe i svog sina. A sinovi Izrailjevi opet inie to je zlo pred Gospodom, i
Gospod ih dade u ruke Filistejima za etrdeset godina. A bee jedan ovek od
Saraje cd plemena sinova Danovih, po imenu Manoje, i ena mu bee
nerotkinja, i ne raae. Toj eni javi se aneo Gospodnji i ree joj: g!e, ti si sad
nerotkinja, i nisi raala; ali e zatrudneti i rodie sina. Nego sada uvaj se da
ne pije vina ni silovita pia, i da ne jede nita neisto. Jer gle, zatrudnjee, i
rodie sina, i britva da ne prede po njegovoj glavi, jer e dete biti nazirej Boji
od utrobe materine, i on e poeti izbavljati Izrailja iz ruku Filistejskih. (Sudije
13,1-5) Gospod je ispunio svoje obeanje: ali, kada je Samson prekrio svoj
zavet, sila Boja otila je od njega (Sudije 16,20).
Prorok Samuilo celog svog ivota bio je posveen Bogu (1. Samuilova 1,11).
Jovan Krstitelj je jo jedan primer oveka koji je tako iveo (Luka 1,13-16).
Poznato nam je miljenje koje je Isus izgovorio o ovim svecima Bojim (Matej
11,11). Sam Bog pozvao je ljude na nazirejstvo: I podizah izmeu sinova vaih
proroke i izmeu mladia vaih nazireje. Nije li tako? sinovi Izrailjevi, govori
Gospod. (Amos 2,11)
Navesti nazireja na uivanje alkohola predstavljalo je ozbiljan prekraj: A vi
pojiste nazireje vinom, i prorocima zabranjivaste govorei: ne prorokujte.
(Amos 2,12) Pretnja kaznom u stihovima 13-15. pokazuje kako Bog strogo
~ 52 ~
IVOT
9. SVEDOCI
BEZ ALKOHOLA
NAELNE VERNOSTI
kanjava takvo zavoenje. Kako onda Bog gleda na to kada se nekadanjem

pijanici, koji je dao zavet uzdranja, prilikom priesti daje prevrelo vino?
Neki teolozi objanjavaju da Isus nije bio nazirej i iz toga zakljuuju da nije
prezirao dobru kapljicu. Nasuprot tome, treba rei da se na primer ni u jednom
od izvetaja o Svetoj veeri ne upotrebljava re vino, to svedoi u prilog
tome da je Isus nepravedno oznaen kao onaj koji pije prevrelo pie. Uz to je
sigurno da mnogi ljudi i ene opisani u Bibliji nisu pili alkohol, ak i kad nisu
davali nazirejski zavet.
U vezi sa raspravom o rtvi naljevnici u izraelskoj slubi Bogu, dr Eduard
Bise kae da ne treba osporavati snano protivljenje pijenju vina u Izraelu.
Izgleda da su uivanje vina, a takoe i rtva naljevnica, nailazili na izvesnu
opoziciju kod jednog dela Izraelaca i njena ravnopravnost kategorino je morala
da se zahteva. Poto je u Hananu postojalo prinoenje vina u slubi bogovima,
uivanje vina u neznaboakom Hananu bilo je uobiajeno pa je dotada
nomadskim Izraelcima to izgledalo neobino, a religijski i kuni obiaj mogao je
da se ini protivrenim. ak je prinoena i vinska rtva otpalih Izraelaca u kultu
tuih bogova. Moe se dakle shvatiti zbog ega se deo Izraelaca protivio
uivanju vina i prinoenju rtve; takoe je upadljivo da se prilikom ukraavanja
hrama nije upotrebljavala ni vinova loza, ni groe. I izvetaji o rtvama u
Elefantini ne govore o vinu. Tek u poslednje vreme, u Irodovom hramu, preko
portala visila je loza, za koju Tacit kae da je strana judaizmu. Tome treba
dodati da su se sinovi Rihavovi gnuali pijenja vina, jer im je njihov praotac
Jonadav, Rihavov sin, zabranio pijenje i pravljenje vina, kao i zemljoradnju i
stanovanje u vrstim kuama. Njihov ideal je, dakle, ist nomadski ivot.
Jonadav je pratilac izraelskog cara Juja, koji je iskorenjivao slubu Valu. Prema
2. O Carevima 10,16. on se raduje carevoj revnosti za Jahvu. Ovo ukazuje na to
da je on upotrebu vina shvatio kao suprotnost pravoj slubi Jahvi.
U ovu sliku treba smestiti i sinove Rihavove. (1. Dnevnika 2,55) Jonadav je
bio sin, ili svakako Rihavov potomak. O ovoj porodici govori se i u knjizi proroka
Jeremije u 35. glavi:
Re koja doe Jeremiji od Gospoda u vreme Joakima sina Josijina cara
Judina, govorei: idi k domu sinova Rihavovih i govori s njima, te ih dovedi u
dom Gospodnji; u koju klet, i podaj im vina neka piju. Tada uzeh Jazaniju sina
Jeremije sina Hovasijina i brau njegovu i sve sinove i sam dom sinova
Rihavovih. I dovedoh ih u dom Gospodnji, u klet sinova Anana sina Igdalijina
oveka Bojega, koja je do kleti knezovske, nad kleu Masije sina Saiumova,
vratara. I metnuh pred sinove doma Rihavova krage pune vina, i ase, pa im
rekoh: Pijte vino. A oni rekoe: neemo piti vina, jer Jonadav sin Rihavov, otac
na zabranio nam je rekavi: ne pijte vina, ni vi ni sinovi vai doveka; i kue ne
gradite, ni semena sejte, ni vinograda sadite niti ga drite, nego u atorima
ivite svega veka svojega, da biste dugo iveli na zemlji, gde ste doljaci. I
posluasmo glas Jonadava sina Rihavova oca svojega u svemu to nam
zapovedi da ne pijemo vina svega veka svojega, ni mi ni nae ene, ni sinovi
nai ni keri nae, ni da gradimo kua da u njima ivimo, ni da imamo
vinograda ni njive ni useva. Nego ivimo u atorima, i sluamo i inimo sve
kako nam je zapovedio Jonadav otac na. A kad doe Navuhodonosor car
vavilonski u ovu zemlju, rekosmo: hajde da otidemo u Jerusalim ispred vojske
haldejske i vojske sirske; i tako ostasmo u Jerusalimu. (Jeremija 35,1-11)
Zatim su ovi ljudi istaknuti kao svetao primer vernosti prema oevoj
zapovesti. Tada doe re Gospodnja Jeremiji govorei: ovako veli Gospod nad
vojskama Bog Izrailjev: idi i reci Judejcima i Jerusalimljanima: zar neete da
primite nauke da sluate rei moje? govori Gospod. Izvruju se rei Jonadava
~ 53 ~
IVOT
9. SVEDOCI
BEZ ALKOHOLA
NAELNE VERNOSTI
sina Rihavova, koji zabrani sinovima svojim da ne piju vina i ne piju vina do
danas, nego sluaju zapovest oca svojega; a ja vam govorih zarana jednako, a
vi me ne posluaste. I slah k vama sve sluge svoje proroke zarana jednako
govorei: vratite se svaki sa svoga puta zloga, i popravite dela svoja i ne idite
za drugim bogovima sluei im, pak ete ostati u zemlji koju sam dao vama i
ocima vaim, ali ne prignuste uha svojega niti me posluaste. Da sinovi
Jonadava sina Rihavova izvruju zapovest oca svojega to im je zapovedio, a taj
narod ne slua mene. (stihovi 12-16)
Jonadav je iveo oko trista godina pre ovog dogaaja. Za sav taj dugi
vremenski period oni su ostali verni obeanju koje su dali svom ocu. Takav stav
otkriva izuzetnu snagu karaktera. Ovakva naelna vernost jo i danas bi nam
svakako lepo pristajala.
U Izraelu je od davnina postojala opozicija protiv vina... Bilo da je to
protivljenje hananskom nainu ivota sa njihovim devijacijama i njihovom
slubom bogovima, ili neto drugo, sa sigurnou se moe red da se
apstinencija u pogledu upotrebe vina smatrala ispravnim ili viim oblikom
svetog ponaanja prema Bogu.
Dr Hans Smit daje nam vredna zapaanja o Jeremijinom izvetaju preko
sinova Rihavovih: U ovom interesantnom izvetaju - Jeremija 35. poglavlje koliko ja vidim, po prvi put je u svetskoj literaturi ,pitanje alkohola zaista bilo
raspravljeno.
Ovi beduini iz ubeenja, dok ive usred plodne zemlje, dok su jo lutali u
pustinji, kad su bili po selima, ili kao u ovom trenutku u zidinama tvrave, nisu
spavali pod krovom i, suprotno narodu, kako nas izvetava Osija, gnuali su se
vinogradarstva i vina, i to zbog ovog naela: ,Vina mi ne pijemo!
Protivljenje postaje znaajnije kad se setimo da se ovaj Jonadav, koga
pominju sinovi Rihavovi, nije odlikovao samo time to je u svom vlastitom
imenu nosio ime Boga Jahve, nego i time to ga u istoriji sreemo na strani
jednog fanatinog sluge Boga Jahve, koji se trudio da ognjem i maem
bukvalno iskoreni slubu Valu, na strani cara Juja. Na drugom mestu sinovi
Rihavovi dovedeni su u vezu sa Kenejima. I kod ovog pustinjskog plemena
stojimo blizu pra-Izraela najstarijeg vremena, naroda kakav je bio pre dolaska u
Hanan.
Smeli bismo da zakljuimo da su sinovi Rihavovi u svojoj neobinosti imali
ispravan stav prema vinogradarstvu i uivanju vina, koji je i izraelski narod
imao pre svog naseljavanja u Hananu.
Sinovi Rihavovi bili su pravi borci za prvobitnu istotu svoje vere. Oni su
uvideli sve opasnosti koje donosi uivanje alkohola. Nije potrebno mnogo mate
da se doara kakva bi to bila buna da se u hramu prinosilo prevrelo vino i
prevreli ekar! Sinovi Rihavovi bili su srani reformatori u vreme kada je Ahav
zaveo narod na slubu Valu. Car Juj uklanjao je slubu lanim bogovima.
Jonadav se povezao sa Jujem (2. O carevima 10,15-17) i sveanim rukovanjem
obeao mu potpunu podrku za delo reformacije.
Kad bi samo dananje hrianstvo imalo vie sinova Rihavovih! Bilo bi
zaista manje nevolja prouzrokovanih alkoholom i manje otpada od Jevanelja.
Svetao primer ostao je iza Danila i trojice njegovih prijatelja. On je pripadao
onim mladim ljudima plemenitog porekla koje je trebalo vaspitati za slubu na
carskom dvoru. I odredi im car obrok na dan od jela carskoga i od vina koje on
pijae, da se hrane tri godine a posle da stoje pred carem. (Danilo 1,5)
Danilo je bio mladi koji je odlino poznavao naela. U ovom asu probe nije
pokleknuo, ve se drao onoga to je nauio i primenjivao u svojoj domovini.
Dovoljno rano je shvatio vanost svojih odluka. Za njega se kae: Ali Danilo
~ 54 ~
IVOT
9. SVEDOCI
BEZ ALKOHOLA
NAELNE VERNOSTI
naumi da se ne skvrni obrokom jela careva i vinom koje on pijae, i zamoli se

stareini nad dvoranima da se ne skvrni. (Danilo 1,8)
Danilo je stajao pred mnogim iskuenjima; ali nije odstupao od svojih
naela. On nije bio nazirej, ali je bio jedan od onih sinova pobone izraelske
kue, koji su zadrali bistru glavu i koji su eleli da potvrde vernost svom Bogu.
Koje se vino pilo na vavilonskom dvoru, saznajemo iz pete glave Knjige proroka
Danila.
Posebno treba napomenuti da su ova etiri mladia, koji su bili izabrani za
visoku slubu, bili jedinstveni u svojoj odluci da se i dalje dre svojih naela
trezvenosti koja su potovali u svojoj domovini. Bili su spremni na takav stav,
ak i kad bi in to kotalo ivota. Sigurno su poticali iz razliitih porodica, ali
imali su isto naelo vernosti. To je vaan dokaz u prilog shvatanju da je
uzdravanje od alkohola u Izraelu jo u vreme proroka Danila bilo vrsto
ukorenjeno i raireno.
Kada je Danilo priznao boanska naela i Bog je priznao Danila (Danilo
1,9.10) Blagoslov takve vernosti nije izostao. Ve je i desetodnevni ogled otkrio
svu razliku koja je postojala izmeu ivota po Bojim naelima i onog koji je
obuhvatao alkohol i hranu koju Bog nije mogao da odobri. A posle deset dana
lica im dooe lepa i mesnatija nego u svih mladia koji jeahu carsko jelo. I
Amelsar uzimae jelo njihovo i vino koje njima trebae piti, i davae im variva. I
dade Bog svoj etvorici mladia znanje i razum u svakoj knjizi i mudrosti;a
Danilu dade da razume svaku utvaru i sne. (Danilo 1,15-17)
Sada je i stareina koji se brinuo za hranu skupio hrabrosti. Ispitivanje
odgovora dalo je prednost onima koji su pili vodu: I kad prode vreme o kom
car bee rekao da ih izvedu, izvede ih stareina nad dvoranima pred
Navuhodonosora, I govori car s njima, i ne nade se medu svima njima nijedan
kao Danilo, Ananija, Misailo i Azarija; i stajahu pred carem. I u svemu emu
treba mudrost i razum, zato ih car zapita, nae da su deset puta bolji od svih
vraa i zvezdara to ih bee u svemu carstvu njegovu. (Stihovi 18-20)
Podrobna studija Starog zaveta jasno pokazuje da je tada u celokupnom
judejskom narodu bilo vernih zajednica koje se nisu dale zavesti na neto to
Bog ne bi nikada odobrio. U vreme najdubljih otpada, Bog je uvek imao jednu
zajednicu koja je drala Njegovu re i pazila na svedoanstva proroka koji su
upozoravali i opominjali. Nije uzalud prorok Isaija ovako propovedao ostatku: l
u to vreme ostatak Izrailjev i koji se izbave u domu Jakovljevu nee se vie
oslanjati na onoga koji ih bije, nego e se oslanjati na Gospoda sveca Izrailjeva
istinom. Ostatak e se obratiti, ostatak Jakovljev, k Bogu silnome. Jer ako bude
naroda tvojega, Izrailju, kao peska morskoga, ostatak e se njegov obratiti.
Pogibao je odreena, razlie se pravda. Jer e Gospod, Gospod nad vojskama,
izvriti pogibao odreenu u svoj zemlji. (Isaija 10, 20-23)
etiri mladia na vavilonskom dvoru odbili su uobiajenu hranu na
Navuhodonosorovom stolu i zbog toga to je jedan deo te hrane bio posveen
bogovima. Ali, to nije bio glavni razlog njihovog odbijanja. Nije zapisano da su
se protivili kada je svaki dobio ime koje je trebalo da izraava posveenje
nekom paganskom boanstvu. Oni su sigurno znali da idol nije nita na svetu, i
da nema drugoga Boga osim jedinoga. (1. Korinanima 8,4)
Koliko su opominjui primeri Noja i Lota doprineli ovoj odluci potpunog
uzdravanja od opojnih pia? Svakako, ova tri mladia su svoj ivot posvetila
Bogu. Njima je bila poznata opasnost od pomuivanja zdravog razuma
uzimanjem alkohola. Oni su eleli da im glava ostane bistra i izbegavali su sve
to bi ih moglo ometati u tome da slue Bogu svim svojim snagama. Ovom cilju
teili su sa takvom odlunou, da su bili spremni da poloe i svoj ivot da bi ga
~ 55 ~
IVOT
9. SVEDOCI
BEZ ALKOHOLA
NAELNE VERNOSTI
postigli.
Kada je Danilo kasnije pio vino, to samo ponovo potvruje injenicu da
Biblija poznaje upravo dve vrste ovog pia, neprevrelo, koje uva zdravo
rasuivanje, i prevrelo, koje zaluuje glavu onome ko ga pije. Sa sigurnou se
moe prihvatiti da Danilo svoj stav prema prevrelom vinu nije nikad promenio i
da je vino spomenuto u Danilu 10,3. bilo bezalkoholni groani sok.
~ 56 ~
IVOT
10. ULOGA
BEZ ALKOHOLA
10. ULOGA
VINA NA PRAZNIKU PASHE
Izrael je poznavao kalendar praznika koje je Bog propisao. Prvi i moda ak

najznaajniji praznik bila je Pasha. Njegovo uspostavljanje bilo je iscrpno
opisano u 2. Mojsijevoj 12. glavi. Uveden je pre oslobaanja Izraela iz
egipatskog ropstva. U osnovi ovog praznika stoji veliki dogaaj koji je Izraelu
doneo slobodu, a istovremeno postavio kamen temeljac za postojanje Izraela
kao nacije.
U ovome takoe, nalazimo razlog to je mesec izlaska proglaen prvim
mesecom godine. Ovaj mesec da vam je poetak mesecima, da vam je prvi
mesec u godini. (2. Mojsijeva 12,2) Meutim, Izraelcima je pripalo ne samo
oslobaanje, nego i odravanje: Jer u proi po zemlji Misirskoj tu no, i pobiu
sve prvence u zemlji Misirskoj od oveka do ivineta, i sudiu svim bogovima
Misirskim, ja Gospod. A krv ona bie vam znak na kuama, u kojima ete biti; i
kad vidim krv, proi u vas, te nee biti meu vama pomora, kad stanem ubijati
po zemlji Misirskoj. (2. Mojsijeva 12,12.13)
U sreditu praznika bilo je klanje i jedenje pashalnog jagnjeta. Jagnje je
predstavljalo najvaniju rtvu cele svetkovine. Pashalno jagnje istovremeno je
ukazivalo na jagnje Boje koje uze na se grehe sveta. (Jovan 1,29) Sledei
propisi u vezi sa pashalnim jagnjetom morali su da se tano potuju:
1. Svako domainstvo moralo je da uzme jedno jagnje (2. Mojsijeva 12,3.4).
2. Ovo jagnje moralo je da bude bez mane (2. Mojsijeva 12, 5).
3. Vreme za klanje rtve bilo je propisano (2. Mojsijeva 12, 6).
4. Krvlju su morali da se premau dovratnici kue u kojoj se jelo jagnje (2.
Mojsijeva 12,7).
5. U istoj noi, rtvovano jagnje moralo je da se pojede. Nita nije smelo da
ostane do jutra. Ako se sve meso ne bi pojelo, ostatak je morao da se spali (2.
Mojsijeva 12,10).
6. Nijedna kost nije smela da se prelomi (2. Mojsijeva 12, 46).
Postojali su jo i drugi propisi, ali ovi pomenuti bili su najvaniji. Praznik
pashe predoavao je vane novozavetne istine. Zato se u Novom zavetu
ponovo ukazuje na pojedina znaenja praznika pashe (vidi: 1. Korinanima 5,7).
Proslava Pashe bila je u vezi sa praznikom presnih hlebova: Sedam dana
jedite hlebove presne, i prvoga dana uklonite kvasac iz kua svojih, jer ko bi
god jeo to s kvascem od prvoga dana do sedmoga, istrebie se ona dua iz
Izrailja. I drite dan presnih hlebova, jer u taj dan izvedoh vojske vae iz zemlje
Misirske; drite taj dan od kolena do kolena zakonom venim. Prvoga meseca
etrnaesti dan uvee ponite jesti presne hlebove pa do dvadesetprvoga dana
istoga meseca uvee. Za sedam dana da se ne nae kvasca u kuama vaim;
jer ko bi god jeo to s kvascem, istrebie se ona dua iz zbora Izrailjeva, bio
doljak ili roen u zemlji. Nita s kvascem nemojte jesti, nego jedite hleb
presan po svim stanovima svojim (2. Mojsijeva 12,15.17-20)
Radi se u stvari o dva praznika, ali oni su meusobno tako usko povezani,
da su obino vaili kao JEDAN praznik.
U toku vremena proslava ovog praznika dopunjena je odreenim propisima.
Tako u 2. Mojsijevoj 12. glavi ne stoji jo nita o pashalnom vinu, bez koga se
kasnije proslava pashe nije mogla zamisliti. U vreme Isusa Hrista broj uesnika
nije bio manji od deset ni vei od dvadeset. U praznovanju praznika pashe vino
je imalo vanu ulogu. Redosled prazninih pehara dobio je veliki znaaj. Poto
bi se porodica okupila oko stola, domain kue uzimao bi pehar vina nad kojim
~ 57 ~
IVOT
10. ULOGA
BEZ ALKOHOLA
se izgovarao blagoslov. Svako za stolom imao je u isto vreme takoe po jedan

pehar. Vino se pravilo od suvog groa. Bilo je bezuslovno potrebno imati ovo
vino za pashalni praznik. Njemu je pridavana tolika vanost da su rabini uili
da, ako neko nema vina za praznik, on mora da proda neto od svog imanja ili
da zaloi neki predmet da bi ga mogao kupiti. Ako neko nije imao nita, novac
za vino dobijao je iz fonda za siromane koji je postojao za takve prilike. Ne
samo da je morao da ima vino, ve je morao da ima u dovoljnoj koliini da bi
svakom lanu porodice mogao da prui do etiri pehara. Upravo u Hristovo
vreme rabini su ovako uili:
Uoi praznika Pashe nije dozvoljeno da se ita jede od popodnevne molitve
do svitanja. ak i najmanji u Izraelu ne treba da jede, dok se u pravilnom,
odgovarajuem redu ne poreaju oko stola, niti treba neko da ima manje od
etiri pehara vina, ak i kad mora da mu se da iz fonda za dobroinstva za
potporu siromanih. (Traktat Pesachin)
Talmud ovako razlae ovaj predmet:
Svi, bilo mukarci ili ene, obavezni su da u ovoj noi popiju etiri pehara
vina i ovaj broj ne sme da se smanji. (Zakoni o kvascu)
U vezi sa naom temom sasvim prirodno pojavljuje se pitanje o kakvoi
pashalnog vina. Ovo je veoma znaajno, ako se setimo da su i ene i deca
uestvovali u proslavi.
Istorija nam kae kako se pripremalo pashalno vino. Za praznik pashe bilo je
doputeno samo crveno vino i uvek pomeano sa vodom. Svaki od etiri pehara
morao je da sadri najmanje etvrti deo etvrtine ina.
Prema rabinskim podacima 1 in iznosio je 3,35 litara. Prema tome pehar je
morao da zahvata najmanje 2 dela. etiri pehara koja su se zahtevala inila su
najmanje 8 dl, dakle ak i kad se razblae to je velika koliina za svakoga,
naroito za ene i decu, ako bi se radilo o opojnom vinu. Jedan odsek iz Mine
(VII. 13) ovako glasi: Ako dve grupe jedu u istoj kui (Pashu),onda jedna neka
okrene svoje lice na drugu stranu, druga na drugu, a kotao (zagrejani kotao) da
stoji izmeu njih.
Ovaj obiaj koji je ovde pomenut ukazuje nam na stari obiaj pripremanja
vina za Pashu. To nam potvruju i sledee izjave o tome kako se to radilo. U
jednom delu objavljenom 1879. rabin E. M. Miersa pie: Za vreme celog
praznika (pashe) nije dozvoljena upotreba nikakve hrane sa kvascem, niti
ikakve prevrele tenosti, to je u skladu sa biblijskim propisima.
Urednik londonskog lista Methodist Times posetio je u tom gradu praznik
jevrejske pashe. Posle zavretka bogosluenja upitao je rabina: Smem li da vas
upitam sa kojom je vrstom vina veeras praznovana Pasha?
Odgovor je glasio: Sa vinom koje nije opojno. Jevreji nikada ne
upotrebljavaju prevrelo vino u svom bogosluenju u sinagogi. Oni ne smeju da
ga upotrebljavaju ni na Pashi, ni za sinagogu, ni za kune potrebe. Prevrela
tenost bilo koje vrste spada u kategoriju ,kiselog, koja je na tako mnogo
mesta opisana u Starom zavetu. Vino koje su Jevreji upotrebljavali za vreme
pashalne sedmice, isporuivali su zajednici samo oni koji su bili ovlaeni od
vrhovnog rabinskog odbora rabina. Svaka boca bila je zapeaena u prisustvu
zastupnika crkvenih autoriteta. Boca koja je stajala tamo na trpezi, iz koje je
veeras uzeto vino, takoe je bila zapeaena. Hteo bih, takoe, da spomenem
da siromani Jevreji koji ne mogu da kupe ovo vino, sami prave neprevrelo vino,
koje nije nita drugo do preliv suvog groa valencija ili muskat.
Rabbi Manasseh Ben Israel (Vindiciae Judaerum, tampan 1956) pie:
Ovde na ovom prazniku (pashe) trebalo bi svako pripremanje da bude tako
isto da se ne bi dopustilo nita prevrelo ili bilo ta to bi moglo da vri.
~ 58 ~
IVOT
10. ULOGA
BEZ ALKOHOLA
Sudija Noje, vodei Jevrejin Njujorka, obavestio je gospodina Delavana, da je

upotreba vina proizvedenog od nakvaenih zrna groa, da bi se moglo zatititi
od upotrebe prevrelog vina, opta meu amerikim Jevrejima na praznik pashe.
AC. Isak, jevrejski uitelj, koji je od svog obraenja 26 godina iveo meu
Jevrejima, pisao je 1844.: Svi Jevreji sa kojima sam se dosad upoznao,
upotrebljavaju za Pashu neprevrelo vino - vino koje se u ovoj zemlji priprema
naroito za ovu priliku i veinom su to inili sami. Suvo groe se u toku
nekoliko dana pre Pashe potapalo u vodu, pri emu se sud stavljao u blizini
vatre. Tenost se odlivala u boce i upotrebljavala za praznik presnih hlebova
kao plod sa vinove loze. Ako bi se dogodilo da vreme za kvaenje nije bilo
dovoljno, sueno groe se kuvalo istog dana u kome je u veernjim asovima
poinjao praznik. Ako se smatralo da je izvuen sam sadraj eera, ostatak se
sipa u boce koje se zatvaraju. To je pashalno vino. Dr Kaningem, ueni
Jevrejin, kae: Ono to sada Jevreji uglavnom koriste kao vino za Pashu, jeste
napitak koji se pravio od groa potopljenog u vodi.
Dr Norman Ker objanjava: Prirodni kvaliteti ploda ponovo se dobijaju kada
suvo groe upije vodu. Tako je vino od suvog groa savreni uzorak
neprevrelog i neopojnog pia.
Prema tome, nalazimo iz mnogih dokaza da su mnogi stariji i savremeni
Jevreji ovo vino upotrebljavali na Pashi. Kao dokaz za optu praksu veine
pravovernih savremenih Jevreja dovoljno je upotrebiti jedan navod iz
Encyclopedia Britannica: Rabini su izgleda uvaavali zapovest koja se
odnosila na vrenje, kako za vino, tako i za hleb za praznik Pashe. (Osmo
izdanje, lanak Pasha, str. 333) Moderni Jevreji upotrebljavaju vino od suvog
groa u skladu sa zapoveu rabina.
Prof. Mozes Stjuart, daje ovakvo objanjenje: Jevrejska re chamets znai
neto prevrelo. Sve kiselo testo, tj. vrenje, bilo je iskljueno iz rtava. (3.
Mojsijeva 2,3-14)
Velika masa Jevreja ovu zapovest uvek je shvatala tako da je ona svojim
dejstvom obuhvatala kako prevrelo vino ili silovito pie, tako i hleb. Re koja
oznaava vrenje u sutini je ista, bilo da se radi o hlebu ili tenosti. Gesenius,
istaknuti hebrejista, izjavljuje da je kvasac vaio isto tako za vino, kao za
hleb.
Pastor A. P. Pibodi u svom radu o svetoj veeri kae: Pisac se briljivim
istraivanjem uverio da su Jevreji, bar pravoverni meu njima, u Isusovo vreme
zabranu nad kvascem proirili na princip vrenja u svakom obliku; i da je na
praznik Pashe bio obiaj da domain kue sadraj ae iscedi iz groa, koje je
za ovu posebnu svrhu bilo sauvano.
Pastor arls Bier pitao je dva vodea jevrejska rabina u Njujorku, od kojih
je jedan pripadao liberalnoj, a drugi ortodoksnoj koli. Prvi je izjavio: Sve
prevrele tenosti proizvedene od pet vrsta itarica - penice, jema, pira, ovsa i
rai, iskljuene su, jer se nalaze pod oznakom kvasac (kiselo testo).
Ovo je bez sumnje jevrejski zakon, uprkos svim oprenim izjavama.
Drugi je izjavio: Prevrelo vino, kao i sve prevrelo, najstroe je iskljueno iz
nae pashalne hrane. Ovo je u skladu sa boanskom zapovesti.
Bezalkoholno svetkovanje praznika zadralo se do naih dana: Ortodoksni
Jevreji u Poljskoj ili drugde za svoje pashalne obede jo i danas upotrebljavaju
rozine iseene nadvoje i potopljene u vodi. Od soka koji se na ovaj nain pravi,
sprema se praznino pie. Poto su istoni Jevreji vrlo konzervativni, obiaj
verovatno potie od starine.
U Biblijskom komentaru o trezvenosti navodi se jedan zanimljivi dogaaj:
poznati urednik razliitih popularnih i rado itanih religioznih asopisa, bio je u
~ 59 ~
IVOT
10. ULOGA
BEZ ALKOHOLA
poseti jednom prijatelju Jevrejinu. Kada je poeo pashalni obed, domain je

rekao svom prijatelju: Mora da popije etiri pehara vina. ta?, upitao je
gost koji je bio nepokolebljivi apstinent; Vino ne pijem ni pod kakvim
izgovorom.
O, da, moe, glasio je odgovor, nae vino je neprevrelo i nije opojno,
sasvim je svee, napravljeno od suvog groa i moe ga piti mirne savesti.
Na alost, dananji Jevreji u ovom pitanju nisu vie jedinstveni. Moda nam
sledei odseci na temu o pashalnom vinu u Biblijskom komentaru o
trezvenosti mogu objasniti zato se u ovom pitanju javlja izvesna nejasnoa:
Prema navodima Mine sprovedena je potraga za prevrelim piima u noi 14.
nisana, ak i u podrumima. Meu zabranjenim piima nabrajaju se: cutakh iz
Vavilona, eker Miana i khametz Idumejaca. Kod svih se radilo o prevrelim
piima od itarica ili voa, ili o piima koja bi lako prevrela, pa su iz opreznosti
iskljuena.
Poslunost Mojsijevom zakonu zahtevala je iskljuivanje svih prevrelih
artikala So Pashe. Zakon je zabranjivao seor - (kiselo testo, kvasac, sve
prevrelo), ono to je uvek moglo da izazove vrenje - ichamets, to je uvek
moglo da pospei vrenje ili ono to je bilo izloeno delovanju kvasca. Prevreli
groani sok morao je zato - prema postojeim zahtevima - da se zabrani
zajedno sa uskislim hlebom. Znaajno je zapaziti da su Maimonides, Bartenora i
drugi srednjevekovni rabini dozvoljavali upotrebu prevrelog vina, sa
obrazloenjem da ono nije prevrelo. Oni su govorili: To je hipoteza Jevreja da
voda plodova ne vri i da se zabrana ne moe primeniti na sveu vodu i vino.
Drugim reima: da bi opravdali prekraj slova boanskog zakona, rabini uzimaju
pretpostavku koja je u jasnoj suprotnosti sa prirodnim zakonom. Gde se javlja
opojna sila, ako su rabini prihvatili da groani sok ne vri...? Pokuaj da se
napravi razlika izmeu vrenja itarica i vrenja grodanog soka, ni na koji nain
ne moe da se brani, jer je bio zabranjen svaki kvasac, a kvasac itarica i
groanog soka hemijski je identian, oba razlau belanevine. Takoe ne moe
da se kae da je bilo zabranjeno samo prevrelo (uskislo), a ne i alkoholni
proizvod vrenja, jer uz objanjenja tekstova Gemare i rabini zabranjuju sve
prevrele tenosti od itarica, pa ma kako one slabe bile; rum i svi destilovani
produkti vina, koji nisu sadrali kvasac, bili su uvek najstroe zabranjeni. (str.
280.281)
Masa koja vri vaila je verovatno za neto to prelazi u raspadanje, slino
smrti i zato opoganjeno, - ne samo kod orijentalaca, nego i kod Grka. (Vidi:
Plutarh, Quaest. rom. 109 kod Winer u R. W.) Sa dolaskom praznika pashe
trebalo je ukloniti sve staro, sve to je poelo da trune i da se kvari.
Pashalni obed sprovoen je sledeim redom:
1) Proglaenje praznika. Otac izgovara zahvalnost ili blagoslov nad vinom i
praznikom i ispija prvi pehar. Za njim i ostali ukuani. Zatim dolazi hvala i
pranje ruku.
2) Zatim se jede gorko zelje, umoeno u sire ili slanu vodu, za spomen na
gorinu koju su podnosili oevi u Egiptu. U meuvremenu unosi se pashalno
jelo, zainjena supa, charoseth, presni hlebovi, praznina rtva i jagnje. Svi ovi
praznini elementi su tumaeni. Sada se peva prvi deo hvalospeva, haiel,
Psalam 113.114 i onda se pije drugi pehar.
3) Sada u stvari poinje obed (ljudi se smetaju); otac uzima dva hleba, lomi
jedan nadvoje, stavlja ga na celi hleb, blagosilja hleb, obavija ga gorkim zeljem,
umae jedan zalogaj, jede i izgovara ove rei: Ovo je hleb nevolje, koji su jeli
nai oci u Egiptu. Onda blagosilja jagnje i jede od njega, praznine rtve se jedu
uz hleb, koji se moi u kau, a na kraju pashalno jagnje. Sledi hvala ili
~ 60 ~
IVOT
10. ULOGA
BEZ ALKOHOLA
zahvalnost za obed, blagostanje i pijenje treeg pehara.

4) Peva se drugi deo halela, Psalam 115-118. i pije etvrti pehar. Ponekad je
sledio i peti pehar za vreme izgovaranja Psalma 120-137. ali ne vise.
Prilikom jednog takvog praznika Isus je uspostavio novozavetnu Svetu
veeru. Njoj e biti posveeno sledee poglavlje.
~ 61 ~
IVOT BEZ ALKOHOLA

SVETU VEERU?
11. KOJU
VRSTU VINA TREBA UPOTREBLJAVATI ZA
11. KOJU
VRSTU VINA
TREBA UPOTREBLJAVATI ZA SVETU VEERU?
Svi hriani su manje ili vie upoznati sa uspostavljanjem Svete veere za
vreme praznika Pashe. Veoma je vano znati iz kojih je delova praznika Pashe
Isus preao na novozavetni Praznik seanja.
Kao to smo ve razumeli iz prethodnog poglavlja, podela prvog pehara na
pashalnom obedu bila je povezana sa proglaavanjem praznika i izgovaranjem
blagoslova za sveanost i vino. Isus je to uinio ovim reima: Vrlo sam eleo da
ovu pashu jedem s vama pre nego postradam, jer vam kaem da je otsele neu
jesti dok se ne svri u carstvu Boijemu. (Luka 22,15.16) Za Isusa je to bio
poslednji pashalni obed koji je povezao sa obeanjem da e u carstvu svoga
Oca novi praznik praznovati sa njima.
Poto je na stolu bila pashalna hrana, deljenje drugog pehara bilo je
propraeno objanjenjem znaaja praznika. Za novozavetne vernike smisao
novog praznika nalazio se najpre u objavljivanju Gospodnje smrti (1.
Korinanima 11,26) i ukazivanju na Njegov ponovni dolazak.
Posle drugog pehara sledilo je lomljenje hleba i jedenje pashalnog obeda sa
treim peharom, koji se nazivao aom zahvalnosti. Lomljenje hleba i trei
pehar bili su sastavni inioci praznika, koje je Isus odredio da za praznik svete
veere budu seanje na Njegovo prelomljeno telo i prolivenu krv. Time je
ostvario osloboenje od pashalnog obreda i uspostavio obred Novog zaveta. Sa
pesmom hvale zavren je novi praznik, koji odsad u zahvalnoj radosti
novozavetne zajednice treba da se praznuje kao seanje na spasenje koje je za
njih uinjeno.
Ovde ne elimo da piemo o znaenju Svete veere. Nas ovde najpre
zanima pitanje kakvoe vina koje je Isus iskoristio prilikom uspostavljanja
praznika. Istaknimo jo jednom da na prazniku Pashe nije upotrebljavano nita
to je bilo uskislo ili prevrelo.
Armand Lipman, pisac brojnih dela o jevrejskoj uenosti i apologetici, pisao
je u jednom pismu anu Vijomijeu: U toku osam dana praznika jevrejske Pashe
nisu dozvoljena nikakva sredstva koja izazivanju vrenje, i to ni u vinu, niti u bilo
kojoj drugoj namirnici. Svo kiselo testo (kvasac), sve prevrelo, moralo je nestati
iz jevrejskih domova (za vreme od osam dana). U severnim zemljama u kojima
se pije pivo (prevreli napitak), Izraelci su za vreme od osam dana praznika
Pashe za sebe pravili neku vrstu neprevrele medovine... Re metze primenjuje
se samo za presni hleb, a ,chamets oznaava svako sredstvo za vrenje, svaki
kvasac, naroito kiselo testo i svako prevrelo pie. Tako je ,chamets opti
naziv, dok matze (u mnoini matzen) predstavlja naroitu oznaku. Seor je
po smislu slian izraz sa chamets.
Zanimljivo je da se na tri mesta, na kojima je re o Svetoj veeri, uopte ne
upotrebljava re ,vino, ve se ona zamenjuje izrazom plod vinove loze
(Marko 14,25; Matej 26,29; Luka 22,18). Zato i L. Rajnhart u jednom komentaru
na mesto u Mateju 26,29 moe da pie: Ne glasi ,vino, jer se za pashu pio
neprevreli groani sok. (Novi zavet, u prevodu L. Rajnharta)
U svom razgovoru sa urednikom londonskog lista Methodist Times ve
pomenuti rabin dalje objanjava: Nedavno sam itao mesto u Matejevom
evanelju u kome se opisuje pashalni obed. Nema sumnje da je vino koje se
tom prilikom upotrebilo bilo neprevrelo. Isus kao verni Jevrejin ne samo to ne
~ 62 ~
IVOT BEZ ALKOHOLA

11. KOJU VRSTU VINA TREBA UPOTREBLJAVATI ZA
SVETU VEERU?
bi pio prevrelo vino za Pashu, ve ne bi ni praznovao Pashu u kui iz koje nije
uklonjeno sve prevrelo. Mogu da spomenem da je vino koje sam koristio na
bogosluenju u sinagogi ekstrakt od groa. Dozvolite mi da izrazim svoje
uenje to hriani koji tvrde da su sledbenici Isusa iz Nazareta uzimaju ono
to Isus kao Jevrejin ne bi uopte uzeo - opojno vino - prilikom jednog tako
svetog bogosluenja kao to je praznik Svete veere.
Meutim, ak i da su evanelisti koristili re vino, ovo ne bi promenilo
injenicu upotrebe neprevrelog vina. Tu postoji jedna veoma zanimljiva
paralela. Kod rei: ...Uze Isus hleb, ne upotrebljava se naziv azumos (presni
hleb), ve artos (obini hleb). Uprkos tome, tumai Biblije su jedinstveni da se
za Svetu veeru upotrebljavao presni hleb, premda je naveden samo izraz za
obian hleb. U osnovnom tekstu re koju je Luter preveo sa Uskrnji praznik,
Uskrs, uvek je Pasha. Logian zakljuak koji sledi jeste ovaj: poto je
Jevrejima za vreme Pashe bio dozvoljen samo presni hleb, to nije mogla biti
nijedna druga vrsta hleba, bez obzira to nije upotrebljen naziv za obian hleb.
U Biblijskom komentaru Ota fon Gerlaha za tekst u Matej 26,26. ovako se
kae: Isus je tada svakako uzeo presni hleb. uzepe Rikioti pie: Tu je Isus
izvrio radnju koja nije bila predviena u obiajima. On je uzeo kriku presnog
hleba i nad njim izgovorio blagoslov... Denis Bizi objanjava: Isus je uzeo
hleb, sigurno presni hleb, jer nije bilo drugog. (Evangile selon Matthieu, Bible
PirotClamar, Paris 1935, str. 347)
L. Mardal, semitski filolog, naglaava: Pashalni obed prethodi obedu Svete
veere... Isus uzima hleb artos kojim se obino oznaava kiseli hleb, ali koji
ovde oznaava presni hleb, jedini koji je bio doputen za pravovaljani praznik
Pashe.
Zato bi se za vino odbijalo neto to se za hleb bez razmiljanja priznaje?
Re vino u tadanje vreme vaila je kako za prevrelo, tako i za neprevrelo vino.
Logian zakljuak koji moemo izvui za hleb vai i za vino. Re vino ne znai
uvek prevrelo vino.
Isplati se baciti kratak pogled na istoriju crkve i videti kako su se rani i
kasniji hriani ponaali prema vinu za Svetu veeru. U Biblijskom komentaru
o trezvenosti, na str. 282, pie: Kao dodatni dokaz moemo navesti dugu,
ustaljenu praksu skoro svih hrianskih zajednica na istoku, mada su bile
udaljene jedna od druge. Baron Tavernije pie u svojim Persijskim
putovanjima (1652) o hrianima sv. Jovana: Za svetu veeru pravili su jelo
od prekrupe ili brana koje se mesilo sa vinom i uljem jer - tako oni kau - telo
Hristovo se sastojalo od dva glavna dela, mesa i krvi, koje brano i vino
potpuno predstavljaju.
Da bi napravili svoje vino, uzimaju groe sueno na suncu. Na svom jeziku
oni ga nazivaju zebibes. Zatim sipaju vodu na njega i ostavljaju ga da izvesno
vreme kisne. Isto vino uzimaju za blagosiljanje ae. Hriani sv. Tome, koji ive
na obali Malabara i koji tvrde da su Jevanelje primili od apostola Tome,
praznuju svoju Svetu veeru sa sokom od suvog groa, koje se jednu no
natapa u vodi. Osorius (De Rebus) 1586. tvrdi: Uz njihove rtve potrebno im
je vino koje se pravi od suvog groa. Ejnsvort u svom delu Putovanja po
Maloj Aziji (London 1842) opisuje Svetu veeru kod Nestorijanaca i dodaje:
Voda od suvog groa zauzima mesto vina.
Tiendorf u svom izvetaju o poseti koptskim manastirima u Egiptu,
primeuje da svetenik prilikom Svete veere uzima gusti sok od groa
kaikom iz ae. Dr Gobat (protestantski biskup Jerusalima) izvetava u svom
Journalu o prijemu nekoliko boca vina od groa (za Svetu veeru). Vino je sok
~ 63 ~
IVOT BEZ ALKOHOLA

SVETU VEERU?
od suenog groa sa vodom.
Prof. Elis izvetava o jednom putu u Egipat 1884. i pie: Upitali smo
misionare koju vrstu vina kopti koriste za Svetu veeru. Oni su objasnili da u
drutvima koja su oni osnivali vino uvek pravovremeno nabavljaju slubenici.
Oni ga prave od suvog groa koje potapaju da stoji u vodi oko 24 sata, zatim
ga gnjee i proputaju kroz sito, ili cede sok. Jedan od misionara rekao je da su
kopti, kada su uli da hriani iz zapadnog sveta koriste ,vino iz trgovine, kako
su nazivali sva prevrela vina koja se mogu dobiti u radnjama, bili veoma
uasnuti zbog takve ideje.
Praen dvojicom kopta, veoma prijatnim, mladim ljudima koji su govorili
engleski i koji su sluili kao prevodioci, pisac je posetio patrijarha njihove Crkve
i bio veoma ljubazno primljen. Za vreme naeg razgovora postavljali smo
pitanja o vrsti vina koje su upotrebljavali za Svetu veeru. Objasnio je da se
svee groe u Egiptu moe dobiti samo u jednom ogranienom razdoblju
godine. Zato su uzimali sueno groe ili rozine, dobro ih prali, birali najlepe i
potapali ih u toliko vode da ih pokrije, ostavljali ih potopljene 24 sata, zatim ih
gnjeili u vodi ili istiskali sok u vodu u kojoj su bile potopljene. Ovu vodu su
zatim upotrebljavali za Svetu veeru. (Vino u Bibliji, str. 249)
Prevrelo vino nije besprekoran simbol krvi Isusa Hrista. Takoe i za rtvu iz
perioda Starog zaveta vaili su sasvim odreeni propisi. Tako je pashalno jagnje
moralo da bude jagnje na kojem nema mane (2. Mojsijeva 12,5). Prevreli
proizvod vie nije besprekoran. Nijedna biljka na Zemlji ne proizvodi alkohol.
Nijedan izvor ne daje alkohol. Alkohol je proizvod raspadanja. Vrenje pretvara
eer ili skrob u alkohol.
U 116. Psalmu pesnik govori o ai ili peharu spasenja ili izbavljenja. Poto
je najpre postavio pitanje: ta u vratiti Gospodu za sva dobra to mi je
uinio, on sam odgovara reima: Uzeu au spasenja, i prizvau ime
Gospodnje. Naziv aa spasenja ili aa izbavljenja upravo odgovara
Svetoj veeri, onom obedu seanja na spasenje koje nam je pripalo u Hristu. U
velikoj zahvalnosti spaseni iz razdoblja Starog zaveta prinose svoju zahvalnu
rtvu, ali pre zahvalne rtve, kako izgleda, oni prinose jo i rtvu naljevnicu;
oni zatim podiu pehar spasenja ili izbavljenja i onda je izlivaju na oltar
(Albreht). Da je ovaj pehar bio pun prevrelog vina, onda bi on mogao biti
nazvan aom zla. Jer isto kao kod vina, Biblija takoe pravi razliku izmeu
ase izbavljenja i ase propasti, ase spasenja i ase jarosti, ae
Gospodnje i ase avolske, ase njegovih blagoslova i ase njegovog
gneva.
Biblija nigde ne ui upotrebu prevrelog vina, bilo kao pia ili kao simbola
Hristove krvi. Apelujemo na zdrav razum i pitamo da li se Hristova krv bolje
predstavlja istim sokom od groa u njegovom prirodnom stanju, ili poto je
preao u prevrelo i opojno vino... Usrdno preporuujemo da se ovo drugo
nikada ne postavlja na Gospodnji sto.
Nema sastanka hrianske zajednice na kojem bi obzir prema bratu bio
vaniji nego na Svetoj veeri. I iz ovog razloga sveta veera treba da se
sprovede bez alkohola. U jednom letku koji je izdala antialkoholiarska
izdavaka kua Lozane na temu Bezalkoholno vino za Svetu veeru kae se;
To to primanje Svete veere u sluaju kada je neko uzeo na sebe obavezu
apstinencije u poetku vai kao dozvoljeni izuzetak i to to Sveta veera
ponegde nije bezalkoholna, ugroava dve grupe ljudi. Jednu je na sledei nain
opisao dr med. Ernst Gabriel, voa 99 ustanova za leenje od alkoholizma u
tajnhofu, Be: Vie puta smo doivljavali da se nekadanje pijanice, koje su
~ 64 ~
IVOT BEZ ALKOHOLA

SVETU VEERU?
nesmetano godinama ivele apstinentski, pa prema tome morale da se
nazovu ,izleenim, ponovo vrate zahvaljujui nekom sluajnom probanju
alkohola.
Pojedini ljudi su preosetljivi na vrlo male doze alkohola. Postoje ljudi koji
zbog toga vie ne piju. Oni ne idu na Svetu veeru, jer poznaju sebe i opasnost
u koju mogu zapasti uzimanjem prve kapi alkohola. Oni vie vole da se odreknu
primanja Svete veere, nego da im ona postane zla kob. Ako uzmu i najmanju
koliinu, moe im se dogoditi da doive buenje uspavane poude za uivanjem
alkohola. Praznovanje Svete veere sa alkoholnim vinom za izleenog
alkoholiara znaci teko iskuenje. Iskustva staratelja za pijanice potvruju
lekarska posmatranja spomenuta u poetku. Poznato je da, kako za one koji su
ugroeni alkoholom, tako i za one koji boluju od alkoholizma, alkohol, dakle i
vino, moe da bude otrov. Ono moe da bude pobudni uzrok za pojavu recidiva.
Keler u svom delu Alkohol i Sveta veera pie vrio snano na ovu temu:
A hrianska zajednica? Pijanici koji ostavlja svoje pijanstvo potrebna je
zajednica. On ponovo dolazi na bogosluenje i trai svoj oslonac u Jevanelju
koje se tamo propoveda. Zatim, zajednica odrava svoju Svetu veeru. To je
najvii oblik zajednice.
A nekadanji pijanica? Treba li i on da ide na Svetu veeru? On to eli. Poziv
da se zajedno uzme Sveta veera vai i za njega. Ali, tu vreba velika nevolja i
opasnost. Na Svetoj veeri ponudie mu au, a u ai vino. Iz nje treba da
pije? Nekadanji pijanica i vino? To je velika nevolja i opasnost. Neko e se
nasmejati ovoj tvrdnji. Pa on treba da uzme samo gutljaj-dva. Pa vino nije
najvanije na Svetoj veeri. Pa vino je samo simbol i radi se o duhovnom smislu
na Svetoj veeri.
Tako moe da se kae i to zvui lepo i duhovno. Ali injenice govore da je u
nekim sluajevima ovaj jedan gutljaj bio dovoljan da navede pijanicu na
povratak. Da bi se to shvatilo potrebno je samo malo istinskog razumevanja za
oveka. Kad ovek zapadne u pijanstvo, tu ima i uivanja. Vino, alkohol uopte,
bilo da je to pivo ili rakija ili most, u oima pijanice to je uivanje. On mu se ini
dobrim, slatkim, prijatnim, osveavajuim, podstiuim, bezopasnim i donosi
mu radost. Mi koji godinama i decenijama ivimo kao apstinenti, znamo odavno
da ovek koji nikad ne uiva alkohol, nita, ama ba nita ne gubi. Za nas
apstinente naputanje svakog uivanja alkohola nije nikakav gubitak, ve jo
vee uivanje u ivotu. Ali, za pijanicu vino i svaki drugi alkohol donosi
uivanje.
Istina je da ovo verovanje u uivanje, koje uprkos unutranjoj bedi, uprkos
esto oajnikoj borbi za umerenou, postoji u pijanici, u njemu je kao sablast
ak i onda kada je smogao snage da donese odluku da se potpuno i zauvek
odrekne uivanja alkohola, da bi se, kako se otprilike danas kae ,uhvatio i da
ne bi sasvim propao. I kod nekih apstinenata, koji su to tek kratko vreme, ivi
potajna i za njih same skrivena elja za alkoholom. Zato je gutljaj vina koji sudi
Sveta veera tako velika opasnost za onoga ko je bio pijanica i vie ne eli to da
bude. To je samo jedan gutljaj; ali, taj jedan gutljaj budi seanje na staro
uivanje, staru zavisnost i staro iskuenje je tu. To je za nas koji ivimo
umereno i o neprijatnosti tog uivanja ne znamo nita, teko shvatljivo. Ali, bilo
teko ili lako razumljivo - injenica postoji da uestvovanje u Svetoj veeri, ako
se nudi alkoholno vino, uvek ponovo navodi izbavljenog pijanicu na povratak i
na propast. Mora li to tako da bude?
Ne, ne mora. Jer bezalkoholno vino je isto tako vino kao i alkoholno vino.
Ono nije manje vredno, ve je vrednije. Ono nije vetaki proizvod, ve isti
~ 65 ~
IVOT BEZ ALKOHOLA

SVETU VEERU?
groani sok ije je vrenje spreeno. On vinogradaru i gostionicama donosi isto
toliko kao i alkoholno vino. Zato da se ono ne koristi za Svetu veeru?
Jedan engleski duhovnik, ije se ime ne navodi, pisao je kratko pre svoje
smrti prof. Elisu: Iskustvo, koje sam Vam ve ispriao, ne mogu nikad
zaboraviti. Gospodin M., brat moje ene, klasino obrazovani ovek, postao je
zahvaljujui mojim naporima trezven ovek, a samim tim i srean. Zatim je
doao praznik Svete veere na kojoj smo imali prevrelo kalifornijsko vino. Pruio
sam mu au i on je popio. Posle toga pourio je u restoran u kome se toilo
vino. Kasno uvee doao je pijan kui.
Od tada je pio dalje u toku tri meseca, dok jedne veeri nije umro, poto su
ga veoma pijanog doveli kui.
Neprevrelo vino nije zavodnik. Da sam gospodinu M. za Svetu veeru pruio
bezalkoholno vino, verovatno bi on jo dugo iveo kao trezven ovek. Vae
knjige o problemu vina su zato vredne sve muke i trokova. Samo Bog zna
koliko je dobra uinjeno zahvaljujui onome to ste napisali i rairili pod Bojim
vostvom. (Vino u Bibliji, str. 124.125)
~ 66 ~
IVOT
12. VINO
BEZ ALKOHOLA
12. VINO
NA SVADBI U
NA SVADBI U
KANI
KANI
Prvo udo koje je Isus uinio dogodilo se prilikom jedne svadbene

sveanosti. Verovatno je Marija, Isusova majka, bila u srodstvu sa mladencima,
pa je na sveanosti trebalo da ispuni neka zaduenja. Isus i Njegovi uenici bili
su takoe pozvani na sveanost (Jovan 2,2). Takve svetkovine trajale su vie
dana, po pravilu celu nedelju.
Za vreme tih prazninih dana pojavio se Isus sa svojim prvim uenicima
(Jovan 1,40-45). Pred kraj sveanosti mladoenja je zapao u veliku nepriliku, jer
je ponestalo vina. Razumljivo je stoga to se i Marija zabrinula zbog nedostatka
vina koje je bilo uobiajeno u takvim sveanim prilikama. Nestalo je prerano.
Marija je zato uinila ono to joj se inilo jedinim izlazom: obratila se Isusu
reima: Nemaju vina. (Jovan 2,3) Isusov odgovor nije bio otar, kakvim se
ponekad smatra, ve je to bilo paljivo sroeno objanjenje prilagoeno
trenutku. On je doslovno izjavio: ta je meni do tebe eno? Isus se sada
prihvatio jednog drugog zadatka. Odsad je zapovesti smeo da prima samo od
svog nebeskog Oca. lako Isus nije manje voleo svoju zemaljsku majku nego
dosada, ona nije smela da odreuje Njegovu misiju. Ono to bi sada inio,
trebalo bi da slui jedino velianju Njegovog Oca.
Sve to je Isus trebalo da ini moralo je da odgovara samo planu koji je bio
utvren za Njegovo delovanje kao Sina ovejeg. Meutim, as da se proglasi
Mesijom, jo nije doao. Poto su sluge na proslavi smatrale Mariju kao jednu od
odgovornih osoba za dobavljanje vina, iz toga proizlazi da je ona mogla da im
kae: to god vam ree uinite. (Jovan 2,5)
Jovanov izvetaj sada se nastavlja: A onde bee est vodenih sudova od
kamena, postavljenih po obiaju Jevrejskoga ienja, koji uzimahu po dva ili po
tri vedra. Ree im Isus: napunite sudove vode. I napunie ih do vrha. I ree im:
zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoe. (Jovan 2,6-8)
Potrebno je da najpre razjasnimo o kojoj se koliini vode u ovim krazima
radilo. D. Rikioti pie:
U predvorju kue stajalo je est velikih kraga. Oni su sluili za pranje ruku
i posuda, kako je kod Jevreja to bilo uobiajeno. Zato su bili od kamena, jer
prema rabinskom uenju kamen ne prima nikakvu neistou kao glina. Krazi
su bili veliki: svaki je hvatao dva ili tri puta vie od normalne jevrejske mere,
oko 39 litara; prema tome ukupno oko 600 litara. Naravno, gozba je trajala
dugo, zvanice su bile brojne, tako da se voda veim delom potroila pa su
krazi stajali prazni.
Kada su sluge ispunile Isusovu zapovest, kum se veoma iznenadio: A kad
okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znadijae otkuda je (a sluge
znadijahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum enika, i ree mu: svaki ovek
najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda ravije; a ti si uvao dobro vino
doslije. (Jovan 2,9.10)
Sada stojimo pred velikim. brojem pitanja,od kojih su naroito znaajna ova
dva: 1. Kakvo je bilo vino koje su zvanice na svadbi pile, pre nego to je Isus od
vode napravio vino? 2. Da li je Isus napravio prevrelo ili neprevrelo vino?
Najpre moramo ponovo da se podsetimo da sama upotreba rei vino (oinos)
jo nita ne govori o stanju ili kakvoi tog vina. Oinos moe da bude kako
neprevrelo, tako i prevrelo. Meutim, sada se postavlja pitanje ta je kum mislio
upotrebljavajui re koju je Luter preveo sa napie se. Jesu li se zvanice na
svadbi opile? Da bi se ovo pitanje razjasnilo, obratimo se razliitim prevodima
~ 67 ~
IVOT
12. VINO
BEZ ALKOHOLA
NA SVADBI U
KANI
Biblije i komentarima i onda emo videti ta se mislilo.

U Biblijskom komentaru o trezvenosti od Lisa i Bernsa, delu koje
verovatno predstavlja najbolju studiju pitanja vina u Bibliji, koje je ikada
izdato, kae se:
Kada su dovoljno popili (kai hotan methusthosi)... autorizovani engleski
prevod je protiv pretpostavke da methuo i methusko neminovno znae piti u
smislu opijanja. Kum se nije pozvao na opojno delovanje, ve na veliku koliinu
popijenog pia, i to je prvo znaenje ove rei. (str. 303)
Poboni i veseli Izraelac radovao se kada su gosti bili veseli i raspoloeni;
na to se misli u 1. Mojsijevoj 43,34; Agej 1,6; Jovan 2,10.
Pijenje, opijenost, pijanica. 1) Opijenost bez zlog sporednog znaenja
potpuno smirivanje ei do radosti, Agej 1,6; Jovan 2,10.
Ve pomenuti izraz iz Jovan 2,10. glasi u pojedinim prevod ima:
Weymouth - N. zavet ... kad su ljudi obilno popili
Ecker - N. zavet ... kad su od njega dosta popili
Kistemaker - N. zavet ... i kad su se siti napili
Grki Novi zavet ... i kad su izgleda obilno popili
Ste. Bible Osterwald ... poto su dosta popili
Reinhardt - N. zavet ... i kad su se siti napili
Holy Bible, Oxford ... i kad se dobro popilo
Arndt - N. zavet ... i kad su dosta popili
Ste. Bible, Dav. Martin ... poto se vie popilo
Allioli ... kad su dosta popili
M. Luther, 1798. Basel ... i kad su postali pijani, ... sa primedbom: e dobro
ugaena, i sit se napiti, kao 1. Mojsijeva 43,34. i Agej 1, 6.
Ima vie razloga koji govore u prilog injenici da se na svadbi koja je
spomenuta u Jovanu 2. nisu upotrebljavala alkoholna pia. Najpre je za obinog
itaoca Biblije nezamisliva Marijina molba da se nabave dodatne zalihe vina,
ako su svatovi bili ve pijani. Sigurno bi Marija bila srena to vie nije bilo vina,
ako se drutvo stvarno ve napilo! Gostioniar ne bi smeo da i dalje toi alkohol
pijanim gostima. Takoe se ne moe pretpostaviti da je Isus stvorio vino, ako se
radilo o pijanom drutvu.
Moda e neko primetiti da ovo obrazloenje nije tako sigurno, jer je Isus
optuen od strane Jevreja da je pijanica. Pozabavimo se ukratko ovom
optubom. Izvetaj prema Mateju ovako glasi: Jer Jovan doe, koji ni jede ni
pije, a oni kau: avo je u njemu. Doe sin oveij, koji i jede i pije, a oni kau:
gle oveka izelice i pijanice, druga carinicima i grenicima. I opravdae
premudrost deca njezina. (11,18.19) Jo ranije smo naglasili da jedinstven
izraz jelo i pie jednostavno oznaava svakodnevnu hranu. Jovan Krstitelj je
boravio na usamljenim mestima i jeo ono to je tamo nalazio, dok se Isus
kretao medu ljudima da bi im inio dobro. Da bi izrazili svoju mrnju prema
Isusu, Jevreji su ga nazvali izelicom i pijanicom. Koliko je takva optuba bila
neodgovarajua, vidimo ve kad itamo isti izvetaj u Lukinom Jevanelju. Tako
se za Jovana kae: Jer doe Jovan Krstitelj koji ni jede hleba ni pije vina, a vi
kaete: avo je u njemu. Doe sin oveij koji i jede i pije, a vi kaete: gle
oveka izelice i pijanice, druga carinicima i grenicima. (Luka 7,33,34) U
pustinji nije bilo ni hleba, ni vina. Kad se kae da Jovan nije ni jeo ni pio, onda
se samo misli da se drugaije hranio od Isusa. Hleb i vino je samo oznaka za
svakodnevnu hranu, pri emu vino uopte ne mora biti prevreli groani sok.
Ne moemo dokazati da su sve jevrejske svadbe proslavljane bez alkohola,
~ 68 ~
IVOT
12. VINO
BEZ ALKOHOLA
NA SVADBI U
KANI
ali veina od ovih sveanosti sigurno jeste. Zapazimo da je ak i svadbena

gozba bila religiozni praznik. Dalje, za svadbe je vaio odreeni red. Trudili su
se da izbegnu ono to je nepristojno, pazili su da se ne izgovaraju dvosmislene
sale i da se ne pevaju nemoralne pesme. Svetost braka jo nije bila
obezvreeni novi.
Sigurno je opravdano pitanje: Kako bi se jedna svadbena sveanost koja se
pretvorila u pijanku, mogla da sauva od lakomislenih i dvosmislenih govora i
pesama? Mora se bar jednom doiveti svadbena sveanost, na kojoj se dosta
pilo prevrelo vino, da bi se shvatilo da je pristojna, a ipak vesela sveanost
mogua samo ako se ne daje prevrelo vino. U Urstovo vreme vladala je osim
toga mnogo vea strogost na sveanim proslavama, nego u kasnijim vekovima.
Na zapadni svet ivi na alost u velikoj zabludi da je stvarno veselje
mogue samo ako se upotrebljavaju alkoholna pia. Nita nije tako pogreno
kao ovo miljenje. ak i kad se kod mnogih jezik odrei zahvaljujui alkoholu,
onda ti jezici, koji su na taj nain odreeni, ne kau mnogo pametnog. iler je
zaista pogodio kad je rekao: Vino nije nita izumelo, samo je izbrbljalo.
Svadbena sveanost proslavljena bez alkohola poznaje u stvari ono veselo
raspoloenje koje dolikuje takvoj prilici i posle koga ne sledi mamurluk.
Biblija poznaje onu pravu radost kad neprevreli groani sok razveseljava
srce. Izraelci su znali da se raduju, jer su poboni meu njima poznavali
sigurnost i pouzdanje koje proizlazi iz vere u Boje vostvo.
Bezalkoholno, neprevrelo vino od suvog groa upotrebljavalo se ne samo
za Pashu, nego i za svadbe. Ovo potvruje i sledee pismo, koje citira prof. Elis:
Br. 336 istona 69. ulica, februar 15.1881.
Veoma potovani gospodine,
Odgovarajui na Vae jueranje pismo, ponavljam da veina Jevreja u
naem gradu za praznik Pashe koristi vino koje je napravljeno od groica.
Naravno, one su slatke. Takvo vino od suvog groa upotrebljava se u svim
naelnim sinagogama za svetkovanje Subote i svetih dana, kao npr. kiddush
(blagosiljanje ase) i takoe za obrezivanje i svadbe. Neki, ali ne mnogi,
upotrebljavaju uvozna vina - italijansko, maarsko ili nemako, koja su
potvrena kao perach ili koervina.
Va odani J. P. Joahimsen.
Koervina su prema religioznim zakonima dozvoljena ista, ili vina koja
odgovaraju propisima.
Meutim, kako stoji sa kumovom izjavom, koja se odnosi na ocenu vina koje
je Isus stvorio? Kako emo objasniti njegovo upuivanje na obiaj svog
vremena? U Jovanovom izvetaju pie: l ree mu: svaki ovek najpre dobro
vino iznosi, a kad se opiju onda ravije; a ti si uvao dobro vino doslije. (Jovan
2,10)
Kum je vino koje je Isus napravio cenio kao bolje od onog koje su dotad pili.
Njegova ocena bila je nepristrasna, jer nije znao nita o poreklu vina. Jevreji i
Rimljani smatrali su najboljima ona vina koja su bila u svom prirodnom,
neprevrelom stanju. Sposobnost da se moe odmah oceniti vino koje je Isus
stvorio, dokazuje da je i kum bio trezan. Vino koje je Isus stvorio svojom rei
bilo je neprevreli svei sok od groa.
Pastor dr Samson objanjava: Vino koje je na svadbi napravio Hristos
potvruje sledeim injenicama kakvo je bilo: prvo, injenicom da su verni
Jevreji, kojima je Isus celog svog ivota pripadao, od pamtiveka na svadbama
~ 69 ~
IVOT
12. VINO
BEZ ALKOHOLA
NA SVADBI U
KANI
upotrebljavali neprevrelo vino; drugo, najbolje, najdragocenije i uvek pravo vino

koje se koristi na starim i modernim sveanim gozbama bilo je najlake, a
meu Rimljanima bilo je to neprevrelo. - (Boanski zakon koji se odnosi na
vina, cit. prof. Elisa, str. 264)
Kum je vino koje je Hristos napravio oznaio kao najbolje, pri emu je
izjavio: A ti si uvao dobro vino doslije. Ako moemo da utvrdimo koje je vino
kod Jevreja vailo kao najbolje, onda na ovo pitanje moemo da odgovorimo sa
puno sigurnosti. Pozivanje na dela priznatih autoriteta, pomoi e nam u tome.
Dr Jakobus izjavljuje: Kao najbolja vaila su ona vina koja su najmanje bila
opojna.
Dr M. Stjuart kae da su stari narodi neprevrelom vinu pripisivali bolji ukus
i plemenitiji kvalitet nego prevrelom vinu.
Kito govori o vinu koje je pomou kuvanja sauvano od vrenja: Takvo su
(Jevreji) cenili kao najbogatije i najbolje vino.
Naoigled ovakvih svedoanstava ne moe postojati sumnja da je vino koje
je Hristos napravio i koje je kum na sveanosti oznaio kao najbolje, bilo
neprevrelo vino, koje je kod Jevreja obino vailo kao najbolje.
Postavlja se pitanje zato su sluge bez pogovora ispunile isusovu zapovest.
Da li je i njima bilo poznato da je za pravljenje vina potrebno doneti vodu? Ko
se bavi obiajima onog vremena, shvatie da Isusov nalog nije bilo nita
neobino. Neprevrelo vino pravilo se potapanjem suenog groa ili
razblaivanjem gusto ukuvanog soka od groa.
U ve spomenutom Biblijskom komentaru od Lisa i Bernsa, stoji zapisano:
Prema podacima Homera, Pramniana i Meroniana, za vino je bilo potrebno
dvadeset delova vode i jedan deo vina. Hipokrat je vino iz Trakije koje se
sastojalo od dvadeset delova vode i jednog dela vina smatrao pravim piem.
(Prof. Elis, kao gore, str. 141)
Nisu samo Jevreji suili groe i upotrebljavali ga kao suvo groe. Vino
napravljeno od suvog groa bilo je jedino koje su Rimljanke smele da piju. Ova
slatka, neprevrela vina nazvana su vinum passum. Rozinese jo nazivaju
pasarilama. Hejzijev Renik stranih rei daje ovakvo objanjenje: Pasarile ili
pazarile, pi. (fr. passarilies, od lat. uva passa, sueno groe, rozina, od passus,
passa, passum, suen, gl. pandere, prostreti, prostirui, suei; span, pasa, uva
pasa, port, passa, rozina) veoma dobre panske rozine, sueno groe u paniji
i Francuskoj.
Ovo nekodljivo pie koje se pripremalo od rozina smeli su da piju ene i
deca. Kod Ateneja se zadrao jedan odlomak iz istorijskog dela o Polibiusu. U
Biblijskom komentaru o trezvenosti navodi se sledei pasus, koji za nau
temu sadri vrlo vredan podatak: Meu Rimljanima enama je bilo zabranjeno
da piju vino, ali su one pile jednu vrstu, nazvanu passum. Ona se pravi od
rozina i za pie je veoma slina slatkom egostenskom i kritskom vinu, koje piju
mukarci kada su veoma edni. Ali ene ne mogu da piju vino, a da ne budu
otkrivene; jer, prvo vino ne prilii eni, a zatim ona je obavezna da poljubi svoje
roake, i to svoje i svoga mua, sve do dece od brae i sestara. Ovo mora da
uini svakog dana, kad god ih prvi put sretne. I osim toga, mora da bude na
oprezu, poto je bila sasvim nesigurna koga e sluajno sresti; jer ak i kad bi
samo okusila (vino), to bi bio dovoljan razlog za optubu. (str. 447)
Kako to da je vino koje je Isus pripremio bilo bolje od onog koje su pre toga
pili? Isus je stvorio svei sok od groa, dok su gosti pre toga pili ili vino
pripremljeno od suvog groa ili gusto ukuvani sok od groa razblaen sa
vodom. Koje je od ovih vina bilo najbolje, lako se moglo utvrditi.
Takoe nema nieg nepotenog u obiaju koji kum nagovetava. Ne samo
~ 70 ~
IVOT
12. VINO
BEZ ALKOHOLA
NA SVADBI U
KANI
za vino, nego i za hranu vai da se jo i danas iznosi najpre ona koja se smatra
najboljom. Gostioniar, kao i domaica, eli da kod svojih gostiju ostavi dobar
utisak. Ono to se naknadno iznosi ne treba zbog toga da bude manje vredno.
Komentar Lisa i Bernsa predoava nam sledea razmiljanja o vrsti vina koje
je Isus napravio:
1. Proces vrenja je postupak raspadanja i ne maze se verovati da ga je Isus
podravao, ili da je na njega delovao svojom modnom rei. Kod svih procesa
vrenja zaustavlja se ivi rast, oslobaa se organizovana materija i dolazi do
izopaenja. Vri se prelaz od sloenih ka jednostavnijim oblicima - u stvari od
hrane ka smeu. Da bi se napravio isti groani sok, neprevreli sok sa vinove
loze, trebalo je ljudima - ukoliko im je to bilo mogue - vre oslanjanje na
stvoriteljski plan provienja, nego vraanje u ivot jedne izopaene supstance.
Time to raste hrana Bog blagosilja svet; i mada raspadanje predstavlja
doprinos buduem rastenju, dobrotu, krasotu i cilj svoje moi primeujemo u i
kroz rastenje. Cilj i svrha hrane je da da snagu - snagu sa kojom ivimo, vidimo
i mislimo, kojom spoznajemo dela i krasotu Boju. Smisao slike koju je Hristos
primenio: ,Ja sam okot, a vi loze, poiva na ovoj fiziolokoj injenici. Da je od
vode ivota najpre napravljen onaj dragoceni sok, krv vinove loze, a zatim da je
pretvorena u alkohol, onda bi sin uinio upravo suprotno od onoga to Otac ini
u svakom dobu godine, pri emu ,izvodi hleb iz zemlje i vino koje veseli srce
oveku. A, ako je Isus ovom prilikom uinio ono to je stvaralaki bilo najvie i
najbolje, onda on nije stvorio prevrelo, opojno pie.
2. Suprotno je principu biblijske i moralne logike pretpostaviti da je Spasitelj
upotrebio svoju natprirodnu silu da stvori jednu vrstu vina koju su Solomun i
proroci nazvali podsmevaem i varalicom i koju je Sveti Duh izabrao za
simbol gneva Svemogueg.
3. Postoji jedna lepa i zadovoljavajua pretpostavka koja otklanja sva
uporita teorije neposrednog stvaranja alkoholnog vina. U piu koje je Gospod
stvorio natprirodnom brzinom, ispunilo se ono divno pretvaranje vode u istu
krv groa, koja se svake godine zbiva u zrnima okota koji raste.
Sveti Avgustin bio je prvi crkveni otac koji je zastupao ovu pretpostavku:
Jer On je onog dana na svadbi stvorio u est kraga, za koja je naredio da se
napune vodom, ono to sada svake godine ini u okotu. Jer ono to su sluge
sipale u krage za vodu, silom Gospodnjom pretvoreno je u vino; tako se ono
to oblaci donose, silom istog Gospoda pretvorilo u vino. Ali, mi smo prestali da
se udimo onome to se dogaa svake godine; esta pojava oslabljuje
uenje.
Slino pie i Hrizostom: Sada je u stvari razjasnio da je On taj koji vodu u
okotu i kiu koju sisa koren pretvara u vino. Na svadbenoj sveanosti proizveo
je trenutno ono to se u biljci stvara u dugom vremenskom periodu. (str.
304.305)
Tako, dakle, treba shvatiti i tekst u Jevanelju po Jovanu 2,11: Ovo uini
Isus poetak udesima u Kani Galilejskoj i pokaza slavu svoju; i uenici njegovi
verovae ga. Pretvaranjem vode u vino Isus je objavio svoju stvaralaku mo.
On je uinio ono to samo Stvoritelj ini, O Bojem Sinu apostol Pavle ovako
pie; Jer kroz njega bi sazdano sve to je na nebu i to je na zemlji, to se vidi i
to se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza
nj i za nj sazda. I on je pre svega, i sve je u njemu. (Koloanima 1,16.17) Tako
je udo u Kani zaista bilo otkrivanje Njegove slave.
Slobodno moemo rei da bi sve bilo drugo samo ne otkrivanje njegove
slave, da je Isus napravio pie koje je ve tolikim milionima postalo propast i
prokletstvo. Isus je otkrio svoju slavu u tome to je doao da spase ljude i da
~ 71 ~
IVOT
12. VINO
BEZ ALKOHOLA
NA SVADBI U
KANI
oveanstvo podigne do moralne sile i jaine. Uenici su samo takvom Isusu

mogli bez rezerve da poklone svoje poverenje. U celom svom ivotu inio je
samo dobro, a zlo nadvladao dobrim.
~ 72 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
13. PIJ
13. PIJ
PO MALO VINA, ELUCA RADI SVOJEGA
Apostol Pavle je sa zabrinutou posmatrao neto narueno zdravlje svog

mladog saradnika Timotija. U prvom pismu upuenom Timotiju, apostol Pavle
spontano izraava ovu brigu koja ga zaokupljuje i daje savet. Ova tako esto
pogreno shvaena ili pogreno tumaena apostolova preporuka glasi prema
novom Luterovom prevodu ovako: Ne pij vie samo vodu, nego uzmi malo vina
radi svog eluca i zato to si esto bolestan. (1. Timotiju 5,23)
Mnogi ovo uputstvo shvataju kao opomenu kojom se istie umereno pijenje.
Oni takoe smatraju da se u ovom sluaju moe raditi samo o alkoholnom vinu.
Ovakvo shvatanje predstavlja motiv za razliita razmiljanja. Zapazimo da je
Timotije pre toga pio samo vodu. ime onda moemo opravdati pretpostavku
da je Pavle od savesnog mladog saradnika, koji do tada uopte nije pio sok od
voa, traio da pree na prevrelo pie? To je neprihvatljivo, jer ne odgovara
potovanju bratovljeve savesti, koje je Pavle inae negovao i propovedao.
Pavle Timotiju daje ovakav savet: Ne pij vie iskljuivo vodu. (Albrehtov
prevod) Timotije je pored vode poeo da pije i groani sok, neprevrelo vino, pa
je tako posluao savet svog pretpostavljenog saradnika. Od tog trenutka nije
vie pio iskljuivo vodu. Ovakav stav je u skladu sa onim to smo do sada
izlagali, jer je re vino u ono vreme obuhvatala svojim znaenjem kako
neprevreli tako i prevreli groani sok.
Shvatanje da je prevrelo vino zdravo za eludac mora da se odbaci kao
stara zabluda. Pavlu ne smemo pripisati da je Timotiju dao rav savet.
Dr med. Georg Libe, u jednom predavanju odranom 19. aprila 1906. u
Berlinu zauzeo je sledei stav o Delovanju alkohola na unutranje organe:
Ovde je samo naveden alkohol koji izaziva hronini katar eluca...
Laboratorijskim ogledima i vaenjem sadraja eluca ovaj pronalazak
mogao se dokazati jasnom smetnjom u varenju i to kako usled destilovanih
tako i prevrelih pia. Ve sadraj alkohola od 2-3% pokazivao je u ovom sluaju
dejstvo.
U delu Alkohol... sredstvo za jaanje i leenje? dr med. Valter Keler
zauzima vrlo odrean stav prema pretpostavci da alkohol pospeuje stvaranje
eludanog soka, a time i varenje. Radi se o slinim ogledima koje smo ve
spomenuli. Njegov izvetaj je jasan i nedvosmislen:
Kad, dakle, pacijent ponovo ozdravi dajemo mu da pije razliite rastvore
koji sadre alkohol i merimo koliko se eludanog soka svaki put izlui. Videli
smo tada da male koncentracije alkohola do 3% nemaju uticaja, ili se moda
javlja mali porast stvaranja eludane kiseline, dok koncentracije preko 3%
koe stvaranje soka.
Mo pospeivanja varenja: da li alkohol utie na probavnu mo izluenog
eludanog soka, moemo da proverimo u epruveti kada rastvoru belanevina
dodamo vetaki eludani sok i razliite ,aperitive. Belanevina se sada vie
ili manje brzo rastvara, pa prema tome alkohol utie na probavu. Vidimo da u
sasvim malim dozama alkohol ne deluje. Preko 10% nastupa znatno usporenje,
a u koncentracijama preko 20% vie nije mogue nikakvo varenje. Pri tome
moramo da pazimo da rakije koje se upotrebljavaju kao aperitivi pokazuju
sadraj alkohola od 40%.
Naravno, uticaj alkoholnih pia moemo da ispitamo i rentgenolokim
metodama, pri emu se dodaju male koliine barijuma, I kod ovih ogleda
pokazalo se da aperitivi spreavaju varenje i usporavaju pranjenje eluca.
~ 73 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
13. PIJ
Zato se aperitivi i druga alkoholna pia ne mogu oznaiti kao sredstva za

,pospeivanje varenja, podsticanje apetita.
Iz dugog praktinog iskustva pisao je dr med. J. H. Kelog jo u prolom
stoleu: Opte je poznato da su alkoholna pia tetna ak i za zdrav eludac.
Ona smetaju varenju i predstavljaju jedan od najdelotvornijih uzroka bolesti
eluca. Neprevrelo vino ima upravo suprotno delovanje. Ono je izuzetno zdrav
proizvod i stari su ga upravo preporuivali u istu svrhu u koju ga je i Pavle
preporuivao Timotiju. Namee se zakljuak da je vino koje je Pavle
preporuivao bilo neprevreli sok od groa. Ovo miljenje je potvrdio i Atenej
koji je slatko vino preporuivao ,kao veoma dobro za eludac. Pavle nije
Timotiju sasvim sigurno mogao da preporui prevrelo vino, jer su Plinije, Filon i
Kolumela objasnili da prevrela vina izazivaju ,glavobolju, vodenu bolest, ludilo i
eludane tegobe. Ko bi verovao da je Pavle dao Timotiju savet da upotrebljava
one artikle od kojih bi njegov eludac oboleo, ak i da ve nije bio takav?
Iz ranije literature jasno se vidi koje se vino upotrebljavalo protiv eludanih
tegoba. Ateneus, gramatiar (280. posle Hrista), zapisao je u svom Banketu
(lib. 1, str. 54):
Stanovnici Mitilene imaju slatko vino (glukun oinon) koje oni nazivaju
prodromos, drugi ga oznaavaju kao protropos.
I opet (II 24) on govori onima koji piju, a imaju slab eludac:
Neka pije slatko vino, ili pomeano sa vodom ili zagrejano, naroito onu
vrstu koja se zove protropos, slatki glukus sa Lezbosa, koji je dobar za eludac;
jer slatko vino (oinos) ne ini glavu tekom.
Ostala istorijska svedoanstva jasno potvruju ono to je do sada reeno o
vinu koje je Pavle preporuivao:
Kolumela, Plinije, Varon, Katon i drugi (stari pisci) daju recepte za
spravljanje slatkog vina bez opojnih sredstava koje se moglo odrati dosta
godina. Prvi navedeni pisac ovako kae o vinu: ,Mnoga vina naih dana
prouzrokuju oboljenje eluca, kao npr. slabost eluca, dizenteriju i druga zla;
dok vina, kod kojih se najsveiji most uzima i sipa u nove, svee omazane i
glazirane glinene posude, potapa u vodu i ostavlja u njoj 60 dana, lee
oboljenja eluca.
Kao to je ve izloeno, tako napravljeno ,vino bilo je neprevrelo i ostajalo
je takvo. Kolumela je pisao delo o Agrikulturi, iz koga je uzet sledei odsek, oko
dvadeset godina pre nego to je Pavle napisao pismo Timotiju. U ovom pismu
on je Timotiju dao savet ,da uzme malo vina radi svoga eluca i radi svojih
estih nelagodnosti. Veoma je razumna pretpostavka da je Pavle, koji je dobro
bio upuen u literaturu i nauku svog vremena, znao malo vie o vinu od onih
naih savremenika koji zauzimaju ovaj stav i koji se opravdavaju njime kada se
vie ili manje opijaju... (Pastor W. J. Tejlor, ,Dominion Church of England
Journal.)
Savet apostola Pavla (da njegov saradnik Timotije ne uzima vie samo vodu,
nego i po malo neprevrelog vina) zvui veoma savremeno kad se setimo ta
savremeni autoriteti govore o neprikladnosti alkohola kao leka. Meutim, ko
tvrdi da je Pavle govorio o prevrelom vinu, die optubu protiv Pavla, za koju ne
moe da navede ni najmanji dokaz. Bie dobro da spomenemo nekoliko
miljenja istaknutih medicinara:
Prof. Dr C. Miler, direktor psihijatrijske univerzitetske poliklinike, Spital Cery,
Lozana, ovako misli o alkoholu kao leku:
Nasuprot nekim sredstvima za smirenje koja se upotrebljavaju u psihijatriji,
delovanje alkohola koje oslobaa od straha, kupuje se po cenu naruenog
samopotovanja i opteg smanjenja duhovnih funkcija.
~ 74 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
13. PIJ
Tako se ne treba uditi to je danas alkohol praktino nestao iz lekova i

nijedan odgovoran lekar vie ga nee prepisati kao medikament...
Sa utoliko boljim osvedoenjem moe se ovek odvratiti od svake upotrebe
alkohola kao sredstva za oputanje, jer se do danas u naunoj literaturi nije
pojavio ni jedan jedini dokaz po kome bi alkohol - ispitivan prema strogim
kriterijumima - imao pravo terapeutsko delovanje.
Alkohol u koncentracijama koje se mogu upotrebljavati nije nikakvo
dezinfekciono sredstvo i time nema nikakav uticaj na unutranje infekcije
(eludane smetnje}.
U jednoj izjavi vajcarskih lekara iz 1964. kae se o upotrebi alkohola kao
leka sledee:
Terapeutska upotreba alkohola zbog nesigurnog delovanja kao leka - zbog
drugih veoma tetnih svojstava za oveje telo - lekarski ne moe da se
opravda; on protivrei naelu, primum nil nocere - pre svega da nije tetan! Ne
postoji nikakvo obrazloenje zato bi etil-alkohol due vremena krvotok
odravao zdravim. Dovoljno su poznata oteenja zdravlja zbog zloupotrebe
alkohola i kako poneka neznatna upotreba alkohola dovodi do bolesnog,
katastrofalnog alkoholizma - da se zahteva da se alkohol ni u kom sluaju ne
preporuuje kao terapeutsko sredstvo.
U jednom svom napisu dr H. Miler iz Glanda citira poznatog lozanskog
lekara dr Tisoa, koji je iveo na prelazu iz 18. u 19. vek:
Jo je odavno jedan sposobni vajcarski lekar govorio svojim zemljacima da
vino kod groznice moe da bude opasno po ivot; ja potvrujem ovo, ali se
veoma bojim da e moje upozorenje imati vrlo malo uspeha.
Dr Miler dopunjava ovu primedbu odgovarajuim iskustvom iz prakse:
Dobri lekari iz ranijih vremena nisu se esto mogli osloniti na nauna
saznanja, ali su raspolagali naroito izotrenim darom zapaanja, kako
potvruju sledei redovi dr Tisoa, koji bi se i danas mogli napisati.
Danas se poznaje sva tetnost vina kod tuberkuloze plua. Dr Tiso je to
znao jo onda, jer je vie nego verovatno da je groznica, kod koje je vino
delovalo smrtonosno, u stvari nastajala usled tuberkuloza plua. To dodue jo i
danas ne spreava neke lekare da ne preporue vino da bi bolesnik dobio
snagu. Pre oko petnaest godina dola su dva bolesnika obolela od tuberkuloze
iz Francuske na kuru leenja u jedan susedni sanatorijum. Za jednog od njih,
mladog uitelja, koji je bolovao od tuberkuloze plua i kukova, nije bilo mesta,
pa smo ga primili privremeno. Njemu je lekar prepisao vino, a drugom
ampanjac; obojica su bolovala oigledno od tekog, brzo napredujueg oblika
bolesti i imali su temperaturu 40. Poto im nije bila odreena koliina, pili su
do jedne boce dnevno, govorei sebi da to nije suvie, jer je pie bilo za
jaanje. Nasuprot njihovom protivljenju vino je zamenjeno slatkim motom i
sokom od groa. To je bilo dovoljno da se prekine oigledno nepovoljan razvoj
bolesti. Ovi bolesnici, na ije se stanje prilikom njihovog dolaska gledalo sa
sumnjom, mogli su kao zdravi da napuste leilite u kome je slatki most bio
njihov svakodnevni napitak.
Groani sok je namirnica koja regulie varenje, delujui blago laksativno i
pospeujui izluivanje mokrae. On sadri sve to je vano za racionalnu
ishranu i dijetu kod akutnih i hroninih oboljenja... To je miljenje prof. Virea iz
Monpeljea.
Dok alkohol predstavlja primer tetne namirnice, voni sokovi su, drugim
reima, teni plodovi, pravilna i zdrava hrana. Tako prof. Bese naziva groani
sok ,herojskim lekom za acidozu i uremiju.
Groani sok povoljno deluje kod najrazliitijih eludanih i crevnih smetnji:
~ 75 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
13. PIJ
on pospeuje apetit, izluivanje eludanog soka i brzo pranjenje eluca, osim

toga u crevu deluje laksativno, dezinfekciono i protivotrovno. Zato je pogodan
kod nedostatka apetita, katara eluca i creva, kod zatvora, osim toga kod vika
eludane kiseline, kod ira eluca ili creva i ak kod krvarenja u ovim
organima. Nasuprot tome njegova upotreba je ograniena u veini sluajeva
pojave proliva i zapaljenja tankog i debelog creva.
Na prvi pogled ovi podaci izgledaju protivreni. Kad groani sok podstie
sekreciju u elucu i kada je zbog toga pogodan kod gubitka apetita, onda
izgleda kao da se pojavljuje suprotan sluaj kod prekomernog luenja
eludane kiseline, kod ira i krvarenja, gde se ine napori da se luenje
eludanog soka umanji. Zato se u ovom sluaju mora koristiti oprezno sa
ciljem da se iskljui neeljeno podstiue delovanje. Ovo je delom zbog toga
to groani sok predstavlja hipertonini rastvor; zato se razreivanjem
pretvara u izotonini rastvor, to se postie kad sadraj eera ne prelazi 7-9%.
Kada mu se doda svea pavlaka, neutraliu se ostale podstiue supstance, a
istovremeno iskljuuje refleks koji koi sekreciju. Posle ovih mera
predostronosti sok od groa, bresaka, treanja i kruaka dobro se podnosi,
svakako pod uslovom da se Jede uziman kafenom kaiicom i izloen dejstvu
pljuvake.
Pouan je rezultat jednogodinje studije o kojoj je dr E. Kap sa
gastroenterolokog odseka medicinskog i hirurkog odeljenja Univerziteta u
Bazelu, podneo izvetaj na sednici vajcarske radne grupe za gastroenteroloku
endoskopiju. Preuzeemo nekoliko pojedinosti iz rada dr F. Kapa i njegovih
koautora H. Birlohera i H. Farlendera.
Krvarenja u elucu obuhvaena su jedne godine prospektivno.
Anamnestiki se pronalaze tani podaci o uzimanju alkohola i lekova pre
nastupanja krvarenja. Od 210 pacijenata koji su zbog krvarenja endoskopski
ispitivani 65% su pre poetka krvarenja uzimali lekove ili alkohol. Kod 44
pacijenta krvarenju je prethodilo znatno konzumiranje alkohola...
Sa uzimanjem medikamenata ili alkohola bilo je povezano 84% svih
erozivnih i 60% svih ulkusnih krvarenja.
Ko bi jo preporuio da se prevrelo vino uzima kao lek za eludane tegobe,
kad se tetno delovanje alkoholnih pia upravo jasno pojavljuje kod ira na
elucu i erozije sluzokoe eluca?
Podaci iz starog i novog doba jasno dokazuju da je apostol Pavle sa svojim
savetom da se kod eludanih tegoba pije pomalo vina, dao pravo uputstvo.
Isto tako je sigurno da je Pavle bio u skladu sa novim saznanjima i iskustvima,
kad se njegova preporuka odnosila na neprevrelo, bezalkoholno vino ili
groani sok. Prema istorijskim svedoanstvima ne postoji razlog da se u to
sumnja. Oito je daje Pavle proao kroz kole u kojima se znalo za vrednost
neprevrelog vina. Meutim, moemo se radovati da i moderna medicina prema
ovom pitanju zauzima sve jasniji stav, to jasno proizlazi iz ve pomenutih
izjava i sledee tvrdnje: Vreme priznavanja alkohola kao leka je prolo. Kad bi
ovo saznanje svuda prodrlo, onda bi se izvojevala velika pobeda.
Prevrelo vino pomuuje razum i izopauje snage bia. Bog e posramiti one
koji ne paze na sebe i ne dre se stroge trezvenosti. Prevrelo vino nije prirodni
proizvod. Gospod ga nije nikad napravio i sa njegovim pravljenjem on nema
nikakve veze. Pavle je savetovao Timotiju da pije pomalo vina radi svog eluca i
radi svojih estih slabosti, ali je time mislio na neprevreli sok od groa. On
Timotiju nije dao savet da uzme ono to je Gospod zabranio. (E. G. V)
~ 76 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
13. PIJ
~ 77 ~
IVOT
14. I
BEZ ALKOHOLA
14. I
NE OPIJAJTE SE VINOM
Ovom reenicom iz Efescima 5,18. ve su se branili neki meu tzv.

umerenima kada bi se povela re o neophodnosti potpune trezvenosti. Da li je
takva primena ove izjave odgovarala .apostolovim namerama, mora tek da se
ispita. Da bismo doli do jasnog zakljuka, ne smemo da posmatramo samo
prvu reenicu u ovom stihu. Tek kontekst prua pouzdanu sliku.
I ne opijajte se vinom, u kome je kurvarstvo, nego se jo ispunjavajte
duhom, govorei meu sobom u psalmima i pojanju i pesmama duhovnim,
pevajui i pripevajui u srcima svojim Gospodu: zahvaljujui za svato u ime
Gospoda naega Isusa Hrista Bogu i ocu. (Efescima 5,18-20)
Ne pijte mnogo vina bolje bi se prevelo sa Ne opijajte se vinom.
Nasuprot ovom prvom delu reenice stoji drugi poziv: Ispunjavajte se duhom.
Ko svoje oduevljenje trai u vinu, trai ga na pogrenom mestu. Apostol Pavle
ovim uporeenjem ponovo je u skladu sa veoma savremenim saznanjima.
Pol Ser u svom izlaganju ovako objanjava Efescima poslanicu 5,18: ovek
u vinu trai pojaanje svog oseanja ivota. Hristos poznaje bolji put ka tome:
Ko ne zna da Isus Hristos jo ovde poklanja najdublju, jedinu nepobedivu
radost, taj Ga ne poznaje. Hriani su uvek bili veselo i raspevano mnotvo.
Ukoeni skupovi nikada ne odgovaraju evanelju.
Meutim, ta znai: ,Napunite se Svetoga Duha? ovek se ne moe
napuniti Bojim Duhom kao to se sud puni vodom. U Delima 5,32. pie: l mi
smo njegovi svedoci ovih rei i Duh sveti kojega Bog dade onima koji se njemu
pokoravaju. U toj meri u kojoj verujemo Gospodu i sluamo Njegovu re,
primiemo Svetog duha. U ovo se lepo uklapa tekst u Jevanelju po Luki 11,9!
Struktura obe rei pokazuje da i drugo ne vai samo za naroito izabrane.
Oboje je upueno svim vernicima.
ovek ne moe istinski iveti bez pobuda i poleta za stvaralaki rad, bez
radosti i zadovoljstva koje je doiveo zavravajui neko delo. On mora da doivi
radost zajednitva, snagu za savladavanje usamljenosti, blagoslov radosti zbog
postojanja, inae e potraiti sumnjivu zamenu. Moramo se makar jednom
zapitati ta ovek trai u alkoholu, kad eli da sazna ta mu nedostaje. Prof. M.
Roh odlino opisuje laku opijenost:
Opijenost poinje prijatnim fizikim podsticajem: bojaljiv postaje odvaan,
povuen, zabavan; velikodune misli javljaju se u glavi tvrdice, utueni veruje
da je ponovo dobio snagu i polet, pesimista vidi pred sobom srenu budunost,
trom uobraava da je postao privlaan i reit, ogranien umilja da je odjednom
postao pametan. Za neke izuzetno obdarene ljude kao to su Po, ubert, Mise,
Verlen, Dek London, govori se da su u opijenosti doivljavali svoja najlepa
nadahnua. Da li je to zaista istina? M. Pruvost pie veoma razumno, kako mi
se ini, genijalnost prethodi alkoholizmu, ali ga ne preivljava. To se obistinilo u
ivotnoj istoriji Misea. Alfred de Mise nije bio genije zahvaljujui alkoholu, ve je
bio genije koji se utopio u alkoholizmu; on se u poslednjim godinama svog
ivota predao pijanstvu i u tih deset godina nije nita stvorio.
Prokletstvo ove opijenosti lei u tome to ovek nezaslueno dolazi do
oseanja sree. To oseanje nije pravo i za njim ovek ponovo ezne.
Nije mogue da se onaj koji pije oslobodi iskuenja da ponovo ne poe u lift
uzvienog raspoloenja, bez obzira to sve vie tone u strast i opijenost.
To je duboko tragino u stanju opijenosti alkoholom, jer ovek bez vlastitog
doprinosa moe da se popne na divan vidikovac, da sedne, da prekrsti ruke, da
~ 78 ~
IVOT
14. I
BEZ ALKOHOLA
plati i da se preda uivanju bez ikakve ranije zasluge ili rada.

Meutim, on nalazi ono to trai da bi ga kasnije to beznadenije izgubio:
uzvienost raspoloenja, koje to due traje postaje sve bezbojnije i nestvarnije.
Poto duh pri tome nita ne moe da radi sa porastom traene strasti raste i
gnuanje, a da se tenja ka blaenstvu raspoloenja nije ugasila, dovodi
bolesnika u circulus vitiosus (krug poroka), iz koga se ne moe linom
slobodnom voljom izai. Ukoliko je raspoloenje mranije, utoliko je vea enja
da se vetakom pomoi stvori neki pozitivniji motiv. Ukoliko je takva pomo
vea, utoliko je trajnije tonjenje u reakciju sve vee pustoi...
Za svako ovako ostvareno uivanje lepi se prokletstvo delovanja bez
vrednosti. Onaj koji je zavisan od pia spoznaje neminovnu posledicu istine da
svoj ivot gubi svaki onaj koji ga gradi na pogrean nain...
Onaj koji seda uz au da bi za kratko vreme postigao malo sree, nije
spreman za ukljuenje u tokove ivotne stvarnosti. To je demonska obmana
uivanja: ovek e primiti, a da za to nita odgovarajue nije dao...
Ako se neto tanije posmatraju izjave apostola Pavla u Efescima 5,18. onda
je neodrivo miljenje da je on u tom tekstu govorio samo protiv opijanja
vinom, a ne i protiv umerenog uivanja. Prevod grke rei asotia sa neuredno
bie (Luterov prevod) je suvie blag izraz. Cirika Biblija upotrebljava izraz
opasno bie, a jo vie odgovara rasputeno bie, ili kao imenica
rasputenost. Izraz asotos javlja se u Luki 15,13. kada se govori o
izgubljenom sinu: I onamo prosu imanje svoje ivei besputno.
U Efescima 5,18. radi se o uporeenju: ne ispunjavajte se vinom, nego se
ispunjavajte duhom. U prvom se radi o raspusnom biu, u drugom se nalazi ona
prava radost, koja peva i pripeva u srcima svojim Gospodu (stih 19). Ovo u
kome moe da se odnosi kako na vino, tako i na neumerenost. Moda je Pavle
mislio na tekst u Priama 20,1: Vino je potsmeva i silovito pie nemirnik, i ko
god za njim luta nee biti mudar. U svakom sluaju apostol je dobro poznavao
Stari zavet.
Pavle ide za uzrokom postojanja raspusnog bia: njemu nije promaklo ta
uivanje alkohola prireuje. On zna za vezu izmeu pijenja i samoga delovanja
pijenja. Apostolova izjava je jasna opomena da u vinu ne treba traiti ivotnu
radost; jer on poziva da se radost ne trai u vinu, ve u Svetom Duhu. Tekst u
Luka 1,15. sadri istu misao: odbijanje vina i silovitog pia, a umesto toga
ispunjenost Svetim Duhom. Uzdravanje od opojnih pia omoguava
prihvatanje delovanja Svetog Duha. Pavle upuuje na pravi put ka radosti koja
postoji u pravom predanju, u radosnom izvravanju, u zdravoj stvaralakoj
snazi, u strpljivoj nadi i zdravoj veri. Posledice opijanja vinom su raspusnost i
zavisnost od sredstava koja uvek bez napora treba da dovedu do lepog
vidika.
Istovremeno sa opadanjem vrednosti nastaje inflacija jo gore vrste: ne
samo da sredstvu plaanja, veinom mukotrpno steenom, pada cena, ve i
onom to je kupljeno; lepo raspoloenje ne ostaje dugo na visini svoje
vrednosti. Dok je inae svako uzdizanje dobrog ivotnog oseanja naravno
povezano sa podsticajem na zahvalnost, pa i molitvu,kande banalnosti
zarivaju se i u najljupkije sanjarsko raspoloenje i iskrivljuju duh u dosetku,
dosetku u bestidnu alu, bestidnu alu u prljavu primedbu.
Kraj svemu tome je melanholija koja nagriza ili potpuna otupelost, smrt kod
ivog tela.
Monakov, veliki istraiva mozga, bio je odluni protivnik opijanja svake
vrste. U svojim tumaenjima i izlaganjima koja je posvetio mozgu, govorio je sa
spisateljicom Marijom Vazer. Ona je na osnovu njegovih misli izmeu ostalog
~ 79 ~
IVOT
14. I
BEZ ALKOHOLA
napisala i ovo:
ak i onaj ko opojne otrove ne upotrebljava za umirenje i zagluivanje
opominjueg glasa prirode, ve se alkoholom slui na bezopasan nain za
podsticanje i zagrevanje, i on postaje varalica koja vara samoga sebe; jer kako
tajanstvene sile vostva i isceljenja ne vladaju nama spolja, ve su uklopljene u
udesnu grau nae telesnosti, onda u sposobnost naeg organizma spada i to
da proizvodnjom zagonetnih materija koje preplavljuju nau krv - hemiari
nekima od njih daju imena - u sebi samom zapali iskru oduevljenja...
Ko organizmu vetaki dovodi spolja ono to on iz sebe samog moe da
stvori, taj slabi prirodnu snagu neiziskivanjem, kao to je i onaj drugi oteuje
troenjem, ko stalno i hotimino od nje eli da iznudi ono to ona samo
milostivo u posebno blagoslovenim asovima daruje, a nikad sasvim bez naeg
sudelovanja.
Kraj koji doputa da se udahne u begu zbivanja, u neprekidnoj ivotnoj
borbi, trenutak sklada sa samim sobom, sa drugim, sa svim - to predstavljaju ti
uzvieni trenuci; lepota, ljubav, religija, tri su imena za hiljadu izvora onih
radosti, kojima na organizam iz udnovate snage svoje struje sokova daje svoj
usplamteli pristanak.
Hrianin ne sme da bude ovek odan vinu (1. Timotiju 3,8; Titu 2,3).
Sada se javlja jedno sasvim praktino pitanje:
Kada moe da se za nekog oveka kae da je ,odan vinu? Mnogi misle da
bi ovo moglo da se odnosi tek na stvarnog pijanicu. Ali, to nije sluaj. Ko proita
sledee napomena prof. dr Roha, moda e biti prinuen na korisno
samoispitivanje. Neko ko se u mislima tei da je ,dobar i trezven graanin i
hrianin, mora ozbiljno da se upita da li se apostolovo upozorenje apostola
moda ne tie upravo njega lino.
Ipak, ko je doiveo prijatan oseaj, postao lak, radostan, pun poleta,
doiveo da se oslobodio svojih briga, ko se za neko vreme otarasio svog
kompleksa manje vrednosti koji ga koi, taj trai da to prijatno stanje, koje mu
je donelo prvo opijanje, ponovo iskusi. On otprilike poznaje tu koliinu koja mu
je potrebna da to ostvari, i kada se na to navikne, vie se toga ne moe odrei.
Na isti nain kao i onaj koji uzima morfijum ili kokain, on je postao zavisno
bolestan. pia napravljena od esencija, aperitivi i posebno liker i njegove
zamene u ovom smislu su najopasniji.
Jedan drugi strunjak veoma upeatljivo dopunjava ovu izjavu:
Ve vrlo male koliine alkohola objektivno su tetne, jer izazivaju nered u
naem duevnom ivotu, a kod dueg delovanja uvek umanjuju radnu
sposobnost kao i elju za radom, ak i ako se u prvom stadijumu podsticanja
pojedini poslovi ine lakim i boljim. tetno delovanje je utoliko vee i
napadnije, ukoliko je za rad potrebnija paljivost, duhovna elastinost,
manuelna spretnost i slobodna stvaralaka igra snage. Delovanje je svakako
individualno veoma razliito, kod dece je relativno vee nego kod odraslih, kod
kojih se razlikuje od osobe do osobe, zavisno od pola i konstitucije i individualne
tolerancije, ak nije uvek isto ni kod iste osobe, menja se pod delovanjem nekih
spoljnih i unutranjih uticaja.
Od 20 do 40 cm3, to je jednako 2 do 4 dcl obinog vina, dovoljno je da se
kod svih ljudi izazovu jasne smetnje.
Pri tome je neverovatno kako su u svim sluajevima, manje i!i vise,
pogoena sva duevna podruja, najpre su podstaknuta, a onda oslabljena, kao
i najvanije oblasti (svest i instinkt, panja, raspoloenje, sposobnost zapaanja
i pamenja, svet oseanja i nagona), zatim aparat opaanja (oseti, opaanje i
shvatanje), kao i izvrni aparat (volja, akt miljenja, motorika i psihomotorne
~ 80 ~
IVOT
14. I
BEZ ALKOHOLA
radnje). Ovome se ne treba uditi ako se setimo da alkohol ravnomerno

proima sve organe i sokove, a posebno ceo mozak, prodire u sve elije i ometa
njihov rad fiziko-hemijskim delovanjem...
Delovanje umerenih koliina alkohola na na duevni ivot jednak je
delovanju avionskog alarma na orkestar. Pojedini lanovi orkestra, bolji i gori
muziari, pojedini moda veliki umetnici, razdraeni su, uznemireni, skrenuta
im je panja i svi poinju netano da sviraju. Naravno u osnovi oni ostaju dobri
ili loi muziari, kao to u stvari i jesu. Dirigent je takoe uznemiren i ometen,
vie svoj zadatak ne prima kako treba, a celinu odrava labavije i sa mukom.
Takav je i na duevni orkestar, iji su lanovi pojedine duevne aktivnosti,
a dirigent centralni nervni sistem, ve i umerenim koliinama alkohola doveden
u stanje nereda u kome se ne mogu ostvariti nikakvi radni uspesi.
Boji Duh osposobljava ljude za potpuno drugaiji nain ivota.. Ovaj Boji
dar vodi nas ka promeni svesti, ini nas svesnim da nam je oprotenje sigurno,
dovodi nas u uu zajednicu sa Bogom i blinjima i lei nas od oseanja
usamljenosti i naputenosti. Boji Duh ini da smo svesni vrednosti koju ovek
moe imati pred Bogom zahvaljujui spasenju u Hristu, i oslobaa nas od
zlokobnih kompleksa nie vrednosti. On nam takoe daje i snagu za jedan
pobedonosan ivot. Ukratko: Sveti Duh uklanja sve one uzroke koji nas navode
da iskru oduevljenja raspalimo pogrenim upaljaem. Hrianin se ne opija
vinom, ve tei za tim da se ispuni Duhom. Tada je sposoban da hvali Boga i
pokrenut dubokom i istinitom unutranjom radou u svom srcu moe Gospodu
da peva i igra. Tada mu zaista nije vie potrebno da malo taste radosti potrai u
ai .
Biblijski komentar o trezvenosti prenosi ovaj navod koji nam pomae da
lake shvatimo apostolove misli:
Kada se sastanete, neka se vaa radost ne sastoji u punini vina, nego u
punini duha; neka vaa pesma ne bude pesma koju prati opijanje na paganskim
svetkovinama, ve psalmi i pesme hvale; a pratnja da ne bude muzika lira,
nego melodija srca, a svoje pesme pevajte ne u ast Baha ili Venere, ve u
hvalu Gospoda Isusa Hrista.
Ovo odgovara Pavlovim opomenama zapisanim u 15. i 16. stihu istog
poglavlja: Gledajte dakle da uredno ivite ne kao nemudri, nego kao mudri;
Pazite na vreme, jer su dani zli.
~ 81 ~
IVOT
14. I
BEZ ALKOHOLA
~ 82 ~
IVOT
15. DA
BEZ ALKOHOLA
NA SVETIM VEERAMA?
15. DA
LI SU
LI SU
KORINANI
BILI PIJANI
KORINANI
BILI PIJANI NA SVETIM

VEERAMA?
Iz prekora koji je Pavle uputio korintskoj zajednici o njihovom nainu

praznovanja Svete veere, uvek se zakljuivalo da je u toj zajednici bilo
prilikom takvih sveanosti ljudi koji su bili pijani. Oslonac za takvo miljenje
predstavljao je tekst u 21. j stihu 11. poglavlja Prve poslanice: Jer svaki svoju
veeru uzme najpre i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija.
Kao to smo ve pokazali u poglavlju o svadbi u Kani, re koja se nalazi u
originalnom tekstu ne mora obavezno da se prevede sa biti pijan.
Adam Klark objanjava ovo mesto u svom komentaru: Jedan je gladan,
drugi je pijan, methuei, pun do pretovarivanja; to je smisao ovog iskaza na
nekim mestima Biblije.
Mnogi prevodioci Biblije uvaavaju ovu misao to se vidi iz sledeih primera:
Ste. Bible, Ostervald ... jedan je gladan, a drugi je sit.
Van Ess ... i tako je jedan jo gladan, a drugi se pretovaruje.
Arndt ... i jedan trpi glad, drugi naprotiv pije u izobilju.
Allioli ... i jedan gladuje, a drugi pije u izobilju.
Kistemaker ... i jedan je gladan, drugi se sit napije.
Ecker ... tu dakle jedan trpi glad, drugi pije u izobilju.
U kontekstu 21. stiha, u sklopu sa drugim izjavama, dobija se jasna slika.
Korinani su negovali pre pravog praznovanja Svete veere drutveni sastanak.
Nazivali su ga gozbom ljubavi.
Za ovu gozbu svi su prilagali svoj deo. U tom inu provalila je sebinost u
svom najteem obliku. Razlika izmeu siromanih i imunih lanova zajednice
iskazala se na vrlo neprijatan nain.
Pavle izvetava o ovom stanju na sledei nain: Ali ovo zapovedajui ne
hvalim da se ne na bolje nego na gore sabirate. Prvo dakle kad se sabirate u
crkvu, ujem da imaju raspre meu vama; i neto verujem od ovoga. Jer treba i
jeresi da budu medu vama, da se pokau poteni koji su meu vama. (1.
Korinanima 11,17.19)
Radi se o rascepima, jer se nisu sastajali u pravom umu i duhu. Rascepi su
veliko zlo u Hristovoj zajednici; ali, veoma je alosno kada se na takav nain
praznuje Sveta veera.
Sveta veera je praznik zajednitva; ona slui uspostavljanju i
predstavljanju najpre zajednice, a ne individualne pobonosti. Prilikom onog
Isusovog praznika, poto su obedi Pashe i Svete veere praznovani
istovremeno, Isus je sa svojim uenicima stvorio jedno drutvo (chaburah).
Stvaranje jednog takvog drutva bilo je pretpostavka i svrha svakog
praznovanja Pashe. Pasha se ne sme klati za jednog jedinog, tako kau rei
rabina Jude. (Pes. VIM, 7a). Pojedinac u Izraelu nije mogao da praznuje ovaj
praznik radosti, a da nije stupio u zajednicu sa sunarodnicima i njoj se
ispovedao. Ako su se kasnije kod jevrejskog praznovanja Pashe mogli uvesti
pojedinani obedi, to nije bio sluaj kod pashalnog obeda u kome je uestvovao
Isus i Njegovi uenici. Smisao prvog praznovanja Svete veere izmeu ostalog
obuhvata i stvaranje zajednice. Zajednica koju je Isus stvorio i sakupio oko sebe
dobila je ime zajednica ili crkva...
~ 83 ~
IVOT
15. DA
BEZ ALKOHOLA
NA SVETIM VEERAMA?
LI SU
KORINANI
BILI PIJANI
I Pavle smisao Svete veere tumai u ovom pravcu: na Svetoj veeri

zajednica se uspostavlja i predstavlja kao jedno telo (1. Korinanima 10,17).
Poto sinoptiari predstavljaju Svetu veeru kao pashalni obed, njena svrha i
smisao ne mogu da se sastoje samo u linom pobuivanju na pobonost.
Zajednica je ta koja treba da bude pobuena na pobonost prilikom ovog
obeda. Ako se Boja zajednica pobudi na pobonost, onda e pojedinac sigurno
doi do svoje pravde i svoje utehe.
Ono to su Korinani inili bilo je sve drugo samo ne Veera Gospodnja (1.
Korinanima 11,20). Pavle dovoljno jasno obrazlae zato ne moe da prizna
ovakvu vrstu praznika: Jer svaki svoju veeru uzme najpre i jede, i tako jedan
gladuje a drugi se opija. Eda li dakle nemate kui da jedete i pijete? ili ne
marite za crkvu Boju, i sramotite one koji nemaju? Sta u vam rei? Hou li vas
pohvaliti za to? Neu. (Stih 21-22)
Takvo ponaanje bilo je sve drugo samo ne obed zajednitva. Imuniji i
siromaniji lanovi donosili su sa sobom svoj udeo na drutveni praznik. Prema
Pavlovim izjavama postojala je velika razlika izmeu onoga to su siromani
donosili i onoga to su bogati mogli sebi da pripreme. Kada su oni bogatiji
poeli uporeivati. ta su drugi mogli doneti, pobudio se u njima zao duh. Da bi
preduhitrili siromane u uzimanju hrane, zapadali su u pravo deranje i gutali
svoju hranu koju su doneli, tako da siromanima nita nije ostajalo. Na taj nain
nisu morali da jedu od skromnog jela siromanih.
Verovatno bi Pavle uputio jo otriji prekor, da su lanovi korintske zajednice
prilikom Svete veere bili i pijani. On u istoj poslanici Korinanima pijanicama
osporava ulazak u carstvo Boje i poziva vernike da sa takvima ne jedu (1.
Korinanima 6, 10; 5,11). Re koja se stalno na neodgovarajuim mestima
prevodi sa pijan, glasi methuo. Ona dodue na mnogim mestima znai pijan,
ali esto znai samo nasititi se, krepiti se, obilato piti. Ovo je sluaj i u 1.
Korinanima 11,21.
U 1. Korinanima 11. koristi se re methuei. Postoji veliki broj tekstova u
kojima se ova re javlja u jednom ili drugom obliku grkog prevoda Starog
zaveta i ne moe imati negativan smisao pijan. Uzmimo Psalam 23,5:
Namazao si uljem glavu moju, i aa je moja preopuna. Za preopuna u
Septuaginti stoji methuskon i sigurno nema nikakve veze sa opijanjem. Drugi
prevode sa napuniti pehar ili pehar koji se preliva, to ne daje nikakvo
opravdanje da se misli i upotrebi izraz pijan.
U Psalmu 36,8. u preraenom Luterovom prevodu stoji: Site se od bogatih
dobara doma tvojega i ti ih napaja milinom kao potokom. Jo je Jubilarna
Biblija pisala: Opijaju se od bogatih dobara tvoga doma. U Elberfelderovom
prevodu pie: Obilno se opijaju pretilinom tvoga doma. krepe se obiljem
tvoga doma. (Ciriki prevod) U ovom stihu Septuaginta ponovo upotrebljava
izraz methuo (methust hesontai). To znai obilno piti, krepiti se, nasititi
se, dakle izrazi koji mogu isto tako da budu prikladni za mleko, vodu ili vone
sokove, kao i za prevrela pia.
U Psalmu 65,10. Septuaginta ovako pie: Brazde njezine napaja
(methuson). Cirika Biblija prevodi sa natapa njene brazde. Tekst u Jeremiji
31,14. u Septuaginti takoe ima methuso, a Luter ga prevodi: I ja u srce
svetenika ispuniti radou. Ciriki: Ja u duu svetenika krepiti pretilinom.
Tako i drugi prevodi.
Nemamo nikakvog razloga da u 1. Korinanima 11,21. mislimo na izraz
pijan. Zapazimo dalje poreenje gladovati - biti pijan ne bi imalo smisla.
Nasuprot gladovanju mora da stoji sitost, presitost, inae se ne bi moglo
~ 84 ~
IVOT
15. DA
BEZ ALKOHOLA
NA SVETIM VEERAMA?
LI SU
KORINANI
BILI PIJANI
ostvariti nikakvo smisaono poreenje. Ako su se siromani morali oseati

postienim, to sigurno nije bilo zato to bi se i oni rado napili, ve zato to bi se
rado nasitili. Ponaanje bogatih bilo je upravo potcenjivanje Boje zajednice, i
to njenih siromanih lanova.
Zar je pijanstvo povlastica imunih? Celo razmiljanje kojim Pavle
napominje Korinanima da razmisle, ne odnosi se na pitanje opijanja, nego se
vrti oko gladovanja ili sitosti.
Kliment Aleksandrijski, koji je iveo i delovao otprilike sto godina posle
apostola Jovana, slino svedoi o obedu ljubavi u Korintu. Pastor dr Samson
pie o tome izmeu ostalog sledee: Kada je govorio o obedu ljubavi koji su
Korinani proslavljali pre Svete veere, Kliment se suprotstavlja tvrdnji da se
tom prilikom koristilo opojno vino. On upuuje na to da je to na to je Pavle
mislio, vie bilo praznino jelo nego pie. On ih kori za prodrljivo grabljenje
poslastica i za jedenje preko potrebe za hranom...
Da je Pavle mislio na hranu, a ne na opojno vino, ini se da je jasno iz ovih
razloga: na proslavi su uestvovale i ene, kojima je vino prema grkom obiaju
bilo zabranjeno; neumesna pohlepa za jelom bila je greka koju je Pavle korio; i
postojao je kontrast izmeu ,gladnih i ,presitih.
I D. Filip Bahman ovako pie u svom izlaganju o Prvoj poslanici Korinanima:
Izraz ne sadri stoga samo odreivanje neke injenice, ve otro osuujue
obeleje iste: ono to je jelo koje pripada nekom pojedincu, to on za sebe ne
moe da prisvoji; ali ako on to uskrati zajednikom blagovanju, i sam ga
prodere, on ga stvarno otima od drugih koji bi od njega trebalo da prime. To su
inili verovatno najpre bogati, ali onda i siromani, a posledica se ogledala u
tome to se zajedniki obed izvrgavao u obino istovremeno jedenje na istom
mestu, ali bez unutranje povezanosti. Zbog toga izraz methuei ne treba uzeti
u njegovoj gruboj doslovnosti s obzirom na tekstove u 5,11. i 6,10. ve kao
obeleja bezobzirnog egoistinog uivanja imunih u njihovoj neduhovnoj
nepristojnosti.
inimo dobro ako se za svoju tzv. evaneosku slobodu pijenja vina ne
oslanjamo na stihove, koji kada se blie proue iskazuju neto sasvim drugo.
Hrianskoj slobodi moramo posvetiti jo jedno posebno poglavlje.
~ 85 ~
IVOT
15. DA
BEZ ALKOHOLA
NA SVETIM VEERAMA?
~ 86 ~
LI SU
KORINANI
BILI PIJANI
IVOT
BEZ ALKOHOLA
SLOBODE
16. O
16. O
POSLEDICAMA POGRENO SHVAENE

SLOBODE
Sloboda je pojam koji ini da ovekovo srce jae kuca i za ije su postizanje
kako u politikom, tako i u religijskom podruju prinesene ogromne rtve.
Apostol Pavle smatra se glasnikom slobode od religijskih propisa i zahteva
gospodara. Zaista niko ga nije dostigao to se tie zauzimanja za slobodu i
zrelost hrianina kao linosti.
Meutim, u ovom poglavlju pokazaemo da su apostolov pojam slobode,
mnogi, koji su se na njega pozivali, pogreno razumeli i osiromaili.
Pokuaemo da malo iznesemo pustone posledice ovog nesporazuma na
ovom podruju. Na kraju e nam pomoi i nekoliko Pavlovih izjava da apostolov
pojam slobode dovedemo u pravi odnos sa zdravim ogranienjem nasuprot
rasputenosti i razuzdanosti.
Mnogi hriani su sa naroitom vanosti jelo i pie uvrstili u krug onih
sloboda, kojima niko nita ne moe da prigovori, pa su uvereni da jedna
Pavlova re u Poslanici Koloanima opravdava ovaj njihov stav. aica u asti
spada po njima u one interese u koje niko nema prava da se mea i da in
osuuje zbog njihovog ponaanja.
Jedan stari komentar Biblije ovako objanjava Pavlovu reenicu: Da vas
dakle niko ne osuuje za jelo ili za pie, ovim reima: kao da morate ovog ili
onog to slui za hranu, da se uzdravate.
Mesto u Bibliji koje smo upravo nagovestili, prema cirikom prevodu glasi:
Tako da vas sada niko ne osuuje za hranu ili za pie ili za praznike ili mladine
ili subote, sve same stvari koje su sad senka budueg, a prava sutina pripada
Hristu. (Koloanima 2,16.17)
Hoe li Pavle da kae da se nikoga ne tie i da nije vano ta i koliko pijem?
Hoe li on ovom reenicom za sva vremena da zatvori usta propovednicima,
lekarima i starateljima, da prema, po ljude pogubnom zlu, alkoholu, ne mogu ni
zauzeti stav? Svakako, neki hriani iz apostolove izjave izvode pravo da na
ovom podruju rade ono to njima odgovara. eli li Pavle moda da zabrani
sudijama da nekoga ko pod stalnim uticajem alkohola zanemaruje svoju
porodicu i u napitom stanju sve razbija, upute u ustanovu za leenje pijanica?
eli li apostol da zabrani vlastima da u sluaju saobraajne nesree
prouzrokovane pijanstvom krivca uhvate i kazne?
Ako se malo razmisli, svakome e biti jasno da takva primena biblijske rei
ne moe da se odri pred stvarnou. Kako su neodgovarajua i nerazumna
takva objanjenja Biblije, vidi se ve iz apostolovih opomena izreenih u
drugim poslanicama. U Poslanici Galatima on ubraja pijanstva, deranja i
ostala ovakva u grehe koji onoga koji in ini iskljuuju iz Bojeg carstva. (5,21).
U 13. stihu istog poglavlja on opominje da se uvaju od zloupotrebe slobode
reima: Jer ste vi, brao, na slobodu pozvani: samo da vaa sloboda ne bude
na elju telesnu, nego iz ljubavi sluite jedan drugome. Jo tada vladanje
mnogih lanova zajednice nije odgovaralo Jevanelju. Tako Pavle tui:
Ugledajte se na mene, brao, i gledajte na one koji tako ive kao to nas imate
za ugled. Jer mnogi hode, za koje vam mnogo puta govorih, a sad i plaui
govorim, neprijatelji krsta Hristova; kojima je svretak pogibao, kojima je Bog
trbuh, i slava u sramu njihovu, koji zemaljski misle. (Filibljanima 3,17-19)
Petar je jo tada znao za zloupotrebu hrianske slobode: Jer je tako volja
~ 87 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
SLOBODE
16. O
Boja da dobrim delima zadravate neznanje bezumnih ljudi, kao slobodne, a

ne kao da biste imali slobodu za pokriva pakosti, nego kao sluge Boje. (1.
Petrova 2,15.16)
Kako onda jedino moemo shvatiti Pavlovu izjavu u Koloanima 2,16.17.
stihu? Sta se dakle oznaava izrazima jelo i pie ili - kako drugi prevode jedenje i pijenje? U Evaldovom Komentaru Pavlovih poslanica Efescima,
Koloanima i Filimonu itamo: Ili, da li se ova reenica odnosi skupa i na jelo i
na pie? Neki su to tvrdili, ali to se moe samo, ako se 1. previdi da ve i forma
govori protiv toga; samo jelo i pie nisu senka; i 2. pre svega, da propisi na koje
se ovde misli sigurno nisu bile stare zakonske uredbe. Da se oni oznaavaju kao
senka, naravno baena napred, a ne nazad teko je shvatiti. One ukazuju na
Onog koji e doi, pripremaju za pojavu budunosti, kao to senka, koja pada
na put najavljuje onoga ko se pribliava i predstavlja njegovu priliku na jo
nesavren nain.
Jelo i pie dakle nisu senka o kojoj Pavle govori. Pavle u Poslanici
Koloanima ne govori o starozavetnim propisima o jelu. On ne govori da li bi
trebalo piti alkohol ili ne. On govori o jestivoj i naljevnoj rtvi iz starozavetnih
odredaba, koje su trebalo da ukau na Hrista. Pisac Poslanice Jevrejima
izvetava o tadanjim svetenicima koji prinose dare po zakonu, koji slue
obliju i senu nebeskih stvari. (Jevrejima 8,4.5) Jo je prorok Danilo kazao da
e se Hristovom smrti doi kraj prinoenju jestive rtve (Danilo 9,27). Sa
Hristom se zavrila sluba Bogu u obliku jestive rtve i rtve naljevnice
(Jevrejima 9,10).
teta koja je naneta pogreno shvaenom evaneoskom slobodom, ne
moe da se proceni. Ako sve drugo iskljuimo i mislimo samo na pitanje
alkohola, to je dovoljno da lice iskrenog hrianina pocrveni od stida. ta je,
ipak, uinjeno u ime pogreno protumaene hrianske slobode! Bez jasnih
temeljnih naela, bez normi koje obavezuju, postoji samo haos i ropstvo. To se
najjasnije pokazuje u problemu upotrebe alkohola.
Pre nego to se posebno posvetimo apostolovom stavu prema problemu koji
stvara upotreba vina, pozabaviemo se nevoljom u koju su upale crkve iz
vremena reformacije zahvaljujui pogreno shvaenoj evaneoskoj slobodi.
Prof. Blanke, koji je imao hrabrosti da pogleda u oi istorijskoj stvarnosti,
izvetava nas o tome veoma pouno.
Jo pre vremena reformacije pijanstvo je bilo veoma rasprostranjeno.
Reformatori su ovo zlo eleli da suzbiju preporukama o umerenosti i doiveli su
gorko razoarenje. Sasluajmo o tome prof. Blankea:
Vreme od otprilike 1450. do 1620. je zaista, kao nijedno pre i posle
obeleeno neumerenom poudom za ivotnim uivanjem... Sve je prevazilazilo
meru, pri emu elimo da istaknemo da se prevelikoj ei pridruila prevelika
glad i da su na dnevnom redu pored orgija sa pijanenjem bile i orgije sa
deranjem.
Pijanenje i deranje su, dakle, postali moda jo pre reformacije. Javlja se
jedno drugo pitanje, da li je reformacija - naravno nehotice - tome doprinela da
se razvrat jo vie povea. Odgovor na njega mogao bi nam dati sam Luter koji
se u svojoj nepotednoj otvorenosti esto alio na to da su mnogi ljudi
pogreno razumevali Jevanelje koje je on postavio kao svetio; oni su uli samo
re sloboda i pogreno su shvatili evaneosku slobodu kao pismom zajamenu
povlasticu za iivljavanje najniih potreba. Jo je propovednik Hecer znao 1525.
da ima ljudi koji evaneoski pomalo piju, a evaneosku slobodu shvataju u
telesnom smislu. Jedna od sotoninih vetina je da pijanenje hvali kao
~ 88 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
SLOBODE
16. O
evaneosku slobodu, kae on u svom spisu ,O evaneoskom pijanenju.

Naravno, nisu svi protestanti pogreno protumaili Lutera u ovom loem smislu,
ali ipak mnogi jesu, i zato zaista moramo prihvatiti injenicu da je reformacija
delimino protiv svoje volje poduprla neumerenost.
Prof. Blanke postavlja onda pitanje,. ta su reformatori preduzeli protiv ovih
nevolja i tumai:
ta treba prema Luterovom miljenju preduzeti protiv ovog potopa od piva
i vina? Najvanije bi bilo, kae on, propovedati protiv toga, tj., boriti se sa reju
Bojom protiv pijanenja. Jo 1520. u Spisu hrianskom plemstvu on priznaje
da se propovedanjem ne moe vie izai na kraj sa zloupotrebom deranja i
pijanenja. Moda bi mogla svetovna vlast da uini neto davanjem nekog
zakona upuenog protiv pijenja. Ipak, doao je do saznanja da svetovna vlast
ne eli da uini nita prodorno... Trebalo bi u stvari da se okanemo alkohola i
bez propovedi i bez zakonskih mera. Ono to bi trebalo da nas na to pokrene,
bila bi zahvalnost za to to je Bog uinio da nas u ovo poslednje vreme obasja
svetlost Jevanelja. A ako nas na povratak ne pokrene zahvalnost za dar
Jevanelja, to bi, ipak, trebalo da uini nacionalno oseanje stida... Primer ena
trebalo bi da postidi nas mukarce; naa muka ast trebalo bi da se nakostrei
na to to stoji iza ena.
To su puste elje. Luter zna da se one ne ispunjavaju. Nikakav traak nade
se ne pokazuje reformatoru koji pogledom trai izbavljenje. Propoved (prema
Luteru) vie ne koristi nita, svetovna vlast ne ini nita.
Reformatori nisu skrtenih ruku posmatrali poplavu alkohola. U Genfu i
Cirihu bio je ogranien broj gostionica. Dana 29. aprila 1546. u Genfu su
ukinute sve gostionice. A ve posle tri meseca ova mera je opozvana. Pijanstvo
je ivelo dalje. I katoliki teolozi propovedali su protiv pijenja. Rezultat je takoe
bio jadan. Od prof. Blankea saznajemo:
Videli smo: reformacija nije ostala skrtenih ruku prema alkoholizmu. Ona
je opominjala i delovala protiv njega. A njihova borba je bila promaen udarac;
ona nije nita uinila. Da li je to moralo tako da bude? Ne znamo. Ali, moda je
doputena pomisao da bi barem neto bilo postignuto da su reformatori vodili
svoju borbu radikalnije.
Luter je stalno tamnim bojama opisivao porok pijenja i njegova pustoenja,
ali je uvek posle takvih prikazivanja naglaavao da ne bi eleo da bude
pogreno shvaen i da nikad nije mislio na to da pijenje potpuno negira. On ne
eli da zabrani pijenje kao uitak, ve samo savetuje umereni uitak pokazuje
sredinu izmeu odricanja na jednoj i prekomernosti sa druge strane, naime
sredinu razumnog uivanja u alkoholu. Kakvog li uivanja! Veselje i radost,
stalno je ponavljao Luter, ne treba zabraniti, moda jedno pie ili posle velikog
rada opijenost (prema Luteru) dozvoljeni su, a i da ena na svadbi popije malo
vie nego kod kue. Ali sve dane i noi bez prekida piti, to nije doputeno.
I Kalvin se branio da ga ne bi moda shvatili kao da on ograniava radost u
vinu. Nikada, kae on, jer Bog nije stvorio vino samo kao prehrambenu
namirnicu, ve i kao sredstvo za uivanje. Vino nije samo odreeno za
sustentatio (za odravanje ivota), ve i za exhilaratio (za uivanje). Bog je
liberalis; On ne eli askezu. Luksuz u jelu i piu je dozvoljen,to jest ne treba da
jedemo samo da bismo utolili glad, nego smemo da jedemo i sebi na radost i
veselje i da bismo se raspoloili. Osnovno mesto za Kalvinov sud o vinu je
Psalam 104,15: ,Vino veseli srce oveku. Boja je namera da nas vino prenese
u vedrinu i veselje. Samo ne smemo u tom veselju da preteramo toliko da bi se
naudilo potovanju Boga. Neumerenou se vrea potovanje Boga i skrnave
~ 89 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
SLOBODE
16. O
se Boji darovi. Toliko to se tie Kalvina.

U svom stavu Blanke postavlja pitanje da li je to sve i takoe odmah na
njega odgovara: Je li to sve to su reformatori imali da suprotstave jezivoj bedi
pijanstva svog vremena, provali alkohola? Odgovor mora da glasi: Da, to je sve!
Luter, Kalvin i Cvingli i njihove pristalice kazali su ljudima koji su se utapali u
piu i vinu: morate razumno da pijete, morate da se trudite da vae ivotno
uivanje bude umereno.
Pred nama stoji pitanje da li je apostol Pavle zaista mislio na takvu slobodu
kada je istakao slobodu hrianina. Zar se njegove izjave tako pogreno
shvataju, ili je ozbiljno uzeta samo jedna strana njegove objave? Zar onda
Jevanelje nema jasan i nedvosmislen odgovor na problem alkohola? Zar Pavle
u svojim poslanicama nema saveta koji se mogu pravilno shvatiti i koji nas
upuuju kako da se ponaamo prema prevrelom piu? Sada emo se pozabaviti
ovim pitanjem.
U 6. poglavlju 1. Poslanice Korinanima susreemo zanimljivo izlaganje o
pojavama koje mogu iskljuiti iz carstva Bojeg. Ili ne znate da nepravednici
nee naslediti carstva Bojega? Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni
preljuboinci, ni aduvani, ni muelonici, ni lupei, ni lakomci, ni pijanice, ni
kavgadije, ni hajduci, carstva Boijega nee naslediti. I ovakvi bejaste neki;
nego se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda naega Isusa Hrista
i Duhom Boga naega. (9-11) U ovom odseku Pavle naglaava da pijanice
nee naslediti Boje carstvo.
lanovi zajednice kojima je pisao delimino su bili zapali u neki ili vie
nabrojanih poroka. To nam i kae ova reenica: I ovakvi bejaste neki.
Nekadanje pijanice sada su pripadale zajednici. Oni su osloboeni
Jevaneljem. Mogli su da iskuse oslobadajuu i spasavajuu silu Jevanelja.
Moemo li sada da prihvatimo da su najpre bili pijanice, a da sada umereno
piju? Iz gorkog iskustva znamo danas da pijanice ne mogu da budu oni koji
umereno piju. Njihov spas je u potpunom uzdravanju. Ve ovde bi moglo biti
jasno da je Pavle objavljivao Jevanelje koje je one koji su bili vezani zavisnou
potpuno oslobaalo.
U spisima Novog zaveta susreemo grku re egkrateia. Kada je Pavle pred
Filiksom svedoio o svojoj veri u Isusa Hrista, pomenuo je i uzdravanje
(istota, Vuk): A kad Pavle govorae o pravdi i o istoti i o sudu koji e biti,
uplai se Filiks i odgovori: idi zasad; a kad uzimam kad, dozvau te. (Dela
24,25)
U stvari, ovde bi moralo da se umesto mnogo upotrebljavanih rei
umerenost ili uzdrljivost napravi taniji prevod obuhvatnijim pojmom
samosavlaivanja. Grka re za samosavlaivanje znai mnogo vie od samog
uzdravanja od alkoholnih pia. Ona zahteva umerenost u svim ivotnim
podrujima i samosavlaivanje u pogledu strasti i pohota. Ovo vladanje nad
samim sobom vai za sva podruja ovekovog ivota. To proizlazi iz drugih
tekstova u kojima se javlja re egkrateia ili neka izvedenica od te rei.
Pavle pod tim podrazumeva i uzdravati se od svega to bi ga moglo liiti
nagrade za borbu. Ne znate li da oni to tre na trku, svi tre, a jedan dobije
dar? Tako trite da dobijete. Svaki pak koji se bori od svega se uzdrava: oni
dakle da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv. Ja dakle tako trim, ne kao
na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar; nego morim telo
svoje i trudim da kako sam drugima propovedajui izbaen ne budem. (1.
Korinanima 9,24-27)
Kakvi su zahtevi u pogledu samosavlaivanja postavljani takmiaru,
~ 90 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
SLOBODE
16. O
saznajemo iz beleaka u starim izvetajima. Epiktet (100. godine posle Hrista)

podsea u svom Enchiridionu u poglavlju 35: eli li da osvoji nagradu na
Olimpijskim igrama.? Seti se potrebnih priprema i rezultata. Mora da se
pridrava strogog ivotnog reda, mora da ivi od one hrane koja ti se ne
svia, mora da se uzdrava od svih poslastica, moral da se navikne na
potrebno i propisano vreme kako na vruini tako i na hladnoi, ne sme da pije
hladno, niti vino, kao to si bio navikao; jednom rei: sam mora da slua
uputstva jednog boksera, kao to to ini kod lekara, i onda da se upie u
spisak.
I Horacije u svom delu Ars Poetica pie: On se uzdrava i od Venere i od
Baha, a time je aludirao na imena dva paganska boanstva. (Oba ova odseka
uzeta su iz Biblijskog komentara o umerenosti) Ako je prema upravo
navedenim citatima uivanje vina tetno za pripremanje za sportska
takmienja, onda treba razmisliti da ono jo tetnije deluje na postizanje
moralnog cilja. Kod Pavla je samosavlaivanju dato centralno znaenje. A
uivanje vina je upravo to to ini da se gubi samosavlaivanje.
Za Hristove sledbenike telo je hram Svetoga Duha, Ili ne znate da su telesa
vaa crkva svetoga Duha koji ivi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji?
Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u duama
svojim, to je Boje. (1. Korinanima 6,19.20) Hram Boji ne smemo da
zloupotrebljavamo. Pavle zna za odgovornost koja poiva na nama: Ako dakle
jedete, ako li pijete, ako li drugo to inite, sve na slavu Boju inite. (1.
Korinanima 10,31) Ne mogu da pijem Bogu u ast, ako pijem ono to bi
blinjem moglo da donese zlo, propast i gubitak Bojeg carstva (1. Korinanima
6,10).
Po Petru uzdranje ili samosavlaivanje spada u lestvicu hrianskih vrlina
(2. Petrova 1,6). Ono je takoe vrlina koja se zahteva od najstarijih (Titu 1,8).
Jedna druga grka re u svojim razliitim oblicima, koja ima veze sa naom
temom, je sophroneo i prevodi se sa razuman, pristojan, razborit,
samosavladiv, koji bistro misli. Uei nas da se odreknemo bezbonosti i elja
ovoga sveta, i da poteno i pravedno i pobono poivimo na ovome svetu.
(Titu 2,12) U Poslanici Rimljanima Pavle opominje da budu razboriti
(Rimljanima 12,3, smerni, Vuk). Jedan drugi prevod kae: Tako da misli, da je
razborit, to znai da ima dobro rasuivanje. Od ena on zahteva da se
ponaaju po zdravom razumu (1. Timotiju 2,9.15). Pred Fistom Pavle je izjavio
da govori rei istine i razuma (Dela 26,25). I mladii su opomenuti da budu
razboriti ili da se vladaju poteno (Titu 2,6).
Na svim ovim mestima radi se o trezvenoj, razboritoj moi rasuivanja i o
ivotnom dranju koje ne daje povoda nikakvoj optubi, Razboritost i zdrav
razum mogui su samo ako se ovek uzdrava svega to bi moglo da umanji
njegovu mo rasuivanja.
Ve i male koliine alkohola tetno utiu na rad modanih nerava.
J. Odermat ovako govori o ovim vezama:
Delovanje alkohola na rad i ponaanje linosti objanjava se pre svega
tetnim uticajem - ve od relativno malih, uobiajenih koliina - na visoke i
najvie funkcije velikog mozga. Pri tom dolazi do privremenih promena
celokupne linosti - sa izostajanjem kritike svesti, sve vee bezbrinosti,
uklanjanjem konica i dr. U jednom strunom miljenju prof. Bernhajma,
Kilholca i Lojpia datog saveznom sudu (vajcarski pravni asopis, sveska 10,
1965.) tvrdi se: ,Alkohol utie najpre i najintenzivnije na koru velikog mozga,
zbog ega je u prvom redu pogoen gornji sloj linosti, koji odreuje smisaono
~ 91 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
SLOBODE
16. O
iz ivotnog iskustva, moralno vrednovanje, razum, miljenje i koordinaciju...

Fenomeni raspodele alkohola u mozgu, naime vee koncentracije u sivoj kori
nego u ostalim delovima organa, podravaju saznanja o oteenjima linosti
kod niskih vrednosti alkohola u krvi.
Poto su svi delovi mozga meusobno najue povezani, smetnje izazvane
alkoholom obuhvataju istovremeno brojne funkcije, ,vie i ,nie, ukoliko se u
modanom podruju ovo razlikovanje sme koristiti, premda vie - tj. sloenije i
koje kasnije nastaju - najpre i srazmerno najtee trpe. Da alkoholna
omamljenost spreava upotrebu najviih sposobnosti, koje su u osnovi
ovekovog dostojanstva, jasno je, jer je jo poznati teolog Toma Akvinski pre
700 godina u svom delu ,Summa pijanstvo ubrojio u teke grehe, jer opojno
pie svojim zamagljujuim delovanjem na mozak iskljuuje upotrebu razuma
(... perturbat cerebrum sua fumositate) a time i sposobnost oveka da
razlikuje dobro i zlo.
Novi zavet ne naglaava samo vanost prave moi rasuivanja i razumnog
miljenja, nego se bavi i pretpostavkama koje su potrebne za ove sposobnosti.
Paljivi italac u tome nailazi i na re trezan, kojoj je u tadanjem govoru
pripadao osobeni znaaj. Ali, pre nego to se pozabavimo odgovarajuim
tekstovima, potraiemo pravi smisao trezven ili uzdran i onda emo izvui
potrebne zakljuke. To e biti u sledeem poglavlju.
~ 92 ~
IVOT
17. TA
BEZ ALKOHOLA
17. TA
ZNAI RE
ZNAI RE
TREZAN?
TREZAN?
Kad danas u nekom reniku sretnemo re trezven (trezan), onda sledi

otprilike ovakvo objanjenje: trezan je vrlina, kad ovek tako vlada sobom da
ne pije vie nego to treba i to je prirodno. Drugi misle da re trezven
oznaava oveka koji pije samo toliko da se ne napije. Onda se trezvenost
izjednaava sa umerenou. Za nekoga se smatra da je trezven graanin, ako
ivi umereno, a alkoholna pia uiva samo sa merom.
Osterlo i Engeland piu: U kasnijim vremenima trezven oznaava
suprotnost pijanom stanju, u prenosnom smislu: stvarnost videti razborito i
jasno, ne slagati se sa romantinim preobraenjem i jezikim preterivanjem.
Kao karakteristika koja primenjena na oveka moe da znai stvaran, ali i
nezanesen, suvoparan, hladno sraunat, a i svetao i bistar razum. Za nemaku
re nuchtem (trezan, trezven) i danas se vezuje jo jedno znaenje, koje
potie iz crkvenog ivota. U nemakoj rei trezven kao da lei neki duhovni
kvalitet. U grkoj osnovnoj rei dolazi do izraaja negativno ograniavajui
smisao nasuprot stanju opijenosti kod oveka.
Meutim, jo u naem praktinom svakodnevnom ivotu sreemo ovu re i
u jednom preciznom smislu. Ako neko mora da ispita eer u svojoj krvi, onda
lekar zahteva da pacijent doe nate. Ne sme dakle ni da jede, ni da pije;
eludac mora da bude prazan. U medicini nate vrednost je rezultat ispitivanja
kada pacijent jo nije uzeo nikakvu hranu.
Jo jedna fraza upuuje u ovom pravcu. Prema Varigu ernuchtern
(otrezniti) znai u prvom redu uiniti nekoga treznim, osloboditi opijenosti.
Ovo vai i u prenosnom smislu. Postati trezan, rasplinjavanje opijenosti.
Otrenjen je onaj koji se potpuno napio, ali kasnije u telu vie nema alkohola,
dakle ponovo je trezan. Za Noja se kae: A kad se Noje probudi od vina, dozna
ta mu je uinio mlai sin... (1. Mojsijeva 9,24) Probudio se i ponovo je bio
trezan, Slobodan od vina. Slino je i kod Navala: A ujutru kad se Naval otrezni,
kaza mu ena sve ovo. (1. Samuilova 25,37)
Ako tragamo za poreklom nemake rei nchtern, saznaemo sledee
pojedinosti. Pomenimo jo jednom Osterloa i Engelanda: Nchtern.
Starovisokonemaki: nuohtum; latinski: nocturnus=noni (nchtlich). Nemaka
re se javlja oko 1000. godine u manastirskom ivotu i izgleda da stoji u vezi sa
izrazima - praskozorje, svitanje. Rano jutarnje bogosluenje za Boi i danas se
u mnogim mestima naziva: Uchte. Na prvom dnevnom bogosluenju koje se
odravalo prilikom izlaska Sunca, uestvovali su samo oni koji nisu jo uopte
uzeli nikakvu hranu, niti su jeli, tj. bili su nate.
U leksikonu Rencontre pod pojmom trezvenost stoji: U katolikom
kanonskom pravu je luharistika trezvenost (post) (tri sata za jelo i alkohol, 1
sat za ostala pia) propisana za proslavljanje mise i priesti. Voda ne kri
trezvenost. Ovaj propis danas se primenjuje u neto blaem obliku.
Kaselov Novi nemaki i engleski renik objanjava temperance kao
umerenost u jelu, uzdrljivost u pijenju alkoholnih pia. Temperance Hotel je
gostionica umerenosti, u kojoj se ne slue nikakva alkoholna pia. Trezven
znai i onaj ko je u uivanju dobrih tvari umeren i onaj koji se moe uzdravati
od tetnih tvari.
Sada moramo da vidimo koji smisao ima re trezan, trezven u Novom
zavetu. Pavle esto u svojim poslanicama koristi grku re nepho ili izvedenice
od ove rei. Apostol je nepho uzeo iz grke sredine, zbog ega najpre moramo
~ 93 ~
IVOT
17. TA
BEZ ALKOHOLA
ZNAI RE
TREZAN?
znati kako je ona tada bila shvaena. Tek onda moemo jasno saznati ta je
Pavle sa njom mislio kada je od vernika oekivao da budu trezni.
Obazreemo se na nekoliko istorijskih svedoanstava, pri emu e nam
dobra pomo biti Biblijski komentar o trezvenosti.
U Maksimama grkog pesnika Teognisa, roenog oko 500. god. pre
Hristovog roenja, pie u I, 428: Niti sam sasvim trezan (nepho), niti sam sada
veoma pijan. U istom delu I, 428. aludira na nepristojne rei koje su za
treznoga (nephosi) sramotne. I u I, 627. on ovo potvruje: Nepristojno je za
pijanog da bude meu uzdranim (nephosin) ljudima, a da trezan ovek bude
meu pijanima. Plutarh citira izreku: to je u srcu uzdranog oveka
(nephontos), na jeziku je pijanog.
Atenej citira Karistija, prema kome je Filip Makedonski navodno rekao:
Hajde da pijemo: dovoljno je to je Antipatrus uzdran (nephein).
Eshil u svojim Eumenidama (stih 108) govori o choas taionous nephalia
meiligmata, prinoenje rtava bez vina, uzdrana uivanja. Pali u svojim
podacima o Eshilu primeuje: Razlog je bio verovatno taj to vino razbenjuje i
vodi ka poinjavanju upravo onog prekraja koji izaziva gnev boginja kojih su se
bojali. Sofokle u svojoj drami Edip na Kolonu (stih 101) opisuje Edipa kad
govori Eumenidama da je on doao k njima nephon, aoinos, ja uzdran k vama
(koji ste) bez vina, pri emu znaenje rei nephon ne moe pogreno da se
razume. I poto su njihove rtve morale biti nephalioi, hor ga pouava da on
mora da utia ili pomiri one strane sile boginja prinoenjem meda i vode; u
stihu 481. on dodaje k tome jo me de prospherein methu, nemoj sluajno
da mi rtvuje opojna pia. Aristofan (Lizistrata, red 1228) uvodi jednog
atinskog pijanicu, koji kae: Kad mi Atinjani ne pijemo (nephontes), nismo ba
dobrog zdravlja, tj. nismo sposobni ni za ta valjano. (To zvui sasvim kao u
modernim krmama! Herodot (knjiga 1, str. 133) govori o Persijancima da
ponovo razmisle kad se otrezne (nephousi) o tome ta su odluili u pijanom
stanju; i slino, da razmisle ta su odluili trezno (nephontes), kad sede uz
pehare.
Platon primeuje u svojim Zakonima (knjiga VI, 733): Lako se moe
razumeti da jedan grad ne bi trebalo da se uskomea kao aa u kojoj se peni
pomahnitalo vino (mainomenos oinos), kada se izliva; ve kao ono koje je
potinjeno onom drugom treznom boanstvu (hipotu nephontos heteron
theou), i koje posle lepog meanja daje dobro i blago pie.
Ovde Platon predstavlja Baha kao povezanog sa boanstvom koga on
naziva nephon theos, apstinentnim bogom. Longinus kae da ovo drugo
boanstvo ne predstavlja nita drugo do vodu koja se prema tadanjem
obiaju meala sa vinom.
U svojoj Gozbi Platon predstavlja Alkibijada, koji se pribliava gostima i
kae: ini mi se kao da ne pijete (nephein, uzdran, trezven); to se ne sme
dozvoliti, ve morate da pijete, jer ste pristali, a ja u sam biti nadkonobar, dok
se dovoljno ne napijete. Platon govori i o ljubitelju mudrosti {Pismo VII, 330),
koja je potrebna kao svakodnevna hrana, koja ga naroito brzo osposobljava
da ui, daje mu dobro pamenje i sposobnost da se odlui za trezvenost
(nephonta). U Burgesovom prevodu ovog teksta nephonta je prevedena sa
uzdrati se od vina.
Plutarh (Conviv. Quest IV,2) govori da Grci rtvuju darove koji su nephalia,
trezni i sastoje se od meda, za razliku od drugih u kojima je med bio zajedno sa
vinom. Atenej kae: Meu Grcima oni koji rtve naljevnice prinose Suncu
pripremaju svoje rtvene napitke od meda, poto oni na oltare bogova nikada
ne donose vina. Oni kau da je istina da bog koji dri u redu itav univerzum,
~ 94 ~
IVOT
17. TA
BEZ ALKOHOLA
ZNAI RE
TREZAN?
sve regulie i uvek ide okolo i sve nadgleda, nikako ne bi trebalo da bude
povezan sa pijanstvom. (lib. XV, C. 48). Na drugom mestu (De San. Praecep.)
primeuje on da mi esto samom Bahu, koji sasvim prirodno nije navikao da
uvek trai nepomeano vino, prinosimo rtve bez vina ili trezvena (nephalia).
U svom ivotu Romula on pominje boginju po imenu Rumalia, zatitnicu
dece, kojoj se prinose trezne rtve (nephalia). Na njenim oltarima izlivaju se
rtveni napici od mleka.
Sasvim jasno je utvreno da je prvobitno i preovladavajue znaenje rei
nepho bilo uzdravati se od vina. I u nae vreme se ovo takoe vidi iz renika.
U odseku pod naslovom Kritike primedbe o rei nepho Biblijski komentar
o trezvenosti citira na str. 362. sledee renike:
revelius (u izdanju dr Majora 1844.) prevodi nepho sa biti trezan,
uzdran, budan. Bretnajdet definie nepho kao sobrius sum, vino abstineo
(Trezan sam, koji se uzdrava od vina); a nephalios sobrius, vino abstinens
(trezan, uzdran od vina). U Grkom reniku od Bizantiusa, izdat u Atini 1839.,
nephalios se opisuje kao home pinon oinon enkrates, neko ko ne pije vina,
enkratit. Nephalia znai prinoenje napitka na rtvu bez vina. I u Grkofrancuskom leksikonu istog autora nephaliotes se objanjava sa abstinence de
vin, sobriete. Lidelov i Skotov leksikon objanjava nepho kao biti trezan, trezno
iveti, osobito ne piti nikakvo vino. Maltbis: sobrius sum uzdravati se od
vina; Danbar: uzdravati se od vina; Robinzonov novozavetni leksikon: biti
trezan, umeren, uzdran, naroito u vezi sa vinom. Pod uzdran (trezan)
Jangov Engleski i grki leksikon pie: nephon, bez vina, aoinos, nephalios a
ispod bez vina daju se kao jednako vredni aoinos (bez vina) i nephalios.
Vebsterov Approved Dictionary, izdanje 1949., objanjava: Nephalist,
neko ko zastupa potpuno uzdravanje od opojnih pia; u SAD prohibicionist.
Nephalisam, totalna apstinencija od opojnih pia.
U Biblijskom komentaru ASD kae se: Trezan, grki nepho, ,ne piti
vina, ,biti trezan. (Vol. VII, str. 253)
Nephalisam, potpuno uzdravanje od svega alkohola. - Dictionnaire
Encyclopedique Quillet, Paris 1935.
Nephalion, antiki, grki libacija (rtva naljevnica) od iste vode, ili od vode
i meda, prinoena bogovima podzemlja ili polja. - (Grand Larousse
encyclopedique, vol. VII. Librairie, Larousse, Paris 1963)
Nephalie, izraz iz antike. Nefalika rtva, pia bez vina, koja su se sastojala
od vode, meda, mleka itd., koja je prinoena naroito boginjama umetnosti...
Nephalizam, potpuno uzdravanje od sveg alkohola, od svake tenosti, od
svake hrane, u kojoj ima alkohola, de Colleville, Journal des economistes, feb.
1873., 271-256. Paul Emile Littre, Dictonnaire de la langue francaise, vol. 3.
Edition du Cao, Monte Carlo 1971.
Nepho=biti trezan (naroito ne piti vina), u prenosnom smislu: biti razborit,
oprezan. - Menge-Gthling, Langenajtov Veliki renik sa etimologijom.
Langenajt, Berlin-Minhen-Cirih. 20. izdanje 1967., str. 41.
Bauernfajnd objanjava: Pojam koji je u osnovi glagola oepho=biti trezan
kao i cele grupe rei, je formalno negativan; radi se o suprotnosti opijenosti,
opijenosti od vina, u stvarnom, i drugim uslovljenim duevnim stanjima
opijenosti, u prenosnom smislu. Veoma su znaajne upotrebe rei nepho i
njenih oblika od strane savremenika apostola, pre svega Josifa Flavije,
jevrejskog istoriara roenog 37. posle Hr. i Filona, roenog otprilike 20 god. pre
Hr. Ovaj drug) je bio najznaajniji zastupnik judeo-aleksandrijske verske
filozofije.
Kod Josifa nalazimo dva mesta koja sadre re trezan i jasno pokazuju da se
~ 95 ~
IVOT
17. TA
BEZ ALKOHOLA
ZNAI RE
TREZAN?
sa nepho misli na uzdravanje od vina. U Istoriji jevrejskih ratova Josif govori

o prekrasnom hramu koji je I rod izgradio i onda pie: Ka rtveniku i u hramu
smeli su da pristupaju samo besprekorni svetenici, odeveni u morsku svilu, i
to je bilo glavna stvar, da nisu prethodno pili vina (nephontes) - iz
strahopotovanja prema slubi, da ne bi poinili nikakvu greku dok su je
obavljali.
U Judejskim starinama, knjiga 3, poglavlje 12,2 kae se: Ali nije samo
kod prinoenja rtava trebalo da svetenici budu neukaljani, ve da se i u svom
svakodnevnom ivotu pokau sasvim bez prigovora; zato moraju oni koji nose
sveti nakit, osim toga su inae neukaljani, da budu isti i trezni (nephalioi), i da
se i za to vreme, poto nose sveti nakit, uzdravaju od vina.
Dalja upotreba rei nepho, trezan, uzdran od vina, javlja se takoe kod
nekih pisaca starog doba. Ona se shvata kao trezan (trezven) i u prenosnom
smislu, dakle neko ko je hladan, dobro promiljen i koji vlada sobom.
Ima nekoliko klasinih primera upotrebe rei nepho u prenosnom smislu.
Epigram Epimarha je poznat: Budi hladan i ne poveruj suvie brzo. Longinus
opisuje nekog pisca i naglaava da se ovaj toliko ustee usred toliko estine en bakcheumasi nophein. Kada se Neron bodrio za samoubistvo, uzviknuo je:
Tebi dolikuje da u ovim kritikim prilikama vlada sobom, nephein.
Druge primere nudi nam Bauernfajnd. On najpre navodi Filona:
Svako je pozvan na posao koji zahteva od njega nephein; ali, praktino
treba raunati s tim da ovaj zahtev uglavnom prelazi snage empirijskog oveka
- bilo bi iznenaujue kad za tim ne bi sledio eho iz sveta starozavetnog
monoteizma. Ovde je ovek znao za ivog Boga, kome je sluba bila poslunost
i ostala uvek samo poslunost. ovek je mogao nositi teke - za paganske
pojmove apsurdne - terete ove poslunosti i bio je ak spreman da ih nosi
odluno sa ponosom; ova spremnost je morala - im se poelo misliti grki, da
se shvati svakako kao nephein, kao zdrava trezvenost. U Septuaginti se dodue
ne nalazi ovaj simpleks... Ali, Filon ga esto koristi, bilo da biem Boga
obrazlae zahtev trezvenosti, bilo da polazi od pojma trezvenosti i opisuje ga
kao priznavanje Boga. Kada se deca ili potinjeni pribliavaju svojim roditeljima
i gospodarima, onda je nephein, svesno izbegavanje svih pogreaka, prvi i po
sebi razumljivi zahtev; koliko je razumljiviji ovaj zahtev za onoga koji eli da
bude potovan kao ,voa i otac svega. Ebr. 131: Robovi i sinovi i potinjeni,
koji ele da se priblie gospodarima, roditeljima i pretpostavljenima, bie
pametni da budu trezni (tj. da budu potpuno uzdrani), da ne bi pogreili ni
reima ni delima - zar onda onaj ko eli da zaista potuje upravljaa i oca svega
nee mariti za jelo i pie i san? Uz citat Ebr. 131 Bauernfajnd ima fusnotu koja
glasi: To vai za nephein kako u doslovnom (131), tako i u prenosnom (132138) smislu.
U istom delu o predmetu nephein dalje se kae: Pri tom se najpre misli na
jasnu, opte shvatljivu suprotnost svakoj vrsti duhovnog zamagljivanja,
Efiharmus Komikus 250 (CGF 1,1, 137): budi trezan i oprezno nepoverljiv; oboje
spada u zdrav ljudski razum. Rei nephein se pridaje sve vie asti i ona sada
deluje kao predikat vie pozitivan nego negativan predikat pored drugih, npr.
paziti i razmisliti, Plut Praec Ger Reip 4,3 (II 800b). Temistokle, da bi postizao
dravnu mo, drao se daleko od gozbi na kojima se jede i pije, probdeo je cele
noi i zadrao bistru glavu i o svemu briljivo razmiljao i rekao je da mu
pobeda Miltijada ne da da spava.
I uz ovaj poslednji iskaz Bauernfajnd ima fusnotu: Nephein je shvaen u
prenosnom smislu (Lidel-Skot); ali reenica pokazuje da je isto tako i stvarno
znaenje moglo da se ima u vidu, kad je upotrebljeno prenosno. Ovde bi mogla
~ 96 ~
IVOT
17. TA
BEZ ALKOHOLA
ZNAI RE
TREZAN?
da postoji razlika od nemakog prideva trezan.

Zar nije veoma znaajno to kod prenosnog znaenja rei nephein ne da
nije samo iskljueno stvarno znaenje, ve je ta vie njemu u osnovi? I
naroito tamo gde se radi o potovanju Boga, zahteva se trezvenost u
stvarnom smislu. Hrianin treba u svako doba da ivi tako da ne smeta
oboavanju Boga (1. Solunjanima 5,17). Meutim, uivanje alkohola predstavlja
najveu smetnju trezvenosti koja je potrebna za molitvu.
U ovom trenutku, takoe, treba podvui da trezvenost u smislu uzdravanja
od vina nikako ne treba posmatrati kao negativnu. Uzdravanje od alkohola
omoguava onu pozitivnu trezvenost koju svi mi cenimo. Biti trezven znai i ne
biti pod uticajem bilo ega niti povreen bilo ime to bi moglo da pomuti
rasuivanje.
Priznati francuski Dictionnaire Grec-Francais od M. A. Bejlija pie:
Nepho 1. biti trezan, (doslovno) uzdravati se od vina. 2. (prenosno) biti
trezven, mudar, oprezan; nephalios, trezan.
I U doslovnom smislu: 1. onaj ko ne pije vina. 2. (kad se govori o
predmetima) bez vina; (doslovno), koji se sastoji samo od vode, mleka ili meda.
II (prenosno) umeren i svojim eljama, ili koji je umeren, mudar, oprezan.
(N. Z. Titu 2,2)
Poto Pavle u 1. Timotiju 3,2 zahteva od vladika, u 1. Timotiju 3,11. od tamo
spomenutih ena i u Titu 2,2. od staraca, da budu trezni, nephalioi, ali u 1.
Timotiju 3,3. formulie samo da se ne predaju vrlo vinu, u 8. stihu ne koji
mnogo vina piju i u Titu 2,3 da se ne predaju vrlo vinu, mnogi tumai veruju
da tri poslednja spomenuta stiha mogu da oslabe jasnou prva tri i da svuda
itaju umeren u uivanju vina.
Meutim, teko je prihvatiti da je Pavle dao rei neki sasvim novi smisao, a
da je blie ne obrazloi, a da je ipak znao kako e nephalioi shvatiti njegovi
savremenici. Bauernfajnd se takoe ne odluuje za shvatanje koje je upravo
pomenuo. Zato nastavlja: Meutim, sva verovatnoa govori u prilog tome da
treba misliti na pomenutu upotrebu jezika (frazu); nephalios spada u brojne
kultne rei po kojima se pastoralne poslanice razlikuju od drugih Pavlovih
poslanica. Radi se o bistrini i samosavlaivanju koji su potrebni za svetu slubu
Bojem delu. Razlika se prema Filonu i Josifu sastoji u tome to se re ovde
koristi u prenesenom smislu; pritom je mogao da se zadri i pravi smisao.
Ne samo da je pravi smisao rei nephalios zadran u Novom zavetu, ve na
preneseni smisao uopte ne treba ni misliti, a da se pravi smisao ne uvai kao
osnova. Ako re spada u kultne rei, onda treba najpre misliti na trezvenost u
pravom smislu kao pretpostavku za znaenje u prenesenom smislu.
Iako se kultna re nepho ne nalazi u Septuaginti, nalazi se ono to se u
njenom znaenju podrazumeva. Calwerov Biblijski leksikon pie o trezan:
Jo starozavetni svetenik nije prilikom obavljanja svoje slube smeo da uiva
vino... Isto tako i nazirej dok je trajao njegov zavet. I ovde se dakle pod
trezven u prvom redu razume uzdravanje od vina, pri emu treba misliti na
prevrelo vino, jer ono drugo nije bilo zabranjeno svetenicima. U naredbi
zapisanoj u 3. Mojsijevoj 10,9.10. ne mogu se razdvojiti trezvenost u pravom i
prenesenom smislu: Vina i silovita pia nemoj piti ti ni sinovi tvoji s tobom, kad
ulazite u ator od sastanka da ne izginete. To neka vam je uredba vena od
kolena na koleno, da biste mogli raspoznati ta je sveto ta li nije, i ta je isto
ta li neisto. Samo onaj ko se uzdrava moe da razlikuje sveto od nesvetog.
Zato stoji nemoj piti vina ni silovita pia u neposrednoj vezi sa da biste
raspoznavali, dakle postupati promiljeno, razumno, razborito. Jedno od
drugog ne treba odvajati.
~ 97 ~
IVOT
17. TA
BEZ ALKOHOLA
ZNAI RE
TREZAN?
Iz novozavetnih navoda ova veza se pokazuje jasno, time to se trezvenost i

budnost zajedno trae. ak i teolozi koji smatraju da nepho u Novom zavetu
ima samo prenosni smisao, ne mogu izbei da se ova re ne odnosi i na
umerenost u bukvalnom smislu.
Oba navedena Josifova iskaza pokazuju svom jasnoom da je prvobitni
smisao rei nepho bio uzdravati se od vina. Time se ne misli umeren, ve
uzdran (trezan). I Pavle je sigurno znao koji je smisao nepho imao u njegove
dane. Pojedinu biblijsku re moramo tako prihvatiti kako je ona shvaena u ono
vreme. To naravno ne iskljuuje da se re upotrebljavala i slikovito, ali prvo
znaenje rei nepho je ne piti vina, biti slobodan od vina.
Ovo se stalno potvruje. Tako se jasno kae u Biblijsko-teolokom
priruniku uz Luterovu Bibliju od Eda Osterloa, Hans Engeland pod trezan:
Stvarni smisao grkog izraza znai: slobodan od opijenosti, bez uticaja vina.
Samo onaj nije pod uticajem vina koji ga nije pio.
Biblijski komentar o trezvenosti citira jo sledee spise, koji su ovde
prevedeni sa engleskog: Filon u svojoj raspravi o pijanstvu kae (odsek 32):
Zaista mudar ovek tei za tim da donese trezne rtve i odluuje se u vrstini
svoga duha protiv vina i svakog uzroka ludosti. I ovde se koristi grka re
nephalia. U odseku 37. on govori o nanovo roenoj dui, da ona porie da se
okoristio od vina i silovitih pia, i ponosi se to se stalno i celog svog ivota
uzdrava (nephein).
Na sledei zadatak je da se pozabavimo iskazima apostola Pavla i Petra
koji su u svojim poslanicama stalno upotrebljavali osnovnu re trezan. Ipak,
da ukratko kaemo ta je iz ovog poglavlja dokazano: nepho sa svim svojim
izvedenicama znai bez vina, Slobodan od vina. Ovo je prvo i osnovno
znaenje rei. Ako se upotrebljava u prenosnom smislu, onda ima dobar smisao
samo ako je prvo znaenje u osnovi drugog. U prenosnoj upotrebi iskljueno je
sve to bi moglo da nanese tete onome to je iskazano drugim znaenjem.
~ 98 ~
IVOT
17. TA
BEZ ALKOHOLA
~ 99 ~
ZNAI RE
TREZAN?
IVOT
18. BUDITE
BEZ ALKOHOLA
18. BUDITE
TREZNI I PAZITE!
TREZNI I PAZITE!
Da pogledamo tekstove u kojima se u Novom zavetu javlja re nepho sa

izvedenicama koje su povezane sa njom. Ovi tekstovi pomoi e nam da
shvatimo ta su pre svega Pavle i Petar pod tim podrazumevali. Ponimo sa 1.
Solunjanima 5,6-9: Tako dakle da ne spavamo kao i ostali, nego da pazimo i da
budemo trezni. Jer koji spavaju, u noi spavaju, i koji se opijaju, u noi se
opijaju. A mi koji smo sinovi dana da budemo trezni i obueni u oklop vere i
ljubavi, i s kacigom nada spasenja; jer nas Bog ne postavi za gnev, nego da
dobijemo spasenje kroz Gospoda svojega Isusa Hrista.
Ove rei moraju da se posmatraju u kontekstu u kome stoje. Apostol govori
o oekivanju Gospoda koji dolazi i o pripremi koja je neophodna za ovaj
dogaaj. Istaknuto je i iznenaenje koje je povezano sa Hristovim povratkom. Iz
ovoga proizlazi neizbean zahtev za veom budnou i trezvenou koja je sa
njim povezana. Postoje sada dva oblika ponaanja prema ovom dogaaju, a
ljudi su prema svom ponaanju podeljeni na sinove noi i sinove dana, na one
koji spavaju i pijani su i one koji se odlikuju budnou i trezvenou.
Pavle naziva Solunjane sinovima videla i sinovima dana. Od sinova dana
oekuje se budnost. Apostol sada prelazi od vi na da budemo. Ukljuuje i
sebe. Kao pravi duebrinik ne zahteva samo od drugih ono to sam ne bi bio
spreman da uini. Njegov poziv glasi: Nego da pazimo i budemo trezni. Ovde
sreemo re nephomen, da budemo uzdrani!
Nekim tumaima izgleda neshvatljivo da apostol ba od pobonih Solunjana
zahteva ovu trezvenost. Zato smatraju da bi nephomen moglo ovde da se
uzme samo u prenesenom smislu. Meutim, poreenje koje je Pavle napravio
izmeu sinova dana koji su trezni, i onih, koji su sinovi noi, tame i koji su
pijani, prisiljava na sveobuhvatnu primenu pojma trezvenost. Tako kae i
Langeovo Delo o Bibliji: Kako opijenost u bukvalnom smislu ini pospanim,
onda je ovde treba razumeti u opirnom znaenju. Uroena slabost i tromost
tela sama naginje pospanosti (Matej 26,41); zato treba da izbegavamo ono to
bi nas navelo na greh samoomamljivanja, da na taj nain ne bismo jo vie
poveali ovu sklonost. A sa druge strane, jo je Hrizostom rekao: ,Biti trezan
znai poveavati budnost.
I Volenberg izjavljuje: Spavanje pripada sutini noi, a i opijati se isto tako
(stih 7), - kako dakle mogu hriani, sinovi dana da zaborave opomenu: ,Ali mi
treba da budemo trezni, nephomen, stih 8?
Pavle koristi i sliku iz vojnikog ivota: oklop i kaciga spadaju u vojniku
opremu. Od rimskih vojnika za vreme slube zahtevalo se najstroe
uzdravanje. Novi zavet od Arnta u jednoj fusnoti o 1. Solunjanima 5,6 kae:
Sama budnost nije dovoljna, njena jaina je treznost.
Kada Pavle u 1. Solunjanima 5. upotrebljava re nepho, onda ona najpre
znai sasvim konkretno: da ne pijemo vina, neemo piti vina. U tom
znaenju vino predstavlja sve to bi moglo da pomuti naa ula. Ovaj poziv
odnosi se na sve lanove zajednice. Pavle povezuje treznost sa budnou, to
obuhvata bukvalnu i duhovnu treznost. Ni jedna ni druga strana ne sme da se
iskljui.
I Pavle i Petar su znali u kakvoj su opasnosti bili hriani koji su pre svog
obraenja iveli u neistotama, u slastima, u pijanstvu, u deranju, u pijenju i
bogomrskim neznabotvima. (1. Petrova 4,3) I najmanje uivanje prevrelih
pia moglo bi da dovede do otpada od Jevanelja i do povratka u raniji greni
~ 100 ~
IVOT
18. BUDITE
BEZ ALKOHOLA
TREZNI I PAZITE!
ivot.
Savremena istorija misije pokazuje nam kako je bio mudar zahtev da se
treba potpuno uzdravati od vina. Naveemo jedan primer. Godine 1887. prvi
vajcarski misionar, Pol Bertu, otiao je u Rongo i Tongo. U poetku se misionar
nije izjanjavao o problemu alkohola, ali je onda spoznao razorno delovanje
alkohola. Crni pastor Dan Malunganes pisao je o tome u jednom osvrtu: Vi,
doajeni i stareine, svi ljudi iz naroda, znali ste najbolje kako je sa tim bilo i
kakvu je tetu naneo ovaj neprijatelj i u redovima jo neuvrenih prvih
hriana. Jedno je svakako bilo jasno: za obraenog paganina ne postoji nita
drugo do apsolutno odricanje od svih opojnih pia sopstvene ili evropske
proizvodnje. Previe paganskih obiaja povezano je sa alkoholizmom, da bi se
jedan novokrteni hrianin mogao pridravati umerenog uivanja. Dakle, nije
bilo drugog reenja nego da se izda zabrana. Razume se, Crkva i njene
stareine bili su kao prvi obavezni da ive izvan ove zone opasnosti, ako je
trebalo da ona ostane ista.
Uzdravanje od alkohola je zatitna ograda data od Boga i mona potpora
onoj budnosti koja se zahteva od vernika koji eka Hristov povratak.
Duebriniki propisi apostola u 1. Timotiju 3. naroito su pouni. U
stihovima 2.3.8.11. lino se obraa stareinama zajednice, akonima, njihovim
enama, akonicama i moda enama uopte.
Stareinama zajednica Pavle je pisao: Ali vladika treba da je bez mane,
jedne ene mu, trezan, pametan, poten, gostoljubiv, vredan da ui; Ne
pijanica, ne bojac, ne lakom, nego krotak, miran, ne srebroljubac. (stihovi 2.3)
U ovim stihovima nalazimo obe rei nephaleon i sophrona. Nephaleon znai
uzdran od vina, apstinent, dok sophrona znai razuman, razborit i
samosavladiv.
I prof. Spik veruje da nephalion u 1. Timotiju 3,2. treba shvatiti vie u
prenosnom smislu. Jedino obrazloenje za to on vidi u tome to se u 3. stihu
izrazito ukazuje na uzdranost. On pie ovako:
Treba jo spomenuti uzdranost koja se trai izrazom nephalion (u
liturgijskom smislu), a u doslovnom znaenju treba je shvatiti kao ,koji ne pije
vina ili ,umeren u piu i jelu; ali i trezan s obzirom na svaku zanesenost, sve
duhovne opijenosti ili moi predoavanja (1. Korinanima 15,34)... Ali, poto se
u 3. stihu izrazito cilja na uzdravanje od vina, ovaj poziv treba shvatiti vie u
smislu trezvenosti kao nepho kod Pavla (1. Solunjanima 5, 6.8), nego kao ono
to misli dovodi u sklad sa sledeim osobinama (1. Petrova 4,8). Zanimljivo je
podvui da se nephalion u profanom grkom najee koristi u kultnom
znaenju.
Po naem miljenju ne postoji dovoljan razlog da se nephalion ovde razume
u prenesenom smislu. Miljenje, da je verovatno re o duhovnoj trezvenosti, jer
bi inae sa 3. stihom postojala tautologija, nije dovoljno temeljito. Moe se
dobro obrazloiti da stihovi 3.8.11. ine dodatne iskaze, a ne istoznane.
D. G. Volenberg daje u svom objanjenju pastoralnih poslanica kratku
primedbu na 1. Timotiju 3,2. koju emo ovde navesti: To to posle sledi me
paroinos, ne dokazuje nita protiv pozivanja na trezvenost kod ulnog uivanja,
kao ni to to Pavle u 1. Solunjanima 5,6.8 (kao u 1. Petrovoj 1,13; 4,8; 5,8)
nephein upotrebljava u prenosnom smislu. I tamo treba pravi (doslovni) smisao
povezati sa prenesenim.
U treem stihu 1. Timotiju 3. sreemo zaista novu misao koja ne predstavlja
ponavljanje onoga to je reeno u stihu 2: Ne pijanica (ne odan vinu). Za
ne pijanica stoji u osnovnom tekstu me paroinon. Re paroinon je sastavljena
od para i oinon. Ako para stoji kao predlog ispred vokala, onda otpada krajnje a.
~ 101 ~
IVOT
18. BUDITE
BEZ ALKOHOLA
TREZNI I PAZITE!
Para prvobitno znai pored, blizu, kod, na strani. Nekoliko tekstova jasno
pokazuju: Isus... seae kod mora. (Matej 13, 1) Stih 4: ... a jedna padoe
kraj puta. Tako i stih 19. U Delima 10,6: kojega je kua kod mora. Jo na
nekim drugim mestima ovo je jasno.
Tako se me paroinon lako razume: ne biti blizu vina, dakle ne tamo gde se
sedi kod vina.
Kontekst pokazuje prelaz od stiha 2. na stih 3. koji se mora zapaziti. U
drugom stihu Pavle nabraja osobine koje su neophodne za one koji imaju
stareinsku slubu. Najpre se radi o njihovoj porodici, ali onda i o linom ugledu
u kui i na kraju o njihovom glasu u javnosti. (Vidi: stih 7) On ne sme dati
povoda za optube, zato prema stihu 3. ne sme da se zadrava tamo gde se
toi vino. Tako 3. stih ini loginu dopunu 2. stiha. U 1. Korinanima Pavle
drugim reima kae isto: sa pijanicom se ne sme ni jesti zajedno (1.
Korinanima 5,11). Ne blizu kod vina znai dakle ne biti tamo gde se pije
vino, ne poseivati toionice vina.
U odseku 54. Zakonika prednikejske crkve nalazi se sledei kanon: Kad
se neko od duhovnika nade da jede u gostionici, onda ga smenite, osim ako nije
bio prinuen da se na putu hrani u gostionici. (citirano iz Biblijskog
komentara o trezvenosti, str. 367) Dakle, na to se mislilo sa ne biti blizu kod
vina; nije trebalo da duhovnik jede u gostionici, osim ako na to nije bio
prinuen. Isti smisao ima mesto u Titu 1,7.8. Volenberg citira Mozhajma za
mesto u 1. Timotiju 3,3. koji kae: Gostionice toga vremena bile su svuda u
veoma zlom stanju. (Cic. deoff. II, 18)
U 8. i 9. stihu 1. Timotiju 3. prema cirikom prevodu se kae: Isto tako
akoni treba da budu asni, ne dvolini, koji se ne podaju mnogo uivanju vina,
koji ne trae sraman dobitak, (ljudi) koji poseduju tajnu vere u istoj savesti.
Poto u 8. stihu stoji: Koji nisu odani mnogom vinu, neki misle da je u
pitanju samo stvar mere. Hoe li Pavle da kae da stareina ne sme uopte da
pije vina, a da akon ne sme mnogo?
Doslovno glasi: Me oino polio prosechontas: Ne predajui se mnogom vinu.
ta Pavle time misli? Sigurno je da ovaj stih predstavlja neke tekoe. Teko je
rei na ta apostol misli. Kod teko razumljivih tekstova moramo se, meutim,
drati starog pravila, koje glasi: teko razumljivi tekstovi moraju da se
posmatraju u svetlu lako razumljivih, jasnih iskaza Pisma. Ovo pravilo vai i
ovde, inae emo zapasti u greku da tekstove Pisma izvremo.
Jedno jo ovde mora biti jasno: moemo znati ta Pavle nije mislio sa upravo
pomenutim iskazom. Zato emo najpre raspravljati ta on sigurno nije hteo da
kae. Zatim emo navesti jedno mogue, vrlo verovatno reenje problema.
Najvea tekoa lei u upotrebi rei vino, oinos, jer ova re ima dvostruko
znaenje. Re oinos je oznaavala kako neprevreli, tako i prevreli groani sok.
Da je Pavle u 8. stihu upotrebio re oinos za prevreli groani sok, onda nikada
ne bi mogao da misli da akon sme da se malo preda vinu, ali stareina
zajednice ne.
Ko se mnogo predaje prevrelom vinu, taj je pijanica. Ko se malo predaje
takvom vinu, u opasnosti je da postane pijanica.
Nisu sve prirode iste. Nemogue je da je Pavle mislio da je u opasnosti da se
preda vinu samo onaj ovek koji pije mnogo vina, jer i onaj koji malo pije,
nalazi se u istom poloaju. Pored toga u praksi je veoma teko odrediti ko je
potpao pod vlast vina. Veina alkoholiara svakako smatra da oni samo
umereno piju.
Svesni smo tekoe koju nam tekst zadaje, zato upuujemo na dodatak br.
6, u kome se prihvatamo pokuaja reavanja, koji zaista treba da se posmatra
~ 102 ~
IVOT
18. BUDITE
BEZ ALKOHOLA
TREZNI I PAZITE!
samo kao pokuaj. Moda emo jednog dana postii veu jasnou. Ova
primedba treba da slui samo kao podstrek za dalje istraivanje.
Apostol neznaboaca govori o jednom vremenu kad zdrave nauke nee
sluati, nego e po svojim eljama nakupiti sebi uitelje, kao to ih ui svrbe, i
odvratie ui od istine, i okrenue se ka gatalicama. (2. Timotiju 4,3.4) Ovo
proroanstvo odnosi se na religiozne i druge netrezvenosti. Radi se o elji da se
uje samo ono to odgovara starom oveku, grenoj prirodi i to postavlja
najmanje zahteve u odnosu na ovekovo ponaanje. U treem poglavlju Pavle
je ve ukazao na ova teka vremena i objasnio ta pod tim podrazumeva.
Izmeu ostalog na kraju zavrava sudom da ima ljudi koji vie mare za slasti
nego za Boga (stih 4)
U takvim vremenima punim opasnosti postavljaju se vanredni zahtevi
duhovnicima: A ti budi trijezan u svaemu, trpi zlo, uini delo jevanelista,
slubu svoju svri... (2. Timotiju 4,5) Trezan, nepho, mora da bude Hristov
sluga. U ovom stihu trai se trezvenost u irokom smislu, svuda ili u svim
stvarima. Doslovna trezvenost je pretpostavka za prenosnu trezvenost.
Uzdravati se od vina i biti razborit. To vai utoliko vise, ukoliko smo blie
danu Isusovog povratka.
Treba raditi dobro promiljeno, sa trezvenom svesti i zdravim rasuivanjem.
Da bi se zadrala puna sposobnost rasuivanja, mirno razmiljanje i razborito
delovanje, potrebno je potpuno uzdravanje od svih onih stvari koje mogu.
spreavati ili ak potpuno onemoguiti razvijanje svih potrebnih osobina. Zato i
ovde kod trezan u osnovi lei prvobitno znaenje ove rei uzdravati se od
vina.
Koliko je malo potrebno prevrelog vina da se ve ne bi videlo sasvim jasno,
kae nam Nojbert. Poto u svom spisu na mnogo strana navodi kao dokaze
rezultate ispitivanja, on doslovno pie:
Ve posle jedne ase vina ne postoji puna i jasna svest. To moe najpre
teko da padne svakom itaocu i da to nikako ne razume. Treba... duboko
utisnuti reenicu da svako ija je kora velikog mozga oteena, nije vie
gospodar svoje moi rasuivanja. Samo hladni i trezni instrument moe da kae
ta jo zaista moemo da uradimo.
Dok Pavle u 1. Solunjanima 5,6. poinje sa budnou i zahteva treznost kao
njenu podrku, Petar najpre spominje telesnu trezvenost kao preduslov za
duhovnu budnost. U Prvoj poslanici Petar pie: Zato, ljubazni, zapregnuvi
bedra svojega uma budite trezni, i zacelo se nadajte blagodati koja e vam se
prineti kad doe Isus Hristos. (1. Petrova 1,13)
Budite trezni, nephontes. Ve i slika zaprezanja uma, koju Petar koristi,
ukazuje na znaaj line stege u hrianskom ivotu. ovek opasuje bedra,
pribira iroku, nabranu donju haljinu pomou pojasa, da bi telo bilo vrsto i da
mu nita ne bi smetalo, kad radi, putuje, tri, neto nosi, savija se. Slino i kod
hriana treba da bude zapregnut dianoia (um ili mo razmiljanja), pribran od
svake nepostojanosti i rastrojenosti, da bude marljiv i krepak, tj. da svoje misli i
snagu volje koncentrie i bude vedar gde ima rada, borbe i patnje. uvajte se
od rasejanosti i lenosti, ali isto tako i od prevelike razdraenosti, bolesne
uzrujanosti i prenapetosti. Od ovog drugog treba da uva trezvenost. Ovo ovde
treba slikovito razumeti kao biti opasan, meutim, telesna trezvenost je u tome
pretpostavljena.
Nekada hriani smatraju da uzdravanje od alkoholnih pia treba da bude
zakonitost; ali u 1. Petrovoj 1,13. zajedno stoji biti trezan sa nadom u milost
Isusa Hrista. Ko je trezan u umu i dui, taj svoju nadu ne polae u trezvenost,
ve u milost koja ga osposobljava za pravu trezvenost. Milost nije ogrta za
~ 103 ~
IVOT
18. BUDITE
BEZ ALKOHOLA
TREZNI I PAZITE!
pokrivanje tvrdokornosti i nedovoljne spremnosti za sluenje Gospodu. Milost je

sila za jedan novi ivot, osloboenje od ropstva grehu. Osloboenje od strasti i
drugih bolesnih zavisnosti ini deo programa hrianskog propovedanja.
Meutim, u Hristovu vest ne spada samo osloboenje od ropstva, ve i
uputstvo kako moemo zahvaljujui Hristu da se sauvamo od zla. Prema
alkoholu u Novom zavetu postoji samo odbijanje, koje mora da usvoji i
hrianin.
Kada se trezvenost iznosi kao deo Jevanelja, mnogi e shvatiti svoju
potrebu za reformom. Uvidee zlo opojnih pia i injenicu da je potpuna
trezvenost jedini stav koji Boji narod sa dobrom savesti moe da prihvati. (E.
G. V.)
U 4. poglavlju 1. Petrove poslanice itamo: A svemu se kraj priblii. Budite
dakle mudri i trijezni u molitvama. (stih 7) Kao kod Pavla i ovde stoji biti
trezan, nepsate, u vezi sa Isusovim ponovnim dolaskom; ali i sa ivotom
molitve vernika. Lange primeuje: To znai najpre telesnu umerenost, onda i
duhovnu razboritost i budnost... nephein, trezno, umereno iveti, telesno i
duhovno kao pogl. 1,13. Pri tome emo primetiti da nephein znai uzdravanje
od vina, a ne samo umereno pijenje. To se i podvlai suprotstavljanjem ranijeg
prema sadanjem ivotu onoga koji sada veruje.
Petar iznosi ovo poreenje: Jer je dosta to smo proavi vreme ivota
proveli po volji neznaboakoj, ivei u neistotama, u slastima, u pijanstvu, u
deranju, u pijenju i bogomrskim neznabotvima. (1. Petrova 4,3)
Raniji prijatelji su razoarani, jer vernici vie ne uestvuju u onome to oni
ine, (stih 4) Da su nastavili da sa njima jo poseuju krme, do otuenja oito
ne bi dolo. Ali, vernici koji oekuju Isusov ponovni dolazak, prekinuli su veze sa
svojim ranijim nainom ivota, to esto prouzrokuje progonstvo.
Volenberg ovako pie o naem tekstu u vezi sa ponaanjem hriana u
poslednje vreme: Onda e biti kraj i za lakomislene koji ive u svojim slastima i
sinove ovoga sveta koji hule na hriane u njihovoj veri, bie kraj i borbama i
patnjama onih koji su na zemlji hodoasnici. Zato itaoci treba da vebaju
samodisciplinu umesto (stih 3) da se u razuzdanosti predaju svojim poudama,
da, suprotno neznaboakom tumaranju u grehu (stih 3) budu trezni, da bi se
njihove molitve redovno i snano mogle dizati gore.
Roland de Piri naziva trezvenost biblijskom osnovnom vrlinom. Petar jo
jednom govori o ovoj vrlini: Budite trezni i pazite, jer suparnik va, avo, kao
lav riui hodi i trai koga da prodere. (1. Petrova 5,8) Za biti trezan ponovo
stoji nepsate. Trezvenost i budnost ne mogu se odvojiti. Ove vrline su
neophodne, jer suparnik je stalno na poslu.
Uzdravanje i trezvenost dobijaju jo u jednom kontekstu veliki znaaj. Radi
se o posveenju. 1. Solunjanima poklanja temi o posveenju hrianina
upadljivo mnogo panje. Oekivanje drugog dolaska i posveenje su dva glavna
stuba za traenje uzdravanja od alkoholnih pia.
U 1. Solunjanima izrazito je prikazan put oveka iz movare greha u slobodu
Boje dece. Pavle najpre pominje upotrebljavajui odmerene reenice
obraenje Solunjanima: Jer oni (druge zajednice, gl. 1,7,8) obznanjuju za vas
kakav ulazak imasmo k vama, i kako se obratiste Bogu od idola, da sluite Bogu
ivu i istinu, i da ekate sina njegova s nebesa kojega vaskrse iz mrtvih, Isusa,
koji nas izbavlja od gneva koji e doi. (1. Solunjanima 1,9.10)
Prihvatanjem Hristove pravde koja je povezana sa pravim obraenjem,
grenik nalazi opravdanje pred Bogom. Ali tada prisvajanje Isusove pravde
mora da deluje u svakodnevnom ivotu: Kao to znate da svakoga od vas kao
otac decu svoju molismo i uteavasmo, i svedoismo vam da ivite kao to se
~ 104 ~
IVOT
18. BUDITE
BEZ ALKOHOLA
TREZNI I PAZITE!
pristoji Bogu, koji vas je prizvao u svoje carstvo i slavu. (1. Solunjanima
2,11.12)
oveka u iskuenjima, tuzi i napastima stalno vreba opasnost da se umori i
vrati na stari put. Zato apostol mora da opominje: Da se niko ne smete u ovim
nevoljama; jer sami znate da smo na to odreeni. Jer kad bejasmo kod vas
kazasmo vam napred da emo padati u nevolje, koje i bi, i znate. (3,3.4)
Da bi kua gubio sve vei teren, delo linog posveenja ne sme da
malake, ve mora da napreduje: Jer je ovo volja Boja, svetost vaa. (4,3)
Jer Bog nas ne dozva na neistotu, nego u svetost. (stih 7) Posveenje
obuhvata poten nain ivota. (stih 12) Biblijsko posveenje mora da prome
celog oveka. I ceo va duh i dua i telo da se sauva bez krivice za dolazak
Gospoda naega Isusa Hrista. (1. Solunjanima 5,23)
U ovom poslednjem stihu spominje se i posveenje tela. U posveenje tela
spada i trezvenost u doslovnom i u prenosnom smislu. Posveenje je posebno
vano u odnosu na svest o Gospodnjem dolasku. Moramo imati u vidu da je
posveenje delo koje traje celog ivota. E. G. Vajt predstavlja razliku izmeu
pravog i pogreno shvaenog posveenja:
Biblijsko posveenje se ne sastoji u snanom uzburkavanju oseanja.
Mnogi su se prevarili u ovom pogledu. Oni su svoje posveenje prosuivali
prema svojim oseanjima. Ako su se oseali uzvieno i sreno tada su smatrali
da su posveeni. Ali, blaena oseanja ili nedostatak radosti nisu znaci da li je
neko posveen ili ne. Tako neto kao povremeno posveenje ne postoji. Pravo
posveenje je svakodnevni proces i traje celog ivota. Ljudi koji se svakodnevno
bore sa iskuenjima, koji savladavaju svoje grene sklonosti i tee za svetou
srca i ivota, ne polau hvalisavo pravo na svetost. Oni su gladni i edni
pravde. Greh je za njih veoma grean.
U 1. Solunjanima sreemo jo jednu grku re koja mora da se pomene u
vezi sa posveenjem. Apechomai, uvajte se! uvajte se od bluda (4,3).
uvajte se od zla u svakom obliku (1. Solunjanima 5,22). U ovom pozivu u
istoj poslanici jasno je sadrano odbijanje opojnih pia (nepho uzdran od vina).
Istorijski je sigurno da pokreti koji poklanjaju panju biblijskom posveenju i
vesti o Isusovom skorom drugom dolasku, veinom su u svom programu
prihvatili uzdravanje od opojnih pia. Da pomenemo samo mnoge verne
Valdenane, anabaptiste, metodiste i adventiste sedmog dana.
Godine 1905. E. G. Vajt je pisala o osnovnom stavu adventista sedmog dana
prema pitanju alkohola:
Neka Bog da da budemo vrlo oprezni prema ovom stranom zlu. Neka nam
On pomogne da radimo svim svojim silama da spasavamo ljude, ene i
omladinu, koji su u opasnosti da ih neprijatelj zavede. Ne primamo u zajednicu
one koji upotrebljavaju alkohol ili duvan. Ne moemo takve primiti. Ali moemo
pokuati da im pomognemo da to savladaju. Moemo im rei da e
naputanjem ovih tetnih navika usreiti svoje porodice i same sebe. Srca koja
su ispunjena duhom Bojim, nee oseati potrebu za nadraujuim
sredstvima.
O stavu prve Crkve iscrpno smo govorili u ovom poglavlju. Ko ivi u ivoj
nadi u Gospodnji skori dolazak, zadrae istu svest i sasvim budan oekivae
taj veliki dan. Ali, tamo gde se ostavi ili gde oslabi nada u skori drugi dolazak i
tenja za posveenjem, slabi ili klone i zavet apstinencije. Jedan takav razvoj
sasvim jasno je prorekao Isus kada je ukazao na zlog slugu. Zapazimo: Ako li
taj ravi sluga ree u srcu svome: nee moj gospodar jo zadugo doi; I pone
biti svoje drugare, a jesti i piti s pijanicama; Doi e gospodar toga sluge u dan
kad se ne nada, i u as kad ne misli. I rasei e ga napola, i dae mu platu kao i
~ 105 ~
IVOT
18. BUDITE
BEZ ALKOHOLA
TREZNI I PAZITE!
licemernima; onde e biti pla i krgut zuba. (Matej 24,48-51)

Pavle je eleo da vernici ne jedu sa pijanim bratom (1. Korinanima 5,11.12)
Stav: nee moj gospodar jo zadugo doi menja nain ovekovog ivota.
Takav je prema svojim blinjima postao nemilosrdan, ali zato je seo za sto sa
pijanicama i jeo i pio sa njima. Zajednitvo za stolom obino se sastoji u tome
da se isto jede i pije! Snano smo upozoreni sudbinom jednog takvog sluge.
Tamo gde se oivljava nada u skori drugi dolazak i gde se u pripremi za taj
dan tei za posveenjem celog oveka, odbijanje alkohola postaje takoe
temeljno naelo koje se samo po sebi razume. Hrianin to ne shvata kao teko
odricanje, nego je zahvalan za slobodu koju moe nai u Hristu - i slobodu od
alkoholnih pia.
~ 106 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
TREZVENOST
19. OSTALI
19. OSTALI
NOVOZAVETNI RAZLOZI ZA
TREZVENOST
Naravno ima jo mnogo Pavlovih izjava koje na izgled podupiru miljenje da

je svejedno kako se hrianin ponaa u jelu i piu. A ipak, upravo apostol Pavle
postavlja granice evaneoskoj slobodi koju on tako snano brani, istiui obzir
prema slabom bratu. Isplati se razmisliti o jednoj izjavi u Poslanici Rimljanima,
koja ima veze sa naom temom: Dobro je ne jesti mesa, i vina ne piti, i ono ne
initi na to se tvoj brat spotie, ili oda ta gori postaje ili slabi. (Rimljanima
14,21)
O emu to govori apostol u 14. poglavlju Poslanice Rimljanima? Pavle u
ovom odseku govori o slabima u veri i nasuprot njima stavlja one koji se ine
kao da nisu slabi, koji veruju da sve smeju da jedu. Pred slinim problemom
stajao je jo u Korintskoj zajednici. U svojoj 1. poslanici Korinanima on iscrpnije
pristupa tom problemu. Na ta misli u 8. poglavlju, kae nam Kalverov Biblijski
leksikon: Pitanje da li su hriani smeli jesti meso koje je poticalo od
paganskih rtava, bilo je za prve hriane od praktinog znaaja. Za mnoge je
jedenje takvog mesa znailo neto odvratno, drugi su imali slobodnije poglede i
nisu marili i da jedu takvo meso. U 1. Korinanima 8,4. Pavle daje za pravo
onima koji su smatrali da bogovi na svetu nisu nita, osim jednoga i da takvo
saznanje pokazuje i daje pravo da se ne pravi problem u pogledu jedenja
takvog mesa. Ali, u izvesnim prilikama hrianska ljubav zapoveda i
slobodouminima, iz obzira prema slabima, da se uvaju od takvog mesa
rtvovanog idolima. Jer ima sada i dosta onih koji veruju da su idoli ipak neto
stvarno, da se oni dakle jedenjem mesa rtvovanog idolima povezuju sa njima a to znai u krajnjoj liniji sa avolima... ali ako jedu, zavedeni primerom
slobodoumnih, uprkos svojoj savesti, onda se ogreuju. Meutim, slobodoumni,
koji su ih svojim primerom zaveli, ogreuju se o ove plaljive, a time i o samoga
Hrista.
I Emil Bruner naglaava: Plaljive moramo verovatno traiti meu
jevrejskim hrianima koji su se bojali da na mesnici ne dobiju meso rtvovano
idolima.
Ko ispituje bez predrasuda, moi e da uvidi da na navedenom biblijskom
mestu nije re o vrsti mesa ili vina, ve da je bilo pitanje da li je ono bilo
posveeno idolima ili ne. Uporeivanje dva mesta u 1. Korinanima 8,7 i
Rimljanima 14,1. pokazuje nam da se u oba poglavlja govori o istim ljudima.
Prema Avgustinu ovde je re o istim osobama kao u 1. Korinanima 8. glavi i to
ovde o takvima koji, zato to prilikom kupovanja na trgovima nisu mogli
dovoljno da prepoznaju koje je meso prineto na rtvu idolima, pa su se radije
potpuno uzdravali od jedenja mesa.
Pavle obrazlae stav jakih: A za jelo idolskih rtava, znamo da idol nije
nita na svetu, i da nema drugoga Boga osim jedinoga. Ali nema svako razuma;
jer neki koji jo i sad misle da su idoli neto, kao idolske rtve jedu, i savest
njihova, slaba budui pogani se. (1. Korinanima 8,4.7) Pavle odmah ovim
znalcima daje jedan ograniavajui savet: Ali se uvajte da kako ova sloboda
vaa ne postane spoticanje slabima. Jer ako tebe, koji ima razum, vidi ko u
idolskoj crkvi gde sedi za trpezom, nee li njegova savest, slaba budui,
osloboditi se da jede idolske rtve? I s tvoga razuma poginue slabi brat, za
kojega Hristos umre. Tako kad se greite o brau, i bijete njihovu slabu savest, o
~ 107 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
TREZVENOST
19. OSTALI
Hrista se greite. Zato ako jelo sablanjava brata mojega neu jesti mesa
doveka, da ne sablaznim brata svojega. (1. Korinanima 8,9-13)
Pavle mnogo zahteva od jakih. On ne podrava pogreno shvaenu
slobodu, ve zahteva obzir prema bratu. Zato da ne osuujemo vie jedan
drugoga, nego mesto toga ovo gledajte da ne postavljate bratu spoticanja ili
sablazni. Znam i uveren sam u Hristu Isusu da nita nije pogano po sebi, osim
kad ko misli da je to pogano, onome je pogano. A ako je brat tvoj jela radi
alostan, ve se ne vlada po ljubavi: ne gubi jelom svojim onoga za koga
Hristos umre. Gledajte dakle da se ne huli na vae dobro. Jer carstvo Boje nije
jelo i pie, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome. Ne raskopavaj dela
Bojega jela radi; jer je sve isto; nego je pogano za oveka koji jede sa
spoticanjem. Dobro je ne jesti mesa, i vina ne piti, i ono ne initi na to se tvoj
brat spotie, ili oda ta gori postaje ili slabi. (Rimljanima 14,13-17. 20.21)
Emil Bruner veoma temeljito raspravlja o osnovnom hrianskom naelu - o
obziru prema bratu:
Verska bezbrinost ili pobona bezobzirnost su u suprotnosti sa
postupanjem samog Gospoda. On je uzeo oblije sluge (Filibljanima 2,7), On se
ponizio, On nije na sebe uzeo samo slabost, ve i greh drugih, On se odrekao
svoje slobode radi drugih. itav Njegov ivot je bio: obzir u najdubljem smislu,
iveti za druge, initi ono to drugima slui, to im pomae. Drugim reima:
Hristos nam pokazuje da nema nikakvih pobonih prava. ,Jaki bi imali pravo da
jedu meso, da piju vino itd. ali, ovo pravo nestaje pred ljubavlju. Hristos nikada
nije inio po pravu, ve uvek iz ljubavi, tj. iz obzira prema drugima. Tako treba
da itamo Bibliju. Ona svuda govori o ovom putu krsta, o ovom odricanju od
vlastitog prava, o tome kako su Boji ljudi teko prolazili, kako su morali svoj
ivot da rtvuju, kako su nosili najtee, tako i mi treba da inimo. Pogled na celo
Pismo kako nam pokazuje da je put nanie pravi put, put koji vodi krasoti
vaskrsenja.
Stav koji je Pavle traio prema blinjem postaje jo izrazitiji kad se setimo
da se jednostavno radilo o vinu koje je najpre bilo prineto idolima. Pavle je
smatrao da idoli nisu nita, koji nisu mogli nikako da utiu na vino, pa to stoga
nije trebalo da optereuje hriansku savest. Pitanje, da li se radilo o
neprevrelom ili prevrelom vinu, uz to se uopte ne postavlja. Gria savesti
mogla bi se javiti i kod uzimanja neprevrelog vina, ako je ono najpre posveeno
idolima. Koliko je veliki obzir prema bratu bio, kad je poznato da su se mnogo
rtve sastojale od nealkoholnih pia, i gde u osnovi nije postojala nikakva
opasnost! Kako bezobzirno postupamo kada nismo u stanju da se odreknemo
ase prevrelog pia koja ugroava brata, koga bismo ovim odricanjem mogli
spasiti!
Tada jo nije bilo takve nevolje u pogledu alkohola kao danas. Koliko vie bi
trebalo da danas imamo obzira prema slabom bratu, koji je u opasnosti da se
utopi u alkoholu i koga i druge zavisnosti dre u ropstvu! Ne smemo se vie
razmetati svojom pogreno shvaenom slobodom. Ili, da li je to neka sloboda,
ako uzmem sebi pravo da skoim iz tramvaja koji juri? Je li to sloboda ako se
igram sa palidrvcima, smatrajui da u moi da ugasim poar koji bi moda
nastao? Da li je to zaista sloboda ako trim u ponor pogreno mislei da mi se
nita nee dogoditi? Imam li slobodu da probam da li e me alkohol uiniti
pijanicom ili u biti jai od rtve od vie miliona ljudi koja je ve prineta kralju
alkohola? Smem li se uputati sa alkoholom, kad vidim koliko su njih desno i
levo od mene doiveli propasti? Da li je smisao slobode da probam da li e mi
duvan doneti rak plua kao tolikim drugima? Moramo raistiti sa pogreno
~ 108 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
TREZVENOST
19. OSTALI
shvaenim pojmovima slobode i spoznati zadatak hrianina da reju i delom

blinjima pokae put ka pravoj slobodi.
Radi se o solidarnosti sa ugroenim bratom: Zna li da je veliki deo
alkoholiara jednostavno potpao pod ovu zavisnost zato to ga je zaveo opti
obiaj pijenja i niko nije imao hrabrosti da mu se suprotstavi?
Zato Emil Bruner kae: Danas svoj stav ne mora da obrazloi apstinent ve
onaj koji nije apstinent. Svaki alkoholiar je poeo kao umerenjak; svako je
verovao da e modi da ostane umeren. Prevario se. Parola umerenosti postala
mu je zamka, a primer umerenih ga je zaveo. A sada, poto vie ne moe da
bude umeren, umerenost drugih je upravo to gde on uvek padne. Ne primer
umerenosti, ve jedino primer potpune trezvenosti moe da pomogne onome
koji je potpao pod alkohol. Neka se niko ne vara u ovome: ko eli da pomogne,
moe samo tako pomoi... Ko postavlja pitanje ta bi on mogao uiniti protiv
kuge alkoholizma, taj ne uvia da mora prineti rtvu, radi onih koji ne mogu biti
umereni, da da primer trezvenosti.
Razumljivo je da veina vrlo teko nalazi ovaj put. Manje je razumljivo da
meu onima koji ispovedaju veru po kojoj je svaki nevoljnik moj brat, mnogi
tako lakog srca mogu da se odreknu ove odgovornosti? To su rei Emila
Brunera, profesora teologije na Cirikom univerzitetu. One zasluuju da se
stave na sto svakog svetenika.
Nedavno je pisac ove knjige uo jedan ohrabrujui primer pravog
hrianskog stava. U kantonu Bern postoji ve preko 50 godina muki hor, ijim
za pevanje raspoloenim lanovima pripada jedan ovek koji je stalno krio svoj
zavet apstinencije i vraao se na pie. Da bi sada pomogli svom kolegi pevau,
lanovi drutva odluili su da se na svakoj proslavi svog drutva odreknu
alkohola i da svaku priredbu izvedu bez alkohola. Ve 12 godina striktno se dre
ovog principa da bi pomogli ugroenom bratu. Ko e se ugledati na ovaj
primer?
Midendorp iznosi sledei sluaj: Dunost prema solidarnosti moe jo
dublje da vee: zlo je pretvaranje ako neko od drugih zahteva rtvu za koju ni
sam nije spreman. Jedan staratelj morao je da da sledee objanjenje jednom
tieniku: , Poto tako nastavljate da sa svojim pijanenjem unitavate sebe i
svoju porodicu, moram vas po nalogu optinskog saveta postaviti pred
alternativu: ili ete se potpisati na apstinenciju ili ete biti smeteni u jednu
radno-vaspitnu ustanovu! tienik je odmah odvratio: ,Naravno! Od jednog
sirotog avola, koji se ne moe braniti, zahtevate rtvu da se potpie. Gospoda
optinski savetnici pak piju u stranjim sobama, koliko im se hoe! Na to je
onaj staratelj spremno izjavio da to se njega tie i on e takoe potpisati. Jer
za jednog hrianina je tako kako pie Karl Bart: ,Askeza je uvek fatalna stvar
ako ovek od drugog trai neko odricanje za koje njemu samome ne pada na
pamet da ga uini.
Svetenik saborne crkve i profesor Albert Sedelin pisao je: Alkoholizam je
na alost esta nevolja koju duh jednog dela zajednice ne samo trpi, ve kojoj i
povlauje, i koja svoje sluge i rtve ne nalazi samo kod siromanijih lanova
zajednice. Tu e svestenik, pa makar i sa svom obazrivosti i mudrosti, a ipak
bez straha i nepopustljivo prei u napad na ovog upropastitelja naroda, i po
cenu opasnosti da zapadne u konflikt sa moda njegovim vrlo imunim slugama
i uivaocima. Bie radostan ako u zajednici zatekne spremnu neku organizaciju
koja se ve bori u ovoj borbi, i rado e mu pruiti svoju podrku. U borbi sa
alkoholizmom svestenik e kad kad jasno osetiti da nee moi nita da mu uini
ako i sam ne preuzme na sebe malu rtvu line apstinencije.
~ 109 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
TREZVENOST
19. OSTALI
Moda je potrebno da se uz ovo ukratko prokomentarie Isusova re, koja se

na neshvatljiv nain jo i za to mora koristiti da opravda pijenje alkoholnih pia.
Ona nam je poznata, ali uglavnom ne obraamo panju na kontekst u kome ona
stoji: Ne pogani oveka to ulazi u usta; nego to izlazi iz usta ono pogani
oveka. (Matej 15,11)
Da li Isus time hoe da kae da nije vano ta i koliko pijemo? Ovo bi bilo u
protivrenosti sa svim onim to sadre druge Isusove izjave i bilo bi suprotno
onome to kau savremena nauna saznanja. Smisao Isusovih rei je jasan.
Fariseji i knjievnici su postavili mnoge propise koji su se ticali pranja ruku. Radi
se o pitanju: Zato uenici tvoji prestupaju obiaje starih? Jer ne umivaju ruku
svojih kad hleb jedu. (Matej 15,2) Ovde se nije radilo jednostavno o fizikoj
istoi, ve o ceremonijalnim propisima o ienju. istovremeno za ove ljude
nije znailo nita ako se prekri Boja zapovest, samo ako se udovolji njihovim
ljudskim propisima. Ovo proizlazi iz Isusovog odgovora: A on odgovarajui ree
im: zato i vi prestupate zapovest Boju za obiaje svoje? (stih 3)
Isus svoju optubu potkrepljuje primerom (stihovi 4-6) i dolazi do zakljuka
do koga je ve doao prorok Isaija: Ovi ljudi pribliavaju se k meni ustima
svojim, i usnama potuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene. No zaludu
me potuju uei naukama i zapovestima ljudskim. (Stihovi 8.9) Isus onda
objanjava narodu ta je stvarna neistota: Jer od srca izlaze zle misli, ubistva,
preljube, kurvarstva, krae, lana svedoanstva, hule na Boga. I ovo je to
pogani oveka. (stihovi: 19.20,1 deo)
I zatim Isus zakljuuje i tvrdi da On nije govorio ni o jelu ni o piu: l ovo je
to pogani oveka, a neumivenijem rukama jesti ne pogani oveka. (Matej
15,20)
Iz svih dosad pomenutih tekstova Novog zaveta jasno proizlazi da ni Isus ni
apostoli nisu opravdali upotrebu alkoholnih pia. Stojimo pred alosnom i
bolnom injenicom da su hrianske crkve dozvolile da na njihov stav prema
alkoholu utiu obiaji, umesto da su se obiaji promenili uz pomo
propovedanja rei Boje. Jo emo govoriti o ovom stanju stvari.
Kod alkohola se radi o nasleu iz paganskog idolopoklonstva sa kojim nije
svreno, jer ljudi nisu bili dosledni! Samo potpuna trezvenost moe da pobedi
neman alkohola, to praktino iskustvo samo potvruje.
O pastoru Boveu, borcu plavog krsta, pie Midendorp: Veoma je znaajno
da je pastor Bove, potresen zbog nevolje sa rakijom u svojoj prvoj crkvi, najpre
nabavljao ljudima dobro, jeftino vino da ne bi vie pili rakije. Tek kada je
zakljuio da su sada pili vino - i naravno uz to i rakiju! - uvideo je nemogunost
ovog poduhvata i zahtevao je potpunu apstinenciju.
Kako je tragino kad se u pojedinim islamskim zemljama hrianin moe
prepoznati .prosto po tome to pije vino i pivo!
Alkoholizam je danas pravo idolopoklonstvo. ovek ,tepa tenosti u ai;
on potuje ,dobru kapljicu; hvali je kao darovatelja ivota i onoga koji pobuuje
radost, koji za sobom ostavlja malograansko razmiljanje. Svi mi znamo da je
alkohol stvorio svoju sopstvenu liturgiju sa sopstvenim odama i ceremonijama.
Zaista je postao ,izam, religija. ovek mu se udvara sa redovnom srdanou i
na sasvim odreenim mestima hodoaa, kojima je svaki grad prekriven kao
nekom gustom mreom. Svakako, ovde stojimo pred izgraenom slubom
idolu.
Zato je prof. dr Teofil Speri rekao na cirikom univerzitetu: Bog-alkohol zna
kako da slomi sve otpore, ako se njegovi oltari postavljaju tajno ili javno.
Nijednom bogu nisu prinete tolike rtve u novcu i krvi kao ovom.
~ 110 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
TREZVENOST
19. OSTALI
U knjizi dr E. Hubera, koja se pojavila 1930. nalazi se jedno poglavlje sa

temom: Crkva u borbi protiv obiaja pijenja kod germanskih plemena. Pisac
jasno pokazuje da su se i Germani odavali pijenju alkoholnih pia samo u vezi
sa praznicima bogova i prilikom plemenskih sabora. Tako u ovoj knjizi stoji:
Uobiajena predstava o navikama pijenja naih germanskih predaka
odavno je ispitana. I starogermanske ivotne navike ne odstupaju od navika
drugih naroda istog stepena kulture. Alkoholno pie imalo je ulogu samo na
praznicima boanstava i idolopoklonikim obedima koji su bili vezani za njih,
kao i kod sabora plemena, koji su odravani uz uestvovanje bogova. Kuni
svakodnevni ivot bio je bez alkohola, osim to su za naroito sveane prilike,
roenje, svadbu, smrt, dolazak dragog gosta ili druge vane dogaaje
pripremani u kuhinji kao praznini napitak medovina i pivo... Svakodnevnica je
bila potpuno apstinentna. Pravljenje piva je sveta prilika. Pivo se pravilo u
kui zajednice samo za praznike, svadbe i sahrane, kao i u dane plemenskih
sabora. Pivo se takoe pilo samo u te dane.
Kao i kod Hananaca i drugih starih nehrianskih naroda, i ovde je pijenje
alkohola bilo povezano sa kultom bogova. A borba protiv idolopoklonstva mogla
je biti uspena samo onda ako je preduzimana istovremeno i najpre borba
protiv pijanstva.
Budui da je pijenje bilo deo neposrednog bogosluenja, hrianski
misionari su se zadovoljavali time da ceremoniji prelome paganski vrh i da joj
postave hrianske zastore. Germani su imali obiaj da se za proslavljanje
praznika bogova snabdeju namirnicama za vie dana i to u obilnim koliinama
naroito jakog piva koje je pravljeno za praznine dane. Posle svog obraenja
oni su sada svoje zalihe u jelu i piu donosili sa sobom u crkvu, da bi ih jeli za
vreme bogosluenja ili ispred crkve, u ast svetih muenika i sledbenika,
kako stoji u Karlmanovom Kapitularu. To je bio rtveni obed, uz koji su u
ranijim, paganskim vremenima, kako Tacit pripoveda, odravane dugotrajne
pijanke. Crkva je najpre posvetila jelo i pie i time je obed uinila delom
bogosluenja, Zatim je insistirala da se obedi moraju odravati izvan crkve,
jer ,su glave zagrejane pijenjem hulile na Boga na paganski nain. Svuda su
posredovali grofovi sa tekim pokorama, da bi Boji dom i najbliu okolinu
oslobodili od gnevnih scena, koje su se odigravale na pijankama kada su se
glave usijale od jakog piva...
Iz zakonodavstva franakog kralja Hilderiha moemo videti da je narod za
Uskrs, Boi i na ostalim praznicima banio na pijankama. Sinod u Majncu 785.
se alio ,da se Boi slavio kao ranije 12 noi, a da se Martinov dan slavio sa
piem kao ranije dan boga Votana. A najgore je bilo to su se na ovim
pijankama prema starom paganskom obiaju spominjali bogovi, kojih su se bili
odrekli. ,Donosili su im pune pehare i praznili ih njima u ast. I junacima koji
vie nisu bili ivi drane su zdravice, kako saznajemo kod Valtarijusa. Crkva je
najpre pokuala, jer bi radikalna zabrana ovih gozbi na praznicima bila sasvim
bez izgleda, da ukloni paganska seanja iz zajednice.
U odreene dane iz odreenih povoda voa bi sazivao esnaf, kako kae
Tacit, ,da bogovima prinesu rtvu zajednikom proslavom i da porazgovaraju o
poslovima udruenja. Sluilo se pivo i posveivano je bogovima i ostajalo se
skupa sve dok se sud ne bi ispraznio u ast boanstva iji je bio praznik. U
ivotu svetog Kolumbana itamo da je jednom na Bodenskom jezeru, u oblasti
alemana, iznenadio jedan takav skup u punom raspoloenju. Ljudi su sedeli
skupa, imali su jedan veliki sud u sredini, koji su zvali cupa (Kufe-abar) i koji je
hvatao 6 modija (vise od 2 hektolitra), pun piva. Na pitanje svetoga, ta su
~ 111 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
TREZVENOST
19. OSTALI
time eleli, odgovorili su da ,odravaju esnafsku skuptinu u ast Votana.

Ovi esnafi sa svojim velikim pijankama prilikom skupova bili su, kao to se
lako moe zamisliti, poslednja skrovita paganstva. Oni su imali sve narodne
elemente koji su jo tajno paktirali sa starom verom, a abar sa pivom bio je
magnet koji je privlaio uesnike. Sto je hrianstvo vie uklanjalo javne gozbe
povodom praznika toliko su revnosnije poseivani esnafski skupovi i utoliko je
vea zbog toga bila opasnost da pagansko bie dalje buja.
O graansko-socijalnim stalekim udruenjima, koja su nastala od 9. veka
posle Hrista pie Huber: Jer ona su organizacije, kroz koje je od kraja 11. veka
pa nadalje trei stale, zanatlije i malograani u gradovima, uspeno vodio
borbu protiv feudalaca i koje su vrlo uspeno sudelovale u procvatu
srednjevekovnog gradskog bia. Ali, obiaji pijenja iz starih paganskih vremena
odravali su se i sad kao i ranije. Upravo obiaji pijenja u esnafima snose
krivicu za lokanje na komandu, za lo obiaj da se stoleima prisilno gutanje
odreene, nikako male koliine opojnih pia smatralo kao potreba graanske
asne dunosti. Od esnafa starih germana potie i u svetu poznato nemako
ulanjivanje u sva mogua udruenja, a stolovi za stalne goste mogu se sa
ponosom smatrati poslednjim izdancima ovih germanskih drutava u kojima se
pilo i koje je teko bilo suzbijati.
I privatan ivot u kui i u porodici nudio je, jer je i njime takoe vladala vera
u bogove, razne povode za pijenje na kojima su se spominjali bogovi. I ove
gozbe promakle su crkvenoj kontroli i zato su bile sumnjive kao skrovita
paganstva. Da, paganski obiaji, kako vidimo iz pisama sv. Bonifacija,
najtvrdoglavije su se zadrali u ovim proslavama u okviru porodinog saveza, a
moda uesnici nisu ni bili potpuno svesni paganskog karaktera ovih proslava,
prilikom roenja deteta, krtenja novoroeneta, venanja, preuzimanja
nasledstva i uglavnom prilikom pogreba.
Paljivi italac e lako uvideti koliko je duboko usaen uticaj takvih
paganskih obiaja jo i danas. Nema uopte nikakve nade da se zaista
uspostavi hrianski ivot zajednice gde alkohol nije konano proteran iz
hrianske zajednice i iz privatnog ivota hriana. Svaki pokuaj da se umesto
trezvenosti propagira umerenost, mora propasti. Ne moe se zabraniti igranje
sa velikom vatrom, smatrajui da mala vatra ne bi mogla naneti nikakve tete.
Samo potpuna trezvenost moe da se prihvati kao uzor.
Crkva nije mislila na potpunu trezvenost kao cilj hrianskog naina ivota
germanskih naroda. Ali, ona je traila od misionara trezvenost, u svakom
sluaju krajnju umerenost, koju je hrianstvo propovedalo meu nemakim
plemenima, i od duhovnika koji su uvali novoobraeno stado. U pravom
saznanju da sila primera vie preporuuje neku vrlinu nego najsnanije rei.
Mnogi hriani misionari, izvetavaju nas biografi, iveli su potpuno
trezveno. Bonifacije, Eligius, Galus, Emeran izriito svedoe da oni nikad nisu
pili nita drugo osim vode. A Italijan Venancius Fortunatus, koji je u 5. veku
proao veliki deo Nemake, susreo je ,mnoge duhovne pastire, koji su se cele
godine uzdravali od bistrog vina, kuvane medovine i penuavog piva. Oni su
pili vodu zaslaenu sa malo meda. eleli su nemakim pijanicama da budu
primer i uzor.
Ne moe se zamisliti kakav bi blagoslov donele hrianske crkve sa jasnim
stavom prema alkoholu. Uklanjanje paganskih obiaja, koji su uglavnom stajali
u uskoj vezi sa alkoholom, bilo bi mnogo uspenije. Masama ljudi koji su bili
robovi alkohola bilo bi doneto osloboenje i srea. itave reke zla bile bi
presuene na izvoru. Ali, ne samo to je rano srednjovekovna crkva suzbijala
~ 112 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
TREZVENOST
19. OSTALI
sve one vancrkvene pokrete koji su na svojim zastavama imali ispisanu

trezvenost, nego ni reformatorska crkva nije imala razumevanja za zahtev onih
krugova koji su zastupali evaneoski post.
Tako prof. Blanke pie: Bilo je evaneoskih hriana koji su poznavali i
slagali se sa zahtevom za apstinenciju, ali nisu pripadali reformatorskim
crkvama. Mislim na Sebastijana Franka. Frank, protestantski individualista i
spiritualista, poziva u svom spisu ,o mrskom poroku pijanstva na post, tj. na
totalnu apstinenciju od alkohola. Jedan hrianin mora, tako pie on, da bude
sposoban da toliko umre telu, da se odrekne pijenja vina i piva. Frank svakako
zna da e njegov poziv u evangelistikim krugovima pasti na slabo plodno tle:
jer onda je post postao greh i ko se uzdrava je papista i legalista. Samo biti
pun je nae evanelje. Mislim potom na anabaptiste. Baptisti su se esto
prepoznavali po tome to u gostionici nisu nazdravljali gostima i zatim su
hapeni i bili prognani. Oni su takoe uili da hrianin ne moe da se mirne
savesti bavi toenjem pia. Ali oni su ispovedali i totalnu apstinenciju. Bulinger
je u svom delu protiv baptista ,o poreklu anabaptista (1556) istakao da su ovi
pili samo jabukovau, slatki most i vodu.
Misao o apstinenciji su dakle u 16. veku najpre shvatili prezreni vancrkveni
pokreti. Tako je bilo i u 17. veku. Tada su postojale inspiracijske zajednice u
Francuskoj, Holandiji i Nemakoj, koje su zastupale uzdravanje od opojnih pia.
U Engleskoj je u isto vreme bio Dord Foks, utemeljiva kvekera, borac za
apstinenciju. U 18. veku Don Vesli, osniva metodizma izdao je u Engleskoj
parolu o trezvenosti. U slobodnim a ne u reformatskim crkvama zahtev za
trezvenou utro je sebi put.
Huber, koji je ve dosta citiran potvruje bez pristrasnosti, gde je negovan
ideal hrianske trezvenosti:
U svim ovim sektama srednjeg veka, koje su izazivale crkvenu i dravnu
silu na ratove do unitenja, trezvenost je bila ivotni zahtev koji je bio po sebi
razumljiv.
Veoma je alosno to su spisi mnogih takvih sekti zaplenjeni i uniteni i
danas smo upueni samo na spise njihovih tadanjih protivnika, ako elimo
neto da o njima saznamo. Razumljivo je da se na ovaj nain moe dobiti samo
izobliena i izopaena slika. Nisu svi vancrkveni pokreti koje je Crkva suzbijala
zastupali trezvenost iz pogrenih pobuda. Prigovor gnostikog uticaja i danas se
jo moe podii u vezi sa 1. Timotiju 4,3, ako se ljudi uzdravaju hrane i pia
koji su tetni po zdravlje. Gnostici su zabranjivali i onu hranu koju je Bog
stvorio za jelo sa zahvalnou?
Koliko je uivanje ili neuivanje alkoholnih pia postalo znak raspoznavanja,
kae nam ponovo Huber: Ali, krstaki rat protiv vodopija, kako je nazvana
borba crkve i drave protiv sektaa, bez sumnje je delovala da se trezvenost
jednog oveka do dokazivanja suprotnog u izvesnom stepenu u javnom mnenju
uini sumnjivom, da se redovno pijenje alkoholnih pia rauna kao
karakteristika estitog, asnog, hrianskog naina ivota. Pijenje alkohola je u
stvari postalo ibolet, kojim je razlikovan nevernik od pravovernika. A tako je
mona bila sugestija javnog mnenja pod uticajem krstakih ratova protiv
vodopija, da novonastali prosjaki redovi u to doba, dominikanski i
franciskanski, premda su kao cilj reda imali jednostavan siromaan ivot, a kao
dunost ivot u pokori i umrtvljivanju, nisu se usuivali da svojoj brai propiu
trezvenost, da ih ne bi zamenili sa jereticima, .siromanom braom iz Liona.
Legenda o poecima franciskanskog (franjevakog) reda govori o mnogoj brai
koji su prilikom svog prvog pojavljivanja u hrianskim zajednicama smatrani
~ 113 ~
IVOT
BEZ ALKOHOLA
TREZVENOST
19. OSTALI
jereticima i tek poto bi popili au vina, priznavani su za pravoverne hriane.

Takoe je vrlo alosno kako mnogi hriani u nehrianskim sredinama
igraju ulogu zavodnika u alkoholizam. Huber pominje jedan od mnogih primera:
Uprkos tome i danas je jezgro muslimanskog stanovnitva sauvalo vernost
prema zabrani Korana (Kurana) i vodi ivot u jednostavnosti i apsolutnoj
trezvenosti, prezire prestupnika zakona koji je podlegao tako lako kuanju
stranaca i naziva svog brata po veri koji obuzet uivanjem alkohola sa
karakteristinim, za nas hriane veoma pogrdnim i uvredljivim imenom: ,Ti
hrianine.
I danas obiaji pijenja iji koreni potiu iz paganstva jo uvek vre zlokoban
uticaj. I ovde zahvaljujemo Huberu za vredne istorijske podatke: Sa esnafima
ponovo oivljavaju i staropaganski obiaji pijenja. Pijenje po zakonu i pravilu
postalo je u izvesnoj meri staleka dunost graanina. Redovna poseta svake
veeri cehovskoj sobi nudila je dodue mogunost kontrolisanja ivota lanova
prema odredbama, vrsto je zbliavala pripadnike ceha, jaala interese ceha,
ali i stvorila sto za stalne goste sa prilikom da se dosta esto pije pod pritiskom,
koji je stoleima zatim ostao znamenje nemakog graanstva. Esnafi i njihovi
obiaji bez sumnje su veoma uticali na evropsku graansku kulturu sve do 18.
veka. Pojam graanske udobnosti i lagodnosti sa veernjim pijenjem za stalnim
stolom potie od njih. A time i precenjeno vrednovanje alkoholnog pia u
svakodnevnom ivotu.
Meutim, borbu protiv zlih obiaja pijenja vancrkveni krugovi nisu morali da
vode samo u vreme reformacije. To su bili u 19. veku pre svega necrkveni,
ozbiljni ljudi, kojima je na srcu leala nevolja sa alkoholom i koji nisu mogli
skrtenih ruku da posmatraju kako mnogi njihovi sugraani padaju kao rtve
zavisnosti od pia.
O modernom antialkoholiarskom pokretu pie Huber:
On je uveden zahvaljujui egzaktnom istraivanju prirode koje je ulo u
modu u vreme racionalizma, zahvaljujui posmatranju fiziolokih delovanja
pijenja alkohola, ime su se otkrila zla zabluda fantastinih pretpostavki stare
medicine o tome da je alkoholno pie ,zdravo. Za utvrivanje tetnosti po
zdravlje zdruila su se nauna rasuivanja i moralna raspravljanja, tako da se
sadanja borba protiv pijenja alkohola vodi u smislu krstakog rata za ouvanje
i unapreivanje nacionalnog ivota. U brizi za ouvanje rase zahteva se strogo
iskljuivanje svake tetnosti po zdravlje, koja ne samo to truje sadanji rod,
ve i prenosi zarazu na potomstvo. Interes zdrave ekonomije zabranjuje
troenje dobara i radne snage na ,sredstvo za uivanje, ija je .vrednost
uivanja samo varljivi fantom pothranjivan sugestijom generacija. Sa gledita
narodnog morala u pijenju alkohola mora se videti, kao to to neopozivo
dokazuje sudska statistika, izvor sirovosti, moralne pokvarenosti i ljudskih
zloina. Tako moderni krstaki rat protiv alkohola u znatnoj meri poiva na istim
intelektualnim, ekonomskim i etikim motivima, sa kojima je u 8. veku pre
Hrista car u uveo svoj edikt o zabrani alkohola.
Sada stojimo pred problemom line odgovornosti i line odluke. Svaki
ovek, a naroito onaj koji se izdaje za Hristovog sledbenika, pozvan je da
zauzme stav u borbi koja je poprimila ogromne razmere. U sledeem poglavlju
razmatraemo ovaj predmet.
~ 114 ~
IVOT
20. SMEMO
BEZ ALKOHOLA
ODGOVORNOSTI?
20. SMEMO
LI IZBEGAVATI GLAS
LI IZBEGAVATI GLAS ODGOVORNOSTI?
Ako se problem alkohola posmatra u svetlosti Biblije, onda moraju da se

uzmu u obzir i ostala gledita. Sveto pismo ne osuuje samo pijenje opojnih
pia, ve uopte svaku neumerenosti i rasipnost koja se pokazuje u korienju
Bojih darova. Ovaj stav jasno proizlazi iz velikog broja razliitih biblijskih
tekstova.
Isus ukazuje na pretpotopni rod kao na primer koji upozorava: Jer kako to
pred potopom jeahu i pijahu, enjahu se i udavahu do onoga dana kad Noje
ue u koveg, i ne osetie dok ne doe potop i odnese sve; tako e biti i
dolazak sina oveijega. (Matej 24,38.39) Isus ih ne prekoreva to su jeli i pili,
ve to je jelo i pie ispunjavalo sav njihov ivotni sadraj. Isto tako treba
razumeti opomenu u Jevanelju po Luki 21,34: Ali se uvajte da kako vaa
srca ne oteaju deranjem i pijanstvom i brigama ovoga sveta, i da vam ovaj
dan ne doe iznenada.
Isus optuuje pretovarivanje tela jelom i piem. Ova opomena vai i onda
kad se radi o onome to nije tetno. Prodrljivost i pijanstvo tete zdravlju i ine
oveka nesposobnim za ispunjavanje svakodnevnih dunosti, ali jo vie od
toga smeta budnosti i spremnosti koju Hristos zahteva za svoj dolazak.
Jo je gore kada se krasni Boji darovi pravljenjem i troenjem alkoholnih
pia pretvaraju u prokletstvo. Ne samo to se tako gube ogromne koliine
zdravih namirnica, ve nastaju strane posledice uivanja alkohola.
Kad govorimo o rasipanju ivotnih namirnica pravljenjem i troenjem
alkoholnih pia, moramo uzeti u obzir jo jednu injenicu koja prati savremeni
svet. Danas u velikim oblastima vlada nedostatak ivotnih namirnica i glad. Zar
hrianin sme da uestvuje u unitavanju prehrambenih vrednosti kako se to u
velikoj meri zbiva prilikom previranja groanog soka i drugih proizvoda?
Prevreli most vie ne sadri eer; njemu je oduzet taj najvredniji sastojak. Od
hranljivog, zdravog, slatkog mota postao je napitak koji kad se uzima moe
otetiti zdravlje.
Veoma zanimljiva razmatranja daje dr T. Kristen. Njegovi zakljuci danas su
snaniji nego ikad:
Ali uz to dolazi jo jedna stvar. Od svakog zanata sa pravom se zahteva da
stvara vrednosti. Pri tome zanat shvatam u najirem smislu. Uitelj, koji od
neuke i neuglaene dece ini obrazovane i korisne lanove ljudskog drutva,
bez sumnje stvara vrednosti; pekar, koji brano pretvara u ukusan hleb, obuar
koji od komada koe pravi cipelu itd., svi oni stvaraju vrednosti. Pravljenje
opojnih pia, naprotiv, nikada nije stvaranje vrednosti, ve uvek gubljenje
vrednosti sirovog materijala. Kod pravljenja piva gube se 50% prehrambenih
vrednosti, kod pravljenja vina 99% prehrambenih vrednosti. Prehrambene
vrednosti razlau se delovanjem kvasnih gljivica i pretvaraju u ugljene kiseline i
alkohol.
Nijedan razuman ovek ne moe da se otme savremenom problemu
tragine gladi. Jedan hrianin mora doiveti griu savesti kada misli na
posledice troenja vrednih ivotno vanih namirnica. Gledano sa stanovita
gladi u svetu, problem alkohola postaje tempirani upalja prvoga reda.
Jedna milijarda slabo ishranjenih, slabo odevenih i slabo smetenih bia
mariraju. Mada neuki, vie nisu ponosni na svoju neukost. Mada gladni, nisu
voljni da to ostanu. Oni se opiru da svoju sudbinu prihvate kao neizbenu
~ 115 ~
IVOT
20. SMEMO
BEZ ALKOHOLA
ODGOVORNOSTI?
LI IZBEGAVATI GLAS
sudbinu. U daljini drastine promene - suvie siromani da brinu da li e one

doi razvojem ili revolucijom - slute svitanje divnog i uspenog jutra. U
odlunosti da ubrzaju vreme svoje sree, i umorni da prihvate poloaj puzeeg
roba, sada su eljni da istoriji daju krila.
Kad ovi ljudi imaju oi podbule od krvi, zato to na njihovom stolu nema
hleba, da li je to moda razlog da se ukazuje na prenaseljenost Boje dobre
zemlje? Robert Britan nije ovog miljenja. U svojoj znaajnoj knjizi Neka bude
hleba on brani teoriju da zemlja moe da ishrani ne samo nae sadanje, ve i
dvostruki broj stanovnitva. Samo moramo nau sadanju tehniku mo
upotrebiti u ratu protiv gladi, a ne jedan protiv drugoga. Prema njegovim
procenama moglo bi se samo novcem koji Amerikanci tokom dveju godina daju
za alkoholna pia, ukloniti sva glad na Zemlji.
Ako je Britan samo priblino dotakao istinu, onda moramo ozbiljno da se
upitamo kako moemo bilo gde da upotrebimo alkohol, a da se svuda ne
ogreimo o ljude. Ako zaboravimo njegova opojna svojstva i mislimo na njegovu
apsolutnu besmislenost, postavlja se pitanje kako emo tako ogromnu
rasipnost opravdati naoigled tako hitne potrebe. Koliko smo bolji od svetenika
ili Levita? Da li je gore na putu u crkvu proi pored rtve razbojnika, nego
vrednost jednog obroka za izgladnelog oveka dati za jedan koktel?
Meutim, troenje alkohola nije odgovorno samo za veliki deo gladi u svetu.
Alkohol je neiskreni drug. On svoje prijatelje ini bolesnim i iri teke bolesti i
smrt.
U svakoj zemlji, alkoholizam je najvaniji uzrok bolesti i smrti. Zloupotreba
alkoholnih pia dovodi do bede, pothranjenosti i do brojnih prestupa pravila
higijene i zato posredno veoma tetno deluje na zdravlje.
I neposredno delovanje je sigurno, iako njegovi putevi ponekad teko mogu
da se otkriju. Samo za jednjak i katar eluca moe da se prihvati tetno
delovanje usled neposrednog dodira tkiva i alkohola. Da bi se objasnila ciroza
jetre, istrauje se u pravcu ometanja pravilnog dejstva telesnih sokova, varenja
i trovanjima koja sa tim idu. Za miokarditis mora se prihvatiti uticaj velikih
koliina tenosti, telesne prenapregnutosti i avitaminoza. Isto tako sigurno je da
alkohol uprkos komplikovanosti svog delovanja ostaje inilac uzroka bolesti od
prvorazrednog znaaja.
Internista koji ima drugi izbor alkoholiara od onog koji posmatra psihijatar,
dolazi do zakljuka da veina njegovih bolesnika ne pije suvie iz opravdanih i
shvatljivih razloga, kao to su briga, duevna slabost, manija trovanja ili
bolesna pouda; oni su se trovali polako i nehotice, zahvaljujui navikama i
predrasudama koje vladaju u irokim krugovima stanovnitva.
Na raun alkohola treba staviti jo mnogo vie zahteva. Njegov uticaj na
porodini ivot i ljudsko ponaanje je zastraujui. On je majstor za izazivanje
nevolje i bede.
Danas se alkoholiar smatra bolesnikom. To je tano, ali pri tome se lako
previda da je alkohol odigrao ulogu izazivaa bolesti. Kada se pojavi epidemija
gripa ne krivimo ljude koje je virus zahvatio, iako ni svi ljudi nisu podjednako
otporni na grip. Borba protiv virusa se prihvata i to tek posle dugog ispitivanja u
koje se ljudi uputaju, dovodei sebe u opasnost. Ali kada je u pitanju alkohol
postupamo sasvim drukije.
Svima nama poznati su sluajevi nekada vrlo valjanih i vrednih ljudi koji su
pali kao rtve alkohola. Sada ih otpisujemo i kaemo da se radi o nesigurnim u
sebe, neuzdranim psihopatama ili psihotinim osobama, neurotiarima ili ve
nekako drugaije, o ljudima optereenim uroenom sklonou da budu zavisni.
~ 116 ~
IVOT
20. SMEMO
BEZ ALKOHOLA
ODGOVORNOSTI?
LI IZBEGAVATI GLAS
Zato ne zavrnemo slavinu preko koje toimo alkohol?

Biblija i ovo pitanje pogaa u sredite. Vino je potsmeva i silovito pie
nemirnik, i ko god za njim luta nee biti mudar. (Price 20,1) Pravi izaziva
katastrofe je alkohol. On poremeuje domove, razara ljude, oduzima ljudima
razum od njih ini zveri. Zato Bili Grejem ima pravo kad naglaava da je pijenje
najpre greh, a kasnije postaje bolest.
ta alkohol ini u oveku, pokazuju ogledi koje je izvrio Erlaher o uticaju
alkohola na omladinu. Erlaher ovako svodi rezultat i utvruje da je ponaanje
uenika posle uzimanja alkohola karakteristino po visokoj razdraljivosti: Oni
viu, rvu se, psuju u trenucima kad nisu pod nadzorom razbijaju prozore,
poinju da pevaju, jedan ak usred ogleda. Pri radu veina podupire glavu,
trae neku zabavu ili (stariji) priaju prljave prie koje drugog dana ne ele da
uju. Najvaniji rezultat ogleda je injenica da je koliina alkohola od samo 10
ccm dovoljna da kod svih ispitanih uenika jasno deluje na sniavanje radnih
sposobnosti. Delovanje je bez sumnje bilo jae izraeno kod mlaih nego kod
starijih uenika.
Kako emo gledati na ovo delovanje od svega 10 ccm! Ako je ovo delovanje
na mlae i izraenije, onda se odrasli svakako nee nikako zadovoljiti ovom
oglednom dozom od 10 ccm, to potvruju statistiki podaci. Nikada vie ne
prezirimo unesreene alkoholiare, ve alkohol koji ljude ini zavisnim i
oduzima im njihovo ljudsko dostojanstvo!
Dr Valter daje ovakav zakljuak: Kada se sagleda socijalna strana i pomisli
na svu bedu koju alkohol moe sa sobom doneti pojedincima, a preko njih i
porodicama i drutvu, onda to dobija veoma ozbiljan izgled: sme li neko da
vlastitu korist stavi ispred zajednike koristi? Naravno da ne! Ko dakle ne ostavi
i ne bori se protiv alkohola iz linih razloga, morao bi to uiniti iz socijalnih
razloga, u pogledu optih interesa.
Ali i sa ovim zahtevom koji apeluje na opte dobro nee se nikad prodreti, i
tako e se, pored prosveivanja naroda, iskoristiti i ostala sredstva za borbu
protiv alkohola i zavisnosti od pijenja, izmeu ostalog unapreivanje pravljenja
bezalkoholnog soka od groa, ograniavanje peenja rakije, osnivanje
bezalkoholnih gostionica, podupiranje razumnog sportskog pokreta koji
izbegava alkohol. Tada bih apelovao na sve obrazovane da se to vie njih na
osnovu svog boljeg znanja, koje kao to je poznato obavezuje i oseanja
odgovornosti, odlue na dobrovoljnu totalnu apstinenciju i da svojom
doslednom trezvenosti svakome dokau da se bez alkohola moe sasvim dobro
iveti i da se mogu poruiti obiaji pijenja.
Meutim, ovaj poziv ne vai samo za obrazovane, ve upravo za sve koji
priznaju da su hriani i da slede Oslobodioca i Izbavitelja oveanstva. Izgleda
da se Dobri Pastir ne moe slediti bez odluke da se prihvati borba protiv
neprijatelja koji nam stalno pred oima dri svoje trofeje oduzete od brace koji
su mu sluge i robovi.
Pomislimo na to sa kakvom doslednou i odlunou uitelj zahteva
ostavljanje svega to bi nam moglo biti zamka: A ako te oko tvoje desno
sablanjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova
tvojih nego li sve telo tvoje da bude baeno u pakao. I ako te desna ruka tvoja
sablanjava, odseci je i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova
tvojih negoli sve telo tvoje da bude baeno u pakao. (Matej 5,29.30) Sve, pa
ma koliko nam se inilo vrednim, treba ostaviti, ako shvatimo da je to za nas
uzrok zla, zavoenja i propasti. Svako zna da je alkohol donosilac propasti, zbog
koga su mnogi ljudi pali kao rtva.
~ 117 ~
IVOT
20. SMEMO
BEZ ALKOHOLA
ODGOVORNOSTI?
LI IZBEGAVATI GLAS
Parabola o milostivom Samarjaninu mora da utie na svakog oveka koji jo

nije sasvim otvrdnuo. U nama se uvek podie protest protiv svetenika i Levita
koji su proli pored oveka, koji je pao od razbojnika i koji su mislili samo na
svoju sigurnost. Jesmo li i mi samo za jotu bolji ako ne oseamo nikakvu
odgovornost prema rtvi alkohola? Sta bismo mislili o oveku koji ak sklapa
sporazum sa razbojnikom? Zar upravo ne inimo to kada se uprkos svoj nevolji
pred naim oima, ne moemo odrei aice?
Ako jo pogledamo u istoriju pokreta apstinencije, onda ovo poreenje
postaje ak vrlo aktuelno. Tu su svetenici i Leviti, oni koji s leda napadaju sve
koji su se eleli zauzeti za pijanicu koji je pao od razbojnika. Sve ovo uvek se
dogaa pod zloupotrebljenim pojmom evaneoske slobode.
Pastor dr Brupaher izjavio je na jednom predavanju 7.10. 1951. godine:
Veoma je alosno to su se reformatori u svojoj nepokolebljivoj sigurno
potrebnoj borbi protiv pokvarenosti u Katolikoj crkvi dali zavesti na pogrean
stav prema postu. Oni su prevrili meru. Napustili su evaneosku liniju i
pogreno protumaili Novi zavet. Post nije rimsko-katoliki, on je evaneoski i
apostolski. Isus je sam postio i postavio pravilo ponaanja za post. Za prve
hrianske zajednice post je bez sumnje posvedoen. I za Pavla smo uli kako
je velianstveno uzdigao i postavio post, trezvenost iz boanske i ljudske
ljubavi, u slubu bratu koji je u iskuenju. To to su reformatori u protivrenosti
sa novozavetnim shvatanjem u osnovi odbacili svaku trezvenost, svejedno iz
kojih motiva, deluje zlokobno do dananjeg dana u dravno-crkvenom
protestantizmu i njegovoj zvaninoj teologiji. U irokim krugovima poziva se na
hriansku slobodu i iz ovog razloga se odbija ozbiljno pristajanje na mogunost
ivota iz koga je prognan alkohol. Postoji strah od tzv. ,legalizma, a cesto se
tvrdoglavo preutkuje razlika izmeu ,zakonitosti (legalizma) i zakona i ne
eli da se vidi da postoji zakon, zapovest ljubavi, koju je na drugim podrujima
(npr. ne ini preljube) poeljno paziti i drati.
Pastor S. Diterle iz Bazela napisao je 1947. godine program od est taaka
iz koga ovde ukratko prenosimo 5. i 6. taku i njegov stav:
5. Apstinencija, osnovna i potpuna uzdranost od opojnih pia, je
evaneosko pomono sredstvo i lek u borbi protiv problema alkoholizma; ona
potie iz biblijskog saznanja, a sadanje iskustvo je potvruje. Da smo bez
daljeg dodali da borba protiv alkoholizma lei u odgovornosti zajednice i njenih
lanova, koju im je nametnulo Jevanelje, onda verovatno ne moemo tako
brzo da izaemo na kraj sa gornjom reenicom. Ona govori o tome da je
uzdravanje od opojnih pia, i to osnovna i potpuna trezvenost, evaneosko
pomono sredstvo i lek.
Jo kada je pre vie od 70 godina po prvi put u naoj zemlji dat ovaj predlog,
da se potpuno odreknemo uivanja alkohola, merodavni hrianski krugovi to
su odbili kao neevaneosko. Dodue reenica je potekla od ubeenih hriana.
Ali, ona nije naila na zvanini odjek. Ne samo zbog toga to je predlog za
apstinenciju doao kao strana roba uvezena iz Engleske i zato to je poreklom
iz pljetistikih krugova ve i zato to je izgledalo da e on ugroziti slobodu kako
hrianina, tako i graanina i zato to je postojao strah da ne doe do
ogreenja o biblijsko saznanje. On je u stvari bio iznenaenje, otkrivenje. Ali,
kako danas moramo priznati jedno od onih otkrivenja, koja je dao Sveti Duh,
koji vodi od jednog saznanja ka drugom. Predlog o apstinenciji bio je dokaz o
budnosti i pokretljivosti koje ine otroumnim. Otpor koji je pokazan prema
ovom novom saznanju, nije potekao od boljeg evaneoskog saznanja, ve od
tvrdokornosti u kojoj se nalazi zarobljena zvanina Crkva. Ponovo se jo jednom
~ 118 ~
IVOT
20. SMEMO
BEZ ALKOHOLA
ODGOVORNOSTI?
LI IZBEGAVATI GLAS
potvrdilo da Duh die gde hoe, da ne eli da tee kroz zvanine kanale, ve
Njegov put vodi preko odbaenih, jeretika i sektaa.
Nije tano da je apstinencija nebiblijska i neevaneoska. Naprotiv, ona
potie neposredno iz Pisma. Ona nije potpuno nov pronalazak, ve ponovno
otkrivenje i nova primena evaneoskog saveta. Motiv za to je isto evaneoski.
Oni prvi naelni apstinenti uzeli su svoju obavezu na sebe zato to su eleli da
spasu pijanice prema evaneoskoj odgovornosti sa kojom su gledali onu bedu i
u kojoj su se oseali obaveznima da pomognu slabom bratu. Gonjeni ovom
odgovornou, morali su potraiti pomona sredstva i putokaze. Nije moglo biti
drugaije kada su saznali - jer oni su bili pravi biblijski hriani - da se ovek
mora odrei hrane i pia ako bi oni prouzrokovali pad slabog brata.
6. Da li je lina apstinencija obavezna za hriane i naroito za pastore? Za
sebe lino na ovo pitanje odgovorio sam sa da. Dodue nisam kao apstinent
proao kroz svoje vreme teolokog obrazovanja, niti se seam da je ikada neki
profesor teologije govorio o ovim pitanjima. Meutim, nakon dve godine
svetenike slube postalo je neophodno i razumljivo da svojim linim
odricanjem najpre ne dam mogunosti svakom ugroenom ocu porodice da se
pozove na svog pastora, koji takoe voli dobru kapljicu. Pogodila me ona re
apostola i nikada me vie nije napustila! ,Ko zna dobro da ini, a ne ini, greh
mu je. (Jakov 4, 17) lako mi nikada u ivotu nije palo na um da sam zbog svoje
apstinencije manji grenik, za mene bi bilo svestan greh ako bih sledio primer
drugih kolega i opet pao u sektu ponovnih pijanica...
Svakako, to je stvar savesti; nadam se da je to razjanjeno u mom
izlaganju. Reju savest ponovo dolazimo do zakljuka iz Jevanelja, gde nas u
Hristu susree Bog i brat i gde se raa ona carska sloboda koja oslobaa od
ljudskih veza bez muenikog izraza lica i samosaaljenja, a svoj sopstveni
ivot stavlja u slubu bratu.
Ovim reenicama svako je oslovljen. Ne treba zanemariti navedena
razmiljanja. Slobodan ovek je samo onaj koji se moe odrei onoga to teti
drugom a i njemu samom.
Alkoholizam ini ogromna pustoenja. Fridrih V. Ferster pita u svom Nainu
ivota: Moe li ovek nasuprot ovim potresnim injenicama da kae: Sta me
se to tie?... asno pijemo svoju aicu - moramo li da rtvujemo svoje
bezopasno uivanje zato to drugi ne znaju meru? Kakve veze ima velika beda
pijanica sa naim kunim pijenjem? ar je na vinski podrum kriv za propast
itavih porodica, za poremeaj itavih generacija? Zar smo mi pijanice?
Odgovor: Kapljice koje pijemo nee ni nas ni nae potomstvo uiniti idiotima
- ali one e uticati na sve nae ivotne odluke na zlo u mnogome ili u malome...
Alkohol je zato najgori ovekov neprijatelj, jer on uspavljuje najbolji deo u
nama, on sputava nae najbolje misli, umesto da one nad nama bdiju kao
aneli uvari...
Karakteristika pravog ljudskog dostojanstva je da se poseduje i neguje
budna svest o odgovornosti. Na uticaj je velika sila koja ini vie nego to mi u
ovom ivotu uopte moemo da pretpostavimo. Primer se s pravom naziva
kolom oveanstva. Skoro da nema druge oblasti svakodnevnog ivota u kojoj
nae ponaanje moe da deluje na blagoslov ili tetu, nego u stavu prema
alkoholu i drugim sredstvima za uivanje.
Kakav primer pruamo svojoj okolini ako smo ravnoduni tamo gde
pokvarenost vreba na sve strane? Da li je ljudski izbegavati odgovornost ako
bismo se hrabrim dranjem i odlunou mogli spasiti od propasti? Smemo li
izbegavati glas odgovornosti samo zato to ne moemo da se odreknemo
~ 119 ~
IVOT
20. SMEMO
BEZ ALKOHOLA
ODGOVORNOSTI?
LI IZBEGAVATI GLAS
uivanja koje je opasno za nas same i za druge? Zar nije vreme da se donese
hrabra odluka: Neu vie piti alkohol! Neu vie svojoj deci i svojoj okolini biti
putokaz za propast. Potrebna je odvanost i snaga da se donese takva odluka.
Na ovom svetu mi moramo da podupremo dobro i plemenito i da podignemo
zatitu od zla. Prihvatimo odgovornost da hrabro odolimo svakom iskuenju
koje potie od pijenja alkohola i da zlokobnoj kapljici jasno kaemo - Ne!
~ 120 ~
IVOT
21. TRAE
BEZ ALKOHOLA
21. TRAE
SE JUNACI!
SE JUNACI!
Sa upotrebom alkohola ovek nije preuzeo samo rizik, ve i neizbene

tete za sebe samog i druge. Nova istraivanja pokazuju da su elije mozga, a i
srce, jetra i bubrezi pogoeni time, kad alkohol dospe u krvotok. Testovi
pokazuju da je i mala koliina tetna. Kolman Makarti iz Vaington Posta izjavio
je, pozivajui se na temeljitu analizu problema alkohola: Mnoge drutvene
pijanice, naroito one sa svetskom samosvesti, smeju se delovanju alkohola.
Ipak, ak i lako pie koi inteligenciju i sposobnost.
Smanjena intelektualna sposobnost deluje na smanjenu moralnu valjanost.
Osoba koja se potinjava uticaju alkohola, poziva nepotrebno itav niz novih
iskuenja. I sa biblijskog stanovita ovo je zaista neopravdani postupak.
Hrianin koji upotrebljava alkohol daje rav primer. (E. G. V. Christianity
Today, 6.11.1970)
Godine 1869. poznati borac za hriansku trezvenost E. G. Vajt, pisala je
sledee ozbiljne reenice o znaaju mozga u procesu povezivanja Neba sa
ovekom: Modani nervi, koji su u vezi sa celim organizmom, jedino su
sredstvo preko koga se Nebo javlja oveku i moe da utie na njegov unutranji
ivot. Sve to oteuje prenos elektrinih struja u nervnom sistemu, smanjuje
jainu ivotnih snaga. Rezultat je odumiranje osetljivosti duha. (E. G. V. Test for
the Church, 2;347)
Neto kasnije isti pisac naglaava: Neumerenost bilo koje vrste otupljuje
opaanje organa i slabi na ovaj nain snagu modanih nerava, tako da se vene
stvari ne cene, ve se stavljaju na isti nivo sa obinim. Vie sposobnosti mozga,
koje su odreene za uzviene ciljeve, dopadaju ropstva niim strastima. Ako
nae telesne navike nisu ispravne, onda nae duhovne i moralne snage ne
mogu biti jake; jer izmeu telesnog i moralnog postoji uska povezanost.
Ova uputstva izgovorena pre vie od sto godina o delovanju neumerenosti
na modane nerve je u meuvremenu nauka mnogostruko potvrdila. Dr H. Miler
pie u jednom neobjavljenom rukopisu koji mi je ljubazno stavio na
raspolaganje sledee: Kad su ova posredna toksina delovanja alkohola tako
loa, onda ona, ipak, nisu nipoto toliko znaajna kao njegovo neposredno
otrovno delovanje na centralni nervni sistem. Prema Klodu Bernardu alkohol je
savreni otrov za nervni sistem, koji deluje kao narkotik ili opojno sredstvo, kao
npr. etar, koji je hemijski slian alkoholu... Medu direktnim posledicama
trovanja alkoholom interesuju nas pre svega one koje se javljaju na poetku
prve faze. U ovom poetnom stadijumu vino izaziva poveano raspoloenje,
kao i oseaj snage, to ne treba pripisivati nekom dobronamernom demonu (u
antikom smislu), ve oslobaajuem delovanju etil-alkohola na najplemenitije,
ali istovremeno najosetljivije snage ljudskog mozga, koje su mo rasuivanja i
savest.
Oseaj snage, utisak da je ovek spreman za najvee uinke, suprotan je
smanjenju otrine ula, slabljenju inhibitornih funkcija mozga koje nas
spreavaju da postupamo pogreno ili lose. Svest je smanjena, a utoliko se vie
iri podsvest sa svojim niskim instinktima. Ovo slabljenje najviih funkcija
mozga poinje ve pri koncentraciji alkohola u krvi od samo 0,5% ili jo manje.
Jo 2-3 dcl vina, uzetog na prazan stomak dovoljni su da se postigne i pree
ovaj prag. Uz to ne prode manje od 12 sati dok se do 70% uzete koliine
alkohola ne izgubi iz krvi. Ako ovek dakle pije dva ili tri puta dnevno ak samo
malu koliinu vina, krv stalno sadri alkohol.
~ 121 ~
IVOT
21. TRAE
BEZ ALKOHOLA
SE JUNACI!
Ve neka mirna razmiljanja morala bi da nas navedu da prihvatimo jasan i

odluan stav prema problemu alkohola.
Svaki razuman zakon zabranjuje gostioniarima da pijanoj osobi i dalje daju
alkohol. Ali, kako zatititi mlade ljude da ne postanu alkoholiari? Do danas nije
bilo velikih prepreka na putu zavoenja mladih ljudi da troe alkohol. Zar
hrianin sve to sme da posmatra skrtenih ruku? Odgovornost je utoliko vea,
poto je kako se to uglavnom zna iz pedantnih statistika - svaki omladinac
potencijalno ugroen bolesnom zavisnou.
Zar omladini ne treba da pomognemo svim silama da postupaju kao
ekspir? U svojoj starosti mogao je rei: Jer nikad u svojoj mladosti nisam sa
svojom krvi meao vrelo i buntovniko pie, niti sam ikad besramnog ela iao
za sredstvima za slabost i nemo. Zato je moja starost kao svea zima, hladna,
pa ipak osveavajua.
Pomozimo, ipak, omladini da se oduevljeno prihvati jednog drugog
kodeksa asti, a ne za onaj u kome je najvaniji broj popijenih piva. Mladi
ovek, koji je odluan da svoje poude stavi pod boansku vlast, i koji prvo
kuanje u pogledu pijenja opojnih pia utivo, ali odluno odbije sa reima: Ne,
hvala! je onaj kome pripada ast. Neka mladi ljudi ispovedaju potpuno
uzdravanje od alkoholnih pia, ak iako ljudi na visokim poloajima nemaju
moralnu hrabrost da odluno stanu protiv navike koja unitava zdravlje i ivot.
Ove reenice od E. G. Vajt, velike prijateljice omladine, zasluuju zaista da se
uvae.
Da li biste imali hrabrosti da letite ako bi neka vazduhoplovna kompanija u
svojoj ponudi pisala: Srdano ste pozvani... Ali, na alost, moramo da vam
ukaemo na to da e se u nesrenim okolnostima svaki deseti putnik
sunovratiti. Ne moemo rei koga e zadesiti ova sudbina. Ali, u tom sluaju
jednostavno zatvorite oi i hrabro preuzmite na sebe ovaj smeo in!
Koja bi kompanija pod takvim uslovima dobila dravnu dozvolu? Meutim, u
problemu alkoholizma postupamo tako neshvatljivo nerazumno, kao kad bismo
se poverili jednom tako opasnom preduzeu.
Danas nema mogunosti da se unapred tvrdi ko je zdrav a ko je sklon da
postane alkoholiar ili voza odan piu. Ali mi znamo da je jedini siguran put da
se zatitimo od toga da ne postanemo alkoholiari ili vozai odani piu,
potpuna trezvenost.
Ljubav prema blinjem - jedna od dve vane zapovesti hrianstva - od
hrianina stvara zatitnika njegovog brata, tj. svakog blinjeg. Kako onda on
moe dozvoliti sebi da ovom nudi opojno pie, kad unapred zna da e time
najmanje jednog od deset uiniti pijanicom? Zar nee umesto toga sve uiniti
da smanji prilike za pijenje time to e npr. podrati svaki zakon koji ima to za
cilj? Znajui da e svaki pijanica najpre biti umeren i da je primer umerenih
esto bio uzrok neumerenosti drugih, da je lini primer nasuprot tome mono
oruje u borbi protiv alkoholizma, hrianin postaje utoliko sigurniji apstinent,
ukoliko se dublje bavio problemom alkohola.
Umereno pijenje je kola u kojoj ovek dobija vaspitanje za put pijanstva i
time unitava svoj ivot. ekspir je pisao: O, Boe! Da ljudi unose neprijatelja u
svoja usta da bi im ukrao mozak!
Ameriko lekarsko drutvo izdalo je jedan mali plakat: Bez alkohola suvoparan i uglaen. Jedna kap alkohola na hiljadu kapi krvi - krasan i
vragolast. Dve do tri kapi na hiljadu - omamljen i zbrkan. etiri do pet kapi vrtoglav i utuen. est kapi - mrtav!
Letak Velika la o umerenom pijenju, naveden iz asopisa Pageant, pie
sledee: Postoji samo jedna vrsta ljudi koja nita ne treba da brine zbog
~ 122 ~
IVOT
21. TRAE
BEZ ALKOHOLA
SE JUNACI!
injenice navedenih u ovom lanku: to je osoba koja nije nikada ni u kakvom

obliku uzimala alkohol... i ovek koji je reen da nikada ne pije alkohol... Ti
sigurno treba da bude zabrinut uvek kad pije. Zato? Zato to svaki put kad
pije alkohol pomalo umire... Do danas si se mogao smatrati umerenim u piu
i zbog toga se oseati sigurnim. Ali, sasvim je jasno da je ideja, koja ti daje
sigurnost, obina la.
Neki ljudi ele da se naue umerenosti. Meutim umerenost kod alkohola je
samo lukavi izgovor koji mora da se uvrsti u lanu reklamu. Bolje je da se
upitamo: Moemo li se opravdati to ovim pogubnim piima pruamo svoju
moralnu podrku, ne imajui ni snage ni hrabrosti da se odreknemo onoga to
milione gura u nesreu? Neki sluaj pojave boginja moe da uzbudi celu zemlju.
Ali, milionima ljudi propalim u alkoholu uskraujemo ruku pomoi. Moe li ovo
da se dovede u sklad sa naim hrianskim uverenjem?
U Starom zavetu Bog je dao svetenicima strogu naredbu da se u svojoj
slubi u svetinji uzdravaju od alkoholnih pia: I Gospod ree Aronu govorei:
Vina i silovita pia nemoj piti ti ni sinovi tvoji s tobom, kad ulazite u ator od
sastanka da ne izginete. To neka vam jer uredba vena od kolena na koleno.
(3. Mojsijeva 10,8.9)
Ova zapovest data je u traginoj situaciji. Dva Aronova sina, Nadav i Avijud,
obavljali su svoj bogoslubeni zadatak i u toj slubi bili ubijeni ognjem od
Gospoda. Za trenutak su obojica bili mrtvi (3. Mojsijeva 10,2). Sta se dogodilo
to je izazvalo Boji sud? Prema boanskoj naredbi morao se uzeti oganj sa
oltara za rtvu paljenicu, poto ga je sam Bog zapalio i zato je vaio kao svet
(3. Mojsijeva 9,24; 16,12.13; 2. Mojsijeva 30,9). Oba mladica oganj su uzela
negde drugde i time su povredili boansku zapovest.
Aron i njegova druga dva sina nisu smeli javno da pokau nikakav znak
alosti zbog sudbine onih koji su sada morali biti izneseni napolje i sahranjeni u
svetenikoj odei (3. Mojsijeva 10,4-6). Zar vatra nije bila prosto vatra?
Oigledno ne, jer je Boja naredba bila sveta. Jesu li oba Aronova sina bili samo
malo pijani kad se nisu osvrtali na boansku zapovest? Nije moglo da bude
drugog razloga zbog koga bi u 8. i 9. stihu pomenuti propis bio dat upravo u
takvom trenutku. Svetenik nije smeo da pije nita to bi zamaglilo njegov um i
tetno delovalo na njegovu mo rasuivanja: Da biste mogli raspoznavati ta
je sveto ta li nije, i ta je isto ta li neisto, I da biste uili sinove Izrailjeve
svim uredbama koje im je kazao Gospod preko Mojsija. (3. Mojsijeva 10,10.11)
Ve i najmanje koliine alkohola spreavaju ljude da svete pojmove smatraju
svetima i da u svesti zaista ive u Bojoj prisutnosti. Nadav i Avijud sigurno ne
bi poinili nikakav greh obesveenja Bojeg oltara, da su bili potpuno trezni.
Oigledno da ova zapovest mora da se posmatra u irem okviru. Mojsije je
odmah posle otkrivanja ovog suda rekao: Tada ree Mojsije Aronu: to je to je
kazao Gospod govorei: u onima koji pristupaju k meni biu svet i pred celim
narodom proslaviu se. (3. Mojsijeva 10,3) U prvom redu svetenici su morali
da ive u Bojoj prisutnosti, ali i svaki verni hrianin potuje ovaj zahtev. U
sudu nad Nadavom i Avijudom Gospod se otkrio kao svetac koji ne trpi da mu
se slui pomuenim umom. Ko eli da se priblii Bogu - a koji hrianin ne bi za
tim eznuo (Psalam 34,19; 145,18) - mora da ime bistar um i nikad zbog
delovanja opojnih pia ne sme da dozvoli sebi slobodu da dospe u stanje u
kome ne moe da razlikuje isto i neisto, sveto i nesveto. Ko zaista eli da slui
Bogu, ne sme da pije alkohol.
Kao savremeni hriani rado se hvalimo novozavetnim optim svetenikim
pozivom. Revno propovedamo da svaki vernik sme biti svetenik Novog zaveta.
A vi ste izabrani rod, carsko svetenstvo, sveti narod, narod dobitka, da
~ 123 ~
IVOT
21. TRAE
BEZ ALKOHOLA
SE JUNACI!
objavite dobrodetelji onoga koji vas dozva iz tame k udnome videlu svome.
(1. Petrova 2,9) Kakvim smo sveanim pozivom pozvani da imamo udela u ovoj
uzvienoj asti! Jesmo li takoe spremni da izbegavamo sve to bi moglo
smetati ovom svetom pozivu? Jesam li dostojan ovog poziva ako ne mogu da se
odreknem onoga to preti da gurne moga brata u propast?
Ovu slubu moemo ispuniti prema Hristovom nalogu samo onda kada smo
svakoga asa trezveni i spremni. Svetenik Novog zaveta nije nikad u svom
umu izvan slube, da bi smeo da ivi protivno svom pozivu. Radi se o istoj
spremnosti o kojoj je hirurg dr med. Rihard E. Strein jednom pisao: Kao
neurohirurg jo uvek ekam onog kolegu koji umereno pije, koji bi voleo da mu
operiem sina, poto sam malo popio. Ako ovek nikad ne uzme prvo pie,
nikad nee postati drutveni problem kao pijanica. uo sam neke alkoholiare
kako govore: ,Kako bih voleo da nisam nikada uzeo prvi gutljaj! Ovo dokazuje
da je umereno pijenje strana prevara.
Ako pomislimo kakve je razmere primio problem alkoholizma, onda nijedan
hrianin ne moe vie da ostane ravnoduan prema ovoj nevolji. Moramo
podii svoj glas. Ali na protest malo e uiniti ako ga ne podupremo svojim
delom.
Ne treba da postupimo kao stanovnici grada Miroza. Kad su Hananci
potisnuli izraelski narod, odvani ljudi iz drugih plemena prihvatili su borbu.
Svoj ivot izloili su opasnosti da bi pomogli svojoj pritenjenoj brai. Zato je
aneo Gospodnji izrekao teku osudu nad onima koji su skruenih ruku
posmatrali bitku: Proklinjite Miroz, ree aneo Gospodnji proklinjite stanovnike
njegove; jer ne dooe u pomo Gospodu, u pomo Gospodu s junacima.
(Sudije 5,23) Kako bi glasila Boja osuda kada kod tako velike nevolje, kakvu
predstavlja nevolja sa alkoholom, igramo ulogu posmatraa koji ne uzimaju
nikakvo uee?
Naa odluka mora biti jasna: Neemo vie piti alkohol! Oslobodiemo se
opasnosti koja je za hiljade i hiljade oko nas postala propast. Trae se junaci koji
imaju hrabrosti da se odupru pred navalom monog zavoenja pomou
reklama i obiaja. Samo uz pomo odlunih i naelnih bie mogue da se zadri
poplava zla koja se pribliava da otme blagoslov naih blinjih.
Nije tano shvatanje da je sa obavezom apstinencije koju smo dobrovoljno
prihvatili, povezano veliko odricanje. Naprotiv, same sebe bogato emo
nagraditi ako se okrenemo neprevrelom proizvodu. To stanje potvruju ovi
navodi iz Knjige o vinu u kojoj vrsni strunjaci daju vrlo znaajne podatke o
vrednosti bezalkoholnog groanog soka:
1. O osnovnom proizvodu za izradu groanog soka:
Kao osnovni proizvod za dobijanje bezalkoholnih groanih sokova slui
potpuno zrelo, zdravo groe. Posebnu vrednost u svemu tome ima ljudsko
zdravlje. Prilikom berbe groe zato treba dobro odabrati i trule delove
odstraniti.
2. O kvalitetu ovog napitka:
Veoma stroge zakonske odredbe garantuju prirodno istu proizvodnju
groanog soka. Zato bez preterivanja on moe da se smatra najplemenitijim,
najsadrajnijim i za zdravlje najkorisnijim vonim sokom.
3. O sadraju:
Jedan litar bezalkoholnog groanog soka sadri samo eera 170 g, to
odgovara koliini od oko 35 normalnih kocki eera: prema tome u jednoj ai
groanog soka popije se oko 4,5 kocki eera u obliku groanog i vonog
eera, kao prirodnih proizvoda. Kako je poznato, eer je jedan od najboljih
izvora energije za nae telo, pri emu nai fiziolozi prirodni groani eer vie
~ 124 ~
IVOT
21. TRAE
BEZ ALKOHOLA
SE JUNACI!
cene od kristalnog eera. Groani sok je zato bezalkoholni kvalitetni napitak

za velike telesne i duhovne uinke. Osim toga u ovom soku nalazimo znaajne
koliine vrednih mineralnih soli (kalijum, magnezijum, kalcijum), kao i vone
kiseline, koje su veoma vane u ishrani i doprinose da nae telo jaa i bude
otporno. Ove osobine su opte poznate i jo i dalje se podupiru prirodno istom
preradom i krajnjom briljivou prilikom proizvodnje.
4. O ovom izuzetno vrednom, neprevrelom izvoru energije:
Za decu i mnoge ene, za rekonvalescente i one kojima je potreban
oporavak, ali i za zaposlene, groani sok je pie koje podstie i jaa. Da on
danas za mnoge vozae automobila reava problem ,alkohol za volanom,
poznato je. I osobe kojima je lekar zabranio omiljeno vino, vrlo rado pribegavaju
groanom soku i vrlo brzo se njim oduevljavaju. Svaki sportista cenie
neprevreli groani sok kao izvor energije. Sve ove istaknute osobine treba da
budu povod da se groani sok redovno pije.
Poto smo paljivo proitali ove reenice, onda nam prelaz na prirodno ist i
neprevreli proizvod nee teko pasti. Ne ekajmo da nam lekar i sudija moraju
zabraniti prevrelo vino, ili dok mi sami ili drugi zbog loeg primera ne
postanemo jadna rtva troenja alkohola. Potpuno i hrabro odricanje od
alkoholnih pia donosi samo prednosti. Imajmo u svemu tome na umu i nau
linu korist!
~ 125 ~
IVOT
21. TRAE
BEZ ALKOHOLA
~ 126 ~
SE JUNACI!
IVOT
22. DODATNA
BEZ ALKOHOLA
22. DODATNA
OBJANJENJA
OBJANJENJA
Dodatak broj 1.
Uz temu Tiro kao pie
U retka mesta, koja u razliitim prevodima nazivu tiro daju prividno
znaenje tenosti, spada tekst u Priama 3,10. Stihovi 9. i 10. u Luterovom
prevodu glase: Potuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka
svojega; i bie pune itnice tvoje obilja, i presipae se vino iz kaca tvojih. Kada
ovaj jevrejski glagol paraz, koji su mnogi prevodioci preveli sa prelivati,
posmatramo u drugim stihovima, onda dolazimo blie njegovom sutinskom
znaenju. Paraz se prevodi u:
1. Mojsijeva 30,43: tako se taj ovek obogati vrlo, ili njegovo imanje se
irilo ili uveavalo.
1. Dnevnika 4,38: i domovi otaca njihovih umnoie se veoma, ili
umnoavali se.
Osija 4,10: u negativnom smislu: nee se umnoiti.
1. Mojsijeva 30,30: ali se umnoi veoma.
O Jovu 1,10: i stoka se njegova umnoila na zemlji.
Ovaj prevod i u Priama 3,10. daje dobar smisao: I bie pune itnice tvoje
obilja, i presipae se vino (tiro) iz kaca tvojih. Ovo je upravo zato to je
Gospodnji blagoslov tako umnoio prinos od berbe.
Tekst u Joilu 2,24. mora da se ita u vezi sa 1,10-12. Prorok objavljuje
nezamislivo vreme suda. Njegove posledice upeatljivo su opisane: Opuste
polje, tui zemlja; jer je potrveno ito, usahlo vino (tiro), nestalo ulja. Stidite se
ratari, ridajte vinogradari, penice radi i jema radi, jer propade etva na njivi;
loza posahnu i smokva uvenu; ipak i palma i jabuka i sva drveta poljska
posahnue, jer nesta radosti izmeu sinova ljudskih. (Joilo 1,10-12)
Meutim, tada Bog poziva na pokajanje i obnavlja svoje obeanje milosti.
Ne bojte se, zveri poljske; jer e se zeleneti pasita u pustinji i drveta e nositi
rod svoj, smokva e i loza vinova davati silu svoju. I vi, sinovi Sionski, radujte se
i veselite se u Gospodu Bogu svojemu, jer e vam dati dad na vreme, i
spustie vam dad rani i pozni na vreme. I gumna e se napuniti ita, a kace e
se prelivati vinom i uljem. (Joilo 2,22-24) Kontekst jasno pokazuje, da se kod
tiroa i izhara radi o proizvodima od kojih muljae i prese treba da se prelivaju.
Bog e svom narodu nadoknaditi godinu prokletstva (Joilo 2,25).
Povod za pitanje moe dati i Isaija 65,8: Ovako veli Gospod: Kao kad ko
nae vina u grozdu, pa ree: ne kvari ga, jer je blagoslov u njemu, tako u
uiniti radi sluga svojih, nee ih potrti svih. Ovde se tiro prevodi sa sok. Da li
je to tano? Kod ove slike koju je upotrebio prorok radi se o vinogradu. Ovaj
vinograd donosi lo rod. Prilikom berbe vinogradari nailaze na pojedine okote
koji imaju dobro groe. Vinogradar se poziva da ovaj pojedinani rod ne
odbaci, jer je u njemu sakriven blagoslov.
Arnt prevodi: Kao kad se na grozdu nae zrno (bobica). Tiro se dakle
prevodi i sa zrno. O tome se u fusnoti kae: Dobri su spaseni, ali oni su u
tolikoj manjini kao dobro zrno na inae neupotrebljivom grozdu.
Luterova Biblija koja se pojavila u Bazelu 1748. daje sledea objanjenja:
Ili, nekoliko dobrih okota u njegovom vinogradu. Drugo: nekoliko celih
~ 127 ~
IVOT
22. DODATNA
BEZ ALKOHOLA
OBJANJENJA
grozdova meu mnogim zgaenim.

Poreenje je lako tumaiti: Izrael je otpao, a ostalo je samo malo vernih.
Revidirana Luterova Biblija 65. poglavlje prepisuje ovako: Odbijanje otpadnika,
milostivo prihvatanje vernih. Poto Bog jo ima vernih slugu (dobre loze ili
dobro groe), nee sve upropastiti (stih 8. II deo i naredni stihovi). U Isaiji
65,8. o tirou se ne govori kao o soku.
Mesto, koje je najvie davalo povoda da se tiro smatra piem ili ak
prevrelim sokom, nalazi se u Osiji 4,11: Kurvarstvo i vino i mast oduzima srce.
Reju lud (kod nas oduzima srce) treba da se misli na delovanje alkohola,
koji, kao to je poznato, zaluuje glavu. Prorok, u knjizi koja je po njemu
nazvana, veoma esto govori o kurvarstvu, kurvama itd.: Osija 1,2; 2,4; 4, 1014.18; 5,3,4; 6,10; 9,1. Radi se o otpadu od Gospoda: Narod moj pita drvo
svoje, i palica mu njegova odgovara; jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju
otstupivi od Boga svojega. Navrh gora prinose rtve, i na humovima kade pod
hrastovima, topolama i brestovima, jer im je sen dobar; zato se kurvaju keri
vae i snahe vae ine preljube. Neu karati keri vaih kad se kurvaju, ni
snaha vaih kad ine preljubu; jer se oni odvajaju s kurvama i prinose rtve s
nevaljalim enama; i narod nerazumni propae. (Osija 4,12-14)
Re koju je Luter preveo sa lud morala je pre biti prevedena sa uzeti
srce. Tekst u 7,14. objanjava ta im to osvaja srce: Niti me prizvae iz srca
svojega, nego ridae na odrima svojim; ita i vina radi skupljajui se odstupaju
od mene. I u 14,8 nalazi se ista misao: Jefreme, ta e mi vie idoli? Ja u ga
usliiti i gledati; ja u mu biti kao jela zelena; od mene je tvoj plod. I 2,5 sadri
slinu misao: Jer se mati njihova kurva, sramoti se roditeljka njihova; jer
govori: ii u za milosnicima svojim koji mi daju hleb moj i vodu moju, vunu
moju i lan moj, ulje moje i pie moje.
H. V. Volf u svom komentaru Osijine knjige daje ovo objanjenje: Osija ovde
misli kao tamo kod tiroa na berbu groa i njen rezultat u muljai kao predmet
nesvesne - strastvene poude. Vrela enja za dobrom berbom goni narod da
se vlada po hananskom kultu plodnosti umesto da se moli Jahvi. Treba zapaziti,
da u 7,14. stoji prizivanje iz srca svojega, tj. iz pravo usmerene razboritosti,
nasuprot ekstatinim obredima hananstva, da je i tamo predmet traenja most
(tiro) (pored ita) i da je i tamo lakomislenost zdruena sa otpadnitvom od
Jahve. Ne, dakle, uivanje vina, kao to e moda ve kasnija verzija yajin biti
pored tiroa, ve traenje dobre berbe u hananskim obredima plodnosti, dovelo
je narod do razboritog pokoravanja Jahvi, (vidi 2,10).
Dodatak br. II
Uz temu Endogeni alkohol u telu
Dr J. Odermat, priznati strunjak na polju alkohola, izjavljuje sledee o
pomenutom prigovoru pod odsekom Endogeni alkohol:
Ovaj izraz oznaava alkohol, koji su razni istraivai, ak i u malim
koliinama - veinom ispod 0,1 promila - nalazili u krvi, a da nije bilo
prethodnog unoenja alkohola spolja.
Metode analiziranja koje su za to koriene prema Nikolu, Vidmarku i
drugima, bile su svakako nespecifine, to znai da su one jednostavno
navodile sumu materija koje postoje u telu i koje reduciraju, tj. oduzimaju
kiseonik, zajedno sa alkoholom koji takoe deluje reducirajue. Enzimska
metoda, koja je novijeg datuma L koja specifino obuhvata alkohol dala je
vrednosti manje od 0,01 promila do nule. Telo stvara niz materija, koje su
~ 128 ~
IVOT
22. DODATNA
BEZ ALKOHOLA
OBJANJENJA
otrovne, kada se dovode spolja, meutim kao meuprodukti hemijskih reakcija

u razmeni materija potpuno su bezopasne; one nisu slobodne, ve se
pretvaraju u druge spojeve. Analizom se fiksiraju. Tako se moe sasvim zamisliti
to se u procesu razmene materija kao meuproizvod stvaraju i male koliine
alkohola.
Endogeni alkohol neki istraivai tumae kao proizvod bakterijskog
raspadanja ugljenih hidrata u crevu, a drugi - sa vie verovatnoe - kao
meuproizvod razmene ugljenih hidrata.
Kad neki istraivai kao srednju vrednost za sadraj endogenog alkohola u
krvi navode 0,03 promila, radi se o praktino beznaajnoj vrednosti. Kao i druge
otrovne materije koje normalno nastaju u telu, i endogeni alkohol moe izazvati
nervozu ili druge smetnje. A to se tie sudske prakse, ona uzima u obzir tek
one vrednosti alkohola u krvi koje su i do 20 puta vee.
Samo se toliko, kao i za druge otrovne proizvode, koji se normalno stvaraju
u telu, moe zakljuiti o delovanju endogenog nastanka alkohola na telo u
odnosu na alkohol koji je unesen spolja.
Dodatak br. III
Vino u obeanju mesijanskog carstva
I Gospod e nad vojskama uiniti svim narodima na ovoj gori gozbu od
pretila mesa, gozbu od ista vina, od pretila mesa s modanima, od vina bez
taloga. (Isaija 25,6) Tako glasi stih u revidiranom Daniievom prevodu.
Meutim, uzmemo li u ruke elberfeldski prevod, onda stvar zvui potpuno
drugaije: I Jahve nad etama pripremie na ovoj gori svim narodima gozbu od
masne hrane, gozbu od staloenih vina, od masne hrane sa modinom i bistrih,
staloenih vina.
A ciriki prevod pie: l priredie na ovoj gori Gospod nad vojskama svim
narodima gozbu od masne hrane, gozbu od starih vina, od masne hrane sa
modinom, od starih, bistrih vina.
Najpre, re vino ne stoji u jevrejskom tekstu. Re o kojoj se vodi diskusija,
glasi amar, mnoina emarim. U Psalmu 75,8. upotrebljava se za talog, koji
moraju piti bezbonici. Misli se na talog u ai Bojeg gneva. U Isaiji 25,6.
emarim ima smisao neega ouvanog, neega to je sauvano pre velike
propasti, ali i neega to je izbistreno. Ovo bi se slagalo sa Luterovim
prevodom, koji govori o istom vinu, o vinu u kome nema taloga. Ciriki
prevod govori o starim, izbistrenim vinima. U staro vreme neprevrela vina
bila su stara, dok se prevrela nisu dugo odravala. Menge govori o bistrim,
staloenim vinima. Analitiki konkordans od Janga objanjava emarim kao
sauvano konzervirano, odrano.
Na koja vina su sada mislili pisci Starog zaveta kad su govorili o starim,
bistrim, sauvanim vinima? Pastor Bendamin Parsons citira u svom delu The
Wine Question Settled Plinija i kae: Ovo mesto u Bibliji dobro osvetljava
Plinije. Kad govori o obiajima pijenja iz svog vremena on kae: ,Da utoliko vie
moemo uzeti vino kad moemo njegovu jainu slomiti filtriranjem. I onda
nastavlja: ,Najkorisnije vino je ono kod koga je sva njegova jaina slomljena
filtriranjem. U primedbama Delfinovog izdanja Horacija, Car. Lib. XI., 6, kae
se: ,Stari narodi su filtrirali svoja vina vie puta, pre nego to bi mogla da
prevru, i poto bi tako oduzeli ostatke (talog), koji hrane jainu vina, za pie su
dobijali tenije, slabije, lake, slae i prijatnije vino. Ostaci koji su ovde
uklanjani bili su bez sumnje gluteni, koji tada jo nisu bili poznati po svom
~ 129 ~
IVOT
22. DODATNA
BEZ ALKOHOLA
OBJANJENJA
naunom nazivu, aktivni princip vrenja. I dr Ure kae nam u svom Dictionary of
Arts pod reju vrenje, da onda kada su ,gluteni ili elije kvasca bili uklonjeni
filtriranjem, ili kada su pomou nekog drugog sredstva bili spreeni da dalje
deluju, do vrenja nije dolazilo.
Pogledajte kako se rei proroka i ovog prirodnjaka tano slau! Isaija govori
o ,ouvanim, dobro izbistrenim vinima ili ,dobro filtriranim. Plinije nam kae da
su tako filtrirana vina bila najbolja vina. Delfinov komentator dodaje da se to
filtriranje vrilo pre nego to je vrenje moglo da pone; i dr Ure objanjava da
vrenje ne poinje kad se to radi sa groanim sokom. Iz toga saznajemo da su
emarim, vina na talogu ili dobro izbistrena vina, koja pominje Isaija,
neprevrela vina, vina bez jaine (u smislu silovitog pia i vinske este) i
estine i zato u ono doba vaila kao najcenjenija, najbolja i najvrednija vina.
Ovaj bezopasni hranljivi napitak je stoga napitak koji Bog uporeuje sa
blagoslovima blaenstva.
Dodatak br. IV
Upuivanja i istorijska svedoanstva o rei vino
Etimolokom reniku Duden zahvaljujemo za upuivanje koja vode u
istom pravcu: Loza (Rebe): poreklo od srednjevisokonemakog rebe (pored
rebo m), vedskog reva nije sigurno razjanjeno. Moda je re u srodstvu sa lat.
rpere puzati i sa balt. Sippe od lat. replioti puzati. Prvobitno je loza
(Rebe) oznaavala vreu ili izdanak biljke, a onda i samo vreasto rastinje. U
nemakom se u vinogradskim krajevima jednina od loza obino upotrebljavala
u smislu okot, a mnoina loze u smislu vinograd, a sok od loze, pesniki za
vino (15. vek).
Lis i Berns su sakupili mnotvo istorijskih svedoanstava koja potvruju ovo
stanje. Ovde emo iz njihovog komentara uzeti neke primere: postoji itav niz
mesta na kojima se o vinu govori jo u grou i na lozi. Pindar opisuje vino kao
dete okota (ampelou pais). Eshil (Agam, 970) opisuje Zevsa kao onoga koji
donosi vino (oinon) od sveeg groa, to F. A. Pejli oznaava kao upuivanje
na boansko de!o, da se uini da groani sok sazri na okotu.
Euripid (Feniks, 230) poziva se na naroiti okot koji je destilisao
svakidanji nektar-plodno groe; a ueni urednik ilustruje ovo tradicijom da
je svakoga dana jedan grozd sa ovog okota sazrevao i tako davao svakidanju
libaciju (rtvu naljevnicu) od vina za Baha.
Anakreon (Oda 49) opisuje oinos kao mladicu okota (gonon ampelou) i
kao zarobljen (uhvaen) (pepedemenon) u plodu na granama; i on peva (Oda
51) o muljaama koje oslobaaju vino - pri emu se poetska slika, kao to su
neki smatrali, ne odnosi na groani sok kao samo slikovito vino, ve na
stvarno vino koje je najpre zarobljeno, a zatim je dobilo svoju slobodu; inae bi
se lepota slike izgubila.
Nonos, u svojim Bahovim pesmama (XII. 42), govori o grou (botrus) kao
proizvoau vina (oinotokon); i on opisuje vinograd kao da je porumeneo od
vina koje rada.
Groani sok u vreme ceenja jasno se oznaava kao vino (oinos). Proklus,
platonski filozof koji je iveo u 15. veku i komentarisao Dela i dane od
Hesioda, ima primedbu na 611. red, iji je cilj da objasni da poto je groe bilo
deset dana izloeno suncu, a onda deset dana drao u senci, trei proces se
sastojao u tome da se ono cedi i da se istisne vino.
Neki savremeni renik moe da odredi vino kao prevreli sok od groa, ali
~ 130 ~
IVOT
22. DODATNA
BEZ ALKOHOLA
OBJANJENJA
ta kae najvei logiar 13. veka, Toma Akvinski? Govorei o (original moe da
se vidi u Mignes Patrologiae, 4. knjiga, 5. l) supstancama pogodnim da se
koriste za euharistiju, on kae: Groani sok (mustum) ima specifine osobine
vina - speciem vini. Mada je prevreli groani sok vino, ipak on ne iskljuuje
prvi oblik vina, naime neprevreli sok.
Hipokrat (400 pre n.e.) pie u svom delu o dijeti:
Glukus ne prouzrokuje tako teku glavu... kao druga vina (oinodeos).
Dioskurides (90 n.e.) uvrtava u svoje delo Materia Medica rimsko Sapa,
kuvano vino - jevrejsko sovai ili sobai-iskljuivo u rod vino, genus vini.
Lord Bejkon kae u svojoj Istoriji prirode (1597):
Kako vina, koja istiu pri prvom ceenju, poseduju prijatan ukus...
Parkinson (1640) u Theatrum Botanicum smatra: Sok ili tenost koja se
iscedi iz groa, naziva se vinum - vino.
V. Robertson M. A., Kembrid (1693), u Phraseologia Generalis o Vinu,
vinum, Merum. Novo vino - mustum. Novo vino koje istie bez pritiska-mustum
lixivium. Ceeno vino - vinum tortivum. Vino jo na lozi vinum pendens.
F. E. J. Velpi, M. A. u Etimolokom reniku (1838):
Mustus, nov, sve, mlad. Otuda Mustum. vinum, svee vino kao Merum za
Merum vinum.
Baron Libig u svojim Pismima o hemiji, eng. izd., 2. serija, 1844., pisao je:
Kada se boca napuni groanim sokom, zatvori se da ne proputa vazduh i
izvesno vreme dri u kipuoj vodi... vino ne vri. (Str. 198)
Veoma su zanimljiva i uputstva u Ramsays Roman Antiquities pogl, 14,
str. 438.439: Kad doe sezona berbe groa (Vindemia), groe se skupljalo u
korpe (Corbes, Fiscinae) i nosilo u pojatu koja se nazivala Calcatorium ili
Torcularium, gde se sipalo u jedan veliki sud. Ovaj sud je sainjavao jedan deo
prese za vino (Prelim, Torcular), a ispod njega se nalazila jedna cisterna (Lacus,
Torcularius). Sok koji je isticao usled sopstvene teine groa, nazivao se
protropum (Plinije, H.N.XIV. 9). Ovaj sok sakupljao se i posebno ostavljao.
Groe se onda lako gazilo golim nogama (Calcare) i tako dobijeni sok, nazvan
Mustum Lixivivum (Columella, XII. 41), takoe se odvojeno uvao. Zatim bi se
groe potpuno iscedilo umerenim pritiskom prese. Sada se dobijao najvei deo
njegovog soka; ovaj sok se nazivao mustum ili ponekad mustum pressum. Na
kraju se u kaminu sipala voda presom se pritiskalo punom snagom. Tako
dobijena tenost zvala se mustum tortivum (Columella XII 36). Ova etiri
proizvoda uvala su se odvojeno jedan od drugog. Prva dva su se odravala u
svom slatkom stanju; trei je previrao u vino (vinum), etvrti je takoe vrio i
davao retko otro pie, nazvano lora.
Dodatak br. V
O ekaru ili sikeru
Ovaj ekar ili siker, pravljen od jema, u svom prvom neprevrelom stanju je
ono to danas nazivamo sladom koji je sladak kao med. To je prijatno, hranljivo
pie; kao slad koristilo se kao sredstvo za jaanje slabih. U prevrelom stanju
ova tenost je opojna. Zajedno sa hmeljom od nje se pravi pivo.
Slad (Malz, nem.) je oznaka za klijali jeam, u prenosnom smislu i za druge
itarice (ra, penica i dr.) u kojima postoji ferment (diastaza), koji pretvara
skrob u eer (maltoza). Sada je veoma zanimljivo to najnovije istraivanje
ima da kae o pripremi piva od jema u staro vreme, koja je u vezi sa reju
ekar. I ekar kao pivo ne mora da sadri alkohol, to emo odmah uvideti.
~ 131 ~
IVOT
22. DODATNA
BEZ ALKOHOLA
OBJANJENJA
ekar, povezan sa akadskim shidaru pivom,...

Mada nema nikakve informacije o metodi pravljenja piva u Palestini, ona se
verovatno nije suvie razlikovala (od ostalih na istoku), jer dvozrna penica
(vrsta itarice koja spada u penicu sa veoma vrstim zavretkom pleve) i
jeam bili su u Egiptu i Mesopotamiji dve itarice koje su se najee
upotrebljavale za pravljenje piva (katkad i smokve). Njih je bilo u Palestini.
Mesopotamski tekstovi pisani klinastim pismom pokazuju da su stari narodi
poznavali razliite vrste (16) piva, izmeu ostalih tamno, lako, mlado i
odstojalo. Ova piva pravljena su od jema, od oljutene dvozrne penice i od
jemenog slada. Od jema se najpre pravio slad i prekrupa od oljutene
dvozrne penice. Slad se onda gnjeio i sa prekrupom od itarice pekao u obliku
pivskih hlebova. Zatim se od pivskih hlebova u muljai pravilo jo neprevrelo
pivo. Da li se ovo radilo kuvanjem ili prelivanjem hlebova vrelom vodom, nije
poznato. Poto se na ovaj nain dobijao sladni ekstrakt, izgleda da se ono to je
bilo izmuljano kuvalo. U dokumentima ne stoji nita o poboljavanju
neprevrelog piva, niti o procesu i trajanju vrenja, niti o tretmanu u sudovima u
kojima se uvalo. Ukuvano neprevrelo pivo nazivalo se katkada medeno pivo i
odravalo se dugo vremena. Pre upotrebe ovo medeno pivo meano je sa
vodom i ostavljano da prevri. Izgleda da Isaija 5,22. govori o ovoj vrsti piva,
koje je nazivano i meano pivo. (Doslovce se kae: ... jaki piti vino i junaci u
meanju silovita pia (ekar).)
Iz ovog izlaganja jasno proizlazi da su se proizvodi koji su nastajali prilikom
pravljenja piva, kao to su slad, pivski hleb (ekar-hleb) i medeno vino
upotrebljavali pre pravog vrenja. Ni kod kuvanja ni ukuvavanja nije nastajao
alkohol. ekar je naziv za rod koji obuhvata razliite sokove, ali ne ceene od
groa, i to kako u njihovom neprevrelom, tako i u prevrelom stanju.
Dodatak br. VI
O 1. Timotiju 3,8.
Proitajmo jo jednom 8. stih, i to u Jerusalimskoj Bibliji: Ne mnogom
pijenju vina, niti prljavoj gramzivosti da se predaju ljudi koji imaju tajnu vere u
istoj savesti. Uz mnogom pijenju vina stoji prljavoj gramzivosti. Da li
Pavle misli da je gramzivost dozvoljena kad nije prljava ili sramna? Takoe
ne smatramo da je zlo dozvoljeno ak i kad nije suvie raznoliko. Ne ubij
takoe ne znai ne ubij sasvim. Pavle je pozivao da se uvek postupa asno i
poteno. Gramzivost je uvek zla, bilo da je vie ili manje prijava ili sramna.
Tako je i sa pijenjem prevrelog opojnog pia. Mora li staratelj za pijanice da
prebacuje pijanici zbog njegovog estog opijanja i odlaenja u krme i kae:
Jednostavno ne sme da pije toliko mnogo; tada ne misli da bi on smeo, samo
ne tako mnogo. Pijanica mora sasvim da bude osloboen od alkohola.
Verovatno tek treba da se rodi takav iskusan staratelj za pijanice koji e oveka
koji je odan vinu nauiti da umereno pije.
Pavle savetuje: Sunce da ne zae u gnevu vaemu. (Efescima 4,26)
Sigurno ovim ne misli da kae da do zalaska Sunca gnev u oveku moe da se
kuva. Isto tako apostol he misli da se ovek sme predati ili zarobiti sa malo
prevrelog vina.
Pribliiemo se reenju problema kad pozovemo u pomo Titu poslanicu. U
njoj Pavle poziva svog mladog saradnika da da uputstva starim enama:
Staricama takoer da ive kao to se pristoji svetima, da ne budu opadljive, da
se ne predaju vrlo vinu, da ue dobru. (Titu 2,3) Izraz je tamo jai nego u
~ 132 ~
IVOT
22. DODATNA
BEZ ALKOHOLA
OBJANJENJA
poslanici Timotiju: Ne koji mnogo vina piju (koji se ne predaju mnogom pijenju
vina). Da li su u ono vreme stare ene, koje su postale hrianke, morale da
budu opomenute da se ne opijaju prevrelim vinom? Da li su takve ene bile
podobne da se ue dobru ili vrlini? Uz to bi takva pretpostavka stajala u
velikoj suprotnosti sa 1. Timotiju 3,11. gde se enama, akonicama zabranjuje
da uopte piju vina. Ne moe se tano odrediti da li Pavle govori samo o
jednima, drugima ili o svima. Re koja se u 11. stihu upotrebljava za trezven je
nephalious, uzdran. Zapleemo se u lose protivurenosti, ako pretpostavimo
da su akoni i stare ene smeli pomalo da piju vina, a da su se nasuprot njima
stareine i akonice i verovatno sve druge ene morale potpuno uzdravati od
vina.
U Pavlovoj poslanici Titu veoma se naglaava uzdravanje od alkoholnih
pia. Prema 1,7.8. stareina zajednice ne sme biti blizu vina, mora da bude
razborit i razuman (sophrona) i da vlada sobom, egkrates. Stari ljudi moraju da
budu trezveni, nephalious, uzdran od vina i razuman i razborit, sophrona
(pogl. 2,2).
Kada rekapituliramo, onda Pavle zahteva od stareina crkve, od akonica,
od ena uopte, od starih ljudi uzdravanje od vina. Da li je sada pretpostavka
razumna i prihvatljiva da su akoni i stare ene predstavljali jedini izuzetak?
Takva misao nije mogua ve ni zbog toga, jer isti apostol Pavle u 1.
Solunjanima 5. poglavlju od svih lanova zajednice oekuje trezvenost, tj.
uzdravanje od vina. Iste pretpostavke nalazimo i kod Petra (1. Petrova 1,13;
4,7; 5,8).
Oigledno da reenje moramo traiti na drugi nain. Jedan smer daje nam
Pavle u Titu 1,12.13. I deo. Tu on govori o Krianima i potvruje otar sud
nekoga od njihovih: A ree neko od njih, njihov prorok: Kriani svagda laljivi,
zli zverovi, besposleni trbusi. Svedoanstvo je ovo istinito.
Da bismo bolje shvatili smisao ove izjave citiraemo Biblijski komentar o
trezvenosti. Tamo u 1. Timotiju 3,8. stoji: Prekomerno pijenje, ak i
bezalkoholnih pia, bilo je u Pavlove dane porok i odgovaralo je takoe obinom
naslaivanju - neumerenom uzimanju hrane, ali ne one prevrele. esto su se
nudile nagrade onima koji su na takmienjima u jedenju - ne na takmienjima
sa opojnim piima - najvie drali. (str. 368)
U Titu 1,12. Kriani se nazivaju besposlenim trbusima ili naslaivaima.
Krajnje je neverovatno, upravo iskljueno, da su se u ono vreme ene odavale
alkoholnim piima. Ali, neto drugo je tada bilo znaajno: prekomerno pijenje
neprevrelog groanog soka meu enama.
Pastor V. M. Tajer je pisao: Jasno je da je zabrana opijanja obuhvatala svako
zadovoljavanje koje vodi opijenosti. Dr Daf objanjava: ,Osudom na smrt Biblija
osuuje bilo koje i svako ono sredstvo koje prirodno i neizbeno vodi tome. To
moe da uputi na ne prevreli groani sok i da se pri tome upotrebi re
,mnogo, da bi se zatitili od prekomernog uivanja (pijenja), poto Plinije,
Kolumela i dr. govore da su mnogi Rimljani do te mere drali ,da su svoje
stomake punili, a onda sadraj ponovo izbacivali uz pomo sredstava za
povraanje, da bi zatim ponovo pili... Biblijska apstinencija je ,umerenost u
upotrebi onoga to je dobro i u uzdravanju od onoga to teti.
Jo je Solomun znao za potrebu da se dri mere u uzimanju onoga to je
dobro: Kad nae med, jedi koliko ti je dosta, da ne bi najevi ga se izbljuvao
ga. (Prie 25,16) Setimo se i Pavla koji je Timotiju preporuivao da pije po
malo, dakle ne mnogo oinos, vina (1. Timotiju 5,23). Kao to smo Videli, tamo
se radilo o neprevrelom groanom soku.
Dr teol. V. H. Rule pisao je u svom Brief Inquiry (Kratko istraivanje):
~ 133 ~
IVOT
22. DODATNA
BEZ ALKOHOLA
OBJANJENJA
Groani sok je u staro doba bio uglavnom poznat kao pie seoskog
stanovnitva koje se pilo u odreenim prilikama; kad se briljivo odravalo,
osobito pie Epikurejaca. Rimljanke su mu bile tako odane, da su najpre njime
punile svoj eludac, a onda ga izbacivale uz pomo sredstava za povraanje
(Vetstajn u 2,13) - citat od Lija i Bernsa koji zatim dodaju: Mi smo sa svoje
strane uputili na Lucijana gde smo nali sledei primer: Proao sam Jupitera
mi, kao oni koji piju gleukos, svoj stomak naduvaju njim, i onda trae sredstvo
za povraanje. (Filos 39).
Sasvim je sigurno da je itaocima bilo poznato pastoralno pismo o kome je
Pavle govorio. Oni su znali iz istorijskih podataka i konteksta, na koje je vino on
mislio. Zabranjeno je bilo samo prevrelo; neprevrelo je trebalo da se pije
umereno.
Volenberg nam u svom komentaru 1. Timotiju 3,8. daje povod da ovaj stih
posmatramo u vezi sa radom akona. akoni na isti nain (treba da budu)
poteni, dostojanstveni, u celom svom nastupu da pokazuju svetost svoje
slube podreene episkopatu, ne dvolini (stih 8), tako da prilikom svojih
slubenih odlazaka kod ljudi po nalogu biskupa govore as ovako, as onako,
umesto da se uvek dre istine, ne predajui se jako pijenju vina, opasnosti koja
je bila povezana takoe sa njihovim obaveznim dunostima na proslavama i
veerama ljubavi. Ne mislei na sraman dobitak, iako su dunosti akona,
upravitelja crkvenim milostinjama (Luter), npr. iznoenje i razdeljivanje
pomoi siromanima i bolesnima, nudile dovoljno prilike za to. Time bi on
uprljao svoju istu savest. Tako shvatamo kad apostol nastavlja: ,imajui tajnu
vere u istoj savesti (stih 9).
Problem ima sasvim praktinu prirodu. Prilikom mnogih kunih poseta, koje
je trebalo da obavi jedan akon, vrlo esto je pozivan na prijateljsko pie. Pri
tome je bilo jasno da su hriani, koji su poznavali Pavlov stav prema prevrelom
vinu, akonu nudili sasvim razumljivo neprevrelo vino. Ovo vino je moglo biti
sve sok, ukuvani sok razreen vodom ili vino pripremljeno od suvog groa.
Pavle je opomenuo akone da se ovde uvaju od preterivanja. Sluga zaista
ne bi bio na dobrom glasu kad bi prilikom svojih poseta morao moliti ljude za
sredstvo za povraanje, zato to je nerazumno mnogo popio.
Ako tako gledamo na Pavlove rei, dobija se dobar kontekst: uzdravanje od
prevrelog vina se oekuje od hriana, ali naroito od voa. Braa koja moraju
mnogo da putuju treba osobito da se uvaju od gostionica. Samo onda treba da
jedu u njima kad nema nijedne druge mogunosti. Ali, i kod neprevrelog vina
treba imati meru i suvie ne piti.
Pavle navodi jedan vaan razlog zato je ova trezvenost i razboritost vana ak i kod starih ena: Da ue mlade da ljube mueve, da ljube decu, da budu
potene, iste, dobre kuanice, blage, pokorne svojim muevima, da se ne huli
na re Boju. (Titu 2,4.5) I mladim ljudima se takoe predoava razboritost
(stih 6).
~ 134 ~
IVOT
22. DODATNA
BEZ ALKOHOLA
~ 135 ~
OBJANJENJA
IVOT
22. DODATNA
BEZ ALKOHOLA
23. POPIS
OBJANJENJA
BIBLIJSKIH TEKSTOVA
u kojima se javljaju jevrejske rei tiro, yajin, ekar i grka oinos

I Tiro
Tiro je zajedniki pojam i oznaava prirodni proizvod okota. Moe da se
posmatra kao vinov plod, plod okota, plod vinograda i nije, dakle, iskljuiva
oznaka za isceeni sok, ve za sam plod. Tiro je groe u svom
nepreraenom, prirodnom stanju. Re tiro u Starom zavetu javlja se 38 puta, i
to na sledeim mestima:
1. Mojsijeva 27,28.37; 4. Mojsijeva 18,12; 5. Mojsijeva 7, 13; 11,14; 12,17;
14,23; 18,4; 28,51; 33,28; Sudije 9,13; 2. O carevima 18,32; 2. Dnevnika
31,5;32,28; Nemija 5,11; 10,38.40; 13,5.12; Psalam 4,8; Prie 3,10; Isaija 24,7;
36,17; 62,8; 65,8; Jeremija 31,12; Osija 2,8.9; (prema drugim prevodima Osija
2,10.11); Osija 2,22 (ili 24); Osija 4,11; 7,14; 9,2; Joilo 1,10; 2,19.24; Mihej 6,15;
Agej 1,11; Zaharija 9,17.
II Yajin
Yajin oznaava isceeni sok od groa, ali ne i sok drugog voa. Yajin sam
ne govori jo o tome da li je sok neprevreo ili prevreo. Tek kontekst moe da
nam pokae da li je re o neprevrelom ili prevrelom soku. Kod nekih biblijskih
mesta nedostaje takav podatak, zbog ega kod takvih tekstova ne moemo da
odluujemo o emu se radi. Ali, kod mnogih tekstova jasno se vidi na ta se
misli. Re yajin i aramejska re chamar istog znaenja javlja se u Starom zavetu
141 put, i to u:
1. Mojsijeva 9,21.24; 14,18; 19,32.33.34.35; 27,25; 29,11. 12; 2. Mojsijeva
29,40, 3. Mojsijeva 10,9; 23,13; 4. Mojsijeva 6,3 (dvaput). 20; 15,5.7.10; 28,14;
5. Mojsijeva 14,26; 28,39; 29,6; 32,33.38; Isus Navin 9,4.13; Sudije 13,4.7.14;
19,19; 1. Samuilova 1,14.15.24; 10,3; 1 20; 25,18.37; 2. Samuilova 13,28; 16,1.
2; 1. Dnevnika 2,29; 12,41; 27,27; 2. Dnevnika 2,9.14; 11,1; Jezdra 6,9; 7,22
(chamar) Nemija 2,1; 5,15.18; 13,15; Jestira 1,7. 10; 5,6; 7,2.7.8; O Jovu
1,13.18; 32,19; Psalam 60,3; 75,9; 78, 65; 104,15; Prie 4,17; 9,2.5; 20,1;
21,17;23,30.31; 31,4.6; Propovednik 2,3; 9,7; 10 19; Pesma nad pesmama
1,2.4; 4,10; 5,1; 7,9; 8,2; Isaija 5,11.12.22; 16,10; 22,13; 24,9.11; 27,2
(chamar); 28,1.7 (dva puta); 29,9; 51,21; 55,1; 56,12; Jeremija 13,12 (dva
puta); 23,9; 25,15; 35,2.5.6.8.14; 40,10.12;48,33;51,7; Pla Jeremijin 2,12;
Jezekilj 27,18; 44,21; Danilo 1,5.8.16; 10,3; Danilo 5,1.2.4.23 (chamar); Osija
4,11; 7,5; 9,4; 14,8 (7); Joilo 1,5; 4,3; Amos 2,8.12; 5,11; 6,6; 9,14; Mihej 2,11;
6,15; Avakum 2,5; Sofonija 1,13; Agej 2,12; Zaharija 9,15; 10,7.
III ekar
ekar se prevodi sa silovito pie i opojno pie. ekar oznaava sok od
drugih plodova, a ne od groa. to vai za yajin, tie se i ekara: ekar nije ve
po sebi silovito pie, ili opojno pie, ve tek u svom prevrelom stanju
postaje opojno pie. Prvo znaenje ekara je slatko pie. Re se u Starom
zavetu javlja 23 puta:
~ 136 ~
IVOT
22. DODATNA
BEZ ALKOHOLA
OBJANJENJA
3. Mojsijeva 10,9; 4. Mojsijeva 6,3 (dva puta; 4. Mojsijeva 28,7; 5. Mojsijeva

14,26; 29,5; Sudije 13,4.7.14; 1. Samuilova 1,15; Psalam 69,13; Prie 20,1;
31,4.6; Isaija 5,11.22; 24,9; 28,7 (tri puta); 29,9; 56,12; Mihej 2,11.
IV Oinos
U Novom zavetu upotrebljava se grka re za vino, oinos. Ova re oznaava
groani sok u svom neprevrelom, kao i u svom prevrelom stanju. Tek kontekst
mora da otkrije o kojoj se vrsti vina radi. Ovu re sreemo u Novom zavetu u
sledeim tekstovima:
Matej 9,17; 27,34; Marko 2,22; 15,23; Luka 1,15; 5,37.38; 7,33; 10,34;
Jovan 2,3.9.10; 4,46; Rimljanima 14,21; Efescima 5,18; 1. Timotiju 3,8; 5,23;
Titu 2,3; Otkrivenje 6,6; 14,8.10; 16,19; 17,2; 18,3.13; 19,15.
~ 137 ~

Zivot Bez Alkohola - Gustav Tobler

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Zivot Bez Alkohola - Gustav Tobler

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

GUSTAV TOBLER

IVOT BEZ ALKOHOLA

ALKOHOLIZAM PROBLEM .......................................................................................3

7. EKAR DA LI SE RADI O SILOVITOM PIU? ........................................................33

U veini zemalja alkoholizam predstavlja teak problem. Ovo saznanje moe

pitanja. Izgleda da skoro niko o tome ne razmilja. Zato? Pogrean poklik

DRUGO je uzrok pijanstva, nasilja i patnje;

E BITI PLOD TVOJE ZEMLJE

E BITI PLOD TVOJE ZEMLJE

U vreme patrijaraha, u ranoj istoriji Izraela, dosta se govori o gajenju stoke,

E BITI PLOD TVOJE ZEMLJE

E BITI PLOD TVOJE ZEMLJE

Meutim, uobiajena re za ulje ne upotrebljava se tamo gde se radi o ova tri

E BITI PLOD TVOJE ZEMLJE

E BITI PLOD TVOJE ZEMLJE

3. Yajin (sok od groa, isceeno i preraeno groe) esto se pojavljuje

E BITI PLOD TVOJE ZEMLJE

SU IZRAELCI IVELI OD PROIZVODA SVOJE

U pet Mojsijevih knjiga susreemo brojne savete koji upuuju u uspeno

Kada je Isus Navin na optem saboru u Sihemu govorio o Bojem vostvu

objavio u irskom prezviterijanskom asopisu Misionarski glasnik, za april i maj

najvrednije prinose Palestine.

UPOTREBI SOKA OD GROA

UPOTREBI SOKA OD GROA

UPOTREBI SOKA OD GROA

UPOTREBI SOKA OD GROA

UPOTREBI SOKA OD GROA

Priprema i upotreba neprevrelog vina (groanog soka) ni u kom sluaju nije

UPOTREBI SOKA OD GROA

UPOTREBI SOKA OD GROA

svojih knjiga recept za izradu ove masti.

UPOTREBI SOKA OD GROA

UPOTREBI SOKA OD GROA

UPOTREBI SOKA OD GROA

UPOTREBI SOKA OD GROA

LI JE VINO UVEK VINO?

LI JE VINO UVEK VINO?

U dosadanjem izlaganju ve smo susreli dve rei koje se skoro svuda

LI JE VINO UVEK VINO?

i vino objanjavaju se kao hleb i vinogradi.

LI JE VINO UVEK VINO?

LI JE VINO UVEK VINO?

LI JE VINO UVEK VINO?

silovito pie, da ne bi pijui zaboravio uredbe, i izmenio pravicu kojemu

LI JE VINO UVEK VINO?

SVEDOCI IZ PROLIH VREMENA

SVEDOCI IZ PROLIH VREMENA

Poto se u Novom zavetu, kao i u Septuaginti, upotrebljava grka re za

SVEDOCI IZ PROLIH VREMENA

SVEDOCI IZ PROLIH VREMENA

mehove. Ugljendioksid kojim su ona optereena, irio bi se i pokidao kou ili

SVEDOCI IZ PROLIH VREMENA

Kada otvorimo Bibliju, moemo nekoliko puta da sretnemo izraze silovito

IVOT BEZ ALKOHOLA

IVOT BEZ ALKOHOLA

IVOT BEZ ALKOHOLA

IVOT BEZ ALKOHOLA

IVOT BEZ ALKOHOLA

IVOT BEZ ALKOHOLA

PRIMERI IZ BIBLIJSKE ISTORIJE

PRIMERI IZ BIBLIJSKE ISTORIJE

Odmah posle potopa dogodio se jedan sluaj pijanstva koji je imao

PRIMERI IZ BIBLIJSKE ISTORIJE

neprijateljem, koji je uspeo da tako izuzetnog Bojeg oveka dovede do pada?