Você está na página 1de 23

DEPRESIJA BOLEST DANANJICE

- PREPOZNAVANJE, KOMLIKACIJE, SUICID-

Prof. dr Aleksandra Nedi


Klinika za psihijatriju, KC Vojvodine

27% odrasle populacije EU ima bar 1 mentalni


poremeaj tokom jedne godine (1/3 ima vie od
jednog mentalnog poremeaja)
Depresivni poremeaj je najei (6,9%), potom
grupa anksioznih poremeaja (mediana oko 7,5% iskljuujui specifine fobije)

Depresivni poremeaji
Depresija je najei, epizodian ponavljajui/hronian, mentalni poremeaj
Ispoljava se u blagom, umereno tekom i tekom
obliku pri emu se kod jedne osobe teina
ispoljavanja moe menjati
Depresiju teko prepoznaje osoba koja od ovog
poremeaja pati, najblia okolina, lekari opte prakse
(LOP), esto i psihijatri
Depresija se moe javiti bez ikakvog jasnog
spoljanjeg uzroka (stresnog dogadjaja), ili se razvija
nakon nekog stresnog dogadjaja

Znaaj depresivnih poremeaja


Depresivni poremeaji:

- dovode do znaajne onesposobljenosti za


svakodnevno funkcionisanje
- umanjuju kvalitet ivota pacijenta i njegove porodice
(i u blagim manifestacijama)
- esto se javljaju komorbidno sa drugim mentalnim i
telesnim bolestim (loiji tok i ishod)
- u najveem broju sluajeva - preko 60% - javljaju se
rekurentno (hronian tok)

U oko 70% sluajeva dobro se lee vraaju


osobu na premorbidni nivo funkcionisanja

Znaaj depresivnih poremeaja


Depresija je vodei uzrok Godina ivota
proivljenih sa invalidnou (YLDs) od svih
medicinskih bolesti - 11,8% (SZO,2001)
Depresija izaziva nesposobnost za posao vie od
hipertenzije, eerne bolesti, artritisa
Depresivna osoba ne funkcionie u porodici i u
socijalnim relacijama
Do 2020. depresija e biti vodei zdravstveni
problem u razvijenim zemljama (ekonomska
cena=pad produktivnosti+bolovanja+cena
leenja+cena pogrene dijagnostike+cena suicida;
humana cena = patnja pacijenta i njegove
porodice)

Znaaj depresivnih poremeaja


Depresivni poremeaji su IV najvaniji uzrok
onesposobljenja od svih medicinskih bolesti, do 2020
bie na II mestu (WHO, 2001.)
5-15% depresivnih osoba izvri suicid
Depresije su IV najskuplja medicinska bolest
(USA,1993 44 milijarde $) (Hall i Wise,1995)
oko 1/2 depresivnih poremeaja se ne prepozna u
primarnoj zdravstvenoj zatiti; oko 1/3 prepoznatih
pogreno se dijagnostikuje (Lecrubier,2001)

Znaaj depresivnih poremeaja


Ukupan zbir svih tipova depresija je izmeu 15% i
22% pacijenata u ambulantama lekara opte prakse
Health Services/Technology Assessment Text. 2005.

Vea uestalost depresije povezana je sa


udruenom telesnom boleu, nezaposlenou
i loima materijalnim stanjem
Patten SB i sar. Descriptive Epidemiology of Major Depression in Canada,
Can J Psychiatry 2006;51:8490

Deprimirajue injenice o depresiji

Oko 50% depresivnih nikada ne zatrai pomo


Oko 50% koji posete lekara ne bude dijagnostikovano
Oko 50% dijagnostikovanih bude leeno
Samo 50% leenih bude adekvatno leeno

Na taj nain otprilike svaki 16 depresivni ovek (oko


6%) primi adekvatnu terapiju

Sartorius 2004

Depresivno (patoloko) raspoloenje vs


normalna tuga/alovanje
Dugotrajnost traje due (danima, nedeljama, mesecima),
odrava se gotovo po ceo dan
Intenzitet pacijenti jasno razlikuju tugu od oseanja koje
doivljavaju kao depresivno (prebojava sve ostale psihike
funkcije)
Udruenost sa telesnim simptomima poremeaji: spavanja,
apetita i libida
Poremeaj svakodnevnog socijalnog funkcionisanja u vie
domena (posao, porodica, prijatelji, slobodno vreme...)
Pojava suicidalnih misli, planova, pokuaja (retko
homicidalnih)
Ponekad grubo izmenjeni doivljaji stvarnosti (psihotini
simptomi)

Simptomi depresije

modifikovano prema Cassano P, Fava M.


J Psychosom Res.53:849-857,2002

PSIHOLOKI

BIHEJVIORALNI

SOMATSKI

-depresivno raspoloenje
-iritabilnost
-anksioznost
-gubitak interesovanja
-nemogunost uivanja
-gubitak zadovoljstva
-hipersenzitivnost na
odbijanje i kritiku
-perfekcionizam
-neodlunost
-pesimizam
-beznadenost
-bezperspektivnost
-kognitivna distorzija
-nisko samopotovanje/
oseanje bezvrednosti
-preterano oseanje
krivice
-misli o smrti/samoubistvu
-misli o povreivanju
drugih

-plaljivost
-svadljivost
-izlivi besa
-izbegavanje situacija
koje izazivaju anksioznost
-smanjena produktivnost
-socijalno povlaenje
-izbegavanje emocionalnih
i seksualnih aktivnosti
-redukovanje aktivnosti
u slobodnom vremenu
-razvoj rituala/kompulzija
-radoholino ponaanje
-zloupotreba supstanci
-uloga rtve
-samopovreivanje
-suicidalne radnje/pokuaji
-nasilno ponaanje

-zamor
-teina u ekstremitetima
-insomnija
-hipersomnija
-smanjen apetit
-gubitak telesne teine
-povean apetit
-poveanje telesne teine
-stezanje u elucu
-opstipacija
-smanjen libido
-erektilna disfunkcija
-nemogunost dostizanja
orgazma
-glavobolje
-napetost u miiima
-palpitacije
-senzacije u vidu arenja
-bolovi (u razliitim
delovima tela)

Depresivni poremeaji iz grupe Poremeaja


raspoloenja (MKB-10):
Depresivna epizoda (F32) - prva pojava depresije:
(blage i neke oblike umereno jake depresivne epizode mogu
zbrinjavati lekari opte medicine)
Rekurentni depresivni poremeaj (F33) ponovljene
depresivne epizode (druga, trea...)
- aktuelna epizoda se specifikuje kao blaga, umereno...
Rekurentni kratki depresivni poremeaj (F38.10)
Perzistentni/dugotrajni depresivni poremeaj distimija
(F34.1)

Dijagnostiki kriterijumi za depresivnu epizodu


(MKB-10)

1.
2.
3.

Tipini simptomi:
Depresivno raspoloenje
Gubitak interesovanja i zadovoljstva
Smanjenje energije/poveana
zamorljivost i smanjenje uea u
aktivnostima

1.
2.

Ostali simptomi:
Oteena koncentracija i panja
Smanjeno samopouzdanje i
samopotovanje
Oseanje krivice i bezvrednosti
Sumoran i pesimistiki pogled na
budunost
Ideje o samopovredjivanju ili suicidu
Poremeen san
Snien apetit

3.
4.
5.
6.
7.

TRAJANJE NAJKRAE 2 NEDELJE

Blaga depresivna
epizoda:
2 tipina + 2 od ostalih
Umereno jaka
depresivna epizoda:
2 tipina + 3 (4) od ostalih
Teka depresivna
epizoda:
3 tipina + 4 (ili vie) od
ostalih

- esto: retardacija ili


uznemirenost/agitacija;
oseanje bezvrednosti ili
krivice; suicidalnost

PHQ-9
1.

Koliko ste esto imali u poslednje

dve nedelje neku od sledeih tegoba

Bez
tegoba
0

Par dana
ponekad
1

Vie od
polovine
dana
2

Skoro
svaki
dan
3

a.

Smanjeno interesovanje i zadovoljstvo za poslove i


dogadjaje

b.

Oseanje praznine, neraspoloanje, beznadenosti

c.

Problemi sa spavanjem

d.

Umor, zamoranje i manjak energije

e.

Smanjen ili pojaan eptit

f.

Negativno razmiljanje o sebi, doivljaj


neuspenosti

g.

Loa koncentracija, na pr. za itanje, gledanje TV

h.

Usporenost pokreta i govora ili obrnuto


uznemirenost

Razmiljanje da je bolje da Vas nema, da prekratite


ivot

Zbir kolona:

UKUPNO:

16

i.

PfizerH.C.P: Corporation

Interpretacija skorova PHQ-9


0-4: Uobiajeno za optu populaciju
5-9: Blagi simptomi / subsindromalni oblik depresije
10-14: Umereni / blagi simptomi / blaga depresivna epizoda
F 32.0, meoviti anksiozno-depresivni poremeaj F 31.2

15-19: Umereno teki simptomi / blaga F 32.0 ili umereno


teka depresivna epizoda F 31.1

20: Teki simptomi / umereno teka F31.1 ili teka


depresivna epizoda F32.2
Kod graninih vrednosti i neodlunosti u dijagnostici ukljuiti u procenu
funkcionalnu onesposobljenost. Vea onesposobljenost = vei skor.
PfizerH.C.P: Corporation

Karakteristike osoba sa depresijom u PZZ


Neprepoznavanje simptoma depresije
Nesaoptavanje/poricanje psiholokih simptoma
depresije (strah od stigme)
Somatizacija depresivnih simptoma
esti, nezakazani dolasci na preglede
(teki,problematini pacijenti)
Prethodea stresna situacija
Nezaposlenost, loa materijalna situacija, nizak
edukativni nivo
Doivljaj da e depresivni simptomi proi sami od
sebe

Karakteristike depresivnih poremeaja u primarnoj


zdravstvenoj zatiti

Blage forme depresija manje onesposobljavanje


albe na tekoe sa spavanjem (nesanica) i nervozu
Anksiozni simptomi (drhtanje, preznojavanje, ...)
Somatski simptomi: bolovi, pritiskanje, doivljaj
hladnoe, teki ekstremiteti, nediferencirane razliite
senzacije, gastrointestinalne albe (opstipacija),
kardiovaskularne albe, razliite albe na telesno
funkcionisanje
Zamorljivost, gubitak energije, gubitak snage
Komorbiditet sa hroninim telesnim bolestima
Komorbiditet sa drugim mentalnim poremeajima

Komorbiditet depresije i psihijatrijskih


poremeaja
Depresija najee udruena sa:
simptomima anksioznosti 90%
anksioznim poremeajima vie od 60%

alkoholizmom 50% / zloupotrebom PAS


poremeajima linosti

Komorbiditet depresije i telesnih bolesti


(naroito kod starijih osoba)
Kardioloke bolesti - depresija poveava rizik od
koronarne bolesti i mortalitet nakon infarkta
miokarda
Depresija nakon loga 30%-35%; povean
mortalitet
Depresija i dijabetes melitus - 8%-27%
Depresija tokom onkolokih bolesti
Depresivna pseudodemencija - vie ispoljeni
kognitivni znaci depresije

Depresija i suicid

Od svih izvrenih suicida 60-70% izvre depresivne


osobe
58 000 stanovnika EU svake godine izvri suicid, vie
nego to pogine u saobraajnim nesreama,
ubistvima, ili umre od AIDSa godinje
Stopa suicida za Vojvodinu u 2009. 24,6 *
Stopa suicida za Novi Sad u 2009. 12,8 *
*Izvor podataka:Centar za biostatistiku i informatiku u zdravstvu
Institut za javno zdravlje Vojvodine