TERMODINAMIKA

Sadraj
Temperatura i toplota
Nulti zakon termodinamike
Toplota i masena koliina toplote
Latentna toplota faznog prelaza
irenje vrstih tela pri zagrevanju
irenje tenosti pri zagrevanju
irenje gasova pri zagrevanju
Prenoenje toplote. Provoenje toplote.
Prenoenje toplote konvekcijom
Prenoenje toplote zraenjem
Molekulsko kinetika teorija gasova
Atomsko-molekulski sastav materije
Makroskopski opis idealnog gasa
Jednaina stanja idealnog gasa
Gasni zakoni. Bojl-Mariotov zakon.
Gej-Lisakov i arlov zakon

186
186
189
190
192
193
194
195
197
198
200
201
203
204
206
207

Temperatura i toplota. Nulti princip termodinamike.

3. 11. 2014.

Kinetika teorija gasova

Osnovna jednaina kinetike teorije gasova
Molekularni model pritiska idealnog gasa
Daltonov zakon
Molekularni model temperature idealnog gasa
Stepeni slobode kretanja molekula
Raspodela energije po stepenima slobode
Unutranja energija idealnog gasa
Toplota i masena koliina toplote idealnog gasa
Rad i toplota u termodinamikim procesima
Prvi zakon termodinamike
Neke primene I zakona termodinamike
Termodinamiki procesi - podela
Toplotne maine i II zakon termodinamike
Karnoov ciklus

209
211
212
213
214
215
216
217
218
220
225
227
235
237
241

Temperatura je mera unutranje energije tela ili mera zagrejanosti tela (stepen
toplotnog stanja), pri emu se uvek vri poreenje sa drugim telima.
Za tela se kae da su u toplotnom kontaktu, ako mogu razmenjivati toplotu.
Termika (toplotna) ravnotea tela je situacija kada su tela u toplotnom kontaktu
i ako je razmenjena toplota jednaka nuli (ako im je temperatura jednaka).
Nulti princip (zakon) termodinamike:
Ako su tela A i B, svako pojedinano u toplotnoj ravnotei sa telom C, tada su i
m
tela A i B u toplotnoj ravnotei jedno sa drugim.

185

186

Termometri i temperaturne skale

Temperatura i toplota.
Za merenje temperature se koriste termometri, iji se rad zasniva na reverzibilnoj
promeni neke fizike osobine sa temperaturom (duina vrstog tela, zapremina
tenosti, pritisak gasa pri stalnoj zapremini, elektrini otpor, }).

Gasni termometar o

Gasni termometri (H2, He), termometri sa tenou (Hg, alkohol), metalni

termometar, termoelement (termopar).
Temperaturne skale: Celzijusova, Farenhajtova, Reomirova, skala apsolutne
temperature.

T [K ] 273,.15  t

[qC]

Termopar p

m ivin termometar
Temperaturna skala Celzijusa i
skala apsolutne temperature

187

188

Toplota i masena koliina toplote

Toplota je jedan od vidova energije i manifestuje se kada se ona razmenjuje
izmeu tela kao rezultat razlike u temperaturi izmeu njih.
U kontaktu dvaju tela razliitih temperatura, toplota prelazi sa tela vie na telo nie
temperature sve dok se one ne izjednae.
Poto je temperatura mera unutranje energije (mera ukupne energije kretanja molekula
tela, ali i potencijalne energije koju oni poseduju zbog interakcije sa ostalim molekulima),
proces prelaska toplote je proces razmene unutranje energije izmeu tela.
Koliina toplote je unutranja energija razmenjena izmeu tela. Jedinica je Dul ([J]).

Latentna toplota faznog prelaza

Fazni prelaz je promena u obliku postojanja neke materije. U irem smislu, osim
promene agregatnog stanja (vrsto - teno - gasovito), promena faze podrazumeva
i promene u unutranjoj grai (strukturi) materijala.
Prilikom faznog prelaza usled dovoenja ili odvoenja toplote menja se
unutranja energija tela, ali bez promene temperature tela.
Promena agregatnog stanja strukturno ureenih (kristalnih) materijala praena je
apsorpcijom ili oslobaanjem toplote i deava se na tano definisanoj temperaturi.

Masena koliina toplote c (specifina toplota) je toplota koju treba dovesti telu
jedinine mase da bi mu se temperatura promenila za jedinicu. Jedinica je [J/kgqC].

'Q

cm't

'Q
m 't

t2

m c(t ) dt

dQ
m dt

dQ
dt

mc

t1

Toplotni kapacitet Ck nekog tela je koliina

toplote koju treba dovesti telu da bi mu se
temperatura povisila za jedininu vrednost.

Ck

189

190

Latentna toplota faznog prelaza

irenje vrstih tela pri zagrevanju

Prilikom promene agregatnog stanja, bilo da supstanca prima toplotu, bilo da je

oslobaa, temperatura se ne menja.

Pri zagrevanju poveava se zapremina tela jer se

ravnotena rastojanja izmeu molekula i atoma, koji
ine grau tela, postepeno poveavaju.
U sluaju da je jedna dimenzija tela znatno vea od
ostalih, tada se irenje moe svesti na linearno irenje.
Za ue temperaturne intervale, relacija koja sasvim
zadovoljavajue opisuje promenu linearnih dimenzija tela
sa temperaturom glasi:

"
Latentna toplota q (u [J/kg]) je toplota osloboena ili apsorbovana prilikom
promene agregatnog stanja (faznog prelaza) jedinine mase supstance.

'Q
m

" 0 (1  Dt )

'"

"0
't

Termiki koeficijent linearnog irenja D predstavlja relativnu promenu linearnih

dimenzija tela pri jedininoj promeni temperature.
Zapreminsko irenje vrstih tela opisuje:

191

J - termiki koeficijent zapreminskog irenja (J =3D).

V0 (1  Jt )

192

irenje gasova pri zagrevanju

irenje tenosti pri zagrevanju

Usled toga to tenosti nemaju stalan oblik, kod njih moemo govoriti samo o
zapreminskom irenju.

V0 (1  Jt )

Kao i kod tenosti, i gasovi se mogu okarakterisati samo termikim koeficijentom

zapreminskog irenja.
Pri promeni temperature, kod gasova se istovremeno menjaju i zapremina i
pritisak.

Voda ima anomalno ponaanje u pogledu termikog irenja zbog posebne prirode
hemijskih veza u molekulima i izmeu njih.
Od 0 qC do 4 qC koeficijent J je negativan (saimanje, smanjenje zapremine vode
o poveanje gustine) dok je iznad 4 qC pozitivan (zapremina raste o gustina
opada).

Ako se pritisak odrava konstantnim (p=const.):

Vt

V0 (1  Jt )

J - termiki koeficijent zapreminskog irenja

J

1
273,.15

0,.0036604 o C 1

Svi gasovi imaju isti termiki koeficijent irenja (arlov zakon).

193

194

1. Provoenje toplote

Prenoenje toplote
Prenos toplote sa jednog na drugo telo se odvija spontano i to sa toplijeg na
hladnije telo.
Principijelno, razlikuju se tri naina prenosa toplote: provoenje, konvekcija
(strujanje) i zraenje.

1. Provoenje toplote
Prenos toplote provoenjem se ostvaruje interakcijom delia koji vre
termiko kretanje, pri emu se delovi tela ne pomeraju.
Provoenje toplote je proces u kome se toplota prenosi direktno kroz materijal
pri emu ne dolazi do premetanja sastavnih delova materijala.
Materijale, prema tome kako provode toplotu, delimo na toplotne provodnike i
toplotne izolatore.

Koliina toplote Q koja se provoenjem prenosi kroz materijal u obliku ipke

zavisi od:
vremena provoenja W,
razlike temperatura (t2t1),
povrine poprenog preseka S,
duine ipke L.

OS

t 2  t1
W
L

O koeficijent toplotne provodljivosti (u [W/mK])

(t2t1)/L = 't/'x gradijent temperature
Vea koliina toplote se prenese za dui period provoenja, pri veoj razlici temperatura
uspostavljenoj na kraem rastojanju i pri veem poprenom preseku kroz koji se toplota
prenosi.

195

196

2. Prenoenje toplote konvekcijom (strujanjem)

3. Prenoenje toplote zraenjem

Prenoenje toplote putem pokretanja (strujanja) toplog materijala (fluida)

je konvekcija.

Toplota se izmeu tela moe prenositi i bez direktnog kontakta

zraenjem, tj. emisijom elektromagnetnog toplotnog zraenja.

Prirodna konvekcija je pojava kada se topli materijal

kree sam od sebe (spontano) zbog razlika u gustini.
Prinudna konvekcija je kretanje (strujanje) toplog
materijala pod uticajem spoljanjih faktora.
Razmena toplote izmeu povrine na jednoj temperaturi t1 i fluida na drugoj
temperaturi t2 zavisi od niza inilaca:
- oblik i nagib dodirne povrine;
- gustina, viskoznost, masena koliina toplote, toplotna provodljivost fluida;
- nain kretanja fluida (laminarno ili turbulentno), }
Koliina toplote Q koju povrina S primi ili preda konvekcijom u toku vremena W,
ako je izmeu povrine i fluida razlika temperatura 't, iznosi

h S 't W

h - koeficijent konvekcije
197

3. Prenoenje toplote zraenjem

Koliina toplote Q koja se putem zraenja emituje od strane apsolutno crnog tela
srazmerna je vremenu emitovanja W, povrini S, ali i emisionoj sposobnosti (moi)
tela Wec, koja je srazmerna T4.

VT S W
4

Ukupna emisiona mo (sposobnost) crnog tela Wec (energija koju telo izrai sa
jedinine povrine u jedinici vremena) data je tefan-Bolcmanovim zakonom:

Wec

VT 4

V=5,7108 W/m2K4
tefan-Bolcmanova konstanta

Emisiona mo (sposobnost) We bilo kojeg tela zavisi od relativne emisione

sposobnosti tela e (0<e<1), koja je karakteristika materijala i strukture povrine
tela koje zrai:

We

Sva tela neprestano zrae, ali istovremeno i apsorbuju energiju u obliku

elektromagnetnih talasa. U tome znaajnu ulogu ima povrina tela.
Ukupna energija zraenja koje pada na neko telo delimino se apsorbuje,
delimino reflektuje, a delimino proe kroz njega.
Kada je neko telo u termodinamikoj ravnotei sa okolinom, znai da su jednake
koliine emitovane i apsorbovane energije putem zraenja.

ar t 1

a - koeficijent apsorpcije
r - koeficijent refleksije
t - koeficijent transparencije

Za a=1 - apsolutno crno telo - apsorbuje svu toplotu

Za r=1 - apsolutno belo telo - reflektuje svu toplotu
Za t=1 - apsolutno transparentno telo - proputa svu
toplotu (zraenje)
198

Molekulsko - kinetika teorija gasova.

Jednaina stanja idealnog gasa
Prva saznanja i iskustva o tome da toplota moe izvriti korisni rad - XVII vek uticaj na razvoj nauke o toploti termofizike.
Rezultat intenzivnih istraivanja u hemiji i fizici u XVII, XVIII i XIX veku je
zakljuak da su atomi i molekuli su osnovni sastavni delovi materije - materija je
diskretne prirode.
Rezultat saznanja da je materija sastavljena od atoma i molekula pogodovao je
nastanku tzv. molekulsko-kinetike teorije gasova teorije koja polazei od
prouavanja ponaanja mikroskopskih sastavnih delova materije pokuava (i
uspeva) da objasni mnoge makroskopske pojave i termike veliine (pritisak
gasa, temperatura i njena promena, promena agregatnog stanja, prenoenje
toplote, }).

e VT 4
199

200

Atomsko-molekulski sastav materije

Atomsko-molekulski sastav materije

Relativna atomska masa Ar - neimenovan broj koji pokazuje koliko je puta prosena
masa atoma nekog elementa vea od 1/12 mase atoma izotopa ugljenika C-12 (tzv.
atomska jedinica mase u=1,661027 kg).

Molarna masa je odnos mase supstance m i broja molova n (masa jednog mola
supstance):

Prosena masa atoma je srednja vrednost mase atoma normalne izotopske smee
koja se u prirodi nalazi.
Relativna molekulska masa Mr - neimenovan broj koji pokazuje koliko je puta
prosena masa nekog molekula vea od 1/12 mase izotopa atoma ugljenika C-12.

m
n

1 mol sadri Avogadrov broj estica NA

NA

6,.022 10 23 mol1

Broj molova neke supstance se nalazi preko odnosa mase supstance m i molarne
mase M:

1 mol je ona koliina supstance (atomi, molekuli, joni, elektroni, ), koja sadri
toliko elementarnih jedinki koliko je atoma sadrano u 0,012kg izotopa ugljenika
C-12.

m
M

N
NA

N - broj atoma, molekula, jona

201

Makroskopski opis idealnog gasa.

Jednaina stanja idealnog gasa.

Jednaina stanja idealnog gasa.

Pod tim uslovima pojam idealan gas predstavlja skup velikog broja estica
(atoma ili molekula):

Osobine gasova su veoma vane u mnogim termodinamikim

procesima (vremenske prilike, parne maine, motori sa gasovima
kao radnim supstancama, }).

x koje se kreu potpuno nasumino;

x koje imaju zanemarljivu zapreminu u poreenju sa zapreminom suda u
kome se gas nalazi (posmatraju se kao materijalne take);

Osnovni parametri (veliine) koji opisuju stanje gasa su:

pritisak

[Pa]

zapremina

[m3]

temperatura

[K]

koliina

[mol]

202

x u kome su rastojanja izmeu molekula velika, pa su meumolekularne sile

zanemarljive;
x u kojima molekuli meusobno interaguju iskljuivo elastinim sudarima tada
se interakcija vri putem kratkodometnih meumolekularnih sila.

Eksperimentima je jednostavno utvrena meuzavisnost izmeu

parametara za sluaj gasa na relativno niskim pritiscima, reda
atmosferskog, i temperaturama reda sobne (gasovi male gustine).

Dakle, pri niskim pritiscima i visokim temperaturama svi gasovi se mogu

smatrati idealnim.

203

204

Jednaina stanja idealnog gasa.

Gasni zakoni. Bojl-Mariotov zakon.

Eksperimenti su pokazali sledee:

ako se gas odrava na konstantnoj temperaturi, pritisak odreene koliine gasa je
obrnuto proporcionalan zapremini suda u kome se nalazi (Bojl-Mariotov zakon);
ako se pritisak gasa odrava konstantnim, zapremina odreene koliine gasa je
direktno proporcionalan temperaturi (Gej-Lisakov zakon).
ako se zapremina gasa odrava kostantnom, pritisak odreene koliine gasa je
direktno proporcionalna temperaturi gasa (arlov zakon);
Ova zapaanja su objedinjena u jednaini stanja idealnog gasa:

pV

nRT

pV

m
RT
M

N
RT
NA

NkT

pV

V0 (1  Jt )

arlov zakon : Pritisak odreene koliine idealnog gasa pri konstantnoj

zapremini menja se linearno sa promenom temperature:

(n

const., V

const.)

const., T

const.)

p- V dijagram

const.

Krive na p-V dijagramu koje opisuju procese

promene stanja gasa pri konstantnoj
temperaturi su izoterme.

205

Gej Lisakov i arlov zakon

const.)

(n

nRT

const.

Gej-Lisakov zakon : Zapremina odreene koliina idealnog gas pri konstantnom

pritisku menja se linearno sa promenom temperature:

const., p

pV

NkT

Svaka promena nekog od parametara uzrokuje promenu ostalih. U sluaju

konstantne koliine gasa:

(n

Bojl-Mariotov zakon: Pri konstantnoj temperaturi, zapremina date mase gasa

obrnuto je srazmerna pritisku.

pV

n - broj molova gasa

N - broj atoma, molekula, jona gasa
R=8,314 J/molK univerzalna gasna konstanta; k=1,381023 J/K Bolcmanova konstanta (k=R/NA).

pV
T

Ponaanje idealnog gasa opisuju Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov i arlov zakon.

206

Gej Lisakov i arlov zakon

Gej-Lisakov i arlov zakon ukazuju na najniu moguu temperaturu u prirodi apsolutnu nulu (273,16 qC), na kojoj idealan gas ne vri pritisak na zidove suda.
Ovo je poetak skale apsolutne temperature (Kelvinova skala).
Poto je pritisak posledica udara molekula o zidove suda, sledi da na ovoj
temperaturi molekuli prestaju da se kreu.

p0 (1  Jt )

Krive na dijagramu koje opisuju procese promene stanja gasa pri

konstantnom pritisku,
konstantnoj zapremini su: .

V -t dijagram

p- t dijagram

izobara

izohora

const.

const.

207

Gej-Lisakov zakon

arlov zakon

208

Kinetika teorija gasova

Kinetika teorija gasova

Molekulsko-kinetika teorija gasova polazi od molekula, kao najmanjih

sastavnih delova gasa i na osnovu njihovog ponaanja i uz statistiki pristup
objanjava i povezuje njihove makroskopske osobine (pritisak, temperatura,
energija).

Molekuli se u gasovima stalno i haotino kreu. Na ovo kretanje se moe uticati

samo promenom temperature. Haotinost (nasuminost) kretanja znai da se bilo
koji molekul moe kretati u bilo kom pravcu sa jednakom verovatnoom i to sa
brzinom koja ima irok spektar vrednosti.

Poto se molekuli idealnog gasa kreu se haotino, u svim pravcima podjednako

verovatno, oni interaguju sa drugim molekulima i zidovima suda i neprekidno
menjaju pravac i intenzitet brzine (menja se koliina kretanja koju poseduju)
usled razmene energije sa ostalim molekulima

Interakcije (sudari) izmeu molekula su potpuno elastine i ostvaruju se samo

putem kratkodometnih sila (na malom rastojanju). Na veim rastojanjima se
uzima da molekuli ne utiu jedan na drugi.

Osnovne pretpostavke kinetike teorije gasova:

Sva tela se sastoje od velikog broja stabilnih estica (molekula, atoma) i

meumolekulskog prostora. To znai da se njihovo ponaanje moe izuavati
primenom statistikog rauna.

Gas se posmatra kao ista supstanca. To znai da su svi molekuli jednaki.

Rastojanje izmeu pojedinih estica je veliko u poreenju sa njihovim

sopstvenim dimenzijama. To znai da se molekuli gasa posmatraju kao
materijalne take, a njihova ukupna zapremina je zanemarljivo mala u poreenju
sa zapreminom prostora koji gas ispunjava.

Izmeu molekula deluju sile elektrine prirode koje zavise od vrste molekula i
meumolekularnog rastojanja.
209

210

Osnovna jednaina kinetike teorije gasova

Osnovna jednaina kinetike teorije gasova

Primena pretpostavki kinetike teorije gasova omoguava povezivanje veliina

koje se odnose na jedan molekul sa parametrima koji opisuju stanje gasa
(pritisak, temperatura).

Molekularni model pritiska idealnog gasa

Molekuli gasa u sudu se haotino kreu i sudarajui se sa zidovima suda deluju

izvesnom silom na njih. Iako je sila slaba, zbog ogromnog broja molekula, ukupna
sila delovanja gasa na zidove suda je velika. Kada se ona obrauna po jedinici
povrine, dobija se veliina pritiska gasa.
Pritisak gasa je uslovljen toplotnim kretanjem molekula i zavisi od njihove brzine,
odnosno kinetike energije translatornog kretanja.

2 N mv 2

3V 2
N broj molekula; V zapremina suda; m masa molekula; v 2 srednja vrednost
kvadrata brzine za sve molekule u gasu.
p

Srednja kinetika energija translatornog kretanja jednog molekula:

HW

Osnovna jednaina kinetike teorije gasova daje

zavisnost izmeu pritiska i srednje kinetike
energije translatornog kretanja molekula gasa.

Ukupan pritisak na dati zid suda u kome se molekuli gasa nalaze:

mv 2
2

Osnovna jednaina kinetike teorije gasova pritisak idealnog gasa je

proporcionalan koncentraciji molekula (broju molekula po jedinici zapremine) i
srednjoj kinetikoj energiji translatornog kretanja molekula gasa:

f ( HW )

p
211

2N
HW
3V
212

Molekularni model temperature idealnog gasa

Daltonov zakon
Osnovna jednaina kinetike teorije gasova primenjena na smeu gasova:

N
V

N1 N 2


V
V

2N
HW
3V

pV

NkT

2 N1 N 2
( 
 )H W
V
3 V

HW

Ni/V koncentracija molekula i-tog gasa u smei gasova

2N
HW
3V

pV

2
N HW
3

NkT

3
kT
2

Srednja kinetika energija translatornog kretanja molekula gasa srazmerna je

apsolutnoj temperaturi.

p1  p2  

pi parcijalni pritisak pritisak koji vri pojedina komponenta smee, kada bi se u

sudu nalazila sama u istoj koliini kao i u smei.

Obrnuto, temperatura je mera srednje kinetike energije translatornog kretanja

molekula gasa:

2
HW
3k

N
kT
V

Daltonov zakon:

Za idealne gasove pritisak koji vri smea gasova jednak je zbiru

parcijalnih pritisaka gasova koji ine smeu.

i od nje zavisi i pritisak gasa:

Na T=0 K (apsolutna nula) teorijski prestaje kretanje molekula gasa i pritisak postaje jednak
nuli.
213

Stepeni slobode kretanja molekula

v x2

1 2
v
3

mv x2
2

1 mv 2
3 2

mv y2

mv z2
2

13
kT
32

Slino tome:

1
kT
2

214

Raspodela energije po stepenima slobode

m Kinetika energija jednog

molekula gasa du jedne
(x-)koordinatne ose.

1
kT
2

Svaki nezavisan pravac kretanja molekula gasa (du x-, y- i z-ose) doprinosi
ukupnoj kinetikoj energiji translatornog kretanja u jednakom iznosu (kT/2).
Nezavisni naini kretanja su tzv. stepeni slobode kretanja molekula idealnog
gasa.

Molekuli gasa osim 3 translatorna naina

kretanja (du sve 3 ose koordinatnog sistema)
imaju mogunost i rotacije, a na viim
temperaturama atomi i znatno osciluju oko
ravnotenih poloaja u molekulu.
jednoatomni molekul 3t
dvoatomni molekul 3t+2r
tro- i vieatomni molekul 3t+3r

Broj stepeni slobode kretanja sistema estica je broj nezavisnih koordinata koji
odreuju poloaj sistema.

Prosena energija po stepenu slobode kretanja

(ne samo za translatorni, ve i za rotacioni i
oscilatorni):

Drugim reima, to je broj moguih vrsta kretanja pomou kojih moemo opisati
sloeno kretanje estica sistema.

Molekul sa i stepeni slobode kretanja

ima srednju kinetiku energiju:

215

Hc

1
kT
2

iHc

i
kT
2
216

Unutranja energija idealnog gasa

Toplota i masena koliina toplote idealnog gasa

Unutranja energija U idealnog gasa je zbir energija kretanja pojedinih molekula,

ali u irem smislu i potencijalnih energija koje molekuli poseduju zato to na njih
deluju ostali molekuli meumolekulskim silama.

Toplota je jedan od vidova energije i manifestuje se kada se ona razmenjuje

izmeu tela.

Ako smatramo da su meumolekulske interakcije zanemarljive, uzima se u obzir

samo kinetika energija kretanja svih molekula.
N

i
kT
2

NH

i 1

i
NkT
2

Nk

Nk

NA
NA

nR

Pri dovoenju toplote gasu, osim temperature, moe se znaajno

promeniti jo i zapremina gasa.

dQ
m dt

Zagrevanje pri V=const.

Gas ne vri rad (nema promene zapremine) ve se dovedena koliina toplote troi
samo na poveanje unutranje energije.

i
nRT
2

Masena koliina toplote c (u [J/kgK]) je toplota koju treba dovesti telu jedinine
mase da bi mu se temperatura promenila za jedinicu.

Temperatura je mera srednje kinetike energije molekula gasa.

Unutranja energija U idealnog gasa zavisi od apsolutne temperature, ali, strogo
uzevi, i od broja stepeni slobode molekula (vrsta molekula).

dQ

mcV dT

cV

1 dU
m dT

dU
U

i m
RT
2M

cV

i R
2M

Primer vodonika (dvoatomski gas) sa porastom temperature novi

oblici kretanja doprinose ukupnoj specifinoj toploti

217

218

Rad i toplota u termodinamikim procesima

Masena koliina toplote idealnog gasa

Makroskopsko stanje idealnog gasa je opisano preko 4 parametra:

Zagrevanje pri p=const.

Dovedena koliina toplote se troi delom na poveanje

unutranje energije, a delom na vrenje rada (dA=pdV)
protiv spoljanjeg pritiska.
dQ
dQ

dV
dT

dU  pdV
cp
mc p dT

m
R
M

cp

R
M

cp

i2 R
2 M

cp
cV

i2
{N
i

Odnos masenih koliina toplota cp/cV (adijabatska konstanta) kod idealnih gasova
(nii pritisci i temperature reda sobne) ne zavisi od temperature, pritiska i
zapremine, ve samo od vrste gasa (broja stepeni slobode).
i=3 za jednoatomske gasove

i=5 za dvoatomske gasove

cp
cV

{ 1,4 za vazduh

zapremina V,

temperatura T

koliina gasa n *.

Unutranja energija nekog sistema estica (a to je zbir, pre svega, kinetike, a zatim
i potencijalne energije molekula) moe se poveati na dva naina:

1 dU
dV
p dV
p

cV 
m dT
dT
m dT

cV 

pritisak p,

* Parametar n u sebi sadri informaciju o masi gasa m i o vrsti gasa, preko molarne mase M.

219

dovoenjem toplote x vrenjem rada nad tim sistemom estica (gasa).

U veini sluajeva od znaaja pod sistemom estica se podrazumeva izvesna

koliina gasa koji se priblino ponaa kao idealni (zanemaruju se meusobne
interakcije, a sudari izmeu molekula su potpuno elastini).
Vaei zakoni termodinamike su formulisani na osnovu prouavanja rada
toplotnih maina (parna maina, motori sa unutranjim sagorevanjem, }) u kojima je
radna supstanca gas koji menja svoje stanje kada:
x

razmenjuje toplotu sa okolnom sredinom, odnosno

kada gas vri rad ili kada se nad njim vri rad.

Toplotne maine su ureaji koji pretvaraju toplotnu energiju u neki drugi oblik
(mehaniku, elektrinu, }), tj. vre koristan rad.
220

Rad i toplota u termodinamikim procesima

Rad i toplota u termodinamikim procesima

U prouavanju promena gasnog stanja (usled razmene toplote ili rada sa okolinom) u
toplotnim mainama pretpostavlja se da je gas u unutranjoj termodinamikoj
ravnotei svi delovi gasa u nekoj zatvorenoj zapremini su na istoj temperaturi
i pritisku.
Primer: Prouava se rad toplotne maine na osnovu ega se moe doi do izraza za
razmenjenu koliinu toplote ili rada sa okolinom izvesna koliina idealnog gasa
koja se nalazi u cilindru toplotne maine je sa jedne strane zatvorena pokretnim (u
posebnom sluaju nepokretnim) klipom.

Pri pomeranju cilindra za dx, gas prilikom irenja, tj. pri

elementarnom poveanju zapremine, izvri elementarni rad
dA koji je pozitivan jer je pozitivna i promena zapremine:

dA

F dx

pS dx

p dV

dx

Gas u cilindru ima zapreminu V i vri pritisak p na

zidove i na klip (ija je povrina S), tj. deluje silom
F=pS na njega (slika).

dx

Pretpostavimo da se gas iri u cilindru kvazistatiki

postepeno poveava zapreminu tako da je uvek u
nekom novom, ali ravnotenom stanju.
221

Pri sabijanju gasa, promena zapremine je negativna (V se

smanjuje), pa je i rad koji je izvrio gas pri pomeranju klipa
negativan u tom sluaju se kae da je rad izvren nad gasom.
Dakle, u termodinamici pozitivan rad je onaj koji vri
sistem, tj. kada se energija prenosi okolini (izvan sistema).

222

Rad i toplota u termodinamikim procesima

Rad i toplota u termodinamikim procesima

Ukupan (mehaniki) rad koji izvri gas na pomeranju klipa kada se njegova
zapremina poveava od V1 do V2 dobija se integracijom (sabiranjem) elementarnih
radova:

U zavisnosti od oblika krive na pV dijagramu, tj. od naina na koji se menja

gasno stanje od poetnog do krajnjeg, zavisie i razmenjena koliina energije sa
okolinom (putem prenosa toplote Q), tj. rad A koji izvri gas (ako je A pozitivno),
odnosno koji se izvri nad gasom (ako je A negativno).

Rad = povrina
ispod krive

V2

p dV

(p1, V1)

V1

Vrednost izvrenog rada A prilikom irenja gasa u

cilindru predstavlja povrinu ispod krive koja spaja
poetno i krajnje stanje na pV dijagramu.

(p2, V2)

Da bi se odredila razmenjena energija sa okolinom (izvren rad, bilo od strane

sistema ili nad sistemom estica gasom) neophodno je u svakom trenutku prilikom
promene gasnog stanja poznavati parametre koji opisuju to stanje (ili njihove
meuzavisnosti) p, V, T i n (ako se eventualno menja i koliina gasa).
223

Dakle, u zavisnosti od puta izmeu istog poetnog i krajnjeg stanja gasa na pV
dijagramu, odnosno od procesa u kojima gas menja svoje stanje, zavisie i
razmenjena toplota Q, odnosno izvren rad A.
224

Prvi zakon termodinamike

Prvi zakon termodinamike

Prvi zakon termodinamike je specijalni sluaj zakona odranja energije koji

obuhvata promene unutranje energije U (zbir kinetike i potencijalne energije
molekula) i razmenu toplote Q i rada A sa okolinom.

Kada sistem (gas) menja svoje stanje od nekog poetnog do nekog krajnjeg stanja,
tada je promena unutranje energije sistema (gasa) 'U data razlikom izmeu
razmenjene toplote sa okolinom i izvrenog rada od strane gasa.

Razmena energije sa okolinom se moe vriti na dva naina:

 putem vrenja rada, gde je neophodno pomeranje take delovanja sile (ili
pritiska);
 putem razmene toplote, koja se vri preko sluajnih sudara izmeu
molekula sistema.
Za bolje razumevanje I zakona temodinamike, pretpostavimo da idealni gas
postepeno menja svoje stanje od nekog poetnog (okarakterisanog parametrima kao
to su pritisak p1 i zapremina V1) do nekog krajnjeg stanja (okarakterisanog pritiskom
p2 i zapreminom V2), pri emu on prima energiju putem toplote Q od okoline i
istovremeno vri rad A.

225

Neke primene I zakona termodinamike

Posmatrajmo, kao prvo, izolovan sistem sistem koji ne interaguje sa okolinom.

U tom sluaju je razmenjena toplota jednaka nuli (Q=0), pa je i rad koji vri
sistem jednak nuli (A=0). Sledi da je i promena unutranje energije jednaka nuli
('U=0), odnosno da unutranja energija izolovanog sistema ostaje konstantna.
Sada posmatrajmo sistem koji nije izolovan i koji menja
svoje stanje u ciklinom procesu (proces koji poinje i

unutranje energije, a primljena toplota od okoline je

jednaka radu koji sistem izvri:

Iako i razmenjena toplota Q i izvreni rad A (od strane sistema ili nad njim) zavise od
procesa u kojem se menja stanje gasa, tj. od puta na pV dijagramu, promena
unutranje energije ne zavisi od puta kojim gas menja stanje od poetnog do
krajnjeg.
Veliina Q je pozitivna ako sistem prima toplotu, a negativna ako je otputa,
predaje okolini.
Rad A je pozitivan kada sistem (gas) vri rad nad okolinom, a negativan ako se rad
vri nad gasom.
226

Najei termodinamiki procesi u kojima gas menja svoje stanje (okarakterisano

sa 4 parametra: p, V, T i n) su:
 adijabatski (kada nema razmene toplote sa okolinom, Q=0)
 izobarski (p=const.)
 izohorski (V=const.)
 izotermski (T=const.) .

Iz I zakona termodinamike, za adijabatski proces sledi:

Moe se pokazati da je rad koji izvri sistem u ciklinom

procesu jednak povrini ogranienoj krivom na pV
dijagramu.

Ovo je matematika formulacija I zakona termodinamike. Vidi se da zakon

povezuje razmenjenu toplotu Q i izvreni rad A sa promenom unutranje energije
('U), koja je osobina sistema.

1. Adijabatski proces deava se kada je sistem (gas) izolovan od

okoline ili kada se deava tako brzo, da nema vremena za
razmenu toplote sa okolinom za vreme trajanja promene stanja
sistema (Q=0).

zavrava se u istom stanju; na pV dijagramu je predstavljen

zatvorenom linijom). I u ovom sluaju nema promene

Q A

Neke primene I zakona termodinamike

Analiza nekih sluajeva termodinamikih procesa sa gledita I zakona

termodinamike:

'U

'U

Q
227

'U

A
228

Neke primene I zakona termodinamike

Neke primene I zakona termodinamike

Ako se gas u adijabatskom procesu iri, tada je rad A pozitivan, a unutranja

energija se smanjuje ('U<0; temperatura opada) kae se da sistem vri rad na
raun smanjenja unutranje energije.

2. Izobarski proces proces u toku kojeg se pritisak gasa ne menja (p=const.). I

razmenjena toplota sa okolinom i izvreni rad su razliiti od nule.

A  'U

Nasuprot tome, ako se vri adijabatska kompresija (sabijanje) gasa, tada

unutranja energija raste ('U>0; temperatura raste).
Najznaajniji primeri adijabatskih procesa se deavaju u motorima sa unutranjim
sagorevanjem, dizel motorima, rashladnim sistemima, }
Za adijabatske procese vai sledea zakonitost:

Na primeru gasa u cilindru sa pokretnim klipom, uvek su u ravnotei konstantni

pritisak gasa u cilindru pod klipom, sa jedne strane, i atmosferski pritisak vazduha
i teina klipa, sa druge strane.
Rad u izobarskom procesu je:

p(V2  V1 )

i2
cV
i
Veliina N je adijabatska konstanta i zavisi od vrste gasa
(preko broja stepeni slobode i).
Poto je promena unutranje energije data izrazom (slajd 218):
'U

pV N

const.

mcV 'T

nCV 'T

cp

CV

Rad u adijabatskom procesu je:

McV

-toplotni kapacitet

A 'U

nCV 'T

229

Na pV dijagramu linija koja opisuje stanje

gasa u svakom trenutku u izobarskom
procesu je horizontalna, tzv. izobara.

230

Neke primene I zakona termodinamike

Neke primene I zakona termodinamike

3. Izohorski proces proces u toku kojeg se zapremina gasa ne menja (V=const.) i

usled toga nema vrenja rada (A=0) ni od strane gasa, ni nad gasom.

4. Izotermski proces proces u toku kojeg se temperatura gasa ne menja (T=0) i

usled toga nema promene unutranje energije, koja zavisi od temperature ('U=0).

Dakle, ako se toplota dovodi gasu u zatvorenom sudu, sa nepromenljivom

zapreminom (klip cilindra je nepokretan), to uzrokuje samo poveanje unutranje
energije ('U!0), tj. iz I zakona termodinamike sledi:

Dakle, ako se toplota dovodi gasu u izotermskom procesu, ona e biti jednaka
izvrenom radu:

A 0

Na pV dijagramu linija koja opisuje stanje

gasa u svakom trenutku u izohorskom
procesu je vertikalna, tzv. izohora.

'U

'U

231

Na pV dijagramu linije koje opisuju stanje u

svakom trenutku u izotermskom procesu su
krive linije (hiperbole), tzv. izoterme.

232

Neke primene I zakona termodinamike

I zakon termodinamike - rezime

Pretpostavimo da se gas iri kvazistatiki (dovoljno sporo), tako da je u svakom

trenutku T=const.
V2

pV

nRT

const.

p dV

V1

V2

nRT
V V dV
1

V2

dV
V
V1

nRT

A nRT ln

'U

adijabatski

nCV 'T

 'U

izobarski

nCV 'T

nC p 'T

p'V

izohorski

nCV 'T

'U

izotermski

opti sluaj

nCV 'T

'U  A

proces

Da bi se naao rad u izotermskom procesu iskoristi se jednaina stanja:

V2
V1

Ovaj rad je pozitivan (vri ga gas), ako je u pitanju

irenje gasa (V2!V1), a u sluaju kompresije (sabijanja) gasa (V2V1), rad je negativan (vri se nad
gasom).

nRT ln

V2
V1

povrina ispod
krive u pV
dijagramu

Na pV dijagramu izvreni rad je brojno jednak povrini

ispod hiperbole, izmeu poetne i krajnje zapremine
(oseneno).
233

Termodinamiki procesi - podela

234

Termodinamiki procesi podela

Termodinamiki procesi predstavljaju promene stanja sistema (to stanje je okarakterisano parametrima: p, V, T i n). U optem sluaju, procesi mogu biti ravnoteni ili
neravnoteni.
Ravnoteno stanje nekog sistema je takvo stanje u kojem pri nepromenjenim
spoljanjim uslovima proizvoljno dugo vreme ostaju konstantne vrednosti parametara stanja sistema.

Druga podela deli termodinamike procese na reverzibilne (povratne) i

ireverzibilne (nepovratne).
y Reverzibilni procesi su oni koji se mogu odvijati i u suprotnom smeru, pri emu
e sistem prolaziti kroz ista (ravnotena) stanja, ali obrnutim redosledom. Takvi
procesi mogu biti samo ravnoteni procesi.

Na dijagramu stanja (pV, ili nekom drugom), koji prikazuje meuzavisnost

parametara koji opisuju stanje sistema, ravnoteno stanje je prikazano takom.

 Ako u reverzibilnom procesu u jednom smeru sistem prima toplotu i vri rad,
tada e pri obrnutom odvijanju procesa sistem oslobaati toplotu i nad njim e
se vriti rad.

Ravnoteni termodinamiki procesi su takve promene stanja sistema u kojima

se promene parametara (p, V, T) tako sporo deavaju da su u svakom trenutku svi
delovi sistema praktino u ravnotenom stanju. Kae se da sistem menja svoje
stanje prolazei kroz niz ravnotenih stanja.

y Ireverzibilni procesi su oni koji se mogu odvijati

spontano samo u jednom smeru. Svi neravnoteni
procesi su ireverzibilni.

Na dijagramu stanja ravnoteni proces je prikazan linijom (krivom ili pravom),

koju ini niz taaka ravnotenih stanja.

Brze promene stanja uzrokuju da su u nekim delovima sistema pritisak i/ili

temperatura razliiti tada je re o neravnotenim termodinamikim procesima.
235

Na kraju, u termodinamici postoje i takvi procesi kod

kojih se sistem nakon niza promena i prolazaka kroz
razliita stanja, vraa u prvobitno stanje to su tzv.
kruni (ciklini ) procesi.
m Reverzibilna izotermska kompresija

236

Toplotne maine i II zakon termodinamike

Toplotne maine i II zakon termodinamike

Toplotne maine su ureaji koji uzimaju toplotnu energiju iz spoljanjeg izvora i

delimino je pretvaraju u neki drugi oblik (mehaniku, elektrinu, }), tj. vre
koristan rad.
Primeri: maine koje putem vodene pare pokreu turbine u termocentralama,
motori sa unutranjim sagorevanjem (benzinski, dizel, }), rashladne maine, }
Toplotne maine obavezno sadre tzv. radnu supstancu, dok se njihov rad
zasniva na ciklinom procesu u toku kojeg:

Primer: parna maina radna supstanca je voda u zatvorenom kotlu, koja prima
toplotu usled sagorevanja goriva, isparava, a vodena para pokree klip; nakon
kondenzacije pare, voda se ponovo vraa u ciklus isparavanja i vrenja rada.
Toplotna maina prima koliinu toplote Qh od toplog rezervoara, vri rad A i
predaje ostatak toplote Qc hladnom rezervoaru (okolini).
Poto je u ciklinom procesu, kroz koji prolazi radna supstanca toplotne maine,
krajnje stanje identino poetnom unutranja energija radne supstance je
nepromenjena na kraju jednog radnog ciklusa maine:

(1) radna supstanca apsorbuje toplotu od strane

toplotnog rezervoara na vioj temperaturi,

'U

Iz I zakona termodinamike sledi da je ukupan rad A

koji izvri toplotna maina jednak razlici izmeu
primljene Qh i predate Qc koliine toplote:

(2) maina vri korisni rad, i

(3) deo energije se predaje toplotnom rezervoaru
na nioj temperaturi.

A Qh  Qc
Znak  ispred Qc znai da toplota naputa sistem.
U optem sluaju, energija se ne mora obavezno razmenjivati sa okolinom putem toplote.
237

ematski prikaz rada toplotne maine

Toplotne maine i II zakon termodinamike

Toplotne maine i II zakon termodinamike

Rad A koji se izvri u jednom radnom ciklusu toplotne maine jednak je povrini
ogranienoj zatvorenom linijom na pV dijagramu.
Termika efikasnost toplotne maine je izraena preko
koeficijenta korisnog dejstva K to je odnos izmeu
izvrenog rada A u toku jednog ciklusa rada maine i
dovedene koliine energije (toplote) Qh od toplijeg
rezervoara:

A
Qh

Qh  Qc
Qh

1

238

II zakon termodinamike (Kelvin-Plankova formulacija):

Ne postoji takva toplotna maina, iji se rad zasniva na ciklinom termodinamikom procesu, koja celokupnu apsorbovanu energiju moe pretvoriti u koristan rad.
Maksimalni vrednost koeficijenta K toplotne maine, iji
se rad zasniva na ciklinom procesu, je uvek manji od 1.
Kao posledica injenice da I zakon termodinamike ne
objanjava smer toplotnih procesa i njihovu nereverzibilnost, pojavila se i druga, Klauzijusova formulacija II
zakona termodinamike:

Qc
Qh

Ako su dva sistema u termikom kontaktu, toplota

spontano prelazi samo sa tela vie na telo nie
temperature; obrnuto, prenos toplote sa hladnijeg na
topliji sistem se ne moe vriti spontano, bez uloenog
spoljanjeg rada.

Maksimalna vrednost koeficijenta korisnog dejstva od 100 % (K=1) u realnim

uslovima nikad ne moe biti dostignuta, jer to podrazumeva da se hladnijem
rezervoaru ne predaje nimalo toplote (Qc=0, tj. da nema gubitaka energije), odnosno
da se celokupna energija koja se primi od okoline pretvori u koristan rad, to je
nemogue.
239

Nemogua toplotna maina

240

Karnoov ciklus

Karnoov ciklus - pretpostavke

Francuski fiziar Sadi Karno je 1824. g. opisao rad idealne toplotne maine iji se
rad zasniva na jednom sloenom ciklinom procesu, koji se sastoji od izotermske i
adijabatske ekspanzije i od izotermske i adijabatske kompresije radne supstance
(gasa) Karnoov ciklus.

1. Radna supstanca u ovoj idealizovanoj toplotnoj maini je idealni gas koji se nalazi
zatvoren u cilindru sa pokretnim klipom (koji moe da klizi bez trenja).

Pokazao je da toplotna maina koja radi po takvom (Karnoovom) ciklusu ima

najvei mogui koeficijent korisnog dejstva (efikasnost) u poreenju sa drugim
mainama i ciklusima.
Karnoova teorema:
Ne postoji toplotna maina koja bi radila izmeu dva energetska (toplotna)
rezervoara i imala veu efikasnost od Karnoove maine koja bi radila izmeu ista
dva rezervoara.

241

Karnoov ciklus

2. Postoje dva toplotna rezervoara stalnih, ali razliitih temperatura temperatura (Th i
Tc, Th!Tc); oni imaju velike kapacitete, tako da se njihove temperature ne menjaju
prilikom predaje ili primanja toplote.
3. Zidovi cilindra i klipa su termiki neprovodni kada cilindar nije u kontaktu sa
rezervoarom toplote, on je idealno toplotno izolovan od okoline.
4. Kada se razmenjuje toplota izmeu cilindra i toplotnog rezervoara, postoji idealni
toplotni kontakt izmeu njih.
5. Svi procesi su reverzibilni.

242

Karnoov ciklus

Proces AoB je izotermska ekspanzija na temperaturi

Th. Gas je u termikom kontaktu sa toplijim
rezervoarom, za vreme irenja apsorbuje koliinu
toplote Qh kroz osnovu cilindra i vri korisni rad AAB
pomerajui klip.

Proces BoC je adijabatska ekspanzija. Osnova cilindra je zamenjena neprovodnim zidom i gas se adijabatski iri. Toplota se ne razmenjuje sa okolinom, a
temperatura opada od Th do Tc, pri emu gas vri rad ABC pomerajui klip.

Proces CoD je izotermska kompresija na temperaturi Tc. Gas je u ponovo

termikom kontaktu ali sad sa hladnijim rezervoarom, i za to vreme predaje
koliinu toplote Qc kroz osnovu cilindra, a klip vri rad ACD sabijajui gas.

Proces DoA je adijabatska kompresija. Osnova cilindra je ponovo zamenjena neprovodnim zidom i gas se adijabatski sabija. Toplota se ne razmenjuje sa okolinom, a temperatura raste od Tc do Th, pri emu klip vri rad ADA sabijajui gas.
243

244

Karnoov ciklus
Izraz za koeficijent korisnog dejstva Karnoove, ali i bilo koje
toplotne maine je:

K 1

Qc
Qh

Analizom razmenjenih koliina toplote sa toplotnim

rezervoarima i rada izvrenog od strane gasa ili nad gasom,
moe se pokazati da je:

Qc
Qh

Sledi da je efikasnost Karnoove maine:

Tc
Th

K 1

Tc
Th

Koeficijent korisnog dejstva Karnoove maine je uvek manji od jedinice, ako je

Th!Tc, bez obzira to se radi o idealizovanoj toplotnoj maini. Jedino kada je Tc=0 K,
veliina K dostie vrednost 1.

U realnosti, toplotne maine koje rade prema Karnoovom ciklusu imaju i izvesne
gubitke, pa su procesi vie ili manje ireverzibilni, a efikasnost je jo manja.
245