FILOLOKA GIMNAZIJA, BEOGRAD, KAMENIKA 2

ALKOHOLIZAM KOD MLADIH

STAVOVI I PONAANJA UENIKA MATEMATIKE I FILOLOKE
GIMNAZIJE U BEOGRADU
ALCOHOLISM AND THE YOUNG PEOPLE
ATTITUDES AND BEHAVIOURAL PATTERNS OF THE STUDENTS OF
THE MATHEMATICAL AND PHILOLOGICAL HIGH SCHOOLS IN
BELGRADE

AUTOR:
VEDRANA RADOSAVLJEVI,
uenica III razreda Filoloke gimnazije,
Regionalni centar za talente, Beograd II
MENTOR:
mr BILJANA NIKOLI, profesor
psihologije, Filoloka gimnazija, Beograd

BEOGRAD, APRIL 2006. GODINE

S AD R AJ

Rezime......1
Summary...2
Uvod..2
Materijal i metode rada.5
Rezultati istraivanja i diskusija...6
Stavovi prema alkoholu.6
Razlike u odnosu na pol.9
Razlike u odnosu na starost.10
Poreenja sa drugim istraivanjima.10

Zakljuak.11
Zahvalnosti..12
Literatura.12

ALKOHOLIZAM KOD MLADIH

STAVOVI I PONAANJA UENIKA MATEMATIKE I FILOLOKE GIMNAZIJE U
BEOGRADU

ALCOHOLISM AND THE YOUNG PEOPLE

ATTITUDES AND BEHAVIOURAL PATTERNS OF THE STUDENTS OF THE
MATHEMATICAL AND PHILOLOGICAL HIGH SCHOOLS IN BELGRADE
AUTOR:
VEDRANA RADOSAVLJEVI, uenica III razreda Filoloke gimnazije, Regionalni centar
za talente, Beograd II
MENTOR:
mr BILJANA NIKOLI, profesor psihologije, Filoloka gimnazija, Beograd
REZIME
U ovom istraivakom radu cilj je bio utvrditi stavove i ponaanja uenika prema
alkoholu. Primenjena metoda rada bila je sistematsko neeksperimentalno istraivanje, a
tehnika anonimna anketa koja se sastojala od 18 pitanja u vezi sa miljenjem uenika o
alkoholu i njihovom konzumiranju alkohola. Ispitanici su bili po uspehu najbolji uenici
Filoloke i Matematike gimnazije priblino ravnomerno

zastupljeni po polu, starosti i

kolama.
Jedna od pretpostavki je bila da anketirani manje koriste alkohol u odnosu na
populaciju prosenih (po kolskom uspehu) mladih osoba. Obrazloenje za ovakvu
pretpostavku je da uenici koji su radili anketu nemaju problema sa uenjem. Nakon obrade
podataka iz ankete, dobijeni su rezultati koji potvruju ovu pretpostavku, ali razlika ipak nije
velika. Uenici Filoloke i Matematike gimnazije u znaajnom broju koriste alkohol i ini se
da to ne utie na njihov kolski uspeh.
Druge dve pretpostavke bile su da e se rezultati ankete razlikovati u odnosu na
starost i pol. Prva od ove dve pretpostavke je potvrena, to jest dokazano je da uenici niih
razreda manje koriste alkohol od starijih uenika. Meutim, rezultati ne pokazuju bitne razlike
u odnosu na pol.
Iako cilj istraivanja nije bio da pokae vezu izmeu porodice i korienja alkohola
kod mladih, dolo se do veoma znaajnih podataka koji pokazuju da veliki broj roditelja ne
reaguje na konzumiranje alkohola svoje dece iako zna za to. Takoe je bitno da etvrtina
uenika nikada ne razgovara sa roditeljima o problemu korienja alkohola. Ovi podaci

otvaraju mogunosti za dalja istraivanja u kojima bi se vie panje obratilo na povezanost

porodice i konzumiranja alkohola kod mladih.
KLJUNE REI: alkohol, mladi, alkoholizam, kolski uspeh, odnos roditelja
SUMMARY
The aim of this survey was to establish attitudes and behavioural patterns of high
school students towards the use of alcohol. The method used in the survey was a systematic
non-experimental research and the technique an anonymous questionnaire with 18 questions
on the opinions of the students concerning alcohol and alcohol consumption. The informants
were the best students in the respective schools, approximately evenly represented as to their
age, sex and the two schools.
One of the hypotheses was that the informants use less alcohol compared to the
average students (average according to the school achievement). The rationale behind this
hypothesis is that the informants do not have learning difficulties. After processing the data
obtained from the questionnaire, the hypothesis was confirmed by the results, though the
difference was not large. A great number of students of both the Philological and the
Mathematical school consume alcohol and it does not seem to affect their school
achievement.
The other two hypotheses assumed that the results would differ according to age and
sex. The first of the two hypotheses was confirmed, i.e. it was shown that the students of
lower grades consume alcohol less than the students of higher grades. However, the results do
not show any significant difference according to sex.
Although the aim of the survey was not to show the correlation of family and alcohol
consummation, it did reveal significant data as to the number of parents who do not show any
reaction to their children's use of alcohol, though they are aware of it. It should also be
pointed out that one fourth of the informants never talk with their parents about the problems
of consuming alcohol. These data open up possibilities of further investigation in which more
attention could be paid to the correlation of the families of young people and their
consummation of alcohol.
KEY WORDS: alcohol, the young people, alcoholism, school achievement, parent reaction
UVOD
Jedan od najveih problema sa kojima se mladi 1 suoavaju u dananje vreme svakako
je alkohol zajedno sa posledicama njegovog korienja. Brojni problemi vezani za ovu pojavu
se uglavnom ne shvataju dovoljno ozbiljno i samim tim se ubrzava irenje alkoholizma
teke bolesti prouzrokovane neumerenim korienjem ove psihoaktivne supstance.
Cilj ovog istraivakog rada je da utvrdi trenutne stavove i ponaanja u vezi sa
korienjem alkohola kod odreenog broja uenika iz dve beogradske gimnazije
(Matematike i Filoloke gimnazije). Tanije, ciljna grupa ovog ispitivanja je grupa uenika
koji su proseno (po odeljenjima) pokazali najbolji kolski uspeh u svojim gimnazijama.
1

u ovom istraivakom radu, pojam "mladi" se odnosi na starosnu grupu od 1. do 4. razreda srednje kole

Samim tim, ui cilj istraivanja je da pokae uestalost korienja alkohola kod uenika za
koje se pretpostavlja da nemaju ozbiljnijih problema (u koli,porodici i drutvu) i da istrai da
li postoje meusobne razlike u vezi sa korienjem alkohola u odnosu na pol i starost. Takoe,
cilj je utvrditi da li se rezultati ovog istraivanja razlikuju od nekih ranijih istraivanja raenih
na uzorcima uenika iste starosti, ali iz drugih kola.
Pretpostavka autora istraivanja je da najuspeniji uenici Matematike i Filoloke
gimnazije koriste alkohol u manjoj meri od ostale populacije iste starosti i da, samim tim,
imaju manje problema koji nastaju kao posledica konzumiranja alkohola. Pretpostavka je i da
potoje razlike u odnosu na pol i starost, to jest da devojke ree konzumiraju alkohol, kao i
uenici niih razreda.
U ranijim istraivanjima raenim na ovu temu vidi se da je alkohol vrlo esta pojava
kod mladih iz ove starosne grupe. Iako malobrojna, istraivanja u naoj zemlji [1,2,3,4] jasno
pokazuju da je alkoholizam kod mladih ozbiljan problem kome bi trebalo posvetiti dosta
panje. To pokazuje i veliko istraivanje koje je obuhvatilo mlade iz veine evropskih
zemalja, ali ne i nau zemlju. [5]
O alkoholu i alkoholizmu
Sam pojam alkoholizam potie iz 1852. godine i uveo ga je vedski lekar Magnus
Hus na osnovu rei alkohol koja ima arapsko poreklo. Ozbiljniji pokreti koji prate ovu pojavu
javljaju se u 20. veku. Od 1951. godine, prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji (WHO),
alkoholizam se vodi kao bolest. Ista organizacija daje i sledeu definiciju: "Alkoholiari su
one osobe koje ekcesivno piju alkoholna pia, postajui postepeno zavisne od alkohola, pri
emu ispoljavaju bilo otvorene socijalne poremeaje, bilo manifestacije koje oteuju njihovo
telesno i duevno stanje, njihove odnose sa drugim osobama i njihovo dobro socijalno i
ekonomsko ponaanje, bilo da samo ispoljavaju predznake koji nagovetavaju poremeaje
takvog karaktera. Zbog toga oni zasluuju leenje." [6]
Alkohol je, pored ostalih vrsta droge, psihoaktivna supstanca. Nastaje procesima
fermentacije ili vrenja, previranja i destilacije. Potpuniji naziv bi, u stvari, bio alkoholno pie
u kome se hemijsko jedinjenje etanol iz grupe alkohola javlja u odreenom procentu. Poto se
dobro rastvara u vodi, etanol se, ubrzo nakon unoenja, rasprostire po organizmu i dolazi do
svih unutranjih organa. To doprinosi brzom javljanju pijanstva, kao i oteanoj razgradnji
etanola. Zavisno od unete koliine alkohola, razgradnja etanola moe potrajati i 20 sati. [7]
Alkoholizam je bolest koja se u najveem broju sluajeva postepeno razvija i prolazi
kroz faze izmeu kojih esto nema jasnih granica. Svako ko umereno pije dolazi u opasnost

da postane zavistan od alkohola. Moe se rei da je to prvi uslov za razvoj alkoholizma (to
ne znai da e do alkoholizma doi kod svakoga ko konzumira alkohol). U sledeoj fazi
pijenje postaje sve ee, koliina unetog alkohola se poveava, a moe doi do pijanstva.
Meutim, to se jo ne smatra alkoholizmom. Poetak bolesti odlikuju poveanje tolerancije na
alkohol i psihika zavisnost od njega. Potpuna zavisnost od alkohola prepoznaje se po bilo
kom od sledea 4 simptoma: gubitak samokontrole u koliini alkohola koji se uzima,
alkoholna amnezija, nemogunost apstinencije i pad tolerancije. Dovoljan je i samo jedan od
ovih simptoma da bi se alkoholizam utvrdio. [7]
Alkoholizam izaziva mnogobrojne somatske komplikacije i oboljenja organa.Ovo su
samo neke od bolesti koje mogu nastati kao posledica alkoholizma: gastsritis, ir na elucu
i/ili dvanaestopalanom crevu, ciroza jetre, dijabetes, kardiovaskularna oboljenja,
hipertenzija, tuberkuloza, oteenje bubrega, gubitak vida itd2. Takoe, moe doi i do raznih
psihijatrijskih poremeaja (alkoholna psihoza, delirijum tremens, alkoholna halucinoza,
Korsakovljeva psihoza, patoloka ljubomora, demencija, alkoholna epilepsija...). Poremeaji
linosti i karaktera este su propratne pojave koje se javljaju kod ljudi obolelih od
alkoholizma i meusobno mogu biti potpuno suprotni (npr. povlaenje u sebe i devijantno
ponaanje). [1,6]
Alkohol se sve ee koristi od najranijih godina ivota, u periodu kada se ovek i
psihiki i fiziki razvija i kada je njegov organizam najpodloniji negativnom dejstvu
alkohola. Tome mnogo doprinosi to to je alkohol drutveno prihvaen, to se sa lakoom
moe nabaviti i to se tetnost njegovog korienja ne shvata dovoljno ozbiljno. Zato nije ni
udno to mladi jako esto konzumiraju alkohol. Jo u ranom detinjstvu, deca dolaze u dodir
sa alkoholom u svojim porodicama. Ako u porodici ve postoji osoba obolela od alkoholizma,
moglo bi se oekivati da i dete jednog dana postane alkoholiar 3. Postoje i porodice u kojima
nema alkoholiara, ali koje ne obraaju dovoljno panje na odnos dece prema alkoholu. esta
je pojava da su roditelji ti koji deci prvi daju da probaju alkohol, a pritom ne razmiljaju o
posledicama. Kasnije, u adolescentskim godinama, pod uticajem drutva ili u elji da
izgledaju zrelije, deca esto eksperimentiu sa alkoholom, u poetku povremeno, a sa
godinama sve redovnije. Ako se na vreme ne prekine ili bar redukuje uzimanje alkohola, vrlo
rano moe doi do ozbiljnih oteenja organa, kao i do pojave alkoholizma.

2
3

ova oboljenja ne nastaju samo kao posledica alkoholizma, niti do njih obavezno mora doi pri neumerenom konzumiranju alkohola
sa bioloke,tanije genetske take gledita, alkoholizam je nasledna bolest, ali za to nema sigurnih dokaza. [7] na pojavu alkoholizma utie i odnos porodice
prema alkoholu, tako da, ak iako je tano da alkoholizam nije nasledna bolest, do njega moe doi zato to je dete odraslo u alkoholiarskoj porodici ugledajui
se na roditelje alkoholiare

Kada se sagledaju svi problemi koje alkohol nosi, lako se dolazi do zakljuka da
alkoholizam nije nimalo naivna bolest.
MATERIJAL I METODA RADA
Istraivanje se zasnivalo na anonimnoj anketi koja je obuhvatala 18 pitanja prema
izboru autora u vezi sa korienjem alkohola (anketa u prilogu). Pitanja su veinom bila
zatvorenog tipa sa unapred ponuenim odgovorima, a u nekima su ispitanici mogli sami da
dopune svojim odgovorima.
Anketiranje je izvedeno na prigodnom uzorku od 200 uenika iz Matematike i
Filoloke gimnazije. Pri izboru uzorka ispitanika vodilo se rauna da priblino ravnomerno
budu zastupljena sva etiri razreda gimnazije, kako bi bile obuhvaene razliite starosne grupe
srednjokolaca, kao i da bude priblina zastupljenost uenika oba pola. Anketirano je po jedno
odeljenje sa svake godine Matematike i Filoloke gimnazije. Struktura uzorka ispitanika data
je u tabeli 1.
Tabela 1. Struktura uzoraka ispitanika
Table 1. The structure of the sample of students questioned
kola

Pol
M

100

15

85

Matematika gimnazija

100

64

36

Ukupno

200

79

121

17,05

17,15

16,99

Filoloka gimnazija

Prosena starost

Vana napomena za ovo istraivanje je da su anketirani uenici po uspehu iz

najboljih odeljenja u svojim gimnazijama. Takoe je bitno da su Matematika i Filoloka
gimnazija definisane kao kole za obdarene uenike za koje se polae poseban prijemni i za
koje je potreban visok prosek ocena iz osnovne kole. Za svrhe istraivanja su izabrana
najbolja odeljenja (po uspehu) poto je i sam cilj istraivanja da pokae zastupljenost alkohola
kod uenika koji nemaju problema u koli, to jest sa uenjem.
Ispitivanje je obavljeno izmeu 21. marta i 4.aprila 2006. godine na redovnim
asovima u ove dve gimnazije. Obrada rezultata uraena je u kompjuterskom programu SPSS.

REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA

5

Stavovi prema alkoholu

Da bi se stekla slika o tome kakvi su opti stavovi prema alkoholu, uenicima je
postavljeno pet pitanja. Rezultati su prezentovani u tabeli 2.
Tabela 2. Stavovi uenika prema razliitim aspektima korienja alkohola
Table 2. The attitudes of students towards different aspects of the use of alcohol
Pitanja

Odgovori

1. Miljenje o uestalosti

Veoma retko

Ponekad

Veoma esto

pijenja kod mladih

1,0%

18,7%

80,3%

2. Da li je alkohol droga
3. Razlozi za poetak
pijenja kod mladih
4. Mere prevencije
5. Kada je normalno
koristiti alkohol

Da
34,0%

Nisam siguran/-na
Ne
19,3%
46,7%
Da bi
Zbog
Zbog
Iz vie
Iz
izgledali
problema u Drugi razlozi
drutva
razloga
radoznalosti
starije
porodici
52,0%
17,3%
13,8%
3,1%
0,5%
13,3%
Vie vankolskih
Edukacija
Zabrana prodaje
Drugi predlozi
asktivnosti
34,5%
30,%
23,9%
11,2%
Proslave

urke

Slave

Nikada

Druge situacije

51,3%

14,4%

5,3%

4,8%

24,1%

Kao to se iz tabele vidi, alkoholizam je veoma prisutan kod mladih: veliki procenat
uenika misli da mladi konzumiraju alkohol veoma esto. Ovo je, samo po sebi, dovoljni
pokazatelj ozbiljnosti problema alkoholizma.
Prema nekim miljenjima, "alkohol je verovatno najproirenija psihoaktivna drog."
[8] Da je alkohol vrsta droge, prilino je relativno shvatanje. Po nekim svojim osobinama,
alkohol se moe svrstati u drogu, dok je sa druge strane raireno laiko shvatanje da on to
nije. Alkohol je svakako psihoaktivna supstanca, a da li je i vrsta droge ostaje i dalje
otvoreno pitanje. Meutim, znaajan procenat uenika misli da alkohol jeste droga.
Iz tabele se jasno vidi da mladi, po miljenju anketiranih, u najveem broju sluajeva
poinju da piju zbog drutva. Odreen broj uenika je kao odgovor na ovo pitanje navelo neke
druge razloge: zato to vole da piju, da bi se opijali i bolje provodili, zato to su
kukavice, razmaeni i nesigurni u sebe, ne mora uvek da postoji razlog, zbog
nezrelosti, iz dosade, alkohol spaja ljude, da bi se opustili. Normalno je da
adolescent prihvata stavove i naine ponaanja drutva u kom se nalazi i zbog toga esto
podlee direktnom ili indirektnom pritisku koji ta grupa vri na njega. [9] Konformiranje
mladih sa sebi bliskim grupama je neizbeno i ba zbog toga bi trebalo posvetiti vie panje
prevenciji alkoholizma. Po miljenju najveeg broja anketiranih, najbolji nain za prevenciju
alkoholizma kod mladih bila bi edukacija u kolama o posledicama koje alkohol prouzrokuje.
Na osnovu ovog podatka moglo bi se postaviti pitanje da li su mladi dovoljno informisani o
6

opasnostima alkohola. Takoe je esto miljenje da bi trebalo zabraniti prodaju alkohola

maloletnim licima (zakon o zabrani prodaje maloletnicima postoji, ali se u praksi ne
primenjuje). Neki od predloga uenika su: poboljanje komunikacije u porodici,
reorganizacija drutva, pojedinani rad i razgovor sa svakim od uenika. Zanimljivo je
izdvojiti i sledea dva odgovora: prohibicija i nema leka.
Prema ispitanicima, alkohol je normalno koristiti u raznim situacijama kao to su
proslave (najee navoen odgovor), urke, izlasci, slave ( jedan broj uenika korienje
alkohola opravdava kulturom, verom i tradicijom svog naroda, to je ujedno i vaan inilac za
predispoziciju alkoholizma u odreenoj populaciji). Samo 4,5% uenika odgovorilo je da ne
postoji nijedan razlog i nijedna situacija kada je normalno koristiti alkohol. S druge strane
neki misle da je normalno da se pije: kada ti se pije, kada je potrebno da se saopti neto
to inae trezni nikada ne bi rekli, a mora se, kada svi piju, uvek ... sem kada treba da se
vozi ili tako neto.
Ponaanja uenika
U tabeli 3. mogu se videti podaci o korienju alkohola kod ispitanika. Samo
etvrtina uenika alkohol ne koristi nikada, prema tome, veliki je broj uenika koji
povremeno ili esto koriste alkohol.
Tabela 3. Korienje alkohola
Table 3. The use of alcohol
pitanja
1. Da li i koliko esto koristi alkohol
2. Prvi put probao/-la alkohol
3. Poeo/-la da esto ili povremeno
koristi alkohol

odgovori
Ne, nikada
Da, ponekad
Da, esto
25,0%
68,0%
7,0%
1 6 god.
6 12 god.
12 15 god.
15 i vie god.
18,0%
24,0%
36,0%
22,0%
do 12
12 15
15 16
16 17
17 i vie
godina
godina
godina
godina
godina
5,5%
24,2%
28,9%
29,7%
11,7%

Ispitanici su alkohol prvi put probali u proseku sa 11 godina, dok je najvei procenat
njih u kontakt sa alkoholom prvi put doao izmeu 12. i 14. godine. Zabrinjavajui je
procenat onih koji su alkohol probali pre 6. godine. Moglo bi se pretpostaviti da su oni koji su
alkohol probali pre 12. godine u najveem broju to uradili u prisustvu roditelja. To bi dalje
moglo znaiti da roditelji doprinose poetku konzumiranja alkohola kod dece, iako se iz
rezultata ankete ne vidi da korienje alkohola kod roditelja utie direktno na korienje
alkohola kod dece.

U daljem tekstu, podaci se odnose na one koji konzumiraju alkohol, to jest na 75%
ukupnog broja anketiranih.
Oni koji povremeno ili esto koriste alkohol, sa time su poeli, u proseku, sa 15
godina. Najvei procenat njih je poeo da pije izmeu 14. i 16. godine, to znai, po polasku u
srednju kolu. To ukazuje na vreme kada bi trebalo poeti sa preventivnim radom: najkasnije
u zavrnim razredima osnovne kole.
Tabela 4. Nain konzumiranja alkohola
Table 4. The manner of the consumption of alcohol
pitanja
1. Konzumiranje alkohola bez povoda
2. Napijanje

3. Meanje razliitih vrsta alkohola

4. Meanje sa drugom psihoaktivnom
supstancom
5. Muka i povraanje
6. Medicinska pomo

esto
10%
Nikada

odgovori
Ponekad
26,2%
Jednom
Vie puta

41,1%

19,2%

35,8%
Ponekad
36,4%
Ponekad
3,3%

Retko
63,8%
Skoro svaki
put
4%

Ne
45,7%
Ne
92,1%
Nikada

Da
17,9%
Da
4,6%
Svaki put

Jednom

Vie puta

74,2%

15,2%

9,9%

0,7%

Nikada
96,0%

Jednom
2,0%

Vie puta
0,7%

Svaki put
1,3%

Tabela pokazuje da veliki procenat uenika pije bez povoda. Znaajan je i broj onih
koji su jednom ili vie puta bili pijani. Vie od polovine korisnika alkohola, kada pije, mea
vrste alkohola, a ak 8% koristi alkohol u kombinaciji sa nekom drugom psihoaktivnom
supstancom. 4% je bar jednom primilo medicinsku pomo zbog preteranog konzumiranja
alkohola.
to se tie vrste alkohola koju mladi najee koriste, prvo mesto dele pivo i vino
(priblino po 35 %), zatim votka (11%) i likeri (8,2%). Takoe se piju i kokteli, din, tekila,
viski i vinjak. Ukupno 17% preferira estoka pia.
Vaan uticaj na konzumiranje alkohola kod mladih ima porodica. Poguban je podatak
da 39% roditelja zna da im dete koristi alkohol, ali na to ne reaguje. Od ukupnog broja
anketiranih, ak vie od etvrtine roditelja nikada ne razgovara sa decom o ovom problemu.
To je jo jedan pokazatelj da bi uticaj porodice, makar i indirektno, mogao biti negativan u
znaajnom broju sluajeva.
Tabela 5. Ponaanja roditelja
Table 5. The model behaviour set by parents
pitanja

odgovori

1. Otac

pije esto
pije povremeno
8,9%
61,3%
pije esto
pije povremeno
1.5%
40.2%
ne znam
ne znaju
slute

2. Majka
3. Da li roditelji znaju za korienje
alkohola i kako na to reaguju

20,0%
4. Razgovor sa roditeljima o tetnom
dejstvu alkohola

13,6%

esto
8,0%

8,6%

ponekad
3,.2%

ne pije
29,8%
ne pije
58.3%
znaju i
znaju i ne
negoduju
reaguju
18,6%
39,3%

retko
34,2%

nikad
25,6%

Takoe je primeeno da uenici koji esto razgovaraju sa roditeljima ponekad koriste

alkohol ili to ne rade nikad. Najvei je broj onih koji ponekad konzumiraju alkohol, dok sa
roditeljima razgovaraju retko ili ponekad. Oni koji esto piju, u najveem broju sluajeva
nikad ne razgovaraju sa roditeljima.
Razlike u odnosu na pol
U odnosu na pol, rezultati ankete se ne razlikuju mnogo. Istie se samo nekoliko
statistiki znaajnih razlika. Devojke ee priaju sa roditeljima i ree piju bez povoda.
Mladii se ee napijaju od devojaka (54,2% : 23,9%). Devojke najvie koriste vino i votku,
a mladii pivo. Ostale razlike u odgovorima su zanemarljive.

65
50

35
20
5

Retko

Ponekad

esto

Ne

Jednom

Vie puta

51,7

36,6

11,7

27,1

13,5

59,3

71,9

19,1

50

22,8

58,7

Pijenje bez povoda

Uestalost opijanja

* Razlike izmeu polova su odreene X2 testom i statistiki su znaajne

Slika 1. Polne razlike u odnosu na uestalost pijenja bez povoda i opijanja

Picture 1. Gender differences regarding the frequency of drinking without a special reason and the frequency
of intoxication

Razlike u odnosu na starost (razred)

Rezultati ankete pokazuju da uenici 1. i 2. razreda ee razgovaraju sa roditeljima
od uenika 3. i 4. razreda. Primeeno je najvie piju uenici 3. razreda. Jasno je da uestalost
konzumiranja alkohola raste zajedno sa godinama, sa 4. razredom kao izuzetkom. Zanimljivo
je da "samo" 2,8% uenika 4. razreda pije bez povoda, to jest da mlai ee piju bez povoda
od starijih.Dalji rezultati pokazuju da se najvei broj uenika 4. razreda jednom ili vie puta
napio. To se moe objasniti ukupnim vremenom od poetka konzumiranja alkohola koje je
krae kod mlaih uenika.

100
80
%

Ne razgovara sa roditeljima

60

Povremeno ili esto piju

40

esto piju bez povoda

20

Napijanje jednom ili vie puta

I razred

II razred

III razred

IV razred

Slika 2. Poreenje po starosti

Picture 2. Comparison ages

Takoe, uenicima 1. razreda nikada nije bila ukazivana medicinska pomo. to se

tie estokih pia, najmanje ih koriste uenici 1. i 2. razreda (po 4%), zatim 4. razreda
(22,2%), a najvie uenici 3. razreda, ak 36% njih. Ovde se primeuje velika razlika izmeu
uenika 2. i 3. razreda.
Poreenja sa drugim istraivanjima
Rezultati pokazuju da uenici Filoloke i Matematike gimnazije u manjoj meri piju
u odnosu na ispitanike iz drugih istraivanja u naoj zemlji. Primera radi, u istraivanju
obavljenom 2001. godine, 47% ispitanika nikada nije bilo pijano, dok anketirani u ovom
istraivanju nisu bili pijani u 55,5% sluajeva. Takoe, uenici ovih gimnazija sa
konzumiranjem alkohola poinju u najveem broju u 15. i 16. godini, dok je uzorak ispitanika
iz 2001. godine poinjao da pije sa 13 godina. Po drugom istraivanju, 60% njih pije sa
znanjem roditelja, dok je taj procenat u ovom istraivanju 57,9.
Zanimljiva su i poreenja sa istraivanjem u okviru velikog projekta iz 2003. godine
koje je obuhvatilo 100.000 ispitanika iz 35 evropskih zemalja (naalost ne i nau zemlju) koji
po starosti odgovaraju anketiranim uenicima. Po tom istraivanju, zemlje u kojima se najvie
redovno pije su Danska, Austrija, eka, Holandija i Velika Britanija (43 50% ispitanika),
dok se najmanje redovno pije na Grenlandu, Islandu, u Portugaliji i Norvekoj. Uenici

10

Filoloke i Matematike gimnazije redovno piju u 7% sluajeva to odgovara rezultatima u

Turskoj. U zemljama koje su uestvovale u istraivanju, proseno 7% anketiranih koristi
alkohol u kombinaciji sa nekom drugom psihoaktivnom supstancom, to je priblino
podacima iz ovog istraivanja (6%).
ZAKLJUAK
Osnovni cilj istraivanja se moe smatrati ispunjenim, odnosno, dobijeni su
relevantni podaci koji pokazuju stavove i ponaanja uenika Matematike i Filoloke
gimnazije prema alkoholu. Hipoteza da ovi uenici koriste alkohol manje od ostale populacije
iste starosti je dokazana, ali podaci pokazuju da razlika ipak nije drastina. Alkohol je kod
anketiranih zastupljen u velikoj meri, meutim, to se ne odraava na njihov kolski uspeh.
Postavlja se pitanje da li ovi uenici mogu da kontroliu svoje konzumiranje alkohola i ako
mogu, koliko dugo, jer rizik od javljanja alkoholizma kao bolesti zavisnosti je veliki.
Potvrena je i pretpostavka da mlai uenici u manjem broju koriste alkohol u
odnosu na starije. Zakljuuje se i da konzumiranje alkohola naglo raste po polasku u srednju
kolu, da bi u 3. i 4. razredu ve imalo jako veliki obim. Prevencija alkoholizma bi trebalo da
se zasniva na poveanoj edukaciji ove starosne grupe, to je i miljenje ispitanika. tavie, sa
informisanjem uenika o posledicama korienja alkohola bi trebalo poeti jo pre srednje
kole. Zanimljivo je da se rezultati iz ankete u odnosu na pol ne poklapaju sa pretpostavkom
autora da devojke piju manje od mladia, to jest razlike nisu statistiki znaajne. U ovom
sluaju "ravnopravnost" polova ne moe se smatrati pozitivnom.
Moda i najbitniji rezultati iz ankete odnose se na povezanost porodice i korienja
alkohola kod mladih. Cilj istraivanja nije bio da u znaajnoj meri istrai ovu vezu, niti su
postavljene pretpostavke o tome. Ipak, dobijeni podaci se ne mogu ignorisati. Znaajan broj
ispitanika NIKADA ne razgovara sa roditeljima o korienju alkohola. Jo vei je broj
roditelja koji znaju da njihovo dete konzumira alkohol, ali na to ne reaguju. Zato se i ne mogu
okriviti deca koja takav stav roditelja shvataju kao odobravanje. Veliki izazov bi bio nai
nain edukacije cele porodice o tetnosti alkohola, a ne samo uenika u kolama. Porodica bi
trebalo da bude najvei oslonac svakog adolescenta, a ne da kod njega podstie negativno
ponaanje za koje on ve nalazi uzor u drutvu. Ovo zapaanje ne bi trebalo olako shvatiti,
ve bi ono moglo da predstavlja polaznu taku za dalja istraivanja koja bi detaljnije ispitala
porodicu kao inilac pojave alkoholizma kod mladih.
ZAHVALNOSTI

11

Veliku zahvalnost dugujem mojoj profesorki i mentoru, mr Biljani Nikoli koja je

svojim savetima i sugestijama pomogla izradu ovog rada.
Za veliku pomo u obliku strunih saveta za pisanje celog rada, a naroito vezanih za
statistiku obradu podataka, svesrdno se zahvaljujem mr Ljubici Baanac.
Realizacija ovog istraivanja onako kako je planirano sigurno ne bi bila mogua bez
ljubazne pomoi Mirjane Repac, profesora psihologije u Matematikoj gimnaziji, koja je
omoguila anketiranje u toj koli za ta joj se najlepe zahvaljujem.

LITERATURA
1.

I. Dimitrijevi, Alkoholizam mladih, NINA PRESS, Beograd, 1992.

2.

Istraivanje Zavoda za bolesti zavisnosti, Beograd, 2001.

3.

Istraivanje Komisije za prevenciju bolesti zavisnosti, lanak iz Blica, 09.09.2002.

4.

P. Kastel, predavanje "Alkoholizam i religija",

http://www.ppsc.spc.yu/Edukacija/izbor2002.php?

j=s&id=2
5.

http://www.espad.org

6.

B. Gai, Alkoholizam bolest pojedinca i drutva, Zavod za izdavaku delatnost "Filip Vinji", Beograd,
1985.

7.

Z. Stankovi i D. Begovi, Alkoholizam od prve do poslednje ae terapijski prirunik, Kreativni centar,

Beograd, 1995.

8.

N. Rot i S. Radonji, Psihologija za drugi razred gimnazije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 2002.

9.

M. Koiek, Linost, emocije,sukobi, brak, alkoholizam i radna sposobnost, Privreda, Zagreb, 1963.

10. . Leki, Metodologija pedagokog istraivanja i stvaralatva, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 1980.
11. Z. Stankovi, Alkoholizam, Jugoslovenski Crveni krst, Meunarodna federacija drutava Crvenog krsta i
Crvenog polumeseca, Beograd, 2001.
12. B. Ugrini-Sklopi i V. Bogdanovi, istraivanje "Rizino ponaanje po reproduktivno zdravlje
adolescenata pod uticajem alkohola", DZ "Zvezdara"

12

PRILOG 1: ANKETA
Molimo da iskreno odgovorite na pitanja iz ankete koja se odnose na korienje alkohola.
Time biste pomogli u istraivanju iji je cilj rasvetljavanje miljenja i navika mladih vezanih
za alkohol. Ova anketa je anonimna i zbog svojih iskrenih odgovora neete imati nikakve
negativne posledice.
Molimo da u svakom pitanju zaokruite samo jedan od ponuenih odgovora.
Unapred hvala!
kola i razred:_____________________________________________
starost:______________ kolski uspeh: ________
(godina i meseci)

(8. razred O)

pol: M

________ _______

________

(1. razred S) (2. razred S) (3. razred S)

1. Prema tvojim saznanjima, mladi konzumiraju alkohol:

a) veoma retko
b) ponekad
c) veoma esto
2. Po tvom miljenju, da li je alkohol vrsta droge?
a) da
b) nisam siguran/-na
c) ne
3. ta misli, zbog ega mladi poinju da piju?
a) iz radoznalosti
b) zbog nedovoljne informisanosti
c) zbog drutva
d) zbog problema u koli
e) zbog problema u porodici
f) da bi izgledali stariji
g) neto drugo:_________________________________________________________
4. Po tvom miljenju, najefikasniji nain za borbu protiv alkohola kod mladih je:
a) svestrana i kontinuirana edukacija uenika u kolama o opasnostima i posledicama
konzumiranja alkohola
b) zabrana prodaje alkohola (od prodavnica do kafia) mlaima od 18 godina
c) vei izbor raznih vankolskih aktivnosti (sport,umetnost itd.)
d) neto drugo:_________________________________________________________
5. Da li razgovara sa roditeljima o tetnom delovanju alkohola?
a) da, esto
b) da, ponekad
c) da, ali retko
d) ne, nikada
6. Da li i koliko esto konzumira alkohol?
a) ne, nikada
b) da, ponekad
c) da, esto
7. Sa koliko godina si prvi put probao/-la alkohol?

_________________

8. Sa koliko godina si poeo/-la povremeno ili esto da koristi alkohol?

_______________

9. Da li pije i kada za to ne postoji poseban povod?

a) retko
b) ponekad
c) esto
10. Navedi neke razloge i situacije kada je, po tvom miljenju, normalno da se koristi alkohol:
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
11. Da li tvoji rodirelji konzumiraju alkohol?
otac a) da esto
majka a) da, esto
b) da, povremeno
b) da, povremeno
c) ne
c) ne
12. Da li tvoji roditelji znaju da ti koristi alkohol i kako na to reaguju?
a) ne znam da li znaju
b) ne znaju
c) slute
d) znaju i negoduju
e) znaju i ne reaguju
13. Da li si se ikada napio/-la?
a) ne
b) jednom
c) vie puta
d) skoro svaki put kad pijem
14. Da li mea razliite vrste alkohola?
a) da
b) ponekad
c) ne
15. Da li mea alkohol sa nekim drugim psihoaktivnim supstancama?
a) da
b) ponekad
c) ne
16. Da li ti je ikada bilo toliko muka da si povraao/-la pod uticajem alkohola?
a) ne
b) jednom
c) vie puta
d) skoro svaki put kad pijem
17. Da li ti je ikada ukazivana medicinska pomo zbog preteranog konzumiranja alkohola?
a) ne
b) jednom
c) vie puta
d) skoro svaki put kad pijem
18. Koju vrstu alkohola najee konzumira? ___________________________________

u Beogradu_______________

H V A L A N A S A R A D NJ I