UNIVERZITET U TRAVNIKU

FAKULTET ZA TEHNIKE STUDIJE

PROCESORI

(Seminarski rad)

Profesor: prof. dr Muharem Kozi

Asistent: ass.Nihad ukle
Travnik,juni 2015.

Student: Kenan iljak

Sadraj
1.UVOD........................................................................................................................ 1
2.EVOLUCIJA PROCESORA............................................................................................. 3
2.1 Prvi mikroprocesori................................................................................................... 3
3. PROCESOR PENTIUM.................................................................................................. 8
4. STRUKTURA I FUNKCIJA PROCESORA.......................................................................11
4.1 Princip rada procesora................................................................................................. 13
4.2 Jedinice kojima se mjeri brzina procesora.........................................................................15
4.3 Leite procesora....................................................................................................... 16
5.PROCESOR POWER PC............................................................................................... 18
5.1 GPU (Graphic processing unit)...................................................................................... 19
5.2 CPU ( Central processing unit )..................................................................................... 21
5.3 RAM...................................................................................................................... 23

1.UVOD
Procesor (u stvari kratak oblik za rije mikroprocesor, koji se esto zove i CPU ili
centralna procesorska jedinica) predstavlja sredinji sastavni dio PC raunara. Ova vitalna
komponenta je na neki nain odgovorna za sve to radi PC raunar. Procesor pored ostalog
odreuje, dijelimino, koji operativni sistemi e se upotrebiti, koji softverski paket moe da radi
na PC raunaru, koliko mu je elektrine energije potrebno i koliko e sistem biti stabilan. Kada je
maar po roenju John von Neumann prvi predloio pamenje niza instrukcija - to e rei
programa - u istoj memoriji gde se nalaze i podaci, to je stvarno bila inovativna ideja. On je to
napisao 1945. godine u svom "Prvom nacrtu izvetaja o EDVAC-u". U tom izvjetaju, raunar je
bio organizovan u etiri glavne cjeline: centralna aritmetika jedinica, centralna upravljaka
jedinica, memorija i ulazno/izlazni uredjaji. Danas, posle vie od pola vijeka, gotovo svi
procesori imaju "von Neumann-ovu" arhitekturu. Osnovni dijelovi procesora su:
1. Jezgro (Mancheter, Northwood, Prescott, Smithfield, Toledo...),
2. L2 cache,
3. L1 cache (instrukcijski)
4. L1 cache (informacioni)
5. Logiki ip
6. Memorijska sabirnica (BUS)
7. FSB
8. Pinovi (''noge procesora'')
9. Utor (nalazi se na maticnoj ploci) {socket 940, 462, 939, 780,754,370, 478...}.
Brzina se rada procesora kvantitativno ne mjeri u megahercima, kako se standardno
oznaavaju, nego u flopovima. Na starim je racunarima jo postojao i matematicki koprocesor,
koji je omoguavao operacije s pominim zarezom, a danas je to sastavni deo samog centralnog
procesora. Da bi se ubrzao racunar procesor ima svoju prirunu memoriju (engl. ''Cache'') za
podatke i instrukcije tako da ih moe dohvatati puno brze nego iz glavne memorije. Danas
mozemo videti kako su "spremnici" sve vei, te bolji proporcionalno sa radnim taktom.
3

Procesoru je mogue dii radni takt iznad nazivnog te samim time efektivno povisiti performanse
- ta se metoda zove [overclocking]. No, krajnji rezultat moze biti unitenje procesora. Ta metoda
je zapravo sasvim suvina za raunare koje imaju slabe operativne delove, jer necemo zapravo za
tih 15% dobiti skoro nista. Brzina procesora se mjeri u MFLOPS (Mega Floating-point
Operationsper Second), a ne u megahercima (MHz) ili gigahercima (GHz) kako je uobiajeno.
Na ovaj nacin moemo uporediti brzinu AMD i Intel procesora. Stariji nain mjerenja je bio u
MIPS (Million Instructions per Second).

2.EVOLUCIJA PROCESORA
CPU-(Central Processing Unit) ili skraeno procesor je srce svakog raunala. Iako
centralni procesor nije jedini procesor, njega imaju grafika kartica (GPU), zvuna kartica i
mnogi drugi dijelovi, ali pod imenom procesor najee se misli na centralni procesor (CPU).
Procesor se sastoji od milijuna tranzistora smjetenih na jednom ipu i on odreuje ostalim
komponentama raunala ta i kada e raditi. Procesor takoer ima i svoju prirunu memoriju
(cache) iz koje dohvaa podatke puno bre nego iz radne memorije.

Prvi procesor na jednom ipu proizvela je tvrtka Intel 1971 godine, zvao se Intel 4004 i sastojao
od 2300 tranzistora dok npr. novi model Intel Core Duo ima skoro 300 milijuna tranzistora.Ako
danas kupujete raunalo u njemu e biti AMD - ov ili Intel ov procesor. Ostali proizvoai su
nestali sa scene i rijetki jo proizvode procesore kao npr. Via . Moore-ov zakon (Moores law)
glasi da e se svakih 18 mjeseci udvostruiti broj tranzistora i integriranih krugova na
procesorima a izrekao ga je Gordon Moore jo na poetku proizvodnje procesora i sa godinama
se pokazalo da je njegovo predvianje o velikoj brzini u razvoju procesora bilo tono.

2.1 Prvi mikroprocesori

Prvi mikroprocesor bio je Intelov 4-bitni 4004 izraen 1971.g. napravljen od 2 300
tranzistora brzine 740 kHz. Intel 1974.g. izbacuje na trite 8008, te kasnije i unapreeni 8085
8-bitni mikroprocesor. Motorolini procesori iz serije 650x (6501 i 6502) prvi procesori ija je
prodajna cijena bila nia od 1.000,00 $, te su postali popularni za kune raunare kao to su
uveni Commodore i Atari. AMD (Advanced Micro Devices) takoer je imao svoje predstavnike
i to 4-bitni AM2901 te neto razvijeniji AM951116-bitni procesori Intel 8086 1978.g.

Intel izdaje svoj prvi 16-bitni mikroprocesor i8086 (29 000 tranzistora, 5 MHz), a neto
kasnije i i8088, koji je IBM-u posluio kao bazu za njegov popularni IBM Personal Computer;
Oba ipa imala su adresnu magistralu irine 20 bita, to im je omoguavalo adresiranje 1 MB
RAM-a, a razlikovali su se po irini magistrale podataka: 16 bita kod 8086 i 8 bita kod 8088.
8088 je zapravo i napravljen kao jeftinije rjeenje koje moe da koristi postojee 8-bitne matine
ploe. Iako su oba ipa mogla da adresiraju cijeli megabajt memorije, cijeloj memoriji nije moglo
da se pristupa odjednom, ve samo u segmentima od 64K. Naime, kako su programi i potrebe
korisnika rasli, 64K za su se pokazali kao premalo mjesta za velike strukture podataka.

Intel 80286- 1982.g. na tritu se pojavljuje i80286 (134 000 tranzistora, 8 MHz) procesor koji
je trebao da prevazie nedostatke svojih prethodnika, a pri tom ostane u stanju da izvrava sve
programe koji su za njih napisani, tj. ostane potpuno kompatibilan sa njima. i80286 mogao je da
radi u 2 reima: realnom i zatienom. U realnom reimu 80286 ponaao se kao brzi 8086,
zadravajui sva njegova ogranienja, ali i zadrzavi mogunost izvravanja svih programa koji
su za njega pisani. U zatienom modu 286 mogao je da adresira do 16 MB fizike memorije,
kao i 1GB virtuelne, ali i dalje u segmentima od 64KB. U 80286 se pojavljuju i prvi mehanizmi
za kontrolu i zatitu izvravanja programa koji je trebalo da omogue nastanak prvih multitasking
operativnih sistema za PC raunare.
Iako komercijalno uspean, 80286 nikad nije pokazao svoje potencijale do kraja zbog
nezadovoljstva proizvoaa Intelovim polovinim reenjima u prevazilaenju nasleenih slabosti
od ranijih procesora. Ova polovinost se pre svega ogledala u tekom prebacivanju procesora iz
realnog u zatieni mod (bilo je neophodno resetovanje procesora), to je znatno oteavalo
pisanje operativnih sistema koji mogu da paralelno izvravaju 8086 programe i programe pisane
za zatieni mod procesora 80286.

32-bitni procesori Intel 80386 DX - Posle trogodinjeg razvoja, oktobra 1985., na

tritu se pojavljuje Intelov pravi odgovor na poveane apetite proizvoaa i korisnika 32 bitni
Intel 80386 DX. Radio je na brzini od 16 MHz. Pored 32 bitne magistrale podataka imao je i 32
bitnu adresnu magistralu koja je omoguavala adresiranje do 4 GB fizike memorije. Iako je ona
i dalje segmentirana, veliina segmenta je bila ograniena na 4 GB ime se faktiki dolo do
linearne memorije.
Ovu pogodnost i80386 imao je samo u svom zatienom reimu, koji je pored ove imao i
brojne druge pogodonsti, pre svega etvoroprsteni model zatite programa. Naime, svakom
programu koji se izvrava mogao se dodeliti nivo privilegija koji je omoguavao da sistemski
softver bude privilegovan u odnosu na korisniki, to je omoguavalo pojavu kvalitetnih
vieprogramskih operativnih sistema. Zatieni mod ima i jednu svoju podvarijantu, tzv. virtuelni
8086 mod koji, za razliku od 286 procesora, omoguava jednostavni prelazak iz 8086 u zatieni
mod to je omoguilo paralelno izvravanje programa pisanih za zatieni mod procesora 80386 i
8086 programa.
Postojala je i slabija varijanta 80386 DX, nazvana 80386 SX koja se od osnovne
razlikovala po duplo uoj spoljnoj magistrali podataka: 16 umesto 32 bita. Ona je bila namenjena
jeftinijim sistemima koji ipak imaju sve napredne mogunosti 80386 DX. U to vreme poveava
se brzinski jaz izmeu mikroprocesora i DRAM-a, (ve na brzinama magistrale od 33 MHz (30
ns), tadanje 80 ns memorije postajale su usko grlo, tako da se za 386 ploe vezuju i poeci
keiranja na PC raunarima. Neke 386 ploe su imale na sebi od 16 do 128 KB ke memorije
razliitih tehnika preslikavanja.

Intel 80486 DX Intel 80486 DX - , naslednik 386-ice, procesor koji je, po tadanjoj
Intelovoj propagandi, trebalo da brzinom nadmai i tada aktuelnog RISC ampiona Motorolu
88100, pojavio se na tritu aprila 1989. Intel 80486 DX je imao 32 bitnu adresnu i magistralu
podataka (kao i 80386 DX), i na 25 MHz postizao je 9 MIPS. Obeanja o prestizanju Motorole
nisu bila ispunjena, ali ipak je brzinski dobitak bio dovoljan za trzini uspeh. 80486 imao je ke
memoriju prvog nivoa (Level 1 ke) od 8 KB sa write-through auriranjem, integrisanu na
samom ipu, zajedniku za instrukcije i podatke. Preslikavanje je bilo etvorostruko set
asocijativno sa veliinom bloka od 16 bajta. Ona je bila podrana sa jo 64-512 KB L2 (Level 2
ke drugog nivoa) kea koji se nalazio na matinoj ploi. Informatika - Razvoj procesora, 5.0 out
of 5 based on 1 rating

3. PROCESOR PENTIUM
Najznaajniji proizvod mikroprocesorske industrije u poslednjoj deceniji 20. veka je
Pentium. Intel je nastojao da :
1. Ouva kompatibilnost sa familijom 80x86 i omogui dalje korienje postojeeg
softvera
2. Napravi novi mikroprocesor koji ne bi imao nedostatke i zastarela reenja familije
80x86
Zatim, Pentium je koncipiran tako da:
1.Ima odreen broj karakteristika tipinih za RISC mikroprocesore
2. Zadrava mnoge karakteristike CISC mikroprocesora
Pentium predstavlja neku vrstu hibrida nastalog kombinovanjem RISC i CISC
koncepcija. Ima 273 noice od kojih se 6 ne koriste i zauzima povrinu od 14 cm2.
Osnovne komponente njegove arhitekture su :
1.interfejs magistrale
2.jedinica za predvianje grananja
3.dve ke memorije
4.kontrolna jedinica
5.dve tekue linije za rad sa celim brojevima
6.registri
7.ROM sa mikrokodom
8.jedinica za rad sa okretnim zarezom
Ke memorija se ugrauje na dva naina kod savremenih mikroprocesora: kao integrisana
unutar mikroprocesora ili izvan mikroprocesora kao komponenta koja povezuje mikroprocesor i
unutranju memoriju.
Savremeni raunari obino imaju obe, unutranju L1 i spoljanu L2. Pentium poseduje
unutranju memoriju koja je podeljena na dva dela od po 8 Kb. Jedan deo je namenjen
10

instrukcijama a drugi podacima. Mikroprocesor se obraa memoriji u dva sluaja: prilikom

itanja i prilikom upisa podataka.
Pentium 1
Promena naziva (nije 586) zbog pravnih problema. Radni takt 60, 66, ..., 166, 200 i 233MHz. 32bitna unutranja magistrala podataka, 64-bitna spoljanja magistrala (duplo bre nego kod 486).
Omogueno izvravanje dve instrukcije za vreme jednog takta. Dva nezavisna kea (code i data).
Od takta 75MHz, dva procesora mogla da rade zajedno u sistemu. Kompatibilnost sa starijim OS
(DOS, Windows 3.1, Unix i OS/2). Najpoznatiji Pentium Pro i Pentium MMX. Za izradu ipova
koriena je 0.8 m i 0.35 m tehnologija.

Pentium 2
Neuspeli pokuaj objedinjavanja najboljih osobina prethodnika. Optimizovan za 32-bitne
aplikacije. MMX-ov set instrukcija koji je ve postao standard. Od Pentium Pro je uzeta
tehnologija dinamikog izvravanja koja omoguava predvianje narednih instrukcija u cilju
poveanja brzine rada. Radni takt od 233 do 450MHz. 32KB L1 kea (po 16KB za podatke i
instrukcije) i do 512KB L2 kea (duplo sporiji od L1, ali mnogo bri od sistemske memorije).
Promena kuita: procesor i L2 se nalaze na ploici u plastinom kuitu, koja se preko slota
povezuje sa matinom ploom.

11

Pentium 3
SSE set instrukcija (MMX-ov set proiren sa 70 novih instrukcija) kojim je poboljano
procesiranje 3D animacija. Radni takt od 450MHz do 1GHz. Da bi poveao sigurnost online
transakcija, Intel je odluio da na svaki procesor ugradi serijski broj ipa (processor serial
number - PSN) koji je mogao da se proita preko mree ili Internet-a. Meutim, korisnici su
smatrali da je to napad na njihovu privatnost i Intel je bio prinuen da dopusti iskljuenje PSN-a
u BIOS-u.

Pentium 4
Nova, NetBurst arhitektura CPU dizajnirana tako da u budunosti omogui poveavanje brzine.
Net Burst se sastoji od 4 nove tehnologije: Hyper Pipelined Technology (brzina procesora se
poveava proirenjem pipeline-a, tako da se moe raditi nad vie instrukcija istovremeno), Rapid
Execution Engine (Pentium IV sadri dve ALU koje rade duplo bre od procesora to je nuna
posledica proirenja pipeline-a), Execution Trace Cache (bile su neophodne neke prepravke na
keu) i 400MHz sistemska magistrala. Radni takt od 1GHz do 3.6GHz.

12

4. STRUKTURA I FUNKCIJA PROCESORA

Pod strukturom mikroprocesora podrazumevamo njegov hardversku organizaciju.

Struktura mikroprocesora odreuje i njegove mogunosti. Obino se u okviru svakog
mikroprocesora nalaze sledee komponente:

upravljaka ili komandna jedinica,

aritmetiko logika jedinica,

skup registara,

unutranje magistrale.
Komandna jedinica slui za prepoznavanje komandi tj. instrukcija koje treba da se izvre.

U aritmetiko logikoj jedinici obavljaju se aritmetike i logike operacije. Registri imaju

viestruku namenu, koriste se kao brojai komandi, kao pokazivai steka, indeks registri i sl.
13

Unutranje magistrale ( koje treba razlikovati od magistrala mikroraunarskog sistema ) povezuju

sve komponente mikroprocesora u jednu celinu, ali se preko njih povezuje i sa ostalim delovima
mikroraunarskog sistema. Pinovi ( noice ) predstavljaju produetke linija koje ulaze u sastav
unutranjih magistrala mikroprocesora. Preko noica mikroprocesora prenose se razni signali.
Funkcija raunara je da prenosi podatke izmeu memorije, U/I
ureaja i procesora, kao ida ih obrauje u samom procesoru. Podaci se kroz raunar prenose kao
digitalni signali preko provodnika magistrala (bus).
Magistrala je skup elektrinih putanja preko kojih se istovremenoprenose digitalni
elektrini signali : svaki signal predstavlja jedan bit informacije (elektrini ekvivalent binarne
cifre nula ili jedan ). Broj bitova koji se mogu prenositi istovremeno odreuje irinu magistrale.
Prema tome, u funkcionalnom smislu, razlikuju se tri vrste magistrale:

Magistrala podataka(Data bus):

Magistrala podataka (Data bus) je dvosmerna, po njoj se podaci mogu prenositi iz
mikroprocesora prema memoriji ili drugim kolima mikroraunara, ili se podaci unose u
mikroprocesor iz istih kola (npr. iz RAM memorije).
Adresna magistrala (Address bus):
Adresna magistrala (Address bus) preko koje se prenosi adresa na koju se smeta podatak.
Ona je jednosmerna jer smer podataka ide od mikroprocesora prema memoriji ili drugim kolima
mikroraunara. Brojem vodova (bita) adresne magistrale odreen je ukupan broj memorijskih
lokacija ili registara koje se mogu adresirati: mikroprocesor moe adresirati bilokoju lokaciju
ROM ili RAM memorije, ili bilo koji drugi registar prikljuen na magistralu. Svakoj adresi treba
jednoznano da odgovara memorijska lokacija ili registar.

14

Upravljaka magistrala(Control bus):

Upravljaka magistrala(Control bus) preko koje se prenose svi signali bitni za process
upravljanja prenosom podataka, sinhronizaciju rada pojedinih komponenata, i uopte rad celog
sistema. Signali koji ine kontrolnu magistralu su READ/WRITE (R/W), zahtev za prekidrada
mikroprocesora (IORQ) ili resetovanje raunara (RESET ).
Najnoviji mikroprocesori poput Pentiuma imaju veoma komplikovanu arhitekturu.
Instrukcije se izvravaju paralelno korienjem tzv. tekuih linija (pipeline). Osim toga ovde se
ne nalazi skup registara ve memorija koja se nalazi unutar mikroprocesora. To su veoma brze
ke (cashe) memorije ija veliina se stalno poveava. Zahvaljujui toj memoriji omogueno je
paralelno izvravanje instrukcija, tj. postiu se vee brzine mikroprocesora. Ke memorije mogu
biti usamom procesoru ali i izdvojene u posebnu celinu.

4.1 Princip rada procesora

Principi kojima podleu svi raunari su isti. U osnovi, oni svi uzimaju signale u obliku
nula (0) i jedinica (1) (koji se zato zovu binarni signali, manipuliu njima saglasno nekom skupu
instrukcija i proizvode izlaze, opet u obliku nula i jedinica. Napon na liniji u trenutku kada se
signal poalje, odredjuje da li je taj signal 0 ili 1. U sistemu koji radi na 3,3V, napon od 3,3V
znaci da je to 1, dok napon od 0V znaci da je 0.Procesor radi pomou reagovanja na ulaz od vie
0 i 1 na odredjene naine i vraanja izlaza zasnovanog na odluci. Sama odluka se deava u
elektronskim sklopovima koji se zovu logicka kola (od kojih svako zahteva najmanje jedan
tranzistor), iji su ulazi i izlazi razlicito ureeni pomocu razliitih operacija. injenica da
dananji procesori sadre milione tranzistora ukazue na to koliko je sloen takav logicki sistem.
Logicka kola u procesoru rade zajedno na stvaranju odluka koristei Bulovu logiku, koja se
zasniva na algebarskom sistemu koji je osnovao George Boole. Glavni Boole-ovi operatori su I,
ILI, NE i NILogicka kola rade putem hardvera koji se naziva prekidac - posebno digitalni
prekidac. U vreme raunara velicine ovee prostorije, to su stvarno bili fizicki prekidaci, ali danas

15

se vie nita ne krece izuzev same struje. Najuobiajeniji tip prekidaa u dananjim raunarima je
transistor poznat kao MOSFET (metal-oksid poluprovodnicki tranzistor sa efektom polja).
Ova vrsta tranzistora izvodi jednostavnu, ali sutinski bitnu funkciju: kada mu se dovede
napon, on reaguje ukljuujui ili iskljuujui kolo. Veina PC procesora danas radi na 3,3V, ali
raniji procesori (do pojave, pa i ukljucujuci neke od Pentijuma) radili su na 5V. Sa uobicajenim
tipom MOSFET tranzistora, ulazni signal na maksimalnoj vrednosti naponskog opsega, ili blizu
nje ukljuuje kolo, dok ga onaj koji je blizu 0 iskljucuje. Milioni MOSFET tranzistora rade
zajedno, prema instrukcijama programa, da bi upravljali tokom elektriciteta kroz logika kola i
proizveli zahtevani rezultat. Svako logiko kolo sadri jedan ili vie tranzistora i svaki tranzistor
mora da kontrolie struju tako da se kolo ukljuuje, iskljuuje ili ostaje u trenutnom stanju. Ako
pogledamo na I i ILI logika kola na slici 1, videemo kako ona rade. Svako od ovih logikihkola
ima dva ulaza koji proizvode jedan izlazni signal.

Logiko I znai da oba ulaza moraju da budu 1 da bi izlaz bio 1;

Logiko ILIznai da bilo koji ulaz moe da bude 1 da bi izlaz bio 1. U I kolu, oba ulazna
signala moraju da budu na visokom nivou napona (odnosno logikom 1) da bi kolo propustilo
struju kroz sebe. Tok elektriciteta kroz svako kolo se kontrolie pomou tranzistora u tom kolu.
Medjutim, ovi tranzistori nisu pojedinane i diskretne jedinice. Umesto toga, njihov veliki broj se
16

proizvodi od jednog komada silicijuma i medjusobno povezuje pomou metalnih provodnika ili
nekog drugogspoljanjeg materijala.Ovakve jedinice se zovu integrisana kola (IC) i njihov razvoj
je, u osnovi, uinio ostvarivom sloenost mikroprocesora. Integracija kola se nije zaustavila na
prvim rezultatima. Ba kao to su prva integrisana kola povezala vie tranzistora, tako su se
kasnije povezivala i viestruka integrisana kola, u procesu koji je poznat kao visok stepen
integracije (Large Scale Integration LSI. Na kraju su i ovakvu skupovi integrisanih kola bili
povezivani, u procesu koji se zove veoma visok stepen integracije (Very Large Scale Integration VLSI).

4.2 Jedinice kojima se mjeri brzina procesora

Najbitnija karakteristika savremenih procesora jeste radni takt, i on se danas meri
gigahercima - tu nema mnogo nedoumica, ali se one pojavljuju kod osnovne frekvencije. Razvoj
procesora tekao je bre od razvoja ostalih delova racunara, pa su negde kod frekvencije od 50
MHz magistrale pocele da zaostaju; reenje je nadeno u dvojnoj brzini procesora: dok obraduje
podatke, on radi vecom brzinom, a kada pristupa magistrali, brzina se smanjuje. Tehnicki
gledano, to je reeno tako to procesor dobija nii radni takt i njega koristi u komunikaciji s
magistralom; kad se bavi "unutranjim poslovima", on taj takt udvostruci (utrostruci,
udesetostruci itd.).
To u praksi znaci da ce npr. Athlon na 1,2 GHz sa osnovnom frekvencijom od 133 MHz u
proseku raditi bre nego Athlon na 1,2 GHz osnovne frekvencije 100 MHz, jer bre pristupa
magistrali. Neki procesori su radili bre od konkurentskih sa istim radnim taktom, pa su iz
reklamnih razloga uvedene oznake koje sugeriu vii radni takt od stvarnog - ranije je to radio
Cyrix, a danas AMD. Primera radi, Athlon XP 2400+ radi na 2 GHz, a oznaka 2400 ukazuje na
performanse uporedive s konkurentskim Pentiumom 4 frekvencije 2,4 GHz. U vezi s
frekvencijom je i zagrevanje procesora: vii radni takt znaci vie toplote. Ovaj problem
konstruktori pokuavaju da otklone smanjivanjem dimenzija tranzistora u procesoru. Vecina
dananjih procesora ima elemente velicine 0,13 mikrona, a pojavljuju se i procesori uradeni 0,09mikronskom tehnologijim. U svakom slucaju, za hladenje je vaan dobar hladnjak, a jo su
vaniji dobar kontakt i termoprovodna pasta izmedu procesora i hladnjaka.
17

4.3 Leite procesora

Leita su upravo ono kako zvuce, mesto na matinoj ploi gde se stavlja procesor. U
daljem tekstu data su leista za procesore koja su se koristila i koja se koriste. Socket 1 nalazi se
na matinim ploama za 486 procesore, sadri 169 pinova i radi na 5 volti. Socket 2 mali
upgrade socket 1, ima 238 pinova, radi na 5 volti. Socket 3 jo jedan Intel socket, ima 237
pinova, radi na 5 volti, ali ima jumper na matinoj ploi koji mu omoguava da radi i na 3.3
volta. Na njega mogu ici svi procesori koji su inace za socket 2. Socket 4 prvi Pentium socket,
ima 273 pinova, radi na 5 volti. Zato, jer je jo uvijek radio na 5 volti ovaj socket nije imao neka
poboljanja pa nije imao ni neku veliku primenu. Socket 5 radi na 3.3 volta s 320 pinova.
Podrava Pentium procesore koji rade od 75 do 133 MHz. Novi procesori nisu mogli ici
na ovaj socket jer im je nedostajao jedan pin. Socket 6 iako ima oznaku "6" u imenu, ovaj socket
nije bio namenjen Pentium procesorima vec starijim 486. Samo je malo napredniji od Socket 3;
ima 235 pinova i radi na 3.3 volta. Ovaj socket nikad nije zaiveo jer kad je izaao, 486 procesori
su ve bili zastareli. Socket 7 Ovaj socket je bio dosta popularan i iroko koriten dosta dugo.
Sadri 321 pin, radi u granicamaod 2.5 do 3.3 volti koristeci razdjelnik voltae. Podrava sve
klase Pentium procesora, od 75 MHz prema vie, MMX procesore, AMD K5, K6, K6-2, K6-3,
6x86, M2. Socket 8 ovo je high-end socket za Pentium Pro procesore. Ima 387 pinova, i radi na
3.1/3.3 volta. Pravouglog je oblika dok su predhodni bili kvadratnog oblika. Kako je Intel ubrzo
preao na Slot1, ovaj socket je bio kratkog veka. Slot 1 ovim slotom je Intel preao na totalno
drugaciji format procesora, tako je esta generacija Pentium 2 bila u obliku kartice. Za razliku od
Socket 7 ploa koje su imale L2 cache na samoj ploci, ovdje takav procesor ima L2 cache na
sebi, odnosno na toj kartici to je poboljalo komunikaciju izmedu procesora i L2 cache.
Slot 1 ima 242 pinova i radi na 2.8/3.3 volti, najvie je koriten za Pentium 2, Pentium 3 i
Celeron procesore. Ovaj slot je najvie naneo tetu AMD-u. Uvodenjem Slot 1, struktura
povezivanja je patentirana i nitko ga nije mogao koristiti bez pitanja Intela. Zato nema AMD
procesora za Slot 1, oni su morali napraviti svoj slot, Slot A. Slot A, AMD-ov slot namijenjen za
Athlon procesore.
Po dizajnu je slian Slot1 ali Slot A koristi drugaciji protokol po imenu EV6. Koristeci
ovaj protokol, napravljen u firmi Digital, AMD je povecao brzinu prenosa podataka iz RAM
18

memorije u procesor na 200 MHz, dajuci 200 MHz sistemske sabirnice(FSB). Slot A je ostao u
igri dosta dugo dok Intel i AMD nisu preli opet na socket procesore. Socket 370 nazvan po broju
pinova koliko ih ima. Kad je Intel naao nain kako da stavi L2 cache na sam procesor, potreba
da procesor bude kao kartica za slot je bila mizerna pa su tako opet preli na socket procesore.
Ovo je zapravo Socket 7 samo ima jedan red pinova vie. Prvi procesori koji su koristili ovaj
socket su bili Celeron, zatim Pentium 3. Socket 462 (poznat kao socket A) ba kad je Intel
pronaao nacin da pree na socket procesore, tada je i AMD uinio isto to i iz istog razloga.
Athlon i Duron procesori, napravljeni u 0.18 mikronskom procesu, koriste ovaj socket. Podrava
200 MHz sabirnicu, kao i novu 266 MHz. Ima 162 pinova.
Ovaj socket se jo koristi danas.Socket 754 naslednik Socket A, prvi socket koji je razvio
AMD da podrava njihove nove 64-bit procesore. Socket 423/478 Socket 4223 je stariji socket
Pentium 4 procesora. Socket 423 je vei i ima 423 pinova. Moe ih se prepoznati po zelenoj
ploici oko jezgre procesora. Intel je brzo preao na novi Socket 478 za svoje nove 478-pin
procesore. Iako su ova dva socketa po performansama isti, socket 478 je postao standard za
Pentium 4. Socket LGA 775 Intelov najnoviji socket je socket T, javnosti vie poznatiji pod
imenom LGA 775. LGA oznacava"Land Grid Aray", to znaci da su pinovi smeteni na matinoj
ploi, a ne na procesoru. Intel je preao s socket 478 na LGA 775 jer eli ponuditi sistemsku
sabirnicu (FSB) od 1066 MHz.Socket 939AMD je predstavio Socket 939 kao odgovor Intelovom
socket LGA 775. Kombinacija socket 939 maticne ploce i Athlon 64 procesora je pokazala da je
jednaka i bolja od ponude Intela u performansama koje se tiu igranja i stvaranja sadraja.

19

5.PROCESOR POWER PC
PowerPC je Risc mikroprocesor arhitektura stvorena 1991 . godine u kooperaciji Apple-a , IBMa i Motorole poznata sa nadimkom AIM. Prvobitno namjenjena iskljuivo osobnim raunarima,
PowerPC CPU-jevi su postali jako popularni u embeded i visoko-operativnim procesorima.
PowerPC je bio osnova AIM-ovih PReP i Zajednike Hardver Okosnice Platforme
(engl. Common Hardware Reference Platform) strategija u 1990-tim, ali je ova arhitekture nala
najvie uspjeha u tritu za Apple-ov Macintosh osobni raunar u periodu od 1994. do 2006.
PowerPC je veinom baziran na IBM-ovoj starijoj POWERarhitekturi, zbog ega je zadrao
veliki nivo kompatibilnosti sa tim sistemima. Tako je npr. mogue instalirati iste operativne
sisteme i programe na obje platforme, ako se vodi rauna u pripremi.

Par primjera jacine komponenata racunara:

- GPU (Graphic processing unit)
- CPU ( Central -||-)
- RAM

20

5.1 GPU (Graphic processing unit)

Grafika kartica je podsustav u raunalukoji slui za prikazivanje slike na zaslonu monitora. Ona je
zasluna za ono to vidimo na zaslonu, bio to tekst, program ili igra. No, kako bi grafika kartica
funkcionirala potrebno je instalirati odgovarajui upravljaki program (eng. driver) koji dolazi na mediju za
pripadnu grafiku karticu (obino na CD-u), ali se moe nai i na Internetu.
Grafika kartica moe biti integrirana na matinoj ploi ili dolazi kao zaseban dio. Povezana je raunalom
putem sabirnice. Svaka kartica na sebi ima procesor, solidnu koliinu memorije vanu za igranje te jo
neke elemente. Grafika kartica moe imati jedan ili vie izlaza. Veina novih grafikih kartica ima 3 izlaza:

DVI za LCD

VGA za obian CRT zaslon

TV izlaz

Grafike kartice koje se spajaju na matinu plou dolaze u nekoliko standarda i ona ovisi o sabirnici koju
koristi:

ISA

PCI

AGP

PCI-E

PCI-E (koji se pojavljuje krajem 2004. je trenutno najkoriteniji, dok su ISA i PCI, a sada ve i AGP
zastarjeli i ve se tee mogu nai na tritu.

Nain rada
Moderne grafike kartice su opremljene snanim grafikim procesorima koji svojom
procesorskom snagom i brojem tranzistora gotovo nadmauju glavne procesore. Ciklusi se troe
na to realnije prikazivanje 3D scena, sa to veim brojem poligona i boja. Grafike kartice su od
velike vanosti velikim igraima, a tada im je jako vana memorija na grafikoj kartici koja se
kree od 64MB, preko solidnih 128 MB, 256 MB, 512 MB i 1024 MB, dok trenutno najjae
grafike kartice imaju 2048 MB ili ak 4096 MB memorije.
Sve kartice imaju odreen broj "pipline-a" to jest izlaznih napona koji kontroliraju vau sliku
(vidi "Ekran"). U nove tehnologije moemo uvrstiti i vertex sheadere koji su doli i do
zauujuih 3.0 tj. prikazuju u jednom pixelu do 8 boja. Izmjena podataka je relativno spora te je
trebao novi driver za takvu vrstu brzine stoga je tvrtka Microsoft producirala pomoni softver
21

"DirectX". Te kako su kartice postale "jae" te kako su aplikacije traile vee resurse tako se i
DirectX razvijao od 1.0 preko 2, 3, 4, 5, 6, 7.0 te 8.0 da bi naposljetku preao preko 9.0, 9.0b,
9.0c, 10.1 (3870 i 3850 kartice) te 2009. nakraju doao do DirectX 11.0.

Dijelovi grafike kartice

Glavni dijelovi moderne grafike kartice su:

PCB (Printed Circuit Board) je printana ploa na kojej se nalaze svi ostali dijelovi

GPU (Grapich Processing Unit) grafiki procesor, ujedno i glavni dio koji prevodi binarni
kod u sliku)

RAM (ili VRAM - Video Random Acces Memory), slui za pohranjivanje najnunijih
podataka za GPU, najee teksture

Konektori

PCI

AGP

PCI Express

Izlazi

VGA (Video Graphics Array)

DVI (Digital Visual Interface)

Video in/Video out (VIVO)

DisplayPort

HDMI (High-Definition Multimedia Interface)

22

to je bri GPU i VRAM na grafikoj kartici time je ona bolja i kvalitetnija. Koliina memorije
nije presudna iako igra ulogu u mogunostima jedne grafike kartice. esto neke 3D igre nisu u
mogunosti da rade sa starijim grafikim karticama jer ih njihov GPU nemoe pokrenuti. Svake
godine se GPU na grafikoj kartici neprestano unapreuje novim instrukcijama i mogunostima.
U zadnje vrijeme se sve ee promoviraju SLI i Crossfire tehnologije, praktino uparivanja dvije
ili vie grafikih kartica (PCI-E obavezno) u jednu matinu plou. Kako bi se poveala snaga i
brzina GPU-a, na najjae (high end) grafike kartice se ugrauju dva grafika procesora. U teoriji
bi tako spojeni procesori trebali biti dva puta bri i moniji od jednog, no u praksi su performanse
osjetno manje.

23

5.2 CPU ( Central processing unit )

Procesor obrauje i izvrava mainski kod (binarni) koji mu govori ta da procesor radi. Jedini
razumljivi jezik procesoru je mainski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:

Pomou ALU (eng. Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogunosti da izvodi osnovne

matematike operacije (sabiranje, oduzimanje, mnoenje i dijeljenje). Moderni procesori su u
mogunosti da obavljaju i veoma komplikovane operacije.

Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mjesta na drugi

Shodno naredbama, procesor moe skoiti na novi set instrukcija

Glavni dijelovi procesora su:

Artimetriko logika jedinica (ALU)

Dio zaduen za sve matematike kalkulacije

Registri

Registri su jednostavne flip-flop zakake, na slici ih imamo 3, no moderni procesori ih imaju

mnogo vie.

Program counter

24

Dio zaduen, doslovno, za brojanje, shodno naredbi on poveava vrijednost za 1, ili je resetira na
0.

Intrukcijski registar i dekoder

Dijelovi koji kontroliu sve ostale dijelove procesora

Poslije obrade podataka, adresna sabirnica alje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobijaju
podaci iz memorije, odnosno alju. itanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je
procesor eli, reset postavlja program counter na 0.
Procesor radi u tijesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji
ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je
bitno imati to vie RAM memorije jer CPU onda moe adresirati mnogo vie podataka.

5.3 RAM
RAM, skraeno od engl. Random Access Memory (memorija nasuminog pristupa), je jedan od
oblika pohranjivanja raunarskih podataka ijem sadraju se moe pristupiti po bilo kom
redoslijedu. Ovakav nain pristupa razlikuje se od sekvencijalnog naina koji se koristi kod
ureaja kao to sumagnetna traka, diskovi i cilindri, gdje je, zbog prirode mehanikog kretanja
takvih medija za pohranu podataka, raunar primoran da pristupa podacima prema strogo
odreenom redoslijedu. RAM je jo karakteristian po tome to se kod ove vrste memorije podaci
mogu ne samo itati, ve i zapisivati, za razliku od ROM (Read-only memory) memorije, iz koje
25

se podaci mogu samo itati. RAM se u raunarima upotrebljava prvenstveno za primarnu

pohranu podataka koji se aktivno koriste i neprestano se mijenjaju. Meutim, postoje i neke vrste
RAM ureaja koji se koriste za trajnu pohranu podataka.

U raunarima je RAM zaduen za dranje podataka i programskog koda tokom njegovog

izvravanja. Veoma vana karakteristika RAM-a je da se razliitim memorijskim mjestima
gotovo uvijek pristupa jednakom brzinom. Kod nekih drugih tehnologija postoje odreeni zastoji
pri proputanju pojedinih bitova ili bajtova.
Prvi sistemi zasnovani na vakuumskim cijevima ponaali su se kao moderni RAM iako je bilo
mnogo greaka u radu. Jezgrene memorije, sainjene od ica omotanih oko malih feromagnetnih
jezgri, imale su gotovo jednako vrijeme pristupa. Osnovna zamisao koja se nalazi iza cijevnih i
jezgrenih memorija jo uvijek se primjenjuje kod savremenih RAM-ova izgraenih od integralnih
kola.
Neka alternativna rjeenja za pohranu podataka nisu imala jednako vrijeme pristupa, pa smo tako
imali cijevi ispunjene ivom koje su drale nizove bitova uz pomo zvunih talasa, zatim
cilindrine memorije koje su bile sline dananjim tvrdim diskovima i njihovoj metodi pohrane
podataka uz pomo namagnetisanih estica sloenih u neprekidne krune trake.
Mnoge vrste RAM-a su nestabilne, u smislu da gube svoje podatke kada je raunar iskljuen.
Uobiajen nain smjetanja podataka u RAM je ili u obliku naboja kondenzatora (dinamiki
RAM) ili stanju flip-flopa (statiki RAM).
U razvoju su razliite vrste "stabilnih" RAM-ova koje mogu zadrati svoje podatke i kada im je
prekinuto napajanje. Tehnologije koje se pri tome implementiraju su, meu ostalim,
karbonske/ugljenine nano-cijevi i efekat magnetskog tunela.
Zanimljivo je i dijeljenje RAM-a na particije, kao to se obino dijele tvrdi diskovi, samo to u je
sluaju RAM-a, particija kreirana na njemu mnogo bra od one na tvrdom disku. esto se naziva
i ramdisk.

Vrste RAM - a
26

SRAM, skraeno od engl.Static RAM

NV-RAM od engl. Non-Volatile RAM

DRAM engl. Dynamic RAM

Fast Page Mode DRAM

EDO RAM engl.Extended Data Out DRAM

SDRAM engl. Synchronous DRAM

DDR SDRAM engl. Double Data Rate Synchronous DRAM

RDRAM ili Rambus DRAM

DDR2RAM

27