Dobra Vest Svagdasnja - NOVI Deo A. T. Jones & E. J. Waggoner

A. T. JONES & E. J.
WAGGONER
DOBRA VEST
SVAGDANJA
NOVI DEO
TRI MESECA DUHOVNE HRANE ZA SVAKI DAN
Isus nas je uio da se molimo:
Hleb na potrebni daj nam danas
Ovde su za svakodnevno itanje iste istine Radosne vesti duhovne neprosijane poruke, u
kojima nema ni traga veto umeanog legalizma.
Ova dva pisca prodrla su kroz vekovnu duhovnu maglu da bi preoteli ono to je Pavle
nazvao istinom jevanelja (prema Galatima 2,14). Hiljade savremenih italaca otkriva kako su
Donsove i Vagonerove evaneoske ideje imale eksplozivu snagu da snano menjaju monotone
ivote.
Jezgrovita i saeta literatura predviena za svaki dan osveava, podstie i motivie a to
upravo ini neizvetaeno jevanelje.
Pavle je rekao da je jevanelje Hristovo sila Boija na spasenje svakome koji veruje
(Rimljanima 1,16). Jedan je mudri pisac rekao da je Hristov krst utisnut u svaki hleb.
Izvorni materijal je saet da bi vest bila jasnija i razumljivija. U nainu izraavanja nije uinjena promena.
Naslov originala:
Give Us This Day Our Daily Good News, Volume 1
Predgovor
Nedavno otkriveni spisi Eleta D. Vagonera i Alonza T. Donsa su kao zaboravljeni zlatni
rudnik gotovo neverovatne istine Radosne vesti. Posebno tokom proteklih nekoliko godina, hiljade
italaca, mladih i starih, u mnogim zemljama irom sveta, sa nestrpljenjem grabe svaku knjigu ili
lanak ove dvojice pisaca kada se pojave u tampi.
Kao urednici asopisa Signs of the Times (Znaci vremena) u poslednjoj deceniji 19. veka, oni su
kroz maglu vekova zbunjenosti prodrli u shvatanje istog sunevog svetla novozavetnog jevanelja.
Gotovo na svakoj stranici njihovih spisa nailazimo na osveavajue uvide istine Radosne vesti, koja
svakodnevni hrianski ivot ini lakim i radosnijim. Potpuno razliiti u stavu i linosti, ali
dopunjavajui se u svojoj slubi, Dons i Vagoner su se potpuno uskladili u svome razumevanju
jevanelja.
Njihovo razumevanje opravdanja verom, na primer, bilo je jedinstveno u tome to je nadilazilo
kalvinizam i arminijanizam. Oni su videli da je Hristos svojom rtvom uinio neto za svakog
oveka, enu i dete na svetu. Videli su kako Pismo govori da je Hristos Spasitelj svih ljudi i da je
okusio smrt za svakog oveka, ak i drugu smrt; da je Hristos umro za ovaj svet, a ne samo za
izabrane i da su nai gresi i krivica ve bili poloeni na Njega. Onaj ko se odupre i odbaci Njegovu
stalnu milost, bie izgubljen. Njihovo gledanje na jevanelje dovelo je do oivljavanja Pavlovih
poslanica Rimljanima i Galatima.
Zapravo oni su Radosnu vest videli gotovo na svakoj stranici Svetog pisma. Hristov krst je
otkrie ljubavi koja nadilazi svako saznanje i razum. U onome ko ga veruje i ceni, od tog trenutka
pokree tenju da vodi novi ivot beskrajne sree u posveenosti Hristu.
Ovo dovodi do zapanjujueg zakljuka koji bez prestanka oduevljava duu: lako je biti spasen,
a teko biti izgubljen, ako razumete kako je dobra Radosna vest. Gospod nastoji da vas uvede u svoje
carstvo; On ne nastoji da vas iskljui iz njega. Dopustite mu da izvri svoje delo u vaem srcu;
nemojte da ga odbijete.
Ovde ete nai predivne delie svakodnevne Radosne vesti. Uivajte u njihovom itanju kao to
smo mi uivali pri njihovom sakupljanju.
Glad Tidings Publishers
Hristovoj smrt dugujemo ak i ovozemaljski ivot.
Hleb koji jedemo kupljen je Njegovim slomljenim telom.
Voda koju pijemo kupljena je Njegovom prolivenom krvlju.
Niko, bio svetac ili grenik, ne uzima svakodnevnu hranu,
a da se ne hrani Hristovim telom i krvlju.
Krst sa Golgote utisnut je u svaki hleb.
On se odraava u svakom vodenom izvoru.
Sadraj
Predgovor .................................................................................................................................................................. 2
1. Slavna Radosna vest olakava breme .................................................................................................... 7
2. Zato mislimo da je to tako teko? ....................................................................................................... 7
3. Sve to je Hrist imao i vi imate .................................................................................................................. 8
4. Ve ste dobili dar Njegove bezgranine blagodati ................................................................... 9
5. Budite savreni je vie obeanje nego zapovest .......................................................................... 9
6. Blagodat e izvriti svoje delo ako se ne odupiremo ............................................................ 10
7. ta onemoguava delo Boje blagodati? ....................................................................................... 11
8. ta znai verom prihvatiti Boju blagodat.................................................................................. 11
9. ta da uinimo sa problemom grenog tela ................................................................................. 12
10. ta obraenje ini, a ta ne ini ......................................................................................................... 13
11. Kako da se ne obeshrabrimo zbog tela .......................................................................................... 13
12. Nauimo da ne gledamo na sebe ......................................................................................................... 14
13. Posao Prvosvetenika: ienje Njegove svetinje .................................................................... 15
14. On obavlja svoj posao, a mi saraujemo ........................................................................................ 15
15. Kako se odvija ienje svetinje .......................................................................................................... 16
16. Brine li vas to da bi sunce moglo pasti? ....................................................................................... 16
17. Nema mesta hvalisanju .............................................................................................................................. 17
18. Isusovo ime jednako je imenu Njegovog Oca ............................................................................. 18
19. Gde sada vidimo Isusa? ............................................................................................................................. 18
20. Kako je Hristos uzeo nae telo i krv? ............................................................................................. 19
21. Zato je Isus uzeo nae telo i krv ...................................................................................................... 19
22. Kakvo je to oblije naeg grenog tela? ................................................................................... 20
23. Zato je Isus bio iskuavan kao to smo i mi danas? .............................................................. 20
24. Svi mi smo iskuavani na razliite naine.................................................................................... 21
25. Iskuan kao mi, pa i vie ............................................................................................................................. 22
26. Sotona je jai od nas, ali je paralizovan ....................................................................................... 22
27. Nema blieg roda od Hrista! ............................................................................................................. 23
DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

28. Kako da nadvladamo iskuenje? ......................................................................................................... 23
29. Ne nasleuje se greh, ve sklonost ka grehu ........................................................................... 24
30. Da li su same sklonosti i iskuenja greh? .................................................................................... 25
31. Hristos je potpuni Spasitelj................................................................................................................... 25
32. Zar emo ponovno preuzeti krivicu i osudu? ........................................................................... 26
33. Motiv u Hristu kae nam ko smo..................................................................................................... 27
34. Bog vas nikad nee razoarati ........................................................................................................... 27
35. Po emu znate da niste pod osudom ............................................................................................... 28
36. Pravo oprotenje uklanja grehe ........................................................................................................ 28
37. Prestanimo pozivati sotonu da nas obeshrabruje ................................................................ 29
38. Pomo kad ste umorni i iscrpljeni ................................................................................................... 30
39. Verujmo da nas Gospod mnogo voli ............................................................................................... 30
40. Koji udeo stradanje ima u slavi? ........................................................................................................ 31
41. Da li se neko poseban moli za vas? .................................................................................................... 32
42. Ovaj besplatni dar dat je svakome ..................................................................................................... 32
43. Radosna vest o Bojem predznanju .................................................................................................. 33
44. Kakva radost u saznaju da si TI pozvan ......................................................................................... 33
45. Moe li bilo ko ili bilo ta biti protiv nas? ............................................................................. 34
46. Neto to mislite da vidite, u stvari nije tamo ........................................................................ 35
47. Sotona optuuje, a Gospodnji aneo opravdava .................................................................... 35
48. Kada je zadovoljstvo boriti se ............................................................................................................ 36
49. Mesto zakona u istinskom obraenju srca ................................................................................. 37
50. Kako da zadobijimo Hrista? .................................................................................................................. 37
51. iveti je lako kad si mrtav ................................................................................................................... 38
52. ivot bez greha: mogu ili ne? ............................................................................................................ 38
53. Nijedna izgubljena ovca ne moe da trai pastira ................................................................ 39
54. Najvea sila na svetu je jevanelje .................................................................................................... 40
55. Boja istina ne mora da bude kod veine..................................................................................... 40
56. Zadovolji se sa skromnim mestom..................................................................................................... 41
57. Kako da budemo sreni, a nemamo nikakav ugled ................................................................. 42

58. Hristos je zapravo neto uinio za svakoga.............................................................................. 42
59. Zato ne mogu svi da budu spaseni ................................................................................................... 43
60. Biti pod blagodau znai biti posluan Bojem zakonu ................................................. 44
61. Dobra vest je vrlo, vrlo dobra ........................................................................................................... 44
62. Kako se suoiti s iskuenjem.................................................................................................................. 45
63. Spaseni verom i delima ili verom koja dela ................................................................................. 46
64. Pravo shvatanje vere onemoguava zabunu .............................................................................. 46
65. Jakov i Pavle ne protivree jedan drugome................................................................................ 47
66. Zar je mogue da je Bog na optuenikoj klupi i da se njemu sudi? ........................... 48
67. Zapanjujue je da nam Bog veruje ...................................................................................................... 48
68. ak i mrtav Hristos je bio jai ............................................................................................................. 49
69. Hristos ima kljueve od nae tamnice ........................................................................................... 49
70. Muka i nevolja dolazi na narode ...................................................................................................... 50
71. Na tuilac je poraen .............................................................................................................................. 51
72. Kako je na boanski Branilac pobedio ......................................................................................... 51
73. Hristos je uzeo nau palu, grenu prirodu ................................................................................ 52
74. Radosna vest: i mi moemo imati pobedu ...................................................................................... 53
75. Veliki Majstor se ne obeshrabruje .................................................................................................... 53
76. Odvratite pogled od sebe samih ........................................................................................................ 54
77. Praktina stvarnost odluke - Ne ja ve Hristos.................................................................. 54
78. ta je tajni uzrok otpada? ...................................................................................................................... 55
79. Bog ne moe ni o kome lano da svedoi .................................................................................... 56
80. Kako se neko opravdava, ili postaje pravedan? ........................................................................ 56
81. Jedini nain kako moemo izdrati da gledamo u sunce ................................................. 57
82. udotvorna sila oprotenja ................................................................................................................ 58
83. Tajna nadvlaivanja (pobede)............................................................................................................... 58
84. Kako e to Boji zakon biti zavrno pitanje .............................................................................. 59
85. Kako slabi ljudi postaju jaki.................................................................................................................. 60
86. ena zgrena preko osamnaest godina ........................................................................................ 60
87. Molitva koja donosi pobedu ................................................................................................................ 61

88. Josafatov Bog jo uvek usliava njegovu vrstu molitve .................................................... 61
89. ta treba da imamo na umu kad se molimo .................................................................................. 62
90. Nebeski Kupac vas je otkupio .............................................................................................................. 63
1. Slavna Radosna vest olakava breme

Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti.
Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako. (Matej 11,28.30)
Pod vladavinom blagodati 1 jednako je lako da inimo to je ispravno kao to je pod vladavinom
greha lako da inimo zlo. To tako mora da bude, jer ako u blagodati nema vie sile nego u grehu,
onda ne moe biti spasenja od greha.
Ali, ipak postoji spasenje od greha. Niko ko veruje u hrianstvo ne moe da to opovrgne.
Spasenje od greha je utvreno na injenici da u blagodati postoji vie sile nego u grehu.
Drugaije i ne moe da bude. Gde god vlada sila blagodati, bie lako da se ini ono to je ispravno.
Niko po prirodi nikad nije ustanovio da je teko initi zlo, jer je ovek po prirodi zarobljen
silom greha, koja je apsolutna u svojoj vladavini. I dokle god ova sila preovladava, ne samo da je
teko, ve je i nemogue, da inimo dobro koje nam je poznato i koje bismo hteli da inimo.
Ali, ako preovlada monija sila od ove, zar onda nije jasno da e isto tako biti lake da sluimo
toj monijoj sili, kao to smo sluili volji one druge sile, dok je ona vladala?
Ali, blagodat nije samo silnija od greha. Kad bi to bilo sve, ak i onda bi to bila radosna vest za
svakog grenika na svetu. Ali, u blagodati ima mnogo vie sile nego u grehu. Jer gde se umnoio
greh, blagodat se umnoila jo vie. (Rimljanima 5,20 Savremeni srpski prevod)
Prema tome, ima (mnogo) nade za svakog grenika na svetu. Odakle dolazi blagodat? Od Boga.
Blagodat vam od Boga Oca naeg i Gospoda Isusa Hrista (1. Korinanima 1,3). Odakle dolazi
greh? Naravno, od avola. Jasno je kao sunce da u blagodati ima vie sile nego u grehu, kao to ima
vie sile u Bogu nego u avolu. 2
2. Zato mislimo da je to tako teko?

uh glas gde govori meni i kazuje jevrejskim jezikom:
Savle! Savle! Zato me goni? Teko ti je protivu bodila 3 praati se. (Dela 26,14)
Problem je u tome to toliko ljudi pokuava da slui Bogu pomou Sotonine sile. Ali to nije
mogue. Ljudi ne mogu da beru s trnja groe, niti s ika smokve. Drvo mora da postane dobro, i
koren i grane. Ono samo mora da bude obnovljeno. Valja vam se nanovo roditi. (Jovan 3,7)
Neka niko nikada ne pokuava da slui Bogu bilo ime drugim osim sa prisutnom ivom
Bojom silom, koja ga ini novim stvorenjem; niim drugim osim preobilnom blagodau, koja
osuuje greh u telu, i vlada pomou pravednosti koja vodi u veni ivot. Onda e sluba Bogu biti u
novom ivotu (Rimljanima 6,4). Onda emo ustanoviti da je Njegov jaram blag, a Njegovo breme
Blagodat Boija nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im. Nije pravilna upotreba rei
nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati)
prim. izdavaa
2
Jones, A. T., Review and Herald, Sept. 1, 1896.
3
Bodilo tap sa iljkom na vrhu koji se koristi da bi se ivotinja primorala da krene napred; (figurativno) Neko ili
neto to poziva ili primorava drugoga da uradi neto prim. izdavaa
1
lako. Tada emo ustanoviti da Njemu moemo sluiti s neizrecivom i slavnom radou. (1.
Petrova 1,8)
Da li je Isusu ikada bilo teko da ini ono to je ispravno? Svako e odmah rei: Ne. Ali zato?
On je na sebe uzeo isto telo i krv kao to je nae. I re postade telo i useli se u nas. (Jovan 1,14)
A telo kakvo je imao na ovom svetu bilo je ba onakvo kakvo je telo sa ovog sveta Zato bee
duan u svemu da bude kao braa (Jevrejima 2.17). Nema izuzetka. U svemu. Ne kae: U svemu
osim u jednome. Sam po sebi je bio slab (ali, ispraznivi se od svoje boanske sile) kao to smo i mi
slabi, jer je rekao: Ja ne mogu nita initi sam od sebe. (Jovan 5,30)
Zato je onda Njemu uvek bilo lako da ini to je ispravno? Zato to se nikad nije uzdao u sebe
ve uvek samo u Boga. On je uvek nastojao da slui Bogu, ali iskljuivo Bojom silom.
Ba kao to je On, tako smo i mi u ovome svetu. On nam je ostavio primer da idemo Njegovim
stopama. Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite kao to Mu je ugodno, kao to je inio i u
Njemu (Filibljanima 2,13). Njemu je predana svaka vlast na nebu i na zemlji i Njegova je elja da
budete ojaani svakom snagom po sili slave Njegove. 4
3. Sve to je Hrist imao i vi imate

Brao! uvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po kazivanju oveijem,
po nauci sveta, a ne po Hristu. Jer u Njemu ivi svaka punina Boanstva telesno. Da budete
ispunjeni u Njemu koji je glava svakom poglavarstvu i vlasti. (Koloanima 2,8-10)
U Njemu ivi svaka punina Boanstva telesno (Koloanima 2,9) i On vas jaa silom po
bogatstvu slave svoje, da se utvrdite Duhom Njegovim za unutranjeg oveka, da se Hristos useli
verom u srca vaa, da se ispunite svakom puninom Bojom. (Efescima 3,19)
Istina, Hristos je imao boansku prirodu, a tako je imate i vi, ako ste Njegovo dete po obeanju,
a ne samo (dete) po telu. Prema obeanjima vi ste sudeonici u boanskoj prirodi.
Njemu na ovome svetu nita nije dato i On nije imao nita na ovome svetu to ne bi bilo
slobodno darovano vama i to ne biste mogli i vi da imate. I sve je to zato
da biste hodili u novom ivotu;
da odsad vie ne sluite grehu;
da moete da budete sluge iskljuivo pravednosti;
da biste mogli da budete osloboeni od greha;
da greh ne vlada vie vama;
da biste mogli proslaviti Boga na zemlji
i da moete biti nalik na Isusa.
I zato svakome od nas se dade blagodat po meri dara Hristovog dokle dostignemo svi u
jedinstvo vere i poznanje Sina Bojeg, u oveka savrenog, u meru rasta visine Hristove. (Efescima
4,7.13)
I ja vas molim da kao pomagai, ne primate uzalud blagodat Boju. (2. Korinanima 6,1) 5
4
5

4. Ve ste dobili dar Njegove bezgranine

blagodati
Jer se pokaza blagodat Boja koja spasava sve ljude, uei nas da se odreknemo bezbonosti i
elja ovog sveta, i da poteno i pravedno i pobono poivimo na ovom svetu, ekajui blaenu
nadu i javljanje slave velikog Boga i Spasa naeg Isusa Hrista. (Titu 2,11-13)
Ova neograniena blagodat data je svima besplatno svakome od nas (Efescima 4,7). Vama i
meni, upravo takvima kakvi jesmo. Nama je potrebna upravo ova blagodat da bi nas uinila
onakvima kakvi Gospod eli da budemo. A On je toliko ljubazan da nam je daje besplatno, da bismo
stvarno bili takvi kakvi Gospod eli da budemo.
Gospod eli da se svako od nas spasi i to puninom spasenja. Zato je svakome od nas dao puninu
blagodati, jer je blagodat ona koja donosi spasenje. Pisano je: Jer se pokazala Boja blagodat koja
donosi spasenje svim ljudima. Gospod eli da se svi spasu i zbog toga je dao svu svoju blagodat, i
njome doneo spasenje svima. Jer se pokaza blagodat Boja koja spasava sve ljude.
Blagodat Boja je besplatno data svakome, donosei spasenje svima. Druga je stvar hoe li je svi
primiti. Ono to sada prouavamo je istina i injenica da ju je Bog dao. Poto ju je dao svima, On je
ist, premda je ljudi mogu odbaciti. 6
Bog je poslao blagodat i mir, i time doneo pravednost i spasenje svim ljudima ak i vama bez
obzira ko ste, i meni. Nemojte da to shvatite kao laskavu frazu ili usputni pozdrav, ve kao
stvaralake rei koje vama lino donose sve blagoslove Bojeg mira. Nama su upuene iste rei koje
je Isus uputio eni: Oprataju ti se gresi Idi s mirom. (Luka 7,48.50) 7
5. Budite savreni je vie obeanje nego zapovest

A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu,
inite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone;
da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima.
Budite vi dakle savreni, kao to je savren Otac va nebeski. (Matej 5,44.48)
Gospod eli da budemo savreni i zato je napisano: Budite vi dakle savreni, kao to je savren
Otac va nebeski. On je svakome od nas dao svu blagodat koju ima, donosei puninu svoga
spasenja, da bi svako mogao da bude prikazan savren u Isusu Hristu. Prava svrha ovog dara
Njegove bezgranine blagodati jeste u tome da nas uini da budemo nalik Isusu, koji je slika Boja.
Pisano je: A svakome se od nas dade blagodat po meri dara Hristovog dokle dostignemo svi u
oveka savrenog. (Efescima 4,7.13)
elite li da budete nalik Isusu? U tom sluaju
Primite blagodat koja vam je tako potpuno i besplatno data.
6
7
Jones, Review and Herald, April 17, 1894.

Waggoner, E. J., The Glad Tidings, p. 11.
Primite je u meri u kojoj ju je On dao, a ne u meri u kojoj mislite da je zasluujete.

Pokorite joj se da bi mogla da deluje u vama i za da vas ostvari udesnu nameru zbog koje je
data, i ona e to uiniti.
Ona e uiniti da nalikujete Isusu.
Ona e ostvariti ovaj cilj i elju Onoga koji ju je dao.
Dajte sebe Bogu. (Rimljanima 6,13) 8
Neka niko, ko tvrdi da je hrianin, ne gleda na svoje sopstveno nesavrenstvo, i neka ne govori
da je za hrianina nemogue da ivi bezgrenim ivotom. Za pravog hrianina, onoga koji je pun
vere, nemogue je da ivi bilo kakvim drugim ivotom. Jer koji umresmo grehu kako emo jo
iveti u njemu? (Rimljanima 6,2) 9
6. Blagodat e izvriti svoje delo

ako se ne odupiremo
Jer kao to su neposlunou jednoga oveka mnogi postali greni, tako e i poslunou
jednoga mnogi postati pravedni. Zakon je uz to uao da prestup bude jo vei; gde se pak greh
umnoi, onde se blagodat preobilno izli, da bi, kao to je greh vladao pomou smrti, tako i
blagodat vladala pomou pravednosti koja vodi u veni ivot kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda.
(Rimljanima 5,19-21 kombinacija prevoda arni-SSP 10)
Moe li svaki grenik da ima dovoljno blagodati da ga ona sauva da ne grei? Moe.
Nema sumnje, svako na ovome svetu moe da je ima dovoljno da ga sauva da ne grei.
Dovoljno je blagodati dato, a dato je upravo sa tom svrhom.
Ako je neko nema, to nije zato to blagodati nije dato dovoljno, ve zato to se ne uzima ono to
je dato. Mera Hristovog dara je On ceo, a ta mera je da u Njemu ivi svaka punina Boanstva
telesno. (Koloanima 2,9)
Bezgranina mera punine Boanstva jedina moe da izrazi razmeru blagodati koja je data
svakome na ovome svetu, jer greh nee vama ovladati, jer ste pod blagodau.
Ona je data zato da se sveti pripreme za izgradnju (nazidanje Karadi) tela Hristovog
(Efescima 4,12). Ova blagodat je data svakome gde izobiluje greh i ona donosi spasenje svakome
kome je data.
Ako je neograniena blagodat, koja donosi punu meru spasenja, data svakome, ta ako neko
nema to bezgranino spasenje? Jasno je, to je samo zato to on nee da uzme to mu je dato. Ako u
bilo kome jo vlada greh, ko je zato kriv? Samo onaj koji ne doputa da blagodat uradi za njega ono
zbog ega je data. Neverstvom onemoguava delo Boje blagodati. to se njega tie blagodat je data
uzalud, ako ne dovodi vernika da napreduje u tome da bude savren ovek u meri rasta visine
Hristove.

Waggoner, The Glad Tidings, p. 42.
10
SSP Savremeni srpski prevod prim. izdavaa
8
9
10
Boja blagodat je u stanju da potpuno ostvari ono za ta je data, samo ako joj se dopusti da
deluje. 11
7. ta onemoguava delo Boje blagodati?

Danas ako glas Njegov ujete, ne budite drvenastih srca Gledajte, brao, da ne bude kad u
kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga ivoga. (Jevrejima 3,7.8.12)
Videli smo da je blagodat, poto potie od Boga (a sila blagodati je Boja sila), u stanju da
ostvari sve ono za ta je data; a to je spasenje due, izbavljenje od greha i njegove sile, vladanje
pravednosti u ivotu i usavravanje vernika. U stanju je da ostvari sve ovo, samo ako toga ima u srcu
i ako u ivotu (vernika) deluje u skladu sa Bojom voljom.
Boja sila je na spasenje svakome koji veruje (Rimljanima 1,16). Neverstvo onemoguava delo
Boje blagodati.
Mnogi veruju i primaju Boju blagodat za spasenje od prolih greha, ali se sa time zadovoljavaju
i ne daju da ta ista blagodat koja im je data za spasenje od prolih greha u daljem ivotu nadvladava
silu greha. I ovo je jo jedna faza neverstva. Tako da oni uzalud primaju Boju blagodat, to se tie
velikog i konanog cilja blagodati, a to je savrenstvo ivota nalik na Hristov.
Bog ne eli da iko primi blagodat uzalud, da ne bi njeno blagosloveno delovanje bilo pogreno
protumaeno svetu, pa da ljudi ne budu spreeni da joj se prepuste. Kad se blagodat prima uzalud, u
mnogo emu dolazi do spoticanja. Ali kad se ne primljena uzalud, ni u emu nema spoticanja, a
sluba e biti blagoslovena. 12
Nai gresi, nae slabosti, stavljeni su na Hrista. Pobeda je izvojevana za svaku duu i neprijatelj
je razoruan. Mi samo treba da prihvatimo pobedu koju je Hristos izvojevao. Naa vera tu pobedu
ini stvarnom za nas. Gubitak vere stavlja nas izvan ove stvarnosti i stari ovek tj. telesna priroda
opet nadvladava. I ono to je uniteno verom, neverstvom se opet izgrauje. 13
8. ta znai verom prihvatiti Boju blagodat

Jer On govori: U vreme najbolje posluah te, i u dan spasenja pomogoh ti. Evo sad je vreme
najbolje, evo sad je dan spasenja! (2. Korinanima 6,2)
Kako je potpuna i sveobuhvatna vladavina blagodati u ivotu tamo gde nije primljena uzalud?
Gospod je odredio sledeu listu u kojoj je obuhvatio sve ono u emu moemo da se pokaemo
pred Bogom. Proitajte paljivo (2. Korinanima 6,4-10):
Nego u svemu pokaite se kao sluge Boje, u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bedama, u
teskobama, u ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u nespavanju, u postu, u istoti, u
razumu, u podnoenju, u dobroti, u Duhu svetom, u ljubavi istinitoj, u rei istine, u sili Bojoj, s
orujem pravde i nadesno i nalevo, slavom i sramotom, kuenjem i pohvalom, kao varalice i istiniti,
11
12
13
Jones, Review and Herald, Sept. 22, 1896.

11
kao neznani i poznati, kao oni koji umiru i evo smo ivi, kao nakaeni, a ne umoreni, kao alosni, a
koji se jednako vesele, kao siromani, a koji mnoge obogaavaju, kao oni koji nita nemaju, a sve
imaju.
Ova lista obuhvata sve to se moe dogoditi u ivotu svakog vernika na ovome svetu.
Tamo gde Boja blagodat nije primljena uzalud, ova blagodat e zaposednuti i kontrolisati
ivot, tako da e svaki doivljaj dovesti do toga da nas uini vrsnima pred Bogom, da nas dovede u
savrenstvo u meru rasta visine Hristove. (Efescima 4,13) 14
Molimo vas, kao (Njegovi) pomagai, da ne primite uzalud blagodat Boju. (2. Korin. 6,1).
9. ta da uinimo sa problemom grenog tela

Jer ne znam ta inim, jer ne inim ono ta hou, nego na ta mrzim ono inim. A ovo vie ja
ne inim, nego greh koji ivi u meni. Jer znam da dobro ne ivi u meni, to jest u telu mom. Jer
hteti imam u sebi, ali uiniti dobro ne nalazim. Ja nesreni ovek! Ko e me izbaviti od tela
smrti ove (od ovog smrtnog tela arni)? Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda
naeg. (Rimljananima 7,15-25)
Mnogi ine veoma ozbiljnu greku mislei da je, kad se obrate, nestalo njihovo staro, greno
telo (grena priroda).
Drugim reima, oni misle da treba da budu osloboeni od tela tako to e im ono biti
potpuno uklonjeno.
A kad ustanove da to nije tako, da je staro telo, zajedno sa svojim naklonostima, iskuenjima i
zavoenjima jo uvek prisutno, oni se obeshrabre i misle da se uopte nisu obratili.
Kad bi malo promislili, uvideli bi da je sve to greka. Nakon to ste se obratili, zar niste imali
isto telo, isto meso, kosti i krv kao i pre? Svako e odmah da kae: Da.
Osim toga, nije li to telo bilo istog kvaliteta kao ranije, jo uvek fiziko telo? Da. Zar to nije jo
uvek greno telo kao i pre?
Na ovo poslednje pitanje mnogi su skloni da odgovore sa Ne, premda bi trebalo da odluno
kau da. I ovo da mora da traje dokle god se nalazimo u ovom fizikom telu.
Obraen ovek je potpuno uveren da u njegovom telu nema nieg dobrog, da nikad nee
dopustiti da se ni najmanje pouzda u to telo. On se iskljuivo pouzda u neto drugo, nego u to telo,
u Bojeg Svetog Duha.
Poto je stalno budan, sumnjiav i potpuno nepoverljiv prema telu, on je spreman da bez
milosti odbije i slomi svaki podsticaj ili sugestiju koja moe da potekne od njega. Zbog toga se ne
razoarava i ne obeshrabruje, ve ide iz pobede u pobedu, iz manje u sve veu silu. 15
14
15

12
10. ta obraenje ini, a ta ne ini

Jer mi duhom Bogu sluimo i hvalimo se Hristom Isusom, a ne uzdamo se u telo.
(Filibljanima 3,3)
Obraenje ne daje novo telo na stari duh, ve novog Duha u staro telo. Ono ne namerava da
donese novo telo starome umu, ve novi um starome telu.
Izbavljenje i pobeda ne stiu se oduzimanjem ljudske prirode, ve primanjem boanske prirode
da pokori i zavlada ljudskom prirodom. Ne stie se oduzimanjem grenog tela (prirode), ve
slanjem bezgrenog Duha da pobedi i osudi greh u telu.
Pismo ne kae: Neka u vama bude telo koje je i u Hristu, ve veli: Jer ovo da se misli meu
vama ta je i u Hristu Isusu. (Filibljanima 2,5)
Pismo ne kae: Preobrazite se obnovljenjem svoga tela, ve kae: Nego se promenite
obnovljenjem uma svog (Rimljanima 12,2). Mi emo se promeniti obnovljenjem naega tela, ali
moramo da se preobrazimo obnovljenjem naega uma. 16
Neznaboaka poslovica kae da Bog pomae onima koji sami sebi pomau. Ali, istina je da Bog
pomae onima koji ne mogu sami sebi da pomognu: Bejah u nevolji, i pomoe mi (Psalam 116,6).
Niko nikad uzalud ne vapi za pomo. Kad pozovemo u pomo, Izbavitelj je tu. Pa iako je greh u
nama i zbog sile zakona donosi nam smrt, ipak moemo da uskliknemo: A Bogu hvala koji nam
dade pobedu kroz Gospoda naeg Isusa Hrista. (1. Korinanima 15,57) 17
11. Kako da se ne obeshrabrimo zbog tela

Jer, ono to Zakon nije mogao da uini jer je zbog tela bio slab, uinio je Bog poslavi svoga
Sina u obliju grenog tela, kao rtvu za greh. Tako je osudio greh u telu SSP;
Jer, to zakonu bee nemogue, jer mu je put (telo) oduzimala snagu , Bog je osudio greh u
puti, poslavi, zbog greha, Sina svoga u puti jednakoj puti greha Bakoti.
(Rimljanima 8,3)
Gospod Isus je uzeo isto telo i krv, istu ljudsku prirodu koju mi imamo telo poput naeg
grenog tela. I zbog greha, a snagom Bojeg Duha kroz boanski um koji je bio u Njemu, [On]
osudi greh u telu.
U tome se ispoljava nae izbavljenje. U tome je naa pobeda. Jer ovo da se misli meu vama to
je i u Hristu Isusu (Filibljanima 2,5). I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas. (Jezekilj
36,26).
Nemojte da vas obeshrabri kad pogledate grenost tela. Samo u svetlosti Bojeg Duha i
pronicljivou Hristovog uma moete da vidite grenost vaeg tela. I to u vaem telu vidite vie
grenosti, to vie Bojeg Duha imate.
To je sigurna provera.
16
17

Waggoner, Waggoner on Romans, p. 124.
13
A onda, kad vidite kako grenost obiluje u vama, zahvalite Gospodu to imate Bojeg Duha da
bi mogli da vidite toliku grenost. I znajte za sigurno da to vie grenost izobiluje, da to vie i
blagodat izobiluje, tako da bi kao to je greh vladao pomou smrti, tako i milost (blagodat) vladala
pomou pravednosti koja vodi u veni ivot kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda. (Rimljanima 5,21
SSP) 18
Mi smo se poznavanjem zakona venali sa grehom. Taj greh je u naem telu (prirodi), poto su
oni koji su venani jedno telo. Ali, greh u sebi donosi smrt, jer alac smrti je greh (1.
Korinanima 15,56). Kakvo strano stanje!
Meutim, nema osuenja (osude) onima koji su u Hristu Isusu (Rimljanima 8,1). Zato? Zato
to je On uzeo na sebe prokletstvo zakona, da bi blagoslov mogao doi na nas. Dok smo u Njemu,
nita ne moe da doe na nas, a da prvo ne proe kroz Njega; a u Njemu se sva prokletstva
pretvaraju u blagoslove, i greh se pretvara u pravednost. 19
12. Nauimo da ne gledamo na sebe

Zato ne malaksavamoJer sadanja naa laka nevolja ostvaruje nam prekomerno i neizmerno,
veno izobilje slave, jer mi ne mislimo na ono to se vidi, nego na ono to se ne vidi. (2.
Korinanima 4,16-18 arni)
Neki kau: Kad god pogledam sebe nalazim neto za osudu. To je istina. Sloboda od osude
nije u nama nego u Hristu Isusu. Mi treba da gledamo na Njega, a ne na sebe. Nikad nee doi
trenutak da dok gledamo u sebe ne naemo neto to je za osudu.
Sotona je pao zato to je gledao na sebe. Obnovljenje onih koje je on naveo na pad mogue je
samo gledanjem u Isusa. I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba Sin oveiji da se
podigne (Jovan 3,14). Zmija je podignuta zato da se u nju moe gledati. Oni koji su je pogledali,
ozdravili su. Tako je i sa Hristom.
Nai se u Hristu samo je poetak, a ne kraj hrianskog ivota. To je ulazak u kolu gde emo
uiti o Njemu. On uzima bezbonog oveka sa svim njegovim zlim navikama i oprata mu sve
grehe, tako da Bog gleda na njega kao da nikada nije sagreio. I onda On nastavlja da mu daje
Njegov ivot, pomou koga ovaj moe da pobedi svoje zle navike.
Druenje sa Hristom otkrivae nam sve vie i vie nae promaaje, kao to e druenje sa
uenim ovekom uiniti da postanemo svesni svog neznanja. Kao verni svedok, On nam otkriva
nae mane; ali ne zato da nas osudi. Od Njega primamo saoseanje, a ne osudu. Upravo nam ovo
saoseanje daje hrabrost i osposobljava nas da pobeujemo.
Kad nam Gospod ukae na slabosti naeg karaktera, to je isto kao da nam kae: Ima neto to ti
je potrebno, a Ja to imam da ti dam. Kad nauimo da na ovaj nain gledamo na ukor, radovaemo
se, umesto da se obeshrabrujemo. 20
18
19
20

Waggoner, Waggoner on Romans, pp. 124, 126.
14
13. Posao Prvosvetenika: ienje Njegove svetinje

I ree mi: Do dve hiljade i tri stotine dana i noi; onda e se svetinja oistiti. (Danilo 8,14)
Sluba u zemaljskoj svetinji pokazuje da se sama svetinja nije mogla oistiti dok svaki od Bojih
sledbenika nije bio oien. Nije mogla da se oisti, dokle god je zbog ispovedanja naroda i
posredovanja svetenika u svetinju ulazila reka bezakonja, prestupa i greha. ienje svetinje
predstavljalo je uklanjanje svih prestupa naroda koji su u nju unoeni tokom slube tokom godine.
A ova reka mora da se zaustavi na svome izvoru u srcima i ivotima vernika, pre nego to se i sama
svetinja moe oistiti.
Zbog toga je prvi posao oienja svetinje bio u oienju naroda unoenjem vene
pravednosti u srce i ivot svakog pojedinca. I kada je tako na svom izvoru zaustavljena reka koja je
tekla u svetinju, samo tada se sama svetinja mogla oistiti od greha koji su doticali u nju.
Na ovaj nain poueni smo da slubi naeg Prvosvetenika u ienju prave svetinje mora da
prethodi oienje svakog pojedinog vernika. Prvo mora da se zavri prestup i da doe kraj grehu,
kao i da se izvri pomirenje za sve bezakonje u srcu svakoga ko veruje u Isusa, i tek onda moe da se
ostvari oienje nebeske svetinje.
To je cilj prave Hristove prvosvetenike uloge u nebeskoj svetinji. rtve i svetenstvo u svetinji,
koje su bile slika za ono vreme, nisu u stvarnosti mogle da uklone greh. Hristovo svetenstvo u
nebeskoj svetinju zauvek uklanja grehe i zauvek dovodi do savrenstva one koji se posveuju.
(Jevrejima 10,14 SSP) 21
14. On obavlja svoj posao, a mi saraujemo

A deseti je dan tog meseca sedmog dan oienja; sabor sveti neka vam je, i muite due svoje.
U taj dan nemojte raditi nijedan posao, jer je dan oienja, da se oistite pred Gospodom
Bogom svojim. (3. Mojsijeva 23,27.28)
U slici prave slube u zemaljskoj svetinji, jednom godinje doao bi kraj nizu obreda. ienje
svetinje bilo je zavretak ove slikovite, godinje slube. Njome se svetinja istila od neistota sinova
Izrailjevih i od prestupa njihovih u svim gresima njihovim. (3. Mojsijeva 16,16)
Tog dana, koji je bio Dan pomirenja, ko god nije uestvovao u ienju svetinje ispitivanjem
srca, priznavanjem i odbacivanjem greha, bio bi zauvek uklonjen. Tako je ienje svetinje vailo za
narod isto kao i za svetinju.
A sve ovo bila je slika (simbolina slika arniev prevod; praslika prevod Sinod SPC) za
sadanje vreme (Jevrejima 9,9 SSP). Ta svetinja je bila samo slika prave Hristove svetinje i slube.
A vreme ienja ove prave svetinje objavljeno je u reima Predivnog Brojaa kao dve hiljade i tri
stotine dana i noi; onda e se svetinja oistiti (Danilo 8,14); a to je ta Hristova svetinja.
Nema sumnje da je svetinja u kojoj je Hristos Prvosvetenik, jedina koja se mogla oistiti, jer je
jedina prava svetinja ona u kojoj je Hristos Prvosvetenik i Sluga, koju naini Gospod, a ne ovek
(Jevrejima 8,2).
21
Jones, The Consecrated Way, pp. 84, 85.
15
Zavretak Boje tajne je zavretak dela jevanelja; prvo, uklanjanje svih greha i dovoenje vene
pravde Hrista potpuno oblikovanog u svakom verniku; i drugo, unitenje svih koji su odbili
jevanelje, jer nije Boji nain da odrava ljude u ivotu ako e to ovi koristiti tako da na sebe
navlae jo vie bede. 22
15. Kako se odvija ienje svetinje

I ja u umoliti Oca, pa e vam dati drugog pomagaa-uteitelja da bude sa vama doveka, a
pomaga-uteitelj, Duh Sveti koga e Otac poslati u moje ime, on e vas nauiti svemu i
podsetie vas na sve to sam vam rekao. I kad on doe, osvedoie svet o grehu.
(Jovan 14,16.26; 16,8 arni)
Kad ste osvedoeni o grehu, vi recite: Ja bih radije da imam Hrista nego greh. I oslobodite ga
se. [Vernitvo: Amin.] Zato se onda obeshrabrujemo zbog sopstvenih greha? injenica je da se
upravo to desilo nekima od nae brae. Doli su ovamo slobodni; ali, Boji Duh je izneo neto to
nikad ranije nisu videli, to je prodrlo dublje nego ranije i otkrilo im stvari koje nikad ranije nisu
razumeli. A onda, umesto da se oslobode sveg tog zla, i zahvale Gospodu to Njega imaju vie nego
ikada pre, oni poinju da se obeshrabruju.
Ako nam je Gospod ukazao na grehe o kojima nikad ranije nismo razmiljali, to samo pokazuje
da On prodire u dubinu i da e na kraju stii do dna. I ako naie na poslednju neistotu koja nije u
skladu sa Njegovom voljom, pa nam je pokae, a mi kaemo: Ja bih radije imao Hrista nego to,
onda je delo dovreno i peat ivoga Boga moe da se utisne na takav karakter.
ta biste radije imali, savrenu puninu Isusa Hrista, ili manje od toga sa nekim svojim gresima
koji su pokriveni, a da za njih uopte i ne znate? Prema tome, On mora da kopa u dubinu do
dubokih mesta za koja uopte nismo ni sanjali da postoje, jer mi ne moemo da razumemo svoja
srca.
Neka On nastavi; dopustimo mu da nastavi sa svojim delom kopanja po naoj dui. 23
16. Brine li vas to da bi sunce moglo pasti?

Bog koji je nekada mnogo puta i razliitim nainom govorio oevima preko proroka, govori
i nama u posledak dana ovih preko Sina, kog postavi kao naslednika svemu, kroz kog i svet
stvori. Koji budui sjajnost slave i oblije bia Njegovog, i nosei sve u sili svoje rei, uinivi
sobom oienje greha naih, sede s desne strane prestola veliine na visini. (Jevrejima 1,1-3)
On sve nosi i odrava svojom monom rei. Da li i ovaj svet? Da. A Sunce? Da. I sve zvezde?
Da. A moemo li i mi da budemo ubrojani u to sve? Hoemo li biti podrani Njegovom silnom
rei?
22
23
Jones, The Consecrated Way, pp. 84, 85.

Jones, General Conference Bulletin, 1893, p. 404.
16
Jeste li ikad u svom ivotu osetili nelagodnost kad vas je probudilo jutarnje sunce, bojei se da
e Sunce pasti? Ne. Jeste li ikad osetili nelagodnost kad ste ustali sa jutarnjim suncem, u strahu da bi
kao hrianin mogli da padnete pre zalaska sunca? Nesumnjivo da jeste. Zato se niste oseali
nelagodno na pomisao da bi Sunce moglo da padne pre svog zalaska, u strahu da bi ono moglo
iskliznuti sa svog mesta i pasti, a bojali ste se da biste vi sami mogli da padnete?
Sasvim je ispravno da se hrianin zapita zato Sunce ne padne sa svog mesta? Odgovor je: zbog
rei sile Isusa Hrista koja dri Sunce na njegovom mestu. A ista ta sila dri onoga ko veruje u
Isusa. Onaj ko veruje u Isusa treba da to oekuje isto tako sigurno kao to zna da On dri Sunce ili
Mesec na njihovom mestu. Vi ete jednostavno obavljati svoj posao, svoje misli posvetiti tom poslu,
a dranje Sunca prepustiti Bogu kome to pripada. Isto tako obavljaete svoj posao, a prepustiti Bogu
da se brine za ono to pripada Njemu. Posvetite svoje misli onome to vam je dao da radite. Tako
ete sluiti Bogu celim svojim umom. Mi ne moemo da sebe sauvamo od pada, niti moemo da
sami sebe podignemo. On nam nije ni poverio taj zadatak. 24
17. Nema mesta hvalisanju

Sve se to dogodilo njima za primer, a zapisano je za opomenu nama, kojima su stigla poslednja
vremena. Zato, ko misli da vrsto (sigurno arni) stoji, neka pazi da ne padne. (1.
Korinanima 10,11.12 SSP)
Onaj ko se oslanja na Boga da e ga odrati, ne oslanja se na svoje sopstvene napore. Onaj ko
stalno ima na umu da ga Bog dri, i da ga mora drati, nee se hvaliti svojom sposobnou da moe
stajati. Kad bi me veeras ovde doneli potpuno bespomonog, i kad bi dvojica ili trojica brae ovde
trebala da stoje i da me pridravaju, ne bi bilo zgodno da kaem: Pogledajte kako stojim! Tako je i
sa hrianinom.
Boja Re kae: On svom gospodaru stoji ili pada; a stajae, jer je Gospod u stanju da ga odri
(Rimljanima 14,4). Onaj ko se uzda u Boga da ga dri, ko zna da ga jedino Bog moe odrati da stoji
ne moe ni da pomisli da kae: Ja sada stojim i zato nema opasnosti da padnem. Kad se oslobodi
Gospodnje ruke i poinje da pokuava sam da stoji, pa se onda hvali kako moe da stoji, ne samo to
se nalazi u opasnosti da padne nego je ve pao. On se oslobodio Boje ruke i zato sigurno pada. 25
Ako mogu da se procenjujem tako da budem zadovoljan sobom i onda kaem kako je ravnotea
uspostavljena kad to uporedim sa Hristovom procenom, ova moja je toliko slaba da me potpuno
osuuje. Hristova krv tj. pomirenje do kojeg je dolo zahvaljujui Hristu, omoguuje da i vas i mene
On moe da bez mane i bez krivice izvede preda se. (Koloanima 1,22). 26
24
25
26

Jones, General Conference Bulletin, 1895, pp. 218, 219.
Jones, Lessons on Faith, pp. 144-146.
17
18. Isusovo ime jednako je imenu Njegovog Oca

Uinivi sobom oienje greha naih, sede s desne strane prestola veliine na visini, i toliko
bolji posta od anela koliko preslavnije ime od njihova dobi. (Jevrejima 1,3.4)
Kada je On seo s desne strane Bogu? Odavno kad je vaskrsao iz mrtvih i izaao na nebo, pre
hiljadu devetsto godina (pisano krajem 19. veka - prim. prev.). Ali zapazite, pre nego to je seo,
obavio je oienje naih greha. Da li vam je drago to je pre toliko vremena oistio vae grehe? To
oienje je izvreno u Njemu. U Njemu ga i nalazimo. Zahvalimo mu to je to tako.
Postoji razlika izmeu Hrista i anela. Gde je Hristos? Tamo gde je Bog, sa anelima koji mu
iskazuju potovanje. Otac ga naziva Bogom. On je nasledio preslavnije (uzvienije arni) ime
od anela. Vi i ja imamo ime koje smo nasledili. To je ime naeg oca. Gospod Isus je nasledio
(arniev prevod) svoje ime Bog. To ime mu pripada po prirodi. On nije bio neto drugo, pa da
bi onda dobio ime da bude ono to (sada) jeste; On je bio to, i nazvan je Bog zato to jeste Bog. 27
Ocu je bilo drago da Njegov Sin bude sjajnost slave i oblije Njegovog bia, ispunjen svakom
puninom Boanstva (Prema Jevrejima 1,3 i Koloanima 2,9). On sam ima ivot u sebi (Jovan
5,26). On sam poseduje besmrtnost i tu besmrtnost moe darovati drugima. 28
Stoga i moe sasvim da spase one koji njegovim posredstvom prilaze Bogu, poto svagda ivi
da se moli za njih. (Jevrejima 7,25).
19. Gde sada vidimo Isusa?

Ali Isusa za malo uinjenog manjim od anela vidimo slavom i au ovenana za smrtnu
patnju, da bi po milosti Bojoj za sve okusio smrt. (Jevrejima 2,9 arni)
U jednog prilici videli smo Isusa uzvienijeg od anela, a ovde ga vidimo manjim od anela.
Zato? Zato to je bio uinjen manjim od anela, a onda, zahvaljujui grehu, spustio se jo nie.
Vidimo Isusa tamo gde se nalazi ovek otkad je sagreio i postao podloan smrti. Kao to je istina da
je Isus bio tamo gde je Bog, tako je i istina da je doao tamo gde je ovek.
On, koji je bio tamo gde je Bog, tamo je sa ovekom gde je ovek. I On koji je bio s Bogom gde
Bog jeste, sa ovekom je gde ovek jeste. Onaj koji je bio jedno sa Bogom kao to Bog jeste, jedno je
sa ovekom kao to ovek jeste. I kao to je jasno da je Njegova priroda bila Boja, isto tako je jasno
da je ovde Njegova priroda ljudska.
Jer, i Onaj koji posveuje i oni koji se posveuju, svi su od jednoga. (Jevrejima 2,11 SSP).
Hristos i Bog na nebu bili su jedne prirode. Kako je On (u kakvom je odnosu prim. izdavaa) sa
ovekom na zemlji? Svi su od Jednoga. On se zato ne stidi nazvati ih braom i kae: Objaviu
tvoje ime svojoj brai, usred skuptine hvaliu te (Stih 12 arniev prevod). Uskoro dolazi vreme
kad e Hristos usred Crkve voditi pevanje. Onaj koji je bio jedno s Bogom, postao je jedno sa
ovekom. O tome emo sutra. 29
27
28
29

Waggoner, Christ and His Righteousness, p. 22.
18
Jer nemamo Poglavara svetenikog koji ne moe postradati s naim slabostima, nego koji je u
svemu iskuan kao i mi, osim greha. (Jevrejima 4,15).
20. Kako je Hristos uzeo nae telo i krv?

Budui, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smru satre onog koji ima
dravu smrti, to jest avola. (Jevrejima 2,14)
Jedan ovek (Adam) je izvor i glava sve nae ljudske prirode. A Hristovo rodoslovlje, kao
jednog od nas, see ak do Adama. Mi smo sinovi prvog oveka, a to je i Hristos po telu. U prvom
poglavlju poslanice Jevrejima imamo Hrista i Njegovu boansku prirodu. U drugom poglavlju
Hrista u ljudskoj prirodi.
Mogue je da imate neto ta je po obliku ovek, a da nema ljudsku prirodu. Moete da imate
kamen u obliku oveka, ali ne i sa ljudskom prirodom. Tano je da je Isus uzeo oblije oveka, ali i
vie od toga. Uzeo je ljudsku prirodu.
Hristos je uzeo telo i krv na isti nain na koji ih mi uzimamo. A kako uzimamo telo i krv?
Roenjem, od Adama. I Hristos je uzeo telo i krv roenjem, isto tako od Adama. On je po telu
roen od semena Davidovog (Rimljanima 1,3). Iako ga David naziva Gospodom, On je i sin
Davidov (Matej 22,42.45). Po rodoslovlju potie od Davida, ali tu nije kraj. Po rodoslovlju see
unazad do Avrama. Ali ni tu nije kraj ve see do Adama (Luka 3,38). I tako je sa ljudske strane
Hristova priroda u potpunosti naa priroda.
Spasenje je u samoj toj injenici. Ali, nije dovoljno da to samo tako kaemo. Toga uopte ne
treba da se stidimo. To je taka u kojoj se susreemo s Njim, sa ivim Spasiteljem, u borbi protiv sile
iskuenja. 30
Eto, devojka e zatrudneti, i rodie Sina, i nadenue Mu ime Emanuilo, koje e rei: S nama
Bog. (Matej 1,23).
21. Zato je Isus uzeo nae telo i krv

Zato bee duan u svemu da bude kao braa, da bude milostiv i veran poglavar sveteniki pred
Bogom, da oisti grehe narodne. (Jevrejima 2,17)
Kakvo je telo koje ovaj svet poznaje? Upravo onako kakvo imamo vi i ja. Svet ne poznaje
nikakvo drugo ljudsko telo i nije poznavao nijedno drugo otkad je bilo potrebno da Hristos doe.
Kad re postade telo, On je bio nainjen od istoga tela kao to je nae. Drugaije i ne moe da
bude.
Danas ljudi tvrde da zakon nije mogao da ostvari ono za ta je bio namenjen i zato je Bog poslao
svoga Sina da oslabi zakon, kako bi telo moglo da odgovori na njegove zahteve. Ali, ako sam ja slab,
a vi jaki, i meni je potrebna pomo, meni nee koristiti da i vi postanete slabi kao ja, jer ja i dalje
ostajem slab i bespomoan. Ali ako sam ja slab, a vi jaki, i vi moete da mi predate svoju snagu, to e
30
19
mi pomoi. Zakon je bio dovoljno jak; ali njegov cilj se nije mogao ostvariti zbog slabosti tela. Zato
Bog mora dati snagu slabome telu. A da bi zadovoljio ovu potrebu, poslao je Hrista. Zato stoji
napisano: uinio je Bog poslavi svoga Sina u obliju grenog tela. (Rimljanima 8,3 SSP)
ovek je bio bezgrean kad ga je Bog stvorio malo manjim od anela. Telo je bilo bezgreno.
Ali, ovek je pao sa svog mesta i stanja i postao greno telo. A sada mi vidimo Isusa, ne kao oveka
kakav je bio kad ga je prvobitno nainio manjim od anela, ve kao oveka kakav je bio nakon to je
sagreio, i tako je postao mnogo manji od anela. Takvoga Isusa vidimo. 31
22. Kakvo je to oblije naeg grenog tela?

Jer, ono to Zakon nije mogao da uini jer je zbog tela bio slab, uinio je Bog poslavi svoga
Sina u obliju grenog tela, kao rtvu za greh. Tako je osudio greh u telu.
(Rimljanima 8,3 SSP)
Nemojte pogreno da shvatite ideju koja je izraena reju oblije. Ne radi se o obliku niti o
fotografiji u smislu neke slike, ve o obliju u smislu jednakosti (istovetnosti prirode prim.
izdavaa). Radi se o obliju prirode, obliju tela. Da bi bio poput grenog tela, trebalo je da ima
greno telo; da bi mogao da uopte postane telo kakvo je u ovome svetu, trebalo je da bude upravo
onakvo kakvo je u ovome svetu, telo kakvo mi imamo, a to je greno telo. To je ono to je reeno
izrazom u obliju grenog tela.
On nije uzeo aneosku ve Avramovu prirodu. Da bi mnoge sinove doveo u slavu, dolikovalo
je Onome za koga i kroz koga sve postoji da Zaetnika njihovog spasenja uini savrenim kroz
stradanje (Jevrejima 2,10). Za Njega je to bilo prikladno da uini. A ko su Njegova braa? Ljudski
rod. Poto smo svi od Jednoga, On se ne stidi nazvati vas i mene braom. 32
Kako je Hristos mogao da bude podloan slabosti (Jevrejima 5,2 arniev prevod), a da ne
pozna greha? Neki su mogli itajui do ovde pomisiti da potcenjujemo Isusov karakter kad ga
sputamo na nivo grenog oveka. Naprotiv, mi zapravo uzviavamo blagoslovenog Spasitelja koji se
dobrovoljno spustio na nivo grenog oveka, da bi mogao uzvisiti oveka do nivoa svoje sopstvene
istote (koja je bez mane), a koju je sauvao uprkos najteim okolnostima. 33
23. Zato je Isus bio iskuavan

kao to smo i mi danas?
Poto, dakle, imamo velikog Prvosvetenika koji je proao kroz nebesa Isusa, Sina Boijeg
vrsto se drimo vere. Jer, mi nemamo prvosvetenika koji ne moe da saosea s naim
slabostima, nego takvog koji je u svemu bio iskuavan kao i mi, samo nije zgreio.
(Jevrejima 4,14.15 SSP)
31
32
33
Jones, General Conference Bulletin, pp. 232, 233.

Jones, General Conference Bulletin, pp. 232, 233.
20
On nije mogao da bude iskuavan u svemu kao ja, ako nije bio u svemu kao ja. Zato je bilo
prikladno da bude u svemu nalik meni, da bi mi mogao pomoi tamo gde mi je pomo potrebna. O
da, ja znam dobro gde mogu da je dobijem. Hvala Gospodu! Tamo gde Hristos stoji, tamo je moja
pomo.
Ovde imamo dve odrene rei: nemamo prvosvetenika, koji ne moe da saosea. ta onda
moe da bude? Imamo prvosvetenika koji moe da saosea sa naim slabostima, mojim slabostima,
vaim slabostima. Da li On saosea s mojim slabostima? Da. Da li saosea s vaim slabostima? Da.
ta je slabost? Kolebanje, to je dovoljno snaan izraz. Mi imamo mnoge slabosti; svi ih imamo
mnogo. Mi ih oseamo. Hvala Gospodu to postoji Jedan koji ih osea, i ne samo da ih osea, ve
saosea s nama.
Re saosea podrazumeva mnogo vie od toga da osea nae slabosti i to da ih osea kao to ih
mi oseamo. On se neno stara; podstaknuto je Njegovo saoseanje. U Njemu su podstaknuti
nenost i saoseanje i On nam pomae. Hvala Gospodu za takvog Spasitelja! 34
Molimo vas u ime Hristovo pomirite se s Bogom! (2. Korinanima 5,20).
24. Svi mi smo iskuavani na razliite naine

Snalo vas je samo ljudsko kuanje. A Bog je veran, pa vas nee ostaviti da trpite iskuenja vie
nego to moete, nego e uiniti i kraj sa iskuenjima, da moete podneti.
(1. Korinanima 10,13)
Ima iskuenja koja e se svom silnom sruiti na vas, a koja za mene nisu nita vie od lahora
letnjeg dana. A opet ima iskuenja koja e se snano okomiti na mene, tako da samo to me ne
obore, a koja na vas uopte nee delovati. Ono to za nekoga predstavlja veliko iskuenje, za drugoga
ne mora nita da znai.
Te zbog toga, da bi mi mogao pomoi, Isus mora da bude tamo gde moe da osea ta ja
oseam, i da bude iskuan u svemu u emu mogu da budem iskuan i ja, koji uopte nemam
nikakvu snagu.
Poto na iskuenje kojem sam izloen vi moda uopte ne reagujete, a opet moda ste izloeni
iskuenju na koje ja uopte ne reagujem, Hristos treba da bude tamo gde smo i vi i ja, da bi mogao
da bude iskuan i u jednome i u drugome. On mora da saosea sa svim onim sa ime se vi suoavate,
a ne utie na mene, kao i sa svim onim sa ime se ja suoavam, a ne utie na vas. On treba da
zauzme mesto svih nas.
Isus je uzeo na sebe sva moja oseanja i moju prirodu, sva vaa oseanja i prirodu, kao i
oseanja i prirodu drugih ljudi. On mora da bude iskuavan u svemu kao ja, u svemu kao i vi i u
svemu kao drugi ljudi. Koga to sve obuhvata? Ceo ljudski rod.
I upravo je to istina. Hristos je bio na mestu celog ljudskog roda i imao je njegovu prirodu. U
Njemu su se srele sve slabosti oveanstva, tako da svaki ovek na zemlji, koji moe da bude izloen
nekom iskuenju, nalazi u Isusu Hristu snagu da mu se odupre. U Isusu Hristu nalazi se za svaku
duu pobeda protiv svakog iskuenja, kao i osloboenje od njegove moi. 35
34
35

21
25. Iskuan kao mi, pa i vie

I oni ga pobedie krvlju Jagnjetovom i reju svedoanstva svog, i ne marie za ivot svoj do
same smrti. Jer avo sie k vama, i vrlo se rasrdio, znajui da vremena malo ima.
(Otkrivenje 12,11.12)
Sotona nastoji da nas iskua to je vie mogue. Ali, on ne mora da upotrebi mnogo od svog
vremena niti mnogo od svoje sile da bi nas iskuavanjem naveo da popustimo.
On je bio posebno zainteresovan za to da navede Isusa da podlegne iskuenju. Sotona ga je
kuao u svemu u emu bi ikada iskuavao mene da bi me naveo na greh, ali je uzalud pokuavao.
Nije uspeo da navede Isusa na greh ni u emu u emu bih ja ikada mogao biti iskuan.
Takoe je pokuao da iskua Isusa u svemu u emu bi ikad iskuavao i vas, ne bi li vas naveo na
greh, ali ni u tome nije uspeo. Onda to ukljuuje i vas i mene; a Isus je u svemu pobedio i za vas i za
mene.
Ali, kad je kuao Isusa u svemu u emu bi iskuavao vas i mene, pa nije uspeo, morao je da ga
iskua i vie od toga. Morao je da ga iskua u svemu u emu je iskuavao druge, da bi ih naveo da
podlegnu. Sotona je i u tome doiveo potpuni neuspeh. Sotona je zaetnik svih iskuenja, tako da je
morao da kua Isusa u svemu u emu je on u stanju da kua. Takoe je morao da iskua Isusa s
mnogo veom snagom od one koju je ikad upotrebio na meni. Prema tome vi ste slobodni u Hristu.
avo je u svemu doiveo potpuni neuspeh. A u Hristu smo pobednici nad Sotonom. Isus je rekao:
Ide knez ovog sveta, i u meni nema nita (Jovan 14,30). U Hristu, mi se suoavamo sa Sotonom
kao potpuno poraenim i potpuno malaksalim neprijateljem. 36
26. Sotona je jai od nas, ali je paralizovan

Budui, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smru satre onoga
koji ima dravu smrti, to jest avola. (Jevrejima 2,14)
Da, u Hristu mi se sa Sotonom sukobljavamo kao sa potpuno pobeenim i obesnaenim
neprijateljem [Re prevedena sa satrti u Vukovom prevodu u grkom originalu znai
paralizovati ili obesnaiti (kao to je to u arnievom prevodu prim. prev.)].
Time Sveto pismo ne eli da kae da se vie ne moramo boriti, ve kae, i to naglaeno i s
radou, da u Hristu vodimo pobedonosnu borbu. Ako se borimo bez Hrista, doiveemo poraz.
Naa je pobeda potpuna samo u Njemu, kao to smo i mi u svemu samo u Njemu potpuni. O, ne
zaboravite na izraz: u Njemu!
Poto je Sotona primenio sva iskuenja za koja zna, koja je uopte i mogao znati, i poto je u
iskuavanju iscrpeo svu svoju snagu, kakav je onda pred Hristom? Odgovor je: potpuno nemoan. A
kad nas nae u Hristu pa posegne za nama da nas mui, kakav je i onda? Nemoan. Zato hvalimo i
veliajmo Gospoda!
36
22
Radujmo se jer smo u Njemu pobednici. U Njemu smo slobodni. U Njemu je Sotona
bespomoan i kad se radi o nama. Zahvalimo se za to. U Njemu smo potpuni i savreni. 37
Jer sve to je od Boga roeno pobeuje svet; i ovo je pobeda koja je pobedila svet: naa vera. Ko
je taj to pobeuje svet, ako ne onaj koji veruje da je Isus Sin Boiji? (1. Jovanova 5,4.5).
27. Nema blieg roda od Hrista!

to god ree uiniu ti; jer sva vrata naroda moga 38 znaju da si valjana ena. Istina je
da sam ti ja otkupitelj, ali ima jedan jo blii od mene ako te htedne on otkupiti,
dobro, neka te otkupi; ako li te ne htedne otkupiti, otkupiu te ja. iv je Gospod!
(Ruta 3,11-13 Bakotiev prevod)
Ko je bio otkupitelj u knjizi o Ruti? Najblii roak. Otkupitelj je morao da bude ne samo neki
bliski roak, nego najblii od svih. Zato Voz nije mogao da postane otkupitelj dok onaj drugi nije
odustao, pa je on postao najblii. Ovu misao nalazimo u poslanici Jevrejima.
U knjizi o Ruti seate se da je Nojeminin mu umro. Nasledstvo je prelo u ruke drugih. Kad se
vratila iz Moava, trebalo ga je otkupiti. Taj dogaaj nalazimo i u drugoj glavi Jevrejima. Adam je
imao nasledstvo (zemlju) i izgubio ga; a sam je postao rob. U jevanelju Levitskog zakonika (3.
knjizi Mojsijevoj), ako je neko izgubio nasledstvo, ono se moglo otkupiti, ali to je mogao da uini
samo najblii roak. (3. Mojsijeva 25,25.26.47-49)
Nama je potreban otkupitelj! Ali, otkupitelj moe da postane samo onaj koji je najblii po
krvnom srodstvu. Isus Hristos je blii od brata, blii od bilo koga. On je najblii meu braom
najblii roak. Ne samo to je s nama, ve je i jedan od nas.
U svakom iskuavanju, kad god smo kuani, On je pored nas. U svemu u emu je mogue da
budem iskuan, On je tu i odmah ustaje protiv sveg tog Sotoninog kuakog znanja i genijalnosti. A
kad obuhvatimo ceo ljudski rod, On je u svemu u emu svako od ljudskog roda moe biti iskuan. U
Njemu smo sauvani i od sile iskuenja. U Njemu smo pobednici. Ne bojte se, jer ja nadvladah
svet. (Jovan 16,33). 39
28. Kako da nadvladamo iskuenje?

Pavle, sluitelj Hrista Isusa, pozvan za apostola, odreen za evanelje Boije
a koje govori o njegovom Sinu, po telu roenom iz Davidovog potomstva.
(Rimljanima 1,1.3 arni)
U izvetaju o tome kako je Hristos postao jedan od nas, ustanovili smo da je On to postao
roenjem od tela. On je po telu roen od semena Davidovog (Karadi). Njegov rodoslov see do
Adama.
37
38
39

Sva vrata naroda moga (izraz) svi stanovnici grada moga prim. prev.
23
Svako je izloen iskuenju kad ga kua njegova slast, koja ga vue i mami (Jakov 1,14). To je
definicija iskuenja. U vama i u meni ne postoji nikakva posebna privlanost greha, nema nikakve
posebne sklonosti ka grehu, koja nije bila i u Adamu nakon to je napustio Edemski vrt. Sve
bezakonje i sav greh koji je uao u svet, potekao je od njega. Svako greno delo nije se u njemu i
otvoreno pojavilo, ali se otvoreno ispoljilo u Njegovom potomstvu.
Meutim, Isus Hrist se suoio sa svim tim iskuenjima. Bio je iskuan u svemu, u telu koje je
primio od Davida, od Avrama i od Adama. U Njegovom rodoslovu nalazimo Manasiju, koji je
poinio vee zlo od svih Judinih careva; tu je i Solomon, David, pa Rava, Juda i Jakov; svi su oni bili
tu. Isus je doao po telu na kraju tog niza iz rodoslova ljudskog roda.
Postoji neto to se zove nasledstvo. Vi i ja imamo karakterne crte koje smo nasledili od
prethodnika; moda i od pra-pradeda. 40
Ali, novoroenje potpuno zamenjuje ono staro. Ako je ko u Hristu, nova je tvar (stvorenje
arniev prevod): staro proe, gle, sve novo postade (2. Korinanima 5,17). Onaj ko uzme Boga
kao deo svog nasledstva, ima u sebi silu koja mnogo snanije deluje za pravednost od snage
nasleenih sklonosti ka zlu, jer na nebeski Otac ima mnogo veu silu od naih zemaljskih
roditelja. 41
29. Ne nasleuje se greh, ve sklonost ka grehu

Jer zakon izaziva gnev, i gde nema zakona nema ni prestupa. Ali Bog pokazuje svoju ljubav
prema nama time to je Hristos umro za nas kad smo jo bili grenici. Stoga emo mnogo pre
(mnogo vie Karadi) mi, opravdani sada njegovom krvlju, njegovim posredstvom biti
spaseni od gneva. (Rimljanima 4,15; 5,8.9 arni)
Dobar je zakon (zakon gravitacije) koji nas sve vue ka sreditu zemlje. Bez tog zakona ne
bismo mogli da ivimo. On nas dri na zemlji i omoguava nam da hodamo i da se kreemo po njoj.
Kao to znate, ako se okliznemo, ovaj zakon deluje tako da nas snanim trzajem rui. Dakle, isti
zakon koji nam omoguuje da ivimo, da se kreemo i da bez muke hodamo po zemlji dokle god
postupamo u skladu s njim, deluje i onda kad nismo usklaeni s njim; ali to boli.
Ovo je ilustracija kako ovaj zakon deluje i u ljudskoj prirodi. Da je ovek ostao tamo gde ga je
Bog postavio, zakon bi delovao neposredno i lako. Poto je ovek vie nije u skladu sa njime, zakon
jo uvek deluje direktno, ali to boli.
Zakon naslea see od Adama do tela Isusa Hrista, isto tako kao to see od Adama pa do tela
svih nas ostalih. U Njemu je bilo sve ono to je dobio od Adama. Zato su u telu Isusa Hrista, ali ne u
Njemu samome (ne u Njegovom karakteru, ne u Njegovom umu prim. izdavaa), ve u Njegovom
telu, naem telu koje je preuzeo sa ljudskom prirodom, postojale iste sklonosti prema grehu koje se
nalaze u vama i meni. Pa kad je bio izloen iskuenju, i Njega su vukle elje koje su bile u telu.
Vukle su ga i nastojale da ga namame da pristane na zlo. Ali, zahvaljujui Bojoj ljubavi i svom
pouzdanju u Boga, primio je silu i snagu i blagodat da na sve to kae Ne i da sve to pobedi. I tako,
40
41

Waggoner, The Everlasting Covenant, p. 66.
24
poto je bio u obliju tela grehovnoga i zbog greha, osudi greh u telu. (Rimljanima 8,3 prevod
Sinoda SPC) 42
30. Da li su same sklonosti i iskuenja greh?

Nego, svakog iskuava njegova sopstvena pouda, koja ga vue i mami. Onda pouda zane i
raa greh, a greh, uinjen, raa smrt; Ne zavaravajte se, draga moja brao
(Jakov 1,14-16 prevod Sinoda SPC)
Sklonosti ka grehu koje su u nama, pojavljuju se i kao dela i postaju otvoreni gresi. Postoji
razlika izmeu sklonosti ka grehu i otvorenog pojavljivanja tog greha u delima. U nama postoje
sklonosti ka grehu koje se jo nisu pojavile i kao dela, ali mnogo ih se i pojavilo.
Meutim, Hristos je pobedio sve sklonosti ka grehu, a koje se jo nisu ispoljile. A ta je sa
gresima koji su se ispoljili u naim delima? Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas (Isaija 53,6).
On je u svom telu poneo nae grehe na drvo, da mi, umrevi gresima, ivimo za pravednost.
Njegovim ranama ste isceljeni (1. Petrova 2,24). Iz ovoga je jasno da su na Njega poloene sve
sklonosti ka grehu, koje ive u nama, ali i svi gresi koji su se ispoljili. Strano je to, ali istinito. No,
kakve li radosti! U toj stranoj istini nalazi se potpunost naeg spasenja. On ih je sve pobedio; u
Njemu i svi mi imamo pobedu nad svim gresima.
Mi smo oseali krivicu zbog greha koje smo poinili; bili smo svesni osude zbog njih. A svi oni
su pripisani Hristu; svi su poloeni na Njega. Evo pitanja! Da li se On oseao krivim za grehe koji su
Njemu uraunati? On nikad nije bio svestan da je poinio neki greh, jer nikad nije sagreio. Ali, na
Njega su poloeni nai gresi, za koje smo mi bili krivi. Razmotriemo ovo tako da e svaka dua rei:
Da. Moda ima nekih koji nisu imali iskustvo koje u uzeti kao ilustraciju, ali su ga mnogi imali;
oni mogu da kau: Da. Svi drugi koji su to iskusili, rei e odmah: Da. 43
31. Hristos je potpuni Spasitelj

Stoga i moe sasvim da spase one koji njegovim posredstvom prilaze Bogu, poto svagda ivi da se moli za njih. (Jevrejima 7,25 arni)
Bog pripisuje Hristovu pravednost greniku koji veruje. Uzmimo oveka koji u svom ivotu nije
poznavao nita drugo osim greha, nita drugo osim krivice i osude zbog greha. Ali, taj ovek je
poverovao u Isusa Hrista i Bog mu pripisuje Hristovu pravednost. Sada je ovaj ovek, koji u svom
ivotu nikad nije uinio ni deli pravednosti, svestan pravednosti. U njegov ivot je ulo neto ega
ranije nikada nije bilo; on je svestan radosti i slobode u tome.
Dakle, Bog je nae grehe uraunao ili pripisao Hristu, isto tako kao to nama pripisuje Njegovu
pravednost. Ali, kad pripisuje pravednost nama, koji nismo nita drugo do grenici, mi smo svesni
toga, pa i radosti koju to donosi. Zbog toga, kad je Bog pripisao nae grehe Isusu, On je bio svestan
42
43

25
njihove krivice i osude, isto tako kao to je grenik koji veruje, svestan Hristove pravednosti, mira i
radosti koji su mu pripisani, jer je sada Isus poneo njegove grehe. Na Njega su poloeni nai gresi,
naa krivica i naa osuda.
On je poneo krivicu i osudu za sve grehe, platio za njih i okajao ih. Sada smo u Njemu slobodni
od svakoga greha koji smo ikad poinili. Radujmo se i hvalimo Boga! Sve sklonosti ka grehu On je
pogazio zauvek.
O, On je savreni Spasitelj. On je Spasitelj od greha koje smo uinili, ali i Pobednik nad
sklonostima da uinimo greh. 44
Koji pobedi nee mu nauditi druga smrt. (Otkrivenje 2,11)
32. Zar emo ponovno preuzeti krivicu i osudu?

Ali, ako se, nastojei da budemo opravdani u Hristu, mi sami pokaemo kao grenici, da li to
znai da Hristos slui grehu? Nipoto! Jer, ako ja ponovo zidam ono to sam sruio, dokazujem
da sam prestupnik. (Galatima 2,17.18 SSP)
Zar e onaj koji veruje u Isusa, dopustiti da ono to je Hristos osudio u telu, vlada nad njim?
Istina je da ovek moe sve to da ima u Isusu, ali on ne moe da ima korist od toga ako sam ne
veruje u Isusa. Ako taj ovek eli da ima Hrista kao svog Spasitelja, ako eli da rei pitanje svih
svojih greha i da se od njih spase, da li sada Hristos treba da neto uini da bi se pobrinuo za grehe
tog oveka? Ne, sve je ve uinjeno. Dok je bio u telu On je za svakog oveka osigurao sve, i svako ko
veruje u Njega to prima, i nema potrebe da bilo koja od strana ponovo neto uini. Hristos je
prineo jednu rtvu za grehe i zauvek seo s desne strane Bogu (Jevrejima 10,12). Zato je svako ko
veruje u Njega savren ili potpun. Jer u Njemu ivi svaka punina Boanstva telesno (Koloanima
2,9). A Bog daje svog venog Duha i veni ivot da se ivi u venosti tako da ovaj veni Duh
moe da nam otkriva i da nas kroz svu venost upoznaje s beskrajnim dubinama spasenja koje
imamo u Njemu. Knez ovoga sveta ne oslepljuje nikoga, dok ovaj sam ne zatvori oi za veru. A onda
e Sotona nastojati da one ostanu zatvorene to je due mogue. Pa, ako je i pokriveno nae
evanelje, pokriveno je samo za one koji propadaju, kojima je bog ovoga sveta oslepio njihove
nevernike misli (razum Karadi; pamet SSP; um eng. prevod KJV), da ne vide prosveenje
od evanelja o slavi Hristovoj, koji je slika Boija (2. Korinanima 4,3.4 arni). Zato je bog
ovog sveta oslepio njihov razum? Zato to su nevernici. Bog nee nikoga prisiljavati da bude
pravedan. Svako grei po svome izboru. I svako moe da bude pravedan po svom izboru. Drugom
smru nee umreti niko ko e radije izabrati pravednost nego greh. Sve to je oveku potrebno i to
moe da ima u pravednosti, u potpunosti je osigurano u Hristu, a sve to svako od nas treba da uini
jeste da izabere Hrista. 45
44
45

26
33. Motiv u Hristu kae nam ko smo

Zato, kao to kroz jednog oveka doe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt ue u sve ljude
Stoga, dakle, kao to je za jedan prestup dola osuda na sve ljude, tako je i jednim
pravednim delom dolo na sve ljude opravdanje koje ivot donosi. Jer kao to su neposlunou
jednoga oveka mnogi (svi grki original) postali greni, tako e i poslunou jednoga mnogi
(svi) postati pravedni. (Rimljanima 5,12.18.19 kombinacija prevoda Karadi-arni)
Po emu je Adam bio slika Hrista? Po svojoj pravednosti? Ne, on je nije sauvao. Po svome
grehu? Ne, jer Hristos nije sagreio. Pa po emu je onda Adam bio slika Hrista? Po tome da su svi na
svetu bili obuhvaeni u Adamu, kao to su svi koji su na svetu obuhvaeni u Hristu. Drugim reima,
Adam je svojim grehom obuhvatio ceo svet; Isus Hristos, drugi Adam, svojom pravednou
obuhvatio je celokupno oveanstvo.
Prvi Adam je obuhvatio sve nas; ono to je uinio ukljuivalo je sve nas. Ono to je on uinio,
prouzrokovalo je da budemo ono to jesmo.
Sada je ovde drugi Adam. Da li On obuhvata sve, kao to je i prvi Adam obuhvatio? Odgovor:
Nema sumnje da ono to je drugi Adam uinio obuhvata sve koji su bili obuhvaeni i onim to je
prvi Adam uinio.
Da li pravednost drugog Adama obuhvata sve one koje obuhvata Adamov greh? Pogledajte
bolje! Bez naeg pristanka svi smo obuhvaeni u prvome Adamu. Isus, drugi Adam, obuhvata nas u
svemu. Prvi Adam doveo je oveka pod osudu greha; dok pravednost drugog Adama to ponitava,
inei to da je svaki ovek ponovo iv. Svako je slobodan da izabere kojim e putem poi; i zato je
odgovoran za svoje sopstvene grehe. Kad je Hristos stao na nae mesto, rekao je: Ja u se pouzdati u
Njega (Jevrejima 2,13). To pouzdanje nikada nije nije razoarano. Otac je bio sa Njim i prebivao je
u Njemu i sauvao Ga da ne sagrei. I tako je Gospod Isus svakom oveku na ovome svetu doneo
boansku, spasonosnu veru. 46
34. Bog vas nikad nee razoarati

Jer Sin Boiji, Isus Hristos, koga smo vam mi objavili, ja i Silvan i Timotej, nije bio da i ne,
nego je u njemu bilo da. Jer koliko god ima Boijih obeanja, u njemu su da. Zato i govorimo
amin preko njega, Bogu na slavu - preko nas. A Bog nas sa vama uvruje u Hristu, on nas je
pomazao, i zapeatio nas, i dao Duha u naa srca - kao kaparu.
(2. Korinanima 1,19-22 arni)
Spasonosna vera nije neto to potie od nas samih, sa ime verujemo u Njega, ve je neto ime
je Hristos verovao vera koju je On pokazao, koju nam On donosi, koja postaje naa i koja deluje u
nama Boji dar.
To znae rei: Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu. (Otkrivenje
14,12). Oni dre veru Isusovu, jer je upravo tu veru pokazao sam Isus.
46
Jones, General Conference Bulletin, 1895, pp. 268-270.
27
On nam je doneo ovu boansku veru, kojom moemo s Njim da kaemo: Ja u se u Njega
uzdati (Jevrejima 2,13). Ovo pouzdanje ni danas nee doiveti razoaranje, kao to ga nije doivelo
ni onda. Bog je odgovorio na Njegovo pouzdanje i bio je sa Njim. Bog e i danas odgovoriti na to
pouzdanje u nama i prebivae s nama.
Zato mu je ime Emanuilo, Bog s nama a ne Bog s Njim; Bog je bio s Njim pre stvaranja sveta.
Mogao je da ostane tamo, da uopte ne doe ovamo, pa bi On i dalje ostao s Njim i Njegovo ime bi
bilo Bog s Njim. Ali, nama je bilo potrebno da Bog bude s nama. O, upravo je to Njegovo ime!
Radujmo se zauvek u tom imenu! 47
Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime e Mu biti: Divni,
Savetnik, Bog silni, Otac veni, Knez mirni. (Isaija 9,6)
35. Po emu znate da niste pod osudom

Bedan sam ja ovek; ko e me izbaviti od ovog smrtnog tela (tela smrti ove Karadi)? Bogu
hvala kroz Isusa Hrista, Gospoda naega Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu.
(Rimljanima 7,24.25; 8,1)
Ove rei sadre jednu praktinu misao. A otuda se javlja i pitanje koje mnoge mui.
Oni kau: Sve ja to teoretski verujem i znam da me je Hristos oistio od greha. Ako priznajem
svoje grehe, On je veran i pravedan i oprostie mi i oistiti me od svake nepravde. Ali, moje pitanje
je: Da li sam mu priznao sve svoje grehe? Kad bih bio siguran da jesam, onda bih mogao da se
uhvatim za to obeanje i verujem da vie za mene nema osude.
Po emu emo znati da nismo pod osudom? Naravno, po tome to ete priznati sve to vam
Gospod pokae. Ali, nemojte stati na pola puta. Verujte da vam je Bog oprostio i primite Njegov mir
u vae srce. A ako vam pokae neke druge grehe, priznajte ih i verujte da su vam oproteni, pa i dalje
uvajte Njegov mir. Meutim, iskrene due se liavaju blagoslova i obuzima ih tama, ako nakon
priznanja svojih greha ne prihvate oprotenje i ne zahvale Bogu za slobodu koja mora da usledi.
Misao da smo priznali sve nama poznate grehe, ali da ne prepoznajemo i slobodu od osude,
predstavlja ozbiljnu optubu protiv Boga. Na ovaj nain ispada da Gospod oprata samo onome koji
ima najbolje pamenje. Meutim, da li vas je samo vae pamenje osposobilo da se setite greha koje
ste priznali? Ko je osveio vae pamenje? To je uinio Boji Duh. Zar emo da optuujemo Boga da
je izvrio samo delimian posao? On je poslao svoga Svetoga Duha da vam pokae te grehe. Zar
emo rei da je zadrao deo njih koje nam nije otkrio? On nam je pokazao upravo ono to je eleo
da priznamo i kad smo to priznali, mi smo zadovoljili Bojega Duha i slobodni smo. 48
36. Pravo oprotenje uklanja grehe

Ako pak hodimo u svetlosti, kao to je on sam u svetlosti, imamo zajednicu jedan s drugim i
krv Sina njegova Isusa Hrista isti nas od svakoga greha. (1. Jovanova 1,7 arni)
47
48

Waggoner, General Conference Bulletin, 1891, 12.
28
Ja nemam pravo da sebe smatram boljim od Boga. Kad neko doe k meni ili k vama, i sav
skruen priznaje uinjeno zlo, mi mu rado opratamo; i pre nego to je rekao pola onoga to je hteo
da kae, kaemo mu da je sve u redu i da to vie ne treba ni spominjati.
Upravo to i Bog radi. On nam je izneo priu o izgubljenom sinu kao primer kako Bog oprata.
Otac ga je ugledao ve iz daleka i potrao mu u susret. Jako sam zahvalan Bogu to od mene ne trai,
pre nego to moe da mi oprosti, da se osvrnem nazad, i razmotrim svaki greh koji sam ikad
poinio, pa da ga i priznam. Kad bi to bilo tako, morao bi da produi vreme milosti vie nego to mi
se ini moguim, ne bih li ispovedio tek jedan deo njih. Zato je David mogao da kae: Jer me
opkolie zla nebrojena; stigoe me nepravde moje da ne mogu gledati; ima ih vie nego kose na glavi
mojoj, srce me moje ostavi (Psalam 40,12). Da, nai su gresi nebrojeni, ali rtva je Bogu duh
skruen, srce skrueno i poniteno ne odbacuje, Boe (Psalam 51,17). Na ovaj nain inimo savez
tj. zavet s Bogom na rtvi.
Gospod nam besplatno oprata i mi to treba da znamo. On nam pokazuje reprezentativne grehe
u naem ivotu. Takvi reprezentativni gresi predstavljaju celu nau grenu prirodu, a mi smo svesni
da je ceo na ivot isto takvog grenog karaktera. Bojoj ljubavi i saaljenju nema kraja. Kako otac
ali sinove, tako Gospod ali one koji Ga se boje. Jer zna grau nau, opominje se da smo prah
(Psalam 103,13.14). Zar emo optuivati Boga da govori: Pokazao sam ti ove grehe i ti si ih priznao;
ali ima jo i drugih i ja ti ih neu pokazati; mora da ih sam otkrije, a do tada ti neu oprostiti? Bog
s nama tako ne postupa. 49
37. Prestanimo pozivati sotonu da nas

obeshrabruje
Ali se ne stidim, jer znam u koga sam se uzdao, i uveren sam da je on kadar sauvati do onoga
dana dobro koje je meni povereno. (2. Timotiju 1,12 arni)
Ljudi kau: Prihvatio sam Hrista i sada gledam unazad i pratim istoriju svog ivota kroz dan,
ili sedmicu, i ne vidim nita osim nesavrenstva u svemu to sam uinio. Onda me savlada oseanje
osude, pa ne oseam da sam slobodan. Kad vidim sve te promaaje, kako mogu rei da za mene vie
nema osude?
Ovo je lukava sotonina prevara da nas odvrati od Bojeg prihvatanja i pomirenja s Njim. Zar
oekujemo da se opravdamo svojim delima? Ako to oekujemo, onda na samom poetku inimo
veliku greku. Jer se delima zakona ni jedno telo nee opravdati pred Njim. (Rimljanima 3,20)
Neko kae: Bojim se da u pasti. Nema potrebe da se bojite. Jer ta ste Njemu poverili? Svoj
ivot i On je u stanju da ga sauva. Kad preemo u Boje carstvo, neemo izneti svoja najbolja dela i
zahvaliti Bogu to nas je opravdao zato to smo tako dobro postupali. Naa radosna pesma bie On
koji nas ljubi, i umi (opra Bakoti) nas od greha naih krvlju svojom (Otkrivenje 1,5). Zato
znamo, kad se pokorimo Njemu i neprekidno umiremo sebi, On za nas ini ono to mi ne moemo
49
29
da uinimo za sebe. Gledajmo stalno u Njega! Ali, ako odvratimo pogled sa Njega i padnemo u greh,
On za to nije kriv. 50
Uzdajui se u ovo isto da e Onaj koji je poeo dobro delo u vama dovriti ga tja do dana Isusa
Hrista. (Filibljanima 1,6)
38. Pomo kad ste umorni i iscrpljeni

Jer ne primiste duh ropstva, opet da se bojite; nego primiste Duh posinjenja, kojim viemo:
Ava, Oe! Ovaj duh svedoi naem duhu da smo deca Boja. A kad smo deca i naslednici smo:
naslednici, dakle Boji, a sunaslednici Hristovi: jer s Njim stradamo da se s Njim i proslavimo.
(Rimljanima 8,15-17)
Ava znai Otac. Svesni smo da je On beskonaan u snazi i tako velik da su narodi za Njega
kao kap u kofi. On je velik i straan, ali Ga mi moemo nazvati naim Ocem. Iako poseduje
beskrajnu boansku silu, On je nean kao roditelj.
Neki kau da bi se radovali samo da imaju osvedoenje Duha. ta je osvedoenje Duha?
To je neka vrsta oseanja, kae neko, i kad to imam, onda znam da me je Bog prihvatio. Ali,
prihvatanje poiva na neemu mnogo bitnijem od oseanja.
Ponekad sam tako umoran i iscrpljen da uopte nisam u stanju da neto oseam. Tada elim da
znam da sam Boje dete. Ponekad nas savlada bolest i podriva svu nau snagu, pa nemamo ni umne
ni telesne snage. Jedva da smo i ivi, svesni smo, ali bez oseanja. Tada nam je potrebno osvedoenje
Duha. Da li ga onda moemo imati? Da, ovaj duh svedoi naem duhu da smo deca Boja (Stih
16). Kako Duh svedoi? Koji veruje Sina Bojeg ima svedoanstvo u sebi. (1. Jovanova 5,10)
ta radi svedok? Svedoi. Kako svedoim na sudu? Tako to kaem ono to znam. Moda to
potvrujem i zakletvom. Prema tome, kad Sveti Duh svedoi, On mora neto da kae, zar ne? Da.
Bog je govorio preko svojih proroka, preko Jeremije, Davida, Pavla. Ko to govori u Rei, u Svetom
pismu? Boji Duh. Prema tome ta je svedoenje Duha? Boja Re je glas Bojeg Duha.
Svedoanstvo imamo u sebi kad u svojim srcima verom imamo Njegovu Re. 51
39. Verujmo da nas Gospod mnogo voli

Jer svi, koje vodi Duh Boiji, ti su sinovi Boiji. (Rimljanima 8,14 arni)
Bog je dao svoje svedoanstvo da bude zapisano i zakleo se na njega. Kad je Bog objavio sebe,
ta moete da uinite kako bi tu re potkrepili (potvrdili)? Kad je Bog progovorio, da li ete to
potkrepiti ljudskim svedoanstvom? Ne; Boja re je nae sidro. Ona ulazi iza zavese gde je za nas
uao pretea Isus.
Kad doete svojoj kui, u svoju sobu, prepoznajte Boji glas koji vam se obraa. Njegov Duh
svedoi naem duhu da smo Boja deca. Biti Boje dete nije neto obino. Vidite kakvu nam je
50
51

30
ljubav dao Otac, da se deca Boja nazovemo (1. Jovanova 3,1). Vidite to! To je suvie udesno da bi
ljudski um mogao da shvati. Jadna smo, bezvredna, bedna stvorenja, bez ikakve vrednosti, a Bog je
pokazao toliko beskrajnu ljubav prema nama, da nas je uinio dostojnima da budemo Njegovi
sinovi; i dao nam sve to je daje Hristu.
Otac nas voli jednako kao to voli svog jedinorodnog Sina. Po emu to znamo? Po injenici da
je pustio svog jedinorodnog Sina da umre kako bi nas spasio od smrti. Sa Hristom delimo svu ljubav
koju Otac ima prema Njemu.
Hristos ne moe da preuzme svoje nasledstvo bez nas, jer smo sunaslednici Hristovi
(Rimljanima 8,17). Ako smo vi i ja sunaslednici nekog imanja, moramo ga posedovati zajedno.
Usput reeno, kad Hristos bude preuzeo svoj presto i mi emo ga preuzeti. A to je neto to nam
Bog otkriva ve sada. Mi ne smemo da to odlaemo do zlatnih ulica u Jerusalimu, do bisernih vrata i
zidova od jaspisa. Sve to Hristos ima, mi imamo sada. Moemo rei sa Davidom: Srea mi dade
prekrasno naslee, lepa je batina moja (Psalm 16,6 Bakoti). Isus kae: Da pozna svet da si me
Ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni to si ljubav imao. (Jovan 17,23) 52
40. Koji udeo stradanje ima u slavi?

Jer mislim da stradanja sadanjeg vremena nisu nita prema slavi koja e nam se javiti.
(Rimljanima 8:18)
Razmislite: Bog je imao samo jednog jedinorodnog Sina, sjajnost slave i oblije Njegovog bia;
On je Ljubljeni. O, kakva je irina Njegove ljubavi kad je u stanju da nas njome obuhvati, da nas
usvoji u svoju porodicu i uini da uestvujemo u vlasnitvu koje deli samo sa svojim Sinom.
Svet ga nije priznao kao boanskog Sina Bojeg, naslednika neba; zato nee da prizna ni nas kao
sinove Boje i naslednike neba. Ali, mi smo sada Boja deca, sada smo Njegovi sinovi nita manje
nego to emo to uvek biti. Slava posinovljenja se jo nije ispoljila u nama, ali kad se Hristos javi,
biemo kao On.
Presto kome pristupamo i pred kojim iznosimo svoje molbe, je presto blagodati i slave.
Blagodat koja nam je data, jednaka je meri slave koja je povezana sa tim prestolom. Ova slava e se
jednog dana otkriti u nama, tako da e ovo, sada iskvareno telo sijati kao sunce. No, zagarantovano
nam je da se mera te blagodati moe ve i sada otkriti u nama.
Kao to naa stradanja nisu dostojna da se uporede sa slavom koja e se otkriti, tako se stradanja
sadanjeg vremena ne mogu uporediti sa blagodau koja nam je sada data da ih pretrpimo. Blagodat
je jednaka toj slavi.
Ako na ova obeanja gledamo na ovaj nain, vidimo da nebo poinje ve ovde na zemlji. Imati
Bojeg Duha i biti Boje dete znai da ve sada moemo ui u bogatstvo naeg nasledstva. I ako
nastavimo da budemo Boja deca, to nae nasledstvo e se produiti kroz svu venost; jedina razlika
e biti, da kad doe Sin Boji, imaemo celo nasledstvo s njegovom slavom. 53
52
53

31
41. Da li se neko poseban moli za vas?

Jer ne znamo za ta emo se moliti kao to treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem
neiskazanim. A Onaj to ispituje srca zna ta je misao Duha, jer po volji Bojoj moli se
za svete. (Rimljanima 8,26.27)
Kad sam uo jednog za drugim kako govore: Moli se za mene, setio sam se kako se Hristos
molio za nas, i da sam Sveti Duh posreduje za nas. Iako moemo traiti od drugih da se mole za nas,
zar se ne moemo osloniti na molitve koje se gore na nebu stalno upuuju za nas? Hristos i Sveti
Duh se mole za nas.
to se mene samoga tie, ja to razumem i ovako se hrabrim: Otvaram svoju duu Bogu i molim
ga da mi da za ta da se molim? Ponekad nemam rei i ne mogu niega da se setim, osim neiskazane
elje za neim to nemam. Samo Sveti Duh zna ta mi je potrebno, pa On posreduje za mene i Bog
mi daje izobilnije nego to mogu i da pomislim. Sveti Duh uzima te misli koje mi ne moemo
pretvoriti u rei, a jedva i da moemo da mislimo, i pretvara ih u rei i molbe pred Bojim
prestolom, a Onaj koji ispituje ljudska srca zna ta je misao duha.
Neki kau da idu da istrae svoje srce i uklone sve zlo koje mogu da nau u njemu. Jeremija
kae. Srce je prevarno vie svega i opako: ko e ga poznati? Ja Gospod ispitujem srca i iskuavam
bubrege (Jeremija 17,9.10). Mi ne moemo da ispitamo svoja srca i uklonimo sve zlo u njima. Srce
e nas svaki put izneveriti. Ali, Bog moe da ispita srce i On to ini. I ako prihvatimo rezultate
Njegovog ispitivanja, naa radost bie velika. Upravo je Uteitelj onaj koji iznosi ove grehe naem
srcu, a koje je Gospod pronaao u nama; dok je sam in izlaganja tih greha naim oima deo Boje
utehe. 54
42. Ovaj besplatni dar dat je svakome

A mi znamo da Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole, onih koji su po njegovom naumu
pozvani. (Rimljanima 8,28 SSP)
Ovde je spomenuta re pozvani i ona kod nekih izaziva obeshrabrenje. Neki brat e rei:
Moda ja nisam pozvan; nisam siguran da jesam. Zato se to ne odnosi na mene.
Pitanje pozivanja se vrlo lako da reiti. Koga je Bog pozvao? I Duh i nevesta govore: Doi. I
koji uje neka govori: Doi. I ko je edan neka doe, i ko hoe neka uzme vodu ivota za badava.
(Otkrivenje 22,17)
Pozvani su svaki mukarac i ena i dete na zemlji. Oni koji uju poziv treba da ga prihvate i
prenesu dalje. Boja dobrota je tako velika da obuhvata svakoga: Jer Bog je tako zavoleo svet da je
svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima veni ivot
(Jovan 3,16). Ova dva teksta su dovoljna da raspre u sva etiri vetra sve teoloko smee koje je
napisano da dokae kako je Bog odredio samo nekolicinu koju je pozvao, i nikoga vie. Neka
nijedna dua ne ostane po strani zato to misli da nije pozvana. No, ne dolaze svi i svi ne prihvataju
Petrov savet da uvrste svoj poziv i izbor, ali tome nije kriv Bog.
54
32
Ponekad se bojimo rei izbor. Zar je potrebno da je se bojimo? Ne, jer svako moe da bude
kandidat, a svaki kandidat moe da bude izabran. Besplatni dar blagodati opravdanje ponueno je
svima (Rimljanima 5,18). U trenutku kad se odreknete sebe i umesto toga prihvatite Hrista, imate
sve to Hristos moe da vam da. On je u stanju da vas blagoslovi tako da se svaki od vas obrati od
pakosti svojih (Dela 3,26). U Hristu nam je dato sve to je potrebno za ivot i pobonost. Zato dua
koja stoji u Hristu moe stajati vrsto i sigurno kao Stena vekova. Svako je pozvan da uspostavi
zajednicu sa Hristom, ako eli da je prihvati. Mi smo izabrani u Njemu blagonaklonou Njegove
volje, na slavu Njegove blagodati. 55
43. Radosna vest o Bojem predznanju

Jer koje je unapred znao, njih je i predodredio da budu saobrazni liku njegovoga Sina, da on
bude prvenac meu mnogom braom. Koje je pak predodredio, te je i pozvao; a koje je pozvao,
te je i opravdao, a koje je opravdao, te je i proslavio. (Rimljanima 8,29.30 arni)
Da li je Bog znao da e Adam sagreiti, a ne zna da li emo mi biti spaseni ili ne? Da, znao je
sve to. Kako onda moemo da budemo slobodni? Ne znam i to uopte nije vano. Iz Njegove rei
znam da slobodno mogu imati spasenje i da ga imam ako elim.
Bog nas je unapred znao u Hristu, i mi smo bili predodreeni za takvo mesto na zemlji i u
stanju takve istote, kakvu Bog eli da imamo. Kako znam da sam Boje dete? On me je voleo i
otkupio i dao je sebe za mene; zato pripadam Njemu. Sada sam u Hristu (poivam u Njegovoj
ljubavi) i uopte nije bitno ta e mi se dogoditi. Ne moe da me snae nita loe, jer sve to bi i
dolo na mene, Bog e izvesti na moje dobro.
Sotona je osmislio neke zle planove protiv mene sa namerom da me uniti. Bog uzima ove zle
planove i iz njih izvodi ono to je dobro za mene. Nema nikoga ko bi se alio kada mu je dobro. A
hrianinu je sve vreme dobro, jer mu sve ide na dobro. One zle stvari su loe kad zaponu, namera
im je da nas unite, ali kad se pojave Bog ih pretvara u dobro. Kad na stvari gledamo na ovaj nain,
onda moemo da hvalimo Boga bez obzira to se dogaalo. Gospod spasenjem ovenava ponizne
(Psalam 149,4 Stvarnost). ta emo, dakle, rei na ovo? Ako je Bog s nama, ko e na nas?
(Rimljanima 8,31)
Nema tako zle osobe, ak ni samoga avola, da Bog ne uzima njegovo zlo i ini da ono poslui
Njegovoj venoj nameri. Izobilje utehe je u samoj pomisli da je Bog, kome sluimo, ba takav. 56
44. Kakva radost u saznaju da si TI pozvan

Stoga, brao, postarajte se jo vie da uvrste svoj poziv i izbor; ako to inite, neete se nikad
spotai. Jer e vam se tako obilno pruiti ulazak u veno carstvo Gospoda naega i Spasitelja
Isusa Hrista. (2. Petrova 1,10.11 arni)
55
56

33
Ko je pozvan? Jer je za vas obeanje i za decu vau, i za sve daleke koje e god dozvati Gospod
Bog na (Dela 2,39). Bog poziva svakoga ko hoe. (Otkrivenju 22,17)
Sa kojom namerom Bog poziva sve koji hoe da dou k Njemu? Da, kad se ispuni vreme, u
Hristu ponovo sastavi sve to je na nebesima i na zemlji (Efescima 1,10 arni). Zahvaljujui
Bojoj blagodati, mi svi treba da se sastavimo u Hristu. Poto je tako, ta je naa dunost? Postarajte
se jo vie da uvrste svoj poziv i izbor.
Svako je pozvan, ali Boji cilj je u Hristu. Ako iz dana u dan kaemo Gospodu: Evo mog srca,
Gospode! elim da Ti ga dam, On e nas vezati za oltar uima svoje ljubavi. I tako smo sa Hristom
predodreeni. Ono to On ima, imamo i mi. On je rekao: I niko ih nee oteti iz ruke moje. (Jovan
10,28)
Oni koji su pozvani, opravdani su u Hristu; zato imamo opravdanje. A oni koji su opravdani su
i proslavljeni. Ako to moemo da verujemo, onda imamo obilje udesne snage. Da, slavu koju si mi
dao Ja dadoh njima, da budu jedno kao mi to smo jedno. (Jovan 17,22)
Zapazite da se radi o prolom vremenu. Slavu koju nam je Bog dao u Hristu, imamo danas.
Istina je da se ona jo nije pojavila pa svet ne poznaje nas, jer nije poznao Hrista. Ali, ona je naa.
Ona se ak i sada pojavljuje u obliku blagodati. Gospod daje blagodat i slavu; onima koji hode u
bezazlenosti ne uskrauje nijednog dobra (Psalam 84,11). Petar kae da se veri moemo radovati
radou neiskazanom i proslavljenom (1. Petrova 1,8).
Ova slava pripada nama i mi je (ve) sada imamo. 57
45. Moe li bilo ko ili bilo ta biti protiv nas?

Ako je Bog za nas, ko e protiv nas? Ko e podii tubu protiv izabranika Bojih?
Ko e nas rastaviti od Hristove ljubavi? Ali u svemu tome mi nadmono pobeujemo
pomou Onoga koji nas je zavoleo. (Rimljanima 8,31-37 arni)
Ne zaboravimo da je Hristos dao primer kada je sotonu porazio reju svog svedoanstva. Svaki
put kad je iskuenje dolo, rekao je: Pisano je. Pa kad naiu oblaci mraka i kada se oko nas skupi
gusta tama, samo kaimo: Ako je Bog za nas, ko e protiv nas? A da je Bog za nas pokazao je kada
je dao Hrista da umre za nas i kad Ga je ponovo vaskrsao za nae opravdanje.
Prema tome, nije vano ta e se pojaviti protiv nas jer to dolazi protiv Boje namere; a ona je
sigurna i vrsta, jer je Svemogui sigurno moe ispuniti.
Ko je protiv nas? Sotona. Sotona je probao svoju silu nad Hristom, pa se pokazalo da Mu nije
dorasla. Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji, rekao je Hristos (Matej 28,18). Ako je Hristu
data svaka vlast na nebu i na zemlji, da li je onda uopte neto ostalo za sotonu?
Sotona je protiv nas. On izaziva bolesti i stavlja prepreke na na put. Ali, upravo ono ime eli
da nas upropasti, Bog uzima i pretvara u nau korist. esto pevamo:
Bilo da doe dobro ili zlo, za mene dobro biti mora.
Siguran sam jer sve u Tebi imam, ja sve u Tebi imam!
57
34
Meutim, esto pevamo neto u ta ne verujemo. Ako bismo ukinuli muziku ovim reima i
ostavili ih tako, ne bi bilo nikog od vernika ko bi se usudio da ih izgovori. Verujmo u njih ne zato
to su u pesmi nego zato to su biblijska istina.
Sve je ve sada vae. Zbog toga, ako nas ljudi grde i progone, jedino to moemo da uinimo
jeste da ih alimo i da radimo za njih, jer ne znaju za bogato naslee. 58
46. Neto to mislite da vidite, u stvari nije tamo

Jer sadanja naa laka nevolja ostvaruje nam prekomerno i neizmerno, veno izobilje slave, jer
mi ne mislimo na ono to se vidi, nego na ono to se ne vidi; jer vidljive stvari su privremene, a
nevidljive su vene. (2. Korinanima 4,17.18 arni)
Da li vas oi esto varaju? Ponekad mislite da ste videli neto to zapravo niste videli, a onda
opet, kad doete blie da to bolje pogledate, ustanovite da to nije ono to vam se inilo da jeste. Ali,
Boja re nikad ne vara. Istina je da je ono na ta moemo da se oslonimo, zapravo ono to ne
moemo da vidimo. Moemo da vidimo nebo i zemlju, ali oni e proi.
Moemo rei: Bog nam je utoite i sila, pomonik koji se u nevoljama brzo nalazi. Zato se
neemo bojati, da bi se i zemlja pomestila, i gore se prevalile u srce morima (Psalam 46,1.2). To
vreme dolazi. A i tada e biti onih koji su savreno mirni i sabrani; ali to e biti oni koji su nauili da
kau kako sve ide na dobro onima koji ljube Boga, koji su pozvani po Njegovoj nameri. Onaj ko
sada sumnja u Boga, sumnjae i tada.
Ko e optuiti izabrane Boje? (Rimljanima 8,33). Naime, ima jedan koji e to sigurno uiniti.
Znamo njegovo ime: sotona. Evo svedoanstva o njemu: Jer se zbaci opada 59 brae nae, koji ih
opadae (optuivae) pred Bogom naim dan i no. (Otkrivenje 12,10)
Ali, jedna obeshrabrena dua kae: Verujem sve to i priznala sam sve svoje grehe, ali mi se oni
stalno vraaju. Zato nas sotona stalno podsea na ovakve stvari? Zato jer je lani tuitelj i ako vas
na njih podsea i optuuje vas, onda znajte da su vam oproteni, jer vas on nikad ne bi podseao na
njih da vam nisu oproteni. Ako znate da vas sotona podsea na njih, onda bi trebali da budete
radosni. 60
47. Sotona optuuje, a Gospodnji aneo opravdava

Posle mi pokaza Isusa poglavara svetenikog, koji stajae pred anelom Gospodnjim,
i sotonu, koji mu stajae s desne strane da ga pre. A Gospod ree sotoni:
Gospod da te ukori sotono. (Zaharija 3,1.2)
Sotona ne bi mogao da govori istinu ni kad bi hteo; i da vam gresi nisu oproteni, on vas nikad
ne bi podseao na njih, jer bi se bojao da bi, ako biste ih priznali, bili oproteni.
58
59
60

Opada tuitelj, optuiva prim. izdvaa
35
Evo jo jednog pitanja: Ne znam, moda to i nije sotona koji me osuuje; ali, onda to mora da
je Bog. Nije. Bog nas opravdava. Ako Bog opravdava, onda On ne moe da osuuje. On nam
ukazuje na nae grehe, a mi ih priznajemo i sebe predajemo Njemu, te nas On opravdava.
Prema tome, kad On opravdava, ko moe da nas osuuje? Sotona. Za nas bi bilo bolje kad
bismo imali vie poverenja u Boju istinu, a manje u sotonine lai. Zar ne vidite da nema nikakvog
razloga za obeshrabrenje? Uteitelj nas osvedoava o grehu i uteava nas samim time to nas
podsea na zla koja smo poinili. Ja u da mu zahvalim za utehu i kad me sotona bude opet
podseao na njih, opet u slaviti Boga.
esto ujemo rei: Kad bih samo mogao nekako da proem kroz nebeska vrata bio bih
zadovoljan. Zahvaljujem Bogu to ne moramo da samo uemo, kao da emo se tamo izvinjavati to
smo uli.
Jer vam se tako obilno dopusti ulazak u veno carstvo Gospoda naeg i spasa Isusa Hrista. (2.
Petrova 1,11) 61
48. Kada je zadovoljstvo boriti se

Jer naa borba nije protiv ljudi od mesa i krvi (s krvlju i s telom Karadi), nego protiv
poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mranog sveta, protiv zlih duhova na nebesima.
Zato uzmite sve oruje Boije, da biste mogli da se oduprete u zli dan i da se odrite - poto sve
svrite. (Efecima 6,12.13 arni)
Neko je rekao: Imamo neprijatelje sa kojima se moramo boriti. Ne govorite o njima niti o
svojim tekoama ili iskuenjima. Govorite o Hristovoj sili. Njemu je data svaka vlast. Prema tome,
kad se borimo imaemo na umu da ova borba nije ujednaena, ve da vodimo borbu vere; a gde
obiluje greh, tamo jo vie obiluje blagodat.
Ko su pobednici? Oni koji su izvojevali pobedu. U ovoj borbi ne moemo raunati na telo i krv.
Jedina sila koja se moe odupreti zlu je sila beskonanog ivota, tako da onaj ko ima Sina, ima ivot.
Ako se borim svojim akama, onda se to borim ja. Ali, ako se borim u dobroj borbi vere, onda se
neko drugi bori za mene, a ja od toga imam koristi.
Hristos se borio licem u lice sa sotonom ovde na zemlji i pobedio. ta prosto mora da bude
posledica kad se vodi borba i jedna strana u potpunosti pobedi? Mir. Mir vam ostavljam, mir svoj
dajem vam; da se ne plai srce vae i da se ne boji (Jovan 14,27). Mi jednostavno treba da se
oslonimo na Hristov veni ivot, a to inimo kad se oslonimo na Njegovu re koja je duh i ivot.
Problem je u tome to ponekad gajimo neki omiljeni greh kojeg ne elimo da se odreknemo, pa
se bojimo da e Hristos izvojevati pobedu i da emo morati da predamo taj greh. Pozivamo Hrista
da nam pomogne da porazimo neprijatelja, a kad On doe, nalazi nas na neprijateljevoj strani. Ali,
ako se budemo odrekli svih greha, Hristos e nam dati neto to je beskonano bolje. 62
61
62

36
49. Mesto zakona u istinskom obraenju srca

A obeanja su izreena Avraamu i njegovom potomstvu (semenu Karadi) Zakon, koji je
nastao etiri stotine i trideset godina kasnije, ne ponitava savez (zavet Karadi) koji je Bog
ranije potvrdio i ne ukida obeanje. (Galatima 3,16.17 SSP)
Da li je zakon dat da obeshrabri narod? Ne. Vratimo se Avramu i videemo ta je davanje
zakona jo ostvarilo. Bog se zakleo sobom da treba da bude pravednih ljudi, ija pravednost treba da
bude jednaka pravednosti zakona.
Ali, tu je bio zakon u njegovom zastraujuem dostojanstvu. Od njega nije mogla da proizae
pravednost. Poveimo sad to dvoje: zakon je tako svet da kroz njega niko ne moe da dobije
pravednost; ali, Bog se zakleo da e biti ljudi koji e imati pravednost koju zakon zahteva. Prema
tome, samo davanje zakona trebalo je da pokae narodu da postoji neki drugi nain da se dobije
ova pravednost. (Kurziv i boldiranje dodati od strane izdavaa)
Onaj koji je dao zakon bio je Onaj koji ih je izveo iz Egipta, koji se zakleo Avramu da e on i
njegovo potomstvo biti pravedni zahvaljujui Hristu. Za to je postojalo obilje blagodati. A ona
deluje svaki put kad se neki grenik obraa. Pre svog obraenja on nije svestan grenosti svojih
greha. No, onda dolazi zakon i pokazuje mu kako su ti gresi odvratni; a s njime dolazi blagi Hristov
glas u kojem su blagodat i ivot.
Treba li da tugujemo i uzdiemo, govorei kako su nai gresi tako veliki da ih Bog ne moe
oprostiti? Bog je taj koji nam pokazuje nae grehe. Svojim zakonom On naim srcima otkriva te
grehe, a onda se taj greh pokazuje u svoj svojoj veliini. Ranije je bio malen u naim oima, ali On
ini da ga vidimo kakav jeste. Bez obzira kako veliki bili gresi, blagodati ima i vie nego dovoljno. 63
50. Kako da zadobijimo Hrista?

Jer ja sam posredstvom zakona umro zakonu - da Bogu ivim. Ja sam sa Hristom raspet na
krstu. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni. Ne odbacujem blagodati Boje; jer ako
pravda kroz zakon (posredstvom zakona) dolazi, to Hristos uzalud umre.
(Galatima 2,19.20 kombinacija prevoda arni-Karadi)
Kako dolazimo do darova Hristovog pravednog ivota? U kom trenutku dolazimo u dodir i
uspostavljamo vezu s Njim? U kom trenutku u svojoj slubi On dolazi u dodir s nama i uspostavlja
zajednicu? U najnioj moguoj taki gde ovek uopte i moe biti dodirnut a to je u smrti? On
koristi trenutak smrti, jer kad smo mrtvi mi smo u Hristu.
Obred krtenja je simbol Hristove smrti i vaskrsenja. Ako smo umrli sa Hristom, svakako emo
i iveti s Njim, jer Hristos je iv. Prema tome, ako smo umrli s Njim, mi emo iveti s Njime. Kada
smo predali svoj ivot i odrekli se svih zahteva koji su bili povezani s njim, u tom trenutku umiremo
sa Hristom. ta imamo u sebi po prirodi? Greh. elja tela, elja oiju i ponos ivota, zavist, zloba,
klevetanje sve to nalazi se u prirodnom ivotu svakog oveka na zemlji.
63
37
Kad smo spremni da se svega toga odreknemo i primimo zasluenu kaznu, onda moemo
umreti sa Hristom i umesto toga uzeti Njegov bezgrean ivot. U odricanju od svog ivota mi se
odriemo svega, i tada smo mrtvi sa Hristom.
Novi ivot koji imamo je bezgrean ivot. Kad neko smatra (veruje) da vie ne ivi i da ivot
kojim ivi u telu ivi verom Sina Bojega, onda je njegov ivot sakriven sa Hristom u Bogu. I to bi
se takav bojao ta bi mu ovek mogao uiniti? Neko bi mogao da kae: Uini da nikad vie ne
greimo ne daj mesta grehu. Ali, to nije ono to Biblija kae. Jer greh nee vie imati vlasti nad
vama; niste, naime, vie pod zakonom nego pod blagodau (Rimljanima 6,14 arni). Kad
umremo vie nema mogunosti da telo ostvaruje svoje poude i elje. 64
51. iveti je lako kad si mrtav

I svima je govorio: ako ko hoe da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe i uzme svoj krst
svaki dan, pa neka ide za mnom. Jer ko hoe da spase svoj ivot, izgubie ga; a ko izgubi svoj
ivot radi mene, taj e ga spasti. (Luka 9,23.24 arni)
Ljudi kreu na opasne ekspedicije neki sa namerom da osvoje neku zemlju, i kad tamo stignu
spaljuju brodove kojima su doplovili, tako da ne mogu da se vrate ak i ako bi to poeleli.
Evo nekih zadovoljstava i uivanja; da li mogu da ih se odreknem? Jako mi je stalo do njih;
utkani su u sam moj ivot. Odraavaju mi se na licu, utkani su u moj karakter, deo su mene samoga.
Stalo mi je do njih kao to mi je stalo do sopstvenog ivota. Ali, u njima nije bilo Hrista; nemaju
ukus Hristovog ivota. A zbog radosti koja je bila pred Njim, On je pretrpeo krst. Mogu li i ja, zbog
mogunosti da uestvujem u toj radosti, pretrpeti krst?
Radujmo se to u nama moe da deluje beskonana sila. Da li smo zbog te radosti, koju ve sada
moemo imati, spremni da se odreknemo svega i da postanemo zajedniari Hristovih muka? A to je
radost koja e zauvek trajati; pa spalimo zato svoje brodove i mostove
Neko kae: Sve sam to ve ranije pokuao, ali sam opet pao. Po emu u znati da neu ponovo
pasti? Ovom prilikom vi ne donosite novu odluku, ne okreete novi list i ne kaete da ete ovaj put
bolje postupiti. Samo se odriete starog ivota. Jednostavno kaete: Znam da je u Bogu sila. Ista sila
koja je reju stvorila svet i izvela Hrista iz groba; predajem se u ruke te sile. Iz ljudske perspektive to
je nemogue; stalno se pojavljuju tekoe. Ali, mi idemo napred u veri da Onaj koji je u stanju da
rui mudrovanja u naem srcu i svako uzvisivanje koje se die protiv poznanja Boga, moe da zarobi
svaku misao na poslunost Hristu. On to moe da uini. To je ista ona sila koja je uinila da pred
Bojim narodom padnu jerihonske zidine. 65
52. ivot bez greha: mogu ili ne?

Stoga neka ne caruje greh u vaem smrtnom telu - da sluate njegove poude Jer greh nee
vie imati vlasti nad vama; niste, naime, vie pod zakonom nego pod blagodau.
64
65

38

Da li je mogue da ovek ivi bez greha? Jer kad ste bili sluge grehu, bili ste prosti [slobodni]
od pravednosti (Rimljanima 6,20 arni). Svi znamo ta to znai. Nije prijatno razmiljati o svom
prolom ivotu. Zato smo bili osloboeni pravednosti? Zato to smo bili sotonine sluge. Sada pak,
poto ste osloboeni greha i poto ste stavljeni u slubu Bogu, imate svoj plod na (p)osveenje, a
ivot veni kao kraj. (Stih 22 arni)
U celom svom hrianskom ivotu ostavljali smo tu i tamo male rupe za greh. Nikad se nismo
usuivali da poverujemo da je mogu ivot bez greha. Nismo se usuivali da to verujemo niti da to
propovedamo. Ali, u tom sluaju mi ne moemo da u potpunosti propovedamo Boji zakon. Zato?
Jer ne razumemo snagu opravdanja kroz veru. Bez opravdanja kroz veru nemogue je da govorimo
o Bojem zakonu u punoj meri. Kad govorimo o opravdanju kroz veru, to ne znai da
omalovaavamo ili umanjujemo Boji zakon; naprotiv, time ga uzviavamo. Ako hrianin jedan
deo vremena ini greh, a ostalo vreme ini pravednost, onda sotona i Hristos moraju da budu
partneri. Meutim, izmeu svetla i tame nema slaganja, pa tako ni izmeu Hrista i Velijara. Oni su
smrtni neprijatelji.
Sada se postavlja pitanje: Kako da postanem Hristov sluga, tako da budem sposoban da umrem
svom starom ivotu? Zar ne znate da ste sluge [robovi] onoga kome se pokoravate? (Stih 16). U
trenutku kad se pokorim Hristu, ja sam Njegov rob. A kako da znam da e Hristos prihvatiti moju
slubu ako mu se predam? Zato to je On tu slubu otkupio; za nju platio punu cenu. 66
53. Nijedna izgubljena ovca ne moe da trai

pastira
Jer je Sin oveiji doao da nae i spase ta je izgubljeno. (Luka 19,10)
Sve ove godine dok sam bio sluga grehu, liavao sam Hrista Njegovog prava. Ali, On me je
traio, ne bi li me privukao k sebi. A kad kaemo: Gospode, evo me, predajem ti se, tog trenutka
nas je Hristos naao i mi smo Njegove sluge.
Ali, kako da znamo da emo nastaviti da mu sluimo? Na isti nain na koji znamo da smo iveli
u grehu.
Kada smo bili sluge grehu, bili smo slobodni (lieni) od pravednosti, jer nas je sotona koristio
po svojoj volji. Meutim, da li je greh jai od pravednosti? Da li je sotona jai od Hrista? Ne. Kao to
nas je, dok smo bili sluge grehu, drao slobodnima od pravednosti, tako, kad smo se predali Hristu,
On ima mo da nas sauva od greha.
Bitka nije naa ve Boja. Ne samo da emo rei, ne elim da budem sluga sotoni, nego neu da
budem njegov sluga. Mi se pokoravamo Hristu i stalno ponavljamo: O Gospode! Ja sam sluga Tvoj,
ja sam sluga Tvoj, sin slukinje Tvoje; raskovao si s mene okove moje (Psalam 116,16). Zato u asu
iskuenja imamo ve izvojevanu pobedu.
66
39
Hrianinova snaga lei u pokoravanju (potinjavanju); u Hristu je pobeda zagarantovana. Nije

vano koliko velika moe da bude nevolja; ako u njoj imamo Hrista u naim srcima vladae mir. 67
Ali hvala Bogu koji nam svagda daje pobedu u Hristu i na svakom mestu preko nas iri miris
svoga poznanja. (2. Korinanima 2,14 arni)
54. Najvea sila na svetu je jevanelje

Jer se ne stidim jevanelja Hristovog; jer je sila Boja na spasenje svakome koji veruje,
a najpre Jevrejinu i Grku. Jer se u Njemu javlja pravda Boja (otkriva pravednost Boija
arni) iz vere u veru, kao to je napisano: Pravednik e od vere iv biti (pravednik e iveti od
vere arni). (Rimljanima 1,16.17)
Za sve ljude postoji samo jedno jevanelje. U tome nema nikakve arolije. Na svetu nema nita
to bi ljudima moglo darovati blagodat i pravednost, i nema nieg to bi iko mogao uiniti da bi se
spasao. Jevanelje je sila Boja na spasenje, a ne neka ljudska sila.
Svako uenje kojim se ljudi navode da se uzdaju u neki predmet, bilo da se radi o kipu, slici ili
neemu drugome, ili da se uzdaju u spasenje bilo kakvim delom ili linim naporom, premda taj
napor moe da bude uloen u ostvarenje naroito pohvalnog cilja, izopaavanje je istine jevanelja
tj. to je lano jevanelje.
U crkvi nema sakramenata koji bi nekim svojim maginim delovanjem omoguili oveku
primanje posebne blagodati. No, postoje dela koja onaj koji veruje u Gospoda Isusa Hrista i koji je
time opravdan i spasen, moe da vri kao izraavanje svoje vere. Jer ste posredstvom vere
blagodau spaseni, i to nije od vas, - Boiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali. Mi smo, naime,
njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela, koja je Bog unapred pripravio - da u njima
ivimo (Efescima 2,8-10). Ovo je istina jevanelja za sva vremena.
Na zemlji ne postoji ovek, niti skup ljudi, koji bi imali monopol na istinu, tako da svako ko eli
da je ima, mora da doe k njemu ili njima. Istina ne zavisi od oveka. Istina je Bog. Ko god dobija
istinu, mora da je dobije od Boga a ne od bilo kog oveka; na isti nain kao to je i Pavle primio
jevanelje. Bog moe da upotrebi ljude kao svoja orua ili kanale, ali On je jedini Davalac. 68
55. Boja istina ne mora da bude kod veine

Ne idi za mnoinom na zlo. (2. Mojsijeva 23,2)
S odreivanjem ta je istina nikakve veze nemaju ni imena ni brojke. Ona nije silnija niti je
prihvatljivija kada je iznosi deset hiljada knezova, nego kada je objavljuje jedan jedini obian ovek.
Ne moemo dokazati da bi deset hiljada ljudi pre moglo imati istinu nego jedan jedini ovek. Svako
na zemlji moe da poseduje onoliko istine koliko je voljan da je usvoji, i ne vie od toga.
67
68

Waggoner, The Glad Tidings, pp. 33, 34.
40
Onaj ko bi postupao kao papa, uveren da ima monopol na istinu, pa prisiljavao ljude da po nju
dou k njemu, te je nekome davao a drugome uskraivao, izgubio bi svu istinu koju je ikad imao
(ako ju je uopte i imao). Istina i papstvo ne mogu da postoje zajedno. Ni papa niti bilo koji ovek s
papskom naklonou nema istinu. im neko primi istinu, on prestaje da bude papa. Kad bi se
rimski papa obratio i postao Hristov uenik, tog trenutka bi napustio papsku stolicu.
Kao to nema oveka koji bi imao monopol na istinu, tako nema ni posebnog mesta na koje bi
ljudi morali da idu da bi je nali. injenica da je istina prvi put objavljena na odreenom mestu, nije
dokaz da se moe samo tamo nai, ili da se uopte moe tamo nai. U stvari, poslednja mesta na
svetu, u kojima bi trebalo otii u oekivanju da se tamo nae istina, su gradovi u kojima se
jevanelje propovedalo u prvom veku posle Hrista, kao to je na primer Jerusalim.
Isus se rodio u Vitlejemu, mestu koje je bilo najmanje meu hiljadama Judinim (Mihej 5,2).
Gotovo ceo svoj ivot proiveo je u malom gradu koji je bio na tako zlom glasu da je ovek u kome
nije bilo lukavstva, rekao: Iz Nazareta moe li biti ta dobro? (Jovan 1,46). Nebo nije udaljeno
nita vie od najmanjeg sela ili usamljene kolibe, nego od najveeg grada ili biskupske palate.
Visoki i uzvieni, koji ivi u venosti, kome je ime Sveti boravi s onim ko je skruenog srca i
smernog duha. (Isaija 57,15) 69
56. Zadovolji se sa skromnim mestom

Blago siromanima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko. Blago krotkima, jer e naslediti
zemlju. (Matej 5,3.5)
Bog vidi oveka onakvog kakav jeste, a ne onakvog kakvim se prikazuje. Ono to ovek jeste
pokazuje meru Boje sile i mudrosti koja je u njemu.
Bog ne obraa panju na slubeni poloaj. Poloaj ne daje autoritet, nego autoritet daje pravi
poloaj. Mnogi od skromnih siromaha na zemlji, koji uz svoje ime nisu imali nikakve titule, uivali
su vii poloaj i imali vei autoritet nego svi carevi na zemlji. Autoritet je nesputana Boja prisutnost
u dui.
Braa u Jerusalimu pokazala su svoju povezanost s Bogom tako to su poznali blagodat koja je
bila data Pavlu (Galatima 2,9). Oni koje pokree Boji Duh, uvek e biti brzi da prepoznaju
delovanje Duha u drugima. Najsigurniji dokaz da neko nita ne zna o Duhu jeste da ne moe da
prepozna Njegovo delovanje. 70
Neki su rekli da im nije jasno kako neko moe da prizna da je nesrean, nevoljan, siromah,
slep i go (Otkrivenje 3,17), a da toga nije svestan i da se istovremeno raduje u Gospodu. Voleo bih
da znam kako e neko da se raduje u Gospodu, mislei da je pravedan. Ali, kad ovek zna da je ono
to Gospod kae da jeste, i to prizna, a onda ustanovi da je Gospod toliko dobar i da e ga prihvatiti
takvog kakav je, i osposobiti ga da stoji pred Bogom svu venost, onda je to neto emu se moe
radovati. Drugaije i ne moe.
69
70

41
Gospod nas ne spasava zato to smo dobri nego zato to je On dobar. Blaenstvo je u tome to
e nas On blagosloviti uprkos tome to smo toliko loi. A radost je u tome to nas On spasava, pa i
ini da odsjajujemo Njegovo oblije, iako smo loi. 71
57. Kako da budemo sreni,

a nemamo nikakav ugled
Razmiljajte isto kao i Hristos Isus. On je... samoga sebe uinio nitavnim.
(Filipljanima 2,5-7 SSP)
Kako e biti veran neko kome je veoma stalo do toga ta ljudi govore o njemu, koji dri do svog
ugleda i zavisi od njega? Hvala Gospodu to za nas ima neto mnogo bolje na ta se moemo
osloniti, a to je karakter. Ne zaboravimo da je Isus, na primer, samoga sebe uinio nitavnim.
(odrekao se asti i ugleda prim. izdavaa)
Ljudi koji u ovome svetu treba da stoje Bogu verni, to treba da ine uzimajui u obzir samo
karakter, uopte se ne obazirui na svoj ugled. Ugled nee nikoga spasiti. Kada sva sila ovoga sveta
ustane protiv onih koji budu ostali verni Bogu, onda e karakter Isusa Hrista vredeti vie od sveg
ugleda koji bi neko mogao da ostvari.
Meutim, u oima ovoga sveta ugled je velika stvar. Ugled je sve to sotona moe da ponudi.
esto citirana izreka to dovoljno dobro pokazuje: Najvee blago koje smrtna vremena mogu da
ponude je besprekoran ugled 72. Za ovoga je to bilo dovoljno dobro, jer njegov ugled bee sve to je
imao. On nastavlja i govori da je izgubio svoj ugled: O, moj ugledu! Izgubio sam te! A kad ga je
izgubio, nije imao nita na ta bi se oslonio. Nije imao karakter, nego samo ugled, na koji bi se
oslonio. Najvee blago je besprekoran karakter, a jedini takav karakter je karakter Isusa Hrista. A taj
karakter On daje vama i meni, besplatan blagosloveni dar od Onoga koji ga je ostvario.
Prema tome, odbacimo sva pitanja o asti i ugledu; neka odu u vetar gde i pripadaju. Ugled je
nestalan kao vetar, dok je karakter utvren za venost. Iako avo sa svom svojom silom moe
uspeno da o nama proiri najgori glas, zahvalite Gospodu to imate karakter koji e opstati na
sudu. 73
58. Hristos je zapravo neto uinio za svakoga

Zato, dakle, kao to za greh jednog doe osuenje na sve ljude, tako i pravdom jednog
doe na sve ljude opravdanje ivota. (Rimljanima 5,18)
Kroz Adama smo nasledili grenu prirodu. No, ne moemo se aliti da se s nama nepravedno
postupilo. Tano je da ne treba nas kriviti zbog toga to imamo grenu prirodu; i sam Gospod

ekspir (Mowbray, Richard The Second, Act 1, scene 1, 176-181)
73
71
72
42
priznaje tu injenicu. Zato se pobrinuo da, kao to smo u Adamu postali uesnici u grenoj prirodi,
tako u Hristu postajemo uesnici u boanskoj prirodi.
Ali, i vie od toga. ivot u kome smo postali uesnici u Hristu mnogo jae zastupa
pravednost, nego to ivot koji smo primili od Adama zastupa nepravednost. Bog nita ne ini
polovino. On daje izobilje blagodati.
Na zemlji nije bilo oveka nad kojim ne bi vladala smrt, niti e ga biti do zavretka ovoga sveta.
Nema izuzetaka, jer Pismo kae da smrt ue u sve ljude, jer svi sagreie (Rimljanima 5,12);
vladavina smrti jednostavno je vladavina greha. Enoh je bio pravedan samo zahvaljujui veri;
njegova je priroda bila jednako grena kao bilo kog drugog oveka. Ne zaboravite da sadanji
odlazak u grob nije kazna za greh. On je samo dokaz nae smrtnosti. Jednako umiru i dobri i zli. To
nije osuda, jer neki umiru radujui se u Gospodu, pa ak i pevaju pesme pobede.
Pravednim delom Jednoga na sve ljude doe besplatan dar opravdanja na ivot (Rimljanima
5,18 engleski prevod KJV). Tu nema izuzetka. Kao to je na sve dola osuda, tako na sve dolazi
opravdanje. Hristos je iskusio smrt za svakog oveka. On je dao sebe za sve. Zapravo, On je dao sebe
za svakog oveka. Besplatni dar namenjen je svima. injenica to postoji besplatan dar dokazuje da
nema izuzetka. Ako bi bio namenjen samo onima koji imaju posebne kvalifikacije (zasluge prim.
izdavaa), onda dar ne bi bio besplatan. 74
59. Zato ne mogu svi da budu spaseni

Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne
propadne, nego da ima veni ivot. Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da se
svet spase njegovim posredstvom (kroz njega Karadi). (Jovan 3,16.17 arni)
U stvari, u Svetom pismu jasno stoji da je dar pravednosti i ivota u Hristu doao svakom
oveku na zemlji. Nema ni najmanjeg razloga zato svako ko je ikad iveo ne bi bio spasen za veni
ivot, osim ako on to ne odbije. Mnogo je onih koji prezrivo odbijaju ovaj besplatno ponueni dar.
Neko moe da pita: Zato poslunou Jednoga nisu svi uinjeni pravedni? Razlog tome je
to oni to ne ele. No, ljudi nisu samo proglaeni pravednima; oni postaju pravedni Hristovom
poslunou, jer On ivi u onima koji mu se predaju. Njegova sposobnost da ivi u nekom ljudskom
biu u stvari pokazuje da je On pre hiljadu osam stotina godina (pisano krajem 19. veka prim.
izdavaa) uzeo na sebe ljudsko telo. Ono to je Bog uinio u osobi Drvodelje 75 iz Nazareta, voljan je i
jako eli da uini za svakoga ko veruje. Besplatni dar doao je svima, ali ga svi nee prihvatiti i zbog
toga se njime nee opravdati.
Pa ipak mnogi e biti uinjeni pravednim Njegovom poslunou.
Zar srce nije puno greha? Znajte da gde obiluje greh, tamo jo vie obiluje blagodat (Rimljanima
5,20). Hristos, koji je pun blagodati, stoji pred vratima srca koje je samo po sebi greno i kuca da mu
se otvori. Hristos Isus doe na svet da spase grenike, od kojih sam prvi ja (1. Timotiju 1,15). Kad
je Vesli pevaoObilje blagodati ima u Tebe, blagodati koja pokriva sve moje grehe, oslanjao se na
istinitost teksta iz Rimljanima 5,20. 76
74
75
76

Stolara prim. izdavaa
Waggoner, Waggoner on Romans, pp. 101-104.
43
60. Biti pod blagodau

znai biti posluan Bojem zakonu
Jer greh nee vie imati vlasti nad vama; niste, naime, vie pod zakonom nego pod blagodau.
(Rimljanima 6,14 arni)
Premda je Boji presto mesto gde prebiva Njegov zakon, taj zakon koji zahteva smrt grenika, u
stvari je presto blagodati. Mi pristupamo slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i
naemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomo (Jevrejima 4,16). Zapazite, mi mu pristupamo
da bi primili milost. Takoe zapazite da se poklopac kovega svedoanstva, u kome su bile ploe
zakona, nazivao presto blagodati. Koveg zemaljske svetinje ne samo to je predstavljao presto gde
se briljivo uvao Boji zakon, nego je taj presto bio presto blagodati.
Tako i blagodat da caruje pravdom (pravednou arni) za ivot veni, kroz Isusa Hrista
Gospoda naeg (Rimljanima 5,21). Hristos je na krstu dao svoj ivot za nas. Kad smo se s Njim
razapeli, mi s Njim i ivimo. U Njegovom srcu je bio zakon, tako da je Hristovo srce u stvari bilo
Boji presto. Sinaj i Golgota nisu u protivrenosti; oni su ujedinjeni. Oba predstavljaju isto
jevanelje i isti zakon. ivot koji sa Golgote tee za nas, donosi nam pravednost zakona objavljenog
na Sinaju.
Tako vidimo kako blagodat kroz pravednost vlada za veni ivot. Veni ivot je u Hristu, jer
Njegov ivot je ivot samopostojeeg Boga, koji je od venih vremena. Ali, Boji ivot je zakon.
Blagodat Boja dolazi k nama kroz Hristov ivot, i tako u Hristu primamo zakon koji je bio odreen
za ivot.
Zato prihvatanje neiskazanog dara Boje blagodati jednostavno znai predati se Njemu, da bi
Hristos mogao da prebiva u nama, da u nama ivi pravednost zakona kakav je izgovoren na Sinaju i
sauvan na Bojem prestolu. Od Hrista tee ova iva reka, tako da emo primanjem Njega imati u
sebi taj izvor ive vode koja tee u ivot veni. 77
61. Dobra vest je vrlo, vrlo dobra

Ovo je dobro i ugodno pred Bogom, naim spasiteljem, koji eli da svi ljudi budu spaseni i da
dou do poznanja istine ovek Isus Hristos koji je samoga sebe dao kao otkup za sve. (1.
Timotiju 2,3-6 arni)
U emu je Adam bio slika Hrista? U ovome: da su svi koji su bili na svetu bili (ukljueni) u
Adamu; i da svi koji su na svetu jesu (ukljueni) u Hristu. Drugim reima, Adam je svojim grehom
dosegao ceo svet; Isus Hristos, drugi Adam, u svojoj pravednosti dotie celo oveanstvo. U tome je
Adam slika Njega, koji je trebao da doe. Prvi Adam dotakao je sve nas; ono to je uinio
obuhvatalo je i sve nas. Da je ostao veran Bogu, to bi obuhvatalo i sve nas. A kada je otpao od Boga, i
to je obuhvatalo nas. ta god je trebao da uini, obuhvatalo je nas; i ono to je uinio, uinilo je od
nas da budemo ovo to jesmo.
77
Waggoner, Waggoner on Romans, pp. 105-108.
44
Ali, tu je i drugi Adam. Da li On dodiruje sve koje je prvi Adam dodirnuo? Kakvog li pitanja!
Odgovor glasi: oni koje je obuhvatio drugi Adam, su svi oni koji su obuhvaeni u onome to je prvi
Adam uinio. 78
Besplatni dar je namenjen svim ljudima, a rezultat je opravdanje ivota. Hoe li svi ljudi biti
opravdani? Svi bi mogli, kad bi hteli. Meutim Hristos kae: I neete da doete k meni da imate
ivot... (Jovan 5,40). Svi su mrtvi u prestupima i gresima. Boja blagodat koja spasava pokazala se
svim ljudima. Ona je na dohvat svim ljudima, a koji je ne primaju su u stvari oni koji je ne ele. 79
Hristova vera mora da donese Boju pravednost, jer posedovanje ove vere znai posedovanje
samoga Gospoda. Ovakva vera je dodeljena svakom oveku, jer se Hristos predao za svakog oveka.
Da li onda pitate: ta moe da sprei ikog oveka da se spasi? Odgovor glasi: Nita, osim injenice da
svi tu veru nee sauvati (odrati). Kad bi svi sauvali ono to im Bog daje, svi bi bili spaseni. 80
62. Kako se suoiti s iskuenjem

Stoga neka ne caruje greh u vaem smrtnom telu - da sluate njegove poude, i ne dajte svoje
udove grehu za oruje nepravednosti, nego predajte Bogu sebe, kao ive iz mrtvih.
Ima Jedan, Isus Hristos, koji se uspeno odupro svim silama greha dok je boravio na Zemlji. On
je bio Re koja je postala telo. On je mogao da stane pred svet i bilo koga izazove ne bi li ga osudili
za greh. U Njegovim ustima se ne nae prevare. A Njegovom poslunou e mnogi biti uinjeni
pravednima.
Mnogi danas pitaju: kako mogu da imam Njegov ivot ili Njegovu pravednost? Ako budemo
jeli Hristovo telo i pili Njegovu krv, imaemo Hristov ivot. Kad imamo Njegov ivot, onda imamo
pravedan ivot. Njegova poslunost deluje u nama i to nas ini pravednima. To ne daje nikakvog
prostora tvrdnji da je Hristos bio posluan umesto nas, i da zato moemo raditi ta hoemo, a da
nam Njegova pravednost ipak bude uraunata. Njegova poslunost se mora ispoljavati u nama iz
dana u dan. Ali, to nije naa, ve Hristova poslunost koja deluje u nama. ivot kojim ivimo je
ivot Bojeg Sina. On nam omoguava da dobijemo sve blagoslove ove poslunosti, jer smo pokazali
svoju snanu tenju za poslunou.
Kad pristupite Bogu u molitvi, neka vam se na usnama nau sledee biblijske rei: Biemo
spaseni Njegovim ivotom (Rimljanima 5,10). Poslunou jednoga e mnogi biti uinjeni
pravednima (postati pravedni arni) (Rimljanima 5,19 engleski prevod KJV). A kad onda
doe trenutak iskuenja, vreme kada obino padate, moete rei sotoni da nema sile kojom bi vas
nagnao da popustite tom iskuenju, jer se tu i ne radi o vama, nego o Hristu koji prebiva u vama.
Da bismo se mogli odupreti grehu, moramo imati ivot koji se razlikuje od naeg prirodnog
ivota. To mora biti ivot koga greh nikad nije dotakao, niti ga ikad moe dotai. Stalno ponavljajte
sledee prelepe rei: Njegov ivot je sada moj, pa me greh ne moe dotai. To je bio bezgrean
ivot, i verom ja ga imam (koga primam verom prim. izdavaa).
78
79
80

45
Ovo je jedini nain da se odupremo; i na taj nain emo svaki put biti uspeni. 81
63. Spaseni verom i delima ili verom koja dela 82

A pravda (pravednost arni) koja je od vere ovako govori: Blizu ti je re u ustima tvojim i
u srcu tvom, to jest re vere koju propovedamo. Jer ako priznaje ustima svojim da je Isus
Gospod, i veruje u srcu svom da Ga Bog podie iz mrtvih, bie spasen. (Rimljanima 10,6-9)
Moemo li prihvatiti da je ono to nalazimo u poslednjoj reenici doslovna istina? Hoemo li
biti u opasnosti ako to uinimo? Zar za spasenje nije potrebno neto vie od vere?
Na prvo pitanje odgovaramo: Da. Na poslednja dva odgovaramo: Ne. Tako jasna izjava ne moe
biti drugo nego doslovna istina; u to moe biti siguran svaki grenik koji drhti uplaen.
Uzmimo sluaj tamniara u Filipi. Nakon to su ih okrutno istukli, Pavla i Silu su predali u
njegove ruke. Bez obzira na svoja izranavljena lea i okovane noge, u pono su se molili i pevali
hvale Bogu. Iznenada je zemljotres zatresao tamnicu i sva su se vrata otvorila. Nije samo strah od
rimske kazne zbog bega zatvorenika nagnao tamniara da drhti. On je u tom zemljotresu osetio
upozorenje na konani sud. Drhtei pod teretom svoje krivice, pao je pred Pavla i Silu govorei:
Gospodo, ta mi treba initi da se spasem?
Zapazite njihov odgovor: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spae se ti i sav dom tvoj (Dela
16,30.31). Ovo se potpuno slae sa Pavlovim reima koje smo citirali iz Rimljanima poslanice.
Jednom prilikom su Jevreji rekli Isusu: ta emo initi da radimo dela Boja? To je upravo ono ta
i mi elimo da znamo. Zapazite odgovor: Ovo je delo Boije da verujete onog koga On posla.
(Jovan 6,28.29)
O, kad bi ove rei mogle da budu napisane zlatnim slovima i sauvane pred oima svakog
hrianina koji je izloen borbi! Prividni paradoks je reen. Dela su potrebna; ali je vera potpuno
dovoljna, jer vera ini delo. 83
64. Pravo shvatanje vere onemoguava zabunu

Da li mi ukidamo zakon verom? Daleko od toga; nego pre podravamo
[utvrujemo] zakon. (Rimljanima 3,31 arni)
Nevolja je u tome to mnogi ljudi uglavnom imaju pogreno shvatanje o veri. Oni misle da je
ona samo pristanak (intelektualno slaganje prim. izdavaa), i da je samo neto pasivno, emu se
moraju dodati aktivna dela.
Ali, vera je aktivna i ne samo to je ona sutinska, nego je jedini pravi temelj. Zakon je Boja
pravednost, za koju nam je zapoveeno da je traimo (od Boga prim. izdavaa), ali se on ne moe
81
82
83
Waggoner, General Conference Bulletin,1891, 9.

Verom koja radi tj. koja dela (ini dela) re dela upotrebljena je kao glagol a ne imenica prim. izdavaa
Waggoner, Bible Echo, August 1, 1890.
46
besprekorno odrati osim verom. Jedina pravednost koja e opstati na poslednjem sudu je ona koja
je od vere Isusa Hrista, pravda koja je od Boga u veri. (Filipljanima 3,9)
To to ovek ne priznaje Boji zakon, ne znai da je on ukinut, jer je to nemogue. Bez obzira
koliko ljudi gazili po Bojem zakonu, on ostaje isti. Jedini nain na koji mogu da ukinu Boji zakon
je da mu budu neposluni. Prema tome, kad apostol kae da verom ne ukidamo zakon, on eli rei
da vera i neposlunost ne idu zajedno. Bez obzira koliko prekritelj zakona ispoveda veru, injenica
da je prekritelj zakona pokazuje da nema vere. Meutim, posedovanje vere pokazuje se
utvrivanjem zakona u srcu, tako da ovek ne sagrei protiv Boga.
Neka niko veru ne proglaava nevanom. 84
Hristos ne trai od vas da odloite sve grehe pre nego to mu moete doi i biti u potpunosti
Njegovi. On vas poziva da doete, sa svim vaim gresima; a On e ih sve ukloniti. On je sebe predao
za vas, grene kakvi jeste; kupio vas je sa gresima i svim ostalim. Dopustite mu da ima ono to je
kupio. Neka ima ono ta mu pripada. Neka ima vas, sa gresima i svim ostalim. 85
65. Jakov i Pavle ne protivree jedan drugome

Smatramo, naime, da se ovek opravdava verom bez dela zakona. (Rimljanima 3,28);
Vidite li, dakle, da se delima pravda ovek, a ne samom verom? (Jakov 2,24)
Zar apostol Jakov ne kae da sama vera ne moe da spasi oveka i da je ona bez dela mrtva?
Razmotrimo ove rei!
Mnogi su sanajboljom namerom izokrenuli ove rei i pretvorili ih u mrtvi legalizam. Jakov kae
da je vera bez dela mrtva i ovo se savreno slae sa reima koje smo upravo citirali [od Pavla].
Naime, ako je vera bez dela mrtva, odsutnost dela pokazuje odsutnost vere, jer ono to je mrtvo ne
postoji.
Ako neko ima veru, nuno je da se pojave i dela; ali, zbog vere je iskljueno hvalisanje. Hvale se
samo oni koji se potpuno uzdaju u mrtva dela, ili oni ije ispovedanje vere je jadno izrugivanje.
Ako neko govori da ima veru, a nema dela Zar takva vera moe da ga spase? (Jakov 2,14
arni). Naravno, odgovor je: Ne moe. Zato ne moe? Zato to je nema. Hoemo li obezvrediti
snagu vere samo zato to nita ne ini za oveka koji je lano ispoveda? injenica da nema dobra
dela, da nema rodova Duha, pokazuje da nema ni vere, iako je glasno ispoveda. Vera nema sile da
spasi onoga koji je ne poseduje. 86
Opravdanje se, na poetku i na kraju, i sve vreme, postie samo verom. Hrianin se ne moe
opravdati delima, kao to to ne moe ni grenik.
Meutim, to ne znai da moemo kazati da dela nemaju nikakve veze s verom. Vera koja
opravdava je vera koja od oveka ini izvrioca zakona. ovek se ne opravdava verom i delima, ve
samo verom koja radi (verom koja dela prim. izdavaa). 87
84
85
86
87

Jones, Lessons on Faith, p. 119.
47
66. Zar je mogue da je Bog na optuenikoj klupi i

da se njemu sudi?
A ta ako su neki od njih bili neverni? Da li e njihovo neverovanje obesnaiti Boiju vernost?
Nipoto! Nego, neka Bog bude istinit, a svaki ovek laov, kao to je zapisano: Da bude u pravu
kad govori i da pobedi kad sudi. (Rimljanima 3,3.4)
Sotona optuuje Boga za nepravdu i ravnodunost, pa ak i za okrutnost. Mnogi ponavljaju ovu
optubu. Ali, konani sud objavie Boju pravednost. Na njemu se prosuuje ne samo ljudski, nego
i Boji karakter. Na sudu e svi videti svako delo, i Boga i oveka, uinjeno od stvaranja naovamo,
kao i sve njihove posledice. I kad se sve bude vieno u tom savrenom svetlu, Bog e biti osloboen
optube da je bilo ta loe uinio, ak i od strane svojih neprijatelja. 88
Pred vasionom se sudi samome Bogu, a sotona i zli ljudi su ga uvek optuivali da je nepravedan
i samovoljan. No, na konanom sudu celi svemir e rei: Pravedni su i istiniti putevi Tvoji, Care
svetih. (Otkrivenje 15,3) 89
Sam sotona u planu spasenja ne moe da nae greku koja bi ukazala da Vinji nije pravedan.
On je uspeo da prevari i nadvlada oveka, dok je ovaj stajao u slavi i obliju Bojem, sa svim
boanskim blagoslovima, silom i dobrotom na svojoj strani. Ali kada je ovaj drugi Adam doao u
ljudskom telu, u stanju do kojega je sotona grehom doveo ceo ljudski rod, i kad u toj slabosti
[Hristos] ulazi u sukob, sotona ne moe da kae: Nepoten si. Ti si u prednosti. Doao si ovamo
mono opremljen i zatien, tako da to nije potena borba. Hristos je stajao u slabosti tela do koje je
sotona doveo oveka. I u toj slabosti na Brat je pobedio. Pobedio je! Hvala Bogu!
Kad Isus bude krunisan pred celim svemirom, savie se svako koleno od Lucifera do poslednjeg
oveka koji ga je odbacio; poklonie se i priznati da je Isus Hristos Gospod, i to e uiniti na slavu
Boga Oca. 90
67. Zapanjujue je da nam Bog veruje

Vie vas ne nazivam slugama; jer sluga ne zna ta radi gospodar njegov;
nego vas nazvah prijateljima; jer vam sve kazah to uh od Oca svog. (Jovan 15,15)
Gospod kae da nita ne namerava da zataji od nas. To pokazuje da On u nas ima veliko
poverenje!
Ali, prirodno je da mislimo kako nas On samo trpi ako verujemo u Isusa. Prisiljavajui sebe da
to ini, Otac moe da nas jo neko vreme podnosi, i to ako mi nekako uspevamo da budemo dobri,
ne bi li nas On mogao voleti i imati poverenja u nas. A avo nam upravo to govori.
Ali, Gospod ne eli da sumnjamo u svoje stanje pred Njim. On kae: Kad verujete u mene,
primljeni ste u meni. Nemam nameru da vas podnosim samo zato da bih pokuao da se sloim s
88
89
90

Jones, General Conference Bulletin,1895, pp. 447, 450.
48
vama. Predlaem da se pouzdate u mene kao prijatelja, da vas uzmem u svoje vee (odbor) i predam
vam deo u svim pitanjima koja se tiu nasledstva.
uo sam da ljudi govore kako su zahvalni na poverenju koje su imali u Gospoda. Nemam nita
protiv toga, ali ne smatram to nekim posebno velikim dostignuem, niti dostojnim bilo kakve velike
pohvale tu potrebu da imam poverenje u Gospoda, s obzirom na to ko sam ja, a ko je On.
Ali, zauuje da On ima poverenja u mene. To je stvarno udo. Kao to znate, vrhunac
poverenja i prijateljstva je kad se ljudskom biu otkriju porodine tajne. A upravo je to nain na koji
Gospod postupa sa onim koji veruje u Isusa.
Bog nas ne prima sa podozrenjem, niti nas samo trpi. On kae: Hodite k meni! Vi ste
prihvaeni u Ljubljenome. Uite u kuu, sednite za sto i jedite. Od sada ste lan porodice. 91
68. ak i mrtav Hristos je bio jai

I ivi. Bio sam mrtav, a sad sam, evo, doveka iv i imam kljueve Smrti i Podzemlja (pakla
Karadi; ada arni). (Otkrivenje 1,18 SSP)
Sotona je prevarom postao vladar ovog sveta. Poto je preuzeo Adama pod svoju kontrolu,
postao je vladar ove zemlje, ovog sveta, glava svakom poglavarstvu i vlasti u njemu.
A onda je na ovaj svet doao Jedan jai od njega. Doao je drugi Adam, ne u stanju kakav je bio
prvi Adam, ve u stanju do kojeg je prvi Adam doveo svoje potomke, koji su postali izopaena rasa.
Drugi Adam je doao i osporio vladavinu ovome, koji ju je prevarom prisvojio.
Onaj koji je doao na ovu pobunjenu planetu, pokazao se jaim od onoga koji ju je smatrao
svojom i porazio ga na svakom koraku. Onda je Isus, da bi pokazao celom univerzumu koliko je
nadmoniji od ovog drugog, ne samo porazio sotonu dok je bio iv, nego je dopustio i da umre od
ruke onoga koji je imao vlast i koji ga je zarobio u svoju tvravu (smrti). ak i tada je On skrio
sotoninu mo. Borio se i pobedio.
Tako je Hristos pokazao ne samo da je jai od sotone dok je bio iv, nego da je jai ak i u smrti.
I zato je izaao iz groba i pred celim svemirom uzviknuo: Evo sam iv va vek veka, amin. I imam
kljueve od pakla i od smrti. (Otkrivenje 1,18)
Prema tome, poto je mrtav Hristos jai od sve avolje sile, ta sve onda moe da uini ivi
Hristos koji danas sedi s desne strane Bogu? Ima li ikakvog razloga da budemo obeshrabreni? Ima li
mesta strahu, ak i u prisutnosti svih poglavarstava, vlasti i sila koje avo moe da sakupi na zemlji?
Isusova mo angaovana je u nau korist Njegova iva sila. Dovoljna bi bila sila i Njega mrtvog,
zar ne? Ali, On nije stao na tome. 92
69. Hristos ima kljueve od nae tamnice

Jer ja ivim, i vi ete iveti... (Jovan 14,19)
91
92

49
Isus je doao u samu tvravu sile koja je nezakonito drala ovaj svet pod svojom vlau. On je
doao nosei kljueve, koje jo uvek dri.
Ako ova nezakonita vlast ikad uspe da strpa nekoga od nas u istu tamnicu, nije strano; ona nas
ne moe zadrati u njoj, jer na Prijatelj ima kljueve. On je razoruao poglavarstva i vlasti. I kada je
On izaao iz tamnice, poveo je mnotvo zarobljenika izbavivi ih od ove vlasti smrti. Izveo ih je
javno trijumfujui. Ovde se misli na trijumfalnu povorku kojom se slavio rimski general koji je
otiao u neprijateljsku zemlju, uzeo plen i zarobljenike i doveo ih u svoj grad. Ako je iko od rimskih
graana bio zarobljen u toj zemlji, on ih je oslobodio i doveo nazad kui. Kad je pobeda bila
potpuna, senat mu je omoguio da je proslavi; a itav narod bi obeleio tu sveanost.
Isus Hristos, na veliki Pobednik, doao je na ovu neprijateljsku Zemlju. Mi smo bili
zarobljenici nezakonite vladavine. Na General se borio za nas i prodro u sred neprijateljskog
utvrenja. On izvodi zarobljenike i vodi ih u trijumfalnoj povorci u svoj slavni grad.
Isus je umro kao zloinac, zlostavljan, udaran, izloen nasilju, prezren, pljuvan, krunisan
trnovom krunom pod kojom je i umro u nastojanju da uspostavi vladavinu pravde protiv
neprijateljske sile. Ova vladavina pravde od tada pokree svet; a ona to ini u nae vreme kao nikada
pre. 93
70. Muka i nevolja dolazi na narode

I bie na zemlji muka i nevolja narodima u uasu od huke morske i valova.
Umirae ljudi od straha i od oekivanja onoga to nailazi na svet; jer e se sile
nebeske pokrenuti. (Luka 21,25.26 Sinod SPC)
Gospod Isus je u sukobu sa sotonom izaao na otvoreno bojno polje u ljudskom telu, koje je
potpuno degradirano. Ljudska priroda nikad nee biti slabija, nikad nee dostii nii nivo, od one
kakva je bila kad je Isus Hristos doao na ovaj svet. Jedino u emu e ovek biti gori jeste to e isto
bezakonje da vlada i u tobonjem hrianstvu.
A ini ga gorim to to je odbacio spasenje tako to je preuzeo Boja sredstva za spasenje i
pretvorio ih u plat kojim pokriva svoje bezakonje. U njemu samome, u telu (po telu), njegova
praktina zloudnost nije nita vea, samo to je sada i licemer uz to to je zao.
Svet u posljednje dane nee biti nita gori nego to je bio u vreme kad se Hristos rodio. Jedino u
emu e biti gori jeste to e imati oblije pobonosti, ali e se odrei njene sile, pa e se sluiti
ispovedanjem hrianstva kao pokrivalom za svoju bezbonost. Tako on izopauje jedina Boja
sredstva za spasenje i time upropatava sebe uprkos svake pomoi. 94
Ako elite da imate sliku sveta u poslednje dane, proitajte poslednje stihove u prvoj glavi
poslanice Rimljanima. Onaj koji veruje u hiljadu godina mira i pravednosti pre Gospodnjeg dolaska,
bie svakako zaprepaten, ali ne bi trebalo da bude. Seme koje donosi ovakav rod ve je posejano.
ovek greha, sin pogibli, koji se protivi i die na sve to se naziva Bogom ili svetinjom (2.
Solunjanima 2,3.4) najvea je sila hrianskog sveta i njegova mo svakodnevno raste, zahvaljujui
93
94

50
slepom prihvatanju njegovih naela od strane takozvanih protestanata. Njega sledi veina
protestanata, prihvatajui simbol opravdanja delima umesto opravdanja kroz veru. 95
71. Na tuilac je poraen

I jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvog i semena njenog;
ono e ti na glavu stajati a ti e ga u petu ujedati. (1. Mojsijeva 3,15)
Otkad je sotona stekao kontrolu nad ovim svetom i otkad je Bog rekao: Meem neprijateljstvo
izmeu tebe i ene, Bog je pozivao svoj narod da napusti sotonine redove i pree u Njegovo
carstvo. I mnogi iz svih vremena su dolazili.
Ali, sotona je optuivao Boga da to nije poteno, tvrdei: Oni su moj zakoniti plen, a ti ih
odvodi k sebi! ta si uinio da na to ima pravo, kada sam ih ja zadobio? Tako je uvek, i dan i no
optuivao pred Bogom one koje je Bog iz sveta pozvao k sebi. Sotona je govorio: Oni su moje
vlasnitvo, moji podanici; oni su optereeni grehom i zli do sri. A ti ih poziva i opravdava i
namerava da ih dri pred svemirom kao da su sve vreme bili dobri. To nije poteno. Oni su
grenici; oni su zli; oni su isti kao i svi mi ostali ovde.
Ovaj opada dolazi kao dravni tuilac pred sud. On e ih sve tuiti, sve svoje podanike, kao to
su to inili robovlasnici u skladu sa amerikim zakonom o odbeglim robovima, kada su zahtevali da
se ovi ponovno vrate i budu njihova svojina.
I imao je mogunost da iznese ovaj, naizgled ispravan argument, jer jo nije dolo do sukoba.
Nije voena bitka i pobeda nije bila izvojevana tako potpuno da bi se ponitio njegov argument kao
dravnog tuioca.
Ali, Isus je doao na ovaj svet da pokae da ima pravo da sve to uini i da je to poteno.
Oslabljen telom sukobio se sa sotonom ne bili povratio svoju vlast nad izgubljenom teritorijom.
Obeanje i pobeda su morali da budu izvojevani u otvorenom sukobu u ljudskom telu. 96
72. Kako je na boanski Branilac pobedio

Deice moja! Ovo vam piem da ne greite; i ako ko sagrei, imamo zastupnika kod Oca, Isusa
Hrista pravednika, i On oiava grehe nae (A on je rtva pomirenja za grehe nae Sinod
SPC), i ne samo nae nego i svega sveta.
(1. Jovanova 2,1.2)
Da li se Hristos, kad je doao u telu, trebao izloiti isto tolikom iskuenju i da li je ono bilo
stvarno kao da nikad nije postojalo obeanje o otkupljenju? Svakako. Ako nije, onda je On bio
sauvan od iskuenja i sukob nije bio stvaran, ve se odigrao samo u mati.
95
96
Waggoner, Waggoner on Romans, p. 35, 36.

51
On je doao na svet da pokae nepravednost argumenta kojeg je sotona kao tuilac izneo na
Bojem sudu. Sve je to bilo potpuno zakonito. On je pobedio, te je stekao pravo da opet bude Glava
ovog carstva, i svih onih koje e iz njega otkupiti.
Prema grkom tekstu, to to je tuilac nae brae zbaen, sadri misao o tuiocu koji dolazi na
sud, ali kome je sluaj propao, jer vie nema nikakvih argumenata (Otkrivenju 12,10). Mi sada na
sudu imamo Branitelja (Zastupnika), Isusa Hrista.
Gospod Isus na nebu nikad vie nee (u svemu) biti ono to je bio pre. On, koji je bio u obliju
Boga, uzeo je na sebe oblije oveka. Zato e pred Oevim prestolom za svu venost nositi nae
ljudsko oblije. On kae: Slavu koju si mi dao ja dadoh njima (Jovan 17,22). Time to se Hristos
ponizio (umanjio), mi smo uzdignuti. Time to se Njegovo boanstvo unizilo, oveanstvo se
uzvisilo. Time to je On za svu venost sputen tu gde smo mi, mi smo za svu venost uzdignuti
tamo gde je On. On je bio lien sve svoje slave i stavljen u na poloaj, nas koji uopte nemamo
nikakvu slavu, te je za neko vreme odloio ovu slavu i postao kao mi, da bi (za venost) uzeo nae
oblije, tako da ono bude uzvieno do slave koju je On imao pre stvaranja sveta.
U kom obliju je On vodio borbu sa sotonom? U naem ljudskom obliju, u mojoj prirodi, u
vaoj prirodi. 97
73. Hristos je uzeo nau palu, grenu prirodu

Zato je morao u svemu biti kao njegova braa, da bude milostiv i veran prvosvetenik pred
Bogom, da oisti grehe narodne. (Jevrejima 2,17 D. Stefanovi)
Telesna elja, elja oiju i ponos ivota ove sklonosti koje nas prosto privlae grehu nalaze se u
telu (telesnom, grenom umu prim. izdavaa). U tome je iskuenje. Ali, iskuenje nije greh. Nije
greh sve dok se ta enja ne gaji.
Ali, im se enja neguje, im se usaglasimo s njom i im je prihvatimo i zadrimo u mislima,
onda je to greh. I bilo da je ta elja sprovedena u delo ili ne, greh je poinjen. Time to smo je
prihvatili, ve smo poinili delo u svojim mislima. Sve to posle toga moe da doe jednostavno je
ulno zadovoljenje tela.
Zbog toga jedino mesto gde Gospod moe da nam prui pomo i izbavljenje jeste u samom
korenu, tamo gde se nalaze nae misli, gde se greh zainje i gde poinje. Prema tome, kad je On bio
iskuavan, kad su ga pljuvali, kad su ga amarali i udarali po glavi, i za sve vreme Njegove javne
slube dok su svetenici inili sve da bi ga razdraili i izazvali, Njegova ruka nikad se nije podigla da
uzvrati udarac. Nikad nije morao da zaustavi takvu pobudu, jer nije ni dozvolio da se pojave takvi
podsticaji tj. impulsi. Pa ipak je imao nau ljudsku prirodu u kojoj su takvi podsticaji bili potpuno
prirodni.
Zato se ovo, to se ispoljava u naoj ljudskoj prirodi, nije ispoljavalo i u Njemu?
Zato to se predao Oevoj volji. Boja sila je preko Svetog Duha delovala je protiv tela i vodila
borbu na podruju misli. Uprkos svih tih uvreda i bolnih iskuenja, naa ljudska priroda u Njemu
bila je potpuno mirna, kao onda kad je Sveti Duh u obliju goluba siao na Njega na obali Jordana.
Zato imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima. 98
97
98

52
74. Radosna vest: i mi moemo imati pobedu

Jer, mi nemamo prvosvetenika koji ne moe da saosea s naim slabostima, nego takvog koji je
u svemu bio iskuavan kao i mi, samo nije zgreio.
Zato on i moe sasvim da spase one koji njegovim posredstvom prilaze Bogu, jer uvek ivi da za
njih posreduje. (Jevrejima 4,15; 7,25)
Nije dovoljno za hrianina da kad se uznemiri i izgovori neke zajedljive rei ili u gnevu digne
ruku, da onda kae: O, ja sam hrianin. Ne smem da kaem ovo, ili da uinim ono. Trebalo bi da
budemo toliko podloni Bojoj sili i uticaju Bojeg Duha, da nae misli budu pod potpunom
kontrolom, tako da pobeda ve bude izvojevana, a da nismo dozvolili ni podsticaju da se pojavi.
U tom sluaju biemo hriani svuda i neprestano, u svim okolnostima i uprkos svim uticajima.
Ono to se desilo Hristu, to je On podneo, upravo je ono to ljudska priroda najtee podnosi. I
pre nego to proemo kroz ono na ta smo pozvani, moraemo da se suoimo upravo sa onim to je
naoj ljudskoj prirodi najtee da podnose. I ako ve nismo izvojevali pobedu, ne moemo biti
sigurni da emo pokazati hrianski duh kad to bude najpotrebnije.
A upravo u Isusu imamo silu koja e prouzrokovati da Mu se potinimo i da zarobljavamo
svaku misao na poslunost Hristu. (2. Korinanima 10,6)
Boji zakon zapisan je u srcu. U najskrivenijim odajama, u tajnoj prostoriji srca, u samom
korenu, u izvoru misli, Hristos postavlja svoj presto. Prema tome, u samom utvrenju due,
jedinom mestu u koje greh moe da ue, Bog postavlja svoj presto. On tu stavlja svoj zakon. A
rezultat toga je mir, i to trajni mir. 99
75. Veliki Majstor se ne obeshrabruje

Tada sioh u kuu lonarevu, i gle, on raae posao na svom kolu. I pokvari
se u ruci lonaru sud koji graae od kala, pa naini iznova od njega drugi sud,
kako bee volja lonaru da naini. (Jeremija 18,3.4)
Nema majstora koji posmatra svoje delo, dok jo nije dovreno, da bi mu traio greku. Na
njemu moe i da bude greaka, ali delo jo nije dovreno.
I dok jo radi na njemu da bi uklonio sve greke, on ga uvek vidi onakvim kakvo bi trebalo da
izgleda kada bude zavreno, a u skladu s njegovim originalnim planom.
Bilo bi to loe kad bi Veliki Majstor gledao na nas i rekao: Ovo nita ne valja. Ne, On to ne
radi. On nas gleda onakve kakvi smo u Njegovoj venoj zamisli u Hristu i nastavlja sa svojim
udesnim delom.
Vi i ja bismo mogli da pogledamo to delo i da kaemo: Ne vidim da Gospod ikada moe od
mene da napravi hrianina i da me osposobi za nebo ili bilo ta dobro. Kad bi On gledao na nas
kao to mi gledamo na sebe, i kad bi bio slab radnik kao mi, nikad ne bismo bili ni od kakve
vrednosti. Ne; On nas vidi onakve kakvi emo biti kad bude ostvario svoju nameru. Premda sada
99
53
moemo da izgledamo neotesani, oteeni i uplaeni, kakvi ovde sami po sebi i jesmo sada, On nas
vidi kakvi emo biti tamo u Hristu.
Budemo li imali poverenja u Njega, dopustiemo mu da nastavi rad. Zar nam nije dokazao na
(Hristovom) Primeru svoju strunost? Bog je u Hristu pred nas stavio svoju savrenu strunu
obradu grenog tela. Zato sada nama kae: Pogledaj to! Ovo sam u stanju da uradim sa grenim
telom. Pouzdaj se sada u mene i pusti me da radim. Ja u nastaviti delo. A to uopte nije na delo. 100
76. Odvratite pogled od sebe samih

Jer ste blagodau spaseni kroz veru Jer smo Njegov posao,
sazdani u Hristu Isusu za dela dobra. (Efescima 2,8.10)
Moete da izaete iz ovog molitvenog doma i pogledate ovaj prozor [govori o prozoru iza
propovedaonice]; izgledae vam kao neugledno topljeno staklo. Ali, ako uete unutra i pogledate
prema tom prozoru, videete prekrasno umetniko delo, sa itljivim slovima: I opravdae se za
badava blagodau Njegovom, otkupom Isusa Hrista (na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu
arni) (Rimljanima 3,24), kao i ispisanim svim Bojim zapovestima.
Vi i ja moemo da sebe spolja gledamo, i sve izgleda mrano, runo, kao da je neka neugledna
masa. No, Bog nas gleda iznutra, kako izgledamo u Isusu. Kad kroz svetlo, koje nam je Bog dao,
pogledamo iznutra kakvi smo u Isusu Hristu, videemo Duhom Bojim jasno ispisan tekst:
Opravdavi se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista. (Rimljanima
5,1). A videemo i ceo Boji zakon zapisan u srcu i koji sija u ivotu, kao i rei: Ovde je trpljenje
svetih, koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu. (Otkrivenje 14,12)
Na one koji prihvataju Hrista, se ne gleda kao na one koji su u Adamu, nego kao na one koji su
u Isusu Hristu, kao na sinove i keri Boje. Zar vam nije drago zbog toga? Usvojimo to. Bog je u
Hristu ostvario svoj plan u vezi s nama. Dopustimo da u nama deluje Boja sila, da nas vaskrsne iz
mrtvih i postavi u Hristu zdesna Bogu na nebesima.
U Njemu smo i mi postali naslednici, poto smo unapred odreeni odlukom onoga koji sve
ini shodno savetovanju svoje volje, da budemo na hvalu njegove slave. (Efescima 1,11.12
arni) 101
77. Praktina stvarnost odluke - Ne ja ve

Hristos
Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima; On, koji je u obliju Bojem,
nije smatrao kao neto prigrabljeno to to je jednak Bogu, nego je liio samoga sebe
(ispraznio sebe engleski prevod). (Filipljanima 2,5-7 arni)
100
101

54
Isus je u potpunosti ispraznio sebe, i to se toliko ispoljavalo u Njemu, da se od Njega nije irio
nijedan drugi uticaj osim Oevog. A niko nije mogao da doe k Njemu, ako ga k Njemu nije
privukao Otac.
To pokazuje da je On sam bio u pozadini, i da je potpuno ispraznio sebe. To je uinjeno tako
temeljno, da niko nije mogao da oseti nikakav Njegov uticaj i da bude privuen k Njemu, nego je to
bio iskljuivo uticaj samog Oca.
To pokazuje ta znai proslaviti Boga. To znai toliko se liiti samoga sebe (isprazniti sebe) da se
od osobe ne iri nikakav uticaj osim Bojeg; tako da e svaka re i sve drugo govoriti samo o Ocu.
Dok je bio na zemlji, Isus je bio u naem ljudskom, grenom telu. A kad je ispraznio sebe, drei
se u pozadini, Otac je tako prebivao u Njemu i kroz Njega se tako jasno ispoljio, da su sva telesna
dela bila uguena. Umesto svega to je ljudsko, ispoljavala se Boja slava, Boji karakter.
Bog se javi u telu (1. Timotiju 3,16), u grenome telu; Bog se nije javio u bezgrenom, ve u
grenom telu. On e danas tako prebivati u naem grenom telu, da iako je ono greno, njegova
grenost uopte nee uticati na druge. Uprkos sve grenosti takvog tela, Njegova pravednost, Njegov
karakter, e se ispoljavati gde god takva osoba poe.
To je od poetka bila Boja namera, koju je nameravao da ostvari u Hristu Isusu naemu
Gospodu. 102
78. ta je tajni uzrok otpada?

Ako li se mi koji traimo da se opravdamo Hristom, naosmo i sami grenici,
dakle je Hristos grehu sluga? Boe sauvaj! Jer ako opet zidam ono to razvalih,
pokazujem se da sam prestupnik. (Galatima 2,17.18)
Isus je Svetac i Pravednik (Dela 3,14). Greha u Njemu nema (1. Jovanova 3,5). Ne samo to
greha nije uinio (1. Petrova 2,22), nego nije znao greha (2. Korinanima 5,21). Zato je
nemogue da od Njega potekne ikakav greh. On ne dodeljuje greh. U reci ivota, koja iz Hristovog
srca tee kroz Njegovu probodenu slabinu, nema ni traga neistote. On nije sluga grehu, odnosno
On nikome ne daje greh.
Ako se u bilo kome, ko je traio i naao pravednost kroz Hrista, kasnije nae greh, to je zato to
je taj ovek spreio vodu da tee, doputajui da ona postane ustajala. Tu se radi o rei kojoj nije dat
slobodan protok. A gde nema aktivnosti, tamo je smrt. ovek za to ne moe nikoga da okrivljuje
osim samoga sebe.
Ako hrianin, zahvaljujui Hristu, rui i unitava svoje grehe, a kasnije te grehe ponovo zida,
on opet postaje prekritelj zakona, kome je potrebno spasenje.
Ono to je razoreno je telo greha, a to se dogaa samo linom prisutnou Hristovog ivota. I to
se odnosi na svakoga, jer je Hristos sopstvenim telom ukinuo neprijateljstvo i grenikov telesni
um. Nai gresi, nae slabosti poloeni su na Njega. Za svaku duu izvojevana je pobeda i neprijatelj
je razoruan. Mi samo treba da prihvatimo pobedu koju je Hristos izvojevao. Naa vera to ini
stvarnim za nas. Gubljenje vere nas stavlja izvan ove stvarnosti i staro greno telo se opet pojavljuje.
Ono to je razoreno verom, ponovno se zida neverstvom.
102
55
To je sadanja lina stvar svakog pojedinca. 103
79. Bog ne moe ni o kome lano da svedoi

Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom kroz naeg Gospoda Isusa Hrista.
(Rimljanima 5,1 SSP)
ta to znai? ta znai biti opravdan?
Mnogi misle da je to negde na pola puta do savrene Boje naklonosti, zamena za stvarnu
pravednost. Takvi ljudi misle da ako neko bude verovao ta Biblija kae, bie ubrojan u pravednike
iako to nije. To je velika zabluda.
Opravdanje je povezano sa zakonom. Ovaj izraz znai uiniti pravednim. Biti opravdan znai
biti pravedan. Opravdati nekoga, uiniti ga pravednim, znai uiniti ga izvriocem zakona.
Biti opravdan verom jednostavno znai da ovek verom postaje vrilac zakona. Ne samo to su
svi sagreili, nego je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Bojem zakonu,
niti moe (Rimljanima 8,7 arni). Poto je ovek sagreio, nemogue je bilo kakvom koliinom
kasnije poslunosti okajati taj greh. injenica da neko danas ne krade, ne umanjuje injenicu da je
jue neto ukrao, niti umanjuje njegovu krivicu. Zakon e da osudi oveka za krau koju je poinio
prole godine, iako se moda otada ustezao da ne krade.
Osim toga, nemogue je da neko po prirodi bude podloan Bojem zakonu. On ne moe da ini
ono to zakon zahteva, jer znam da dobro ne ivi u meni, to jest u telu mom (Rimljanima 7,18).
Greka nije u zakonu ve u oveku.
Ali, ono to zakon ne moe, ini Boja blagodat. Ona opravdava oveka. Kakve ljude ona
opravdava? Grenike, naravno, jer oni su jedini kojima je potrebno opravdanje. Zato itamo: A
onome koji ne radi, a veruje Onog koji pravda bezbonika, prima se vera njegova u pravdu
(Rimljanima 4,5). To ne znai da Bog prelazi preko neijih greaka da bi ga mogao smatrati
pravednim kad je u sutini zao, ve znai da tog oveka pretvara u izvrioca zakona. U trenutku kad
Bog bezbonog oveka proglaava pravednim, istog trenutka ovek je izvrilac zakona. 104
80. Kako se neko opravdava, ili postaje pravedan?

Jer svi sagreie i izgubili su slavu Boju, i opravdae se za badava blagodau Njegovom,
otkupom Isusa Hrista. (Rimljanima 3,23.24)
Setimo se da opravdati znai uiniti da ovek bude izvrilac zakona. Zatim itajmo ponovo
tekst: Tako otkupom Isusa Hrista postaje izvrilac zakona. Otkupljenje u Hristu je Hristova
vrednost ili mo otkupa. On daje sebe za grenika. Onome koji je greio i veruje, daje svoju
pravednost.
103
104

Waggoner, Signs of the Times, May 1, 1893.
56
To ne znai da je Hristova pravednost, koju je imao pre 1900 godina, jednostavno stavljena na
grenikov raun. To znai da mu je data Njegova sadanja, delotvorna pravednost. Tako se neko ko
je bio grenik preobraava u novu osobu, osobu koja ima Boju pravednost.
Stoga emo videti da ne moe biti uzvienijeg stanja od opravdanosti [kroz veru]. Opravdanje
ini za oveka sve ono to Bog moe da uini za njega, osim to ga ne ini besmrtnim, jer e se to
dogoditi tek prilikom vaskrsenja.
Meutim to ne znai da nakon opravdanja vie nema opasnosti od pada u greh. Ne. Pravednik
e iveti od vere (Rimljanima 1,17 arni). Da bismo ostali tvorci zakona, moramo stalno
primenjivati (vebati) veru i pokornost Bogu.
Ovo nam omoguuje da jasno vidimo snagu sledeih rei: Da li mi, dakle, verom ukidamo
Zakon? Nipoto! Nego, verom podravamo Zakon (Rimljanima 3,31 SSP). Umesto da krimo
zakon inei da on nema uticaja u naem ivotu, mi ga verom utvrujemo u svojim srcima. Ovo je
mogue zato to vera donosi Hrista u srce, a Boji zakon je u Hristovom srcu. Onaj koji pokazuje
poslunost je Gospod Isus Hristos i Njegova poslunost se ostvaruje u srcu svakoga koji veruje.
Njemu neka bude slava u vek vekova! 105
81. Jedini nain kako moemo izdrati da gledamo

u sunce
Mi pak svi, koji otkrivena lica kao u nekom ogledalu gledamo slavu Gospodnju,
preobraavamo se u tom istom licu iz slave u slavu, kao od Duha Gospodnjega.
(2. Korinanima 3,18 Bakoti)
Na nebu sija sunce. Vi i ja bismo rado gledali u njega, ali samo pogled tako nam zaslepljuje oi
da je naem vidu potrebno nekoliko trenutaka da se oporavi.
Meutim, ako uzmete prizmu trostrani komad stakla i drite je tako da sunani zraci
prolaze kroz nju, ta ete da vidite kao odraz na zidu? Dugu. Da li postoji lepe prelamanje boja?
Ali, ova duga nije nita drugo do sunce sa svojom tako rasporeenom svetlou da je moemo
gledati i videti njenu lepotu. Prizma nam omoguuje da moemo posmatrati sunce dok sija. Ako
nezatienim oima gledamo u sunce, ne moemo ga videti.
A Bog je nesumnjivo mnogo sjajniji od sunca. ta bi Njegova uzviena slava uinila naim
smrtnim, grenim oima? Upropastila bi ih. Ali, On eli da vidimo Njegovu slavu. Zato se Isus
postavlja izmeu Oca i nas, a Otac ini da se sva Njegova slava ispolji u Isusu, da odsjajuje sa
Njegovog lica. Na taj nain smo u stanju da vidimo Boga onakvog kakav jeste.
Ako svojim oima budete posmatrali Hrista kao blagoslovenu prizmu, koja proputa bljetave
zrake Boje slave, moi ete svakog dana u godini doiveti otkrivenje Boje slave. Svojim predanjem
Bogu omoguujete da se ovi prelamani zraci mogu u vama odraavati. I onda ete ne samo vi, ve i
drugi stalno videti Boju slavu.
Hoete li dopustiti da budete na raspolaganju, otvoreni za prelamane zrake Boje slave koji sjaje
kroz blagoslovenu prizmu? 106
105
106
Waggoner, Signs of the Times, May 1, 1893.

57
Kad im je Isus opet govorio, ree: "Ja sam svetlost sveta. Vi ste svetlost sveta. Ne moe se
sakriti grad koji lei na gori Neka tako vaa svetlost svetli pred ljudima, da vide vaa dobra dela i
da slave vaeg Oca, koji je na nebesima. (Jovan 8,12; Matej 5,14.16)
82. udotvorna sila oprotenja

Jer ta je lake, rei: oprataju ti se tvoji gresi, ili rei: ustani i hodaj? Ali da znate da Sin oveiji
ima vlast na zemlji da oprata grehe ree tada uzetome: ustani, podigni svoju postelju i idi kui
svojoj. (Matej 9,4.5 arni)
Najee ujemo sledee rei: Verujem da Bog oprata greh, ali je teko verovati da me moe
sauvati od greha. Ljudi koji to govore tek treba da naue ta znai da Bog oprata greh.
Isus je iscelio ovog uzetog oveka da bi ilustrovao opratanje greha. Sila koja je iscelila ovog
oveka je sila koja oprata grehe.
Isusove rei izazvale su u njemu promenu. Obino se misli da kad Bog oprata grehe da se u
Njemu deava promena, i to tako to Bog jednostavno prestaje da ima ita protiv onoga koji je
sagreio. Ali, time se nagovetava da Bog ima neto protiv tog oveka, a to nije sluaj. Bog ne oprata
greniku zato to u svom srcu ima neto protiv njega, nego zato to je grenik u svom srcu imao
neto protiv Boga. Bog je pravedan, dok je ovek nepravedan. Bog oprata oveku zato da bi i ovaj
bio pravedan.
Sila koja je podigla ovog oveka, uinila je da prohoda. Ova sila je ostala u njemu i on je mogao
i da nastavi da hoda, naravno pod uslovom da je sauvao svoju veru. Dugo ekah Gospoda, i sae
se k meni, i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje (Psalam 40,1.2). Samo Boja sila
opratanja uva oveka od greha. Ako ovek nakon oprotenja nastavi da grei, to ini zato to nije
shvatio blagoslov koji je dobio u oprotenju greha.
Poetak hrianskog ivota je primanje Bojeg ivota verom. No, kako dalje? Isto tako kao to je
poeo jednostavno da se vrsto dri ivota koji mu je na poetku oprostio greh. A Bog oprata
greh tako to ga uklanja. On uspostavlja mir izmeu buntovnog grenika i sebe, tako to uklanja
njegovu buntovnost. 107
83. Tajna nadvlaivanja (pobede)

Kao to ste svoje udove davali da slue neistoti i sve veem bezakonju, tako sada dajte svoje
udove da slue pravednosti, to vodi posveenju. (Rimljanima 6,19 SSP)
Tajna nadvlaivanja ili pobede je (1) u potpunoj predaji Bogu, sa iskrenom eljom da vrimo
Njegovu volju; (2) u svesti da nas On prima kao svoje sluge; (3) u ouvanju pokoravanja Njemu i
predaji sebe u Njegove ruke.
esto se pobeda moe izvojevati samo upornim ponavljanjem: O Gospode! Ja sam sluga Tvoj,
ja sam sluga Tvoj, sin slukinje Tvoje; raskovao si s mene okove moje (Psalam 116,16). Ovim
107
Waggoner, Signs of the Times, April 10, 1893.
58
reima jednostavno naglaavamo: O Gospode, predao sam se Tebi. Neka bude Tvoja volja, a ne
ono na ta me telo navodi.
Ali, kad shvatimo silu ovog biblijskog teksta koji kae da smo sluge Boje, odmah e se javiti
pomisao: Dobro, ako sam ve orue u Bojim rukama, onda me On ne moe koristiti tako da ja
inim zlo, niti mi moe dopustiti da uinim zlo dokle god sam u Njegovim rukama. Da bi me
sauvao od zla On mora da me dri, jer ja sebe samog ne mogu sauvati. A On eli da me sauva od
zla, jer je pokazao svoju silu i elju da to ostvari time to je predao sebe za mene. I zato u ja biti
sauvan od ovog zla.
Sve ove misli mogu trenutno da zaokupe um. A onda mora doi radost to smo sauvani od
strahote zla. Naravno, ova radost dolazi do izraaja u zahvaljivanju Bogu. I dok mu zahvaljujemo,
neprijatelj se povlai sa svojim iskuenjem, a Boji mir ispunjava srce. Tada otkrivamo da radost u
verovanju daleko nadilazi radost koja dolazi od poputanja grehu. 108
Oe na koji si na nebesima, neka se sveti ime Tvoje; I ne uvedi nas u iskuenje, nego nas
izbavi od zla. (Matej 6,9.13 arni)
84. Kako e to Boji zakon biti zavrno pitanje

A vera je tvrdo pouzdanje u ono emu se nadamo, osvedoenje o stvarima koje ne vidimo.
(Jevrejima 11,1 arni)
Da li mi, prema tome, ukidamo zakon verom? Daleko od toga, nego pre podravamo zakon
(Rimljanima 3,31). Ukidati (ponitavati) zakon ne znai ukidati ga, jer ga niko ne moe ukinuti.
Ponitavati zakon znai pokazati ivotom da vie ne vai.
Mi ponitavamo Boji zakon kad mu onemoguavamo da deluje na ivot. Ponitavati zakon
znai kriti ga; ali on vai i dalje, bili mi njemu posluni ili ne. To to ga neko kri utie samo na
njega samoga.
Prema tome, apostol eli kazati da vera ne vodi krenju zakona, ve vodi poslunosti. U stvari
ne bi trebalo da kaemo da vodi poslunosti, nego da je sama vera posluna. Vera utvruje zakon u
srcu. Ako je pravednost ono emu se nadamo, vera je utvruje. Umesto da vodi antinomijanizmu,
vera je jedino to se protivi antinomijanizmu [uenju da je Boji zakon ukinut ili da ga niko ne moe
istinski tvoriti].
Nije bitno koliko se neko hvali Bojim zakonom; ako ga odbacuje ili ignorie veru u Hrista,
takav nije nita bolji od onoga koji direktno napada zakon. ovek vere je samo onaj koji stvarno
potuje Boji zakon.
Da, vera ini nemogue, i upravo to Bog zahteva da inimo. Kad je rekao Izrailju: Ne moete
sluiti Gospodu (Isus Navin 24,19) Isus Navin je rekao istinu, ali je bila injenica da je Bog od njih
zahtevao da mu slue. Niko nije u stanju da vri pravednost, ak i ako to eli. Zato je pogreno rei,
da je sve to Bog eli od nas da inimo najbolje to moemo. Onaj koji ne ini bolje od toga, nee
vriti Boja dela. On mora da ini bolje nego to moe.
On mora da ini ono to samo Boja sila moe da uini delujui kroz njega. Nemogue je da
ovek hoda po vodi, ali je Petar hodao kad je pokazao veru u Isusa. 109
108
109
Waggoner, Christ and His Righteousness, pp. 94, 95.

59
85. Kako slabi ljudi postaju jaki

Ali mu Petar ree: nemam srebra ni zlata, ali ti dajem to imam: u ime Isusa Hrista
Nazareanina hodaj. Tada ga uhvati za desnu ruku i podie ga. Tako se odmah uvrstie njegove
noge i glenji. (Dela 3,6.7)
Ovo znamenito udo izazvalo je veliko uzbuenje u narodu. Izvrimo sada primenu: ovek je
bio hrom od utrobe majke svoje, nesposoban da sam sebi pomogne. Da je mogao, on bi rado
hodao, ali nije mogao. Mi isto tako moemo da kaemo sa Davidom: U bezakonju rodih se, i u
grehu zatrudne mati moja mnom (Psalam 51,5). Svaka godina u ivotu ovog oveka poveavala je
njegovu nesposobnost da hoda zbog vee teine njegovog tela, a njegovi udovi nisu bivali jai. Isto
tako dok starimo ponavljanje greha jaa njegovu mo nad nama.
Ali Hristovo ime, zahvaljujui veri u Njega, osiguralo mu je savreno osloboenje od njegove
slabosti. Tako i mi, zahvaljujui veri, moemo da ozdravimo i budemo od tada osposobljeni da
inimo ono to je bilo nemogue. Jedno od uda vere, kako su to pokazali asni ljudi u staro doba,
jest da ojaae od nemoi. (Jevrejima 11,34)
Sam in oslobaanja od sile greha dokazuje da nas je Bog primio kao svoje sluge. Ali, tada
ponovo dolazi sukob. Dolazi sotona, naoruan biem estokog iskuenja. Mi iz alosnog iskustva
znamo da je jai od nas i da mu se bez pomoi ne moemo odupreti. Zato vapimo za pomo. A onda
se prisetimo da vie nismo sotonini podanici. Mi smo se pokorili Bogu, a On nas je zato prihvatio
kao svoje sluge. To je dokaz da e nas Bog zatiti, jer on vodi brigu o svojima. Imamo uverenje da e
Onaj koji je poeo dobro delo u nama dovriti ga do dana Isusa Hrista. (Filipljanima 1,6)
S takvim poverenjem smo jaki tako da se moemo odupreti. 110
86. ena zgrena preko osamnaest godina

Gle, onde je bila ena koja je osamnaest godina imala duha, izazivaa bolesti, i bila je zgrena te
nije mogla da se sasvim ispravi. Kada je Isus vide, dozva je i ree joj: eno, osloboena si svoje
bolesti. I stavi ruke na nju, pa se odmah ispravi i slavljae Boga. (Luka 13,11-13)
Razmotrite ovo udo:
1. ena je bila vezana; i mi smo, zbog straha od smrti, celog svog ivota bili robovi.
2. Sotona je vezao tu enu; sotona je takoe postavio zamke naim nogama i tako nas zarobio.
3. Ona se nikako nije mogla sama uspraviti; naa su nas bezakonja savladala tako da nismo u
stanju podii glavu. (Psalam 40,12)
4. Isus je ovu enu oslobodio reju i dodirom; mi sada imamo istog milostivog Prvosvetenika
koji je dirnut naim slabostima. Ista re izbavie i nas od zla.
Zato su zabeleeni izvetaji o isceljenju koja je Isus uinio? Jovan nam daje odgovor. Ne samo
zato da pokae kako On moe da lei bolest, ve zato da pokae Njegovu vlast nad grehom. A ovo
se napisa, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Boji, i da verujui imate ivot u ime Njegovo (Jovan
110
Waggoner, Christ and His Righteousness, pp. 90-92.
60
20,31). Ovi izvetaji su zapisani jednostavno kao oigledne pouke o Hristovoj ljubavi, Njegovoj
spremnosti da izbavi i Njegovoj vlasti nad sotoninim delima, bilo u telu ili u dui. 111
Molite i dae vam se; traite i nai ete; kucajte i otvorie vam se. Jer svako ko moli dobiva, i ko
trai nalazi, i otvorie se onom koji kuca. (Luka 11,9.10 arni)
Ako se dvojica od vas na zemlji sloe u svakoj stvari koju zamole, dae im Otac moj koji je na
nebesima. (Matej 18,19 arni)
87. Molitva koja donosi pobedu

I dooe te javie Josafatu govorei: Ide na te veliko mnotvo ispreko mora
A Josafat se uplai, i obrati lice svoje da trai Gospoda, i oglasi post po svoj zemlji Judinoj.
(2. Dnevnika 20,2.3)
Car i narod mudro su postupili kad su se okupili da trae Gospoda. Josafatova molitva je bila
molitva vere i u sebi je sadravala poetak pobede: Nisi li Ti Bog na nebu i vlada svim carstvima
narodnim? Nije li u Tvojoj ruci mo i sila da Ti niko ne moe odoleti? (Stih 6). Onaj ko u asu
potrebe moe da pone svoju molitvu s takvim priznavanjem Boje sile, ve ima na svojoj strani
pobedu.
Zatim je Josafat zakljuio: U nama nema snage da se opremo tom mnotvu velikom, koje ide
na nas, niti znamo ta bismo inili, nego su oi nae uprte u Te (Stih 12). Poto Gospodnje oi
gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema Njemu (2.
Dnevnika 16,9), za one koji su u nevolji vano je samo da se pouzdaju u Njega.
I kakav je bio rezultat? Doao je Gospodnji prorok i rekao: Ne bojte se i ne plaite se tog
mnotva velikog, jer nije va rat nego Boji. Stade Josafat i ree: ujte me, Judejci i Jerusalimljani:
verujte Gospodu Bogu svom i biete jaki, verujte prorocima Njegovim i biete sreni. I postavi
pevae Gospodnje da hvale svetu krasotu idui pred vojskom. (2. Dnevnika 20,15.20.21)
Ovo je nesumnjivo bio neobian nain da se ide u rat. A kakav je bio rezultat? Malo koja vojska
je ikada bila nagraena tako sjajnom pobedom. A kad poee pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu
na one ... koji izioe na Judu, te se razbie. Uinio je da se vrate u Jerusalim s veseljem, jer ih
oveseli Gospod neprijateljima njihovim. (Stihovi 22,27) 112
88. Josafatov Bog jo uvek usliava njegovu vrstu

molitve
Onaj koji hoe da doe k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaa onima koji Ga trae.
(Jevrejima 11,6)
Ne bi bilo loe da prouavamo filozofiju pobede vere kako je prikazana u ovom sluaju [u
Josafatovom sluaju; 2. Dnevnika 20,1-27]. ta je neprijatelj morao da zakljui? Nita drugo nego da
111
112
Waggoner, Christ and His Righteousness, pp. 89, 90.

61
su Izrailjci dobili pojaanje; bilo bi beskorisno protiviti im se. Zato ih je spopala panika i svako je u
svom blinjem video neprijatelja.
Zar nisu bili u pravu da je Izrailj stvarno dobio pojaanje? Obrati Gospod zasedu na Ali,
ono to treba posebno da zapazimo je trenutak kad je Izrailj poeo da peva i hvali Boga, to pokazuje
da je njihova vera bila stvarna. Boje obeanje smatrali su jednako sigurnim kao njegovo ostvarenje.
Na taj nain su bili jaki.
Primenimo ovo na borbu protiv greha. Dolazi jako iskuenje. Znamo da nemamo snage da mu
se odupremo. Zato sada upiremo oi u Gospoda koji nam je rekao da slobodno pristupimo k
prestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomo. Stoga
poinjemo da molimo, ali ne s tugaljivom izjavom o svojoj slabosti, ve s radosnim priznavanjem
Boje mone snage.
Ako prvo iznosimo svoju slabost i obeshrabrujuu situaciju, mi sebe stavljamo ispred Boga 113. U
tom sluaju sotona e nas zaogrnuti tamom, tako da ne vidimo nita drugo osim svoje slabosti. Iako
nai vapaji i molbe mogu da budu arke i oajne, bie uzaludne. Nedostajae im bitan element vere
da Bog jeste i da je On sve ono to je otkrio o sebi.
Ali, ako zaponemo sa priznanjem Boje sile, onda moemo slobodno izneti svoju slabost, jer
onda svoju slabost jednostavno stavljamo uz Njegovu silu, a ovaj kontrast raa hrabrost. 114
89. ta treba da imamo na umu kad se molimo

Blagodat vam i mir od Boga Oca naega, i Gospoda Isusa Hrista koji je dao samoga sebe za nae
grehe, da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta - po volji Boga i Oca naega.
(Galatima 1,3,4 arni)
Kada se molimo, na um nam dolazi Boje obeanje, uneseno posredstvom Svetog Duha. Moda
ne moemo da se setimo nekog posebnog obeanja koje bi u svemu odgovaralo naem sluaju, ali
moemo da se setimo da Hristos Isus doe na svet da spase grenike (1. Timotiju 1,15) i da je sebe
dao za nae grehe. Moemo da budemo sigurni da Bog, koji nije potedeo svog sopstvenog Sina,
nego ga je predao za sve nas, kako nam nee s njim i sve drugo darovati? (Rimljanima 8,32
arni)
Priseamo se da Bog moe da govori o svemu onome to nije kao da jeste (Rimljanima 4,17).
Odnosno, kad Bog neto obea, onda kao da je to ve ispunio. I zato usvajamo ovu pobedu kao da
smo ve pobedili i poinjemo da zahvaljujemo Bogu za Njegova skupocena i najvea obeanja (2.
Petrova 1,4 arni)
Kad naa vera prihvati ova obeanja, mi ne moemo nita drugo nego da hvalimo Boga, i dok to
inimo, nae misli se potpuno odvajaju od zla i mi pobeujemo. Gospod postavlja neprijatelju
zasedu.
To pokazuje sotoni da smo dobili pojaanje. A poto je iskusio snagu pomoi koja nam je
obeana i zagarantovana, zna da tom prilikom ne moe nita da uini, pa nas ostavlja.
113
114
Drugim reima: mi ne verujemo Bogu i Njegovoj moi da nas izbavi prim. izdavaa
62
Ne brinite se ni za to, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se vae

molbe Bogu oituju. I mir Boiji, koji prevazilazi svaki um, sauvae vae srca i vae misli u Hristu
Isusu. (Filipljanima 4,6.7 arni) 115
Ako imate veru i ne posumnjate, ne samo da ete uiniti ovo sa smokom, nego ete i ovoj gori
rei: Digni se i baci u more, i tako e biti. I sve to zatraite u molitvi, dobiete ako budete verovali.
(Matej 21,21.22 SSP)
90. Nebeski Kupac vas je otkupio

Ili zar ne znate da je vae telo hram Duha Svetoga koji je u vama, koga imate od Boga, te ne
pripadate samo sebi? Vi ste, naime, skupo kupljeni. (1. Korinanima 6,19.20 arni)
Mnogi oklevaju da ponu da slue Gospodu jer se boje da ih nee primiti. Na to odgovaram:
Ako odete u trgovinu i neto kupite, da li e vam dati robu? injenica da ste je kupili dovoljan je
dokaz da ne samo da elite da je dobijete nego i da vam je vrlo stalo do nje.
Primenimo to na grenika koji dolazi Hristu. On nas stee krvlju svojom (Dela 20,28). On je
dao sebe za nas. (Titu 2,14)
On je otkupio svet pun grenika, jer Bog je tako zavoleo svet da je i Sina svog Jedinorodnog
dao (Jovan 3,16 kombinacija prevoda arni-Karadi). Isus je rekao: Hleb koji u ja dati telo je
moje, koje u dati za ivot sveta (Jovan 6,51). Jer, u pravo vreme, dok smo jo bili bespomoni,
Hristos je umro za nas bezbonike Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time to je Hristos
umro za nas kad smo jo bili grenici. (Rimljanima 5,6.8 kombinacija prevoda SSP-arni)
Ali ja nisam vredan. To znai da niste vredni plaene cene, pa se bojite da doete, jer bi
Hristos mogao da poniti kupovinu. Moda biste se zbog toga mogli i pribojavati da kupovina ve
nije zakljuena i da cena ve nije plaena. Ali, vi nemate nikakve veze sa pitanjem o vrednosti.
Hristos je izvrio kupovinu otvorenih oiju. On uopte nije razoaran kad doete k Njemu i
ustanovi da ste bezvredni. Ako je On bio zadovoljan obavljenom kupovinom, vi biste trebali da
budete poslednji koji se alite.
Najlepe od svega je to to vas je kupio upravo zato to ste bili bezvredni. On je u vama video
velike mogunosti, pa vas je kupio ne zato to ste tada bili vredni ili to ste to sada, ve imajui u
vidu ono to moe nainiti od vas.
Mi nemamo pravednosti; zato nas je kupio da mi u njemu postanemo pravednost Boja. (2.
Korinanima 5,21 arni) 116
115
116

63

Dobra Vest Svagdasnja - NOVI Deo A. T. Jones & E. J. Waggoner

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Dobra Vest Svagdasnja - NOVI Deo A. T. Jones & E. J. Waggoner

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

A. T. JONES & E. J.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

1. Slavna Radosna vest olakava breme

2. Zato mislimo da je to tako teko?

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

3. Sve to je Hrist imao i vi imate

Jones, A. T., Review and Herald, Sept. 1, 1896.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

4. Ve ste dobili dar Njegove bezgranine

5. Budite savreni je vie obeanje nego zapovest

Jones, Review and Herald, April 17, 1894.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

Primite je u meri u kojoj ju je On dao, a ne u meri u kojoj mislite da je zasluujete.

6. Blagodat e izvriti svoje delo

Jones, Review and Herald, April 17, 1894.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

7. ta onemoguava delo Boje blagodati?

8. ta znai verom prihvatiti Boju blagodat

Jones, Review and Herald, Sept. 22, 1896.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

9. ta da uinimo sa problemom grenog tela

Jones, Review and Herald, Sept. 22, 1896.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

10. ta obraenje ini, a ta ne ini

11. Kako da se ne obeshrabrimo zbog tela

Jones, Review and Herald, April 18, 1899.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

12. Nauimo da ne gledamo na sebe

Jones, Review and Herald, April 18, 1899.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

13. Posao Prvosvetenika: ienje Njegove svetinje

14. On obavlja svoj posao, a mi saraujemo

Jones, The Consecrated Way, pp. 84, 85.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

15. Kako se odvija ienje svetinje

16. Brine li vas to da bi sunce moglo pasti?

Jones, The Consecrated Way, pp. 84, 85.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

17. Nema mesta hvalisanju

Jones, General Conference Bulletin, 1895, p. 218.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

18. Isusovo ime jednako je imenu Njegovog Oca

19. Gde sada vidimo Isusa?

Jones, General Conference Bulletin, 1895, p. 219.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

20. Kako je Hristos uzeo nae telo i krv?

21. Zato je Isus uzeo nae telo i krv

Jones, General Conference Bulletin, 1895, pp. 232, 233.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

22. Kakvo je to oblije naeg grenog tela?

23. Zato je Isus bio iskuavan

Jones, General Conference Bulletin, pp. 232, 233.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

24. Svi mi smo iskuavani na razliite naine

Jones, General Conference Bulletin, 1895, pp. 233, 234.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

25. Iskuan kao mi, pa i vie

26. Sotona je jai od nas, ali je paralizovan

Jones, General Conference Bulletin, 1895, pp. 234, 235.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1 A. T. JONES & E. J. WAGGONER

27. Nema blieg roda od Hrista!