AKTIVNE METODE UENJA

AKTIVNE METODE UENJA

Posmatranje, istraivanje, eksperimentisanje,
uporeivanje, uenje putem otkria,
stvaralakog uenja i sloenijih aktivnosti prilagoenih detetu,
Dete ui kroz interaktivno i kooperativno uenje, I komunikaciju na
relacijama dete dete i dete - odrasli

OBLICI RADA
INDIVIDUALIZACIJA VASPITNOG PROCESA
razvijanje autonomije
socio emocionalne kompetencije
kompetencije u sposobnosti opaanja, miljenja i sticanja znanja
Sve navedeno upuuje na dominirajue oblike rada- rad u malim grupama,
individualni, rad u paru i frontalni oblik

PROSTOR U FUNKCIJI UENJA DETETA

Prostor struktuiran kao otvoren zbog mogunosti meusobne interakcije i
komunikacije meu decom i odraslima
Fleksibilan, podsticajani individualizovan
Formiran kroz Centre interesovanja
Obogaeni prostori pregradama, kutijama razliitih veliina, klupicama,
pozornicom lutaka, ogledalima
Oprema fleksibilna, pokretljiva, didaktiki materijal sav na dohvat ruke deci

ATMOSFERA
Optu atmosferu u grupi treba procenjivati sa aspekta stepena
razvoja deteta
Radosna, i neutralna
Adekvatna je pozitivna socioemocionalna klima

 Topla emocionalna atmosfera uzajamnog prihvaanja

Razumevanja
Potovanja i uvaavanja
Partnerski odnos na relaciji dete vaspita
UPOZNAVANJE INTERESOVANJJA DECE
Otvaramo sebi prostor da pomou sadraja koji su deci bliski I
zanimljivi
Deca lake prihvataju sve uticaje iz socijalne i prirodne sredine ako
Deija interesovanja nisu data po sebi, ne nastaju samostalno ve su
odreena uticajima koje dete prima iz svog okruenja
Potrebna je bogata i stimulativna sredina
to je vei opseg aktivnosti u kojima dete uestvuje to je:
VEA MOGUNOST DA SE RAZVIJU TRAJNIJA I DUBLJA INTERESOVANJA.

PEDAGOKI SADRAJAKTIVNOSTI koji tip aktivnosti deca upranjavaju?

SAMOSTALNOST DECE TOKOM AKTIVNOSTI
MEUSOBNI ODNOSI DECE TOKOM AKTIVNOSTI
ULOGE KOJE POJEDINA DECA IMAJU U AKTIVNOSTIMA inicijator, voa,
organizator, izvrilac, konstruktivni saradnik, kritiar

PROGRAMIRANJE
Interaktivno, sukcesivno, razvojno susretljivo
U saglasnosti sa akterima vaspitno obrazovnog procesa
CIKLUS je : posmatranje programiranje akcija evaluacija
Program je koherentan skup ideja dece, vaspitaa i roditelja,
logino proistekao iz unutranje motivacije dece u grupi i
njihove ivotne sredine

MERA STVARI su :
Dete, njegova interesovanja, potrebe, ivotne situacije, ivotni

 problemi,vaspita i njegovo umee, roditelji, kulturna sredina i koncepcija

zvaninog programa

EVALUACIJJA
Vaspita - kao kreator programa vaspitno obrazovnog rada I istraiva
sopstvene prakse planira ukupni rad i vaspitnu sredinu polazei od
posmatranja i razumevanja dece u posebnim uslovima; deluje u skladu sa tim
planom, programom i procenjuje njegove efekte i valjanost ( evaluacija)

EVALUACIJA SAMOKRITIKI OSVRT

EVALUACIJA SAMOKRITIKI OSVRT koji se odnosi naprocenu programa,
uloge vaspitaa, uloge i aktivnosti dece, povratne reakcije dece.
U procenjivanju programa vaspita analizira da li je deklarisani program
pretoen u konkretne korake- odnosno da li je operacionalizovan ( ega ima a
ega nema u konkretnom programu od onoga to je deklarisano )

OBLICI EVALUACIJE

Samoevaluacija

Formativna u toku aktivnosti

Sumativna po zavretku aktivnosti

ULOGE VASPIITAA
VASPITA NAJVIE VASPITAVA ONIM TO JESTE KAO LINOST I ONIM TO
UME DA RADI
KREATOR
ISTRAIVA
PRAKTIAR
Emocionalni partner
Organizator aktivnosti dece
Model ( obrazac ) ponaanja

VASPITA OLAKAVA PROCES STIICANJA ZNANJA

Vodi i stimulie decu za uenje i stvara za njih sigurno okruenje
Paljivo opservira interakciju dece sa materijalima

 Priprema aktivnosti u skladu sa mogunostima dece