2004, Br. 15 PDF

Dr PETER ROKAI
UDC 930.255(497.113)
PREGLED RADOVA U ISTRAIVAWIMA br. 15

Saetak: Radovi u Istraivawima br. 15 predstavqaju, uglavnom, fazne rezultate tema na istraivakim projektima br. 1332 i 1397 Republikog ministarstva pod naslovom Vojvodina multietniki prostor,
odnosno Prosopografska istraivawa srpske istorije i kulture u XIX i
XX veku. Od 18 radova, 14 se neposredno bavi prolou ovogu prostora,
dok se 4 odnose na istoriju susedne oblasti (Centralne Srbije), koja je kroz
istoriju bila viestruko povezana sa teritorijom Vojvodine. Oni e u konanoj verziji biti uklopqeni u istoriju ove oblasti. U ovom pregledu radovi su sloeni po hronolokom redosledu, od sredweg veka do polovine
XX stolea. Poreani u tom nizu nagovetavaju svu sloenost Vojvodine
kao multietnikog istorijskog prostora.
Kqune rei: pregled, radovi, projekat, teme, Vojvodina, srpsko, prosopografija
Ksenija Maricki Gaanski, Plemena u Sremu u starom veku. Rad predstavqa sinopsis rezultata danawe nauke o najstarijem stanovnitvu Srema, sa arheolokog i lingvistikog aspekta. Ova studija je zasnovana na
literaturi i poseban naglasak stavqa na radove Milana Budimira. Wen
tekst se publikuje sada prvi put, ali je emitovan na Treem programu Radio
Beograda 23. i 30. jula 2000. godine.
Vesna Manojlovi-Nikoli, Orua od gvoa sa sredwovekovnih arheolokih lokaliteta u Vojvodini. Orua od gvoa, obraena u ovom radu,
potiu sa do sada istraenih arheolokih lokaliteta u Vojvodini. Prema
svojoj funkciji izdvojena su orua za obradu zemqe, za obradu metala, drveta
koe i grupa orua za svakodnevnu upotrebu. Prikazano orue korieno je
u periodu od XI do XVI veka. Znaaj izuavawa ove vrste arheolokog materijala je u otkrivawu i saznawu koje su privredne grane, i u kojoj meri bile razvijene, na sredwovekovnom tlu danawe Vojvodine.
ura Hardi, Ruski kraqevi Galicije: darodavci manastira Svetog Dimitrija na Savi. U bulama pape Honorija III: izdatim 1216. i 1218. godine, pomiwe se dar tri ruska kraqa iz Galicije Vasiqka, Ivana i Vladimira
manastiru Sv. Dimitrija na Savi, u iznosu od 13 kantara voska godiwe. Papske poveqe sadre prepis ranije grke poveqe ugarskog kraqa Bele III iz
1193-1196. godine, koja je sastavqena na osnovu jednog starijeg dokumenta.
Uporeivawem vesti o ruskim vladarima koje donose papske poveqe i istorijskih tokova u Galiciji, moe se zakquiti da pomenuti kneevi nisu zajedno preduzeli darivawe. Oni su u raznim prilikama samo potvrivali
prihod koji je ustanovio knez Vasiqko Rostislavi tokom druge decenije XII
veka. Sastavqa popisa manastirskih poseda i prihoda sumarno je uneo sve
ruske kneeve koji su imali veze sa darom. Navoewe ruskih kneeva kao
kraqeva Galicije predstavqa anahronizam intervencije papskog pisara prilikom sastavqawa bule iz 1216. godine. kada je pitawe Kraqevine Galicije
bilo aktuelno u papskim krugovima.
Sa aspekta ovog projekta, zanimqivo je uporediti pojave sa podruja
Vojvodine sa onima iz najblie susedne oblasti, pre svega sa tla centralne
Srbije. Hardijevom radu o poveqama manastira u Sremskoj Mitrovici kao
korisno komplementarno tivo slui studija Sneane Boani, Diplomatika analiza Svetostefanske hrisovuqe. Svetostefanska hrisovuqa
sauvana je u celini u obliku pergamentne kwige povezane u korice
(230 mm 290 mm) i sastoji se od tri isprave: Milutinove darovnice, Dragutinove potvrde i naknadne potvrde arhiepiskopa Nikodima. Najvaniji
deo poveqe navodi potvrdu Sabora srpskog sa poimenice nabrojanim episkopima i igumanima srpske crkve.
Nenad Lemaji, Agrarni odnosi i razvoj poqoprivrede u Sremu polovinom XVI veka. Stoarstvo i zemqoradwa inili su najvaniji deo poqoprivrednih aktivnosti u Sremu polovinom XVI veka tipinih za pogranine
krajeve Osmanske imperije. Dominnantno srpsko stanovnitvo bavilo se poqoprivredom. Wegova davawa dravi bila su mawa zbog prava koje je steklo
prilikom zaposedawa Srema. Uobiajena rajinska dabina, hara, zamewena
je filurijom. Davawa spahijama, meutim, nisu se razlikovala od davawa u
drugim sanxacima. Poqoprivredna proizvodwa je zahvaqujui plodnosti
sremskog zemqita bila na viem nivou, to pokazuje koliina proizvedenih itarica. Pored proizvodwe ita, u Sremu je bila naglaena uloga ovarstva i vinogradarstva.
Zoltan ere, Skica promena etnikog sastava stanovnitva na tlu
danawe Vojvodine, oslikava svu sloenost problematike demografskih
prilika posmatranih u ovoj oblasti u posledwih pet vekova. Do promene
sredwovekovne etnike slike Vojvodine dolo je u vezi sa turskim osvajawem ovih prostora, kada su relativno stabilni etniki odnosi poremeeni.
Ona su dovela do brzog iezavawa maarske populacije i stvarawe srpske
etnike veine. Posle proterivawa Osmanlija dolo je ponovo do promene:
8
uz stalan rast apsolutnog broja Srba, wihov odnos u ukupnom broju stanovnitva je, zbog pristizawa novih kolonista razliite narodnosti, opadao
do vremena iza Prvog svetskog rata.
Dr Janko Rama, Prilog istoriji futokog vlastelinstva 6070-ih godina XVIII veka. Urbarijalne regulacije za vreme Marije Terezije imale su za
ciq da ree itav kompleks pitawa u odnosima izmeu kmetova i drave,
kmetova i feudalaca i kmetova i crkve. Ovu regulaciju sprovodili su kraqevski komesari u saradwi sa upanijskim i spahijskim inovnicima. Prvi
korak u sprovoewu urbarijalne regulacije bilo je propisivawe odgovora
seqaka u naseqima na pitawa u devet taaka. To je bilo sprovoeno na licu
mesta, kada su u sela dolazili upanijski inovnici i u prisustvu seoskog
kneza i predstavnika vlastelinstva postavqali tano utvrena pitawa i zapisivali odgovore. U prilogu se daju pitawa u devet taaka i odgovori na wih
za trgovite Futog 1770. godine, koje je tada bilo podeqeno, odnosno imalo
dva feudalna gospodara udovice pokojnih Georgija i Arsenija arnojevia,
te se uslovno i prikazuju kao Futog I i Futog II. Kao prilog odgovorima na devet pitawa su i tri kontrakta koja su regulisala odnose izmeu vlasnika Georgija arnojevia i wegovih naslednika s jedne, i wegovih podanika varoana stanovnika Futoga I do 1770 godine s druge strane. Prilikom objavqivawa grae vodilo se rauna da ona bude jednako upotrebqiva za istoriare i lingviste: zato se dosledno uvaju sve bitne jezike osobine i originalna ortografija. Sve intervencije u tekstu, bez obzira da li je u pitawu izostavqeno slovo ili se razreava skraenica, daju se u uglastim zagradama.
Tibor Pal, Diplomatska aktivnost Ferenca II Rakocija. Posle Velikog bekog rata i osloboewa Ugarske od Turaka, Habzburki dvor je nastojao da je utopi meu svoje provincije. Potkraj XVII veka takva nastojawa
Habzburgovaca naila su na otpor maarskog plemstva i niih drutvenih
slojeva. Ferenc II Rakoci jo nije bio spreman da preuzme rukovoewe ustankom, iako je po svom poreklu bio predodreen za takvu ulogu. Tek kada je bio
uhapen, poeo je razmiqati o pokretawu ustanka i oslobodilakog protiv Austrije. Do toga je dolo izmeu 1703. i 1711. godine Ferenc II Rakoci je
za vreme ustanka stupio u diplomatske veze sa pet zemaqa. Ruski car Petar
Veliki je bio jedini vladar koji je sa Rakocijem potpisao meudravni ugovor o saradwi. Rakoci je pregovarao i sa Lujem XIV, koji ga je na kraju izneverio. Tadawe meunarodne prilike u Evropi nisu mu bile naklowene, jer
jedna nezavisna maarska drava smetala je stabilnosti Evrope.
Vladan Gavrilovi, Plemike poveqe kod Srba u Habzburkoj monarhiji
od kraja XVII do sredine XIX veka. Plemstvo kod Srba u Habzburkoj monarhiji jedna je od kategorija iz koje se krajem XVIII veka razvilo srpsko graansko
drutvo. Ono je bilo podeqeno u nekoliko kategorija. Srba plemia ima
vrlo malo pre Seobe 1690. godine. Dekretom Marije Terezije iz 1751. plemstvo je dobilo blizu pedeset srpskih porodica. Srbi sa teritorija Kraqevi9
ne Slavonije, Hrvatske i Dalmacije u ovom nisu mogli postati plemiima

zbog odluka hrvatskog sabora da pravoslavni ne mogu imati nikakvu pokretnu i nepokretnu imovinu na ovim teritorijama. Plemstvo se nije razvilo ni
kod Srba u Vojnoj granici, zbog specifinosti te teritorije.
Mirko Mitrovi, Etnika slika Banata krajem XVIII i poetkom XIX
veka. Ovaj rad je prikaz naseqavawa u Banatu svakog naroda ponaosob. Istoriografski prikaz osvrt je na rezultate strane istoriografije, esto tendenciozne na tetu srpskog naroda, iji su se istoriari dugo povodili za
wom. Deo o naseqavawu naroda osvre na etniku sliku Banata uobliene
tokom XVIII. veka. Wegovom inkorporacijonm u Ugarsku 1790. godine, weno
oblikovawe preputeno je ugarskim vlastima sa tendencijom maarizacije.
Branko Belin, Dva istorijska romana o podunavskim vabama u XVIII
veku. Najitaniji pisac iz redova podunavskih vaba bio je Adam Mller Guttenbrun (18521923). Mawe poznat, ali vrlo popularan u svoje vreme, bio je i
Karl von Mller (18761943 ). Obojica su napisala po nekoliko romana, ija se
radwa deava u XVIII veku. U romanu Velika vapska seoba, Gutenbrun opisuje naseqavawe Nemaca u Banatu. Ovo delo imalo je presudnu ulogu u oblikovawu osobenog nacionalnog identiteta Nemaca u Podunavqu. Slika Nemaca
u Banatu, ali i wihovih suseda, Maara, Rumuna, Srba, kakvu je stvorio Gutenbrun, predstavqa stereotip koji su mawe-vie sledili i mnogi istoriari. Karl fon Meler, proslavio se ve svojim prvim romanom Vrako junako delo (1936). Radwa ovoga romana deava se u vreme posledweg austro-turskog rata (17881791), kada je seqak i kova Johan Jakob Heneman organizovao
graane Vrca za odbranu grada od turskog napada. Oba kwievnika pripisivala su svojim sunarodnicima ulogu nosilaca civilizacijskih tekovina, u
emu ima dosta istine ali i preterivawa. To je apologija nemakog ivqa
koji stoji na predstrai zapadne civilizacije. To je razlog to su u vreme
nacifikacije Nemaca u Vojvodini oni tampani vie puta u ogromnim tiraima.
ore uri, Aleksa Jankovi preanin u slubi Kneevine Srbije.
Najvanije institucije Kneevine Srbije izgraene su uz veliku pomo
Srba iz Ugarske i Austrije. Jedan od wih bio je i Temivarac Aleksa Jankovi (18061869). Wegova inovnika karijera podsea na karijere mnogih
preana koji su bili u slubi srpskih kneeva. Posle zavrene gimnazije
u rodnom mestu 1834. godine, nakratko boravi u Srbiji, gde slui kao inovnik. Potom odlazi u Ugarsku, gde zavrava pravo. U Srbiju se vratio 1839. godine. Jedno vreme je bio sekretar kneza Mihaila. Posle dolaska na vlast
(18421858) postaje direktor kneeve kancelarije. U dva navrata bio je predsednik vlade i ministar inostranih dela (185152. i 185556), takoe u dva
navrata bio je i ministar pravosua i prosvete (184748. i 1854). Bio je lan,
a jedno vreme i potpredsednik Saveta. Savremenici su ga smatrali jednim od
voa dvorske kamarile. Po spoqnopolitikoj orijentacije bio je izraziti
10
austrofil. Bio je poasni lan Drutva srpske slovesnosti, a u dva navrata

i wegov predsednik. Odravao je kontakte sa Vukom Karaxiem.
Dejan Mikavica, Vojvodina u politikoj ideologiji Svetozara Miletia. Srpska Vojvodina u politikoj ideologiji Svetozara Miletia zauzima
kquno mesto tokom wegove celokupne politike aktivnosti. Sa idejom o
politiko-teritorijalnoj autonomiji Srba u Habzburkoj monarhiji ili u
ugarskom delu Carevine, Mileti se sreo u kontekstu tekog srpsko-maarskog ratovawa 18481849. godine. I sam je tada bio u prilici da se neposredno
upozna sa problemima sa kojima se suoavao srpski narod u borbi za nacionalni opstanak. U toku rata i revolucije, verovao je da je Vojvodina mogua
jedino kao jedna od jedanaest drava u preureenoj Monarhiji, da bi posle
ukidawa krunovine Vojvodstva Srbije i Tamikog Banata (1860) usmerio
svoje planove ka stvarawu Vojvodine, koja e imati mawe nadlenosti i koja
bi bila prihvatqiva za maarsku politiku elitu. Preuzimajui i nadograujui predloge maarskih liberala u emigraciji, i prihvatajui realnosti
nametnute Nagodbom, definisao je kroz politiki program svoje stranke
ideju o konstituisawu Vojvodine u Ugarskoj, na osnovu arondirawa ugarskih
upanija na nacionalnom principu. U sreditu programa wegove stranke
nalazi se ideja o Vojvodini koju je potrebno stvoriti uz dogovor sa Maarima, koji e uvaavati principe evropske graanske revolucije, demokratska
naela i ravnopravnost svih naroda u Ugarskoj.
Duko M. Kovaevi, Radikalska vlada Save Grujia i Rusija (31. decembar 1887 26. april 1888), Prilog za biografiju Save Grujia. Radikalska
vlada Save Grujia obrazovana je 31. decembra 1887. Time su radikali prvi
put tokom vladavine kraqa Milana obrazovali samostalnu vladu. Dolazak
na vlast radikala prihvaen je u Petrogradu sa odobravawem. Zvanina Rusija je ne samo podravala radikale ve ih je odvraala od sukoba sa kraqem.
Kada je ipak 1888. vlada Save Grujia podnela ostavku, ruska diplomatija,
priklonila se nemeawu u unutrawe poslove Srbije.
Momir Samarxi, Izvetaj ora Simia o razvoju Bregovskog pitawa
1884. godine. Pogranini sporovi predstavqali su jedan od problema koji su
se javqali u odnosima srpske i bugarske drave posle wihovog razgraniewa
1879. godine. Na granici, koju je inila reka Timok, problem je predstavqalo to to je reka mewala svoj tok, te su se delovi teritorije, kod Bregova i
Baleja, nali na suprotnoj strani reke. Ovaj problem nije reen do 1884,
kada je bugarska vlada u otroj formi pokrenula pitawe opstanka srpske karaule kod Bregova, na bugarskoj strani Timoka, nastojei da smawi pritisak
srpske vlade, koja je zahtevala da sa srpsko-bugarske granice budu ukloweni
srpski politiki emigranti prebegli u vreme Timoke bune. Bezuspeni
pregovori posluili su srpskoj vladi kao povod za prekid diplomatskih odnosa sa Bugarskom, poto je bugarska vlada naredila zauzimawe sporne karaule oruanom silom.
11
Aleksandar Kasa, Odjek meunarodnih prilika u Vojvodini izmeu dva

svetska rata. Vojvoanski, kao multietniki i multikonfesionalni, (prostor) na specifian nain je reagovao na politika zbivawa u periodu izmeu dva svetska rata. Nacionalne mawine u Vojvodini pokuavaju da se odrede
prema wima u interesu svojih dugoronijih ciqeva. Posebno je to dolo do
izraaja tridestih godina XX veka, kada nemaki nacionalsocijalizam i maarski iredentizam uzimaju maha u evropskoj politici. ehoslovaka kriza,
raspad Male antante i beke arbitrae, takoe su imali, uticaja na politiku polarizaciju i porast antijugoslovenstva kod vojvoanskih Nemaca i
Maara. Zbivawa i odnosi u evropskoj politici znatno su uticali na odnos
nacionalnih mawina prema dravnoj vlasti koje su pokuavale da nau svoje
mesto u nastupajuim promenama.
Uticajem dravne politike u kolstvu na multietninost stanovnitva Vojvodine u periodu izmeu dva svetska rata bavi se Dragica Koqanin,
u radu: Unifikacija osnovnih narodnih kola u Vojvodini 19191929. godine. Stvarawem Kraqevine SHS u novom dravnom okviru nali su se narodi koji su pripadali razliitim civilizacijskim krugovima, sa veoma
razliitim istorijskim tradicijama u okviru drava koje se donedavno bile u ratu. Razlike su se ogledale i u oblasti prosvete. Na teritoriji nove
drave postojalo je nekoliko kolskih sistema, to je bila ozbiqna prepreka za postizawe duhovnog ujediwewa. Jedno od osnovnih sredstava za postizawe tog ciqa bila je unifikacija kolskog sistema. Jugoslovenska drava je nastojala da u oblasti prosvete sprovede jedinstveni koncept dravnih kola i da uskladi nastavne programe sa ciqevima svoje politike.
Dr Biqana imunovi-Belin, Prostorni potencijali osnovnog
kolstva u Dunavskoj banovini (19291941). U Dunavskoj banovini Kraqevine Jugoslavije osnovna nastava odravana je u priblino 2.000 kolskih
zgrada. Potrebe za gradwom novih zgrada, kao i za popravkom postojeih,
bile su vrlo velike. U Dunavskoj banovini je od 1929. do 1937. godine izgraeno 79 zgrada za osnovne kole. Prema procenama struwaka, potrebe za prostorom u kojem bi se odravala obavezna osnovna nastava bile su gotovo
desetostruko vee. Gradwa novih kolskih zgrada za osnovne kole bila je
do 1937. godine u nadlenosti kolskih optina. Ogromna veina osnovnih
kola u Dunavskoj banovini nalazila se u seoskim optinama, koje za tu
svrhu tokom prve polovine tridesetih godina XX veka nisu uspevale da obezbede odgovarajua sredstva. Do poveawa investicija u gradwu osnovnih kola u Dunavskoj banovini nije dolo ni krajem tridestih godina, iako je od
1937. godine starawe o obezbeivawu prostora za rad osnovnih kola prelo u nadlenost Dunavske banovine. Uoi Drugog svetskog rata prostorni
potencijali za razvoj obaveznog osmogodiweg osnovnog obrazovawa u Dunavskoj banovini nisu odgovarali potrebama, a uslovi za reavawe ovog problema bili su krajwe nepovoqni.
12
PETAR ROKAI Ph. D.
A REVIEW OF THE WORKS IN THE ISTRAIVANJA

(RESEARCHES) Num. 15
Summary
The works in the Researches Num. 15 represent, mainly, the phased results of the topics on the research projects Num. 1332 and 1397 of the Ministry of the Republic, under
the title Vojvodina multiethnical area. This project includes the works, some of which deal
with the past of these areas, directly, while others deal with the history of the neighbouring
areas (the central part of Serbia) that has throughout history been, in many ways, connected with the territory of Vojvodina. In the final version they will be incorporated into the
history of this region. In this review the works have been arranged according to their chronological order from the Middle Ages to the middle of XX century. Having been arranged
in that order they indicate all the complexity of Vojvodina as the multiethnical historical
area.
13
Dr VLADAN GAVRILOVI
UDC 930.2:003.074]:929.7(497.113)''11/13''
PLEMIKE POVEQE KOD SRBA U HABZBURKOJ

MONARHIJI OD KRAJA XVII DO SREDINE XIX VEKA
Saetak: U radu e biti govora o dodeqivawu plemikih titula Srbima
u Monarhiji. Plemstvo je kao kategorija postojalo kod Srba jo od perioda
srpske sredwovekovne drave. Wenim nestankom, pojedini srpski plemii
su preli u Ugarsku i sa wenih teritorija nastavili borbu protiv Turaka.
Wih je ipak pre Seobe (1690) bilo u vrlo malom broju. Karakteristika novovekovnog srpskog plemstva u Monarhiji je da se ono dodeqivalo pre svega za zasluge koje su Srbi kao vojnici imali za Monarhiju. Isto tako, u
znatno mawem broju, plemstvo su dobijali i istaknuti Srbi iz crkvenih, jerarhijskih, krugova, da bi potom, naposletku, plemstvo dobili (kupili)
istaknuti srpski trgovci, pre svega u Banatu. Ovakva slika srpskog plemstva se odnosi na oblasti Bake, Banata, pojedine srpske gradske sredine u
Ugarskoj, dok je situacija bila drugaija u Vojnoj granici kao i u hrvatskim
(provincijalnim) oblastima. Broj srpskog plemstva ostao je, ipak, vrlo
mali i neuporediv sa brojnou ugarskog i hrvatskog plemstva i wihovim
uticajem u Monarhiji.
Kqune rei: Habzburka monarhija, Ugarska, Srbi, srpsko plemstvo,
Baka, Banat, Srem, Trojedna Kraqevina, Vojna granica.
U strukturi srpskog drutva u Habzburkoj monarhiji od Velikog bekog rata 1683. do Revolucije 1848. plemstvo je imalo odreenu ulogu i u Vojnoj granici i po upanijama. Vojno plemstvo je dobijalo poveqe za ratne
zasluge a civilno plemstvo zbog zasluga u privrednom ivotu i administraciji, naroito u Banatu. Posebnu kategoriju inili su plemii-armalisti u Bakoj od 1751. godine i nadaqe.
Plemike poveqe bile su na latinskom, nemakom i crkvenoslovenskom
jeziku, a pisane su po uzusima koji su vaili u nemakoj, maarskoj i
srpskoj diplomatici.
171
Dosad ih je objavqen samo mawi broj, ali nedovoqno kritiki, pa je potrebno da se one publikuju u to veem broju, da se nad wima izvri diplomatiko-paleografsko-heraldika analiza uz odgovarajui studijski tekst,
koji bi doprineo kako pomonim istorijskim naukama kao predmetu, tako i
nacionalnoj istoriji novog veka na ovim prostorima. Ovakav jedan rad
predstavqao bi novi doprinos naoj drutvenoj, politikoj i kulturnoj
istoriji.
Problemi koji su nas oekivali u ovom poslu bili su brojni. Pre svega:
nemogunost odlaska u centralne arhive vezane za period Habzburke monarhije, odnosno arhive Bea i Budimpete. Sa druge strane, u obradi ove
teme imali smo i sreu, zahvaqujui pre svega tekstovima naih renomiranih istoriara Duana J. Popovia i Vladimira A. Duiina, koji su dali
svoje izuzetno dobre prikaze u zbirci (kwizi) Vojvodina II, koja na alost
nije zavrena zbog nemakog napada na Jugoslaviju 1941. godine. Ovi tekstovi su bili odlino polazite za obradu nae teme. Isto tako, deo poveqa, ili barem wihovih kopija se nalazi u arhivima irom Vojvodine,
Vojvoanskom arhivu u Novom Sadu, gradskim arhivima u Somboru i Subotici i Patrijarko-mitropolitskom arhivu u Sremskim Karlovcima, to
nam je omoguilo rad na prvostepenim izvorima i wihovu diplomatiko-heraldiku analizu.
Sa izvorima, koji su nam bili dostupni, smatramo da smo uspeli popuniti odreene praznine u domenu istorije plemstva kod Srba u Monarhiji,
kao i da e ovaj tekst biti daqa polazna osnova za nova istoriografska
istraivawa na ovom poqu.
Austrija je u ratovima sa Turskom krajem XVII i poetkom XVIII veka u
potpunosti oslobodila prostor stare sredwovekovne ugarske drave.1
Iako se Ugarska nalazila u ravnopravnoj uniji sa Austrijom,2 novoosloboene teritorije je Austrija uredila prema svom nahoewu. Proirila je na
wih svoju dravnu i drutvenu organizaciju.3 Pri tome je zanemaren znaaj
i uloga starog sredwovekovnog ugarskog plemstva, koje je moglo jo samo na
U Velikom bekom ratu, koji je zavren Karlovakim mirom (26. januara 1699),
osloboeni su delovi Trojedne kraqevine (Hrvatske, Slavonije, Dalmacije).
Osloboeni su Lika, Krbava i granica je sa reke Kupe pomerena na reku Unu i do
planine Velebit. Osloboena je tzv turska, dowa Slavonija; cela Baka, kao i
jugoistoni Srem, preko koga je povuena nova austro-turska granica od Mitrovice (koja je ostala u turskim rukama) rekom Savom do Slankamena (koji je pripao
Austriji). Banat je ostao u turskim rukama. (Rajko L. Veselinovi, Borba za
autonomna prava i duhovnu samostalnost 16901699, Istorija srpskog naroda
III1, Beograd 2000 (dopuweno izdawe), 571.
Zoltan ere, Od Mohake bitke do smrti cara Jozefa II, Istorija Maara,
Beograd 2002, 190.
Duan J. Popovi, Plemstvo, Vojvodina II, 111.
172
Saboru pokazati jus resistendi i to samo po pitawu poreza a nikako oruanog otpora.4
Kada su krajevi danawe Vojvodine (o kojoj e u ovom radu biti najvie
rei) bili osloboeni od Turaka, austrijska drava je elela prvo da
utvrdi ta je privatno a ta dravno zemqite, pa je na osnovu toga pozvala sve zainteresovane strane da podnesu dokaze o ranijem vlasnitvu.5
Od ugarskih plemia iz vremena pre turske najezde nije se javio gotovo
niko. Jedino je porodica Cobor istakla na osnovu sredwovekovnih poveqa
svoje pravo na Baju, koju je posle puno muka uspela da povrati kao svoj posed
1727. godine.6 Time je drava (Monarhija) postala vlasnik zemqita u
ovim krajevima i poela ga je deliti prema svom nahoewu. Zemqa je osim
teritorija izdvojenih za nove Vojne granice [Potiska, Pomorika, Podunavska] isparcelisana i na aukcijama prodata plemiima iz raznih delova
Monarhije. Kao najvei posednici javqaju se porodice kneza Odeskalkija,
grofa Koloreda, grofa enbruna, Elca i dr. 7
Najvei posednik bila je talijanska porodica Odeskalki. Ona je zauzimala ne samo prvo
mesto meu plemiima u Sremu nego i bila jedna od vodeih plemikih porodica u celoj Monarhiji.8 Neak pape Inoentija XI, knez
Livije Odeskalki dobio je 1697. u posed Vojvodstvo Srema, koji je kao kneevina bio izvan zakona domovine Kraqevstva Hrvatske i
Slavonije i izvan celovitosti Kraqevstva
[Ugarske].9 Na ovakvu odluku su se bezuspeno alili hrvatski stalei ali i Srbi. U ime
Grb kneeva Odeskalki
Srba su, verovatno pod uticajem grofa ora
(V. A. Duiin)
Brankovia, protestvovali 1701. godine podvojvoda Jovan Monastirlija (Monasterlija) i Adam Feldvari, smatrajui
da je porodici Odeskalki bespravno dodeqena titula sremskih vojvoda koja
pripada porodici Brankovi.10 Odeskalkijima je bilo dodeqeno Iloko
vlastelinstvo.11
4
5
6
7
8
9
10
11
Isto.
Isto, 112.
Isto.
Rodonaelnik porodice Odeskalki bio je Livije Erba Odeskalki. (D. J. Popovi,
n. d, 114).
D. J. Popovi, n. d, 114.
Isto.
Iloko vlastelinstvo bilo je najvee u Sremu. (D. J. Popovi, n. d, 114; Slavko
Gavrilovi, Irig trgovite u Sremu 16871849, Novi Sad Irig, 1994.)
173
Drugo po veliini u Sremu bilo je zemunsko vlastelinstvo, koje je dobio potpredsednik Dravnog dvorskog saveta grof Karlo enborn. 12
Karlovako vlastelinstvo je pripalo generalu baronu Ifelnu, a pored
Karlovaca i Petrovaradina u wega je spadalo jo 8 naseqa.13 Ono je bilo
otkupqeno 1747. za potrebe Vojne granice. 14
Mitrovako vlastelinstvo drao je prvo grof Koloredo, a 1751. na
wega je darovnicu dobila porodica Pejaevi. 15
Vukovarsko vlastelinstvo je prvobitno uivao grof Kiftajn a od
1741. ono se nalazilo u posedu porodice Elc. 16
Srem iz 1720. godine
Vlasnika je takoe mewalo i Erdutsko vlastelinstvo. Prvo je pripadalo baronu Zuanu a od 1747. ugarskom palatinu Jovanu Palfiju Erdediju. 17
12
13
14
15
16
17
U ovo vlastelinstvo spadala su 22 naseqa. (D. J. Popovi, n. d, 115.)

Karlovci i Petrovaradin su opet izdvojeni i proglaeni za Slobodne
graniarske komunitete (oblasti). Petrovaradin 1748, a Karlovci 1753. (D. J.
Popovi, n. d, 115; Aleksandar Forikovi, Vojna granica u XVIII stoleu, Okvir
za istoriju Srba u Ugarskoj i Hrvatskoj, Istorija srpskog naroda IV/1, Beograd
2000 (dopuweno izdawe), 257.
Isto, 116.
Isto.
174
Za razliku od Srema, u Bakoj i Banatu najvei vlasnik zemqe bila je

carska Dvorska komora. Ona e takoe ustupiti zemqite spahijama, ali
su ovi posedi za razliku od sremskih bili neznatne veliine. 18
Najvei posed u Bakoj bio je Futog. Osim Futoga on je obuhvatao Bege,
Kisa, Gloan, Petrovac i Piro. Vlastelinstvo je u XVIII veku vie
puta mewalo svoje gospodare, koji su kao i u Sremu bili veinom stranci.19
Ipak, za razliku od Srema u Bakoj se u XVIII veku osim stranih plemia
javqaju i plemike porodice slovenskog porekla: Aksimarkovii u Somboru, Antunovii u Kunbaji, Latinovii u Borodu i Leenu, Pejaevii u
Dowoj Rolatici, Stratimirovii u Kulpinu, Zako u Baji i Starom Beeju, Putnik u Sirigu, Boanu i Koviqu. 20
U Banatu je bilo neto drugaije. Po izgonu Turaka, Banatom je prvo upravqao vojni zapovednik a
od 1751. Komorska civilna uprava, tzv. Zemaqska
administracija. Komora, odnosno car bila je vlasnik sve dravne zemqe a stanovnici Banata, izuzevi graniare, weni komorski podanici.21 Tek
1779. godine, kada je Banat inkorporisan u Ugarsku
dravu i na wegovoj teritoriji oformqene su Torontalska, Tamika i Kraoseverinska upanija,
Grb Graalkovia
bile su odrane prve licitacije i na wima prodata
(V. A. Duiin)
komorska zemqa privatnim licima.22
Srpski narod gens Rasciana, kako ga esto nazivaju austrijske vlasti u
javnim ispravama, inili su graniari, seqaci i neto trgovaca, zanatlija i
23
svetenstva.
Srbi su se Seobom 1690. nali na teritoriji sredwovekovne ugarske
drave i nisu ni na koji nain bili priznati kao narod od strane ugarskih
vlasti. Isto tako, ovo nepriznavawe je znailo da najistaknutiji predstavnici srpskog naroda nisu nikako mogli dobiti plemike titule i privile-
18
19
20
21
22
23
Prvi vlasnik bio je 1703. godine zapovednik Petrovaradina baron Nehem, a od 1728.
general grof Odijer. Potom, 1731. godine, Futog prelazi u ruke grofa Kavrijana a
od wega ga 1744. otkupquje porodica arnojevi. Oni e ga 1770. prodati
feldmaralu grofu Hadiku, predsedniku Dvorskog ratnog saveta u Beu. (D. J.
Popovi, n. d, 115116).
Najbogatija u Bakoj bila je katoliko-plemika porodica Graalkovi. Oni su
po popisu iz 1826. godine imali 108.663 jutra zemqe. Za wima su sledili Latinovii sa preko 40.000 jutara, Kaloka biskupija (u posedu su imali Ba i Derowe) sa
38.000 jutara, Stratimirovii 6.414 jutara i Zako preko 4.000 jutara. (D. J. Popovi,
n. d, 117).
Isto.
175
gije, koje one sa sobom nose, od strane ugarskih stalea.24 Odmah su se

poeli zalagati da se i u pogledu plemstva izjednae s Maarima. Ve 1706.
godine traio je patrijarh Arsenije III arnojevi da plemii srpske narodnosti, koji kao takvi ve imenovani ili u budue budu od wegovog Velianstva proglaeni za takove, uivaju sva uobiajena prava po svima
gradovima, mestima, manastirima wihovog obreda; neka im uz to slobodno
bude desetine i druge prihode uivati.25 Srbi u odnosu na ugarski sabor i
stalee nisu u ovim svojim nastojawima uspeli sve do usvajawa odluka Temivarskog sabora (1790/1791), ali je Austrijski dvor ipak pojedine Srbe,
ugledne i zaslune, uinio plemiima i dodelio im prava koja su oni uivali.26
Plemstvo su, dakle, Srbi dobijali direktno od strane Austrijskog dvora i sticali ga na vie naina, s tim to je u obrazloewu o dodeli plemstva uvek isticana zasluga, odnosno usluga uiwena vladaru. 27
Ipak, Srba plemia, odnosno spahija, bilo je u Ugarskoj i pre Seobe 1690.
Jedan deo plemia nalazio se u kraju izmeu Moria i Erdeqskih planina a
drugi u Komoranu. Na ove prve, ve od XVII veka, sea jo samo ime u wihovim inicijalima ili jo ee samo oznaka Rac. Iako su govorili maarski, nosili su i daqe u sebi svoje srpsko poreklo. Tako, na primer, Sava
Tekelija govori o kapetanima koji su stajali pod komandom wegovog deda Jovana, a imali maarska imena Jenney, Lacko, Gabor, Horvath, Peter, i istie za
wih da su bili pravi Serbqi i pravoslavne crkve sinovi.28
Sredinom XVII i poetkom XVIII veka u Komoranu su se nalazile sledee
srpske plemike porodice: Beqakovi, Budaji (ranije Leti), Vaqi, Demeter, Dijak, Domonko, Duzi, Estergom, enei, Zomborlija, Zupanovi,
Jenovac (kasnije Jeneji), Kapeleti, Kapovari, Kova, Leni, Monastirli (Monastirlija, Monasterlija), Pap, Peti Pounija, Rac, Stevanovi
i dr.29 Od ovih porodica tokom XVIII veka posebno su se isticali Monasterlije (Monasterlije) i Peti.30 Pre Seobe se svojim poloajem izdvajala i
porodica Brankovi.31
24
25
26
27
28
29
30
31
D. J. Popovi, n. d, 118 ; Vladan Gavrilovi, Diplomatiki spisi kod Srba u

Habzburkoj monarhiji i Karlovakoj mitropoliji od kraja XVII do sredine XIX
veka, Veternik 2001, 67, 99.
D. J. Popovi, n. d, 118 ; V. Gavrilovi, n. d, 67.
D. J. Popovi, n. d, 118; Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba u Habzburkoj monarhiji, Istorija srpskog naroda IV/1, Beograd 2000, 283.
Isto.
ore Brankovi je dobio baronsku titulu 1683. od cara Leopolda I a grofovsku
1688. godine. (Jovan Radoni, Grof ore Brankovi i wegovo vreme, Beograd 1911,
269270)
176
Komoran oko 1720. godine
Ipak, plemstvo je kao kategorija jo dugo ostalo gotovo nedostino za

Srbe u Monarhiji. Bezmalo trideset godina posle Seobe, u toku prve dve
decenije XVIII veka svega je nekoliko srpskih porodica dobilo plemike
diplome i to svi samo austrijsko plemstvo. U ove porodice se ubrajaju:
Rakovii 1691, Ratko-Haxi Markovi 1697, Gruja Aksimarkovi 1699,
arnojevii 1704, Tekelije 1706, Jakii (potvrda starog ugarskog plemstva) 1717. i Dragii iste godine. 32
Sledee decenije dobilo je plemstvo jo desetak porodica: 1722 Atanackovii, Bibii, Julinci, Dragosavqevii; 1723. Stepii i porodica
Daniel 1725. godine. 33
U sledee dve decenije opet je samo nekoliko istaknutijih Srba ponelo
plemiku titulu: Jovan Nikoli 1735, Vuk Isakovi 1739, Arsenije Vuji
1741 i Bogi Vukovi-Stratimirovi 1745. godine. 34
Najvie diploma oko pedesetak, gotovo dvaput vie nego to ih je
bilo izdato tokom itavog stolea, dodeqeno je Srbima graniarskim oficirima, u jednom danu, dekretom carice Marije Terezije 1. marta 1751. godine.35 Ovaj in dvora bio je uslovqen pre svega politikim razlozima,
odnosno razvojaewem Potiske i Pomorike vojne granice i stavqawem
tih teritorija pod upravu ugarskih upanija. Dodeqeni su plemstvo i sit32
33
34
35
D. J. Popovi, n. d, 118120, Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba u Habzburkoj monarhiji, Istorija srpskog naroda IV/1, Beograd 2000, 283.
Isto.
Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba, 283284.
To su bili oni oficiri koji su sluili u graniarskim jedinicama bar od 1740.
godine. (D. J. Popovi, n. d, 120 ; Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba,
285).
177
ni zemqini posed (poveqa armales)

onim graniarskim oficirima koji su se
opredelili da ostanu pod novom ugarskom
upravom. Zastavnici su dobili 44 lanca
(1 lanac = 2.200 kvadratnih hvati) a oberkapetani do 145 lanaca zemqe. Zemqa im
je ustupqena na koriewe za period od
deset godina, a u trajno vlasnitvo im je
ustupqena 1765. godine.36 Meu ovim oficirima, koji su tada dobili plemstvo
(koje je bilo i ugarsko), bilo je sedamnaest zastavnika, tri potporunika, dvadeset dva porunika, jedan potkapetan,
etiri kapetana i jedan oberkapetan.37
Carica Marija Terezija
Naveemo wihova imena: u Adi zastavnik Nikola Dudvarski (44 lanca); u Beeju oberkapetan Jana Antonovi (145 lanaca); zastavnik Mihajlo
Branovaki (44 lanca); u Feldvarcu zastavnici Gavrilo Ilijevi, Maksim
Mirilovi i Vuja Vojnovi, svaki po 44 lanca; u Kawii lajtnanti Sava
Karapanxi, Lazar Meaki i Maksim Nini po 58 lanaca, zastavnici
Stevan Zari, Gruja anadi i ore Zako po 44 lanca; u Martonou lajtnanti Velimir Avramovi i Dragi Karakaevi po 58 lanaca, zastavnik
Ostoja Kubura 44 lanca; u Sentomau potkapetan Sima Runi 73 lanca, lajtnat ivan Nikoleti, zastavnici Lazar uri, Stevan Nikoli i Marko
Radii po 44 lanca; u Senti potkapetan ore Golub, lajtnanti Jovan
Badrqica, Subota Branovaki i Mihajlo Tei po 50 lanaca, i zastavnici
Nea Milinovi i Igwat Vujii po 44 lanca. Svi zajedno su dobili 1834
lanca zemqe.38
Od ovih porodica uspele su da se odre kao plemike i da se obogate:
Badrqica, Golub, Tei, oki i pre svih Zako, dok su se ostali ubrzo izgubili i osiromaili.39
Tokom Sedmogodiweg rata (17561763) za zasluge pokazane na bojnom
poqu jo desetak Srba oficira je dobilo plemstvo.40 Neki od wih su osim
plemike titule bili i nosioci Vitekog krsta Marije Terezije, kao najvieg vojnog zvawa, koji je ustanovqen 1757. godine. Osim godiwe apanae od 300 do 500 forinti ovaj orden je omoguavao pravo nosiocima da
36
37
38
39
40
Na tom zemqitu mogu zidati zgrade u vrednosti do 500 forinti. (D. J. Popovi,
n. d, 120 ; Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba, 285).
Isto, 121.
Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba u Habzburkoj monarhiji, Istorija
srpskog naroda IV/1, Beograd 2000, 286.
178
izravnom molbom upuenoj vladaru dobiju i austrijski baronat. Nosioci

ovog ordena u XVIII veku meu Srbima oficirima bili su: Arsenije Seujac
od 1761, Pavle (Dimi) Papila 1762, Pavle Davidovi 1779, Pavle Sokoli i Vuka Savi 1788 i Petar Duka 1793. godine. 41
Neki od viih srpskih oficira dobijali su
plemstvo s predikatom (titulom) i time se izdvajali iz mase armalista. Najee su se opredeqivali pri izboru predikata za mesta kod
kojih su se posebno istakli u toku prethodnih
ratova. Na primer: ore Seujac von Heldenfeld, Mihajlo Stanojevi von Ehrenberg, Jovan
Kalini von Zierfeld, ili su predikat sastavqali od imena starog kraja: Manojlo Preradovi
ot Uike Kamenice, Stevan Rakievi ot Toplice, Teodor Nikoli ot Velea i dr. 42
Srba inovnika-plemia bilo je vrlo malo,
svega desetak. Carica Marija Terezija je eleAndrija Andrejevi
la da ukqui odreen broj Srba u upravu, tako
to bi najistaknutije meu wima podigla u red
plemia. Na taj nain su plemstvo dobili Lazar Rubei, bivi belenik
Pomorike vojne granice, provizor futokog spahiluka i senator Novog
Sada 1742, Pavle Pulovica (Pulavica) i Filip Simeonovi 1759, Andrija
Andrejevi, upravnik pote u Sremskim Karlovcima 1763. godine. 43
Plemstvo su takoe dobili i ore Kalinovi, sudija u Temivaru
1772, Georgije Jovan Tiganiti, savetnik srpskog magistrata u Temivaru
1773, direktor srpskih kola Teodor Jankovi Mirijevski 1774, Jakov Seanac 1790 i dvorski agent Stefan Novakovi 1791. godine. 44
Kad je re o trgovcima, wih gotovo da nema meu plemiima sve do osamdesetih godina XVIII veka. Najvie ih je ponelo plemike titule u vreme
rasprodaje pustara u komorskom Banatu osamdesetih godina, kao i posle posledweg austro-turskog rata 17881791. godine. 45
Naime, u ovom ratu Austrija je mobilisala izuzetno velike vojne snage,
preko 240.000 vojnika. Tako brojne snage su zahtevale i odgovarajue snabdevawe stokom, itom, tkaninom, pa su se vojne vlasti morale osloniti na
trgovce, pre svih Srbe, Jermene, Grke, Cincare i sa wima sklapati odreene sporazume.46 Kad je rat zavren 1791. neki od ovih trgovaca su se obrati-
41
42
43
44
45
46
Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba u Habzburkoj monarhiji, 285.

Isto.
Isto, 284285.
Isto, 284.
Isto, 289.
179
li dvoru sa zahtevom da im se zbog ratnih zasluga dodeli plemstvo.47 Dvor

je, usled prazne kase, pristao na to, sa zahtevom da svaki novi plemi uplati za diplomu 1500 forinti. Zahvawujui ovome jo dvadesetak Srba-trgovaca je ulo u red plemia. Pomenuemo samo neke od wih: Vukovii (Sava,
Aleksandar i Teodor), Mihajlo Duka, Jovan Jovanovi-Ki, Jovan Baji,
Jeftimije Popovi i dr.48
Uee Austrije u ratu protiv Francuske revolucije uslovilo je nove
finansijske izdatke, pa je krajem veka dolo do nove prodaje komorskih dobara, pre svega u Banatu, ijom kupovinom je jo nekoliko srpskih porodica steklo plemstvo (Demelii, Riznii, Georgijevii). 49
Do druge polovine XIX veka samo su neke malobrojne srpske oficirske
ili trgovake porodice dobile plemstvo.
Dobijawe plemike titule kod Srba u Trojednoj kraqevini (Hrvatskoj,
Dalmaciji, Slavoniji) je bilo skopano s mnogim tekoama. Pre svega jo
uvek su bile na snazi odluke Hrvatskog sabora iz 1548, 1550. i 1563. godine, po
kojima se u Hrvatskoj ne tolerie druga vera osim katolike, kao i odluka da
izmatici ne mogu imati nikakvu nepokretnu imovinu u Trojednoj kraqevini.50
Usled ovakve odluke Srbi u provincijalnom delu Hrvatske i Slavonije
nisu mogli doi do poseda, a kamoli biti proglaeni za plemie. Tek od
poetka XIX veka u provincijalnim delovima Hrvatske i Slavonije, Srbi
se javqaju kao sitni plemii, ime su mogli doi do niih poloaja u sistemu upanijske, jo uvek staleke, vlasti.51 Plemstvo se ograniilo na
mawu skupinu armalista u Sremu i Oseku i poelo je lagano da ulazi i u
javne slube, pa i u kulturno-politiki ivot zajedno s graanstvom, iz
koga je veinom i poteklo. 52
Na teritoriji Vojne granice, koja je bila izdvojena iz upravnog sistema
hrvatskih zemaqa, kao i u drugim delovima Monarhije, Srbi su mogli kao
istaknuti oficiri poneti i plemiku titulu.53 Pre svih treba pomenuti
austrijskog generala i plemia Mihajla Mikainovia, koji je imao najzapaeniju ulogu kod Srba u Hrvatskoj i Slavoniji u drugoj polovini XVIII
veka.
47
48
49
50
51
52
53
Isto.
Isto.
Isto.
Slavko Gavrilovi, Iz istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj, Beograd
1993, 2930.
Slavko Gavrilovi, Srbi u Ugarskoj i Slavoniji od austro-turskog rata
17371739 do kraja XVIII veka, Istorija srpskog naroda IV/1, Beograd 2000, 205.
S. Gavrilovi, Iz istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj, 210.
Isto.
180
Bez obzira na sve, korpus srpskog plemstva ostao je mali i neuporediv sa

54
brojnou i uticajem maarskog i hrvatskog plemstva u Monarhiji.
VLADAN GAVRILOVI Ph. D.
NOBILITY CHARTERS OF SERBS IN HABSBURG MONARCHY

FROM THE END OF XVII TO THE MIDDLE OF XIX CENTURY
The nobility within the Serbs in the Monarchy existed as one of the categories out of
which the Serbian bourgeois society considerably developed towards the end of XVIII
century. The nobility had been divided in many categories: as the most common the military one, then the nobility given to the clergy and in the end, the civil one whose status was
most often paid for, by the wealthy and prosperous merchants. There were quite a few of
Serbian noblemen recorded before the Migrations in 1690. By the Decree made by the empress Maria Therese from 1751 the nobility was given to some fifty Serbian families as a
reward for remaining outside the border, that is, under the jurisdiction of the Hungarian district offices.
The Serbs from the territories of the Tripartite Kingdom (Slavonija, Croatia and Dalmatia) did not have the right to become noblemen, and according to that principle they could not even take part in the public life in the right way, due to the decisions of the Croatian
Parliament that had been being repeated since the middle of XVI century, so that the
Orthodox population could not, in their possession, have any movable property or real
estates on these territories. It happened just, some time around the second half of XIX century, that the phenomenon of the Serbian nobility, almost timidly, started to appear in the
Tripartite Kingdom, that is, within the areas outside the border land out of the jurisdiction
of the Croatian district offices.
In the same way, the nobility did not develop among the Serbs at the Military Border,
because of the uniqueness of that territory.
54
Duan J. Popovi, n. d, 110154 ; V. Gavrilovi, n. d, 99.
181
Mr VESNA MANOJLOVI-NIKOLI
UDC 902:903.21'12.05(497.113)
ORUA SA SREDWOVEKOVNIH ARHEOLOKIH

LOKALITETA U VOJVODINI *
Saetak: Sredwovekovna orua od gvoa data u ovom radu potiu sa do
sada istraenih arheolokih lokaliteta u Vojvodini. Prema svojoj funkciji, izdvojene su sledee grupe orua: orue za obradu zemqe, orue za obradu metala, orue za obradu drveta, orue za obradu koe i grupa orua za
svakodnevnu upotrebu, koju ine razne vrste seiva viestruke namene.
Dati nalazi su najkarakteristiniji izbor predmeta koji su nam bili dostupni. Na osnovu uslova nalaza i analogija prikazano orue korieno je
u periodu od XI do XVI veka. Znaaj izuavawa ove vrste arheolokog materijala je u otkrivawu i saznavawu koje su privredne grane i u kojoj meri bile razvijene u sredwovekovnom periodu na tlu danawe Vojvodine.
Kqune rei: arheologija, sredwi vek, orue, gvoe, privreda, Vojvodina
Geografski, Vojvodina pripada oblasti Panonije, to je deo jednog ireg prostora, sredweg i doweg Podunavqa. Panonska nizija iri se izmeu
prostranih venanih planina: na zapadu, to je sistem Dinarskih planina,
koje se priqubquju i povezuju sa Junim Alpima, a na severu i istoku sa
karpatsko-balkanskim lukom. Podruje o kome je re ima odreene geografske karakterisitike, hidrografiju, klimu, zatim prirodom dat biqni
i ivotiwski svet, rudna i mineralna bogatstva, koji su u osnovi pruali
pogodne uslove za ivot i rad qudi i wihovu raznovrsnu privrednu i drugu
aktivnost. Planinski deo vojvoanske ravnice ine samo Vrake planine
i masiv Fruke gore. Severno od Subotice i u jugoistonom delu Banata,
uspavanost ravnice remete uzviene zaravni Subotike i Deliblatske
peare.
* lanak je rezultat rada na Projektu koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije.
25
Znaaju ovog geografskog prostora doprinose mnoge saobraajnice koje

su pratile vodene tokove. Veoma vana saobraajnica, do danawih dana,
Moravskovardarski put (Via militaris, pat moravski, Carigradski drum)
iao je gotovo sredinom Balkanskog poluostrva i granao se u svim pravcima, ali i prihvatao komunikacije koje su dolazile iz udaqenih krajeva Panonije i Balkanskog poluostrva. Na wega su se nadovezivali svi oni putevi
koji su ili du Dunava, jo iz gorweg Podunavqa, pa preko Panonske nizije do Singidunuma. Ovom Dunavskom putu prikquivali su se mnogi putevi
koji su se protezali du wegovih pritoka. Jedan je onaj koji je iao dolinom Save do Lombardije i daqe na zapad Evrope. Drugi je iao du Drave i
duboko zalazio u alpske predele. Trei se sa severa kretao put Tise ka jugu
i prikquivao Dunavskom putu. Svakako da pored kopnenih puteva treba
naglasiti i znaaj reka, odnosno plovnih tokova ovog prostora. Najpre
glavni tok Dunava, a zatim i wegove pritoke Sava, Drava, Tisa i Velika
Morava, kao i mnoge wihove pritoke po kojima su mogla da se kreu plovila sa niskim gazom i amci. Znaaj i kopnenih i vodenih puteva bio je veliki, te je cela ova razgranata mrea komunikacija doprinela, izmeu ostalog, boqoj naseqenosti ovog prostora, formirawu veih naseqa, razvoju
raznih privrednih grana. Wima su se prenosili ratarski i stoarski proizvodi, so, rude i wihovi proizvodi, ili dovlaila drvena graa.
Meu veoma znaajnim prirodnim bogatstvima Vojvodine treba pogotovu u kontekstu ovog rada pomenuti zemqita pogodna za raznovrsnu poqoprivrednu delatnost. Tlo Vojvodine, pokriveno lesom i izrazito plodnom crnicom, uslovilo je gajewe itarica i drugog biqa, dok je u pojedinim podrujima Srema i Banata gajewe vinove loze poznato jo od rimskog
perioda. Na mawe plodnom zemqitu, slatinskom, prostirali su se pawaci koji su u prolosti veoma pogodovali razvoju stoarstva. Meutim, pored pomenutih pogodnosti, razgranata mrea renih tokova u ravniarskoj
Vojvodini donosila je i velike tete, izlivajui se i plavei plodne oranice. Otuda od davnina i stalna borba protiv ovih voda kopawem kanala.
Upravo takve protivrenosti delovawa prirodnih uslova doprinelo je da
se naseqa i obradive povrine povlae ka lesnim terasama i zaravnima,
dok su na padinama frukogorskim i Vrakim planinama nastajali vinogradi.
Bez obzira na povremene tete od plavqewa i izlivawa reka, vode Vojvodine inile su veliko prirodno bogatstvo ovog prostora. Reke bogate raznovrsnom ribom, brojne bare, ritovi, rukavci, omoguavali su stanovnitvu da se bavi ribolovom i time obezbeuje deo ishrane, a u nekim periodima i trgovinu ovim ulovom. Takoe treba navesti i postojawe termalnih
i mineralnih izvora, kao i kamenolom na Frukoj gori, odakle se dobijao
kamen za gradwu i druge obrade. Veliki znaaj imaju i prostori pod glinom,
od koje se pravila kvalitetna opeka za izgradwu stanita i za izradu grnarije, to je pogodovalo i razvoju ovog grnarskog zanata.
26
ovek je od najranijih perioda koristio prirodom mu date pogodnosti, a

vremenom se nauio i da ih prilagoava svojim potrebama. Plodnost zemqe
ovog prostora doprinela je razvoju mnogih poqoprivrednih grana. To je
uslovilo i veliku potrebu za raznovrsnim alatima i spravama za obavqawe
tih poslova.
Povoqan geografski poloaj i prirodna bogatstva danawe Vojvodine
doprineli su da se, pored toga to je nastawivana od davnina, preko we odvijaju razne i brojne migracije, iji su nosioci ostavqali tragove materijalne i duhovne kulture u mawoj ili veoj meri. Pojedini narodi su samo
prelazili preko ovog prostora, neki su se privremeno nastawivali, a neki
trajno, dok su mnogobrojni ratovi voeni sa razliitim interesima i ciqevima. Na ovoj zemqi svoj peat ostavili su Iliri, Daani, Kelti, Sarmati. U prvom veku nove ere osvajaju je Rimqani, da bi se kasnije, tokom Velike seobe naroda ovde naseqavali Huni, Goti, Gepidi, Langobardi, Avari
i slovenska plemena. Wihov boravak na ovim prostorima je, kao to je ve
reeno, kratkotrajan i prolaznog karaktera izuzev gotovo dvovekovne avarske dominacije, do kraja osmog i poetka devetog veka, dok Sloveni, a potom Maari koji obrazuju svoju dravu, ostaju stalni istorijski inilac.*
Zahvaqujui dosadawim arheolokim istraivawima, na podruju
Vojvodine registrovan je veliki broj sredwovekovnih lokaliteta: naseqa,
nekropola, utvrewa, sa kojih potie raznovrstan arheoloki materijal.
Meutim, mali je broj lokaliteta koji su sitematski istraivani. Uglavnom je samo obilaskom terena i sakupqawem povrinskih nalaza bilo sondanim rekognoscirawima, ili praewem investicionih radova, registrovan lokalitet i odreen wegov karakter, tako da o mnogima nemamo
kompletnu sliku1. Obilaskom muzeja i sagledavawem dostupne grae i dokumentacije kao i iz literature, sa ezdesetak sredwovekovnih lokaliteta
izdvojeno je orue od metala2. Pawa istraivaa nije bila naklowena
ovoj vrsti pokretnog arheolokog materijala. Neatraktivnog izgleda,
sklon brzom propadawu (korozija), esto je iz tame zemqe prelazio u tamu
muzejskih kutija uredno sloenih i zaboravqenih u depoima muzeja. Meu1
S. Baraki, M. Brmboli, Stepen istraenosti sredwovekovnih nalazita na

podruju Junog Banata, RMV 39, Novi Sad 1997, 109-228.
Ovaj rad deo je jedne ire studije ija je priprema u toku. Stoga ovde zbog tehnikih ograniewa nee biti dat kompletan arheoloki materijal do koga smo doli, ukupno oko 350 predmeta, ve samo najkarakteristiniji predmeti korieni
u odreenim privrednim granama.
* Geografske karakteristike, prirodna bogatstva, saobraajnice date na osnovu:

P. Vujovi, Geopolitiki i fiziko-geografski prikaz Vojvodine, Vojvodina I,
Novi Sad 1939, 128; J. Cviji, Balkansko poluostrvo i junoslovenske zemqe I,
Beograd 1922, 1325; I. Vuo, Privredna istorija naroda FNRJ, Beograd 1948, 19;
G. krivani, Putevi u sredwovekovnoj Srbiji, Beograd 1974, 82, 115118.
27
tim, shvatawe da razna orua, alati, u sveukupnom radu oveka zauzimaju vano mesto i svedoe o prisustvu i razvoju razliitih privrednih delatnosti, posledwih godina uputila su istraivae i na ovu vrstu arheolokog materijala3.
Onog momenta kada je ovek praistorije peinu, potkapinu, kao prirodna sklonita od vremenskih nepogoda, zamenio stalnim stanitem i kada
je sa sakupqake privrede preao na, uslovno reeno, prizvoaku, kada je
sebi napravio dom da u wemu ivi, okunicu da je obrauje, proiruje u
plodnu zemqu, tada je poeo da pronalazi i pravi orua koja e postati neodvojivi deo wegovog svakodnevnog ivota. Alati su se kroz periode mewali. U poetku je to bio predmet naen u prirodi, bez tako rei ikakvih
intervencija na wemu: drvo, kamen, kost, rog. Vremenom su ti prirodni
oblici prilagoavani mawim ili veim intervencijama, tako da su rog i
kamen postali glavna sirovina za izradu raznovrsnih alatki tokom gotovo
celog perioda praistorije, sve do pronalaska metala. Pronalaskom metala
poiwe eksploatacija ruda, rudarewe, orua se izrauju od bakra, bronze,
gvoa, vremenom se oblici mewaju i usavravaju u odnosu na potrebe, razvijaju se zanati, cveta trgovina. U sutini, veoma rano, nastali su alati
idejnih reewa u osnovnim crtama koje su se zadrale do danawih dana.
Sredwovekovna orua koja potiu sa dosadawih arheolokih istraivawa u Vojvodini, kao i ona koja su u muzeje dospela sa nepoznatih nalazita i oznaena kao sluajni nalaz, zahtevala su odreeni metodoloki
pristup. Kako obraeni materijal dat u ovom radu predstavqa zbir raznog
alata, najloginije je bilo da orue grupiemo prema odreenoj delatnosti, odnosno nameni. Meutim, ne tako retko jedna ista alatka mogla se koristiti, i koriena je, kod obavqawa razliitih poslova, pa smo se tada
rukovodili prema wenoj osnovnoj nameni i najeoj upotrebi za odreene
poslove. Vremensko determinisawe bilo je poseban problem s obzirom da
vei broj nalaza ne potie sa sistematskih arheolokih istraivawa i samim tim hronoloki omeenih kulturnih slojeva. U takvim sluajevima
oslawali smo se na najblie poznate analogne primere, svesni realnih
greki s obzirom da se sredwovekovno orue po obliku i nameni gotovo ne
razlikuje s jedne strane od antikih prethodnika, a s druge nije pretrpelo
bitne promene ni do danawih dana.
Izdvojili smo sledee grupe orua: orua za obradu zemqe, odnosno poqoprivredne alatke, orue za obradu metala, orue za obradu drveta, orue
za obradu koe i orua koja ine razne vrste seiva sa viestrukom namenom koje smo svrstali u grupu orua za svakodnevnu upotrebu. Od svih,
najbrojnije je orue za obradu zemqe.
3
28
I. Popovi, Antiko orue od gvoa u Srbiji, Beograd 1988; M. Popovi,

Tvrava Ras, Beograd 1999, 261-267; M. Brmboli, Sredwovekovna orua od gvoa u
Vojvodini, Panevo 2000; M. Cuwak, Sredwovekovni predmeti od gvoa sa
teritorije podunavskog i branievskog okruga, Smederevo 2001.
Orue za obradu zemqe

Poqoprivredom, odnosno nekom od wenih grana, bavio se veliki
procenat stanovnitva jo od najranijih perioda. U sredwem veku, kao i u
antikom periodu, to je bila osnovna delatnost panonskog stanovnitva.
Najplodniji tereni bili su pod itaricama, a kasnije veliki znaaj dobija
i gajewe vinove loze, kao i razne povrtarske kulture. Meu oruima za
obradu zemqe razlikujemo ona za ije koriewe je bila potrebna samo
qudska snaga i ona koja su se koristila uz pomo i stone zaprege4. Na
osnovu raspoloivih nalaza sa sredwovekovnih lokaliteta Vojvodine u
grupu orua za obradu zemqe svrstali smo: kramp, budak, raonik, crtalo,
aov, motiku, kosir, srp, vile i za sada jedinstveni nalaz nakovwa za kosu
babica.
Kramp (Sl. 1, 2, 3) ili kako se jo naziva trnokop, je alatka vienamenske primene. Korien je u zemqoradwi za okopavawe, razbijawe grudvi
zaostalih posle orawa, za kopawe temeqa, rovova, kanala. Mogao se koristiti i za vaewe kamewa i iewe zemqe od ila. Metalni deo krampa
ima dva kraka, od kojih jedan lii na seivo budaka, a drugi ima oblik klina. Ova alatka je poznata i pod nazivom objetelica i u primorskim krajevima je koriena za pripremu zemqe za saewe vinograda5. Primeri dati
u ovom radu potiu sa lokaliteta Grad-Sapaja i iz Rakovca, i datuju se na
osnovu uslova nalaza u period XIIXIV veka i u XVI vek. Jo dva slina
primerka poznata su nam sa Petrovaradinske tvrave 6.
Budak (Sl. 4, 5) je alatka masivnog izgleda, korien za krewe zemqita, kopawe rovova, donekle slinih namena kao i kramp. Nalaz iz Rakovca datuje se u XIVXV vek7.
Raonik i crtalo su delovi sloenijeg orua, pluga, koje je pokretala
stona zaprega8. Raonik se u gotovo nepromewenom obliku koristio jo od
antikog perioda. U svom delu o zemqoradwi M. Blagojevi sprave za orawe deli na one sa simetrinim raonikom ralo ili ralica i na one sa asimetrinim plug9. Takoe smatra da je do XIIIXIV veka korieno ralo, a
od kraja XIV veka plug10.
Mali broj raonika i crtala svakako da ne pokazuju pravo stawe, ve su
rezultat nedovoqne istraenosti sredwovekovnih lokaliteta na teritoriji Vojvodine. Poznati su nam primerci simetrinih i jednostranih raonika (Sl. 6, 7, 8, 9), dok su crtala (Sl. 10, 11) po formi gotovo identina.
4
5
6
7
8
9
10
M. Blagojevi, Zemqoradwa u sredwovekovnoj Srbiji, Beograd 1973, 21.

Isto, 26.
M. Brmboli, Sredwovekovna orua ..., 43.
N. Stanojevi, Rakovac, arheoloki nalazi, katalog izlobe, Novi Sad 1982.
M. Blagojevi, Zemqoradwa ..., 41.
Isto, 21.
Isto, 58.
29
Hronoloki su smeteni u iri vremenski raspon od XIII do XVI veka11.

Raonik u narodnom verovawu predstavqa magijsko orue protiv zlih duhova, a nad wim su se obavqali i odreeni obredi pred poetak orawa. 12
Nalazi aova su retki. To se objawava iwenicom da su veoma dugo izraivani od drveta, dok su u dowem delu ojaani otrim gvozdenim okovom.
Dva primerka (Sl. 12, 13) takvih okova potiu sa lokaliteta Crvenka i Dobrica, i datuju se na osnovu uslova nalaza i analogija u period XXII veka.13
Aov se upotrebqavao u batovanstvu, povrtarstvu, za isecawe i prevrtawe zemqe i to unazad od polazne take. Za duboko kopawe u vinogradarstvu
koristio se aov sa dugakom drkom, na kojoj je iznad seiva bila preaga, ime je snaga seewa bila pojaana.
Motika (Sl. 14, 15, 16) je jedna od najstarijih poqoprivrednih alatki
koja se koristi i danas. Samim tim, nalazi motika su i najbrojniji. Koriena je u kultivaciji itarica u poqima i batenskog biqa u povrtwacima. U irilinim rukopisima iz XIV veka za ovo orue se koristi isto ime
kao i danas.14 U zavisnosti od vrste posla za koji su upotrebqavane i zemqita, mogu biti trouglastog, trapezastog ili lepezasto proirenog polukrunog radnog dela. Sa lokaliteta u Vojvodini najee su motike
lepezastog, ree trapezastog oblika. Lepezaste se smatraju starijim i datuju se u XIXII vek, dok ove druge u XVXVI vek.15 Zanimqiv je, za sada, jedan
jedini nalaz dvozube motike, dikele, koja se koristila u krevitim krajevima i za obradu vinograda. Zbog nejasnih uslova nalaza, na primerak nije
bilo mogue precizno datovati. 16
Kosiri (Sl. 17, 18, 19, 20) su se koristili za seewe i potkresivawe u
raznim poslovima: u vinogradarstvu za rezawe vinove loze, zatim za rezawe
ibqa, trwa te otuda naziv za ovu alatku i trnorez17. Predstavqa est nalaz na sredwovekovnim lokalitetima. Metalno seivo kosira izgledom
podsea na dui no, pri vrhu povijen, ali donekle i na srp. Pojedini primeri na spoqnoj, tupoj ivici imaju mawe proirewe pravougaonog oblika
sa otricom na spoqnoj ivici (Sl. 19, 20), to podsea na neku vrstu sekirice. Okvirno datovawe prikazanih kosira je od XII do XV veka.18
Srp (Sl. 21, 22, 23, 24) gotovo da nije pretrpeo nikakve izmene do danawih dana, kako u izgledu tako i u nameni. Koristi se za etvu itarica.
11
12
13
14
15
16
17
18
30
Isto, 35; M. Garaanin, J. Kovaevi, Pregled materijalne kulture junih

Slovena, Beograd 1950, 6696; M. Brmboli, Sredwovekovna orua ..., 3638.
. Kulii, P. . Petrovi, N. Panteli, Srpski mitoloki renik, Beograd
1970, 252.
S. Baraki, Grupni nalaz starosrpskog gvozdenog alata iz Vrca, RVM 9, Novi Sad
1960, 186195; M. Popovi, Tvrava Ras, 266.
S. Baraki, Grupni nalaz ..., 186195; N. Stanojevi, 1982.
Pored glatkog seiva, poznati su i nalazi sa nazubqenom otricom, a zanimqiv primerak predstavqa srp naen u okolini Ludokog jezera, ornamentisan nizom koncentrinih polukrugova du tupe ivice. Srp iz
Crvenke datuje se u XIXII vek, a iz Rakovca u XVXVI vek.19 Ostali nalazi
su uglavnom smeteni u period od XI do XVI veka, dok R. Muller smatra da se
srpovi sa irim seivom mogu pripisati i ranijim epohama. 20
Za nakivawe kose ili srpa korien je nakovaw za kosu babica
(Sl. 25). Poznat nam je jedan primer iz Moorina, datovan u XVIXVII
vek.21 Slian wemu je primerak iz sredwovekovne postavke Zaviajnog muzeja u Parainu.
Vile (Sl. 26) su se dugo, pa i danas, izraivale od drveta, te otuda nisu
ni sauvane. Jedini primerak potie sa Petrovaradinske tvrave, i to kao
sluajni nalaz, okvirno datovan u XVXVI vek.
Orue za obradu metala

Zbog relativno malog broja alata za obradu metala sa sredwovekovnih
lokaliteta u Vojvodini, ne moemo zakquiti da odreeni zanati, kao to
je pre svega kovaki, nisu bili razvijeni. Ovakva slika rezultat je nedovoqne istraenosti. Takoe, ni vaewe ruda arheoloki nije dokumentovano, te su sasvim sigurno sirovine ili gotovi proizvodi dopremani, iz
rudonosnih podruja u unutrawosti Balkanskog poluostrva ili sa severa.
U jugozapadnom delu Maarske na potezu Gvozdena zemqa otkrivene su
pei za topqewe gvozdene rude i velika koliina zgure.22 Na nalazitu
Crvenka kod Vrca naena je vea koliina zgure, ali ne i pe. 23
Oruima za obradu metala sa ovog prostora pripadaju nalazi nakovwa,
ekia, raznih vrsta kleta i jedan primerak mengela. Jedan deo ovih predmeta kao to su eki (Sl. 28, 29) i kleta (Sl. 30) potiu iz ostave alata
sa lokaliteta Crvenka i datuju se u XIXII vek.24 Dva primerka kleta
(Sl. 31, 32) potiu sa tvrave Ba i datuju se XVXVI vek.25 Nakovaw (Sl.
27) i mengele (Sl. 33) su sluajni nalazi. Na osnovu karaktera samih lokaliteta sa kojih potiu nakovaw je datovan u XIIXIII vek, a mengele u 1516.
19
20
21
22
23
24
25
S. Baraki, Grupni nalaz..., 186195; N. Stanojevi, 1982.

R. Muller, Die datierung der mittelalterlichen eisengeratfunde in Ungaren, Acta archaeologica
ASH 27, Budapest 1975, 76, 78.
N. Stanojev, Sredwovekovna naseqa u Vojvodini, Novi Sad 1996, 106.
J. Gomori, Fruhmittelalterriche risenchmelroten von Tarianpuszta und Nemesker, Acta
archaeologica ASH, Budapest 1980, 317347.
S. Baraki, Grupni nalaz ..., 186195.
Isto.
. Na, Tvrava Ba, RVM 10, Novi Sad 1961, 89113.
31
Orue za obradu drveta

Drvo je sirovina koju je ovek oduvek najvie koristio. Na podruju bogatom umama drvo je bilo osnovni graevinski materijal, a vremenom su
se formirale i radionice koje su proizvodile draqe za alatke, delove
rala i pluga, posue i niz drugih svakodnevnih predmeta. U ovu grupu orua
svrstali smo sekire, bradve, dleta, svrdla, testere.
Sekire su najbrojnije. Wihova iroka primena ila je od orua do oruja. Razliite po obliku i veliini koriene su u procesu obarawa, seewa drvea do detaqnije pripreme odreenih delova stabla za izradu
predmeta. U zavisnosti od namene, razlikuju se i oblici sekira pre svega
prema irini i obliku seiva. Sekire blago lepezastog seiva sa ravnom
ili lunom otricom (Sl. 34) javqaju se u irokom hronolokom rasponu,
od XI do XIV veka Primerke seiva, kakav je nalaz iz Rakovca (Sl. 35) odlikuje izdueno seivo, dok je eona povrina ravna, karakteristine su za
XVXVI vek.26 Sekire koje imaju ojaani usadnik sa dva para snanih krilaca (Sl. 36), prema Henselu, mogu da se koriste i kao bojne i on ih datuje u IX
vek, dok je wihova pojava uoena i u mlaim periodima. 27
Sekire su masivnog i dugog seiva, povijenog na dole, lune otrice
(Sl. 37, 38) kakva potie i iz ostave iz Crvenke i datuje se u XIXII vek, ali
je wihova pojava dokumentovana i znatno kasnije, do u XVI vek.28
Bradve (Sl. 39, 40) su koriene pri grubqoj obradi drveta, za skidawe
kore i deqawe. Draqa bradve je u odnosu na seivo postavqena pod pravim uglom, dok je otrica seiva ravna. Primeri koje smo ovde dali potiu
sa lokaliteta GradSapaja i datuju se u period XIIXIV veka.29
Razna dleta (Sl. 41, 42, 43) koriena su u daqoj obradi drveta, za finija doterivawa. Dleto sa lokaliteta GradSapaja datovano je u XIIXIV
vek, a iz Crvenke u XIXII vek kao i cela ostava.30 Izuzetno izdueno i masivno dleto sa lokaliteta Vrbas 1 autor datuje u XVXVI vek.31
Svrdla su alatke koje su sluile za buewe drveta i najee su dvostrana (Sl. 44). Prema uslovima nalaza datovano je u XVXVI vek.32 Primer
sa lokaliteta Grad-Sapaja je sasvim drugaiji (Sl. 45). To je kratko svrdlo
koje se u gorwem delu luno rava radi lakeg drawa i samim tim i koriewa. Datovano je u XIIXIV vek.33
26
27
28
29
30
31
32
33
32
N. Stanojev, Rakovac..., 1982.

W. Hensel, Slowianszcyzna wczesnosredniowieczna, Warszawa 1956, 161.
S. Baraki, Grupni nalaz ..., 186195; M. Brmboli, Sredwovekovna orua ..., 8385.
S. Baraki, Arheoloko nalazite na dunavskoj adi kod Stare Palanke, katalog
izlobe, Vrac 1995, 35; M. Brmboli, Sredwovekovna orua ..., 8485.
S. Braki, Grupni nalaz ..., 186195.
N. Stanojev, Sredwovekovna naseqa ..., 86.
S. Baraki, Arheoloko nalazite ..., 36.
Jedini nalaz testere (Sl. 46) poznat nam je sa arheolokih istraivawa u Rakovcu. Pripada tipu trakastih testera sa dva trna na suprotnim
krajevima, koja su koristila za usaivawe drvenih drki. Datuje se u
XVXVI vek.34
Orua za obradu koe

Jo od svog postanka ovek koristi kou i krzno ivotiwa koje je lovio za ishranu, ali i wihovo krzno za zatitu od hladnoe. Vremenom upotreba koe postaje raznovrsnija: osim za odeu od we se tako prave delovi
opreme ratnika i kowske opreme, prostirke, prekrivai, korice kwiga.
Proces obrade koe ubijene ivotiwe, od skidawa, iewa, preko tavqewa do finalnog proizvoda zahtevao je posebne alate. Sa naih lokaliteta ova grupa alata zastupqena je sa raznim strugaima, sekaima, ilima
i specijalnim vrstama noeva za kou.
Strugai su korieni za uklawawe masnoe i dlaka sa koe i u gotovo
nepromewenoj formi postoje i danas. Najee su lepezastog oblika
(Sl. 47, 48). Dati primeri su hronoloki smeteni u XIIXIV odnosno
XIVXV vek.35
Sekai, (Sl. 49) kako i sam naziv govori, korieni su za seewe i
oblikovawe koe. Mogli su da se koriste i kao strugai. Nalaz sa lokaliteta Ciglana kod Apatina, na osnovu analognih primera sa drugih sredwovekovnih lokaliteta, kod nas je datovan u XIIXIV vek.36
ila (Sl. 50) su upotrebqavana za buewe debqe koe koja se verovatno koristila za izradu delova kowske opreme. Jedini primerak potie, kao
sluajni nalaz, iz okoline Ludokog jezera.
Koarski noevi su najbrojniji. Gotovo nepromewenog oblika koristili su se jo od rimskog perioda.37 To su noevi polumeseastog ili lunog
seiva. Izdvajaju se dva karakteristina tipa: sa jednim seivom, jednostrani i sa tordiranom drkom koja na kraju moe biti proirena u lepezasti mali struga (Sl. 51, 52, 53) i sa dva seiva, dvostrani, koje spaja u
srediwem delu takoe tordirana drka (Sl. 54, 55). Primeri dati u ovom
radu su sluajni nalazi. Na osnovu analognih primera moe se zakquiti
34
35
36
37
N. Stanojev, Rakovac , 1982.

S. Baraki, Grupni nalaz , 186195; M. Brmboli, Orua XIIIXVIII veka u sredwem
Pomoravqu, Parain 1987, 28.
D. Milovanovi, Umetnika obrada neplemenitih metala na tlu Srbije, katalog
izlobe, Beograd 1985, 138.
I. Popovi, Antiko orue , 9495.
33
da su ovakve alatke verovatno koriene u irem vremenskom razdobqu,

od XIIXVI veka.38
Orua za svakodnevnu upotrebu

U ovu grupu orua svrstane su alatke koje nisu imale strogo specijalizovanu namenu, ve su koriene u svakodnevnim, raznovrsnim poslovima.
Najbrojniji su noevi, zatim makaze, a u istu grupu svrstali smo vatraqe i
jedno kresivo.
No je orue koje je imalo, kao i danas, veoma iroku primenu. Osnovna
funkcija mu je da slui za seewe i to raznih materijala, pri obavqawu
mnogobrojnih poslova. Nekada je no mogao biti i oruje.
Najbrojniji su kratki noevi sa uzanim pravim seivom i trnom, usadnikom, za drku. Drke su najee bile od drveta, te zato i nisu sauvane. Vlasnik je no nosio stalno uz sebe, da mu bude pri ruci. Verovatno
zbog toga predstavqaju est nalaz u grobovima. Hronoloko determinisawe ovakvih noeva mogue je samo u kontekstu ostalih arheolokih nalaza.
Primeri dati u ovom radu (Sl. 56, 57, 58, 59, 60, 61) potiu sa vie sredwovekovnih lokaliteta u Vojvodini i datuju se od XIXII do u XVXVI vek.39
Posebnu grupu noeva predstavqaju trpezni noevi i britve. Trpezni
noevi (Sl. 62, 63, 64, 65, 66, 67) su luksuznija grupa noeva. Izdvojeni su,
pre svega, prema obliku drke i eventualno sauvanoj oplati na woj.
Drka ovih noeva ne izlazi oz osnovnog oblika seiva, prava je i ploasta sa perforacijama za uvrivawe oplate. Veoma luksuznim primerima,
koji su rei, smatraju se oni sa oplatom od roga koja je bila ukraavana najee geometrijskim motivima. 40
Britve (Sl. 68, 69, 70) su noevi blago povijene otrice. Na suprotnom
kraju od vrha, na irem delu, nalazi se kruni otvor za osovinu, preko koje
se preklapala futrola britve. Futrola je ujedno imala i ulogu drke i izraivana je od drveta, kosti ili roga. Britve sa ronatom drkom smatraju
se izuzetno luksuznim. Dati primeri hronoloki su odreeni iroko, od
XII od XV veka zbog nepreciznih uslova nalaza. 41
38
39
40
41
34
E. Tomi, O. Vukadin, D. Mini, Sredwovekovni Stala, katalog izlobe,

Kruevac 1979, 47; S. Vetni, Medieval Weapons and implements Deriving from the Middle
Morava Basen, Balcanoslavica 10, Beograd 1983, 146; M. Cuwak, Smederevska tvrava,
Smederevo 1998, 178179; M. Brmboli, Sredwovekovno orue , 111113.
S. Baraki, Grupni nalaz , 186195; M. Brmboli, Sredwovekovno orue ,
123124.
M. Cuwak, Smederevska tvrava , 183185; M. Popovi, Tvrava Ras , 261;
M. Brmboli, Sredwovekovno orue , 126; N. Stanojev, eststotina godina
grada, katalog izlobe, Vrbas 1987.
M. Popovi, Tvrava Ras , 264; M. Brmboli, Sredwovekovno orue , 124125.
Uz noeve, makaze takoe predstavqaju deo, moemo rei, takozvanog

kunog alata. Svojim oblikom, s obzirom na funkciju, nisu pretrpele znaajnije izmene, te su slinog oblika nalaene i na antikim lokalitetima.42 Nekoliko primera sa sredwovekovnih lokaliteta u Vojvodini, od
kojih su izdvojeni najkarakteristiniji (Sl. 72, 73, 75) datuju se u uglavnom
XVXVI vek.43 Za sada jedinstven nalaz predstavqaju jednodelne makaze (Sl.
74), koje su koriene za iawe ovaca. Ovaj tip makaza zadrao se u nepromewenom obliku sve do XIX veka.44
Vatraq je alatka koja je koriena za arewe, prenoewe ara i za
niz drugih radwi u vezi sa vatrom i ogwitem. Svi su slinog oblika, duge
drke pravougaonog ili krunog preseka, i listolikog ili pravougaonog
tela, odnosno radnog dela (Sl. 76, 77). Okvirno se datuju u XIVXVI vek.45
Samo jedan nalaz kresiva (Sl. 71) poznat nam je sa lokaliteta Perlek,
koji je na osnovu ostalih arheolokih nalaza datovan u XIVXV vek.
Jedinstven nalaz za sada predstavqa mistrija (Sl. 78), zidarska alatka
sa arheolokih iskopavawa Rakovca. Datovana je u XVXVI vek.46 Slina
ovoj je i mistrija iz manastira Namasija, ali i iz manastira Avradika u
Bugarskoj, to nas navodi na mogunost da su bile koriene za nanoewe
fresko-maltera.47
Na osnovu datog pregleda razliitih vrsta orua koja potiu sa sredwovekovnih lokaliteta u Vojvodini, moemo primetiti da su orua od gvoa
bila veoma zastupqena u svakodnevnom ivotu tadawih qudi. Bila su nezamenqiva u raznim poslovima iji je krajwi ciq bio pre svega proizvodwa hrane, zatim izgradwa stanita, izrada odee i obue i u nizu drugih
svakodnevnih aktivnosti. Najbrojnija su svakako orua koriena u poqoprivrednim poslovima, pre svega zemqoradwi, emu su pogodovale ve pomenute prirodom date povoqnosti. Vinogradarstvo je takoe bilo u znatnoj
meri razvijeno, a na osnovu brojnih raznovrsnih seiva noeva za obradu
koe, zakquujemo da se sredwovekovno stanovnitvo Vojvodine bavilo i
koarskom proizvodwom.
Pored funkcionalnih karakteristika, orua od gvoa, naroito ona
sa otricom i otrim vrhom, nala su svoje mesto i u naoj narodnoj mitologiji. Tako se sekiri, nou i raoniku pripisuje jaka magijska mo, dok
su mali noevi noeni o pojasu i kod mukaraca i kod ena, prema verovawu, posedovali zatitnu mo. Vremenom su ovi noii postali i sastavni
deo starogradske enske nowe.
42
43
44
45
46
47
I. Popovi, Antiko orue , 9697.

M. Brmboli, Sredwovekovno orue , 126127.
Isto.
Isto.
N. Stanojev, Rakovac , 1982.
M. Brmboli, Sredwovekovno orue , 122; . angova, Srednovekovni orudi na
truda v Blgari, Izvesti na Arheologieski institut XXV, Sofi 1962, 45.
35
Orue, kao vrsta arheolokog materijala hronoloki je prilino neosetqivo, te se datuje preko drugih nalaza kao to su grnarija, nakit,
oruje, ili preko zatvorenih arheolokih celina. Takoe, s obzirom da se
forme orua u osnovi tako rei nisu promenile od antikog perioda, nije
mogue prema wima odrediti ni kojoj etnikoj grupaciji ili narodu pripadaju. To je sasvim razumqivo i bez sumwi ukazuje da je oblik alatke bio
iskquivo prilagoen funkciji, bez obzira na kom ivotnom prostoru
oveka je nastao i korien.
VESNA MANOJLOVI NIKOLI MA
The iron tools from the Medieval archeological sites in Vojvodina

Summary
Since the earliest periods of time a man used various benefits that he had been provided
with by the nature and, in time, he learned how to adjust them to his personal needs. The
fertility of the Vojvodina as soil contributed to the development of many agricultural
fields and with all that came the great need for the various tools and farm equipment for
doing and performing the jobs.
The medieval tools made of iron that have been presented in this paper originate from,
until now, just partly explored, archeological sites in Vojvodina. According to their function the following groups of tools have been singled out: the tools for cultivation of the
soil, the tools for processing metal, wood, the tools for processing leather and a group of
tools for everyday use. The tools made of iron were irreplaceable in various jobs whose final goal, first of all, was food processing, then building of domiciles, manufacturing clothes and footwear and in the set of other everyday activities. The most numerous, by far,
are the tools used for the agricultural work, first of all farming. The viticulture was also developed to a great extent, and on the basis of numerous and various blades knives used
for the leather processing, it could be concluded that the medieval population of Vojvodina used to be engaged in the production of the goods made of leather.
Besides their functional characteristics, the tools made of iron, especially those with
the cutting edge (blade) and pointed peak, have found their place in our folk mythology.
So, that is the reason why a strong magical powers have been attributed to an axe, a knife
and a plowshare, while small knives had been worn attached to the waists of both women
and men, because according to the belief they possessed the protective power. In time, these
small knives (penknives) have become the integral part of the old city women dress.
Tools, as a kind of archeological material, from the chronological point of view, have
been rather imperceptible, so they have been dated over other findings such as pottery, jewelry, arms or over some closed archeological sites as a whole. On the basis of the conditions of the findings and analogies the presented tools were used in the period from 11th to
16th century.
36
Ilustracije
(ilustracije tehniki pripremio M. Brmboli)
Kramp: sl. 1, 2 Grad-Sapaja, XIIXIV vek; sl. 3 Rakovac, XVI vek

Budak: sl. 4 sluajni nalaz, XVXVI vek; sl. 5 Rakovac, XVXVI vek
37
Raonik: sl. 6 nepoznato nalazite, XIIIXV vek;

sl. 7 nepoznato nalazite, XIIXIV vek;
sl. 8 Baaid, XIVXVI vek; sl. 9 Laarak-talska ulica, XIVXVI vek
38
Crtalo: sl. 10 Rusko selo, XIVXVI. vek; sl. 11 Baaid, XIVXVI vek
Aov: sl. 12 Crvenka, XIXII vek; sl. 13 Dobrica, XXII vek
39
Motika: sl. 14 Crvenka, XIXII vek; sl. 15 Rakovac, XVXVI vek;

sl. 16 Hajdukovo-Bodin sala, XVXVI vek
40
Kosir: sl. 17 Grad-Sapaja, XIIXIII vek;

sl. 18 nepoznato nalazite, XIVXV vek;
sl. 19 Masarikova ul. S. Mitrovica, XIVXVI vek;
sl. 20 nepoznato nalazite, XIVXVI vek
41
Srp: sl. 21 Masarikova ul. S. Mitrovica, XIVXVI vek;

sl. 22 Rakovac, XVXVI vek; sl. 23 Crvenka, XIXII vek;
sl. 24 Ludoko jezero, XIXII vek
Babica: sl. 25 Moorin, XVXVII vek
Vila: sl. 26 Petrovaradinska tvrava, XVXVI vek
42
Nakovaw: sl. 27 Perlez, XIIXIII vek

eki: sl. 28 arkovaki atar, XIVXV vek; sl. 29 Crvenka, XIIXII vek
Kleta: sl. 30 Crvenka, XIXII vek; sl. 31, 32 Ba, XVXVI vek
Mengele: sl. 33 Petrovaradinska tvrava, XVXVI vek
43
Sekira: sl. 34 Crvenka, XIXIII vek; sl. 35 Rakovac, XVXVI vek;

sl. 36 urug, XIXIII vek; sl. 37 Aawski atar, XIVXVI vek;
sl. 38 Crvenka, XIXII vek
Bradva: sl. 39, 40 Grad-Sapaja, XIIXIV vek
44
Dleto: sl. 41 Grad-Sapaja, XIIXIV vek;

sl. 42 Crvenka, XIXII vek; sl. 43 Vrbas 1, XVXVI vek
Svrdlo: sl. 44 abaq, XVXVI vek; sl. 45 Grad-Sapaja, XIIXIV vek
Testera: sl. 46 Rakovac, XVXVI vek
Struga: sl. 47 arkovaki atar, XIVXV vek;
sl. 48 Grad-Sapaja, XIIXIV vek; sl. 49 CiglanaApatin, XIIXV vek
ilo: sl. 50 HajdukovoTalantara, XIXII vek
45
Koarski no: sl. 51 Kumane, XVXVI vek; sl. 52 Boto, XVXVI vek;
sl. 53 Masarikova ul. S. Mitrovica, XIIIXV vek;
sl. 54 Bogojevo, XIIXV vek; sl. 55 nepoznato nalazite, XIIXV vek
No: sl. 56, 57 Vrako utvrewe, XVXVI vek;
sl. 58 Vamoer sala, XIVXV. vek; sl. 59 CiglanaApatin, XIIXV vek;
sl. 60 Gospoinci, XIIXIV vek; sl. 61 Hajdukovo, XIIXIV vek
46
Trpezni no: sl. 62 Perlek, XIVXV vek; sl. 63 Vamoer sala, XIVXV
vek; sl. 64 Vrbas 1, XVXVI vek; sl. 65 abaq, XVXVI vek;
sl. 66, 67 Grad-Sapaja, XIIXIV vek
Britve: sl. 68 nepoznato nalazite, XIIXVI vek;
sl. 69 Bogojevo, XIIXVI vek; sl. 70 Araa, XIIIXV vek
Kresivo: sl. 71 Perlek, XIVXV vek
47
Makaze: sl. 72, 73 Petrovaradinska tvrava, XVXVI vek;

sl. 74 Rakovac, XIIIXV vek; sl. 75 Banotor, XVXVI vek
Vatraq: sl. 76 nepoznato nalazite, XIVXVI vek;
sl. 77 Grad-Kovin, XIVXVI vek
Mistrija sl. 78 Rakovac, XVXVI vek
48
Mr URA HARDI
UDC 930(470):27-523.4-463(497.11)
RUSKI KRAQEVI GALICIJE:

DARODAVCI MANASTIRA
SVETOG DIMITRIJA NA SAVI
Saetak: U bulama pape Honorija III izdatim 1216. i 1218. godine, spomiwu se dva ruska kraqa iz Galicije i wihov dar manastiru Sv. Dimitrija na
Savi u iznosu od 13 kantara voska godiwe. Vesti o ruskim vladarima iz
papskih poveqa i ranija istraivawa istoriografije za autora predstavqaju polaznu taku u razmatrawu dva zanimqiva pitawa. Prvo je razreewe identiteta ruskih kneeva, odnosno okolnost zato se kao darodavci
spomiwu samo pojedini kneevi iz vladarske kue Galicije, kao i pitawe o
poreklu oslovqavawa ruskih vladara kao kraqeva.
Kqune rei: darodavci, Galicija, Rostislavii, Sv. Dimitrije na
Savi, Honorije III, Bela III, Ugarska, ruske zemqe, Kijev.
Jedan podatak sadran u bulama pape Honorija III izdatim 1216. i 1218.
godine, u kojima su skoro identino potvreni posedi i prihodi manastira
svetog Teodosija pored Jerusalima, neoekivano je osvetlio vezu vladara
ruske kneevine Galicije iz dinastije Rostislavia sa grkim manastirom
Sv. Dimitrija na reci Savi i istoimenim naseqem, danawom Sremskom
Mitrovicom. Naime, u jednom kratkom odeqku bula spomiwu se dva ruska
kraqa iz Galicije i wihov dar manastiru Sv. Dimitrija u iznosu od 13 kantara voska godiwe.
U buli iz 1216. godine reenica o ruskom daru glasi: Annum cere redditum tredecim cantariorum a Basilisa et Iohanne Blademero Russorum Regibus,
apud Galizam uobis concessum. U malo kasnijoj poveqi, koja je oigledan
49
prepis prve, stoji ... Annuum cere redditum Tredecim Cantariorum a Basilisa
et Iohanne Blandemero Rusorum Regibus apud Galizam vobis concessum. 1
Zahvaqujui dragocenom istraivawu . erfija2, mi danas sa sigurnou moemo prihvatiti miqewe da se podatak o godiwem daru ruskih kraqeva iz Galicije pravoslavnom manastiru svetog Dimitrija,
prvobitno nalazio u jednoj poveqi ugarskog kraqa Bele III, nastaloj izmeu
1193 i 1196. godine. Poveqa je sastavqena na grkom jeziku, a wen latinski
izvod je unet u bule Honorija III. Grka poveqa Bele III predstavqala je darovnicu kojom je ovaj vladar manastir Sv. Dimitrija na Savi sa posedima i
prihodima zavetao Lavri svetog Teodosija u Jerusalimu. U Lavri je bila
sahrawena wegova majka, kraqica Eufrosina, koja je poticala iz ruske kneevske dinastije volinskih Monomahovia. Kada je od strane Bele 1186. godine bila prognana iz Ugarske, Eufrosina je utoite nala u Svetoj
zemqi gde je kao monahiwa, najverovatnije 1193. godine, okonala svoj ivot.3 Kod popisa poseda i prihoda darivanog manastira Sv. Dimitrija
uvren je i inostarni dar ruskih kneeva. erfi je na osnovu fonetske
analize transkribovanih toponima takoe zakquio da je poveqa Bele III
iz 11931196. dobrim delom sastavqena na osnovu jednog starijeg popisa dobara manastira svetog Dimitrija. 4
U buli Honorija III pomiwu se kao darodavci manastira dva ruska kraqa iz Galicije: Vasiqko (Basilisa) i Ivan Vladimir (Iohanne Blademero).
Znalci galiko-volinske istorije odmah su uoili da knez po imenu Ivan
Vladimir nije postojao meu lanovima galike vladarske kue Rostislavia, koja je ovom zemqom vladala kroz itav XII vek. Kako su kneevi navedeni zajedno, i identitet drugog meu wima Vasiqka, koji je doista
vladao jednim udelom zemqe (10821124), postao je problematian. Problem identiteta privukao je pawu ve istoriara starije generacije. I.
aranevi, M. Gruevski i N. Baumgarten bili su jednoglasni u pretpostavci da su Vasiqko i Ivan Vladimir bili nezakoniti sinovi posledweg
galikog kneza iz dinastije Rostislavia, Vladimira Jaroslavia
50
Bula iz 1218. godine interpretirana je u istoriografiji mnogo vie zahvaqujui

Vetera Monumenta historica Hungariam sacram illustrantia, ab A. Theiner, tomus I, Romae
MDCCCLIX, nr. 16; dok je stariju bulu kritiki publikovao G. Pap 1249. godine G.
Papp, I monaci dell Ordine di S. Basilio Ungheria nel secolo XIII, Analecta OSBM, series II,
sectio II (VII), fasc 1, Romae 1949, 4145.
Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis des grich. Klosters zu Szvaszentdemeter (Sremska
Mitrovica) aus dem 12 Jh., Studia Slavica Academiae scientiarum Hungaricae, tomus IV, 1959,
974.
O Eufrosini kao ugarskoj kraqici uporediti M. Wertner, rpdok csaldi trtnete,
Nagy Becskerek 1892, 311314.
Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 3061.
(11871199)5. Ruski letopisac je doista znao za dva nezakonita sina ovog

kneza, ali nije smatrao bitnim da navede wihova imena.6 Galiki knez Vladimir se 1188. godine, beei od nezadovoqnih bojara, sklonio sa dravnom riznicom, nezakonitom suprugom i dva sina u Ugarsku. Iako je obeao
pomo, te sa vojskom krenuo u susednu Galiciju, Bela III je uskoro ruske goste bacio u tamnicu, a sam je pokuao da prigrabi Galiciju. Vladimir je uz
dosta peripetija uspeo da se oslobodi iz ugarskog zatoenitva i da sledee godine povrati svoj presto.7 Meutim, Vladimirovoj deci se nakon ovih
vesti u izvorima izgubio svaki trag. Reenim istoriarima inilo se loginim da su oni mogli kao taoci i daqe ostati u Ugarskoj. Verovatno su
posle izvesnog vremena od ugarskog kraqa dobili posede, da bi se 1218. godine pojavili u nama ve znanoj papskoj poveqi kao darodavci grkog manastira, tim pre to su u crkvenom pogledu pripadali istoj veri.
Ovu na prvi pogled prihvatqivu pretpostavku doveo je u pitawe erfi.
Prvo je utvrdio da se pomen ruskih kneeva nalazio u poveqi ugarskog kraqa iz 11931196 godine, kada su nezakoniti Rostislavii bili jo deca.
Oni u to vreme teko da su mogli imati u Ugarskoj posede, koji su bili
uslov za darivawe. Nezakonitim lanovima ruske kneevske dinastije, uz
to jo i deci, svakako nije mogla pristajati zvuna titula kraqeva iz Galicije. Kako je ve reeno, poveqa Bele III se oslawala na jedan raniji popis poseda manastira Sv. Dimitrija, u kojem se navodio i dar galikih
kneeva.8
Nakon obarawa postojee hipoteze, erfi je istraivawe usmerio ka
istoriografiji dobro poznatom imenu i liku galikog kneza Vasiqka. Vasiqko Rostislavi je zajedno sa svojim bratom Volodarem tokom tri burne
decenije (10841124) uspeno vladao kneevinom, koja e tokom XII veka
postati jedna od najznaajnijih ruskih drava. Glavni problem, identitet
Ivana Vladimira, erfi je razreio smatrajui da se tu radilo o dve linosti i dva imena ruskih kneeva. Po ovom autoru, u tekstu papske poveqe,
zbog greke u prevodu, nisu razdvojena imena kneeva Ivan i Vladimirka,
linosti koje su dakako istorijske. Ivan je bio sin i naslednik Vasiqka
Rostislavia, a Vladimir, odnosno Vladimirko Volodarevi wihov bliski
J. Szaranewicz., Die Hypatios Chronik als Quellen-Beitrag zur sterreichische Geschichte,

Lemberg 1872, 117118; M. Gruevski, Istor Ukrani-Rusi, tom II, Kiv 1992,
454; N. Baumgarten, Gnalogies et mariages occidantaux des Rurikides du Xe au XIIIe sicle,
Orientalia Christiana, IX/35, I/1927, 17.
Ltopis russki za patskim spiskom, pereklad, primtki L. Mahnovec, Kiv
1989, 346349.
Ltopis russki, 346349; o ovim zbivawima pogledati i rad M. Font, Szempontok
III. Bla halicsi hadjratainak kronolgijhoz, Acta universitatis de Attila Jzsef nominatae,
Acta Historica, tomus LXXXIV, Szeged 1987.
Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 53, 55.
51
roak.9 Na kraju, uporeujui ugarsko-ruske odnose s poetka XII veka, zatim strukturu osnovnog popisa poseda manastira Svetog Dimitrija, toponime i linosti, erfi je doao do zakquka da su ruski kneevi poetkom XII veka (izmeu 11131125) Svetom Dimitriju zavetali 13 kantara voska godiwe. U tom periodu manastir je od ugarskih kraqeva dobio 24
poseda, prilikom ega je svakako izdata darovnica na grkom jeziku. 10
Mada kratak, podatak o darivawu ruskih kneeva otvara zanimqiva pitawa. 1) Zbog ega se kao darodavci spomiwu samo pojedini lanovi galike kneevske dinastije? 2) Kakvo je poreklo oslovqavawa Rostislavia
kao ruskih kraqeva iz Galicije? Razumevawe odgovora na ova pitawa ponajpre bi zahtevalo kratak osvrt na istoriju nastanka Galike kneevine. 11
Teritorija na kojoj su krajem XI i tokom XII veka formirane Galika
kneevina (Galicija)12 i woj susedna Volinija, definitivno je ula u sastav Kijevske drave tokom vladavine Jaroslava Mudrog (10151054). Wu su
naseqavala istonoslovenska plemena: Tiverci, Ulii, Duqebi, Voliwani, kao i plemena Beli Hrvati i Bojki, koje, interesantno je napomenuti,
Konstantin Porfirogenit vezuje sa doseqavawem Srba i Hrvata na Balkansko poluostrvo.13 Najstariji ruski letopisi govore o dva grada oko kojih se,
karakteristino za ruske zemqe, objediwavala vlast i zemqa. To su bili Peremiq i erven. Od imena drugog grada potie jedan od istorijskih naziva
za najjugozapadniju oblast Kijevske drave ervenska zemqa.14 Budua Galicija bila je smetena u podnoju Karpata, u plodnim dolinama Dwestra i
Sana. Galika ravnica je zadirala u pojas stepa, preko kojeg se renim tokovima izbijalo na dowi Dunav i Crno More. Ukqetena izmeu metropole
Kijeva s jedne, i Poqske i Ugarske s druge strane, ova zemqa je predstavqala
pograninu oblast tada mone ruske drave. Kroz wu su vodili trgovaki
putevi na Zapad. Ujedno, tu se esto ratovalo sa susedima.
Ruska kneevska dinastija Rostislavia, pod ijom vlau se Galicija
osamostalila i postala jedna od najuticajnijih ruskih zemaqa sredinom
9
10
11
12
13
14
52
U sovjetskoj istoriografiji erfijevo miqewe je prvi prihvatio V. T. Pauto,

Vnen politika Drevne Rusi, Moskva 1968, 167.
Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 5661
U srpskj istoriografiji podatak o daru galikih kneeva nije nepoznat. Na wega
se sporadino osvre S. irkovi u radu posveenom Civitati Sancti Demetrii;
S. irkovi, Civitas sancti Demetrii, u grupa autora, Sremska Mitrovica, S. Mitrovica 1969, 61.
Galicija je latinska izvedenica od imena grada Galia Galike kneevine,
odnosno Galiine, kako se ova oblast zove na ukrajinskom jeziku.
Konstantin Porfirogenit, Spis o narodima, Vizantijski izvori za istoriju
naroda Jugoslavije, tom II, obradio Boidar Ferjani, Beograd 1959, 4647.
O nastanku i razvoju Galike i Volinske zemqe pogledati A. N. Nasonov, Russka
zeml i obrazovanie territorii drevnerusskogo gosudarstva, Moskva 1951;
M. F. Kotlr, Formirovanie territorii i voznikovenie gorodov Galicko-Volnsko Rusi IXXIII vv., Kiv, 1985.
XII veka,15 pripadala je rodu izgoja. Kategorija kneeva izgoja u istoriji

Kijevske Rusije je pojava sui generis.16 Od vremena vladavine naslednika kijevskog kneza Jaroslava Mudrog zemqa i vlast deqene su izmeu odraslih
lanova kneevske porodice. U naelu, princip stareinstva je odreivao
poloaj u hijerarhiji upravqawa ogromnom dravom i wenim gradovima, tj.
udeonim kneevinama. Drava je shvatana kao vladarska batina, koja je
pripadala Jaroslavqevim sinovima i wihovim naslednicima.17 Najstariji
u rodu polagao je pravo na prestonicu Kijev i vrhovnu vlast nad ostalim
brojnim lanovima dinastije. Vrlo brzo su stariji i moniji lanovi roda
iskquili mlae i maloletne roake iz poretka vladavine. Ovi su, lieni
vlasti i zemqe, postali qudi izvan drutvenog poretka, izgnati kneevi
izgoji.
Sudbina izgoja zadesila je i Jaroslavqevog unuka Rostislava Vladimirovia, dok je wegov deo drave verovatno potpao pod kontrolu kijevskog
kneza. Na prostoru jugoistone Rusije pojavili su se 1081. godine Rostislavqevi sinovi Rjurik, Vasiqko i Volodar. Uprkos suprotstavqawu kijevskog kneza Vsevoloda Jaroslavia (10781093) i wegovog roaka Jaropolka
Izjaslavia, koji je upravqao Vladimirom-Volinskim i celom tom oblau, Rostislavii su, zahvaqujui oruju svoje bojarske druine, uspeli da
se odre u Peremiqu i susednim gradovima. Po redosledu streinstva,
najstariji Rostislavi Rjurik stolovao je u Peremiqu, dok su wegova
mlaa braa vladala Terebovqem, odnosno Zvenigorodom. 18
Poev od 1084. godine zemqa u podnoju Karpata dobila je svoju zasebnu
kneevsku kuu i postala je jedna od prvih ruskih kneevina koja je krenula putem osamostaqena od Kijeva. Za Rostislavie su stariji roaci, koji
su se smewivali na kijevskom tronu, uvek bili opasni protivnici. Iz Kijeva se, ne birajui sredstva, prirodno trailo wihovo potiwavawe. Na
drugoj strani, pogranino ratovawe sa Poqskom i Ugarskom je Rostislaviima i wihovim saveznicima Kumanima donosilo dobit, ali i uzvratne
napade koje je trebalo izdrati. 19
Vana taka za Rostislavie i wihovu zemqu bio je kneevski skup u
Qubeu, odran 1097. godine. Na wemu su predstavnici pet grana kneev15
16
17
18
19
To je vreme kada se ruska drava raspada na preko deset polusamostalnih

kneevina, koje su se nadmetale za prevlast nad Kijevom.
O izgojima pogledati S. M. Solovev, Istori Rossii s drevneih vremen, kniga
perva, SPb, 283.
O sloenom pitawu dravnog poretka Kijevske drave, karaktera i ideologije
kneevske vlasti Rjurikovia pogledati A. P. Toloko, Knz v Drevne Rusi:
vlast, sobstvennost, ideologi, Kiev 1992.
M. Gruevski, stor, 45, 7576, 408410.
O sukobima Rostislavia sa Poqskom i Ugarskom pogledati M. Gruevski,
stor, 407417; I. Krip'kevi, Galicko-Volinske knzvstvo, Kiv 1984,
6772 ; F. Makk, K ocenke Vengersko-russkih svze XII v., Acta universitatis de Attila
Jzsef nominatae, Dissertationes Slavicae, Sectio lingvistica , Szeged 1984, XVI, 203.
53
skog roda odredili da svaka od wih neotuivo dri svoju otinu.20 lanovi
dinastije su Volodaru Rostislaviu kao otinu priznali vlast Peremiq, a wegovom bratu Vasiqku Terebovq (trei Rostislavi, Rjurik,
vie nije bio meu ivima).21 Sa formalnog aspekta, do tada izgoji, Rostislavii su nali mesto u poretku upravqawa dravom. U praksi, meutim,
ovaj sporazum potvren uobiajenim qubqewem krsta bio je neposredno posle skupa grubo naruen. Knez susedne Volinije, David Igorevi, iza koga
je stajao kijevski vladar Svjatopolk Mihailo Izjaslavi (11931054), na
prevaru je zarobio i svirepo oslepio mlaeg Rostislavia Vasiqka.22 To
ipak nije pokolebalo Rostislavie da se odre na svojoj otini.
Mada na ovom mestu ne mogu da se prikau meunarodni odnosi kneeva
Galicije, ipak se vaqa osvrnuti na wihov odnos sa Vizantijom. Galicija je
tokom XII veka bila najpouzdaniji saveznik Carstva na ruskom tlu. Oslawajui se verovatno i formalno na zatitu Vizantije, galikim kneevima
je bilo lake da sauvaju samostalnost u odnosu na Kijev. erka Volodara
Rostislavia je 1104. godine udata za jednog sina cara Alekseja I, mogue
Isaka, oca budueg uzurpatora Andronika Komnina.23 Bio je to reit znak
prijateqstva dveju vladarskih kua, koji je ujedno svedoio o znaaju i ugledu Rostislavia. Pored politikih motiva, geografska blizina i trgovinski odnosi dodatno su povezivali Gali sa Vizantijom. 24
Volodar i Vasiqko (10841124) su slono vladali dravom koja se sastojala iz dva ravnopravna udela sa prestonicama u Peremiqu i Terebovqu. Kada su oko 1124. godine Rostislavii okonali ivotni i vladarski
vek, wihova kneevska otina je, shodno dravnom obiaju, podeqena izmeu wihovih sinova. Volodara su nasledili Rostilsav i Vladimirko (Vladimir). Prvi je kao stariji stolovao u Peremiqu, drugi u Zvenigorodu
Vasiqko je iza sebe takoe ostavio dva naslednika. Stariji Vasiqkovi,
Grigorij stolovao je u oevom Terebovqu, mlai Ivan u Galiu. Nakon
1126. godine Rostislav Volodarevi i Grigorij Vasiqkovi se vie ne spo-
20
21
22
23
24
54
Otina karakteristini pojam kijevske epohe koji u srpskom jeziku odgovara

znaewu batine ili oevine.
Lavrentevska letopis, Polnoe sobranie Russkih letopise, tom perv,
Moskva 1887, 256257.
Isto, 257262.
M. Fradenberg, Trud Ioanna Kinnama kak Istorieski Istonik, Vizantiski Vremenik, tom XVI, god. 1959, 41; O. Jurewicz, Andronikos I. Komnenos, Amsterdam
1970, 3638, 65.
O meunarodnom poloaju Galicije u XII veku pogledati . Hardi, Naslednici
Kijeva izmeu kraqevske krune i tatarskog jarma, N. Sad 2002, 2350.
miwu u izvorima.25 Poetkom etrdesetih godina u Galiciji su od predstavnika tree generacije Rostislavia kneevali samo Ivan Vasiqkovi i
Vladimirko Volodarevi. Moe se pretpostaviti da su u meuvremenu wihova starija braa umrla. Ve 1141. godine, predstavio se i Ivan Vasiqkovi. Wegov udeo sa prestonicom u Galiu nasledio je Vladimirko, koji e
par godina kasnije pod linom vlau ujediniti celu Galiciju. 26
Za vladavine beskrupuloznog Vladimirka Volodarevia (11241153) Galika kneevina je poela da igra vrlo vanu ulogu u sukobima koji su razdirali sve tawe politiko jedinstvo Kijevske drave. Vladimirko je za
prestonicu odredio Gali. Ovaj grad bio je najmlaa udeona prestonica u
dravi Rostislavia. Meutim, wegov izrazito povoqan poloaj na Dwestru, kuda je proticao vodeni put ka Crnom Moru i Vizantiji, kao i trgovina soqu koja se dobivala u obliwim rudnicima, predodredili su ga za
novu prestonicu drave. Po Galiu se od sredine XII veka poiwe nazivati
zemqa i drava Rostislavia. Zahvaqujui Vasiqkovoj energiji i nevienom lukavstvu koje je postalo opte mesto u ruskim letopisima, Gali
de facto stie nezavisnost u odnosu na Kijev. Zajedniki pohodi kijevskog
kneza Mstislava Izjaslavia (11461154) i wegovog zeta, ugarskog kraqa
Geze II, preduzeti 1150. i 1152. godine, nisu mogli da slome galikog kneza.27
Tokom uspene vladavine Vladimirkovog sina jedinca, Jaroslava Osmomisla (11531187), opevanog u slavnom epu Slovo o polku Igorevu, Galicija je
najuglednija kneevina na ruskom jugu, a wen vladar je uticao na postavqewe kijevskih kneeva. Jaroslava je nasledio mawe sposobni sin Vladimir,
posledwi zakoniti Rostislavi o kome smo ve govorili.
Sada je vreme da se pozabavimo naim pitawima. Vrlo je logina nedoumica zato se kao darodavci manastira Sv. Dimitrija javqaju Vasiqko Volodarevi, wegov sin Ivan i roak Vladimirko Volodarevi, ali ne i drugi
lanovi dinastije. Po kom dinastikom principu ova tri Rostislavia,
kako doznajemo iz papske bule, ustanovqavaju darivawe? Mislim da wihov
odabir nije sluajan, tim pre to je ruski kneevski svet bio uoqivo hijerarhijski odreen.
25
26
27
Ovaj period galike istorije je poznat zahvaqujui Janu Dlugou, poqskom

istoriaru iz XV stolea, koji je koristio danas ve izgubqene izvore. Joannis
Dugossii Historie Polonicae, ed. Przezdyiecki A., t. I, lib. IIV, Cracoviae MDCCCLXXIII,
533537; uporediti i M. Gruevski, stor, 417422, 573574; I. Krip'kevi,
Galicko-Volinske knzvstvo, 6773; M. F. Kotlr, Galicko-Volinska Rus,
Kiv 1998, 115120.
Ltopis ruski, 192193 i 197; Zvenigorodski udeo je jo uvek drao
Vladimirkov mlai roak Ivan Rostislavi, koji e nakon pobune protiv svog
strica 1145. godine biti preputen sudbini izgoja.
Opirnije o poloaju Galicije u savezima i ratovima na ruskom tlu voenim
sredinom XII veka M. Gruevski, stor, 151175 i 429437.
55
Za razliku od erfijeve, moja pretpostavka je da ovi kneevi nisu zajedno preuzeli darivawe, ve da su oni bili ti Rostislavii koji su u odreenim prilikama potvrivali ruski prihod Sv. Dimitriju, koji je prvi
ustanovio Vasiqko Rostislavi. Sastavqa popisa manastirskih poseda i
prihoda sumarno je uneo sve ruske kneeve koji su imali veze sa prihodom.
To mu je na kraju bila i obaveza. Mogue da je to uradio na osnovu dva ili
tri druga dokumenta koja su o tome svedoila. Ili se, u ta sam sklon da
poverujem, radilo o zapisu potvrde darivawa, u kojem su pored darodavca
navedeni i wegovi prethodnici. Podatak o ruskom prihodu ulazi u povequ
Bele III 11931196, da bi se potom naao u papskoj buli iz 1216. godine.
Ujedno, reenica o ruskom daru je kod pisara ugarske kancelarije, ili kasnije u papskoj kancelariji, izvesno doivela odreene promene.
Kako je pomenuto, u ruskim kneevinama vrhovna vlast pripadala je
najstarijem lanu porodice. Meu prvim Rostislaviima stariji od Vasiqka bio je Volodar. Volodar se, meutim, kao darodavac ne spomiwe. Letopisac nam pod 1124. godinom saoptava da je umro Vasiqko, a nakon wega i
wegov stariji brat Volodar.28 Znai, kad je ustanovqen dar, najstariji Rostislavi koji je stolovao u Peremiqu, svakako je bio iv. Proizlazi da
je Vasiqko stupio u kontakt sa udaqenim manastirom u vlastito ime, ne u
ime roda, i to kao vladar svog udela drave Terebovqa. Iz kojih razloga
se onda u Vasiqkovom drutvu kao darodavci spomiwu wegov sin Ivan i
Volodarev sin Vladimirko? Budui da su bili savremenici, postoji mogunost da su upravo wih trojica zajedno darivala manastir. Ali, po logici
ruske hijerarhije upravqawa dravom, to je malo verovatno.
Ako bismo i mogli opravdati prisustvo Ivana u drutvu wegovog oca,
pomen roaka Vladimirka se ba i ne uklapa. Wegov otac je jo uvek iv i
nije bilo potrebe da ga eventualno on zastupa. I to je jo vanije, Ivan
i Vladimirko su bili mlai sinovi u porodici.29 U takvom kontekstu, posve je problematian wihov udeo u takvom inu bez uea wihove starije,
u hijerarhiji roda privilegovanije brae.
Vasiqko je najverovatnije prvi od Rostislavia ustanovio prihod. Nema
razloga da ne prihvatimo erfijev zakquak da se darivawe zbilo nakon
1113. godine, a pre godine Vasiqkove smrti.30 Te 1113. godine ugarski kraq
Koloman prognao je svoju suprugu Jefimiju, erku kijevskog kneza Vladimira Monomaha (11131125). Kako su time kijevsko-ugarski odnosi zahladne-
28
29
30
56
Ltopis ruski, 180.

Raspored nasleivawa dravnih udela je jedini pokazateq streinstva u
porodici. Po kazivawu Dlugoa, Rostislav Volodarevi je dobio oev prestoni
grad Peremiq, dok je Vladimirku pripao Zvenigorod. Ubrzo je ambiciozni
Vladimirko zaratio protiv brata, ali bezuspeno. Za to vreme, Vasiqkov stariji
sin Grigorij je nasledio Terebovq, dok je Ivanu pripala mlaa stolica u Galiu.
Dugoss, 533537;
li, Rostislaviima se otvorio put da stupe u saveznike odnose sa dotada

neprijateqskom Ugarskom. Mada su Ugri jo uvek pamtili straan poraz
koji su od Rostislavia i Kumana 1099. godine doiveli pod Peremiqem,
u novim okolnostima ustanovqen je savez koji je u obostranom interesu bio
na snazi sve do sredine etrdesetih godina XII veka.31 erfi smatra da se
galiki dar moe povezati sa saveznikim odnosima dveju vladarskih kua.
Naime, upravo u tom periodu su i Arpadovii bogato darivali grki pravoslavni manastir na Savi. 32
Ivan i Vladimirko se kao darodavci mogu pojaviti tek u trenutku kada
wihova starija braa umiru, a oni postaju jedini gospodari zemqe. Izmeu
1126. i 1140. godine, Vladimirko je starijeg brata Rostislava nasledio u
Peremiqu. Nakon smrti Grigorija, mlai Ivan preuzeo je pored svog Galia i terebovqanski udeo.33 Kijevski letopis nam povodom 1140. godine
govori samo o Ivanu Vasiqkoviu i Vladimirku Volodareviu. Oni su te
godine pod zastavom kijevskog kneza Vsevoloda Olegovia (11391146) vojevali protiv volinskih Monomahovia. Interesantno je primetiti da se roaci u dva pomena navode zajedno,34 kao da su zajedniki upravqali dravom
Rostislavia. Izgleda sasvim mogue da su wih dvojica tih godina potvrdili prihod manastiru Sv. Dimitrija. U vezi sa tim postoji jo jedna pretpostavka. Poto znamo da je 1141. godine umro i Ivan, kojeg je nasledio
Vladimirko,35 mogao bi se rekonstruisati sledei istorijat galikih darova: tokom druge decenije XII veka prihod je ustanovio Vasiqko Rostislavi. Naslednik wegovog udela drave Ivan Vasiqkovi (11241141)
potvruje i produava zavet svog oca. Ivanov naslednik Vladimirko Volodarevi (11411153), verovatno umoqen od bratstva Sv. Dimitrija, takoe
potvruje prihod. Do posledwe potvrde je moglo doi samo tokom etrdesetih godina XII veka. Vladimirko se ve 1150. godine nalazio u ratu sa kijevsko-ugarskom koalicijom, pri emu se kidaju veze sa Ugarskom. S druge
strane, i na prostoru Srema tih godina je zapoeo iscrpqujui vizantijsko-ugarski rat.36 Moda je to razlog to Vladimirkov naslednik Jaroslav
Osmomisl (11531187) nije upisan u red darodavaca. Sudbina prihoda od
trinaest kantara voska, koju je manastir na Savi godinama dobijao od ruskih kneeva Galicije, daqe nam je naalost nepoznata. Mogue je da je po-
31
32
33
34
35
36
O rusko-ugarskim odnosima pogledati M. Gruevski, stor, 411413 i 426428;

M. F. Font, Politieskie otnoeni vengerskogo korol Gez II s Rusx
11411152, Hungaro Slavica 1983, 3340.
Pogledati napomenu broj 23.
Ltopis ruski, 192.
Isto 193.
O vizantijsko-ugarskom sukobu u tom periodu na prostoru Srema pogledati J.
Kali, Zemun u XII veku, Zbornik radova Vizantolokog instituta, XIII, 1971,
2756.
57
datak o ovom prihodu u vreme Bele III uao u povequ kao rutinski prepis
jednog ranijeg popisa manastirskih dobara i prihoda.
Kraqevski naslov i pomen Galicije koji su u papskoj buli pridodani
imenima Rostislavia predstavqaju anahronizam. U vreme kada je prihod
ustanovqen, a to se zbilo za ivota Vasiqka Rostislavia, znai ne posle
1125. godine,37 Gali nije bio znaajan kneevski presto, ako je uopte i
bio kneevska prestonica. U ruskim izvorima Gali se prvi put spomiwe
1140. godine. Tek od sredine XII veka, kada Gali postaje jedina prestonica
ujediwene zemqe, kod savremenika u upotrebu ulazi ime Galika zemqa,
kneevina koju e zapadwaci nazivati Galicija.38 U Vasiqkovo doba ni wegov udeo, pa ni zemqa Rostislavia nisu se nazivali izvedenicom od imena
Galia. U prvobitnom zapisu o daru Vasiqko Rostislavi nije bio predstavqen kao vladar koji dolazi iz Galicije. U vreme Ivana, a posebno Vladimirka stvar je bila drugaija. Mogue da je upravo iz tog perioda u
manastirskoj riznici sauvan zapis, odnosno dokument ruskih vladara koji
su darivali i potvrivali prihod manastiru, da bi kao takav uao u sadraj kasnijih poveqa.
Poto znamo da je latinski oblik Galiza proistekao od grkog naziva za
ovu rusku zemqu39, wen pomen je bio delo ili jednog od sastavqaa ranijeg
popisa dobara manastira Sv. Dimitrija, ili kancelarije Bele III. Na kraju,
kada bismo doslovno shvatili znaewe apud Galizam, mogli bismo da zakquimo da je sastavqa na taj nain eleo da blie odredi poreklo ruskih
vladara.
Ako su Ivan Vasiqkovi i Vladimirko Volodarevi bili galiki kneevi, wihovo oslovqavawe kao kraqeva je plod nekog kasnijeg vremena. Na
alost, ne moemo saznati kako su predstavqeni Rostislavii i wihova
zemqa u prvobitnom grkom zapisu. Kao kraqevi, verujem nisu. Za vizantinske pisce tog vremena, ruski vladari su nosili titulu arhonta. Sa ovim
dostojanstvom su se predstavqali i ruski kneevi na svojim grkim peatima.40 Ako krenemo hronoloki daqe, Ugarska kraqevska kancelarija je
bila u situaciji da Rostislavie oslovi kao kraqeve. To je ipak malo verovatno. Jer, kada sagledamo pretenzije ugarskih kraqeva na Galiciju, dodue
iz malo kasnijeg perioda, videemo da je kraqevska kruna po ugarskom viewu pripadala samo Arpadoviima. Nasuprot wima, ruskim kneevi Gali-
37
38
39
40
58
Istoriografija smrt Vasiqka i Volodara Rostislavia datira oko 1124. godine.

Gruevski Vasiqkovu smrt stavqa u 1124. godinu, dok Baumgarten navodi 1125; M.
Gruevski, n. d., 416417; N. Baumgarten, Gnalogies, 1516.
M. Tihomirov, Drevnerusskie goroda, Moskva 1956, 331; M. F. Kotlr,
Galicko-Volinska Rus, 114115.
G. G. Litavrin V. L. nin, Nekotore problem russko-vizantiskih
otnoeni v IXXV vv., Istori SSSR, 4, ixlavgust 1970, 4851; D. Obolenski,
Vizantijski Komonvelt, Beograd 1996, 267268.
cije i Volinije su po obiaju ugarske kancelarije nosili titulu dux.41

Mislim da u ovom pogledu kancelarija Bele III nije napravila iskorak.
Zapravo, odgovor na ovo pitawe nije teko dati. Pisar papske kancelarije, prevodei na latinski priloenu grku povequ,42 kada je stigao do mesta na kome je navedena titula ruskih kneeva, smatrao je sasvim loginim
da wihov vladarski rang odredi kao kraqevski. Ruski vladari su tradicionalno u papskim bulama oslovqavani kao kraqevi.43 Pored ove dravno-pravne norme, kada je papski pisar naiao na pomen ruske Galicije, nije
se mnogo dvoumio oko toga da li su weni vladari kraqevi. Samo par godina
ranije, tanije 1214. ili 1215, ugarski kraq Andrija II je kod papske kurije
specijalno izdejstvovao da vlast wegovog sina Kolomana u nemirnoj Galiciji bude uzdignuta na kraqevski rang. 44
Poto smo sagledali dva osnovna problema zbog kojih je ovaj rad i bio
zamiqen, red je da se pozabavimo i treim pitawem na koje bi tek trebalo
dati odgovor.
Dar galikih kneeva manstiru Sv. Dimitrija svakako je bio i odraz politikih, saveznikih odnosa dve vladarske dinastije, Rostislavia i
Arpadovia.45 Zahvaqujui darovima ugarskih kraqeva uiwenim poetkom
XII veka, grki manastir u civitate Sancti Demetrii, postao je jedan od najbogatijih u wihovom kraqevstvu. 46
U jugoistonoj Evropi XII stolea, iji se kulturni i politiki centar
nalazio u Carigradu, manastir Sv. Dimitrija je bio tipino mesto na kome
se pokazivao vladarski ugled. Mada su vladali jednom od mawih ruskih zemaqa, Rostislavii su imali na raspolagawu znatne finanasijske prihode.
Galikom soqu su snabdevani svi kijevski trgovi,47 dok je kroz Galiciju
iao protok robe iz pravca Sredozemqa ka Baltiku i obrnuto. Preko Galia, Kijev je bio povezan sa Panonijom. O bogatstvu Rostislavia najboqe
govori podatak da se 1144. godine Vladimirko Volodarevi izbavio od napada kijevskog kneza za 1.200, a po drugoj verziji 1.400. grivni srebra
(230285 kg). Ako je verovati izvorima, Vasiqko je za svog brata Volodara,
41
42
43
44
45
46
47
O dravno-pravnim odnosima Galicije i Ugarske pogledati . Hardi, Naslednici

Kijeva, 151174.
To se vidi stoga jer su u buli na vie mesta upotrebqeni izrazi karakteristini
za Italiju. Pogledati Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 38.
Poev od bule Grgura VII upuene 1075. godine kijevskom knezu Izjaslavu Jaroslaviu. Documenta Pontificum Romanorum Historiam Ucrainae Illustrantia, ed. A. Welykyj,
Analecta OSMB, v. I (10751700), Romae 1953, nr. 1.
. Hardi, Naslednici Kijeva, 135139.
Tog su miqewa erfi i Pauto. Gy. Gyrffy, Das Gterverzeichnis, 57; V. Pauto,
Vnen politika, 167
M. Tihomirov, Drevnerusskie goroda, 91; I. Krip'kevi, Galicko-Volinske
knzvstvo, 43; O. Subtelni, Ukrana stor, Kiv 1992, 63; V. T. Pauto, Oerki
po Istorii Galicko-Volinsko Rusi, Moskva 1950, 166168.
59
koga su 1122. godine zarobili Poqaci, platio fantastinih 20.000 grivni

srebra.48 Prihod od 13 kantara voska godiwe,49 upuivan uglednom manastiru Sv. Dimitrija na Savi, bio je poklon koji je potvrivao vladarsku
milost i bogobojnost Rostislavia. Ujedno ne treba iz vida istoriara
ispustiti i duhovne motive darivawa. Vladimirko Volodarevi je bio vladar snane voqe. Iako oslepqen od svojih protivnika nakon Qubekog
skupa 1097. godine, on je zajedno s bratom uspeno nastavio da vlada dravom vie od dve decenije.
Ali, kojim povodom su Rostislavii stupili u kontakt sa manastirom, i
na koji nain je realizovan prihod? Moda su se galiki trgovci svake godine sputali sa Karpata da bi sa tovarima kroz Panoniju stizali sve do
Grada Svetog Dimitrija na Savi. Moda su upravo oni od svojih gospodara
dobili mandat da u srebru, mogue i samom vosku ili nekoj drugoj robi, namire manastirski prihod. Ujedno su manastirske objekte mogli koristiti
za bezbedno stovarite i prenoite. Ili je veza darodavaoca i manastira
ustanovqena i odravana preko galikih monaha, koji su na putu iz zapadne
Ukrajine ka Svetoj gori sigurno svraali u Manastir Sv. Dimitrija, glavno svoje utoite u Panoniji. Prihod je tako mogao biti zavet monakoj
zajednici, s kojim je ona upravqala po svom nahoewu i potrebama. Sve su
to pitawa na koja kratak podatak iz papske bule svakako ne moe dati
odgovor. To e biti zadatak buduih istraivawa.
URA HARDI MA
The Russian Kings of Galicia

the donors of the St. Dimitry monastery on the River Sava
In the Papal Bulls of the Pope Honorius III, issued in 1216 and 1218, two, that is as the
historiography had determined, three Russian Kings from Galicia Vasiljko, Ivan and Vladimir were mentioned, along with their gift to the monastery St. Dimitry on the River
Sava, in the amount of 13 scales of wax a year. The Papal Bulls contain a transcript of an
earlier Greek document of the Hungarian King Bela III from 1193-1196, that again, was
put together according to an older document. Comparing the news about the Russian rulers that had been brought up by the Papal Bulls and the historical currents in Galicia, it could be concluded that the previously mentioned princes had not undertaken the donation
48
49
60
M. Gruevski, stor, 415, i 423425; M. F. Kotlr, Galicko-Volinska Rus, 28.

1 kantar je po meri u Sredozemqu iznosio od 50,5 do 56,3 kg; Gy. Gyrffy, Das
Gterverzeichnis, 55.
together. The point was that it was just all about some members of the dynasty of Rostislavi that ruled in Galicia during XII century. On certain occasions they were the ones who
acknowledged the Russian revenue to St. Dimitry. The gift had been established by the
prince Vasiljko Rostislavi during the second decade of the XII century. To the last acknowledgment of the gift it could have come during the 40s of the XII century. However,
from the beginning of the next decade Galicia was in the war with Hungary. The compiler
of the register of the monasterial property and incomes briefly included all the Russian
princes that had had anything to do with a gift. The quotation of the princes as the Russian
Kings from Galicia represented the anachronism and by all means could not have referred
to the period in which the donation had taken place. According to all of these facts that was
the intervention of the Papal notarius during his putting together of the Papal Bull from
1216. At that time the issue of the Kingdom of Galicia was especially relevant within the
Papal circles.
61
Mr SNEANA BOANI
UDC 930.2:003.074(497.11)''13''
DIPLOMATIKA ANALIZA
SVETOSTEFANSKE HRISOVUQE
Saetak: Manastir Bawska ima sauvanu osnivaku povequ koja je dobro
kritiki izdata (Q. Kovaevi, V. Jagi), pa je zahvalna za istorijsko-geografska, lingvistika i diplomatika istraivawa. Kopija Svetostefanske hrisovuqe sauvana je u celini u obliku pergamentne kwige
(230 mm 290 mm) i sastoji se od tri isprave: Milutinove darovnice, Dragutinove potvrde i naknadne potvrde arhiepiskopa Nikodima. Pisana je
ustavnim slovima XIV veka.
Kqune rei: Svetostefanska hrisovuqa, manastir Bawska, kraq Milutin, Dragutin, arhiepiskop Nikodim, arenga, ekspozicija, dispozicija, sankcija, potpis
Poveqe su jedan od najverodostojnijih i najpouzdanijih izvora za prouavawe prolosti. Naroito su neophodne i vane za izuavawe i poznavawe sredweg veka. Prema definiciji koju daje Theodor Sickel to je pisano
svjedoanstvo o jednom inu pravne naravi sastavljeno u odreenom obliku koji se razlikuje po mjestu, epohi i vrsti samog pravnog ina dok je Cesare Paoli definie
kao pisano svjedoanstvo o jednom pravnom inu sastavljeno u propisanom obliku
koji ima zadau da joj zajami vjerodostojnost i dade dokaznu mo.1 Da bi se znalo
da li je neka poveqa autentina ili falsifikat, koriste se dostignua diplomatike, pomone istorijske nauke, koja se bavi kritikim prouavawem
poveqa.
Diplomatikom analizom poveqa Milutinove epohe bavio se sedamdesetih godina prologa veka Vladimir Moin. Sa stanovita diplomatike,
on ih je podelio u tri osnovne grupe: kraqevska pisma, poveqe namewene
J. Stipii, Pomone povjesne znanosti, Zagreb 1972, 138.
63
svetovnim adresatima i manastirske poveqe.2 Ovu posledwu grupu deli na

originalne, autentine poveqe sauvane u prepisima, i falsifikate. Bawska hrisovuqa je u grupi originalnih poveqa.
Ona je sauvana u celini u pergamentnoj kwizi, tj. u obliku kwige povezane u korice (230 mm 290 mm). Na woj se nalaze jamice od nekada postojeih peata. Izdala su je braa Milutin i Dragutin da bi neto kasnije
bila potvrena od strane arhiepiskopa Nikodima. Na kraju Svetosrefanske hrisovuqe, na pretposledwem praznom listu, dodata je zabeleka Stefana Crnojevia, u kojoj on saoptava da je ovu hrisovuqu video u hazni
cara Murat-bega". Nalazi se u biblioteci Saraj u Carigradu. Otkrili su
je poznati orijentalista Vamberi3 i komisija Maarske kraqevske akademije u sultanovoj riznici u carigradskom Eski-saraju. Sauvani primerak
je kopija originalnih odluka, naiwenih prilikom potvrde arhiepiskopa
Nikodima, to se oevidno potvruje iwenicom jedne iste ruke, koja je
ispisala tekstove sve tri poveqe, a koja je nacrtala i potpise kraqeva i
arhiepiskopa. Precizno su kopirani kalupi crtanih potpisa u odgovarajuoj boji mastila. Plava boja Nikodimovog potpisa sigurno pripada peru
Stefana Crnojevia, koji je u svojoj beleci na poveqi naznaio da je prevukao mastilom izbledeli Nikodimov potpis taj je prvobitno morao da
bude crn, ili, analogno s patrijarijskim potpisima, zelen.4 Na 180 stranica ispisan je 2131 red ustavnim slovima XIV veka.5 Rupice od gajtana kraqevih i arhiepiskopova peata svedoe da je ova poveqa-kwiga predstavqala zvaninu kopiju originalnih isprava, naiwenu kao duplikat originala u kraqevskoj kancelariji.
2
3
4
5
64
V. Moin, Poveqa kraqa Milutina-diplomatika analiza, I XVIII (1971), 53.

Vmbry rmin (18321913) je poznati maarski orijentalista i putopisac. Znao je
brojne evropske i turske jezike. Bavio se tursko-maarskim odnosima. Bio je
sekretar Fuad-pae u Carigradu. Potpuno se uiveo u turski nain ivota.
Proputovao je kao dervi oblast centralne Azije do Avganistana, odakle se
vraao preko Persije. Godine 1865. postao je predava orijentalistike na univerzitetu u Budimpeti, a od 1870. postao je redovni profesor. Kwiga o wegovom putovawu po predelima Azije obqavqena je na mnogim evropskim jezicima. Dva puta je
objavio svoju Autobiografiju. Autor je nemako-turskog i tursko-agatajskog
renika, te etimologijskog renika. Objavio je i razne lingvistike studije,
brojne kulturno-istorijske i istorijske lanke o istonim-azijskim narodima.
Rvai nagy lexikona XVIII, Budapest 1925, 761762; ELZ 7, 605.
V. Moin, n.d, 66.
M. Grkovi, Renik imena Bawskog, Deanskog i Prizrenskog vlastelinstva,
Beograd 1986, 5.
Ovaj dokument u literaturi sree se pod nazivom Svetostefanska hrisovuqa6 ili Bawska poveqa. Stanoje Stanojevi u svojoj studiji belei da se
rake crkvene poveqe najee nazivaju hrisovuq, zatim, poneki put,
zapisanije i slovo".7 Dakle, upotreba naziva hrisovuq" odomaila se i u
Milutinovoj kancelariji, pri emu se to nije smatralo izrazom carskih
pretenzija, ve iskquivo isticawem i naglaavawem samodravnog statusa.8 U samom tekstu Bawske poveqe tri puta se nailazi na termin hrisovuq". Jednom u delu poveqe gde Milutin u zavrnici o svojim darovima
manastiru pomiwe i ono to je utvreno pisanim hrisovuqama". U Nikodimovoj potvrdi dva puta sree se ovaj izraz: prvo kada naglaava da nita
nepravedno nije priloeno, te da ni ranije sazdane crkve ne povredivi,
ni hrisovuqa wihovih ne razorivi", da bi u daqem tekstu izriito rekao
da ono to je u ovom hrisovuqu sve pisano niim povreeno ne bude".9
Odsustvo verbalne invokacije, na poetku teksta, nije neobino jer se
raka dravna kancelarija razvila pod vizantijskim uticajem, gde se ova
formula izostavqa od poetka XII veka, iako S. Stanojevi, smatra da je
vrlo udnovato to se Verbalna Invokacija u crkvenim poveqama" ne
javqa ee.10
6
10
Hrisovuqa (zlatopeatno slovo) je vrsta poveqa srpskog sredweg veka nastalih po

ugledu na najsveanija dokumenta Vizantijske carske kancelarije. Za razliku od
Vizantije gde je izdavawe ,,poveqa overenih zlatnim peatom pripadalo iskquivo caru", u Srbiji se ovaj termin upotrebqava u vandiplomatikim izvorima
velikoupanskih vremena. Leksikon srpskog sredweg veka, Beograd 1999, (B. Ferjani), 780781.
S. Stanojevi, Studije o srpskoj diplomatici XXII. Nazivi poveqa, Glas SKA
CLXI (1934), 22; S. Marjanovi Duani, Vladarska ideologija Nemawia, Beograd
1997, 30, belei da su termini kojim se opisuje materijalni izgled poveqe-,,kwiga",
,,zapisanije" i ,,hrisovuq" ili pak definie auktorov stav prema odgovarajuem
pravnom inu-,,poveqa", ,,povelenije" i ,,milost"; G. Ostrogorski, Prostagme
srpskih vladara, Prilozi za KJIF 34 (1968), 245257.
G. Ostrogorski, Avtokrator i samodrac, Sabrana dela VI, Beograd 1970;
Pogledati izlagawe S. M. Duani u odeqku Formalno-diplomatiki elementi u
wihovoj meusobnoj zavisnosti, Vladarska ideologija Nemawia, 2941; Titula
samodrca (avtokrator) javqa se znatno pre prolaewa carstva (april 1346). U
Vizantiji je bila sastavni deo titulature cara, titula samodrca se u Srbiji nije
upotrebqavala u svom bukvalnom znaewu: ovde je oznaavala srpske vladare kao
nezavisne, koji su vladali po milosti Boijoj a ne po voqi i naredbi neke strane
zemqaqske vlasti. Izvesno je da se titula samodrca ustalila za vlade kraqa
Milutina, jer se javqa u intitulacijama i potpisima wegovih poveqa. Leksikon
srpskog sredweg veka, (B. Ferjani), 642643.
Q. Kovaevi, Svetostefanska hrisovuqa, Spomenik IV (1890), 11; V. Jagi, Svetostefanski hrisovuq kraqa Stefana Uroa II Milutina, iz Starog Saraja,
iznesla na svijet Zemaqska vlada za BiH sa 4 snimka, Be 1890, 45; Zadubine
Kosova. Spomenici i znamewa srpskog naroda, Prizren-Beograd 1987, 322.
S. Stanojevi, Studije o srpskoj diplomatici. I Invokacija, Glas SKA 90 (1912),
108.
65
Sa druge strane, pada u oi da poveqe tri kasnija, velika, manastirska

vlastelinstva, Graanika, Deanska i Arhanelovska, poseduju na poetku
teksta simboliku invokaciju (invocatio symbolica). Gotovo redovno, na simboliku invokaciju u crkvenim poveqama nailazi se na kraju teksta, kada
se znak krsta stavqa ispred potpisa. U ovom sluaju nalazi se ispred Milutinovog, Dragutinovog i Nikodimovog potpisa.
Veina nemawikih darovnica, namewenih crkvenim adresatima, poseduju arengu, pa i Svetostefanska.11 Treba uvaiti i obavezno objediniti
miqewa starijih ali i modernih diplomatiara, te rei za arengu da
pored svoje retorske i umetnike funkcije koja ulepava, ukraava tekst
i u mnogome doprinosi wegovoj sveanosti i krasoti, weno paqivo iitavawe omoguuje da se potpunije shvati ideologija vlasti u srpskom sredwem veku. Pronikne li de dubqe u wenu sutinu, imajui u vidu teoloku
obojenost i posmatrajui itav niz junaka iz Starog i Novog zaveta koji defiluju po diplomatikom materijalu srpskog sredweg veka, otkriva se da je
arenga od izvanrednog znaaja za samu sadrinu poveqe ili jo preciznije
za razumevawe trenutka politike realnosti na koji se odnosi.
Sveana, duga i prelepa arenga Bawske poveqe, posveena je sv. Stefanu, patronu manastira, linom zatitniku, zastupniku i uvaru kraqa
Milutina, domae dinastije i rake drave. Arenga je pisana srpskoslovenskim jezikom.12 Pisana je prema najboqim obrascima tadaweg literalnog stila. Izdvojena kao celina, predstavqa prvorazredni tekst sredwovekovne srpske kwievnosti.
Poetni redovi, arenge, inspirisani su vrlinom i rtvom Isusa Hrista,
te Milutin ponizno i skrueno moli Boga Oca, da mu ozari srce i prosvetli um, da progleda i da sledi slatke pouke to ih istiniti Sin tvoj i
Bog na Isus Hristos u svetom jevanequ izgovori onima koji te qube".13
Potom slede paqivo odabrani citati iz Novog zaveta. Iz Jevaneqa po
Mateju pisac crpi nekoliko pounih i premudrih izreka: Neka zasvetli
svetlost vaa pred qudima, te da ugledaju dobra vaa dela i proslave Oca
vaega koji je na nebesima" (Mt 5, 16)14, Nebo i zemqa proi e, a rei moje
11
12
13
14
66
S. Stanojevi, Studije o srpskoj diplomatici, V. Arenga (Proemium), Glas SKA 94

(1914), 192229, sa osvrtom na stariju literaturu; H. Fichtenau, Arenga. Sptantike und
Mittelalter im Spiegel von Urkundenformeln, Graz-Kln 1957; H. Hunger, Prooimion. Elemente
der byzantininischen Kaiseridee in den Arengen der Urkunden, Wien 1964.
M. Grkovi, n.d, 8, pie da su Bawska, Deanska i Prizrenska hrisovuqe nastale u
centralnim delovima srpske drave, u vremenskom krugu od 40-ak godina i sadre
niz zajednikih osobina.
Spomenik IV,1; V. Jagi, n.d, 3; Zadubine Kosova, 315.
S. StanojeviD. Glumac, Sv. Pismo u naim starim spomenicima, Beograd 1932,
navedeni citat u poveqama je pod brojem (1609, 1614, 1620, 1646, 1679, 1685, 1784), kod
Danila (1065, 1313), u zapisima (1850); ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih,
nailazi se dva puta na navedeni citat, u itiju kraqa Milutina, 109 i u itiju
arhiepiskopa Jevstatija, 198.
nee proi" (Mt 24, 35)15 i Ja sam s vama, i niko vam nita ne moe" (Mt
28, 20). U istom pasusu koristi i wegove nadahnute rei iz Jevaneqa po Jovanu: Ja od Boga Oca izioh i dooh u svet" (Jn 16, 28)16, Koji qubi mene,
qubie wega Otac moj" (Jn 14, 21)17, I k wemu emo doi, i u wemu emo se
nastaniti" (Jn 14, 23)18 i gde sam ja, tu e i sluga moj biti" (Jn 12, 26)19.
Zatim, belei da, kada su apostoli ova obeawa stali propovedati, neverni idovi kamewem zasue Stefana", koji ispuwen verom i Duhom Svetim, na nebo pogledavi, ree: Gle, vidim otvorena nebesa, i Sina
oveijeg gde stoji s desne strane Boga" (DA 7, 56)!20 Ova himna svetitequ
nastavqa se poetskom priom kako je ovenan vencom muenitva, te ist
i neporoan, takvog viewa i takvih darova dostojan bi vaistinu, i pre
svih rtvu svetu sam sebe prinese Hristu; kamewem zasut, kamenovateqe
svoje qubqae i za wih milost moqae".21 Vetim i laganim prelazom,
raki kraq mnotvom grehova obloen i nikako dostojan milosti" mu
se u daqem tekstu moli da kao to za kamenovateqe tvoje molio jesi" i
mene nedostojna naini sada dostojna milosti".22 Svetom Stefanu se
daqe obraa da ga titi, tj. pokriva od razliitih nasrtaja vidqivih i
nevidqivih neprijateqa, od duevnih i telesnih strasti" na ovom svetu,
a tamo da mi se kao milostiv pomonik nae".23 Potom se vladar obraa
sveanom skupu qubqeni oci i brao, koji gospodujete i vladate" i
osveteni i bogonosni zbore" da na wemu vide milosra Boja" i objawava da je molitvama presvete wegove Matere, Vladiice nae Bogorodice, i ovoga svetog prvomuenika, apostola i arhiakona Stefana, i
molitvama i blagoslovom svetih mojih praroditeqa i roditeqa, udostojen bio da budem prestonik i naslednik wihov u otaastvu naem"24.
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
S. StanojeviD. Glumac, n.d, navedeni citat u poveqama je pod brojem (1623), kod
Danila (1116); ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, 141, nailazi se na jednom
mestu na navedeni citatom, u itiju kraqa Milutina.
S. StanojeviD. Glumac, n.d, (1619), kod Danila (1116).
S. StanojeviD. Glumac, n.d, (1587, 1605, 1621, 1686, 1785), kod Danila (1108, 1117);
ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, 135, 141, nailazi se na dva mesta na ovaj
citat, u itiju kraqa Milutina i u itiju arhiepiskopa Arsenija, 154.
S. StanojeviD. Glumac, n.d, (1605, 1621, 1686, 1785), kod Danila (1108, 1117);
ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, 154, u itiju arhiepiskopa Arsenija.
S. StanojeviD. Glumac, n.d, (1622, 1632, 1743, 1778), kod Danila (1290); ivoti
kraqeva i arhiepiskopa srpskih, 187, u itiju arhiepiskopa Joanikija.
Spomenik IV, 1 ; V. Jagi, n.d, 2; Zadubine Kosova, 316.
Spomenik IV, 2; V. Jagi, n.d, 4; Zadubine Kosova, 316; S. M. Duani, n.d, 148,
istie da na ovom mestu kraq govori o izvorima svoje vlasti, kako se na wemu
pokazalo milosre Boje te da je postao prestonik i naslednik zahvaqujui
molitvama Bogorodice, sv. Stefana i praroditeqa i roditeqa svojih.
67
Na rei molitve i pohvale nadovezuje se proirena i karakteristina

intitulacija kraqa Milutina.25 Ona se ne nalazi, kao to se moda obino
oekuje, u poetnom delu teksta, protokolu, ve je umetnuta u arengu. Duga
je i sveana, sasvim u skladu sa znaajem i snagom dokumenta. Moe se govoriti i raspravqati o wenoj naglaenoj politiko-ideoloko propagandnoj ulozi. Titularno ime Stefan proireno je imenom Uro, iza koga
sledi formula devocije sa kratkim navoewem teritorija: Stefan Uro,
i s Bogom kraq i samodrac svih srpskih zemaqa i pomorskih".26 U neto
izmewenom obliku ovaj deo sree se i u potpisu dokumenta. Potom se navode preci. Oni su ujedno vladari, svetiteqi i monasi, istaknuta je sprega duhovne i svetovne vlasti, objediwena raka dravna tradicija i nebeski
izvori wegovog poloaja: praunuk svetoga Simeona Nemawe, i unuk prvovenanog kraqa Stefana, nareenog u anelskom liku Simeon monah, i
unuk svetog i ravnog apostolima bogonosca, i nastavnika, i prosvetiteqa sve srpske zemqe i pomorske, i prvog arhiepiskopa Save, a sin velikog
kraqa Stefana Uroa, prozvanog takoe u anelskom liku Simon monah,
wih koji zemaqskim carstvom nebesko kupie, kojima budi veni spomen!".27 Istaknut je kult sv. Simeona i Save ali nisu zaboravqeni ni wegov
otac Uro I, niti Stefan Prvovenani, ime se potvruje trajnost monakog ideala u vladarskoj porodici. Da je intitulacija proirena, otkrivaju
i naredni redovi Hrisovuqe, u kojima Milutin obeava da e zapovesti
wihove uvati neizmenqivo i nepokolebqivo" i svom vatrom due i
udwom srca starajui se od telesnog ka duhovnom, i od zemaqskog ka nebeskom, ispuweno i uzakoweno i utvreno od svetih mojih praroditeqa i
roditeqa potvrujui, i jo neispuweno ispuwavajui".28
Iza ovoga sledi glavni deo poveqe, wena sutina, koja se sastoji iz ekspozicije i dispozicije. Ekspozicija govori o okolnostima koje su prethodile pravnom inu, te ga direktno ili indirektno izazvale, pa se i ovde
moe nai potvrda zakquka da je arenga opta a ekspozicija specijalna
motivacija".29 Posle arenge, upoznajui se sa ekspozicijom, informiemo
se detaqnije o motivima i pobudama kojima se rukovodio zadubinar.
Ekspozicija crkvenih poveqa esto govori o auktoru kao o linosti koja
25
26
27
28
29
68
V. Moin, n.d, 65, ne istie, posebno, ovu intitulaciju. S. M. Duani, n.d 7677,
objawavajui intitulaciju, poevi od molitvi patrona mauzoleja, zakquno sa
obeawem vladara da e ispuniti sve roditeqske i praroditeqske obaveze, vidi u
dotinim reima ,,hriansko jezgro jednog vladarskog programa iji je zadatak
da uva naslee predakog kraqevstva".
Spomenik IV, 2; V. Jagi, n.d, 4; Zadubine Kosova, 316.
Spomenik IV, 2; V. Jagi, Svetostefanski hrisovuq, 5; Zadubine Kosova, 316.
S. Stanojevi, Studije o srpskoj diplomatici. VII. Intervencija (Peticija), VIII.
Ekspozicija (Naracija), IX. Dispozicija, Glas SKA 96 (1920), 117.
se brine za crkve i manastire, a razorene ili unitene, iznova die.30 Ona

esto daje znaajne istorijske podatke a u konkretnom sluaju saznaje se da
je vladar naao hram sv. Stefana poruen i razruen, te ga je iznova sazidao i utvrdio wegov pravni status da nikako ne bude arhiepiskopiji, ni
mitropoliji, ni episkopiji, ve samo igumanstvu za opteilite monasima.31 Stanojevi primeuje da se u ovom delu kod crkvenih poveqa esto govori o tome kako je vladar koji izdaje povequ dobio vlast i upravu
nad dravom, i kako je doao na presto, te kao primer navodi Bawsku povequ u kojoj je navedena i cela genealogija Milutinove dinastije.32 Moin u
svojoj analizi belei da ekspozicija govori o podizawu hrama i wegovoj
pravnoj regulativi.33 Poto smo se upoznali sa auktorom putem intitulacije, ovaj deo dokumenta nam otkriva drugog glavnog uesnika isprave destinatara. Dobija se i dragocen podatak za diplomatiko-hronoloku
analizu, a to je da je vladar prvo video razoreni hram a potom se pristupilo pisawu poveqe.34
Potom sledi dispozicija, najvaniji deo dokumenta, koji sadri pravni
in, materijalni ili moralni objekat koji se daje destinataru. Dispozicija
je pisana narodnim jezikom. Poput drugih sredwovekovnih manastirskih
darovnica, i Bawska poveqa je posedovala deo u kome su nabrojani prilozi
vladaoca, u ovom sluaju kraqa Milutina. Svetostefanski posedi bili su
rasejani i ratrkani, kao to je bio sluaj sa veinom drugih manastira i
wihovih poseda.
U woj se jasno i precizno nabrajaju darovana imawa i ustupqena prava.
Moglo bi se rei da se dispozicija ove poveqe sastoji iz dve osnovne teme.
U prvom delu detaqno se nabrajaju svi prilozi sela, zaseoci, katuni sa precizno utvrenim menicima i granicama.35 Dispozicija je, preciznije reeno, pisana za praktine potrebe. Tu su morale biti zabeleene mee onako
kako su bile poznate na terenu, moralo se pouzdano znati kuda prolaze,
kamo vode, odakle izlaze. Od preciznosti i jasnoe tih delova zavisilo je
tumaewe pojedinih prava, pa je stoga morala i biti pisana razgovetnim narodnim jezikom u kome preovladava terminologija namewena korisnicima
tih dokumenata. Sledi, uslovno reeno, drugi deo dispozicije kojim se re30
31
32
33
34
35

Ekspozicija (Naracija), IX. Dispozicija, 137, nap. 5 i 6.
Ekspozicija (Naracija), IX. Dispozicija, 132, nap. 6.
V. Moin, n.d, 65.
S. Stanojevi, Studije o srpskoj diplomatici. XXIII Odnosi pojedinih momenata
pri stvarawu i izvrivawu poveqe, 29.
Prema miqewu nekih diplomatiara, detaqno navoewe poseda u dispoziciji
moglo bi initi zasebanu formulu pod nazivom pertinencija. S. Stanojevi,
Studije o srpskoj diplomatici. VII. Intervencija (Peticija), VIII. Ekspozicija
(Naracija), IX. Dispozicija, 140141, nap. 1.
69
guliu obaveze zavisnog stanovnitva na vlastelinstvu: zakon qudima

crkvenim" i zakon Vlasima".
Sve ovo se daruje uz klauzulu36, I ovo sve to darovah, sa Bogom tada
kraq i samodrac svih srpskih zemaqa i pomorskih, Stefan Uro, i s
bratom mi Stefanom, ovome svetom hramu, ili od ovoga dadoh, ili kupih,
ili isprosih, ili zamenih, ili u gospodina arhiepiskopa ili u koga bilo,
koje vazqubi Bog i podigne posle mene da gospoduje u otaastvu naem, ili
od potomaka naih, ili od sinova, ili unuadi, ili praunuadi nae, ili
bilo koga od roda naeg, ili nekim sudom Bojim i od drugoga roda, tome
predajem sveti ovaj hram; a niko drugi da wime ne vlada, osim vladara"37,
koja u skladu sa diplomatikim standardima, te vetim jezikom, prelazi u
molbu i anatemu, inioce formule sankcije.
Molba je vrlo razvijena, dugaka, stilski ukomponovana i reito istie
koliko je auktoru stalo da se ispuni wegova voqa i zahtevi.38 ak, etiri
puta jedan od najveih vladara loze Nemawia upotrebqava glagol moliti" da ono to je dodelio manastiru ne bi razorili ili unitili naslednici i potomci. Deo iz klauzule u kojem govori da je sve dodelio kupovinom
ili dobrovoqnom razmenom, ponavqa se u molbi.
Ako se neko ipak drzne silom da potvori i jednu jedinu crticu da razori ili oduzme od svega to je ovde upisano", treba da oekuje najotriju
duhovnu kaznu.39 Takva osoba treba da oekuje da joj Gospod Bog oduzme milost, da ga ubije sila asnog krsta, presveta Bogorodica da mu je suparnica
i da primi prokletstvo od svetog Jovana Krstiteqa, 12 apostola, 318 svetih otaca u Nikeji, sv. Stefana, sv. Simeona i Save. Potom slede dva vrlo
karakteristina biblijska citata: Idite od mene, prokleti, u ogaw ve-
36
37
38
39
70
Klauzulu je zapazio i V. Moin, n.d, 66.

Od poetka XIV veka, ee se deavalo da sankcija poiwe sa molbom. S. Stanojevi, Studije o srpskoj diplomatici. H. Sankcija, Glas SKA 100 (1922), 148;
Graanika poveqa ne poseduje molbu, ve odmah prelazi na kletvu, to je, poredei kompoziciju Graanike i Svetostefanske poveqa, zapazio M. Pavlovi,
n.d, 8; Prizrenska poveqa ima molbu, u kojoj Deanski poput oca ponavqa ovaj deo
formule ,,molim i one koji e posle nas biti... jer ni ja ne razorih i ne oduzeh
nita... ve naprotiv potvrdih i pojaah". Zadubine Kosova, 326; Vrlo slina
prethodno navedenim je i Deanska molba, u kojoj donator trai od nadolazeih
generacija da ,,ovo moje prinoewe i darivawe hramu ovome, ne samo nita da ne
razorite i ne oduzmete, ve naprotiv, da ono to nedostaje dopunite". Zadubine Kosova, 343.
ni, spremqen avolu i anelima wegovim"(Mt 25, 41)40 i Krv wegova na nas
i na decu nau"(Mt 27, 25).41
Na veliku alost, dokument nema formulu datuma, o vremenu i mestu
sklapawa pravnog ina.42 Time je posao istoriara otean i komplikovaniji, u odreivawu preciznije hronologije ovog dokumenta.
Milutinov potpis Bawske poveqe, posle simbolinog znaka krsta, glasi: Stefan Uro, po milosti Bojoj kraq i samodrac svih srpskih zemaqa i pomorskih.43 Ispisan je crvenim mastilom u skladu sa vizantijskom
tradicijom. Titularno ime Stefan u potpisu je proireno imenom Uro,
iza kojeg sledi44 formula devocije po milosti Bojoj", gde se uz kraqevsku istie i titula samodrca. Titulom samodrca nisu oznaavane nikakve pretenzije prema carskij tituli" ve se naglaavalo sopstveno
bogoizabrawe izraeno u zvaninim dokumentima formulom o Bojoj milosti".45
Na specifine istorijsko-politike okolnosti u kojima je poveqa nastala svedoi i wen izgled, u obliku kwige, koja se sastoji iz Milutinove
darovnice i dve potvrde Dragutinove i Nikodimove. Da pojasnimo i preciziramo. Neophodno je citirati i na ovom mestu ponoviti Moinovu izjavu da je Svetostefanska hrisovuqa zajednika poveqa kraqevske brae
manastiru sv. Stefana u Bawskoj s potvrdom arhiepiskopa Nikodima.46
Slaemo se sa ovakvim wenim imenovawem, naroito razmatrajui uslove
wenog donoewa. Dragutinova potvrda je posebno izdvojena, ali je zajedniki doneta, to je redak sluaj u naem sredwm veku. Obino su vladari
potvrivali u posebnim poveqama darove svojih prethodnika i u skladu sa
svojim mogunostima ih nadopuwavali.
Na samom poetku svog zasebnog, izdvojenog dela, Dragutin ponavqa ono
to je u nekoliko mahova istakao wegov brat da nita silom nije dato,
ve je kupqeno, isproeno ili zameweno. Sledi intitulacija sa devocijom,
u kojoj Dragutin zadrava ime Stefan i naglaava da je brat Gospodina
40
41
42
43
44
45
46
S. StanojeviD. Glumac, n.d,(1626, 1796, 1803), u zapisima (1835), kod Danila (967,
1006); ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, 6566, dva puta u itiju kraqa
Dragutina 83, jednom u itiju kraqice Jelene.
S. StanojeviD. Glumac, n.d, (1575, 1589, 1600, 1606, 1607, 1613, 1618, 1627, 1658, 1667,
1675, 1697, 1707, 1710, 1745, 1770, 1771, 1780, 1801). To je jedan od najee
korienih citata iz Novog zaveta u poveqama srpskog sredweg veka.
Datum nemaju, izmeu ostalih, Milutinova poveqa sv. Nikoli Vrawinskom, Hrisovuqa Hilandara o poklonu elije Sv. Petke u Tmoranima, dok je datum nepotpun i
u poveqi Bogorodici Ratakoj.
S. Stanojevi, Studije o srpskoj diplomatici. Potpis, Glas SKA 106 (1923),
2249; Leksikon srpskog sredweg veka, 565566 (M. uica).
Milutin je prvi vladar posle Uroa I, koji u potpisu imenu Stefan dodaje i ime
Uro. Posle wega to e jo uraditi i Stefan Deanski i car Uro.
S. MarjanoviDuani, n.d, 68.
V. Moin,n.d, 56.
71
velikog kraqa Stefana Uroa". Ona prelazi u kratku i jasnu potvrdu svega to je darovano. Sankcija je duhovna, otra, slina bratovoj i pomiwe
nemilost Gospoda Boga, suparnitvo Matere Boije, ubistvenu silu asnog i i ivotvornog krsta, proroka, apostola, muenika, svetih roditeqa
i praroditeqa. Potom dolazi uobiajena reenica u zavrnom delu rakih poveqa da je proklet i triklet, i od mene grenog da je proklet i
anatema".47
Bez datirawa, na kraju se nalazi kratak Dragutinov potpis, plavim mastilom. Posle znaka krsta stoji: Blagoverni rab Hristu Stefan, ranije
bivi kraq".48 Ovaj potpis privlai pawu istoriara kao odraz politikih prilika i situacije u zemqi u kontekstu Deeva, a naroito kao odnos
snaga posle graanskog rata meu braom, u mnogo veoj meri nego interesovawa diplomatike. Milutinov brat ponovo zadrava ime Stefan, i koristi atribut blagoverni koji se kasnije sree u mnotvu poveqa.49
Sauvana i poznata akta poglavara Srpske crkve dele se na dve osnovne
grupe: potpuno nezavisna dokumenta i ona kojima se potvruje osnovni vladarev akt. Druga skupina dokumenata moe biti dopisana ispod vladarevog
potpisa ili fiziki odvojena, tj. pisana na posebnom komadu pergamenta
ili hartije.50 Trei sastavni deo Bawske poveqe ini naknadna potvrda arhiepiskopa Nikodima, koji na taj poloaj dolazi posle smrti Save III. Za
razliku od Milutinove darovnice i Dragutinove potvrde, hronologija Nikodimove potvrde je daleko laka.
Ispod toga, potujui diplomatike i pravne normative, kao trei i
posledwi deo, poput dodatka, u obliku zasebne poveqe, dolazi potvrda kraqeve darovnice od strane arhiepiskopa Nikodima. Na nau veliku alost,
ali kao mogui zadatak naunoj javnosti, treba istai da nema zasebne studije koja tretira akta crkvenih velikodostojanstvenika, arhiepiskopa i
kasnije patrijarha.
Relativno dugaka potvrda poiwe arengom koja pomiwe Oca, Sina i
presvetog Duha, te sv. Savu, wegov trud i znoj za srpski narod. Na wu se nadovezuje, poput obiaja zapadnih kancelarija, formula promulgacije, s
kratkim izrazom zbog toga".51 Sadraj ekspozicije u poveqama varira,
moe izlagati razliite dogaaje, ali uvek one koji su prethodili pravnom
inu. Milutin je u duhu svojih predaka podigao lavru u ime apostola Ste47
48
49
50
51
72

Zadubine Kosova 327,344, 345, 354, 355, 356, 357.
D. Sindik, Poveqe srpskih patrijarha Save, Spiridina i Nikodima, Hilandarski
zbornik 6 (1997), 99100. Poveqom arhiepiskopa Arsenija I, poiwe niz poveqa
poglavara Srpske crkve kojima se samo potvruju akta srpskih vladara.
Promulgacija-notifikacija se odvaja na Zapadu izrazima: pro-inde adv. potom,
stoga, zato, isto tako, ba kao i qua-propter adv.-zato, zbog ega. J. Stipii, Pomone
povijesne znanosti u teoriji i praksi, 148; J. oli, Renik latinsko-srpsko-hrvatski,
Beograd 1936, 404, 419.
fana za opte ilite monasima, za utehu, i hranu, i odeu malomonima", saznaje se iz naracije.52 Nikodim govori daqe o sebi u prvom licu i
daje indirektno svoju intitulaciju koja se spaja sa dispozitivnim delom.
Najvaniji deo poveqe navodi odluke sabora srpskog sa poimenice nabrojanim episkopima i igumanima, ime se potvruje kraqeva odluka.53 Sledi
formula da vama kojim sluate bude poznato", karakteristina za raku promulgaciju, to u konkretnom sluaju moe predstavqati klauzulu
kojom se istie da je sve to je darovano kupqeno poteno, isproeno ili
zameweno.
Nae sredwovekovne kancelarije esto istiu momenat pisawa dokumenta kao i ponekad potpisivawe. Stanojevi tvrdi da su u Dubrovniku,
Bosni i Humu uglavnom beleeni momenti pisawa poveqe.54 U svojoj analizi ne pomiwe Nikodimovu potvrdu u kojoj pie: da u ovom hrisovuqu sve
pisano niim povreeno ne bude".
Sankcija poiwe molitvom naslednicima da ne pogaze ove odluke i zavrava se pretwom prokletstva od Presvete i jednosune Trojice, Bogorodice, svetog Simeona, Svetog Save i svih svetiteqa srpskih, kao i od
Nikodima, episkopa, igumana, i svega monakog, i od svega sabora da je
proklet, i triklet, i anatema!". To je duhovna kazna.
Nikodim u svom potpisu plavim mastilom, posle simboline invokacije, za sebe koristi atribut smerni", i nakon devocione formule po
milosti Boijoj" navodi da je arhiepiskop svih srpskih zemaqa i pomorskih".55 Sa Svetim Savom, prvim srpskim arhiepiskopom, poiwe i
titulatura srpskih pravoslavnih episkopa. Savini naslednici na arhiepiskopskoj stolici stalno se potpisuju kao arhiepiskopi sve srpske zemqe i
pomorske".56
Naveli smo, do sada, dva glavna uesnika isprave auktora i destinatara. Ostalo je jo otvoreno pitawe pisara ili kancelara. Pisar je belenik u dvorskim i vlasteoskim kancelarijama, javni notar, prepisiva i
prevodilac kwienih dela, tj. ovek koji pie za druge.57 Pretpostavqa se
52
53
54
55
56
57

M. Kostreni, Fides publika (Javna vera) u pravnoj istoriji Srba i Hrvata do kraja
XV veka, Beograd 1930.
S. Stanojevi, Studije o srpskoj diplomatici. XXIII Odnosi pojedinih momenata
pri stvarawu i izvravawu poveqe, 3839.
Spomenik IV,11; V. Jagi, n.d, 46; Zadubine Kosova, 322.
Zvanina titula srpskih pravoslavnih episkopa od Svetog Save pa do 1346. godine
utoliko je razumqivija to se i vladaoci iz loze Nemawia nazivaju kraqevima
svih srpskih i pomorskih zemaqa. M. Jugovi, Titule i potpisi arhiepiskopa i
patrijaraha srpskih, Pretampano iz Bogoslovqa XI, 3 (1934), 322.
S. Stanojevi, Studije o srpskoj diplomatici XIV, Dijak, Gramatik, Notar,
Kancelar, Nomik, Logotet, Glas SKA 106 (1923), 5096; Leksikon srpskog sredweg
veka, 514 (. Bubalo).
73
da je moda u pitawu neki monah ili sveteno lice iz vladareve pratwe,

pa ak su iznete i teze da bi to mogao biti bawski episkop Danilo.
SNEANA BOANI MA
Diplomatic analysis of the St. Stefans chart

The St. Stefans hrisovulja (chart with a a gold seal) has been preserved in its entirety in the form of a foil book and it consists of the three documents: Milutins document
attesting to the giving of a present called darovnica in Serbian, Dragutins certificate
and a subsequent certificate of the Archbishop Nikodim. The hrisovulja has been preserved in its entirety in the foil book i. e. in the form of the book bound in the covers
(230 mm 290 mm). Festive, long and a beautiful arenga of the Banjska chart, has been
dedicated to St. Stefan, the patron of the monastery a personal protector, the representative
and the guardian of the King Milutin, a domestic dynasty and the State of Raka. Arenga
has been written in Serbo-Slavic. After the arenga an introduction follows from which we
can inform ourselves, in detail, about the motives and incentives by which the endower
was guided. Afterwards, a disposition follows, the most important part of the document,
that consists of a legal act, material or moral object that was being given to the destinatar.
It could be said that the disposition of this document consists of the two basic subject matters. In the first part, all the supplements of the villages, hamlets, summer pastures with the
precisely set landmarks and borders are listed in detail. It is followed by, conditionally
speaking, another part of disposition by which the obligations of the dependent population
of a landed estate have been regulated; it says the following: the law to the clergymen
and the law to the Vlachs. It is followed by a sanction and then Milutins signature.
At the very beginning of its separate, set aside part, Dragutin repeats the words, on several occasions emphasized by his brother, that nothing was given by force, but that it had
been bought, obtained by begging or replaced. In the brief acknowledgment of his, he signed himself as former King.
The third integral part of the Banjska chart, makes a subsequent confirmation of the
Archbishop Nikodim, that comes into that position after the death of Sava III. The most
important part of the document cites the acknowledgement of the Serbian Synod with the
list of the archbishops and priors of the Serbian church cited by name.
74
Dr NENAD LEMAJI
UDC 636.001.6(497.113)''15''
AGRARNI ODNOSI I RAZVOJ POQOPRIVREDE

U SREMU POLOVINOM XVI VEKA
Saetak: Stoarstvo i zemqoradwa inili su najvaniji deo poqoprivrednih aktivnosti Turskog carstva tokom XVI veka. Agrarni odnosi u
Sremu polovinom XVI veka bili su tipini za pogranine krajeve Osmanske imperije. Dominantno srpsko stanovnitvo se bavilo poqoprivredom.
Wegova davawa dravi bila su mawa zbog prava koja je steklo prilikom
turskog zaposedawa Srema. Uobiajena rajinska dabina hara zamewena je
filurijom a davawa spahijama se nisu razlikovala od davawa u drugim sanxacima. to se tie strukture poqoprivredne proizvodwe, ona je zahvaqujui plodnosti sremskog zemqita bila na viem nivou to se vidi iz
koliine proizvedenih itarica. Od raznih poqoprivrednih delatnosti u
Sremu je bitno naglaenija bila uloga ovarstva (u istonom i centralnom delu) i vinogradarstva u Frukogorju.
Kqune rei: Srem, poqoprivreda, stoarstvo
U turskom carstvu poqoprivreda je u drugoj polovini XVI veka predstavqala glavnu i predominantnu delatnost. Stoarstvo i zemqoradwa su
inile najvei deo poqoprivrednih delatnosti. Uz wih su se mestimino
razvijali voarstvo i vinogradarstvo. Srem se u ovom periodu nije izdvajao
nekim znaajnijim specifinostima od ostalih oblasti Carstva, ali je
praewe lokalnih procesa u poqoprivrednim aktivnostima, kao i wihovih
drutvenih refleksija, svakako vredno pawe, pogotovo zbog obiqa dokumenata koji su nam postali dostupni posledwih decenija. 1
1
Osnovni izvori za analizu agrarnih odnosa u Sremu su objavqeni defteri za

sremski sanxak iz 1546 (Istanbul, Basvekalet arsivi, Tapu defteri, 437) i 156667. godine
(Istanbul, Basvekalet arsivi, Tapu defteri, 549) kao i Sremska kanun-nama iz 158889.
godine. O defterima koji se odnose na Srem vidi H. abanovi, Turski izvori za
istoriju Beograda, I/1, Katastarski popisi Beograda i okoline 14761566,
Beograd, 1964; Istorija naroda Jugoslavije II; B. McGowan, Sirem sancagi mufassal
tahrir defteri, Ankara, 1983. Tekst sremske kanun-name objavio je na turskom i u
srpskom prevodu B. urev, Sremska kanun-nama iz 15889. godine, Glasnik
Zemaqskog muzeja u Sarajevu, IVV, Sarajevo, 1950, 269183
75
Poqoprivredna proizvodwa u Sremu bila je podreena i ratnoj privredi Osmanske drave. Pripreme za ratne pohode velikih turskih vojski
bile su temeqite. Uvek se vodilo rauna o dovoqnim koliinama hrane,
kako se ne bi javila oskudica kod trupa iji je broj esto prelazio i 100.000
qudi. Pored uobiajenih zemqoradnikih proizvoda trebalo je imati i
stoke za borbu, transport i klawe, drvene grae za brodove i utvrewa. Ovi
razlozi su (pogotovo u pograninim sanxacima meu koje je jedno vreme spadao i Sremski) doveli do meawa drave u odreene grane poqoprivredne
proizvodwe.2 Srem je kao oblast na renom voritu uvek bio optereen
prolazima turskih vojski. Tako je ova oblast prilikom uvenog pohoda
1566. godine imala velike obaveze u vezi sa pribirawem zrnaste hrane i
wenim slawem u turske garnizone u severnoj Ugarskoj i na konaita za
prehranu trupa pri prolasku.3 Tako je 15 februara 1566. sremskom sanxak-begu, kao i petorici negovih drugova, nareeno da pripreme ito i
isporue ga carskoj vojsci.4 Nekoliko meseci kasnije mitrovaki kadija je,
zajedno sa abakim, dobio zadatak da opskrbi tranzitnu postaju u apcu.
Hrana je tada u Mitrovicu stizala ak iz Pakraca jer je i ona bila odreena za odmor i konaite vojske. Odavde su snabdevana i konaita u Kupinovu, Slankamenu i Varadinu.5 Poto spremita u Beogradu nisu mogla da
prime ogromne koliine ita koje su tu dopremqene, deo je bio razmeten
po sremskim spremitima, gde su se itarice uvale od davnina.6 Prilikom ovog vojnog pohoda prisilno su otkupqivane i ovce. Najvie pomena u
zapisnicima divanskog saveta u vezi sa ovim poslom odnosi se na Srem.
Ovde ne samo to su ovce otkupqivane ve su prebacivane i one koje su stizale u Beograd da bi se dohranile do klawa.7 Ovaj podatak ne udi jer su mogunosti za ovarstvo u jugoistonom Sremu bile izuzetne. Meawe
drave u neposrednu poqoprivrednu proizvodwu nije bilo uslovqeno samo
vojnim razlozima, nego i potrebom da se nahrani stanovnitvo u varoima, pa je deo proizvodwe u Sremu bio planski usmeravan da zadovoqi potrebe Beograda i Osijeka, a mawim delom i Mitrovice. Pogotovo su velike
bile potrebe Beograda koji je jo od doba turskog osvajawa, pa tokom XVI
veka i kasnije bio znaajan itni trg. Wegove potrebe za itom su bile velike, ali se odatle i izvozilo u druge delove Carstva, a u godinama kada se
2
3
5
6
7
76
M.T. Kuprulu, Porijeklo osmanske carevine, Sarajevo, 1955, 452453

B. Hrabak, Materijalne i radne obaveze Srbije, Srema i Banata u vreme sultanovog
pohoda na Ugarsku 1566. godine, Zbornik Matice srpske za istoriju, 35, 1987, 92.
Glia Elezovi, Iz carigradskih turskih arhiva Mhimme defteri, Beograd, 1951, III 36, 497,
536, 733, 922, 937, 948, 1555; B. Hrabak, Beograd kao itno trite i itarstvo
ire beogradske okoline u XVI veku, Godiwak Muzeja grada Beograda, 4, 1957, 64;
B. Hrabak, Izvoz itarica iz Osmanlijskog carstva u XIV, XV i XVI stoleu,
Pritina, 1971, 476.
B. Hrabak, Materijalne i radne obaveze, 9395.
N.d, 95.
G. Elezovi, n.d, III 1664, 1801, 1874.
javqala glad i oskudica i u udaqeni Dubrovnik.8 Da je Srem bio nadaleko

uven po proizvodwi ita i vina, svedoi nam u svom dnevniku i Marino
Sanudo.9 Plodnost Srema hvale i razni putnici koji su kroz wega proli,
a David Ungnad belei 1572. godine da se u Sremu proizvode najboqa vina i
ita u celoj Ugarskoj.10 Mada oblasti iz kojih se Dubrovnik snabdevao itom nisu bile u unutrawosti Balkana i Podunavqu, zbog kopnenog transporta koji je bio veoma skup, deavalo se pojedinih godina da su iz
raznoraznih razloga dubrovaki trgovci kupovali ito i u Podunavqu.
ito se samo u retkim prilikama transportovalo do Dubrovnika (kako misli Jorjo Tadi)11, obino su dubrovaki trgovci wime trgovali po Podunavqu.12 Sauvane su vesti i o transportu ita iz Srema, Savom ka Gradici, koje su vrili sami Turci.13 Dubrovani su u periodu izmeu 1569. i
1571. godine u vie navrata traili od turskih vlasti da im se odobri izvoz ita iz unutrawosti jer zbog rata izmeu hrianskih sila i Osmanlija i straha od mletakih galija, Porta nije elela da dozvoli izvoz
hrane morem. Meu sanxacima za koje su traili dozvolu za izvoz ita bio
je i Srem.14 Jedan put su Dubrovani dozvolu za izvoz iz Srema i nekih drugih sanxaka krajem 1571. godine pokuali da dobiju direktnom intervencijom od Mehmed-pae Sokolovia. 15
Drava se morala brinuti kako o zemqoradwi, tako i o stoarstvu. Dok
je u zemqoradwi najvanije bilo itarstvo, u stoarstvu je prednost davana sitnoj stoci, pre svega ovcama, jer su davale ne samo vunu, kou i dlaku
za odeu, obuu, sukno i grubqe tkanine za potrebe turske vojske ve pre
svega meso koje su muslimani mogli jesti. Na odreenu ravnoteu koja je postojala izmeu stoarstva i zemqoradwe u Sremu uticali su razliiti faktori, odlike tla, ranije zanimawe vlakog stanovnitva i turske vojne i
dravne potrebe. Tokom prethodnog perioda, kada se Srem nalazio u Ugarskoj, u wemu se takoe odravala ravnotea izmeu stoarstva i zemqorad8
10
11
12
13
14
15
B. Hrabak, Beograd kao itno trite i itarstvo ire beogradske okoline u

XVI veku, Godiwak Muzeja grada Beograda, IV, 1957, 68.
F. Raki, Izvodi za jugoslovensku poviest iz dnevnika Marina Sanuda za g. 15261533, Starine,
XVI, 1880, 157, 204, 206; XXI (1889), 182; XXIV (1891) 189. na vie mesta se navodi da je
Srem vrlo plodan itom i vinom.
P. Matkovi, Putovanja po balkanskom poluotoku XVI veka, Rad JAZU, 112, 209; B. Hrabak,
Beograd kao itno trite, 6667.
J. Tadi, Dubrovaka arhivska graa o Beogradu, I, Beograd, 1950, IX
B. Hrabak, Beograd kao itno trite, 60
F. ii, Acta comitialia, I, 191 (26. III 1538); B. Hrabak, Turski brodovi na Savi i
tranzit preko Beograda u XV, XVI i XVII veku, Zbornik Istorijskog muzeja Srbije,
19, Beograd, 1982, 45, I. Mauran, Turska osvajanja u Slavoniji (15261552), Osjeki zbornik,
VI, 1954, 108.
J. Radoni, Dubrovaka akta i poveqe, II, 2, Beograd, SKA, 1834. O identifikaciji sanxaka Sava sa Sremom vidi B. Hrabak, Beograd kao itno trite, 64.
J. Tadi, n.d, 162, 29. novembar 1571.
77
we, koja je, zbog odlika tla, odnosno maweg stepena plavqewa, bila neto
vie razvijena nego u ostaloj Ugarskoj.16 Po nekim miqewima u balkanskim delovima Osmanske drave dolo je do prevage stoarstva (pre svega
ovarstva) nad zemqoradwom.17 Uticaj tih procesa osetio se delimino i u
Sremu. Koliki je bio znaaj stoarstva u Osmanskom carstvu tokom ovog
perioda, svedoi jedan izvetaj iz 1594. da je stoni danak uz hara postao
najvaniji prihod carske blagajne. Dok je dohodak od stoke iznosio 1534.
godine 11,5%, samo dvadest godina potom on daje 24% prihoda blagajne.18
Ovarstvo je na Balkanu jo u periodu pre dolaska Turaka imalo svoju
osnovu u planinskim predelima i bilo je vezano za vlake nomade. Ipak su
geomorfoloke odlike tla bitno ograniile uspon stoarstva u Sremu. I
dok je ovarstvo bilo predominantno u istonom Sremu, zapadni se uz ovarstvo bavio i uzgojem sviwa. Ova razlika je toliko izraena da iz we moemo izvesti zakquak o predominaciji stanovnitva iz planinskih
stoarskih predela Balkana u istonom Sremu, koje je ovde prenelo i nametnulo kao dominantnu vrstu stoarstva ovarstvo. Mawe je verovatno da
su razlike u vrsti stoarstva istonog i zapadnog Srema bile vezane za karakteristike zemqita i vrstu vegetacije, ili blizinu Beograda kao
islamskog trnog centra. Iz komparativne tabele odnosa prihoda od ovarstva i sviwarstva po pojedinim nahijama u Sremu ove razlike s postaju
jo uoqivije.
16
17
18
78
L. Makkai, Agrarian landscapes of historical Hungary in feudal times, Studia historica

Academiae Scientiarium Hungaricae, 140, Budapest, 1980, 6. uporedi i Istvan Szabo, The
History of Hungarian Agriculture from the 14th to the 1530s, Studies in Agricultural History,
Vol. 2, Budapest, 1975.
R. Busch-Zantner, Agrarverfassung, Geselsschaft und die Siedlung im Sdosteuropa unter
besonderer Berucksichtung der Trkenzeit, Leipzig, 1938; J. Sakazov, Bulgarische Wirtschaftgeschichte, Berlin-Leipzig, 1929, 187195.
B. Hrabak, Ruralna privreda oblasti SAP Kosova 14551460, Glasnik Muzeja Kosova,
XIIIXIV, 1984, 147.
NAHIJA
Odnos prihoda
od ovarstva
i sviwarstva
Ivankovo
1.18
Posavqe
1.29
Vukovar
1.53
Nemci
1.62
Podgorje
1.62
Grgurevci
2.00
Ilok
3.18
erevi
3.77
Morovi
3.99
Raa
4.04
Slankamen
4.18
Varadin
4.90
Kupinik
4.95
Irig
6.41
Zemun
7.22
Mitrovica
7.51
Dok je u nahiji Ivankovo na krajwem zapadu sremskog sanxaka dravni

prihod od ovarstva bio svega 1.18 puta vei od prihoda od sviwarstva, taj
odnos je u nahiji Mitrovica bio vei 7.51 put u korist prihoda od
ovarstva.
Odnos izmeu ratarstva i stoarstva u osmanskoj privredi XVI stolea
nije bio jedinstven, to je zavisilo od oblasti i vremenskog perioda. Dolazak stoara u ratarske krajeve izazivao je mnotvo dilema, kako za vlasti, tako i za wih same. Naavi se van tradicionalnih zona stoarstva,
seqaci su stupali na podruja pod direktnim uticajem dravno-feudalne
privrede carstva koje je teilo da ih podredi potrebama spahiluka, ali i
vanrednim obavezama za potrebe vojske i rata. Ove potrebe su esto bile
protivrene, to je stoarima omoguilo da zadre svoja osnovna zanimawa uz prelazak na zemqoradwu na dui vremenski period. Opte prilike u
Carstvu tokom druge polovine XVI veka podsticale su seqaka da naputa
ratarstvo gde god je to mogao kako bi mogao odgovoriti zahtevima robnonovane privrede i obavezi plaawa danka u novcu. Zato je znaaj stoarstva, ak i u krajevima kakav je Srem, rastao u ovom periodu. Proces
agrarizacije Vlaha, koji je sproveden u ravniarskim delovima severne
Srbije, Srema i Slavonije koji su bili opustoeni u ratovima a zatim na79
seqeni vlakim stanovnitvom, zato u ovim krajevima i ne uspeva u potpunosti. Ratarstvo je u Osmanskoj imperiji bilo na niem nivou nego u
zemqama zapadne Evrope, bilo zbog slabije tehnike obrade zemqe i orua
ili zbog sitnog poseda nedovoqno osposobqenog za intenzivniju obradu
zemqe. Poznato je da su u nekim delovima Carstva postojala i znatna ograniewa oko veliina terena na kojima su se sejali penica, jeam i ovas. O
tome se starao posebni dravni organ amil ili jasakxija. Amil je regulisao niz normi u vezi sa ratarskom proizvodwom. Tako je ureivao vreme
vridbe, pazio da zemqa ne ostane bez kulture i brinuo se da stoka, a posebno ovce, ne oteuje poqa pod itaricama. 19
Zemqoradwa u Sremu je najvie bila povezana sa uzgojem itarica.
Preteno se gajila penica a potom jeam, ra, zob i proso, a u mawim koliinama i kombinacija penice i rai suraica. Obrada zemqita se
vrila pomou runih alatki i sprava za orawe. Meu ovim oruem svakako treba pomenuti motike, aove, lopate kosire i trnokope a od poqoprivrednih naprava koje je vukla stoka ralo, plug i branu. Novost u obradi
zemqe u turskom periodu svakako predstavqa doslednija upotreba plodoreda, koja je u kombinaciji sa pojaanom upotrebom ubriva izgleda davala
dobre rezultate. 20
U nekadawim ugarskim zemqama, meu koje spada i Srem, Osmanlije
uvode svoj sistem uprave i agrarne odnose. Ipak je to ureewe na ovim prostorima samo u osnovnim crtama bilo skladno sa onim na Balkanskom poluostrvu. Turci su delimino prihvatali poreski sistem bive drave, pa se
i osnovni porez hara razrezivao na drugi nain. Poreski sistem u Sremu
razlikovao se od susednih oblasti Bake i Banata. Ovde je zavisno stanovnitvo umesto haraa plaalo na urevdan filuriju. Bilo je to olakawe karakteristino za vlake zajednice, iako svo stanovnitvo nije bilo
vlakog porekla. Filurija se plaala po domainstvima a ne po broju
mukih glava. To je dovelo do poveawa porodice, pa se tako 1578. pomiwe
da u Sremu u porodici ima obino 7 do 8 qudi. Ova povlastica stoji u vezi
sa optim procesom naseqavawa Vlaha u ravniarske predele. Plaawe
filurije zadralo se u Sremu kroz itavo XVI stolee mada se iznos u akama stalno poveavao. Tako je poetkom pete decenije XVI stolea filurija od kue iznosila 50 aki, oko 1545. dolo je do poveawa na 60 aki,
19
20
80
Kosovo nekad i sad, Beograd, 1973.

O zemqoradwi u sredwovekovnoj Srbiji vidi M. Blagojevi, Zemqoradwa.
S. Novakovi, Selo, Beograd, 1965 (S. irkovi, Dopune i objawewa). B. Hrabak,
Poqoprivredna proizvodwa Kosova i susednih krajeva sredinom XV veka, Glas
SANU, 290, 1974, 3370. O promenama koje su nastupile u turskom periodu uporedi
B. Hrabak, Izvoz itarica iz Osmanlijskog carstva u XIV, XV i XVI stoleu,
Pritina, 1971; N. Filipovi, Pogled na osmanski feudalizam (s posebnim
osvrtom na agrarne odnose), Godiwak istorijskog drutva BiH, 1952.
1566/67.70 aki a potom i 80 aki. Zadralo se i plaawe vojnice, to je

najverovatnije ostatak ugarskog sistema taksi. 21
U Sremu su postojali brojni itluci. To ne udi, obzirom na velika pustoewa podruja u posledwim decenijama XV i prvim XVI stolea. Zato su
mnogi posedi prodani kao itluci od strane carske blagajne, a na wih je
uzeta tapijska pristojba. Kao kupci pojavquju se razni turski slubenici,
od najviih sanxakbegova do ehaja i zaima, ali i hriani, graani i seqaci. Znamo za vei broj itluka na ovom podruju. Tako je u jednom selu u
osijekoj nahiji oko 1545. drao itluk mohaki sanxak-beg Kasim. U Grgurevakoj nahiji itluk je u mestu ikasovu imao Arslan-beg, sin Mehmeda
Jahjapaia, budimskog pae. I sam Mehmed Jahjapai imao je ovde mawi
itluk. Znamo i za itluke smederevskog sanxakbega, sremskog sanxakbega i
drugih. Mada je trebalo proizvodwu da obavqaju sopstvenom radnom snagom,
vlasnici itluka su esto koristili stanovnitvo sa susednih timara,
prekoraujui svoja ovlaewa. Zakonske odredbe su prekoraivane i na
druge naine, pre svega kroz traewe uura u novcu i razne nezakonite
podvoze. Ponekad su uvoena i nova podavawa koja su vremenom legalizovana. Meu sanxacima u Panoniji, kneinska organizacija je naroito bila
izraena u Sremskom sanxaku. Zabeleeno je da su knezovi smatrani nahijskim ehajama a primiuri seoskim ehajama. U veini nahija bilo je vie
knezova. Neki od wih su boravili i u gradovima. Obaveze su im bile sline
onim u drugim sanxacima: naseqavawe zemqe, prikupqawe poreza i uee
u ratu. Oni lino bili su osloboeni poreskih davawa. Neki meu wima su
uspeli da dou do itluka. Tako znamo za kneza Miru, koji je imao sopstvene rataje. Kako je opao znaaj Srema kao pogranine oblasti, smawio se i
broj kneeva i primiura. Tako je prvih godina vlade Selima II bilo 136
knezova i primiura, oko 1578. bilo ih je 87, a neto pre 1595. svega 39.22
Izgleda da se kneinska organizacija rasprostrla na zapadni deo Srema,
gde je opstalo starije, katoliko stanovnitvo.
Uvrewe turske vlasti u Sremu nije bilo jednostavno i trajalo je
vie decenija. Turska pustoewa u ovoj oblasti otpoela su jo na kraju
XIV veka posle bitke kod Nikopoqa, da bi se tokom XV stolea ponovila u
vie navrata. Tek u vreme pada Beograda Turci su uspeli da na ovom podruju postignu trajnije uspehe a pet godina kasnije, u vreme bitke kod Mohaa, Srem je definitivno bio uklopqen u sastav Osmanske imperije.
Tokom narednih jedanaest godina, sve do bitke kod Gorjana 1537. godine,
Turci su se trudili da ovo podruje ekonomski i vojniki stabilizuju, ne
izazivajui vee potrese i dajui izuzetne privilegije Srbima koji su tu
iveli ili se na ovo podruje doseqavali, a posebno prvakom sloju meu
21
22
Istorija naroda Jugoslavije, II, poetak XVI do kraja XVIII veka, Beograd, 1960.
185186.
Istorija naroda Jugoslavije, II, 193.
81
wima. Takva situacija se donekle odraavala i na same agrarne odnose u

ovom podruju.
Sve do osnivawa Budimskog paaluka Srem je bio pod upravom smederevskog sanxakbega. Prvi pomen Sremskog sanxaka, ije je sedite bilo u
Osijeku datira iz 1543. godine. Poznato je da je u vreme kada je Budimskim
paalukom upravqao Mehmed-paa Jahjapai (15431548) Sremski sanxak
obuhvatao pet kadiluka i dvadeset etiri nahije. U drugoj polovini XVI
veka, posle odvajawa istone Slavonije sa Osijekom, Srem je bio podeqen
na esnaest nahija i etiri, odnosno ponekad i pet kadiluka. Sedite sanxak-bega nalazilo se u Iloku, a kasnije u Mitrovici. Sremski sanxak je
tada bio podeqen na nahije: Zemun, Kupinik, Ilok, Morovi, Grgurevce,
Vukovar, Varadin, erevi, Slankamen, Irig, Mitrovica, Nemci, Podgorje, Ivankovo, Raa i Posavqe. 23
O obavezama zavisnog stanovnitva u Sremskom sanxaku mnotvo podataka daje Sremska kanun-nama iz 1588/89. godine.24 Samim tim ona predstavqa izuzetno znaajan izvor podataka o agrarnim odnosima. Osnovna obaveza
sremskog muslimanskog stanovnitva prema spahijama, je kao i u drugim delovima Osmanske drave, bio resmi ift. On se plaao od ifta, koji je
iznosio toliko zemqita koliko je, uzevi proseno, jedan ovek mogao
obraditi godiwe. Jedan iftluk je iznosio od najplodnije zemqe 6080 dunuma, od zemqe sredweg kvaliteta 80100 dunuma, a od loe zemqe 100150
dunuma. Resmi ift je iznosio od 22 do 60 aki.25 To je bilo razliito s obzirom na mesto i vreme. Hriansko stanovnitvo Srema plaalo je na
svoje zemqine posede (rajinske batine) spahijama ispenxu. Ispenxu su
plaali svi odrasli i za rad sposobni hriani koji su spadali u obinu
raju. Osnovni porez koji je drava ubirala od sremskih hriana bio je
kao i u nekim susednim sanxacima filurija, koja se plaala umesto haraa,
a iznosila je 70 i kasnije 80 aki od kue. Osim toga plaala se i vojnica u
iznosu od 60 aki. Prihod od konica iznosio je jednu desetinu. Prihod po
zaklanoj sviwi, resmi boi, iznosio je 2 ake. U Sremu je veoma znaajan
prihod bio ovarina (resmi agnam) koji se uzmao u mesecu aprilu a iznosio
je aku na dve ovce.26 Prihodi od sviwa (bidat-i hanazir) su propisani u iznosi dve ake po jednoj sviwi. Glavni prihod od zemqoradnikih proizvoda
bio je uur (desetina), koji se uzimao od penice i ostalih ita. Pored
ovih postojali su i prihodi od vinograda, mlinova, travnine, povra, bostana, drvarine, irovine, sena.
23
24
25
26
82
Detaqnije vidi B. Mc Gowan, Sirem sancagi mufassal tahrir defteri, Ankara, 1983
B. urev, Sremska kanun-nama iz 15889 godine, Glasnik Zemaqskog muzeja u
Sarajevu, IVV, Sarajevo, 1950, 269283.
N. d, 278.
N. d, 280.
Na osnovu poredeewa strukture prihoda Srema sa strukturom u susednim sanxacima mogu se uoiti neke specifinosti.27 Prihodi od itarica
su vei, to ukazuje na veu proizvodwu i prinose, dok se prihodima od ovarstva Srem izdvaja od ostalih ravniarskih predela uz Savu i Dunav.
Mada je na teritoriji Srema stoarstvo, pre svega ovarstvo, bilo izuzetno razvijeno, priroda zemqita je ipak prednost dala zemqoradwi, to
se najjasnije vidi po strukturi poreza koji se plaao dravi, odnosno spahijama. Tako je u procentima prihod od itarica inio 33,2% svih prihoda, a prihodi od stoarstva 6,09 % svih prihoda.28 Porezi od itarica bili
su u Sremu uobiajeni. Autor Sremske kanun-name u vezi sa tim porezima
samo kratko navodi da se od penice i ostalih ita i od svega to tu spada, a raste iz zemqe, ... uzima uur (desetina).29 Meu prihodima od itarica izdvaja se prihod od penice, koji viestruko premauje prihode od
jema, rai, zobi i ovsa. Mada je to karakteristino i za druge sanxake, u
Sremskom je taj odnos naglaeniji u korist penice. Ukupni porezi od
penice iznosili su 728.651 aku, dok su prihodi od svih ostalih itarica
iznosili oko 546.000 aki (264.753 ake jeam i ra, 181.394 ake zob i
102.780 aki proso).30 Odnos meu raznim vrstama itarica uglavnom je stabilan, osim to se u nekoliko mesta u Irikoj nahiji izrazito vea proizvodwa zobi. Uzrok tome bi pre mogao biti u intervenciji drave radi
zadovoqewe nekih wenih potreba nego u sluajnom poveawu povrina pod
ovom itaricom.31 Pored prihoda od itarica, ostvareni su i mawi prihodi od lana i konopqe od 27.079 aki. U Sremu se sejala i jara i ozima penica u uobiajenim terminima oktobru, odnosno, martu dok se etva ozime
penice obavqla u drugoj polovini juna a jare tokom avgusta. Lan i konopqa su gajeni u mawim koliinama, ali u proporcijama prema drugim biqnim proizvodima koji postoje i u susednim sanxacima. Poto su u
strukturi poreskih davawa navoeni zajedniki, ne moe se utvrditi da li
je do ovog perioda i u Sremu konopqa bila potisnuta od strane lana, kao
to se to ve do tada desilo u junijim srpskim oblastima.32 Proizvodwa
27
28
29
30
31
32
Osnovni nedostatak komparacije razliitih deftera lei u iwenici da oni nisu

nastali u isto vreme, to moe dovesti do pogrenih zakquaka. Uporedi H.
abanovi, Turski izvori za istoriju Beograda, I/1; M. Stojakovi, Branievski
tefter, Beograd, 1987; H. Hadibegi, A. Handi, E. Kovaevi, Oblast Brankovia,
opirni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo, 1972; H. abanovi, Krajite Isa-bega
Ishakovia, Zbirni katastarski popis iz 1455, Sarajevo 1964; A. Alii, Turski
katastarski popisi nekih podruja zapadne Srbije u XVXVI veku, IIII, aak,
19841985. i drugi.
Po defteru sremskog sanxaka za 1566/67. godinu.
B. urev, Sremska kanun-nama, 277.
Uporedi tabele nahijskih prihoda
Vidi tabelu strukture poreza u nahiji Irig u dodatku.
U poredi S. Mii, Gajewe i prerada lana i konopqe u Srbiji XIVXVI veka,
Istorijski asopis, 39, 1992, 4757.
83
penice u Sremu polovinom XVI veka dobija na znaaju. Ovaj porast proizvodwe karakteristian je i za ostale oblasti koje gravitiraju Dunavu i
Savi, ali Srem u tome predwai.33 Koliko se proizvodwa penice u odnosu
na druge itarice, ali i u apsolutnim iznosima, poveala u ovom periodu,
moemo videti na primeru obliwih nahija Beograd i eleznik. Uur je
tu izmeu 1528. i 1539. godine iznosio: 4.681 lukno penice, 3.270. lukna
jema, 3.352 lukna suraice, (s neto sumjeice), 435 lukna rai, 755 lukna
ovsa, 288 lukna prosa 74 lukna sumjeice jema i pira. Penica je u ukupnoj proizvodwi inila 36,4%, suraica (meavina penice i rai)
26,18%, jeam 25,54%, ovas 5,89%. Popis koji je obavqen neto kasnije
1536. pokazuje pad proizvodwe ali i porast procenta penice u strukturi
itarica na 39,64%. Popis iz 1560. belei daqi rast ovog procenta na
44,1%. Razlozi ovog poveawa najverovatnije lee u uticaju urbane sredine
Beograda.34 Dok se na pomenutim teritorijama mogu zapaziti dva tipa sela,
jedan u kome dominiraju penica, jeam i suraica (uz ujednaenu proizvodwu penice i suraice i za oko 60 do 70%, mawu proizvodwu jema) i
drugi bez veeg prisustva suraice i sa ostalim itaricama (ra, ovas,
proso, pir)35 za Srem je karakteristina izrazita dominacija penice.36
Tako u nahiji Zemun proizvodwa penice 1566/67. godine u strukturi itarica ini preko 70% a dvadeset godina ranije neto preko 60%.37 Cena itarica u turskoj dravi bila je znatno nia u odnosu na one u hrianskoj
Evropi. Gotovo nepromewene one su se odrale skoro dva stolea. Kada je
Evropu tokom prve polovine XVI veka zahvatio skok cena, turske oblasti
na Balkanu postale su veoma privlane za qude sa Zapada.38 Naravno, wihov
uticaj na oblasti u untrawosti, u koje spada i Srem, bio je dugo vremena
neznatan. Cene itarica u Sremu odgovarale su onima koje su postojale u
ostalim ravniarskim oblastima u unutrawosti. Dobrim delom ograniene intervencijom drave, dugo vremena su se drale na nivou od 8 aki za
mericu. Rast cena je poeo polovinom XVI veka. Tako je u itavom Sremu
merica penice 1566. godine stajala 14 aki, da bi poetkom XVII stolea
narasla na 17 aki.39 Rasle su cene i drugih itarica, tako su cene jema i
rai sa 5 aki 1546. otile na 6 aki dvadeset godina docnije a cene prosa
33
34
35
36
37
38
39
84
Detaqno o vrstama itarica i meusobim odnosima u strukturi proizvodwe u

raznim delovima turskog carstva B. Hrabak, Izvoz itarica, 466471.
B. Hrabak, Izvoz itarica, 466467.
B. Hrabak, Izvoz itarica, 467.
Vidi tabele u prilogu.
Vidi tabele u prilogu.
J. Tadi, Grka i Dalmacija u XVI veku, Istorijski asopis, XIVXV, 1965, 2425.
O. Zirojevi, Jedan vek, 47; U Slankamenu je mera pera penice kao dabina
iznosila 1546, 8 aki; 1566/67. 14 aki; oko 1576. 15 aki; pre 1595. 17 aki; 1614, 17
aki
su tokom druge polovine XVI veka porasle sa 5 na 9 aki po merici.40 Bile

su to znatno nie cene itarica nego u krajevima juno od Save. 41
Osnovna specifinost stoarstva u Sremu bilo je izuzetno razvijeno
ovarstvo. Tako su prihodi od ovarstva etiri puta premaivali prihode
od uzgoja sviwa. Ovarstvo je naroito bilo razvijeno u istonom i centralnom Sremu, dok je u zapadnom delu Srema uzgoj sviwa donekle parirao
razvijenom ovarstvu. Ukupni poreski prihodi od ovarstva iznosili su
1.978. 218 aki, a od sviwarstva 39.498 aki. Toliki razvoj ovarstva u Sremu neobian je za ostala rubna podruja Panonije. Analiza prihoda stoarstva po nahijama ukazuje da su najvei prihodi od ovarstva ostvareni u
nahijama Kupinik (29.002), Mitrovica (28.427), Irig (13.542) i Zemun
(13.160). Kada se ove brojke usklade sa brojem i veliinom sela, vidimo da
su najvei prihodi od ovarstva ostvareni u nahijama Zemun, Grgurevci,
Slankamen, erevi i Mitrovica a najmawi u nahijama Posavqe i Podgorje. To je gotovo obrnuto od nivoa sviwarstva od koga su najvei prihodi42
ostvareni u nahijama Kupinik (5.909) i Nemci (4.906), ali kada se podaci
usklade sa veliinom nahija, onda su nahije sa najveom proizvodwom sviwa
Nemci, Podgorje, Ivankovo i Posavqe.43 To ukazuje da se jedan broj sela
specijalizovao za ovarstvo odnosno sviwarstvo. Dominacija ovarstva u
Sremu je jo oitija ako uzmemo u obzir nain prikupqawa poreza. Naime
od jednog sviweta uzimao se prilikom klawa prihod od dve ake, dok se ovarina (resmi agnam) uzimala u iznosu od jedne ake na dve ovce. Ovarina
se uzimala u mesecu aprilu, kada se ovce izjagwe. U vezi sa ovom dabinom
bilo je uobiajeno da se plaa i za zimovawe stoke. U Sremskom sanxaku se
zimovawe stoke nije naplaivalo zbog sedelakog naina stoarewa, ve je
bio obiaj da vlasnik stoke od deset ovaca da jednu aku, a od sto ovaca deset aki pod nazivom dabina za tor.44 Specifinosti su postojale i u
vezi sa plaawem travarine.45 Ekvivalent travarini u ovarstvu bila je
irovina u sviwarstvu, koja se plaala za sviwe to su se u planinama i
umama hranile irom i u wima noile. Na svaku sviwu se uzimala jedna
aka pod imenom irovina, odnosno dabina za tor (resmi bellut, pilit), a od
40
41
42
43
44
45
O. Zirojevi, n. d, tako su u Slankamenu jeam i ra kao dabina raunani 1546. po

5; 1566/67. po 6; proso 1546. po 5, 1566/67. po 10; oko 1576. po 7; pre 1595. i 1614. po 9
aki kao dabina; suraica je pre 1595. i 1614. obraunavana po 8 aki.
Uporedi o ovom pitawu B. Hrabak, Cene itarica i vina oko Zapadne Morave,
Uica i Rudnika 14751575, Istorijski glasnik, 1, Beograd, 1986, 5967.
Prihode od stoarstva ne moemo precizno pratiti jer defteri obino ne sadre
potpuni popis stoke. Krupna stoka nije popisivana, a adet agnama poreza na sitnu
stoku (ovce i koze) bile su delimino ili potpuno osloboene mnoge drutvene
grupe, vidi detaqno H. Hadibegi, Porez na sitnu stoku i korienje ispaa, Prilozi za
orijentalnu filologiju; VIIIIX, Sarajevo, 19581959, 7783.
Tabele poreskih prihoda po nahijama u prilogu.
B. urev, n. d, 280.
85
svakog krda je uzimana i dabina za tor (resmi agil). Od sviwa koje su preko
dana jele ir, a uvee dolazile u svoja sela da noe, nije se naplaivalo
nita kao i od prasadi i sviwa mlaih od est meseci. 46
Prihodi od pelarstva ne izdvajaju se bitnije od prihoda u drugim oblastima. Oni su iznosili 51.272 ake. Od deset konica uzimana je na ime poreza jedna konica, a od pet konica pola konice.47 Ako ih je bilo mawe
od pet, uzimalo se od svake konice po dve ake. Desetina od konica je
uzimana u vreme etve i to na mestu gde su konice bile smetene. Poto
su se konice zbog boqeg prinosa esto selile, bilo je predvieno da se u
takvim sluajevima prihod deli izmeu gospodara vlasnika konica i
gospodara zemqe na kojima su konice bile postavqene. 48
Vinogradarstvo je takoe bilo izrazito razvijeno na prostoru Sremskog sanxaka a najvie u podrujima koja su se neposredno naslawala na
Fruku goru. Ono se naslawalo na stariju tradiciju, koja je svoje poetke
mogla imati jo u vremenu rimskog carstva, a odrala se i u periodu sredwovekovne ugarske drave.49 O znaaju vinogradarstva u ugarskom, i kasnije
turskom Sremu, svedoe nam ve pomenuti izvetaji Sanuda (1532) i Ungnada (1572).50 Prihodi od vinograda su ubirani na uobiajen nain, a u strukturi poreza inili su 15,9%. Najavei prihodi su ostvarivani u nekoliko
sela u oblasti oko danawih mesta Iloka i Sremskih Karlovaca.51 Meu
vlasnicima vinograda pomiwu se i muslimani i hriani. Muslimani su
plaali resmi dunum a hriani uur od vina i neke druge dabine.52
Hriani su takoe plaali i resmi sepet (porez na korpu) i i resmi fui
46
47
48
49
50
51
52
86
B. urev, n.d. 281. O irovini u sredwovekovnoj Srbiji uporedi R. Kati, Stoarstvo sredwovekovne Srbije, Beograd, 1978. 59, 83 i 157.
Porez od konica sasvim se podudarao sa obiajima koji su vaili u sredwovekovnoj srpskoj dravi uporedi R. Kati, n. d, 6768.
B. urev, n. d, 280281.
O vinogradarstvu u Sremu i wegovom znaaju u okviru vinogradarstva sredwovekovne Ugarske vidi L. Makkai, n.d, 13 autor je detaqno naveo maarsku literaturu.
Vidi napomene 9. i 10.
B. McGowan, n.d, 554.
O. Zirojevi, Jedan vek turske vladavine u Slankamenu (15211621), Istorijski
asopis, XIVXV, 19631965, Beograd, 1965. Muslimani u Slankamenu su imali 1546.
godine pod vinogradima 60 dunuma dok veliinu hrianskih vinograda nije
mogue utvrditi jer je zabeleen samo uur od vina koji je iznosio 2.050 pinti.
Defter iz 1566. belei u Slankamenu pod vinogradima 154 dunuma zemqe. Sve te
vinograde drali su muslimani dok se uur od hrianskih vinograda smawio na
850 pinti. Taj trend se nastavio i daqe, pa su muslimani drali pod vinogradima
265 dunuma a uur od vina je iznosio 434 pinte. Na osnovu poreza na korpu (resmi
sepet) koji je 1566. iznosio 160 aki, a skupqen je od hriana u iznosu dve ake po
vinogradu, vidi se da su hrini posedovali 80 vinograda. Veliina vinograda se
poveala i na do 10 dunuma, za razliku od ranijeg perioda kada je iznosila od 0,5 do 6
dunuma.
porez na vinsku burad.53 Izgleda da je bar u istonom Sremu dolo do opadawa vinogradarstva na poetku XVIII veka. To moemo zakquiti na osnovu putopisa Prandtetera koji 1608. navodi da ima mnogo obraenih
vinograda, ali poto se ne podiu novi, itav kraj, skoro do Beograda, pun
je opustelih vinograda. 54
Agrarni odnosi u Sremu polovinom XVI veka bili su tipini za pogranine krajeve Osmanske imperije. Dominantno srpsko stanovnitvo se bavilo poqoprivredom. Wegova davawa dravi bila su mawa zbog prava koja
je steklo prilikom turskog zaposedawa Srema. Uobiajena rajinska dabina hara zamewena je filurijom, a davawa spahijama se nisu razlikovala od
davawa u drugim sanxacima. to se tie strukture poqoprivredne proizvodwe, ona je zahvaqujui plodnosti sremskog zemqita bila na viem nivou, to se vidi iz koliine proizvedenih itarica. Od raznih
poqoprivrednih delatnosti u Sremu je bitno naglaenija bila uloga ovarstva (u istonom i centralnom delu) i vinogradarstva u Frukogorju.
NENAD LEMAJI Ph. D.
Agrarian relations and agricultural development

in Srem in the middle of XVI century
Summary
Cattle breeding and agriculture were the most important part of the agricultural activities of the Turkish Empire during XVI century. The agrarian relations in Srem in the middle of the XVI century were typical for the border areas of the Turkish Empire. A
dominant Serbian population had been engaged in agriculture. Their taxes towards the state were less, due to the rights that they had acquired during the Turkish occupation of
Srem. The usual duty, tax, (harac) of non-Muslim subjects was replaced by filurija (special tax for privileged heardsmen) and taxes towards the landowners did not differ to the
ones within other sanjaks (territorial units). As far as the structure of the agriculture production, it was, thanks to the fertility of the Sremms soil on a higher level that could be
seen from the quantity of the grains produced. Out of the various agricultural activities, in
Srem, much more emphasized was the role of the sheep raising (in the eastern and central
part of it) and wine growing in. the area of Fruka hill.
53
54

P. Matkovi, n. d, Rad JAZU, 116, 16.
87
Najkarakteristiniji poreski prihodi od poqoprivrednih

proizvoda po popisu Srema iz 1566\67.
Penica
Jeam i
ra
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Sviwe
Konice
Lan i
konopqa
Ilok-nahija
Ilok
2450
390
100
784
270
120
350
54
Ike
2450
390
490
150
40
211
25
Opatovci
812
180
140
200
110
50
12
Rado
728
132
77
50
25
98
10
Jandor
910
186
70
100
20
50
Voin
910
120
40
70
50
20
23
10
2100
180
60
105
150
24
100
15
Vizi
1932
306
15
140
125
40
120
33
Sot
1890
270
105
120
25
180
15
Netin
4354
1200
100
1050
300
270
232
50
Kalotinci
2800
780
40
91
800
50
750
65
490
180
20
70
55
25
10
4354
1200
100
1400
1400
353
232
53
980
180
105
300
20
20
16
Gorwi Berak
1400
180
140
300
30
140
20
Dowi Berak
1120
210
175
50
20
30
25
Susek
1568
270
36
70
120
25
38
10
Berkasovo
Pribina glava
Lipovac
Lovas
Beleveg
Divo
Modaro
474
180
35
95
20
20
Rika
1148
360
40
70
150
60
155
22
Netin
1148
360
40
77
150
50
150
20
Nioka
700
60
70
150
25
60
Kielac
2240
360
40
175
200
38
128
18
Gimuin
840
150
98
200
45
20
Motokin
420
72
70
110
15
140
15
Mohovo
1400
300
100
210
50
20
45
Quba
2800
540
700
300
181
328
55
910
90
63
110
30
30
avlovica
88
Firovci
2800
780
40
91
750
65
Erdevik
2534
480
40
560
55
Gibarac
3500
150
80
210
250
54
80
35
570
280
75
Bapska
1610
108
91
23
76
145
25
Pakledin
3500
600
120
280
500
135
350
80
Komlu
700
150
140
150
145
120
18
Seleu
2800
600
80
210
400
35
350
60
Bingula
3920
1200
60
700
100
80
100
72
Farka
Novakovci
2940
330
44
105
500
57
150
30
1470
480
80
315
300
87
160
74
Bainci
4200
600
40
350
600
200
400
63
edimir
1680
420
120
420
100
32
30
30
Hamiak
4200
600
40
350
600
200
400
63
ekrija
896
120
12
105
60
25
20
Leimir mali
350
102
16
105
55
25
20
30
Biklav
350
102
16
105
150
25
50
10
Livar
800
50
980
252
175
300
20
152
10
Pitinac
1148
540
147
600
40
80
35
Sotin
2730
870
120
420
575
298
320
58
85636
17310
1647
11529
12173
3830
7682
1423
Penica
Jeam
i ra
48
Morovi-nahija
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Sviwe
Lan i
Konice konopqa
Morovi
2660
600
105
150
59
130
12
Batrovci
2800
312
28
350
400
250
400
19
700
120
140
100
80
100
44
Andrijevci
1120
252
20
175
300
20
207
10
Kukujevci
7252
2400
20
350
2000
130
1000
150
Kuzmin
1449
360
140
2000
60
428
15
Bratoevci
3668
450
350
600
480
350
185
Kolo
1092
180
140
610
25
550
15
Pahova
770
60
140
200
200
250
20
trebci
980
150
80
217
200
270
280
13
Malovanci
490
120
175
120
100
171
20
22981
5004
156
2282
6680
1674
3866
503
titar
Opreava
89
Grgurevaka
nahija
Penica
Jeam i
ra
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Sviwe
Konice
Lan i
konopqa
Grgurevci
2800
720
80
945
220
45
250
120
Barunovac
2800
360
350
200
112
60
40
Stejanovci
2408
660
350
459
52
150
25
2128
306
217
450
160
225
25
Sveti ore
uqam
Sveti Dimitrije
Biket
798
180
22
154
190
100
188
35
Bojza
1050
150
40
315
195
160
150
35
Disno
2072
600
60
385
950
71
209
50
Laarak
2800
600
72
560
400
100
450
35
630
120
40
140
150
120
180
35
Manelos
3024
240
40
210
230
50
240
40
Ilija
1400
210
80
350
150
120
180
36
Velika Remeta
Mala Remeta
7168
912
80
350
520
350
732
122
Sv.Stevan
tiqanovi
Sveta Petka
Veliki Leimir
2380
480
100
385
500
25
450
20
Vlastinci
714
140
140
130
25
23
Kranovci
Grubievci
1680
240
40
350
250
239
370
27
Stroinci
742
168
210
150
260
390
30
Svilo
Hirjenica
1540
186
105
110
101
100
23
Mihovilovci
2924
300
210
500
175
200
40
Adaevci
1750
240
42
245
400
60
225
15
Filarovci
1470
210
60
175
150
180
120
25
350
120
124
75
67
85
15
Kirnaja
2940
420
350
500
80
258
30
Poto
1050
210
32
350
200
35
55
18
Gorwi Lipovac
1428
60
140
220
450
400
200
Petakovica
Zagolubinci
90
ipanovci
1561
900
630
800
254
970
50
ubovci
1260
Grk
1540
240
280
150
20
140
200
50
100
40
250
160
180
45
910
150
60
126
180
150
260
30
1330
270
52
245
180
150
220
35
578
126
210
60
100
172
18
Dowi Lipovac
1750
510
220
525
500
350
425
160
Jakobovci
1050
150
210
250
200
300
25
ukovci
1330
360
40
300
80
48
50
20
Helinci
2240
510
60
560
550
350
45
135
Bojit
784
90
364
100
44
50
Popovci
770
240
168
100
126
200
50
Urinci
420
120
105
120
113
20
40
1680
330
100
315
320
260
280
65
65249
11978
1340
11288
10989
5492
8962
1764
Botovci
Vladimirovci
Cerje
Tomaevci
45
Vukovska nahija
i
Penica Jeam
ra
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Sviwe
Lan i
Konice konopqa
Vukovarska
2156
930
48
350
500
25
1000
Desikovci
2010
390
40
315
150
140
250
35
Tihalevci
1610
480
60
350
100
42
50
68
Grabovci
476
150
72
140
250
243
150
20
Obradovci
322
60
105
150
120
130
20
Negoslavci
3080
510
129
315
450
250
350
120
Mikluevci
1960
270
385
300
200
100
90
Ceri
1540
180
245
320
230
420
65
Lipovac
448
72
40
70
120
75
75
15
Pete
2128
330
280
325
200
115
65
Marinci
2170
420
525
250
175
280
120
Bogdanovci
6570
600
40
535
400
550
700
98
Vladislavci
2100
520
40
385
450
120
250
65
Rainci
1190
210
16
140
150
120
20
Milkove
490
90
126
120
95
125
30
Brestovo
1540
270
20
245
200
120
160
40
630
150
84
250
180
282
30
eketinci
91
Martinci
210
78
42
20
15
Kenduru
1330
270
100
245
280
320
250
35
Opatovci
2310
515
220
315
123
95
35
45
34270
6495
825
5197
4908
3188
4857
987
Rogozna
21
Varadinska
nahija
Penica
Jeam i
ra
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Sviwe
Konice
Lan i
konopqa
Petrovaradin
2730
660
875
150
122
125
75
Karlovci
3570
1320
1540
4350
520
3520
1200
Novo Selo
2394
180
140
600
50
728
36
Kamenica
1330
252
40
210
50
25
60
15
Varasova
1190
180
35
500
25
145
10
Bukovac
3500
660
80
735
180
140
250
75
Dumbovo
1190
210
48
315
45
120
75
35
Senti
3290
290
70
660
123
241
35
910
240
40
245
75
70
60
30
Ledinci
2800
450
60
280
580
142
200
12
Beoin
4200
600
60
840
600
250
332
76
Rim
1078
30
21
250
50
71
28182
5072
336
5306
8040
1637
5807
1604
Itvanac
Vraevi
Andrijeva
14
erevika
nahija
i
Penica Jeam
ra
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Sviwe
Lan i
Konice konopqa
erevi
5460
930
160
1645
520
350
370
280
Koruka
406
150
24
105
50
25
20
30
Svilo
1134
300
20
308
100
50
70
68
Banotor
4060
660
40
525
350
220
250
150
Grabovo
2800
900
630
180
300
285
75
Bawa
98
18
21
25
25
15
25
980
180
210
1500
60
500
62
Mutaq
2562
554
280
350
50
235
20
Vaninica
4410
936
245
826
52
200
20
Radinci
Kuvedin
92
Beenovo
2800
Be. Prwavor
Slobodinci
13
Slankamenska
nahija
672
364
500
101
215
80
5304
600
80
840
800
150
376
123
30014
5900
328
5173
5201
1383
2536
933
Penica
Jeam i
ra
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Sviwe
Konice
Lan i
konopqa
Slankamen
2800
600
120
245
370
250
135
150
ortanovci
1344
576
40
630
1000
200
422
45
Kara
Tidija
728
312
150
200
400
11
Beka
3920
600
80
385
1200
270
375
150
Kredin
1008
432
1050
1500
390
1148
190
Mali Dormo
2030
450
80
455
150
130
180
55
Belegi
3080
360
40
350
600
200
340
40
Petrinci
1582
300
20
245
200
52
100
15
Tusa
2128
300
210
600
20
63
Surduk
1932
828
4478
Barba
1750
390
40
245
180
220
250
75
Pajanovci
2800
720
80
770
320
180
180
120
Dobrinci
560
120
140
110
30
70
10
Grabovci
4200
600
40
210
350
284
230
150
Ve
4200
600
40
140
320
180
220
120
Inija
9100
1800
80
1050
349
224
200
86
Sas
7280
600
120
420
1200
280
350
150
490
120
140
100
40
60
15
50932
9708
788
6685
13177
3150
4723
1387
titar
21
Irika nahija
Irig
i
Penica Jeam
ra
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Sviwe
Lan i
Konice konopqa
11270
2250
300
1225
1200
440
900
396
Hopovo
Staro Hopovo
140
60
14
25
25
22
25
1680
210
12
245
55
80
75
35
42
20
35
20
2800
300
70
1250
94
35
23
Batinci
Rivica
Kokuwa
Bregovi
93
Dowi Petrovci
2324
600
280
350
45
250
50
Borkovac
2730
300
12
105
350
220
230
120
Dobro Dol
2730
300
12
105
350
220
220
120
Kruedol
4200
600
120
700
4500
580
380
275
Kruedol
Manastir
9100
1200
200
1400
3500
750
1670
571
Grgeteg
Jelenci
3150
342
315
673
85
245
45
Kudo
2520
300
20
315
800
55
350
15
Jazak
2800
180
105
80
80
600
21
Neradin
Sveta Marija
Grahovci
2660
660
120
315
570
380
450
55
Mala Remeta
1890
600
80
700
3200
230
1800
350
910
444
32
175
155
100
450
12
Mea
4928
660
48
364
520
62
373
35
elovrinac
1414
780
44
630
1275
58
506
Bankovci
7490
700
988
100
400
35
Crkvine
Maradik
1800
120
1680
3500
360
750
250
atrinci
2660
420
120
420
100
30
35
25
Pavlovci
1050
240
120
350
120
75
35
25
avlinci
1050
270
120
350
204
97
308
24
Bekeneva
1450
414
210
900
30
400
10
Qukovo
3920
600
48
700
1300
275
1258
25
Mali Radinci
2296
738
280
961
25
430
24
Dowi Petrovci
3640
570
20
350
1000
50
800
20
16800
2100
400
2800
3500
325
875
350
97644
16944
1956
14910
31446
4906
13867
2941
Proso
Ovce
Vrdnik
Sveti Jovan
34
Mitrovaka
nahija
i
Penica Jeam
ra
Zob
(ovas)
Sviwe
Lan i
Konice konopqa
Mitrovica
9100
1650
80
840
250
135
167
250
Qubakovci
1890
120
20
680
200
40
91
32
Popinci
1210
228
40
210
150
110
123
45
94
Gorwi Klenak
3528
600
100
350
250
Dabakovci
1988
210
560
120
12
161
105
Ivanievci
2660
276
60
Leget
3920
990
Petrovci
1260
Tudinci
ondok
Bresta
elepovac
103
150
400
120
42
94
40
15
210
1450
238
542
125
400
1050
1800
320
335
150
240
315
350
240
14
1680
390
100
245
350
126
53
85
700
90
140
146
40
60
13
840
180
280
320
35
90
36
Krstac
1428
270
40
210
110
32
248
12
ainci
5600
170
40
140
2500
260
45
150
Kuetinci
2268
300
20
210
320
15
255
Gomolava
200
30
100
25
Nikinci
2464
750
40
315
631
41
111
10
1890
300
60
280
420
35
120
38
Lovar
Vidakovci
Novo Selo
1050
108
30
245
60
20
100
15
Hrtkovci
1890
390
175
400
100
380
40
Platievo
700
150
20
140
75
70
65
30
Kretinci
2380
360
20
245
700
95
530
32
532
368
40
840
1200
75
110
45
Subotite
1036
750
245
475
30
405
12
Dobrinci
3220
1200
40
350
1000
44
50
30
Bresta
1904
180
245
350
120
687
15
Tapavica
2100
540
16
350
450
50
326
40
Borkovac
2590
900
210
1200
120
907
75
Baradinci
1428
180
175
220
30
75
32
apina
1050
420
40
210
250
74
369
45
Kraqevci
4900
900
840
419
275
245
30
urevac
2800
360
20
210
900
120
700
72
Prhovo
9058
2100
80
1050
650
205
430
72
Buanovci
5034
1050
385
1300
56
422
20
728
102
245
210
50
180
45
2100
450
60
245
1500
150
433
110
Sewa
Mali Martinci
Bogdanovci
95
Ruma
7280
1500
400
1820
1250
325
300
98
titarovci
2240
Butrakovci
4550
570
350
1130
40
562
25
720
100
385
600
60
150
30
Dimitrovac
966
240
40
210
150
88
134
50
Brvenica
1568
492
40
90
200
32
499
56
Siba
3220
420
595
1220
50
450
46
Streqovci
3010
120
105
850
120
440
46
imote
1890
432
80
350
950
135
175
120
Fogan
1400
120
40
210
1000
50
612
20
Marelo
4200
660
120
455
1500
168
536
150
Viwevci
1400
192
140
200
30
71
10
Brajilova
2800
240
210
600
113
516
25
Hodolovci
560
90
140
400
50
250
20
Martinci
4620
1200
40
700
200
100
105
70
Jarak
7700
520
100
1050
1000
120
500
300
Novo Selo
5950
3500
80
910
3200
140
1160
45
140840
28408
2456
19866
35750
4762
15717
3063
53
Kupinika
nahija
Kupinik
i
Penica Jeam
ra
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Sviwe
Lan i
Konice konopqa
3304
1416
480
945
1800
350
1320
250
5768
1548
504
1500
158
796
75
Mali Dmitrovci
706
240
160
287
50
50
70
20
Maurovci
812
270
210
125
52
388
Vatovci
420
90
40
140
150
75
103
30
Mihaqevci
210
60
20
105
110
120
27
22
Blagovesti
Sakula
Marhanovci
1260
120
70
300
66
150
35
Turije
1890
420
40
415
265
150
114
35
Bemen
1260
210
210
865
33
33
10
Parinci
700
120
140
300
100
260
33
De
700
210
60
245
296
115
135
25
Obre
420
114
20
84
300
45
140
24
Selice
2100
312
60
280
450
50
191
62
560
120
70
400
25
108
28
Kamendin
96
Karlovi
4480
1050
80
420
950
110
Haan
590
44
1680
480
88
413
450
125
70
45
Orahovci
980
150
12
245
200
50
138
20
Ugrinovci
5880
1260
100
525
1800
232
329
150
Maletinci
700
60
40
140
150
110
116
30
Beletinci
700
78
70
150
34
71
15
Progar
882
300
40
620
500
45
450
86
3038
390
350
520
50
324
85
Novo Selo
Obratovci
2450
690
20
700
550
80
500
82
Grdanovci
1330
300
60
210
350
160
295
45
Karakua
288
144
60
245
150
75
138
25
Grubiinci
770
210
80
245
270
120
159
65
Letawe
560
180
245
149
30
80
15
Vojka
2100
660
120
525
1200
180
238
120
Drenovac
1050
180
60
245
500
80
102
20
616
60
12
140
60
30
74
60
Voe
Mikula
1638
312
24
210
500
220
405
30
Kurmadin
266
180
16
70
300
120
344
20
Grabovci
490
168
32
105
160
10
65
12
Milaevci
630
120
16
91
47
20
10
13
Vladotinci
630
60
70
200
30
93
15
Virgalovci
560
150
12
35
120
20
104
15
Farkadol
630
120
40
105
200
100
114
25
Bena
2128
246
20
380
600
55
188
30
Mikovci
1435
360
40
280
350
54
327
Veliki Krak
4872
720
80
525
800
100
113
23
Crnica
2380
480
20
420
550
228
626
20
714
360
28
120
15
26
Jarake wive
4900
900
140
525
1800
155
221
180
Dowi Klenak
490
90
20
140
120
40
131
25
Makalovica
1204
180
12
175
50
20
33
10
770
240
260
300
30
224
25
Kuine
1092
270
12
210
125
35
364
Boavci
700
120
20
70
200
15
64
12
Tovarnik
Ogar
97
Crepovac
1092
Krweevci
300
120
245
250
150
116
75
1372
570
80
350
200
60
250
56
Hergovci
742
258
112
100
40
60
20
Tolinci
742
192
10
154
280
22
25
ogodol
630
120
189
300
30
200
16
Dra
700
210
140
200
330
268
112
6328
990
60
735
1800
151
729
76
Vitojevci
770
240
140
260
30
140
15
Loinci
490
120
12
70
200
30
54
12
Vrbas
364
72
105
240
30
108
15
Bari
392
168
40
175
250
110
342
45
86765
19758
2522
15157
25482
5150
13253
2483
Penica
Jeam i
ra
Proso
Ovce
imanovci
59
Zemunska nahija
Zob
(ovas)
Sviwe
Lan i
Konice konopqa
Zemunska nahija
2044
876
1500
152
1488
100
Beanija
6300
1440
700
1300
100
90
25
700
150
32
210
130
12
125
10
Grabovac
1092
210
210
350
25
78
Dobanovci
3710
810
120
245
1500
230
828
185
Belarice
3808
930
364
1200
100
578
20
Crvena Crkva
4368
1200
420
550
120
110
32
Surin
1330
720
700
750
60
80
15
Kamendin
1400
300
40
224
500
25
60
20
ivac
2240
300
245
455
55
500
220
Buwavci
5600
1500
455
1325
250
578
50
Jakovo
Tverdewava
994
240
175
150
214
99
45
Batajnica
4340
810
160
525
800
100
140
30
Kuma
3500
390
140
315
350
150
365
120
Bagovac
1120
300
60
210
60
4560
720
160
525
2400
250
290
180
47106
10896
720
5523
13260
1843
5469
1057
Fenek
Banovci
17
Nemci nahija
Nemci nahija
98
i
Penica Jeam
ra
11900
2100
Zob
(ovas)
688
Proso
1750
Ovce
670
Sviwe
890
Lan i
Konice konopqa
750
350
Podgrae
3570
900
48
245
120
160
445
140
Drugovce
910
270
32
210
150
184
185
25
etvrtite
364
150
140
120
200
250
80
Vidakovci
1050
240
48
140
150
120
272
45
eran
1050
270
48
210
150
120
237
45
Otok
1610
480
60
490
100
80
84
25
Privlaka
2940
450
120
525
1200
220
127
120
Palievci
2268
360
350
120
210
450
38
ivice
560
130
20
140
75
40
86
25
Pobidica
1120
180
280
250
150
325
45
Gradina
1190
270
40
140
180
120
266
65
Komletinci
2114
312
301
200
321
400
210
Pekovci
1120
270
100
245
250
157
150
30
Podgajci
1274
246
100
245
250
135
366
30
630
180
40
140
120
160
209
35
2976
60
224
1230
350
263
36
Hatin
Ozdanoci
Blajevci
1988
252
245
175
400
387
240
Hapevci
2660
780
805
300
280
350
46
Varja
1190
210
105
100
33
230
15
Neradovci
1344
282
40
175
150
75
149
130
Svinarovci
1400
120
175
200
150
290
45
Virojovci
1540
312
210
150
50
100
44
epu
770
180
60
245
750
150
98
45
Ilinci
5250
720
595
850
500
761
285
Mala Vas
3500
720
427
500
274
526
150
Marinci
756
180
60
315
950
150
102
120
Bodanovci
1400
300
280
150
52
165
40
Draganovci
1050
330
48
140
250
150
112
140
350
120
105
75
120
50
20
1568
390
280
350
350
285
40
61412
11704
1612
9877
10285
6351
8470
2704
Trnovac
Ilaa
31
Podgorje nahija
Tovarnik
i
Penica Jeam
ra
4900
840
Zob
(ovas)
40
Proso
700
Ovce
1500
Sviwe
250
Lan i
Konice konopqa
215
160
99
Felefjer
Pavlovci
akovci
630
150
140
120
135
141
61
Borievac
140
30
56
20
20
67
15
Ivanci
630
120
105
200
15
35
20
Radotinci
630
120
105
190
85
50
30
Zobnorovci
1428
312
44
280
125
200
270
152
Fetilovci
490
60
140
235
20
118
22
Mali Ila
700
72
91
100
225
404
134
Tompojevci
2450
660
60
525
200
220
328
50
280
60
70
40
60
80
14
Bukovojovci
2170
390
315
180
175
406
60
amin
2450
310
100
525
250
150
36
60
Dirajinovci
1820
330
100
245
120
110
263
40
Bozova
798
156
16
140
100
30
60
10
Berak
1750
360
350
271
210
286
80
Jebirtovci
1960
390
245
320
246
276
25
eletovci
1820
150
364
150
211
300
12
280
24
14
20
20
20
10
Erdevarka
1540
180
60
210
180
150
129
40
Kundrovac
3850
870
945
110
200
101
45
30716
5584
428
5565
4431
2732
3585
1040
Balitan
ulvez
22
Ivankovo nahija
i
Penica Jeam
ra
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Sviwe
Lan i
Konice konopqa
Ivankovo
6300
900
200
1050
1000
348
414
150
Draganovci
1540
360
16
140
250
170
351
150
Vinkovci
5894
936
924
620
945
823
183
Jarmina
1470
30
154
140
35
104
Qeskovac
1568
180
175
152
211
410
120
Prkovci
1400
300
60
245
350
150
50
45
Rujdivina
1540
270
100
315
250
180
96
57
Andinci
Radovanci
Voinci
100
770
120
40
280
60
150
93
15
Dubrava
Kunovci
1750
240
280
259
225
335
135
Nadievci
1834
322
217
200
220
270
80
Mlinite
560
120
280
45
120
162
40
Jakobovce
1750
270
280
100
100
136
24
Retkovci
3290
300
315
400
320
490
139
728
150
105
50
250
243
50
Andrijaevci
ikovci
Hrobkovci
728
120
105
111
80
150
50
Tominci
420
150
140
60
52
58
20
Terbuance
2940
900
120
525
270
180
320
75
Slavkovci
2520
240
245
250
150
440
45
Obramovci
980
120
70
60
300
376
28
Laze
2940
484
784
420
430
395
145
Zaluce
1890
660
120
245
350
146
110
75
Guraevci
2590
750
128
315
1250
272
458
110
Petrovci
2800
360
350
222
350
276
85
Sviwarevci
1120
204
20
210
150
100
141
16
Vrabana
2716
560
840
350
780
365
67
Jankovci
602
120
60
140
180
120
150
15
52640
9166
872
8729
7549
6384
7216
1924
Posavqe nahija
Stronica
i
Penica Jeam
ra
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Sviwe
Lan i
Konice konopqa
728
180
245
210
150
41
45
upawe blata
2800
200
700
250
620
279
58
Slanci
1120
180
280
250
150
360
45
Jamena
630
60
84
100
200
200
Virda
378
60
105
120
140
200
35
Subotite
490
72
175
150
120
43
31
Podgajci
350
90
140
80
60
33
10
titar
700
210
210
200
210
290
154
Skorotinci
Bue
490
120
210
100
150
113
25
Vrbawa
770
240
175
120
110
143
30
101
Rajevo Selo
Drenovci
1540
440
100
245
1200
250
290
120
952
160
385
100
135
15
12
1050
180
245
350
150
126
40
Bowaci
910
180
40
245
150
120
99
40
Rainovci
1190
180
245
180
150
84
45
Vrbica
1680
180
35
50
26
202
14
apica
938
78
28
40
220
371
122
3942
390
875
220
85
474
150
Guwa
Babina Greda
Nova Varo
400
Gundinci
1708
360
728
300
740
650
120
Jaruge
1260
192
35
120
80
212
120
Cerna
6650
1200
160
875
1500
350
178
150
770
300
175
50
39
35
18
Papreja
1400
180
245
100
50
90
32
Gradite
1930
390
350
400
250
359
100
Novakovci
Buce
Jakobovac
28
Raa nahija
462
120
105
120
50
102
30
34838
5942
300
7140
6460
5005
4989
1552
i
Penica Jeam
ra
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Sviwe
Lan i
Konice konopqa
Raa
4900
1200
1225
2500
480
301
220
Pudrovci
1554
258
140
224
250
95
334
35
Opojevci
1540
660
2170
1500
350
1452
350
Hamzov
2520
720
1540
500
250
268
150
10514
2838
140
5159
4750
1175
2355
755
Penica
Jeam i
ra
Zob
(ovas)
Proso
Ovce
Ilok
85636
17310
1647
11529
12173
3830
7682
1423
48
Morovi
22981
5004
156
2282
6680
1674
3866
503
12
Grgurevci
65249
11978
1340
11288
10989
5492
8962
1764
45
Vukovar
34270
6495
825
5197
4908
3188
4857
987
21
Varadin
28182
5072
336
5306
8040
1637
5807
1604
14
erevi
30014
5900
328
5173
5201
1383
2536
933
13
Slankamen
50932
9708
788
6685
13177
3150
4723
1387
21
Nahije
102
Lan i
Sviwe Konice konopqa
sela
Irig
Mitrovica
97644
16944
1956
14910
31446
4906
13867
2941
34
140840
28408
2456
19866
35750
4762
15717
3063
53
Kupinik
86765
19758
2522
15157
25482
5150
13253
2483
60
Zemun
47106
10896
720
5523
13260
1843
5469
1057
17
Nemci
61412
11704
1612
9877
10285
6351
8470
2704
31
Podgorje
30716
5584
428
5565
4431
2732
3585
1040
22
Ivankovo
52640
9166
872
8729
7549
6384
7216
1924
30
Posavqe
34838
5942
300
7140
6460
5005
4989
1552
28
Raa
10514
2838
140
5159
4750
1175
2355
755
Zemun 1546. godine

Zemunska
nahija
Penica
Jeam i
ra
Zob
(ovas)
Konice
Lan i
konopqa
Zemun
480
300
62
60
Beanija
800
450
100
250
50
50
15
Dobanovci
1760
600
250
120
150
Belarice
1120
375
80
200
200
50
104
960
325
60
200
100
60
120
480
175
32
100
56
50
60
800
275
60
150
150
50
130
Bagovac
1120
400
100
250
257
100
200
Kuma
720
275
40
200
50
100
15
8240
3175
472
1350
1175
580
854
Proso
Ovce
Sviwe
Jakovo
Grabovac
Crvena
Crkva
Surin
Kamendin
ivac
Buwavci
Tverdewava
Batajnica
Fenek
Banovci
17
103
Mr ZOLTAN ERE
UDC 325.3(497.113)''1526/1910''
SKICA PROMENA ETNIKOG SASTAVA

STANOVNITVA NA TLU DANAWE VOJVODINE
15261910. GODINE
Saetak: Do sutinske promene sredwovekovne etnike slike Vojvodine dolo je u vreme turskih osvajawa, koja su dovela do iezavawa maarske populacije i nastajawa srpske etnike veine. Posle osloboewa od
Osmanlija dolo je do promene: uz stalan rast apsolutnog broja Srba, wihov odnos u ukupnom broju stanovnitva je zbog pristizawa novih kolonista razliite narodnosti opadao do 1918. godine. Karakteristina crta
novovekovne istorije Vojvodine je wena multietninost, multikulturalnost i multikonfesionalnost, koja je bila naroito izraena od XIX veka
do zavretka Drugog svetskog rata. Karakteristino je i da je od sredweg
veka do danas nekoliko puta dolo do promene etnike slike oblasti i da
u tome nije bila mala uloga dravnih vlasti, koje su, sa razliitim ciqevima, sprovodile kolonijalnu politiku.
Kqune rei: istorijska demografija, kolonizacija, Maarska, Srbija,
Habzburka monarhija
U vezi sa izuavawem promena etnike strukture stanovnitva na tlu
danawe Vojvodine javqaju se tekoe karakteristine za demografska
istraivawa usmerena na daqu prolost. Primarna okolnost koju moramo
imati u vidu je iwenica da etnika ili nacionalna pripadnost stanovnitva za dravnu vlast sve do druge polovine XIX veka nije bila od
posebnog znaaja. Vlasti su se zbog fiskalnih i odbrambenih razloga interesovale prvenstveno za brojnost, ekonomsku mo i eventualno za versku
pripadnost stanovnitva, te je karakter veine sredwovekovnih i novovekovnih popisa bio u skladu sa pomenutim prioritetima, o emu svedoe
brojni vojni, poreski, urbarijalni i crkveni popisi. Daqi problem
predstavqa iwenica da su relativno malobrojni popisi obuhvatali celu
105
istraivanu oblast, sprovoeni sa jedinstvenom metodologijom i ciqem.

Stoga moemo konstatovati da, sem posledwe tri decenije XIX veka i popisa iz 1910. godine, do savremenog doba postoje samo popisi stanovnitva
koja pruaju posredne, parcijalne, povremene i nesistematine podatke o
predmetu naeg istraivawa, te demografske i etnike promene ne moemo pratiti sa sigurnou i preciznou. 1
Problem predstavqa i okolnost da Vojvodina kao administrativna ili
istorijsko-geografska oblast nije postojala sem 18491860. godine i perioda iza Drugog svetskog rata. Na prostoru danawe Vojvodine u novom
veku nalazile su se upanije Bako-bodroka, Torontalska, Sremska i deo
Tamike upanije, a juni delovi pripadali su Vojnoj granici. U istorijskom, geografskom i ekonomskom smislu celinu je predstavqala ira
oblast od danawe Vojvodine, koja se prostirala na ve pomenute upanije
kao i na kompletnu Tamiku i Kraovsko-severinsku upaniju. 2
Period do Mohake bitke

Od kraja IX veka, pa narednih est vekova, etniku sliku Karpatske
kotline odreivalo je prisustvo i brojana dominantnost Maara. Zateeno sporadino avarsko i slovensko stanovnitvo pretenim delom je dosta
brzo asimilovano.3 Na osnovu papskih decimalnih popisa iz 13321337. godine, poreskih popisa sa kraja XV i poetka XVI veka, i na osnovu toponima
procewuje se da je od priblino 3,3 miliona ukupnog broja stanovnitva
Kraqevine Maarske pre Mohake bitke, 7580% (oko 2,5 miliona) pripadalo maarskom etnikumu. Pri tome, katolici su inili 8085% stanovnitva, dok je druga konfesija po brojnosti bila pravoslavna (preteno
Rumuni i Srbi).4 Broj onih koji su pripadali raznim jeretikim veroispovestima ili jevrejskoj konfesiji bio je zanemarqivo mali. Pomenutih
3
4
Prvi dobro pripremqen i dobro razraen popis stanovnitva bio je tzv.

Jozefinski popis 17841786, ali ni taj popis nije obuhvatao etniku pripadnost
stanovnitva, za wim su od znaajnijih popisa sledili: popis neplemikog
stanovnitva iz 18041805, odlian poreski popis iz 1828. godine, popis gradskog
stanovnitva iz 1848, austrijski popis stanovnitva 1851/1857. godine. Konano,
posle osnivawa Maarskog statistikog ureda 1867. godine, posebno od 1880. do
1910. godine stoje nam na raspolagawu popisi stanovnitva cele Maarske raeni
po jedinstvenim i savremenim statistikim principima i metodama.
U Maarskoj je ova oblast poznata kao Temeskz, a ograniena je sa severa rekom
Mori, sa zapada rekom Tisom, sa juga Dunavom a sa zapada jugozapadnim obroncima
Karpata.
cs Zoltn, Nemzetisgek a trtnelmi Magyarorszgon, Budapest, 1986, 23.
Szentpteri Jzsef (glavni urednik), Magyar kdex 3, Csszr s szultn birodalmban
15261790 (Kulturna istorija Maarske 15261790), Budapest Gyula, 2000, 341342.
106
2025% (oko 700.000) stanovnitva inilo je autohtono slovensko, pre svega hrvatsko i slovako stanovnitvo, kao i Rumuni, Srbi, Nemci, Kumani,
Jazigi, Peenezi, Francuzi i Italijani, koji su se doselili posle formirawa maarske drave.
U oblastima danawe Vojvodine Maari su se naselili poetkom X
veka, u najveem broju u najplodnijim, junim oblastima danawe Bake.
Prema rezultatima arheolokih istraivawa, toponima i arhivske grae,
moe se utvrditi, da su se Maari u povezanom etnikom bloku, sem ve pomiwanih oblasti, naselili preteno du Dunava i Tise, u Banatu severno
od linije VracZrewanin. Juno od pomenute linije, kao i na teritoriji
danaweg Srema, Maari su iveli izmeano sa Slovenima. Oblasti lesnog platoa severne Bake Maari su naselili veoma retko, a movarno podruje u oblasti danaweg Alibunara i Vrca (movara Igan) kao i
Deliblatska pustara (pustara Maksond) ostale su nenastawene. 5
U narednim vekovima irewe maarskog etnikog prostora se, generalno gledano, nastavqalo bez obzira na odreene demografske i istorijske
okolnosti koje tome nisu ile u prilog. Do suavawa etnikog bloka Maara dolo je najpre upravo u naim oblastima, u vezi sa turskim napadima
i useqavawem Srba u Maarsku.6 Migracije Srba postale su primetne i dinamine posle Kosovske bitke, a oko sredine XV veka dolo je do pomerawa stanovnitva ireg obima: s jedne strane stanovnitvo ispod Save i
Dunava, pred veim turskim naletima, povlailo se u Maarsku, a s druge
strane turska vojska je sa poharanih teritorija odvodila stanovnitvo u
robqe. Migracije su uglavnom tekle iz pravca Srbije u junu Maarsku, a
od poetka XVI veka i u pravcu Hrvatske, Dalmacije i Slavonije. Rauna se
da se iz srpskih zemaqa do poetka XVI veka iselilo u Maarsku (pre svega
u Erdeq, Baku, Banat i Srem) i Vlaku oko 200.000 qudi. S druge strane,
carigradski frawevci su (verovatno preteravi) procewivali da je
14361442. godine iz Erdeqa, Srbije i drugih oblasti jugoistone Evrope
od strane Turaka odvedeno u ropstvo oko 400.000 hriana. U prilog dinaminosti migracionih kretawa govori iwenica da se u oblastima Pomoravqa, Srema i Posavine tokom jednog veka tri puta smenilo
stanovnitvo.7 Seobu Srba u Maarsku u XV veku, po reima Radovana Samarxia, karakteriu dva toka: postepeno mawe primetno preseqewe
5
Kocsis Kroly, Adalkok a magyarsg etnikai fldrajzhoz a mai Vajdasg terletn, In:
Dvnyi Zoltn (szerkesztette), 22 tanulmny Bernyi Istvnnak, MTA Fldrajztudomnyi
Kutat Intzet, Budapest, 1995.
Istina, posle 1241. godine u oblasti severne Bake i reice Aranka u Banatu
dolo je do naseqavawa Kumana, ali je ta iwenica imala maweg direktnog uticaja
na etniku strukturu teritorije danawe Vojvodine od useqavawa Srba.
Sima irkovi, Seobe srpskog naroda u Kraqevinu Ugarsku u XIV i XV. veku, u:
Seobe srpskog naroda od XIV do XX veka, Beograd 1990, 3839, Toma Popovi, Seobe
srpskog naroda u Kraqevinu Ugarsku u XIV i XV veku, u: Seobe srpskog naroda od
XIV do XX veka, Beograd 1990, 47.
107
obinog sveta, i u istorijskim izvorima dokumentovano preseqewe srpske

vlastele. Seobe su tekle u vie talasa. 8
Voeni odbrambenim i ekonomskim razlozima, kraqevi Maarske su
podsticali useqavawe Srba. Migranti su stizali individualno ili u mawim odnosno veim grupama, to dobrovoqno, to pod silom ovo posledwe naroito za vreme Matije I koji je prilikom svojih protivturskih
pohoda redovno odvodio turske podanike u Maarsku. Tu ih je naseqavao na
teritorije opustoene od strane Turaka, na vlastelinstva maarskih ili
srpskih feudalaca. Samo 14801481. godine preselio je iz Kruevakog
kraja u oblast oko Temivara preko 50.000 Srba. Oni su u Maarskoj imali
ista prava i obaveze kao starosedeoci, a 1481. godine im je darivano pravo
na slobodno ispovedawe vere i osloboenost od desetka, sa obrazloewem
da e dobar poloaj pravoslavnih u Maarskoj da podstakne na useqavawe
vei broj wihove sabrae iz susednih oblasti. U skladu sa ovakvim razmiqawem, kraq Matija I je 1477. godine kod pape Siksta IV uspeo isposlovati
encikliku koja je katoliki kler i svetenike pozivala na toleranciju
prema pravoslavnima, zahtevao je da ih u propovedima ne vreaju, da im ne
uskrauju obrede, da ih sahrawuju u katolika grobqa i primaju u katoliku crkvu ukoliko to oni izriito trae. Uostalom, tolerantan pristup
mogao je olakati wihov prelazak na katoliku veru. Brana tome bila je
iwenica da je verski stareina ugarskih Srba bio beogradski mitroplit.
Srbi su se najradije naseqavali u gradovima du tranzitnih puteva, te ih
pre Mohake bitke, sem u junim krajevima zemqe, nalazimo u Tolni, Dunafeldvaru, Srpskom Kovinu, Budimu, Peti, Vacu i Sentandreji. 9
Vreme turske vlasti

Bez obzira na useqavawe Srba i drugih narodnosti, neposredno pred
Mohaku bitku pretean deo stanovnitva Ugarske, pa i junih krajeva,
inili su Maari. Tu konstataciju potvruje analiza decimalnog popisa iz
1522. godine koji je obuhvatao danawu Baku. Na osnovu tih podataka se
moe zakquiti da su bar dve treine stanovnitva june Bake inili
Maari. Sa druge strane, Srem i juni Banat su u to vreme imali preteno
srpsko stanovnitvo, to se bez obzira na velike drutvene i istorijske
promene i promene stanovnitva, pokazalo kao istorijska konstanta.
Burne promene u demografskim i etnikim odlikama june Maarske
odigrale su se u mutnim vremenima iza Mohake bitke. Sudbina Bake bila
8
9
Isto, 42.
Szalay Lszl, A magyarorszgi szerb telepek jogviszonya az llamhoz, Pest, 1861, 9, cs
Zoltn, Nemzetisgek a trtnelmi Magyarorszgon, Budapest, 1986, 110111, S. irkovi,
n. d, 45.
108
je zapeaena ve u nedeqama neposredno iza Mohake bitke, poto se

ogromna turska vojska povlaila iz Maarske upravo u meureju Dunava i
Tise. Pravac kretawa te vojske obeleavala su spaqena naseqa i pobijeno
lokalno stanovnitvo. Stanovnitvo Bake je samo na tri mesta, kod Subotice, Baa i na prostoru izmeu Futoga i Plavne, uspelo pruiti ozbiqniji otpor. Posledice harawa turske vojske bile su strahovite: prema
meusobno saglasnim konstatacijama turskih i maarskih istorijskih izvora Baka, pre toga gusto naseqena, napredna i bogata oblast, pretvorena
je u pustiwu. Veliki deo stanovnitva je izginuo, mnogi su oterani u ropstvo, a brojni su izbegli iz pohodom pogoenih oblasti. Prema nesumwivo
preteranim savremenim procenama, na prostoru izmeu Dunava i Tise je
izginulo oko 400.000 qudi. Oni koji su opstali, pobegli su u movarne i
druge teko pristupane oblasti.
Posle povlaewa turske vojske, Baku su zaposeli Srbi pod vostvom
Jovana Nenada, te se brojne maarske izbeglice nisu mogle vratiti svojim
domovima. Iako je oekivani veliki turski pohod 1527. godine izostao,
broj stanovnika teritorija danawe Vojvodine je u narednim godinama i
decenijama opadao. Smawivawu broja stanovnitva pridoneo je graanski
rat izmeu dvojice ugarskih kraqeva Jovana I i Ferdinanda I 15271538. godine, veliki turski pohodi 1529, 1532, 1539, 15411547, 15521556, kao i gotovo neprestano pogranino ratovawe posle 1541. godine. Usled navedenih
razloga teritorije Bake i Banata su do sredine XVI veka dobrim delom
opustele. Na Kastaldijevoj (Castaldi) karti iz 1566. godine Baka je oznaena: Bachmegh deserta. Prema onovremenim istorijskim izvorima, pre pustoewa Turaka u jednom bakom selu je bilo vie stanovnika nego u
tridesetak sela sredinom XVI veka.
U demografskom pogledu posmatrane oblasti je u vreme turkokratije karakterisalo opte drastino opadawe broja stanovnika, unitewe i iseqavawe maarskog stanovnitva i kontinuirano useqavawe srpskog stanovnitva. Turci su u ovoj oblasti bili prisutni u malom broju, preteno
kao vii oficiri, inovnici, trgovci i zanatlije i nastawivali su se u
gradovima i utvrewima. Vei deo muslimanskog stanovnitva bili su
Sloveni sa Balkanskog poluostrva, Srbi, Bugari, Bosanci. Pretenu veinu hrianskog stanovnitva predstavqali su Srbi koji su se veinom bavili uzgojem stoke, te su bili veoma pokretqivi. Oni su se naseqavali u
naputena naseqa ili pored spaqenih sela. Pored Srba, u pomiwane
oblasti u mawem broju pristigli su i Grci, Cigani i Jevreji.
Slini procesi su se odigrali i na teritoriji danaweg Banata, s time
da su Osmanlije ovde uspostavili svoju vlast posle zauzea Temivara
1552. godine i da su ove oblasti vie nastradale u graanskom ratu nego
Baka. Maarsko stanovnitvo Banata takoe su zamenili srpski doseqenici.
Od ezdesetih godina XVI veka do Dugog rata na posmatranim oblastima
uglavnom je vladao mir. Wenu teritoriju nisu pogaali vei turski pohodi
109
niti stranaki sukobi, te je Baka za vreme turske vladavine u periodu

15701590. godine imala najvei broj stanovnika.10 Ovaj period konsolidacije prilika prekinuo je Dugi rat, koji se pokazao sudbnosnim na vie
naina. Obim i teina razarawa mree naseqa i privrede prevazili su
ukupnu razornu snagu svih ratovawa sa Turcima tokom XVI i XVII veka i
bitno odredili tok istorije Ugarske u narednim vekovima.11 O katastrofalnim razmerama unitewa govori podatak da je od strane Tatara najvie poharana juna oblast zemqe i decenijama kasnije bila gotovo potpuno
nenastawena, nekultivisana i da je na srenijim oblastima u severnim
delovima meureja Dunava i Tise oivela samo jedna treina sela iz XVI
veka. Naseqa na kojima je ivot posle zavretka rata obnovqen bila su
mawa, neotpornija i siromanija nego pre Dugog rata. 12
Petnaestogodiwi rat je na teritoriji danawe Vojvodine uzrokovao
daqe proreivawe stanovnitva, kao i izrazito opadawe broja naseqenih
mesta. Meutim, brojanu dominantnost srpskog stanovnitva u junim
krajevima nekadawe Ugarske nije naruilo ni preseqavawe relativno
veeg broja Srba u okolinu Estergoma (Ostrogon) 1598. godine, niti iwenica da su osmanske vlasti ba u vezi sa ovom migracijom Srba, od poetka
XVII veka podravale useqevawe Buwevaca u oblasti Bake. 13
Ratovawa 16631664. i 16831699. godine dovela su do daqih tekih pustoewa i stanovnitvo se u tim prilikama, po ko zna koji put od Mohake
bitke, sklawalo u movare i druga zabita mesta. Ni mirno doba nije donosilo sigurnost: maarska pogranina vojska i maarski hajduci su esto
prodirali duboko na tursku teritoriju i do Subotice. Posledice ovih
prodora bile su stagnirawe broja stanovnika i usporavawe privrednog
ivota.
Sledea velika pomerawa stanovnitva bila su povezana sa dogaajima
iz Bekog rata (16831699), tokom kojeg je osloboen vei deo Kraqevine
Maarske, sem Banata. Za posmatrane oblasti je karakteristino da je tokom ovog ratovawa wih napustilo celokupno muslimansko i deo pravoslavnog stanovnitva. Kretawe stanovnitva u suprotnom smeru javilo se
1690. godine kada je usled povlaewa hrianske vojske sa Balkana, pod
vostvom pekog patrijarha Arsenija III arnojevia, etrdesetak hiqada
srpskih porodica napustilo svoje domove i uselilo se u Kraqevinu Maarsku. Vremenom, veina Srba se smestila na teritoriju Vojne granice organizovane uz Savu, Tisu i Mori. Oblasti istono od Tise i juno od reke
Mori osloboene su osmanske vlasti Poarevakim mirom iz 1718. godine, kada se cela teritorija sredwovekovne Kraqevine Maarske nala pod
vlau Habzburga. U to vreme broj stanovnika Maarske je jedva dostizao
10
11
12
13
Bcs-Bodrog vrmegye III, (urednik Borovszky Samu), Budapest, 1909, 97, 103107.
Szakly Ferenc, Virgkor s hanyatls 14401711, Budapest, 1990, 226.
Isto, 227.
Bcs-Bodrog vrmegye III, 111.
110
broj stanovnika iz sredweg veka, a wen etniki sastav je bitno izmewen: u

protivturskim i protivaustrijskim ratovawima broj Maara je opao, a
usled useqavawa broj nemaara porastao, te je srazmera Maara spala na
svega pedesetak odsto! Na teritoriji danawe Vojvodine posle Karlovakog mira jedva da je bilo maarskog stanovnitva.
16991918.
Posle proterivawa Turaka i useqavawa Srba, teritorija danawe Vojvodine bila je ratnim dejstvima opustoena, retko nastawena oblast, ije
je zemqite ve decenijama bilo neobraivano, zaputeno pa i movarno.
Od mnogobrojnih predturskih naseqa neka su i u tursko doba zadrala znaajne upravne, vojne i privredne funkcije, ali veina naseqa je unitena
ili propala. Razmere devastacije mree naseqa ilustruju i sledei podaci: dok je u sredwovekovnoj Bakoj postojalo blizu 500 naseqa, u istoj oblasti 1828. godine, 130 godina posle osloboewa od Osmanlija i posle
kolonizacije ovih oblasti, bilo je svega 107 naseqa sa 422.000 stanovnika.
Naseqavawe nekoliko desetina hiqada Srba 1690. godine nije bitno
uticalo na iwenicu da su ove oblasti sa poetka XVIII veka bile veoma
retko naseqene i sa malobrojnim stanovnitvom. Prvi popis stanovnitva iza turskog perioda, iz 17151720. godine, prua nam odreenu predstavu o demografskim odnosima. Moramo primetiti da po miqewu savremene
istoriografije popis sadri nedovoqno precizne, umawene podatke o realnom broju stanovnika. Prema tim podacima, na prostranim oblastima
Bake, istorijskog Banata i Srema ivelo je priblino svega 90.000
qudi.14 Od pomenutog broja, na teritoriji Bako-bodroke, Torontalske,
Tamike i Kraovske upanije bilo je svega 61.000 qudi (od toga u Bakoj
oko 31.000). Veinu ovog malobrojnog stanovnitva inili su Srbi. U Bakoj 72% stanovnika bili su Srbi, a 22% Buwevci i okci, u Banatu 96%
stanovnitva bili su Srbi, a ostali uglavnom Rumuni. 15
Posle Velike seobe, Srbi su se nastanili pre svega u junim delovima
Maarske, ali je bilo Srba ratrkanih i u drugim oblastima Maarske.
Po rasformirawu Potisko-pomorike vojne granice (17411750) Srbi su
se iz Pomorija i Potisja, ali i iz severnih delova Bake preselili u novoformiranu Banatsku vojnu granicu, u Velikokikindski ditrikt (osno-
14
15
Gabri-Molnr Irn, Mirnics Zsuzsa (urednici), Vajdasgi marasztal, tanulmnyok, kutatsok, Szabadka, 2000, K. obanoviA. Hegedi, Demografska i agrarna statistika Vojvodine
17671867, Novi Sad, 1991, 13.
Jszi Oszkr, A nemzeti llamok kialakulsa s a nemzetisgi krds, Budapest, 1986, 148149.
111
van 1774) i ajkaku oblast.16 Brojanom jaawu Srba u XVIII veku primetno je doprineo dolazak srpskih izbeglica posle austro-turskih ratova
17371739. i 17881791. godine, a tokom XVIII veka je bilo i socijalno motivisanog useqavawa Srba, mada u mawem obimu. Pored wih, u Srem su stizali Srbi iz zapadnih delova Hrvatske, pre svega iz Like, Banije i Korduna,
u neto mawem broju Srbi iz Slavonije i poekog kraja, Budima i severne Maarske. Generalno gledano, granice Monarhije su tokom XVIII veka
bile otvorene pojedinanom, grupnom, a u posebnim sluajevima i masovnom
useqavawu Srba iz Osmanske carevine. Za vreme vladavine Marije Terezije, zbog obzira prema Porti, preseqavawe nije direktno podsticano, ali su
vlasti dobrovoqne migrante oslobaale poreza i drugih dabina, davana je
pomo za dizawe kua i voewe ekonomije. Izbeglice su stizale pre svega
za vreme rusko-turskog rata 17681774. godine, kada su nedisciplinovane
turske trupe lutale i pqakale po Srbiji. Iz ekonomskih i verskih razloga sredinom sedamdesetih godina gotovo 5.000 qudi prebeglo je u Habzburku monarhiju iz mletake i turske Dalmacije, a na hiqade migranata iz
istog pravca stiglo je i osamdesetih godinama u Banat, Nemako-banatsku
regimentu i u ajkaku. Nekoliko hiqada qudi sedamdesetih godina stiglo je iz Bosne. Oni su razmeteni po Gradikoj regimenti, Sremu i ajkakoj.17
U prvim godinama vladavine Josifa II iz Srbije su u Monarhiju stizali
migranti pojedinano ili u mawim grupama. Prema izvorima 1785. godine
prele su mnoge porodice. Naredne godine meu izbeglicama sa nala
porodica Karaora Petrovia, a meu oko 150 izbeglica, koliko ih se
smestilo u Novom Sadu na poetku austro-turskog rata, bila je i ira rodbina Koe Anelkovia. Od poetka rata naglo je porastao broj izbeglica
iz Srbije: ve dva dana po poetku rata imigrirali su stanovnici Grocke,
Bolea, Vine i drugih mesta. Izbeglice su prelazile u Banat i Srem na
hiqade. Smatra se da je u prvoj godini ratovawa u Ugarsku prelo preko
80.000 izbeglica od kojih se blizu 50.000 ovde i trajno zadralo. 18
Nemile scene izbeglitva ponovile su se i za vreme Prvog srpskog
ustanka, kada je prema austrijskim izvorima preko kontumaca na Savi i Dunavu prelo 110.000 Srba, odnosno kad je kroz izbeglike logore prolo
ak 200.000 izbeglica! Od toga broja preko 20.000 se nastanilo u Sremu,
Bakoj, Novom Sadu, dok su se ostali vratili u domovinu. 19
Za nepunih 70 godina od 1720. godine, broj stanovnitva na posmatranim
oblastima se udesetostruio i 1787. godine se kretao oko 950.000 qudi. Naj16
17
18
19
Duan J. Popovi, Srbi u Vojvodini, kwiga 2, Matica srpska, Novi Sad 1990, 2,
5051.
Slavko Gavrilovi, Seobe Srba u Habzburku monarhiju u drugoj polovini XVIII i
poetkom XIX. veka, u: Seobe srpskog naroda od XIV do XX veka, Beograd 1990, 6365.
Isto, 6870.
Isto, 7273.
112
vie se povealo stanovnitvo Banata i dostiglo je 565.070 dua (poveawe za 18 puta), broj stanovnika Srema je prevaziao 150.000 (poveawe od
oko 5 puta), a broj stanovnika Bake bio je 227.147, odnosno porastao je priblino za 6,5 puta. 20
etrdeset godina kasnije, popis stanovnitva Lajoa Naa iz 1827. svedoi o znaajnim promena u verskoj i etnikoj strukturi na teritorijama
danawe Vojvodine: na teritoriji Bako-bodroke, Torontalske, Sremske
upanije kao i Petrovaradinske i Nemako-banatske regimente, odnosno
ajkakog bataqona u tri grada, u tri vojna komuniteta, 54 trgovita i
430 sela, u 156.737 kua, popisano je ukupno 1.090.886 lica. Od pomenutog
broja stanovnika pravoslavne veroispovesti bilo je 51%, s time da je su veinu predstavqali (3133%) Srbi, Rumuni su bili zastupqeni sa 67%, a
pravoslavnih pripadnika drugih etnikih zajednica 12%. Katolikoj veroispovesti pripadalo je 43% stanovnitva, 5% reformatskoj i luteranskoj i 1% jevrejskoj konfesiji. U tri etvrtine naseqa 90% stanovnika
pripadalo je istoj konfesiji, a u preko 99% naseqa pripadnici iste vere
predstavqali su barem 51% stanovnika to znai da su za vojvoanski
prostor bila karakteristina naseqa sa preteno jednovernim stanovnitvom, sa mawim brojem inovernih. Zapravo, postojala su samo tri naseqa u
kojima nijedna konfesija nije dostigla zastupqenost od 51%: Baka Palanka, Selena i Baja. Od svih naseqa teritorije danawe Vojvodine pravoslavni vernici su inili veinu u 282 (59%) naseqa, katolici u 174 (36%),
a protestanti u 24 naseqa (5%). Nii odnos katolika od srazmere u ukupnom stanovnitvu objawava se pojavom da su oni iveli u mawem broju veih naseqa, a pravoslavni u veem broju mawih naseqa. Primetimo da su
katolici bili zastupqeni u 96% naseqa, pravoslavni u 86%, protestanti u
35% a Jevreji u 31% naseqa. Verska struktura se nije podudarala sa
etnikom: pravoslavnih je bilo Srba, Rumuna, Grka i Cincara, a katolika i
protestantna Maara, Nemaca, Slovaka. 21
Veoma signifikantno poveawe stanovnitva, kao i promena wegovog
etnikog sastava, bili su posledica spontane i organizovane kolonizacije
stanovnitva i karakteristika prirodnog prirasta. Proces kolonizacije
koji je trajao u XVIII i u mawem obimu u XIX veku odredio je etniku strukturu stanovnitva, a time i trasirao karakteristine meuetnike i politike odnose do danawih dana. Spontano useqavawe imalo je dvojak
karakter. S jedne strane, radilo se o unutrawoj migraciji iz gue naseqenih zapadnih i severnih delova Maarske motivisanih socijalnim i ekonomskim razlozima. S druge strane, dolo je do imigracije Rumuna iz
rumunskih kneevina pritisnutih fanariotskom vlau, odnosno iz Beo-
20
21
Isto, 148149.
Zoltan ere, Demografske prilike u Vojvodini prema popisu Lajoa Naa iz 1828.
godine, Zbornik Matice srpske za istoriju, br. 46, Novi Sad, 1992, 103109.
113
gradskog paaluka i drugih srpskih oblasti pogoenih retorzijama turskog

politikog sistema.
Kolonizaciona politika Bekog dvora imala je dalekosenije ciqeve i
zbog toga potencijalno vei znaaj od spontane migracije Rumuna i Srba iz
inostranstva i unutrawe migracije Maara, Rusina i Slovaka iz drugih
krajeva zemqe. Prioritetnim zadatkom dravna vlast je smatrala revitalizaciju ratovima i turskom vlau opustoenih junih delova Ugarske.
Pored ekonomskih i fiskalnih razloga, Dvor je kolonizaciju smatrao vanim instrumentom germanizatorske i rekatolizacijske politike, ali i nainom kojim se moe veoma efektno postii umawewe ekonomske,
politike i etnike teine rebelnih Maara. Kolonizacija je iz pomenutih razloga bila najkarakteristinija za june oblasti: prema Jasijevim
podacima 17111780. godine samo u Banatu bilo je 800, a u periodu 1786
1846. neto vie od 400 akcija kolonizacije.22 Useqavawe Nemaca i delimino Srba teklo je u organizaciji Dvora a Maara, Slovaka i Rusina u
reiji Maarske dvorske komore i privatnih zemqoposednika.
Kolonizacija je zapoeta dvadesetih godina XVIII veka i puni zamah je
dobila 1763, kada je u Maarsku preteno u june krajeve stizalo godiwe po 5.000 kolonista. Tokom XVIII veka u Maarsku se uselilo oko milion i po (prema nekim podacima znatno vie od dva miliona) qudi, od
ega vie od 500.000 Rumuna, 300.000400.000 Srba, preko pola miliona Nemaca na hiqade Bugara, Jevreja, Jermena, Cincara, Klimenta, Cigana,
Francuza, panaca i drugih, ime je etnika i konfesionalna struktura
stanovnitva zemqe bitno izmewena. Veina kolonista naseqavala se u
junim upanijama zemqe, te je ova oblast postala u etnikom i konfesionalnom smislu najarenija u evropskim razmerama. Oblasti juno od Moria i istono od Tise do podnoja Karpata i Dunava organizovane su u
Temivarski Banat (Banatus Temesvariensis), koji je bio izuzet ispod jurisdikcije maarskih dravnih organa i nalazio se u posedu Beke komore i
pod vojnom upravom iz Bea. Tokom kolonizacije junih oblasti zemqe
Dvor je preferisao pre svega dvoru lojalne Srbe i Nemce i u mawoj meri
Rumune. Rekolonizaciju Maara dinastija je decenijama izbegavala pa i
spreavala, argumentujui to sklonou Maara buni, wihovim navodnim
turkofilstvom, nelojalnou prema dinastiji, ali i time da bi wihovom
rekolonizacijom priznala da se radi o maarskim zemqama a ne novoosvojenim teritorijama.23
U odnosu na sredwovekovne etnike odnose znatnu promenu znailo je
osvajawe etnikog prostora od strane Rumuna u Erdequ i Banatu, koji su,
poput Nemaca, predstavqali nov etniki elemenat na teritoriji danawe
Vojvodine. Rumuni su se jo za vreme Osmanlija u velikom broju naselili u
Erdequ i od strane Turaka okupiranim oblastima Maarske. Ipak, wihovo
22
23
Oskar Jasi, prema podacima Coeringa, n.d, 152, 154.

Duan J. Popovi, n. d, 39.
114
napredovawe je bilo veoma upeatqivo tokom XVIII veka. U Banat oni su se

doseqavali delom iz Erdeqa, delom iz Vlake. Usled wihovog doseqavawa
u istonim delovima Banata Rumuni su od sredine XVII do sredine XVIII
veka brojem pretekli Srbe, tavie wihovo prisustvo bilo je sve osetnije
i u zapadnim delovima Banata. U drugoj polovini XVIII veka Banat se u etnikom smislu ve delio na dva dela: na istoni, planinski deo, naseqen
preteno Rumunima i na zapadni, nizinski deo, naseqen Srbima, Nemcima,
itd. Tokom novog veka broj Rumuna se na teritoriji danawe Vojvodine
kretao od 5.000 do 100.000. 24
Beki dvor je podravao pre svega organizovanu kolonizaciju Nemaca.
Nemaki naseqenici su pristizali u Maarsku od poetka XVIII veka, pre
svega u Podunavqe i u Banat. Neto kasnije, u veem broju naseqavali su se
du Francovog kanala. Wihova prva naseqa nastajala su u vezi sa opskrbom
vojske u Vojnoj granici, te je stanovnitvo naseqa bilo sastavqeno preteno od inovnika, trgovaca, zanatlija, sluga i prevoznika i wihovih porodica. Najstarija naseqa pomenutog karaktera i sa najistijim nemakim
stanovnitvom bili su Osijek i Petrovaradin. Nemci su se u Zemun poeli naseqavati posle 1716. godine, u Temivar i Belu Crkvu oko 1717. godine. Nemci su u Panevu 1723. godine ve imali svoj kvart (Deutsch Pancsova).
Najstarije nemako naseqe u Bakoj bila je ataqa, osnovana 1729. godine.
Prva faza kolonizacije Nemaca u Banat zavrena je smru prvog guvernera
Banata 1734. godine. Naseqa koja su nastala do tog vremena dobrim delom su
propala tokom austro-turskog rata 17371739. godine od kuge i napada rumunskih pqakaa. U to vreme Banat su nazivali grobqem Nemaca.
Uprkos pomenutim tekim iskuewima, nastavqena je kolonizacija Nemaca, naroito posle 1756. godine, kada je kolonizacija postala sistematska i uzela masovne razmere. U periodu 17561766. godine odvijala se kolonizacija oblasti du reke Tami. Kolonizaciona uredba Marije Terezije
iz 1763. godine dala je nov polet naseqavawu. Vladarka je planirala kolonizaciju 20.000 porodica u Banat, meutim, plan je polovino ispuwen naseqavawem 11.000 hiqada porodica, odnosno oko 42.000 dua.25 Car Josif II
takoe je favorizovao naseqavawe Nemaca, s tom razlikom da su u saglasnosti sa wegovim patentom o verskoj toleranciji, u kolonizaciji mogli uestvovati i protestanti. Za vreme wegove vladavine, samo sa nemakih teritorija pristiglo je 40.000 kolonista u Maarsku. Za razliku od maarskih i
drugih kolonista, Nemci su dobili osetnu dravnu podrku: u Bakoj i
Banatu oekivala su ih gotova sela, zemqoradnici su dobijali est, a zanatlije petnaest godina potede od plaawa poreza, dok su maarski migranti,
primera radi, uivali jednogodiwu potedu od plaawa poreza.
24
25
Na osnovu podataka publikacije: 1990. vi npszmlls, Magyarorszg nemzetisgi

adatai megynknt 18701990, Kzonti Statisztikai Hivatal, Budapest, 1992.
115
Ve smo spomiwali da je beka kamarila oteavala rekolonizaciju Maara u june krajeve zemqe. Tu politiku najdoslednije je mogla sprovoditi
u Banatu, koji je bio pod ingerencijama Dvorskog ratnog saveta i Komore
do 1778. godine, a mawe u Bakoj, u kojoj je obnovqen rad maarske dravne
administracije i upanijskog sistema. Iz tih razloga, u Bakoj se mogla
odvijati rekolonizacija Maara, zbog ega se u Bakoj vremenom stvorila
dosta razliita etnika struktura od one u Banatu. Prve kolonizacije Maara vrio je kaloki nadbiskup Imre aki, iji primer je sledila i komorska direkcija: Maari su se 1731. godine naselili u Janohalmi,
Jankovcu, Mateovcu, Meqkutu i Almau. U nastanku naseqa u Bakoj znaajnu ulogu je imao grof Antal Graalkovi glavni tuilac Komore, koji
je, suprotno politici Dvora, umesto naseqavawa Nemaca, podravao kolonizaciju Slovaka i Maara. Po wegovim zamislima, naseqavawem Maara u
Potisju i Podunavqu trebalo je fiziki razdvojiti banatsko i bako
Srpstvo. Naseqavawe Maara pored Tise moglo je otpoeti posle rasformirawa Potisko-pomorike vojne granice.
Rekolonizacija Maara u veem obimu odvijala se u periodu 17461770.
godine, s time da je u tom periodu bila usmerena prema Bakoj i do sedamdesetih godina jedva da je bilo Maara u Banatu. Doseqenici su veinom dolazili iz Jasko-kumanskih oblasti, Prekodunavqa i ongradske upanije,
ali ih je bilo i iz drugih krajeva Maarske.26 U Banat prvi doseqenici
stizali su na poetku sedamdesetih godina: 1773. godine u Novi Kneevac,
Majdan i Krstur, 1774. u Debeqau, 1776. u Tordu, Jabuku i Orosin. Znaajnije maarsko naseqavawe Banata odigralo se posle 1778. godine, kada je
sem delova koji su bili u sastavu Vojne granice izvrena reinkorporacija Banata u Kraqevinu Maarsku. Doseqavawe Maara u Banat bilo je delimino u vezi sa nadaleko poznatom segedinskom proizvodwom duvana:
kada je proizvodwa itarica u ataru Segedina ograniila tamowe irewe duvanskih plantaa, proizvoai su poeli da migriraju u pravcu Banata, gde su nali odgovarajue okolnosti za svoju delatnost. Naseqavali su
se do 1810. godine pre svega u Maarski Majdan, Novi Kneevac, oku, Oroslamo i Sajan.27
Jo u sredwem veku maarsko stanovnitvo Srema se veinom preselilo severno iznad Dunava ili palo pod naletima turskih vojski. U novom veku Srem je pripao Slavoniji, odnosno Trojednici, pa u tom pravcu nije
bilo naseqavawa Maara. Interesantna je iwenica da je u zapadnom Sremu od sredweg veka opstala maarska populacija u Laslofalvi (Laslovo),
Korou i Koprivnici, ije je stanovnitvo popisano ve 1697. godine.
Za nepunih sto godina broj Maara u Bakoj, Banatu i Sremu premaio
je 280.000 qudi, od kojih je oko 220.000 ivelo u Bakoj, a u Sremu jedva
vie od 3.000. Ovo znaajno poveawe wihovog broja, sem rekolonizacijom
26
27
Isto, 45, Kocsis Kroly, n. d.

Kocsis Kroly, n. d.
116
bilo je uzrokovano i veim prirodnim prirastom od nemake i srpske populacije. U periodu iza Revolucije tempo porasta maarskog stanovnitva je
vidno opao, nesumwivo i kao posledica gubitaka u etrdesetosmakim dogaajima. Meutim, drutvena i politika konsolidacija i privredni razvoj posle sklapawa Nagodbe pogodovale su poveawu broja Maara, te se do
1910. godine wihov broj u ovoj oblasti povaao na preko 525.000 qudi, a
srazmera u ukupnom stanovnitvu na 28%.
Pored Srba, Nemaca, Rumuna i Maara na teritoriju danawe Vojvodine su se u XVIII veku u mawem obimu naselili Slovaci, Rusini, Jevreji i
predstavnici drugih naroda. Wihovim doseqavawem je daqe poveavan multetniki, multikulturalni i multikonfesionalni karakter regije. Maarska kraqevska komora je u Baku naseqavala sem Maara i Slovake: u
Baju 1720, u Baki Petrovac 1740. u Bezdan 1742, u Lali 1760-te, oko
1770-te u Kisa i Gloan, 1790/91. godine u Pivnice. Najstarije slovako
naseqe u Banatu bilo je Aradac (1781. ), a do devedesetih godina XVIII veka
naselili su se Slovaci u Pardaw i oku. 28
Rusini su se naseqavali od sredine XVIII veka, pre svega u Doroslovo,
Kulpin, Kucuru i Krstur. Naseqavali su se i u pojedinim sremskim mestima, najvie u idu.
Nakon austrijskog gubitka Beograda 1739. godine u Novi Sad su se doselili Jermeni. Ubrzo (1743. godine), organizovali su svoju crkvenu optinu.
Bavili su se prvenstveno trgovinom stokom. Potpuno nov etniki element
u Vojvodini bili su Klimenti, pripadnici katolikog severnoalbanskog
plemena, koji su takoe 1739. godine izbegli pred oekivanim turskim represalijama, zbog svog uea u borbama protiv Turaka.
Posle 1786. godine u naseqa sa preteno pravoslavnim stanovnitvom
naseqavale su se bogate cincarske izbeglice. Poto su wihove vera i kultura bile iste kao srpska, oni su se vremenom asimilovali u srpstvo, jaajui na taj nain tu etniku zajednicu ne toliko brojano koliko u
materijalnom i kulturnom smislu. Cincarska populacija je na prelazu
XVIII i XIX veka doprinela nastanku imunog srpskog zanatlijskog, trgovakog i graanskog sloja.
Po tvrdwi Melhiora Erduqheqija, Jevreji su iveli na teritoriji
Varadinskog anca ve krajem XVII veka. Ubrzo su se pojavili u Baji i
Temivaru (1712). U Bakoj ih je 1720. bilo 90, a tri decenije kasnije 102
Jevreja. Do kraja dvadesetih godina XIX veka na teritoriji danawe Vojvodine bilo ih je vie od 7.500. Priblino tri etvrtine Jevreja naselilo
se u Bakoj. Bilo ih je najvie u Novom Sadu (705), zatim u Baji (593), Bakoj Palanci (353), Velikom Bekereku (303), Zemunu (289) Jankovcu (256),
Subotici (201), Kikindi (298), Adi, Kawii i Senti (163, 164, 151). U Ze-
28
117
mun su se 1739. godine doselili brojni Jevreji, panskog i nemakog porekla, iz Beograda.29
Istorijska nauka raspolae demografskim podacima koji potiu iz
vremena neposredno pred revoluciju 1848/49. godine. Podaci statistiara
Eleka Fewea su generalno gledano pouzdani, ali s obzirom da nisu nastali radom odgovarajue strune i zvanine ustanove kojoj bi bili dostupni
odgovarajui sistematski podaci, wima treba pristupati sa dozom razumne
obazrivosti. Feweovi podaci su ipak vredni, jer oslikavaju etniku arolikost nae oblasti i mogu posluiti za poreewa sa prethodnim i kasnijim statistikim podacima. Moe se uoiti da je usled kolonizacionog
procesa srazmera Srba od kraja XVII veka do sredine XIX veka opala za 50%
i da je iznosila neto vie od 40% sveg stanovnitva. Suprotno tome,
srazmera Nemaca i Maara znaajno se poveala na 21, odnosno 16, 5%. Na
taj nain oblast je izgubila slovenski i srpski etniki karakter i postajala je etniki, konfesionalno i kulturno sve arenija uz porast stanovnika neslavonskog porekla. Ova tendencija bila je karakteristina za
etnike prilike posmatranih oblasti do 1918. godine. Specifinost je
predstavqala i okolnost da su Srbi, Nemci i Maari od sredine XIX veka
predstavqali pretenu veinu (77, 5%) stanovnitva teritorije danawe
Vojvodine, uz sve ujednaeniji odnos izmeu ta tri etnikuma. Za wima su
sledili Rumuni (9%), Buwevci i okci, (6,6%) i Slovaci (2,7%) koji su
inili ukupno 18% sveg stanovnitva, a ostale narodnosti su predstavqale 4% populacije.
2.000.000
1.800.000
1.600.000
Ostalih
1.400.000
Rusina
1.200.000
Slovaka
Rumuna
1.000.000
Hrvata
800.000
Nemaca
600.000
Maara
Srba
400.000
200.000
0
1846
29
1900
1910
Ludovicus Nagy, Notitae politico-geographico-statisticae incluti regni Hungariae partiumaqe

adnexarum, III, Buda, 182829, Duan J. Popovi, n. d, 53.
118
Posle poraza maarske revolucije i oslobodilakog rata 1848/49. godine, car Frawa Josif I je uredbom od 18. novembra 1849. formirao krunovinu pod nazivom Vojvodina srpska i Tamiki Banat koja se sastojala od
teritorije Bako-bodroke, Torontalske, Tamike i Kraovske upanije
kao i ilokog i rumskog sreza Sremske upanije. Vojvodina je opstala do
kraja decembra 1860. godine. Vojvoda je postao sam car, a Vojvodinom je
upravqao guverner sa seditem u Temivaru. Zvanian jezik kola i administracije bio je nemaki. Iako proklamovana Vojvodina u politikom
smislu nije zadovoqila zahteve Srba, niti je u etnikom pogledu bila
srpska, ona je kasnije postala snaan istorijski osnov i presedan za teritorijalne aspiracije Srba u junoj Maarskoj. Etniki sastav stanovnitva te administrativne oblasti je bio sledei: 30
Etnika
pripadnost
Broj
Rumuni
404.909
28,0%
Nemci
354.431
24,5%
Srbi
295.922
20,4%
Maari
258.419
17,8%
Buwevci
38.341
2,6%
Slovaci
28.048
1,9%
Bugari
22.433
1,5%
Romi
13.467
0,9%
Rusini
7.408
0,5%
okci
5.310
0,4%
Hrvati
2.874
0,2%
esi
1.469
0,1%
13.782
1,0%
Ostali Sloveni
Ostalo
Ukupno
Odsto
31
970
1.447.783
0,1%
100,0%
Vidimo da je teritorija Vojvodine srpske bila izrazito multietnika,

sa veinom etiri narodnosti, sukcesivno: rumunska, nemaka, srpska i maarska, koje su inile vie od 90% stanovnitva krunovine. Podaci, meutim, ne mogu verno posluiti za ilustraciju etnikog sastava teritorije
30
31
Antal HegediKatarina obanovi, n. d, 113.

Od ovih 310 su Moravci, 159 Grka, 149 iz Galicije, 101 Italijan, 66 Poqaka iz
lezije, 32 Rusa, 34 Slavonca, 28 Jermena, 27 Turaka, 22 Engleza, 6 Francuza, po
jedan Bosanac i vajcarac.
119
danawe Vojvodine, jer od we obuhvatju znatno iru oblast, a s druge strane zbog toga to u popis nisu ukquene oblasti Vojne granice koje su geografski i ekonomski pripadali regionu. Tako, popis se nije odnosio na oko
110.000 Rumuna i 210.000 Srba koji su iveli u Vojnoj granici. Popis ne pomiwe ni Jevreje, a znamo da ih je u to vreme na pomenutoj oblasti bilo vie
od 10.000; sem toga ne pomiwu se ni Grci kojih je bilo barem 2.000. Uzimajui u obzir prethodne primedbe, realnija etnika struktura junih krajeva
Maarske bila bi sledea:
Rumuni
515.493
28,4%
Nemci
386.056
21,3%
Srbi
501.476
27,7%
Maari
258.419
14,3%
Buwevci
38.341
2,1%
Slovaci
36.989
2,0%
Bugari
22.433
1,2%
Romi
13.467
0,7%
Rusini
7.408
0,4%
okci
5.310
0,3%
Hrvati
8.009
0,4%
esi
1.469
0,1%
13.782
0,8%
4.472
0,2%
Ostali Slaveni
Drugo
Ukupno
1.813.124
Kao to vidimo, etnika struktura stanovnitva Vojvodine srpske bitno se razlikovala od strukture stanovnitva posmatranih oblasti pre i
posle postojawa te krunovine, po tome to je imala rumunsku relativu veinu, su veinu predstavqala etiri, a ne tri pomenuta naroda, te je srazmera neslovena bila vea (preko 64%).
Posle ukidawa Vojvodine srpske i Tamikog Banata, na teritrijama danawe Vojvodine nastavqeni su procesi koji su karakterisali ovu oblast
i pre 1848. godine, uz povean stepen nenasilne asimilacije nemaara u maarsku naciju iza 1867. godine. Primetimo da je broj Rumuna, Rusina i Slovaka bio uglavnom u blagom porastu i da je bio stabilan do 1918. godine, pa
i do 1991, od kada sem Rusina wihov broj opada.
Dravni popis stanovnitva iz 1910. godine oslikava promene koje su
se odigrale u etnikoj strukturi stanovnitva teritorije danawe Vojvodine od sredine XIX do poetka XX veka. Uz primetno umnoavawe ukupnog
120
stanovnitva, vidqivo je opadawe srazmere Srba sa 40 na 29%, dok se srazmera Maara i Nemaca poveala u identinom tempu, sa 21 na 27%, odnosno
sa 16,5 na 23%. Srbi, Maari i Nemci inili su 1910. godine 80% ukupnog
stanovnitva. Hrvati i Rumuni zajedno, sledeih 11%, dok se preostalih
devet odsto delilo izmeu Slovaka, Rusina, Jevreja i drugih narodnosti.
Apsolutnu veinu stanovnitva od 5758% inili su narodi neslovenskog
porekla (Maari, Nemci, Rumuni, Jevreji, itd).
Podaci na nivou upanija vernije odslikavaju etnike karakteristike
stanovnitva posmatrane oblasti. U Bakoj je 1910. godine 45% stanovnitva bilo maarsko, 23% nemako i 18% srpsko, blizu 9% inili su Buwevci. Srem je imao sasvim drugaiji etniki karakter: ovde su Srbi
inili 44%, Hrvati blizu 26%, Nemci 16%, Maari 7%, a Slovaci 3%. U
Banatu gotovo jedna treina (32%) stanovnitva je bila srpske, 28% nemake, vie od 20% maarske i blizu 14% rumunske narodnosti. Moemo
primetiti da su u Bakoj pripadnici slovenskih naroda bili u mawini od
jedva 32%, a slino je bilo i u Banatu gde nisu dostizali 38% sveg stanovnitva. S druge strane tri etvrtine stanovnitva Srema bilo je slavonskog porekla.
Stanovnitvo gradova je takoe bilo etniki areno, ali je i u wima
preovladavala srpsko-maarsko-nemaka veina. Maari su 1910. godine bili u relativnoj veini u Subotici i Novom Sadu, u Vrcu i Zemunu to su
bili Nemci, a u Somboru i Panevu Srbi.
Posle rasparawa Kraqevine Maarske 1918. godine i prikquewa teritorija danawe Vojvodine Kraqevini Srba Hrvata i Slovenaca, poeli
su se odvijati od gore opisanih demografskih promena suprotni procesi.
Oni su delom motivisani spontanim, ali vie politikim razlozima.
Srazmera Slovena, a unutar wih Srba poela je da raste, a neslovena i nesrba da opada. Kolonizacije vrene u prethodnim vekovima nastavqene su
i u XX veku, ali su bile podstaknute pre svega nacionalno-politikim, a
mawe fiskalnim, ekonomskim ili populacionim razlozima (broj stanovnika na posmatranom prostoru 1910. i 2002. godine ne razlikuje se bitno). Najradikalnije promene odigrale su se posle Drugog svetskog rata, kada se
prvi put desilo da jedna velika etnika skupina (Nemci) bude gotovo u potpunosti odstrawena iz ovih oblasti. Proterivawem nemake mawine i kolonizacijome preko 220.000 Srba, Hrvata, Crnogoraca, Makedonaca,
Slovenaca u periodu 19451947. godine osigurani su slovenski i srpski etniki karakter Autonomne Pokrajine Vojvodine, uz opstajawe maarske,
kao najvee i brojnih mawih etnikih zajednica.
Prema podacima popisa stanovnita iz 2002. godine gotovo dve treine
(65%) stanovnitva Vojvodine se izjasnilo kao Srbi, neto vie od 14%
kao Maari; kao Hrvati, Slovaci, Crnogorci, Rumuni, Romi, Rusini i Makedonci izjasnilo se 11,6% ispitanih i ista tolika srazmera stanovnitva pripada ostalim nacionalnostima ili se nacionalno nije izjawavalo.
Popisano je 3.154 Nemaca.
121
Stanovnitvo Vojvodine 1910, 2002
2.500.000
2.000.000
1.500.000
1.000.000
500.000
10
19
02
20
Srbi
Maari
Nemci
Hrvati
Slovaci
Rusini
Rumuni
Crnogorci
Romi
Makedonci
Ostalo i nac. neizjaw.
Skica promena etnikog sastava stanovnitva teritorije danawe Vojvodine ni izdaleka ne oslikava svu sloenost problematike demografskih
prilika posmatrane oblasti u posledwih pet vekova. Ipak, na osnovu we
moemo doneti odreene zakquke. Do sutinske promene sredwovekovne
etnike slike Vojvodine dolo je u vezi sa turskim osvajawima na ovim
prostorima, kada su relativno stabilni etniki odnosi (sa pretenim maarskim stanovnitvom uz srpsku veinu u Sremu, junim oblastima Bake
i Banata) uzburkani. Turska vlast je na ovim prostorima donela relativno
brzo iezavawe maarske populacije i nastajawe srpske etnike veine.
Posle osloboewa od Osmanlija dolo je do promene u toj situaciji: uz
stalan rast apsolutnog broja Srba, wihov odnos u ukupnom broju stanovnitva je zbog pristizawa novih kolonista razliite narodnosti opadao
do perioda iza Prvog svetskog rata. Karakteristina crta novovekovne
istorije Vojvodine je wena multietninost, multikulturalnost i multikonfesionalnost, koja je bila naroito osetqiva od XIX veka do zavretka
Drugog svetskog rata. Karakteristino je i da je nekoliko puta dolo do
122
sutinske promene etnike slike oblasti i da u tome nije bila mala uloga
dravnih vlasti, koje su, sa razliitim ciqevima, sprovodile kolonizacionu politiku. U posmatranom periodu u politikom, istorijskom i etnikom smislu najvei uticaj na sudbinu ovog prostora imali su srpski i
maarski narod, uz nezaobilazan i rastui ekonomski, etniki i kulturni
znaaj nemakog stanovnitva kao i predstavnika drugih narodnosti, to
je sve rezultiralo specifinim vojvoanskim sentimentom i shvatawem
istorije fomulisane u misli da smo ovde svi dooi.
Zoltan Gyre MA
AN OUTLINE OF THE CHANGES

OF THE ETHNIC STRUCTURE OF THE POPULATION
ON THE TERRITORY OF TODAYS VOJVODINA 15261910.
Summary
An outline of the changes of the ethnic structure of the population on the territory of todays Vojvodina does not, in the slightest, represent all the complexity of the problems of
the demographic conditions of the observed area within the last five centuries. To the essential change of the medieval ethnic picture of Vojvodina connected with the Turkish
conquers on these areas came when the relatively stable ethnic relations (with mainly
Hungarian population along with the Serbian majority in Srem, Southern regions of Baka
and Banat) became stirred up. The Turkish authority on these territories had brought relatively quick disappearance of the Hungarian population and the arising of the Serbian ethnical majority. After the liberation from the Turks there was a change in that situation:
along with the continuous growth of the absolute number of the Serbs, their ratio within
the total number of population was decreasing due to the continuous arrival of the new colonists of various nationalities until the period after World War I. The distinctive feature of
Vojvodina's modern history has been its multiethnicality, multiculturalism and multi-confessionality that had especially been delicate from 19th century till the end of World War
II. Another characteristic of Vojvodina has been that on many occasions the essential
change of the ethnic picture of the area took place, and that the state authority had had a
great role in it, by putting the colonizational policy of different goals into effect. Within
the observed period in the political, historical and ethnical sense the biggest influence on
the destiny of this area had the Serbian and the Hungarian people, along with the unavoidable and growing economical ethnical and cultural importance of the German population
as well as the representatives of other nationalities that all together resulted in specific
Vojvodina's sentimentality and comprehending of the history that has been formulated
within a single thought that we have all been newcomers here.
123
Mr MIRKO MITROVI
UDC 325.3(497.113)''17/18''
ETNIKA SLIKA BANATA,

KRAJEM XVIII I POETKOM XIX VEKA*
Saetak: Teritorijalno razueno podruje danawe Vojvodine (Srem,
Banat, Baka) bilo je oduvek specifino na svoj nain, emu su doprinele
razne okolnosti. Pria za sebe je Banat, koji se posle austrijsko-turskog
rata (17161718) naao u sastavu Habzburke monarhije, kao carski posed,
izuzet od privatnog (spahijskog) vlasnitva, za razliku od Srema i Bake
kao izuzetno tretirana provincija, i koji je trebalo da postane uzdanica,
prvenstveno, u privrednom pogledu. To je podrazumevalo naseqavawe i kolonizaciju, poto je zateena retko naseqenim, iskquivo srpskim, stanovnitvom. U obzir su dolazili svi, nezavisno od verske i nacionalne
pripadnosti, ukoliko su bili specijalisti za odreene delatnosti. Tako
su se, na relativno skuenom prostoru, nali brojni narodi, upueni na suivot do danawih dana. Ovi procesi zavravaju se, uglavnom, na razmeu
XVIII i XIX veka, a posledica je bile etniko arenilo.
Kqune rei: naseqavawe, kolonizacija, Banat, Srbi, Nemci, Maari,
Rumuni, Slovaci, Hrvati
Kao sastavi deo danawe Vojvodine, Banat je delio wenu sudbinu u svakom pogledu, o emu se moe govoriti i na primeru oblikovawa etnike situacije. Ono je trajalo vekovima, prolazilo kroz razne faze, a za svaku od
wih moe se rei da je specifina na svoj nain. O tome je dosad zabeleeno mnotvo podataka, kako u stranoj (nemakoj-austrijskoj, maarskoj, rumunskoj), tako i u naoj literaturi, neujednaene naune vrednosti.
Svestrano prikazati ovaj i u svetskim relacijama jedinstven proces, zadatak je koji prevazilazi trenutne moi, tako da e ovom prilikom biti rei
* Ovaj pregled nagovetaj je budue studije, zapravo fazni rezultat nauno-istraivakog projekta: Vojvodina-multietniki istorijski prostor Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
125
samo o najznaajnijim kolonizaciono-migracionim kretawima, za potrebe

jednog optijeg pregleda. Polazite su poznata nauna saznawa, temeqi
arhivska istraivawa, u meri koju, su to doputale opte poznate okolnosti (neadekvatno finansirawe, meunarodne prilike, itd.), uz napomenu da
se ovi pojmovi tretiraju kao sastavni deo jednog istog procesa.
Opte je poznato da je Beki dvor u svemu tretirao Banat kao izuzetno
podruje, gotovo rezervisano za naseqavawe i kolonizaciju Nemaca, u ije
su proizvodno iskustvo i privreivawe, versku i politiku odanost polagane velike nade. Stoga, nimalo nije sluajno da je prolost Banata bila takorei preokupacija nemakih istoriara, iz ijeg su pera nastala brojna,
meu wima i vaqana dela. Od optijeg su znaaja statistiki pregledi za
celu Monarhiju, odnosno Ugarsku i wima pripadajue provincije, sa konkretnim podacima i za banatsko poruje (Demian, Czoering...). Ovamo se
svrstavaju klasina tiva (Bema, vikera, Kalbrunera, inemana, Hofmana, Srbika...), u kojima je izneto dosta podataka o tzv. uzornoj carskoj politici u Banatu, ukoliko je re o privrednim dostignuima, kolonizaciji,
duhovnim prilikama, prvenstveno Nemaca. U wima se favorizuje nemaka
civilizatorska uloga, ekonomska i kulturna superiornost, uopte zaluge
za procvat Banata, na emu je insistirala nemaka nacionalistika istoriografija uoi i u toku Drugog svetskog rata.
Zasnovana, preteno, na izvorima druge ruke, dela starije nemake istoriografije prevaziena su kwigom Sowe Jordan (Die kaiserliche Wirtschaftspolitik im Banat im 18. Jahrhundert, Mnchen, 1967), napisanoj na osnovu prvorazredne grae bekih arhiva. U woj je dat prikaz ciqeva i rezultata merkantilistike privrede, s osvrtom na pojedine wene grane, wihove nosioce, kolonizaciju i naseqavawe, uglavnom istonog (rumunskog) dela danaweg Banata. Pored arhivskih podataka, pisac je koristio i literaturu,
iskquivo nemake provenijencije, dok su mu dela na maarskom, srpskom i
rumunskom jeziku ostala sasvim nepoznata, zbog ega provejavaju jednostrana tumaewa.
Utisak je da se ni S. Jordan nije oslobodila tendencioznog pristupa o
civilizatorskoj ulozi (misiji) Nemaca wihovoj ekonomskoj i kulturnoj
superiornosti u odnosu na sve druge narode u verski i nacionalno arolikoj provinciji. Van svake je sumwe: wihov udeo je vie nego osvedoen, ali
se ne moe prevideti udeo Srba kao veinskog stanovnitva na ijim je
pleima poivala poreska (fiskalna) politika kao osnovni izvor prihoda
za sve dravne poduhvate. Sasvim je sigurno da je srpski narod imao znatnog
udela i u privredi, pogotovu u trgovini, na ijim je tokovima trebalo,
prvenstveno, graditi sveukupni ekonomski bilans. Uzgredni pomeni o svemu tome ne mogu zadovoqiti sa stanovita istorije Banata i Srba u wemu,
tako da dela nemake istoriografije nisu reewe.
Maarski istoriari bavili su se Banatom druge polovine XVIII veka,
preteno agrarnim i uopte feudalnim odnosima. Ipak, u delima Sentkala126
raia, Ekarta, Barotija, Petija, Aadija i drugih provejavaju podaci o

Srbima, pogledom i na wihovu predistoriju, prva i potowa naseqavawa, pri
emu se istie wihova veiinska prisutnost, zapravo srpski karakter, jezika i druga obeleja. Tu i tamo podaci o Srbima zabeleeni su u monografijama Torontalske i Tamike upanije, tampanim u redakciji Borovskog, odnosno u delima maarskih statistiara (A. Bodor, M. Buchman, J.
Demian, L. Nagy, E. Fnyes...), nezaobilaznim uprkos neizbeno relativnim
cifarskim vrednostima.
U celini, dela maarske istoriografije mogu posluiti kao zahvalna
orijentacija u poetnom snalaewu, u budunosti i vie od toga, s obzirom
na postojeu i nagovetenu saradwu sa naim istoriarima, uzajamnu na
najviem (akademijskom) naunom nivou, ba na projektu seoba Srba i oko
wih.
Odreenu pawu prolosti Banata posvetili su i rumunski istoriari,
bavei se wome iskquivo sa stanovita Rumuna, mnogi tendenciozno, nasedajui Dako-romanskoj ekspanzionistikoj teoriji. Na alost, toga se nisu
oslobodili ni pojedinci iz savremene generacije, poput A. Cinte, koji se bavio habzburkom kolonizacijom, odnosno I. D. Suua, u ijim radovima je
mestimino prenaglaen udeo Rumuna u drutveno-ekonomskom ivotu Banata. Na slian nain, takve tendencije provejavaju i u nekim radovima
K. Feneana, jednog od najplodnijih rumunskih istoriara, pisca veeg broja studija o banatskoj mitropoliji i srpsko-rumunskoj duhovnoj zajednici.
One su dole do izraaja i u Atlasu za istoriju Rumuna, prireenom u redakciji . Paskua, u kome je Banat, ponekad, predstavqen gotovo u uniji sa
Vlakom i Moldavijom, verovatno radi toga da se iskae nacionalno jedinstvo. Zasnovana na jednostranim izvorima, jednostranoj koncepciji, dela rumunskih istoriara nepouzdan su oslonac za istoriju Srba u Banatu, pa im
treba briqivo pristupati.
Nai istoriari dugo su tavorili na saznawima do kojih je dola strana,
prvenstveno austrijska i maarska, istoriografija. Gotovo neverovatno zvui iwenica da su do sada najvei doprinos dali, strogo uzev, amateri, ija
dela o Srbima u Banatu, u nekim sluajevima, mogu biti uzorna i za profesionalce. Vredne pomena su monografije F. Milekera o pojedinim naseqima
i celoj provinciji, na alost tampane bez naunog aparata, tako da je teko utvrditi poreklo izvora.
Zaobilaewe pre svega stranih arhiva imalo je za posledicu da su Milekerova dela bila jedina uzdanica, ukoliko se izuzmu uvodna poglavqa monografije o Velikokokindskom ditriktu iz pera V. Stajia. Na sreu,
pojedinci noeni entuzijazmom i linim shvatawima o svrsishodnosti
tampawa arhivskih izvora, zaduili su nauku tematskim zbirkama i pojedinanim dokumentima. D. J. Popovi pruio je dragocene podatke u delu
Srbi u Banatu do kraja XVIII veka (Beograd, 1955), prikupqene iz raznih
izvora, gotovo za svako naseqe, bavei se wima i studijski u monografiji
127
O Cincarima, osvrtom i na udeo Srba u stvarawu trgovaki arije, o kojima je publikovao arhivske dokumente (Graa za istoriju naseqa u Vojvodini od 1695. do 1796, Novi Sad, 1936) zajedno sa . Seanskim. Na slian
nain podatke o Srbima zabeleio je J. Erdeqanovi u posthumno tampanom delu Srbi u Banatu (Novi Sad, 1992), istina sa stanovita etnografije, ali ga ne mogu mimoii ni istoriari. Ivan Jaki prikupio je grau
iz Dravnog arhiva u Budimpeti, i objavio je u tri kwige pod naslovom:
Iz popisa stanovnitva Ugarske poetkom XVIII veka (Novi Sad,
19661974).
Od pojedinanih dokumenata treba pomenuti akta koja je objavio D. Ruvarac o Vrako-sebekoj i Temivarskoj eparhiji, sa opisom pojedinih
nahija, odnosno naseqa prvih decenija XVIII veka. Kada je re o izvorima
ove vrste, nau nauku zaduio je kao retko ko S. Peciwaki pasionirani
istoriar amater graom iz bekih, petanskih i rumunskih arhiva. Oni
se odnose na srpsko stanovnitvo, wegova naseqa u pojedinim ditriktima, kontribuciju i druge dabine, trgovinu, migracije, kugu i druge nevoqe, poput stradawa u austrijsko-turskim ratovima. Na osnovu te grae
Peciwaki je napisao monografiju Panevaki ditrikt 17171773. godine (Novi Sad, 1985), te dvotomno delo o graniarskim naseqima u Banatu
(Graniarska naseqa Banata 17731810, III, Novi Sad, 1982, 1985): bez naroitih linih i naunih pretenzija, ali sa mnotvom konkretnih podataka. Sline odlike ima i monografija Bela Crkva u XVIII i XIX veku, (Novi
Sad Bela Crkva, 1982), iz pera R. tegera o jednom od vojnikih komuniteta, s osvrtom na wegovo raznorodno stanovnitvo, ukquiv i ire podruje Novopalanakog ditrikta.
Treba pomenuti i pregled D. Nikolia (Srbi u Banatu u prolosti i
sadawosti, Novi Sad, 1941), napisan na osnovu literature, popularno, za
potrebe ire italake javnosti. Naunim radnicima namewen je pregled
R. Veselinovia, tampan u etvrtom tomu Istorije srpskog naroda
(Srbija pod austrijskom vlau, Beograd, 1986, 106162), dobro doao i sa
stanovita Banata, s obzirom da je tada inio jedinstveno administrativno podruje sa Srbijom. Veselinovi je pisac monografije o Ostojievu
(Istorija Ostojieva, Novi Sad, 1970), naseqa u anadskom ditriktu, u
kome su Srbi bili prisutni i posle proterivawa Turaka, o emu se navode,
istina, ne ba brojni podaci. Nezaobilazni su pregledi S. Gavrilovia
(Srbi u Ugarskoj i Slavoniji od Poarevakog mira do austrijsko-turskog rata, Istorija srpskog naroda, IV, Beograd, 1986, 195216; Od Beogradskog mira do Prvog ustanka 17391804, Isto, 195216), zasnovani na
podacima decenijama prikupqanim u naim i stranim arhivima.
Najkonkretnije delo o kolonizaciji i naseqavawu Banata je, brojem
stranica ne tako obimna kwiga, B. Jankulova (Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku, Novi Sad, 1961), jo uvek upotrebqiva iako prevaziena u meuvremenu steenim saznawima. Slian tekst publikovao je M.
Mitrovi, (Naseqavawe i kolonizacija Vojvodine 16901945, Godiwak
128
Drutva istoriara Vojvodine, Novi Sad, 1982, 194247), sa bibliografijom radova, osloncem na inoviranu literaturu, delimino i na arhivsku
grau. Kada je re o Srbima u Rumuniji, vrede pomena kwige: S. Bugarski,
Srpsko pravoslavqe u Rumuniji, TemivarBeogradNovi Sad, 1995;
Q. Cerovi, Srbi u Rumuniji, Beograd Novi Sad, 1997; Nikola Gavrilovi, Srbi i Rumuni, BeogradNovi Sad, b. g. Sasvim izuzetnim moe se smatrati kolektivno delo: Seobe srpskog naroda od XIV do XX veka, Beograd,
1990. Kao opti okvir, dobro je dola kwiga S. Gavrilovia, Srbi u Ugarskoj od kraja XVIII veka do revolucije 1848/49, Novi Sad.
Uz napomenu da se ovim pregledom izvora i literature ne iscrpquje wihov spisak, treba rei da predstoje sistematska, nimalo laka arhivska istraivawa. Ova studija zasnovana je na pristupanoj literaturi, delimino i
na arhivskim podacima prikupqenim u naim i stranim arhivima. Dragocene podatke pruila je zbirka izvora Muzeja Vojvodine, iz zaostavtine J.
Erdeqanovia, do danas nekoriena, a ona se ba odnosi na migracije i naseqavawe Banata na razmeu XVIII i XIX veka.
Polazei od faktora svojstvenih uobliavawu etnike situacije, autor
studije ima u vidu pre svega istorijske pretpostavke, dok se faktori geografske sredine i meovitih nacionalnih sredina preputaju pozvanijim
struwacima. Od istorijskih pretpostavki, prvenstveno ima u vidu ratove
kao faktor nasilnih promena struktura i migracionih kretawa, bilo da je
re o wihovim operacijskim tokovima ili mirovnim reewima. Nita
mawe nije zanemarqiva ni inauguracija dravne vlasti nad dotinom teritorijom i u tom pogledu izdvajaju se dva perioda: Od proterivawa Turaka iz
Banata do Austro-ugarske nagodbe (17161867) i od Nagodbe do kraja XIX
veka.
Karlovaki (1699) i Poarevaki mir (1718) oznaili su definitivno
prestanak turske i poetak austrijske vlasti, samim tim povlaewe Turaka
u predele juno od save i Dunava. Na taj nain dolo je do drastine izmene etnike strukture u podunavskom prostoru, a weno daqe oblikovawe
preuzela je na sebe austrijska dravna organizacija. Novoosvojene oblasti Austrija je zatekla u bednom stawu posle vievekovne vladavine Turaka, vidnih tragova ratnih pustoewa, zaputenosti u svakom pogledu.
Movarni tereni prekrivali su nepregledna podruja, retko naseqena,
iskquivo srpskim stanovnitvom, ako ne i jedinim u provinciji. Stoga se
beki dvor opredelio za intenzivnu kolonizaciju i naseqavawe, u reiji
drave ija je inicijativa dola do punog izraaja ba u Banatu, za razliku od Srema gde je inicijativa preputana pojedincima (u prvom redu veleposednicima). Osnovni ciq kojim se rukovodila drava bio je, prvenstveno, ekonomske prirode, iako iz vida ne treba gubiti ni politike, jo
mawe vojne ciqeve, poto se uveavawem stanovnitva u perifernim oblastima najboqe postizala stabilnost na meunarodnom planu. U tom kontekstu pristupilo se, mawe-vie, planskom naseqavawu verski i
129
nacionalno raznorodnog stanovnitva, s tim to se vodilo rauna da to

budu specijalisti za odreena zanimawa.
Kontinuirani prikaz doseqavawa svakog od narodna zahteva vie prostora nego to je to potrebno u ovoj prilici, tako da e biti rei samo o najznaajnijim skupinama i talasima wihovog doseqavawa:
Naseqavawe Srba
Naseqavawe Srba na teritoriju Banata zapoiwe jo sredinom XV
veka, jaim oslawawem srpskih despota na ugarske kraqeve usled turske
opasnosti. Masovnije preseqavawe zapoiwe krajem XVII i poetkom XVIII
veka, u okolnostima austrijsko-turskih ratova (17161718; 17371739), Rakocijevog ustanka (17031711), osnivawem Potisko-pomorike vojne granice (1702/1703). etrdesetih godina XVIII veka dolo je do novih masovnih
pomerawa usled wenog razvojaewa, kad su brojni graniari napustili Potisje i Pomorije, selei se, jedni u Rusiju, drugi na jug i novoformirane
vojne granice (Posavsku, Podunavsku, Banatsku), delimino u ajkaki bataqon, Potiski i Velikokikindski ditrikt. Austrijsko-turski rat
(17881791), bio je povod za nova prebegavawa iz Beogradskog paaluka,
koja su za vreme Prvog srpskog ustanka dobila dimenzije pravih migracionih talasa (1804, 1806, 1809, 1813).
Povremeno, prelazili su emigranti iz Like i drugih pasivnih krajeva
Hrvatske, uglavnom zbog gladi (1715, 1723, 1733, 1764, 1780, 18091815), nalazei svoja utoita i u Banatu. Migraciona kretawa srpskog stanovnitva zavravaju se poetkom druge decenije XIX veka, iako je i nadaqe bilo
pojedinanog premetawa unutar Monarhije, tu i tamo doseqavawa iz
Srbije i Bosne.
Naseqavawe Nemaca
Naseqavawe Nemaca zapoiwe neposredno po osloboewu Banata od Turaka, zadravawem ratnih invalida i veterana, mawe zanatlija pri vojnikim posadama. Intervencija drave dola je do punog izraaja, tako da se
profil kolonista mewao od deklasiranih elemenata svih vrsta, stanovnika vojnih komora i raznih majki hrabrosti, do zanatlija i zemqoradnika
impozantnog proizvodnog iskustva. Kolonisti su vrbovani. Poreklom su
bili iz Nemako-rimskog carstva, uz povoqne uslove (izgradwa kua, itavih naseqa, oslobaawe od dabina, dodelu poqoprivrednog inventara itd.)
Planskoj kolonizaciji pristupilo se u vie akcionih talasa, iskquivo vezanih za lina nastojawa vladara, po kojima su i dobijali ime (kolonizacija Karla VI, terazijanska, jozefinsko-lopldinska). Najboqe rezultate
130
dala je terazijanska kolonizacija, naroito posle stvarawa Dravnog saveta (1761) i zavretkom Sedmogodiweg rata (1763), kada je inicirano masovno naseqavawe. Krajem XVIII veka nastupa postkolonizaciona etapa,
koja traje do sredine XIX veka, kada se zavravaju stabilizacioni procesi
na nemakom etnikom podruju.
Talasi nemake kolonizacije doneli su i mawe skupine Francuza iz
Elzasa i Lotaringije.
Naseqavawe Maara
Razvojaewem Potisko-pomorike granice, stvoren je prazan prostor za
popuwavawe masovnijim prilivom Maara, s obzirom da je srpsko stanovnitvo napustilo taj prostor. Oni se naseqavaju u Banat naroito posle
1779, kada je dolo do wegovog ukquivawa u ugarski upanijski sistem,
inicijativom politikih vlasti, tu i tamo inicijativom pojedinaca. Nagodba sa Austrijom (1867) dovela je do afirmacije maarske dravne organizacije, odnosno nastupa maarske kolonizacione komponente. Ona se
sastojala u zahtevu za jaawem maarskog dravnog ivqa u junim krajevima, zbog ega su dolazili u obzir prvenstveno Maari, naroito posle
razvojaewa Vojne granice (1873), kada postaju i jedini elemenat za
naseqavawe. Tom ciqu podreeni su dravni zakoni, to je utiralo put
maarizaciji, koja je dobila snaan polet u odnosu na sve druge narode.
Godine 1868. carskim dekretom trebalo je obezbediti komplekse zemqita podizawem dolme du Dunava, Tise i Tamia, na podruju Nemako-banatske regimente, isuivawem rita izmeu Perleza i Kovina. Bio je
to povod za masovno doseqavawe Maara, u haotinim uslovima, uprkos naporima dualistike Monarhije, preseqavawu sikuqskih Maara iz Bukovine na podruje junobanatskog rita. Ceo poduhvat je propao, poto je
vodena stihija unitila najvei broj optina u kojima je ivelo favorizovano maarsko stanovnitvo. Neuspela kolonizacija dovela je do zaotravawa nacionalnih odnosa, ali naseqavawe Maara ne jewava, emu je
doprinela inicijativa pojedinaca (veleposednika).
Naseqavawe Rumuna
Naseqavawe Rumuna odlikuje se mnogim posebnostima, pored ostalih i
tom to je sa gledita austrijske vlasti, bilo u najmawu ruku, nepoeqno.
U nastojawu da intezivira zemqoradwu, Beki dvor se suprotstavqao naseqavawu rumunskih stoara sa Karpata posebnim administrativnim merama.
Uprkos svemu tome, Rumuni su vremenom prodrli iz pasivnih krajeva Erdeqa u Banat, formirajui svoja naseqa u predelima Pomorija. Od sredine
XVIII veka mogue je govoriti o wihovom naseqavawu i stabilizaciji u po131
jedinim naseqima, emu se nisu vie opirale ni dravne vlasti, kad ih ve

nisu uspele da proteraju sa dotinog prostora. Nastojei da iskoristi wihove vojnike vrline, Beki dvor je inicirao preseqavawe rumunskog stanovnitva iz Pomorija u sredwi Banat, gde i danas ivi na liniji
PanevoBela CrkvaVrac. Naseqavawe Rumuna tee i prvih decenija
XIX veka, kada se uglavnom zavrava proces wihove etnike stabilizacije.
Naseqavawe Slovaka
Eksploatacija i verski pritisak na vlastelinstvima maarskih veleposednika, inicirali su sputawe Slovaka na jug, u potrazi za boqim uslovima za ivot. Austrijske vlasti su ih prihvatile pod pretpostavkom da je
dobro doao jedan privredno kultivisani elemanat, izuzetnih radnih sposobnosti. Prvi kolonisti pristiu sa obronaka Tatri, docnije iz maarskih upanija, zadravajui se usput u pojedinim naseqima. Zbog agrarne
prenaseqenosti mewali su mesta svojih stanita, tako da se wihovo
naseqavawe razlikuje od kolonizacije drugih naroda.
Naseqavawe Hrvata
Jedna grupa Hrvata naselila se u sredwi Banat krajem XVIII veka, na posedima zagrebakog kaptola koji su mu dati kao protivnaknada za izgubqeno zemqite u sredwem i dowem Pokupqu prilikom regulacije Vojne
granice. Naseqeni su na prostoru izmeu Temivara i Velikog Bekereka,
u svojstvu predijalaca (sitnih plemia), uz ekvivalentni posed poznat po
surovoj feudalnoj eksploataciji.
Ostale etnike skupine

Pored navedenih podruje danaweg Banata naseqavale su i druge, znatno mawe, etnike skupine: Italijani, panci, Bugari (Paleni), Cincari,
nepoeqni Jevreji, neizbeni Cigani (Romi).
Posledica naseqavawa i kolonizacije bilo je etniko arenilo, koje se
nee bitnije mewati ni docnijim korekcijama. Etnike grupe razliitog porekla, verske i jezike pripadnosti, nale su se, sticajem okolnosti, u zajednitvu na relativno skuenom prostoru. Upuene jedne na druge, odrale su
to zajednitvo i u trenutcima najveih iskuewa u prolosti, tako da e
wihov suivot stei svoje istorijske tradicije. U tom kontekstu treba sagledati rezultate studije, uz napomenu da su svesno izostavqena imena naseqa u koja su pristizali naseqenici, poto se to za ovu priliku ini nepotrebnim.
132
Izvori i literatura
Borovszky S., Temes vrmegye, Budapest, 1910.
Borovszky S., Torontl vrmegye, Budapest, 1910.
Bukurov Br., Poreklo stanovnitva Vojvodine, Matica srpska, Novi
Sad, 1957.
Weifert M., Beitrage zu Mercyschen Besiedlung des Banats,
Gednktschrift fr Herold Steinacker, Mnchen, 1966.
Wolf H., Zur Geschichte der Juden im Banat, Temesburg, 1940.
Gavrilovi Sl., Srem, Banat i Baka od kraja XVIII do sredine XIX
veka, Zbornik MS za istoriju, sv. XX 6, Novi Sad, 1972, 926.
Griselini Fr., Geschihte des Temesvars Banats, Wien, 1923.
Demian U. J., Statistische Darstellung des Knigreichs Ungarn und dazu gehrige
Lnder, Wien, 1805.
Ivi A., Izbeglice iz Srbije na austrijskom zemqitu 1813 i 1814,
Istorijski asopis (19491950), Beograd, 1951, 157163.
Jaki I., Iz popisa stanovnitva Ugarske poetkom XVIII veka,
IIII, Novi Sad, 19661974.
Jaki Iv., Gavrilovi Sl., Graa o pravoslavnim crkvama Karlovake mitropolije XVIII veka, Beograd, 1981.
Jankulov B., Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku, Novi
Sad, 1961.
Jeszensky J., Torontl varmegye gazdasgi monogrfija, Budapest, 1940.
Jordan S., Die keiserliche Wirtschaftspolitik im Banat im 18. Jahrhundert,
Mnchen, 1967.
Kallbruner J., Die Planung der deutschen Siedlung im Siedlung under Mercy und
Maria Theresia, Deutsches fr Landes und Vosksvorschung, 7 Jahrgang, Heft, 4.
Kosti M., Prilog za istoriju emigracionog pokreta iz Stare Srbije g. 1737, Juna Srbija, Skopqe, 1924, sv. 4647, (oktobardecembar),
970972.
Kraushar K., Kurzgefasste Geschichte des Banates und deutschen Ansiedler,
Wien, 1923.
Lotz Fr., Die frhteresianische Kolonisation des Banats (17401762), Gedencktschrifte fr Herold Steinacker, Mnchen, 1969, 146181.
Mesner Spori An., Kolonizacija hrvatskih plemia u Banatu,
Zbornik za narodni ivot i obiaje junih Slovena, kw. XXVIII, sv. 1, Zagreb, 1931, 160207.
Milleker F., Geschichte der Deutschem im Banat, Bela Crkva, 1927.
Milleker F., Versuch einer Ansiedlung von Spaniern im Banat, Vrac, 1937.
133
Mitrovi M., Naseqavawe i kolonizacija Vojvodine 16901945, Godiwak Drutva istoriara Vojvodine, Novi Sad, 1982, 195274.
Ogwanovi A., Spiskovi izbeglica iz Srbije u Banat za vreme posledweg austrijskoturskog rata 17881791, Graa za prouavawe spomenika
kulture Vojvodine, III, Novi SadSubotica, 1959, 270287.
Petrovi N., O nekim otvorenim i spornim pitawima kolonizacije
Sredweg Podunavqa, Jugoslovenski istorijski asopis, br. 12, Beograd,
1976, 1945.
Peciwaki Sr., Graniarska Naseqa Banata (17731810), III, Novi
Sad, 19841985.
Popovi D., Srbi u Banatu do kraja XVIII veka, Beograd, 195.
Ruvarac Dim., Srpska mitropolija karlovaka oko polovine XVIII
veka, Sr. Karlovci, 1902.
teger R., Bela Crkva u XVIII i XIX veku, Novi Sad, 1982.
MIRKO MITROVI MA
THE ETHNICAL PICTURE OF BANAT BY THE END OF XVIII

AND THE BEGINNING OF XIX CENTURY
Summary
This work has been characterized by roughly survey of mainly, since now familiar
facts, and it is the indication of the announcement of the future paper, based on the personal archive research. It consists of two parts: the first one a survey of the previous results
of the foreign and domicile (Serbian) historiography; and the second one a survey of the
settling of each nation separately. The survey of the historiography has been the review of
the results of the German, Hungarian and Rumunian historiography, often biased against
the Serbian nation whose historians had gone along with, for a long time. The chapter about the settling down of the people, having been taken strictly into consideration, does not
bring anything new, it just writes about the picture of Banat, formed during XVIII century.
By its incorporation into Hungary in 1799 its forming was left over to the Hungarian authority, with the insignificant corrections until the AustrianHungarian agreement (in
1867), which represented the stage with the note of Magyarization in itself.
134
Dr JANKO RAMA
UDC 929.7(497.113)''17''
PRILOG ISTORIJI FUTOKOG VLASTELINSTVA

6070-IH GODINA XVIII VEKA
Saetak: U prilogu se objavquje graa iz oblasti urbarske regulacije
futokog vlastelinstva pitawa i odgovori u devet taaka na tadawem
srpskoslavonskom kancelarijskom jeziku (1770) za Futoko vlaselinstvo,
koje je tada imalo dva vlasnika, udovice Georgija i Arsenija arnojevia.
Kao prilog, data su i dva ugovora izmeu vlastelina Jelisavete arnojevi, roene Brankovi, i wenih varoana stanovnika trgovita Futog
1758. i 1760. godine i ugovor izmeu Stefana Monasterlije, zeta Jelisavete
arnojevi. Objavqena graa sadrava jezik i ortografiju originala.
Kqune rei: Futog, urbar, arnojevi, Monasterlija.
Urbarijalne regulacije za vreme Marije Terezije imale su za ciq da
ree itav kompleks pitawa u odnosima izmeu kmetova i drave, kmetova
i feudalaca i kmetova i crkve. Ovu regulaciju sprovodili su kraqevski
komesari u saradwi sa upanijskim i spahijskim inovnicima. Prvi korak
u sprovoewu urbarijalne regulacije bilo je propisivawe odgovora seqaka
u naseqima na pitawa u devet taaka. To je bilo sprovoeno na licu mesta,
kada su u sela dolazili upanijski inovnici i u prisustvu seoskog kneza i
predstavnika vlastelinstva postavqali tano utvrena pitawa i zapisivali odgovore. Pitawa su traila odgovor: da li se u selu postupa po urbaru,
po kontraktu ili privilegiji i od kada, gde se nalazi kontrakt, kakvog je
kvaliteta zemqite, kako se rauna veliina jednog jutra oranica i livada, sa koliko kowa ili volova se ore zemqite, kakva su davawa u novcu
ili naturi, postoje li neke posebne pogodnosti (dobroinstva) i nepogodnosti (zloinstva") za seqake u konkretnom nasequ.
U prilogu se daju pitawa u devet taaka i odgovori na wih za trgovite
Futog 1770. godine, koje je tada bilo podeqeno odnosno imalo dva feudalna
gospodara udovice pokojnih Georgija i Arsenija arnojevia, te se uslov-
135
no i prikazuju kao Futog I i Futog II. Kao prilog odgovorima na devet pitawa su i tri kontrakta koja su regulisala odnose izmeu vlasnika Georgija
arnojevia i wegovih naslednika s jedne, i wegovih podanika varoana
stanovnika Futoga I do 1770. godine s druge strane. 1
Prilikom objavqivawa grae, vodio se rauna da ona bude jednako upotrebqiva za istoriare i lingviste, zato se dosledno uvaju sve bitne jezike osobine i originalna ortografija. Sve intervencije u tekstu, bez
obzira da li je u pitawu izostavqeno slovo ili se razreava skraenica,
daju se u uglastim zagradama.
Pisari su esto nedosledni u pisawu, pa u prihvaenoj normi u srpskoslavonskoj varijanti tadaweg slubenog/kancelarijskog srpskog jezika da
se s prenosi sa sz, sa s, ss ili sh, c cz, cs, ty, gy, x, q ly,
w ny itd, to e se videti u prilozima, ima i odstupawa koja se mogu pratiti i kao tendencija pribliavaju danawoj normi. U tekstu pisanom latinicom esto se koristi y sa dve take, koji treba itati kao ij. Imenice
enskog roda u genitivu jednine i nominativu mnoine sa zavretkom -e
esto su zapisane u latinskom obliku -ae. Takoe se dosta esto koriste i
udvojeni konsonanti, naprimer: mm (summa, immenovani), ll (illi, illiti) itd.
U tekstu pisanom irilicom ima prilino crkvenoslavizama i rusizama i koriste se istonoslovenska slova: , , x, , , a e se dosledno zapisuje
. Crkvenoslovnesko i se ostavqa u tekstu, a originalno iroko o i u
se transkribuju kao irilino o i u. Fonema se u tekstu zapisuje sa i
tako se i ostavqa. Slovo j se nekad pie sa dve take iznad, ili kao .
Interpunkcija se prenosi uglavnom u originalu, uz veoma retke intervencije, kada je to bilo potrebno zbog lakeg razumevawa teksta. Iako se u
originalu imenice kao gospodin, spahija i mnoge druge, piu velikim slovima, ovde se, prema pravopisu, piu malim slovom.
Koriena graa je iz Dravnog arhiva u Budimpeti (Magyar Orszgos Levltr) i

to iz Arhiva mikrofilmova sig. 41254127, na kojima su odgovori na devet pitawa
uz priloge ranijih kontrakata vlastelina sa stanovnitvom u dvadesetak naseqa u
Bakoj upaniji. Obraivawe i iitavawe tekstova na latinskom i srpskom/slavonskom jeziku radio sam zajedno sa dr Itvanom Udvarijem, efom Katedre za
rusinistiku i ukrajinistiku na Visokoj koli u Wirehazi, koji mi je i ustupio
ovu grau na koriewe, na emu mu i ovom prilikom srdano zahvaqujem.
136
Futog I
AD NOVEM PUNCTA URBARIALIA EXAMINIS RESPONSA OPPIDI FUTOK
EX PARTE COLONORUM AD JUS TERRESTRALE DOMINAE GEORGIO
CSERNOVICSIANAE VIDUAE SPECTANTIUM, IN PRAESENTIA EX PARTE
DOMINII DOMINI EMERICI BENYOVSZKI QUA FISCALIS ELLICITA
Interrogatoria
1-o. Ima li za szada kakva szpainszka uredba (Urbarium) zaradi daciae illiti duxnosti
podajnicske, i od kojega vrimena?
2-o. Gdi pak za szada nikakve uredbe nie izmegyu podloxnikom i szpaijom dohotke
goszpoczke zaktivaju li sze po pogodbi, illiti contractu, illiti po primlyenom obicsaju, od
kojega pak vrimena primlyen ovaj obicsaj, illiti pogodba svoj pocsetak imade, i primlyen
jest? Niszu li pria szadasnye pogodbe druga uregyenya bila, i kakva, i kada szadasnyi
obicsaj duxnosti pocseta jest?
3-o. Gdi niti uregyena (Urbarium) niti sze pogodba nahode, iziszkivanya szpainszka
po szadasnyemu obicsaju u csemu sztoje? Kada pak, i kakvim nacsinom posztala jeszu?
4-o. Koja i kakva szvako oszobito miszto immade dobrocsinstva, illiti zlocsinstva.
5-o. Koliko i kakve oratye i koszatye zemlye jedan podloxnik czele sessie imade?
Koliko pak szvako oszobito oranya jutro posunszki mirova szimena prima u sze, na livada
moxe li sze otava kosziti?
6-o. Kako szvaki podloxnik, i koliko dana, i kolikom tegletyom marvom doszad kulukovao jest? Igyene pak na kuluk, i povratanye je li u kuluk primlyan.
7-o. Jelli devetak do szad bio i od kojega vrimena pocset, i od kakvi verszta davan
jest? Je li pak devetak i osztali ove Varmegye szpailuczi? Szto szu josh podloxniki u drugoj stvari gospodinu illiti szpahij priko godine davali, a na vlasztito gospodar zemlyanszki
darova illiti u gotovu novczu, illiti u naravszki sztvari kakvi jest zaktivao?
8-o. Koliko imade u ovoj varossi pusztih sessiuna illiti podloxnicski miszta, kroz koji
uzrok, i tko takva miszta uxiva.
9-o. Xitelyi jeszu li szlobodni odlaziti illi szu vecsni podloxniczi.
Responsa
Na pervo. Nikakve sztalne uredbe illiti urbarium poznali niszmo.
Na drugo. Dat je nam contract godine 1758. od gospodina Georgia Csernovitya datuma 18-a aprila miszecza porad koga contracta vrimena csetiri godine davali szmo kako
glaszi contract. Kaszapniczu, miane u varossi sto sze nahode goszpoczke hilyadu tri sztotine i pedeszet forinti, to jeszt 1350. f[orinti] a na to devetak i deszetak davat u szlami, tako
137
sziromastvo smotrilo, da pozaradi nevridnog od varoske sztrane uregyenya szlabu hasznu,

i dohodak imajuty gospoczkoj sztrani jeszmo tuxbu poloxili i od contracta odsztupili i gospoi szpainicza contract jeszmo povratili, pak budutyi da smo contract natrag povratili gospoj szpainiczi porad nove ricsne pogodbe davali szmo perve godine arendae na oxenitu
glavu 51. xr. [krajcara], na jedno govecse koje je u conscriptij portinskoj upisano 12. xr.
[krajcara], na jedno uxe livade 18. xr. [krajcara]. Naiposzli prie seszt godina immenovata
goszpoja szpainicza svome zettu gospodinu Stevanu Monaszterly pod arendu pridala godine 1766. 1-a januara miszecza, i porad ovoga contracta takogyer od oxenite glave jedne
3. f[orinte] 15. xr. [krajcara] arenda, od marvene jedne glave koja je u portij 12. xr. [krajcara], od jednog uxeta livade 18. xr. [krajcara] platya sze, i pak od szvake sztruke litine deveto i deszeto u szlami izdavali jeszmo. Mali pak devetak i deszetak gotovim novczom
jeszmo odkuplyivali, od jednog jutra kukuruza davali szmo okrunyeni kukuruza 1 mirov
poxunszki.
Na tretye. Budutyi da contract imamo vetye javlyeno jeszt, na drugom visse immenovatom punctu.
Na csetverto. Nahodi sze dobrocsinstva.
1-o. Sto zemlye oratye immamo jeszu dobre u vetyemu talu, ali na dva vola ne more
sze orati.
2-o. Livade na szeliszti koje sze kosze jeszu dobre, od doszagyivanya voda mirno
sztoje, dobro szino biva, ali szamo jedanput u godini dana koszi sze.
3-o. Zaradi marve vode dovolyno immade, jer szu barre i bunari a i na Dunav propust
immade marvi.
4-o. Od Kralyevszke varossi Novog Szada jedan szat immamo na kolli putovati i svakojake stvari sto je za prodaju odneszemo, prodade sze.
5-o. U varosskom gruntu parcse summe immamo, nego niszmo szlobodni s nyome,
samo od szrigyne sztruke derva za gradlyiku pod novcze uszityi dopusti nam pribavit, i nie
daleko od varossi summa.
6-o. U komsiluku sz one sztrane Dunava na Planini Szremskoj vinogradi szu, i od poszla vinogracskoga novacz pribavi texak a i szami na onoj sztrani vinograde derximo.
7-o. Votynake, kupuszare, bascse za zelen oko varossi derximo, i od nyi novacz pribavlyamo.
8-o. Uxivanye terszke za potribu nassu blizu varossi nahodi sze.
9-o. Na brigu Dunava szidi varos nassa sz kutyama, i iz ove prilike tergovinom szvakojakom uxivati moxemo, a i lagye tergovacske kako gori vutyi, tako doli szpustyati nass
csovik uxiva sze za novcze: takogyer kad szu vassari godisnyi, nassi lyudi sztranszkim tergovczom s Dunava eszpap za novcze iznosze na koli i taliga.
10-o. Priko Dunava na Planini Szrimszkoj sz vetye sztrane i mi vinograde derximo, i
novcze odtud stecsemo.
138
11-o. Polya koszatyega na kvartilyszku sztranu za 30. poszlenika dato nam je od gospostva, i godisnyu jednu meanu brez arendae derximo kako u contractu sztoi.
12-o. Vodenicze blizu kod varossi na Dunavu a i potocsnyacse priko Duna[va] u komsiluku.
Nahodi sze zlocsinsztva u hataru nassemu:
1-o. Isztina da u Kralyevszkoj varossi Novom Szadu raslicsite stvari koje sze odneszu
za prodaju potrose sze, ali sverhu maltae joss taxu moramo platiti od szvakog kluszeta 5
d[enara] uzimlyu.
2-o. Obstinski izpuszt za marvu nassu jeszt malen jer goszpodin spaija Lazar Csernovics jest podszio nasz i na obstinskom gruntu szalash napravio i nyegove ovcze i S[alva]
V[enia] svinye napusztio, a nassu marvu na szalass tira.
Na petto. Na sessione niszu podilyene zemlye illiti nyive nego szvake godine po obicsaju dile od najbolye verszte gazdi koij ore na sest volova uszijana xitta ima 12. jutara,
ugari takogyer 12. jutara, jecsma, zobi, proje, kukuruza, kudilye, graska, szocsiva 12. jutara, i szvako jutro primi u sze usziva 3. M[irova] P[oxunszka].
Szrignyi gazda jeszenog oranya 5. jutara tako pramalitynog usziva jecsma, zobi, kukuruza, graska i szocsiva 5. jutara. Najmanyi gazda jeszenog usziva 2. jutra poszie tako pramalitynog oranya to jest ugari, jecsmu, zobi i kukuruzom 4. jutra i szvako jutro jeszenog
oranya szimena primi 3. M[irova] P[oxunszka].
Otava da sze more koszit u nassem hataru ne nahodi sze jer kaszno dospie trava.
U nassem hataru nahodi sze oratye zemlye dva tala dobre, a tretyi tal szrigynega, a 4.
jer je gloxne i szlatine pak j neplodne. Od koszatye zemlye najbolyi gazda 60. szridni 20.
naimanyi 6. plasztova koszi.
Na sesto. Rabotae izvan contracta nikakve ne dajemo niti oremo gospoczkoi sztrani.
Na szedmo. Godine 1721. pocseo sze devetak od szvake sztruke usziva do danasnyega
dna, a prigye toga bio je szam deszetak i po drugi miszta. Poklona nikakva od nasz ne iziszkava goszpodin szpaija niti mi u gotovu novczu illi drugoj naravnoj stvari popunyavamo.
Na oszmo. Zapusztiti sessiuna ovde ne more sze natyi.
Na deveto. Da szmo odszelenya xiteli varoski szlobodni i niszmo zavezani jobagyi
czillo uffanye immamo.
Mility Jovanov +
Mitar Xivancsevity +
Szovra Piszarov +
Nedelko Szimin +
Mihajlo Bo[. ]csity +
Gyuka Deszpotov +
Pavao Bogoszavlyev +
139
Has ad novem puncta urbarialia examinis per suprafatos nominatos colonos adjuratos
in p[rae]sentia complurium etiam incolarum possessionis elicitas fassiones in fidem subscripti testamur. Actum in oppido Futok die 26-ta 7-bris [1]770.
Andreas Szucsics I[ncliti] Co[mi]t[a]tus Bacsiensis Ordinarius Judlium m[amu] p[ropria]
Josephus Paulovics ejusdem I[ncliti] Co[mi]t[a]tus Jurassor m[anu] p[ropria]
Contract
Kako je doli podpiszati jako gospodin vecsni varossi Futtoka dolnyega plemenitom
comitatu Bacskom isztago va jme moje, i blagorodni szinov moj szustyi i budustyi varossi
Futtocski xitelyem svakoga roda i jezika lyudem na nyiovo proszenie cslovikolyubni
szklonio szam sze, i pecsat moj obicsni, sz podpiszaniem svojerucsnim na nyego poloxi.
Szaderxanie vecsnoje tverdoje i nepokolebimo, i osznovatelyno recsenim xitelyom varossi Futtocske sz predatimi k noi dovolnimi gruntami im pod arendu sz[t]vari ussi kupno danimi za summu kako sze szasztoj 1000 f[orinti] id est mille f[orinti] koju oni nam na
szvaki god na dva krat to jest poszligyneg junia polak, a polak poszlegynog decembra miszecza gotovi novcza obecsase sze dobrovolyno davati sz pokornostyom, brez szvakoga
izjatie illi mestenie dado[h] im, da mogu oni kripostiu ovoga contracta od mene im danago, ovo po szilye i objavlyenie po szledujustyi 19. punctov, to jest devetnajest punctov
vecsno recsenoj varossi mojoi i na grunta je i pridati. Kako szadasnyim xitelyem, tako i
unapridak koi bi sze doszelili pribivati radovati sze i veszeliti sze dotle, dokle familia moja
i naszlidnikom mojim varossi i gruntam i moim vlaszt i szaderxanye immati, i ovo k nam
po nacsinu vicsnoga contracta ovoga pribivati radovati sze i veszeliti sze okrom ako bi od
nepriatelyski kakvi ratti sto da neda Goszpod Bog varos moja na gruntima moim razorili
sze illi razbigli. Tada je ovaj contract kako od moje gospoczke sztrane tako i od varossi
moje sztrane razoren, i ne krepkan bude, procse poszledujut puncte imnxe ukriplajem
contract ovaj
1-o. Arenda, i szvaka szluxba i robotta, szaraorsztvo, forspont, okrom gospoczkog
hintova gospodina szvojego u komsiluk illi u hattar gospoczki odveszti illi doveszti, illi na
comput illi na congregatiu svetle Nemes Varmegye Bacske duxni odveszti, i to kada bude
goszpodin ovde, a osztalo kako oranye, xetva, szeno kossenye, i sztraxe notyne, i kada niszam ovde da ne bude, a kada budem ovde u Dvoru notynu sztraxu po jedan csovik da
bude a szva ta varossi obestavam, i vaross szvim da vlada krome dva officzira moja u
szluxbi nassoj goszpoczkoj, i oni da budu takovi od szvake datiae, i szluxbe i robotte, varoske szlobodni szvagda i tako da pribivaju.
2-o. Devetak od szvoi xitelya koij bi sze doszelio vaross szlobodna da bude od nyi
uzeti od szvakoga usziva, takogyer i koi budu na grunta moij varossi dato szeno koszio,
ovecze derxao, kosnicze, to varossi obetyavam da szlobodna budu od nyi devetak uzeti,
takogyer i koji budu sztrani goveda derxali, i konye, vaross arendu da uzme i popassu, i
szotim da vlada.
140
3-o. Meanne, i kaszapnicze czili god ravno kako nassa sztrana gospoczka, tako i varos da ima sto sze u nassoj meani tocsi to i vaross u svoi meana da ima tocsiti szlobodno.
Kaszapniczu dajem moim lyudma, moju pollu za pedeszet forinti id est 50 f[orinti]
R[ajnszkih], i varos moja da vlada sza szvom kaszapniczom od moje sztrane, pivo od goszpoczke sztrane da imaju uzimati po pogogyenoj czeni 2 f[orinte] 90 d[enara] becska.
4-o. Dopuszta sze varossanom od moje sztrane o vassaru svetoga Dimitrie svetoga
velikog Mucsenika szvoje vino i rakiu i serbet tocsiti, i gospoczki axis da plate p[red]stoje
i dojako bilo, a pivo od sztrane goszpoczke da kupuju, a sztrani[m] lyudima da nie szlobodno na vassaru tocsiti ni vina, ni rakie, i ako bi sze koj od varossana uszudio izdavati
drugome rakiu tocsiti da ima stroff goszpoczkoj sztrani dati 12 f[orinti], a na druga dva
vassara, Blagovestenszki i Duhovszki, da im nie nista tocsiti okrom u jednoj csaterlyi,
vino varosko i serbet szlobodno tocsiti, i to im sze osztavlya brez akczisza da nejmaju platiti, i mi jesmo duxni kako i do szada od nasse polle da budemo duxni na vassarsku szluxbu
poszluxivati goszpostvu.
5-o. Kako je po pervom punctu oglasseno dopusta sze koij pak godi szedi u varossi da
platyaju arendu goszpoczku okrom jedan provisor i moj klyucsar koim sze imma opredeliti na uxe sto zemlye za oranye, i za kossenye kako jednome gazdi.
6-o. Szud szav varossi dopusta sze po obicsaju dojako kako je bio, i nitko od sztrane
goszpoczke da sze nejma sztavlyati u varoskom szudu krome sto bi sze doticzalo krvi, illiti
kragye, illiti kakvog grablyenya izmegyu lyudi. Sto varos raszuditi ne moxe, sto doticse
sze doma, illiti koje zagrade, vinograda, votye, livade, oranya to provizur moj da ima raszuditi, i szud izviditi, sza urednimi varoskim szuczim, i stroff im dat. Koij krivi budu 3
f[orinta] varossi daju sze, a sto sze doticse sest f[orinti] varossi 1 f[orint] 30 xr. [krajcara]
daje sze, od dvanajest f[orin]ti varossi 3. f[orinte] daje sze, a i pak ako u tugyu livadu uszudi sze kosziti, illi na nepodelyeno miszto, kome brez znanya tanacsnikom, to polak szena
kad u plaszti na sztranu gospoczku, a polak na varosku stranu dopusta sze, no tako protocul vaross da ima, i raszugyivanye szvako u nyemu da sze upisse da gospostvu svagdar
moxe biti na poznanye.
7-o. Zaradi kolya, prutya, derva, domu zaradi zagrede varosski lyudi moij po taxi szada uregyenoj dopusta sze czedullom mojom i granya szuva, na zemlyi koja lexe s pitanyom moxe sze badava domu radi vatre nosziti.
8-o. Terszku, i prutye verbovo po adda, i ritove brez platye mogu szityi i kosziti, kako
je i doszada bilo, okrom jedne addae, koja je protyu varossi brez pitanya moga da sze nejma uszuditi szetyi, i sto sze doticse ribolovia po Adda Barre, ritovi, koi sze nahode po poliju, i to sze dopustya moim lyudma szlobodno loviti, a sztrani nikako xe niucsem da sze
neima uszuditi da bi lovio.
9-o. Popassu na vassari, i od kantara sto dohodi stogod izmiri szoli, duvana, vune i
procse, polu od moje sztrane varossi dajem. Takogyer i szluxitelyi varoski da imadu eszap
varossi davati szvake godine brez szvakoga pregovora, a vaross da ima gospodinu szvome.
10-o. Okrom vassara sto budu dolazili lyudi pod varos takogyer i kola koja bi dosla u
vaross, i to sze daje varossi u szlobodu, od vizira kazukaxcseta kantara, i drugo sto bi sze
trevilo da ima vaross uzimati szebi.
141
11-o. I sto sze doticse grunta moga daje sze varossi u szlobodu da sze imadu uxivati
szlobodno, i na nyima delania svoja delati, a sztrani, illi drugi nikako, ako li bi od sztrani
koij komsiluka koi na grunta ovi orao, illi szejao, illi marvu paszao da mogu na nyi stroff
naloxiti, i uzeti kako arendatori na szvojemu gruntu po szvojemu hattaru, i krepko da csuvaju hatar pod gospoczkim stroffom.
12-o. Zaradi vodenicza po zahtevanyu pervo gospoczke koliko budu, a drugo po
N[ume]ri varoski da sze nametyu, a sztrani da sze poszli dadu nametnuti, po taxi nassega
plemenitoga gospodina.
13-o. Szalassi koij bi na kvar bili varossi, to szlobodno od moje sztrane, izmegyu vasz
da moxete ucsiniti i urediti, takogyer i szallas Herin koj na moju sztranu gospoczku uzimam brez szvake stete varoske da bude, i moim lyudma da ne dosadim, i stoga na sztranu
gospoczku za domasnyu potribu szebi za oranye da moxe imati meszto.
14-o. Ako bi sze po volyi Boxjoj szlucsilo kojemu umreti, i xena osztala udova sz deczom, i ne bi sze mogla obderxavati, i da moxe svoj dom, i drugo svoje dobro prodati szlobodno, i ako bi koij brez nazlidnikov osztali, ono dobro da vaross imma vladat si, sza
znanyem gospoczkim kako sze razpoloxi.
15-o. Na nassu gospoczku sztranu vaross nam obestala ukosziti, i uveszti 20. plaszta
szena u majur, zafalyuem, a drugo dajem varossi na uxivlyenye.
16-o. Zato je prossenie vasse moij lyudi zaradi arendae godisnye visse urecsene u pervom punctu spommenuta szumma za moj grunt od Novoga Szada krome derva gospoczke
summae gornyae, i dolnye na zemlyi uxivati orati, sziati, i kosziti, takogyer od Pirossa po
hattaru mome od Kiszacsa, od Irmova, i po Dragova od moje sztrane dajem moim lyudma
i sve visse piszate punctae ovde zaklyucsujem i vlaszt dajem za uxivanye dobroga napritka, takogyer zaradi Dragova ne devetak da sze uzima, no oszmi kerszt xitta vaross i takogyer u sumi da sze uzima iz oszmoga, a na Szangakovu dokle budet nas gospodin derxat
deszetak da ima vaross davati devetak i deszetak.
17-o. Meanae koje jeszu gospoczke od moje sztrane vaross jest pod arendu szebi uzela
za 300 f[orinti] to jest tri stotine forinti, tako szamo vino, rakiu i serbet tocsiti mogu, a pivo
od gospoczke sztrane da sze uzima, i u meana moja sz troskom moim godisnyim dajem, i
novi meana, i u szvoj da mogu po visse recsenom tocsiti szvoje vino, i procsa, i kad ne bi
bilo u varossi vina da mogu szlobodno i od drugi sztrana uzimati i tocsiti.
18-o. Za kaszapniczu od szve moje sztrane sto mene doticse dajem varossi, i od toga da
meni dade varos na godinu 50. f[orinti] to jest pedeszet forinti, kako u visse recsenom tretyom punctu, i te obadve sumae kako meanska, tako i kaszapszka sa gornyom summom
visse upiszata arendskom szasztavlyam sve tri summae zajedno godisnye 1350. f[orinti]
po obestanyu pervomu na urecsene termine kako gospodinu svome zemlyanom duxni posteno platiti, i od mene visse izdata puncta tverdo, i nepokolebilo ne budne.
19-o. Poszlegnye ako od nasse gospoczke sztrane i ako od szamoga goszpodina ovako,
i od szluxitelya gospoczki od prae[d]loxeni punctova preterpit kakolie uszterpleniae, illi
pribavlyeniae, i tako kako je u nyemu poloxeno ne derxati sze budet, i varossanom ovo u
szmanyati sse protivno, i ne povolyno, i koti li bi od contracta ovoga, i szvoga zavestanie
odressiti sse, i otityi kamo im volyno bude ne zabranyeno radi tako ovoga szlucsaja jako
142
lyudi po privilegyia obste narodnom szlobodni. No prigye toga goda kad bi sze szlucsilo
ovo ne izdadu godisnyu gospoczku arendu nikako otityi da mogut. Bolsago radi verovaniae i ovi predloxeni punctova kako od nasse sztrane gospoczke tako i od varossana na
vecsnoj, i tverdoj obderxavanyu ovaj contract svojom rukom podpiszati, i pecstom mojim
potverditi dato u Futtoku u 1758. miszecza aprila 7-a.
Dovolyeno je megyu mnom i megyu xitelyom moim u varossi Futtocskoj na szledujusti vlaszte moje da budu, i uxivlyaju po puncta dopusta sze za koje i od nyi svaku vernost, i
pokornoszt gosposztvu, cseszt kako potrebno da budet, i takogyer vaross po 19. punctu
szebe Kautiu od szvojega plemenitog gospodina iziszkava obderxan[i]e tako da imade i
gospodin po 19. punctu szebi za Kautiu imat vlaszt.
L[ocum] S[igilli]
Georgie Csernovics od Macsve od pol grunta Futtocskog zemni gospodin m[anu]
p[ropria]
Mi dolynega i gornyega kraja varossi Futtocske deputirti narogyeni pervi.
L[ocum] S[igilli]
Georgije Sztanimirovity +
Sztojko Joanovity +
Petar Nenadovity +
Marko Zoranovity +
Pavao Bogosavlyevity +
Sztanimir Vlah +
1759. godine 1-a pridala szam varossanom moijm i Deszetak takogyer i halasze i vodenicze u szummi 1500 f[orinti] to jest hilyadu i pet sztotina f[orinti] sza szvim dohotkom
kako se gori immenuje oszim ove szummae otye vaross moim katanama dvoiczama davati
godisnye 24 M[irova] P[oxunska] xitta to jest dvadeszet csetiri M[irova] P[xsunska] i toliko M[irova] P[oxunska] ovsza i da vassarszke katanae koliko bude od potribe brasna da
umisze vaross da umiszi za lebacz, i to naszadasnyu godinu da sze razumi i na budustyu
1760.
L[ocum] S[igilli]
Elizabeta Csernovics rogyena od Brankovics
Od kaszapnicze dopustyam moima varossanom csetverti tal na szvaku godinu.
Kontrakt
goe az dolu podpisati jako G[ospo]din vnih varoi Futoga dolneg, v plemenitom Komitat bakom suago vo im moe i blagorodnih
sinov moih sui i buduih varoi futok itelem vskago roda i
jazika lxdem napred leaee ih proene elovkolxbno sklonivs i peat mo obini s podpisanem sobstvenn moe ruki na nego poloiv.
143
V soderane vnoe, tverdoe, i nepokolebimoe e i osnovatelnoe reeniim itelem varoi futok s predatim k ne dovolnimi gruntami
im pod arendu s varox kupno dannimi za sumu sostouxse 1000
f[orinti] i slovom takode velim hildu forinti kotorux oni nam
na vskih god vo dva krat to est poslneg jxn pol, a pol e
posldneg dekemvra, v gotovi novcah obaas dobrohotn davati snizhoditeln bez vskago izti, ili vmen dadohom, da mogut oni
krpostx sego kontrakta ot mene im dannago po sil i obvlenx po
sldux 19. punktov vno v reenno varoi moe i na gruntah e pridati jakoe ninni itele tako i v budui doselitis hoti prebvati, radovatis i veselitis dotol, dondee famil mo i nasldnikov
moih varox i gruntami moimi vlast i soderane imat s po zavanx ih k nam po nainu vnago kontrakta sego prebivati radovatis
e i veselitis, razv aebi ot nepritelskih kakovi rati to da ne
dast g[spo] b[o]g, varo mo na gruntima moima razorilis ili
razbglis. Togda se kontrakt jako ot moe g[ospo]dsk strani, tako i ot
varoi moe strani razoren i nekrepak bti imat. Proee
poslduxt punkti, im e ukrplem kontrakt se jako
1-vi Arenda i vska sluba i rabota, saraorst[va] i forponta okrom g[ospo]dskog intova g[ospo]dina svoego u komiluk ili u atar
g[ospo]dski dovesti i odvesti, ili na komput, ili na kongregacx svtl
neme Varmei bak, dolni otvesti, i to kade bude g[ospo]din onde,
a ostalo kako oran, atva, snokoen, i strae none, i kada nisam onde
da ne budet, a kada budem ovde u dvoru nonux strau po edan lovk
da budet. A vs ta varoi obraax i varo s tmi da vladet krom dva
oficira mo v slub nao g[ospo]dsko sut i budut takovi ot svkago
dan slub e i raboti varok svobodni vsegda da sut i prebvaxt.
2-i. Devetak ot vsh itele doselitis hot varo svobodna da
budet ot nih uzeti ot svkago prozben, takode i koi budut na
gruntah moih varoi datomu, so, kosio, ovce derao, konice, to varoi
obraax da svobodna budet ot nih devetak vzti. Takode i koi budut stranni goveda deral i kon, varo arendu da uzme i popau i s
tmi da vladet.
3-i. Mehane i kasapnice cli god ravno jakoe naa g[ospo]dska, tako
i varo da imat to v nao mehani toi se, to i varo vo svoi mehana toiti budut svobodno. Kasapnicu dax moima lxdma mox polu za 50
f[orinti] to est slovom za pedeset forinti a varo mo da vladet sa
svom kasapnicom, moe strani. Pivo e ot g[ospo]dsk stranni da
imxt uzimati po pogoenno cni dva forinta i devedeset novaca beka.
4-i. Dopuaets varoanom ot moe stranni o vaaru s[v]tago velikomuenika Dimitr svoe im vino s rakex i so erbetom toiti i
144
g[ospo]dski akciz platiti poto i dosel bilo, pivo e ot strani

g[ospo]dsk da kupuxt, a nikako e stranni da ne imxt prodavati iliti toiti, niti vino, niti rakx, i ako bi se koi ot varoanov derznuo
izdavati drugomu rakx toiti, da imet raf g[ospo]dsk stranni dati
12 f[orinti]. Na drugi e dva vaara, Duhovski i Blagovenski, nitoe
vseskih da toat razv vo edinoi aterli vino varokoe i erbet
svobodno ostavlets im bez akciza toiti mi esmo duni kako i dosada
ot nae pole da budemo duni na vaarskux slubu posluivati pivo.
5-i. Kako e po pervom punktu oglaenno dopuaets, koi paki god
sdi u varoi da plaa arendu g[ospo]dsku okrom edan profizur i mo
klxar, koima se opredeliti na ue to zeml za oran i za koen kako
ednomu gazdi.
6-i. Sud ves varoi dopuaets po obiax dosel bvemu i niktoe ot g[ospo]dsk stranni da maets v varokom sud. Elikoe kasaets krovi i tatbi, i neslonato kakovago grablen izmedu lxdei to
varo razsuditi ne moet to dotie se doma ili koe zagrade vinograda,
voa, livade, oran to profizur mo da imet rozsuditi i sud izviditi,
so uredenni varokimi sudci i raf im dati koi krivi budut, tri
forinta varoi daets da vladaet, to se dotie est forinta, varoi
talir daets, ot 12 f[orinti] varoi tri forinta daets. A naipae ae
u udux livadu koi kositi derznet ili na neopredlennom mstu, kome
bez znan tananikov to pol sna kad u plasti na g[ospo]dsku stranu, a
pol na varoku stranu dopuaets na tako protokul varo da imet i
razsudene svko vne[mu] upie da g[ospo]dinu svagda moet biti na
poznane.
7-i. Zaradi kol, prut, drva domu i na obgrade varoki lxde moih po
taksi sad uredennoi dopuaets sa cdulom moom i grana suha na
zemli leaa s pitanm moese badva domu radi vatre nositi.
8-i. Trsku i prut verbova v ada i ritov bez plae mogut si, i kositi, jakoe i dosle krom edinn ad protiv varoi bez pitan moega da
ne imxt derznuti, i to se dotie ribolov po ada, bare, ritovi, nahodes i po polh, i to dopuaets lxdem moim svobodno loviti, strannim nikako e ni u em da ne imxt derznuti.
9-i. Popau na vaarah i ot kantara to dohodit to god izmri,
soli, duvana, vunu, i proa polu ot moe strani varoi dax, takoer i sluitele varokih da imaxt esap varoi davati svake godine bez svakoga pregovora a varo da imet g[ospo]dinu obviti svoemu.
10-i. Okrom vaara to budut dolazile lxde pod varo, takode i
kola ko bi dola dae se varoi u svobodu ot fizira, kazukaeta, kantara i proih vee da imxt uzimati k sebi.
11-i. I to se dotie grunta moego daets varoi u svobodu da imxt
uivatis svobodno, i na nima dlan svo dlati, a stranni ili drugi ni145
kako e, a koli bi ot stranii komiluka koi na gruntah ih orao, ili so

ili marvu pasao, da imxt na nih raf naloiti i uzeti kako arendatori na svoemu gruntu po svoemu hataru i krepko da uvax hatar pod
g[ospo]dski rofom.
12-i. Zaradi vodenica po zaktevanx, prvo g[ospo]dske koliko budnu, a
druge po numeri varoke, a stranii da se posl dade nametnuti po taksi nameta plemenitoga g[ospo]dina.
13-i. Salai koi bi na kvar bili varoi to svobodno ot moe strane izmedu vas da moete uiniti i uraditi, takode i sala Herin koi
na mox g[ospo]dsku stranu uzimam, bez svake ete varoke da budet i moim lxdma da ne dosadim. Za naega g[ospo]d[i]na domane potrebe sebi
za orane da moe imati mesto.
14-i. Ako bi se po voli B[o]ei sluilo koemu umreti lovku, i ena
ostala udova s decom i nebi se mogla obderavati i da moe i da moe
svo dom i proa prodati svobodno, i ako li koi bez nasldnikov ostali ono dobro da varo vladaet sa znanm g[ospo]dskim i raspoloenem moim.
15-i. Na nau g[ospo]dsku stranu varo nam obala ukositi i uvezti
dvadeset plasta sna u maxr. Zahvalxem, a proee daem varoi na
uivlene.
16-i. Za toe proene vae moi lxdi zaradi arende godin ve ureenne u prvomu punktu spomenuta summa za mo grunt od Novoga Sada
krom drev g[ospo]dsk umi doln i gorn na zemli uivati, orati, i
sti, kositi, takode ot Piroa po hataru moemu ot Kisaa, ot Irmova i
pol Dragova, ot moe strane otdax moim lxdma i vsh ve pisate punkte ovd zaklxax i u vlast dax za uivlen dobrago napretka. Takoer
zaradi Dragova ne devetak da se uzima no osmi krst ita u varo i takoer u umi da se uzima iz osmog, a na Songalovu dokle bude na
G[ospo]d[in] drati desetak da ima varo davati devetak i desetak.
17-i. Mehane koe esu g[ospo]dske ot moe strann varo est pod arendu sebi uzela za 300 f[orinti] i slovom takode za trista forinti, to
est toiti vino i rakx, erbet, pivo e ot g[ospo]dsk stranni, v mehana mo s trokom moim godinim otdax im, i u ovi mehana, i u svoih da mogut po vereennom toiti vino i proa i kad ne bi bilo u
varoi vina da mogut svobodno i ot drugi stran uzimati i toiti.
18-i. Za kasapnicu ot sveh moe strane to mene dotie daem varoi, i
ot toga da meni dade varo na godinu 50 f[orinti] i slovom pedeset
forinti kako i u vie reennom tretiem punktu i ob sume kako mehanska tako i kasapska sa gornom summom vie upisatom arendskom sostavlx sve tri summe zaedno godin hildu i trista i pedeset forinti,
po obeanx pervomu na ureenne termine kako g[ospo]dinu svoemu zemno-
146
mu duni poenno platiti i ot mene ve izdate punkte tverdo i nepokolebimo da budet.

19-i Posldn ae ot nae g[ospo]dsk stranni, jako ot samago
g[ospo]dina sice i ot sluitelei g[ospo]dskih o predloeni punktov
preterpit kakovoe e uerblene, ili pribavlene, i tako jakoe v nem
poloenno ne derati se budet i varoanom se vozmnits protivno i
nesnosno i voshout ot kontrakta sego i svoego im zavean otritis i otiti kamo im volno mogut. Nevozbranno radi takovago slua
jako lxde po privelegm obenarodnim svobodni. No prede dae
togo gada egda sluilo bi s se ne izdadut godinux na g[ospo]dskux
stranu arendu nikako e otiti da mogut, bolago radi vrovan i sih
predloeni puntov, jakoe ot nae g[ospo]dsk stranni, tako i ot varoanov na vnoe i tverdoe obderan se kontrakt sobstvennox moex
rukox podpisati i peatom moim potverditi, dato u Futogu m[se]ca
april 7-go 1758-go lta.
Dovolenoe medu mnox i medu itelih moih vo varoi futoko
v nasledue vlasti moe da bivaxt uivlaxt po punkta dopuaets
za koe i ot ih vskux vernost pokorstvo gospostvu, est jako podobaet da budet i takoer varo po devetinaestom punktu sebe kaucx ot
svoego plemenitoga G[o]sp[o]d[i]na iziskava obdravati tako da lxde
g[ospo]din po devetinaestom punktu sebe za kaucx mti vlast.
Geo[r]ge ernoev ot Mave ot pol grunta futokoga zemlini
G[ospo]din (m. p.)
Mi Dolnega i Gornega kra varoi futok mi deputirti nareeni
var[oi]
+ Marko Zoranovi
+ Pavao Bogosavlevi
+ Stanimir Vlah
+ /.../ie Stanimirovi
+ Stoiko Joanovi
+ Petar Nenadovi
1759 lta 1-go 9-[kemv]ra pridala som varoanma moima i desetak,
takoer halasove i vodence u sum 1500 f[orinti] slovom hladu i petstotnah forinti zo svim dohotkom kako se gore menuie osim ovei
sume oe varo moima katanma dvoicama davati godne 24. merova pounska ita i tolko merova ovsa i za vaarska katane kolko budne i potreb
brana da umes varo za lebac, a to i na sadanu godinu da se razum i na
buduu 1760-tu.
Elezaveta ernov roena ot Brankova
Ot kasapnice dopuam moim varoanam etverti tal na svaku godinu.
147
Ja nize podpisavshysja daiu na vjedomost vsjem kojm znatj nadlezit. Poneze onu
csa[st] varoshi Futoga koja Vjsokorodnoj gospozi Elisaveti od Brankovics, pocsivshago
gospodina Georgia Csernoevicsa suprugje, mojei ze gospozje puniczje pristojtsja, pod
arendu od pomjanute gospoze uzel jessam ziteli ze k toj csasti pripadajuscsy bez contracta
i do njnje sut, j radi togo mnogy od nih o svojh tyagotah, a najpacse radi podvoza j gospodskih poslov, ili saraorstva tuzatsja. Togo radi u napredak da vsjak od nih znati mozet, koliko j pod kakvim jmenom mnje preko godin[e] platiti dolzen budet, sljedujuscsaju
transactiu j pogodbu, dokle sirjecs, pod mojeju vlastju prebudut, socsinil j zakljucsil jessam. Pokraj kojej pogodbi
1-o. Dolzni budut mnje od svake glave ozenite 1 f[orint] j 25. d[enara] a od pol glavj 62
1/6 d[enara], od jednoga komada marve koj u porzisku conscriptiu vhodit 20 d[enara] j od
jednogd uzeta livadi u shirinu 10. a u duzinu 100. fati 30. d[enara] platiti.
2-o. Ashcse j hotyel jessam poslove j forshpane gospodskja na 12. dana uredity j opredeliti obacse sami varoshani dobrovolno obvezali sse vmjesto nih od vsjakoj ozenitoi glavi po 2. f[orinta] a od pol glavi 1. f[orint] davati v kojem j zanacsie razumjevajutsja vo vsej
arendi izkupu od roboti dolznih biti, j na nih vishe csto ne nalagati. Trgovczi ze od terga
svojeg po priliczje platyati budut. No ashcse forshpani, ili poslovi kakve potrebovati budem, dolzni budut mene so stimi za prilicsnu platyu posluziti. Jakoze j one poslove koi bi
se pri razdjeleni hatara j socsineny ilize soderzany hantar slucsilo ne menshe j forshpani
kogda na varmegjske skupshtine, ili ja sam poshel bj ili u jme moje kogo drugago poslal
bi, do perve statie bez vsjakago odgovora davati, takogyer j u lov u godini dana po dvaput
od vsjakago doma jzity dolzenstvujut. Csto sse udovicz kassajet, one kako od glave ta[ko]
j od iskuplenya poslov gospodskih svobodni ostajut: obacse od jmenja svoje[ga] kako j
procsy zitelj platyati budut koje pak siromashnje sut j dominy[. . ] od nih nikakvu hasnu
nejmjet, one zito csiniti, j za potrebu vasharsku hljeb pety ilize j na menshe sluzbe tvoriti
kad kad budut.
3-o. Vmjesto strazi gospodskia jakoze j begcsiluka, j malago birova, jmajut u kassu
gospodsku platyati shestdesset forinti id est 60. fl[ore]nos.
4-o. Sedmiczu, devetak j desetak, to jest dezmu veliku od zita, jecsma, ovsa, proj[e] j
sirka u slami davati u gumno csrez nih zagrazdenoje dovesti, u stog dobro sloziti, ashcse
od potrebe budet j pokriti, potom j vershjocze gospodstvu bez izgovora naty, koj po varmegskoj lititaty ris svoj uzeti jmjejut, j zerno u hambar dovesti dolzni budut. Od kukuruza
pak na jedno jutro, od kud devetak, j dessetak uzima sse, dva velika, a gdje sedmicza sse
uzima, po dva pozunska merova, kako j doselye davatj budut, a poneze oratye zemlje pod
mojeju vlastju dovolno jmejut, zato ashcse bi sse koj ostavivshi moju zemlju usudil na tugyemu hataru orati, sjati, dolzen budet suhu dezmu daty ili drugi csrez mene njemu nalozeni schtraf terpieti.
5-o. Dezmu od jaganyacza u novczu, j po czjenje, kako vreme pokazet, od koshnicze u
naturi davati budut.
6-o. Sitni desetak to jest kupus, tyeten, kudelya, luk, pasul, j procsaja izkuplyujut u 80.
f[orinti] a sverhu togo jeshcse 500. glava kupusa za moju potrebu bez platye dajut. Jeshcse
k tomu po tri snopa terske od glave, a za kuhinju po jedno pile, j tri jajeta takozde od glave
obeshcsavajut.
148
7-o. Derva za vatru osim rastovih koja sse zabranyujut, j na vsja dopushcsajutsja jm, iz
shume gospodske po taxi od jednog konja po 15. d[enara] a prutya po 10. d[enara], granya
pak badava jmeti mogut. Mezdu tim radi strojenja domov j rastova drva jm dajutsja, a to za
osoblivu platyu, kako po razlicsni drev urediti sse budet.
8-o. Zaneze obicsni vashari j varoshanom na hasnu sut, zato obicsnu strazu j pomoshcs
j unapred davati dolzni sut: koj pak pri kupljenju dohodkov vasharskih sluziti budet, onim
dominium od iskuplenia forshpanta j saraorstva slobodnih jmjeti budet: strazu obacse
platyati po obicsaju jm gospodstvo jmjet.
9-o. Dopushcsajetsja jm varoshanom jednu krcsmu csrez czjelu godinu derzati j na
mestu csrez mene opredjelenom postaviti da jmejut; k tomu jeshcse od krcsmi na gornoj
strani varosha sushcsej pripadajushcsy shesti tal prihodov jmjeti budut. Takozde j na vasharu o svetom Dimitriu unapredak kako j do jako dopushcsa sse varoshanom vino j rakju
po vozmoznosti tocsiti, no buduty proshadshih godinah poznalo sse da varoshani okolo
krcsmi vestma ljenivo, i bez hasne, a to sa shtetom siromashkih zitelej postupavalj jessu,
zato unapredak oni kojm pozor nad krcsmami poveriti sse budet, vo pervih hessap varoshanom predati, potom ze po okoncsany godine taki gospodstvu radi razvidjenja, j progledanja toy jsty hessap dati duzni budut. Ashcse li bi varoshani krcsmu svoju njekomu
jnomu, pod arendu dati hotyely, pervenstvo tu pod arendu jmeti gospodstvu ostajet.
10-o. Pustara Dragova na moju stranu ostajet u koliko obacse ja ne potreboval bj kako
oratye zemlje, da sedmiczu tako j od livade da urecsenu taxu platyajut jm varoshanom dati
sse j izmjeriti budet.
11-o. Sicze jedna livada od 30. polskih baglyah recsenim varoshanom na prilicsnom
mjestje na jh obshcsu potrebu dati sse j odjeliti budet.
12-o. Najposle kako od glav cselovjecseskih, marvi j zivadj, tako j za iskuplenje poslov gospodskih, ili saraorstva, strazj j begcsiluka urecsene novcze na dva termina, pervy
sicze mesecza junya, drugy ze decemb[ria] po jednu polovinu. Za sitnicze dessetak arendu
o poslednyem terminu podpolno poloziti dolzenstvovati budut.
13-o. Ashcse kto od varoshanov kromje njnjeshnih livad hotyel bi na prilicsnom mjestje livadu krcsiti to od strane gospodstva dopushcsajetsja jemu j od takove krcsevine za 5.
godina slobodan budet, samo da sse napred javit kod gospodstva da sirjecs takovo mjesto
izmjeriti sse mozet. Takozde od csistoj ledini napraviti livadu so slobodom odplatyanya
taxi za tri godine slobodno jest vsjakomu, to jest kojbi gyubrio no i taj da priavit se naipred
gospodstvu.
Sverhu kojej pogodbi za budushcseje upravlenje sigurnost recsenih varos[hanov] sej
do vremena gore iz nacsala naznamenovatago trajati jmjejut contract pod podpissom jmena j pecsatom mojm izdaju. Danno vo N[o]vom Sadje messecza januarya 1-a 1766.
L[ocum] S[igilli]
Stefan Monasterly od Kapolnye m[anu] p[rop]ria
149
Futog II
AD NOVEM PUNCTA URBARIALIA EXAMINIS RESPONSA OPPIDI FUTOK
EX PARTE COLONORUM AD JUS TERRESTRALE DOMINAE ARSENIO
CSERNOVICSIANAE VIDUAE SPECTANTIUM /: DOMINO
TERRESTRALIQVAMVIS INVITATO NULLO COMPARENTE : / EXCEPTA
Interrogatoria
1-o. Ima li za szada kakva szpainszka uredba (Urbarium) zaradi daciae illiti duxnosti
podajnicske, i od kojega vrimena?
2-o. Gdi pak za szada nikakve uredbe nie izmegyu podloxnikom i Szpaijom dohotke
goszpoczke zaktivaju li sze po pogodbi, illiti contractu, illiti po primlyenom obicsaju, od
kojega pak vrimena primlyen ovaj obicsaj, illiti pogodba svoj pocsetak imade, i primlyen
jest? Niszu li pria szadasnye pogodbe druga uregyenya bila, i kakva, i kada szadasnyi
obicsaj duxnosti pocseta jest?
3-o. Gdi niti uregyena (Urbarium) niti sze pogodba nahode, iziszkivanya szpainszka
po szadasnyemu obicsaju u csemu sztoje? Kada pak, i kakvim nacsinom posztale jeszu?
4-o. Koja i kakva szvako oszobito miszto immade dobrocsinstva, iliti zlocsinstva.
5-o. Koliko i kakve oratye i koszatye zemlye jedan podloxnik czele sessiae imade? Koliko pak szvako oszobito oranya jutro posunszki mirova szimena prima u sze, na livada
moxe li sze otava kosziti?
6-o. Kako szvaki podloxnik, i koliko dana, i kolikom tegletyom marvom doszad kulukovao jest? Igyene pak na kuluk, i povratanye je li u kuluk primlyan.
7-o. Jelli devetak do szad bio i od kojega vrimena pocset, i od kakvi verszta davan jest?
Je li pak devetak i osztali ove Varmegye szpailuczi? Szto szu josh podloxniki u drugoj
stvari Gospodinu illiti Szpaij priko godine davali, a na vlasztito Gospodin zemlyanszki darova illi u gotovu novczu, illi u naravszki sztvari kakva jest zaktivao?
8-o. Koliko imade u ovoj varossi puszti sessiuna illiti podloxnicski miszta, kroz koji
uzrok, i tko takva miszta uxiva.
9-o. Xitelyi jeszu li szlobodni odlaziti illi szu vecsni podloxniczi.
Responsa
Na pervo. Nikakve sztalne uredbe illiti urbarium poznali niszmo.
Na drugo. Dat je nam contract od gospodina Mihajla Csernovitya, porad koga contracta davali szmo od svake glave oxenite 2. f[orinta], devetak i deszetak od vetye sztruke
usziva, izvan contracta jeszmo szpaij orali, fattovae noszili i szvake zapoviszti kulukovali
sto sze zaktivalo. Contract kud sze dio neznamo, pak poszli smerti Mihajla Csernovicsa,
150
na nikoliko godina szpailuk podilyen jest, gornya sztrana varossi Futtoka dosla goszpodaru Paij, i Szimeonu Csernovityu, i s nyima contract jest ucsinit godine 1759. aprila miszecza 29-a i davali szmo datiae kako contract glaszi poszli smerti Pajae Csernovitya
Szimeuna koi je u Moszku polazio, prigye oszam illi devet godina unisli jeszmo pod szpaiju goszpodara Arszena Csernovitya ruku, od onoga vrimena do danasnyega dana contract
izdat nam i od Goszpodara Pajae i Szimeuna Csernovutya szada sze pak nista ne obderxava kako contract glaszi, nego nova uredba ucsinyena jest, tako da od svake oxenite glave
3. f[orinta] Arendae dajemo, od jedne glave marvene 15. xr. [krajcara] devetak i deszetak
od usziva vetyega, mali devetak i deszetak odkuplyujemo.
Na tretye. Budutyi da contract imamo, vetye javlyeno jeszte na drugom visse immenovatom punctu.
Na csetverto. Nahodi sze dobrocsinstva.
1-mo. Sto zemlye oratye imamo jeszu dobre u vetyem talu ali na dva vola ne more sze
orati.
2-o. Livade na szelisti koje sze kosze jeszu dobre, od doszagyivanya voda jeszu mirne,
ali szamo jedanput u godini dana koszi sze, i dobro szino biva na livada.
3-o. Zaradi marve vode dovolyno immade, jer szu barre i bunari a i na Dunav propuszt
imade marvi.
4-o. Od kralyevske varossi Novog Szada jedan szat imamo putovati na kolli, i szvakojake stvari sto szu na prodaju odneszu sze tako sze i prodadu.
5-o. U varoshkom gruntu parcse summae imamo, nego niszmo szlobodni s nyome,
szamo od srignye sztruke derva po taxi za gradlyiku uszityi dopuszti nam doma pribavit.
6-o. U komsiluku sz one sztrane Dunava na Planini Szremskoj vinogradi szu, i od poszla vinogradcskoga novacz pribavi texak, i szami na onoj sztrani szremacskoj vinograde
derximo.
7-o. Votynake, kupuszare i bascse za zelen oko varossi derximo, i od nyi novacz pribavlyamo.
8-o. Uxivanye terske za potribu nassu blizu varossi nahodi sze.
9-o. Na brigu Dunava szidi varos nassa sz kutyama, i iz ove prilike tergovinom szvakojakom uxivati moxemo, a i lagye tergovacske kako gori vutyi tako i doli szpustyati nassi
lyudi za novcze i uxivaju sze. Takogyer kad szu vassari godisnyi nassi lyudi sztranskim
tergovczom z Dunava eszpap iznosze na placz na kolli i talliga.
10-o. Priko Dunava na Planini Szrimskoj s vetye sztrane i mi vinograde derximo, i novacz od tud stecsemo.
11-o. Polya koszatyega na kvartilyszku sztranu za 25. poszlenika dato nam je, od gospostva godisnyu jednu meanu brez arende derximo kako u contractu glaszi.
12-o. Vodenicze blizu kod varossi imamo na Dunavu a i potocsnyacse priko Dunava u
komsiluku.
151
Nahodi sze zlocsinstva u hataru nassemu

1-o. Isztina da u Kralyevskoj varossi Novom Szadu jest prodaja razlicsita od svaki
stvari, ali sverhu maltae jos taxu na svako klyusze 5. d[enara] uzimaju.
2-o. Obstinski varoshi izpust za nassu marvu jest malen, jer gospodin spaija Lazar
Csernovity jeszt podszio nasz, jer szalas napravio na obstinskom gruntu i nyegove ovcze i
svinye paszu, a nassu marvu jos u szalas szubashi tira i novcze uzima.
Na peto. Na sessiune niszu podilyene zemlye illiti nyive, nego svake godine po obicsaju dile, od najbolye verste gazdi koij ore na sest volova jeszenog usziva ima 12. jutara, pramalitynog to jesz jecsmu, zobi, kukuruzom i osztalo szvoje za potribu sza ugarom zajedno
csini 24. jutara, i svako jutro primi u sze 3. M[erova] P[osunszka] szimena. Srigyni gazda
jeszenog oranya ima 5. jutara, a takogyer pramalitynog oranya ima 5. jutara, pod jecsam,
zob, kukuruze. Najmanyi gazda jeszenog usziva 2. jutra poszie, tako i pramalitynog oranya, to jest ugari, jecsmu, zobi i kukuruzi 4. jutra uzore.
Otava da sze moxe koszit u nassem hataru ne nahodi sze jer kaszno doszpije trava.
U nassem hataru nahodi sze zemlye oratye dva tala dobre, tretyi tal u srigynu ruku, a
csetverti tal jest gloxna i szlatine, nikakva ploda ne donoszi. K tomu koszatye zemlye najbolyi gazda kosza uxiva 60, sridni 20, najmanyi 6.
Na sesto. Obetyano je nami od szpaije pokojnoga Arszena Csernovitya da okrom
3. f[orinta] arendae platye na szvaku glavu, nikakve robotae illiti kuluka nema sluxiti,
oszim jedne vodenicze gospoczke da u pramalitye na Dunav nametnemo, a u jeszen u istima[. ] pak namisztiti, a drugo sto uzradimo da nam plati, alli okrem toga svega o szvom
lebu izvan pogodbe szversivati szpaij moramo, litinu koja sze uveze u spainsko guvno i
oversi, u ambar illiti granarium gospoczki uveszti sve moramo brez platye, a iz grannarium[a] gdi sze proda opet onamo moramo iz grannariuma voziti, svaki xititely svoje, pod
szpaijom nassim jedan dan mora mu xetti, gazda po zapoviszti spainskoj 3. dana valya da
mu ore u godini priko onoga sto je urecseno za koij trud od spaije nikakvu platyu ne prima,
niti od arendae odbia.
Na szedmo. Godine 1721. pocseo sze devetak, od svake sztruke usziva do danasnyega
dana, prigye toga bio je szam deszetak i po drugi miszta. Poklona nikakva od nasz ne iziszkava goszpodin szpaija, niti mi u gotovu novczu illi drugoj naravnoj stvari popunyavamo.
Na osmo. Zapusztiti sessiuna ovde ne more sze natyi.
Na deveto. Da szmo odszelenya xittelyi varoski szlobodni i niszmo zavezani jobagyi
czillo uffanye im[m]amo.
Jovan Sztanikity Judex +
Jovicza Vinokity +
Maxim Litricsity +
Maxim Radovanov +
Jovan Radovanov +
Jovan Csavity +
152
Has ad novem puncta urbarialia examinis per suprafatos nominatos colonos adjuratos
in p[rae]sentia complurium etiam incolarum oppidantium elicitas esse fassiones in fidem
subscripti testamur. Sig[illum] oppido Futok die 1-ma 8-bris 1770.
Andreas Szucsics I[ncliti] comitatus Bacsiensis O[rdinarius] Judlium m[anu] p[ropria]
Josephus Paulovics ejusdem I[ncliti] C[omit]atus Jurassor m[anu] p[ropria] Dr
JANKO RAMA, Ph. D.
THE SUPPLEMENT TO THE HISTORY OF THE FUTOG

LANDED ESTATE DURING 60S AND 70S OF XVIII CENTURY
Summary
In the supplement appears the material from the field of the feudal law regulation of the
Futog landed estate questions and answers to the questions in nine points on the Serbian
Slavonic office language of that time (1770) in the name of the Futog landed-estate that
had had two owners at the time, the widows of the late Georgije and Arsenije arnojevi.
As a supplement to that material there are two contracts between the landowner Jelisaveta
arnojevi ne Brankovi and her townsman the residents of the trading center Futog
from 1758 and 1760 as well as the contract between Stefan Monasterlija, the son-in-law of
Jelisaveta arnojevi, that had taken the landed estate on lease from her, along with the residents of that part of the Futog landed estate. The published material has kept the language and the ortography of the original.
153
Mr TIBOR PAL
UDC 327.82:929](439)''1703/1711''
DIPLOMATSKA AKTIVNOST FERENCA RAKOCIJA II

Saetak: Rad predstavqa pregled ustanka Ferenca Rakocija II u periodu
1703-1711. godine. Posle Bekog rata Habzburki dvor je planirao da Maarsku (Ugarsku) inkorporira u svoju dravu. Ferenc Rakoci ovo nije mogao da dopusti na osnovi zaveta svojih predaka (erdeqskih knezova). Poveo
je borbu za osloboewe svoje domovine, koja je trajala osam godina. Za to
vreme je putem diplomatske slube inio sve da Maarska dobije svoju nezavisnost. To mu ni posle detronizacije habzburke dinastije nije uspelo
evropski vladari smatrali su ga pobuwenikom i nisu hteli da se wim pregovaraju, bez obzira to je on bio ujedno i suvereni knez Erdeqa (Transilvanije). Na kraju je morao da ode u egzil, jer nije hteo da izda svoju
domovinu i nije hteo da se povinuje Habzburgovcima.
Kqune rei: Ferenc Rakoci II, diplomatija, ustanak i rat za osloboewe 17031711.
1. Dogaaji koji su prethodili izbijawu Rakocijevog ustanka

Godine 1699. je sklopqen Karlovaki mir. Cela
Maarska osim Banata, teritorije izmeu Tamia i
Dunava bila je osloboena od turske vlasti. Erdeq
(Transilvanija) takoe je doao pod vlast Austrije.
Poseban status Kneevine bio je zagarantovan i ureen Carskom diplomom, ali poto je titulu erdeqskog kneza nosio sam vladar, to je u praksi znailo
ukidawe samostalnosti Erdeqa. Jedinstvo Maarske,
koja je u XVI i XVII veku bila podeqena na tri dela,
bilo je ponovo uspostavqeno posle proterivawa Turaka. Namera Habzburkog dvora je bila da novouspo-
Ferenc Rakoci II
155
stavqeno dravno jedinstvo maksimalno centralizuje. To je ubrzo dovelo

do novog sukoba i to pre svega izmeu Habzburgovaca i Maara. 1
Habzburgovci su Maarsku tretirali kao svoj posed (car Leopold se ak
nosio miqu da Maarsku prikqui austrijskim provincijama) i nameravali su je svesti na rang provincije.2 Na dravnom saboru iz 1687. ozakonili su apsolutistiko upravqawe, a maarski stalei su se pod pritiskom
odrekli svog prava na izbor kraqa. Time je Maarska postala nasledna monarhija. Na kraju, ukinute su odrednice sredwovekovne Zlatne bule (Aranybulla), koja je dozvoqavala plemstvu da se, u sluaju krewa wegovih prava
od strane vladara, pobuni. Na saboru su donete odluke i o suavawu prava
protestanata.3 Odnosi u zemqi se ni posle vie godina nisu konsolidovali. Maarsku je okupirala austrijska vojska, koja je eksproprisala prava
plemstva, uivala je imunitet, na osnovu ega je rukovodila trgovinom
zemqe i tlaila je gradove. Sistem dravne uprave nije bio izgraen, odnosno nije proradio. U najveoj meri su bili nezadovoqni maarski vojnici,
koji su ranije sluili u pograninim utvrdama, a koji su dolaskom austrijske vojske bili otputeni. Oni su ve 1697. izazvali pobunu koja je, meutim, ostala izolovana i vlast je uspela da je ugui za relativno kratko
vreme.4
Poetkom 1703. ponovni pokret siromanih i otputenih vojnika je za
svog vou ve uspeo obezbediti Ferenca Rakocija II (II. Rkczi Ferenc), najbogatijeg veleposednika Maarske, koji se u to vreme i sam odmetnuo. Rakoci je pokrenuo ustanak. U poetku plemstvo nije prihvatalo ustanak, ali je
ono pod uticajem Rakocija i wegovih sve mnogobrojnijih pristalica popustilo i u sve veem broju se poelo javqati u Rakocijev tabor.
Samo ime Rakoci predstavqalo je opasnost za Dvor, jer je ono znailo
politiki program, sijaset meunarodnih veza i veliku ekonomsku mo (Rakoci je bio vlasnik zemqine povrine od oko 1 900 000 jutara i bio je najbogatiji aristokrata u zemqi). Na prvi pogled uinilo se da e dvor
postii svoju zamisao, poto je Ferenc Rakoci kada su ga razdvojili od
majke Jelene Zrinske iveo, rastao i obrazovao se u Austriji, pod nadzorom katolike crkve. Isprva je u svojoj mladosti i postao pravi austro-nemaki plemi, ak je i materwi jezik privremeno zaboravio. Meutim,
ispostavilo se vrlo brzo da je to bio samo privid. Caru Leopoldu se prvi
put usprotivio onda, kada je na nagovor mua svoje sestre, grofa Aspremonta, oenio onom udavaom, koju je on sam izabrao. Ona se zvala arlota
2
3
A magyarsgtudomny kziknyve (Prirunik hungarologije), szerkesztette Ksa Lszl,

Budapest, 1993, 237238; Kosry Domokos, jjpts s polgrosods 17111867 (Obnova i
pograawivawe u Maarskoj), Budapest, 1990, 2226
Rvai Nagy Lexikona, XIII, Budapest, 1915, 236
Magyarorszg trtnete tz ktetben 16861790, IV, fszerkesztk Ember Gyz s Heckenast
Gusztv, Budapest, 1989, 8387
Balzs va Makkai Lszl, Magyarorszg trtnete 15261711, II, Budapest, 1962, 314
156
Amalija (Charlotte Amalie) i bila je princeza Hesen-Rajnsfelda (Hessen-Rheinsfeld). Rakoci je izazvao gnev Austrijskog dvora, jer je wegova ena bila u
srodstvu sa enom cara Leopolda, ali i sa francuskim kraqem Lujem XIV.5
Posle enidbe, Rakoci je odluio, da se sa suprugom preseli u Maarsku
na svoj posed. Nameravao je da posle toliko godina sredi svoja imawa razasuta po zemqi. Mada su ga kao potomka slavnih Rakocija u Maarskoj toplo
doekali, drao se u poetku podaqe od politike. U isto vreme, zbog wegovog drawa, prijateqi i vlasnici susednih imawa su ve mislili da je on u
potpunosti privrenik Austrijskog dvora i cara Leopolda. Tako je isprva
1697. odbio rukovoewe ve pomenutim ustankom tavie, uplaio se i
pohitao je u Be, te je od cara traio da mu dozvoli zamenu maarskih poseda za posede u Nemako-rimskom carstvu.6 Leopold je to odbio i Rakoci se
vratio u Maarsku. Trebalo je da prou godine da shvati ta je wegova
misija i ta bi trebalo da uradi.
Vremenom je uvideo da Habzburki dvor upropauje i izrabquje wegovu domovinu. Na promenu Rakocijevog miqewa velik uticaj je imao veliki upan upanije Ung i zemaqski vrhovni vojni poverenik grof Miklo
Berewi (Bercsnyi Mikls), iji su se posedi graniili sa Rakocijevim.
Wih dvojica su sve vie vremena provodili zajedno, a u isto vreme su se
druili i sa okolnim plemstvom. Vremenom je bilo sve vie rei i o politici. Rakoci je tada ve bio miqewa, da neto treba preduzeti. Tako je
i zapoela organizacija ustanka.
Rakocijeva okolina je odluila da preko wegovih veza sa Lujem XIV, predoe francuskom kraqu situaciju u Maarskoj i trae wegovu pomo za
pokretawe ustanka. Do pogodnog trenutka je dolo 1700. godine, kada je posle dueg bolovawa umro posledwi panski kraq iz loze Habzburga. On
nije imao potomaka i za wegov presto su se utrkivali Burboni i austrijski
Habzburgovci. Iz ove utrke je izbio dugotrajni evropski rat. Na strani
Austrije u rat su ule Engleska i Holandija, dok su Francuze pomagali Bavarci. Knez Rakoci i grof Berewi bili su miqewa da je kucnuo as,
poto je dvor sve vee kontingente vojske prekomandovao iz Maarske na
zapadni front. Rakoci je sluajno ba na dan smrti panskog kraqa 1. novembra napisao svoje pismo Luju XIV.7 Vezu sa francuskim kraqem je odravao preko jednog francuskog oficira, kapetana Lonevala (Longueval),
koji je sluio u austrijskoj vojsci. Ovaj oficir je, meutim, sve vreme dok
je Rakoci bio u prepisci sa francuskim kraqem, u kojoj je bilo rei o organizaciji ustanka, igrao dvostruku igru jer je Habzburki dvor detaqno informisao o pripremama u Maarskoj. Na kraju, Rakoci je na svom posedu u
5
6
7
Isto, 306310
Magyarorszg trtnete, IV, 164
Isto, 165168
157
Naarou (Nagysros) u prolee 1701. bio uhapen a grof Berewi je pobegao u Poqsku.
Rakocija su u Bekom Novom Mestu (Wiener Neustadt) zatvorili u istu
onu eliju u kojoj je nekada tamnovao i wegov deda Petar Zrinski.8 Wegovi
neprijateqi su za wega traili najteu kaznu. Rakocijeva srea bila je u
tome da kapetan Leman (Lehmann) rodom iz Pruske, koji ga je uvao, nije
mnogo voleo Habzburgovce i bio je voqan da mu pomogne u bekstvu. Na jesen
1701. Rakociju je uz pomo svoje ene i kapetana Lemana polo za rukom da
pobegne iz zatvora. Otiao je u Varavu, gde ga je ve ekao grof Berewi.
2. Poetak ustanka 1703. dravni sabor u Seewu 1705.

Grofu Berewiju je polo za rukom da izgradi odreene veze sa poqskim dvorom i aristokratijom. Problem je bio samo u tome, da je izbijawem
Rata za pansko naslee i Severnog rata (u kojem su zainteresovani bili
vedska, Danska, Rusija i Poqska), poqski kraq Avgust II, koga su pritiskali veani, poeo da simpatie sa Habzburgovcima. Time je poloaj
Rakocija i Berewija na poqskom dvoru postajao sve tei, i pored toga
to je francuski ambasador Di Heron (Du Hron) bio veliki prijateq Maara i nagovarao je svog vladara, kao i poqskog kraqa da pomognu Rakocija.
Meunarodna situacija je, meutim, diktirala drugi tok, tako da se francuska pomo u poetku sastojala samo od obeawa i neto novca. Di Herona
je poqski kraq oterao sa svog dvora.9 Slabqewem francuskog uticaja na
poqskom dvoru Rakoci je morao privremeno da ga napusti. Smestio se u junoj Poqskoj, u Brezni, kod profrancuski orijentisanog aristokrata Siwavskog (Sieniawski). U svojoj daqoj prepisci sa francuskim kraqem Lujem
XIV ukazivao je na to da maarsku i poqsku stvar treba razdvojiti. Napisao
je francuskom kraqu da se u Maarskoj u vezi sa pokretawem ustanka moe
raunati na sve stalee, kao i na narod, ali da se rat moe zapoeti jedino
sa izvebanim regularnim trupama. Da se radi o ozbiqnoj stvari Rakoci je
pokuao da stavi do znawa Luju XIV tako to ga je podsetio, da je wegov
deda er Rakoci I za vreme Tridesetogodiweg rata sklopio savez sa kraqevim ocem Lujem XIII, koji je tada obeao da e i wegovi potomci pomagati
Rakocijeve, ako dou u teku situaciju.
Zbog novog evropskog rata Habzburgovcima je trebalo mnogo novca i
qudstva. Rasli su porezi, poskupela je so i zapoete su prisilne regrutaci-
R. Vrkonyi gnes, Kt pogny kzt (Izmeu dva pagana. Rakocijev ustanak), Budapest,
1972, 21
II. Rkczi Ferenc fejedelem emlkiratai. A magyarorszgi hborrl, 1703-tl annak vgig
(Memoari kneza Ferenca Rakocija II. O ratu u Maarskoj od 1703. do wegovog kraja),
Budapest, 1979, 12
158
je u austrijsku vojsku. Novi nameti su podjednako doticali i plemstvo i

kmetstvo. Organizaciju pobune, ponovo su zapoeli pripadnici niih
drutvenih stalea. Poslali su delegaciju kod Rakocija u Poqsku, molei
ga da prihvati vostvo ustanka. Sada se ni Rakoci nije vie nekao. Izdao
je svoj poznati proglas iz Brezne (6. maj 1703), u kojem je pozvao svakog Maara, kmeta i plemia, da se pridrui ustanku.10 Stavio je u izgled kmetovima da e, ako do kraja istraju uz ustanak, oni i wihova ua porodica
dobiti slobodu.
U isto vreme, grof Berewi potraio je novog francuskog ambasadora,
koji se privremeno smestio u Dancigu, markiza de Bonaka (de Bonnac). On je
markiza pourivao da kod svog kraqa izdejstvuje to hitniju pomo za
ustanike. Luj XIV je tek krajem juna poslao neto novca (30.000 zlatnika) i
nekoliko vojnih struwaka ustanicima. 11
U poetku je bilo teko rei zato je Rakoci stao na elo ustanka? Da
li mu je ciq bio povraaj nezavisnosti Maarske, ili mu je ciq bilo samo
vraawe na ureewe od pre 1687. godine? Posle toliko vremena sve smo
blii uverewu da mu je pravi ciq bio onaj prvi, tj. wegov politiki program je bilo izvojevawe i proglaewe potpune nezavisnosti Maarske.
Zbog toga je veliku pawu posvetio diplomatskoj aktivnosti, jer je znao da
u meunarodnim odnosima tokom XVII veka, ija je naela utemeqio kardinal Rieqe, ravnotea sila i postizawe podrke od strane velikih sila
igraju glavnu ulogu.12 Rakoci je mogunost da potisne Habzburgovce sve
vie video u jednoj vedsko-poqsko-maarskoj koaliciji, koju bi podravala Francuska. Meutim, to je faktiki bilo neizvodqivo, zbog aktuelnog rata na Zapadu i zazirawa Luja od veana. Rakoci ipak nije odustajao.
Brzom uspehu ustanka doprineo je savez plemstva i kmetova. U isto vreme uspehu je doprineo i sam Rakoci, koji je vodio tolerantnu versku i nacionalnu politiku. Zbog toga ustanku su se prikquili i nemaarski
narodi, kao npr. Rusini, Slovaci, Rumuni iz Parcijuma, odnosno Srbi iz
upanije Huwad, koji nisu bili obuhvaeni Privlegijama koje je car Leopold dao Srbima. S druge strane, i meunarodna situacija je doprinela
brzom uspehu ustanka predvoenom Ferencom Rakocijem. Ustanak je ubrzo
prerastao u rat za nezavisnost Maarske. Austrija je bila primorana da
vodi borbu na dva fronta. Na zapadu je ratovala sa Francuzima, dok je na
istoku morala da se bori Maarima. U isto vreme, nije bila ni u dobrim
odnosima sa Turcima a oni su predstavqali stalnu opasnost, posebno to
su mogli da raunaju na pomo Francuza. Zbog toga su saveznici Austrije,
Engleska i Holandija, izvrili pritisak na cara Leopolda, da bude popustqiviji prema Maarima i da zapone pregovore sa wima. Rakoci je una-
10
11
12

II. Rkczi Ferenc fejedelem emlkiratai, 12
Henry Kissinger, Diplomcia (Diplomatija), b. g., 4768
159
pred znao za ovakvu dvolinost cara Leopolda i nije poputao, te je sa

svojim trupama prodirao daqe na Zapad i na trenutak je izgledalo da e se
ujediniti sa francusko-bavarskim trupama i zajedno povesti pohod na
Be.13
Meunarodna situacija je, meutim, onemoguila ovakvu kombinaciju. U
prvoj godini rata za nezavisnost prilike i u Poqskoj su bile nereene.
Poqski primas kardinal Radzijovski (Radziejowski), proglasio je iteregnum
i poruio je Rakociju da e za wega obezbediti uz vedsku pomo krunu
Poqske. Ferenc Rakoci to nije mogao prihvatiti, jer bi u tom sluaju morao da vodi rat na dva fronta i to protiv Habzburgovaca i dela poqske
aristokratije koja ga nije htela prihvatiti. Kardinalu je poruio: Rat
sam zapoeo za osloboewe svoje domovine i kad sam video polet u svakom
staleu u zemqi, s kojim su se pridruili ustanku, ne bih drao asnim, da
zbog jedne strane krune izneverim svoju domovinu, makar da bih ja i imao
korist od toga. Znao sam da ako napustim domovinu izloio bih je krajwoj
opasnosti i nemakom jarmu.14 Poetkom 1704. Rakoci je poslao svog sekretara Pala Radaija (Rday Pl), prvo kod kardinala, a potom kod vedskog
kraqa Karla XII, koga je podsetio da e ih ako se Rakocijevi istisnu iz
Erdeqa, na osnovu ranijeg dogovora wihovih predaka, vedska kruna pomoi vojskom i novcem. vedski kraq se u meuvremenu predomislio i odbio
je da pomogne maarski ustanak. Godine 1704. situacija se i na zapadnom
frontu promenila, jer su ujediwene anglo-austrijske trupe pod komandom
vojvoda od Molbroa i Evgenija Savojskog izvojevale veliku pobedu kod Hehtadta (Hchstadt) nad francusko-bavarskom vojskom.15 Posledica je bila da
su u Ratu za pansko naslee inicijativu u sve veoj meri preuzimali Austrijanci i wihovi saveznici. Francuzi su poeli gubiti pozicije, to
nije bilo povoqno po maarsku revoluciju, mada ju je Luj XIV i daqe pomagao. Francuska se premorila u ratovima. U isto vreme se pokrenuo i Erdeq
(Transilvanija) i leta 1704. erdeqski stalei su na svom saboru u ulafehervaru (Alba Julia) Ferenca Rakocija izabrali za kneza.16 Ovo je dovelo do
novog momenta u ratu za nezavisnost. Erdeq je Rakociju znaio vie od porodinog imawa, jer je on imao meunarodnim pravom zagarantovanu nezavisnost, to su garantovali meunarodni ugovori iz XVII veka.
13
14
15
16
Opirnije: BalzsMakkai, nav. delo, 340343; Hercegh Gza, Magyarorszg klpolitikja

8961919 (Spoqna politika Maarske), Budapest, 1987; Gonda Imre Niederhauser Emil,
A Habsburgok (Habzburka dinastija), Budapest, 1977; Kosry, nav. delo; Kpeczi Bla,
Magyarok s francik (Maari i Francuzi), Budapest, 1985
Erdly rvid trtnete (Kratka istorija Erdeqa), fszerkeszt Kpeczi Bla, Budapest,
1989, 331337; Petar Rokai, Zoltan ere, Tibor Pal, Aleksandar Kasa, Istorija
Maara, Beograd, 2002, 317318
160
Zimu 1704/1705. Ferenc Rakoci je proveo u Jegri. Tamo je uredio svoj

dvor, koji je odgovarao tadawim dvorskim normama. Posledwi put su na
dvoru kraqa Matije bili umetnici, filozofi, naunici itd. Pompi su
pripadali i telohraniteqi, koji su nosili naranxasto-plavu uniformu
(Rakocijeva garda se sastojala iz dva peadijska i jednog kowikog puka). U
ovom dvoru je u zimu 1705. godine17 knez primio posebnog izaslanika Luja
XIV, markiza de Alersa (Des Alleurs) Francuskog ambasadora je iznenadila
pompa kneevskog dvora, jer su u Francuskoj mnogi mislili da je Maarska
zemqa pustoi, zaostalosti i necivilizovanog sveta. Iako se Lujev izaslanik iznenadio, nije mnogo doneo sa sobom. Nije se mnogo trudio da svog kraqa nagovori na poviewe pomoi Maarima. Rakoci je bio izneveren jer je
oekivao mnogo vie: novac, oruje i kvalifikovane oficire. Markiz de
Alers je Rakociju predoio da, iako je wegov vladar neprijateq Habzburgovcima ne moe sa knezom da sklopi pravosnani savez. Razlog tome je bio
taj to su pristalice Rakocija iako je on izabran regularno za erdeqskog
kneza bili samo obini pobuwenici, jer nisu reili ustavno pitawe zemqe. Ba zbog te situacije, Rakoci se odluio da informie meunarodnu
javnost o dogaajima u Maarskoj. To je inio redovno pomou raznih letaka i tampe. Ciq mu je bio da relevantne evropske faktore ubedi u to da je
borba za nezavisnost Maarske legalna i legitimna.
Maja 1705. umro je car Leopold I i novi vladar je postao mladi Josif I,
koji je hteo pregovarati sa ustanicima. Tada to jo nije bilo mogue, tim
pre to je Rakoci sazvao maarski dravni sabor u Seew (Szcsny), koji
se nalazio u okolini Jegre.18 Na dravnom saboru pojavili su se predstavnici 25 upanija, ali je pored wih bilo prisutno i mnogo aristokrata, kao
i predstavnika mnogih gradova. Rakoci je ve 1705. eleo detronizaciju
Habzburgovaca, ali su tada jo od toga mnogi zazirali, posebno aristokratija. Umesto detronizacije, na saboru je bio proglaen savez stalea, tj.
wihova konfederacija, to su potvrdili posebnom zakletvom. Rakocija su
u isto vreme na saboru proglasili dux-om, to bi u slobodnom prevodu znailo knez predvodnik-voa ustanka (vezrl fejedelem). Novoizabrani voa je
staleima predloio da osnuju jedno dravno telo koje bi rukovodilo raznim poslovima, tj. koje bi predstavqalo izvrnu vlast. Ovo telo je i ustanovqeno. Ono se u poetku nazivalo dvorskim savetom, a kasnije senatom.
To telo je imalo dvojnu ulogu, jer je bilo i savetodavni organ, ali je pored
kneza ono bilo i najznaajniji centralni organ budue kurucke (ustanike)
drave. Senat je zapravo u danawem smislu rei bio vlada.
17
18

161
3. Zenit rata za nezavisnost dravni sabor u Onodu 1707.

U novim okolnostima Rakoci se ponovo obratio Luju XIV, molei ga da
konano zakque savez, poto je on posle izbora za dux-a i kneza Erdeqa
ravnopravan drugim vladarima. Francuski kraq sada nije odbio Rakocijevu
ponudu, ali je zakquewe saveza odgodio. U isto vreme i novi car je na pritisak svojih saveznika Engleske i Holandije ozbiqno poeo razmiqati o
zakquewu primirja sa Rakocijevim kurucima. Posle toga bi se zapoelo
sa mirovnim pregovorima.19 Isprva, novi car je Rakociju hteo ugoditi time
to je pustio iz kunog pritvora wegovu enu vojvotkiwu arlotu Amaliju, koju je zamolio i to da bude posrednik izmeu wega i wenog mua. Pred
poetak pregovora o primirju, Rakoci se susreo u Witri maja 1706. sa lordom Stepnijem (Stepney) engleskim i Hamelom Brojninksom (Hamel-Brujninx)
holandskim ambasadorom, koji su prihvatali posrednitvo na predstojeim mirovnim pregovorima. Posle toga su ve juna 1706. mogli poeti pregovori u Nasombatu (danawa Trnava). Engleska i Holandija su pored
svojih bekih ambasadora na pregovre akreditovale jo po jednog specijalnog opunomoenog predstavnika i to lorda Sanderlenda (Sunderland) i
grofa Rehterena (Rechteren).20 Iz toga se videlo da je saveznicima Austrije
bilo vano da se rat u Maarskoj to pre okona, i neprestano su opomiwali cara da prihvati maarske zahteve. Mirovne pregovore sa austrijske
strane je predvodio grof Vratislav (Wratislav), eki kancelar, a sa maarske strane grof Berewi. Rakocijevi uslovi za sklapawe mira su bili: da
Maarska ne bude u statusu austrijskih provincija, da se austrijska vojska
povue iz zemqe, da car prihvati dravnu samostalnost Erdeqa. U isto
vreme Rakoci je izjavio da on ne pretenduje po svaku cenu na kneevski presto. Na kraju je traio da, u sluaju potpisivawa mirovnog sporazuma, strane sile garantuju wegove odredbe. Te sile bi bile: Holandija, Engleska,
vedska, Pruska, Poqska i Mletaka republika.21 Habzburki dvor je zapravo hteo postii to, da se Rakoci povue iz politike. Zbog toga je aktuelni car Josif I bio voqan da Rakociju izae u susret, tj. da mu maarske
posede zameni za sline u Sveto-rimskom carstvu. Rakoci je to bio voqan
prihvatiti, ali je dvor odbacio zahtev za samostalnost Maarske i da strane sile garantuju mirovni sporazum. Krajem jula je istekao sporazum o prekidu vatre, i dok je Rakoci zajedno sa engleskim i holandskim
predstavnicima hteo da ga produi, dvor vie nije bio zainteresovan. Mirovna konferencija se prekinula. Habzburka diplomatija je ponovo kuruce okrivila za prekid mirovnog procesa. S druge strane ni Rakoci nije
19
20
21
R. Vrkonyi gnes, nav. delo, 159; Magyarorszg trtnete, IV, 210213

Eustache Le Noble, Rkczi fejedelem histrija (Istorija kneza Rakocija), Budapest,
1976, 104112
162
sedeo skrtenih ruku, jer je u letku pod naslovom Animadversiones apologicae na vie jezika objavio svetu ko je zapravo kriv za neuspeh mirovnih
pregovora.22
Krajem 1706. Rakoci je otvorio sednicu Senata, s tim da se Luj XIV konano odluio za sklapawe saveza sa dravom kuruca.23 To je meutim, bio
voqan da uini samo onda ako maarski stalei reguliu svoj odnos sa dinastijom. Za staleku konfederaciju to je znailo detronizaciju Habzburgovaca i proglaewe nezavisnosti zemqe. Pala je i odluka da e se to
naredne godine na dravnom saboru i uraditi. U isto vreme Rakoci se na
sugestiju Francuza, obratio i Porti. Ona je ove Rakocijeve pokuaje primila dobronamerno, ali zbog nesreenih prilika u Turskoj nije ula u ozbiqnije kombinacije.
Poetkom 1707. Rakoci je sazvao erdeqske stalee.24 Za vreme stalekog sabora u Marovaarhequ (danawi Tirgu Mures u Rumuniji) Rakoci je
i slubeno ustolien za kneza. Time je mislio da ojaa svoje meunarodne
pozicije. Od erdeqskih stalea, meutim, nije dobio potrebnu vojnu i novanu pomo.
Maarski dravni sabor u Onodu otvoren je 31. maja.25 Obavezu plaawa
poreza su proirili i na plemstvo. Donet je pravilnik o ustrojstvu vojske
i grofa Berewija su izabrali za Rakocijevog zamenika. Pored ovih znaajnih odluka, od svih je najvanija bila ona kojom su proglasili detronizaciju Habzburke dinastije sa maarskog prestola i nezavisnost zemqe. Ta
odluka je zapravo samo ozakonila faktiko stawe, koje je postojalo jo od
izbijawa ustanka. Rakoci je od te odluke oekivao sklapawe novih saveza i
poto od tada zemqa nije imala kraqa a on sam nije pretendovao na presto krunu Svetog Stefana je mogao ponuditi lanu neke evropske dinastije. U isto vreme uvideo je i to da na Luja XIV ne moe vie raunati,
kao na ozbiqnog saveznika i poeo je tragati u drugom pravcu.
Rakoci je jo od poetka ustanka, potom rata za osloboewe, velike
nade polagao u vedskog kraqa, ali je i on u vie navrata odbio zakquewe saveza. Ferenc Rakoci se iznenadio najvie onda kada se na wegovom
dvoru maja 1707. pojavio jedan rumunski izaslanik, David orbea (David Corbea), koga je poslao ruski car Petar Veliki. Zadatak izaslanika je bio da
privoli Rakocija na sklapawe saveza sa ruskim carem.26 Tada su ve po drugi put ponudili Rakociju poqsku krunu. Petar Veliki ga je opomiwao da se
u Poqskoj sprema izbor novog kraqa, a Evgenije Savojski ima velike anse, to bi znailo jaawe austrijskog uticaja u Poqskoj. Ruski car je savez
22
23
24
25
26
Kpeczi Bla, A Rkczi szabadsgharc s Eurpa (Rakocijev rat za osloboewe i

Evropa), Budapest, 1970, 13
Erdly rvid trtnete, 335
163
zapravo hteo sklopiti sa Lujem XIV, a poto je znao da je s wim Rakoci u

dobrim odnosima, obratio se wemu, a u isto vreme nije bilo zanemarqivo
to to je maarski knez imao veze i sa vedskim kraqem, s kojim je Petar
hteo sklopiti mir.27 Rakoci se u poetku kolebao i svog sekretara Radaija
je prvo poslao na vedski dvor radi informisawa. vedski kraq je u isto
vreme ba nameravao da napadne Ruse. O tome je saznao ruski car, koji je
obznanio da e u tom sluaju stati na stranu Austrije. Ta izjava je imala
uticaja i rusko-maarski pregovori su zapoeli. Rakoci, meutim, ni daqe
nije odustajao od svojih prvobitnih namera da sklopi savez sa veanima.
U isto vreme, na predlog cara Petra, prihvatio je i ideju o stvarawu jednog
proirenog antiaustrijskog saveza u kojem bi uestvovali Francuzi, veani, Rusi, Poqaci i Maari.
Posle zavretka sabora u Onodu ovom idejom se Rakoci sve vie bavio
i svog zamenika grofa Berewija je poslao u Varavu da pregovara sa ruskim carem. Pregovori su doneli rezultat i sredinom septembra 1707.
sklopqen je zvanini savez o saradwi izmeu konfederacije maarskih stalea, tj. maarske drave i Rusije, tj. ruskog cara.28 Car je u okviru sporazuma obeao da e pomagati nezavisnost Erdeqa i da e pruiti podrku
ratu za osloboewe Maarske. Rakoci se, meutim, obavezao da e posredovati izmeu Francuza, veana i Rusa. Verovao je i u to, da e posle sporazuma ruski car uticati na Srbe u Maarskoj da mu se pridrue. Sporazum
izmeu Rusa i Maara sklopqen u Varavi znaio je najvei diplomatski
uspeh Rakocija, i pored toga to za wegovu realizaciju vie nije bilo
mogunosti i vremena.
4. Poeci agonije rata za osloboewe Satmarski mir 1711.

U narednoj 1708. godini kurucka drava je imala sve vie problema.
Zbog iscrpqivawa resursa, sve vie su se produbqavale suprotnosti izmeu plemstva i seqatva. Privreda je preivqavala krizu, bakarni novac je
izgubio svoju vrednost, prodirawe maarskih oslobodilakih trupa je
stalo.
Rakoci je nasuprot nastalim tekoama nastavio sa diplomatskim aktivnostima. Godine 1708. izlazi sa svojim planom, kojem je sutina bila da
uz pomo francuskog posredovawa izmiri vedsku i Rusiju.29 Pored toga
maarsku krunu je ponudio bavarskom knezu izborniku Maksimilijanu Emanuelu (Maximilian Emmanuel). On sam bi se zadovoqio titulom i poloajem
erdeqskog kneza. U isto vreme poqsku krunu bi prepustio tieniku
27
28
29

Hercegh, nav. delo, 183186
BalzsMakkai, nav. delo, 367
164
vedskog kraqa Stanislavu Leinskom (Stanislaw Lesczinski) i time ju je i

po drugi put odluno odbio. Usled otpora francuskog dvora, ove Rakocijeve namere se nisu ostrvarile, pre svega zbog toga, to Luj XIV nije hteo da
svom savezniku, bavarskom izbornom knezu, da veliku vlast u ruke. Rakoci
je tada promenio svoju prvobitnu zamisao, pa je maarsku krunu hteo da ponudi pruskom prestolonasledniku. Smatrao je, da bi pruski princ lake
mogao stii u Maarsku, pokrenuti pohod protiv lezije, koja je u to vreme bila granina oblast izmeu Austrijskog carstva i Pruske. Ovaj wegov
plan je pruski dvor u tajnosti i prihvatio.
Ferenc Rakoci je pohod na leziju pripremao u najveoj tajnosti. O
tome ak ni neke wegove vojskovoe nisu znale nita. Kada je dolo vreme
da zvanino objavi svoj plan, vie wegovih saradnika su se protivili, ne
shvatajui znaaj jednog takvog pohoda. Zahtevali su od svog voe da krene u
pohod na Trenin (u danawoj Slovakoj). Knez je popustio. Wegova vojska
je u leto 1708. kod ove tvrave doivela jedan od svojih najveih poraza tokom ustanka. Vojska koja je bila pripremqena za pohod na leziju, ovde je
faktiki bila unitena i Rakoci je trebalo da odustane od planiranog pohoda. Poraz kod Trenina je zapeatio daqi tok rata za osloboewe. U sve
veem broju su Rakocijevi qudi prelazili na stranu Habzburga. Povodom
toga je i zabeleio u svojim memoarima sledee: Aristokrate, plemii,
oficiri i vojnici nisu vie mislili na rat, samo su gledali kako mogu
spasiti svoju porodicu i imovinu. 30
U decembru 1708. odran je dravni sabor u aropataku (Srospatak),
na kojem je jo opstala konfederacija stalea, a Rakociju je polo za rukom da se prava kmetova ugrade u zakon, po kojem bi oni koji su uestvovali
u ustanku, posle wega sa svojom porodicom dobili slobodu. Ovakva reewa
su, meutim, ve zakasnela i nisu mogla uticati na sudbinu ustanka. Posle
ovog sabora knez se ponovo okrenuo prema spoqnoj politici. Wegovi saveznici, Luj XIV i Petar Veliki, nisu mu mogli pomoi, jer su i oni imali
svoje brige i probleme.
U godini 1709. na evropskim ratitima odigrale su se dve znaajne bitke.31 Prva je bila bitka kod Malplakea (Malplaquet), gde su Francuzi pretrpeli veliki poraz. Posle we, Luj XIV je ozbiqno razmiqao o sklapawu
primirja sa Austrijom. Druga bitka se odigrala na istoku, kod Poltave, u
kojoj je Petar Veliki faktiki unitio vedsku vojsku. Od tada se
vedska nije vie ubrajala u velesile. Car je posredstvom izaslanika obavestio Rakocija o svojoj pobedi i shodno wihovom sporazumu, ponudio je da
posreduje izmeu Rakocija i Habzburkog dvora. U isto vreme, naloio je
svom ambasadoru u Beu da ubedi austrijski dvor da zaponu sa mirovnim
30
31

Hercegh, nav. delo, 188189; GondaNiederhauser, nav. delo, 101
165
pregovorima. Uslovi, koje je Habzburki dvor postavio pred Rakocija bili

su za wega neprihvatqivi, pa mirovni proces nije ni zapoet.
U narednoj godini kurucka vojska je pretrpela jo jedan veliki poraz,
ovoga puta kod Romhawa (Romhny). Posle toga je poelo povlaewe u bezbednije krajeve i tokom 1710. godine drala je samo istonu Maarsku. Te
godine se vratio iz Francuske Rakocijev izaslanik baron Laslo Vetei
(Vetsi Lszl), koji mu je doneo vest da je Luj XIV konano reio da zapone
pregovore sa Petrom Velikim.32 Rakoci je o ovome odmah informisao ruskog cara i predloio mu je da se sastanu u Varavi. eleo je da ubedi
cara u to da ako wegova vojska bude istisnuta iz Maarske, ruska vojska zauzme severoistonu Maarsku i tvravu Munka. Na toj privremeno okupiranoj teritoriji Rakoci je nameravao da reorganizuje svoju vojsku i krene u
protivnapad, jer je po svaku cenu hteo da izdri do opteevropskog mirovnog sporazuma u kojem je predviao da e svoje mesto dobiti i Maarska. Da
bi dobio u vremenu, ponovo je poeo pregovarati i sa Habzburgovcima,33
tim pre to ga je jedan od wegovih komandanata, baron andor Karoqi (Krolyi Sndor), ubeivao da se sporazume onoliko koliko je mogue. Zbog toga
se Rakoci krajem januara 1711. sastao sa grofom Janoem Palfijem (Plffy
Jnos), carskim glavnokomandujuim. Palfi je Rakociju predloio da se pomiri sa carem i da e osim Erdeqa sve dobiti natrag.
Rakoci se posle ove ponude posavetovao sa lanovima Senata koji su mu
predlagali da odri svoje zahteve, koje je izneo 1706. na pregovorima u
Nasombatu. Zbog toga je Rakoci od Senata zatraio vreme, da prvo ode u
Poqsku, da pregovara sa ruskim carem. Senat mu je to odobrio, a Rakoci je
za vreme svog odsustva ovlastio barona Karoqija da nastavi pregovore sa
predstavnikom austrijskog cara. Rakoci je u Varavu krenuo 21. februara
1711. da se prikqui grofu Berewiju koji je tamo boravio ve neko
vreme ne znajui, da se nikad vie nee moi vratiti u svoju domovinu.
Za vreme Rakocijevog odsustva, baron Karoqi je vodio ozbiqne pregovore sa Austrijskim dvorom, tj. wegovim izaslanikom grofom Palfijem.34 Rezultat je bio taj (iako je u meuvremenu Karoqi bio kod Rakocija u
Poqskoj radi wegovog informisawa, koje nije bilo potpuno), da je bez kneevog znawa dolo do sporazuma, iako je Rakoci za april 1711. sazvao maarski dravni sabor u Hust (u danawoj Ukrajini). Karoqi je na svoju
ruku mesto odravawa sabora premestio u Satmar (Szatmr), gde su stalei
raskinuli svoju konfederaciju, izdali Rakocija i putem grofa Palfija su
prihvatili uslove Habzburkog dvora. Ostaci Rakocijeve vojske su na
poqu kod Namajtewa (Nagymajtny) 1. maja 1711. poloili oruje.35 Oni,
32
33
34
35

Magyarorszg trtnete, IV, 235, 237242; II. Rkczi Ferenc fejedelem emlkiratai, 274275
Herczegh, nav. delo, 190192
166
koji su se zakleli austrijskom caru pomilovani su i vraeni su im posedi.

Zahvaqujui toj odluci, pretena veina maarskih aristokratskih porodica je opstala. U isto vreme Habzburgovci su morali odustati od svoje politike, koju su sprovodili posle 1686. u Maarskoj. Uz nove uslove posle
zavretka Rakocijevog ustanka, zapoela je konsolidacija Maarske.
5. U emigraciji
Oni koji nisu prihvatili Satmarski mir, otili su zajedno sa Rakocijem u emigraciju. Jo godinama je Habzburki dvor bio u opasnosti od maarske emigracije, koja je i daqe vodila intenzivnu diplomatsku
aktivnost. Pre zakquewa Satmarskog mira u aprilu 1711. umro je i car Josif I. Posle wegove smrti u meunarodnoj politici je dolo do moe se
rei naglih promena, jer je ostao samo jedan iv pripadnik habzburke
dinastije. I saveznici Habzburga su se uplaili od toga da se moe desiti
ponovno ujediwewe panije i Austrijskog carstva, kao nekad u doba Karla
V. Time bi se ugrozila ravnotea evropskih sila. Zbog toga su evropske
sile posle dugotrajnog ratovawa zapoele mirovne pregovore.
Ferenc Rakoci je u tome video novu ansu za svoju domovinu. Neko vreme posle sklapawa mira u Satmaru, ostao je jo u Poqskoj, ali kad je uo za
evropske mirovne pripreme i od Luja XIV primio vest da e se na mirovnim
pregovorima pomenuti i Maarska, odluio je da ode u Francusku. Smatrao
je svojom obavezom da bude u blizini glavnih zbivawa i da utie na evropske sile, da se ponovo pozabave statusom Maarske i Erdeqa. Poetkom
1713. je stigao u Francusku. Iscrpqena Francuska, meutim, nije mogla
vie zastupati maarske interese, te ih je ve na poetku mirovnog procesa odbacila jer se za zastupawe Maara od Luja XIV trailo priznavawe
Karla VI Habzburkog za kraqa panije. To Luj nije bio voqan prihvatiti, jer je panski presto traio za svog unuka Filipa V. Tako, nisu bile
ni reju pomenute Maarska i Erdeq u miru sklopqenom u Ratatu (Rastatt)
1714. godine.36
Godine 1715. Ferenc Rakoci je izgubio svog prijateqa Luja XIV koji, ako
mu i nije mnogo pomogao, ipak se prema wemu ophodio dobronamerno. To se
ve nije moglo rei za novog francuskog kraqa Luja XV, zato se Rakoci sve
36
Isto, 193196; Kpeczi, A Rkczi szabadsgharc s Eurpa, 372; Magyarorszg trtnete,

IV, 248252; GondaNiederhauser, nav. delo, 102103
167
vie povlaio. U to vreme je napisao i svoje memoare.37 Krajem 1716. ponuda

turskog sultana, koji se spremao na rat protiv Austrije, zatekla je Rakocija u Francuskoj. Tom prilikom je sultan predloio Rakociju da pokrene
novi ustanak i zauzme Erdeq. Knez je poetkom 1717. godine sa svojom pratwom krenuo u Tursku. Dok su stigli u Jedrene, Turska je ve izgubila rat i
sklopila je mir sa Austrijom. Time se praktino i prekinula Rakocijeva
diplomatska aktivnost. 38
Ferenc Rakoci je i posle tih zbivawa ostao u Turskoj. Oko wega su se
nalazili wegovi verni saborci, kao to su to bili Miklo Berewi (Bercsnyi Mikls), Antal Forga (Forgch Antal), Adam Vaj (Vay dm), Antal
Esterhazi (Eszterhzy Antal) i drugi. Rakoci se i kasnije interesovao za
politika zbivawa i diplomatiju uopte, ali su ga vremenom merodavni
faktori sve mawe sluali. Kako je vreme prolazilo pokretawe jednog novog ustanka u Maarskoj je postalo irealno. Nedostajali su stari borci,
ali ni meunarodni uslovi i maarske politike prilike to nisu omoguavali. Ferenc Rakoci II umro je 1735. u 59. godini ivota u turskom gradiu
Rodoto (Tekirdag) nadomak Istanbula. On je u kasnijoj maarskoj istoriji
bio simbol jedne poraene, ali ne i unitene politike, koja se vremenom
sa raznim predznacima ugraivala u svest maarskog drutva.
Tibor Pl MA
DIPLOMATIC ACTIVITY OF FRANCIS (II) RAKOCZI

After the Last siege of Vienna and the liberation of Hungary, the Court in Habsburg
strived to assimilate it with its provinces. By the end of XVII century, such efforts of the
Habsburgs met the resistance of the Hungarian aristocracy but it met the resistance of the
lower classes of the society as well.
37
38
Ferenc Rakoci II se izmeu 1715. i 1717. povukao u dvorac Grosboa (Grosbois), gde je
godine 1716. napisao svoje memoare na francuskom jeziku. Memoare je pisao na
francuskom jeziku, jer je tada jo uvek verovao u mogunost pokretawa novog
ustanka, a poto je francuski tada bio jezik diplomatije, eleo je ukazati
merodavnim faktorima na iskustva iz ranijeg ustanka. Rakocijevi memoari su prvi
put objavqeni u Hagu 1739, etiri godine posle wegove smrti. Memoari Ferenca
Rakocija su prvi put integralno sa francuskog na maarski jezik prevedeni i
objavqeni (II. Rkczi Ferenc fejedelem emlkiratai. A magyarorszgi hborrl, 1703-tl
annak vgig) 1948. godine na proslavu stogodiwice revolucije i rata za
osloboewe 1848/49. Izdawe koje smo koristili pri pisawu ovog rada je peto po
redu, iz 1979. godine.
BalzsMakkai, nav. delo, 375376
168
Already in 1697 the revolt started against the Habsburg terror in Hungary, but Francis
(II) Rakoczi was not ready yet, to take the leadership over the uprising onto himself, disregardless to the fact that he, because of his descent, was the one who had been predestined
to such an undertaking. Not until the suspicion of the Austrian court was redirected onto
him and after he got arrested, he started thinking about the launching of the universal uprising along with the War of liberation from Austria. That occured between 17031711.
During the uprising and War of liberation, Francis (II) Rakoczi showed a universal diplomatic activity, in order to make his country independent. During the uprising and the
War of liberation he established close diplomatic relations with France, Sweden, Poland,
Prussia and Russia. Peter the Great was the only ruler of Europe, of that time, that signed
an international contract about the allied cooperation with the rebelliousss Hungary. At
the same time, since the beginning, Rakoczi was, over his relatives, being in contact and
negotiated with Louis XIV, who finally, after a long-range of promises betrayed him. Because of his moral purity, Francis (II) Rakoczi rejected to be the King of Poland twice, because he considered the liberation of Hungary from the foreign domination his main quest.
Unfortunately, the history, and above all the international circumstances in Europe were
not inclined towards him, because, as it already had happened in 1848/49 an independent
Hungarian State hindered the stability of Europe. His life ended in emigration in Turkey
in 1735.
169
Dr VLADAN GAVRILOVI
UDC 930.2:003.074]:929.7(497.113)''11/13''
PLEMIKE POVEQE KOD SRBA U HABZBURKOJ

MONARHIJI OD KRAJA XVII DO SREDINE XIX VEKA
Saetak: U radu e biti govora o dodeqivawu plemikih titula Srbima
u Monarhiji. Plemstvo je kao kategorija postojalo kod Srba jo od perioda
srpske sredwovekovne drave. Wenim nestankom, pojedini srpski plemii
su preli u Ugarsku i sa wenih teritorija nastavili borbu protiv Turaka.
Wih je ipak pre Seobe (1690) bilo u vrlo malom broju. Karakteristika novovekovnog srpskog plemstva u Monarhiji je da se ono dodeqivalo pre svega za zasluge koje su Srbi kao vojnici imali za Monarhiju. Isto tako, u
znatno mawem broju, plemstvo su dobijali i istaknuti Srbi iz crkvenih, jerarhijskih, krugova, da bi potom, naposletku, plemstvo dobili (kupili)
istaknuti srpski trgovci, pre svega u Banatu. Ovakva slika srpskog plemstva se odnosi na oblasti Bake, Banata, pojedine srpske gradske sredine u
Ugarskoj, dok je situacija bila drugaija u Vojnoj granici kao i u hrvatskim
(provincijalnim) oblastima. Broj srpskog plemstva ostao je, ipak, vrlo
mali i neuporediv sa brojnou ugarskog i hrvatskog plemstva i wihovim
uticajem u Monarhiji.
Kqune rei: Habzburka monarhija, Ugarska, Srbi, srpsko plemstvo,
Baka, Banat, Srem, Trojedna Kraqevina, Vojna granica.
U strukturi srpskog drutva u Habzburkoj monarhiji od Velikog bekog rata 1683. do Revolucije 1848. plemstvo je imalo odreenu ulogu i u Vojnoj granici i po upanijama. Vojno plemstvo je dobijalo poveqe za ratne
zasluge a civilno plemstvo zbog zasluga u privrednom ivotu i administraciji, naroito u Banatu. Posebnu kategoriju inili su plemii-armalisti u Bakoj od 1751. godine i nadaqe.
Plemike poveqe bile su na latinskom, nemakom i crkvenoslovenskom
jeziku, a pisane su po uzusima koji su vaili u nemakoj, maarskoj i
srpskoj diplomatici.
171
Dosad ih je objavqen samo mawi broj, ali nedovoqno kritiki, pa je potrebno da se one publikuju u to veem broju, da se nad wima izvri diplomatiko-paleografsko-heraldika analiza uz odgovarajui studijski tekst,
koji bi doprineo kako pomonim istorijskim naukama kao predmetu, tako i
nacionalnoj istoriji novog veka na ovim prostorima. Ovakav jedan rad
predstavqao bi novi doprinos naoj drutvenoj, politikoj i kulturnoj
istoriji.
Problemi koji su nas oekivali u ovom poslu bili su brojni. Pre svega:
nemogunost odlaska u centralne arhive vezane za period Habzburke monarhije, odnosno arhive Bea i Budimpete. Sa druge strane, u obradi ove
teme imali smo i sreu, zahvaqujui pre svega tekstovima naih renomiranih istoriara Duana J. Popovia i Vladimira A. Duiina, koji su dali
svoje izuzetno dobre prikaze u zbirci (kwizi) Vojvodina II, koja na alost
nije zavrena zbog nemakog napada na Jugoslaviju 1941. godine. Ovi tekstovi su bili odlino polazite za obradu nae teme. Isto tako, deo poveqa, ili barem wihovih kopija se nalazi u arhivima irom Vojvodine,
Vojvoanskom arhivu u Novom Sadu, gradskim arhivima u Somboru i Subotici i Patrijarko-mitropolitskom arhivu u Sremskim Karlovcima, to
nam je omoguilo rad na prvostepenim izvorima i wihovu diplomatiko-heraldiku analizu.
Sa izvorima, koji su nam bili dostupni, smatramo da smo uspeli popuniti odreene praznine u domenu istorije plemstva kod Srba u Monarhiji,
kao i da e ovaj tekst biti daqa polazna osnova za nova istoriografska
istraivawa na ovom poqu.
Austrija je u ratovima sa Turskom krajem XVII i poetkom XVIII veka u
potpunosti oslobodila prostor stare sredwovekovne ugarske drave.1
Iako se Ugarska nalazila u ravnopravnoj uniji sa Austrijom,2 novoosloboene teritorije je Austrija uredila prema svom nahoewu. Proirila je na
wih svoju dravnu i drutvenu organizaciju.3 Pri tome je zanemaren znaaj
i uloga starog sredwovekovnog ugarskog plemstva, koje je moglo jo samo na
U Velikom bekom ratu, koji je zavren Karlovakim mirom (26. januara 1699),
osloboeni su delovi Trojedne kraqevine (Hrvatske, Slavonije, Dalmacije).
Osloboeni su Lika, Krbava i granica je sa reke Kupe pomerena na reku Unu i do
planine Velebit. Osloboena je tzv turska, dowa Slavonija; cela Baka, kao i
jugoistoni Srem, preko koga je povuena nova austro-turska granica od Mitrovice (koja je ostala u turskim rukama) rekom Savom do Slankamena (koji je pripao
Austriji). Banat je ostao u turskim rukama. (Rajko L. Veselinovi, Borba za
autonomna prava i duhovnu samostalnost 16901699, Istorija srpskog naroda
III1, Beograd 2000 (dopuweno izdawe), 571.
Zoltan ere, Od Mohake bitke do smrti cara Jozefa II, Istorija Maara,
Beograd 2002, 190.
172
Saboru pokazati jus resistendi i to samo po pitawu poreza a nikako oruanog otpora.4
Kada su krajevi danawe Vojvodine (o kojoj e u ovom radu biti najvie
rei) bili osloboeni od Turaka, austrijska drava je elela prvo da
utvrdi ta je privatno a ta dravno zemqite, pa je na osnovu toga pozvala sve zainteresovane strane da podnesu dokaze o ranijem vlasnitvu.5
Od ugarskih plemia iz vremena pre turske najezde nije se javio gotovo
niko. Jedino je porodica Cobor istakla na osnovu sredwovekovnih poveqa
svoje pravo na Baju, koju je posle puno muka uspela da povrati kao svoj posed
1727. godine.6 Time je drava (Monarhija) postala vlasnik zemqita u
ovim krajevima i poela ga je deliti prema svom nahoewu. Zemqa je osim
teritorija izdvojenih za nove Vojne granice [Potiska, Pomorika, Podunavska] isparcelisana i na aukcijama prodata plemiima iz raznih delova
Monarhije. Kao najvei posednici javqaju se porodice kneza Odeskalkija,
grofa Koloreda, grofa enbruna, Elca i dr. 7
Najvei posednik bila je talijanska porodica Odeskalki. Ona je zauzimala ne samo prvo
mesto meu plemiima u Sremu nego i bila jedna od vodeih plemikih porodica u celoj Monarhiji.8 Neak pape Inoentija XI, knez
Livije Odeskalki dobio je 1697. u posed Vojvodstvo Srema, koji je kao kneevina bio izvan zakona domovine Kraqevstva Hrvatske i
Slavonije i izvan celovitosti Kraqevstva
[Ugarske].9 Na ovakvu odluku su se bezuspeno alili hrvatski stalei ali i Srbi. U ime
Grb kneeva Odeskalki
Srba su, verovatno pod uticajem grofa ora
(V. A. Duiin)
Brankovia, protestvovali 1701. godine podvojvoda Jovan Monastirlija (Monasterlija) i Adam Feldvari, smatrajui
da je porodici Odeskalki bespravno dodeqena titula sremskih vojvoda koja
pripada porodici Brankovi.10 Odeskalkijima je bilo dodeqeno Iloko
vlastelinstvo.11
4
5
6
7
8
9
10
11
Isto.
Isto, 112.
Isto.
Rodonaelnik porodice Odeskalki bio je Livije Erba Odeskalki. (D. J. Popovi,
n. d, 114).
Isto.
Iloko vlastelinstvo bilo je najvee u Sremu. (D. J. Popovi, n. d, 114; Slavko
Gavrilovi, Irig trgovite u Sremu 16871849, Novi Sad Irig, 1994.)
173
Drugo po veliini u Sremu bilo je zemunsko vlastelinstvo, koje je dobio potpredsednik Dravnog dvorskog saveta grof Karlo enborn. 12
Karlovako vlastelinstvo je pripalo generalu baronu Ifelnu, a pored
Karlovaca i Petrovaradina u wega je spadalo jo 8 naseqa.13 Ono je bilo
otkupqeno 1747. za potrebe Vojne granice. 14
Mitrovako vlastelinstvo drao je prvo grof Koloredo, a 1751. na
wega je darovnicu dobila porodica Pejaevi. 15
Vukovarsko vlastelinstvo je prvobitno uivao grof Kiftajn a od
1741. ono se nalazilo u posedu porodice Elc. 16
Srem iz 1720. godine
Vlasnika je takoe mewalo i Erdutsko vlastelinstvo. Prvo je pripadalo baronu Zuanu a od 1747. ugarskom palatinu Jovanu Palfiju Erdediju. 17
12
13
14
15
16
17
U ovo vlastelinstvo spadala su 22 naseqa. (D. J. Popovi, n. d, 115.)

Karlovci i Petrovaradin su opet izdvojeni i proglaeni za Slobodne
graniarske komunitete (oblasti). Petrovaradin 1748, a Karlovci 1753. (D. J.
Popovi, n. d, 115; Aleksandar Forikovi, Vojna granica u XVIII stoleu, Okvir
za istoriju Srba u Ugarskoj i Hrvatskoj, Istorija srpskog naroda IV/1, Beograd
2000 (dopuweno izdawe), 257.
Isto, 116.
Isto.
174
Za razliku od Srema, u Bakoj i Banatu najvei vlasnik zemqe bila je

carska Dvorska komora. Ona e takoe ustupiti zemqite spahijama, ali
su ovi posedi za razliku od sremskih bili neznatne veliine. 18
Najvei posed u Bakoj bio je Futog. Osim Futoga on je obuhvatao Bege,
Kisa, Gloan, Petrovac i Piro. Vlastelinstvo je u XVIII veku vie
puta mewalo svoje gospodare, koji su kao i u Sremu bili veinom stranci.19
Ipak, za razliku od Srema u Bakoj se u XVIII veku osim stranih plemia
javqaju i plemike porodice slovenskog porekla: Aksimarkovii u Somboru, Antunovii u Kunbaji, Latinovii u Borodu i Leenu, Pejaevii u
Dowoj Rolatici, Stratimirovii u Kulpinu, Zako u Baji i Starom Beeju, Putnik u Sirigu, Boanu i Koviqu. 20
U Banatu je bilo neto drugaije. Po izgonu Turaka, Banatom je prvo upravqao vojni zapovednik a
od 1751. Komorska civilna uprava, tzv. Zemaqska
administracija. Komora, odnosno car bila je vlasnik sve dravne zemqe a stanovnici Banata, izuzevi graniare, weni komorski podanici.21 Tek
1779. godine, kada je Banat inkorporisan u Ugarsku
dravu i na wegovoj teritoriji oformqene su Torontalska, Tamika i Kraoseverinska upanija,
Grb Graalkovia
bile su odrane prve licitacije i na wima prodata
(V. A. Duiin)
komorska zemqa privatnim licima.22
Srpski narod gens Rasciana, kako ga esto nazivaju austrijske vlasti u
javnim ispravama, inili su graniari, seqaci i neto trgovaca, zanatlija i
23
svetenstva.
Srbi su se Seobom 1690. nali na teritoriji sredwovekovne ugarske
drave i nisu ni na koji nain bili priznati kao narod od strane ugarskih
vlasti. Isto tako, ovo nepriznavawe je znailo da najistaknutiji predstavnici srpskog naroda nisu nikako mogli dobiti plemike titule i privile-
18
19
20
21
22
23
Prvi vlasnik bio je 1703. godine zapovednik Petrovaradina baron Nehem, a od 1728.
general grof Odijer. Potom, 1731. godine, Futog prelazi u ruke grofa Kavrijana a
od wega ga 1744. otkupquje porodica arnojevi. Oni e ga 1770. prodati
feldmaralu grofu Hadiku, predsedniku Dvorskog ratnog saveta u Beu. (D. J.
Popovi, n. d, 115116).
Najbogatija u Bakoj bila je katoliko-plemika porodica Graalkovi. Oni su
po popisu iz 1826. godine imali 108.663 jutra zemqe. Za wima su sledili Latinovii sa preko 40.000 jutara, Kaloka biskupija (u posedu su imali Ba i Derowe) sa
38.000 jutara, Stratimirovii 6.414 jutara i Zako preko 4.000 jutara. (D. J. Popovi,
n. d, 117).
Isto.
175
gije, koje one sa sobom nose, od strane ugarskih stalea.24 Odmah su se

poeli zalagati da se i u pogledu plemstva izjednae s Maarima. Ve 1706.
godine traio je patrijarh Arsenije III arnojevi da plemii srpske narodnosti, koji kao takvi ve imenovani ili u budue budu od wegovog Velianstva proglaeni za takove, uivaju sva uobiajena prava po svima
gradovima, mestima, manastirima wihovog obreda; neka im uz to slobodno
bude desetine i druge prihode uivati.25 Srbi u odnosu na ugarski sabor i
stalee nisu u ovim svojim nastojawima uspeli sve do usvajawa odluka Temivarskog sabora (1790/1791), ali je Austrijski dvor ipak pojedine Srbe,
ugledne i zaslune, uinio plemiima i dodelio im prava koja su oni uivali.26
Plemstvo su, dakle, Srbi dobijali direktno od strane Austrijskog dvora i sticali ga na vie naina, s tim to je u obrazloewu o dodeli plemstva uvek isticana zasluga, odnosno usluga uiwena vladaru. 27
Ipak, Srba plemia, odnosno spahija, bilo je u Ugarskoj i pre Seobe 1690.
Jedan deo plemia nalazio se u kraju izmeu Moria i Erdeqskih planina a
drugi u Komoranu. Na ove prve, ve od XVII veka, sea jo samo ime u wihovim inicijalima ili jo ee samo oznaka Rac. Iako su govorili maarski, nosili su i daqe u sebi svoje srpsko poreklo. Tako, na primer, Sava
Tekelija govori o kapetanima koji su stajali pod komandom wegovog deda Jovana, a imali maarska imena Jenney, Lacko, Gabor, Horvath, Peter, i istie za
wih da su bili pravi Serbqi i pravoslavne crkve sinovi.28
Sredinom XVII i poetkom XVIII veka u Komoranu su se nalazile sledee
srpske plemike porodice: Beqakovi, Budaji (ranije Leti), Vaqi, Demeter, Dijak, Domonko, Duzi, Estergom, enei, Zomborlija, Zupanovi,
Jenovac (kasnije Jeneji), Kapeleti, Kapovari, Kova, Leni, Monastirli (Monastirlija, Monasterlija), Pap, Peti Pounija, Rac, Stevanovi
i dr.29 Od ovih porodica tokom XVIII veka posebno su se isticali Monasterlije (Monasterlije) i Peti.30 Pre Seobe se svojim poloajem izdvajala i
porodica Brankovi.31
24
25
26
27
28
29
30
31
D. J. Popovi, n. d, 118 ; Vladan Gavrilovi, Diplomatiki spisi kod Srba u

Habzburkoj monarhiji i Karlovakoj mitropoliji od kraja XVII do sredine XIX
veka, Veternik 2001, 67, 99.
D. J. Popovi, n. d, 118 ; V. Gavrilovi, n. d, 67.
D. J. Popovi, n. d, 118; Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba u Habzburkoj monarhiji, Istorija srpskog naroda IV/1, Beograd 2000, 283.
Isto.
ore Brankovi je dobio baronsku titulu 1683. od cara Leopolda I a grofovsku
1688. godine. (Jovan Radoni, Grof ore Brankovi i wegovo vreme, Beograd 1911,
269270)
176
Komoran oko 1720. godine
Ipak, plemstvo je kao kategorija jo dugo ostalo gotovo nedostino za

Srbe u Monarhiji. Bezmalo trideset godina posle Seobe, u toku prve dve
decenije XVIII veka svega je nekoliko srpskih porodica dobilo plemike
diplome i to svi samo austrijsko plemstvo. U ove porodice se ubrajaju:
Rakovii 1691, Ratko-Haxi Markovi 1697, Gruja Aksimarkovi 1699,
arnojevii 1704, Tekelije 1706, Jakii (potvrda starog ugarskog plemstva) 1717. i Dragii iste godine. 32
Sledee decenije dobilo je plemstvo jo desetak porodica: 1722 Atanackovii, Bibii, Julinci, Dragosavqevii; 1723. Stepii i porodica
Daniel 1725. godine. 33
U sledee dve decenije opet je samo nekoliko istaknutijih Srba ponelo
plemiku titulu: Jovan Nikoli 1735, Vuk Isakovi 1739, Arsenije Vuji
1741 i Bogi Vukovi-Stratimirovi 1745. godine. 34
Najvie diploma oko pedesetak, gotovo dvaput vie nego to ih je
bilo izdato tokom itavog stolea, dodeqeno je Srbima graniarskim oficirima, u jednom danu, dekretom carice Marije Terezije 1. marta 1751. godine.35 Ovaj in dvora bio je uslovqen pre svega politikim razlozima,
odnosno razvojaewem Potiske i Pomorike vojne granice i stavqawem
tih teritorija pod upravu ugarskih upanija. Dodeqeni su plemstvo i sit32
33
34
35
D. J. Popovi, n. d, 118120, Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba u Habzburkoj monarhiji, Istorija srpskog naroda IV/1, Beograd 2000, 283.
Isto.
To su bili oni oficiri koji su sluili u graniarskim jedinicama bar od 1740.
godine. (D. J. Popovi, n. d, 120 ; Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba,
285).
177
ni zemqini posed (poveqa armales)

onim graniarskim oficirima koji su se
opredelili da ostanu pod novom ugarskom
upravom. Zastavnici su dobili 44 lanca
(1 lanac = 2.200 kvadratnih hvati) a oberkapetani do 145 lanaca zemqe. Zemqa im
je ustupqena na koriewe za period od
deset godina, a u trajno vlasnitvo im je
ustupqena 1765. godine.36 Meu ovim oficirima, koji su tada dobili plemstvo
(koje je bilo i ugarsko), bilo je sedamnaest zastavnika, tri potporunika, dvadeset dva porunika, jedan potkapetan,
etiri kapetana i jedan oberkapetan.37
Carica Marija Terezija
Naveemo wihova imena: u Adi zastavnik Nikola Dudvarski (44 lanca); u Beeju oberkapetan Jana Antonovi (145 lanaca); zastavnik Mihajlo
Branovaki (44 lanca); u Feldvarcu zastavnici Gavrilo Ilijevi, Maksim
Mirilovi i Vuja Vojnovi, svaki po 44 lanca; u Kawii lajtnanti Sava
Karapanxi, Lazar Meaki i Maksim Nini po 58 lanaca, zastavnici
Stevan Zari, Gruja anadi i ore Zako po 44 lanca; u Martonou lajtnanti Velimir Avramovi i Dragi Karakaevi po 58 lanaca, zastavnik
Ostoja Kubura 44 lanca; u Sentomau potkapetan Sima Runi 73 lanca, lajtnat ivan Nikoleti, zastavnici Lazar uri, Stevan Nikoli i Marko
Radii po 44 lanca; u Senti potkapetan ore Golub, lajtnanti Jovan
Badrqica, Subota Branovaki i Mihajlo Tei po 50 lanaca, i zastavnici
Nea Milinovi i Igwat Vujii po 44 lanca. Svi zajedno su dobili 1834
lanca zemqe.38
Od ovih porodica uspele su da se odre kao plemike i da se obogate:
Badrqica, Golub, Tei, oki i pre svih Zako, dok su se ostali ubrzo izgubili i osiromaili.39
Tokom Sedmogodiweg rata (17561763) za zasluge pokazane na bojnom
poqu jo desetak Srba oficira je dobilo plemstvo.40 Neki od wih su osim
plemike titule bili i nosioci Vitekog krsta Marije Terezije, kao najvieg vojnog zvawa, koji je ustanovqen 1757. godine. Osim godiwe apanae od 300 do 500 forinti ovaj orden je omoguavao pravo nosiocima da
36
37
38
39
40
Na tom zemqitu mogu zidati zgrade u vrednosti do 500 forinti. (D. J. Popovi,
n. d, 120 ; Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba, 285).
Isto, 121.
Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba u Habzburkoj monarhiji, Istorija
srpskog naroda IV/1, Beograd 2000, 286.
178
izravnom molbom upuenoj vladaru dobiju i austrijski baronat. Nosioci

ovog ordena u XVIII veku meu Srbima oficirima bili su: Arsenije Seujac
od 1761, Pavle (Dimi) Papila 1762, Pavle Davidovi 1779, Pavle Sokoli i Vuka Savi 1788 i Petar Duka 1793. godine. 41
Neki od viih srpskih oficira dobijali su
plemstvo s predikatom (titulom) i time se izdvajali iz mase armalista. Najee su se opredeqivali pri izboru predikata za mesta kod
kojih su se posebno istakli u toku prethodnih
ratova. Na primer: ore Seujac von Heldenfeld, Mihajlo Stanojevi von Ehrenberg, Jovan
Kalini von Zierfeld, ili su predikat sastavqali od imena starog kraja: Manojlo Preradovi
ot Uike Kamenice, Stevan Rakievi ot Toplice, Teodor Nikoli ot Velea i dr. 42
Srba inovnika-plemia bilo je vrlo malo,
svega desetak. Carica Marija Terezija je eleAndrija Andrejevi
la da ukqui odreen broj Srba u upravu, tako
to bi najistaknutije meu wima podigla u red
plemia. Na taj nain su plemstvo dobili Lazar Rubei, bivi belenik
Pomorike vojne granice, provizor futokog spahiluka i senator Novog
Sada 1742, Pavle Pulovica (Pulavica) i Filip Simeonovi 1759, Andrija
Andrejevi, upravnik pote u Sremskim Karlovcima 1763. godine. 43
Plemstvo su takoe dobili i ore Kalinovi, sudija u Temivaru
1772, Georgije Jovan Tiganiti, savetnik srpskog magistrata u Temivaru
1773, direktor srpskih kola Teodor Jankovi Mirijevski 1774, Jakov Seanac 1790 i dvorski agent Stefan Novakovi 1791. godine. 44
Kad je re o trgovcima, wih gotovo da nema meu plemiima sve do osamdesetih godina XVIII veka. Najvie ih je ponelo plemike titule u vreme
rasprodaje pustara u komorskom Banatu osamdesetih godina, kao i posle posledweg austro-turskog rata 17881791. godine. 45
Naime, u ovom ratu Austrija je mobilisala izuzetno velike vojne snage,
preko 240.000 vojnika. Tako brojne snage su zahtevale i odgovarajue snabdevawe stokom, itom, tkaninom, pa su se vojne vlasti morale osloniti na
trgovce, pre svih Srbe, Jermene, Grke, Cincare i sa wima sklapati odreene sporazume.46 Kad je rat zavren 1791. neki od ovih trgovaca su se obrati-
41
42
43
44
45
46

Isto.
Isto, 284285.
Isto, 284.
Isto, 289.
179
li dvoru sa zahtevom da im se zbog ratnih zasluga dodeli plemstvo.47 Dvor

je, usled prazne kase, pristao na to, sa zahtevom da svaki novi plemi uplati za diplomu 1500 forinti. Zahvawujui ovome jo dvadesetak Srba-trgovaca je ulo u red plemia. Pomenuemo samo neke od wih: Vukovii (Sava,
Aleksandar i Teodor), Mihajlo Duka, Jovan Jovanovi-Ki, Jovan Baji,
Jeftimije Popovi i dr.48
Uee Austrije u ratu protiv Francuske revolucije uslovilo je nove
finansijske izdatke, pa je krajem veka dolo do nove prodaje komorskih dobara, pre svega u Banatu, ijom kupovinom je jo nekoliko srpskih porodica steklo plemstvo (Demelii, Riznii, Georgijevii). 49
Do druge polovine XIX veka samo su neke malobrojne srpske oficirske
ili trgovake porodice dobile plemstvo.
Dobijawe plemike titule kod Srba u Trojednoj kraqevini (Hrvatskoj,
Dalmaciji, Slavoniji) je bilo skopano s mnogim tekoama. Pre svega jo
uvek su bile na snazi odluke Hrvatskog sabora iz 1548, 1550. i 1563. godine, po
kojima se u Hrvatskoj ne tolerie druga vera osim katolike, kao i odluka da
izmatici ne mogu imati nikakvu nepokretnu imovinu u Trojednoj kraqevini.50
Usled ovakve odluke Srbi u provincijalnom delu Hrvatske i Slavonije
nisu mogli doi do poseda, a kamoli biti proglaeni za plemie. Tek od
poetka XIX veka u provincijalnim delovima Hrvatske i Slavonije, Srbi
se javqaju kao sitni plemii, ime su mogli doi do niih poloaja u sistemu upanijske, jo uvek staleke, vlasti.51 Plemstvo se ograniilo na
mawu skupinu armalista u Sremu i Oseku i poelo je lagano da ulazi i u
javne slube, pa i u kulturno-politiki ivot zajedno s graanstvom, iz
koga je veinom i poteklo. 52
Na teritoriji Vojne granice, koja je bila izdvojena iz upravnog sistema
hrvatskih zemaqa, kao i u drugim delovima Monarhije, Srbi su mogli kao
istaknuti oficiri poneti i plemiku titulu.53 Pre svih treba pomenuti
austrijskog generala i plemia Mihajla Mikainovia, koji je imao najzapaeniju ulogu kod Srba u Hrvatskoj i Slavoniji u drugoj polovini XVIII
veka.
47
48
49
50
51
52
53
Isto.
Isto.
Isto.
Slavko Gavrilovi, Iz istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj, Beograd
1993, 2930.
Slavko Gavrilovi, Srbi u Ugarskoj i Slavoniji od austro-turskog rata
17371739 do kraja XVIII veka, Istorija srpskog naroda IV/1, Beograd 2000, 205.
S. Gavrilovi, Iz istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj, 210.
Isto.
180
Bez obzira na sve, korpus srpskog plemstva ostao je mali i neuporediv sa

54
brojnou i uticajem maarskog i hrvatskog plemstva u Monarhiji.
VLADAN GAVRILOVI Ph. D.
NOBILITY CHARTERS OF SERBS IN HABSBURG MONARCHY

FROM THE END OF XVII TO THE MIDDLE OF XIX CENTURY
The nobility within the Serbs in the Monarchy existed as one of the categories out of
which the Serbian bourgeois society considerably developed towards the end of XVIII
century. The nobility had been divided in many categories: as the most common the military one, then the nobility given to the clergy and in the end, the civil one whose status was
most often paid for, by the wealthy and prosperous merchants. There were quite a few of
Serbian noblemen recorded before the Migrations in 1690. By the Decree made by the empress Maria Therese from 1751 the nobility was given to some fifty Serbian families as a
reward for remaining outside the border, that is, under the jurisdiction of the Hungarian district offices.
The Serbs from the territories of the Tripartite Kingdom (Slavonija, Croatia and Dalmatia) did not have the right to become noblemen, and according to that principle they could not even take part in the public life in the right way, due to the decisions of the Croatian
Parliament that had been being repeated since the middle of XVI century, so that the
Orthodox population could not, in their possession, have any movable property or real
estates on these territories. It happened just, some time around the second half of XIX century, that the phenomenon of the Serbian nobility, almost timidly, started to appear in the
Tripartite Kingdom, that is, within the areas outside the border land out of the jurisdiction
of the Croatian district offices.
In the same way, the nobility did not develop among the Serbs at the Military Border,
because of the uniqueness of that territory.
54
Duan J. Popovi, n. d, 110154 ; V. Gavrilovi, n. d, 99.
181
Dr BRANKO BELIN
UDC 82-31(497.113)''17''
DVA ISTORIJSKA ROMANA O PODUNAVSKIM

VABAMA U XVIII VEKU1
Saetak: U oblikovawu osobenog nacionalnog identiteta podunavskih
vaba poimawa mesta i uloge koje imaju u prolosti i budunosti nemakog naroda i ali i dela Evrope u kome ive kqunu ulogu imao je Adam
Miler Gutenbrun (18521923), najitaniji kwievnik a ujedno i jedan od
vodeih politiara meu Nemcima u Ugarskoj. Mawe poznat ali vrlo popularan u svoje vreme bio je i Karl fon Meler (18761943). Obojica su pisali
istorijske romane koji su izdavani vie puta u ogromnim tiraima. U
ovom radu razmatraju se wihovi najpoznatiji romani: Der Grosse Schwabenzug, odnosno Werschetzer Tat, ija se radwa deava u XVIII veku kao herojskom dobu Podunavskih vaba. Ostaje otvoreno pitawe mogueg uticaja na
Miloa Crwanskog.
Kqune rei: Podunavske vabe, kwievnost, istorija, Gutenbrun, Meler, Vrac, Banat, Crwanski.
Istorija Nemaca koji su vie od dva veka iveli u znatnom broju na podruju danawe Vojvodine bila je dugo vremena zapostavqena. U Jugoslaviji se retko ko wome bavio: delom zbog toga to se s pravom smatralo da se
radi o politiki vrlo osetqivoj i nezahvalnoj temi, delom iz pukog neznawa. To nije neobino jer i u samoj Nemakoj akademski obrazovani istoriari nisu pokazivali mnogo interesovawa za istoriju svojih sunarodnika
na jugoistoku Evrope. Wu su tokom 50-ih, 60-ih i 70-ih godina XX veka pisali istoriari iz redova podunavskih vaba, uglavnom amateri, koji su svoj
rad zapoeli jo pre Drugog svetskog rata u zaviaju. Iz wihovog rada proistekao je veliki broj objavqenih kwiga, vrlo neujednaenih u pogledu na1
Rad je rezultat istraivawa na projektu Vojvodina multietniki istorijski

prostor finansiranog od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike
Srbije (ev. broj 1332)
183
unih dometa od ozbiqno i struno napisanih dela, zasnovanih na

raznovrsnim izvorima, do prigodnih spomenica i albuma. Preovlauju dve
vrste istoriografskih radova: monografije naseqa (gotovo da nema nemakog sela o kome nije napisana kwiga) i kwige u kojima se govori o stradawu
i proterivawu Nemaca iz Vojvodine posle Drugog svetskog rata. inilo se,
sredinom 80-ih godina XX veka, da ta delatnost jewava i da e sasvim zamreti sa nestankom najpredanijih pisaca i italaca, onih koji su jo uvek oseali nostalgiju za zaviajem i(ili) gorinu to su morali da ga napuste.
Meutim, poetkom 90-ih, kada je sa raspadom Jugoslavije naglo oivelo
interesovawe za istoriju ovog podruja i naroda koji ga nastawuju, probudilo se iznova i zanimawe za podunavske vabe i wihovu prolost. Suvino je rei da su i u ovom sluaju, kao i kod drugih naroda, primetne
tewe da se istorija zloupotrebi zarad ostvarivawa politikih ciqeva i
nemamo nameru da se na tome zadravamo. Vano je da je (znatno vie u Nemakoj nego kod nas) podstaknuto interesovawe i pojedinaca i ustanova
koji se ozbiqno bave istorijom. Tokom 90-ih objavqen je vei broj kwiga u
kojima se govori o Nemcima na jugoistoku, od wihovog naseqavawa u XVIII
veku do egzodusa krajem Drugog svetskog rata.
Ako se na pojedine segmente istorije podunavskih vaba kod nas i obraala neka pawa mislimo pre svega na politiku istoriju u razdobqu izmeu dva svetska rata o wihovoj zaviajnoj kwievnosti jedva da je neto
napisano. Odmah treba rei da su dometi podunavskih vaba na tom poqu, i
po kvantitetu i po kvalitetu, relativno skromni i da nisu mnogo privlaili pawu kwievnih kritiara i istoriara ni u Nemakoj. Izuzetak je
Nikolas Lenau (18021850), najvei pesnik koga su dali Nemci na jugoistoku. Ako imamo u vidu umetniku vrednost, Lenauovo mesto u tom malom
kwievnom panteonu je neprikosnoveno. Meutim, ako za merilo uzmemo
popularnost, samim tim i drutveni uticaj, wegovo prvenstvo moe se s
pravom osporiti. Daleko najitaniji pisac, uz to i javni radnik, bio je
Adam Miler Gutenbrun, koji je svoja glavna dela napisao u prve dve decenije XX veka. Mawe poznat, ali vrlo popularan u svoje vreme, bio je i Karl
fon Meler. Vrlo je znaajno da su obojica pisali istorijske romane i da je
to bio najzastupqeniji i itaocima najomiqeniji anr. Gutenbrun i Meler bili su vrlo plodni stvaraoci i napisali su po nekoliko romana ija
se radwa deava u XVIII veku kao herojskom dobu podunavskih vaba. Gutenbrun je svoj najitaniji roman Velika vapska seoba (Der Grosse Schwabenzug) napisao 1913. i ta kwiga ubrzo je postala nezaobilazna lektira u
nemakim kuama. Smatrana je gotovo nekom vrstom svetiwe. Kako to obino biva, na istorijsku svest veine stanovnitva akademska istoriografija ne utie ni izbliza toliko koliko nauno-popularna dela ili romani.
Gutenbrunove kwige, pre svega vabencug, imale su presudnu ulogu u
oblikovawu osobenog nacionalnog identiteta Nemaca u Podunavqu, wihovom poimawu mesta i uloge koje imaju u prolosti i budunosti svog naroda i dela Evrope u kome ive. Slika Nemaca u Banatu, ali i wihovih
184
suseda, Maara, Rumuna, Srba, kakvu je stvorio Gutenbrun, predstavqa stereotip koji su mawe-vie sledili i drugi kwievnici ali i mnogi istoriari. Najistaknutiji Gutenbrunov epigon Karl fon Meler proslavio se
ve svojim prvim romanom Vrako junako delo (Der Werschetzer Tat), koji
se pojavio 1936. godine, a koji su ondawa publika i kritiari sravwivali
sa vabencugom. Imajui u vidu ne samo vanost i popularnost Gutenbruna i Melera meu Nemcima koji su iveli u Sremu, Banatu i Bakoj,
nego i ono o emu su wih dvojica pisali, pravo je udo da nisu privukli
veu pawu srpske naune javnosti, kako izmeu dva svetska rata tako i kasnije. Na poznati germanista Miqan Mojaevi pomenuo je ovu dvojicu
pisaca u svom obimnom lanku iz 1952. Jugosloveni u nemakom romanu izmeu Prvog i Drugog svetskog rata uz osvrte na ranije doba. Nije razmatrao wihova dela iz napomena se vidi da ih nije itao nego se o wima
obavestio posredno. Pomenuo je Gutnebruna i Melera samo na kraju lanka,
u posledwih nekoliko redova, tek toliko da upozori javnost na wihov znaaj. Bilo bi interesantno prouiti odnos prema temama s jugoslovenskog
terena i kod banatskih Nemaca koji su pisali na nemakom i videti kako se
odrazio lik jugoslovenskog oveka i jugoslovenskog terena u wihovim delima, poev od Adama Milera Gutenbruna, koji naprimer, u svom romanu ,Gtzendammerung' opisuje teku sudbinu nacionalnih mawina pod maarskom
vlau, prvenstveno Nemaca a zatim Srba i Rumuna, pa preko ovinistiki neinficiranog J. E. Propsta i O. Alera do Karla fon Melera koji u
svom romanu ,Grenzen Wandern', piui o banatskim Nemcima pie i o
Srbima, ali ve i o Srbima kao vlastodrcima u odnosu na nemaku nacionalnu mawinu u Banatu. 2
Gutenbrunovi i Melerovi romani zaista nude vie zanimqivih tema za
one koje se bave izuavawem kwievnosti. S obzirom da govore o jednoj
multietnikoj sredini, sadre obilnu i zahvalnu grau za disciplinu koja
se danas pomalo pomodno i zvuno, naziva imagologijom (slikom drugoga), a bavi se time kakve predstave o nekom narodu postoje u kwievnoj
tradiciji drugog naroda. Zanimqivo bi, takoe, bilo kada bi se preko ovih
romana istraili meusobni uticaji srpske i nemake kwievnosti. Onome ko bude itao opise qudi i zbivawa u Banatu u XVIII veku iz pera dvojice vaba, neminovno e na um pasti Milo Crwanski i wegove Seobe.
Teko je verovati da Crwanski nije znao za Gutenbruna i Melera, svoje
zemqake, ije su kwige bile toliko itane meu Nemcima u Banatu. Dok je
radio pri jugoslovenskom poslanstvu u Berlinu wegova dunost je bila da
prati ta se u nemakim novinama i kwigama pie o Jugoslaviji a upravo
tada, 30-ih godina, Melerova dela su tampana i pretampavana u gigantskim tiraima. Mi sada na ovom mestu na sva pitawa ne umemo da odgo2
M. Mojaevi, Jugosloveni u Nemakom romanu izmeu Prvog i Drugog svetskog

rata uz osvrte na ranije doba, Zbornik Filozofskog fakulteta, kw. II, Beograd,
1952, 293332.
185
vorimo. Teak i odgovoran posao poreewa Crwanskog sa Gutenbrunom i

Melerom prepustili bismo radije onima koji se bave naukom o kwievnosti. Naa je namera da im ovim lankom samo pobudimo radoznalost i skrenemo pawu na jedno zanimqivo i neistraeno podruje.3 Naravno, na tom
podruju ostaje dovoqno mesta i za istoriare jer Melerovi i Gutenbrunovi romani, s obzirom na wihovu drutvenu misiju, predstavqaju svojevrstan fenomen. Mi smo se ovde ograniili na to da se ukratko osvrnemo
na ivot i delo Gutenbruna i Melera i uzmemo u razmatrawe samo wihove
najznaajnije romane: vabencug, odnosno Vrako junako delo da izloimo ukratko wihov sadraj i sa stanovita istoriara, kaemo neto
vie o dogaajima linostima koji su u wima opisani.
Adam Miler Gutenbrun (Mller Guttenbrun) roen je 22. oktobra 1852. u mestu Gutenbrun u danawem rumunskom Banatu. Poticao je iz imune seqake
porodice. I pored toga proveo je teko i nesreeno detiwstvo. Roditeqi,
Adam Lukhaup (Luckhaup) i Eva Miler, bili su rastavqeni. Do toga je dolo
to se wegov deda protivio sinovqevom braku sa lepom ali siromanom zanatlijskom erkom. Ova se zato ubrzo po roewu deteta preudala. Tako je deak rastao uz ouha i majku uzeo je weno devojako prezime (Miler), kome je
kasnije dodao ime zaviajnog sela Gutenbrun.4 Gimnaziju je upisao prvo u Temivaru. Kako je tamo nastava bila na maarskom jeziku, nevoqko je i malo
uio, provodei vie vremena u ribolovu na obali Begeja. To se odrazilo na
wegov uspeh u koli. Razoarao je roditeqe i jedva ih je ubedio da mu prue
jo jednu priliku. kolovawe je nastavio u gimnaziji u Hermantatu, u
Erdequ, gde se nastava odvijala na nemakom. Zavrio je gimnaziju i u jesen
1871. godine poeo je da pohaa trgovaku akademiju u Beu. Posle studija dobio je dravnu slubu kao telegrafski inovnik u Lincu. Taj posao ga, izvesno, nije mnogo privlaio, ali mu je ostavqao dosta slobodnog vremena tako
da je mogao da se posveti svojoj pravoj sklonosti pisawu. Poeo je da pie
pozorine komade i kritike, a posle nekoliko godina odluio je da ostavi
inovniko nametewe i sasvim se preda intelektualnom radu. Preselio se
1880. godine u Be. U prestonikom Deutsche Zeitung-u ureivao je feqtone i
pisao pozorine kritike. Ve 1886. postao je direktor pozorita, prvo Raimund Teather a potom Kaiserjubilums-Stadt Teather. Ostavio je vidnog traga u
razvoju austrijskog pozorita jer se kao nacionalista i pangerman, starao
da izmeni repertoar u skladu sa svojim uverewima. Mada je veinu ivota
proveo u Beu, daleko od zaviaja, nije zaboravio svoje sunarodnike u Banatu
3
Jedan kratak osvrt na zaviajnu kwievnost Podunavskih vaba dali smo u lanku:
Kulturno-prosvetni asopisi Nemaca u Vojvodini izmeu dva svetska rata
(Zbornik Matice srpske za istoriju, 52, 1995, 155171). Tu, meutim, s obzirom na
temu, nismo mogli da podrobnije govorimo o Meleru i Gutenbrunu.
O Gutenbrunu: Ferdinand Ernst Gruber, Adam Mller Guttenbrunn, der Erzschwab, Leipzig,
1921; Philipp Hilkene, Adam Mller Guttenbrunn, sein Bildungsgang, Wolkswart, okt-dez.
1934, 17
186
i postao je jedan predvodnika borbe za wihov kulturni i politiki preporod. Bio je inicijator za pokretawe novina Deutche Tagblatt fr Ungarn (1897) i
formirawe Nemake stranke u Ugarskoj. I wegov kwievni rad bio je u
slubi borbe za nacionalni preporod podunavskih vaba. Prvo je objavio
romane Sumrak idola (Gtzendammerung, 1908) i Zvona domovine (Die Glocken
der Heimat, 1910). Potom je usledilo wegovo najznaajnije delo, trilogija Od
Evgenija do Josifa (von Eugenius bis Josephus, 1913-1917) i roman Majstor Jakob i wegova deca (Meister Jakob und seine Kinder, 1918). Posle Prvog svetskog
rata izabran je za poslanika u austrijskom parlamentu, u kome se naroito
zalagao da vlada obrati vie pawe na sudbinu Nemaca koji su ostali da
ive van matice, u dravama naslednicama, tj. ehoslovakoj, Kraqevini
SHS, Maarskoj i Rumuniji. Kao nacionalista bio je razoaran ogorenom
klasnom borbom koja se vodila u parlamentu i posle godinu i po dana vratio
je mandat. Povukao se iz politike i zavrio svoje drugo veliko delo, biografiju najznaajnijeg pesnika podunavskih vaba Nikolasa Lenaua: Lenau pesniko srce svoga vremena (Lenau, Das Dichterherz der Zeit, 1921). Adam Miler
Gutenbrun umro je 5. januara 1923. godine u Beu uvaen kao veliki pisac i
borac za prava podunavskih Nemaca, zbog ega je gotovo kanonizovan kao
Arhivaba (der Erzschwab) i Budioc naroda. Docnije ga je nacionalsocijalistika propaganda veliala kao duhovnog vaspitaa koji je irio
ideju o nemakom poslanstvu na jugoistoku Evrope (Sdost-Sendugsidee). Sa
druge strane, posebno od Maara, Gutenbrun je kritikovan kao pangermanski
agitator, borac za germanizaciju Maarske, kako bi se ona, na kraju pripojila nemakoj imperiji.5 I dvojica Gutenbrunovih sinova, Herbert (18871945)
i Roderih (18921956) bavila su se kwievnou
Najvei i najitaniji Gutenbrunov roman je, kao to smo ve pomenuli,
Velika vapska seoba (Der Grosse Schwabenzug). Objavqen je 1913. godine kao
prvi deo trilogije Od Evgenija do Josifa. Meutim, druge dve kwige, Car
dobrog srca (Barmherziger Kaiser) i Josif Nemaki (Josef der Deutshe), koje su
izale etiri godine kasnije, ni izbliza nisu dostigle popularnost vabencuga, pa je on i docnije najee izdavan zasebno. Za temu je Gutenbrun
uzeo naseqavawe Nemaca u Podunavqu u XVIII veku. Dodue, seobe su poele neto ranije, odmah posle proterivawa Turaka iz Ugarske, znai pred
sam kraj XVII i trajale do prvih godina XIX veka, ali su razmere organizovane i masovne kolonizacije imale u Banatu od poetka 20-ih do kraja 70-ih
godina XVIII veka. U to vreme na prestolu su se smenila tri vladara: Karlo VI, Marija Terezija i Josif II, pa se u tradiciji uobiajila podela na
tri velike seobe: Karolinsku, Terezijansku i Jozefinsku; tako je i Gutenbrun podelio svoj roman-epopeju.
Posle Karlovakog (1699) i Poarevakog (1718) mira, Turci su potisnuti iz panonskog basena u kome su vladali vek i po. Austrija koja je ova
5
Gnter Schdl, Am Rande des Reiches, Am Rande der Nation: Deutsche im Knigreich Ungarn
(18671914/18), in: Deutsche Geschichte im Osten Europas, Land an der Donau, 417.
187
podruja zaposela nala se pred zadatkom kako da odbrani granice, uspostavi vlast, stvori osnovu za privredni i kulturni razvoj novosteenih
oblasti. Zemqa je bila zaparloena, druge privredne grane takoe su zamrle, naseqa su bila razorena ili zaputena. Stanovnitvo, inae malobrojno, bilo je sasvim proreeno dugotrajnim ratom, glau, boletinama,
migracijama. Na prostoru Bake i Srema najvie je bilo Srba, koji su se
naseqavali u ovim krajevima u razdobqu od XV veka, s tim to je veliki
talas stigao u posledwih nekoliko decenija. U Banatu su uz Srbe najjai
element inili Rumuni. Pored wih, tu su se zatekli u mawem broju i pripadnici drugih balkanskih naroda, bilo da su stigli ranije, u vreme osmanske vladavine, ili su migrirali na sever tokom posledwih ratova: Grci,
Cincari, Bugari, sefardski Jevreji. Maara je bilo malo jer su, tokom turskih upada i propasti Ugarske drave, bili ili istrebqeni ili se odselili. Veina seoskog stanovnitva bavila se stoarstvom. Mnogo je bilo
doqaka iz planinskih krajeva, pa im je to bilo tradicionalno zanimawe
za zemqoradwu nisu pokazivali ni mnogo intresovawa niti su imali potrebna znawa i navike. Gajewu stoke posvetilo se i starosedelako stanovnitvo u drugim delovima Maarske jer je tokom ratova prualo vee
izglede na opstanak nego obrada zemqe. U svakom sluaju zemqoradwa je i u
pogledu kvaliteta i kvaniteta bila slabo razvijena. Slino je stajalo sa
zanatstvom dok su za trgovinu postojali boqi izgledi jer su mnogi doqaci sa Balkana bili odlini trgovci, sa velikim iskustvom i dobrim poslovnim vezama, posebno kada se radilo o trgovini sa Turskom. U pogledu
vere, Habzburgovci, glavni zatonici katolianstva, dobili su za podanike u junim oblastima brojne pravoslavce, dok su meu Maarima, osobito
u srediwoj i istonoj Ugarskoj, prevladavali kalvinisti. Odmah po potiskivawu Turaka, katolika crkva je poela da radi na obraewu pravoslavnih i kalvinista. Rekatolizacija Maarske bila je, izmeu ostalog, i u
slubi jaawa vlasti Habzburgovaca. Glavni politiki problem proisticao je iz iwenice da su krajevi iz kojih su Turci isterani istorijski bili
deo sredwovekovne Ugarske. Habzburgovci, rukovoeni tewom da uspostave jaku centralnu vlast na celoj teritoriji Ugarske, pozivali su se na to da
im po pravu maa pripada vlast nad osloboenim podrujima. Sa druge
strane, maarsko plemstvo, koje se estoko odupiralo apsolutizmu i branilo ugarsku dravnost, zahtevalo je da se sve osvojene zemqe ponovo inkorporiraju u Ugarsku, a da se posedi vrate ranijim vlasnicima. Otpor je
bio posebno jak u Erdequ koji je prethodna dva stolea sauvao samostalnost kao vazalna kneevina Osmanskog carstva, i gde su veinu stanovnitva inili kalvinisti. Ustanak maarskog plemstva pod Ferencom II
Rakocijem (17031711) uguen je posle krvavih borbi. Srbi su stali na
stranu Bea i sukobili se sa maarskim kurucima. U ratu koji su obe
strane vodile krajwe nemilosrdno Srbi su pretrpeli strane gubitke u
nekim krajevima su skoro istrebqeni. Ipak, kao graniari, nisu bili izloeni ukmeivawu od strane ugarskog plemstva a privilegije su im omogu188
ile da na elu sa narodnim prvacima i svetenstvom odole pritiscima

katolike crkve i postanu ozbiqan politiki inilac. Uspostavqawem
Granice i wenim izdvajawem iz nadlenosti upanijske adiministracije,
dvor je uspeo da obezbedi znatne vojne snage za odbranu granice prema Turskoj i intervenciju u sluaju pobune Maara.
Zamisao o impopulaciji opustelih podruja Ugarske nametala se dok
je Veliki beki rat jo trajao.6 Posle odsudnih pobeda hrianskog oruja osvajawa Budima (1686) i u bici kod Harawa (1687) postalo je izvesno da e Turci biti potisnuti iz ovog dela Evrope. U Beu je odbor
struwaka za ekonomska i vojna pitawa, koji je ustanovio car Leopold I, sastavio obiman dokumenat od 500 stranica u kome su izneti predlozi za
daqi razvoj Ugarske, izmeu ostalog i za weno naseqavawe. Radom ovoga
tela rukovodio je Kardinal Leopold Koloni koji e u narednim godinama,
na elu Neoakvistike (Neoaquistica commisio komisija za novopripojena podruja), igrati kqunu ulogu u Ugarskoj (izmeu ostalog, zadao je mnogo
muka, Srbima i patrijarhu Arseniju arnojeviu). U Kolonievom planu
glavno mesto zauzima privredna obnova zemqe. Te su zamisli bile zasnovane na naelima kameralizma (od rei Kammer komora, kancelarija) ekonomske politike, kakvu su sprovodile nemake apsolutistike drave,
znai i Austrija. Dunost drave bila je da planski, primenom niza mera,
fiskalnih, prosvetnih i prinudnih, unapreuje ekonomiju i tako obezbedi
blagostawe podanika i, naravno, uvea svoje prihode. Razvoj privrede bio je
u tesnoj meuzavisnosti sa demografskim potencijalom. Zato je drava morala da razliitim sredstvima radi na uveawu broja stanovnika: od podsticawa rasta stope raawa i spontanog useqavawa do organizovane
kolonizacije tamo gde je stawe bilo kritino. Mada su pri planirawu i
sprovoewu kolonizacije austrijski vladajui krugovi isticali samo ekonomske razloge, nisu gubili iz vida sloenost prilika u Ugarskoj i vodili
su rauna o drugim ciqevima: politikim, nacionalnim, verskim, vojnim.
Koloni se zalagao za to da prednost pri naseqavawu imaju Nemci. Pri
tome nije imao na umu samo wihove radne navike i vetinu u zemqoradwi i
zanatima nego i to da se Kraqevina ili bar wen vei deo postepeno germanizuju, da se maarska krv sklona revolucijama i nemirima umeri nemakom i tako se usmeri ka postojanoj odanosti i qubavi prema svom
prirodnom gospodaru, naslednom kraqu. Kolonieva komisija donela je 11.
avgusta 1689. prvi Patent o naseqavawu (Impopulationspatent). Da bi se kolonisti privukli, nuene su im brojne povlastice, izmeu ostalog: jeftine
cene zemqe, pravo naslea na kuu i imawe, osloboewe od poreza na tri
godine za domae i pet za strane useqenike, osloboewe od carina za uvoz
graevinskog materijala. Patent je naiao na tako povoqan odziv, da su
1699. vlasti u Moravskoj i leziji morale da zabrane iseqavawe u Ugar6
O kolonizaciji Podunavskih vaba: Mrta Fata, Einwanderung und Ansiedlung der Deutschen (16891790), Deutsche Geschchichte im Osten Europas, Land an der Donau, 89197.
189
sku. Ovaj prvi talas kolonizacije brzo se zaustavio. Izbio je Rakocijev

ustanak, potom i austro-turski rat.
Tek po smirivawu stawa u Ugarskoj (1711) i osloboewu Banata (1718)
stvoreni su preduslovi za masovniju kolonizaciju. Pravnu osnovu za naseqavawe predstavqale su odluke Ugarskog sabora, koje je 1722/23. sankcionisao car Karlo VI, koji je doneo novi Patent o kolonizaciji. Nain na koji
je naseqavawe vreno, i poloaj kolonista, zavisili su od dravno-pravnog statusa pojedinih teritorija jer su na wima i posedniki odnosi bili
drugaiji. Banat je od 1718. do 1778. bio domen krune, u nadlenosti Dvorske komore u Beu. Mada je de iure pripadao Ugarskoj, ostao je van domaaja
maarskog plemstva i upanijske uprave. Dvorska komora i Dvorski ratni
savet ustanovili su Zemaqsku administraciju Temivarskog Banata koja je
upravqala pokrajinom i brinula o sprovoewu kolonizacije. U ostalim delovima Ugarske, ukquiv i Baku, deo zemqe vraen je plemstvu, a deo je
bio pod upravom Ugarske dvorske komore. Maarski plemii dobijali su
zemqu natrag pod uslovom da dokau da su ranije bili weni vlasnici i da
plate 10% za osloboewe od oruja. Mnogi od wih nisu imali dokaza ili
novca da plate, esto ni jedno ni drugo. Velike povrine poseda bez gospodara pripale su Ugarskoj dvorskoj komori koja je tako postala najbogatiji
feudalac u zemqi. Znatne posede dali su Habzburgovci, kao nagradu za ratnu slubu svojim vojskovoama: Kaprari, Veteraniju, Mersiju, Evgeniju Savojskom. Eneja Silvije Kaprara dobio je u Barawi ikloko vlastelinstvo sa 23 sela a Evgenije Savojski Beqe sa 26 sela. to se Bake tie,
jedan wen deo, naseqen Srbima, bio je u sastavu Potisko-pomorike granice, znai pod neposrednom upravom Bea, izvan nadlenosti ugarske vlasti
i plemstva; drugi, vrlo prostrani deo ostao je vlasnitvo krune; za vlastelinstva je bilo mesta jedino na severu oblasti ali je i tamo najjai zemqoposednik bio grof Antal Graalkovi, predsednik Ugarske dvorske komore. Tako je naseqavawe podruja koja su stajala pod upanijskom vlau
uglavnom imalo karakter privatne inicijative sprovodili su je crkveni
i svetovni feudalci dok je Banat kolonizovan veinom planski, od strane centralnih vlasti u Beu.
U srediwim delovima Ugarske, feudalci su se sami starali da nasele
svoje posede. Pri tome neki nisu obraali mnogo pawe na etniko poreklo ili veroispovest kmetova, pa su davali sesije pravoslavnim Srbima kao
i Maarima i Nemcima, katolicima i protestantima. Tako je, na primer,
glavnokomandujui kuruca grof andor Karoqi inae sposoban ekonom,
ubrzo po svretku ustanka protiv Bea, 1712. godine, na svojim posedima
osim Maara i Rumuna, poeo da planski naseqava Nemce. Uvaavao ih je
kao dobre radnike i davao im niz pogodnosti. Sa druge strane, u mnogim
sluajevima nacionalnost i religija zemqoposedika igrale su ulogu pri
odabiru useqenika, pre svega kod crkvenih velikodostojnika nemakog porekla koji su gledali da dovedu svoje sunarodnike, katolike. Privatna kolonizacija u Maarskoj, kao i dravna u Banatu, dobila je veliki zamah
190
1723. posle Patenta Karla VI. Neki zemqoposednici sa veim kapitalom

poslali su svoje qude u Nemaku da vrbuju naseqenike. Ila im je na ruku
iwenica da je tamowe stanovnitvo ve bilo dovoqno uzbuweno jer su
1722. carske vlasti vrile propagandu za kolonizaciju. Pojedini maarski
feudalci gledali su da razliiim sredstvima, obeawima pa i silom, zadre Nemce koji su prolazili u blizini wihovih poseda na putu za Banat.
Docnije se deavalo da izbiju sukobi izmeu zemqoposednika i nemakih
naseqenika zbog razliitog tumaewa ili nepridravawa ugovora sklopqenih prilikom naseqavawa (to je jedna od tema kojom se bavi Gutenbrun u
vabencugu). Osim kao seqaci, Nemci su se u veem broju nastawivali u
Ugarskim gradovima. Naroito su bili na ceni kao zanatlije. U Bakoj su
Nemci, kao i Maari, poeli da se naseqavaju masovnije posle 1751. godine,
kada je razvojaena Potisko-pomorika granica, i kada su se mnogi Srbi
raselili iz tih oblasti. Osim naseqavawa iz Nemake, vrlo je vana bila
tzv. unutrawa kolonizacija. Naime, nemako stanovnitvo pokazivalo je
izuzetno veliku pokretqivost i este su migracije iz mesta u mesto iz
oblasti u oblast. Neretko se deavalo da stanovnici nekog nemakog sela
osnuju novu koloniju. Naroito je veliki bio broj onih koji su, da bi se reili pritiska feudalaca, naputali podruja pod upanijskom upravom i
odlazili u Banat.
Planska i sistematska kolonizacija od strane drave izvedena je, kao
to je ve reeno, u Banatu i o woj su docnije nemaki istoriari i kwievnici najvie pisali, veliajui je kao veliki poduhvat Austrije u civilizovawu ovog dela Evrope. Zaista, za relativno kratko vreme od 60
godina, koliko je Banat bio pod komorskom upravom, postignuti su impresivni rezultati izgraena su sela i gradovi, vreni obimni irigacioni
radovi, unapreena privreda. Velike zasluge u tome imao je guverner Banata, grof Klaudius Florimund Mersi, kome je nemaka istoriografija odavala veliko priznawe, a bio je i omiqen lik u Gutenbrunovim i Melerovim
romanima. Kao i princ Evgenije Savojski, Plemeniti vitez, najvei nacionalni junak podunavskih vaba, i Mersi je oliavao nemaki prodor na
jugoistok Evrope, monu i nezaustavqivu stvaralaku energiju zapadnog oveka. Mersiju je, kao istaknutom vojskovoi, uprava nad Banatom i poverena na preporuku Savojskog, i on je tu dunost obavqao od 1717. do 1733,
znai u vreme kada su udarani temeqi za preobraaj ove oblasti. Mersi je
zaista predano radio i planirajui i sprovodei u delo svoje zamisli. to
se naseqavawa tie, podsticao je povratak Srba, Rumuna i Maara koji su
izbegli iz Banata tokom rata i poeo je 1722. veliku kolonizaciju Nemaca
Karolinsku. Karlo VI obratio se i protestantskim i katolikim kneevima u Carstvu sa molbom da dozvole odlazak svojih podanika koji ele da
se isele, kako bi se novoosvojene zemqe kao predzie Hrianstva zaposele nemakim qudima. Po Mersijevom planu, Nemce je trebalo nastaniti
na severu du Moria, a na jugu du Dunava, kao i du osovine koja spaja
ove dve reke a koju ine tvrave Arad, Temivar i Nova Palanka. Najvei
191
zamah imala je kolonizacija u prve etiri godine, kada je pristiglo 34.000

porodica, odnosno 1215.000 dua, i osnovano 60 naseqa. Do zastanka dolo
je 1726, kada su ogromne svote novca predviene za kolonizaciju preusmerene i potroene za regulisawe toka Begeja. To je bilo neophodno i zbog poboqawa saobraaja i da bi se isuile movare, legla malarije koja je
kosila koloniste. Mersi je podsticao i graevinsku delatnost, pre svega
zidawe varoi i tvrave Temivara, sredita Banata i celog jugoistoka
Monarhije. Kolonizacija je nastavqena posle Mersijeve smrti, 1734. godine, kada su osim veeg boja Nemaca naseqeni Italijani, panci, Bugari.
Posle tri godine dolo je ponovo do prekida koji je, meutim, potrajao
tri decenije. Usledili su ratovi sa Turskom (173539), za Austrijsko naslee (174048), Sedmogodiwi (17561763). Tako je u prvom razdobqu vladavine Marije Terezije finansijska mo krune bila oslabqena. Zbog
dugova, dvor je od 1759. do 1769. Banat dao upravu Bekoj dravnoj banci.
Kolonizacija, dodue, nije sasvim zamrla, ali nije imala razmere kao u
Karlovo vreme. Naseqavawe je nailazilo na otpor srpskih i rumunskih odgajivaa stoke koji su uivali pravo na ispau na velikim prostranstvima. Drava je od wih imala znatnih prihoda, kojih nije mogla lako da se
odrekne s obzirom da joj je novac bio preko potreban. Stanovnike Banata
ozlojedilo je i to to je Marija Terezija od 1744. do 1768. naseqavala kriminogene osobe: lopove, prosjake, skitnice, prostitutke. To je prekinula
posle odlunog protesta svog sina Josifa II. Tek 1763. po svretku Sedmogodiweg rata, Marija Terezija je izdala Patent o kolonizaciji, po kome
je trebalo da budu naseqeni ratni veterani i invalidi, ali su carski komesari vrbovali i imigrante u Nemakoj uprkos protestima tamowih vladara. Terezijanska kolonizacija tekla je vrlo organizovano, ali su primewivane i nasilne metode. Da bi se obezbedio prostor za Nemce, bilo je sluajeva prinudnog raseqavawa rumunskog, srpskog i maarskog stanovnitva. Naroito su pritsku bili izloeni Rumuni, o ijoj su lojalnosti i
radnim navikama vlasti imale vrlo loe miqewe. Starosedeoci su, takoe, bili prinueni da pomau kolonistima pri gradwi kua, neki put da
sami to rade. Nemaki naseqenici uivali su niz pogodnosti i dravnu
pomo. Uglavnom, do 1774. ivelo je u Banatu 43.000 Nemaca i inili su
12% stanovnitva. Kolonizacija Banata u vreme Marije Terezije stajala je
oko dva miliona guldena dvostruko vie nego kolonizacija Bake i poseda Ugarske dvorske komore zajedno.
Josif II, veliki reformator, putovao je u Banat tri puta i nije bio sasvim zadovoqan uspehom kolonizacije. Nije odobravao prinudno raseqavawe starosedelaca, smatrao je da su sela bedna i prqava, kue neudobne i
loe graene. U Jozefinskoj kolonizaciji, naseqenici iz Nemake dobili
su jo veu pomo od drave no ranije, izmeu ostalog, kuu, zemqu, par volova, dva kowa, kola, plug, seme, brano, novanu pomo. Izdat je 1781. Patent o toleranciji, kojim su protestanti izjednaeni u graanskim pravima, pa je poelo i wihovo useqavawe u Banat, koje je 1724. bilo obustavqe192
no. Jozefinska kolonizacija bila je vrlo masovna. Za svega tri godine od

1784. do 1787. u Bakoj je naseqeno 3.088 u Banatu 2.439 porodica, odnosno na
celoj teritoriji Ugarske 9812 porodica ili 44.699 dua.
Iz Nemake za Jugoistok Evrope ilo se, uglavnom, vodenim putem, Dunavom. Tako su dolazili i kolonisti. Wihovo putovawe teklo je u dve etape: do i od Bea. Prvu deonicu prelazili su samostalno, a u Beu su
organizaciju i trokove puta preuzimale austrijske i ugarske vlasti ili
pojedini feudalci. Za koloniste iz jugozapadnih delova Carstva: Predwe
Austrije, Baden-Virtemberga i Alzasa glavna sabirna taka bio je Ulm a
za one iz Falake i Hesena Regensburg. Ulm je kao poetna taka za plovidbu Dunavom bio od XIV veka vaan centar za trgovinu sa ostalim podunavskim zemqama. U vreme prodora Turaka i wihove vladavine na
jugoistoku grad je finansijski oslabio, pa mu je priliv kolonista omoguio da se oporavi. Svesni toga, stanovnici Ulma bili su vrlo predusretqivi prema putnicima. Kolonisti su se okupqali i ukrcavali i u drugim
mawim mestima na gorwem toku Dunava: Donauvertu, Gincburgu, Ehingenu,
Viblingenu, Lauingenu, Markshajmu. Brodovi su kretali od Ulma ka Beu
jedanput nedeqno. Razdaqna je iznosila neto vie od 100 kilometra ali
je plovidba bila prilino opasna zbog brzaka, stena i virova. Zato je putovawe po lepom vremenu trajalo 6 do 9 dana a po kii i magli 12 do 14 dana.
Korieni su brodovi na vesla, plitkog gaza, koji su mogli da ukrcaju do
400 qudi. Najvie su u prevozu kolonista upotrebqavani tzv. Zillien ili
Schwabenzillien (dereglije vapske dereglije) i Pltten tj. Ulmer Pltten (ploe,
ulmske ploe), koji su graeni za 20, 80 ili 150 putnika. vapske dereglije
bile su na brzinu graene, grubo tesane, nekatranisane, predviene za jednokratnu upotrebu, pa je putnicima u brzacima gorweg Dunava ivot stalno bio u opasnosti. Po dolasku na odredite, u Beu, Peti ili nekom od
maarskih pristanita, ova jeftina plovila su rasklapana i prodavana
kao ogrevno drvo, a u Bakoj i Banatu prodavana su kolonistima kao graa
za kue. Na veim brodovima postojale su u sredini drvene kolibe podeqene u dve prostorije, koje su sluile kao sklonite putnicima. Naseqenici
su na put kretali najee u maju i junu, da bi izbegli i studeni i velike
vruine, pa su u to vreme pristanita bila puna sveta i ekalo se danima
na ukrcavawe. Dva dana pre dolaska u Be koloniste i wihov prtqag pregledali su komesari, izdavali im pasoe i davali najsiromanijima novac
za putovawe. U predgrau Bea Rozau kolonisti su iskrcavani i ekali
uputstva za nastavak puta. Malobrojni koji su imali novca, odsedali bi u
skromnim gostionicima, dok je veina boravila pod vedrim nebom. Tu su
dobijali pasoe koji su vaili do odredita i dobijali novac za sledeu
etapu putovawa posledwu ratu dobijali su kada stignu na ciq. I pored
svih tih povlastica, ne treba misliti da su austrijske vlasti bile suvie
izdane neke druge zemqe, na primer Pruska, snosile su za svoje naseqenike sve trokove, ne samo putne od polazita do odredita. Kolonisti
193
su plovili Dunavom dokle god je to bilo mogue, a potom nastavqali putovawe kolima i peice.
Nemci se nisu lako snalazili u novom okruewu. Neprilagoeni panonskoj klimi umirali su u velikom broju od malarije, tuberkoloze i drugih
boletina. Stradavali su, posebno 1738, od turskih upada. Srbi, Maari i
Rumuni, navikli na surov ivot u opusteloj zemqi, na Turskoj granici,
uglavnom su potcewivali doqake iz Nemake jer im nisu im izgledali dorasli da se izbore za opstanak u tim uslovima.7 Ipak, Nemci su relativno
brzo ekonomski napredovali i uskoro su wihove vetine u zemqoradwi, zanatima i kulutra ivqewa postali poslovini meu susednim narodima.
Tegobe iz vremena kolonizacije ostale su upamene u tradiciji. Najsaetije su iskazane u poslovici Tod Not Brot jer u ovom trojstvu prva bee
Smrt, pa potom Muka da bi na kraju stigao Hleb, odnosno blagostawe.
U pogledu jezika, kulturno-istorijskog razvitka, socijalne strukture,
naina ivota i mentaliteta, Nemci na jugoistoku Evrope nisu predstavqali jedinstvenu celinu. Najbrojniju i najkompaktniju skupinu inile su
podunavske vabe, kolonizovane u Bakoj, Barawi, Sremu, Banatu, odnosno
na teritoriji danawe Vojvodine, jugoistonih delova Maarske i rumunskog Banata. Uoi Drugog svetskog rata bilo ih je ukupno oko dva miliona,
od kojih je neto vie od 300.000 ivelo na podruju Vojvodine. Sasi koji
su od sredweg veka nastaweni u Erdequ bili su malobrojniji od vaba, kao
i Nemci koji su ratrkani iveli po gradovima u Maarskoj i Hrvatskoj.
Nemci u Sloveniji predstavqali su produetak matice, osim male izolovane grupe u Koevju (Sprachinsel Gotschee). U Bosni je bilo neto Nemaca
koji su doli kao struwaci i inovnici posle austrougarske okupacije
1878. (postojala su i dve male nemake seoske kolonije). Uprkos nazivu, podunavske vabe naseqavane su iz razliitih delova Nemake, ak ne veinom iz vapske, odnosno Baden-Virtermberga. Vie je bilo kolonista iz
Bavarske i Alzas-Lorena. Mnogo ih naseqeno iz Falake i Hesena. Razlike u govoru i obiajima poneli su kolonisti iz starog kraja, a naselili su
se na velikom prostoru, od Dunava do Transilvanskih Alpa, pa podruja na
kojima su bili gue nastaweni nisu obuhvatala vie od nekoliko optina. Izmeani sa drugim narodima razvili su jedan izrazito individualistiki nain ivota, pri emu je oseawe zajednitva retko prelazilo
granice samog sela. U vreme nacionalnog buewa koje je zahvatilo ostale
narode Habzburke monarhije, vabe su ostale po strani. iveli su
uglavnom na selu ili u mawim gradovima. Wihova malobrojna inteligencija, jurei za dravnom slubom i karijerom, naputala je zaviaj i gravitirala ka Beu, ne pokazujui mnogo interesovawa da radi na prosveivawu
svojih sunarodnika. U vreme revolucije 1848. vabe su prvi put pokrenule
pitawe svojih nacionalnih interesa, ali ne tako burno, sa orujem u ruci,
kao Srbi i Maari. Posle sloma maarske revolucije, 2. oktobra 1849. go7
Duan Popovi, Srbi u Vojvodini, III, 183188.
194
dine predstavnici 13 banatskih optina uputili su molbu caru Frawi Josifu da se obrazuje jedna vapska grofovija pod neposrednom upravom
krune. Do uspostavqawa ovakve, posebne, teritorijalno-administratinvne
celine nije dolo. Posle Austro-ugarske nagodbe 1867. godine poelo je
ubrzano odnaroavawe. Bez izgraene nacionalne svesti, politiki neorganizovane vabe teko su se odupirale maarizaciji koja je uzela toliko
maha da su se wene posledice oseale i bile sa naporom otklawane sve do
1944, odnosno do egzodusa Nemaca iz ovih krajeva. Poetak nacionalnog
osveivawa i okupqawa desio se pod kraj XIX veka XX, a jedan od provoboraca na kulurnom i politikom poqu bio je Adam Miler-Gutenbrun.
Svojim romanima, pre svega vabencugom, hteo je da ulije samopouzdawe
i samopotovawe svojim nacionalno klonulim sunarodnicima.
U vabencugu prepliu se sudbine nekoliko glavnih junaka i stvarnih, znamenitih, istorijskih linosti i izmiqenih likova obinih seqaka i zanatlija. Pisac uopte nije zalazio u wihov unutrawi svet
strasti, eqe, pobude da krenu na put. Slabo se starao i da razradi karaktere. Predoio je niz krajwe pojednostavqenih arhetipova, povodei se za
ustaqenim folklornim predstavama. Tu su stameni i vredni nemaki kolonisti, mudri, strogi i pravini carevi i dravnici, osioni maarski plemii, poludivqi i pqaki skloni (mada, ipak, koliko-toliko lojalni)
srpski graniari. Gutenbrun je terao dotle, da meu nemakim naseqenicima nikome nije pripisao ni sitnu manu, ni najbezazleniji porok. Govori i o
ivotu u gradovima, najvie u Beu i Temivaru, ali ti opisi pre izgledaju kao da su preuzeti iz izvetaja nadarenog putopisca, nego kao kwievna
imaginacija. Roman dosta podsea na delo nekog istoriara s polovine XIX
veka, koji se prepustio uivqavawu (einfhlung) ne bi li itaocima boqe
doarao atmosferu jednog prohujalog doba. Tu je istorija naseqavawa
ispriana jasno i nedvosmisleno kao velika epopeja u osvajawu i civilizovawu Podunavqa, kao herojsko doba u prolosti Austrije i podunavskih
vaba.
Gutenbrunov vabencug, poiwe, kao i Seobe Crwanskog, na reci, na
Dunavu, samo to je obala u romanu Crwanskog blatwava sa maglom obavijenim vrbacima, a u Gutenbrunovom delu je u Ulmu gde poslovi i ivot
cvetaju. Srbi i Nemci kreu u suprotnim pravcima: Srbi ka bogatoj i ureenoj Nemakoj, a vabe u poludivqi Banat.8 Ipak, Vuk Isakovi i wegov
polk, koji polaze u rat na Franceza, nita dobro ne slute, niti ih ta
dobro oekuje. U Ulmu gospoa Tereza Ples iz gradia Blaubojren kree u
Banat, svome buduem muu koji je u rasturenom Temivaru, kao hrabri
pionir, otvorio gostionicu po evropskom uzoru. Mada osea strepwu od
puta u nepoznatu i divqu zemqu, frau Tereza puna je vere u novi poetak.
Ona briqivo pakuje stvari koje e dobro doi u tuini posteqinu i pocinkovano posue (geir) koje su izradili vaqani majstori iz Nirnber8
Koristili smo izdawe: L. Stackman Verlag, Leipzig, 1935.
195
ga. Verenik je naruio da se za wu i wene pratiqe posebno sagradi brod sa

udobnom kabinom koja ima dve sobe i kuhiwu. Odabrao je i mladog ifmajstera, sposobnog da zapoveda grubim laarima i koji, za razliku od drugih,
nije zazirao od puta za Banat. asni brodarski cehovi iz Ulma, Regensburga i Pasaua nee da plove daqe od Bea, jer se u takvo avolovo delo ne razumeju. Dole za Ugarsku neka plovi ko hoe, toga se laari iz Ulma ne
prihvataju. U krmama u Ulmu graani i seqaci raspravqaju o Banatu.
uju da je ta zemqa prava grobnica vaba, da ima boletina, da preti opasnost od Turaka. Ipak, to su zdravi, snani qudi sa mnogo sinova, i privlai ih mogunost da obezbede budunost za svoje porodice.
Brodovi sa kolonistima kreu. Usput odjekuje pesma. Zvonki devojaki
glasovi pevaju o qubavi, cveu, zaviaju (kakva razlika u odnosu na strano
otegnuto ojkawe Isakovievih graniara). U Regensburgu se ukrcava jedan
od glavnih junaka romana Filip Trautman, otelovqewe svih vrlina koje
poseduju seqaci kao so zemqe. Duga seqaka kola sa arwevima pokrivenim platnom za xakove, koja su vukli rian i vranac, usmeravana rukom jednog naoitog oveka savijala su sa Nirnberkog puta u grad. Dva snana
polustasala mlada momka ili su s leva i desna, svaki je imao kremewau
obeenu o rame. Za wima je koraao mladi sluga, koji je duvao u gajde neku
staru igru. Iz kola su virkala deca, a majka im je pokazivala Dunav i mnoge
qude na obali. Na strawem delu kola stajala je koara puna arene ivine, a pevac je po drugi put izvikivao svoje kukuriku. Trautman je protestant iz Falake (Palatinata), samosvestan i odvaan ovek koji ne ustupa
ni pred kime. Otresito i drsko je razgovarao sa predstavnicima vlasti,
koji su mu pretresali kola traei protestantsku Bibliju, ije je
unoewe u Austriju bilo zabraweno. Nije hteo ni da taji da je augsburke
veroispovesti.
ta naseqenike eka u novom zaviaju? Nije isto bilo u Ugarskoj i
carskom Banatu. Temivar, mada tek osloboen od Turaka, ve poiwe da se
razvija pod strogim i pravednim Mersijem. On se sa jednog od svojih inspekconih putovawa vraa u grad. Wegov teki etvoropreg prate dvojica
mrgodnih hajduka, koji knutom rasteruju pse i tamnoputu deurliju koja uvaju koze. Naspram jadnih turskih brvnara diu se poluzavrene zgrade
od cigala zidane po zapadnom uzoru. Nad polusruenim minaretom vije se
crno-uta zastava. Nad moejom koja se pretvara u crkvu sija krst na zalazeem suncu. Ulice u koje su dolazila kola bile su oivqene arenom gomilom, ije su se nowe prelivale u svim bojama. Srbi, Vlahiwe, Grci,
Jermeni. Nemci u dugim bojenim haqinama, u belim, crvenim i utim arapama, sa trorogim eirima i kurjukom na potiqku ili su poslovno svojim putem. Kao stabla visoki grenadiri sa medveim ubarama, naoruani
sabqom i prutom, stajali su tu i tamo na raskrsnicama i otro motrili na
kretawe naroda.
Mersi, krupna snana vojniina, prekaqen u mnogim ratovima, vizionarski razmiqa o Banatu tu e jednoga dana izrasti lepi i ureeni gra196
dovi, kao oni u Nemakoj.9 Uz guvernera je wegov mladi boleqivi

bratanac, koji je netom stigao iz Bea i teko se privikava na movarnu
klimu i provincijsku amotiwu. Divi se strievoj snazi i uvia velianstvenost i dalekovidost wegovih planova. Mersi ivi jednostavno, ne voli
licemerje i prenemagawe. On je oliewe epohe racionalizma i prosveenosti nee da trpi ni jezuite ni maarski feudalizam. Jezuitima skree
pawu da je pametnije graditi kole i javne zgrade nego dati pare wima da
rovare i savetuje im da napuste Banat. Naglaava da u Banatu Maara nema
ta zemqa je sloboena junatvom i krvqu carske vojske a maarsko plemstvo bi sada da je prisvoji. U audijenciju poziva i predstavnike Srba, kneza
i popove (knes und popen), i trai od wih da objasne zato hukaju narod
protiv vaba. Srpski svetenici izgledaju malo divqe ali stameno i muevno. ale se Mersiju to je samo katolicima, a ne i ostalima, dozvoqeno da stanuju u gradu. Skreu mu pawu da su Srbi ovde iveli pre Nemaca.
To je smirenog guvernera jako razgnevilo ne moe se ukazati poverewe
onima koji su doskora iveli u turskom ropstvu. Postanite ponovo qudi,
pa onda doite da traite svoja prava. Od te Mersijeve vike srpski svetenik se nije uplaio niti je ustuknuo. Mudro je saekao da se guverner
istutwi, pa je sasvim smireno nastavio sa priom traei prava za Srbe.
Mersi je, inae, zabrinut zato to dobija vesti da su neki brodovi sa nemakim kolonistima usput nestali, a da je sudbina putnika neizvesna.
Odluuje da lino izvidi stvar. Izmeu ostalog, obilazi i srpska sela uz
Dunav i Tisu, skupine jadnih koliba. Primeuje da meu odrpanim graniarima ima i boqe odevenih i to u nemaka odela. Poiwe da sumwa da su oni
presreli i opqakali nemake koloniste, moda ih i pobili. Meutim,
stasiti, mladi i okretni srpski podoficir uspeva da ga uveri da nije tako.
Graniari jesu skloni pqaki, poneto su i oteli vabama ali ih nisu
zadravali niti zarobqavali. Nauo je da to ine Maari, gore u Barawi
(vapskoj Turskoj).
Nasuprot mudroj Mersijevoj upravi u Banatu, maarsko plemstvo u Ugarskoj ponaa se samovoqno. Bezobzirnog, oholog ugarskog plemia u romanu
oliava baron Itvan Parkoci (Parkoczy), baron Pita, okoreli kuruc.
On ivi na vlastelinstvu Dobok kod Mohaa. U stvari, jedino imawe koje
legalno poseduje je Parkoc ali je bez ikakvih dokaza nasilno prisvojio Dobok, Sent, Marton i Apar. On sam nije nikakav ekonom niti su wegovi kmetovi Maari vini zemqoradwi. Parkocijevo bogatstvo, na koje je ponosan,
sastoji se od 2.000 ovaca i 1.000 sviwa. Zamak u Doboku takoe je jadan. Jedini nametaj u domu barona Pite ine: masivna klupa bez naslona i par
9
Florimund graf von Mercy (16661734) roen je u Longviju u Loreni. Borio se od 1683. u
austrijskoj vojsci protiv Turaka. Potom je bio vojskovoa princa Evgenija u Ratu
za pansko naslee. Bio je zapovednik prilikom osvajawa Sicilije. Grofovsku
titulu dobio je kao guverner Banata. U Ratu za poqsko naslee borio se u Italiji
gde je i poginuo u juriu na utvreni zamak Kroeta kod Parme.
197
stolica koje izgledaju kao da ih je tesar pravio. Baronica Helena je otmena, potie iz porodice Erdedi odane Beu. Baron Erdedije, kao i sve fideles-e i schwartz-gelber-e, prezire i mrzi iz dna due. Baronica, opet, svoga
mua smatra grubijanom i pijancem, na ta se on ne obazire piu koliko
mi prija (to je uvek mnogo). Wih dvoje jedva govore. Barona to mnogo ne
titi, jer ima nalonicu, lepu Kumanku vatrenih oiju, Katicu (Katitza).
Gutenbrun slika jedan uobiajen dan kod Parkocijevih (poglavqe Kod Kuruca). Baron i baronica oekuju veeru. Tu je i baronova desna ruka, predstavnik lokalne inteligencije, notar Marotnfi, jedna strana
ispiutura. Stiu iz lova sinovi Andor i Pita dva momka poludivqeg
izgleda. Andor ushieno tegli u sobu dva ubijena vuka i divqeg vepra za
kojima ostaje krvav trag. Majka je zgroena a baron blista od ponosa. Odmerava ulov, zakquujui da se od vujeg krzna moe napraviti dobra bunda a
vepar e, naravno, zavriti u gulau. U tom stie i veera. Na veliki grubi hrastov sto iznosi se komadeka ovijeg sira i lonac gulaa koji svi
kusaju drvenim kaikama iz plehanih tawira. Dok obed traje, baronov verni sluga, stari hajduk Jani, donosi neprestano bokale sa vinom a posle veere prinosi gospodi zapaqene turske ibuke. Kada su se podnapili, Andor
poiwe da udara u cimbalo a Pita da peva pesme iz Rakocijevog ustanka
koje je nauio od oevih saboraca. Rei pesme u kojoj se strano preti Nemcima Gutenbnrun je najverovatnije izmislio:
Ova zemqa je bez premca
Ako bi je i sa svetom merio
Penicu uvaj ovde, zlato i srebro
Koje careve sviwe prodiru
Oj, oj.
Ranije Maari nisu bili
Toliki mameluci
Danas pak vlada Nemac
A mi treba da se kukaviki sagiwemo
Oj, oj.
Ranije jo imasmo haqine
Bogato vezene, nadaleko poznate
Danas se nose nemaka odela
Nemaki su eir, kaput i akire
Oj, oj.
Psei rode nemaki
Doqaki olou
Uskoro e se pojaviti Rakoci
I svezae vas u snopqe
Oj, oj.
198
Obed kod barona traje do duboko u no, dok notara Martonfija, mrtvog
pijanog, sluga ne ubaci u volovska kola i odveze kui. Zaplet poiwe kada u
Barawu stie Filip Trautman sa porodicom. Ukazao mu se prizor bogomdane ali zaputene zemqe. Ovde nije video nita do kukuruz, bundeve, papriku i stoarstvo najnie vrste. Za krompir se nije znalo ni po imenu.
Nije video penicu. Boqih vrsta zemaqskih plodova nije bilo ni za seme.
Nijednog stabla voa nadugo i nairoko! Ni cvea, ni ptica pevaica.
Divqe jabuke i kruke rasle su na obodima uma, niko nije mario za to da
bi se one mogle kalemiti. Trwe i ipak xikqali su oko hrastovih i topolovih uma u kojima su ivele divqe pele. Crni hleb, suvo meso, slanina
i oviji sir bili su glavne namirnice gospode. Zimi su uz to mogli doi
kobasice i divqa. U beskrajnoj oblasti, u jadnim kolibama, koje su se jedva
izdizale iznad zemqe, ivelo je par stotina kmetova. Odvani i vredni
nemaki seqak odmah je uvideo da bi se radom ova zemqa mogla pretvoriti
u raj. Svratio je kod Parkocija da bi popravio kola a baron i notar Martonfi obrlatili su ga da ostane. Obeavali su mu onoliko zemqe koliko
moe da obradi, s tim da e posle tri godine biti osloboen od desetka i
moi e da je otkupi. Trautman je prionuo na posao. Posejao je penicu i
poeo sa gradwom kue, ali ne zemunice ili nabijae, kao seqaci u okolini. On i wegova porodica su vredno na obali Dunava od ilovae pravili
opeku koju su suili na suncu. Stigli su nemaki majstori iz okolnih mesta i uskoro je nikla pristojna kua. Videvi Trautmana na delu, Parkoci
je uvrteo sebi u glavu da svoje posede treba da naseli Nemcima i trai od
Martonfija da mu dovede jo tih vaba, makar i silom, pa su wegovi
qudi, to ubeivawem, to pritiscima, zadravali nemake koloniste
koji su putovali Dunavom za Banat.
U Gutenbrunovoj prii o Trautmanovom pionirskom poduhvatu zanimqiva je epizoda sa krompirom. Tokom prve jeseni, kada su posvravani svi poslovi, porodica je mogla da predahne. Trautmana je jedino muilo to
nikako nema krompira. Meutim, jednoga dana wegova ena primetila je
kako muevqev roak, 19-godiwi gorostas, Mac (Matijas) sedi utuen.
Uhvatila ga je nostalgija za zaviajem i majkom koja je ostala sama. Trautman je naao sreno reewe: neka momak ode kui u Falaku, u Bobenhajm,
obie majku i prijateqe i odande donese krompir. Mac je tako i uinio.
Otiao je u Nemaku i bavio se tamo neko vreme. Zemqaci su ga snabdeli
vreom krompira i celom hrpom poklona i pisama za roake u Maarskoj.
Snani momak je uprtio teak, dragocen, teret i peice doao do Regensburga. Tu je, ve iznuren, uvideo da tako natovaren ni za tri meseca nee
stii do Bea. Naao se u nedoumici kog dela tereta da se ratosiqa: darova, pisama ili krompira. Palo mu je na um da je najboqe reewe da usput
jede krompir. Tako nee biti gladan, postepeno e smawiti teret a krompira e svakako ostati dovoqno za seme. Kada je doao do Budima ustanovio je
da je u vrei preostalo samo 10 krompira. Posramqen i oajan pokuao je
da u gradu pronae i kupi krompir kod vaba kolonista. Uzalud. Stigao je
199
u Dobok u oktobru sa tih 10 krompira. Trautman ih je, kao najvee blago,

briqivo uvao do prolea. Krompir je rodio desetostruko 100 komada
koje je trebalo sauvati za seme dogodine. Osioni Parkoci, koji je kao Kerber bdeo nad svojim desetkom, douo je od uhoda da vaba ima neku udnu
biqku u bati. Dojahao je pred Trautmanovu kuu i zahtevao svoj deo. Ovaj
je zaludu pokuavao da mu objasni da se sav urod mora sauvati za seme i da
e tek naredne godine moi da se jede. Baron nije hteo da popusti pa mu je
Trautmanova supruga pripremila wegovih deset krompira koje je u slast
pojeo i oduevio se (tako je, vaqda, ustanovqena jedna znaajna panonska
kulinarska tekovina paprika sa krompirom).
Rasplet je nastupio posle tri godine. Jedno jutro vaba je doao kod
Parkocija. Ovaj ga je s vrata doekao reima: ta hoe, ti seqae. Koliko si mi vrea krompira ponovo dovukao. To je bio wegov odgovor na jutarwi pozdrav Filipa Trautmana. vaba mu je staloeno odvratio da mu
desetak vie nee plaati. Ispostavilo se, na ogromno Parkocijevo iznenaewe, da Trautman poseduje pismenu kopiju ugovora da e za tri godine
biti osloboen od desetka i kupiti zemqu. Baron je mislio da je to samo
prazno obeawe. Ugovor je sainio Martonfi a Parkoci ga je potpisao
obojica, naravno, nisu bili trezni, a nisu se ni nadali da e se neki seqak
odvaiti da zatrai svoja prava. Baron je qutito praskao, psovao notara,
traio svoj bi ili foko10 da naui pameti drskog vabu. Stameni
Trautman, za glavu vii od wega, vladao je sobom. Mirno je opomenuo plemia da ga ne vrea, izvadio je kesu sa novcem i saoptio mu da e ga tuiti sudu. Parkoci je, zaprepaen ovom drskou, stavio do znawa nedotupavnom Nemcu da takvi procesi u Maarskoj mogu da traju i sto godina.
Uzalud, Trautman je znao da pravda jednog habzburkog kraqa mora biti
efikasna Imao je boqe miqewe o svojoj novoj domovini od Parkocija.
Do otvorene pobune nemakih seqaka dolo je kada je Parkoci uhvatio
dva Trautmanova sina i naredio da se tuku po tabanima tu tursku kaznu je,
inae, esto primewivao. Kada su mladii, krvavih nogu, kolima dovezeni
kui, wihovog oca i ostale vabe obuzeo je straan gnev pravednika. Naoruani pukama, kosama i vilama nagrnuli su u Parkocijevo dvorite. Zalud je baron pretio pitoqima i dozivao svoje sluge, bive kuruce wih
su ve zarobili nemaki seqaci. Trautman je suspregao svoj gnev i traio
od Parkocija da oslobodi koloniste feudalnih davawa. Ovaj je i daqe
prezrivo pretio i praskao. vabe su htele da ga poloe na klupu i izudaraju po tabanima, ali ih je Trautman obuzdao jer se wegova plemenita narav
protivila takvoj varvarskoj kazni. U tom trenutku stie i carska kowica,
deset jahaa. Na wihovom elu bio je jedan naoiti pukovnik niko drugi
do baronov sin Andor. On se jo ranije zavadio sa ocem zbog wegove veze sa
Kumankom Katicom. Napustio je dom i prvo je utoite naao meu bearima na jednoj ardi. Potom je, kao pravi sin svoje majke iz porodice Erde10
Pastirski tap sa savijenom metalnom glavom.
200
di, stupio u carsku vojsku. Naravno, taj wegov in jasno je svedoio da se i

meu Maarima neto mewa, i da mlae pokolewe uvia da boqa budunost
Ugarsku eka ako se bude pomirila sa Beom, odakle dolazi svekoliki napredak.
Rei sa kojima Gutebrun zakquuje svoju epopeju predstavqaju apologiju
pionirskog i civilizatorskog nemakog duha: Nemci ve ponovo awu! Samo su se oni, svojom tvrdom verom u Boga, osvedoili kao dovoqno otporni.
panci, Italijani i Francuzi nestali su bez traga, oni koji nisu umrli,
ostavili su svoja sela prazna. Nemaka naseqa nisu gotovo nigde sasvim izmurla. Tamo su se qudi oruali, svoje mrtve brzo sahrawivali i razumno
iveli. I odasvud se nanovo budila odvanost. Svi su oni hteli da ostanu
gde su. Okolo grobova svojih mrtvih povlaili su nove brazde. Novi izaslanici stizali su u Carstvo, novi patenti mlade carice koja je u teko vreme
stupila na tron itani su sa svih predikaonica i Velika vapska seoba ka
istoku ponovo se zahuktala. Oni koji su sad stizali, ve su stupali na nemaku batinu. Oni koji su pali, osvetali su ovo tlo za budua pokoqewa.
Kakva razlika izmeu ove tvrde vere u neraskidiv spoj krvi i tla i rei
kojima Crwanski zavrava Seobe! Ko bi mogao da predskae, kakvi e
se narodi seliti i kuda, kroz stotinu godina, kao to se taj nacion selio?
Ko bi mogao nabrojati zrna, koja e idueg prolea, nicati na svetu, u
Evropi, Aziji, Americi, Africi? Neshvatqivo je to qudskom umu. Tamo,
kud su Isakovii i taj Soldatenvolk otili, kao i toliki wihovi sunarodnici, koji su na leima, kao pu, svoju kuu nosili, nema vie traga,
svemu tome, sem ta dva-tri imena. Bilo je seoba i bie ih veno, kao i poroaja, koji e se nastaviti. Ima seoba. Smrti nema!"
ta rei nego da je Crwanski, ije delo po kwievnoj vrednosti inae
nadmaa Gutenbrunovo, dubqe pronikao i u smisao onoga o emu je pisao.
Gutenbrunovi sunarodnici su samo tri decenije docnije napustili zemqu
koji su naselili u XVIII veku. Poneeni nacionalizmom, veina wih stali
su na stranu Treeg rajha. Pred sam kraj Drugog svetskog rata, u strahu od
odmazde, poeli su da naputaju zaviaj: duge, izbeglike kolone, novi,
tuni vabencug kretao se prema Nemakoj. Mnogi od ovih vaba ili
wihovi potomci skrasili su se tek u prekomorskim zemqama severnoj i
junoj Americi. Oni koji su ostali u Banatu, Bakoj, Sremu, bili su izloeni poniewima, logorisawu, gladi, smrti. U wihova sela i kue doli
su drugi naseqenici. Ostale su zabravqene crkve i zaputena grobqa.
Druge dve kwige, Gutenbrunove trilogije, kao to smo ve pomenuli,
nikada nisu dostigle popularnost vabencuga. Glavna linost u wima je
car Josif II, koga je Gutenbrun veliao kao uzornog vladara, oliewe nemakog duha. Radwa se odvija uglavnom u Beu i opisuje se ivot na dvoru i
u gradu. Tu su beskrajni Josifovi dijalozi sa savetnicima i majkom Marijom Terezijom. Dodue, opisuju se careva dva putovawa u Banat (1768. i
1773). Pojavquju se i junaci iz prvog dela, odnosno wihovi potomci tek
toliko da posvedoe o velianstvenim dostignuima kolonzacije. Vreme
201
umirawa i tegoba je prolo. Banat je ve u velikoj meri civilizovan. Tereza Ples poseuje Be, tek toliko da se upozna sa novim dostgnuima na
poqu ugostiteqstva kako wena gostionica u Banatu ne bi zaostajala za onima u prestonici. Dolazi i da poseti svoje mlade roake jer banatski kolonisti su ve toliko ojaali da svoju decu aqu u Be na visoke kole.
vabencug se pojavio, kao to smo ve rekli, 1913. godine, u predvearje Prvog svetskog rata. Nemci na jugoistoku bili su udaqeni od matice
i ve uveliko zahvaeni maarizacijom. Posle 1918. godine i raspada Austro-Ugarske, nisu vie iveli u jednoj nego u tri drave: Maarskoj,
Rumuniji, Kraqevini Srba Hrvata i Slovenaca. Tako razjediweni nastavili su borbu za ouvawe nacionalnog identiteta, i u toj borbi su Gutenbrunove kwige bile od velike vanosti jer su pruale obrasce Podunavskim
vabama da poblie odrede svoje mesto i ulogu u prolosti i budunosti,
kako nemakog naroda, tako i jugoistoka Evrope. vabencug je postao
klasino delo zaviajne kwievnosti, obavezna porodina lektira meu
Podunavskom vabama, jedna od onih kwiga koje se usauju u srce i um i postaju bitan deo duhovne batine. Posle dolaska Hitlera na vlast, nacionaloscijalistika ideologija se postepeno irila i meu Nemcima u
rasejawu. Gutenbrunovi romani postali su jo aktuelniji jer su se savreno uklapali u sve osnovne pretpostavke uewa o krvi i tlu nadmonost
arijevske rase kao naroda gospodara, wenu misiju u irewu kulture, mit
o seqatvu kao uvaru rasne istote i nacionalnih vrlina. Nacistika
propaganada na jugoistoku isticala je Gutenbruna kao uzornog pisca. O
tome, izmeu ostalog, govori i ovaj primer iz Kraqevine Jugoslavije: Kada
je nacifikovani Kulturbund doao u sukob sa katolikom crkvom, svetenici su se jadali kako deca ne pokazuju nikakvo interesovawe na asovima
veronauke. Jedan od wih je priao kako je u razredu pitao uenike ko od
wih ima Sveto pismo kod kue. Neki deak mu je odgovorio: Mi imamo
vabencug, to je sasvim dovoqno, ne treba nam drugo Sveto pismo. 11
O znaaju ovog Gutenbrunovog dela svedoi to to ga je prvi izdava iz
Lajpciga tampao kao zasebnu kwigu za etrdeset godina deset puta i to u
sve veem tirau: 1913, 15.000; 1914, 911.000; 1923, 2527.000; 1927,
2830.000; 1931, 5861.000; 1935, 4448.000; 1940, 6271.000; 1941, 8991.000;
1953, 9294.000; U okviru trilogije tampan je dva puta: 1918. u 7276.000
primeraka i 1943. (nepoznat tira). Osim Staackman-a kwigu su tampali i
drugi izdavai: Deutsche Hausbcherei 1919-20; Dnnhaupt (Dessau), 1928. i Donauschwbischer Verlag (Aalen). To znai da je vabencug objavqen u preko
pola miliona primeraka. Rei emo jo i to da danas postoji u elektronskom izdawu.12
11
12
Die Wacht, Baka Palanka, 26. 11. 1939.

Radi se o projektu Gutenberg de.v, iji je ciq da se to vie kwievnih dela uini
dostupnim itaocima na nemakom jeziku u elektronskom izdawu.
//gutenberg.spiegel.de/muellera/schwaben/schwaben.htm
202
U godinama pred rat jako su bili popularni istorijski romani i pripovetke Karla fon Melera (Karl von Mller) iz omboqa (nem. Hatzfeld). On, za
razliku od Gutenbruna, nije bio podunavski vaba ali je vei deo ivota
proveo u Banatu. Roen je 11. oktobra 1876. u Beu. Poticao je iz vojnike
porodice. Posle gimnazije zavrio je kadetsku kolu i generaltabnu
akademiju u Beu. U Prvom svetskom ratu bio je u inu majora ef taba
Banatske peadijske divizije po sopstvenim reima uestvovao je u pedesetak bitaka i okraja. Kao pukovnik, uestvovao je 1918. u guewu republikanskih ustanaka u gorwoj Maarskoj zbog ega je penzionisan. Bio je
1919. jedan od osnivaa Nemakog kulturnog saveza (Deutsche Kulturverbande)
u Rumuniji i kratko vreme gradonaelnik Temivara. Kao elnik Nemake
narodne partije (Deutsche Volkspartei) bio je lan rumunskog senata u Bukuretu i glavni urednik Banater Deutsche Zeitung. Bio je otvoreni simpatizer
nacizma. Jo pre dolaska Hitlera na vlast, 1932. godine, osnovao je u rumuniji list Der Strmer (Jurinik). Istoimeno glasilo ureivao je u Nemakoj Julijus trajher i ono je mnogo otvorenije i grubqe zastupalo
nacionalsocijalistiku ideologiju nego zvanini organ stranke Vlkischer
Beobachter. Karl fon Meler je kwievni rad zapoeo tokom 30-ih godina
jer je, kako kae, uvideo da posle Gutenbrunove smrti nema vie ko da
pie o herojima jedne neuporedive kolonizacije. Meler je u pisawu istorijskih romana, ija se radwa deava u XVIII veku, bio mnogo produktivniji
od Gutenbruna i wegova dela su doivela vie izdawa: Vrako junako
delo, roman o seqacima i kowanicima (19361944. 4. izdawe); alitrai,
borba za slobodu nemakih seqaka (19371943. 3. izdawe); Savojski roman
o princu Evgeniju (19391943. 5. izdawe) Seobe u granicu (1937); Kowanik
na Granici (19391943. 5. izdawe) Mersijeva smrt (1940); Markizin korset
vojnika pripovest iz Flandrije (1940 1944. 7. izdawe!); Kamena ahovska tabla (19411943. 2. izdawe); Lotarianka jedan enski ivot imeu dva naroda i dve epohe (19411944. tree izdawe); Put preko granice
(1943); U senci ekselencije (1943 iste godine 3. izdawe!).13 Karl fon Meler umro je u omboqu 21. februara 1943. godine.
Melerov prvi i najznaajniji roman je Vrako junako delo, u kome se
govori o dogaajima iz posledweg austro-turskog rata (17881791), odnosno
o podvigu vrakog seqaka i kovaa Johana Jakoba Henemana. Pre no to
13
Die Werschetzer Tat, Ein roman von Bauern und Reitern, Berlin, Hamburg, 1936, 287 s; Grenzen
Wandern, Ein Banater Roman, Wien, 1937, 310 s; Reiter im Grenzland, Erzhlung, Reutlingen,
1939, 157; Die Salpeterer, Ein Freheitskampf deutsche Bauern, Mnchen, 1937, 277 Der
Savoyer, Ein Prinz Eugen Roman, Mnchen, 1939, 507; Der Tod des Mercy, Schwbische
Volkskalender, 1940, 4548; Das Korset der Marquise, Eine Soldatengeschichte aus Flandern,
Mnchen, 1940, 74; Das Steinerne Schachbrett, Roman, Braunshweig, Berlin, Hamburg, 1941,
229; Die Lothringerin, Roman eines Frauenlebens zwischen zwei Nationen und zwei Zeitaltern,
Mnchen, 1941.; Im Schaten der Exelenz, Novelle, Mnchen, 1943. Der Weg ber die Grenze,
Novelle, Mnchen, 1943, 65. O Meleru: Bruno Kremling, Frontkmpfer und Dichter, Bela
Crkvaer Volksblatt, 24. 1, 1937. Bibliografski podaci: A. Scherer, n. d, 1966, 26263.
203
kaemo neto o vie o radwi romana, izloiemo ukratko kako se to zaista zbilo.
Jedno odeqewe turske kowice prelo je 17. juna 1788. kod Ploice, blizu Kovina u Banat. Potueno je ali je stanovnike zahvatio strah. Mnogi su
pamtili, ili sluali o velikom stradawu koje se zbilo pola stolea ranije, 1738. godine, kada je od strane Turaka i pobuwenih Rumuna puno vaba
pobijeno, odvedeno u robqe ili ostalo bez krova nad glavom (to krvavo
leto 1738" esto se pomiwe i kod nemakih kwievnika).14 Ispostavilo se
da je strah opravdan. Turci su napravili proboj kod Orave i u bici kod
Slatine prinudili cara Josifa II na odstupawe. Sva austrijska vojska povukla se u okolinu Zemuna i Temivara. Turcima je bio otvoren put u banatsku ravnicu i spalili su Kovin, Panevo, Belu Crkvu i Novu Palanku.
Austrijanci su pri povlaewu ruili magacine i unitavali zalihe kako
ne bi pali u ruke neprijatequ. Veina nemakog stanovnitva je odranije,
ve posle pada Orave, napustila ovo podruje. Meutim, Vrani su se
drali. Jo na poetku rata snabdeli su se pukama u Beloj Crkvi, gde je
za vreme svog boravka Josif II ostavio graanima vee koliine oruja
kako bi mogli da se sami tite.15 U Vrac se, kad su poeli turski upadi,
sklonilo mnogo stanovnika iz okolnih mesta. Veina wih je, videvi da
carska vojska nije u stawu da ih odbrani, otila daqe. Grad su naputali i
sami Vrani. Odlazili su u vie pravaca: u Bekerek, Kikindu, Temivar, Arad, akovo, omboq, Detu, ak u udaqeni Petrovaradin. Kada je
carska vojska 21. septembra napustila Panevo i Vrac je skoro sasvim
opusteo. Meutim, nekolicina graana je i pored pritisaka austrijske vojske odbila da napusti Vrac, spreili su wegovo spaqivawe i ostali da
brane grad. Bilo ih je svega 75 na elu sa kovaem Johanom Jakobom Henema-
14
15
Juna 1738. Turci su provalili u Banat. Neka novoosnovana nemaka mesta kao
Salhauzen i Hajerdorf su zauvek unitena. U Vrac se sleglo mnogo begunaca. Ni
tu se nisu oseali sasvim sigurnim i ve krajem jula poeli su da odlaze daqe ka
severu, u krajeve oko Moria. Poela je da hara kuga a na ustanak su se digli Rumuni
od kojih su Nemci pretrpeli vie tete no od Turaka. Mileker navodi dokumenta
koji upuuju na to da su rumunski glavari bili u dosluhu sa Turcima. Romani su
grozno besneli u naem predelu. Oni su mloga mesta koja su malo pre Nemci
naselili kao Belu Crkvu, Detu, Dentu, akovo, zatim srpski pravoslavni manastir
Sv. ura blizu Dente razorili i mlogogo nesrenog Nemca koji im je iv u ruke
pao u robqe prodali. Jedna rumunska eta je septembra 1738. opqakala i popalila Vrac. Iz Temivara je pristigao odred od 230 srpskih vojnika predvoenih
jednim porunikom i potukao rumunske ustanike kod Klisure. Jae snage austrijske
vojske su tokom januara 1739. guile ustanak i za odmazdu razorile nekoliko
rumunskih sela. Konani udarac zadao je ustanicima 4. februara srpski odred na
elu sa Staniom Markoviem (Mlatiuma). Sreko Mileker, Povesnica slobodne kraqeve varoi Vrca, Panevo, 1886, 9199.
F. Mileker, n. d, 172-174.
204
nom.16 Pod wegovom komandom organizovana je odbrana. Malobrojni Vrani neprestano su straarili u uniformama i dizali veliku buku doboima, kako bi Turci stekli utisak da je u gradu carska vojska. Varka je uspela
Turci su odustali od napada i povukli se ka Alibunaru. Odatle su se jo
nekoliko puta pribliili Vrcu i, mada ih je bilo 700800, nisu se usudili da udare na grad. Turski zapovednik Memi-paa pokuao je da pridobije
na svoju stranu Rumune u oblasti Nere i Karaa, ali su se ovi drali lojalnije nego 1738. i nisu se u veem broju okrenuli protiv Austrijanaca.
Meutim, seqaci iz Markovca Lacunaa i Varadije, koje je predvodio
svetenik iz Komorita Damaskin Brenka, napali su i opqakali Guduricu i jo nekoliko nemakih sela. Na Vrac nisu udarili samo su se pojedinici odvaili da upadnu u grad. Opqakane su mnoge kue, ali je vie
razbojnika zarobqeno od branilaca. Presuivali su im na licu mesta, i da
bi zaustavili pqaku i da bi ih spreili da odaju wihov poloaj Turcima.
Heneman, inae poznat kao dobar lovac, patrolirao je, esto sasvim sam,
okolinom Vrca, pa i daqe, sve do Strae. O kretawu Turaka izvetavao
je predstrae austrijske vojske. Car Josif i austrijski glavni tab u Lugou dobili su obavetewe da Vrac nije pao. Da bi zaustavio napade Turaka i obuzdao pqakake bande, car je odaslao nekoliko kowikih
eskadrona u oblast juno od Temivara. To su bili kirasirska regimenta
grofa Haraha pod zapovednitvom kapetana Kapauna i Vurmzerovi husari.
Kapaun je drakonskim merama zaustavio pqaku i spreio rumunski ustanak.17 Prisustvo carske kowice dalo je snage i braniocima Vrca da
izdre. Nisu morali dugo da ekaju. U turskoj vojsci moral je jako opao.
Posle dugotrajne kie drumovi su bili sasvim raskaqani i teko prohodni. Pojavile su se boletine, a pronosili su se glasovi da e Rusi stii u
pomo Austrijancima. Ubrzo su Turci poeli da naputaju Banat. Glavnina austrijske vojske krenula je iz Lugoa i Temivara ka jugu. Car je 15.
oktobra stigao u Dentu gde je Heneman izjahao pred wega i izvestio ga o
stawu u Vrcu traei daqa nareewa. Narednih dana austrijska prethodnica posela je Vrac. Po magli i kii, 18. oktobra general-major grof Johan Harah ujahao je u grad gde su ga branioci oduevqeno doekali. Uskoro,
23. oktobra, zauzeto je i Panevo. Carska vojska nala se u opustoenoj
zemqi: 147 mesta u junoj Ugarskoj je stradalo. Vrac je pretrpeo znatnu
16
17
Nije poznato iz kog dela Nemake je poticala wegova porodica. Henemani su se,
uglavnom, doselili u Vrac u prvom talasu kolonizacije, 30-ih godina XVIII veka.
Nije poznat ni datum Henemanovog roewa. Verovatno je roen 1744, jer je aprila te
godine krten. To znai da je 1788. bio ovek u zrelom dobu i punoj snazi. Meu
braniocima Vrca bio je i wegov sin Johan. F. Mileker, n. d, 175; Friedrich Lotz,
Geschitliche und Sippenkundliche ber Johann Jakob Hennemann, Volk und Heimat, Novi Sad,
12, 1939, 4248.
Wegovi kirasiri su u jednom napadu razbili grupu od 300 rumunskih seqaka. U
Denti 11. i 12. oktobra naredio je da se poveaju 2 rumunska svetenika i 53
seqaka.
205
tetu procewena je na 210.600 forinti, otprilike ravnomerno u srpskom

i nemakom delu grada. Ipak u odnosu na druga mesta Vrac je izgledao
kao kakva oaza usred pustiwe" i bio je od velike vanosti jer su Austrijanci imali gde da prezime.18 Izbeglo stanovnitvo se u grad vraalo postepeno. Stradawe nije zavreno jer je 1789. i 1790. izbila epidemija
bogiwa od koje je umrlo mnogo qudi u junoj Ugarskoj. Pokosila je i vei
broj Vrana. Izmueno stanovnitvo iekivalo je sa zebwom i nestrpqewem pad Beograda. Vest da je 18. oktobra 1789. austrijska vojska osvojila
grad doekana je u Vrcu sveano. Posle ovog dogaaja i posledwi Vrani vratili su se kuama iz izbeglitva. Heneman i branioci nagraeni su
za svoj poduhvat. Svih 75-oro osloboeno je doivotno plaawa glavarine.
Neki su dobili medaqe, a Heneman i plemiku diplomu. Nije doekao da je
lino primi. Umro je 16. novembra 1792. godine. Dve godine ranije umro je
car Josif a ubrzo i wegov naslednik Leopold II. Samo est dana po Henemanovoj smrti, 22. novembra 1792, izdao je Franc I ugarsku plemiku diplomu wegovoj udovici Varvari i wihovom potomstvu: sinovima Johanu,
Samuelu i Leopoldu i keri Katarini. Henemani su dobili i 80 lanaca optinske zemqe na uivawe uz neznatnu zakupninu. 19
Vrako junako delo, roman o seqacima i kowanicima se po kwievnoj
vrednosti ne moe sravniti sa vabencugom to je lake tivo, sasvim
u duhu kolonijalnih romana koji su u meuratnom razdobqu bili vrlo
omiqeni kod najire publike. Danaweg itaoca e neodoqivo podseati
na neki vestern. Tu su vapski seqaci kao odvani pioniri, Turci (Indijanci), iskusni skauti (Srbi) i, naravno, kowica.
Uz Henemana je glavni junak u romanu kowiki kapetan Kapaun, takoe
stvarna istorijska linost. On izgleda kao nemaki pandan Pavlu Isakoviu iz Seoba smireni, odvani, dugajlija, neewa i omiqen kod lepeg
pola. U wega su zaqubqene dve ene. Jedna je otmena, grofica Burgl, a druga je glumica u putujuem pozoritu i ima nesvakidawe ime Rezeda Triglav. Kapaun je zapovednk eskadrona Harah-kirasira istih onih za koje
Crwanski, kroz usta zapovednika Banata Engelshofena, kae: Bilo bi
boqe da ste poruili iz Vestfala tri stotine i osam tekih kobila i da
ste ih poslali na Francuza. Bio bi to kowiki puk nimalo gori od Harahovih kirasira.20
Kao oficir Meler je voleo i umeo da opisuje vojsku kao, na primer, prilikom smotre u Temivaru: Ordonans se zaustavio tri koraka pred oficirom i predao mu pismo. Baron ga je odloio. Wegov pogled je takoe
ostao kao izliven od bronze, tako da se nije moglo videti da mu vatra putuje
ilama. Zbor! Naredio je. Na potez rukom eskadroni su obrazovali liniju,
18
19
20
U tom rejonu smeteno je 10.970 peaka i 1265 kowanika. U samom Vrcu ukonaeno je 2.950 peaka i 720 kowanika.
F. Mileker, n. d, 187.
Seobe, Druga kwiga, Nolit, Beograd, 1978, 29.
206
pa je jedno odeqewe skrenulo levim krilom ka drugom. Oficiri i qudstvo

sedeli su nepokretni u sedlu. Sami kowi su jedva micali. Hvataj sabqu! etiri stotine paloa krenulo je iz limenih kanija. Sunce se poigravalo na
otricama, zaiqenim kacigama, okovratnicima, belim mundirima, prekrivaima za pantalone, gorelo je na crvenim prekrivaima za sedla i gledalo oklopqene kowanike pod titnicima ispod kojih je treperilo mnogo
plavih oiju Kirasiri! Upita Kapaun: ta e biti kada sutra turski
strqenovi zazuje na nas? Jedan ovek povika s ela: Niko da ni uvom nije
mrdnuo! Gospodine ritmajsteru! Bravo Kamereru, niko da ni uima nije
mrdnuo dok Dok truba ne zatrubi juri!, povika Hans Hlinka. Da, a
onda! Stotine glasova zabrundalo je prigueno ali srano: Bodi, bodi!
Banat je opisan kao periferija evropske civilizacije, mada je, zahvaqujui kolonizaciji, dosta napredovao. Vrac je, kao i Temivar, lep grad u
kome nemaki birgeri ive spokojno i udobno, skoro kao u starom zaviaju.
Ipak, Banat je jo dovoqno egzotian. Ravnica je dobrim delom pusta,
wome lutaju vukovi i vitlaju strani vetrovi kakvih nema u Nemakoj.
Blagodeti civilizacije nisu omekale Vrane. Stariji pamte dobro vreme naseqavawa, malariju, glad, turske upade. Tu je i jedan vaba koji je kao
deak od deset godina odveden u Stambol (Stambul) gde je odrastao u sultanovom Saraju, i to ba meu lepim haremskim robiwama. Zato su vesti o prodoru Turaka zabrinule, ali ne i obeshrabrile, vrake pionire. ene
vaba-graniara iz banatskog Soldatenland-a kao Spartanke dovikuju svojim
muevima koji kreu u rat: Vratite se kao pobednici. Izvrite svoju
dunost. Deca treba da budu ponosna na vas! Heneman koji organizuje odbranu Vrca je seqak-kova, prekaqen na evropskim bojitima jer je uestvovao u Sedmogodiwem ratu (za to nismo nali nikakvu potvrdu kod
nemakih istoriara, Milekera i Loca). U grad su se slegle izbeglice iz
okolnih mesta, mnogi su preiveli strahote. U napadu na jedno selo gorostasni Nemac oajniki se borio ne bi li obezbedio odstupnicu svojoj porodici sve dok nije klonuo guajui se sa Turcima Za to vreme wegova je
ena grabila preko poqa ka umi, nosei u ruci mlae dete dok je sini
trao uz wu. Uokolo, u daqini, dizali su se u nebo stubovi dima iz popaqenih vapskih sela. Turci su begunce zasipali strelama (mada su i kod wih
puke uveliko istisle ovo oruje). Pogoena strelom meu plea, hrabra
ena, ipak je uspela da se dokopa ume i nae skrovite za sebe i decu.
Tu su i Srbi, odreda tipini, visoki, koati, kukastih noseva, tamnokosi, odvanog pogleda. Bore se zajedno sa vabama, mada su nepoverqivi prema wima. Srbi su, naravno, vrlo vini ratovawu na granici. Na
ostrvcu izmeu Kovina i Smedereva, skriven u umi, nalazi se graniarski ardak sagraen od brvana (blokhauz). Komandant ovih ostrostrelaca (arficera) je Pero Raki, momak kao sazdan od gipkog elika.
Na rumenom licu kostreili su se posedeli brkovi. Pre toga sluio je u
Lici, bio unski graniar i strah i trepet bosanskih muslimana. Na kovinskom ostrvu preobratio se u pirata. U kovinskom rukavcu leala je wegova
207
flotila, par ajki. Sam Bog zna ta su on i wegovi, veinom Nemci, uradili Turcima tokom ovog rata Prilikom jedne arke u odbrani Vrca
zarobqeni su Srbi: Arnautovi i dva Jovanovia, otac i sin. Udareni su na
strane muke. Arnautoviu zabijaju klince pod nokte, odsecaju kaieve
koe ali on junaki to trpi i ne odaje poloaje svojih saboraca. Heneman
koji je poao u izviawe to posmatra iz zasede; ne moe vie da izdri,
napada i razbija Turke. Arnautovi mu izdie na rukama uz rei
zahvalnosti.
Svoje sugraane Rumune Meler je prikazao u najgorem moguem svetlu.
Glavni negativac u romanu je stvarna istorijska linost, pravoslavni
svetenik iz Komorita, Damaskin Brenka (Popa Brenka), jedan mrzak
i opasan tip. Polazei iz Oravice u okolinu Vrca, Kapaun pita nemakog inovnika, ta rade vlake harambae u brdima. Jo kuuju ali kao
i uvek otre svoje noeve. Na Kapaunovu primedbu da Vlasi i nisu tako
loi, inovnik pada u vatru: Nee nijedan dovratak ostati u nemakim kuama, ali to jo nee biti najgore. Ve dugo oblizuju usne ekajui krvoprolie. Oni mrze Nemce! Rasprodae nas u robqe Turcima kao 38. Nisu
tako loi! Nisu tako loi! Neverovatno!
U Komoritu je rumunsko stanovnitvo okupqeno na nedeqnom bogosluewu vrlo uzbuweno. uju se razliita miqewa. Jedna ena se alila
kako je avo uao u sve mukarce. ak se i deaci igraju rata na najodvratniji nain. Nekoliko wih se igralo napada na nemako selo Guduricu, koji
su pre toga izvrili wihovi oevi. Wenog sina Nikolu odredili su da
bude vaba, pa su ga vezali za drvo i oko wega naloili vatru. Nasuprot
woj, druga ena, raspomamqena mrwom na Nemce i eqom za pqakawem,
vikala je: gde morate da kupujete minku? U Vrcu, kod Nemaca! Nemci
su, kae Brenka, poslani od avola koji hoe da nas oni preplave jer smo mi
od Boga!. Oh, oh, kad bismo samo jednom mogli da padnemo na Guduricu ili
ak na Vrac, zabijala bi ih im klince pod nokte, kidala im meso s kostiju,
nasmejanim belim enama izgrebala bih plave oi. A ta bismo tek doneli
kui! Meni treba novi dovratak klimnula je glavom gospoa Luca, jer da je
do moga mua kua bi mirno mogla da se srui. On ne mrda prstom. Na
primedbu da bi Nemci mogli da za odmazdu zapale Komorite, jedna od
ena je povikala: Jao, jao meni gledati Komorite kako nestaje u plamenu. Pa to ne bi bila nikakva teta. S onim to bi doneli iz Gudurice,
Vrca, Moravice, Marcfelda i Dete izgradili bi ga da bude lepe i mnogo bi boqe izgledalo sa pravom crkvom. Mi ene nosile bi svilu kao one
bludnice u Temivaru! Moj mu ne mrda prstom da neto gradi! Onda e
Nemci morati da rade za nas! Pomirqive qude, kao jednog starca koji je
rekao da Nemci nisu lo narod i da se od wih moe tota nauiti, svi
uutkuju. Najvie je hukao vernike sam popa Brenka. Ipak, wegov glas
dobio je jedan naroit prizvuk. Mravo je telo naraslo, tupe oi su oivele: nee nikada doi do toga (da Rumuni rade za Nemce, B. B.), ne za te govwive strvine. Biemo gospodari! Govorim vam, Bog e nam ih dati u ruke,
208
video sam ve to, duhovnim oima. Gospod je s nama on e nam pomoi i sva
e nam zemqa pripasti, od mora do mora Podii emo crkvu od mermera od srebra i zlata! Ko, pak, umre u borbi za to, tri puta je blaen i na
najlepe e nebo doi, sedam e anela drati wegovu duu.
Lepa glumica Rezeda Triglav naena je jedno jutro zadavqena u svojoj
sobi. Svedok ubistva je bila wena drugarica koja od oka nije mogla odmah
da progovori i kae ko je ubica. Tu zagonetku Meler otkriva itaocima
pred kraj romana: glumicu je na najbestijalniji nain zadavio Damaskin
Brenka, koji je kao uhoda kriom ulazio nou u Vrac.
Od istorijskih linosti u romanu se pojavquje u nekoliko navrata Josif II, kao jela vitki car (Tanenschlanke Kaiser), prodornih plavih oiju
i jasnog glasa. Meler je izrekao sve pohvale vladarevom prosveenom apsolutizmu i wegovom vizionarstvu. Tako je, na primer, car uqudno ali otro
oitao bukvicu lukavom rumunskom vladici koji je pokuavao da opravda
nedela i izdaju svojih sunarodnika. Pustite samo, ve znam. Ali posle
rata, preasni, to mora da bude drugaije. Razumem da mi nismo bez krivice
za pobunu! Sa vlakim branima ne moe se postupati kao sa Nemcima
Damaskina Brenku i pobuwene popove dau da poveaju. Va posao je, pak,
da uspostavite mir meu qudima kroz brigu o duama, kroz obrazovawe,
kroz rad, kroz postepenu izgradwu postojanog blagostawa, kroz buewe meusobnog razumevawa kod razliitih naroda ovde u Banatu. Biete i ostati
braa. Imate jedno tle u kome ste se ukorenili, jedno podnebqe, jednu otaxbinu. Molite se, bez obzira na veru, jednom Bogu. Apropo Brenke! Jedan
belocrkvanski graniar dostavio je glavnom tabu obavetewa sa teritorije neprijateqa i zato su ga ovi ubili. Izvestio je, imeu ostalog, o pojedinostima iz Brenkine prolosti. On je od gospodara Mavrogenija ve
godinama planski obuavan za svoju misiju u Banatu.
I Kapaun se u nekoliko navrata sreo sa carem koji mu je, inae, bio naklowen. Pred kraj romana, wih dvojica, kao na koncu dobrog vesterna, jau i
razgovaraju zagledani u budunost. Car iznosi svoju viziju jugoistoka kao
civilizovanog srenog podruja. Pored sveg potovawa za Josifa II, Meler
je Kapaunu stavio u usta ono to je smatrao ispravnim, pokazujui da su
projekti cara-prosvetiteqa bili samo utopija koju je sawao u svojoj nemakoj velikodunosti. Kapaun se, protivreei caru, pozvao na jedan memorandum u kome je bila izloena budunost Banata, odnosno kakvu e ulogu
imati pojedini narodi u wenom graewu. Po ritmajsteru, Srbima je ispravno dodeqena uloga vaqanih vojnika na Dunavu. Nemci dolaze za wima, u sredinu oblasti, kao heroji rada. Graniar mora da se brine za to da taj rad
tee neometano. to se Rumuna tie oni treba da budu raseqeni na kraju
krajeva, oni su 1738. posvedoili svoju nepouzdanost. Caru se to nije svidelo: Besmislica, svi mogu biti heroji rada. Hou da Nemci prevladaju dok,
postepeno, svi ne budu mogli da misle i rade po nemaki. Zato pravite
209
lice kao kuruc ritmajsteru.21 Ne zamerite Velianstvo, ali Rumun nee

moi nikada da bude Nemac kao, takoe, ni jedan Srbin. Suvie su razliite vrste. Danas, samo danas. Ostae takvi uvek Velianstvo, jezici se
mogu usvojiti ili nametnuti ali krv ne. Prilagoavawe, Kapaun. Krv se
nikada ne prilagoava. Otkuda vam ta mudrost. Oseam to.
I Melerov roman postao je kultna kwiga kao i Gutenbrunov vabencug. Bruno Kremling, vodei pesnik meu Nemcima u Jugoslaviji pisao je
da Vrako junako delo treba da zauzima poasno mesto u svakoj vapskoj
kui kako bi se mlaa pokoqewa nadahwivala delima predaka. Posle prvog
izdawa, 1936, roman je u sledeih osam godina tampan jo etiri puta i to
svaki put u veem tirau: 1940. u 69. 000; 1943 u 1015. 000; i 1944 u
1635.000 primerka. Glasilo Kulturbunda, vodei nemaki dnevni list u Jugoslaviji Deutsches Volksblatt objavqivao ga je od 1. aprila 1939. godine u nastavcima.
Znameniti istoriar Banata, Feliks Mileker je jo u svojoj Povesnici slobodne kraqeve varoi Vrca napisao: Delo Henemana i druine mu
jedinstveno je u analima june Ugarske; wime su, bez sumwe, ispisane najlepe strane u povesnici Vrca. Ono e veito svetliti kao uzor hrabrosti i portvovawa. Istina, Heneman i druina mu nisu kao ono Nikola
Zriwski 1566. u Sigetu, Leonidinom smru poginuli davi svojom hrabrou nov obrt itavoj vojni, ta vie oni i nisu izgubili svoj ivot;
ali kad se uzme, da oni ne behu vojnici po zanimawu, niti behu obvezani na
ovo delo, ipak su ne mawe slavni i zasluuju, da se uspomena u istoj meri
uva meu potomcima.22 (188) Heneman je u rodnom kraju postao legenda.
Oslikan je na jednom zidu katolike crkve u Vrcu. Meutim, zahvaqujui
Melerovoj kwizi i bezbrojnim lancima u novinama, Heneman je, uz princa
Evegenija Savojskog, izrastao u nacionalnog junaka svih Nemaca u Vojvodini. Stefan Marija Vajfert (Weifert) napisao je pozorini komad Heneman.
Bruno Kremling mu je posvetio poemu Najudaqenija mrtva straa Rajha
(Des Reiches fernste Feldwache, Die Tat d. Bauern u. Grobschmiedes Henemann im
Trkenkrieg 1788). U apologiji pluga i maa istican je kao arhetip seqaka-ratnika koji uva granice evropske civilizacije. Qudi Henemanovog
kova bili su potrebni budunosti olienoj u hiqadugodi wem Treem rajhu koja je pripadala seqatvu Novom plemstvu krvi i tla. Bogu hvala
jo uvek smo seqaki narod voleli su da naglase elnici Kulturbunda,
istiui seqatvo kao bioloko jezgro nacije. U vreme nemake okupacije, za vreme Drugog svetskog rata, Vrac je dobio ime Henemannstadt.
21
22
Vladar je kapetana od milote zvao kurucom zbog wegove nezgodne naravi, poto
se nije ni pred wim ustruavao da saopti ta misli.
F. Mileker, Povesnica kraqeve varoi Vrac, 188.
210
BRANKO BELIN Ph. D.
TWO HISTORICAL NOVELS ABOUT

THE DANUBE SWABIANS IN XVIII CENTURY
The most read author, and beside that a public worker of the Danube Swabians was
Adam Mller Guttenbrun (18521923) the one who wrote his main works in the first two
decades of the XX century. Less famous but very popular at his time as well, before the
World War II, was Karl von Mller (18761943). Both of them had been very prolific writers and they wrote quite a number of novels whose plot was happening in XVIII century
like the heroic age of the Danube Swabians. In his most famous novel The Great Swabian Trek (Der Grosse Schwabenzug, 1913) Guttenbrun has been describing the settling
of the Germans at the South-East of Europe above all, in Banat. This work had a crucial
role in the formation of national identity of the Germans in the Danube Basin, and their
comprehending the place and the role that they had had in the past and also in the future of
their people as well as the part of Europe in which they live. The image of the German people in Banat, but their neighbours as well, the Hungarians, Rumanians, the Serbs that had
been made by Guttenbrun was a stereotype that was more or less followed by other writers
as well as many historians. Karl von Mller, the most eminent of the Guttenbrunns epigone had already become famous with his first novel Vracs heroic deed (Der Werschetzer Tat) that appeared in 1936 and which at that time was compared with the
Schwabenzug by the audience as well as the critics of that time. The plot of this novel
happens at the time of the last Austria-Turkish War (17881791) when a peasant and a
blacksmith Johann Jakob Hennemann succeeds to organize the citizens of Vrac to defend
themselves from the Turkish attack. Both authors attributed to their compatriots the role of
advocates of civilization heritage from agriculture to cooking, in which there was a lot of
truth but more exaggeration. Industrious, strong and tough German peasants that were coming to a wild country, by the painstaking work they were resisting the moods of nature
and fight along the restless border to the Turks, they were very alike the heroes of the colonial novels. That was the apology of the plow and sword of the German peasantry
that was standing at the outpost of the western civilization. That was the reason why, at the
time of the Nazification of the Germans in Vojvodina, in the second half of the 30s,
Schwabenzug and Werschetzer Tat were published, in an enormous number of copies,
many times. There has remained an open question upon the Guttenbrunns and Mllerrs influence on the Serbian authors especially on Milo Crnjanski and his novel Migrations
(Seobe).
211
Dr. DUKO M. KOVAEVI
UDC 329:929](497.11)''1887/1888
RADIKALSKA VLADA SAVE GRUJIA I RUSIJA

(31. decembar 1887 26. april 1888)
Prilog za biografiju Save Grujia
Saetak: Sava Gruji je obrazovao prvu radikalsku vladu tokom vladavine kraqa Milana. Znaaj ove vlade je u tome to je pokuala da normalizuje odnose Srbije sa Rusijom.
Kqune rei: radikali, vlada, Sava Gruji, kraq Milan, Rusija
Kada je 29. decembra 1887. ostavku podnela liberalno-radikalska vlada
Jovana Ristia, kraq Milan je otpoeo pregovore sa napredwacima, ali je
od te namere ubrzo morao da odustane zbog toga to je iskrsao problem sa
Skuptinom, koju je u tom sluaju trebalo raspustiti, poto su u woj radikali inili veinu. I upravo zbog toga kraq je promenio odluku, pa je, po
savetu austrougarskog poslanika, stupio u pregovore sa radikalima. U toku
tih razgovora kraq Milan je pokuao da radikalima nametne dva uslova:
prvi, da se naini savez sa frakcijom Radikalne stranke koju je predvodio Pera Todorovi i da se za wega u buduoj vladi osigura ministarsko
mesto; i drugi, da se kraqu prepusti da rukovodi spoqnom politikom i da
saglasno sa tim odredi ministra spoqnih poslova. Na te kraqeve uslove
radikali su odgovorili svojim programom, koji je izradio skuptinski
klub wihove stranke 30. decembra 1887. Od kraqevih zahteva radikali su
prihvatili da ministarstvo spoqnih poslova bude u rukama isto kraqevog oveka, ali su smatrali da spoqnoj politici treba dati pravac,
koji bi sa svima velikim silama udeavao dobre odnose na osnovu uzajamne
pravinosti, klonei se svakoga rada u korist jedne, a na tetu druge velike sile. Potujui voqu kraqa Milana, radikali su u pogledu Crkvenog
pitawa izjavili da to pitawe ne ulazi u program nove vlade i Skuptine. Umerenost su radikali pokazali i u pitawu amnestovawa politikih
krivaca iz godine 1883., kada su samo izrazili equ da ono uskoro bude
213
reeno, ali su ga u potpunosti prepustili kraqevoj odluci. U pogledu

promene Ustava radikali su izjavili da nameravaju da se tom pitawu
posvete odmah posle svretka poslova zakonodavnih, ali samo uz
saglasnost sa kraqem Milanom.
Bili su to uslovi koji su, poto ih je prihvatio i kraq Milan, omoguili radikalima da formiraju vladu 31. decembra 1887, pod predsednitvom pukovnika Save Grujia koji je: Sa svoga sveslovenskog idealizma
dobro stajao kod Rusa; posle Ristia i mitropolita Mihajla, to je bio
Srbin kome su Rusi najvie verovali. Na kraqev predlog ministar spoqnih poslova postao je pukovnik Dragutin Franasovi, astan ovek, koji
nije pripadao nijednoj partiji i koji je u dui bio rusofil, ali koji se pokazao spreman da rtvuje svoja uverewa iz poslunosti prema kraqu. Za
ministra unutrawih poslova postavqen je Svetozar Milosavqevi jedan
od onih retkih radikala u iju je linu ispravnost kraq Milan verovao.
Ministarstvo finansija zadrao je doktor Mihajlo Vuji, dok su ostali
ministri bili najpitomiji qudi koji su se mogli nai u radikalnoj
stranci. Austrougarski poslanik zapazio je da je kraq Milan bio vie
nego zadovoqan novom vladom. Radikali su, po wegovom miqewu, preuzeli
svu odgovornost na sebe, a kraq je zadrao glavne poluge vlasti. Koliko je
kraq bio zadovoqan to mu je polo za rukom da formira isto radikalsku vladu, toliko je Risti bio ogoren jer do posledweg asa nije verovao
u svoj definitivan pad, a kada je do wega dolo, on ga je prikazao kao
rezultat intriga nastalih pod patronatom Austro-Ugarske. Austrougarski poslanik je tvrdio da je on u pogledu pada gospodina Ristia potpuno
nevin, ali da je posle Ristieve ostavke doprineo obrazovawu sadawe
vlade, jer sam kraqu odluno savetovao da formirawe jedne autoritativne vlade dri u rezervi kao posledwu kartu Dolazak na vlast radikala nije bio neoekivan za ruskog poslanika u Beogradu. Poslanik
Persijani je pratei pregovore izmeu radikala i kraqa bio uveren da wihova vlada nee biti dugoga veka: po svim znacima kraq ne poklawa
wima nikakvog poverewa i trpi ih samo zato, to su mu oni nuni da bi
Skuptina usvojila buxet za tekuu godinu. Persijani se i pored toga zalagao da ministarstvo u Petrogradu podri vladu Save Grujia, jer, kako je
on tvrdio, radikalima pripada budunost ioni (su) odanije pristalice
Rusije od liberala. Radikali uz to priznaju Rusiji vodeu ulogu u
sprovoewu nacionalnog politikog kursa na Balkanu, i u woj vide jedinu
potporu za srpske interese. Takve pohvale upuene radikalima od strane
Persijanija, uticale su i na Girsa da i on o wima pone drugaije misliti.
Odlazak sa vlasti napredwaka koji su se tokom svoje vladavine pokazali
kao postojan oslonac austrofilske politike kraqa Milana, i dolazak na
vlast prvo koalicione liberalno-radikalske vlade na elu sa Jovanom Ristiem, a potom i jednopartijskog radikalskog ministrastva Save Grujia
bilo je u Rusiji shvaeno kao dobar predznak. U novembru 1886. dolo je do
prekida diplomatskih odnosa izmeu Rusije i Bugarske, pa je ruska vlada
214
smatrala da promene u Srbiji idu na ruku wenim namerama da preko we ponovo uvrsti pozicije na Balkanskom poluostrvu. Nastojei da uvrsti
uticaj u Srbiji, ruska vlada je uloila ne male napore da onemogui zbliewe, na svoju tetu, dvojice austrofila, srpskog kraqa Milana i bugarskog kneza Ferdinanda Koburga. To pitawe je postalo posebno aktuelno u
januaru 1888, u vreme posete bugarskog predsednika skuptine Zaharija
Stojanova Beogradu. Pored bugarskih zvaninika u akciju protiv Rusije
ukquili su se i bugarski emigranti koji su iveli u Srbiji, i koji su
predlagali jo radikalniji program delovawa protiv Rusije.
Posle formirawa vlade radikali su se suoili sa nizom problema. Najvaniji zadatak novog ministarstva bio je sreivawe dravnih finansija,
pa su radikali, da bi reili to pitawe, izali pred Skuptinu sa predlogom o zakquewu novog zajma. Srpska drava je u to vreme na ime stalnih
dugova svojim poveriocima dugovala 254,1 miliona dinara, dok je privremeni dug iznosio 32,1 miliona dinara. Radi sreivawa finansija i likvidacije privremenih (leteih) dugova, radikalska vlada je traila od
Skuptine ovlaewe da zakqui zajam. Zakonom od 12. januara 1888. odobreno je wegovo zakquewe, pa je zajam za konsolidovawe privremenih
dugova dravnih zakquen u januaru 1888. sa Kontoarom za eskont, Lenderbankom i Berlinskim trgovakim drutvom, istim onim bankama sa kojima su i napredwaci radili. Zajam je bio zakquen u stvarnom iznosu od 21
milion dinara, a za wegovu otplatu kao zaloga posluio je porez na obrt od
1,65 milion dinara, iji su prihodi prikupqani u posebnu kasu. I mada su
radikali bili zadovoqni zakquenim zajmom, pomonik ruskog ministra
spoqnih poslova Vlangali izraavao je bojazan za uspeh i opstanak nove
vlade, upravo zbog nesreenog finansijskog stawa. Srpska vlada ga je uveravala da je zakquewem zajma dobila mogunosti a i vremena da nae
naina da finansijsko stawe radikalno popravi, tako, da u tom pogledu
nee naii na tekoe pri izvrewu svog programa. Gotovo u isto vreme
kada je Vlangali pokazivao zabrinutost za opstanak vlade zbog nesreenih
finansija, ruska dravna banka traila je posredstvom srpskog poslanika
u Petrogradu da joj se isplati interes na dospeli dravni dug u iznosu od
128.548 hiqada rubaqa. Ministar finansija Vuji izrazio je spremnost da
dospeli dug isplati odmah im se izvre sve formalnosti.
Na novu godinu kraq Milan je iz vlastitih pobuda pomilovao sve radikale koji su se nalazili u emigraciji, osim Nikole Paia, a 23. januara
1888. dozvolio je da se raspusti Skuptina i da se raspiu novi izbori za
5. mart. Sekretar ruskog poslanstva u Beogradu M. A. Podio tvrdio je da
radikali time ele da uvrste svoj poloaj kao vladajua partija i u Skuptini i da na taj nain sasvim neutraliu opoziciju. Izbori za Skuptinu doneli su, kako se i oekivalo, ubedqivu pobedu radikalima, posle ega
ih je kraq demonstrativno pozdravio i izjavio da se iskreno raduje wihovoj pobedi. Persijani je sa nevericom gledao na te kraqeve izlive naklonosti, prema partiji koja je do jue bila u nemilosti. Ruski diplomata je u
215
tom gestu kraqa Milana video samo wegovu nameru da iskompromituje Radikalnu stranku u oima naroda, zbog wenih bliskih veza sa dvorom. Persijani je u isto vreme upozoravao radikale da je kompromis sa kraqem
Milanom nemogue postii, i da e oni sami u datom trenutku morati da se
odreknu dogovora i da podnesu ostavku. I dok je javno manifestovao naklonost prema radikalima, kraq Milan je u intimnom krugu svojih privrenika govorio da nova Skuptina nee biti u stawu da rei u interesu reda
dravne poslove. Wemu je, osim toga, bila sumwiva delatnost odbora Radikalne stranke, koji je rukovodio wenim poslovima, pa je stoga bio gotovo uveren da radikali tajno spremaju akciju protiv wega i da je ruska
radwau taj pokret umeana. Iako je rukovoewe spoqnom politikom
bilo preputeno kraqu Milanu, radikali se ipak nisu odrekli svog udela
u reavawu spoqnopolitikih pitawa. Oni su smatrali da na pravac spoqne politike mogu da utiu preko Skuptine, u kojoj su inili veinu. U toj
nameri radikali su naili na podrku zvaninog Petrograda, koji je u wihovim nastojawima video mogunost za preorijentaciju srpske spoqne politike na zbliewe sa Rusijom. Takav stav je zauzeo i skuptinski klub
Radikalne stranke, koji je, pored toga to je osudio antinacionalnu politiku napredwake vlade Milutina Garaanina, zahtevao da rukovodei
princip srpske politike bude zbliewe sa Rusijom. Mada nije bio po voqi
kraqu Milanu, taj zahtev radikala nije poremetio wihove meusobne odnose, jer je u to vreme meu wima bila postignuta saglasnost da kraq ima reavajui glas u poslovima spoqne politike. I pored postojawa tog
dogovora, daqe sprovoewe proaustrijske politike u zemqi bilo je, po
miqewu Persijanija, oteano, jer je gotovo sva srpska tampa izuzev napredwakog Videla, zahtevala ne samo promenu spoqne politike, ve i savez sa tom dravom, koja nije okupirala nijedan pedaq srpske zemqe.
Takav razvoj dogaaja u Srbiji otvarao je pred ruskom diplomatijom
perspektivu da u budunosti moe da oekuje uspostavqawe kontrole nad
spoqnom politikom zemqe, emu su umnogome doprineli i radikali koji su
otvoreno iskazivali saglasnost sa takvim tewama Rusije. Ali, kako je za
to bilo gotovo nemogue dobiti pristanak kraqa Milana, radikali su preorijentaciju spoqne politike svoje zemqe poeli da povezuju sa mogunou dvorskog prevrata. U martu 1888. Persijani je obavestio ministarstvo u
Petrogradu da je srpski poslanik Simi dobio uputstvo od predsednika
vlade Save Grujia da sazna kakvo bi drawe zauzela Rusija u sluaju prevrata u Srbiji. Time su se radikali ponovo vratili svom ranijem planu o
sprovoewu prevrata u zemqi, to je i Rusiju dovodilo u krajwe nelagodnu
situaciju. U Petrogradu su odobravali istupawe radikala protiv kraqa
Milana, koji je svojom austrofilskom politikom doveo Srbiju na granicu
ekonomskog i finansijskog sloma i direktno uticao na kvarewe srpsko-ruskih odnosa, ali su se u isto vreme plaili da bi wegovo nasilno
svrgavawe bilo ispuweno meunarodnim zapletima kojih se Rusija klonila.
216
Stoga je i stav ruske vlade da je za Rusiju nepoeqan prevrat u Srbiji bio

nedvosmisleno iskazan.
Dok su u Petrogradu traili odgovor na pitawe koje su o moguem prevratu postavili radikali, iz Beograda je stiglo Persijanijevo upozorewe
da nema nikakve sumwe da e kraq Milan otpustiti radikale sa vlasti,
zbog ega je ruski poslanik postavio pitawe da li je umesno savetovati radikalima da se i tada potine kraqevoj samovoqi. Persijani je zbog toga
traio od ministarstva da ne odrekne pomo radikalima, to bi omoguilo kraqu Milanu da u potpunosti stavi voewe spoqne politike pod svoju kontrolu. Car Aleksandar III saglasio se sa Persijanijevim miqewem,
pa je u znak odobravawa na margini izvetaja napisao re naravno. Ministar spoqnih poslova Girs bio je oprezniji i smatrao je da e, ako je pokret protiv kraqa Milana sazreo, Rusija biti prinuena da pomogne
voama radikala, ali samo u okvirima sopstvenih interesa.
U Srbiji kao da su nasluivali tu promenu poslanik Simi je u razgovoru sa Girsom, a u ime kraqa i vlade, izjavio da dobri odnosi izmeu dve
drave zahtevaju da se Rusija ne mea u unutrawe stvari Srbije, nego da
ih ostavi nama, a samo u velikim meunarodnim pitawima da nam ukazuje
svoju podrku. Simi je izvestio da se Girs sasvim saglasio sa wegovim
miqewem, a da su Vlangali i Zinovjev izjavili da ruska vlada poklawa
puno poverewa sadawoj vladi kraqevskoj i da je preporuila g. Persijaniju da sa wom odrava najboqe odnose. Zainteresovanost radikala za
spoqnu politiku sadrala je i niz nepoeqnih momenata za rusku vladu.
Pored ideje o ujediwewu junih Slovena u borbi za nacionalno osloboewe, koju je podravala i ruska vlada zalaui se za savez balkanskih
naroda, radikali su u svom programu postavili i pitawe nacionalnog ujediwewa Srba, to bi neminovno izazvalo ruewe postojeih granica na
Balkanu, a to opet za Rusiju u tom trenutku nije bilo prihvatqivo. U Petrogradu su bili svesni iwenice da bi realizacija nacionalnog programa
Radikalne stranke dovela do zaotravawa situacije na Balkanu i zbog toga
su svako delovawe koje je ponovo moglo da pokrene Istono pitawe
smatrali nepoeqnim i iskquivali ga iz arsenala svoje spoqne
politike.
Razlozi za takvo drawe Rusije izneti su u jednoj sveobuhvatnoj analizi
Ministarstva spoqnih poslova u prvoj polovini 1888, u kojoj je detaqno
razmotren wen politiki poloaj, ciqevi wene spoqne politike, kao i
neophodna sredstva da se oni dostignu. Politiki poloaj zemqe okarakterisan je kao veoma teak: Nae finansije su rastrojene; nae naoruawe jo uvek ne odgovara razmerama do kojih nam je nuno doi, uzimajui u
obzir vojnu silu kojom raspolau nai susedi, a posebno Nemaka; naa
flota se jo uvek sporo gradi, posebno u Crnom moru; na politiki poloaj sasvim je izolovanSve to nas tera da urimo da budemo spremni za
svaku eventualnost, a najvanije je da se upotrebi sva snaga naeg razuma,
da ne bi neopreznim poduhvatom ili postupkom ubrzali za nas u sadawem
217
trenutku nepoeqnu krizu. U sklopu toga, kao glavni ciqevi ruske spoqne politike odreeni su: istono i slovensko pitawe, iji se sadraj i
znaaj za Rusiju savreno izmenio posle rusko-turskog rata. Prvo se, po
miqewu ministarstva, transformisalo u pitawe o moreuzima, a drugo u
pitawe austrijsko. Optimalno reewe za pitawe moreuza smatralo se
wihovim zauzimawem naim sopstvenim snagama, a do tog vremena trebalo je voditi rauna da moreuzi ne dopadnu u ruke evropskih drava, posebno Engleske. Pitawe austrijsko svodilo se na odbranu slovenskih
naroda, i onemoguavawu irewa austrijskog uticaja na Balkanskom poluostrvu. Oba ciqa mogla su biti dostignuta samo ako meunarodni odnosi
ostanu stabilni, to jest ako se sauva mir koji je za Rusiju bio neophodan da
bi se i u vojnikom i u ekonomskom pogledu pripremila za odluujui sukob u budunosti. Zbog svega toga je istican znaaj ouvawa mira ne samo
izmeu Rusije i Nemake, ve i izmeu Francuske i Nemake, a time i odrawe status-a quo.
Znatno vie od spoqnopolitikih problema, rusku vladu su u to vreme
u nedoumicu dovodile unutrawe prilike u Srbiji, odakle su stizale informacije da radikali nameravaju da otvoreno istupe protiv kraqa Milana. Kao opravdawe za tu svoju nameru radikali su isticali kraqevu
verolomnost, jer je on svojim postupcima naruio wihov meusobni sporazum. Petrograd nije mogao da prenebregne ono to se u Srbiji deavalo
izmeu kraqa i radikala, ali nije nameravao da kod wih podstie i produbquje delatnost protiv srpskog monarha. U pismu Persijaniju, koje se moe
tumaiti i kao uputstvo od strane ministarstva, direktor Azijatskog departmana Zinovjev podrobno je izloio poziciju ruske vlade u vezi sa
srpskim dogaajima. Zinovjev je smatrao da srpske patriote ne umeju uvek
dobro da se koriste nastalim prilikama i da se u wihovu delatnost esto
meaju partijske intrige, tako da je teko poverovati da se to ne bi ponovilo i u trenutku neke ozbiqnije politike krize u zemqi". I dok je s jedne strane odbacivao svaku mogunost nasilne promene vlasti u Srbiji,
Zinovjev je, pak, s druge, strane, osvrui se na politiku i ekonomsku krizu u kojoj se nalazila srpska drava postavqao pitawe, da li rusko ministarstvo ima pravo savetovati radikalima da se podine tiraniji. Takav
stav mogao je da znai da se ruski vladajui krugovi, kao nosioci konzervativnih principa i protivnici svakog revolucionarnog delovawa, ipak
nee protiviti borbi radikala protiv kraqa Milana. Zinovjev je to nedvosmisleno potvrdio, kada je u reenom pismu Persijaniju, naveo da Rusija ni
u takvim prilikama nee izmeniti svoje tradicionalno saoseawe sa
Srbijom. Za Rusiju je jedino bilo vano da ne dopusti da unutrawi dogaaji u Serbiji preu wene granice, i da time dobiju iri meunarodni odjek. Stoga je Zinovjev izriito napisao da ruska vlada ne moe da sprei
radikale da se bave i spoqnopolitikim pitawima, ali da oni: treba da
imaju u vidu, da Rusija kao velika drava ima svoje zadatke, i da ona ne
moe dozvoliti sebi da se odrekne utvrenog pravca u balkanskim pitawi218
ma, jer je weni vlastiti interesi obavezuju da se dri utvrene politike. samo u tim okvirima mi moemo obeati nau saradwu sa Srbijom.
Radikali su doslovno shvatili poruku iz Petrograda, to ih je jo jednom uverilo da realizaciju svog spoqnopolitikog programa moraju da
odloe za kasnije, a da u meuvremenu sve raspoloive snage usmere ka
sprovoewu unutrawih reformi, zbog toga to su verovali da e upravo
one pokazati da je za Srbiju produewe sadawe spoqne politike postalo samo od sebe nemogue. Da bi dostigli taj ciq, radikali su pripremili
nacrte nekolicine zakona od kojih su najvaniji bili Zakon o optinama
i Zakon o novom ustrojstvu vojske, koje su potom izneli pred Skuptinu.
Zakon o optinama trebalo je da demokratizuje lokalni politiki ivot; doputao je ponovo malu optinu, sputao je izborni cenzus sa 30 na
10 dinara poreza i uvodio slobodne optinske izbore. U Zakonu o ustrojstvu vojske bilo je predvieno i delimino vraewe narodne vojske tako
to bi se I poziv sastojao od stalnog kadra, a II i III od narodne milicije.
Meutim, i te planirane reforme od strane radikala naile su na otpor
kod kraqa Milana, koji je poslaniku Hengelmileru rekao da radikalna
stranka radi na pripremawu revolucije, i da zbog toga eli samo da dobije na vremenu, da bi mogla da donese zakon o formirawu narodne vojske
na osnovu wega naorua narod i onda digne revoluciju. Austrougarski poslanik je posle tog razgovora bio uveren da kraq: trai razlog za prekid sa sadawom vladom, razlog kojim bi mogao da to obrazloi kako u
zemqi tako i u inostranstvu. Taj bi razlog moda mogao nai ve u najskorije vreme kada doe do rasprave o zakonu o optinama koji je ve na dnevnom redu.
Udaqavajui radikale od pitawa spoqne politike kraq Milan je dobio
mogunost ouvawa preawih dobrih odnosa sa Austro-Ugarskom, na to ga
je upuivalo miqewe i poslanika Hengelmilera, koji je tvrdio da su
ba od vremena dolaska ove vlade raspoloewa u Srbiji prema monarhiji
nepovoqan pravac uzela. U svom demantu Hengelmilerove izjave, Sava
Gruji je tvrdio da je program nove vlade upravo imao za ciq ouvawe dobrih susedskih odnosa sa Monarhijom, i da vlada nijednim svojim potezom
nije dala povoda sumwi u iskrenost svoje spoqne politike. I pored tako
izraenog nezadovoqstva Bea, izgledalo je da e se sloga izmeu kraqa i
radikala odrati. U razgovoru sa srpskim poslanikom Simiem, Girs je izrazio equ da se odri sloga izmeu glavnih dravnih faktora u Srbiji,
kako bi ova u miru mogla razvijati se i napredovati. Girs je tom prilikom
rekao da je politika wegove drave miriqubiva, i da stoga eli da se mir
za dugo vreme odri. Rusija tei vie za dominacijom u Aziji, naglasio
je Girs, i stoga su neosnovani optube upuene od strane Bea da se ona
mea u unutrawe stvari balkanskih istonih drava, pa time i Srbije.
Ono to Rusija eli za Srbiju, jeste samo i jedino mir i napredak. U meuvremenu se kriza u Srbiji produbqavala, i kraq je traio nain da se
oslobodi radikalske vlade. To neraspoloewe kraqa prema radikalima za219
pazio je i Milan Piroanac, pa je u dnevniku zapisao: Kraq se pokazuje

nestrpqiv da se radikala oslobodi i zato e biti primoran da lomi pre
vremena, i da sebi nove tekoe stvori. Prvi sekretar ruskog poslanstva
u Beogradu V. S. Sergejev je izvetavao da je usled politikog neuspeha i
meu samim radikalima oslabilo jedinstvo i disciplina. Jedan deo radikala je smatrao da se izlaz iz nastalog stawa moe jedino nai u dravnom
prevratu. Car Aleksandar III je odobrio takvo miqewe: Drugog izlaza za
zemqu nema. Iz Petrograda nije stigao nikakav drugi podsticaj za
izvrewe te namere, te radikalima nije preostalo nita drugo ve da bespomono iekuju sledei potez kraqa Milana. Kada je radikalska vlada
podnela kraqu na potpis novi zakon o optinama, on je ve bio odluio da
je srui i odbio je potpis. Desilo se upravo onako kako je predviao i austrougarski poslanik. Sava Gruji je ipak pokuao da privoli kraqa da d
svoj potpis, pa ga je podsetio da je donoewe tog zakona predvieno i sporazumom koji je on sainio sa radikalima kao uslov da oni obrazuju vladu.
Kraq Milan je na to odgovorio: E, pa tuite me sudu za neispuwewe ugovora!. Posle toga Grujiu nije preostalo nita drugo ve da podnese
ostavku, to je on i uinio 26. aprila 1888.
Kada je vest o ostavci vlade Save Grujia stigla u Petrograd negativna
reakcija ruskog javnog mwewa bila je, kao to se moglo i oekivati, usmerena protiv kraqa, jer se ostavka tumaila kao novi uspeh austrijske politike u Srbiji. I naklonost zvanine Rusije bila je na strani Save
Grujia. Girs je srpskom poslaniku rekao da ih je ova promena vrlo neprijatno iznenadila, zbog toga to su oni od radikalske vlade oekivali da
e uspeti da vaspostavi potpunu harmoniju izmeu dravnih faktora
Srbije i da e time dati zadovoqewa potrebama dravnim. Tako je promena vlade izazvala nespokojstvo u Rusiji, postojala je bojazan da Srbija ne
bude opet potisnuta na poqe besplodne unutrawe borbe, i da ta borba ne
izae iz unutrawih okvira zemqe i izazove zaplete meu narodne prirode. Girs je, stoga, rekao Simiu da e ruska carska vlada ostati i daqe
verna svojoj odluci, da se ne mea u unutrawe nae poslove, i da e u
prvo vreme samo pratiti rad nove vlade pre nego to prema woj zauzme decidirano drawe. U meuvremenu je ruska vlada uputila interpelaciju
vladi u Beu, da se uzdri od meawa u unutrawe stvari Srbije, jer ona
smatra da unutrawim previrawima ne treba davati meunarodnu
dimenziju.
Javno mwewe Rusije negodovalo je zbog postupka kraqa Milana i isticalo permanentan karakter krize u Srbiji. Liberal V. A. Goqcev je pisao
da: verovatno nije daleko to vreme, kada e nezadovoqstvo srpskoga naroda austrofilskom politikom Milana poprimiti opipqiviju formu.
Mada se jasno odslikavala tronost poloaja kraqa Milana, ruska diplomatija, poto nije mogla nita da promeni u unutrawim odnosima u
Srbiji, priklonila se principu nemeawa u srpske poslove, i uopte u sve
to bi moglo pogorati situaciju na Balkanu. Uvrivawe u Srbiji u
220
tom trenutku nije bio strateki zadatak Rusije, ona je tada bila zauzeta
preorijentacijom svoje spoqne politike na savez sa Francuskom i
sreivawem prilika u Sredwoj Aziji. Sve je to udaqavalo srpski aspekt
spoqne politike Rusije u drugi plan.
DUKO M. KOVAEVI Ph. D.
THE RADICAL GOVERNMENT

OF SAVA GRUJI AND RUSSIA
Summary
The Radical Government of Sava Gruji was founded on the 31 December, 1887, so
just two days after the resignation of the Liberal-Radical Government of Jovan Risti.
By that act the Radicals, for the first time, during the King Milanns reign managed to found an independent Government. The coming to power of the Radicals, that had been being, according to the opinion of a Russian Minister in Belgrade Aleksandar Persijani,
more loyal adherents of Russia than the Liberals, was accepted in Petrograd with the
approval. During the continuation of the Sava Grujis Government, the official Russia
not just supported the Radicals but even dissuaded them from the conflicts with the King.
But when, on 26 April, 1888, the Government of Sava Gruji resigned, due to the misunderstanding with the King Milan, the Russian diplomacy submitted to the principle of the
policy of nonintervention to the internal relations, since there was nothing else the Russian
Government could change in the internal relations within Serbia any longer.
221
Dr DEJAN MIKAVICA
UDC 329.12:929](497.113)''1869''
VOJVODINA U POLITIKOJ IDEOLOGIJI

SVETOZARA MILETIA
Saetak: Srpska Vojvodina u politikoj ideologiji Svetozara Miletia zauzima kquno mesto tokom wegove celokupne politike aktivnosti. U
toku revolucije 18481849. verovao je da je Vojvodina mogua jedino kao
jedna od jedanaest drava u preureenoj Monarhiji, da bi posle ukidawa
krunovine
Vojvodstva Srbije i Ta Hrvatskom, SlavonijomiDalmacijom".a
un
litike planove ka stvarawu Vojvodine koja e imati unekoliko mawe nadlenosti, i administrativni karakter koji bi bio prihvatqiv za
maarsku politiku elitu. U sreditu politikog programa stranke koju
je osnovao 1869. nalazi se ideja o Vojvodini koju je potrebno stvoriti bez
ratovawa sa Maarima i uz dogovor koji e uvaavati principe evropske
graanske revolucije, demokratska naela i ravnopravnost svih naroda u
Ugarskoj. Wegov politiki ideal nastavili su, posle 1887, dve stranke:
Srpska narodna liberalna stranka i Srpska narodna radikalna stranka,
ali sa neuporedivo mawim izgledima da ga privedu uspenom zavretku.
Kqune rei: Svetozar Mileti, Vojvodina, istorija, liberalizam
Prvoj Srpskoj Vojvodini, koja je nastala 1849. kao krunovina u ugarskom
delu Habzburke monarhije, prethodilo je pojavqivawe Vojvodine kao ideje o politiko-teritorijalnoj autonomiji preanskih Srba jo krajem XVII
veka. I pre nego pto su doli u priliku da se izbore za ono to su uporno
zahtevali posle 1690, a to je posebna teritorija na kojoj bi se mogli politiki i upravno organizovati, Srbi u Ugarskoj su obezbedili u pojedinim
oblastima, svojim prisustvom i ponaawem, prostor da misao o posebnoj
srpskoj oblasti uhvati dubqe korene. Kqunu ulogu u definisawu, odrawu i jaawu ove ideje imala je Srpska pravoslavna crkva, odnosno Karlovaka mitropolija, sve do 1861, a posle toga Miletieva Srpska narodna
223
slobodoumna stranka.1 Prelomni trenutak za oblikovawe ideje o sticawu

posebne teritorije za Srbe, na prostoru Habzburke monarhije nastao je u
toku Velikog bekog rata, kada je car Leopold uputio Pozivni manifest,
kojim je obeao slobode i povlastice koje su ukquivale i slobodan izbor
vojvode kao svetovnog stareine. Privilegijama koje su usledile, od 21. avgusta 1690, Protekcionom diplomom od 11. decembra 1690, Privilegijom od
21. avgusta 1691, Srbi su priznavani kao narod (Natio Rasciana), arhiepiskopu (mitropolitu) se priznaje duhovna i svetovna vlast, ali se obeawe iz
Invitatorije o izboru vojvode dosledno izbegavalo i zaobilazilo. Privilegije su potvrivane 1695, 1698, 1699, 1706, 1715 i 1743 (Leopold I, Josif I,
Karlo VI, Marija Terezija), ali se ve od 1713 (Karlo VI) one suavaju na
utrb srpskih prava i to se nastavqa i u periodu od 1718. do 1739. godine.2
Delatnou Ilirske dvorske komore (17451747), Ilirske dvorske deputacije (17451777), Ugarske dvorske kancelarije posle 1777. i Dvorskog ratnog saveta u Beu u odnosu na Vojnu granicu, srpska narodno-privilegijalna
prava se dodatno relativizuju i umawuju, a pravno-politiki poloaj Srba
u Monarhiji pogorava. Na Narodno-crkvenim saborima, na koje su Srbi
polagali pravo na osnovu tumaewa Privilegija da mogu slobodno birati
sebi arhiepiskopa, obnavqana je i odravana ideja o posebnoj teritoriji
za Srbe u Habzburkoj monarhiji, poevi od zbora u Baji 1694.3 i naroi-
M. Jaki, Priroda prelaska Srba u Ugarsku 1690 i Privilegije, LMS 1901, kw.
206; M. Jovanovi, Filozofski i pravni osnovi politike misli Svetozara
Miletia, Zbornik radova Kulturno-politiki pokreti naroda Habzburke
monarhije u XIX veku, Novi Sad 1983, 122; S. Gavrilovi, O borbi Srba u Habzburkoj Monarhiji za politiko-teritorijalnu autonomiju, Zbornik Matice
srpske za istoriju, 43, Novi Sad 1991, 723; J. Savkovi, Borba Srba vojvoana za
teritorijalnu i politiku samostalnost, Zbornik Matice srpske za drutvene
nauke, kw. 3, Novi Sad 1952, 21; V. Kresti, Istorijske osnove vojvoanske autonomije, Iz istorije srpsko-hrvatskih odnosa, Beograd 1994, 88-113; J. Adamovi,
Privilegije srpskog naroda u Ugarskoj i rad Blagovetenskog sabora 1861, Zagreb
1902; J. Radoni M. Kosti, Srpske privilegije od 1690 do 1792, Beograd 1954; S.
Simeonovi-oki, Srpske privilegije, zbornik Vojvodina 2, 4885.
Posebnim carskim dekretima iz 1729, 1732. i 1734. godine reeno je da se mitropolitu oduzme sva svetovna vlast nad srpskim narodom i da mu se ostavi jedino
stareinstvo nad Srpskom crkvom. Mitropolitu se oduzima pravo da posveuje
episkope, a kanonske vizitacije je doputeno obavqati jedino uz dozvolu nadlenih organa.
Na ovom zboru srpskih prvaka, patrijarha i oficira, Srbi su traili kompaktno
preseqewe od Sentandreje do severozapadnih krajeva zemqe u Malu Vlaku
(Centralnu Slavoniju) i Kumaniju (severnu Baku) i to pod upravom svog patrijarha, podvojvode i priznajui samo vrhovnu vlast cara Leopolda.
224
to na Temivarskom saboru 1790. godine.4 Na wemu je izriito zahtevana,

sa pozivawem na Privilegije u kojima je navodno upravo to obeano, posebna teritorija pod upravom sopstvenih narodnih vlasti i potovawe Privilegija za onaj deo srpskog naroda koji bi ostao izvan srpske nacionalne
teritorije. Ovaj put je traeno vojvodstvo na prostoru Banata i traeno je
da se on u tu svrhu otcepi od ugarske dravne teritorije.5 Koriewe
srpskih zahteva istaknutih i na ovom saboru ostalo je konstanta u politici Bekog dvora prema Ugarskom saboru, kako tada tako i kasnije, a posebno 184849. i 1861. godine.
Na Majskoj skuptini 1848. u Karlovcima zahtevana je Srpska Vojvodovina koja bi obuhvatala Srem s granicom, Barawu, Baku s beejskim distriktom i Banat s granicom i distriktom kikindskim6, a Svetozar
Mileti, dvadesetdvogodiwi mladi, pounski student filozofije i
petanski student prava, zahtevao je prethodno na Vencu administrativnu
teritoriju za Srbe u Ugarskoj, ali uz insistirawe da se ne prihvati Despotovina kao tada predloeni naziv za wu: To nikako! U danawem vremenu
slobode i slobodoumqa despotovina bi Srbe vrlo igosala.7 Miletieva
agitacija u urugu i Nadaqu, koja je potom usledila, a koja je imala za
4
Radikalno potiwavawe autonomije je prethodno sprovedeno Regulamentom iz

1770. i 1777, kolskim ustavom iz 1776. i Deklaratorijom iz 1779. godine. To je
znailo da se mitropolitu oduzima svaka svetovna vlast, da se redukuju verski
praznici, srpske kole pretvaraju u dravne ustanove. Time se uporno i temeqno
suzbijaju zahtevi i ideje o svakoj vrsti autonomije za srpski narod u Monarhiji.
I u ovo vreme se smatralo da bi bilo zahvalnije Vojvodstvo na prostoru Slavonije,
Bake i Srema, ali s obzirom da su te oblasti ve odavno bile inkorporirane u
Ugarsku, izbor je pao na Banat koji je donedavno bio pod upravom Bea, pa je
izdvajawe ove teritorije izgledalo kao ostvarqivije u uslovima krajwe zategnutih
odnosa izmeu Bekog dvora i Ugarskog sabora. Maarski odgovor na srpske
zahteve sadran je u XXVII zakonskom lanku iz 179091. kojim je Srbima u Ugarskoj
priznata graanska ravnopravnost" ali za ispuwavawe zahteva za odobravawe
posebne teritorije u Ugarskoj nije bilo izgleda. Ovim zakonom Srbima je ukinut
privilegisan poloaj". Vanost Privilegija strogo je ograniena na crkveno-kolsku autonomiju, a Srbi su tretirani kao verska zajednica nesjediwenih
grkog obreda" a ne kao poseban i ravnopravan, politiki narod.
Na Majskoj skuptini Josif Rajai je proglaen za patrijarha, Stefan upqikac za vojvodu srpskog, a formiran je i Narodni odbor kao izvrno telo
Skuptine.
S. Gavrilovi, Svetozar Mileti od eminens-aka do nacionalnog revolucionara, Zbornik Matice srpske za istoriju, 54, Novi Sad 1996, 87106; K. Milutinovi,
Mladost Svetozara Miletia, Dokumenti o Svetozaru Miletiu, Novi Sad 1951,
1425; D. Mikavica, O pismima Svetozara Miletia, Zbornik radova Pismo,
Beograd 2001, 167177; S. Mileti, Sabrani spisi (u daqem tekstu: Sabrani spisi
Svetozara Miletia), kw. 1, Beograd 1999; S. Gavrilovi, Srbi u Revoluciji
18481849, Istorija srpskog naroda, kw. V/2, Beograd 1981, 6065; V. KrestiR. Qui, Programi i statuti srpskih politikih stranaka do 1918, Beograd 1991,
1115; M. P. Desani, Kako je to bilo u nas Srba u buni 1848, Novi Sad 1996, 78.
225
svrhu da odgovori graniare od odlaska u Italiju,8 nije dala rezultata: graniari su odmarirali u Italiju, vlasti u ajkakoj su dobile nareewe
da ga uhapse, dok je Ratno ministarstvo u Beu donelo odluku da ga na sve
naine uini politiki nekodqivim. Na Majskoj skuptini dogovarao
se sa Jevremom Grujiem da mu iz Srbije poaqu puku i dva pitoqa jer
je bilo veoma izgledno da e srpsko-maarski razlaz u pitawu Vojvodine
rezultirati oruanim sukobom. Kao lan Glavnog odbora, od 4/16. maja, poao je u Zemun, posle napada Hrabovskog na Karlovce 12. juna, da bi podstakao ajkae da priskoe u pomo napadnutoj Vojvodini a zatim i u
Hrvatsku.9 Wegove ostale aktivnosti bile su od nemalog znaaja za srpski
pokret, a pesma koju je ispevao u ast dolaska vojvode Stevana upqikca
pevana je, posle septembra 1848 kao himna Srpske Vojvodine.10 Po vojvodinoj zapovesti, a pod komandom slavnog graniarskog kapetana Mihajla-Mihla Jovanovia, uestvovao je u bici kod Novog Beeja (30. septembra/
12. oktobra 1848). Jaa Igwatovi je Miletia zapamtio najvie kao poznatog, uvenog matadora" i pobornika Vojvodine", zajedno sa orem Radakom i Ilijom Zaharijeviem. Sredinom februara 1849, kao lan
Praviteqstva Vojvodine,11 dobio je funkciju agenta" Vojvodine pri Trojednoj Kraqevini u Zagrebu, a sa osnovnim zadatkom da se, zajedno sa Jovanom Subotiem, zauzme tamo da Vojvodina bude od cara proglaena za
Krunovinu (Kronland). Stav po kome je Vojvodina trebalo da bude krunska
zemqa nije nailazio na razumevawe u hrvatskoj sredini jer se znalo da Krunovina mora imati sopstveno zakonodavstvo, a to je bilo nespojivo sa miqewem da Vojvodina i Hrvatska imaju jedno zakonodavno telo kako se
prieqkivalo u Zagrebu. Srpska Vojvodina, u politikoj ideologiji Svetozara Miletia, bila je neto sasvim drugo u odnosu na ono to mu je govorio predsednik Banskog vea Mirko Lentulaj, i drugi lanovi vea. To
9
10
11
Mileti je sledeim reima pokuavao da ubedi graniare: Brao graniari! Vi

ste poznati junaci. Na hrabrost ne treba niko da vas opomiwe, ali je preka nuda
dola, da vas na va razum opomenemo. Nemci vide, Maari vide da Lombardija
mora otpasti od Austrije, jer joj pomae sva Italija i Francuska i vajcarska, da
bude svoja, a ne tua. I vas opet jednako vuku u Lombardiju. Vuku vas, brao, u onim
istim laama, u kojima drugu ivotiwu vuku u gorwe zemqe na klawe. Vi vidite, da
se od vae brae, koja su tamo otila, nijedan ne vraa. Ako i odete, jamano se
neete vie natrag vratiti. Za vama e opet jedan po jedan bataqon vui. Svi ete
vi gore koje izginuti koje zadrani biti. U vaim kuama e ostati samo po neko
staro, ensko, nejako i nemono. Onda e Maari po opusteloj granici svoje
naredbe da ire, svoje oficire da aqu, svoje kole da diu, svoje crkve da
otvaraju, svoj jezik da uvedu, a srpski narod i srpsko ime e da zbriu sa lica
zemqe". (Sabrani spisi Svetozara Miletia, kw. 1, 126).
S. Gavrilovi, Svetozar Mileti od eminens-aka, 96.
Sabrani spisi Svetozara Miletia, kw. 1, 128129.
Preimenovani Glavni odbor.
226
se najboqe vidi u wegovim lancima koje je objavqivao u Napretku, od decembra 1848. i Slavenskom jugu od aprila 1849. godine.
U skladu sa principima koje je promovisala evropska, pre svega francuska revolucija, smatrao je da ostvarewe graanskih i politikih prava nije
u Austriji zamislivo bez uvaavawa prava svih naroda koji u woj ive, a to
znai i bez uvaavawa prava srpskog naroda da garantovawe svojih nacionalnih i demokratskih prava osigura u okviru Vojvodine kakva je zahtevana
maja 1848. godine. Nerazumevawe koje je dolazilo sa hrvatske strane nije
eleo niim pravdati: Srbi se krvave za to, da svoju narodnost u Vojvodstvu podignu, i ime i pleme naroda svog sa drugim narodima usporede a
mnogima i to glavnijima Hrvatima jo nikako ne ide u glavu, kako to moe
Vojvodstvo srpsko s Trojednom Kraqevinom nejednako stajati, i kako da
Srijem od ove onom otpadne".12 I na drugom mestu je otvoreno isticao da su
svi razgovori sa sojuznom braom Hrvatima" na Hrvatskom saboru bili
vie poetini" nego konkretni, da su to vie bili razgovori kao srodnika koji se davno videli nisu, pa se raduju i pozdravqaju, nego diplomatini, kao qudi i naroda". Sve odluke koje su donete na Majskoj skuptini
on je dosledno podravao i opravdavao u svakoj prilici. U tom obrazloewu mogue je jasno sagledati kako je on video Vojvodinu, sa kojim nadlenostima i sa kakvim ustavno-pravnim poloajem u Habzburkoj monarhiji,
kao dravi koju je vaqalo preurediti na nacionalnom principu. Time je
ve jasno ukazano da je pitawe Vojvodine zapravo pitawe statusa srpskog
naroda u Austrijskoj carevini. Priroda pak Austrije, pisao je Mileti,
jeste: mnogostrunost naroda; i potom mesto dosadawih razdeqivawa13
mora se Austrija raspasti na toliko raznolinih drava, koliko u woj
vie, mawe, razlinih naroda ima; a budui da se narod od naroda jezikom
razlikuje, to e se i razdeqci iliti granice pojedinih drava upravqati
ili urediti po granicama jezika ovog ili onog naroda". Naroda koji su imali pravo na dravu odnosno naroit status politiko-teritorijalnog samoorganizovawa u Habzburkoj monarhiji, Mileti je priznavao jedanaest
i to: Nemce, ehe s Moravqanima, Italijane, Slovake, Poqake, Rusine,
Vlahe, Srbe, Hrvate, Slovake, Maare. Ovi narodi bi trebalo da imaju
drave u kojima e wihova nacionalna prava biti osigurana. Drava
srpskog naroda u Habzburkoj monarhiji bila bi Vojvodina, odnosno Vojvodovina, i Mileti wene granice i wen naziv smatra nespornim: Svaki od
ovih naroda, bio od voqe ili nevoqe pravian, najboqe e znati granice i
imena pojedinih drava svojih, a za nas je Srbe Vojvodovina (podvukao D.
M.), u wu Srem, Baka i Banat, izuzimajui od ovoga Kraovsku upaniju i
Karansebeku regimentu, koja e morati po pravici Vlasima pripasti".
12
13
Sabrani spisi Svetozara Miletia, kw. 1, 134, 139.

Misli se na insistirawe na istorijskim pravima naroda u Austriji i politikoj
kombinatorici koja je iz toga proizilazila.
227
One nadlenosti koje je, po Miletiu, trebalo da ima Vojvodina, osiguravale su srpskom narodu nacionalni opstanak i slobodan ekonomski, socijalni i kulturni razvitak. A to znai da je bilo vano za Srpsku Vojvodinu, kao dravu srpskog naroda u Monarhiji, stei osobenu, nau zakonodavnu vlast", zatim izvrnu vlast odnosno zakonodavnoj vlasti odgovornu
administraciju ili vladu" kojoj e na elu biti vojvoda kao narodni poglavar. Sve ovo Mileti nije formalno suprotstavqao ideji o jedinstvu i celokupnosti Austrije smatrajui da e ponuenim, konfederalnim modelom
unutraweg ureewa, svi narodi u Monarhiji biti zadovoqeni i nee imati potrebe da gravitiraju ka susednim dravama u kojima ive wihovi sunarodnici. Konfederacija ovih naroda austrijskih, pisao je Mileti,
podobna je severo-amerikanskoj, ali od ove zato prirodnija, to u Austriji
koliinu pojedinih drava priroda sama opredequje, i sve su na tvrdom i
prirodnom temequ narodnosti osnovane.14 Nadlenosti koje bi ostale
izvan domena organa nacionalnih drava u Monarhiji definisane su u opsegu spoqawih dela ili diplomatije i poslova koji su od opteg interesa
i za narode i za graane mnogonarodne, konfederalne drave: opta odbrana, zajednike finansije za vojsku i za izdravawe organa srediwe vlasti, oti sud,15 trgovina, graevina i drugi javni poslovi od opteg interesa. Da bi se ovi zajedniki poslovi za celu Monarhiju uspeno izvravali, neophodno je, za sve austrijske narode, postojawe zajednikog/opteg zakonodavstva i srediwe vlade. U zajednikom/optem saboru, koji bi
otvarao car, svi narodi bi imali zastupnike koji bi bili neposredno birani u austrijskim dravama i to na 60.000 stanovnika po jedan zastupnik.16
Prema predvienim nadlenostima, zajedniki sabor bi predlagao i usvajao zakone, odreivao pravac diplomatiji, usmeravao ekonomske veze Austrije sa drugim dravama. Sabor bi odreivao koliko bi koja drava, pa
dakle i Srpska Vojvodina, regularne vojske morala odravati, razrezivao
bi porez za zajedniku kasu, pa ak i usvajao zakone graanske i krivine
koji bi se odnosili na graane cele drave. Srediwa/sredotona vlada
zakone koje bi usvojio zajedniki sabor sprovodila preko ministarstva
(sredotono ministerstvo) kojih bi bilo pet: za inostrane, ratne, finansijske poslove, trgovinu i za graevinu i javne poslove. Sva su druga ministerstva, napomiwao je Mileti, koja bi pri sredotonoj vlasti bila,
14
15
16

Potrebu za wim, Mileti je objawavao ovako: Opti sud, jerbo u dravi jednoj,
gdi su toliki narodi i gdi su graani pojedinih drava toliko, a osobito
trgovakim interesima, jedno za drugo vezani i slobodnim saobratajem u sudar
dolaze, ne mogu se izbei svakojake raspre, koje bi se porodile meu graanima od
razliitih pojedinih drava izmeu sebe, ili sa kojom pojedinom austrijskom u
Austriji, ili stranom dravom, i obratno. Za presuivawe ovih raspra, a osobito
onih, koje sredotoni inovnici, pa i sami odgovorni ministeri uine, nuno je
opte sudilite".
Mileti je, prema tome, raunao da bi ovaj Sabor brojao oko 600 poslanika.
228
protivna samostalnosti pojedinih naroda i drava, i zato od ovih nikako

ne bi mogla biti priznata.17 Uz vladu, na wenom elu, nalazio bi se Car
koji u krugu svojih prava nepovredim stoji".
Za Srpsku Vojvodinu, kao i za svaku dravu preureene Austrije, ostavqao je sve ono to ini bit wene unutrawe organizacije i samostalnosti. Zbog toga je posebno isticao sledee: Svaka narodna drava treba od
glave do pete po duhu svoga naroda ustrojena da bude. Kako e u pojedinim
dravama, na primer Vojvodstvu srpskom, optine, na kojima se svaka
drava osniva, ustrojene, i po tome na koliko e i kakvih okruija ova ili
ona drava u administrativnom smislu razdeqena biti, u kakvom e odnoewu optine i ceo narod prema svojim vlastima stajati, kako e se u pojedinim dravama graanska i politika prava razvijati, i socijalna ili
drutvena pitawa, koja su danas Zapadnu Evropu tako jako potresla, reavati, uopte, kakav e ceo stroj i kroj narodne drave i unutrawe administracije wene biti, o svemu tome brinuti se i to na svojoj Narodnoj
skuptini uzakowavati ima pravo svaki narod sam na svom domu Osim
administracije, u okvir delatnosti o kojima je trebalo da vodi brigu
Srpska Vojvodina i weni organi predviena je prosveta, narodna vojska za
odbranu unutrawe samostalnosti, finansije za odravawe unutrawe administracije, trgovina, zanatstvo, zemqoradwa i izbor lanova narodnog
predstavnitva Srpske Vojvodine kod srediwe vlade gde je trebalo da
vode rauna o interesima svog naroda (neka vrsta dravnog saveta).
Predstavnike za narodno zakonodavstvo Srpske Vojvodine birali bi na
svakih 10.000 graana po jednog a u narodnoj vladi bi, uz Vojvodu, bilo i ministarstvo (narodno popeiteqstvo). U wemu su se imali nalaziti popeiteq spoqawih dela ili predstavnik narodnih dela kod srediweg
ministarstva, popeiteq unutrawih dela, popeiteq prosvete, popeiteq narodnih ratnih dela ili komandant svih gardi, popeiteq narodnih
finansija i popeiteq trgovine, industrije i zemqoradwe. O odnosima izmeu naroda Srpske Vojvodine i drugih naroda Austrije, posebnu brigu
imao je voditi Kongres austrijskih naroda u koji bi sve austrijske drave
slale jednak broj poslanika i koji bi se mogao svake godine drati ili
uvek kada to jedna treina austrijskih drava to zatrai preko savezne
vlade. Odluke na Kongresu bi se donosile viinom naroda" a one bi se odnosile na meunarodna pitawa, granice pojedinih austrijskih drava i
druga pitawa. Kao poslovni jezik savezne/sredotone vlasti predloen je
nemaki jerbo je zasad svakom najboqe poznat". Ovakvo Miletievo viewe Srpske Vojvodine u okviru prieqkivane konfederacije austrijskih
naroda, pojavilo se u javnosti u toku decembra 1848. i januara 1849. i stajalo je u neposrednoj vezi sa reavawem srpskog pitawa u Beu i sankcionisawem odluka Majske skuptine. Miletiev koncept dravnopravnog
statusa Vojvodine nije ostao usamqen: i sam patrijarh Rajai je formirao
17
229
(4/16. januara 1849) komisiju koja je pristupila izradi projekta ustava za

Vojvodinu,18 Ogweslav Ostroinski je dao svoj nacrt Osnova za savezno
preporoewe cesarevine austrijske19, Stratimirovi je izradio poseban
nacrt,20 Stefan Radievi takoe, kao i niz drugih poznatih i nepoznatih
autora. Zajedniko za sve ove projekte jeste izostavqawe dravnopravne
veze Srpske Vojvodine sa Ugarskom.21 Ono to su svi oni prieqkivali, i
emu su se nadali, nije realizovano ni tada ni kasnije. Ve od privremenog
Ustava Carevine od 25. aprila 1848, carevih manifesta od 20. oktobra 1848.
i 6. novembra 1849. bilo je izvesno da Be nee prihvatiti srpske zahteve.
Mladi car Franc Jozef je tek manifestom od 15. decembra 1848, vrlo biranim reima, potvrdio one odluke Majske skuptine koje su se odnosile na
izbor patrijarha i vojvode, ali je zaobiao pitawe teritorija i pitawe
granice Srpske Vojvodine. Srpske delegacije, koje su u razliitim prilikama i vremenima od oktobra 1848. do februara 1849. predvodili Jovan Suboti, Jovan upqikac, ore Stratimirovi, nisu uspele da postignu
nita vie. Vojvodina nije priznata kao posebna krunovina sa odreenom
teritorijom i posebnim nadlenostima ni u Oktroisanom ustavu koji je
donet 4. marta 1849. godine.22 Konano reewe usledilo je carskim patentom od 18. novembra 1849, kojim je stvorena posebna teritorija pod nazivom
Vojvodstvo Srbija i Tamiki Banat sa seditem u Temivaru. Srem je podeqen tako da je Vojvodini pripao rumski i iloki srez a Vojna granica je
ostala izvan Vojvodine.23 U okviru ove teritorije, koja se u istoriografiji
18
19
20
21
22
23
Ovaj predlog zavren u martu 1849. detaqniji je od Miletievog. Teritorija

Srpske Vojvodine obuhvata i Barawu, Novi Sad je odreen kao glavni grad Srpske
Vojvodine, kao grb Vojvodine predvien je beo krst na crvenom poqu sa etiri
ocila izmeu krakova. Austrija je zamiqena kao federativna zajednica jednakih
i ravnopravnih nacionalnih drava sa irokim nadlenostima.
Wegov koncept federativne/konfederativne drave obuhvatao je devet naroda i
Hrvate i Srbe je predstavqao kao jedan narod.
U wemu je zamiqeno otcepqewe Srbije od Turske i wen ulazak u Austriju kao
slavjansko-lotaringsku dravu".
Q. Krkqu, Ustavno pitawe u Vojvodini za vreme srpskog pokreta 18481849,
zbornik Srpski pokret u revoluciji 18481849, Novi Sad 2000, 89117.
Wime je Srbima obeano ureewe na osnovu Privilegija i carskih odluka,
nacionalni opstanak i verska sloboda, ali nema nita konkretno o Vojvodini kao
krunovini, ve se predvialo weno prikquewe Trojednoj kraqevini, Ugarskoj
ili Erdequ.
S. Gavrilovi, Srbi u Habzburkoj monarhiji 17921849, Novi Sad 1994, 150.
230
definie i kao krunovina,24 krajevi naseqeni preteno Srbima (Srem,

Baka, Tamika i Torontalska upanija) zaokrueni su kao poseban okrug
odnosno kao Vojvodstvo Srbija.
Za Miletia, meutim, nije bilo ozbiqnijih nedoumica o tome da li su
Srbi u ratu protiv Maara postigli ono emu su teili. On je drao da su
Srbi, posle revolucije i rata 18481849, od Bea dobili za nagradu ono
to Maari za katigu". Vreme u kojem je opstajalo Vojvodstvo Srbija i
Tamiki Banat (18491860)25 nije potisnulo wegova razoarawa, a posle
sloma tzv. Bahovog apsolutizma u Austriji i ukidawa Vojvodstva Srbije
iskazao je svoja politika uverewa u znamenitom Tucindanskom lanku gde
je napomenuo da ne treba aliti za Bahovim Vojvodstvom" ali da se pri
tom ne sme zanemariti ni ideja o Srpskoj Vojvodini u Habzburkoj monarhiji kao kquna politika misao preanskih Srba: Vojvodstvo je saraweno ali mi mu nismo oi zaklopili, i zlosretan bi Srbin bio, koji bi
nevernom nogom Vojvodstvu pristupio, ma i samo da ga celiva, a kamoli da
likuje. Vojvodstvo to znai bie politino naroda srpskog s ove strane
saraweno je, ali koji su ga saranili, zajedno su jo neto saranili, to
vie nikad nee vaskrsnuti moi. Vojvodstvo e pak u preobraenom vidu,
ma i bez imena toga, zacelo vaskrsnuti.
Ono u ta je verovala veina preanskih Srba Vojvoana i zbog ega je
nosila crne florove na eirima i kapama posle ukidawa Vojvodine,26 a
to se nije bitnije razlikovalo ni od oseawa koja su preovladavala u
Kneevini Srbiji,27 iskazalo se i na Blagovetenskom, crkveno-narodnom
saboru 1861. kada je jednoduno traeno ustanovqewe Srpske Vojvodine sa
nadlenostima veim od onih koje je bila spremna da prihvati maarska
24
25
26
27
S. Gavrilovi, O borbi Srba u Habsburkoj monarhiji za politiko-teritorijalnu autonomiju (16901850), Zbornik Matice srpske za istoriju, 43, s. 21, 23. U
domaoj istoriografiji jo uvek nije postignuta potpuna saglasnost u ovom
pitawu, a pojedini istoriari izriito tvrde: Patentom od 18. novembra 1849, kao
ni Martovskim ustavom, Vojvodina nije postala posebna krunovina" (V. Kresti,
Srbi u Ugarskoj od sloma revolucije do nagodbe 18491867, Istorija srpskog naroda
V/2, Beograd 1981, 110). U maarskoj literaturi je najea odrednica krunovina
ili jo ee krunska pokrajina (koronatartomny).
O tome vidi poblie: V. Kresti, Srbi u Ugarskoj od sloma revolucije do nagodbe
(18491867), Istorija srpskog naroda, V/2, 109150.
Odluka o ukidawu Vojvodine doneta je jo 26. avgusta 1860, na posebnim sednicama
istaknutih austrijskih i ugarskih lanova Pojaanog carevinskog vea koje su
odrane u dvorcu enbrun.
U Srbiji je sav svet" bio protiv akta o ukidawu austrijske Srbije" tako su
Vojvodinu doivqavali i Srbijanci i Maari. (N. Petrovi, Svetozar Mileti i
Narodna stranka, kw. 1, 5758). Mnogi Miletievi savremenici su smatrali da je
veliko ogorewe" vojvoanskih Srba u prevashodnoj vezi sa nepostojawem uslova
pod kojima se Vojvodstvo Srbija inkorporiralo u Ugarsku (M. P. Desani, Sve
dosadawe besede, kw. 1, 9).
231
politika elita.28 Svetozar Mileti je na ovom saboru predvodio jednu od

tri struje mawinsku. Veinu je predvodio patrijarh Rajai sa orem
Stojakoviem, a sredite ore Stratimirovi i Jovan Suboti. Predlozi veine su, posle svih rasprava, postali ujedno i zakquci Sabora.29
Miletievo viewe vaskrsnua" Vojvodine ostalo je vrsta osnova za definisawe politikog stava srpskih junougarskih liberala i u vreme
merlingovog provizorijuma (18611865) i u narednim decenijama, posle
Austro-ugarske i Hrvatsko-ugarske nagodbe.
Uoi poetka rada Blagovetenskog sabora, Mileti je odbio patrijarhov predlog da zauzme mesto sekretara sabora znajui da bi time bio onemoguen da uestvuje u saborskim raspravama. Na drugom zasedawu Sabora (22.
marta/ 3. aprila) izabran je u Odbor koji je imao zadatak da izradi i Saboru iznese na pretres uslove i garancije pod kojima bi se osigurala privilegijalna prava srpskog naroda i prava srpskog jezika, ali je ve tada bilo
izvesno da zastupa opciju koju ne podrava veina poslanika. Usprotivio
se miqewu da Srpska Vojvodina treba da ima kolektivno predstavnitvo
u dowem domu Ugarskog sabora, a sve u nameri da umawi podozrewe maarske strane i uini srpske zahteve za wu prihvatqivijim: Mesto 24 poslanika, birani po srezovima imaemo 24 poslanika, birani iz oblasne
skuptine. Ako oni budu glasali svaki za sebe, onda je to isto, to bi
bilo, kad bi se po srezovima birali. Ako li budu morali glasati kolektivno, onda e morati pri svakom pitawu najpre izmeu sebe glasati, a to raa
opet nove komplikacije Narodnost je naa kod kue dovoqno obezbeena
politinom naroda glavom, oblasnom skuptinom, i domaom avtonomijom.
A to se naega predstavnitva kao narod tie, ja nalazim da je dovoqno,
ako od naeg oblasnog sabora budu izaslana dvojica, koji e nas na Ugar28
29
U ovoj Vojvodini, kao posebnoj autonomnoj i teritorijalnoj jedinici na prostoru

Srema, Bake, Banata i Vojne granice, srpski narod bi inio relativnu veinu. Na
elu Vojvodine, u kojoj bi slubeni jezik bio srpski i koja bi imala svoju oblasnu
skuptinu, svoj grb, zastavu, prvostepeni i apelacioni sud, stajao bi vojvoda
srpski kao politiki poglavar Vojvodine". O radu i zakqucima Blagovetenskog sabora vidi poblie: Djejanija izvanrednog srbskog narodnog sabora u Karlovci od 21. marta (2. aprila) do 8 (20) aprila 1861 dranog, Karlovci 1861; J.
orevi, Radwa Blagovetenskog sabora naroda srpskog u Sremskim Karlovcima 1861, Novi Sad 1861; J. Adamovi, Privilegije srpskog naroda u Ugarskoj i rad
Blagovetenskog sabora 1861, Zagreb 1902; N. Petrovi, Svetozar Mileti i
Narodna stranka, kw. 1, 72112; Sabrani spisi svetozara Miletia, kw. 1, 237
277; D. Kirilovi, Srpski narodni sabori, kw. 1, Novi Sad 1937, 1415 i daqe;
V. Kresti R. Qui, Programi i statuti srpskih politikih stranaka do
1918, Beograd 1991, 2128.
Veina je od samog poetka nastojala da sva pitawa rei iskquivo uz pomo i
razumevawe cara i austrijske vlade, a sredite je smatralo da najpre treba
sklopiti dravnopravni ugovor sa Hrvatima i tako ojaati pozicije za pregovore
sa Beom i Petom. Miletieva mawina je verovala da je dogovor najlake
postii sa maarskim demokratskim krugovima.
232
skom saboru kao narod predstavqati, koji e nad naim pravima bditi, i
wi razjawavati, bez daqeg glasawa u optegraanskim predmetima. Na
ovo je iao mitropolit Isaija akovi, kad je zahtevao, da budu na Ugarskom saboru poslanici naroda srpskog ut invigilent juribus nostris privilegialibus". Na etvrtom zasedawu Sabora (30. marta/11. aprila), Mileti se
izjasnio za granicu Vojvodine u Bakoj koja je iskquivala Adu, Sentu,
Staru Kawiu i Martono. Pretpostavqamo da je bio i meu onim poslanicima koji su zahtevali da u Vojvodinu ne uu Bereksovo, Mehala,
Temivar, Sent ura, Omor i Bree. Zajedno sa jo osam poslanika izjawavao se odluno za one granice Vojvodine u kojima je na narod barem u relativnoj veini". Na istom zasedawu ukquio se u pitawa koja su
se odnosila na unutrawu administraciju Vojvodine i zalagao se za to da
optine, srezovi i upanije Vojvodine budu jednoobrazne sa takvim ustanovama u Ugarskoj i da tek sa oblasnom skuptinom u Novom Sadu i sa
srpsko-vojvodskom kancelarijom, kao administrativnim organom, ponu izmene u korist Vojvodine. U pitawu izbora Vojvode Srpske Vojvodine, na
estoj sednici (1/13. aprila), Mileti je ostao u mawini smatrajui da vojvodu trebaju birati svi graani Vojvodine, a ne samo Srbi. Pred svetom i
Evropom, osramotili bi se, govorio je Mileti, kad bi druge iskquili, i
svet bi mogao i druga zahtevawa naa uture osuditi, drei ih za porod
istog duha iskquivosti i nepravedqivosti". U definisawu take koja se
odnosila na razvojaewe Vojne granice, Mileti je uspeno intervenisao
i to tako to je prva re ako", zamewena sa kad", ime je predlog veine na Saboru dobio neto drugaiju politiku teinu. Govorei o pripadnosti Srema iekivanoj Vojvodini30, Mileti je istakao da nije za
meovito" zakonodavstvo kako je predvieno i realizovano miqewem
veine, smatrajui da se time ide ka unitewu politikog jedinstva Vojvodine.31 Uprkos brojnim primedbama i polemikama sa orem Stojakoviem,
Mileti se sloio sa veinom prihvaenih zakquaka na Blagovetenskom saboru, sloio se i sa miqewem Manojlovia i Milutinovia o
kompetencijama patrijarha koje bi se odnosile na sazivawe novog sabora
odnosno produewe istog i predloio da se poaqu srpske deputacije na
Ugarski i Hrvatski sabor ije je zasedawe bilo u toku. Na posledwem, dvanaestom saborskom zasedawu (8/20. aprila), posle itawa reprezentacije
kojom je traeno da se Sabor produi, ponudio je tekst predstavke caru,
ali ona nije prihvaena zbog primedbe carskog komesara, generala Filipovia, da se o dravnopravnom poloaju Vojne granice ne sme veati. Filipovieva beseda nije oznaila definitivni epilog rada Blagovetenskog
30
31
Srem je isto srpska zemqa, Srem je kolevka despotovine srpske, Srem je dua
nae Vojvodine", govorio je Mileti.
Re je o sledeem zakquku Sabora: Vojvodovina srbska ima jedno obte zemaqsko
zakonodavstvo u smotrewu predela baki i banatski sa kraqevinom Ugarskom, a u
smotrewu Srema sa trojednom kraqevinom Hrvatskom, Slavonijom i Dalmacijom".
233
sabora, ali to je uiweno konano na sednicama ministarskog saveta u Beu

sledee godine.32 Srpsko-maarski sporazum o pitawu Srpske Vojvodine u
Ugarskoj nije postignut nikada, iako je izgledao mogu u nekoliko navrata
i posle 1862 godine.33 Ideja o obnavqawu Vojvodine, putem zaokruivawa
ugarskih upanija prema nacionalnom kriterijumu preneta je i u pisani
politiki program Miletieve Srpske narodne slobodoumne stranke koji
je nastao u Bekereku 1869. i u Ugarski sabor u kojem su srpski poslanici
32
33

Na Hrvatskom saboru 1861. iskazalo se veinsko miqewe poslanika po kojem je,
na osnovu istorijskog i dravnog prava, Srem bio sastavni deo Hrvatske, a ne
Srpske Vojvodine, a slian pristup bio je i u odnosu na Vojnu granicu u Banatu,
Bakoj i Sremu. Nepoverewe Hrvatskog sabora odnosilo se posebno na zakquak
Blagovetenskog sabora da se ukidawe Vojne granice moe obaviti samo uz
saglasnost srpskog sabora na kojem bi uestvovali svi Srbi iz Maarske,
Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, kao i da u buduoj Srpskoj Vojvodini zvanino
pismo mora biti irilica. Ugarski sabor takoe nije bio spreman da izae u susret
srpskim zahtevima, suverenitet u Ugarskoj priznavan je jedino maarskom narodu i
svi drugi narodi Ugarske jedino su mogli oekivati razumevawe za realizaciju
wihove kulturne autonomije. U adresama Ugarskog sabora jasno je istaknut stav da
se ne ele ignorisati zahtevi nemaarskih naroda Ugarske koje su oni postavqali
u pogledu svoje narodnosti, ali da postoji granica koja se ne moe prei i da je to
gubqewe samostalnosti Ugarske i rasparavawe zemqe. Samo su pojedini,
usamqeni predlozi pojedinih maarskih politiara liberalne provenijencije
odravali nade da je sporazum ipak mogu. Najpre je Lajo Kout jo 1851. poeo i
1859. dovrio Ustavni nacrt iz Kitahije gde se nagovetavaju izvesne
mogunosti za reewe narodnosnog pitawa u Ugarskoj putem stvarawa autonomnih
oblasti u woj. Za Srbe se doputa mogunost stvarawa Srpske Vojvodine, uz
naglasak da je to reewe prihvatqivo jedino kao posledwe sredstvo da se Srbi
pridobiju za saradwu protiv Bea. Status ove teritorije odgovarao bi statusu
teritorije Sasa u Erdequ i u teritorijalnom pogledu kao i u pogledu nadlenosti
znaio je neto mnogo mawe od onog to su Srbi prieqkivali 1848. i 1861.
Predstavnicima Kneevine Srbije, Iliji Garaaninu i Jovanu Ristiu (mart
1861), nudili su Etve, Andrai i Podmanicki arondirawe upanija prema
nacionalnom principu. Time jo nije priznato pravo na Srpsku Vojvodinu, niti je
Srbima priznat status politikog naroda, ali je uiwen korak ka buduem
eventualnom sporazumu. Krajem aprila 1861. Etve i Deak su ponovo govorili
srpskoj strani (Nikola Krsti) da je arondirawe mogue, ali jedino kao
arondirawe srezova u Bakoj i Banatu. Slino su razmiqali, kasnije, Antal
engeri, Laslo Huwadi, Tir, Komoraomi, grof aki. Vojvodinu je izbegavao da
imenuje i Laslo Huwadi 1866, ali je obeavao knezu Mihailu Obrenoviu da e se u
Ugarskoj osnovati upanije u kojima e Srbi biti u veini. O tome vidi pobliu:
T. Pal, Maarska politika javnost i srpsko pitawe na Balkanu, Novi Sad 2001,
8788; D. Mikavica, Mihailo Polit. Desani, doktorska disertacija u rukopisu
(poglavqe: Vojvodina kao ideja srpsko-maarskog kompromisa), Novi Sad 2003; V.
Vukovi, Vojvoansko pitawe u odnosima izmeu Srbije i Maara od 1859 do 1868,
Zbornik Matice srpske za istoriju, 5, 1953, 2730.
234
nastojali da ostvare nacionalne i demokratske interese u ustavnoj i

parlamentarnoj borbi.34
Ve u prvoj taki Bekerekog programa stranke Miletievih narodwaka, koja se zasnivala na predlogu nemaarskih politikih predstavnika iz
1867. i 1868, unet je zahtev koji se odnosio na pitawe Srpske Vojvodine.
Srpski zastupnici koji su na Ugarskom saboru trebali braniti principe
srpskog liberalno demokratskog nacionalizma imali su pred sobom zadatak da maarsku vladu neprestano izazivaju" da ili na osnovu zakquewa
od godine 1861. predlog uini, ili nov kongres sazove, da prema pomenutim
okolnostima nov predlog saini i podnese". U drugom delu programa ponovqen je ovaj zahtev navoewem onih dravnih faktora od kojih se oekivala
pozitivna odluka: Zahtevati od prestola, vlade i sabora, da se zakquewa
srpskog kongresa (Blagovetenskog sabora D. M.) od godine 1861, bilo
inicijativom sabora ili srpskih zastupnika, u pretres uzmu". Kqune sastavnice maarsko-srpskih pregovora koji su voeni do 1867, nali su svoje
mesto i u Bekerekom programu. U wemu se navodi i sledee: da se kolektivne municipije po narodnosti, po meri geografskih, komunikacijskih
i administrativnih obzira zaokrue da se obzir na narodnost uzme i
prestrojewe viih sudskih i politikih vlasti da se i na saboru (Ugarskom saboru D. M. ) prizna ravnopravnost raznih jezika i da se gorwa kua
ima s pogledom na predstavnitvo raznih naroda u woj preustrojiti da se
prizna ogranieno ujediwewe svakog naoda u Ugarskoj za prosvetne celi, sa
pravom autonomije u obziru ustrojewa, ureewa i uprave i sa pravom poreza
na to; ovo posledwe u suticaju sa dravnom vlasti da se priznawem zastave i grba raznih naroda prizna i spoqawi znak i znaaj svake narodnosti".35 Iako Srpska Vojvodina ovde nije izriito naglaena, pa ak ni
spomenuta kao administrativna niti kao federalna jedinica, iz svega iznetog se jasno vidi da se na wu misli i ka wenom vaskrsnuu uporno tei.
Za Srpsku Vojvodinu pronalo se mesto i u drugom programu srpskih liberala 1872. godine i to u onoj odrednici koja vodi rauna o zakqucima donetim na Saboru jedanaest godina ranije. Ove zakquke vaqalo je u formi
kraqevskih propozicija/predloga izneti pred Ugarski sabor i tako ih konano ustavnim nainom potvrditi.36 Mogunost izvesnog odstupawa srpske
strane od ideala Srpske Vojvodine nije za Miletia nikada bila iskque-
34
35
36
Izbori za Ugarski sabor 1861, 1865, 1869 i 1872. sprovedeni su na osnovu V

zakonskog lana iz 1848, po kojem je pravo glasa bilo obezbeeno za 6,7%
celokupnog stanovnitva Ugarske. Ovim zakonom, a posebno wegovom dopunom iz
1874. godine, omoguene su brojne nepravilnosti prilikom odravawa izbora.
S obzirom na ekonomsku i socijalnu strukturu i posebno s obzirom na brojnost,
srpski narod nije mogao raunati na vei broj poslanika u Ugarskom saboru, iji je
ukupan broj u dowem domu zakonski odreen na 377, a sa Erdeqom na 446.
V. Kresti R. Qui, n. d, 33.
Narod, 47, 22. aprila 1872.
235
na, ako bi se za to stekli odgovarajui uslovi. S tim u vezi stoji sledee:

to se naih interesa tie, tu stoji na prvom mestu da dobijemo zemqite na kom se kao osebina kretati moemo. Karlovaki sabor na od god.
1861. izreko je ta narod u ovom pogledu eli. On je iskao zemqite za
srbsku vojvodinu. Moe biti, da bi sad u tom pogledu ta i preinaiti vaqalo, ali to se samo posredstvom narodnih zastupnika uiniti moe".
Izmenu sutine nacionalnog programa, olienog u ideji Vojvodine u Ugarskoj, mogue je izvesti ak i bez novog srpskog sabora, ali uz potovawe
principa arondovawa u osobnim municipijama". Sve ove alternative Vojvodini kao jednoj federalnoj jedinici ili kao srpskoj dravi u maarskoj
dravi" kretale su se od zaokruewa upanija na nacionalnom principu
do ustrojewa slinih osobenih ditrikta". Pri tom je Mileti uvek
davao prednost stvarawu novih upanija jer je to izgledalo kao najprihvatqivije za srpsku, a najbezbolnije za maarsku stranu. Drugaija, upanijskim granicama skrivena Vojvodina, predstavqana je kao najprirodniji
nain reewa srpsko-maarskog politikog nesaglasja i tek kao jedna promena u administrativnom ureewu Ugarske. Miletiev zahtev za revizijom
zakona o narodnostima iz 1868. i saveznitvo sa drugim nemaarskim narodima Ugarske ostao je pratei elemenat bekerekih principa u svakodnevnoj politici i u javnosti. Osim maarske vlade, kao najvei protivnici
Miletievih politikih ideala istakli su se predstavnici srpske jerarhije, Obrenovii i obrenovievci u Srbiji i notabiliteti u Ugarskoj koji
su, ne za dugo, uspeli da ideju srpske politiko-terititorijalne autonomije (jedne politiki odvojene egzistencije") potisnu u drugi plan. Miletievo troipogodiwe tamnovawe zbog navodnog i nedokazanog zloina
veleizdaje udaqilo ga je konano od politike i u velikoj meri je znailo
daqe slabqewe opozicione borbe Srpske narodne slobodoumne stranke i
srpskog nacionalnog pokreta u celini, na prostoru Austro-Ugarske.37 Sa
slomom Velikokikindskog programa srpskih notabiliteta,38 okupqenih
pod imenom Srpske narodne stranke i sa konstituisawem stranaka (1887)
koje su ideoloki i programski nastavqale, u velikoj meri, politiku
borbu Svetozara Miletia, stekli su se neophodni uslovi da iznova oivi
i ojaa ideja o Srpskoj Vojvodini u Ugarskoj kao jedinoj pouzdanoj garanciji nacionalnog opstanka preanskih Srba, u oekivawu konanog i celovitog osloboewa i dravnog ujediwewa srpskog naroda.
37
38
Svetozar Mileti je posledwi put govorio na sednici Ugarskog sabora 13/25. maja
1882, a posledwi lanak objavio je u Zastavi 18/30. avgusta 1882. Bolest koja je sve
vie napredovala, primorala ga je da se sasvim povue iz javne delatnosti i on se,
od poetka 1884, nalazio u varcerovom zavodu u Peti gde je ostao punih pet godina (Sabrani spisi Svetozara Miletia, kw. 3, Beograd 2002, 852854, 878880).
V. Kresti, Notabiliteti i wihova politika u Ugarskoj i Hrvatskoj, Sentandrejski zbornik 1, Beograd 1987, 91112; M. Tomandl, Svetislav Kasapinovi,
Panevo 1940, 207238.
236
DEJAN MIKAVICA Ph. D.
VOJVODINA WITHIN THE POLITICAL IDEOLOGY

OF SVETOZAR MILETI
Summary
Serbian Vojvodina within the political ideology of Svetozar Mileti takes the key position during his entire political activity. With the idea of both political and territorial autonomy, that was to contain the key assumptions for the constitution of the Serbian country
under such name in the Habsburg Monarchy or at least some basic elements of a Federal
unit in the Hungarian part of the Empire, Mileti had met in the context of some serious
fights between the Serbs and Hungarians from 18481849. Even he, himself, by taking
part in those fights, writing articles or had been being the agent of Patriarch Rajai was
given the opportunity to be familiar with all the problems with which the Serbian people
had been confronting in the fight for the national survival and for the acquiring the status
of the equal political nation. During the war and revolution 18481849. he believed that
the idea of Vojvodina was possible only as one of the eleven countries in the reorganized Monarchy, however, after the calling off of the country, as a separate administrative
unit directly under the authority of the Crown, i. e. the Dukedom of Serbia and Tamis
Banat, (Vojvodina), (1860) he directed his political goals to the creation of Vojvodina
that would have, to a certain extent, lesser the legal authority and the administrative character that would be acceptable for the Hungarian political elite as well as the Hungarian
Parliament. He hadnnt given up the idea about the necessity of the existence of the Serbian
Vojvodina, not even after the Serbian National Congress of 1861, though he became aware that the accomplishment of what had been concluded was very doubtful. By taking over
and adding onto it the suggestions from the Hungarian liberals in emigration and accepting all the severity of the political reality that had been forced on us by the Austrian-Hungarian and Croatian-Hungarian agreement, he defined, through the political programme of
his party the idea about the constitution of Vojvodina within Hungary on the basis of the
redistribution of Hungarian district offices, according to the national principle, being of
the opinion that that was the only positive way in which the assumptions for the political
and direct organization of the Serbs outside the border of its home state. In the middle of
the political programme of the party that was established in 1869 by him, there was the
idea about Vojvodina that was to be founded without the war with Hungarians along with
the agreement that was to respect the principles of the European bourgeois revolution, the
democratic principles and the equality of all the people in Hungary. After 1887 his political ideal was continued by two parties: Serbian National Liberal Party and Serbian National Radical Party but with an incomparably smaller prospects to bring it to a successful
end.
237
Mr ORE URI
UDC 328:929](497-113)''1834/1858''
ALEKSA JANKOVI, PREANIN

U SLUBI KNEEVINE SRBIJE
Saetak: Aleksa Jankovi, kolovani pravnik rodom iz Temivara
preao je u Srbiju 1834. godine. Tamo je poput mnogih prean tj. Srba iz
Ugarske i Austrije, doao na visok inovniki poloaj. Bio je predsednik
vlade i nekoliko puta ministar. Ostavio je traga i u kulturnom ivotu
Srbije. Politiku je napustio 1858. godine, posle sloma ustavobraniteqskog reima, za koji je i vezana wegova politika karijera.
Kqune rei: Srbi preani, ustavobraniteqi, Aleksa Jankovi, Svetoandrejska skuptina, Toma Vui-Perii
Poetak XIX veka, veka nacija, zatekao je Srbe bez svoje drave, raseqene po Balkanu i sredwoj Evropi. Meutim, ubrzo su Prvi i Drugi srpski
ustanak uinili Beogradski paaluk centrom srpstva i buduom maticom
nacije. Dokaz za to je i iwenica da od 30-ih godina XIX veka mnogi kolovani Srbi iz Ugarske i Austrije dolaze u Srbiju. Wih pokree potraga za
slubom, nada da e dospeti na vie inovnike poloaje nego to bi im
to polo za rukom u monarhiji Habzburga, ali i instinktivni oseaj da e
u ovirima kakve-takve nacionalne drave uspeti da potvrde svoj nacionalni i qudski identitet. Ovaj oseaj bio je u skladu sa ondawim stawem
duha u Evropi, koje su ozvaniile Francuska revolucija i revolucije 1848.
godine. Iako mnogi od preana, kako su ih u Srbiji poeli nazivati, nisu
ostvarili svoja oekivawa, tokom 40-ih i 50-ih godina XIX veka poveao se
broj onih koji su dolazili. Razlog za to je to se za vreme ustavobraniteqskog reima (18421858), kada poiwe istinska izgradwa institucija srpske drave, oseala sve vea potreba za kolovanim qudima.1 Najmoniji
ovek ustavobraniteqskog reima Toma Vui Perii nije voleo ne1
Slobodan Jovanovi, Ustavobraniteqi i wihova vlada, BIGZ, Jugoslavija publik,

SKZ, Beograd 1990, na vie mesta.
239
makare, a esto su se uli i glasovi da se dravna sluba napunila neoteestvenim sinovima, meutim, svima je bilo jasno da jedan od oslonaca
reima ine ba preani. Najvanije institucije ustavobraniteqske
Srbije inovniki aparat, sudovi i kolstvo izgraene su uz veliku pomo
Srba iz Ugarske i Austrije.2 Jedan od wih bio je i Temivarac Aleksa Jankovi.
Jankovi je roen u znamenitom temivarskom kvartu Fabrika 1806.
godine. Taan datum wegovog roewa istoriografija, koja se ba i nije
mnogo zanimala za ovog znaajnog srpskog dravnika, nije utvrdila. Wegov
otac Mita bio je abaxija, meutim poto je osiromaio i nije mogao da
vodi radwu, postao je crkvewak gradske crkve u Temivaru. Posle zavrene osnovne kole i gimnazije u rodnom gradu, Aleksa Jankovi je 1834. godine u potrazi za slubom preao u Srbiju. U tome mu je od pomoi bila
Savka Nikoli, ki kneza Miloa udata za Jovana Nikolia od Rudne, koja
ga je preporuila srpskim vlastima.3 Po dolasku u Srbiju Jankovi je postao pisar okrunog suda u Kragujevcu, a ubrzo zatim i inovnik u kneevoj kancelariji. Na toj dunosti pomagao je knezu Milou i Avramu
Petronijeviu u pripajawu est nahija Srbiji 1834. godine.4 Posle toga,
Jankovi naputa Srbiju i odlazi u Preov, gde zavrava studije prava,
koje 1838. godine, krunie polagawem advokatskog ispita u Peti. U Srbiji u kojoj je i dvadesetak godina kasnije bilo svega 4,2 % pismenih qudi,
kolovan pravnik bio je prava retkost.5 To je navelo Jankovia da se 1839.
godine vrati u Srbiju, gde otvara advokatsku kancelariju. Meutim, zbog
velike potrebe za obrazovanim qudima, ponueno mu je da ponovo stupi u
dravnu slubu. Jankovi tu ponudu prihvata i prvo postaje sekretar uprave varoi Beograda, a zatim i sekretar novog kneza Mihaila.6 U tom svojstvu putovao je 1840. godine u kneevoj pratwi u Carigrad, gde ga je sultan
odlikovao ordenom Rian iftihar.7 Po povratku u Srbiju knez Mihailo je
jedno vreme sa upravom preao u Kragujevac, jer se narod u Beogradu
pobunio protiv Vuia i Petronijevia. Jankovi kao ustavobraniteqski
pristalica nije hteo da ide u Kragujevac pa je istupio iz slube.
2
3
4
5
6
7
Tkalac E. I, Das Staatsrecht des Frstenthums Serbien, Leipzig 1858, 109140.

Milan . Milievi, Pomenik znamenitih qudi u srpskog naroda novijeg doba,
Beograd 1888, str. 196197; Znameniti austrijski biograf Konstantin Vurcbah
navodi kako je Jankovi preao u Srbiju 1929. godine, Konstant von Wurzbach,
Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich, Wien 1863, Zehnter Theil, 73; Meutim
mi smo prihvatili Milievievu tvrdwu da je Jankovi u Srbiju doao 1834.
godine, poto se ki kneza Miloa Savka udala za Jovana Nikolia tek 1831.
godine.
Wurzbach, X, 73.
Holm Sundhaussen, Historische Statistik Serbiens 18341914, mit europischen Vergleichsdaten, Mnchen 1989, s. 534.
Pomenik, 197.
Wurzbach, X, 73.
240
Kada je 1842. godine Vui krenuo u Kragujevac da pobuni vojsku protiv

kneza Mihaila, Jankovi je poao sa wime. Za vreme ove bune Jankovi je
bio neka vrsta Vuievog sekretara, tako da je pisao proglase i proklamacije narodu i note stranim dvorovima.8 Po zbacivawu kneza Mihaila i dolasku na vlast Aleksandra Karaorevia, Jankovi biva postavqen za
direktora kneeve kancelarije. Ubrzo se pokazalo da je on postao jedan od
stubova ustavobraniteqskog reima. Kada je 1843. godine ruska diplomatija povela agitaciju za povratak Obrenovia u Srbiju, on je zajedno sa Vuiem i Petronijeviem radio na suzbijawu te agitacije i uvrivawu
vlasti.9 Poto je u leto 1843. godine ruska diplomatija ipak primorala
ustavobraniteqe da obnove izbor kneza, Vui i Petronijevi su morali
da napuste Beograd. Tada je Jankovi preuzeo voewe inostranih dela od
Petronijevia i na tom poloaju ostao do poetka novembra 1843. godine.10
Posle konanog uvrivawa kneza Aleksandra Karaorevia, Jankovi
se ponovo vraa na funkciju direktora kneeve kancelarije i direktora
kancelarije ministarstva inostranih dela. Kao jedan od najistaknutijih
preana u slubi srpskog kneza, on postaje i jedan od predvodnika dvorske kamarile.11 O velikom Jankovievom uticaju svedoi i iwenica da je
prilikom kneevog puta u Rusiju on rukovodio dravnim poslovima u zemqi.12 Kao vrhunac kneevog poverewa dolo je Jankovievo postavqewe za
ministra pravde i prosvete januara 1847. godine. Saglasno kneevim planovima o osloncu na Austriju protiv rusofilske struje u Srbiji, on je na
tom poloaju vodio austrofilsku politiku. 13
Talas revolucija koji je 1848. godine zahvatio Evropu osetio se i u
Srbiji. Meutim, narodni predvoditeq Vui uspeo je da nezadovoqstvo
ustavobraniteqskim reimom kanalie u mrwu prema nemakarima, tj.
Srbima iz Ugarske i Austrije, koji su zauzimali visoke inovnike poloaje u dravi. Kao rtva toga talasa Jankovi je marta 1848. godine morao
podneti ostavku na ministarski poloaj. Poto je na Petrovskoj skuptini nastavqena povika na nemakare Jankovi je uz jo nekolicinu viso8
9
10
11
12
13
Isto.
ROMS, 3.279, 3.349, 3.354, 3.356; Petar V. Kresti, Preani i umadinci, Matica
Srpska, Novi Sad 1996, str. 57.
Dragoslav Strawakovi, Vlada ustavobraniteqa 18421853, Unutrawa i
spoqna; politika, Beograd 1932, str. 54, 55; Stanoje Stanojevi, Narodna enciklopedija, Zagreb 19251929, kw. II, str. 805, 812, 815.
ASANU, fond DSS, 1845, predmet 21; Jaa M. Prodanovi, Istorija politikih
stranaka i struja u Srbiji, Prosveta, Beograd 1957, str. 158, 159; Strawakovi,
Vlada ustavobraniteqa, 82; Kada se uzme u obzir da u ustavobraniteqskom
sistemu nije bilo politiara u danawem smislu te rei, ve da su dravom
upravqali inovnici, onda se moe zakquiti da su ove naoko administrativne
funkcije sobom nosile veliki uticaj.
Wurzbach, X, 73; ASANU, 7051/198.
Strawakovi, Vlada ustavobraniteqa, 100101.
241
kih inovnika podeneo ostavku i na slubu u kneevoj kancelariji. Ipak,

kada se atmosfera oko skuptine malo stiala, ove posledwe ostavke nisu
uvaene tako da je on ostao na elu kneeve kancelarije.14 Po svedoewu
Jakova Igwatovia, Jankovi je za vreme revolucije 1848, kao austrofil
pod uticajem austrijskog konzula u Beogradu Teje Radosavqevia, podravao beke reakcinarne krugove u borbi protiv revolucije. 15
Posle stiavawa revolucionarne bure 18481849. godine, Jankovi postaje jedan od najpouzdanijih dvorskih qudi i predvodnika kamarile. U politikim borbama rusofilske struje i Vuia protiv kneza Aleksandra
Karaorevia, poetkom 50-ih godina XIX veka, Jankovi je bio kneeva
spona sa Stevanom Knianinom, koji je bio neka vrsta protivtee Vuiu.16 Jankovi je bio jedan od pristalica politike vrste ruke, tako da je
podrao vladino pootravawe cenzure tampe. Od 1850. godine, pored poslova u kneevoj kancelariji, on je bio odreen i da cenzurie Srbske novine.17
O Jankovievom uticaju na dravne poslove poetkom 50-ih godina govori i iwenica da je Ilija Garaanin tvrdio kako je on u loim odnosima
sa knezom samo zato to Jankovi i dvorska kamarila prave intrige protiv
wega.18 Jedan od Jankovievih zadataka bio je i da motri na pokrete pristalica Obrenovia, kako u Srbiji tako i u susednoj monarhiji, i da sprei
wihove akcije.19 Nova potvrda wegovog znaaja za reim kneza Aleksandra
Karaorevia dola je oktobra 1851. godine, kada je postao vrilac dunosti predsednika vlade i ministra inostranih dela. Do toga je dolo jer
je Avram Petronijevi, koji je obavqao te funkcije, otiao na slubeni
put u Carigrad, a zatim tamo i umro. Na poloaju kneevog predstavnika,
kako se onda zvanino nazivao predsednik vlade, i ministra inostranih
dela Jankovi je ostao do marta 1852. godine. Dok je obavqao ove dunosti,
radio je na nabavci oruja istovremeno i od Rusije i Austrije. Starao se za
razvoj kragujevake topolivnice. Kao ministar inostranih dela morao je
stiavati diplomatski skandal koji je izbio zbog svae izmeu srpskog
14
15
16
17
18
19
Prodanovi, Istorija politikih stranaka, 162, 163; Strawakovi, Vlada

ustavobraniteqa, 110114; I pre 1848. godine odnosi umadinaca i nemakara
bili su tema mnogih rasprava u srpskoj javnosti. Iscrpan izvetaj o jednoj takvoj
situaciji daje Stojan Simi u pismu Teodoru Pavloviu 9. marta 1846. godine.
ROMS, 12. 854.
Jakov Igwatovi, Rapsodije iz prolog srpskog ivota, Matica srpska, Novi
Sad, str. 306.
ASANU, 7051/678; S. Jovanovi, Ustavobraniteqi i wihova vlada, 154157; Jovan
Milievi, Jankovi Aleksa, Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb 1960, Tom IV str.
459; P. V. Kresti, Preani i umadinci, str. 128; Jankovi je inae bio u srodstvu
sa Knianinom. ASANU, 7051/1403, 1413, 1421, 1423.
Mihailo Bjelica, Politika tampa u Srbiji 18341872, Beograd 1975, str. 67, 68.
Strawakovi, Vlada ustavobraniteqa, 139141.
ASANU, JankoviKnianinu, 21. VII 1851.
242
praviteqstva i engleskog konzula u Beogradu Fonblanka. U vreme dok

je on vodio spoqne poslove bilo je pokrenuto i pitawe o nasledstvu kneevskog dostojanstva, meutim tada ono nije moglo biti povoqno reeno
po Srbiju.20 Iako u novoj vladi, na ijem je elu bio Ilija Garaanin, formiranoj marta 1852. godine, nije bilo mesta za Jankovia, on je i daqe ostao
jedan od najznaajnijih politiara u zemqi. U Dravnom Savetu iji je
lan postao 1850. godine, on je bio jedan od svega trojice kolovanih u
ovom sedamnaestolanom telu. 21
Kada je oktobra 1852. godine Ilija Garaanin uputio raspis vlastima
da spreavaju narod da govori protiv praviteqstva, carska Rusija je
iskoristila ovaj neustavan potez predsednika strpske vlade da izvri snaan pritisak na wu. Naravno, despotska Rusija nije brinula za qudska
prava srpskih podanika, ve je to koristila kao sredstvo politikog pritiska. Kada je dolo do zategnutosti u odnosima sa Rusijom, Jankovi je
predlagao Garaaninu da se povue, a savetovao je i kneza da ga razrei. 22
Jula 1852. godine Jankovi je, kao poznati austrofil, zajedno sa Knianinom bio na elu srpske delegacije koja je poslata u Petrovaradin da pozdravi cara Frawu Josifa na wegovom putu kroz Maarsku. Tom prilikom je
odlikovan ordenom austrijske krune II reda. Ubrzo potom i knez Aleksandar je preao u Zemun da se sastane sa austrijskim Carem.23 Ovaj kneev sastanak sa carem oznaio je potpuno pribliavawe Austriji, i pokuaj da
se uz wenu pomo odoli namerama Rusije da preko svoje stranke u Srbiji
vrati Obrenovie na kneevski tron. Kao Srbin iz Austrije Jankovi je
bio pogodna linost za to zbliewe. Aprila 1853. godine on je putovao u
Be da bi se konsultovao sa carskom vladom o drawu pred prestojei
Krimski rat, ali i da zatrai pomo za odrawe kneza na prestolu. Prema
tvrdwama Milana . Milievia, Jankovi, je tom prilikom predlagao
caru da se Bosna, Hercegovina i Stara Srbija pripoje Srbiji. U vrewu
pred izbijawe Krimskog rata, Vui je, u strahu za svoju bezbednost ukoliko se Obrenovii vrate u Srbiju, pokuao da se priblii knezu Aleksandru i tako ojaa wegov poloaj. Za posrednika u toj nameri odabrao je
Jankovia sa kojim je maja 1853. godine vodio razgovore o tome. 24
Krajem 1854. godine Jankovi je za kratko bio ministar pravde, ali je
rusofilska opozicija prinudila kneza da ga smeni. Kao potvrda austrofilskog pravca kneza Aleksandra dolo je imenovawe Alekse Jankovia za
kneevog predstavnika (predsednika vlade) i ministra inostranih dela.
On je na tom poloaju bio od decembra 1855. do maja 1856. godine. Ova vlada
20
21
22
23
24
ASANU, 7051/1374, 1380, 1441; Strawakovi, Vlada ustavobraniteqa, 144146.

Wurzbach, X, 73; S. Jovanovi, Ustavobraniteqi i wihova vlada, 154157.
Strawakovi, Vlada ustavobraniteqa, 177, 178, 180, 188, 190, 196, 197, 198, 199, 202.
Wurzbach, X, 74; Strawakovi, Vlada ustavobraniteqa, 209, 210.
ASANU, Aleksandar Nenadovi Knianinu 12. V 1853; Strawakovi, Vlada ustavobraniteqa, 224, 240; Pomenik, 198.
243
je mogla biti sastavqena jer je Jankovi uspeo da privremeno izmiri Vuia sa knezom. Ustupak Vuiu bilo je mesto ministra unutrawih dela koje
je povereno wegovom pristalici Raji Damjanoviu.25 Ova vlada vodila je izrazito austrofilsku politiku, to je dovelo do protesta i preutnog
trajka engleskih i francuskih diplomata u Beogradu.26 Jedan od karakteristinih primera koliko je Jankoviu bilo stalo do miqewa zvaninog
Bea o wegovoj vladi je i pismo Vuku Karaxiu u Be aprila 1856. godine.
U tom pismu on moli Vuka da odvrati beogradske Jevreje koji su doli u
Be da se ale caru protiv srpske vlade i obeava da e Praviteqstvo
sve to je mogue za wihovu korist izraditi.27 I pored velikog truda da
se vlada odri, ona je, zbog istovremenog austrofilstva i Vuievog uticaja na wu, morala pasti posle pola godine rada.
Kada je posle Tenkine zavere knez prisilio veinu dravnih savetnika
na ostavke, Jankovi je kao kneev pristalica ostao jedna od najuticajnih
linosti u ovom zakonodavnom telu. Posle toga, Jankovi je preao u blagu
opoziciju vladi Stevana Markovia, a samim time i knezu. Ova opozicija
nije nikako bila usmerena na ruewe kneza Aleksandra Karaorevia,
ve na suzbijawe uticaja nove dvorske kamarile u kojoj Jankovi i Aleksandar Nenadovi nisu bili uticajni kao ranije.28 Tako su Nenadovi i Jankovi bili protiv uvoewa andarmerije umesto graanske policije koje je
predlagala vlada. Krajem 1857. godine Jankovi se suprotstavio i projektu
zakona po kome bi Savet mogao samo jednom da odbije kneeve primedbe, a
ukoliko ih knez ponovi, koje bi, bile obavezujue. Tom prilikom on je Jevremu Grujiu rekao Izdajte najharmoninije zakone, Ovome Kwazu nee
po voqi biti. Nije to moj brate vea vlast to on trai, nego bezvlastje.29 Jankovi je ak predloio da se pored Saveta uvede skuptina kao
dowi dom.30 Ovaj predlog Savet naravno nije prihvatio, jer bi on naruio
same temeqe ustavobraniteqskog poretka. Jankoviev prelazak u opoziciju
vladi vodio je ka wegovom zbliewu sa Vuiem. Nijednom od wih dvojice
nije u interesu bio povratak Obrenovia, ali su eleli da u reimu Aleksandra Karaorevia ojaaju svoje pozicije. To se i dogodilo. Vui je
1858. godine doao na elo Saveta, a Jankovi je postao wegov podpredsed25
26
27
28
29
30
Ustavi i vlade, Kneevine Srbije, Kraqevine Srbije, Kraqevine SHS i Kraqevine Jugoslavije (18351941), Beograd, str. 64; Jaa M. Prodanovi, Istorija
politikih stranaka i struja u Srbiji, Prosveta, Beograd 1957, str. 172, 182;
S. Jovanovi, Ustavobraniteqi i wihova vlada, 154157.
Vasiq Popovi, Politika Francuske i Austrije na Balkanu u vreme Napoleona III,
Beograd 1925, str. 105.
ASANU, 8254, Aleksa Jankovi Vuku Karaxiu, 6. IV 1856.
Jevrem Gruji, Zapisi, kw. I, str. 77; Prodanovi, Istorija politikih stranaka,
182, 185.
Jaa M. Prodanovi, Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji, Geca Kon,
Beograd, str. 116, 117, 120
244
nik. Budui da je Vui bio nepismen i da nije imao pravnikog znawa, sednicama je rukovodio Jankovi. 31
Na ovom poloaju Jankovia je, decembra 1858. godine, zatekla i znamenita Svetoandrejska skuptina. On je uz Garaanina, Vuia i Miu Anastasijevia bio jedan od voa stranke kajmakamaca, kako su ih protivnici
podrugqivo nazvali, jer se govorilo da e posle zbacivawa kneza Aleksandra wihove voe postati turski kajmakami (namesnici) u Srbiji i da imaju
ve napisane fermane za to. Jankovi nije bio potpuno siguran u to da kneza Aleksandra treba zbaciti sa prestola, a kada je za vreme zasedawa skuptine shvatio da e se ukoliko on bude zbaen na presto vratiti
Obrenovii, uinio je sve da se knez Aleksandar odri. Posle kneevog
begkstva u beogradsku tvravu Turcima, on je sa jedanaestoricom savetnika
otiao u kasarnu i hrabrio vojsku da onemogui skuptinu da dovede Obrenovie. U jednom poduem patetinom govoru ubedio je vojsku da ostane
verna knezu Karaoreviu. Potom je bio odreen da u ime saveta zajedno
sa Vuiem poe u skuptinu i ubedi je da odustane od izbora Obrenovia.
Meutim, desilo se suprotno. Skutina i okupqeni naoruani narod oko
we ubedili su savetsku delegaciju da se pomiri sa povratkom Obrenovia.32 Epilog Svetoandrejske skuptine bio je povratak Miloa Obrenovia za kneza u Srbiju.
Padom ustavobraniteqskog reima zavrena je i politika karijera
Alekse Jankovia, jednog od wegovih najistaknutijih predstavnika. Po dolasku kneza Miloa, on je ostao bez dravne slube. Nepune dve godine kasnije, kada je posle smrti svoga oca na presto doao knez Mihailo,
Jankoviu je dodeqena dravna penzija. Kako belei biograf Milan .
Milievi, jedini wegov politiki in posle Svetoandrejske skuptine
bio je neuspeo pokuaj da 1862. godine nagovori pukovnika Bigu, Srbina u
austrijskoj slubi, heroja iz 1848, da u sluaju rata Srbije i Turske stane
na elo srpske vojske. Od tada do smrti 10. (23) juna 1869. godine iveo je u
Beogradu i Panevu. Sahrawen je u Beogradu pored palilulske crkve. 33
Osim uea u voewu dravnih poslova Jankovi je ostavio traga i u
kulturnom ivotu Srbije. On se 1842. godine naao meu osnivaima
Drutva srpske slovesnosti, a za wegovog poasnog lana izabran je avgusta 1845. godine.34 Kao ministar prosvete uestvovao je u izradi Ustava
Drutva 1847. godine, a poto je ministar prosvete ujedno bio i predsednik Drutva, on je obavqao tu funkciju u dva navrata, tokom 184748. i
31
32
33
34

Prodanovi, Istorija politikih stranaka, 194, 205; S. Jovanovi, Ustavobraniteqi i wihova vlada, str. 251, 254.
Pomenik, 198199.
ASANU, fond DSS, 1845, predmet 21.
245
1854. godine.35 Mada je kao predsednik obavqao samo administrativne poslove, Drutvu je moglo sluiti na ast to se na wegovom elu nalazio
visoko obrazovan ovek koji je znao francuski, nemaki i latinski jezik.
Jankovi je odravao kontakte i dopisivao se sa Vukom Karaxiem. Zanimqivo je da je, iako preanin, prilikom Vukovog spora sa Jovanom Haxiem
stao na Vukovu stranu. Takoe, kada su uvoene zabrane rasturawa Vukovih
kwiga u Srbiji zbog pravopisa, Jankovi je nastojao da se te zabrane ukinu.
U jednom wihovom razgovoru on je rekao kako Praviteqstveni posao nije
meati se kakvim e pravopisom spisateqi svoje kwige pisati itampati.36
Iako je aktivno uestvovao u svim znaajnijim dogaajima ustavobraniteqskog perioda, Aleksu Jankovia su budua pokolewa veoma brzo zaboravila, tako da danas i meu istoriarima ima malo onih koji su uopte uli
za wega. To je sudbina onih istorijskih linosti koje, i pored predanog rada
u poslu kojim se bave, ne steknu epitet pretee ili voe. Tome je doprinela i
iwenica da Jankovi kao preanin, austrofil i jedan od voa dvorske kamarile nije bio omiqen ni od narodnih prvaka, ni od naroda. Prvi su smatrali da doqaci iz Ugarske i Austrije zauzimaju poloaje u dravnoj upravi
koji pripadaju wima, a narod je esto eleo da veruje kako za wegove nedae
nisu krivi knez ni razni predvoditeqi naroda ve inovnici koji su doli sa strane. Istoriografija ima obavezu da rasvetli delatnost ovakvih
linosti i da ih prikae bez uputawa u moralne ocene wihovih postupaka
i uverewa. Ako bismo na takav nain posmatrali Jankovievu karijeru, onda
bismo uoili da je on bio jedna od deset ili petnaest najistaknutijih linosti ustavobraniteqskog doba, moda najznaajnijeg perioda stvarawa srpske
drave, i da zasluuje da se bar raspravqa o wegovom mestu u istoriji srpske
dravnosti.
35
36
ASANU, fond DSS, 1847 predmeti 10, 13 i 17; 1848 predmeti 8, 11, 12, 13; 1854,
predmet 64; 1855 predmet 10.
ASANU, 8254; Qubomir Stojanovi, ivot i rad Vuka Stefanovia Karaxia,
Beograd 1924, str. 660, 661; Mira Kiovi, Jovan Haxi, Novi Sad 1930, str. 128
246
DJORDJE DJURI MA
ALEKSA JANKOVI FROM VOJVODINA

IN THE SERVICE OF THE PRINCIPALITY OF SERBIA
Summary
The most important institutions of the Serbian principality, personnel, courts and the
system of education were built with the great help of the Serbs from Hungary and Austria.
One of them was a man from Temivar, Aleksa Jankovi (18061869). After completing
his secondary school in 1834, he briefly resided in Serbia where he served as a civil servant. Afterwards he went to Hungary where he finished law. To Serbia, where he had
achieved a great personnel and political career, he returned in 1839. For some time he was
the Prince Mihaills Secretary, after the Constitutionalists had come to power (18421858)
he became the Director of the Princees office. He was the President of the Government and
the Minister of foreign affairs twice (185152 and 1855-56), he was also the Minister of
the administration of Justice and Minister of education twice (184748 and in 1854). He
was the Member, and for some time the Vice-President of the Council even, the most powerful institution at the time of the constitutionalism. The contemporaries have considered him one of the leaders of the court camarilla. According to his foreign-relations
orientation he was an outstanding friend of Austria. His personnel career reminds of the
careers of many inhabitants of Vojvodina (preana) that had been in the service of the
Serbian Princeses. He was even the Guest of Honour of the Society of Serbian Learning
Society (currently The Serbian Academy), and he had even been its President twice. He
was being in contact with Vuk Stefanovi Karadi as well.
247
Mr MOMIR SAMARXI
UDC 341.7(497.11)(497.2)''1884''
IZVETAJ ORA SIMIA O RAZVOJU

BREGOVSKOG PITAWA 1884. GODINE
Saetak: Odnose Srbije i Bugarske posle Berlinskog kongresa obeleila su razna sporna pitawa, vezana koliko za neposredne odnose dve drave, toliko i za celinu wihovog spoqnopolitikog poloaja i wihovo
mesto u podeli sfera interesa velikih sila. Bregovsko pitawe, otvoreno u
aprilu 1884, predstavqalo je povod za prekid diplomatskih odnosa izmeu
Srbije i Bugarske krajem maja iste godine.
Kqune rei: Srbija, Bugarska, srpsko-bugarski odnosi, ore Simi,
bregovsko pitawe
Pogranini problemi obeleili su u znaajnoj meri odnose srpske i
bugarske drave posle wihovog razgraniewa 1879. godine. Na vodenoj granici dve drave, koju je inila reka Timok, najznaajniji problem predstavqala je iwenica da je reka tokom prethodnih decenija usled velikih
poplava mewala svoj tok i time delove teritorija, koji su se pre poplave
nalazili na jednoj, ostavqala na suprotnoj strani. Na taj nain, u Osmanskom carstvu, odnosno posle 1878. Bugarskoj, ostao je i vei komad zemqita u blizini sela Bregova, dok je na srpskoj strani ostao komad zemqita u
blizini sela Balej.1 Ovim problemom bavile su se komisije i pre i posle
stvarawa bugarske novovekovne drave. Srpsko-bugarska pogranina komisija sastajala se u dva navrata, 1881. i 1882, u nastojawu da rei sva sporna
pitawa na srpsko-bugarskoj granici, pa i problem nastao usled ranijih i
moguih buduih promena toka Timoka, ali bez rezultata. Ovo pitawe ponovo je otvoreno u aprilu 1884, kada je bugarska vlada osporila srpskoj vladi pravo da na spornoj teritoriji kod Bregova dri pograninu karaulu i,
uopte, da je smatra delom dravne teritorije Kraqevine Srbije. Wegovo
Oba sela nalazila su se na desnoj obali reke.
249
pokretawe bilo je u neposrednoj vezi sa trenutnim stawem srpsko-bugarskih odnosa obeleenih pogorawem usled delovawa radikalske emigracije, predvoene Nikolom Paiem, u pograninim oblastima i wenim
nastojawima da organizuje upad naoruanih eta iz Bugarske, izazove nemire u Srbiji i svrgne kraqa Milana sa srpskog prestola. Srpska vlada zahtevala je od bugarske vlade da zabrani boravak emigrantima uz granicu sa
Srbijom i time onemogui wihov rad. Bugarska vlada, voena u znaajnoj
meri unutrawopolitikim razlozima, odbijala je optube srpske vlade
na raun emigranata, a time osporavala i zahtev za wihovo uklawawe sa
granice. Suoena sa sve snanijim pritiskom iz Beograda, vlada u Sofiji
pokrenula je u aprilu 1884. bregovsko pitawe, elei da time u odreenoj
meri smawi pritisak srpske vlade. Mesec dana kasnije proterana je srpska
straa sa bregovske karaule, a ubrzo je dolo i do prekida diplomatskih
odnosa.
Vrativi se iz Sofije, diplomatski agent i generalni konzul Srbije u
Bugarskoj ore Simi napisao je, za potrebe Ministarstva inostranih
dela Kraqevine Srbije, obiman izvetaj predsedniku srpske vlade i ministru inostranih dela Milutinu Garaaninu o razvoju spornih pitawa.2
Ovaj izvetaj posluio je kao osnova pri sastavqawu memoara koji je
srpska vlada tampala na francuskom jeziku, a koji je bio namewen diplomatskim predstavnicima sila Saveza tri cara Nemake, Rusije i Austro-Ugarske, u Beogradu, kao i wihovim vladama, pri raspravqawu pitawa
vezanih za srpsko-bugarski spor i prekid diplomatskih odnosa dve drave.3
Sponu izmeu Simievog izvetaja i tampanog memoara srpske vlade
predstavqa dokument koji se uva u Narodnoj biblioteci Srbije.4 U ovom
dokumentu dosledno je, u treem licu jednine, preprian Simiev izvetaj,
napisan u prvom licu, a zanemaren je samo posledwi deo izvetaja u kojem
Simi iznosi svoje miqewe i pisce meunarodnog prava u ijim delima
srpska vlada moe nai osnova za opravdawe svojih stavova.
Izvetaj ora Simia obima je etrdeset i est rukom pisanih strana i podeqen je na dva dela. Prvi deo, obima dvadeset strana, posveen je
emigrantskom, drugi, obima dvadeset i jedne strane, bregovskom pitawu, a
wegov sastavni deo ine i jedna strana uvoda i etiri strane posveene Simievim razmatrawima spornih pitawa. Deo izvetaja posveen emigrantima objavqen je u vietomnoj zbirci dokumenata o Timokoj buni.5 Ovom
3
4
5
Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela Politiko odeqewe, 1884,

fascikla IV, dosije I, S/8, Pov No 461.
Memoir sur le conflit serbo-bulgare, Belgrade 6/18. juillet 1884.
Narodna biblioteka, Odeqewe posebnih fondova, R 268.
Timoka buna 1883, VII, Graa, priredio Qubodrag Popovi, Beograd 1989,
dokument broj 1188, strane 100109. Pomenuti posledwi deo izvetaja zanemario je
i prireive ovog zbornika iako i ovaj deo izvetaja predstavqa znaajan dodatak
delu dokumenta posveenom emigrantskom pitawu.
250
prilikom, zbog toga, ne objavqujemo izvetaj u celini, ve samo wegov

neobjavqeni deo u kojem je prikazan razvoj bregovskog spora.
Predsedniku Ministarskog Saveta,
Ministru inostranih dela,
Gospodinu M. Garaaninu,
u Mestu
Gospodine Ministre,
Odzivajui se vaoj eqi da vam podnesem detaqan izvetaj o tome
kako su tekli moji pregovori sa bugarskom vladom odnosno udaqewa naih
politikih begunaca sa naih granica, kao i odnosno zauzea nae bregovske karaule od strane bugarskih vlasti, imam ast podneti vam sledei izvetaj iz koga ete moi videti kroz kakve su faze prolazili ti
pregovori, dok nisu dospeli do one otrine koja je izazvala prekinue
naih diplomatskih odnosa s Bugarskom.
Radi jasnijeg pregleda ja u o svakome od ova dva pitawa govoriti zasebno, i ako su se ona u posledwoj wihovoj fazi, jedna u drugo zaplela. Tako u
najpre govoriti o pitawu emigrantskom, kao o hronoloki starijem, pa zatim prei na pitawe bregovsko.
I Pitawe emigrantsko
()
II Pitawe bregovsko
21 Aprila ove god. , pred vee, doao je u Zastupnitvo g. ernev, glavni sekretar Ministarstva inostranih dela, da mi, od strane bugarskog Ministra Predsednika g. Cankova6 (g. Balabanov7 ili se nije jo bio vratio s
puta, ili je leao bolesan usled pada s kola), saopti: kako su 7080 naih
uvara javne bezbednosti pod orujem preli na bugarsku stranu kod sela
Bregova, u okrugu vidinskom, sa namerom da na bugarskoj teritoriji podignu nekakvu novu karaulu, kako bugarska vlada to smatra za povredu bugarske teritorije, i moli da se ti nai qudi povuku natrag, inaee silu
silom odbiti, u kom smislu izdane su ve naredbe od Ministarstva vojnog.
6
7
Dragan Cankov predsednik bugarske vlade 18831884.

Marko Balabanov ministar inostranih dela Kneevine Bugarske u Cankovqevoj
vladi 18831884.
251
Ne naav mene kod kue, g. ernev isporuio je svoju poruku pisaru Zastupnitva g. Bodiju,8 koji mi je o tome pismeno referisao. im sam kui
doao i ovaj referat proitao izvestio sam vas o ovom dogaaju depeom
od 21 Aprila No 43, i dobio sam 24 Aprila va odgovor, da je krajinski
okr(uni) Naelnik bio na licu mesta i ubedio vidinskog upraviteqa da je
svog Ministra pogreno izvestio.
Kad sam ovaj odgovor istog dana usmeno saoptio g. Cankovu, on mi je
primetio, da se ovaj izvetaj krajinskog naelnika ne slae sa izvetajem
wihovog vidinskog upraviteqa, koji mu je telegrafom javio, da je krajinski
naelnik dolazio na lice mesta, i da se uvario da se naa bregovska karaula nalazi na bregovskom zemqitu, i da je obeao dejstvovati kod nae
vlade da se ona sa tog zemqita ukloni, i na levu obalu Timoka premesti.
Videi iz ovih rei g. Cankova, da je ovde re o onoj naoj karauli, koja
se od vajkada nalazi na desnoj obali Timoka kod Bregova, ja sam odmah pokuao ubediti g. Cankova, da je to zemqite, na kome postoji pomenuta karaula, nae jo otkad postoji Srbija, i da je samo usled docnije dogodive se
promene timokog toka ostalo na desnoj obali wegovoj, ovo, rekoh g. Cankovu, utoliko boqe znam, to sam 1873 god. bio lan jedne meovite srpsko-turske komisije, koja je raspravqala izvesne sporove na Timoku, i to sam
tada, sa ostalim lanovima komisije, bio lino na ovome mestu i kod ove
karaule, oko kojih niti je onda, niti od onda bilo spora, i koje su nam Turci za nae priznavali.9 Ali g. Cankov nije se dao ubediti o neosnovanosti
wegovih nazora, tvrdei da je i on, prilikom wegove administrativne revizije u vidinskom okrugu, u mesecu Martu bio u Bregovu, i lino se uverio,
da se naa karaula nalazi na bugarskom dravnom zemqitu, ne sporei da
je moda livada bregovska privatna svojina nae drave. Kada svi moji
protiv razlozi ne mogoe ubediti g. Cankova o protivnome, ja sam ga uputio da se sa svojom reklamacijom obrati zvanino vladi kraqevoj, ili preko mene u Sofiji, ili preko bugarske agencije u Beogradu, dodavi da e
vlada kraqeva dati bugarskoj vladi dovoqno dokaza o tome da je bregovska
livada od vajkada sastavni deo srpske dravne teritorije. G. Cankov
odgovorio mi je da e saekati pismen izvetaj vidinskog upraviteqa o
tome, to je on sa krajinskim naelnikom svrio, pre nego to uini
kakav daqi korak po ovoj stvari.
Dimitrije Bodi pisar zastupnitva Srbije u Sofiji od 1880. U vreme prekida

diplomatskih odnosa bio je ne pisar, ve sekretar zastupnitva.
Srpsko-turska pogranina komisija raspravqala je 1873. vie spornih pitawa na
tadawoj srpsko-turskoj granici. Jedno od pitawa bilo je vezano i za vodenu
granicu, ali je iz sauvanih dokumenata vidqivo da je tom prilikom bilo rei samo
o spornoj teritoriji kod sela Balej. (AS, MID-PO, 1873, F-I, D-VII, T/1, Pov. br.
277) Iako se ore Simi ne pomiwe kao lan komisije, nema sumwe da je bio
ukquen u wen rad, jer su izvetaji o radu komisije napisani wegovom rukom.
252
Od tog vremena pa sve do 14 Maja ja nisam dobio nikakvo saoptewe, ni

pismeno ni usmeno, od bugarske vlade po ovom pitawu, tako da sam mislio
da je ona ili uverivi se o wenoj neosnovanosti ili da ju je podigla preko
wene Agencije u Beogradu.
Ali kada sam, kao to sam imao ast ranije spomenuti, 14 Maja otiao
g. Cankovu da se izvestim o merama, koje je bugarska vlada naredila prema
naim emigrantima, on, poto mi je saoptio, ta je po toj stvari uinio,
preao je na pitawe o bregovskoj karauli i zapitao me je: ta je uiweno
od nae strane sa tom karaulom? Odgovorih mu: da meni o toj stvari nije
nita vie poznato, osim toga to mi je on u preawem naem razgovoru
saoptio, i da ja nisam nalazio za potrebno da vladi kraqevoj ita o toj
stvari piem, oekujui da oni, ako ostaju pri svome traewu, podignu svoju reklamaciju u uobiajenoj za takve sluaje formi. Ovaj moj odgovor nije
se dopao g. Ministru Predsedniku, koji mi dosta razdraenim tonom odgovori, kako to nije pravo da mi svaki as izlazimo pred bugarsku vladu sa
novim reklamacijama u pitawu naih emigranata, a ovamo ne emo da vodimo rauna o wihovim reklamacijama, i da izvrimo ono to je na okruni naelnik obeao wihovom upravitequ. Molim vas, dodao je g. Cankov,
da telegrafiete g. Garaaninu,10 i da ga molite da da digne vau strau
sa naeg zemqita, kao to je obeao va naelnik da e se uiniti, jer
ako se vaa straa za tri dana odatle ne ukloni, mi emo je sami oterati.
Odgovorih odmah g. Ministru da mi se na ovaj nain stavqena reklamacija
ne ini ni korektna ni shodna da se ovo pitawe putem sporazuma raspravi,
nego naprotiv da se jako bojim, da e ona uiniti na vas i na vladu Kraqevu
vrlo rav utisak i stvar pogorati, i opet ga zamolih da svoju reklamaciju
podigne obinim diplomatskim putem. No kad on postojano osta pri svojoj
molbi da vam ja u gorwem smislu telegrafiem, to sam tako i uinio depeom od 14 Maja No 51, bojei se da e g. Cankov, koji je poznat kao vrlo uporan i apsolutan dravnik, izvriti svoju pretwu.
Vrlo je pojmqivo da je ovako iznenadno i u tako otroj formi podignuta reklamacija bugarske vlade odnosno jednog dela srpske dravne teritorije, o kome dotle nije postojala ni senka kakvog spora, morala u vladi
Kraqevoj stvoriti uverewe, da bugarska vlada trai wome da maskira svoje
labavo ponaawe u pitawu emigrantskom, te da tako izazove va telegram
od 15 Maja, kojim ste mi preporuili da izjavim vladi bugarskoj vae uewe zbog istaknutog novog pitawa u trenutku kada mi podiemo prema woj
mnogo ozbiqnije reklamacije i da zahtevam brzo zadovoqewe tih reklamacija i udaqewe naih emigranata sa granica Srbije, stavivi joj u izgled
moj odaziv iz Sofije, u sluaju nezadovoqewa naih pravednih zahteva.
Primivi ovaj va telegram nou izmeu 15 i 16 Maja, ja sam 16 Maja
pre podne otiao bugarskom Ministru spoqnih poslova, i naavi ga u
10
Milutin Garaanin predsednik srpske vlade i ministar inostranih dela

18841887.
253
Ministarstvu unutrawih dela, gde je uprav dran Ministarski Savet,

izazvao ga iz istog i proitao mu va telegram, mislei da u na taj nain
najboqe odgovoriti vaim intencijama , ne kazav mu ni vie ni mawe, nego
to ste vi eleli da mu se kae. G. Balabanov sasluao je vrlo paqivo
va telegram i odgovorio mi je za tim: da je vrlo zauen i tonom i sadrinom wegovim, poto misli da vlada Kwaeva nije niim zasluila da se
tako s wome govori, jer je uvek pokazivala najboqu voqu da s nama odrava
dobre odnose. Odnosno karaule bregovske izjavio je g. Ministar da oni misle da se ona doista nalazi na bugarskom zemqitu, i da su za to i podigli
svoju reklamaciju, no ako im se dokae da se ona, prema odredbama berlinskog ugovora nalazi na naem zemqitu, da vlada bugarska, ne samo ne e
traiti weno uklowewe, nego e se jo izviniti to je to pitawe podigla,
jer ne e da ini nita to bi bilo protivno berlinskom ugovoru. Odnosno naih emigranata g. Balabanov ponovio je svoje uveravawe da vladi bugarskoj nije nita poznato ni o skupqawu eta, ni o tampawu buntovnih
proklamacija u Bugarskoj; no ako joj se dadu blii podaci za jedno i za drugo, da e preduzeti sve mere, da se tome stane na put, jer eli s nama biti u
prijateqskim odnosima (imam ovde primetiti da u tom asu nije g. Balabanovu bila poznata vaa depea od 16 Maja odnosno skupqawa nove emigrantske ete u Bugarskoj i uhvaewa Lazarevievog, jer sam ja tu depeu
dobio tek poto sam se iz Ministarstva kui vratio, i tek posle podne saoptio sam je g. Balabanovu). Naposletku molio me je g. Balabanov, da mu
nae zahtevawe saoptim napismeno, poto je stvar od najvee vanosti,
te mora tano znati znaaj i smisao naih zahtevawa, i izneti stvar pred
Ministarski Savet.
Ovaj moj razgovor sa g. Ministrom spoqnih poslova Bugarske imao sam
ast saoptiti vam depeom od 16 Maja No 52, molei vas za uputstvo: hou
li nae zahteve saoptiti g. Balabanovu notom, ili mu samo dati kopiju
vaeg telegrama. Kako na ovu moju molbu nisam od vas dobio nikakvog odgovora, a meutim sam vam 18 Maja saoptio sadrinu depea vidinskog
upraviteqa, poeo sam misliti da se Kraqeva vlada zadovoqila sa objawewima datim joj od bugarske vlade, a ova opet da je, uvidevi neosnovanost svog zahtevawa odnosno bregovske karaule, odustala od svakog daqeg
koraka po toj stvari. Ovo posledwe verovao sam tim pre, to je od vremena
mog razgovora sa g. Cankovim bilo prolo sedam dana, bez da je g. Cankov
izvrio svoju pretwu, i silom zauzeo nae zemqite kod Bregova.
Ali na to, 23 Maja ujutru, primih vau depeu od 22, kojom mi javqate
da je toga dana izjutra vidinski okruni upraviteq zauzeo oruanom rukom nau karaulu na Bregovu. Na osnovu ovog vaeg telegrama ja sam istog
dana upravio bugarskom Ministru spoqnih poslova notu pod No 58, u kojoj
sam pre svega konstatovao nae pravo na zauzeto od Bugara zemqite, i
prema prvom ograniewu Srbije od 1833 god. i prema berlinskom ugovoru,
pa zatim traio da mi se saopte pobude, koje su opredelile vladu kwaevu da u ovom sluaju postupi na nain tako neobian u meunarodnim odno254
sima, kao i pravni odnosi, na kojima vlada Kwaeva misli da moe

bazirati zauzee jednog naeg zemqita. Kopiju ove note imao sam ast poslati vam pismom od 24 Maja No 54.
Sutra dan, 24 Maja, u 10 asova pre podne imao sam audijenciju kod Wegovog Visoanstva Kwaza Aleksandra,11 koji se 21 Maja u vee vratio u Sofiju, da bih ga, po uobiajenom redu, pozdravio dobrodolicom. Kwaz me je
predusreo vrlo qubazno izjavqujui mi svoje saaqewe za sve nesuglasice,
koje su se za vreme wegovog osustva desile izmeu nas i wegove vlade u stvari emigranata. On ih, veli, saaqeva tim vie, to je za wih doznao tek
pred Sofijom, kada je sa Ministrom vojenim, Kwazom Kantakuzenom,12 govorio o poiqawu jednog vieg bugarskog oficira u Ni, da u ime Wegovo
pozdravi Wegovo Velianstvo Kraqa. On moli Wegovo Velianstvo da veruje da te nesuglasice potiu vie iz nevetine bugarskih administrativnih inovnika, nee li iz zle voqe wegove vlade, i nada se da iz tih
nesuglasica ne e proizii ohladwewe dobrih odnosa, koje on iskreno
eli.
Videi iz rei Kwaevih da wemu jo nije poznat posledwi akt Wegove
vlade okupacija oruanom rukom naeg zemqita kod Bregova ja sam mu
to saoptio, i radi Wegovog boqeg obavetewa, predao mu i kopiju note,
koju sam u oi toga dana u tom pitawu upravio Wegovom Ministru spoqnih
poslova. Kwaz je bio vrlo neprijatno iznenaen mojim saoptewem, i izjavio mi je otvoreno, da osuuje postupak wegove vlade, jer to nije nain na
koji se podobna pitawa u meunarodnim odnosima raspravqaju. U mom prisustvu izdao je nalog svome deurnom autantu, da pozove u dvor g. Cankova.
obeavi mi, da e na wih dejstvovati u tome smislu da povuku vojsku sa posednutog zemqita, i da svoju reklamaciju podignu diplomatskim putem.
Naposletku zamolilo me je Wegovo Visoanstvo, da i ja utiavajui dejstvujem na vladu Kraqevu, i da vas uverim, da On nee dozvoliti da se poremete nai dobri odnosi. Naim zdruenim naporima, rekao mi je Kwaz
pri rastanku, ispae nadam se za rukom da se ovo pitawe raspravi putem
sporazuma, i bez prekida naih dobrih odnosa.
O ovoj mojoj audijenciji kod Kwaza Aleksandra, ja sam, gospodine Ministre, imao ast izvestiti vas mojom depeom od 24 Maja, i mojim pismom od
istog dana No 58.
Tek to sam ovo pismo bio ekspedovao primio sam oko 5 asova po podne
vau ifrovanu depeu od istog dana, sa ovom sadrinom: Javite za ovaj
korak Agencijama Nemake i Austro-Ugarske, i potraite wihovu pomo.
Mislei da se ovaj va nalog odnosi na vau depeu od 22 Maja, kojom ste
me izvestili o okupaciji bregovskog zemqita i preporuili da traim
od bugarske vlade objawewa za ovaj wen postupak, (jer va ultimatum,
koga se ticala ova depea, ne bejah jo dobio), ja sam odmah otiao mome
11
12
Aleksandar Batenberg bugarski knez 18791886.

Mihail A. Kantakuzin ruski general, bugarski ministar vojni 18841885.
255
austro ugarskom kolegi, koga nisam naao kod kue, pa od wega k nemakom,
koga sam naao. Saoptio sam mu za nasilno zauzee naeg zemqita od
strane bugarske vlasti, i za notu, koju sam usled toga 23 Maja upravio g. Balabanovu i zamolio ga za wegovu potporu u ovoj stvari, kako bi bugarska
vlada napustila zauzeto zemqite, i stvari dala drugi tok, izvestivi ga
ujedno o obeawima Wegovog Visoanstva Kwaza, da e u tom pravcu na svoju vladu dejstvovati. G. Braunvajg13 odgovorio mi je da on nema od svoje
vlade nikakvih uputstava da nas potpomae u ovom pitawu, ali da e odmah
telegrafisati u Berlin i saoptiti svojoj vladi moj kod wega uiweni
korak, pa e postupiti po uputstvu koje bude dobio.
Od g. Braunvajga otiao sam k ruskom Zastupniku g. Kojanderu,14 da ga
sasvim privatno od moje strane zamolim za wegovu intervenciju kod bugarske vlade da ispravi uiwenu pogreku, i napusti zauzeto zemqite. Ovo
sam mislio da smem uiniti tim pre, to sam ranije od samog g. Kojandera
uo da lino osuuje ovaj postupak bugarske vlade, i to sam znao da on ima
najjai upliv na bugarsku vladu, koja ga dri au courant sviju vanijih poslova. Kada sam ja doao kod g. Kojandera bili su kod wega bugarski Ministri g. g. Cankov i Balabanov, i tek poto su oni otili mogao sam videti
ruskog zastupnika. Saoptio sam mu zato sam k wemu doao, i zamolio ga
da podejstvuje na vladu bugarsku te da ova u odgovoru na moju notu ujedno mi
javi da je napustila nae zauzeto zemqite, kako bi se izbegle neprijatne
posledice, koje bi ovaj samovlasan postupak wen mogao imati za nae dobre
odnose s Bugarskom. Primetio sam g. Kojanderu da ja ovaj korak kod wega
inim sasvim lino, a ne po nalogu moje vlade. G. Kojander nije se ni ovoga
puta ustezao priznati da su Bugarsi nekorektno postupili, kad su zauzeli
bregovsko zemqite, bez da su prethodno podigli svoje reklamacije obinim diplomatskim putem, ali je u daqem razgovoru pokuavao izviniti u
nekoliko bugarsku vladu wenim ubeewem, da je to zemqite zaista bugarsko, i da se naa karaula nije nalazila na naem, ve na bugarskom zemqitu. Tek posle podueg razgovora, i kad sam se ja ve spremao da poem,
g. Kojander zapitao me je, da li su meni poznate moje posledwe instrukcije,
i kad sam mu ja odgovorio da su moje posledwe instrukcije glasile da od bugarske vlade traim objawewa o nasilnom zauzeu bregovskog zemqita,
on mi je u poverewu saoptio da su mu bugarski Ministri maloas saoptili jednu vau otvorenu depeu, kojom se bugarskoj vladi postavqa ultimatum i meni izdaje nalog da ostavim Sofiju ako u roku od tri dana ne
dobijem potpuno zadovoqewe. Ujedno mi je g. Kojander izjavio svoju sumwu
da e nam bugarska vlada dati traenu satisfakciju prema raspoloewu,
koje je naao kod bugarskih Ministara.
Doznavi od moga ruskog kolege da me ovakva vaa depea po svoj prilici oekuje kod kue, ja sam pohitao u Zastupnitvo, i tu sam zaista za13
14
Braunvajg diplomatski predstavnik Nemake u Bugarskoj 18811884.

Aleksandar I. Kojander diplomatski predstavnik Rusije u Bugarskoj 18841885.
256
stao vau depeu od 24 Maja, kojom mi nalaete da formalno protestujem

protivu zauzea naeg bregovskog zemqita, i da zahtevam da ga bugarska
vojena sila odmah napusti, i naa straa opet posedne, dokle se pitawe
obinim putem ne raspravi; za tim da protestujem protivu prisustva biveg Mitropolita Mihaila u Sofiji, i da formalno zehtevam udaqewe sviju naih emigranata iz Sofije, i iz pograninih bugarskih okruga; pa ako
mi se za tri dana ne dade potpuna satisfakcija, da zatvorim kancelariju
zastupnitva, i da sa celim personalom ostavim Sofiju, ne oekujui
daqih vaih naloga.
Ova vaa depea, koja je espedovana iz Nia u 9 . 30 m. pre podne, stigla je u Sofiju u 5 . 50 m. u vee, a donesena je u Agenciju, kao to sam se
izvestio, oko 6 asova. Na woj stoji primedba: Rtarde pour cause rptition
texte mal transmis par ll employ de Nisch,15 ali je ova primedba oevidno stavqena u ceqi, da izvini odocweno predawe depee, dok je meutim prepis
iste dostavqen bugarskoj vladi i ova jamano odobrila da se ona meni preda. Tako se desilo da sam ja ranije primio vau docnije ekspedovanu depeu
u iframa, kojom mi nalaete da za ovaj korak javim agencijama Nemake i
Austro-Ugarske, i da potraim wihovu pomo, za koju sam tek sada video da
se nije ticala va depee od 22 Maja, nego vaeg ultimatuma od 24 Maja.
Uverivi se meutim i iz jedne i iz druge depee, da su obe ekspedovane
iz Nia pre nego to ste vi mogli primiti moju depeu od istog dana o
mome razgovoru sa Wegovim Visoanstvo Kwazom Aleksandrom, i o obeawima, koja mi je on izvoleo dati, ja sam, gospodine Ministre smatrao za
dzunost, pre nego to uinim naloeni mi odluni korak, (koji i tako ne
bih mogao uiniti pre 25 Maja, poto je ve docne u vee bilo), da vas jo
jednom zapitam telegrafom: da li mi taj korak treba uiniti i posle kwaevih obeawa, jer sam mogao misliti da su ta obeawa kadra preinaiti
reewe vlade Kraqeve, ili bar uzdrati ga od izvrewa, dokle se ne vidi
rezultat naeg prvog kod bugarske vlade uiwenog koraka. S toga sam bio
tako slobodan upraviti vam jo 24 maja u vee moju depeu No 60, kojom sam
vas molio za uputstvo, da li da uinim preporueni mi korak i kako da ga
uinim, pri emu nisam smeo kriti moje uverewe, prema poznatom mi raspoloewu bugarske vlade, da ne emo dobiti traenu satisfakciju, pored sve
pomoi koju nam mogu dati Austro-Ugarska i Nemaka.
Sutra dan, 25 Maja ujutru, pohitao sam k mome austro-ugarskom i nemakom kolegi, da ih, prema vaem nalogu, izvestim o sadawem stawu stvari, i
zamolim za wihovu intervenciju kod bugarske vlade, nadajui se jo pomalo
da e im ispasti za rukom skloniti bugarsku vladu na popustqivost prema
naim zahtevima, jo pre nego to joj ja predam ultimatum, jer sam uviao,
da e posle toga to mnogo tee biti. Baron Bigeleben,16 kod koga sam najpre
15
16
Kasnio zbog ponavqawa teksta loe prenetog od strane inovnika u Niu.

Baron Rudiger fon Bigeleben diplomatski predstavnik Austro-Ugarske u Bugarskoj 18811889.
257
otiao, bio je ba u tom trenutku dobio jednu depeu grofa Kalnokija, kojom mu se nalae da toplo podrava nae zahteve, i on mi je obeao da e
odmah ii najpre Wegovom Visoanstvu Kwazu, a za tim g. Balabanovu, da
im govori u smislu naih zahteva, i izazove, ako je mogue, povoqan odgovor bugarske vlade na moju prvu notu, jo pre nego to bi joj ja predao ultimatum. G. od Braunvajga, kome sam za tim otiao, nije bio dobio jo
nikakvih instrukcija iz Berlina, ali mi je obeao da e i bez wih lino
dejstvovati kod g. Cankova i Balabanova da ih skloni na poputawe, i ako
mi je izjavio otvoreno sumwu, da e oni, posle poznatog im naeg ultimatuma, biti za to skloni.
Doav od g. Braunvajga kui zatekao sam tu vau depeu od 25 Maja,
kojom mi nalaete da vae juerawe depee predam notom; a odmah za tim
dobio sam i od g. Balabanova odgovor na moju notu od 23 Maja No 58 u bregovskoj aferi, odgovor koji nije bio zadovoqavajui, jer se u wemu pretendiralo da zemqite, koje su bugarski andarmi 22 Maja zeuzeli, nije nae,
nego bugarsko, i da na tome mestu, po protokolu No 33 Delimitacijone komisije, Timok obrazuje granicu izmeu Srbije i Bugarske, a ne ona linija
kojom je granica ila pre osloboewa Bugarske, i koju je berlinski ugovor
izrino priznao u svom 2 i 36 lanu kao graninu liniju. 17
Dobivi ovakav odgovor i ovakav nalog ja sam odmah poeo spremati
moju notu za bugarskog Ministra spoqnih poslova, u smislu vaih instruk17
U nastojawu da dokae opravdanost svog stava u vezi sa bregovskim zemqitem,

bugarska vlada pozivala se na lanove II i XXXVI Berlinskog ugovora i lan XI
Protokola No 33 Evropske komisije za odreivawe granice (Memoar za
srbsko-blgarski konflikt, Sofi 15/27. xni 1884, Vnnata politika na
Blgari, Dokumenti i materiali, I, 18791886, sstavili T. Dobrinov, T.
Bakalov, K. Georgiev, C. Donova, M. Kovaeva, R. Popov, E. Statelova, Sofi
1978, dok. br. 254, str. 528529). Iz teksta memoara nije potpuno jasno o kojoj
komisiji je re (verovatno Meunarodna komisija za razgraniewe Bugarske). Jasno
je, ipak, da nije re o Meunarodnoj komisiji za razgraniewe Srbije, koja je jedina
zaista radila na obeleavawu srpsko-bugarske granice u prolee 1879. i koja, bez
obzira na to, takoe nije radila na obeleavawu ove granice na delu koji se
poklapao sa starom trasom srpsko-turske granice od Ivanove livade do ua
Timoka u Dunav, ve je, stigavi kod Ivanove livade do stare trase srpsko-turske
granice, zavrila sa radom na terenu i vratila se u Ni. Iza ove komisije ostala
su 23 protokola i opis novih granica Srbije od 10 lanova, koji se nalazi posle
protokola broj 23. U posledwem lanu ovog opisa samo je navedeno da od Ivanove
livade do Dunava granica Srbije ide starom granicom. Dakle, nema pomena Timoka,
ve se iskquivo pomiwe stara granica. (Commission internationale pour la dlimitation
de la Serbie, Protocoles 1879, Belgrade 1879, str. 48). U pomenutim lanovima
Berlinskog ugovora takoe se pomiwe da granina linija od Kule Smiqeve uke
(pogreno navedeno zbog nepreciznosti austrougarskih karata na osnovu kojih su
na Kongresu povlaene nove granice) ide starom granicom, a nema pomena Timoka.
(Srbija 1878, Dokumenti, priredili Mihailo Vojvodi, Dragoqub R. ivojinovi, Andrej Mitrovi i Radovan Samarxi, Beograd 1978, dokument broj 341, strane
558 i 570)
258
cija od 24 Maja, i predao sam je g. Balabanovu istog dana, u Petak 25 Maja u

5 asova po podne. U ovoj noti, od koje kopiju imao sam ast poslati vam
pismom od 26 Maja No 63, traio sam od bugarske vlade potpunu satisfakciju sviju naih zahteva, izloenih u vaem ultimatumu od 24 Maja, i ostavio sam joj rok od tri dana, da mi na moju notu odgovori, izjavqujui joj da
u, u sluaju nezadovoqavajueg odgovora, ostaviti Sofiju. Primajui moju
notu g. Balabanov izjavio mi je svoje duboko saaqewe, to su stvari dole do ovake otrine, i obeao mi je dati mi odgovor u odreenom roku, ne
krijui da taj odgovor, po svoj prilici, ne e biti povoqan. Tom prilikom
pokazao mi je g. Balabanov jednu depeu Agencije Havasove iz Nia, o interpelaciji, koja je istog dana bila upravqena na vas, odnosno naeg konflikta s Bugarskom, i o vaem odgovoru na tu interpelaciju, primetivi
mi: da je ovo prerano predavawe na javnost od nae strane jo tekuih pregovora jako otealo, ako ne nemoguim uinilo bugarskoj vladi, da nam
dade traenu satisfakciju.
Kad sam se od g. Balabanova kui vratio, zatekao sam vau depeu od 25
Maja, kojom me pitate jesam li notu predao, i odgovorio sam vam odmah depeom No 63, da sam to uinio i da predviam negativan odgovor. Kako je
oko 1 asa po podne austro-ugarski Agenat baron Bigeleben bio kod mene,
da me izvesti o koracima, koje je inio u korist naih zahteva kod bugarske vlade, i o neuspehu tih koraka, to sam vas i o tome u mojoj depei izvestio. Od takog istog rezultata bili su i koraci koje je nemaki agenat g. od
Braunvajg inio kod g. Cankova i Balabanova, i o kojima je sutra dan izvestio, kada sam otiao k wemu da ga izvestim o predatom ultimatumu, i da
ga zapitam je li dobio oekivane instrukcije iz Berlina. Posle ovog neuspeha intervencije austriskog i nemakog Agenta, i oni, i ja, i svi ostali
strani zastupnici u Sofiji, smatrali smo stvar za izgubqenu, pa za to sam
vam ja u mome pismu od 26 Maja No 63 i javio da nema skoro nikakvog izgleda,
da emo dobiti traenu satisfakciju, osim moda jedino u sluaju, ako bi
sve velike sile uinile presiju na bugarsku vladu u smislu naih zahteva.
Ovde vam moram saoptiti, gospodine Ministre, da su svi strani zastupnici u Sofiji davali nama zapravo, i u pitawu bregovskom, i u pitawu
emigrantskom, osim ruskog zastupnika g. Kojandera, koji nam je takoe u
prvom pitawu priznavao pravo, ali u drugom odobravao gledite bugarske
vlade. Ali isto tako nalazili su svi bez razlike da smo mi u formi pogreili, traktirajui ovakva tugaqiva pitawa otvorenim depeama, i predajui stvar javnosti dok se ona nalazila jo u toku pregovora, ime smo, po
wihovom miqewu, bez potrebe razdraili i bugarsku vladu, i bugarsko
javno mwewe, te tako prvoj uinili nemoguno da popusti pred naim zahtevima, osobito u oi izbora za Narodno Sobrawe, i ispred jakih napada
bugarske radikalne opozicije na Cankovqevo Ministarstvo.
to se tie drawa Wegovog Visoanstva Kwaza Aleksandra u ovoj
stvari, ja se mogu o wemu samo sa zahvalnou izraziti. Kwaz je od poetka
pa do kraja ove afere osuivao postupak svoje vlade, i dejstvovao na wu svi259
ma sredstvima, da ispravi uiwenu pogreku, i da nae puta i naina kako

bi se izbegao sukob s nama, ali, kao to se izrazio pred grkim i austro-ugarskim agentom, a docnije i preda mnom, nije uspeo da odvrati svoju
vladu od puta, kojim je pola bez wegovog znawa i odobrewa., a, kao ustavan
vladalac, nije hteo da primi na sebe odgovornost za posledice, koje bi mogle nastupiti od eventualnog ostupawa kabineta Cankovqevog u trenutku
kada su izbori bili na pragu, i kada se nije znalo koja e bugarska partija u
wima pobediti.
Sutra dan posle mog predatog ultimatuma, u subotu 26 Maja, doao je bugarski Ministar spoqnih poslova g. Balabanov k meni, oko 3 asa po podne,
kao to ree da uini posledwi pokuaj ne bi li se izmeu nas i wih dolo do sporazuma. G. Balabanov nije ni krio da se Ministarski savet to jutro zanimao naim ultimatumom, i reio kakav odgovor da nam dade. Taj
odgovor, ree g. Balabanov, bie negativan. Ali, pre nego to bi mi dao
ovakav odgovor na moju notu, gospodin Balabanov, oduevqen eqom da
iscrpe sva mogua srestva za mirna reewa naega spora doao je veli k
meni, po saglasiju wegovih kolega, i po odobrewu Wegovog Visoanstva
Kwaza, da mi predloi sledee reewe spornih pitawa. U bregovskoj aferi: da bugarski andarmi napuste zauzeto zemqite, ali da ga nai straari ne posedaju, nego da ostane neposednuto, dokle srpsko-bugarska
komisija, predviena u projektu konvencije za ureewe pograninih odnosa, ili druga, naroito za to odreena, komisija na lice mesta ne izae i
ovo pitawe ne rei. u emigrantskoj aferi: da bugarska vlada ne moe da
uini po naem zahtevawu i da ih ukloni iz pograninih okruga i Sofije,
jer bi takvim postupkom sebe i svoju partiju upropastila u javnom mwewu
bugarskom, koje je u tom trenutku jako razquqano, ali da prima na sebe ne
samo obvezu da na nae emigrante najstroe pazi, nego i odgovornost za sve
to bi oni mogli preduzimati protivu Kraqevske dinastije ili protivu
nae vlade. Ovakav odgovor eleo bi g. Balabanov da nam dade, ako bi bio
siguran da bi vlada Kraqeva na w pristala; ali preko toga ne moe vlada
bugarska ni u kom sluaju otii. Ja sam odmah izjavio bugarskom Ministru,
kako ne verujem da e se vlada Kraqeva zadovoqiti ovakvim odgovorom kojim se nama ni u jednom od spornih pitawa ne daje satisfakcija. Primetio
sam mu da tek, ako bi nam bugarska vlada u jednome pitawu dala potpunu satisfakciju, bilo bi moda nadede da bi se vlada Kraqeva u drugom zadovoqila sa polu-satisfakcijom, koju mi on nudi. Pri svem tom, rekao sam mu
da smatram za moju dunost saoptiti vama wegov predlog, to sam i uinio depeom od 26 maja No 64.
Dobivi sutra dan ujutru va odgovor da vlada Kraqeva ne moe primiti nikakav odgovor osim onoga, koji bi nam dao potpunu satisfakciju, i da
ja imam postupiti tano po vaem nalogu od 24 Maja, ja sam oko 11 asova
otiao k bugarskom Ministru spoqnih poslova, i saoptio sam mu va odgovor. G. Balabanov izjavio mi je svoje duboko saalewe, to je prekid naih dobrih odnosa postao neizbean, i to ba onda, kada se i vi i on
260
nalazite na elu spoqne politike srpske i bugarske, a ja kao Zastupnik

srpski u Bugarskoj, i obeao mi je svoj odgovor na moj ultimatum poslati mi
sutra dan do podne.
Istog dana pred vee poslao mi je g. Balabanov, preko svog glavnog Sekretara g. erneva, jednu promemoriju o wegovom juerawem koraku kod
mene, i o predlogu, koji mi je uinio za reewe naeg spora, kao i o odgovoru koji sam mu ja na to dao. Ovu promemoriju ja nisam imao razloga ne
primiti, poto u woj nije bilo niega, to mi g. Balabanov nije u juerawem razgovoru saoptio. Kopiju ove promemorije imam ast priloiti
ovome izvetaju pod /.18
Poto sam video da je prekid naih odnosa sa Bugarskom i moj odlazak
iz Sofije postao neizbean, to sam smatrao za moju dunost, da Wegovom
Visoanstvu Kwazu Aleksandru, pre mog odlaska, izjavim moju zahvalnost
na blagovolewu, koje mi je ukazivao za vreme moga bavqewa u Bugarskoj, i u
toj ceqi potraio sam privatnu audijenciju kod Wegovog Visoanstva, koju
sam i dobio za sutra, 28 Maja, ujutru.
Wegovo Visoanstvo primilo me je i ovoga puta izvanredno srdano i
qubazno. Izjavio mi je svoje iskreno i duboko saalewe to su stvari do
ovoga dole; kazao mi je kako je inio sve to je mogao da Wegovu vladu
skloni na poputawe, ali kako u tome nije uspeo, i kako je svu odgovornost
sa sebe skinuo; molio me je da Wegovo Velianstvo naega Kraqa uverim o
wegovoj postojanoj i nepromewivoj qubavi i prijateqstvu, i o velikom
potovawu, koje prema Wemu osea; izjavio je nadu da e se i ovaj sadawi
spor izmeu nas skoro raspraviti mirnim putem, i da ne e poremetiti wegove line odnose sa Wegovim Velianstvom. Kada sam mu ja tronutim reima zahvalio na Wegovom visokom blagovoqewu, i na Wegovoj qubaznosti,
sa kojom me je svagda predusretao, i izjavio kako duboko alim, to sam se
ba ja morao desiti na ovome mestu, u ovako kobnom trenutku, blagovolelo
je Wegovo Visoanstvo izjaviti mi: da ja mogu poneti sobom utehu, da sam
inio sve to je bilo mogue da se izbegne ovaj sukob, i da mi to priznaju i
On, i Wegova vlada, i svi strani zastupnici u Sofiji. Pri rastanku
blagovoleo je Kwaz tri puta se sa mnom poqubiti, pri emu, moram vam
priznati, gospodine Ministre, da su i Wemu i meni bile suze u oima.
Posle ove audijencije kod Wegovog Visoanstva Kwaza, ja sam poeo
spremati se za odlazak, i praviti oprotajne vizite kod mojih kolega i
drugih poznanika, sa kojima sam svima odravao najboqe odnose za vreme
mog bavqewa u Sofiji.
Tek oko pet asova posle podne, dakle potpuno po isteku odreenog roka
od tri dana, doneo mi je g. ernev odgovor bugarskog Ministra inostranih
dela na moju notu od 25 Maja No 62, kojom sam mu poloio ultimatum. Kao
to znate iz moje depee od 28 Maja No 67, i kao to ste se uverili i iz
predane vam u Niu originalne note g. Balabanova, od koje imam ast i
18
Kopija promemorije ne nalazi se u prilogu izvetaja.
261
ovde priloiti jednu kopiju pod //.,19 odgovor bugarske vlade na na ultimatum bio je u oba pravca negativan, jer nam ni u jednom od spornih pitawa
nije davao traenu satisfakciju.
Posle ovakog odgovora meni nije ostalo nita drugo, nego da zatvorim
nau kancelariju i da se krenem iz Sofije za Ni, to sam i uinio 29
Maja, u 7 asova ujutru, ostavivi kqu od Kancelarije pisaru poverenog
mi Zastupnitva, koji je, po vaem odobrewu, ostao u Sofiji do daqe naredbe, i davi nalog posluitequ zastupnitva, da, odmah posle mog
odlaska, skine dravni grb sa kapije zastupnitva.
Istog dana u vee stigao sam u Pirot i otuda vam javio da sam doao na
srpsku teritoriju, i ta sam jo saznao pred moj odlazak iz Sofije.
Ovako su, gospodine Ministre, tekli i razvijali se moji pregovori sa bugarskom vladom u oba naa sporna pitawa dakle, usled nepopustqivosti
wene, nisu doli do prekida diplomatskih odnosa izmeu Srbije i Bugarske.
Iz ovoga moga izvetaja nadam se, da ete se uveriti da sam s jedne strane inio sve to mi je bilo mogue da pribavim zadovoqewe naim pravednim zahtevima, a s druge strane da izbegnem sukob s Bugarima, koji, po mome
dubokom ubeewu i po poznavawu raspoloewa bugarskog naroda prema
nama, moe imati samo zle posledice po odnose ova dva susedna i bratska
naroda, koji su jedan na drugog upueni, ako ele da se razvijaju samostalnim dravnim ivotom.
to nisam u mojim naporima uspeo, tome su, po mome uverewu, poglavito
krive bugarske unutarwe prilike, koje su vladi Wegovog Visoanstva Kwaza Aleksandra oteavale u oi izbora, koji su imali da ree o wenome opstanku, dati nam satisfakciju, koja bi wenim politikim protivnicima
dala povoda, da je jo ee napadaju, i da joj slabost prebacuju. A te iste
prilike nisu s druge strane dozvoqavale ni Wegovom Visoanstvu Kwazu
da svoju presiju na Wegovu vladu, u ceqi zadovoqewa naih zahteva, tera do
ostupawa vlade, poto u onom trenutku ne bi znao kome da poveri sastav
nove vlade, niti bi se kogod, u oi prestojeih izbora, mogao toga da primi.
Ovo moje uverewe delile su sa mnom i sve moje sofiske kolege iz diplomatskog tela, i svi su bili miqewa da bi bugarska vlada bila mnogo popustqivija prema naim zahtevima, da su joj isti sluajno doli posle
svrenih izbora.
Pre nego to zavrim ovaj moj izvetaj, neka mi je slobodno, gospodine
Ministre, da ovde citiram nekoliko nareewa meunarodnog prava, koja su
nama davala puno prava, da od bugarske vlade traimo udaqewe naih emigranata sa naih granica, kao i da protestujemo protivu okupacije jednog
zemqita, koje je jo od vremena prvog ograniewa Srbije pripadalo
Srbiji, i koje je samo usled promene korita pogranine reke Timoka (u 1841
19
Nota se ne nalazi u prilogu izvetaja.
262
godini), ostalo na desnoj wegovoj obali, spojeno sa bugarskom teritorijom.

Tako:
1. to se tie azila, koje jedna drava moe da daje politikim prestupnicima, i o dunostima, koje u takvom sluaju ta drava ima prema
dravi otaxbini takvih prestupnika nalaze se opredeqewa kod Heftera
(Heffter, Das Europische Vlkerrecht, izdawe od 1861 god, str. 122, 63a), i kod
Blunlija (Bluntschli, Das moderne Vlkerrecht, izdawe od 1868 godine, str.
226228, 396 398). Oba ova priznata autora meunarodnog prava ue, da
svaka drava ima pravo davati azil politikim prestupnicima drugih
drava, ali samo pod uslovom, da oni ne zloupotrebqavaju dati im azil, te
da dovode u opasnost mir i poredak drugih drava. Drava, koja azil daje,
duna je po meunarodnom pravu, da preduzme onakve mere, koje su potrebne
da se sprei zloupotreba azila. Meu takve mere spadaju i po Hefteru i po
Blunliju: udaqewe iz pograninih mesta, internirawe u unutrawosti
zemqe, stavqawe pod policiski nadzor i na posletku i proterivawe pojedinih opasnih lica iz zemqe.
2. to se tie sluaja, kada jedna pogranina reka promeni svoje korito,
i ostavi usled te promene jedan deo dravne teritorije na protivnoj obali,
o tome se nalaze nareewa kod Vatela (Vattel, Droit des gens I str. 564, 270),
Klibera (Klber, Droit des gens moderne, str. 167, 133), Martensa (Martens,
Prcis du Droit des gens, I, str. 134, 39), Uitna (Wheaton, Elements du Droit International, I, str. 180, 11), Heftera (Das Europische Vlkerrecht, str. 126, 66) i
Blunlija (Das moderne Vlkerrecht, str. 176177, 298 i 299). Svi ovi auktori ue da se pri pograninim rekama matica reke (Thalweg) ima smatrati za
granicu, i da u sluajima, kada takva reka sa svim promeni svoje korito,
staro korito ostaje granica dravna.
Na osnovu ovako izreenih i jasnih nareewa meunarodnog prava, ja sam
uveren, gospodine Ministre, da emo mi moi lako dokazati osnovanost naih zahteva i nekorektnost drawa bugarske vlade u oba ova sporna
pitawa.
Podnosei vam ovaj izvetaj, i po vaoj eqi, i po mojoj dunosti, ast
mi je, Gospodine Ministre, uveriti vas o mom odlinom potovawu.
SSimi
Zastupnik Srbije
u Bugarskoj
Pov No 70
25 Juna 1884 god.
u Beogradu
263
MOMIR SAMARDI MA
THE REPORT OF ORE SIMI ABOUT THE DEVELOPMENT

OF THE QUESTION BREGOV IN 1884
Summary
The border disputes represented one of the problems that had been arising in the relationship among Serbia and Bulgaria, after their confinement in 1879. At the watery border
of two countries, made by the river Timok, the most significant problem was the fact that
the river, over the last couple of decades due to the great floods, changed its course and so,
some parts of the national territory near Bregov and Balej found themselves on the other
side of the river. In spite of the attempts this problem was not successfully solved until
1884 when the Bulgarian Government, in the stern form, brought up the question of remaining of the Serbian border watch-tower near Bregov on the right, Bulgarian side of the River Timok, striving to lower the pressure of the Serbian Government, which demanded
that the Serbian political emigrants who emigrated during the Timok uprising be removed
from the Serbian-Bulgarian border. The negotiations about the Bregov's dispute were unsuccessfully led towards the end of April and during May and they served the Serbian Government as a reason for the breakage of the diplomatic relations with Bulgaria since the
Bulgarian Government had ordered the seizure of the controversial watch-tower by the armed force. After returning to Belgrade a Serbian diplomatic representative in Bulgaria
ore Simi wrote a detailed report about the development of the controversial questions.
On this occasion we are presenting a part of the report about the development of the dispute in connection with the watch-tower near Bregov that has never been published.
264
Dr ALEKSANDAR KASA
UDC 323.1./.2 (497.113)''1918/1941''
ODJEK MEUNARODNIH PRILIKA U VOJVODINI

IZMEU DVA SVETSKA RATA
Saetak: U radu se daje sintetizovani prikaz refleksija evropskih politikih zbivawa na prilike u Vojvodini, posebno na meunacionalne odnose. Analizira se odjek, pre svega, jaawa nacizma u Nemakoj i ireden
tizma u Maarskoj na zahteve vojvoanskih Nemaca i Maara za znaajnije
poboqawe poloaja u prvoj jugoslovenskoj dravi.
Kqune rei: Vojvodina, Vojvoanski Nemci, Maari, esi, Slovaci,
panski graanski rat, Mala antanta, ban Svetislav Raji, Pokret obnoviteqa.
Kada je poetkom novembra 1918. godine srpska vojska prela Savu i Dunav, meu Saveznicima sila Antante jo nije bilo definitivno reeno
kakva e biti sudbina Austro-Ugarske, a time i vojvoanskog prostora.
Slovensko stanovnitvo je sa oduevqewem doekalo srpsku vojsku kao
oslobodilaku, dok su Nemci i Maari umnogome strahovali za svoju sudbinu. Odluka Velike narodne skuptine Srba, Hrvata i Buwevaca 25. novembra 1918. godine da se Banat, Baka i Barawa prikque Kraqevini Srbiji,
kao i odluka rumskih radikala da interse Srba Srema na buduoj mirovnoj
konferenciji zastupa delegacija Srbije, bila je u funkciji da se evropsko
javno mwewe upozna sa eqom slovenskih naroda u Vojvodini da ive u novoj jugoslovenskoj dravi. Koristei etnike, ali i istorijske, argumente
na Pariskoj mirovnoj konferenciji, Vojvodina je ula u sastav novostvorene jugoslovenske drave.
Prve godine wenog postojawa i konstituisawa, posebno na vojvoanskom
prostoru, karakterie, izmeu ostalog, i refleks zbivawa vezanih za
Oktobarsku revoluciju u Rusiji. Naime, mnogi Vojvoani povratnici sa
Istonog fronta bili su nosioci i propagatori revolucionarnih boqevikih ideja. Isto tako, odreeni uticaj na vojvoansko javno mwewe imala
265
je i Maarska sovjetska republika, posebno weno uguewe od strane Hortijevog reima.

Uesnici ovih revolucija koji su se vratili u Vojvodinu irili su
boqevike ideje i zato nije nimalo sluajno to su na prvim parlamentarnim izborima komunisti odneli prevagu u nekoliko vojvoanskih mesta.
Oekivawa vojvoanskih Maara da e bar one teritorije u Bakoj na kojima ive u veini, posebno u Potisju, ostati u sastavu Maarske, nisu se
ostvarila, a odluke Trijanonskog mirovnog ugovora iz juna 1920. godine
primqene su kao nepravda. etrdeset hiqada vojvoanskih Maara iskoristilo je pravo na optirawe do poetka 1922. godine.
Osnivawe Male antante kao saveza ehoslovake, Rumunije i Jugoslavije trebalo je da poslui kao brana od maarskog revizionizma. Naroito je
wen znaaj doao do izraaja u vreme formirawa Maarske revizionistike lige 1928. godine, kada su odnosi izmeu Maarske i Jugoslavije
bili veoma zategnuti.
Podsticaje maarskom iredentizmu i revizionizmu davala je u isto vreme, i akcija engleskog lorda Harolda Rotermira posebno kada je prvu jugoslovensku dravu zahvatila kriza uslovqena zaotrenim srpsko-hrvatskim odnosima koji su kulminirali ubistvom hrvatskih poslanika u Skuptini juna 1928. godine. Naime, lord Rotermir se otvoreno zalagao za reviziju versajskog mirovnog ugovora u korist Maarske, smatrajui da bi joj
trebalo vratiti Barawu i severne delove Bake iz isto etnikih razloga.
Samo tako, po wemu, mogle su se prevladati jugoslovensko-maarske suprotnosti. Naravno, ovakve ideje bile su osuene sa jugoslovenske strane, a kao
odgovor na to odravaju se brojni protesti u mnogim vojvoanskim mestima, posebno na severu Bake.
Ubistvom jugoslovenskog kraqa u Marsequ, oktobra 1934. godine, jo
vie su se usloili maarsko-jugoslovenski odnosi koji su umnogome imali uticaja i na poloaj maarske nacionalne mawine u Vojvodini. Jugoslovenske vlasti, smatrajui i Maarsku odgovornom za ovo ubistvo, pristupile su represivnijem odnosu prema Maarima u Vojvodini. To se odnosilo
na proveru dravqanstva, tako da je posle ove akcije oko etiri hiqade
vojvoanskih Maara moralo da napusti Jugoslaviju.
Imenovawe ule Gembea 1936. godine za predsednika maarske vlade i
sve vre vezivawe Maarske za nemaki totalitarizam jo vie je
iskomplikovalo jugoslovensko-maarske odnose. Ne samo da su granini incidenti uestali ve su se oni odrazili i na politiko raslojavawe unutar
vostva vojvoanskih Maara. Sve vie su se uoavale dve struje u wihovoj
politikoj orijentaciji. Prva je poivala na eqi za saradwom sa jugoslovenskim vlastima i mirno integrisawe Maara u politiki ivot ueem u parlamentarnoj borbi za osnovna mawinska prava, dok je druga, u prvo
vreme mawe brojna, podstaknuta odreenim spoqnopolitikim uspesima
Maarske, dobijala sve vie pristalica meu vojvoanskim Maarima.
266
Julskih dana 1936. godine oi evropske javnosti bile su uprte ka zbivawima na Pirinejskom poluostrvu. Graanski rat u paniji predstavqae
uvodnu epizodu Drugog svetskog razarawa i prvo znaajnije odmeravawe snaga demokratskih drava sa faistikom ideologijom. Mada je jugoslovenska drava zauzela odreeni neutralan stav, smatrajui da je to iskquivo
stvar panskog naroda, ipak je uz aktivnost komunista i demokratskih snaga pruena izvesna pomo republikanskoj paniji. Ona se ogledala u prikupqawu dobrovoqnih priloga u novcu, odei, obui, hrani, lekovima,
zatim kroz odravawe raznih protestnih mitinga i kwievnih veeri,
tampawem letaka itd. Meutim, od posebnog znaaja bila je akcija slawa
dobrovoqaca za odbranu panske republike, gde se meu 1.750 Jugoslovena
nalo i 106 Vojvoana.
Septembarskih dana 1938. godine celokupna evropska, a ujedno i vojvoanska javnost sa velikom zabrinutou je pratila i zbivawa vezana za sve
agresivniju politiku Treeg Rajha. Britanska, ali i francuska politika
poputawa i wihova spremnost da se zarad evropskog mira razbije ehoslovaka Republika izazvala je odreene reakcije u Jugoslaviji, ne samo iz
razloga to ju je obavezivao savez Male antante ve i to je na wenoj teritoriji, u to vreme ivelo blizu 70.000 eha i Slovaka, najveim delom u
Vojvodini.
Simpatije Vojvoana prema ehoslovakoj razvijane su u itavom meuratnom periodu. Od dolaska Adolfa Hitlera na vlast i wegova eqa da
Treem rajhu prikqui Sudetsku oblast ocewena je kao pretwa evropskom
miru i poetak pokuaja revizije versajskih granica. Nosioci ovih simpatija i ideje slovenske solidarnosti bila je napredna vojvoanska omladina, lanovi sokolskih drutava i drugih drutvenih i kulturnih
organizacija.
Vojvoanski sokoli koji su uestvovali na Desetom svesokolskom sletu
koji se odravao leta 1938. godine u Pragu pod parolom graditi i braniti, po povratku u domovinu sa oduevqewem su priali o spremnosti ehoslovakog naroda da brani svoju demokratiju i granice.
U vreme sve izraenijeg Hitlerovog pritiska na ehoslovaku u Vojvodini su vrene akcije prikupqawa materijalne i novane pomoi za odbranu Republike. Tako je samo u Petrovcu, gde je ivelo u najveoj meri
slovako stanovnitvo, do poetka oktobra 1938. godine prikupqeno oko
sedamdeset hiqada dinara. Uporedo sa ovom akcijom, pristupilo se i organizovawu dobrovoqaca koji su bili spremni da brane demokratski sistem u
ehoslovakoj. Na elu ove akcije stajala je tada ilegalna Komunistika
partija, ali su odreenu aktivnost ispoqavali i pripadnici sokolskih
organizacija u Vojvodini. Ovoj akciji u Vojvodini odazvalo se nekoliko
hiqada dobrovoqaca. Najuspenija je tom prilikom bila skojevska organizacija u Novom edniku, koja je uspela da u ovu akciju ukqui oko sto
dvadeset omladinaca. Meutim, vlada Milana Stojadinovia spreila je
wihov odlazak.
267
Vojvoanski Slovaci sa velikim interesovawem pratili su zbivawa vezana za komadawe ehoslovake. Poetkom oktobra 1938. godine list na
slovakom jeziku koji je izlazio u Petrovcu Narodna Jednota objavio je
telegram ehoslovakoj vladi sledee sadrine: U sudbonosnim trenucima naeg naroda Slovaci iz Jugoslavije stoje vrsto i verno uz ehoslovaku. Bili smo uvek dobri Slovaci i u ime ove slovakosti molimo i sve
vas da do jednog stojite u odbrani prava naroda i drave rame uz rame s braom esima. Neka vas nikakva propaganda ne pokoleba. U toj borbi za jedinstvo naroda i drave uvek smo sa vama.
Odluka evropskih sila da se Sudetska oblast prikqui Nemakoj sa velikom zabrinutou je primqena u Jugoslaviji, pa i u Vojvodini. Tokom
zime 1938/39. godine demokratska vojvoanska javnost ispoqavala je svoje
posebne simpatije i solidarnost prema bratskom ehoslovakom narodu.
Svuda u Vojvodini vre se akcije prikupqawa dobrovoqnog priloga za
eke izbeglice iz Sudeta. Tako su, primera radi, Sokolske upe u Novom
Sadu i Petrovgradu sakupile po trideset hiqada dinara, dok je meu vojvoanskim Slovacima ova akcija imala jo vei rezultat. Sakupqeno je oko
sto sedamdeset hiqada dinara. U ovu akciju bio je ukquen i jugoslovenski
Crveni krst. Primera radi, sreski odbor u Petrovgradu poslao je ekom
Srcu preko 11.000 dinara.
Strahujui od maarskog iredentizma i revizionizma jugoslovenske vlasti gajile su odreeno nepoverewe prema neslovenskim narodima, izraavajui sumwu u wihovu lojalnost. Ban Dunavske banovine Svetislav Raji
pisao je tih dana ministru unutrawih poslova Antonu Korocu sledee:
Slovenski ivaq u ovim krajevima, izmean sa maarskom i nemakom nacionalnom mawinom, plai se sticaja okolnosti u Evropi, da se ne postavi
i Jugoslaviji pitawe otcepqewa nae teritorije naseqene anacionalnim
ivqem. Pretpostavqa se u javnosti da e maarska i nemaka narodna mawina u Vojvodini, posle prisajediwewa Sudetske oblasti Rajhu, ne samo iznalaziti mogunosti da prue izraaja svome zadovoqstvu nego e im
davati i podstreka za snaewe wihovog ivqa u svim pravcima. Vredno je
ovom prilikom spomenuti da su ovdawi Nemci toliko uvereni u snagu
Rajha i Hitlera, pa i sami Maari, da bi Hitler uspeno mogao voditi rat
protiv itave Evrope za nekoliko meseci.
Uviajui problem pregrupisavawa snaga i odnosa meu maarskom, ali
i nemakom mawinom u Vojvodini, i sve jae snaewe nacistiki i faistiki opredeqenih grupa unutar nemake, ali i maarske mawine ban, Raji je ministra Koroca upozoravao da bi se taj nacionalni i politiki
problem mogao reavati na odreeni nain koji je bio prisutan meu radikalnijim srpskim politiarima jo iz prvih godina postojawa Kraqevine
Srba, Hrvata i Slovenaca. Naime, oni su smatrali da je zbog srpskih nacionalnih interesa potrebno promeniti etniku sliku severnog dela drave,
a posebno u Bakoj, gde su Nemci i Maari inili brojniju grupu od sloven-
268
skog stanovnitva. Ni naseqavawe dobrovoqakih porodica nije znaajnije pomerio taj odnos u korist srpskog pravoslavnog stanovnitva.
Zbivawa vezana za sve agresivnije zahteve maarske drave prema Jugoslaviji ponovo su aktualizovala tezu da se maarsko stanovnitvo u Vojvodini mora teritorijalno odvojiti od svoje matine drave. Raji je
zastupao tezu da je potrebno maarsku agrarnu sirotiwu iz Vojvodine preseliti na jug Srbije kako bi se amortizovao wihov zahtev za agrarnom
reformom i odvojio od uticaja komunista.
Ban Raji je isticao i da se moraju aktualizovati jugoslovenski zahtevi
u ciqu reavawa srpskog pitawa u Vojvodini naseqavawem Srba iz Maarske i Rumunije u Baku i Banat. Navodio je to kao nacionalnu potrebu i zadatak jer je u tim zemqama vren veoma izraen proces odnaroavawa.
Nemako stanovnitvo u Vojvodini, kao znaajna narodnosna grupa u
ekonomskom smislu, uz podrku vlade Milana Stojadinovia i finansijskom podrkom Treeg Rajha sa velikim interesovawem pratilo je razvoj
situacije u sredwoj Evropi, a diplomatske i politike uspehe Hitlera
propraalo je sa posebnim oduevqewem. Nemaka tampa u Vojvodini, posebno Deutsches Volksblatt, koji je bio ujedno i politiki organ Kulturbunda,
oduevqeno je pratio sva ova dogaawa, prvo uzdranije, a kasnije, kada je
dolo do izbijawa Drugog svetskog rat, sve otvorenije.
Podstaknuti ovim uspesima Rajha, vojvoanski Nemci otpoeli su sa sve
izraenijom nacionalsocijalistikom propagandom. Naroito je u tome
predwaila grupa okupqena u tzv. Pokretu obnoviteqa. Nosioci i propagatori ovih ideja bili su mladi intelektualci na elu sa Jakobom Avenderom, posebno banatski Nemci koji su studirali u Rajhu, i ve tamo se
ukquili u Nacionalsocijalistiku stranku. Avender je za razliku od nekih starijih umerenijih politiara, imao zadatak i uputstvo da Nemce u
Vojvodini organizuje po uzoru na sudetske Nemce iz vremena pre razbijawa
ehoslovake Republike. Ovakvo ponaawe ekstremnijeg dela nemake mawine u Vojvodini nije ostalo nezapaeno kod banovinskih vlasti. Ban Raji je upozoravao ministra Koroca da se Nemci ponaaju drsko,
organizuju omladinu po vojnikom uzoru, pozdravqaju se dizawem desne
ruke i pozdravom Hajl Hitler, odravaju tajne skupove gde se glorifikuje
stawe u Nemakoj, pevaju himnu Horsta Vesela i izraavaju svoju radost
to e Hitler za kratko vreme da zauzme Sloveniju i Vojvodinu. Osim toga
izdali su i zakquak o zahtevima Nemaca u Jugoslaviji, koji je vrlo blizak
zahtevima sudetskih Nemaca. a izdali su i glasovnice, za koje su smatrali
da je jedna vrsta nemakog plebiscita.
Poetak Drugog svetskog rata, septembra 1939. godine, sa odreenom
pawom praen je i u Vojvodini, posebno meu nemakim i maarskim stanovnitvom. Vojniki uspesi Treeg Rajha, a posebno diplomatski uspesi
Hortijevog reima nakon bekih arbitraa, kada je Maarskoj vraen
Erdeq, podgrejavali su eqe ekstremnijih voa maarske nacionalne mawine u Jugoslaviji da e se to isto dogoditi i sa severoistonim delovima
269
zemqe. Istina, jugoslovensko-maarsko zbliewe i potpisivawe Pakta o

venom prijateqstvu, polovinom decembra 1940. godine, koji je podstican
od strane Nemake, u odreenom smislu potisnuli na kratko ova oekivawa
jer je nakon dvadesetsedmomartovskih dogaawa i kratkotrajnog Aprilskog
rata 1941. godine prestala da postoji prva jugoslovenska drava, a vojvoanski prostor izdeqen je na tri okupaciona podruja.
ALEKSANDAR KASA Ph. D.
THE ECHO OF THE INTERNATIONAL CIRCUMSTANCES IN

VOJVODINA BETWEEN TWO WORLD WARS
Summary:
Having been multi-ethnical and multi-confessional, the area of Vojvodina has in a specific way reacted to the political events in the period between two World Wars. Starting
from the echo of the October Revolution, the forming of the Litle Entente, The Attempt of
the Restauration of the Habsburgs in Hungary, the foundation of the Revisionistic league,
the assassianation of the King Alexander in 1934, the echo of the Spanish Civil War, national minorities in Vojvodina have been trying to build the attitude towards them in the
interest of their own long-term goals. It has particularly been fully expressed during the
30s of XX century when the German National Socialism and the Hungarian separatism
spreaded within the European politics. The Czechoslovakian crisis and falling apart of the
Little Entente, as well as the Vienna arbitration had also had the influence on the political
polarization and the increase of anti-Yugoslav trends within the Germans and Hungarians
in Vojvodina. The events and relations in the European politics have considerably influenced the relations of the national minorities towards the Governmental power trying to find
their place in the approaching changes due to the braking out of the World War II.
270
Mr DRAGICA KOQANIN
UDC 373.3(497.113)''1919/1929''
UNIFIKACIJA OSNOVNIH NARODNIH KOLA

U VOJVODINI 19191929. GODINE*
Saetak: Jedno od osnovnih pitawa prosvetne politike jugoslovenske
drave bilo je ujednaavawe osnovnokolskog obrazovawa i narodnih kola. Tokom cele prve decenije postojawa drave trajao je rad na jedinstvenom zakonskom regulisawu opteg obrazovawa, a ovaj proces je dovren
tek posle uvoewa kraqeve diktature 1929. godine. U radu su na osnovu arhivskih i objavqenih istorijskih izvora i literature izloeni tokovi
ovog procesa na teritoriji Vojvodine (Banata, Bake, Barawe i Srema) u
periodu od 1919. do 1029. godine.
Kqune rei: Kraqevina Srba Hrvata i Slovenaca, Vojvodina, narodne
kole, unifikacija.
Stvarawem Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. godine u novom dravnom okviru nali su se narodi koji su pripadali razliitim civilizacijskim krugovima, sa veoma razliitim istorijskim
tradicijama u okviru drava koje su donedavno bile u ratu. Razlike su se
ogledale u raznim oblastima, od privrednog do kulturnog, a u znaajnoj
meri su se ispoqavale i u oblasti prosvete. Na teritoriji nove drave postojalo je nekoliko kolskih sistema to je bilo ozbiqna prepreka za postizawe proklamovanog duhovnog ujediwewa. Jedno od osnovnih sredstava
za postizawe tog ciqa bila je unifikacija kolskog sistema. Jugoslovenska drava je, u skladu sa liberalnim ideolokim naelima na kojima je
poivala, nastojala da u oblasti prosvete sprovede jedinstveni koncept
* Rad je napisan u okviru projekta Vojvodina-multietniki istorijski prostor

(broj 1332), koji je odobrilo i finansira Ministarstvo za nauku, tehnologiju i
razvoj Republike Srbije.
271
dravnih kola i da nastavne programe uskladi sa osnovnim ciqevima

svoje politike.1
U okviru novostvorene drave postojalo je nekoliko prosvetno-pravnih
podruja. U Banatu, Bakoj i Barawi vaio je ugarski kolski sistem, dok
je u Sremu vailo kolsko zakonodavstvo Hrvatske i Slavonije.2 Sistem
osnovnih kola na teritoriji Banata, Bake i Barawe bio je veoma razuen. Osnovna podela bila je na privatne i narodne osnovne kole. Meu narodnim osnovnim kolama postojala je razlika po tome ko ih je osnovao i
izdravao. Osim dravnih osnovnih kola, postojale su kole politikih optina, kole veroispovednih optina (pravoslavne, protestantske,
rimokatolike, grkokatolike i jevrejske) i spahijske osnovne kole.
kolovawe u osnovnim kolama na teritoriji Vojvodine trajalo je est
godina. Ovakav kolski sistem bio je delimino rezultat izrazito heterogene nacionalne i verske strukture ovog podruja. Prema popisu stanovnitva iz 1921. godine, na osnovu kriterijuma materweg jezika i
veroispovesti, na teritoriji danawe Vojvodine od ukupno 1.544.471 stanovnika bilo je 685.451 (44,4%) Srba ili Hrvata, 368.064 (23,8%) Maara,
321.602 (20,8%) Nemaca, 71.364 (4,6%) Rumuna, 60.684 (3,9%) eha i Slovaka,
13.648 (0,9%) Rusina i 23.659 (1,5%) ostalih. Meutim, potpunija slika o
etnikoj strukturi se dobija tek ako se u obzir uzmu i podaci o veroispovesti. Kako su pravoslavne veroispovesti bili Srbi i Rumuni, oduzimawem
broja Rumuna (71.364) od broja pravoslavnih (611.054 ili 39,6%) dobija se
ukupan broj Srba 539.690 (35%). Broj Jevreja moe da se utvrdi jedino
prema kriterijumu veroispovesti, jer je wihov materwi jezik u to vreme
uglavnom bio maarski i u mawoj meri nemaki. Prema ovom kriterijumu,
na teritoriji Vojvodine ivelo je 19.286 (1,3%) Jevreja. 3
Odmah posle osloboewa Vojvodine (Banata, Bake i Barawe) i ujediwewa sa Srbijom, nove vlasti su nastojale da na wenoj teritoriji izmene ugarski kolski sistem i uklone posledice intenzivne maarizacije. U okviru
Narodne uprave za Banat, Baku i Barawu na tome se posebno angaovao
Odsek za prosvetu. Struno-pedagoki organ Odseka bio je kolska anketa, iji je osnovni zadatak bio da preinai nastavnu osnovu u skladu sa
novonastalim prilikama.4 Narodna uprava je 9. decembra 1918. donela Naredbu da se nastava u svim kolama izvodi na materwem jeziku i to na jezi1
Qubodrag Dimi, Kulturna politika u Kraqevini Jugoslaviji 19181941, Drugi

deo: kola i crkva, Beograd 1997, str. 117120.
Na teoritoriji Srema bio je na snazi zakon o ureewu puke nastave i obrazovawu
pukih uiteqa od 31. oktobra 1888. godine i niz drugih zakonskih akata; Q. Dimi,
Kulturna politika, kw. 2. str. 117.
Prethodni rezultati popisa stanovnitva od 31. januara 1921, Sarajevo 1921,
v.m; Prethodni rezultati popisa stanovnitva od 31. januara 1921, Beograd
1924, v.m.
Arhiv Vojvodine (daqe: AV), fond Ministarstvo prosvete, Odsek za Banat, Baku
i Barawu (daqe: MP BBB), 42/1919.
272
ku dece koja ine veinu. Naredba je 3. februara 1919. cirkularom upuena

svim velikim upanima.5 Time je, u stvari, ukinut maarski jezik kao nastavni jezik u onim kolama gde deca sa maarskim materwim jezikom nisu
bila u veini. Veliku tekou u sprovoewu ove naredbe priiwavao je nedostatak nastavnog kadra sa znawem srpskog jezika. Istovremeno, postojao
je veliki otpor maarskog nastavnog kadra. Mnogi su teko prihvatali
novu dravu i doivqavali su je kao prolazno stawe.6 Posebno nezadovoqstvo meu nesrpskim nastavnim osobqem izazvala je odluka Narodne uprave
krajem 1918. da svi inovnici, meu wima i oni, moraju poloiti zakletvu
vernosti novoj vlasti. Zbog velikih problema oko sprovoewa ove naredbe,
wene odredbe su maja 1919. ublaene. 7
Prema Privremenom ustavu za Kraqevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca
od 18. februara 1919. sve javne i privatne kole i drugi zavodi za obrazovawe stoje pod nadzorom dravne vlasti.8 U skladu sa ovom odredbom i
radi sreivawa prilika u oblasti prosvete u Vojvodini, marta 1919. u Novom Sadu je formiran Odsek Ministarstva prosvete Kraqevine Srba,
Hrvata i Slovenaca za Banat, Baku i Barawu. Ovaj Odsek je u mnogo emu
nastavio poslove koje je zapoeo Odsek za prosvetu Narodne uprave, iz ijeg sastava su preuzeti i neki od vodeih qudi; naelnik Odseka Ministarstva postao je dr Milan Petrovi, raniji zamenik poverenika Odseka za
prosvetu Narodne uprave dr Jovana Laloevia.9 Prema Uredbi o privremenom ureewu Odseka (Odeqewa) Ministarstva prosvete za Banat, Baku i Barawu, wegov zadatak je bio da sprovede likvidaciju kolskih i
prosvetnih prilika u tim krajevima i izjednaewe wihovo s prilikama u
itavom Kraqevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca. Odsek je bio izvrni
organ Ministarstva prosvete i radio je po intencijama ministra Prosvete. U delokrugu Odseka bilo je da propisuje nastavni jezik u osnovnim
i sredwim strunim kolama prema materwem jeziku uenika. Usto, propisivao je u kojoj meri e se uiti srpski jezik, istorija i geografija u
nesrpskim kolama i bio je ovlaen da, po prethodnom odobrewu Ministarstva prosvete, pretvara maarske kole prema potrebi u kole s nastavnim jezikom srpskim.10
7
8
9
10
AV, MP BBB, Naredba br. 945, 11. III 1919; Qubinka Judin, O radu Narodne uprave za
Banat, Baku i Barawu 19181919, Zbornik za drutvene nauke Matice srpske, br.
51, 1968, str. 1920.
Petar Rokai, Zoltan ere, Tibor Pal, Aleksandar Kasa, Istorija Maara,
Beograd, 2002, str. 544.
AV, MP BBB, 2368/1919; isto, 2068/1919.
Slubene novine Kraqevstava Srba, Hrvata i Slovenaca, br. 5, 1919, str. 5.
Drago M. Wegovan, Prisajediwewe Srema, Banata, Bake i Barawe Srbiji 1918,
Novi Sad 1993, str. 114.
Branislav Gligorijevi, O nastavi na jezicima narodnosti u Vojvodini 1919
1929, Zbornik za istoriju Matice srpske, sv. 5, 1972, str. 58.
273
Odmah posle formirawa, Odsek je 19. marta 1919. doneo Naredbu o privremenom ureewu svih zabavita, osnovnih, privrednih i egrtskih
kola. Svim nadzornicima, upraviteqima i nastavnicima kola naloeno je da se najdaqe do 1. aprila 1919. godine organizuje nastavak rada kola, koji je najveim delom prekinut jo u jesen 1918. godine. U ovoj naredbi
osnaena je namera Narodne uprave da se u kole kao nastavnog jezika
uvede materwi jezik dece koja su u veini. Mawini je osiguravano uewe
materweg jezika tako to se u takvim odeqewima materwi jezik izuavao
kao pomoni predmet. Izvrene su izmene i u nastavnim programima uewa
maarskog, odnosno srpskog jezika. Odredbe Nastavne osnove ugarskog ministarstva prosvete iz 1905. i Nastavne osnove Srpsko-pravoslavnog
kolskog saveta iz 1909. godine izmewene su tako da se svi asovi propisani za uewe maxarskog jezika imaju upotrebiti za uewe materweg jezika
u svim nemaxarskim kolama. Izvrene su izmene i u okviru nastavnih
predmeta istorije i zemqopisa. U svim kolama uie se istorija
srpskog naroda i to u prvom redu kulturna istorija, a s wom u vezi kulturna istorija onoga naroda kojemu pripadaju deca. Naredbom je odreeno da se kolska administracija vodi na nastavnom jeziku koji se koristi u
dotinoj koli, a da se prepiska izmeu kole i prosvetnih vlasti vodi na
srpskom jeziku, ili na materwem jeziku, ukoliko se srpski jezik ne zna.
Odreeno je da se sva dotadawa maarska dravna znamewa u kolama u
prisustvu svih lanova uiteqskog zbora imaju odmah unititi o emu
e se napraviti zapisnik.11
Za sprovoewe ove naredbe 15. aprila 1919. doneto je Uputstvo za upanijske kolske nadzornike i nadzornike ekspoziture. kolski nadzornici su dobili nalog da kontroliu sprovoewe ove naredbe i da suspenduju
sve ranije zakone i nareewa Ugarske vlade koji su u suprotnosti sa aktima
Ministarstva prosvete. Najvaniji posao nadzornika i podnazornika je
bio da izvre preglede kola s obzirom na nove politike prilike. Posle zavretka pregleda kola nadzornici su bili duni da podnesu izvetaj o politikom drawu nesrpskih nastavnika.12
Mere novih prosvetnih vlasti imale su kao osnovni ciq da se obnovi
rad kolskog sistema, ali i da se sadraj nastave to vie prilagodi novim politikim okolnostima. Pripreme za novu kolsku godinu poele su
ve aprila 1919. godine time to je Odsek Ministarstva 15. aprila 1919.
izdao Naredbu o popisu obavezne dece od 6 do 12 godina za kolsku
1919/1920. godinu. Ovom naredbom odreeno je da se kolska deca podele
prema kolskim etvrtima, prema materwem jeziku i nastavnom jeziku mesnih kola.13
11
12
13
AV, MP BBB, Naredba br. 945, 11. III 1919.

AV, MP BBB, 1651/1919; B. Gligorijevi, O nastavi na jezicima narodnosti u
Vojvodini, str. 59.
AV, MP BBB, 1475/1919.
274
Sve ove promene u kolskom sistemu na teritoriji Banata, Bake i Barawe vodile su ka wegovom sve veem ujednaavawu i pribliavale su ga
kolskom sistemu na podruju Srbije. Maja 1920. u okviru Odseka Ministarstva prosvete u Novom Sadu, pre svega u wegovom strunom telu kolskoj anketi, vodila se diskusija o nastavnoj osnovi za narodne osnovne
kole. Istovremeno, izmeu Odseka Ministarstva u Novom Sadu i samog
Ministarstva ispoqavale su se razlike u gledawu na neka od vanih prosvetnih pitawa u vezi sa nastavom u narodnim osnovnim kolama. Pri tome
je bilo uoqivo da je Odsek mnogo boqe poznavao lokalne prilike i da je
vie vodio rauna o wima. Odsek je predlagao da se kao nastavni jezik u
osnovnim kolama ostavi materwi jezik, u skladu sa odlukama Narodne
uprave, dok to pitawe ne ree Ministarski savet ili Parlament. Odsek je
predlagao i da se srpski jezik uvede kao obavezan u neslovenske kole tek
od treeg razreda i da Nauku o veri i pojawe predaju svetenici. 14
Sve rasprave su prekinute kada je ministar prosvete Svetozar Pribievi odlukom od 6. juna 1920. proirio vaewe Zakona o narodnim kolama
Kraqevine Srbije iz 1904. sa dopunama od 23. jula 1919. godine na podruju
Banata, Bake i Barawe, kao i na podruje Crne Gore.15 Ovom odlukom ministra Pribievia izvreno je prvo veliko ujednaavawe kolskih sistema na teritoriji Kraqevine.16 U svojoj odluci ministar se pozivao i na
predloge Odseka Ministarstva u Novom Sadu. Proirewem vanosti ovog
zakona je, ujedno, izvreno izjednaavawe nastave u svim dravnim i privatnim narodnim kolama u Banatu, Bakoj i Barawi. Sve osnovne kole na ovoj teritoriji postale dravne i prestalo je pravo javnosti za sve
kole koje nisu dravnog karaktera (veroispovedne, komunalne i optin14
15
16
AV MP BBB, 12081/1920; isto, 20157/1920.

Vladete Tei, kole i nastava, u: Istorija srpskog naroda, VI-2, str. 533535;
Sreko unkovi, kolstvo u periodu do svetskog rata, u: Prosveta, obrazovawe
i vaspitawe u Srbiji, Beograd 1971, str. 2930; Borivoje Aksentijevi, kolstvo u
Srbiji izmeu dva svetska rata, u: isto, str. 3436.
Uspostavqawe moderne kolske regulative u Srbiji otpoelo je 1833. (Ustav
narodnih kola u Kwaevstvu Srbije). Prvi opti zakon o kolama donet je 1844.
godine, kada se prvi put koristio naziv osnovne kole. Najznaajnija promena u
kolskom sistemu nastala je donoewem zakona o osnovnim kolama 1882. godine u
vreme ministra prosvete Stojana Novakovia. Zakonom je uvedeno obavezno
kolovawe za svako dete koje ivi u Srbiji, koje je trajalo est godina (nia
etvorogodiwa i via dvogodiwa osnovna kola). Zbog malog broja kola i
uiteqa kolovawem nije bila obuhvaena ni polovina dece, tako da je novim
zakonom o narodnim kolama od 1897. godine uvedeno obavezno etvorogodiwe
kolovawe uz redukciju nastavnih programa. Zakonom iz 1904. godine vraene su
neke odredbe Novakovievog zakona, ali je ostalo obavezno etvorogodiwe
kolovawe; Sreko unkovi, kolstvo i prosveta u Srbiji u XIX veku, katalog
izlobe, Beograd 1970/1971, str. 1923, 4448, 8292, 125140; Qubinka Trgovevi,
Obrazovawe kao inilac modernizacije Srbije u XIX veku (analitika skica), u:
Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Beograd 1994, str. 218221.
275
ske).17 U prvoj polovini jula iste godine Ministarski savet je doneo odluku
da se svi kolski zakoni Kraqevine Srbije proiruju na teritoriju Banata, Bake i Barawe. Smatralo se da je unifikacijom kolskih propisa prestala potreba za postojawem Odseka Ministarstva prosvete u Novom Sadu
i odlukom Ministarstva prosvete od 6. septembra 1920. Odsek je ukinut.
Kasnije su odluke Ministarstva prosvete sprovoene direktno preko prosvetnih inspektora.18
Radi ostvarewa osnovnih ciqeva prosvetne politike, jugoslovenska
drava je nastojala ne samo na unifikaciji narodnih osnovnih kola nego
i na ukidawu privatnih osnovnih kola. Ministar Pribievi je poetkom 1921. uputio prosvetnim inspektorima uputstvo u kojem je od wih traio da ne dozvole osnivawe privatnih kola, jer je nacionalnim
mawinama data mogunost da u dravnim kolama imaju nastavu na svom
jeziku, pa ne nalazim razloge da privatne kole sa verskim ili nacionalnim karakterom treba i daqe da postoje. Stoga Vam se nareuje da nastojite da se sve privatne kole pretvore u dravne. Privatne osnovne
kole nisu ukinute, ali je veoma oteano osnivawe novih, a u postojeim
kolama drava je vrila nadzor u skladu sa svojom prosvetnom
politikom.19
Jedna od glavnih tekoa posle proirivawa vanosti srpskih kolskih zakona na teritoriju Banata, Bake i Barawe bila je ta to je u Srbiji osnovna kola trajala etiri godine, dok je u bivoj Kraqevini Ugaskoj
trajala est godina. Ovaj problem je prevazien tako to je Ministarstvo
uputilo raspis svim osnovnim kolama na teritoriji Banata, Bake i Barawe da se do donoewa jedinstvenog kolskog zakona za Kraqevinu u petom i estom razredu nastavi sa radom u dotadawem obimu i na jeziku
koji je nastavni jezik u koli. Gradivo iz srpskog jezika, istorije i zemqopisa trebalo je da se obrauje u obimu gradiva iz etvrtog razreda osnovne
kole, samo neto opirnije i u povezivawu sa dogaajima iz opte istorije u skladu sa Naredbom Odseka Ministarstva prosvete u Novom Sadu od
19. marta 1919. 20
Proirivawu vanosti srpskih kolskih zakona na teritoriju Banata,
Bake i Barawe ubrzo su sledile i izmene u nastavnim programima da bi se
izvrilo ujednaavawe nastavnih sadraja. Ministar Pribievi je 26.
jula 1920. izdao naredbu u kojoj su bile i sledee izmene u nastavnom planu
i programu za istoriju i zemqopis: a) Iz srpske istorije za etvrti razred ima se uneti ukratko i upoznavawe prolosti Hrvata i Slovenaca,
naroito u doba samostalnog wihovog ivota, kao i kratak pregled
17
18
19
20
AV MP BBB, 21968/1920; B. Gligorijevi, O nastavi na jezicima narodnosti u

Vojvodini, str. 6162.
B. Gligorijevi, O nastavi na jezicima narodnosti u Vojvodini, str. 63.
Isto, str. 6566.
AV, MP BBB, 38792/1920, isto, 38495/1920.
276
istorije Zete, Bosne sa Hercegovinom i Primorskih oblasti; b) U programu zemqopisa za III razred u taci treoj dodati i nove rene oblasti
u Potisju i gorwem Podunavqu, a ceo tekst u taci etvrtoj zameniti
sa optim pregledom. U programu zemqopisa za etvrti razred ima se
predavati: izuavawe Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. 21
I posle proirewa vanosti srpskih kolskih zakona na teritoriju
Banata, Bake i Barawe pokazala se potreba da Ministarstvo precizira
wegove odredbe u vezi sa pitawima koja su se odnosila na nastavu u mawinskim kolama i nastavu na wihovim jezicima. Ministarstvo je 27. avgusta
1920. donelo naredbu da se sve osnovne kole proglaavaju dravnim. Propisano je da tamo gde postoje deca raznih narodnosti, postoje posebna odeqewa za svaku narodnost, ali pod uslovom da u svakom odeqewu bude
Zakonom propisan broj uenika. U kolama iji nastavni jezik nije
srpsko-hrvatski, predavae se i srpsko-hrvatski jezik, istorija i geografija Kraqevine SHS kao obavezan predmet.22 Nova uputstva u pogledu mawinske nastave Ministarstvo je donelo raspisom od 28. oktobra 1920. Ovaj akt
se odnosio na proirewe i primenu Zakona o narodnim kolama i wime je
odreeno i sledee. 1) Uewe srpskog jezika, zemqopisa i istorije u kolama tuih narodnosti ima se izvoditi sa moguim olakicama pomaui se materwim jezikom kojim se slue uenici, pa i u skraenijem obimu
gradiva. 2) Ova naredba vai i za privatne kole koji se izdravaju iz
privatnih sredstava. U nedostatku nastavnika za ovu nastavu, koji ne
mogu predavati srpski jezik, odredie se honorarni nastavnici za te
predmete /.../ 3) Uewe srpskog jezika u kolama tuih narodnosti otpoee od treeg razreda pa navie, za ovu godinu. Za ovu nastavu, kao i za
istoriju i zemqopis i pevawe postavie se po mogustvu nastavnici
Srbi /.../ 4) Uenici Mojsijeve veroispovesti, poto nemaju svog jezika ve
govore jezikom drugih narodnosti spajae se gdegod je to mogue sa srpskim
uenicima, izuzev mesta gde ne postoje srpske kole /.../23
Koliki znaaj je poklawan optem obrazovawu i narodnim kolama
vidi se i po tome to je obaveznost opteg obrazovawa utvrena i ustavima. Ustavom od 28. juna 1921. (lan 16) odreeno je: /.../ U celoj zemqi nastava poiva na jednoj istoj osnovi prilagoavajui se sredini kojoj se
namewuje. Sve kole moraju davati moralno vaspitawe i razvijati dravqansku svest u duhu narodnog jedinstva i verske trpeqivosti. Osnovna je
nastava dravna, opta i obavezna. /.../ Sve ustanove za obrazovawe pod
dravnim su nadzorom. Drava e pomagati rad na narodnom prosveivawu.
21
22
23
Vladimir Radain, kolska uprava u Banatu, Bakoj i Barawi od 1918. do 1929.

godine, rukopis doktorske disertacije, Novi Sad 1986, str. 7273.
Zbornik zakona, naredaba i vanijih raspisa Odeqewa za osnovnu nastavu
Ministarstva prosvete Kraqevine SHS, Beograd 1921, str. 263266.
Andrija Ogwanovi, Novosadske narodne osnovne kole i wihovi uiteqi od
1703. do 1940. godine, Novi Sad 1964, str. 97.
277
Mawinama druge rase i jezika daje se osnovna nastava na wihovom materinskom jeziku pod pogodbama koje e propisati zakon.24 Ustavom proklamovani ciqevi obrazovawa nisu ostvarivani i pored nastojawa Ministarstva
prosvete da ujednai nastavne planove i programe za osnovne kole za celu
Kraqevinu. Rasprave o nacrtima novog jedinstvenog zakona o osnovnim
kolama trajale su sve do kraja dvadesetih godina.25 Ipak, i u ovom periodu
doneti su neki znaajni propisi koji su doprineli unifikaciji narodnih
kola.
Nakon petogodiweg rada i brojnih rasprava, ministar prosvete Svetozar Pribievi je za kolsku 1925/1926. godinu propisao jedinstveni Nastavni plan za I, II, III i IV razred osnovnih kola Kraqevine SHS.
Jedinstveni Nastavni program za I, II, III i IV razred osnovnih kola Kraqevine SHS je usvojen 1927. godine kao privremen, ali je vaio sve do 1934.
godine.26 Novim jedinstvenim nastavnim planom u etiri razreda osnovne
kole izuavano je 12 predmeta. U prvom i drugom razredu uili su se sledei predmeti: nauka o veri i moralu, srpsko-hrvatski i slovenaki jezik,
poetna stvarna obuka, raun sa geometrijskim oblicima, crtawe, lepo pisawe, runi rad muki i enski, gimnastika i deje igre. U treem i
etvrtom razredu, umesto poetne stvarne obuke, uvedeni su predmeti poznavawe prirode, istorija Srba, Hrvata i Slovenaca i zemqopis.27 Jedinstvenim nastavnim programom odreeni su ciqevi i sadraj nastave svakog
od navedenih predmeta.
Uporedo sa ujednaavawem zakonske regulative, nastavnih planova i
programa, dravne prosvetne vlasti su nastojale na izradi jedinstvenih uxbenika za osnovne kole. Rad na pisawu uxbenika doneo je male rezultate i
za veinu predmeta u osnovnim kolama nije bilo uxbenika. Najvei nedostatak oseao se u nedostatku uxbenika za nastavu zemqopisa, istorije i
poznavawa prirode. Na podruju Banata, Bake i Barawe Ministarstvo
prosvete je insistiralo da se koriste samo oni uxbenici koje je predlagao
Glavni prosvetni savet kao struno telo Ministarstva. 28
Zakon o jedinstvenim osnovnim narodnim kolama je postao jedan od
prioriteta posle uvoewa diktature kraqa Aleksandra 6. januara 1929.
Vlada Petra ivkovia je maja 1929. izradila predlog Zakona o narodnim
kolama koji je usvojen 5. decembra iste godine. U duhu estojanuarske
24
25
26
27
28
Ustav Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd 28. juni 1921, prema: Branko
Petranovi, Momilo Zeevi, Jugoslovenski federalizam, ideje i stvarnost,
tematska zbirka dokumenata, tom I, 19141943, Beograd 1987, str. 127140.
Prvi projekat zakona o osnovnim kolama izraen je jula 1919, a sledili su mu
projekti zakona iz 1921, 1925, 1927. i 1928. godine, Q. Dimi, Kulturna politika,
kw. 2, str. 119, nap. 127.
Q. Dimi, Kulturna politika, kw. 2, str. 121.
Slubene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, br. 159, 1925, str. 1113.
AV, MP BBB, 21261/1920.
278
ideje29, odnosno ideologije integralnog jugoslovenstva, naredne kole su

definisane kao dravne ustanove, iji je zadatak da nastavom i vaspitawewm u duhu dravnog i narodnog jedinstva i verske trpeqivosti
spremaju uenike za moralne, odane i aktivne lanove dravne, narodne i
drutvene zajednice; da ire prosvetu narodnu neposredno i posredno saradwom sa kulturnim ustanovama za kulturno prosveivawe. Nastava u
narodnim kolama nije postala opta i obavezna u celoj Kraqevini i
bila je besplatna. Drava je na sebe preuzela brigu o otvarawu kola, odnosno stvarawu kolske mree, kao i o plaawu nastavnika. Osnovna kola trajala je etiri godine, a via narodna kola je trajala naredne
etiri godine. kolovawe u svih osam razreda bilo je obavezno. Donoewem ovakvog zakona dravne vlasti su nastojale da unifikuju osnovno kolovawe na celoj teritoriji Kraqevine, kako u pogledu duine trajawa,
tako i u pogledu nastavnih sadraja. U jedinstvenim osnovnim kolama
predavalo se ukupno 14 nastavnih predmeta. Osim onih predvienih jedinstvenim nastavnim planom i programom iz 1926. godine, predavali su se i
novi predmeti: domainstvo i higijena. 30
Zakon je predvideo da se nastava izvodi na dravnom jeziku kojim su se
smatrali srpsko-hrvatski i slovenaki jezik. Posebni lanovi zakona regulisali su pitawe nastave na jezicima nacionalnih mawina. Bilo je predvieno da se u mestima gde u veem broju ive graani drugog jezika otvore
posebna odeqewa pri osnovnoj koli. Prema ovom zakonu, minimalan broj
uenika potreban za otvarawe ovih odeqewa bio je prepolovqen u odnosu
na vaei zakon. Wihov nastavni plan i program bio je isti kao i u drugim
osnovnim kolama. Dravni jezik je bio obavezan u ovim kolama. Tamo
gde nije bio dovoqan broj dece za odeqewa na mawinskim jezicima, deca su
bila obavezna da pohaaju kole sa nastavom na dravnom jeziku. Ukinuto
je pravo nacionalnim mawinama da osnivaju i otvaraju privatne kole,
osim one koje su bile predviene meunarodnim ugovorima. 31
Usvajawem i primenom jedinstvenog zakona o osnovnim narodnim kolama krajem 1929. zavren je jedan relativno dug period unifikacije osnovnog kolskog sistema Kraqevine. Donoewe ovog zakona znailo je ujedno
i unifikaciju osnovnih kola na podruju Vojvodine, odnosno Banata,
Bake, Barawe i Srema.
29
30
31
Svetozar Axi, Pravni poloaj narodnih kola, rukopis doktorske teze, Beograd,
1941, str. 4142.
Slubene novine Kraqevine Jugoslavije, br. 289, 1929; Q. Dimi, Kulturna
politika, kw. 2, str. 122128.
Isto.
279
Dragica Koljanin MA
The unification of the public schools in Vojvodina 19191929

Summary
After the establishment of the Yugoslav state, nations with different historical and cultural inheritance found themselves within its borders, which was expressed within their
education as well. The new state was proceeding from the liberal ideological principles,
striving to put the schoool system under its full control and carry out the unification of the
primary education and national schools as its most important part. That process had had a
special importance in Vojvodina (Banat, Baka, Baranja and Srem) inside of which, during the existence of the Magyarization. The primary aim of the measures of the new educational authorities, was the renovation of the work of the school system, but they als
wanted to adapt its curriculum as much as possible to the new political circumstances. All
the changes within the school system on the terrirory of Banat, Baka and Baranja led to its
greater unification and brought it closer to the school system on the territory of Serbia. On
6 june, 1920, the Minister of education Svetoza Pribievi extended the effectivness of the
Law upon the Public schools of the Kingdom of Serbia from 1904 with the amendments
from 23 July, 1919, on the territories of Banat, Baka and Baranja. By that, the first great
unification of the school, systems on the territory of the Kingdom was completed. In the
first half of July of the same year, the Ministry Council made a decision that alkl the school
laws of the Kingdom od Serbia would spread troughout the territory of Banat, Baka and
Baranja and would be put into effect. For the sake of he achievement of the primary goals
of the educational policy, the Yugoslav state strived not only to unify the national primary
schools but to abolish the private national schools as well. What great importance had
been given to the common education and to the national schools could also be comprehended if we take into the account the fact that the obligation of having the common education
was established according to the Constitution from 28 June, 1921. The Law of the unified
primary public national schools became one of the priorities after introducing the dictatorship of the King Alexander on the 6 January, 1929. In May, 1929, the Government of Petar
ivkovi amended a bill of the Law upon the Public schools that was adopted on 5 December, of the same year. The passing of this law meant, at the same time, the unification of the
elementary schools on the territory of Vojvodina, that is, Banat, Baka, Baranja and Srem.
280
Dr BIQANA IMUNOVI-BELIN UDC 373.3(497.113)''1929/1941''
PROSTORNI POTENCIJALI OSNOVNOG KOLSTVAU

DUNAVSKOJ BANOVINI (19291941)1
Saetak: U radu su izloeni rezultati istraivawa osobenosti obezbeivawa prostora (kolskih zgrada) za odravawe obavezne osmogodiwe
osnovne nastave u Dunavskoj banovini, administrativno-teritorijalnoj jedinici Kraqevine Jugoslavije, koja je tridesetih godina XX veka obuhvatala Barawu, Baku, Banat, Srem i srediwe delove umadije.
Kqune rei: istorija, Kraqevina Jugoslavija, Dunavska banovina (Vojvodina i umadija), obavezno osmogodiwe obrazovawe, osnovno kolstvo, kolske zgrade.
Prema Zakonu o narodnim kolama od 5. decembra 1929. godine i zakonima o izmenama i dopunama ovog zakona iz 1930, 1931. i 1933. godine u Kraqevini Jugoslaviji su narodne kole bile dravne ustanove, iji je zadatak:
da nastavom i vaspitawem u duhu dravnog i narodnog jedinstva i verske
trpeqivosti, spremaju uenike za moralne, odane i aktivne lanove dravne, narodne i drutvene zajednice; da ire prosvetu u narodu neposredno i
posredno saradwom sa kulturnim ustanovama za narodno prosveivawe.
Obavezno opte osnovno obrazovawe u Kraqevini Jugoslaviji, prema Zakonu o narodnim kolama, trebalo je da traje osam godina i da se odvija u dva
ciklusa. lanom 8. Zakona utvreno je da osnovna kola traje etiri godine. Po zavretku osnovne kole, trebalo je da deca pohaaju jo etiri
razreda vie narodne kole (peti, esti, sedmi i osmi). Od obaveze pohaawa viih narodnih kola Zakonom su bila osloboena deca koja posle
svrenog etvrtog razreda osnovne kole produe kolovawe u graanskoj, sredwoj ili kojoj strunoj koli, kao i deca koja pre navrene et1
U radu su izloeni etapni rezultati istraivawa u okviru projekta Vojvodina

multietniki istorijski prostor, finansiranog od strane Ministarstva za
nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije (evidencioni broj 1332).
281
rnaeste godine odu na zanat i trgovinu ili pohode zanatsku trgovaku

kolu. Ako bi neko napustio kolovawe u nekoj od pomenutih kola pre
vremena kada bi svrio obavezno kolovawe u narodnoj koli, morao se
vratiti u wu kako bi dovrio propisano osmogodiwe kolovawe.
Prema lanu 3. Zakona o narodnim kolama drava je bila obavezna da
se stara o otvarawu narodnih kola, postavqawu i plaawu svih nastavnika u wima. Obaveznost i besplatnost osnovnog kolovawa u dravi bile su
potvrene i lanom 16. Ustava Kraqevine Jugoslavije od 3. septembra 1931.
godine. Zakonom o narodnim kolama bilo je predvieno da se osnovne
kole moraju otvoriti u svim mestima gde u okolini od 4 kilometara u
polupreniku (radijusu) ima najmawe 30 dece obavezne da pohaaju kolu.
Otvarawe viih narodnih kola je, meutim, trebalo da bude postupno,
u skladu sa stvorenim uslovima. Radi ostvarivawa ovih odredbi, Zakonom je predvieno organizovawe kolskih optina, kao kolskih upravnih jedinica. Teritorija kolskih optina najee se podudarala sa
teritorijom upravnih optina, ali je po Zakonu bilo mogue da se u jednoj
upravnoj optini organizuje vie kolskih, ili da se vie upravnih optina objedini u jednoj kolskoj, to je zavisilo od broja stanovnika u
upravnoj optini. Svaka kolska optina imala je svoj mesni kolski odbor, odgovoran za ostvarivawe dunosti predvienih Zakonom. lanovi
mesnog kolskog odbora po dunosti bili su predsednik upravne optine,
upraviteq narodne kole, upraviteq graanske kole i optinski rejonski lekar. Pet ostalih lanova mesnog kolskog odbora birao je svake godine optinski odbor iz reda uglednih lica, dravqana Kraqevine
Jugoslavije. kolske optine bile su obavezne da obezbede potrebno zemqite za kolu, kolsko dvorite, igralite, zemqite za praktinu
poqoprivrednu nastavu, uiteqski vrt (u selima obavezno, a u gradovima
po mogustvu), i za uiteqske stanove, sve to po mogustvu u blizini kole, da sagrade i u dobru stawu odravaju kolske zgrade sa potrebnim
uionicama i radionicama, udeenim prema higijenskim i pedagokim
pravilima, kancelarijama i zbornicom, stanovima za nastavnike i posluiteqe, a eventualno (po mogustvu) i sa dvoranom za sobnu gimnastiku i kolske sveanosti. U nadlenosti kolskih optina bilo je i
nabavqawe nametaja i uila, kwiga i kolskog pribora za siromanu
decu, ogreva za kolu, upraviteqa i kolskog posluiteqa, podmirivawe
svih stvarnih potreba oko izdravawa kola, starawe da svi putevi koji
vode koli budu ispravni, donoewe odluka o otvarawu i starawe o
kolskim kuhiwama, obdanitima, kupatilima i dejim poliklinikama i
pomagawe drugih prosvetnih ustanova na teritoriji kolske optine.
Ostvarivawe nadlenosti kolskih optina podrazumevalo je znaajna
finansijska sredstva, zbog ega je Zakonom bilo predvieno da svaka
kolska optina mora imati svoj buxet. Drava je bila obavezna da prui
pomo siromanim optinama, naroito onima u kojima propisanih kolskih zgrada nije bilo. Zakonom je bilo predvieno osnivawe Dravnog
282
kolskog fonda pri Dravnoj hipotekarnoj banci iz kojeg bi se siromanijim kolskim optinama davali zajmovi za gradwu kolskih zgrada. 2
Osnivawe banovina u Kraqevini Jugoslaviji krajem 1929. godine imalo
je veliki znaaj za sprovoewe odredbi Zakona o narodnim kolama. U nadlenosti bana, kao nosioca celokupnog dravnog programa na podruju
banovine, bilo je osnivawe, ureivawe i praewe rada narodnih kola,
graanskih, dravnih, privatnih, svih niih strunih i sredwih kola.
Banovi su se, pored ostalog, starali i o gradwi, odravawu i snabdevawu
svih pomenutih kola. Sloene obaveze koje su proizilazile iz nadlenosti banskih uprava u oblasti prosvete ostvarivane su najveim delom radom posebnih organa: Prosvetnog odeqewa i Banovinskog kolskog
odbora.3 lanovi Banovinskog kolskog odbora bili su po dunosti pomonik bana, naelnik Prosvetnog odeqewa, banski kolski nadzornik i
ef Odseka za sredwu nastavu u Prosvetnom odeqewu, a zatim i po jedan
sanitetski, poqoprivredni i tehniki referent banske uprave, po jedan
upraviteq uiteqske, sredwe, graanske i narodne muke i enske kole
iz sedita banske uprave, jedan inovnik najvie finansijske vlasti i pet
graana koji se interesuju kolom i prosvetom, a koje je odreivao ban.
Banovinski kolski odbor imao je, po Zakonu o narodnim kolama, dunost da izradi i podnosi banu detaqan i obrazloen predlog onog dela banovinskog buxeta koji se odnosi na kolstvo u banovini. 4
Dunavska banovina je, kao jedna od devet administrativno-teritorijalnih
jedinica Kraqevine Jugoslavije, ustanovqena Zakonom o nazivu i podeli
5
Kraqevine na upravna podruja od 3. oktobra 1929. godine. Obuhvatila je severoistone delove jugoslovenske drave: Barawu, Baku, Banat, Srem (delove bive Austro-Ugarske, koji su zajedniki nazivani Vojvodinom i koji
su pripojeni Kraqevini Srbiji odlukama Velike narodne skuptine Srba,
Buwevaca i ostalih Slovena novembra 1918. godine), kao i srediwu uma2
4
5
lanom 2. Zakona o narodnim kolama dravi je dato pravo da prinudi roditeqe

ili starateqe koji zanemaruju vaspitawe svoje ili poverene im dece, na vrewe
dunosti prema wima, pa ak i pravo da od roditeqa ili starateqa, koji su
nesposobni za vrewe tih dunosti (zbog raznih poroka, bolesti ili nemarnosti)
oduzme decu i smesti u druge porodice ili u dravne zavode. G. Niketi, Zakon o
narodnim kolama sa svima uredbama, pravilima i pravilnicima za wegovo
izvrewe, Zbirka zakona protumaenih sudskom i administrativnom praksom, sv.
158, Beograd 1935, 78, 58, 100107, 270276.
Almanah Kraqevine Jugoslavije. IV. Jubilarni svezak 1929-1931. (S odobrewem
Centralnog Presbiro-a Pretsednitva Ministarskog saveta. Po zvaninim podacima sastavio Viktor Manakin, glavni urednik). Drugo izdawe, Zagreb 1932,
256259.
G. Niketi, Zakon o narodnim kolama, 277281.
Zakon o nazivu i podeli Kraqevine na upravna podruja od 3. oktobra 1929. godine,
u: B. Petranovi-M. Zeevi, Jugoslavija 19181988. Tematska zbirka dokumenata,
Beograd 1988, 316.
283
diju i severoistone delove Kraqevine Srbije. U tom obimu postojala je do

aprilskog rata 1941. godine. Sedite Kraqevske banske uprave Dunavske banovine bilo je u Novom Sadu. 6
Dunavska banovina svrstavana je meu prosvetno najrazvijenije oblasti
u Kraqevini Jugoslaviji.7 Analitiari su poetkom tridesetih godina
esto isticali da se moe zakquiti da Dunavska banovina, uz Dravsku i
Savsku, predwai u prosvetnim i kolskim ustanovama u dravi.8 Na podruju Dunavske banovine bilo je u kolskoj 1929/30. godini ukupno 923
osnovne (narodne) kole. U Dravskoj banovini bilo je u isto vreme 100
kola mawe nego u Dunavskoj (823), ali je odnos izmeu broja kola, broja
stanovnika i veliine teritorije u Dravskoj banovini bio znatno povoqniji.9 Prostorni potencijali za odravawe obavezne osmogodiwe osnovne
nastave bili su razliiti i u pojedinim delovima Dunavske banovine.
Tabela 1.
6
7
Almanah Kraqevine Jugoslavije. IV. Jubilarni svezak. 19291931, 252, 262, 514.
Prosvetnim prilikama u svakoj pojedinoj banovini u Kraqevini Jugoslaviji
znaajnu pawu posvetio je istoriar Qubodrag Dimi u delu Kulturna politika
Kraqevine Jugoslavije. Saet pregled prosvetnih prilika u Dunavskoj banovini
zasnovao je na statistikim podacima i izvetajima kolskih nadzornika i
inspektora Prosvetnog odeqewa Dunavske banovine o stawu narodnih kola u ovoj
oblasti. Posebno je istakao sloenost nacionalnog aspekta prosvetne politike
Kraqevine Jugoslavije u Dunavskoj banovini, koja je uticala da obrazovni sistem
upravo ovde bude, s jedne strane, brojno najvei nastavni organizam u dravi, po
vrstama najrazgranatiji a po unutrawem sklopu, usled velikog prisustva nacionalnih mawina, najsloeniji, a s druge, da kolstvo tokom tridesetih godina XX
veka upravo u ovoj oblasti bude u snanom previrawu, uoqivijem u odnosu na
ostale banovine. Q. Dimi, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije, II, Beograd 1997, 41, 50.
T. Militar, Prosvetne i kolske prilike u Dunavskoj banovini, Letopis Matice
srpske, kw. 326, sv. 12/1930, 176; P. M. Jefti, Prosvetne prilike na teritoriji
Dunavske banovine, Letopis Matice srpske, kw. 329, sv. 3/1931, 252.
U Dravskoj banovini je proseno na svakih 20 km2 i 1.400 stanovnika postojala jedna
kola, dok je u Dunavskoj banovini odnos izmeu broja osnovnih kola i
teritorije iznosio 1 : 34 (km2), a izmeu broja kola i ukupnog broja stanovnika 1:
2.500. Almanah Kraqevine Jugoslavije. IV. Jubilarni svezak, 285, 521522.
Krajem tridesetih godina vrilac dunosti naelnika Prosvetnog odeqewa,
Pavle Jefti tvrdio je da je u Dunavskoj banovini krajem 1929. godine bilo 1.012
osnovnih i viih narodnih kola sa 4.524 odeqewa. Kraqevska banska uprava
Dunavske banovine, Prosvetno odeqewe, Pov. IV br. 1035/1937 Podaci o prosvetnim prilikama u Dunavskoj banovini 19141938. (privatna zbirka u svojini autora;
u daqem tekstu KBU, Pov. IV br. 1035/1937)
284
Osnovno kolstvo u Dunavskoj banovini poetkom tridesetih godina XX

veka10
BROJ
OBLAST
Baka
Banat
Srem
umadija
Dunavska
banovina
STANOVNIKA
BROJ
OSNOVNIH
KOLA
769.377
(32%)
580.089
(24%)
285.534
(12%)
760.444
(32%)
175
(19%)
192
(21%)
150
(16%)
404
(44%)
2.395.444
(100%)
921
(100%)
BROJ
BROJ
PROSEAN
BROJ
BROJ AKA
U KOLI /
ODEQEWU
ODEQEWA
KOLSKIH
PROSTORIJA
AKA
1.524
(38%)
985
(25%)
545
(14%)
938
(23%)
1.368
(156)
1.060
(+75)
486
(59)
1.048
(+110)
83.406
(39%)
59.543
(28%)
26.232
(12%)
46.093
(21%)
3.992
(100%)
3.962
(30)
477 / 55
310 / 60
175 / 48
114 / 49
11
215.274
(100%)
234 / 54
U umadijskom delu Dunavske banovine bilo je posle Prvog svetskog

rata ukupno 356 kolskih zgrada sa 760 uionica. Priblino 18% zgrada
nije bilo upotrebqivo, bilo zato to su bile suvie stare ili graene od
slabog materijala, a oko 24% uionica nije bilo udobno za odravawe
nastave. Obnova kola u umadiji, koje su tokom Prvog svetskog rata pruale udobno odmorite za prolazee vojne odrede, a u vreme okupacije
najee bile upotrebqavane kao kasarne vojnih i andarmerijskih posada
ili magacini za smetaj vojne opreme i hrane, tekla je, prema ocenama
prvog efa Odseka za osnovnu nastavu u Prosvetnom odeqewu Dunavske banovine uglednog pedagoga ivojina orevia, tokom dvadesetih godina
XX veka lagano i teko. U obnovu starih i oteenih i izgradwu novih
stotinak kolskih zgrada uloeno je tokom dvadesetih godina priblino
25 miliona dinara, od ega su oko 15 miliona investirale optine, a ostatak od priblino 10 miliona dotirale okrune, oblasne, banovinske i
dravne vlasti. Izgradwa novih osnovnih kola u umadiji bila je, prema
10
11
Podaci o osnovnom kolstvu u Barawi u Almanahu Kraqevine Jugoslavije, koji je

korien kao izvor za ovu tabelu, nisu objavqeni, pa je Barawa izostavqena i iz
ovog pregleda. Osnovnih kola je u Barawi bilo 59, to je inilo 6% ukupnog
broja osnovnih kola u Dunavskoj banovini. Moe se, meutim, pretpostaviti da
broj odeqewa u tim kolama nije bio veliki (ne vei od 22, 5% ukupnog broja odeqewa), kao ni broj uenika, s obzirom na iwenicu da je stanovnitvo Barawe
inilo samo 2% ukupnog broja stanovnika Dunavske banovine. Almanah Kraqevine
Jugoslavije. IV. Jubilarni svezak, 285, 521522.
Prema popisu iz 1931. godine, u Dunavskoj banovini je stanovnika uzrasta od 6 do 11
godina bilo priblino 300.000, a uzrasta od 11 do 14 godina oko 150.000. Prvi
rezultati popisa stanovnitva na dan 31. marta 1931. godine, Statistiki godiwak 1929, Kw. 1, Beograd 1932, 72-73.
285
miqewu orevia, znaajno olakana velikom predusretqivou i

gotovou naroda da besplatno dade sav materijal pa i radnu snagu s kojom
selo raspolae.
Poetkom tridesetih godina XX veka u umadiji je bilo ukupno 447
kolskih zgrada sa 1. 140 uionica. Priblino 90% kolskih zgrada bilo
je, prema ocenama orevia, u to vreme u higijenskom i pedagokom pogledu zadovoqavajue. tavie, prvi ef Odseka za osnovnu nastavu u
Prosvetnom odeqewu smatrao je da se moe rei da umadija ima najlepe i najmodernije kole u Dunavskoj banovini. Posebno je isticao nekoliko ugledno i raskono graenih zgrada, meu kojima su bile narodne
kole u Gorwem Milanovcu, ivkovcima, utcima i Svrakovcima (kaerski srez), Stanovima, Zabojnici i Dragobrai (gruanski), umiu
(kragujevaki), Belosavcima (oplenaki), Vuiu (lepeniki), Koraici
(mladenovaki), Velikom Oraju (oraki), izdvajajui naroito narodnu
kolu u selu Oracu kod Aranelovca, kao pravi i dostojan spomenik Karaoru velikom Voi Naroda i velikom inu koji se na tom mestu odigrao
februara 1804. godine. iwenica da umadija ima reprezentativnije
zgrade za narodne kole negoli neki drugi krajevi gde je materijalna kultura na viem stepenu, pa i bogatstvo vee, po miqewu ivojina orevia, ubedqivo je svedoila o odanosti umadinaca narodnoj prosveti i
kulturi.12 Uprkos takvim ocenama, nepismenost je poetkom tridesetih
godina u umadijskom delu Dunavske banovine bila izraenija nego u severnim delovima Dunavske banovine. 13
Problemi odravawa obavezne osmogodiwe osnovne nastave u Bakoj,
Barawi, Banatu i Sremu proisticali su iz iwenice da je meu priblino
1.500 kolskih zgrada u ovim oblastima nekoliko stotina bilo u vlasnitvu crkvenih optina pojedinih verskih zajednica (pravoslavne,
rimokatolike, protestantskih, jevrejske). Potpunim podravqewem
veroispovednog kolstva (1920) kolske zgrade crkvenih optina predate
su sa celokupnim inventarom mesnim kolskim odborima. U zemqinim
kwigama, meutim, crkvene optine su i daqe registrovane kao vlasnici
kolskih zgrada i zemqita na kojima su izgraene. U veini sluajeva to
je znailo obavezu mesnog kolskog odbora da plaa zakup za koriewe
12
13
. orevi, Danawe stawe narodnih kola u umadiji u: D. orevi (Ur. ),

umadija u prolosti i sadawosti, Subotica 1932, 344346.
Prema popisu stanovnitva iz 1921. godine procenat nepismenih u Vojvodini bio
23, 21%, a u Srbiji 65, 43%. Q. Dimi, Jugoslovenska drava, drutvo i prosvetna
politika, u: Q. Dimi i dr., Ministarstvo prosvete i ministri Kraqevine
Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraqevine Jugoslavije 19181941, Beograd 2002, 13.
Iako je pismenost je u Kragujevakom, Poarevakom i Smederevskom okrugu, koji
su uli u sastav Dunavske banovine, bila rairenija nego u drugim delovima
Srbije, prema popisu stanovnitva iz 1931. godine nepismenih je i u wima bilo
priblino 45%. U Kragujevakom okrugu pismenih je, prema popisu iz 1931. godine,
bilo 49, 86%, Smederevskom 47,43%, a u Poarevakom 38,35%. M. Isi, Pismenost u Srbiji u prvoj polovini XX veka, Tokovi istorije, sv. 12/1993, 98101.
286
zgrade. Izgradwa novih kolskih zgrada smatrana je jednom od najvanijih

pretpostavki za onemoguavawe crkvenih optina da prave smetwe u
sprovoewu dravne prosvetne politike. 14
kolske prilike u selu Ostojievu (Potiski sv. Nikola) ukazuju na
osnovne probleme osnovnog kolstva u severnim delovima Dunavske banovine. kolske zgrade ranijih veroispovednih osnovnih kola koriene
su u Ostojievu za potrebe rada dravnih narodnih kola sve do 1941. godine, jer nove nisu izgraene. U selu je bilo pet kola. Svaka se nalazila u
posebnoj kolskoj zgradi. Iako su sve bile dravne, nazivane su prema jeziku nastave. Dve su bile srpske, i po jedna slovaka, maarska i nemaka.
Za potrebe ovih kola koriene su dve zgrade srpske pravoslavne crkvene optine, jedna zgrada rimokatolike crkvene optine, jedna slovake
evangelistike crkvene optine i jedna zgrada (zapravo, samo magazinski
prostor) u privatnom vlasnitvu. Jedino je dravno zabavite bilo smeteno u optinsku zgradu, koja, je inae, neposredno posle Prvog svetskog
rata sluila za smetaj optinske andarmerije. Ukupna vrednost svih
zgrada korienih za kolske potrebe u selu procewivana je na 450.000
dinara.15
Mnoge kolske zgrade u severnim delovima Dunavske banovine, prevashodno zbog starosti i dotrajalosti, neodgovarajue veliine ili loe
opremqenosti, nisu zadovoqavale potrebe odravawa nastave. kolskih
zgrada poetkom dvadesetih godina, meutim, uopte nije bilo u novoosnovanim kolonijama u Bakoj i Banatu.16 U novim selima i naseqima u Barawi, Bakoj i Banatu najee nisu osnivane nove kolske optine, nego su
otvarana odeqewa kolskih optina na ijoj su se teritoriji kolonije nalazile. Mnoge kolonije dobile su, ipak, skromne kolske zgrade ve tokom
dvadesetih godina. U Bakotopolskom srezu je, na primer, zbog velikog broja kolonizovanog stanovnitva do 1929. godine podignuto devet novih
kolskih zgrada sa sporednim prostorijama i stanovima za uiteqe. Nove
kolske zgrade podignute su tokom dvadesetih godina u kolonijama u optinama Stara Moravica (u Staroj Moravici i koloniji Sokolac), Baja
(Tomislavci), Baka Topola, (Sokolac), Feketi (Novo Selo), antavir
(dve kole u antaviru i po jedna u Dobrovoqakom selu i Haxievu). Veliki znaaj za gradwu kolskih zgrada u Bakotopolskom srezu tokom dvadesetih godina, pored sredstava koja su uloile optinske i dravne
vlasti, imala su sredstva dobijena od privatnih lica i drutava. U Senanskom srezu podignute su dve kole u Adi, jedna u Horgou, jedna na ko14
15
16
14 KBU, Pov. IV br. 1035/1937.

R. Veselinovi, Istorija Ostojieva od najstarijih vremena do kraja 1964, Novi
Sad 1970, 196.
O agrarnoj reformi i kolonizaciji opirnije u: N. L. Gaea, Agrarna reforma i
kolonizacija u Bakoj 19181941, Novi Sad 1968; N. L. Gaea, Agrarna reforma i
kolonizacija u Banatu 19191941, Novi Sad 1972; N. L. Gaea, Agrarna reforma i
kolonizacija u Sremu 19191941, Novi Sad 1975.
287
loniji Bako Duanovo i jedna na koloniji Velebit kod Stare Kawie. U

Subotikom srezu kolske zgrade podignute su u kolonijama ednik, Zobnatica, Tavankut, Kelebija, Mali Beograd i Karaorevo.17 Naseqenici
dobrovoqake kolonije Staro urevo nadomak Temerina, na primer, odluili su ve na jednom od prvih seoskih zborova da podignu osnovnu kolu. Predvieni trokovi za izgradwu glavne kolske zgrade, sokolane,
kolske kuhiwe i dva uiteqska dvosobna stana iznosili su oko 500.000 dinara. Od odluke do wene realizacije prolo je tri godine. Istovremeno je
graena i osnovna kola u dobrovoqakoj koloniji Sirig, koja je bila deo
iste kolske optine, te je izmeu ta dva naseqa nastao spor oko koriewa sredstava (kredita i pomoi) iz optinskog buxeta. kola u Starom
urevu je, ipak, zavrena do prolea 1932. godine.18 U Banatu su nove
kolske zgrade podignute u kolonijama Stajievo, Banatski Duanovac i
Viwievo kod Banatskog Despotovca u Velikobekerekom (Petrovgradskom) srezu. U srezu Jaa Tomi nove zgrade podignute su u kolonijama
Aleksandrovo, Banatsko Karaorevo, Vojvoda Stepa i Vojvoda Bojovi
kod Nemake Crwe. U Kovaikom srezu podignuta je samo jedna kolska
zgrada na koloniji Putnikovo kod Uzdina. U Novokawikom srezu podignuta je kola na koloniji Podlokaw kod Banatskog Aranelova. 19
Gradwa novih kolskih zgrada u ovim sredinama imala je poseban kulturni, nacionalni i modernizacijski znaaj i zahtevala daleko vea ulagawa od sredstava koje su za tu svrhu izdvajali optine, Banska uprava i
Ministarstvo prosvete.20 Mnoge nove kolske zgrade, naroito one u zabaenijim selima, novim naseqima i kolonijama na pustarama, nisu odgovarale propisanim higijenskim i pedagokim standardima. Kada je general u
penziji, Milo M. Mihailovi, u avgustu 1929. godine, na zahtev Ministarstva poqoprivrede, obiao desetak kolonija u junom Banatu, izvestio je
da u mnogim kolonijama ima mnogo dece za kolovawe ali ne i dovoqno
kolskih zgrada i uionica. kole su, dodue, postojale u veini kolonija, naroito u onim koje su nastale u produetku starih sela. Takvo stawe
je zabeleeno u naseqima Aleksandrov Gaj (Kupinik), Miletievo, Kriva
Bara (Markovievo), Stari Lec, Velika Greda, Hajduica, Mali am, Veliko Sredite, Vlajkovac, Pavli, Seleu, Vladimirovac, Banatsko
Novo Selo (na Dravnom optinskom i crkvenom dobru Veliko Selo),
Ploica (u optini Bavanite) i koloniji na Dravnom i optinskom
dobru kod Kovina. U kakvom su stawu bile kolske zgrade, nije posebno
ispitivano, ali je u mnogim sluajevima naglaeno da u postojeim kolama nema dovoqno mesta za svu decu, a da u nekim kolskih zgrada uopte
nema. Deca iz kolonije Biosek (Banatski Sokolac), na primer, trebalo je
17
18
19
20
KBU, Pov. IV br. 1035/1937.

P. Pekari, Staro urevo. Ime naseqa, kola i crkva, Zbornik Matice srpske
za istoriju, 59-60/1999, 194, 199, 202203.
KBU, Pov. IV br. 1035/1937.
Q. Dimi, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije, II, 4144.
288
da peae 6 kilometara do najblie kole. Mnoge kolonije ostale su,

ipak, bez kolskih zgrada za narodne kole, a tako i bez uiteqskog kadra
i mogunosti za organizovawe akcija narodnog prosveivawa. 21
U Sremu, koji je imao specifian administrativno-pravni status u
Ugarskoj, prilike u osnovnom kolstvu bile su donekle drugaije nego u
Barawi, Bakoj i Banatu, ili u umadiji. Prema izvetajima naelnika
Sremskomitrovakog, Ilokog i Irikog sreza, kole u Sremu veinom
su i pre Prvog svetskog rata bile u vlasnitvu politikih optina, a ne
crkvenih. Kako je u svom izvetaju naglasio naelnik irikog sreza,
osnovne kole na podruju wegove nadlenosti veinom su osnovale
srpsko-pravoslavne kolske optine i sve su u svom poetku bile veroispovedne, ali postepeno su prelazile da ih izdravaju politike optine
i time su prelazile u dravne ruke, tako da su 1914. god. bile sve ope puke, dakle dravne kole. U Ilokom srezu su u etiri od osamnaest sela
postojale posebne optinske (puke) kole za decu pravoslavne veroispovesti, zbog ega su nazivane veroispovednim, ali su i wih izdravale politike (upravne) optine. Na isti nain funkcionisala je i jedna nemaka
kola u kojoj je postojalo i odeqewe za decu slovake nacionalnosti. Takozvane srpske kole su radile u zgradama koje su pripadale pravoslavnim
crkvenim optinama, dok je nemaka bila smetena u evangelikoj bogomoqi. Meutim, u idskom srezu je vie od 50% kolskih zgrada bilo
vlasnitvu crkvenih optina ili privatnih lica za koje je politika optina morala da plaa zakupninu. U Sremskoj Mitrovici, prema izvetaju
gradskog kolskog nadzornika, postojale su do poetka Prvog svetskog rata
dve veroispovedne i jedna optinska kola. Do 1914. godine su Opu puku
kolu koju je izdravala optina pohaala deca mahom hrvatske narodnosti i rimokatolike veroispovesti. Za decu srpske narodnosti i pravoslavne veroispovesti posebnu veroispovednu kolu izdravala je
mitrovaka srpska pravoslavna crkvena optina. U Sremskoj Mitrovici
je do 1914. godine postojala i jedna od brojnih maarskih kola, koje je i
u Ilokom i u Rumskom srezu izdravalo Julijansko maarsko drutvo iz
Budimpete.22 kolskih zgrada u vlasnitvu Julijanovog drutva bilo je
poetkom tridesetih godina u Sremu desetak. Nalazile su se u sledeim
selima: Bingula, Erdevik, Sot (Iloki srez), Hrtkovci, Nikinci, Platievo, Mali Radinci (Rumski srez), atrinci, Maradik, Neradin, Vrdnik-rudnik, Irig (Iriki srez). Julijanska kola postojala je i u
Petrovaradinu (Novosadski srez). Imovina Julijanovog drutva u Kraqevini SHS stavqena je poetkom 1920. godine reewem ministra trgovine i
industrije pod sekvestar. Uprkos zahtevima Julijanovog drutva i
21
22
Ozbiqniji problem u novim naseqima predstavqao je nedostatak bunara, graevinskog materijala i puteva. . Gal, Izvetaj o prilikama u kolonistikim naseqima junog Banata 1931. godine, Zbornik Matice srpske za istoriju, sv. 24/1981,
183196.
KBU, Pov. IV br. 1035/1937.
289
maarske vlade do poetka tridesetih godina 20. veka sekvestar nije

ukinut. kolske zgrade i imawa nekadawih julijanskih kola ostali su,
meutim, u zemqinim kwigama registrovani na ime Julijanova drutva
u Bidmpeti, to je dovelo do spora izmeu Maarske i Kraqevine
Jugoslavije.23
Iako je kolskih zgrada u vlasnitvu optina u Sremu bilo vie nego
onih koje su zakupqivane, potreba za ulagawem u kolstvo, posebno u izgradwu novih kola, bila je velika prevashodno zbog toga to je ova
oblast od 1914. godine bila ue ratno podruje, to je dovelo do velikih
oteewa kolskih zgrada. Za izgradwu kola, prema izvetaju sreskog
naelnika i Iriga, u ovom srezu je iz optinskih buxeta izdvojeno do 1938.
godine vie od 880. 000 dinara. Nove kole dobili su Neradin, Velika Remeta, Kruedol Prwavor, Rivica, Beenovo Prwavor. U Rumskom srezu je
1918. godine, prema izvetaju sreskog naelnika, stawe kolskih zgrada
bilo alosno. Mnoge kole su za vreme rata bile spaqene (Platievo),
dok su druge bile slinije staji nego li kolskoj zgradi (kola u Hrtkovcima je zaista i bila preureena staja). Posle Prvog svetskog rata podignute su nove kolske zgrade za narodne kole u Vogwu, Dobrincima,
Dowim Petrovcima, Dowem Tovarniku, Klenku, Nikincima, Platievu,
Subotitu i Brestau. U koloniji arkovac, u kojoj su naseqene porodice
dobrovoqaca, za potrebe kole kupqena je privatna zgrada i preureena u
kolu sa jednom uionicom i uiteqskim stanom. U sremskomitrovakom
srezu podignuta je samo jedna nova kola u iatovcu u optini Leimir.24
U buxetima kolskih optina u Dunavskoj banovini tokom prve polovine tridesetih godina nije bilo dovoqno sredstava za podizawe novih
kolskih zgrada, a ni za popravku i dogradwu starih. kolske optine u
severnim delovima Dunavske banovine (Barawa, Baka, Banat, Srem) uspevale su sredinom tridesetih godina da izdvoje oko 5075%, a u siromanijim delovima umadije jedva 1015% sredstava za rad narodnih kola.25
Rashodi u optinskim buxetima seoskih optina na podruju novosadske
Trgovinsko-industrijske i zanatske komore (Baka i Srem), meutim, od
1932. godine smawivani su ravnomerno i stalno. U gradskim optinama
tokom tridesetih godina dolazilo je naizmenino do porasta i smawewa
rashoda, ali uvek ispod nivoa iz 1932. godine.26 Takvo stawe bitno je uticalo na buxete kolskih optina. Primer iz optine Turija u Bakoj
potvruje ove ocene. Dok su samoupravni izdaci za prosvetu po stanovniku
od 1922. do 1929. godine iznosili 56, 38 dinara, u razdobqu od 1929. do 1936.
godine pali su na 25, 43 dinara. Predsednik optine ukazivao je da su pro23
24
25
26
ROMS, M. 8. 628 (Izvetaj Milana Petrovia Ministarstvu prosvete).

KBU, Pov. IV br. 1035/1937.
Q. Dimi, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije, II, 4144.
S. Stani, Privreda Vojvodine, Novi Sad 1939, 6465.
290
seni izdaci optine u odnosu na broj stanovnika tokom dvadesetih godina

bili dvojinom vei od izdataka u razdobqu od 1929. do 1937. god. iz razloga, to je pored zidawa jedne kolske zgrade, tada bila vea skupoa i to
to pada ba u doba najveeg prosperiteta, doim je ovaj drugi period pao u
doba najvee ekonomske i finansijske krize, kada se je mnogo tedelo i
kada je ve sve bilo mnogo jeftinije. Ovako stawe nije dopustilo da se
podignu nove kolske zgrade za koje se ukazala potreba, zakquivao je. U
mnogim optinama u Dunavskoj banovini stawe je u vreme ekonomske krize
bilo jo loije, iako su, prema zvaninim statistikim izvetajima od
1918. do 1938. godine na podruju koje je obuhvatila Dunavska banovina
dravni i samoupravni izdaci za prosvetu su, ipak, stalno rasli od 7 dinara po stanovniku u 1918. godini na 83,77 dinara u 1938. godini. Broj novoizgraenih kolskih zgrada za osnovne kole na podruju Dunavske banovine
nije bio srazmeran izraenom rastu izdataka drave i optinskih uprava
za kolstvo. Od 1918. do 1929. godine izgraeno je 111 novih kolskih zgrada, a od 1929. do 1938. godine 79 (ukupno 190). Do poetka 1937. godine Banska uprava je nepovratno izdala na ime pomoi optinama za podizawe
kolskih zgrada preko 8 miliona dinara, a na ime pozajmica oko 4,4 miliona.27 Ipak, u celoj Dunavskoj banovini su tokom prve polovine tridesetih
godina, prema ocenama naelnika Prosvetnog odeqewa, sled stalnog priliva uenika, kolske zgrade postale (su) teskobne, te je skoro u svakoj
odravana poludnevna nastava, tetna i po zdravqe uenika i nastavnika, dok su siromani kolonisti i dobrovoqci zbog velike ekonomske
krize bili u apsolutnoj nemogunosti da za svoju decu podignu kole.28
Osnovna kola u koloniji Miievo kod Bajmoka bila je, na primer,
smetena u kuu jednog od kolonizovanih dobrovoqaca iz Prvog svetskog
rata, sagraenu uz materijalnu pomo drave.29 Indikativno je, takoe, da
su naelnici srezova na podruju Banata, Bake i Barawe i krajem tridesetih godina upozoravali Bansku upravu da je krajwe vreme da se kolske
zgrade preuzmu od crkvenih optina ili da se sagrade nove. 30
Za podizawe kolskih zgrada u Dunavskoj banovini od 1930/31. do
1937/38. godine drava je uloila 13, 25% ukupnih dravnih ulagawa u tom
periodu (priblino 2, 6 miliona dinara), to je bilo srazmerno veliini
i broju stanovnika ove oblasti. Sume izdvajane za prosvetu u Dunavskoj banovini dostizale su krajem tridesetih godina priblino petinu ukupnih
izdataka svih banovina za istu svrhu. Osim u Savskoj, ni u jednoj drugoj ba27
28
29
30
KBU, Pov. IV br. 1035/1937.

Sa puno optimizma predvialo se da bi, ipak, u najskorijem vremenu trebalo da sve
kolonije budu snabdevene novim higijenskim zgradama. Ekspoze naelnika Prosvetnog odeqewa Jovana Petrovia na zasedawu Banskog vea prilikom rasprave o
buxetu za 1935/36. godinu, Dan, 5. 2. 1935, 3.
Z. Veqanovi, Miievo (19251996). Prilozi za monografiju sela Miieva,
Subotica 1996, 27.
KBU, Pov. IV br. 1035/1937.
291
novini se krajem tridesetih godina 20. veka nije toliko investiralo u

kolstvo.31 Poetkom 1937. godine, meutim, zaostajawe Dunavske banovine
za drugim oblastima u dravi, uprkos rasprostrawenom uverewu da jo
uvek predstavqa najkulturniju pokrajinu, vie se nije moglo previati.32
Naelnik Prosvetnog odeqewa Dunavske banovine morao je poetkom 1937.
godine da javno prizna da ulagawa u osnovno kolstvo ne odgovaraju
ogromnom broju uenika osnovnih kola u ovoj banovini. Iako su investicije u gradwu novih kolskih objekata u Dunavskoj banovini bile
velike u odnosu na prilike u drugim banovinama, nisu bile ni priblino
dovoqne da se zadovoqe potrebe ovog podruja. 33
Tabela 2.
Zvanini podaci o razvoju osnovnog kolstva na podruju Dunavske banovine od 1914. do 1938. godine 34
1914
1914-1918
1918-1929
1929-1938
951 / 3.759
948 / 3.863
1.012 / 4.524
1.044 / 5.060
Izdaci drave za osn.

i vie nar. kole
po 1 stanovniku
2,03 din.
7,03 din.
36,96 din.
83,77 din.
Dinamika izgraivawa kolskih zgrada
12
22
111
79
123.328
144.506
212.413
292.274
33
37
47
58
Osn. i vie narod.

kole / odeqewa
Ukupan broj aka

Prosean broj aka
u odeqewu
Upraviteq Dravne narodne kole u Tovarievu (srez Bakopalanaki) jezgrovito je opisao prilike u osnovnom kolstvu u veini sela u Bakoj krajem tridesetih godina XX veka. Kakve su zgrade bile 1918. godine,
takve su i sada, obavetavao je kolskog nadzornika bakopalanakog
sreza u martu 1938. godine, a nova nije podignuta ni jedna. Ipak, u Oxakom srezu podignute su dve kolske zgrade, u Vajskoj i Filipovu, a u Srbo31
32
33
34
Vie je uloeno jedino u Vardarsku i Zetsku banovinu, koje su u tom pogledu bile
izuzetno nerazvijene. Q. Dimi, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije, I,
130, 149151.
L. Atanackovi, Bogata ili siromana Vojvodina, Dan, Boi 1937, 17.
Ekspoze naelnika Prosvetnog odeqewa g. Milana Miliia. Zasedawe Banskog
vea Dunavske banovine. Kulturno-privredni pregled, mart-april 1937, 7278.
Tabela je sastavqena na osnovu Izvetaja v. d. naelnika Prosvetnog odeqewa
Dunavske banovine Pavla Jeftia banu Dunavske banovine Svetislavu Rajiu, od
11. aprila 1938. godine. KBU, Pov. IV br. 1035/1937.
292
branu su optinske vlasti, uprkos tome to ukupni izdaci iz optinskog

buxeta za kolske svrhe nisu prelazili 20 dinara po stanovniku, uspeli da
tokom tridesetih godina podignu tri kolske zgrade. I u Barawi su tokom
tridesetih godina podignute tri nove kolske zgrade u Brawinom Vrhu
(1933), Dardi (1935) i Kneevim Vinogradima (1936), ali je i u ovoj oblasti
veina kolskih zgrada zakupqivana. Prilike nisu bile boqe ni u Banatu.
Sreski naelnik Velikokikindskog sreza ukazivao je 1938. godine da je
stawe kola u wegovoj nadlenosti jedva neto boqe od onog iz 1918.
godine. Prema wegovom miqewu, kada je drava 1920. godine preuzela
sve kole, ovdawi svet, navikao iz ranije da drava podmiruje sve potrebe svojih kola, oekivao je da e i sada tako biti i dugo se nije mirio sa
potrebom da kolski odbor snabdeva dravne kole nametajem i uilima. Koje to, a koje stvarno siromatvo, pogotovo posle 1929. godine kada je
nastala kriza, imali su za posledicu oteano snabdevawe kole, koje se
svodilo na podmirivawe samo onoga to je najnunije i bez ega se nije moglo biti. Zato nae kole i danas jo rade u onim istim zgradama od kojih
su mnoge jo pre rata bile teskobne i nepodesne i skoro sa istim nametajem.35
Nain finansirawa gradwe novih i odravawa postojeih osnovnih
kola u Kraqevini Jugoslaviji bitno je uticao da investirawe u razvoj
osnovnog kolstva u mnogim delovima zemqe bude neuredno, nepotpuno
ili nikako. Takve ocene potvrivale su i prilike u Dunavskoj banovini,
iako je stawe u ovoj oblasti bilo boqe nego u drugim krajevima.36 U Ministarstvu prosvete konstatovano je sredinom tridesetih godina da u siromanijim optinama Kraqevine Jugoslavije osnovnih kola nikada nee
ni biti ako nain finansirawa wihove izgradwe i odravawa ne bude izmewen.37 Poetkom aprila 1937. stupila je na snagu Uredba vlade Milana
Stojadinovia, kojom je bilo predvieno da izdravawe osnovnih kola
bude preneto sa optinskih na banovinske uprave.38 Zbog promewenog naina finasirawa narodnih kola, predloeni buxet Prosvetnog odeqewa
Dunavske banovine za 1937/38. godinu bio je pet puta vei u odnosu na prethodnu buxetsku godinu. Iznosio je priblino 38 miliona dinara (19, 8% od
ukupnih sredstava u banovinskom buxetu). Od te sume je oko 30 miliona di-
35
36
37
38
KBU, Pov. IV br. 1035/1937.

M. orevi, Narodno prosveivawe putem kole. Napredak narodnih kola u
Dunavskoj banovini, Glas Matice srpske, april 1939, 60.
Q. Dimi, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije, I, 366368; Q. Dimi i dr. ,
Ministarstvo prosvete i ministri..., 55, 57, 150.
Ta Uredba je, inae doneta jo 11. avgusta 1936. godine i weno stupawe na snagu je,
navodno, izazvalo burno odobravawe poslanika Narodne skuptine Kraqevine
Jugoslavije. Ekspozei Dobrivoja Stoovia, ministra prosvete, odrani u
Narodnoj skuptini i Senatu prilikom pretresa buxeta Ministarstva prosvete
za 1937/38. godinu, Beograd 1937, 15.
293
nara bilo predvieno za materijalne trokove rada osnovnih kola.39 Najvei iznosi meu izdacima za izdravawe osnovnih kola bili su
nameweni za kupovinu ogreva i osvetqewe kolskih prostorija (priblino 4, 5 miliona dinara), plaawe stanarine i ogreva za nastavnike u selima
(oko 2, 7 miliona dinara), upraviteqe. Za graewe novih kolskih zgrada i
opravku i kreewe postojeih bilo je nameweno priblino 2, 5 miliona
dinara, a 1, 5 milion za plaawe stanarine iznajmqenih kolskih zgrada.40
U odnosu na sredstva izdvojena za prosvetu u Dunavskoj banovini, jedino je
buxet Tehnikog odeqewa bio znatno vei (oko 72, 5 miliona), dok su buxetska sredstva svih ostalih odeqewa bila neuporedivo mawa. Sve investicije u Dunavskoj banovini morale su, ipak, biti ograniene zbog
trokova izgradwe banske palate. U novi objekat je trebalo smestiti sva
odeqewa Banske uprave (do tada rasporeena u dvanaest objekata u Novom
Sadu), za ta je trebalo potroiti gotovo polovinu predvienih sredstava
za vanredne rashode 15 miliona dinara. Od te sume 7 miliona bilo predvieno za oblagawe banovinske palate mermerom.41 U to vreme je, prema procenama efa Odseka za osnovnu nastavu Prosvetnog odeqewa Banske
uprave, u Dunavskoj banovini ve nedostajalo najmawe 300 novih kolskih
zgrada. U Odseku za osnovnu nastavu registrovano je jo priblino 200
zgrada, koje je trebalo proiriti ili renovirati. Takve prilike bitno su
uticale da od ukupnog broja dece kolskog uzrasta u Dunavskoj banovini
poetkom 1937. godine samo 76, 41% zaista pohaa osnovnu kolu. 42
Predloeni buxet Prosvetnog odeqewa Dunavske banovine za 1938/39.
godinu iznosio je priblino 48, 2 miliona dinara. Ukupna suma rashoda
bila je za oko 10 miliona dinara vea od odgovarajueg iznosa u prethodnoj
godini. Naelnik Prosvetnog odeqewa Milan Milii morao je, ipak, da
prizna da za zadovoqavawe osnovnih potreba kolstva u Dunavskoj banovini poetkom 1938. godine nedostaje najmawe 585 kolskih zgrada, a da sredstava za wihovo podizawe nema dovoqno.43 Za utehu, u seditu Kraqevske
banske uprave Dunavske banovine, u blizini banske palate, za iju je gradwu tokom tridesetih godina potroeno preko 50 miliona dinara, otvorena
je 18. februara 1938. godine nova, moderno opremqena zgrada novosadske
Ogledne osnovne kole Kraqevi Andreja, u ono vreme elitna prosvetna ustanova sa 12 odeqewa, trea tog ranga ustanovqena u Kraqevini Jugo39
40
41
42
43
Dan, 23. 2. 1937, 3.

Buxet Dunavske banovine za 193738, Novi Sad 1937, 4547.
Za izradu skupocenog stilskog nametaja za opremawe prostorija novoizgraene
banske palate izdvojeno je te godine 6 miliona dinara, to je izazvalo otru
polemiku izmeu tadaweg naelnika Tehnikog odeqewa Banske uprave ora
Gasparinija i predsednika Inewerske komore Stevana Radivojevia. Ukupni
trokovi izgradwe, bez nametaja i druge opreme, iznosili su preko 58 miliona
dinara. D. Stani-M. Lazovi, Banovina, Novi Sad 1999, 3436, 39.
Dan, 3. 2. 1937, 3.
Dan, 25. 2. 1938, 2.
294
slaviji.44 Nedostatak kolskih zgrada za osnovne kole u Dunavskoj

banovini bio je izuzetno pogodan za politiku instrumentalizaciju. Tako
je, na primer, ban Dunavske banovine Svetislav Raji u septembru 1938.
godine lino obiao nekoliko salaarskih naseqa i dobrovoqakih
kolonija u okolini Sombora. U arkovcu je, zajedno sa ministrom poqoprivrede Svetozarom Stankoviem i predsednikom sreske i mesne organnizacije JRZ Cvetom Magliem, prisustvovao osveewu nove kolske zgrade.
S obzirom na to da je tokom 1938. godine gradsko predstavnitvo u Somboru pomoglo podizawe ove, kao i jo tri nove kolske zgrade u toj optini,
Magli nije propustio ovu priliku da izjavi (naglaavajui da je daleko
od svake pomisli da brka politiku sa prosvetom) kako je ovaj napredak
proistekao iz dela koje je ostvareno po programu Jugoslovenske radikalne
zajednice. Obavestio je okupqene metane i o planovima za budui rad
Kraqevske vlade i velikog voe Milana Stojadinovia.45 Obilazei oktobra 1938. godine koloniju Rastina u okolini Sombora, ban Raji je naiao na kolu smetenu u zgradu koja je bila u tako loem stawu da je
pretila ozbiqna opasnost da e se sruiti. Odmah je koli dodelio hitnu
pomo od 45. 000 dinara. Vest o tome izazvala je meu kolonistima neopisanu radost, jer je, prema navodima izvetaa novosadskog lista Dan, ovo
bio prvi sluaj da se wihovoj molbi za pomo u reavawu ovog problema
tako brzo i neoekivano izalo u susret. Istog dana, na prvoj stranici
ovog lista objavqena je odluka predsednika vlade Milana Stojadinovia o
raspisivawu parlamentarnih izbora.46 Predizborna obeawa o podizawu
novih kolskih zgrada, naroito u seoskim sredinama, ostala su neostvarena. Do kraja tridesetih godina naelo obaveznog osmogodiweg kolovawa
u Dunavskoj banovini nije bilo sprovedeno. Na to je bitno uticao nedostatak prostora za odravawe nastave.47 Narodne kole u Dunavskoj banovini
bile su poetkom 1939. godine smetene u 2. 270 zgrada. Taj broj bio je, prema ocenama vrioca dunosti naelnika Prosvetnog odeqewa Pavla Jeftia, nedovoqan. Pored toga, u 768 kola nastava je odravana u dve smene.
Nuno je, prema miqewu Jeftia, bilo podii barem jo 631 novu zgradu.
44
45
46
47
Naredbu o otvarawu jedne osnovne kole u svakom od banovinskih sredita doneo

je ministar prosvete Dobrivoje Stoovi 1937. godine, na osnovu pozitivnih
rezultata postignutih u prvoj koli takve vrste Oglednoj koli Kraq Aleksandar Prvi u Beogradu. Q. Dimi i dr., Ministarstvo prosvete i ministri...,
150.
Dan, 6. 9. 1938, 5.
Dan, 12. 10. 1938, 3.
Naelnik g. dr. Milan Petrovi o prosvetnim prilikama u Dunavskoj banovini,
Dan, 28. 2. 1940, 3.
295
Poetkom 1939. u toku je bila gradwa 38 kolskih objekata, zavravalo se

30, a dva su bila na poetku gradwe. 48
Iako se mogla podiiti time da u celoj zemqi po razvijenosti osnovnog
kolstva zaostaje samo za Dravskom banovinom, od ukupnog broja odeqewa
narodnih kola u Dunavskoj banovini samo je priblino 10% odeqewa
pripadalo takozvanim viim narodnim kolama. U kolskoj 1938/39. godini via odeqewa osnovana su u pedesetak mesta Dunavske banovine, prevashodno zahvaqujui upornosti i istrajnosti pritiska optinskih vlasti i
kolskih nadzornika na kolske uprave. Banovinski kolski odbor ukazivao je da to nije dovoqno, prevashodno zato to se vie narodne kole
ne otvaraju ba u onim mawim mestima, gde bi ona u punoj meri izvrila
za etiri godine, odnosno za osam godina svoga postojawa, preporod u prosveivawu naroda i tim postigla ciq propisani Zakonom za narodne kole. Nedostatak viih narodnih kola proisticao je u Dunavskoj banovini
i iz nedostatka kolskog prostora uopte. Krajem tridesetih godina XX
veka ak se i u najnaprednijim gradskim optinama u Dunavskoj banovini
deavalo da se deca u uionicama gotovo gue, jer ih ima po 70 i 80 u razredu.49
Novi naelnik Prosvetnog odeqewa Dunavske banovine, Milan Petrovi, upozorio je javnost poetkom 1940. godine da se nastava i u osnovnim i
u sredwim kolama u ovoj banovini, a naroito u wenim severnim delovima, odrava u zgradama, od kojih je nekoliko desetina toliko staro da su
izbrisani svi tragovi iz kojih bi se moglo zakquiti kada su sagraene.
Dvadesetak kolskih zgrada sagraeno je u XVIII veku, a meu onima koje su
mlae i novije, oko 200 je poticalo iz prve polovine XIX veka.50 Samo
su retke meu wima, po Petrovievim reima, doivele sreu da u dugovekom slubovawu svome narodnoj prosveti doive i koju generalniju opravku, ali ih ima i takvih, naroito u siromanijim optinama naim, koje
nisu mogle biti te sree, nego jo i danas slue verno i istrajno u onakvom obliku kako su bile sagraene u davnoj prolosti, ne pokazujui nimalo voqe da vode rauna o promewenim zahtevima moderne pedagogije.
Predvieni iznos buxeta Prosvetnog odeqewa Dunavske banovine za 1940.
godinu od neto vie od 35 miliona dinara Petrovi je smatrao izrazito
nedovoqnim da se takvo stawe bitnije promeni.51 Zadovoqewe brojnih
hitnih potreba osnovnog kolstva u Dunavskoj banovini nije moglo, po
wegovom miqewu, da dobije izraza u buxetu za 1940. godinu, iz koga su
48
49
50
51
Dan, 22. 2. 1939, 1; Rad Banskog vea Dunavske banovine (2024. februara 1939).
Ekspoze zamenika naelnika Prosvetnog odeqewa g. Pavla Jeftia, prosvetnog
inspektora, Kulturno-privredni pregled, februar-mart 1939, 6777.
M. orevi, Narodno prosveivawe putem kole, 6061.
U urugu u Bakoj, na primer, dravna osnovna kola je tokom celog razdobqa
izmeu dva svetska rata bila smetena u ak 13 zgrada, koje su veinom poticale iz
XIX veka. urug kroz istoriju, Novi Sad 2002, 264265.
M. Petrovi, Problemi kolskih zgrada, Dan, Boi, 1940.
296
zbog ravnotee morali biti izbaeni svi izdaci za investiciju.52 Tadawi ban Dunavske banovine Jovan Radivojevi saglaavao se sa Petrovievim ocenama da bi, zbog brojnosti dotrajalih i nehigijenskih kolskih
zgrada i nedostatka bolnikih prostorija u Dunavskoj banovini, trebalo
bez odlagawa podii zajam, kako bi ovi problemi bili barem delimino
reeni. S druge strane, nije mogao ostati ravnoduan ni prema iwenici
da bi takav zajam, pored ve sklopqenog ugovora o pozajmici sredstava od
Dravne hipotekarne banke namewenih za izgradwu putne mree u Dunavskoj banovini u duini od oko 700 kilometara, mogao tetno delovati na
tok docnijeg buxetirawa. 53
Tabela 3.
Pregled izdataka za graewe osnovnih kola po stavkama iz buxeta Kraqevske banske uprave Dunavske banovine u razdobqu od 1930. do 1941. godine54
Godina
52
53
54
55
Ukupni izdaci KBU Dunavske

banovine po stavkama buxeta
(din)
Izdaci KBU za graewe zgrada za

osnovne kole
din.
%
55
1930
172.310.914
6.000.000
3,5
1931
160.661.911
2.070.000
1,3
1932
131.800.000
4.000.000
1933
143.596.280
3.000.000
2,1
1934
138.530.223
2.830.000
1935
121.992.235
2.500.000
Javnost je, s tim u vezi, obavetena da je, s obzirom na to da investicione potrebe

nisu mogle biti zadovoqene iz redovnih buxetskih kredita, Banska uprava
odredila svotu od 4,5 miliona (iz ve podignutog zajma od 20 miliona dinara) za
gradwu zgrade za Drugu muku gimnaziju u Novom Sadu i 1,5 milion dinara za
dogradwe gimnazijskih zgrada u Poarevcu, Gorwem Milanovcu, Vrcu i Somboru.
Pored toga, Vlada Kraqevine Jugoslavije odobrila je Banskoj upravi Dunavske banovine podizawe jo jednog zajma od 11 miliona dinara kod tedionice Dunavske
banovine, iz koga je trebalo namiriti ostale potrebe kolstva. Dan, 28. 2. 1940,
34.
Dan, 27. 2. 1940, 3.
Podaci su preuzeti iz buxeta Dunavske banovine od 1930. do 1941. godine, odobrenih
posebnim reewima od strane Ministarstva finansija.
Za graewe banovinske palate bilo je iste godine u buxetu Tehnikog odeqewa
predvieno 10.000.000 dinara. Buxet Dunavske banovine za 19301931, 20, 186.
297
56
1936
102.634.411
1937
133.898.253
2.504.004
1938
184.097.203
2.500.000
1939
190.681.373
3.000.000
1940
1941
60
199.784.232
230.310.210
1.925.000
57
58
59
2.500.000
61
2.100.000
1,9
1,9
1,4
1,6
1,2
0,9
O izdravawu dravnih osnovnih kola u seoskim sredinama u Dunavskoj banovini, kojih je poetkom 1940. godine bilo 936 (87%) starala se
Banska uprava, dok su materijalne trokove rada 140 gradskih osnovnih
kola (13% od ukupnog broja) snosili gradovi. Naelnik Prosvetnog odeqewa Dunavske banovine Milan Petrovi isticao je poetkom 1940. godine
da ni Banska uprava, ni gradske optine nisu u mogunosti da pristupe podizawu novih kolskih zgrada u veem obimu iz redovnih buxetskih sredstava, poto su potrebe za kolskim zgradama na svima stranama velike i
hitne.62 Godinu dana kasnije mogao je samo ponovo da konstatuje da su stvarne potrebe u oblasti osnovnog kolstva i narodnog prosveivawa u Dunavskoj banovini jo uvek mnogo vee od mogunosti wihovog zadovoqewa.63
Iako je za devet meseci 1941. bila predviena priblino ista suma kao i za
svih dvanaest prethodne godine, naelnik Prosvetnog odeqewa ukazivao je
da se uopte ne radi o poveawu, ve da je, kada se ima u vidu ogromno poskupqewe svega materijala i radne snage potrebne za materijalno izdravawe naih kola, u kolstvu neophodno primeniti krajwu tedwu. Pri
izradi buxeta, naglaavao je, morale su biti smawene sve pozicije, koje su
se mogle smawiti, iako zbog toga nezadovoqene mnoge potrebe tangiraju
56
57
58
59
60
61
62
63
Za podizawe banovinske palate u Novom Sadu bilo je iste godine predvieno

10.000.000 dinara. Buxet Dunavske banovine za 193637, 45, 55.
1.500.000 dinara bilo je nameweno za iznajmqivawe zgrada drugih vlasnika. Buxet
Dunavske banovine za 193839, 5051.
Stanarine za iznajmqene kolske zgrade ostale su nepromewene (1.500.000 dinara).
Buxet Dunavske banovine za 193940, 6971.
Iako je taj iznos bio nominalno isti kao i 1937. godine, izdvajawa za navedene svrhe
bila su znatno smawena u odnosu na 1937. godinu, s obzirom da je graevinski
materijal u meuvremenu znatno poskupeo. Buxet Dunavske banovine za 194041,
7071.
Buxetska 1941. godina poiwala je 1. aprila i trajala do 31. decembra 1941. godine.
Pravilnik o izvrewu buxeta Dunavske banovine za 1941. godinu, u: Buxet
Dunavske banovine za 1941. godinu, Novi Sad 1941, 7.
Od ove sume priblino je 1,5 miliona dinara bilo predvieno za stanarinu za
iznajmqene kolske zgrade. Buxet Dunavske banovine za 1941, 8687.
Dan, 15. 3. 1940, 1; Ekspoze buxeta Prosvetnog odeqewa za 1940/1941. godinu, Kulturno-privredni pregled, juli-septembar 1940, 301311.
Dan, 6. 3. 1941, 3.
298
ivotne interese naih kola, naroito u pogledu investicija. Vie od

75% buxeta Prosvetnog odeqewa Dunavske banovine bilo je nameweno za
materijalne trokove rada postojeih osnovnih (narodnih) kola: priblino 26 miliona dinara (oko 24. 100 dinara proseno po koli, oko 110
dinara po ueniku). Prilikom kreirawa buxeta uvaena je iwenica da su
graevinski materijal i ogrev poskupeli za 20% u odnosu na prethodnu godinu, ali poskupqewa su, zapravo, bila znatno vea. Naelnik Prosvetnog
odeqewa upozoravao je stoga da e sve kole u Dunavskoj banovini morati
vrlo tedqivo i oprezno rukovati kreditima i materijalom koji im Prosvetno odeqewe bude stavqalo na raspoloewe tako da se sa predvienim
svotama izie na kraj bez veih tekoa, uz nadu da e znaajnije investicije usmerene na reavawe problema nedostatka kolskih zgrada u
Dunavskoj banovini, ipak, eventualno biti mogue u budunosti. 64
BILJANA IMUNOVI BELIN Ph. D.
Space potentials of the primary education within the Danube district

(19291941)
Summary
Within the Danube district (banovina), administrative-territorial unit of the Kingdom
of Yugoslavia, that during the 30s consisted of Baranja, Baka, Banat, Srem and the central parts of umadija, the primary education was organized in approximately 2. 000 school buildings. The needs for the construction of new buildings for primary schools, as well
as the enlargement and reparation of the already existing school facilities had been extremely large within the Danube district. In Baka, Baranja, Banat and Srem that had been
expressed especially within the areas where the State primary schools had been placed inside the old school buildings that were the property of the parishes of the certain religious
groups and within the newly founded colonies of WW I volounteers. According to the official data, in the Danube district from 1929 to 1937, 79 buildings for primary schools
were built. According to the expert estimates, the needs for the space, inside of which the
obligatory primary education would take place, were almost ten times larger. Since 1937,
the construction of the new school buildings for the primary schools was under the authority of the school communities. Most primary schools within the Danube district (approximately 87%) had been located within the village boroughs, that were not able to provide
the appropriate means for the purpose, during the first half of the 30s of the XX century.
To the increase of the investments into the primary schools constructions within the Danu64
Ekspoze (naelnika g. dr. Milana Petrovia) o buxetu Prosvetnog odeqewa i

stawu sredwih kola u Dunavskoj banovini, Dan, 19. 3. 1941, 2.
299
be district did not happen even in the end of 30s, although, according to the Decree of the
Milan Stojadinovis Government, from 1937, the taking care of the space providing for
the work of the primary schools passed under the jurisdiction of the Royal Governorrs Department of the Danube district. On the eve of World War II, the space potentials for the
development of the obligatory eight-year primary education within the Danube district did
not correspond the needs, and the conditions for solving that problem were extremely bad.
300

2004, Br. 15 PDF

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

2004, Br. 15 PDF

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Dr PETER ROKAI

PREGLED RADOVA U ISTRAIVAWIMA br. 15

ne Slavonije, Hrvatske i Dalmacije u ovom nisu mogli postati plemiima

austrofil. Bio je poasni lan Drutva srpske slovesnosti, a u dva navrata

Aleksandar Kasa, Odjek meunarodnih prilika u Vojvodini izmeu dva

PETAR ROKAI Ph. D.

A REVIEW OF THE WORKS IN THE ISTRAIVANJA

PLEMIKE POVEQE KOD SRBA U HABZBURKOJ

Srem iz 1720. godine

U ovo vlastelinstvo spadala su 22 naseqa. (D. J. Popovi, n. d, 115.)

Za razliku od Srema, u Bakoj i Banatu najvei vlasnik zemqe bila je

gije, koje one sa sobom nose, od strane ugarskih stalea.24 Odmah su se

D. J. Popovi, n. d, 118 ; Vladan Gavrilovi, Diplomatiki spisi kod Srba u

Komoran oko 1720. godine

Ipak, plemstvo je kao kategorija jo dugo ostalo gotovo nedostino za

ni zemqini posed (poveqa armales)

izravnom molbom upuenoj vladaru dobiju i austrijski baronat. Nosioci

Aleksandar Forikovi, Plemstvo kod Srba u Habzburkoj monarhiji, 285.

li dvoru sa zahtevom da im se zbog ratnih zasluga dodeli plemstvo.47 Dvor

Bez obzira na sve, korpus srpskog plemstva ostao je mali i neuporediv sa

VLADAN GAVRILOVI Ph. D.

NOBILITY CHARTERS OF SERBS IN HABSBURG MONARCHY

Duan J. Popovi, n. d, 110154 ; V. Gavrilovi, n. d, 99.

ORUA SA SREDWOVEKOVNIH ARHEOLOKIH

Znaaju ovog geografskog prostora doprinose mnoge saobraajnice koje

ovek je od najranijih perioda koristio prirodom mu date pogodnosti, a

S. Baraki, M. Brmboli, Stepen istraenosti sredwovekovnih nalazita na

* Geografske karakteristike, prirodna bogatstva, saobraajnice date na osnovu:

I. Popovi, Antiko orue od gvoa u Srbiji, Beograd 1988; M. Popovi,

Orue za obradu zemqe

M. Blagojevi, Zemqoradwa u sredwovekovnoj Srbiji, Beograd 1973, 21.

Hronoloki su smeteni u iri vremenski raspon od XIII do XVI veka11.

Isto, 35; M. Garaanin, J. Kovaevi, Pregled materijalne kulture junih

Orue za obradu metala

S. Baraki, Grupni nalaz..., 186195; N. Stanojevi, 1982.

Orue za obradu drveta

N. Stanojev, Rakovac..., 1982.

Orua za obradu koe

N. Stanojev, Rakovac , 1982.

da su ovakve alatke verovatno koriene u irem vremenskom razdobqu,

Orua za svakodnevnu upotrebu

E. Tomi, O. Vukadin, D. Mini, Sredwovekovni Stala, katalog izlobe,

Uz noeve, makaze takoe predstavqaju deo, moemo rei, takozvanog

I. Popovi, Antiko orue , 9697.

VESNA MANOJLOVI NIKOLI MA

The iron tools from the Medieval archeological sites in Vojvodina

Kramp: sl. 1, 2 Grad-Sapaja, XIIXIV vek; sl. 3 Rakovac, XVI vek

Raonik: sl. 6 nepoznato nalazite, XIIIXV vek;

Motika: sl. 14 Crvenka, XIXII vek; sl. 15 Rakovac, XVXVI vek;

Kosir: sl. 17 Grad-Sapaja, XIIXIII vek;

Srp: sl. 21 Masarikova ul. S. Mitrovica, XIVXVI vek;

Nakovaw: sl. 27 Perlez, XIIXIII vek

Sekira: sl. 34 Crvenka, XIXIII vek; sl. 35 Rakovac, XVXVI vek;

Dleto: sl. 41 Grad-Sapaja, XIIXIV vek;

Makaze: sl. 72, 73 Petrovaradinska tvrava, XVXVI vek;

RUSKI KRAQEVI GALICIJE:

Bula iz 1218. godine interpretirana je u istoriografiji mnogo vie zahvaqujui

(11871199)5. Ruski letopisac je doista znao za dva nezakonita sina ovog

J. Szaranewicz., Die Hypatios Chronik als Quellen-Beitrag zur sterreichische Geschichte,

U sovjetskoj istoriografiji erfijevo miqewe je prvi prihvatio V. T. Pauto,

XII veka,15 pripadala je rodu izgoja. Kategorija kneeva izgoja u istoriji

To je vreme kada se ruska drava raspada na preko deset polusamostalnih

Otina karakteristini pojam kijevske epohe koji u srpskom jeziku odgovara