GimnazijaVisoko, Visoko

ALKOHOLI
Profesor:Amra Hrnji

Uenik:Lamija Smaka
Visoko, oktobar 2015. godine

SADRAJ:

UVOD......................................................................................3

Hidroksilna grupa........................................................................4

Opa formula alkohola..................................................................5

Nomenklatura............................................................................6

Podjela alkohola.........................................................................7

Monohidroksilni alkoholi................................................................8

Polihidroksilni alkoholi..................................................................9

Podjela prema poloaju OH grupe...................................................10

Dobivanje alkohola......................................................................12

Fizike osobine alkohola................................................................13

Hemijske osobine alkohola ............................................................14

Sagorjevanje alkohola...................................................................15

Dehidratacija alkohola...................................................................16

Oksidacija alkohola.......................................................................17

Primjena alkohola.........................................................................18

Alkoholna pia .............................................................................19

Akoholizam .................................................................................20

ZAKLJUAK .................................................................................21

LITERATURA.................................................................................22

Uvod

Alkoholi su derivati ugljovodonika, koji u svom molekulu

sadrze hidroksilnu (-OH) grupu, vezanu za ugljovodonini
ostatak koji moe biti: zasien, nezasien, aromatian,
supstituisan i dr.

Upotrebljava se kao otapalo i sredstvo za ekstrakciju, za

dezinfekciju, konzerviranje i pri proizvodnji alkoholnih
pia. Slui i kao polazna sirovina za cijeli niz hemikalija.
Najjaa alkoholna pia sadre oko 45% alkohola, dok je
zapreminski udio etanola u apsolutnom alkoholu 96%.
Gutanje 500 ml istog etanola moe izazvati smrt.

HIDROKSILNA GRUPA

Alkoholi sadre polarnu OH grupu. Kiseonik iz ove grupe je parcijalno negativan (-),
vodonik je parcijalno pozitivan (+).Ovakva veza se naziva polarizovanom ili polarnom
vezom.

Kada se parcijalno negativan kiseonik jednog molekula dovoljno priblii parcijalno

pozitivnom vodoniku drugog molekula, dolazi do elektrostatikog privlaenja tj.
formiraju se vodonine veze, usled ega se molekuli asosuju.

Vodonina veza predstavlja jaku meumolekulsku interakciju.Energija vodonine

vetze iznosi 10-40 KJ/mol, sto je dovoljno da utie na osobine jedinjenja.

Zbog svoje polarnosti, -OH grupa utie na reakcije alkohola, pa prema tome alkoholi
mogu da reaguju dvojako:

1. Moe da dodje do raskidanja -O-H veze sa izdvajanjem protona (kiselost

alkohola)

2.

Moe da dodje do raskidanja -C-O veze pri emu dolazi do supstitucije -OH grupe.

OPA FORMULA ALKOHOLA

Opa formula alkohola je R OH R moe biti bilo koja alkil grupa ( CnH2n+1)

NOMENKLATURA

Prema IUPAC-ovoj nomanklaturi, alkoholi dobijaju ime prema odgovarajuem

alkanu (metan, etan, propan, butan)Nastavak AN, karakteristian za
alkane, zamenjuje se nastavkom OL. Polozaj OH grupe u lancu, oznaava se
umetanjem broja ispred imena alkohola (npr. 2-propanol)

PODJELA ALKOHALA
Prema strukturi C-atoma, alkoholi se dijele na:
Primarne - 1

Sekundarne - 2

Tercijarne - 3

Prema broju OH grupa, alkoholi se dijele na:

Monohidroksilne
Dvohidroksilne
Polihidroksilne

MONOHIDROKSILNI ALKOHOLI
Najvaniji predstavnici monohidroksilnih alkohola su:

POLIHIDROKSILNI ALKOHOLI

Najvaniji predstavnici polihidroksilnih alkohola su :

Sa dvije OH grupe DIOLI

Sa tri OH grupe TRIOLI

PODJELA PREMA POLOAJU OH GRUPE

PRIMARNI ALKOHOLI oni kod kojih je OH grupa vezana za primarni
C-atom

metanol, etanol, 1-butanol

SEKUNDARNI ALKOHOLI oni kod kojih je OH grupa vezana za sekundarni

C-atom
2-butanol, 2-propanol
TERCIJARNI ALKOHOLI - oni kod kojih je OH grupa vezana za tercijarni Catom 2-metil- 2-propanol

DOBIVANJE ALKOHOLA

Postoji vie naina za dob dobivanje alkohola:

ADICIJOM VODE na ALKENE

ALKOHOLNIM VRENJEM EERA

C6H12O6 2C2H5OH + 2CO2
glukoza

etanol

FIZIKE OSOBINE ALKOHOLA

Fizika svojstva alkohola odreuje njegova funkcionalna grupa OH,

ali i duina i oblik samog ugljovodoninog niza. OH grupa zbog
polarnosti veze izmeu O i H, ini molekul alkohola polarnim. Polarne
osobine su izraenije ukoliko je broj OH grupa vei. Ugljovodonini
niz je nepolarni dIo molekula alkohola. Sa poveanjem broja C atoma
u ugljovodoninom nizu alkohola, izraenije su i fizike osobine
karakteristine za nepolarna organska jedinjenja.

Zbog vrlo polarne hidroksilne grupe, nii alkoholi se rastvaraju u

vodi. Rastvorljivost se objanjava prisustvom vodoninih veza izmeu
molekula alkohola i molekula vode. I molekuli alkohola meusobno
asosuju, tj.vlada intermolekulska vodonina veza, pa su zbog toga
njihove take kljuanja znatno vie u odnosu na take kljuanja
odgovarajuih ugljovodonika.

HEMIJSKE OSOBINE ALKOHOLA

Zbog prisustva OH grupe, alkoholi su reaktivniji od alkana i podlijeu

razliitim hemijskim reakcijama u kojima moe uestvovati :
cijela molekula alkohola
atom vodonika iz hidroksilne grupe
cijela hidroksilna grupa
hidroksilna grupa i atom vodonika sa susjednog C- atom

Alkoholi daju dvije vrste hemijskih reakcija:

- Reakcije supstitucije vodonikovog atoma iz OH grupe
- Reakcije supstitucije cijele OH grupe

SAGORJEVANJE ALKOHOLA

Sagorjevanje alkohola je burna reakcija. Nastaju dva proizvoda ugljenik (IV)

oksid i voda. Oslobaa se i velika koliina toplote, na emu se zasniva
primjena alkohola kao goriva.
ROH + O2 C O2 + H2O + toplota

Sagorjevanje metanola
2CH3OH + 3O2 2C O2 + 4H2O

Sagorjevanje etanola
C 2H5OH + 3O2 2C O2 + 3H2O

DEHIDRATACIJA ALKOHOLA
Ovo je reakcija ELIMINACIJE. U njoj uestvuje OH grupa sa jednog Catoma i H sa susjednog C-atoma. Izdvaja se voda i nastaje ALKEN. Da bi
dolo do reakcije potrebno je neko dehidrataciono sredstvo (supstanca
koja vezuje vodu, kao to je sumporna kiselina).

CH2HCH2OH CH2 = CH2 + H2O

OKSIDACIJA ALKOHOLA

PRIMJENA ALKOHOLA

Najvaniji alkohol je ETANOL. To je lako isparljiva, zapaljiva, bezbojna tenost

karakteristinog mirisa i ukusa. Gori svijetloplavim plamenom. Kljua na 78C0.
Dobar je polarni rastvara. Hemijski je vrlo reaktivan. Proizvodi se kao apsolutni
alkohol (99,9%). U medicini se za dezinfekciju i obloge koristi razblaeni 70%
alkohol. Kao dobar rastvara, etanol je sastojak parfema, losiona, dezodoranasa i
drugih kozmetikih preparata. Koristi se i za pravljenje tinktura (npr.tinkzura
propolisa).

Ostali alkoholi se koriste:

METANOL kao gorivo.Njegova upotreba je ograniena jer je veoma otrovan.

GLICEROL - proizvodnja lijekova za bolesti srca-nitroglicerin od koga je Alfred Nobel
napravio DINAMIT.
GLIKOL 40% vodeni rastvor ovog alkohola koristi se kao ANTIFRIZ jer sniava taku
mrnjenja vode.

ALKOHOLNA PIA

Alkoholna pia se prave od razliitih biljnih sirovina voa, povra i

itarica. Njihova prekomjerna upotreba dovodi do brojnih tetnih
posljedica po zdravlje.

Alkoholiari u prosjeku prvo pie popiju izmeu 13. i 15. godine, a do

prvog pijanstva dolazi izmeu 15. i 17. godine. Zavisnost od alkohola se
kod alkoholiara javlja izmeu 25. i 40. godine ivota. Kod alkoholiara
koji ponu sa pijenjem jo u ranoj mladosti, zavisnost se javlja izmeu
21. i 23. godine. U prosjeku umiru prije ezdesete godine, to znai da
im je ivotni vijek krai za 15 godina. ene kasnije poinju sa pijenjem,
ali ensko tijelo ima manje vode od mukog, te se sa manje unijetog
alkohola postie ista alkoholemija .

ALKOHOLIZAM

Alkoholiar je osoba koja nije u stanju da kontrolie sebe u dodiru sa

alkoholom. Takva osoba ima potekoa u porodici, na radnom mjestu i u sebi
samom. Alkohol unitava osobu koja pije time to remeti ivot alkoholiara,
unitava njegovo samopotovanje i potovanje od strane drugih, direktno
napada zdravlje i skrauje ivot. Alkoholna ciroza jetre i alkoholna
kardiomiopatija jedni su od najeih uzroka smrti hroninih alkoholiara.
Alkohol, takoe, unitava porodicu. esti su sluajevi u kojima alkohol dovodi
do siromatva, razvoda, kriminala, pa ak i do samoubistva nekog od lanova
porodice. Takoe, razvoj dece u takvoj porodici je onemoguen, jer je
konzumiranjem alkohola naruena briga za njih i njihovu budunost. Dokazano
je i to da alkohol smanjuje efikasnost na poslu, dovodi do lanog osjeanja
boljeg rada, poveava broj nesrea na radu i dovodi u opasnost okolinu u kojoj
alkoholiar radi i ivi. U manjoj koliini alkohol djeluje na kontrolu i norme
ponaanja. U veoj koliini usporava reflekse, mijenja normalno miljenje,
dovodi do nerazumljivog govora i oamuuje svijest. U velikoj koliini dovodi
do nesvjesnog stanja, a ponekad i do smrti. Posljedice dugotrajnog
konzumiranja alkohola su mnogobrojne i veina njih je fatalna po uivaoca.

ZAKLJUAK

Kada sam birala temu, eljela sam da piem o nekoj grupi organskih
jedinjenja.Odabrala sam alkohole.Zbog este upotrebe alkoholnih
pia meu mojim vrnjacima, iji sam veliki protivnik, odluila sam
da se bavim ovom temom.Mislim da su alkoholi vrlo znaajna
jedinjenja organske prirode, iroke primjene, i zato se nadam da sam
ih predstavila na pravi nain.

LITERATUTA:

http://www.slideshare.net/bibutor/alkoholi-32474262

http://stari.svethemije.com/node/62