Analiza Vibracija Pesackih Mostova PHD

SADRAJ
1. Uvod
001
2. Modeliranje sile usled kretanja peaka
005
005
006
010
011
011
015
016
016
019
020
2.1 Delovanje izazvano peacima

2.1.1
Dejstvo usled hoda
2.1.2
Delovanje usled tranja i skakanja
2.1.3
Delovanje grupe peaka
2.1.3.1 Gustina peaka

2.1.3.2 Lock-in efekat
2.2 Modeli optereenja indukovanog hodom
2.2.1
Model vertikalnog optereenja
2.2.2
Model horizontalnog optereenja
2.2.3
Modeli optereenja u preporukama i standardima
3. Kriterijumi konfora i granine vrednosti

3.1 Granine vrednosti za frekvencije prema internacionalnim standardima i preporukama
024
025
3.2 Proraun ubrzanja i granine vrednosti za ubrzanja prema internacionalnim standardima

i preporukama
026
3.2.1
Analiza ubrzanja
026
3.2.2
Granine vrednosti za ubrzanja prema internacionalnim standardima i preporukama
027
4. Modeliranje grednih rasponskih konstrukcija i analiza vibracija indukovanih

peacima
4.1 Kontinualni sistemi-reenja problema vibracija
031
032
4.1.1
Opta razmatranja prinudnih priguenih vibracija
032
4.1.2
Definisanje poremeajnih sila
035
4.1.3
Reanja za analizu odgovora konstrukcija
036
4.1.3.1 Nosa sa jednim poljem
040
4.1.3.2 Nosa sa dva jednaka polja
042
4.1.3.3 Nosa sa tri jednaka polja
045
4.1.4
Uticaj mase pokretnog optereenja na promenu osnovne frekvencije kontinualnih sistema
4.1.4.1 Postavka i reenje problema

4.1.4.2 Primeri datih reenja za nosae sa jednim, dva i tri jednaka polja
4.1.4.2.1 Sluaj a dodatna masa na duini
4.1.4.2.2 Sluaj b nailazak jednakoraspodeljene mase
047
048
049
049
050
I
4.1.4.2.3 Sluaj c koncentrisana masa
050
4.1.4.3 Dinamiki modeli grednih nosaa sa pridodatim masama i odgovajajua

analitika reenja za promenu osnovne frekvencije
4.1.4.4 Grafiki prikaz promene osnovne frekvencije nosaa usled pridodatih masa
4.2 Diskretni sistemi-reenja problema vibracija
4.2.1
Opta razmatranja prinudnih priguenih vibracija
4.2.2
Slobodne priguene vibracije
4.2.3
Definisanje poremeajne sile na diskretnom sistemu
4.2.3.1 Pokretno koncentrisano optereenje

4.2.3.2 Pokretno kontinualno optereenje
4.2.4
Prvi nain definisanja i reavanja problem

4.2.4.2 Nailazak kontinualnog optereenja
4.2.4.3 Prelaenje kontinualnog optereenja
4.2.4.4 Odlazak kontinualnog optereenja
4.2.4.5 Pokretno kontinualno optereenje na duini p
4.2.5
Drugi nain definisanja i reavanja problema
051
053
058
058
061
062
062
063
064
066
067
068
069
069
071
5. Dinamika analiza nekih karakteristinih peakih mostova sa aspekta prihvatljivosti

vibracija
074
5.1 Test primeri
5.1.1
Izbor poprenog preseka superstrukture mosta
5.1.2
Poreenja rezultata analize vibracija za kontinualne i diskretne sisteme
5.1.2.1 Most sa jednim otvorom

5.1.2.2 Most sa dva otvorom
5.2 Betonski most
5.2.1
Kratak opis konstrukcija mosta
5.2.2
Analiza vibracija
5.3 Drveni most

5.3.1
5.3.2
Analiza vibracija
5.4 Spregnuti most (elik-beton)

5.4.1
5.4.2
Analiza vibracija
5.4.2.1 Optereenje od peaka

5.4.2.2 Optereenje od grupe peaka
5.4.2.3 Optereenje od kolone peaka
5.4.2.4 Izuzetna optereenja
074
074
076
077
079
081
081
083
093
093
095
107
107
109
112
118
119
122
II
5.4.2.4.1 Vandalsko delovanje

5.4.2.4.2 Prelaenje vozila (eksperimentalni podaci i matematike simulacije)
122
124
6. Zakljuak
131
Bibliografija
134
III
1.Uvod
1. UVOD
1.1 Uvod u problematiku
Poslednjih godina trend u projektovanju peakih mostova su vitkije i laganije konstrukcije
veih raspona. Razvoj graevinskih materijala koji omoguavaju veu nosivost, omoguio je da
se proraunom zasnovanim na statikoj analizi, uz kontrolu graninih stanja nosivosti, dobijaju
konstrukcije male mase i krutosti. Kao posledica toga, dolazi do smanjenja prirodnih frekvencija
mosta, to rezultira veom osetljivou na dinamika optereenja.
Dinamika delovanja su u novije vreme vrlo retko bila uzrok oteenja, ili pada konstrukcija
peakih mostova, sa izuzetkom mosta u Canton-u u Kini [59] 1994.godine, ali njihovo dejstvo
na konfor i emocionalne reakcije peaka se ni u kom sluaju ne sme zanemariti. Naime, ljudsko
telo predstavlja mehaniki sistem permanentno izloen velikom broju prirodnih ritmova (srani
ritam, alfa modani talasi, kretanje idr.), koji je posebno osetljiv na vibracije niskih frekvencija.
S obzirom da delovi ljudskog tela ulaze u rezonancu pri vibracijama opsega do 100 Hz, zbog
relativnog pomeranja delova tela, rezonancije ispod 10 Hz izazivaju posebnu neugodnost za
ljude, uzrokujui neprijatne oscilacije u abdominalnom delu tela. Imajui u vidu da se prirodne
frkvencije peakih mostovi uglavnom nalaze u opsegu do 10 Hz, to, iz pomenutih razloga,
njihovo pobuivanje moe imati negativne efekte na korisnike. Ljudska osetljivost na vibracije je
pored frekvencije uslovljena i drugim fizikim faktorima, kao to su ubrzanje i vreme izloenosti
uticaju, tako da je u osnovi, kriterijum prihvatljivosti vibracija u funkciji frekvencije, i uglavnom
je izraen u jedinicama ubrzanja. Za sluaj vertikalnih vibracija, ubrzanje od 0.5 do 1 m/s2, dakle
5-10 % gravitacionog ubrzanja Zemlje (g), je prihvatljivo. Ljudi su osetljiviji na horizontalne
vibracije i u tom smislu, prihvatljivo ubrzanje je reda 1-2% g. Takoe, treba pomenuti i da
amplitude pomeranja vee od 10 mm u vertikalnom pravcu, odnosno 2 mm u horizontalnom,
prete pojavom sinhronizacije znaajnog broja peaka tzv. lock-in efekta, to dovodi do
znaajnih pobuenja konstrukcije. Optereenje izazvano peacima je najee dinamiko
delovanje kod peakih mostova. Generalno gledano, glavna karakteristika ovog dinamikog
optereenja je mali intezitet, to znai da bi aplikacija istog kod masivnih i krutih konstrukcija
teko izazvala znaajnije vibracije. Meutim, kako su estetski zahtevi, zajedno sa tehnolokim
razvojem i razvojem savremenih tehnikih reenja, doprineli gradnji vitkih i fleksibilnih
konstrukcija, tako su i sami peaki mostovi postali osetljiviji na dinamika optereenja od
peaka. Samim tim, detaljnije dinamike analize postale su neophodne pri projektovanju ovih
konstrukcija. Prvi detaljno zabeleen sluaj kolapsa konstrukcije peakog mosta izloenog
dinamikom optereenju od peaka, je pad mosta u Broughton-u u Velikoj Britaniji,
1831.godine, dok je marirajuim korakom preko njega prelazilo 60 vojnika [34]. Posebnu
panju strune i naune javnosti na vanost analize stanja upotrebljivosti peakih mostova s
obzirom na vibracije indukovane peacima, skrenuo je sluaj uvenog Milenijumskog mosta u
Londonu, 2000.godine [18] i Solferino mosta u Parizu [66] nekoliko godina kasnije.
1
1.Uvod
Oekivana vrsta peakog saobraaja, kao i kategorija uesnika u saobraaju, u mogome

utiu na sam proraun dinamikih odgovora. Naime, peaki mostovi koji povezuju slabo
naseljena podruja svakako e manje biti izloeni dejstvu optereenja od peaka u odnosu na one
sa veoma gustim protokom peaka, najee locirane u urbanim zonama. Takoe, peaki
mostovi koju su u blizini koloskih, ili zdravstvenih centara, za korisnike e imati osetljiviju
kategoriju stanovnitva, za razliku od onih koji se npr. nalaze u zonama namenjenim sportu i
rekreaciji.
Precizniji pristup provere stanja upotrebljivosti u pogledu vibracija podrazumeva analizu
dinamikog odgovora konstrukcije pod dejstvom projektovanog optereenja, tj. optereenja koje
prouzrokuje najvei odgovor, pobuujui konstrukciju pri njenoj osnovnoj prirodnoj frekvenciji.
To znai da tokom prorauna konstrukcije, a u zavisnosti od njene vrste i namene, projektanti
treba da predvide dinamiko ponaanje mosta, koje podrazumeva osetljivost konstrukcije na
dinamika optereenja, odnosno intenzitet vibracija, kao i stanje napona i deformacija pri tome.
Analiza vibracija mostova sa bilo kojeg vanijeg aspekta povezana je gotovo uvek sa
znatnim praktinim potekoama. To se naroito odnosi na reavanje diferencijalnih jednaina, a
pogotovu frekventne jednaine. Problem postaje znatno kompleksniji kada se radi o gredama
promenljivog poprenog preseka, o analizi u neelastinoj oblasti, o komplikovanim spoljnim
optereenjima, itd. U svim takvim sluajevima, pri oceni vremenske zavisnosti pomeranja
posmatrane konstrukcije, pri datom vremenski promenljivom optereenju, koriste se pribline
metode. Za inenjersku praksu vrlo je vana analiza kvalitativne, a naroito kvantitativne
promene neke dinamike veliine pri proizvoljnoj, ili odreenoj promeni uzroka njenog
nastajanja, odnosno pri promeni izvesnog parametra. Analiza problema koja se zasniva na
priblinim metodama, bilo da se radi o simplifikovanom dinamikom modelu mosta, odnosno
pokretnog optereenja, ili pak numerikom postupku, po pravilu je uvek znatno zametnija od iste
takve analize koja se sprovodi prema analitikim reenjima u zatvorenom obliku.
Do danas, ak i primenom savremenih analitikih metoda, na sva pitanja u vezi sa
dinamikim ponaanjem konstrukcija peakih mostova, ne moe se odgovoriti sa potpunom
tanou. Meutim, neke od njih, kao i one predloene u ovom radu, mogu predstavljati veliku
pomo u proceni dinamikog ponaanja, to jeste preduslov za savremen i prihvatljiv princip
projektovanja i, uz primenu savremenih tehnologija, izradu modernih i kvalitetnih peakih
mostova.
Osnovi cilj naunog istraivanja u ovoj tezi je da se kroz teorijsku analizu vibracija, ukae
na mogunosti izbegavanja prekomernih pobuenja konstrukcija peakih mostova. Realizacija
cilja sprovodi se kroz dinamiku analizu prinudnih vibracija prema predloenim algoritmima i
time vri ocena ponaanja peakih mostova karakteristinih grednih sistema, sa jednim, ili vie
polja, variranjem relevatnih parametara oscilatornog sistema. U te parametre spadaju, pre svega,
krutost i masa rasponske konstrukcije mosta, modeli pobuujuih sila (pokretne koncentrisane
sile i pokretno parcijalno jednako raspodeljeno optereenje) u karakteristinim konstelacijama
2
1.Uvod
njihovog pojedinanog, ili zajednikog delovanja. Pri tome, dobijeni rezultati se uporeuju sa
rezultatima analiza sprovedenih prema nekoliko svetskih standarda za ovu oblast. Uz postojea
saznanja i zakljuke ovog rada, projektantima treba da se omogui sagledavanje relevantnih
parametara i aspekta u fenomenu vibracija, na koje treba uticati tehnikim reenjima konstrukcija
peakih mostova, kako bi se obezbedila optimalna funkcionalnost ovih objekata.
1.2
Organizacija teze
U doktorskoj tezi pod naslovom Analiza graninog stanja upotrebljivosti peakih

mostova u pogledu vibracija indukovanih peacima, navedena problematika je
sistematizovana i izloena kroz sledea poglavlja:
1. Uvod
4. Modeliranje grednih rasponskih konstrukcija i analiza vibracija indukovanih
peacima
5. Dinamika analiza nekih
prihvatljivosti vibracija
karakteristinih
peakih
mostova
sa
aspekta
6. Zakljuak
U poglavlju 1 je kroz uvodno izlaganje dat koncizan uvid u optu problematiku vibracija
peakih mostova izazvanih peacima, gde se vibracije aktuelizuju kao jedno od graninih stanja
upotrebljivosti. Takoe, u ovom poglavlju je dat i cilj istraivanja kao i organizacija teze.
U poglavlju 2 Modeliranje sile usled kretanja peaka, uz koncizan pregled literature,
detaljno su obraena delovanja usled hoda, tranja, ili skakanja, tzv. vandalskih delovanja, a
takoe su objanjeni mehanizmi nastanka fenomena indukcije spontane sinhronizacije peaka,
tzv. lock-in efekata. Prikazani su znaajniji modeli optereenja prema dostupnoj literaturi, kao i
internacionalnim standardima i preporukama.
U poglavlju 3 Kriterijumi konfora i granine vrednosti, pored osvrta na ljudsku
percepciju vibracija, kao i osetljivosti na njih, dati su kriterijumi konfora i granine vrednosti za
frekvencije i ubrzanja prema internacionalnim standardima i preporukama.
U poglavlju 4 Modeliranje grednih rasponskih konstrukcija i analiza vibracija
indukovanih peacima, za gredne sisteme peakih mostova, data su reenja problema vibracija
u zatvorenom obliku, uz prethodno definisanje poremeajnih sila, a za sisteme konstantnih i
promenljivih masa i krutosti na savijanje du raspona superstrukture mosta. Takoe su priloena
i analitika reenja za promenu osnovne frekvencije kontinualnih sistema usled uticaja mase
pokretnog optereenja.
3
1.Uvod
U poglavlju 5 Dinamika analiza nekih karakteristinih peakih mostova sa aspekta

prihvatljivosti vibracija je, u odeljku 5.1 Test primeri, izvreno poreenje rezultata analize
vibracija za kontinualne i odgovarajue diskretne sisteme. Takoe, za tri peaka mosta razliitih
konstrukcijskih sistema i ugraenih materijala, izvrena je dinamika analiza odgovora
konstrukcija, prema algoritmima predloenim u poglavlju 4. Rezultati su prikazani u vidu
simuliranih oscilograma, a dobjene vrednosti uporeene su sa graninim vrednostima prema
vaeim standardima. Izvrena je dinamika analiza i za izuzetna optereenja (vandalsko
optereenje, prelaenje vozila). Rezultati dobijeni simulacijom prelaenja vozila preko
spregnutog mosta, uporeeni su sa eksperimentalno odreenim podacima.
Poglavlje 6 obuhvata zavrne napomene i opte zakljuke u vezi sa problematikom
tretiranom u tezi, poto su posebni zakljuci i komentari sadrani u ostalim poglavljima.
2.Modeliranje sile usled kretanja peaka

2.1 Delovanje izazvano peacima
Optereenje izazvano peacima nastaje usled razliitih aktivnosti kao to su hodanje,
tranja, skakanja, ali i tzv. vandalska optereenja. Svako od ovih optereenja ima drugaiju
krivu promene u vremenu (sl.2.1.2), kao i frekvencije u kojima se mogu pojaviti oscilacije.
Opseg frekvencija normalnog hoda je, grubo reeno, izmeu 1.5 i 2.5 Hz. Opsezi tipinih
frekvencija tranja, hodanja i skakanja dati su u tabeli 2.1.1.
Tabela 2.1.1 Veliine grupa peaka i opsezi frekvencija tipinih vrsta kretanja [57]
Aktivnost
Veliina grupe
br. peaka
Opseg uestalosti aktivnosti, Hz (koraka/s)
Hodanje
1, 2 i 4
1.6 2.2
1.0 3.0
Tranje
1, 2 i 4
2.2 3.2
1.6 4.0
Skakanje
1, 4 i 8
2.0 3.0
1.4 4.0
Hodanje sa poskakivanjem
1, 2 i 4
2.0 2.6
1.6 3.4
Tranje u mestu
1, 2 i 4
2.2 3.2
1.4 4.0
Normalni opseg
Mereni opseg
I pored toga to imaju istu frekvenciju hoda, duine koraka pojedinaca razlikuju se usled
njihovih meusobnih razlika u telesnoj visini, i time i duini noge. Duina noge uslovljava
duinu koraka i stoga pojedinci hodaju sporije, ili bre od drugih [64], [76].
Slika 2.1.1 Veza izmeu frekvencije hoda,

brzine i duine koraka [76]
fs
vs
ls
[Hz]
[m/s]
[m]
lagan hod
1.7
1.0
0.60
normalan hod
2.0
1.5
0.75
brz hod
normalno
tranje
brzo tranje
2.3
2.3
1.00
2.5
3.1
1.25
>3.2
5.5
1.75
Tabela 2.1.2 Tipine vrednosti frekvencije

hoda, brzine i duine koraka [4]
Slika 2.1.1 pokazuje vezu izmeu frekvencije hoda, brzine i duine koraka kod neometanog
hodanja i tranja, dok su neke relevantne vrednosi frekvencija, brzina i duine koraka date su u
tabeli 2.1.2.
Slika 2.1.2 Promena sile u vremenu za razliite vrste kretanja peaka [77]
2.1.1 Dejstvo usled hoda

Optereenje indukovano hodom je periodino pobuenje iji intenzitet uglanom zavisi od
frekvencije hoda peaka i njegove teine. Galbraith i Barton [32] su merili vertiklanu silu usled
kretanja peaka (od sporog hoda do tranja) po aluminijumskoj platformi i pri tome, zapazili su
da se oblik zapisa vertiklane silu u vremenu razlikuje od oblika zapisa sile usled tranja, po tome
to ima samo jedan pik (sl.2.1.3).
a)
b)
Slika 2.1.3 Promena sile usled: a) tranja i b) hodanja [32].
Kako je stopalo uvek u kontaktu sa podlogom, optereenje ne nestaje u potpunosti ni u

jednom trenutku vremena. Tokom kretanja, teina tela se prebacuje sa jednog stopala na drugo,
tako da se krive optereenja za jedno i drugo stopalo preklapaju (sl.2.1.3b). S druge strane,
prilikom tranja postoje krai intervali vremena kada su oba stopala iznad podloge, to dovodi do
sile intenziteta jednakom nuli na vremenskom zapisu (sl.2.1.3a). Vertikalna komponenta
optereenja je vea od horizontalne, ali lateralna i longitudinalna komponenta takoe mogu
izazvati problematine vibracije kod vitkih mostova, specijalno ukoliko se razvije interakcija
peak-most.
Vertikalna komponenta sile
Normalni hodu indukuje silu ija vertikalna komponenta, za jedno stopalo, je sedlastog,
odnosno leptirastog oblika sa dva dominantna maksimuma. Prvi je uzrokovan udarom pete o
podlogu, dok drugi nastaje usled otiskivanja. Maksimumi rastu sa uveanjem frekvencije hoda
(sl.2.1.4).Ovaj oblik ima tendenciju prelaska u polu-sinusoidalni oblik sa promenom aktivnosti
od hoda ka tranju (sl.2.3a).
Slika 2.1.4 Vertikalno optereenje za razliite frekvencije hoda [44]

U sluaju tvrdih onova, udarac pete o podlogu izaziva veoma otre pikove na pomenutoj
leptirolikoj krivoj optereenja.
Slika 2.1.5 Vertikalna reakcija podloge: normalan hod i hod sa vrstim korakom [4]
7
Odnos izmeu frekvencije hoda, vremenskog perioda kontakta sa podlogom i maksimuma

optereenja prikazan je na slici 2.1.6.
Slika 2.1.6 Period kontakta i odnos maksimuma optereenja i teine u odnosu na fs [76]
U sluaju veoma sporog hoda sa frekvencijom manjom od 1 Hz (veliki period kontakta sa
podlogom) dinamika optereenja su jednaka statikim usled telesne teine peaka. Kod brzog
hoda sa frekvencijom od 2 do 2.5 Hz, dinamiko optereenje postaje 1.5 puta vee od statikog.
U sliaju veoma brzog tranja (fs > 3.5 Hz), maksimum dinamikog optereenja je tri puta vei
od teine peaka.
Horizontalna komponenta sile
Horizontalne komponente sile u podunom i poprenom pravcu su mnogo manjeg
intenziteta od vertikalne komponente, ali se, svakako, ne mogu zanemariti s obzirom da i one
mogu biti izvor problema vezanih za prkomerne vibracije.
Iako je dobro poznato da je frekvencija hoda proseno 2 Hz, manje je poznato da 10%
vertiklanog optereenja radi bono pri hodu [4]. Teite ljudskog tela pomera se bono pri
prelasku, tokom koraanja, sa jednog stopala na drugo, to indukuje lateralnu dinamiku silu
(sl.2.1.7). Ukratko, lateralna sila (popreni pravac) je uzrokovana bonim oscilacijama tela
(sl.2.1.8).
Slika 2.1.7 Pomeranje teita tela

tokom hoda [50]
Slika 2.1.8.Mehanizam
lateralnihvibracija[50]
8
Slika 2.1.9 pokazuje vremenski tok horizontalne reakcije podloge na nepokretnoj povrini.
Za razliku od vertikalne sile, horizontalne sile su periodine sa frekvencijom upola manjom od
frekvencije hoda.
a)
b)
Slika 2.1.9 Reakcija podloge usled hoda: a) lateralna, b) longitudinalna [64]
Longitudinalna sila (poduni pravac) nastaje usled potiskivanja podloge (gazita mosta) i
otiskivanja od nje pri hodu.
Slika 2.1.10 Merena promena sile i ubrzanja nastalih usled hoda frekvencije 2 Hz :a) vertikalna
komponenta b) lateralna komponenta, c) longitudinalna komponenta [4]
2.1.2 Delovanja usled tranja i skakanja

Tranje se karakterie diskontinualnim kontaktom sa podlogom. Sila postaje jednaka nuli
kada se kontakt sa podlogom prekida. U poreenju sa hodanjem, sila indukovana tranjem vie
zavisi od individualnog stila tranja. esto je trajanje prelaska dogera preko mosta relativno
kratko da bi ostavilo dovoljno vremena za pojavu fenomena rezonancije, ali, svakako, i u tako
kratkom periodu moe izazvati nelagodnost kod ostalih korisnika na mostu [66].
Vertikalna komponenta sile
Dok vertikalno optereenje indukovano hodanjem karakteriu dva maksimuma, optereenje
indukovano tranjem ima samo jedan. Njega karakterie naglo poveanje i smanjenje.
Maksimum se uveava i postaje sve ui sa poveanjem frekvencije hoda, a samim tim se i faza
kontakta smanjuje. Usled udarca pete o podlogu, optereenje moe da poraste od 3 do 5 puta u
odnosu na telesnu teinu.
a)
b)
c)
Slika 2.1.11 Reakcija podloge: a) tranje sa razliitim frekvencijama,
b) trenja zavisno od stila, c) skakanje [4]
Izvestan broj autora radio je na odreivanju sile indukovane individualnim vandalskim

ponaanjima peaka [8], [24], [56], [73] i [74].
Sile indukovane skakanjem su, radi poreenja, takoe prikazane na sl.2.1.11. One su sline
onima indukovanim tranjem, ali imaju vie amplitude. Skakanje nije normalan vid aktivnosti na
peakim mostovima, ali kao sistematsko pobuenje (vandalizam) trebalo bi da se uzme u obzir.
Vibracije uzrokovane skakanjem imaju iri opseg frekvencija pobuenja, od 1 Hz do 3.5 Hz.
Horizontalna komponenta sile
Prema Schneider-u [64], lateralna komponenta sile je, zbog vee lateralne stabilnosti
prilikom traja, upola manje od sile uzrokovanje hodanjem. Takoe, rizik od pojave lock-in
efekta je nitavna s obzirom da je kontakt izmeu peaka i konstrukcije manji kod tranja, nego
kod hodanja. Kao i pri hodanju, lateralna reakcija podloge je periodina, sa frekvecijom upola
manjom od frekvencije tranja, s obzirom da sila menja pravac pri svakom koraku.
10
a)
b)
Slika 2.1.12 Reakcija podloge usled tranja [64]: a) lateralna komponenta,
b) longitudinalna komponenta
Neka eksperimentalna istraivanja potvrdila su postojanje horizontalne sile i pri skakanju

[73], pri emu je longitudinalna komponenta znaajnije vea od transverzalne.
2.1.3 Delovanje grupe peaka

Vrsta peakog saobraaja koji se odvija na mostu u mnogome utie na dinamiki odgovor
konstrukcije, koji postaje mnogo komplikovaniji kada su peaki mostovi izloeni simultanom
delovanju vie peaka. Pri velikim gustinama peaka sloboda pojedinca da izabere sopstveni
nain hoda je ograniena. Naime, svaki korisnik ima svoje karakteristike (frekvenciju, brzinu,
teinu), tako da, u zavisnosti od broja osoba prisutnih na mostu, dolazi do manje, ili vee
meusobne sinhronizacije peaka. Pri odreenim uslovima, moe doi do tzv. lock-in efekta,
kada pojedinci poinju da se kreu rezonantnom frekvencijom konstrukcije.
2.1.3.1 Gustina peaka

Gustina peaka u mnogome utie na brzinu kretanja individue i zato je veoma vana za
dinamiku analizu. Odnos izmeu brzine kretanja peaka i njihove gustine prikazan je na slici
2.13. Gustina peaka moe se sraunati prema sledeim izrazima:
q=
q=
[pe/m]
(2.1.1)
Nr
[pe /m]
beff L
(2.1.2)
vs beff
gde je nivo nailaska peaka [pe/s], vs je brzina hoda [m/s], beff je efektivna irina mosta [m],
Nr je broj peaka na mostu i L je duina mosta [m].
11
Slika. 2.1.13 Odnos izmeu gustine peaka i brzine njihovog kretanja [54]
Glavna karakteristika kretanja peaka u koloni male gustine ja da sloboda pokreta pojedinca
nije ograniena. Prema Oeding-u [53], u koloni, gde je gustina peaka od 0.3 pe/m to 0.6
pe/m, peaci se mogu nesmetano kretati svojom sopstvenom frkvencijom hoda. Ukoliko se
gustina peaka poveava, pojedinac vie nije u mogunosti da se kree svojom sopstvenom
frekvencijom i brzinom hoda. Takoe, moe doi i do sinhronizacije frekvecije, faze i brzine
kretanja peaka i kretanja mostovske konstrukcije.
d=0,3 P/m
Slobodno kertanje
d=0,4 P/m
d=0,6 P/m
d=0,8 P/m
Prihvatljivo
Prihvatljivo
Velika gustina
d=1,0 P/m
Veoma velika gustina
d=1,5 P/m
Guva
Slika 2.1.14 Razliiti tipovi gustine peaka [53]

Generalno, brzina kretanja peaka se smanjuje sa poveanjem gustine saobraaja. Peak
mora da prilagodi brzinu hoda kretanju mase. Prva restrikcija brzine nastaje bri gustini peaka od
0.6 pe/m, kada kretanje i postaje oteano. Pri gistini od 1.0 pe/m, sloboda pokreta je znatno
naruena, tako da peaci moraju meusobno da usklauju brzinu i frekvenciju hoda. U sluaju
gistine od oko 1.5 pe/m, peaci poinju da se kreu u koloni, veoma malom brzinom, gde su
mogui samo malim klizei koraci, pri emu je svojevoljno kretanje peaka onemogueno.
12
Treba naglasiti da se poveanje mase na mostu, naroito pri gustom peakom saobraaju,
odraava na promenu modalnih karakteristika sistema, kao i priguenja. U odeljku 4.1.4,
prikazana su reenja za promenu (smanjenje) osnovne frekvencije mosta usled pridodatih masa.
Tabela 2.1.3 Klasifikacija gustine peaka prema Oeding-u [53]
Gustina peaka [pe/m]
Karakteristike kretanja
0 < q < 0.3
3 q < 0.6
Peak se moe kretati konforo i

slobodno
Sloboda kretanja je delimino
ograniena
0.6 q < 1.0
Sloboda kretanja je ograniena
q 1.0
Velika guva, pojedinac nije vie u

mogunosti da se kree po svom
nahoenju
Razmatranje ponaanja mostovskim konstrukcija usled delovanja nastalih prelaskom gupe

peaka, definisano je u inenjerskim kodovima[13], [26] i dr., a posebno je vano da se ono
predvidi u fazi prorauna. Za vei broj nezavisnih peaka (bez posebne sinhronizacije) sa
nivoom nailaska na most [pe/s], srednji dinamiki odgovor u odreenom preseku mosta
izloenom dejstvu ove grupe peaka moe se dobiti multiplikacijom dejstva jednog peaka
faktorom k=(T)1/2. Pti tome, T je vreme prelaska preko mosta [s] (moe se predstaviti kao L/v,
gde je L duina mosta [m], a v je brzina kretanja peaka [m/s]), a kako proizvod T predstavlja
broj od N peaka prisutnih na mostu u datom trenutku vremena, moe se zakljuiti da je broj
sinhronizovanih N , sa istom frekvencijom i razliitim fazama [51]. Prema preporukama Stra
[34], na osnovu eksperimentalno utvrenih podataka, za srednju i veu gustinu saobraaja
ekvivalent broju sinhronizovanih peaka se odreuje kao:
=
N eq 10.8 N
(2.1.3 )
gde je N broj peaka na mostu (gustina peaka efektivna povrina mosta), je relatvno
priguenje, dok se veoma za veliku gustinu preporuuje:
N eq = 1.85 N
(2.1.4 )
Generalno, problem vibracija usled prelaska grupe peaka moe se sagledati kroz vie
aspekata, kao to su: prelaenje manjih i sinhronizovanih grupa; prelaenje manjih
nesinhronizovanih grupa i prelaenje neprekidne kolone peaka [35].
Vie autora se bavilo problemom optereenja usled delovanja grupe peaka (videti [22],
[31], [41], [42] i [67]). Grundmann [34] je predloio koeficijent S, zavisan od prihvatljivog
ubrzanja a= 0.7 m/s2 prema BS 5400 [12], kojim se u proraun graninog ubrzanja uvodi
delovanje grupe peaka za razliite gustine peakog saobraaja na mostu.
agr = S a
(2.1.5)
13
gde je S faktor sinhronizacije (videti sl.2.1.15), a je horizontalno, ili vertikalno ubrzanje usled
prelaenja jednog peaka, (videti odeljak 3.2)
Za mostove sa malom gustinom peaka, odnosno sa oekivanim maksimumom od deset i
manje peaka u bilo kom trenutku, faktor sinhronizacije se moe odrediti prema sledeem
grafiku.
Slika 2.1.15 Faktor sinhronizacije za malu gustinu peaka [34]

Ukoliko je protok peaka na mostu mali (q 0.6 pe/m2) i peaci su u mogunosti da se
slobodno kreu po povrini mosta, faktor sinhronizacije se moe nai prema sledeoj formuli za
konstrukcije sa prvom osnovnom vertikalnom frekvencijom izmei 1.50 Hz i 2.50 Hz:
S = 0.225 Nr
(2.1.6)
Za frekvencije ispod 1.50 Hz i znad 2.50 Hz, faktor se konzervativno moe proceniti kao:
S = Nr
(2.1.7)
Za frekvencije izmeu 3.50 Hz i 4.50 Hz:

S = 0.225 0.5 Nr
Nr = Tc K = q L beff K
(2.1.8)
(2.1.9)
gde je Nr broj peaka na mostu, je nivo nailaska peaka [pe/s], Tc je vreme prelaska preko
mosta [s], K je teinski faktor usled razliitih naina aplikacije optereenja (prosta greda: K = 0.6
prema [34]), L je duina mosta [m], vs je brzina kretanja [m/s], q je gustina peaka [pe/m2], beff
je efektivna irina mosta [m].
Za mostove sa protokom peaka velike gustine q > 0.6 pe/m, faktor sinhronizacije se moe
sraunati prema relacijama (2.1.6), (2.1.7) i (2.1.8).
14
Prema Kramer-u [41], za prinudne vibracije mosta usled delovanja vremenski zavisne sile
od jednog peaka F(t), koristi se koeficijent Nf , kojim se efekat sinhronizacije uvodi u raun na
osnovu empirijskih faktora.
FN ( t ) = N f F( t ) = N S R F( t )
(2.1.10)
gde je F(t) vremenski zavisna sila od jednog peaka, N je broj peaka na mostu, S = 0.275 je
empirijski faktor sinhronizacije (razlika izmeu slobodnog i uslovljenog kretanja), R=0.465 je
empirijski faktor redukcije (razlika izmeu raspodeljenog i koncentrisanog optereenja).
Prema francuskim preporukama Stra Guide mtodologique passerelles pitones [66],
peaki mostovi se u zavisnosti od vrste i gustine saobraaja koji se na njima odvija mogu
podeliti na etiri klase.
2.1.3.2 Lock-In efekat

Lock-in efekat predstavlja svojevrsni fenomen pri kome grupa peaka sa razliitim
frekvencijama i fazama kretanja, poinje postepeno da prilagoava frekvenciju hoda prirodnoj
frekvenciji mosta i ulazi u fazu sa kretanjem konstrukcije. Naime, u sluaju pojave izraenijih
vibracija na mostu, deo peaka e u pokuaju odravanja ravnotee, poeti da se lagano pomera
bono, naizmenino u jednu i drugu stranu (tzv. mornarski hod). Ovo instiktivno ponaanje
uzrokuje pribliavanje frekvencije hoda i faze, upravo frekvenciji mosta, tako da sile indukovane
peacima ulaze u rezonanciju sa konstrukcijom. Lock-in efekat se poveava sa amplitudom
vibracija mosta, tako da broj peaka koji uestvuju u korektivnom kratanju raste sa amplitudom
vibracija mostovske konstrukcije [17], [18], [64]. Kako se vibracije mosta uveavaju, tako
poetno sluajno pobuenje usled delovanja grupe peaka prerasta u rezonantno pobuenje. Ova
pojava postaje sve izraenija dok kritian broj peaka ne indukuje neprihvatljiv nivo vibracija.
Lock-in efekat nastaje bre za horizontalne, nego za vertikalne vibracije. Male bone
amplitude su dovoljne da izbace peaka iz ravnotee. Lateralne amplitude od 5 mm i frekvencija
vibracija od 1 Hz u 40% sluajeva mogu dovesti do rezonacije [9].
Baumann i Bachmann [9] su primetili da sa vertikalnim amplitudama od 10-20 mm i
frekvencijom hoda bliskoj frekvenciji vibracija, peak nije u mogunosti da se dalje kree sa
svojom inicijalnom frekvencijom. On poinje manje ili vie da svoje pokrete prilagoava
pokretima podloge. Prethodno jo uvek nije potvreno eksperimentalno. Za lateralne vibracije,
Bachmann [7] daje granino pomeranje od oko 2 mm, to je jasno potvreno u sluajevima
Milenijumskog i Solfrino mosta.
Kod mostova koji imaju osnovnu prirodnu frekvenciju 2 Hz, vertikalnom pomeranju od 1020 mm odgovara ubrzanje od 1.6 m/s2, to je veoma nekomforno i trebalo bi, sa aspekta
kriterijuma ubotrebljivosti, da se izbegne.
15
2.2 Modeli optereenja indukovanog hodom

Sila dobijena ekperimentalnim putem mora biti adekvatno analitiki modelirana da bi se
omoguila njena primena u proraunu vibracija peakih mostova. Do sada, u literaturi model
vremenski zavisne sile indukovane peacima je najvie eksploatisan. Pored toga, u vremenski
zavisnom modelu sila moe biti definisan kao deterministika, to podrazumeva uspostavljanje
opteg modela za razliite peake aktivnosti, ali i kao probabilistika, gde se u obzir uzima
stohastika priroda parametara kretanja [79]. U svakom sluaju, matematiko modeliranje sile
indukovene peacima predstavlja zahtevan poduhvat i samim tim, podrazumeva i primenu
izvesnih pretpostavki koje e u kasnijem izlaganju biti definisane. U daljem pregledu literature
bie predstavljeni modeli optereenja od peaka, definisani kao deterministike sile.
2.2.1 Model vertikalnog optereenja

Posmatranjem peaka u hodu moe se zapaziti da svaki korak predstavlja jedan impuls, dok
su koraci tokom kretanja niz impulsa pomerenih du puta i u vremenu (sl.2.2.1). Dakle,
optereenje od hoda je suma optereenja uzrokovanog kontinualnim koracima, koje se moe
simulirati pulsacionim redom pojedinanih optereenja od koraka. Uz pretpostavku da je
optereenje oba stopala isto i da je vreme potrebno da stopalo nalegne na podlogu konstantno za
odreen reim hoda, optereenje indukovano hodom je periodine prirode i moe se podeliti na
razliite sinusoidalene oscilacije primenom Fourier-ove transformacije.
n
F ( t )= F0 + Fi sin ( 2 i f s t i )
(2.2.1)
i =1
gde je:
F0 = statiko optereenje (teina peaka)
Fi =komponenta optereenja za frekvenciju ifs
fs =frekvencija hoda
i = fazni ugao komponente Fi
n=broj razmatranih harmonika
16
Slika 2.2.1 Vertiklana komponenta sile indukovane kretanjem peaka [68]

Slika 2.2.2 prikazuje, za vertikalno optereenje indukovano hodom, rezultujuu vremensku
istoriju , spektar amplituda i razlite koeficijente optereenja.
Broj harmonika koji treba uzeti u obzir zavisi od njihovih amplituda i dinamikih uticaja.
Mostovi se mogu pobuditi ak i drugim i treim harmonikom. Odnos izmeu amplitude sile i
telesne teine peaka se definie pomou dinamikog faktora. Rezultati razliitih istraivanja
pokazuju da je dijapazon ovih vrednosti veoma irok ([7], [8], [10], [63], [73] i dr.), a neke od
njih date su u tabeli 2.2.1. Dinamiki faktori sile su odreeni za kretanje po krutoj podlozi.
Primetno je da prvi dinamiki faktor znatno raste sa poveanjem frekvencije hoda, dok drugi ne
pokazuje veliku zavisnost od frekvencije. Prema nekim autorima [4] prve tri komponente
relevantne su za proraun.
a)
b)
Fig. 2.2.2 a) rezultujua vertikalna sila indukovana hodom [5] b) Fourier-ov Spektar dobijen
pomou brze Fourier-ove transformacije (FFT) [62]
17
Bachmann [35] predstavlja vertikalno optereenje (uzimajui u obzir prva tri harmonika) kao:
Fv = F0 + F1,v sin ( 2 f s t ) + F2,v sin ( 4 f s t 2 ) + F3,v sin ( 6 f s t 3 )
(2.2.2)
gde je:
F0= stalno optereenje od peaka,
Fi,v = i F0=doprinos i-tog harmonika ukupnom optereenju,
fs= frekvencija hoda,
i = fazni ugao i-tog harmonika,
i= Fourier-ov koeficijent i-tog harmonika, tzv. dinamiki faktor optereenja.

Tabela 2.2.1 Preporuene vrednosti dinamikih faktora za vertikalna optereenja
Dinamiki faktor
F1,v/ F0
F2,v/ F0
F3,v/ F0
Blanchard et al. [10]
0.275 za fs < 4Hz
0.1
0.1
0.4 za fs = 2Hz
Bachmann [4]
0.5 za fs = 2.4Hz
Young [75]
0.37(fs-0.95) 0.5
0.054+0.0044 fs
0.026+0.0050 fs
Stra [66]
0.4 za fs = 2Hz
0.1
0.1
Prema eksperimentima [4], [44], [64] fazni ugao zavisi od razliitih parametara i ima veliki
opseg vrednosti. Bachmann se odluio za aproksimativne vrednosti 2 = 3 = /2.
a)
b)
Slika.2.2.3 Vertikalne sile indukovane hodom: a) prva tri harmonika sa 2= /2 and 3= 3/8,
b) rezultujua sila [6]
18
2.2.2 Model horizontalnog optereenja

Spektar lateralne komponente sile pokazuje du su komponente optereenja aplicirane sa
pola frekevencije hoda i njenim multiplama. Uzimajui u obzir prva tri harmonika, Fourier-ovi
koeficijenti lateralne komponente sile mogu se opisati kao:
f
f
f
Fh = F1,h sin 2 s t + F2,h sin 4 s t 2 + F3,h sin 6 s t 3

2
2
2
(2.2.3)
gde je:
Fi,h = doprinos i-tog harmonika ukupnom optereenju,
fs= frekvencija hoda,
i = fazni ugao i-tog harmonika.
Preporuene vrednosti za lateralnu komponentu optereenja date su u tabeli 2.5.
Table 2.2.2 Preporuene vrednosi dinamikog faktora za lateralna optereenja za fs=2 Hz
Dinamiki faktor
F1,h/ F0
F2,h/ F0
F3,h/ F0
Eurocode 1 [26]
0.1
Schulze (prema [4])
0.039
0.01
0.043
0.12
Stra [66]
0.05
0.01
0.05
0.05
F4,h/ F0
Fazni ugao bi trebalo da se uzme kao 2 = 3 = /2. Prema tome, odgovor rezultujue sile
prikazan je na slici 2.2.4.
a)
b)
Slika 2.2.4 Lateralna optereenja indukovana hodom: a) prva tri harmonika za Fi,h / F0 = 0,1,
b) rezultujua sila [35]
Francuske preporuke Stra Guide mtodologique passerelles pitones [66] uzimaju u

obzir prva etiri lana reda (2.2.4), da bi se dobila funkcija optereenja kako u lateralnom, tako i
u longitudinalnom pravcu, dovoljno bliska mereni optereenjima od peaka (sl 2.2.5).
19
F (t ) =
Gi sin ( 2 if m t )
(2.2.4)
1
i=
2
gde je:
Gi = doprinos i-tog harmonika ukupnom optereenju
fm= frekvencija hoda
a)
b)
Slika 2.2.5 Optereennje indukovano hodom fs=2 Hz: a) lateralna komponenta,
b) longitudinalna komponenta [66]
U praksi, longitudinalna komponenta sile indukovane hodom ima vrlo mali uticaj na
peake mostove.
2.2.3 Modeli optereenja u preporukama i standardima

U prenorm of Eurocode 1, Part 1 live loads on bridges, model optereenja od jednog
peaka (ranije poznat kao DLM1), koji je takoe sadran i u British Standard BS 5400, Part 2 [12]
i Ontario Highway Bridge Design Code OHBDC ONT 83 [55], limitiran je na prvi harmonik sile
F(t) (videti izraz 2.2.1). Dinamiko optereenje sastoji se od pulsirajue stacionarne sile sa dve
komponente. To podrazumeva efekat peaka teine 700 N, koji se kree brzinom [m/s] koja
iznosi 0.9 frekvencija hoda fs, uzimajui u obzir prvi harmonik rekcije podloge i dinamiki faktor
za vertiklani pravac 1=0.275 prema Blanchard [10].
vertikalna komponenta: Qpv = 180 sin( 2fv t ) [N]
(2.2.5)
lateralna komponenta: Qph = 70 sin(2fh t ) [N]
(2.2.6)
gde je fv prirodna vertikalna frekvencija mosta blizu 2 Hz, fh je prirodna lateralna frekvencija
mosta blizu 1 Hz.
20
Slika 2.2.6 Dinamiki model optereenja od jednog peaka [35]

Eurocode 5 [28] predvia isti model optereenja, s tim da je amplituda sile 280 N (1=0.4,
videti tabelu 2.2.1). Vertikalna komponenta za model optereenja od jednog peaka prema
(2.2.5) je takoe sadrana u DIN-Fachbericht 102 [19].
Generalno, frekvenciju treba birati tako da se podudara sa osnovnom frekvencijom
konstrukcije i da optereenje deluje na najnepovoljnijoj poziciji na mostu.
Stohastiki pristup kod modela optereenja od grupe peaka (DLM2) opisuje efekat grupe
sa ogranienim brojem peaka (8-15 osoba) koji se kreu [35]. Sinhronizacija frekvencije hoda i
faze uzeti su u obzir preko koeficijenata kv i kh.
vertikalna komponenta: Qgv = 180 kv( fv )sin(2fv t ) [N]
lateralna komponenta: Qgh = 70 kh( fh )sin(2fh t ) [N]
(2.2.7)
(2.2.8)
gde je fv prirodna vertikalna frekvencija mosta blizu 2 Hz , fh je prirodna lateralna frekvencija

mosta blizu 1.5 Hz, a kv i kh su faktori sinhrinizacije (sl.2.2.8).
Slika 2.2.7 Dinamiki model optereenja od grupe peaka [35]

Dinamiko optereenje od grupe peaka trebalo bi da se primeni kao stacionarna pulsirajua
sila sa dve komponente, koje treba razmatrati posebno. Takoe, optereenje traba da deluje na
najnepovoljnijoj poziciji na mostu. Da bi se uveo uticaj peaka na dinamike karakteristike
mosta, masa od 800 kg treba da deluje na istoj poziciji kao i sila.
21
a)
b)
Slika 2.2.8 Zavisnost koeficijenata kv (a) i kh (b) od prirodnih frekvencija fv and fh [35]
Koeficijentima kv i kh se u proraun uvodi efekat sluajne sinhronizacije peaka u grupi. U

razmatranje su, za sada, uzeti samo prvi harmonici (dinamiki faktor za vertikalno optereenje
0.4, dinamiki faktor za lateralno optereenje 0.1), ali se u daljnjem mogu uzeti i drugi harmonici
(dinamiki faktor za vertikalno optereenje 0.2, dinamiki faktor za lateralno optereenje 0.05).
Dinamiki model optereenja za kolonu peaka (DLM3) vai za pobuujuu silu usled
kolone peaka gustine 0.6 pe/m (sl.2.2.9). Treba ga uzimati odvojeno od modela optereenja za
grupu peaka. Ukupan broj peaka je N = 0.6BL, gde je B efektivna irina mosta i L njegova
duina. Kolona peaka deluje kao pulsirajue kontinualno raspodeljeno povrinsko optereenje,
sa vertikalnom i horizontalnom komponentom.
vertikalna komponenta: qs,v = 12,6 kv( fv )sin(2fv t) [N/m]
lateralna komponenta: qs,h = 3,2kh( fh )sin(2fh t ) [N/m]
(2.2.9)
(2.2.10)
gde je fv prirodna vertikalna frekvencija mosta blizu 2 Hz, fh je prirodna lateralna frekvencija
mosta blizu 1.5 Hz, a kv i kh su faktori sinhrinizacije (sl.2.2.8).
Slika 2.2.9 Dinamiki model optereenja za kolonu peaka [35]

Standard Eurocode 1: Part 2 [26], definie modele optereenja za proraun drumskih,
peakih i eleznikih mostova. Poglavlje 5.7 se odnosi na dinamike modele optereenja
indukovanog peacima. U zavisnosti od dinamikih karakteristika konstrukcije, relevantne
prirodne frekvencije rasponske konstrukcije treba odrediti iz odgovarjueg modela konstrukcije.
Dalje, stoji da sile uzrokovane peacima sa frekvencijom identinom jednoj od svojstvenih
frekvencija mosta mogu rezultirati pojavom rezonace i moraju se uzeti u obzir za verifikaciju
22
graninog stanja s obzirom na vibracije. Konano, Eurocode 1 zahteva da se definiu

odgovarajui model optereenja od peaka kao i kriterijumi prihvatljivosti nivoa vibracija.
Meutim, metode za modeliranje optereenja od peaka i odreivanje nivoa vibracija ostavljne
su projektantu.
Eurocode 5, Part 2 [29] sadri informacije relevantne za proraun drvenih mostova.
Zahteva se proraun ubrzanja usled delovanja malih grupa i kolona peaka i u vertikalnom i u
horizontalnom pravcu, a verifikacija kriterijuma konfora potrebna je za mostove sa prirodnom
frekvencijom manjom od 5Hz u vertikalnom i 2.5 Hz u horizontalnom pravcu. Eurocode 5:
Annex B [16] sadri pojednostavljen metod za odreivanje vibracija uzrokovanih peacima za
jednostavne sisteme, dok je izbor modela optereenja i analitikih metoda za sloenije
konstrukcije ostavljen projektantima.
ISO 10137 preporuke [39] su razvijene od strane Internacionalne Organizacije za
Standardizaciju sa ciljem predstavljanja principa predvianja vibracija u fazi prorauna
konstrukcije. Predloeni modeli optereenja usled kretanja jednog peaka za horizontalni i
vertikalni pravac dati su u ISO 10137: Annex A kao vremenski promenljive sile F(t), koje se
mogu predstaviti preko Fourier-ovih redova u skladu sa relacijom (2.2.1). Pomenuti aneks takoe
sadri i predloge vrednosti dorinosa prvog i viih harmonika ukupnom optereenju.
Delovanje grupe peaka prvenstveno zavisi od njihove teine, maksimalne gustine osoba po
jedinici povrine podloge i od stepena koordinacije peaka. Koordinacija se moe predstaviti
primenom faktora koordinacije C(N), kojim se multiplicira prinudna sila F(t) :
F(t)N = F(t)C(N)
(2.2.11)
gde je N broj peaka u grupi.

Iako se izvestan broj autora [5], [22], [25], [52] i dr., bavio modeliranjem vandalskih
optereenja (tranje, skakanje i dr.), mali broj preporuka i standarda sadri propozicije za
modeliranje ekstremnih dejstava. U standardu BS 6399-96 [14] dejstvo optereenja usled
skakanja peaka opisuje se semi-sinusoidalnim modelom pulsirajue sile. Neto detaljnje
preporuke za modeliranje vandalskih delovanja i delovanja grupe peaka u zavisnosti od klase
peakog mosta i procene rizika od pojve rezonance, sadrane su u francuskim preporukama
Stra Guide mtodologique passerelles pitones [66].
23
3.Kriterijumi konfora i granine vrednosti

Ljudsko telo predstavlja kompleksan nelinearan mehaniki sistem sa vie stepeni slobode
iji razliiti delovi daju razliite odgovore na pomeranja konstrukcija [78]. Inae, ljudsko telo je
izloeno velikom broju prirodnih ritmova koji zavise od mnogih faktora, kao to su regulisanost
sna, hormona, srani ritam, alfa modani talasi, kretanje, tranje, govor, pevanje, treptanje i dr.
Vibracije niskih frekvencija su posebno nekonforne za ljude, s obzirom da delovi ljudskog tela
ulaze u rezonancu pri vibracijama opsega od 3 do 100 Hz. Pri najniim od ovih frekvencija
javljaju se neprijatne oscilacije u abdominalnom delu tela, dok ostali delovi tela poinju da
osciluju pri frekvencijama viim od 10 Hz. Zbog relativnog pomeranja delova tela, rezonancije
ispod 10 Hz izazivaju posebnu neugodnost za ljude, a dua izloenost istim, moe imati i
negativne uticaje na zdravlje.
Ljudska percepcija vibracija je subjektivna i zavisi od individualnih karakteristika i
psiholokih uticaja, to potvruje i istraivanje Lippert-a [46], prema kome, ne samo da razliiti
pojedinci imaju razliite reakcije na iste vibracije, ve i ista osoba izloena vie puta istim
vibracija, pokazuje razliite reakcije. Osetljivost na vibracije je uslovljena fizikim faktorima,
kao to su frekvencija, ubrzanje i vreme izloenosti uticaju. Pored toga to je diskonfor uslovljen
subjektivnom podnoljivou vibracija, on u mnogome zavisi u od uslova okruenja. Tako npr.,
zvuci koji nastaju pri rezoniranju delova (opreme) mosta i vizuelni uticaji uslovljeni visinom
mosta, ili odvijanjem saobraaja ispod mosta, poveavaju preosetljivost i mogu provocirati
nelagodnost. Osetljivost oveka na vibracije je bila predmet veeg broja istraivanja [34], [37],
[38], [45], [47], [64] i dr. Neki od generalnih zakljuaka su da stohastike vibracije uglavnom
prouzrokuju veu nelagodnost nego periodine, ali i da se peaci vremenom navikavaju na
vibracije, tako da nivo prihvatljivost istih raste. U svom istraivanju, Leonadr-a [45] zakljuuje
da osobe koje su stacionarne na mostu, tee podnose vibracije od onih koje se kreu, a razlog
tome je to su ljudi manje osetljivi na vibracije koje indukuju sami. Istraivanje Dieckmann-a,
koji se bavio efektima oscilacija i rezonantnih vibracija na ljudsko telo, pokazalo je da je peaka
mnogo lake izbaciti iz ravnotee horizontalnim oscilacijama nego vertikalnim i zato je i
osetljivost na horizontalne vibracije mnogo vea [35].
Kriterijumi upotrebljivosti u pogledu konfora prema meunarodnim propisima i
regulativama se uglavnom odnose na izbegavanje odreenih opsega prirodnih frekvencija, ili na
odreena ogranienja ubrzanja. Prema prvom konceptu, konstrukcije ije prirodne frekvencije
izlaze iz opsega frekvecija optereenja izazvanog peacima, uglavnom nisu u riziku od pojave
rezonantnih vibracija. Iz ovog razloga, mnogi internacionalni propisi daju opsege frekvencija za
koje nije potreban dalji dinamiki proraun (videti tabelu 3.1). Drugi pristup odnosi se na
ogranienje vrednosti ubrzanja ukoliko prirodna frekvencija konstrukcije upada u opseg
frekvecija optereenja izazvanog peacima. Tada meunarodni propisi nalau dinamiku analizu.
Rezultujua ubrzanja konstrukcije su ograniena tako da obezbede konfor peacima (videti
tabelu 3.2)
24
U praksi, mnogi lagani peaki mostovi premauju kriterijume graninog stanja

upotrebljivosti u pogledu prihvatljivosti vibracija, a da nikada nisu bili izvori nelagodnosti
korisnika u dugom periodu korienja [61]. U mnogim sluajevima, korisnici uivaju u
korienju datih konstrukcija, moda i delimino zbog njihove ivahnosti.
3.1 Granine vrednosti za frekvencije prema internacionalnim

standardima i preporukama
Konstrukcije ije prirodne frekvencije izlaze iz opsega frekvecija optereenja izazvanog
peacima, prema mnogim propisima i regulativama, nisu u riziku od pojave rezonantnih vibracija
i za njih nije neophodan dalji dinamiki tretman. U tabeli 3.1.1 dati su samo oni propisi koji nude
granine vrednosti, ili odreuju kritine opsege frekvencije oscilacija indukovanih peacima u
kojima se ne sme nai prirodna frekvencija mosta Veima internacionalnih propisa se zadrava
na prvom harmoniku iz Fourier-ove analize peakih optereenja, dajui granicu za prirodnu
frekvenciju mosta do 3 Hz. Eurocode 5 i BS 5400 obezbeuju granice do 5 Hz, uzimajui u
obzir i harmonike vieg reda za pobuenje od peaka, to je uputnije kod laganijih konstrukcija.
Petersen [58], ostaje pri tome da harmonici vieg reda ne mogu izazvati bitne oscilacije u
konstrukciji, zahvaljujui krutosti mosta (sa prirodnom frekvencijom preko 2.4 Hz) i manjim
komponentama sile za vie harmonike.
Tabela 3.1.1 Kritine frekvencije u meunarodnim propisima
Regulativa
Granine vrednosti
Vertikalne
American Guide Spec. [35]
< 3 Hz
Eurocode 2 (EN 1992-2) [27]
1.6 Hz - 2.4 Hz
DIN-Fachbericht 102 [19]
1.6 Hz - 2.4 Hz, 3.5 Hz - 4.5 Hz
Eurocode 5 (EN1995-2) [29 ]
< 5 Hz
Appendix 2 of Eurocode 0 [66]
< 5 Hz
ISO/CD 10137 [39 ]
1.7 Hz 2.3 Hz
SIA 261 (vajcarska) [65]
1.6 Hz 4.5 Hz
BS 5400-2 (Velika Britanija) [13]
< 5 Hz
Austroads (Australija) [3]
1.5 Hz 3 Hz
Japanese Footbridge Design Code [40]

Canadian Highway Bridge Design Code
CAN/CSA-S6-06 [16]
1.5 Hz 2.3 Hz
Horizontalne
0.8 Hz 1.2 Hz
< 2.5 Hz
< 1.3 Hz trans. pravac

< 2.5 Hz long. pravac
< 4 Hz
Francuske preporuke Stra Guide mtodologique passerelles pitones [66] daju etiri
opsega frekvencija u zavisnosti od nivoa rizika od pojave rezonance (sl.3.1.1 i 3.1.2), pri emu
je: Opseg 1: maksimalni rizik od rezonance; Opseg 2: srednji rizik od rezonance; Opseg 3: mali
rizik od rezonance usled standardnih optereenja; Opseg 4: neznatan rizik od rezonance.
25
Slika. 3.1.1 Opseg frekvencija (u Hz) za

vertikalne i longitudinalne vibracije [66]
Slika. 3.1.2 Opseg frekvencija (u Hz) za

lateralne vibracije [66]
3.2 Analiza ubrzanja i granine vrednosti za ubrzanja prema

internacionalnim standardima i preporukama
3.2.1 Analiza ubrzanja
Pored direktne integracije, koja se vrlo retko koristi u dinamikoj analizi peakih mostova
[66], modalna analiza je jedna od mogunosti za proraun ubrzanja koja se moe nai u literaturi,
videti [58]. Takoe, jedan broj autora, kao to su Grundmann [34], Rainer [62, Young [75] i dr.,
predlae analitike metode za proraun ubrzanja.
Raunskom metodom prema Rainer-u [62] odreuju se maksimalna vertikalna ubrzanja
usled prolaska jednog peaka koji hoda, ili tri frekvencijom jednakoj osnovnoj prirodnoj
frekvenciji mosta, koji je modeliran kao oscillator sa jednim stepenom slobode.
a = 4 2 f 2 y [m/s2]
(3.2.1)
U izrazu (3.2.1) f je prirodna vertikalna frekvencija mosta [Hz], y je statiki ugib na polovini
raspona za silu od 700 N [m], = Fi,v / F0 je Fourier-ov koeficijent za releventni harmonik
usled hodanja ili tranja (videti tabelu 2.2.1), = (/2) je relativno priguenje, je
logaritamski decrement, a je faktor dinamikog uveanja za kretanje jednog peaka (za prostu
gredu) (videti sl.3.2.1) broj ciklusa (koraka) po rasponu = broj i-tog harmonika duina raspona
/duina koraka (videti tabelu 2.1.2).
Slika. 3.2.1 Faktor dinamikog uveanja za rezonantni odgovor usled sinusoidalne

pokretne sile na prostoj gredi [62]
26
Primental i Fernandes [60] su proirili proceduru koju predlae Rainer [62] na mostove sa
dva raspona, uvodei u proraun faktor ka. Maksimalno ubrzanja se odreuje prema formuli:
amax
= 0 2 ys i d ka
(3.2.2)
gde je 0 osnovna kruna frekvencija mosta, ys je statiki ugib usled teine peaka, i je
dinamiki faktor optereenja rezonantnog i-tog harmonika, d je faktor dinamikog uveanja i ka
je numeriki odreen faktor koji se odnosi na razliku razmatranja mostova sa dva raspona u
odnosu na one sa jednim.
Grundmann [34], uz podrazumevanje sledeih pretpostavki: oscillator sa jednim stepenom
slobode sa stacionarnim pobuenjem, frekvencija hoda fs = osnovnoj prirodnoj frekvenciji mosta
f, koeficijent 0.6 usled promene poloaja pobuujue sile, maksimalno ubrzanje odreuje prema :
F
a=
0.6
1 e n [m/s2]
M gen
(3.2.3)
gde je F = G: = Fi,v / F0 (videti tabelu 2.4), G = 0.7 kN je stalno optereenje od peaka,

Mgen = 0.5 M je masa [t] ekvivalentnog oscilatora sa jednim stepenom slobode za prostu gredu
[35], je logaritamski dekrement, n = L/ls (broj ciklusa (koraka) po rasponu = duina raspona /
duina koraka)(videti tabelu 2.1.2).
3.2.2 Granine vrednosti za ubrzanja prema internacionalnim standardima i
preporukama
Granine vrednosti za ubrzanje u meunarodnim propisima su direktno povezane sa
konforom peaka. S obzirom da je pitanje konfora peaka vrlo subjektivno, u internacionalnim
propisima postoje razliite granice za granine vrednosti ubrzanja. Pregled graninih ubrzanja u
meunarodnim propisima i relevantnoj literature je dat u tabeli 3.2.1. Neka od tih graninih
ubrzanja zavise od prirodnih frekvencija, dok su druga konstanta za ceo opseg frekvencija usled
optereenja indukovanog peacima, kao u AISC Guide 11 [1], Japanese Footbridge Design
Code [40].
Preporuke Asocijacije ininjera Nemake VDI Richtlinie 2057, Blatt 1-4, [2] obuhvataju
efekte mehanikih vibracija na ljudsko telo. Prouavani su razliiti poloaji tela, pri stajanju ili
sedenju. Zavisnost individualne osetljivosti na trajanje oscilacija, kao i drugu faktori su uzeti u
obzir u preporukama VDI [2] . Nivo stresa kod peaka moe se odrediti na osnovu frekvencije i
ubrzanja vibracija, a zavisi od prvca oscilacija, horizontalnog ili vertikalnog. Na osnovu
sraunatog nivoa stresa, nivo individualne osetljivosti na vibracije moe se odrediti na osnovu
tabele date u preporukama.
ISO 2631 [37], [38] tretira ubrzanje ljudskog tela, a ne upuuje na ubrzanje mostovske
konstrukcije.
27
Canadian Highway Bridge Design Code CAN/CSA-S6-06 [15] daje simplifikovani metod
za proraun ubrzanja, kao i odgovarajue granine vrednosti ubrzanja u funkciji osnovne
prirodne frekvencije mosta. Ovaj pojednostavljeni metod primenljiv je samo za gredne peake
mostove sa jednim, dva i tri raspona. Za frekvencije manje od 4 Hz, predlae se detaljniji
dinamiki proraun u cilju odreivanja odgovora konstrucije, posebno pri duoj izloenosti
optereenju od peaka, ili dogera.
Tabela 3.2.1 Granina ubrzanja kao kriterijumi konfora [35]
Vertikalno ubrzanje
av,max [m/s]
ISO 2631
f1 = osnovna prirodna frekvencija mosta
0.5
AISC Guide 11
Eurocode 1
za f = 1 do 3 Hz
za f = 3-5 Hz: potrebna provera u
zavisnosti od sluaja
od f = 5 Hz: nije neophodna provera
DIN-Fachbericht 102
za f1 5 Hz; f1 = osnovna prirodna

frekvencija neoptereenog mosta
VDI 2057
0.39
SBA
BS 5400-2
Ontario Bridge Code ONT83
Eurocode 5 (EN 1995-2)
0.7
Bachmann [40]
0.5-1.0
Japanese
(1979)
Footbridge
Design
Code
1.0
Lateralno ubrzanje al,max [m/s]

za f = 0.5 do 1.5 Hz
za f = 1.5-2.5 Hz: potrebna provera u
zavisnosti od slluaja
od f = 2.5 Hz: nije neophodna provera
Eurocode 1
Eurocode 5 (EN 1995-2)
0.2
za f < 2.5 Hz (za peake koji stoje)
Iz tabele 3.2.1 i sa slike 3.2.4 se moe videti da doputene vrednosti za vertikalna ubrzanja
variraju zavisno od primenjenog standard, ali je za vertikalne vibracije sa frekvencijom od oko 2
Hz (normalam hod) izvestan konsenzus u vezi sa graninim ubrzanjem koje je u opsegu od 0.5
do 0.8 m/s2. Treba napomenuti da su predloene granine vrednosti uglavnom povezane sa
teoretskim optereenjem od jednog peaka.
28
Slika. 3.2.4 Vertikalno kritino ubrzanje (u m/s2) u funkciji prirodne frekvencije mosta, prema
razliitim regulativama [66]
Vandalska optereenja, kao na primer skakanje u ritmu u cilju pobuenja prirodne
frekvencije mosta, moe dovesti do veoma velikih vrednosti ubrzanja. Neki autori postavljaju za
maksimalnu granicu ubrzanja peakih mostova od 0.7 g do 0.8 g [7], [34], ak i pri vandalskim
optereenjima. Ovo ubrzanje se moe uzeti kod dimenzionisanja konstrukcije, ali ne i kao
kriterijum konfora.
Prema preporukama Stra Guide mtodologique passerelles pitones [66] nivoi konfora s
obzirom na ubrzanje mogu se svratati u tri grupe, pri emu: maksimalni konfor podrazumeva da
su ubrzanja konstrukcije neprimetna od strane korisnika, prosean konfor podrazumeva da su
ubrzanja konstrukcije jedva primetna od strane korisnika, dok minimalni konfor podrazumeva da
korisnici primeuju ubrzanja konstrukcije, ali su ona prihvatljiva sa aspekta konfora. Prema
tome, opsezi ubrzanja s obzirom na nivo konfora dati su na slikama 3.2.5 i 3.2.6. Prva tri
odgovaraju maksimalnom, srednjem i minimalnom konforu, dok etvrti opseg obuhvata
nekonforne nivoe ubrzanja, koji su, samim tim, neprihvatljivi. U svakom sluaju, da bi se
izbegao "lock-in" efekat, ubrzanje je ogranieno na 0.10 m/s2 (slika 3.2.6).
Slika. 3.2.5 Opseg ubrzanja (u m/s2) za

vertikalne vibracije [66]
Slika. 3.2.6 Opseg ubrzanja (u m/s2)za

horizontalne vibracije [66]
Granina ubrzanja u meunarodnim standardima su bazirana na konforu peaka koji preko

njega prelaze, tako da fenomen prinudne sinhronizacije peaka (lock-in efekat) nema posebnog
znaaja s aspekta konfora, s obzirom da se prilikom ove pojave javljaju ubrzanja ispod
doputenih granica. Tako na primer, pri lateralnim vibracijama kod lock-in efekta, ubrzanje
moe da iznosi 0.08 m/s2, pri frekvenciji od 1 Hz, to je, jasno, mnogo ispod kriterijuma za
naruavanje konfora (oko 0.15 m/s2). Ovaj fenomen je zato mnogo znaajniji sa aspekta konfora
pri lateralnim vibracijama.
29
Kriterijum konfora sa aspekta pomeranja nema specijalan tretman u poznatoj literaturi, iako
je on specijalno interesantan kod sporijih vibracija, kada uzrok diskonfora nije brzina pomeranja,
ve amplitude. Jedini poznat kriterijum za pomeranje je u sutini statiki kriterijum, koji daje
granini ugib. S druge strane, ubrzanje, brzina i pomeranje su povezani, tako da se ubrzanje
moe prikazati u funkciji pomeranja, ili brzine:
Ubrzanje = (2frekvencija)2Pomeranje
Ubrzanje = (2frekvencija)Brzina
Tako npr., za frekvenciju od 2 Hz: ubrzanje od 0.5 m/s2 odgovara pomeranju od 3.2 mm i
brzini od 0.04 m/s, ubrzanje od 1 m/s2 odgovara pomeranju od 6.3 mm i brzini od 0.08 m/s. Ali,
za 1 Hz: ubrzanje od 0.5 m/s2 odgovara pomeranju od 12.7 mm i brzini od 0.08 m/s, ubrzanje od
1 m/s2 odgovara pomeranju od 25.3 mm i brzini od 0.16 m/s. Veza izmeu ubrzanja, brzine i
pomeranje vai samo za harmonijske oscilacije, to nije uvek sluaj.
30
4.Modeliranje grednih rasponskih konstrukcija i analiza vibracija indukovanih peacima
4. Modeliranje grednih rasponskih konstrukcija i analiza

vibracija indukovanih peacima
Analiza vibracija mostova sa bilo kojeg vanijeg aspekta povezana je gotovo uvek sa
znatnim praktinim potekoama. To se naroito odnosi na reavanje diferencijalnih jednaina, a
pogotovu frekventne jednaine. Problem postaje znatno kompleksniji kada se radi o gredama
promenljivog poprenog preseka, o analizi u neelastinoj oblasti, o komplikovanim spoljnim
optereenjima, itd. U svim takvim sluajevima pri oceni vremenske zavisnosti pomeranja
posmatrane konstrukcije i pri datom vremenski promenljivom optereenju, koristimo pribline
metode uz pomo automatskih raunara.
Za inenjersku praksu vrlo je vana analiza kvalitativne, a naroito kvantitativne promene
neke dinamike veliine pri proizvoljnoj, ili odreenoj promeni uzroka njenog nastajanja,
odnosno pri promeni izvesnog parametra. Analiza problema koja se zasniva na priblinim
metodama, bilo da se radi o simplifikovanom dinamikom modelu mosta, odnosno pokretnog
optereenja, ili pak numerikom postupku, po pravilu je uvek znatno zametnija od iste takve
analize koja se sprovodi prema analitikim reenjima u zatvorenom obliku.
U ovom radu se primenjuje generalizacija postupka reavanja problema linearnih
transverzalnih priguenih vibracija jedne klase grednih mostova, koje nastaju zbog kretanja
peaka, koje se modelira poznatom vremenski promenljivom silom (deterministkom silom).
U ovom poglavlju prikazuju se reenja problema vibracija u zatvorenom obliku , to
podrazumeva reenja preko redova, koji su konvergentni, budui da se sprovodi modalana
analiza i da je pri tome dovoljno angaovanje prvih nekoliko tonova (najee prva tri). Reenje
diferencijalnih jednaina se sprovodi preko Laplasove transformacije, a za definisanje
poremeajnih sila kontinualnog oscilatornog sistema koriene su Dirakova delta i Hevisajdova
teta funkcija. Za definisanje poremeajnih sila diskretizovanih grednih sistema rasponskih
konstrukcija korieni su Ermitovi kubni polinomi. Na osnovu izvedenih optih reenja, data su i
reenja za karakteristina pokretna optereenja pri konstantnoj brzini kretanja, kao to su
pokretne koncentrisane sile, kao modeli koji predstavljaju peaka u hodu, ili ravnomerno
raspodeljeno optereenje, kao model koji predstavlja kretanje kolone peaka. Iz ovih reenja se
mogu izvesti reenja za simultano delovanje navedenih optereenja.
Izvedena reenja se mogu koristiti za analizu vibracija grednih peakih mostova, kako
vertikalnog, tako i horizontalnog pravaca (lateralne vibracije). Pri tome, krutosti masa sistema
mogu biti konstantne du raspona, ali i promenljive.
Za odreivanje svojstvenih frekvenvija i svojstvenih vektora, za tertman konstrukcija mosta
linijskim sistemima u ravni, ili prostoru, korieni su programi: STRES6 i SAS6. Za odreivanje
svojstvenih karakteristika, konstrukcija mosta tretirana je i metodom konanih elemenata [49].
31
Konano reavanje konkretnih sluajeva vibracija, kako kontinualnih, tako i diskretizovanih

sistema grednih rasponskih konstrukcija, sprovodi se po odreenim procedurama u softveru
MATHEMATICA [71], a rezultati su prikazani u poglavlju 5.
4.1
Kontinualni sistemi-reenja problema vibracija
4.1.1 Opta razmatranja prinudnih priguenih vibracija

Posmatramo transverzalne vibracije grede raspona L (sl.4.1.1), konsatantne krutosti na
savijanje EJ i mase po jedinici duine.
p(t)
x=L, t=L/c
x=0,t=0
EI,
x0-
l
1
l2
x,t
v(x,t)
l3
L
v(x,t)
Slika 4.1.1 Gredni nosa izloen transverzalnim vibracijama
Zanemarujui uticaj sile inercije usled obrtanja poprenog preseka i uticaj deformacije
klizanja na savijanje, a uz pretpostavku da disipacija energije deformacije linearno zavisi od
brzine deformacije, transverzalne vibracije mogu se opisati deiferencijalnom jednainom [11],
[48]:
4
2 ( x, t )
( x, t )
4 ( x, t )
( x, t )
+ 2
+ EI
= p ( x, t )
+ EI
t 2
t
t x 4
x 4
(4.1.1)
Sa graninim uslovima koji zavise od naina oslanjanja grednog sistema, i poetnim

uslovima:
=
v ( x, 0 ) v=
0 ( x ) ; v ( x, 0 ) v0 ( x )
(4.1.2)
U jednaini (4.1.1) v( x, t ) je ugib u taki x i vremenu t. Optereenje na mostu (sl.4.1.1) koje

stoji (x0=const.), ili se kree konstantnom brzinom (x0=ct.), opisuje sila p(x,t), to bez uticaja
njenog inercijalnog delovanja, definiemo kao determenistiku poremeajnu silu.
U (4.1.1) konstanta priguenja izraava proporcionalnost sile priguenja sa masom , a
sa kurutou EI sistema. Precizne podatke za ove konstante dobijamo eksprimentalno, na
izvedenom mostu. U fazi projektovanja, meutim, usled nedostatka takvih podataka, koristimo
empirijske. Dakle, tano priguenje peakog mosta bie poznato tek kad on bude sagraen, ali i
tada bie podlono promeni s vremenom. Ono zavisi od mnogo parametara kao to su : izabrani
32
materijali, kompleksnost konstrukcije, tip gazine povrine, nain oslanjanja i leita, ton
oscilovanja koji se razmatra, ak i broj peaka na mostu [35].
Reavanje jednaine (4.1.1) vrimo primenom modalne analize, odnosno razvijanjem v( x, t )
u redove po svojstvenim funkcijama Vi(x) prema relaciji:
v ( x, =
t)
i ( t )Vi ( x )
(4.1.3)
i =1
Ugib u i-tom tonu vibracija vi(x,t), prema (4.1.3) iznosi:
vi ( x, t ) = i ( t ) Vi ( x )
(4.1.4)
Ako relaciju (4.1.4) pomniimo svojstvenom funkcijom Vk(x) tona k i integralimo u granicama
od 0 do L, sledi da je:
L
( t ) V ( x ) V ( x ) dx
v ( x, t )V ( x ) dx =
i
(4.1.5)
S obzirom na ortogonalnost svojstvenih funkcija, iz (4.1.5) sledi da je:

L
1
i ( t ) = vi ( x, t ) Vi ( x ) dx
Hi 0
(4.1.6)
gde je
L
H i = Vi 2 ( x)dx
(4.1.7)
H i = 1 kada su svojstvene funkcije Vi(x) ortonormirane.

Smenom v(x,t) prema (4.1.3) u (4.1.1), zatim mnoenjem te relacije sa Vk(x) tona k i
integraljenjm svakog lana po x u granicama od 0 do L, a s obzirom na ortogonalnost svojstvenih
funkcija i uvaavanje pretpostavke o uniformnoj konvergenciji reda u (4.1.3), parcijalna
diferencijalna jednaina (4.1.1) moe se svesti na sistem nezavisnih jednaina oblika:
1
i ( t ) + 2i i ( t ) + i2i ( t ) =
Fi ( t )
Mi
( i 1,..., )
=
(4.1.8)
Ovde je:
i ( t ) glavna koordinata i-tog tona

i svojstvena kruna frekvencija i-tog tona
L
Mi =
H i =
Vi 2 ( x ) dx - generalisana masa i-tog tona
(4.1.9)
33
Fi ( t ) = p ( x, t ) Vi ( x ) dx - generalisana sila i-tog tona
(4.1.10)
Relativno priguenje i i-tog tona moemo prikazati relacijama (4.1.11), kojima su date tri vaee
opcije, od kojih za svaku vai reenje (4.1.14), pod uslovom da je i < 1 .
i= i
2

+ 2 i
i
(4.1.11)
Nezavisnoj i toj diferencijalnoj jednaini (4.1.8) pridruuju se odgovarajui poetni uslovi i-tog
tona, koji s obzirom na relacije (4.1.2), (4.1.3) i (4.1.6) glase:
L
1
i 0 =i ( t =0 ) = vi 0 ( x ) Vi ( x ) dx
Hi 0
(4.1.12)
1
i 0 = i ( t =0 ) = vi 0 ( x ) Vi ( x ) dx
Hi 0
Primenom Laplasove transformacije

konvolucije sledi da je:
(4.1.13)
na (4.1.8), za i<1, koristei zakon adicije i teoremu
i i t
sin di ( t ) i i t
i i i 0 + i 0
1
(4.1.14)
=
r ( t )
cos
sin
F
e
d
t
t
e
(
)
i
i
di
di
0
di
M i 0
di
Frekvencija di slobodnih priguenih vibracija predstavljena je relacijom (4.1.15):
di = i 1 i2
( i < 1)
(4.1.15)
Zamenom (4.1.14) u (4.1.3), a saglasno sa (4.1. 10), (4.1. 12) i (4.1. 13), konano dobijamo:
sin di ( t ) i i (t )
Vi ( x ) t L
=
v ( x, t )
e
d +
p ( u, ) Vi ( u ) du
di
i =1 M i 0 0
L
L
Vi ( x )
v ( u ) + v0 ( u )
Vi ( u ) du e i it
cos di t vi 0 ( u ) Vi ( u ) du + sin di t i i i 0
Hi
di
i =1
0
0
(4.1.16)
Reenje (4.1.14) predstavlja najoptiji izraz za dinamiki ugib grednog nosaa, na osnovu
kojeg se mogu analizirati razliiti posebni sluajevi. Prvim lanom (4.1.16) izraen je uticaj
poremeajnih sila, a drugim uticaj poetnih uslova.
34
Za slobodne priguene vibracije, vae relacije i komentar dat za diskretne sisteme u

Poglavlju 4.2.2.
4.1.2 Definisanje poremeajnih sila

Analiziramo prinudne priguene vibracije nosaa (sl.4.1.2) odnosno rasponske konstrukcije
peakog mosta konstantne mase i krutosti EI, preko koje se kree kolona peaka, ili jedan
peak. Pri tome, posmatraemo karakteristine konstelacije pokretnog optereenja, kao to su:
nailazak, prelaenje i odlazak optereenja, modelirani kao ravnomerno raspodeljeno. Kretanje
jednog peaka, modelira se kao koncentrisana vremenski promenljiva sila.
P(t)
a)
ct
p(t)
b)
ct
p(t)
c)
ct
p(t)
d)
ct
p(t)
ct-
e)
x, t
EI,
x=0, t=0
l
y
x=l, t=L/c
l
V(x,t)
Slika 4.1.2 Dinamiki modeli oscilatornog sistema

Zanemarujui inercijalno delovanje masa optereenja, analizu vibracija sprovodimo za
modele pokretnog optereenja (sl.4.1.2), prema ralacijama:
p (t ) =
q + q0 sin t
(4.1.17)
P (t ) =
P + P0 sin t
(4.1.18)
gde su q i P konstantni delovi, q0 i P0 amplitude, a kruna frekvencija drugog lana

optereenja.
Ovakvim tretmanom vibracija uticaj i inercijalnog delovanja mase pokretnog optereenja,
jednostavno se moe uvesti za konstelaciju c (prelaenje kontinualnog optereenja, sl.4.1.2). Pri
35
tome, masu () nosaa treba uveati masom pokretnog optereenja (q=q/g), tako da je
= + q , to menja modalne karakteristike oscilatornog sistema, o emu treba voditi rauna.
Tabela 4.1.1 Pokretno optereenja definisano preko
Hevisajdove funkcije H(x) i Dirakove funkcije (x).
pokretno
optereenja
konstelacija
optereenja
koncentrisano
optereenje
koncentrisano
optereenje
P ( t ) ( x ct )
raspodeljeno optereenje
P(x,t), p(x,t)
p ( t ) 1 H ( x ct )
nailazak optereenja
p (t )
prelaenje
p ( t ) H ( x ct )
odlaenje
p ( t ) H ( x ct + ) H ( x ct )
prelaenje parcijalnog
optereenja
4.1.3 Reenja za analizu odgovora konstrukcije

Analiziramo prinudne priguene vibracije nosaa (sl.4.1.2), odnosno rasponske konstrukcije
peakog mosta konstantne mase i krutosti EI, preko koje se kree kolona peaka, ili nekoliko
peak. Pri tome, posmatraemo karakteristine konstelacije pokretnog optereenja, kao to su:
nailazak, prelaenje i odlazak kolone peaka, modelirane kao ravnomerno raspodeljeno
optereenje. Kretanje jednog peaka, modelira se kao koncentrisana vremenski promenljiva sila.
Radi poboljanja efikasnosti u proceduri prorauna prema softveru Mathematica, izvrena
je simbolika modifikacija opteg reenja (4.1.16), prema sledeim relacijama koje se navode u
daljem tekstu.
Na osnovu principa superpozicije, dinamiki ugib v(x,t) u taki nosaa sa apscisom x, moe
se predstaviti kao zbir ugiba vi(x,t) po svim tonovima i, relacijom:
v ( x, t ) = vi ( x, t )
i =1
(4.1.19)
gde je
vi (=
x, t ) Vi ( x ) i ( t )
(4.1.20)
U (4.1.20) generalisana koordinata i ( t ) saglasno optem reenju (4.1.14), moe se izraziti

relacijom:
36
i ( t ) = i ( t ) + oi ( t )
(4.1.21)
U (4.1.21) funkcija i ( t ) izraava vremenski uticaj poremeajnih sila i definisana je relacijom

(4.1.22), a funkcija oi ( t ) izraava uticaj poetnih uslova i definisana je relacijom (4.1. 22).
=
i ( t )
t
1
Fi ( ) J i ( ) d
Mi
0
0 t
c
(4.1.22)
U (4.1.22) Mi je generalisana masa tona i prema (4.1.9), a generalisana sila Fi ( ) je definisana ,

saglasno sa (4.1.10), relacijom:
Fi=
( )
p ( u, )V ( u ) du
(4.1.23)
Uslov da je relativno priguenje i-tog tona uvek manje od kritinog ( i < 1) , na osnovu kojeg je i
izvedeno opte reenje (4.1.16), sigurno je uvek ispunjen kada je prema relacijama (4.1.11)
. = . Tada je di = i2 2 .
i
i
Funkcija Ji() u (4.1.22) definisana je relacijom:
sin di ( t ) (t )
Ji ( ) =
e
di
(4.1.24)
Uticaj poetnih uslova izraava funkcija 0i ( t ) , a definisana je relacijom:
1
Hi
=
0i ( t )
sin di t t
Ai cos di t + Bi
e
di
t t0
(4.1.25)
gde su Ai i Bi konstante prema relacijama:

L
=
Ai
vi0 ( x ) Vi ( x ) dx
(4.1.26)
0
L
Bi =
( vi0 ( x ) + vi0 ( x ) ) Vi ( x ) dx
(4.1.27)
Dinamiki faktor
Ako koncentrisanu pobuujuu silu formuliemo (prema tabeli 4.1.1) u obliku:
P ( x, t=
) P0 f ( t ) ( x )
(4.1.28)
gde je
P0 najvea vrednost (amplituda) sile
37
f(t) funkcija vremenske promene sile

(x) Dirakova delta funkcija
Dinamiki ugib i-tog tona moemo predstaviti relacijom:
v=
i ( x, t ) vi ,st ( x ) Di ( t )
(4.1.29)
U (4.1.29), vi,st je statiki ugib od P0, a Di(t) dinamiki faktor prema relacijama:
vi,st ( x ) =
Di (=
t)
P0Vi ( x )
(4.1.30)
M i i2
f ( ) Vi ( c ) i Ji ( ) d
2
(4.1.31)
Ako sila nije pokretna, ve stoji u poloaju x0, tada je u (4.1.d) Vi =

x0 ) const. .
( c ) Vi (=
Statiki ugib i-tog tona vi,st(x) ima oblik tona i, tako da se dinamiki ugib vi(x,t) uvek odvija
oko statikog ugiba i njegova veliina zavisi od dinamikog faktora. Dakle, dinamiki faktor
poveava statiki ugib u i-tom tonu, to je posledica dinamiki, a ne statiki, primenjenog
optereenja.
Kada je pokretna sila konstantnog intenziteta, a stoji u poloaju x0, tada se umesto J i ( ) u
jednaini (4.1.31), uvodi J ip ( ) prema relaciji:
sin di
J ip ( ) =
e
di
(4.1.32)
Normalni i tangencijalni naponu usled delovanja dinamikog optereenja

Za EI=const. i =const., mogue je prikazati i oscilograme, odnosno dinamike uticajne
linije za momente i transverzalne sile u posmatranom preseku rasponske konstrukcije. Kada su

poznati ugibi v(x,t), tada momente M(x,t) i transverzalne sile T(x,t) nalazimo prema relacijama:
2 v ( x, t )
(4.1.33)
M ( x, t ) = EI z
2
x
T ( x, t ) = EI z
v ( x, t )
3
x 3
(4.1.34)
Dalje, za poznate momente i transverzalne sile prema relacijama (4.1.33) i (4.1.34), moemo za
homogene preseke (elik, drvo, prethodno napregnuti beton), oderditi normalne napone (x,t) i
tangencijalne napone (x,t), prema relacijama:
( x, t ) =
( x, t ) =
M ( x, t )
Iz
T ( x, t ) S ( x )
b ( x) Iz
(4.1.35)
(4.1.36)
38
U (4.1.35) i (4.1.36) , y je rastojanje od teita zone preseka, za koju se odreuje napon

( x, t ) , S ( x ) statiki moment i b ( x ) je irina preseka sa apscisom x.
Za poznate normalne napone ( x, t ) mogue je prikazati, za homogene preseke, i dilatacije
( x, t ) prema relaciji:
( x, t=
)
1
( x, t )
E
(4.1.37)
Reenja za ugibe, brzine, ubrzanja i napone i dilatacije nalazimo primenom programa u

softeru Mathematica, a prema algoritmu DYNmi (sl.4.1.3)
Slika.4.1.3 Algoritam DYNmi

39
4.1.3.1 Nosa sa jednim poljem

Svojstvene karakteristike
Za ovaj nosa su poznate svojstvene karakteristike oscilatornog sistema:
Vr ( x ) = sin
r 2 2
r = 2
l
r x
- svojstveni oblik tona r
l
EI
- svojstvena frekvencija tona r
=
r 1, 2, 3, 4,...,
(4.1.38)
(4.1.39)
(0 x L)
Za generalisanu masu r-tog tona vai relacija:

L
L
l
Mr =
Vr2 ( x ) dx =
=
2
2
0
(4.1.40)
Generalisane sile za karakteristine konstelacije pokretnih optereenja

Generalisana sila saglasno sa (4.1.23) data je relacijom:
Fr=
( )
p ( u, )V ( u ) du
(4.1.41)
Za pokretno optereenje definisano preko Hevisajdove i Darakove funkcije (videti tabelu 4.1.1),
sraunate su sile Fr() i prikazane u tabeli 4.1.2.
Tabela 4.1.2 Generalisane sile za karakteristine konstelacije pokretnih optereenja
generalisana sila
Fr ( )
P ( ) sin r c
l (1cos rc )
r
l (1cos r )
p ( )
r
l ( cos rc cos r )
p ( )
r
l ( cos r ( c )cos rc )
p ( )
r
p ( )
konstelacija optereenja
koncentrisana sila
nailazak kont. opt.
prelaenje kont. opt.
odlazak kont. opt.
kont.opt. duine
U tabeli 4.1.2 konstante c i date su izrazima:

c
c =
l
=
l
(4.1.42)
(4.1.43)
40
Analitika reenja odgovora sistema

Analitika reenja za odgovor oscilatornog sistema za vibracije u r-tom tonu, za
karakteristine konstelacije optereenja, nalazimo po odreenoj proceduri u softveru
Mathematica, za generalisane sile date u tabeli 4.1.2, a preme relacijama za ugib, brzinu i
ubrzanje r-tog tona :
v=
r ( x ) Vr ( x ) ( r ( t ) + 0r ( t ) )
(4.1.44)
v=
r ( x ) Vr ( x ) ( r ( t ) + 0r ( t ) )
(4.1.45)
v=
r ( x ) Vr ( x ) ( r ( t ) + 0r ( t ) )
(4.1.46)
Funcije r ( t ) i 0r ( t ) , u (4.1.44), definisane su relacijama (4.1.22) i (4.1.25).

Sluaj vie koncentrisanih sila na nosau
Polaaj vie koncentrisanih sila na nosau, prikazan je na sl.4.1.4
Slika 4.1.4 Dinamiki model oscilatornog sistema sa vie koncentrisanih sila

Posmatraemo, najpre, sluaj kada se po nosu kree samo jedna sila, odnosno kada je
2 L . Saglasno relaciji (4.1.41), generalisana sila r-tog tona se preko Dirakove delta funkcije,
moe izraziti relacijom:
Fr ( )=
P ( u, ) ( u ct )V ( u ) du=
r
P1 ( ) Vr ( c )
(4.1.47)
Uvodei smenu za Vr(c) prema (4.1.38), sledi da je:
Fr ( =
) P1 ( ) sin rc
(4.1.48)
U izrazu (4.1.48), konstanta c je definisana relacijom (4.1.42). Tako, generalisana

koordinata r-tog tona, za samo jednu sila na nosau, a za nulte poetne uslove, postaje:
(1) r ( t ) = (1) r ( t ) =
sin dr ( t ) (t )
1
P1 ( ) sin r c
e
d
Mr 0
dr
t
0 t
c
(4.1.49)
41
Ugib usled delovanje samo jedne sile P1(t), pri nultim poetnim uslovima, oznaiemo, za
vibracije u tonu r, sa:
v(1) r (=
x, t ) V r ( x ) (1) r ( t )
(4.1.50)
Za sluaj kada se po nosau kree i druga sila P2(t), odnosno kada je 2<L, ugib nosaa
odreujemo superpozicijom ugiba od obe sile pojedinano. Tako je za r-ti ton:
=
v r ( x, t ) v(1) r ( x, t ) + v( 2) r ( x, t )
(4.1.51)
Za ugib usled delovanja sile P2(t), poetni uslovi nisu nulti, a sraunavaju se iz ugiba usled sile
P1(t), u vremenu t0 = 2 .
c
Treba naglasiti da je vremenski interval za kretanje po nosau sile P2 ( t ) od t = 2 do

c
L + 2
L
. Dakle, posle vremena t = , sila P1 ( t ) odlazi s mosta, i dalje deluje samo jo sila
t=
c
c
P2 ( t ) za vreme do t = 2 . Nakon toga, ostaju samo slobodne vibracije, koje se s vremenom

c
gase, u zavisnosti od veliine relativnog priguenja r .
Analognim postupkom problem se reava i za kretanje tri i vie sila, ili simultanog delovanja
koncentrisanog i kontinualnog optereenja.
Ako se vreme kretanja vie koncentrisanih sila pri nailasku, odnosno odlasku sa mosta,
moe zanemariti u odnosu na vreme t=L/c dok se sila nalazi na njemu, postupak reavanja
problema se znatno pojednostavljuje. U tom sluaju, generalisana sila r-tog tona moe se
definisati relacijom:
Fr ( =
) P1 ( ) Vr ( c ) + P2 ( ) Vr ( c 2 ) + P3 ( ) Vr ( c 2 3 ) + ...
(4.1.52)
Ovakav postupak je primenljiv pri kretanju nekoliko peaka na relativno malom rastojanju,
biciklista, ili servisnog, odnosno protivpoarnog vozila (sa dve do tri osovine), ukoliko je
projektom mosta prelaz ovih vozila predvien. Analiza odgovora rasponske konstrukcije mosta
se ovim postupkom znatno pojednostavljuje, naroito kada su koncentrisane sile razliitih
intenziteta P, frekvencija , amplituda P0.
4.1.3.2 Nosa sa dva jednaka polja ( L=2l )

Za vibracije sinusoidalnog oblika, koje su za sve r-te tonove oscilovanja antimetrine, za
oba polja vae svojstvene karakteristike prema relacijama:
Vr ( x ) = sin
r x
- svojstveni oblik tona r
l
(4.1.53)
42
r =
r 2 2
l2
EI
= r 2 1 - svojstvena frekvencija tona r
=
r 1, 2, 3, 4,...,
(4.1.54)
(0 x L)
Sinusne vibracije su nesimetrinog oblika i odnose se samo na neparne tonove (1,3,5,...).

Genaralisana masa neparnog tona, saglasno sa (4.1.9), je:
L
L
Mr =
Vr2 ( x ) dx =
=
l
2
0
(4.1.55)
Za vibracije nesinusoidalnog oblika, koje su simetrine, za svojstvene funkcije i svojstvene

frekvencije, vae relacije [11] , [20]:
sx sin s sx
.sh
.............................................. ( 0 x l )
( x ) sin
VS ,1=
shs
l
l
VS ( x ) =
sin s
s
s
V=
sh ( 2l x ) .......................... ( l x 2l )
( x ) sin ( 2l x )
S ,2
shs
l
l
s=
s 2 2
l2
EI
= s 2 1 ,
1=
2
l2
EI
, s = 1.25, 2.25, 3.25...
(4.1.56)
(4.1.57)
Nesinusne vibracije su simetrinog oblika i odnose se samo na parne tonove (2,4,6,...).

Genaralisana masa parnog tona, saglasno sa (4.1.9), je:
L
L
Ms =
Vs2 ( x ) dx =
=
l
2
0
(4.1.58)
Na sl.4.1.5 prikazana su prva etiri tona vibracija.
Slika 4.1.5 Grafici prva etiri tona vibracjia

43
Generalisane sile za karakteristine konstelacije pokretnih optereenja

Generalisana sila saglasno sa (4.1.23), data je relacijom:
Fi=
( )
p ( u, )V ( u ) du, =i
i
(4.1.59)
r, s
Za pokretno optereenje definisano preko Hevisajdove i Darakove funkcije (videti tabelu 4.1.1),
sraunate su sile Fr() i prikazane u tabelama 4.1.3.-4.1.5.
Tabela 4.1.3 Generalisane sile Fr ( ) za karakteristine konstelacije pokretnih optereenja
za vibracije sinusnog obila (za oba polja)
generalisana sila
P ( ) sin r c
l (1cos rc )
r
l (1cos 2 r )
p ( )
r
l ( cos rc cos 2 r )
p ( )
r
l ( cos r ( c )cos rc )
p ( )
Fr ( )
koncentrisana sila
nailazak kont. opt.
odlazak kont. opt.
kont.opt. duine
Tabela 4.1.4 Generalisane sile Fs ( ) za karakteristine konstelacije pokretnih optereenja u

prvom polju za vibracije nesinusnog oblika (parni tonovi)
( 0 c l )
generalisana sila
P ( ) sin sc
Fs ( )
sin s
sinh sc
sinhs
sin s
l 1cos sc +
(1-cosh sc )
sinh
s
p ( )
s
s
l 1cos s+sin stgh
2
p ( )
s
sin s
l cos sc cos s+
( cosh sc cosh s )
sinh s
p ( )
s
sin s
l cos s( c )cos sc + cosh s

( cosh s( c )-cosh sc )
sinh s
p ( )
s
koncentrisana sila
nailazak kont. opt.
odlazak kont. opt.
kont.opt. duine
44
Tabela 4.1.5 Generalisane sile Fs ( ) za karakteristine konstelacije pokretnih optereenja u

drugom polju za vibracije nesinusnog oblika (parni tonovi)
( l c 2l )
generalisana sila
P ( ) sin 2 s sc
(
( )
l
sin s
sinh 2 s sc
sinh s
cos 2 s sc cos s +
Fs ( )
koncentrisana sila
nailazak kont. opt.
prelaenje
opt.
sin s
cosh 2 s sc
sinh s
) cosh s )
l 1cos s+sin stgh
p ( )
s
sin s
l 1cos( 2 s sc )+
(1cosh( 2 ssc ) )
sinh s
p ( )
s
sin s cosh ( 2 s sc )
l cos( 2 s sc )-cos ( 2 s sc s )+
cosh ( 2 s s s )
sinh
s
p ( )
s
kont.
odlazak kont. opt.
kont.opt. duine
U tabelama 4.1.3, 4.1.4 i 4.1.5, konstante c i date su izrazima (4.1.42) i (4.1.43).

Ukupne vibracije predstavljene su superpozicijom vibracija asimetrinog i simetrinog
oblika, saglasno relaciji (4.1.19):
v ( x, t ) =
vi ( x, t ) =
vr ( x, t ) + vs ( x, t )
i =1
i=
r, s
(4.1.60)
U (4.1.60) sa vr ( x, t ) oznaene su vibracije (dinamiki ugibi) tona r, sinusoidalnog oblika i to

antimetrine, a vs ( x, t ) vibracije nesinusoidalnog oblika i to simetrine.
Analitika reenja za odgovor oscilatornog sistema, za karakteristine konstelacije
optereenja, nalazimo po odreenoj proceduri u softveru Mathematica, saglasno relacijama
(4.1.20) do (4.1.27), pri emu su generalisane sile definisane u tabelama 4.1.3 , 4.1.4 i 4.1.5.
Treba napomenuti da se za prelazak optereenja iz prvog u drugo polje treba uvesti poetne
uslove na osnovu odgovora sistema za kretanje optereenja u prethodnom polju, a za vreme kada
dolazi do oslonca narednog polja.
4.1.3.3 Nosa sa tri jednaka polja

Za ovaj nosa, svojstveni karakteristike (svojstvene oblici i svojstvene frekvencije) vae relacije
kao za nosa sa jednim, odnosno dva jednaka polja za sinusoidalne oblike, a relacije (4.1.61) do
45
(4.1.66) za nesinusoidalne oblike oscilovanja [21].

Za nesinusoidalne svojstvene oblike (simetrine vibracije) i frekvencije vae relacije:
sx sin s sx
.sh
.............................................. ( 0 x l )
( x ) sin
VS ,1=
l
l
shs
cos
s
s 3l
s
l
3
2 ch x ...... ( l x 2l ) (4.1.61)
V=
2sin cos x
VS=
S ( x)
,2 ( x )
2
l 2
l 2
ch s
s
s
sin s
sh ( 3l x ) .......................... ( 2l x 3l )
sin ( 3l x )
VS=
,3 ( x )
l
l
shs
s=
s 2 2
l2
EI
= s 2 1 ,
1=
2
l2
EI
(4.1.62)
s 1.27, 2.14, 3.27, 4.14...
(4.1.63)
Za nesinusoidalne svojstvene oblike (nesimetrine vibracije) i frekvencije vae relacije:
nx sin n nx
.sh
.............................................. ( 0 x l )
( x ) sin
Vn ,1=
l
l
shn
sin
n
n 3l
n
l
3
2 sh
x ...... ( l x 2l ) (4.1.64)
V=
2 cos sin x
Vn=
n ( x)
,2 ( x )
2
l 2
l 2
sh n
n
n
sin n
sin ( 3l x ) +
sh ( 3l x ) ...................... ( 2l x 3l )
Vn ,3 ( x ) =
l
l
shn
n 2 2
n=
l2
EI
= n 2 1 ,
2
=
1
l2
EI
(4.1.65)
n 1.13, 2.48, 3.13, 4.48...
(4.1.66)
Ukupne vibracije predstavljene su superpozicijom vibracija asimetrinog i simetrinog

v ( x, t ) = vi ( x, t ) = vr ( x, t ) + vs ( x, t ) + vn ( x, t )
i =1
i =r , s, n
(4.1.67)
U (4.1.67) sa vr ( x, t ) oznaene su vibracije (dinamiki ugibi) sinusoidalnog oblika prema

(4.1.53) i to simetrine i antimetrine, a vs ( x, t ) i vn ( x, t ) vibracije nesinusoidalnog oblika
prema (4.1.61) i (4.1.64), i to simetrine i antimetrine respektivno.
Na sl.4.1.6 prikazani su grafici prva etiri tona vibracija.
46
Slika 4.1.6 Grafici prva etiri tona vibracjia

Ukupne vibracije predstavljene su superpozicijom vibracija simetrinog i nesimetrinog
v ( x, t ) = vi ( x, t ) = vr ( x, t ) + vs ( x, t ) + vn ( x, t )
i =1
i =r , s, n
(4.1.68)
U (4.1.68) sa vr ( x, t ) oznaene su vibracije (dinamiki ugibi) tona r, sinusoidalnog oblika i to

simetrine i nesimetrine, sa vs ( x, t ) simetrine vibracije nesinusoidalnog oblika tona s, i sa
vn ( x, t ) nesimetrine vibracije nesinusoidalnog oblika tona n.
Generalisane mase i-tog tona ( i = r , s, n ) , saglasno (4.1.9) je:
L
L
3l
Mi =
Vi 2 ( x ) dx =
=
2
2
0
(4.1.69)
Analitika reenja za odgovor oscilatornog sistema, za karakteristine konstelacije optereenja,

nalazimo po odreenoj proceduri u softveru Mathematica, saglasno sa (4.1.20) do (4.1.27).
4.1.4 Uticaj mase pokretnog optereenja na promenu osnovne frekvencije

kontinualnih sistema
Za inenjersku praksu, a naroito kada su u pitanju peaki mostovi, vrlo je znaajan aspekt
rezonantnih vibracija usled prelaenja peaka. U tom smislu, sasvim je razumljivo, da je
poznavanje promene prirodne frekvencije mostovske konstrukcije pri razliitim poloajima
mase, od posebnog interesa.
Na osnovu izvedenih analitikih (priblinih) reenja u ovom odeljku, moe se odrediti
prirodna frekvencija grednog peakog mosta za proizvoljan poloaj peaka, ili servisnog vozila,
ija se masa modelira kao parcijalno raspodeljena, ili koncentrisana.
47
4.1.4.1 Postavka i reenje problema

Posmatramo slobodne transverzalne vibracije elastinog oscilatornog sistema (sl.4.1.7)
konstantne krutosti na savijanje EJ i mase du raspona L.
q
v(x,t)
x,t
EI,
/2 /2
x0=ct
L-x
L
v(x,t)
Slika 4.1.7 Dinamiki model kontinualnog sistema sa pridodatom masom q

Konstantnoj masi nosaa po jedinici duine raspona pridodajemo parcijalno raspodeljenu
masu q po jedinici duine , iji je poloaj definisan apscisom x0, ( 2 x0 l 2) . Usvaja
se da je kontakt izmeu nosaa i dodatnih masa stalno ostvaren.
Ovakva konstelacija pridodatih masa grednom nosau se najee ostvaruje kod peakih
mostova, kada peaci stoje, ili se kreu brzinom c, pri emu je x0=ct.
Problem vibracija se moe opisati diferencijalnom jednainom (4.1.1), gde je:
2 ( x, t )
p ( x, t ) =
q
H ( x x0 + 2 ) H ( x x0 2 )
t 2
(4.1.70)
Koristei modalnu analizu i uvodei aproksimaciju prema relaciji (4.1.71)

2 ( x, t )
r ( t ) Vr ( x )
(4.1.71)
q
t 2
diferencijalna jednaina (4.1.1), za sluaj nepriguenih vibracija, svodi se na sistem od r
nezavisnih jednaina, koje se simboliki mogu predstaviti u formi (4.1.72):
q
r ( t ) + r r ( t ) = 0
(4.1.72)
gde je r kruna frekevencija r-tog tona sistema sa pridodatom masom.

Za r u (4.1.72) vai relacija (4.1.73):
r =
gde je:
r
1 + Gr
(4.1.73)
x + 2
0
1
2
G
=
r
q Vr ( x )dx
M r x0
2
(4.1.74)
48
U (4.1.73), odnosno (4.1.74) r, Vr(x) i Mr su kruna frekvecija, svojestvena funkcija i

generalisana masa r-tog tona sistema bez pridodatih masa q.
Budui da je doprinos viih tonova, po pravilu, od manjeg znaaja na ukupne vibracije, to je
oigledno da je relacija (4.1.73) prihvatljiva za osnovni ton (r=1), i nekoliko sledeih tonova gde
su odstupanja utoliko vea, ukoliko je ton (r) vii i pri tome odnos pridodatih masa i mase mosta
vei.
Kada su u pitanju peaki mostovi od praktinog je interesa poznavanje promene
frekvencije osnovnog tona usled delovanja mase peaka, to relacija (4.1.73) zadovoljava, dakle,
za r=1.
4.1.4.2 Primeri datih reenja za nosae sa jednim, dva i tri jednaka polja
Primenu izloenog teorijskog postupka prikazaemo na kontinualnim nosaima raspona L, i
to za nosa sa tri jednaka polja (L=3l), dva jednaka polja (L=2l) i nosa sa jednim poljem (L=l).
Analiza se sprovodi za tri karakteristina sluaja konstelacije pridodatih masa, prema
dinamikim modelima nosaa prikazanim u tabeli 1. Pri tome, sliaj (a) odnosi se na
jednakoraspodeljenu masu q na duini , sluaj (b) na nailazak jednakoraspodeljene mase q
na nosa, i sluaj (c) na uticaj koncentrisane mase m.
Posmatraemo vibracije sinusoidalnog oblika gde za sva tri nosaa vae svojstvene
karakteristike :
Vr ( x ) = sin
r x
- funkcija svojstvenog oblika tona r
l
(4.1.75)
r 2 2
r = 2
l
EI
- svojstvena frekvencija tona r
l
(4.1.76)
Za nosa sa jednim poljem, svojstvene karakteristike (4.1.75), (4.1.76), vae za sve tonove, dok
za nosae sa dva i tri jednaka polja, odnose se na osnovni ton i vie tonove samo sinusoidalnog
oblika. Budui da se akcenat stavlja na osnovni ton, analiza za vie tonove nesinusoidalnog
oblika se ovde izostavlja.
4.1.4.2.1 Sluaj a dodatna masa na duini
Frekvevenciju r za ovaj sluaj odreujemo iz izraza (4.1.73) saglasno sa relacijama
(4.1.75), (4.1.76). Tako se dobija da je:
l
r = r 1 + q a ( , x0 )
Mr 2
1
2
(4.1.77)
gde je
49
2r x0
r
1
a ( , x0 ) = sin
cos
l
l
l r
(4.1.78)
Relacija (4.1.77) je opti izraz i vai za nosae sa jednim, dva i tri jednaka polja, u koji treba
uvesti Mr za odnosni nosa, prema relaciji (4.1.79). Generalisana masa Mr prema (4.1.69) i
(4.1.75) iznosi :
r x
L
Mr =
dx =
sin 2
l
2
0
L
(4.1.79)
4.1.4.2.2 Sluaj b nailazak jednakoraspodeljene mase

Uvodei smenu x0=/2 u (4.1.77), odnosno (4.1.78), posle sreivanja izraza, r za ovaj
sluaj moe se , uz translaciju x0 za /2, predstaviti relacijom:
l
r = r 1 + q b ( x0 )
Mr 2
1
2
(4.1.80)
gde je
2r x0
1
x
(4.1.81)
sin
b ( x0 ) = 0
l
l 2r
Relacija vai za nosae sa jednim, dva i tri jednaka polja, u koju, za odnonosni nosa,
generalisanu masu Mr treba uvesti prema relacijama (4.1.79).
4.1.4.2.3 Sluaj c koncentrisana masa

Uticaj koncentrisane mase na rasponskoj konstrukciji peakpog mosta, moe biti vie
znaajan za optereenje od servisnog, ili protivpoarnog vozila, ije kretanje u nekim
sluajevima moe biti dozvoljeno, a praktino zanemarljiv pri kretanju peaka.
Reenje za r , ovog sluaja, moemo dobiti iz relacije (4.1.77), odnosno (4.1.78), ako smatramo
da je beskonano malo, a da , pri tome, masa q ima konanu vrednost m.
r
r
postaje
, pa se izraz (4.1.75) transformie u relaciju (4.1.82), koja
l
l
definie frekvenciju r-tog tona nosaa sa koncentrisanom masom. Tako, opte reenje za r ,
ovog sluaja, glasi:
Tada, za 0, sin
m
r = r 1 +
c ( x0 )
Mr
1
2
(4.1.82)
gde je
r x0
c ( x0 ) =
sin 2
l
(4.1.83)
50
Relacija (4.1.82) vai za nosae sa jednim, dva i tri jednaka polja, u koju, za odnonosni
nosa, generalisanu masu M r treba uvesti prema relacijama (4.1.79).
4.1.4.3 Dinamiki modeli grednih nosaa sa pridodatim masama i odgovajajua

Izvedena analitika reenja za promenu osnovne frekvencije grednog peakog mosta usled
kretanja peaka, koje se modelira kao parcijaino raspodeljena, ili koncentrisana masa, mogu se
koristiti za jednu uu klasu grednih peakih mostova kod kojih su krutost na savijanje i raspored
mase du raspona konstantne veliine. Pri ovome se uvaava da su svojstvene dinamike
karakteristike oscilatornog sistema (most bez peaka) poznate.
Dinamiki modeli tretiranih grednih sistema sa pridodatim masama i odgovarajua
analitika reenja za promenu osnovne frekvencije prikazani su u tabeli 4.1.13.
Na osnovu reenja iz tabele 4.1.13 izraeni su grafikoni za promenu osnovne frekvencije
usled pridodatih masa.
Tanost reenja proverena je na adekvatnim sistemima sa jednim, dva i tri jednaka polja,
diskretizovanim sa konanim brojem koncentrisanih masa. Rezultati za model nosaa sa
kontinualno raspodeljenom masom i sa dodatom kontinualnom, ili koncentrisanom masom, i za
tretman na modelu korespondentnog diskretizovanog sistema sa koncentrisanim masama, su
identini.
Prikazana analitika reenja vrlo pogodna za kvalitativnu i kvantitativnu analizu
postavljenog problema, to je u inenjerskoj praksi uvek od posebnog interesa. Budui da je za
analizu vibracija peakih mostova relevantan parameter osnovna frekvencija, na osnovu
izvedenih analitikih reenja, odnosno prikazanih grafikona, jednostavno je ustanoviti kada je
zanemarivanje inercijalnog delovanja pridodatih masa prihvatljivo.
Od posebnog interesa je promena osnovne frekvencije usled pridodatih masa, na pr. grupe
peaka koji stoje na odreenoj duini na mostu, dok se ostali peaci kreu.
51
Tabela 4.1.13 Dinamiki modeli grednih sistema sa pridodatim masama i odgovarajua

Dinamiki model nosaa
Osnovne frekvencije
1
2
a)
1 = 1 1 + a ( , x0 )
3
b)
1 = 1 1 + b ( x0 )
3
c)
m
1 = 1 1 +
c ( x0 )
1.5l
1
2
1 = 1 1 +
a ( , x0 )
2
1
2
1
2
a)
b)
1 = 1 1 +
b ( x0 )
2
c)
1 = 1 1 + c ( x0 )
l
1
2
1
2
1
2
1 = 1 1 + a ( , x0 )
a)
1
2
b)
1 = 1 1 + b ( x0 )
c)
m
1 = 1 1 +
c ( x0 )
0.5
2
1 = 2
l
EI
2x
2x
x
x
1
1
, a ( , x0 ) = sin cos 0 , b ( x0 ) = 0 sin 0 , c ( x0 ) =

sin 2 0
l
52
1
2
4.1.4.4 Grafiki prikaz promene osnovne frekvencije nosaa usled

pridodatih masa
a) Dodatna masa q na duini = 0.2l
Slika 4.1.8 Promena osnovne frekvencije nosaa sa jednim poljem

uled pridodate mase q na duini
Slika 4.1.9 Promena osnovne frekvencije nosaa sa dva jednaka polja

53
Slika 4.1.10 Promena osnovne frekvencije nosaa sa tri jednaka polja

b) Nailazak jednakoraspodeljene mase q

uled nailaska pridodate mase q
54


55
c) Koncentrisana masa m

uled koncentrisane mase m

56

57
4.2 Diskretni sistemi-reenja problema vibracija

4.2.1 Opta razmatranja prinudnih priguenih vibracija
Slika 4.2.1 Dinamiki model diskretizovanog oscilatornog sistema

sa konanim brojem koncentrisanih masa
Posmatramo transverzalne vibracije grednog nosaa (sl.4.2.1) kod kojeg kontinualno
rasporeenu masu (x) zamenjujemo konanim brojem (N) koncentrisanih masa (m).
Uvaavamo da svaka aktivna masa (mj ; j=1,2,...,n) vri kretanje samo u jednom pravcu (y), pa
prema tome vibracije sistema opisuje n nezavisnih generalisanih koordinata, koje emo
simboliki oznaiti sa j (t ) .
Ukupan broj koncentrisanih masa (mk) je N= n + no , pri emu je no broj oslonaca grednog
nosaa, odnosno broj neaktivnih masa. Za nosae sa vie polja, j-a aktivna masa (mj) u ukupnom
broju masa se oznaava kao mk 1 za prvo polje, mk 2 za drugo polje, itd.
Uz pretpostavku da je priguenje vibracija proporcionalno brzini deformacija, problem se
moe opisati sistemom od n diferencijalnih jednaina drugog reda, ija matrina formulacija
glasi [11]:
(4.2.1)
{P}
[ m] {} + [c ] {} + [ k ] {} =
Ovde je [ m] dijagonala matrica aktivnih masa, [ c ] matrica priguenja, [ k ] matrica krutosti
sistema, {P} vektor poremeajnih sila, a {} , {} i {} vektori ubrzanja, brzina i pomeranja masa
sistema. Koordinantni poetak koordinata j (t ) izabran je tako da se nalazi u teitu
koncentrisanih masa m j .
Skalarni oblik jednaine (4.2.1) glasi :
58
m j j ( t ) + c ji i (t ) + k ji i (t ) =
Pj (t )
=i 1 =i 1
(4.2.2)
( j = 1,2,..., n)
Sa poetnim uslovima:
=
j (0) =
i j (0) j 0
j0
(4.2.3)
Primenom modalne analize, odnosno razvijanjem generalisanih koordinata, u konkretnom

sluaju dinamikih ugiba j (t ) , u redove po svojstvenim oblicima (tonovima) V jr prema:
n
=
j (t ) r (t ) V jr
(4.2.4)
r =1
1 n
m (t ) V jr
M r r =1 j jr
=
r (t )
(4.2.5)
Relacija (4.2.2) se svodi na skup od n nezavisnih jednaina oblika:
1
Mr
r (t ) + 2rrr (t ) + r2r (t ) =
Fr (t )
(r = 1,2,..., n)
(4.2.6)
Ovde je:
r (t ) - normalna (glavna) koordinata tona r
r
=
Mr
=
r
- frekvencija slobodnih nepriguenih vibracija tona r - (svojstvena frekvencija)

n
2 - generalisana masa za ton r

m j V jr
j =1

+
r 2 r
(4.2.7)
- relativno priguenje tona r
(4.2.8)
=
Fr (t ) Pj (t ) V jr - generalisana sila tona r
j =1
(4.2.9)
Konstanta priguenja izraava proporcionalnost matrice priguenja u odnosu na matricu masa,

a u odnosu na matricu krutosti, prema(4.2.8), odnosno (4.2.1) i (4.2.6). Precizne podatke za
ove konstante dobijamo eksprimentalno, na izvedenom mostu U fazi projektovanja, meutim,
usled nedostatka takvih podataka, koristimo empirijske.
Nezavisnoj r -toj diferencijalnoj jednaini (4.2.6), pridruuju se poetni podaci, koji s
obzirom na poetne uslove (4.2.3) i relaciju (4.2.5), glase:
1 n
(4.2.10)
=
r 0 =
m V
r (0)
M r j =1 j j 0 jr
1 n
(4.2.11)
=
r 0 =
m V
r (0)
M r j =1 j j 0 jr
59
Primenom Laplasove transformacije na (4.2.6) dobijamo reenje za r-tu normalnu

koordinatu r (t ) , koje zavisi od veliine relativnog priguenja r tona r. Sluaj priguenja pri
kojem je relativno priguenje za svaki ton r < 1 nazivamo osnovnim sluajem. Ako je pri tome
jos i r 1, sto je najei sluaj kod peakih mostova, onda takvo priguenje nazivamo malo ili
slabo priguenje.
Reenje za normalnu koordinatu r-tog tona, za osnovni sluaj priguenja ( r < 1 ), moe se
predstaviti relacijom :
r (t )
sin dr (t ) (t )
1 t
Fr ( )
e
d +
Mr 0
dr
+ r 0 cos dr t +
sin t
( r 0 +r 0 ) dr e t
dr
(4.2.12)
Ovde je dr frekvencija slobodnih priguenih vibracija za koju vai relacija

(4.2.13)
dr = r 1 r2 = r2 2 ,
(r < 1)
U (4.2.13) je r =
, to znai da je matrica priguenja proporcionalna matrici masa, pri emu
r
je ispunjen uslov za osnovni sluaj priguenja, odnosno da je za svaki ton r < 1 .
Uvodei (4.2.12) u (4.2.4), zatim smene za generalisanu silu i poetne uslove prema relacijama
(4.2.9), (4.2.10), (4.2.11), dobija se reenje za dinamiki ugib, koje glasi:
j (t )
=
n V
N
jr
M Vkr Pk ( )
rk 1
=
r 1=
sin dr (t )
dr
e (t ) d +
sin dr t N
m
V
(
)
e t cos dr t mkVkrkr 0 +
+
k kr kr 0 kr 0
M
r
dr
r 1=
k 1 =
k 1
=
( j = 1, 2,..., n)
n V
jr
(4.2.14)
Prvim lanom ovog reenja izraen je uticaj poremeajnih deterministikih sila, a drugim uticaj
poetnih uslova. Uoimo, odmah, da se sa vremenom slobodne vibracije gase i da se ukupan
odgovor sistema ( t ) tada odnosi samo na poremeajne sile.
Ako u (4.2.14) unesemo r = 0 , odnosno = 0 , pri emu dr postaje r , dobije se reenje za
prinudne nepriguene vibracije, koje glasi:
60
t
n V
N
Vkr
jr
Pk ( ) sin r (t )d +
=
j (t )
M r k 1 r
r 1=
=
0
n V
jr
sin r t N
cos r t mkVkrkr 0 +
mkVkrkr 0
r k 1
M r
r 1=
k 1
=
=
( j = 1, 2,..., n)
(4.2.15)
4.2.2 Slobodne priguene vibracije

Posmatrajmo odgovor oscilatornog sistema (sl.4.2.1) na poetne uslove, odnosno slobodne
priguene vibracije.
Iz relacije (4.2.12), r-tu normalnu koordinatu moemo prikazati u formi
r (t ) =Ar e t cos (dr t + r )
(4.2.16)
gde je
1
1
2
2
=
Ar
+ ( r 0 +r 0 ) 2 - amplituda tona r
dr
r
0
(4.2.17)
dr
+
=
r arctg r 0 r 0 - fazni ugao tona r
(4.2.18)
dr
Uvodjenjem (4.2.16) u (4.2.4) dolazimo do reenja za slobodne vibracije u obliku reda :

n
j (t ) = jr (t )
(4.2.19)
r =1
Pri emu je
jr (t ) =A jr e t cos (dr t + r )
(4.2.20)
A jr
= Ar V jr
(4.2.21)
=
2,..., n ; r 1, 2,..., n )
( j 1,=
Relacija (4.2.20) definie vibracije u r-tom tonu, odnosno dinamie ugibe mase u taki j.
Iz (4.2.20) se vidi da su vibracije u r-tom tonu kvaziharmonijske, sa stalnim periodom
Trd = 2 / dr i amplitudom Ar koja se smanjuje po zakonu e t (sl.4.2.2)
Posmatrajui relacije (4.2.19) i (4.2.20), koje opisuje slobodne priguene vibracije sistema
sa koncentrisanim masama, zakljuujemo da se ove vibracije mogu posmatrati kao zbir
nezavisnih oblika, koji po formi lie na normalne oblike (tonove), ali sa amplitudom koja se
smanjuje eksponencijalno sa vremenom i ravnomerno po sistemu. Ovi oblici se odlikuju
odreenim prostornim rasporedom stacionarnih taaka.
61
Drugim reima, ako priguene slobodne vibracije sistema sa viskoznim proporcionalnim

priguenjem, zapoinju u jednom od prirodnih oblika nepriguenog sistema, nastavie sa
nepromenjenom konfiguracijom oblika, uz eksponencijalno smanjenje amplituda u svim takama
sistema istim gradijentom. Dakle, pri vibracijama u r-tom tonu sve take sistema vre
eksponencijalna priguena kretanja sa istom frekvencijom i istom fazom (sinhrone i sinfazne
vibracije) [36].
4.2.3 Definisanje poremeajne sile na diskretnom sistemu


sa pokretnom koncentrisanom silom
Za xk 1 x0 xk , sledi da je :
Pk 1=
(t ) P ( t ) k 1 ( x0 )
(4.2.22)
Pk=
(t ) P ( t ) k ( x0 )
(4.2.23)
Funkcije raspodele ( x ) su Ermitovi kubni polinomi prema relacijama:

Za xk 1 x0 xk
( k = xk xk 1 )
2
x x
x x
k 1 ( x0 ) =
1 3 0 k 1 + 2 0 k 1
k
k
(4.2.24)
62
x x
x x
=
k ( x0 ) 3 0 k 1 2 0 k 1
k
k
(4.2.25)
U sledeoj tabeli 4.2.1 prikazane su vrednosti funkcija ( x ) u etvrtinama rastojanja susednih

masa ( k / 4 ) .
Tabela 4.2.1
x0
xk 1
xk 1 + k / 4
xk 1 + k / 2
xk 1 + 3k / 4
xk 1 + k
x0 xk 1
k / 4
k / 2
3k / 4
1,0000
0,84375
0,5000
0,15625
0,0000
0,0000
0,15625
0,5000
0,84375
1,0000
1,00
1,00
1,00
1,00
1,00
k 1 ( x0 )
k ( x0 )
4.2.3.2 Pokretno kontinualno optereenje

sa pokretnim kontinualnim optereenjem
Posmatramo sluaj kada su rastojanja koncentrisanih masa grednog nosaa jednaka
k = (sl.4.2.4). Tada je:
xk = ( k 1) ,
tk =
( k 1) ,
c
tk 1 =
( k 2)
c
(4.2.26)
gde je c konstantna brzina kretanja kontinualnog optereenja.
63
Koncentrisano optereenje P ( t ) , kao ekvivalent kontinualnom optereenju p ( t ) , moe se

definisati preko Ermitovih kubnih polinoma prema (4.2.24) i (4.2.23), za tk 1 t tk (sl.4.2.4),
sledeim relacijama:
2 P1 (t ) = P2 (t ) = ... = Pk 2 (t ) = p ( t )
( k 1)
( k 3)
k 2 ( x ) dx = p ( t )
x 0 = ct
2 Z k
+ k 1 ( x ) dx = p ( t ) + Z k Z k3
Pk 1 (t ) = p ( t )
3
2
2
2
k
2
( )
(4.2.27)
(4.2.28)
x 0 = ct
2 Z k
Pk (t ) =
p ( t ) k ( x ) dx =
p ( t ) Z k3
2 3
( k 2 )
(4.2.29)
gde je
Z k = Z k ( t ) = ct ( k 2 )
(4.2.30)
4.2.4 Prvi nain definisanja i reavanja problema

Analiziramo prinudne priguene vibracije nosaa (sl.4.2.1), odnosno rasponske konstrukcije
peakog mosta promenljive mase (x) i krutosti EI(x), preko koje se kree kolona peaka, ili
nekoliko peaka. Pri tome, posmatraemo karakteristine konstelacije pokretnog optereenja, kao
to su: nailazak, prelaenje i odlazak kolone peaka, modelirane kao ravnomerno raspodeljeno
optereenje. Kretanje jednog peaka, modelira se kao koncentrisana vremenski promenljiva
sila.Na diskretizovanom sistemu, sva ova optereenja prevode se, preko Ermitovih kubnih
polinoma, na ekvivalentne koncentrisane sile.
Radi poboljanja efikasnosti u proceduri prorauna prema softveru Mathematica, izvrena
je simbolika modifikacija opteg reenja (4.2.14), prema relacijama koje se navode u daljem
tekstu.
Na osnovu principa superpozicije, dinamiki ugib vj(t), j-te mase na nosaa sa apscisom xj,
moe se predstaviti kao zbir ugiba vjr(t) po svim tonovima r, relacijom:
=
v j (t )
v jr ( t ), j
=
1,=
2,..., n r 1, 2,..., n
(4.2.31)
r =1
gde je
v jr (=
t ) V jr r ( t )
(4.2.32)
64
U (4.2.32) generalisana koordinata r ( t ) , tona r, saglasno optem reenju (4.2.14), moe se

izraziti relacijom:
r ( t ) = r ( t ) + or ( t )
(4.2.33)
U (4.2.33) funkcija r ( t ) izraava vremenski uticaj poremeajnih sila i definisana je

relacijom (4.2.34), a funkcija or ( t ) izraava uticaj poetnih uslova i definisana je relacijom
(4.2.37).
1
=
r (t )
Mr
Fr ( ) J r ( ) d
0
0 t
c
(4.2.34)
U (4.2.34) Mr je generalisana masa tona r prema (4.2.7), a generalisana sila Fr ( ) je definisana ,

saglasno sa (4.2.9), relacijom:
N
P ( ) V
Fr=
( )
k =1
(4.2.35)
kr
Funkcija J r ( ) u (4.2.34) definisana je relacijom:

sin dr ( t ) (t )
J r ( ) =
e
dr
(4.2.36)
Uticaj poetnih uslova izraava funkcija or ( t ) , a definisana je relacijom:
=
0r ( t )
1
Mr
sin dr t t
Ar cos dr t + Br
e
dr
t t0
(4.2.37)
gde su Ar i Br konstante prema relacijama:

Ar =
=
Br
mkVkr vkr 0
(4.2.38)
k =1
N
mkVkr ( vkr 0 + vkr 0 )
(4.2.39)
k =1
Za razmatranje problema prihvatljivosti nivoa vibracija, osim ugiba, merodavni su brzina, a

naroito ubrzanje taaka rasponske konstrukcije peakih mostova. Ove veliine su definisane
kao prvi, odnosno drugi izvod ugiba po vremenu.
Reenja za ugibe, brzine i ubrzanja, nalazimo primenom procedure u softeru Mathematica,
a prema algoritmu DYNmk1 (sl.4.2.5).
65

Kada se pokretna sila , P ( t ) = P0 f ( t ) , gde je f(t) harmonijska funkcija, nalazi u intervalu
xk 1 do xk , aktivne su samo sile Pk 1 ( t ) i Pk ( t ) , kao komponente sile P ( t ) , sl.4.2.3, koje su
definisane relacijama (4.2.22) i (4.2.23). U tom sluaju, reenje za dinamiki ugib jr ( t ) , prema
(4.2.32) za vremenski interval tk 1 t tk , moe se predstaviti u formi:
jr =
( t ) V jr ( r ( k , t ) + 0r ( k , t ) )
(4.2.40)
gde je
1
=
r (k,t )
Mr
t tk
Fr ( ) J r ( ) d
(4.2.41)
tk 1
Podintegralne funkcije u (4.2.40) definisane su relacijama(4.2.42) i (4.2.43) .

2
3
c x
c xk 1
1
k
Fr ( ) = F ( ) Vk 1, r + Vkr Vk 1, r 3
2
, ( k 2 ) (4.2.42)
k
k
sin dr ( t ) ( t )
(4.2.43)
=
J r ( )
e
dr
U (4.2.40) funkcija r ( k , t ) izraava uticaj poremeajne sile, a 0r ( k , t ) , prema relaciji

(4.2.44), uticaj poetnih uslova.
=
0r ( k , t )
1
Mr
sin dr ( t tk 1 ) ( t tk 1 )
Ar cos dr ( t tk 1 ) + Br
e
dr
(4.2.44)
gde su konstante Ar i Br prema relacijama (4.2.38) i (4.2.39):

Ar =
=
Br
mkVkr vkr 0
(4.2.45)
k =1
N
mkVkr ( vkr 0 + vkr 0 )
(4.2.46)
k =1
U (4.2.45) i (4.2.46) su ugib i brzina k-te mase:
kr 0 = kr ( tk 1 )
kr 0 = kr ( tk 1 )
(4.2.47)
(4.2.48)
Za
=
k =
, ( k 2,..., N ) sledi da je:
( k 2)
( k 1)
xk =
( k 1) , tk 1 = , tk =
c
c
(4.2.49)
66
Saglasno sa (4.2.59), izraz (4.2.22), za generalisanu silu, se transformie u relaciju (4.2.50).

2
3
c

Fr (=
) P ( ) Vk 1, r + Vkr Vk 1, r 3 k + 2 2 k + 2 , ( k 2 ) (4.2.50)
Za peake mostove, osim dinamikog ugiba j ( t ) , od znaaja je i poznavanje brzina j ( t ) i
ubrzanja j ( t ) , to se za vremenski interval tk 1 t tk , moe predstaviti u formi:

=
j ( t )
=
j ( t )
V jr ( r ( k , t ) + r 0 ( k , t ) )
(4.2.51)
V jr ( r ( k , t ) + r 0 ( k , t ) )
(4.2.52)
r =1
n
r =1
Reenja za ugibe, brzine i ubrzanja, nalazimo primenom procedure u softeru Mathematica.

Problem se reava u koracima, koji se odnose na vremenski interval tk 1 t tk . Broj koraka (k1) jednak je (N-1), gde je N ukupan broj koncentrisanih masa (aktivnih i neaktivnih). Za svaki
sledei korak uvode se novi poetni uslovi, koji se odreuju na osnovu odgovora sistema na
kraju vremena prethodnog koraka.
4.2.4.2 Nailazak kontinualnog optereenja

Za nailazak kontinualnog optereenja P ( t=
) q0 f ( t ) , gde je f(t) harmonijska funkcija, na
rasponsku konstrukciju peakog mosta, ekvivalentne koncentrisane sile na diskretizovanom
sistemu (sl.4.2.4), definisane su u odeljku 4.2.3.2 (Pokretno kontinualno optereenje), relacijama
(4.2.27) do (4.2.30). Saglasno sa tim relacijama i relacijama iz odeljka 4.2.4 (Dinamiki modeli
diskretnih grednih sistema za pokretno optereenje), ugib jr ( t ) mase mj za ton r i vremenski
interval tk 1 t tk , moe se predstaviti u formi:
jr =
( t ) V jr r ( k , t ) + 0r ( k , t )
(4.2.53)
gde je
1
r ( k ,=
t)
Mr
t tk
Fr ( ) J r ( ) d ,
t1
( t =
0 ) , ( k 3)
(4.2.54)
tk 1
t tk
t tk
1 k 2
Vir p ( ) J r ( ) d + Fr ( ) J r ( ) d ,
r ( k, t ) =
M r i =2
0
tk 1
t3
t=
, ( k 4)
c
(4.2.55)
Uticaj poetnih uslova u (4.2.53) izraava funkcija 0r ( k , t ) , definisana prema (4.2.44).
67
=
0r ( k , t )
1
Hr
sin dr ( t tk ) ( t tk )
Ar cos dr ( t tk ) + Br
e
dr
(4.2.56)
Za generalisanu sila u (4.2.54) vai relacija:

2 Z k
Fr ( ) = p ( ) Vk 1, r + Z k + Vk , r Vk 1, r Z k3
2 3
(4.2.57)
Z k = Z k ( t ) = ct ( k 2 )
(4.2.58)
gde je
Funkcija J r ( ) u (4.2.54) i (4.2.55) definisana je relacijom:

sin dr ( t ) (t )
J r ( ) =
e
dr
(4.2.59)

Problem se reava u koracima, na nain izloen u odeljku 4.2.4.1.
4.2.4.3 Prelaenje kontinualnog optereenja

Posmatramo nosa (sl.4.2.4) rasponsku konstrukciju peakog mosta, preko koje prelazi
kolona peaka. Model pokretnog kontinualnog optereenja usvajamo prema relaciji
p (t ) =
q + q0 sin t .
Ako inercijalno delovanje pokretne mase q = q / g nije zanemarljivo, tada dinamiko
delovanje, saglasno sa (4.1.15), moemo izraziti relacijom:
p ( x, t ) =
( q + q0 sin t ) q
d 2 ( x, t )
(4.2.60)
dt 2
Za diskretizovan oscilatorni sistem sistem sa koncentrisanim masama, problem se sada svodi
na tretman tog sistema sa poveanom konstantnom masom q . S toga koncentrisane mase mj
treba zameniti uveanim masama m j , pri emu je :
j + j +1
q
q , q =
mj =
mj +
g
2
ili za j= = co nst.
m j = m j + q
(4.2.61)
(4.2.62)
Za takav oscilatorni sistem treba, najpre, odrediti svojstvene karakteristike (frekvencije r i

svojstvene oblike svojstvene funkcije V jr ).
Kako je za svako t 0 , saglasno funkcijama raspodele ( j )
68
Pj ( t ) = p ( t )
j +
j +1
(4.2.63)
odnosno
za j const
=
=
j
Pj ( t ) = p ( t )
(4.2.64)
to se, saglasno optem reenju za j ( t ) , a za nulte poetne uslove, dinamiki ugib za ton r,
jr (=
t ) V jr r ( t )
(4.2.65)
gde je
t
=
r (t )
p ( ) J r ( ) d
Mr
0
sin dr ( t ) (t )
J r ( ) =
e
dr
N 1
Vkr
k =2
(4.2.66)
(4.2.67)
Reenja za ugibe, brzine i ubrzanja, nalazimo primenom procedure u softeru Mathematica
4.2.4.4 Odlazak kontinualnog optereenja

Reenje za dinamiki ugib oscilatornog sistema pri odlazku kontinualnog optereenja
p ( t ) = q0 sin t sa rasponske konstrukcije, nalazimo kao razliku reenja za prelaenje i reenja
za nailazak kontinualnog optereenja. Tako se dinamiki ugib mase mj za vibracije u r-tom tonu,
jr =
( t ) V jr r ( t ) r ( k , t ) + 0r ( k , t )
(4.2.68)
U (4.2.68) r ( t ) se odnosi na prelaenje kontinualnog optereenja, prema relaciji (4.2.70), uz

apstrahovanje inercijalnog delovanja mase pokretnog optereenja, dok se r ( k , t ) i 0r ( k , t )
odnosi na nailazak optereenja, prema relacijama (4.2.54), (4.2.55) i (4.2.56), respektivno.
4.2.4.5 Pokretno kontinualno optereenje na duini p

Reenje za dinamiki ugib oscilatornog sistema usled pokretnog kontinualnog optereenja
p ( t ) = q0 sin t na duini p, nalazimo kao razliku reenja (4.2.53) za nailazak kontinualnog
optereenja, za x0 =ct i x0 =ct -p, koje vai za vremenski interval
Lp
p
, gde je L
t
c
c
69
raspon mosta. Za vremenski interval

optereenja, a za
p
c
t 0 vai reenje (4.2.53) za nailazak kontinualnog
Lp
L
t vai reenje (4.2.68) za odlazak kontinualnog optereenja.
c
c
Slika 4.2.5 Algoritam DYNmk1
70
4.2.5 Drugi nain definisanja i reavanja problema vibracija diskretnih

sistema
Sutina ovog postupka definisanja dinamikih modela diskretnih grednih sistema za
pokretno optereenje, za razliku od predhodnog (poglavlje 4.2.4), sadrana je u aproksimaciji
svojstvehih vektora Vkr sistema sa koncentrisanim masama, neprekidnim funkcijama Vr ( x ) .
Dinamiki ugib u vremenu t, za presek sa apscisom x na rasponskoj konstruciji, moe se, za
vibracije u r-tom tonu, izraziti relacijom:
r =
( x, t ) Vr ( x ) ( r ( t ) + 0r ( t ) )
(4.2.69)
gde je
=
r (t )
1
Fr ( ) J r ( ) d
Mr
(4.2.70)
Generalisana masa M r tona r definisana je relacijom (4.2.7).

Generalisanu silu u (4.2.70) definiu relacije:
Fr ( =
)
Fr ( =
)
P ( x, t ) Vr ( x ) dx , za koncentrisanu silu P(t)
(4.2.71)
0
L
p ( x, t ) Vr ( x ) dx , za kontinualno optereenje p(t)
(4.2.72)
Funkcija J r ( ) u (4.2.70) definisana je relacijom (4.2.43).

Pokretno optereenje definie se preko Hevisajdove i Dirakove funkcije, prema tabeli 4.1.1.
Izrazi za generalisane sile za razliite konstelacije optereenja (sl.4.1.2), prikazani su u tabeli
4.2.2.
Tabela 4.2.2 Generalisane sile za razliite konstelacije pokretnog optereenja definisanog
preko Hevisajdove funkcije H(x) i Dirakove funkcije (x).
pokretno
optereenje
koncentrisano
optereenje
Fr( )
konstelacija
optereenja
P ( ) Vr ( c )
koncentrisano
optereenje
p ( ) Vr ( x )dx
raspodeljeno optereenje
nailazak optereenja
p ( ) Vr ( x )dx
prelaenje
p ( ) Vr ( x )dx
odlaenje
p ( )
Vr ( x )dx
prelaenje
parcijalnog
optereenja
71
U (4.2.69) funkcija r ( t ) izraava uticaj poremeajnih sila, a 0r ( t ) izraava uticaj poetnih

uslova, prema relacijama (4.1.22) do (4.1.24).
Analiza vibracija prema ovom nainu definisanja dinamikih modela je znatno komfornija
od predhodnog naina (odeljak 4.2.4), jer omoguava da se ugibi, brzine i ubrzanja posmatraju
za bilo koju presek na rasponskoj konstrukciji. U prethodnom pristupu, to je bilo mogue samo
na mestima koncentrisanih masa, pri emu se problem reava u sektorima, izmeu susednih
masa. Prvi nain, meutim, ima prednost kada nije mogua dobra aproksimacija svojsvtenih
vektora Vkr diskretizovanog sistema, kontinualnim funkcijama Vr ( x ) .
U poglavlju 5, u odeljku 5.1 (Test primeri), pokazano je da se rezultati analize vibracija
prema prvom i drugom nainu ne razlukuju za diskretne sisteme, a da se isti ne razlikuju i za
kontunualne sisteme, koji su analizirani prema reenjima iz poglavlja 4.1. Reenja za ugibe,
brzine, ubrzanja i napone i dilatacije nalazimo primenom procedure u softeru Mathematica , a
prema algoritmu DYNmk2 (sl.4.2.6)
72
Slika 4.2.6 Algoritam DYNmk2

73
5. Dinamika analiza nekih karakteristinih peakih mostova sa aspekta prihvatljivosti vibracija
5. Dinamika analiza nekih karakteristinih

mostova sa aspekta prihvatljivosti vibracija
peakih
5.1 Test primeri

U ovom odeljku, analiza vibracija je sprovedena za kontinualni sistem (EI=const., =const.)
rasponske konstrukcije peakog mosta ( osa mosta je u pravcu) sa jednim, i dva jednaka polja
(sl.5.1.1, 5.1.2) i korespodentnim diskretizovanim sistemima sa konanim brojem koncentrisanih
masa. Cilj ove analize je provera tanosti izvedenih reenja u poglavlju 4, to se vri poreenjem
rezultata, odnosno oscilograma za ugibe, brzine i ubrzanja, za kontinualne i diskretne sisteme, pri
istim parametrima vibracija.
Slika 5.1.1 Izgled mosta sa jednim otvorom L=l=15 m
Slika 5.1.2 Izgled mosta sa dva otvora L=2l=30 m
5.1.1. Izbor poprenog preseka superstrukture mosta

Razmatrane su dve varijante poprenog preseka betonskih peakih mostova, korisne irine
3m i ograniene konstruktvne visine do 50cm, sa jednim i dva otvora, raspona polja (l=15m),
(sl.5.1.1 i 5.1.2).
Prva varijanta odnosi se na popreni presek visine =
d
l
= 50 cm , a druga na presek visine
30
l
45 cm . Za obe varijante sraunate su geometrijske karakteristike preseka (Ax, Iz), kao i
33
mase () i prirodne frekvencije (f0) osnovnog (prvog) tona oscilovanja rasponske konstrukcije,
d=
74
uz tretman sanduastog poprenog preseka, visine otvora od 20 i 15 cm, i punog preseka d0=0
(slika 5.1.3). Cilj ovakve analize je bio da se ustanovi koji je presek prihvatljiv u pogledu
vibracija, sa aspekta da osnovna frekvencija ne bude u nepoeljnim opsezima, izmeu 1.6 i 2.4
Hz, i 3.5 i 4.5 Hz. Rezultati analize su prikazani u tabeli 5.1.1.
Slika 5.1.3 Popreni presek superstrukture betonskog peakog mosta
moment
inercije
masa
MB30
E= 31.5
GPa
MB35
E= 33
GPa
MB40
E= 34
GPa
Ax
Iz
f0
f0
f0
t/m
Hz
Hz
Hz
stiropor
1.130
0.032885
3.200
3.970
4.07
4.12
hid.izolacija
+ pesak
1.130
0.032885
3.760
3.66
3.75
3.80
1.450
0.034284
3.980
3.64
3.72
3.78
stiropor
1.085
0.02480
3.080
3.52
3.60
3.65
hid.izolacija
+ pesak
1.085
0.02480
3.500
3.30
3.37
3.43
1.325
0.02547
3.670
3.26
3.34
3.39
3.5<f0<4.5 Hz
d0=20 cm
d0=0
d0=15 cm
d0=0
ispuna
povrina
f0>3.5
Hz
2.4<f0<3.5
Hz
sanduast
pun
sanduast
presek
pun
II
d=45 cm
d=50 cm
varijanta
Tabela 5.1.1.
Zahtevani uslov ispunjava samo presek varijante II, visine d=45 cm, i to sanduasti presek
sa poveanom masom, kao i puni betonski presek. Kako su osnovne prirodne frekvencije za
razmatrane marke betona II varijante sanduastog preseka sa poveanom masom i punog preseka
75
(tabela 5.1.1) vrlo bliske, to je sa aspekta vibracija, ali i tehnolokog aspekta izvoenja mostova,
prihvatljivija varijanta punog preseka. Most sa dva jednaka polja (l=15 m) izvodi se od betona
MB 35 i elika RA 400/500-2, dok se most sa jednim poljem (otvorom), zbog statikog
graninog stanja upotrebljivosti (prsline, deformacije-ugibi), izvodi kao prethodno napregnuta
betonska konstrukcija.
Jedan od ciljeva ovakve analize je bio da se ukae na povoljnost sanduastih preseka, gde
je mogue adekvatnim izborom ispune, regulisati pitanje mase oscilatornog sistema, pri istoj
krutosti (EI), i time svoenje osnovne frekvencije na dozvoljen opseg. Razume se, pri tome,
mora se voditi rauna i o drugim uslovima, kao to su granina stanja nosivosti, upotrebljivosti
(prsline i deformacije), ali i opravdanosti tehnolokog postupka samog izvoenja superstrukture
mosta.
5.1.2. Poreenje rezultata analize vibracija mostova za tretman

kontinualnih i diskretnih oscilatornih sistema
Analiza vibracija se odnosi na peake mostove sa jednim i dva otvora ( sl.5.1.1 i 5.1.2),
raspona polja l=15 m. Popreni presek rasponske konstrukcije je usvojen na osnovu usklaivanja
frekvencije f0 sa dozvoljenim opsegom, saglasno analizi u odeljku 5.1, kao puni betonski presek
(sl.5.1.3), visine 45 cm.
Za rasponske konstrukcije oba mosta vae sledei podaci:
Ax=1.325 m2 - povrina poprenog preseka
Iz= 0.02547 m4 - moment inercije
E= 33 MPa- modul elastinosti betona
=3.67 t/m masa kontinalnog sistema
mk= 3.67= 9.175 t koncentrisana masa diskretizovanog sistema (=2.5 m)
f0 =
EI z
1 0
=
= 2
=3.34 Hz - prirodna frekvencija osnovnog (prvog) tona
T0 2
2l
T0=0.2994 s period oscilovanja osnovnog (prvog) tona

0= 20.986 rad/s kruna frekvencija osnovnog (prvog) tona
=0.05 logaritamski dekrement priguenja vibracija za gredne betonske peake mostove
Za rasponske konstrukcije oba mosta proverena su statika granina stanja nosivosti i
upotrebljivosti (deformacije, prsline). Za granino stanje upotrebljivosti u pogledu prihvatljivosti
nivoa vibracija, ispunjen je potreban uslov, poto se prirodna frekvencija ne nalazi u
nepoeljnim opsezima.
Prema programu napisanom u Mathematica, a prema reenjima datim u poglavlju 4 za
kontinualne i diskretne sisteme, rezultati prorauna vibracija prikazani su oscilogramima. Za
76
vremenski interval od 0 do t=L/c sekundi, oscilogrami prikazuju prinudne, a nadalje slobodne

vibracije
5.1.2.1 Most sa jednim otvorom L=l=15
Slika 5.1.4 Kontinualni i disketrizovan oscilatorni sistem

Vektor masa:
mk={4.5875,9.175,9.175,9.175,9.175,9.175,4.5875}
Svojstveni vektori:
V1={0.0, 0.28868, 0.500, 0.57737, 0.500, 0.28868, 0.0}
V2={0.0, -0.500, -0.500, 0.00, 0.500, 0.500, 0.0}
V3={0.0, 0.57735, 0.0, -0.57735, 0.0, 0.57735, 0.0}
V4={0.0, 0.500, -0.500, 0.0, 0.500, -0.500, 0.0}
V5={0.0, 0.28868, -0.500, 0.57735, -0.500, 0.28868, 0.0}
Svojstvene frekvencije:
f1=3.341; f2=13.351; f3=29.850; f4=51.813; f5=74.8074 Hz;
a)
b)
Sl. 5.1.5 Oscilogram ugiba na polovini raspona usled kretanja jednog peaka, simuliranog
silom P(t)= 0.18sint, za prvi ton: a) kontinualni sistem; b) diskretni sistem
77
a)
b)
Sl. 5.1.6 Oscilogram ubrzanja na polovini raspona usled kretanja jednog peaka,
simuliranog silom P(t)= 0.18sint, za prvi ton: a) kontinualni sistem ; b) diskretni sistem
a)
b)
Sl. 5.1.7 Oscilogram ugiba na polovini raspona usled kretanja jednog peaka, simuliranog
silom P(t)= 0.18sint, za prva tri tona: a) kontinualni sistem ; b) diskretni sistem
a)
b)
Slika 5.1.8 Oscilogram ubrzanja na polovini raspona usled kretanja jednog peaka,
simuliranog silom P(t)= 0.18sint, za prva tri tona: a) kontinualni sistem ; b) diskretni
sistem
Oscilogrami na slikama 5.1.5 do 5.1.8 prikazuju ugibe i ubrzanja na polovini raspon (x=7.5
m), a pri rezonantnnim vibracijama usled kretanja jednog peaka, simuliranog silom P(t)=
78
0.18sint kN, =2fp, gde je fp= f0=3.3.4 Hz, to odgovara brzini tranja c=09fp=3 m/s (tabela
2.1.2). Vreme prelaska optereenja (sile) preko mosta je L/c=5 s, nakon ega nastaju slobodne
vibracije.
Pregledom rezultata (oscilograma) sprovedene analize, moe se konstatovati da: oscilogrami
ugiba i ubrzanja, kako za kontinualan, tako i za diskretan sistem su podudarni; doprinos viih
tonova je zanemarljiv u odnosu na osnovni ton vibracija. Analiza vibracija za kontinualni
diskretizovan sistem sprovedena je prema algoritmu DYNmi, a za diskretizovani sistem prema
algoritmu DYNmk1.
5.1.2.2 Most sa dva otvora L=2l=30 m
Slika 5.1.9 Kontinualni i disketrizovan oscilatorni sistem

Vektor masa:
mk={4.5875, 9.175, 9.175, 9.175, 9.175, 9.175, 9.175, 9.175, 9.175, 9.175, 9.175, 9.175, 4.5875};
Svojstveni vektori:
V1={0.0, 0.20412, 0.35355, 0.40825, 0.35355, 0.20412, 0.0, -0.20412, -0.35355, -0.40825,
-0.35355, -0.20412, 0.0};
V2={0.0, 0.25658, 0.41400, 0.41708, 0.28189, 0.09671, 0.0, 0.09671, 0.28189, 0.41708, 0.41400,
0.25658, 0.0};
V3={0.0, -0.35355, -0.35355, 0.0, 0.35355, 0.35355, 0.0, -0.35355, 0.35355, 0.0, 0.35355, 0.35355,
0.0};
V4={0.0, 0.37615, 0.28606, -0.16425, -0.43531, -0.24536, 0.0, -0.24536, -0.43531, -0.16425,
0.28606, 0.37615, 0.0};
V5={0.0, -0.40825, 0.0, 0.40825, 0.0, -0.40825, 0.0, 0.40825, 0.0, -0.40825, 0.0, 0.40825, 0.0};
Svojstvene frekvencije:
f1=3.341; f2=5.102; f3=13.35; f4=16.863; f5=29.85 Hz;
79
a)
b)
Slika 5.1.10 Oscilogram ugiba na polovini prvog polja usled kretanja jednog peaka,
a)
b)
Slika 5.1.11 Oscilogram ubrzanja na polovini prvog polja usled kretanja jednog peaka,
Oscilogrami na slikama 5.1.10 i 5.1.11 prikazuju ugibe i ubrzanja na polovini raspona prvog
polja (x=7.5 m), a pri rezonantnnim vibracijama usled kretanja jednog peaka, simuliranog
silom P(t)= 0.18sint kN, =2fp, gde je fp= f0=3.3.4 Hz, to odgovara brzini tranja c=09fp=3
m/s (tabela 2.1.2). Vreme prelaska optereenja (sile) preko mosta je L/c=10 s, nakon ega nastaju
slobodne vibracije.
a)
b)
Slika 5.1.12 Oscilogram ugiba(a) i ubrzanja (b) na polovini raspona prvog polja usled
vadalskog delovanja peaka u trajanju od 30 s
80
Oscilogrami na slici 5.1.12, koji su isti i za kontinualni i za diskretizovani sistem, prikazuju

ugibe i ubrzanja na polovini raspona prvog polja (x=7.5 m), a pri rezonantnnim vibracijama
usled vandalskog delovanja peaka (skakanja), mase 70 kg, simuliranog stacionarnom
pulsirajuom silom P(t)= 0.7sint kN, =2fp, gde je fp= f0=3.3.4 Hz. Sila deluje na polovini
raspona prvog polja, i u trajanju od 30 s ugibi i ubrzanja su, praktino, ve ustaljeni. Po
prestanku delovanja optereenja od 30 s, nastaju slobodne vibracije.
Kao i kod sprovedene analize za most sa jednim poljem, i ovde vai ista konstatacija,
odnosno da su oscilogrami ugiba i ubrzanja, kako za kontinualan, tako i za diskretan sistem
podudarni. Analiza vibracija za kontinualni diskretizovan sistem sprovedena je prema algoritmu
DYNmi, a za diskretizovani sistem prema algoritmu DYNmk1.
5. 2 Betonski most
5.2.1 Kratak opis konstrukcija mosta
Opis se prevashodno odnosi na elemente supersktrukture mosta, relevantne za analizu
vibracija. Most-pasarela (sl.5.2.1) je sa jednim otvorom raspona L=27 m i prevodi peaku
saobraajnicu irine 2.4 m, preko autoputa. Niveleta mosta je u jednostranom padu i = 1% .
Slika 5.2.1 Izgled mosta

Donji stroj mosta (krajnji stubovi) su olakane AB konstrukcije. Fundiranje je usklaeno sa
geotehnikim uslovima tako da interakcija most-tlo ne utie na vibracije gornjeg stroja.
Rasponska konstrukcija se sastoji od dva montana prethodno napregnuta nosaa (sl.5.2.2),
od betona marke MB 40, oslonjena na krajnje stubove preko armiranih elastomernih leita.
Prednaprezanje jednog nosaa vri se sa dva kabla sastavljna od po 8 paralenih uadi 15.2 mm,
sa poetnom silom prednaprezanja 1390 kN po kablu, i to u jednoj fazi. Povezivanje montanih
nosaa vri se betoniranjem in situ poprenih ukruenja postavljenih u treinama raspona i
podunog spoja na delu gornjih flani. Armatura ovih spojnih elemenata povezuje se ankernom
armaturom iz montanih nosaa. Poprena ukruenja nad osloncima su debljine 20 cm, a u polju
16 cm i mase po 450 kg. Po postavljanju montanih maski, parapeti na kojima se postavlja
ograda, takoe se betoniraju in situ.
Preko gornjih flani spojenih montanih nosaa, postavlja se hidroizolacija debljine 0.5
cm, a potom vri asfaltiranje asfaltbetonom od 3.5 cm.
81
Poprecni presek mosta
Slika 5.2.2 Popreni presek mosta

Poprecni presek montanog nosaca u polju
Slika 5.2.2a Popreni presek montanog

nosaa u polju
Poprecni presek montanog nosaca nad osloncem
Slika 5.2.2b Popreni presek montanog

nosaa nad osloncem
Statikim proraunom je ustanovljeno da je izbor poprenog preseka rasponske konstrukcije

adekvatan, poto su ispunjeni uslovi za statika granina stanja nosivosti i upotrebljivosti
(prsline, deformacije-ugibi). Za granino stanje upotrebljivosti u pogledu vibracija, izborom
adekvatnog preseka, odnosno krutosti EI i mase , ispunjen je potreban uslov da se osnovna
prirodna frekvencija f0 ne nalazi u nepoeljnim opsezima.
82
5.2.2 Analiza vibracija

Analizu vibracija sprovodimo prema reenjima iz poglavlja 4.1, za dinamiki model
rasponske konstrukcije prema sl. 5.2.1, a za vibracije vertikalnog pravca idukovane kretanjem
peaka, ije se delovanje modelira kao harmonijska koncentrisana sila, odnosno
jednakoraspodeljeno harmonijsko optereenje.
Slika 5.2.3 Dinamiki model rasponske konstrukcije

Karakteristike rasponske konstrukcije:
Poloaj teita poprenog preseka :
Yu=0.8385 m (donja ivica preseka)

Y0=0.4015 m (gornja ivica preseka)
Ax= 1.0694 m
Iz= 0.1881 m4
Iy= 0.754 m4
E=3.4 MPa
=3.10 t/m
f0=3.095 Hz
0=/(2)=0.8% kr
=2 0 f0
Logaritamski decrement: =0.05 (za prethodno napregnute gredne betonske mostove)

Za kretanja peaka posmatramo sluaj brzog tranja, za koji je opseg frekvencija fp od 2.7
do 3 Hz, odnosno skakanja, gde je frkvencija od 3.0 do 3.4 Hz [37]. Konstantnu brzinu (c)
kretanja peaka definiemo, zavisno od frekvencije hoda fp, sa c=0.9fp.
Za fp=f0, brzina c je 2.7855 m/s, to odgovara tretiranom reimu kretanja peaka, poto se
frekvencija f0 nalazi u opsegu frekvencija hoda fp.
L
Vreme za koje se sila P(t) kree po mostu je t =
9.693 s, nakon ega nastaju slobodne
c
vibracije.
Za posenu teinu peaka od 0.7 kN, prema modelu optereenja od jednog peaka (videti
poglavje 2), sila P(t) iznosi:
P ( t ) =+
0.7 0.18sin t [kN]
(5.2.2)
83
pri emu posmatramo sluaj rezonantnih vibracija, odnosno kada je j = 0 = 2 f 0 . Analiziran

je, takoe i odgovor konstrukcije ekstremnog sluaja, kada jedan peak, ili grupa peaka na
sredini mosta (sinhrono i sinfazno) indukuje vibracije. Pri ovoj analizi frekvencija varira od 0
do 1.5 0 Hz, to je prkazano trodimenzionalnim oscilogramom. Odgovor konstrukcije pri
rezonantnim vibracijama ( = 0 ) prikazan je dvodimenzionalnim oscilogramima. Za presek na
polovini raspona, prikazani su i oscilogrami normalnih napona usled pobuenja opisanog uz
oscilograme.
Od posebnog interesa je odgovor konstrukcije koji dobijamo analizom vibracija pri promenama
odreenih relevantnih parametra. Za takvu analizu, dinamiki ugib se izraava kao funkcija vie
promrnljivih:
=
v v ( x, t , P, P0 , , , c ) za koncentrisano optereenje
(5.2.3)
=
v v ( x, t , q, q0 , , , c ) za kontinualno optereenje
(5.2.4)
Rezultati sprovedene analize prikazani su oscilogramima (sl.5.2.4 do sl.5.2.17) za karakteristine

sluajeve pobuenja mosta.
Slika 5.2.4 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled delovanja harmonijske sile P(t) =0.18sint
84
Na osnovu trodimenzionalnih oscilograma (sl.5.2.4) zakljuujemo da se maksimalne vrednosti

ugiba i ubrzanja postiu na polovini raspona mosta, usled prelaenja jednog peaka, ije se
delovanje simulira pokretnom harmonijskom silom P(t)=0.18sint, pri rezonantnim vibracijama
=0=2f0. Za precizniji uvid, na sl.5.2.5, prikazan je dvodimenzionalni oscilogram ugiba i
ubrzanja za delovanje iste harmonijske sile. U oba sluaja se pokazuje da maksimalni ugib i
ubrzanje nastaju na polovini raspona mosta i da je pri tome maksimalni ugib 0.388 mm, a
maksimalno ubrzanje 0.147 m/s2, to se postie za vreme od 7.9 s, kada se sila nalazi na 22.
metru, odnosno kad pree polovinu raspona mosta za 8.5 m. Ovo se smatra posledicom relativno
velike brzine kretanja sile (c=0.9 f0=2.7855 m/s).
Slika 5.2.6 Oscilogrami ugiba i ubrzanja za superponiranih prvih est tonova, usled delovanja
harmonijske sile P(t) =0.18sint
Na slici 5.2.6 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja na polovini raspona mosta, kada je u
sintetizovanju vibracija po tonovima, sumirano prvih est tonova. Rezulati, prema ovim
oscilogramima, su gotovo identini sa rezultatima kada se analiza sprovodi samo za osnovni ton
(sl.5.2.5). To pokazuje da je doprinos viih tonova zanemarljiv za kvalitativnu analizu vibracija.
Iz tih razloga vaei standardi i daju preporuke za proraun priblinim metodama ubrzanja
peakih mostova samo za osnovni ton, ukoliko se ne sprovodi detaljnija dinamika analiza.
85
Na slici 5.2.7 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja na polovini raspona, kada se

mostom paralelno kreu tri peaka ije delovanje simuliramo sa tri harmonijske sile (sinhrone i
sinfazne), a pri rezonantnim vibracijama. Ovde se prikazuje linearnost problema, odnosno da su
ugibi i ubrzanja linearno zavisni od amplitude harmonijske sile, jer su pri kretanju tri peaka
ugibi i ubrzanja tri puta vei od kretanja samo jednog peaka. Ako bi se npr., mostom kretale dve
grupe od po tri peaka na bliskom rastojanju (npr. 1.5 m), tako bi maksimalni ugib iznosio 2.33
mm, a maksimalno ubrzanje 0.882 m/s2, to je neto iznad doputenog ubrzanja amax=0.7 m/s2.
Prema tome, o ovakvim moguim konstelacijama pokretnog optereenja mora se voditi rauna,
jer dovode do naruavanja graninog stanja upotrebljivosti.
Slika 5.2.8 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled kretanja sile P(t) =0.7+0.18sint
Oscilogrami sa slike 5.2.8 pokazuju da se ubrzanje ne razlikuje od ubrzanja kada se u analizi
izostavlja konstantni deo sile P(t) (sl.5.2.5), ali da su pri tome maksimalni ugibi neto vei, to je
razumljivo zbog doprinosa statikog ugiba od teine peaka.
Slika 5.2.9 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled nailaska kolone peaka, modelirane
jednakoraspodeljinim optereenjem p(t) =0.7+0.18sint [kN/m]
Oscilogrami na slici 5.2.9 su vrlo karakteristini, jer pokazuju da se pri kretanju kolone
peaka, ije delovanje simuliramo jednakoraspodeljenim optereenjem, maksimalni ugibi i
ubrzanja se javljaju na sredini raspona mosta. Tako je maksimalni ugib 6.8 mm, a maksimalno
86
ubrzanje 2.34 m/s2. Ugib je manji od 10 mm, to se smatra gornjom granicom prihvatljivosti, ali
ubrzanje znatno premauje granicu doputenog (adop=0.7 m/s2).
Ako bi ovakvo pokretno optereenje smatrali nerealnim, tada bi tek za 1/3 njegovog intenziteta
bio zadovoljen uslov da ubrzanje bude u granicama doputenog (a=0.78 m/s2~ adop). Optereenje
dva i po puta manje indukovalo bi ubrzanje a=0.936 m/s2, to je vee od doputenog. Dakle,
takvo optereenje ne bi bilo prihvatljivo, a realno je mogue. Sve ovo pokazuje da simultano
kretanje peaka na bliem rastojanju (do 1 m) i daljem (npr.2 m), smatramo kolonom peaka, ije
delovanje pri rezonantnim vibracijama moe da izazove neprihvatljivo velika ubrzanja. Iz tih
razloga se takvo kretanje ne dozvoljava, npr. kretanje kolone vojnika strojevim korakom.
Slika 5.2.10 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled kretanja, dva peaka na rastojanju 1.5 m,
simuliranog silama P1(t) = P2(t) =0.7+0.18sint
Na slici 5.2.10 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja na polovini raspona mosta, pri
sinhronom i sinfaznom kretanju dva peaka paralelno podunoj osi mosta, na rastojanju 1.5 m
(sl.5.2.3). Pri tome, maksimalni ugib je 0.82 mm, a maksimalno ubrzanje je 0.29 m/s2, to se
ostvaruje za vreme od 8.3 s, kada se sila nalazi na 9.5 m od polovine raspona, u smeru kretanja.
Slika 5.2.11 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled kretanja, dva peaka na rastojanju 1.5 m,
simuliranog silama P1(t) = 0.7+0.18sint, P2(t) =0.7+0.18sin(-/2)t
87
sinhronom kretanju sila, ali sa faznom razlikom od /2 i na rastojanju 1.5 m (sl.5.2.3). Pri tome,
maksimalni ugib je 0.447 mm, a maksimalno ubrzanje je 0.15 m/s2, to se ostvaruje za vreme od
8.6 s, kada se sila nalazi na 10.5 m od polovine raspona, u smeru kretanja.
Sa oscilograma (sl.5.2.10 i sl.5.2.11) moemo zakljuiti: da maksimalni ugib i ubrzanje na L/2
mosta nastaju istovremeno, ali poto sila pree polovinu raspona, to je uzrokovano brzinom
kretanja od 2.7885 m/s; da su maksimalni ugibi i ubrzanja pri rezonantnim vibracijama za sluaj
sinhronog i sinfaznog kretanja znatno vei od maksimalnih ugiba i ubrzanja za sluaj sinhronog i
fazno pomerenog kretanja jedne sile u odnosu na drugu. Sve ovo ukazuje na injenicu da
kretanje jedne grupe peaka van zone rezonantnih vibracija, amortizuje uticaje druge grupe
peaka, ije kretanje indukuje rezonantne vibracije. To ne mora da ima uticaj na stabilnost mosta,
ali moe da ima nepovoljne reperkusije na ostale peake, naroito na one koji stoje. Iz tih
razloga, za ocenu prihvatljivosti nivoa vibracija, odnosno graninog stanja upotrebljivosti, vaei
standardi za odreivanje ubrzanja usvajaju kretanje samo jednog peaka, iji se delovanje
simulira harmonijski promenljivom silom.
Slika 5.2.12 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled namernog skakanja dva peaka na sredini
mosta, simuliranog silama P1(t) = 0.7sint, P2(t) = 0.7sint
Na slici 5.2.12 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja na polovini raspona, kada dva peaka
na sredini mosta namerno skokovima izazivaju rezonantne vibracije, a ije delovanje simuliramo
sa dve harmonijske sile. To je tzv. vandalsko ponaanje koje je mogue, samo je pitanje koliko je
realno da se skakanjem u mestu postigne izjednaavanje frekvencija podude sa osnovnom
frekvencijom mosta (fp=f0). Sa oscilograma se vidi da je maksimalni ugib 5.2 mm, a maksimalno
ubrzanje 2 m/s2, to se postie ve u vremenu od 20 s. Ugibi su dozvoljenom opsegu, ispod 10
mm, ali su ubrzanja neprihvatljiva.
Na slici 5.2.13 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja na polovini raspona, kada dva peaka
na sredini mosta namerno skokovima izazivaju vibracije, a ije delovanje simuliramo sa dve
harmonijske sile, fazno pomerene za /2. Pri ovom vandalskom ponaanju, maksimalni ugibi i
ubrzanja su znatno manji od sluaja skakanja sa rezonantnim vibracijama (sl.5.212) i nastaju za
vreme od 17s. Sa oscilograma (sl.5.2.12 i sl.5.2.13) moemo zakljuiti da pri izazivanju vibracija
88
skokovima peaka u mestu, maksimalni veliine ugiba i ubrzanja se postiu ako frekvencije
harmonijskih sila nisu meusobno fazno pomerene, a pri rezonantnim vibracijama.
Slika 5.2.13 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled namernog skakanja dva peaka na sredini
mosta, simuliranog silama P1(t) = 0.7sint, P2(t) = 0.7(-/2)t
Na slici 5.2.13 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja na polovini raspona, kada dva
peaka na sredini mosta namerno skokovima izazivaju vibracije, a ije delovanje simuliramo sa
dve harmonijske sile, fazno pomerene za /2. Pri ovom vandalskom ponaanju, maksimalni ugibi
i ubrzanja su znatno manji od sluaja skakanja sa rezonantnim vibracijama (sl.5.212) i nastaju za
vreme od 17s. Sa oscilograma (sl.5.2.12 i sl.5.2.13) moemo zakljuiti da pri izazivanju vibracija
skokovima peaka u mestu, maksimalni veliine ugiba i ubrzanja se postiu ako frekvencije
harmonijskih sila nisu meusobno fazno pomerene, a pri rezonantnim vibracijama.
Slika 5.2.14 Uticaj promene frekvencije pobuujue sile na ugib i ubrzanja rasponske
konstrukcije
Oscilogrami sa slike 5.2.14 ilustruju uticaj promene frekvencije pokretne sile P(t) =
0.18sint. Frekvencija varira u granicama od 0 do 1.50, odnosno do 3f0. Pokazuje se da sa
porastom frekvencije pobuujue sile rastu i ugibi i ubrzanja, i da se maksimalne vrednosti ovih
veliina uvek ostvaruju na polovini raspona mosta, a pri rezonantnim vibracijama.
89
Slika 5.2.15 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled delovanja sile P (t) = 0.7+0.18sint,
bez priguenja
Na slici 5.2.15 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja na polovini raspona mosta, za
sluaj vibracija bez priguenja, indukovanih silom P (t)= 0.7+0.18sint. Vidi se da su
maksimalne vrednosti ugiba i ubrzanja uveane u odnosu na sluaj sa priguenjem (sl.5.2.8),
kada je logaritamski dekrement =0.05, odnosno, relativno priguenje osnovnog tona 0=0.8%
od kritinog (kr=1). To je dokaz da se uticaj priguenja ne sme zanemarivati, ak i u sluaju
kada je ono veoma malo (<<1), naroito pri rezonantnim vibracijama.
Slika 5.2.16 Oscilogrami normalnih napona () u preseku na polovini raspona mosta, za sluaj
pobuenja kontinualnim optereenjem p(t) = 0.7+0.18sint
Slika 5.2.17 Oscilogrami normalnih napona () za superponiranih prvih est tonova, u preseku
na polovini raspona mosta, za sluaj pobuenja kontinualnim optereenjem p(t) = 0.7+0.18sint
90
Oscilogrami napona (sl.5.2.17) pokazuju da se sintetizovanjem vibracija za prvih est tonova,

naponi na gornjoj i donjoj ivici preseka ne razlikuju od napona za osnovni ton (sl.5.2.16). To
potvruje injenicu da je doprinos viih tonova osnovnom tonu zanemarljiv, te je analiza
vibracija prema osnovnom tonu, kao dominantnom,pouzdana.
Oscilogrami sa sl. 5.2.16, odnosno sl.5.2.17, prikazuju vremensku promenu normalnih napona u
preseku na sredini raspona mosta, usled nailaska kolone peaka, ije se delovanje simulira
jednako respodeljenim optereenjem. Najvei naponi nastaju kada kolona stigne do kraja mosta
(t=L/c=9.693 s). Maksimalni napon na gornjoj ivici preseka iznosi 1.085 MPa, a na donjoj ivici
istovremeno 2.335 MPa. Stanje napona od stalnog optereenja mosta, u istom preseku, a u
vremenu eksploatacije iznosi: za gornju ivicu 3.841 MPa, a za donju 4.916 MPa. Pri vibracijama
mosta usled tertiranog optereenja, naponi na gornjoj ivici preseka variraju od 4.9-2.8 MPa, a na
donjoj ivici od 2.6-7.3 MPa, tako da je ceo presek uvek u zoni pritiska.
Uz oscilogram sa slike 5.2.9, komentarisano je ovakvo pobuenje mosta kao ekstremno i da je
veliina ubrzanja neprihvatljiva. Meutim, analiza stanja napona je pokazala da takva
konstelacija pokretnog optereenja, ne utie na stabilnost mosta.
Prema BS 5400-2 [13] kada je osnovna prirodna frekvencija vertikalnog pravca f 0 5 Hz,
maksimalno ubrzanje bilo kog dela rasponske konstrukcije (superstrukture) peakog, ili
biciklistikog mosta mora biti ogranieno sa
amax 0.5 f 0 m/s2
(5.2.5)
Za mostove sa jednim rasponom, kontunualne sa dva, ili tri polja, simetrine superstrukture, sa
konstantnim poprenim presekom i leitima koja se mogu idealizovati kao prosti oslonci,
maksimalno vertikalno ubrzanje se moe odrediti po pojednostavljenom metodu, prema relaciji:
a=
42 f 02 vs k
(5.2.6)
gde je f 0 osnovna prirodna frekvencija mosta ( u Hz), vs je statiki ugib u metrima, u sredini
glavnog raspona, za vertikalno koncentrisano optereenje od 0.7 kN aplicirano na sredinu
glavnog raspona, k je faktor statikog sistema, je faktor dinamikog odgovora koji je u
funkciji raspona mosta i logaritamskog dekrementa ().
Za tretirani most je: f 0 = 3.095 Hz,=
vs 4.08 105 m, k = 1 , =8.8 .
Sraunato ubrzanje iznosi a=0.136 Hz, to je manje od maksimalnog dozvoljenog ubrzanja
amax = 0.88 m/s2.
Prema ovom standardu kada je frekvencija f 0h horizontalnog pravca vea od 1.5 Hz, smatra se da
su zahtevi u pogledu vibracija ispunjeni. Za tretirani most prirodna osnovna frekvencija
horizontalnog pravca iznosi 6.196 Hz, tako da analiza lateralnih vibracija nije neophodna.
Prema CAN/CSA-S6-00 [16], ukoliko se ne sprovodi potpuna dinamika analiza, a tretiraju se
konstrukcije grednog sistema sa jednim, dva ili tri raspona, maksimalno vertkalno ubrzanje
rasponske konstrukcije peakog mosta odreuje se prema relacijama koje su u svemu iste kao
91
kod britanskog standarda. Razlika je, meutim, u maksimalnom dozvoljenom ubrzanju, koje se
oitava sa dijagrama u Standardu, u funkciji frekvencije f 0 . Prema ovom Standardu, za tretirani
most a=0.136 m/s2, a maksimalno dozvoljeno ubrzanja iznosi amax = 0.603 m/s2.
U tabeli 5.2.1 prikazani su rezultati analize vibracija mosta prema relevantnim regulativama.
Tabela 5.2.1 Rezulati analize vibracija
maksimalno
ubrzanje a
doputeno
ubrzanje adop
m/s2
m/s2
nain
prorauna
Eurocode 1
0.147
0. 700
dinamika analiza
zadovoljeno
BS 5400-2
0.136
0.880
priblini metod
zadovoljeno
CAN/CSA-S6
0.136
0.603
priblini metod
zadovoljeno
regulativa
granino
stanje
upoterbljivosti
Sprovedenom dinamikom analizom i priblinim metodama, prema navedenim regulativama,

tretirani most je prihvatljiv sa aspekta graninog stanja upotrebljivosti u pogledu vibracija.
Na kraju, treba ipak naglasiti da pri analizi vibracija peakih mostova grednih sistema,
kako za vertikalni, tako i horizontalni pravac, osim prorauna ubrzanja i deformacija rasponske
konstrukcije prema vaeim regulativama, treba razmotriti odgovore konstrukcije i prema
drugim kriterijumima. Pri tome, misli se na kritine konstelacije pobuujueg optereenja mosta,
kao to su vandalska ponaanja peaka (skakanje u mestu), ili ekstremni reimi kretanja grupe
peaka, koji pored toga to mogu naruiti granino stanje upotrebljivosti u pogledu prihvatljivosti
vibracija, mogu, eventualno, dovesti u pitanje i granino stanje nosivosti mosta.
92
5. 3 Drveni most
Peaki most u Knjaevcu(sl.5.3.1), raspona 25 m i korisne irine 2.8 m, premoava reku
Svrljiki Timok. Projekat mosta [72] izraen je 1990.godine u Institutu za graevinarstvo i
arhitekturu, tada Graevinskog fakulteta u Niu. Glavni i odgovorni projektant je prof.dr
Dragoslav Stoji. Most je izveden 1991.godine i od tada je neprekidno u funkciji.
Slika 5.3.1 Izgled mosta

Most se sastoji od dva glavna poduna nosaa od lepljenog lameliranog drveta, konstantne
irine 18 cm i promenljive visine od 130cm u sredini, do 160 cm prema krajevima (sl. 5.3.2 i
5.3.3 ).
216.80
25 m
Slika 5.3.2 Dispozicija mosta-poduni presek po niveleti

Gornja ivica glavnih nosaa je u vidu izlomljene prave linije, a donja (intrados) mosta, u
vidu prave linije u sredinjem delu i krive linije (deo kruga r=20m) u krajnjim delovima mosta
(sl.5.3.2).
93
10
12
12
Ograda mosta
57
97
28
100 x 60
Glavni nosa
Poduni nosa
Glavni nosa
130
Podna konstrukcija
48
25
Poduni nosa
Spreg
40
Popreni (sekundarni) nosa

Poduni (tercijalni) nosa
8
18
18
150
150
318
Slika 5.3.3 Popreni presek mosta na L/2

Glavni poduni nosai su povezani poprenim nosaima (b/h=12/48cm) na razmaku
3.125m i imaju ulogu prenoenja optereenja od sekundarnih podunih nosaa (b/h=8/36cm),
raspona 3.125m, postavljenih po sredini mosta, izmeu glavnih podunih nosaa. Podna
konstrukcija je od talpi debljine 8 cm (slike 5.3.2, 5.3.4 i 5.3.5 ) , koje su postavljene upravno na
osu mosta i oslanjaju se na glavne i sekundarne podune nosae.
12.5 m
12.5 m
Slika 5.3.4 Osnova mosta

Veza poprenih nosaa sa glavnim, kao i sekundarnih podunih sa poprenim, izvedena je
preko elinih papua i zavrtnjeva. Uloga poprenih nosaa ja da sa elinim spregovima
(25mm) (sl.5.3.4), postavljenim u svakom polju izmeu njih, obrazuju prostorno stabilan
sistem.
94
Slika 5.3.5 Pogled na gazite mosta

Niveleta mosta (gazita) je kvadratna parabola sa strelom 1.1m (sl.5.3.2). Oslanjanje
rasponske konstrukcije na obalne stubove izvreno je preko elastomernih leita. Obalni stubovi
su projektovani kao olakane armiranobetonske konstrukcije. Za analizu vibracija, inetarkcija
most-tlo nije od znaaja.
Slika 5.3.6 Dinamiki model gornjeg stoja mosta za tretman linijskog sistema u ravni
95
Analizu vibracija sprovodimo prema reenjima iz poglavlja 4.1, za dinamiki model

rasponske konstrukcije prema sl. 5.3.6, a za vibracije vertikalnog pravca idukovane kretanjem
peaka, ije se delovanje modelira kao harmonijska koncentrisana sila, odnosno
jednakoraspodeljeno harmonijsko optereenje.
Slika 5.3.7 Dinamiki model gornjeg stoja mosta za tretman prostornog linijskog sistema
Statiki sistem mosta je dvozglobni luk sa strelom f=1.75 m, tako da je stinjenost f/L=1/14.
Smelost tretirani luka iznosi l2/f=44, to ga ini relativno plitkim i veoma osetljivim na
razmicanje oslonaca. Razmicanje je mogue usled eventualnog poputanja (deformacija)
elastomernih leita, malih horizontalnih pomeranja usled rotacije obalnih stubova izloenih
stalnom delovanju sile potiska, posledica zemljotresa, i drugih okolnosti. Uticaj tih moguih
razmicanja na ugibe, poveanje perioda sopstvenih vibracija, odnosno smanjenje svojstvenih
frekvencija, zatim smanjenje sile potiska, prikazani su na sl.5.3.8. Sa ove slike vidi se da, za
razmicanje oslonaca od 18 mm, sistem se oslobaa sile potiska od sopstvene teine ( Hg), a
osnovna prirodna frekvencija f0 se smanjuje od 8.137 do 2.674 Hz.
Slika 5.3.7 Gornji stroj mosta modeliran konanim elementima

96
Prema veliini ovih frekvencija, f0 za vertikalni, kao i f0h za horizontalni pravac, uz

uvaavanje kriterijuma postojeih standarda (tabela 5.3.3), most ispunjava potrebne uslove
graninog stanja upotrebljivosti u pogledu vibracija. Meutim, zbog navedenih eventualnih
razmicanja oslonaca, a pri tome brzog smanjenja svojstvenih frekvencija, i pri malim
horizontalnim pomeranjima, dinamika analiza dobija na znaaju. Celishodno je da se takva
analiza sprovede za granine konfiguracije sistema, kada oslonci prihvataju celokupnu silu
potiska H=Hg+Hp (sistema sa nepomerljivim osloncima oznaen kao sistem A) i kada se Hg
izgubi, pa sistem prima samo silu potiska od pokretnog optereenja H=Hp (sistema sa
pomerljivim osloncima oznaen kao sistem B). Takva analiza je sprovedena za karakteristina
kretanja peaka, a za dinamike modele sa koncentrisanim masama i ekvivalentne modele sa
konstantnim krutostima EI i masom du raspona mosta. Ekvivalentni modeli kontinualnih
sistema odgovarajui su za osnovni ton, mada se model sistema bez horizontalnog potiska Hg
moe koristiti i za prva dva tona (tabela 5.3.2).
Vano je naglasiti da je za formiranje dvozglobnog luka, sa horizontalnim potiskom
H=Hg+Hp, projektant predvideo da se u fazi montae izvri prednaprezanje glavnih nosaa,
uvoenjem (hidraulkim presama) horizontalne sile potiska, nakon ega su fiksirana leita [103].
Tako je sistem zakrivljenog slobodno oslonjenog grednog nosaa, sveden na sistem dvozglobnog luka
(sistem A). Da su leita fiksirana bez prednaprezanja glavnih nosaa, zatvoreni sistem konstrukcija
mosta bi imao efekte luka na dva zgloba, za sva optereenja, osim sopstvene teine (Sistem B).
U tabeli 5.3.1, prikazani naponi i deformacije (ugibi) na L/2 raspona glavnog nosaa za
statiko delovanje optereenja g i p, su manji od doputenih, to znai da je most funkcionalan,
kako pri konfiguraciji sistema A, tako i pri svim moguim konfiguracijama, zakljuno sa
konfiguracijom sistema B.
Kontrola normalnih napona i ugiba glavnog nosaa na L/2 za statiko delovanje
optereenja g i p
Duina izvijanja u ravni luka: li=0.625L=0.6255.24=15.875 m
Vitkost nosaa: =3.4615.875/1.30=42.30
Koficijent izvijanja:
1
1.167
=
=
2
42.3
1 0.8
100
Koeficijent redukcije doputenih napona, za vlanost drveta u eksploataciji do 25%, iznosi:
Kw=0.8 za pritisak, smicanje i zatezanje upravno na vlakna
Kw=0.9 za savijanje i zatezanje
97
md =
14 MPa
cd
11 MPa
cd =
cc =
cd
N M
+ y cd
Ax I z
md
p=5.5 -0.05L=4.125 kN/m2 optereenje od peaka

Za popreni presek nosaa na L/2 (b/h=18/130 cm):
Ax = 0.234 m 2
I z = 0.032956 m 4
yo = 0.65 m...gornja ivica preseka
yu = 0.65 m...donja ivica preseka
ccdop
dop = K w 11 = 9.9 MPa
Dozvoljeni ugib temena nosaa:
Ydop =
25 3
L
10 = 62.5 mm
=
400 400
Tabela 5.3.1 Stanje normalnih napona i ugiba na L/2 raspona glavnog nosaa za statiko
delovanje optereenja g i p
optereenje
maxM
maxN
IIo
IIu
kNm
kN
MPa
MPa
mm
mm
Sistem A (horizontalni potisak H=Hg+Hp)
103/2
232/2
1.38
-0.22
5.0
205/2
452/2
2.72
-0.46
9.9
308/2
684/2
4.10
-0.68
14.9
Sistem B (horizontalni potisak H= Hp, Hg=0)
509/2
3.94
-3.94
18
44.8
205/2
452/2
2.72
-0.46
9.9
714/2
452/2
6.66
-4.40
18
54.7
98
Tabela 5.3.2 Dinamiki modeli mosta za diskretni i ekvivalentni sistem

Dinamiki model mosta
diskretni sistem
ekvivalentan kontinualni sistem
vai za sve tonove (7)
vai za osnovni ton (1)
sistem A (Hg+ Hp)
sistem B (Hg=0)
za sistem A
za sistem B
11 MPa
11 MPa
11 MPa
11 MPa
Iz
Iz(x)
Iz(x)
0.625 m
0.0675 m4
(x)
(x)
0.656 t/m
0.656 t/m
f0
8.1367 Hz
2.674 Hz
8.1367 Hz
2.674 Hz
f2
10.030 Hz
10.030 Hz
10.70 Hz
f3
24.038 Hz
19.417 Hz
24.07 Hz
Hg
232 kN
0.0
Rvg
82 kN
82 kN
82 kN
82 kN
gx
0.0
18.0 mm
gy
5.0 mm
44.9 mm
4.853 mm
44.937 mm
Treba naglasiti da luni sistemi imaju svoje specifinosti u pogledu vibracija. U odnosu na
gredne sisteme, kod lunih linijskih sistema u ravni, diskretizovanih konanim brojem
koncentrisanih masa, svaka masa ima dva stepena slobode. Pri tome, zanemaren je efekat inercije
rotacije poprenih preseka luka, odnosno koncentrisanih masa. Kod veoma plitkih lukova, za
analizu vibracija vertikalnog pravca, moe se primeniti metodologija za gredene sisteme,
izloena u poglavlju 4.
Tabela 5.3.3 Prirodne frekvencije slobodnih vibracija gornjeg stroja mosta
ton
pravac slobodnih
vibracija
Sistem A (horizontalni potisak H=Hg)

fy
Hz
8.14
10.03
24.04
29.15
38.61
46.06
50.25
vertikalni Y
fz
Hz
13.11
23.15
44.44
62.50
74.63
85.47
94.34
horizontalni Z
fx
Hz
22.98
57.80
71.43
72.99
108.67
121.95
131.58
horizontalni X
Sistem B (horizontalni potisak Hg=0)

fy
Hz
2.67
10.03
19.42
29.15
38.61
46.08
50.0
vertikalni Y
fz
Hz
7.84
20.32
43.29
62.11
74.63
85.47
94.34
horizontalni Z
fx
Hz
8.71
51.28
64.52
69.93
100.00
101.01
123.456
horizontalni X
99
Za tretman linijskog sistema u ravni, luk je diskretizovan sa 9, od ega 7 aktvnih masa

(sl.5.3.6), a za tretman prostornog linijskog sistema (sl.5.3.7), sa 27=14 aktivnih koncentrisanih
masa, lociranih na glavnim nosaima, u vorivima na vezi sa poprenim nosaima.
Slika 5.3.8 Zavisnost ugiba temena nosaa (Y), razmicanja oslonaca(X) i osnovne prirodne
frekvencije (f0) u funkciji horizontalnog potiska od stalnog optereenja (Hg)
Sistem A (horizontalni potisak H=Hg+Hp)
Vektor masa
m = {1, 2.1, 2.1, 2.0, 2.0, 2.0, 2.1, 2.1,1}

Svojstveni vektori za prva tri tona vertiklanih vibracija:
V1 = {0.0, 0.06763, 0.25092, 0.49817, 0.60710, 0.49817, 0.25092, 0.06763, 0.0}
V2 = {0.0, 0.37596, 0.49216, 0.36005, 0.0, 0.36005, 0.49216, 0.37596, 0.0}
V3 =
{0.0, 0.50826, 0.40914, 0.05969, 0.37606, 0.05969, 0.40914, 0.50826, 0.0}
Svojstvene frekvencije date su u tabeli 5.3.3.
100
Doputeno ubrzanje perema Eurocode 1 [26] je manja vrednost od 0.7 m/s2

m
2
=
adop 0.5
=
f 0 1.43 2 , dok je prema Eurocode 5 [28] doputeno ubrzanje samo 0.7 m/s .
Logaritamski dekrement je =0.02 (za drvene mostove od lepljenog lameliranog drveta),

odnosno relativno priguenje osnovnog tona 0=0.3% od kr=1.
Sistem B (horizontalni potisak Hg=0)
Vektor masa
m = {1, 2.1, 2.1, 2.0, 2.0, 2.0, 2.1, 2.1,1}

V1 = {0.0, 0.18933, 0.34915, 0.46365, 0.50452, 0.46365, 0.34915, 0.18933, 0.0}
{0.0, 0.35796, 0.49217, 0.36005, 0.0, 0.36005, 0.49217, 0.35796, 0.0}

V3 =
{0.0, 0.47010, 0.33754, 0.19362, 0.50513, 0.19362, 0.33754, 0.47010, 0.0}
V2

Doputeno ubrzanje perema Eurocode 1 [26] je manja vrednost od 0.7 m/s2
m
2
=
adop 0.5
=
f 0 0.82 2 , dok je prema Eurocode 5 [28] doputeno ubrzanje samo 0.7 m/s .
Logaritamski dekrement je =0.02, odnosno relativno priguenje osnovnog tona 0=0.3% od

kr=1.
Rezultati sprovedene analize za sistem B prikazani su oscilogramima (sl.5.3.9 do sl.5.3.17) za
karakteristine sluajeve pobuenja mosta.
Slika 5.3.9 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled delovanja sile P (t) = 0.18sint,
bez priguenja
Na slici 5.3.9 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja na polovini raspona mosta, za sluaj
vibracija bez priguenja, indukovanih silom P(t)= 0.18sint (model optereenja od jednog
peaka, videti poglavlje 2), pri brzini kretanja c=0.9f0=2.4 m/s. Vidi se da su maksimalne
vrednosti ugiba i ubrzanja uveane u odnosu na sluaj sa priguenjem (sl.5.3.10), kada je
logaritamski dekrement =0.02, odnosno, relativno priguenje osnovnog tona 0=0.3% od
101
kritinog (kr=1). To je dokaz da se uticaj priguenja ne sme zanemarivati, ak i u sluaju kada je

ono veoma malo (<<1), naroito pri rezonantnim vibracijama.
Slika 5.3.10 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled delovanja sile P(t) =0.18sint
Na slici 5.3.10 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja za delovanje usled prelaenja jednog
peaka, ije se delovanje simulira pokretnom harmonijskom silom P(t)=0.18sint, pri
rezonantnim vibracijama =0=2f0. Priguenje vibracija uvedeno je preko empirijkog
logaritamskog dekrementa =0.02, za drvene mostove. Maksimalni ugib i ubrzanje su na
polovini raspona mosta i iznose 2.132 mm, a maksimalno ubrzanje 0.59 m/s2, to se postie za
vreme od 7.8 s, kada se sila nalazi na 18.77 m, odnosno kad pree polovinu raspona mosta za
6.27 m. Ovo se smatra posledicom relativno velike brzine kretanja sile (c=0.9f0=2.4 m/s).
Slika 5.3.11 Oscilogrami ugiba i ubrzanja za superponirana prva tri tona, usled delovanja
Na slici 5.3.11 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja na polovini raspona mosta, kada je u
sintetizovanju vibracija po tonovima, sumirano prva tri tona. Rezulati, prema ovim
oscilogramima, su gotovo identini sa rezultatima kada se analiza sprovodi samo za osnovni ton
(sl.5.3.10). To pokazuje da je doprinos viih tonova zanemarljiv za kvalitativnu analizu vibracija.
Iz tih razloga vaei standardi i daju preporuke za proraun priblinim metodama ubrzanja
peakih mostova samo za osnovni ton, ukoliko se ne sprovodi detaljnija dinamika analiza.
102
Oscilogrami sa slike 5.3.12 pokazuju da se ubrzanje ne razlikuje od ubrzanja kada se u
analizi izostavlja konstantni deo sile P(t) (sl.5.3.10), ali da su pri tome maksimalni ugibi neto
vei, to je razumljivo zbog doprinosa statikog ugiba od teine peaka.
sinhronom i sinfaznom kretanju dva peaka paralelno podunoj osi mosta, na rastojanju 1.5 m.
Pri tome, maksimalni ugib je 4.75 mm, a maksimalno ubrzanje je 1.18 m/s2, to se ostvaruje za
vreme od 7.8 s, kada se sila nalazi na 6.27 m od polovine raspona, u smeru kretanja. Ovaj reim
kretanja peaka, gde je brzina kretanja c=0.9f0=2.40 m/s i =2 f0, izaziva ubrzanje na polovini
rasponske konstrukcije neto vee od doputenog.
103
Slika 5.3.14 Oscilogrami ugiba i ubrzanja na L/2, usled skoka jednog peaka P=0.7 kN
Oscilogrami na slici 5.3.14 se odnose na skok jednog peaka, mase 70 kg, na polovini raspona
mosta. Pretpostavljeni su nulti poetni uslovi, odnosno da je sila naglo aplicirana, poto je
statiki ugib usled datog optereenja samo 0.3 mm. Maksimalni ugib iznosi 0.6 mm, a
maksimalno ubrzanje 0.084 m/s2, to je mnogo manje od doputenog. Maksimalno doputeno
ubrzanje konstrukcije postiglo bi se pri istovremenomi skoku osam peaka, ukupne mase 560 kg.
Slika 5.3.15 Oscilogrami ugiba i ubrzanja na L/2, usled skoka etiri peaka P=40.7 kN
Oscilogrami na slici 5.3.15 se odnosei na istovremeni skok etiri peaka, prosene mase od
po 70 kg, na polovini raspona mosta. Pretpostavljeni su nulti poetni uslovi, odnosno da je sila
naglo aplicirana, na nedeformisanom sistemu. Maksimalni ugib iznosi 2.4 mm, a maksimalno
ubrzanje 0.336 m/s2, to je etiri puta vee od ugiba i ubrzanja usled skoka jednog peaka. Ovim
je pokazana linearnost problema u odnosu na intenzitet dinamiki nanete sile.
104
Slika 5.3.16 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled namernog skakanja jednog peaka na
sredini mosta, simuliranog silom P (t) = 0.7sint
Na slici 5.3.16 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja na polovini raspona, kada jedan peaka
na sredini mosta namerno skokovima izaziva vibracije, a ije delovanje simuliramo
harmonijskom silom u trajanju od 25 s, nakon ega nastaju slobodne vibracije. To je tzv.
vandalsko ponaanje koje je mogue, samo je pitanje koliko je realno da se skakanjem u mestu
postige izjednaavanje frekvencija pobude sa osnovnom frekvencijom mosta (fp=f0). Oscilogram
se odnosi na frekvenciju harmonijske sile =2 fp, gde je fp=2 Hz (frekvenciju skoka peaka).
Sa oscilograma se vidi da je maksimalni ugib 1.15 mm, a maksimalno ubrzanje 0.24 m/s2.
Maksimalno doputeno ubrzanje konstrukcije postiglo bi se tek pri sinhrinom i sinfaznog
skakanju tri peaka, ukupne mase 210 kg.
jednakoraspodeljinim optereenjem p(t) =0. 4+0.035sint [kN/m2]
Oscilogrami na slici 5.3.17 prikazuju ugibe i ubrzanja na sredini raspona mosta, pri rezonantnim
vibracijama, usled kretanja kolone peaka, ije delovanje simuliramo jednakoraspodeljenim
optereenjem, prema modelu optereenja za kolonu peaka, za prosenih 0.6 peaka/m2, sa
frekvencijom od =2f0. Maksimalni ugibi i ubrzanja se javljaju kada kolona peaka stigne do
kraja mosta i zaustavi se, posle ega nastaju slobodne vibracije. Tako je maksimalni ugib 8.4 mm
105
(vstat=2.7 mm), a maksimalno ubrzanje 1.55 m/s2. Ugib je manji od 10 mm, to se smatra
gornjom granicom prihvatljivosti, ali ubrzanje znatno premauje granicu doputenog (adop=0.82
m/s2). Ovakav reim kretanja je mogu, ali malo verovatan, jer podrazumeva veoma visok stepen
sinhronizacije kretanja (tranja) peaka u koloni (kv(f0)=2.8), i to sa frekvencijom hoda fp=f0, a
pri bzini od c=0.9 f0=2.4 m/s.
jednakoraspodeljinim optereenjem p(t) =0.7+0.18sin2fp t
Na slici 5.3.18 prikzani su (za sistem A) oscilogrami ugiba i ubrzanja na sredini raspona mosta,
pri vibracijama, usled kretanja kolone peaka, ije delovanje simuliramo jednakoraspodeljenim
optereenjem p(t) =0.7+0.18sint, sa frekvencijom hoda fp=4 Hz i brzinom hoda (tranja) c=0.9
fp=3.6 m/s. Maksimalni ugibi od 0.7 mm i maksimalno ubrzanje od 0.11 m/s2, javljaju se kada
kolona peaka stigne do kraja mosta i zaustavi se, posle ega nastaju slobodne vibracije. Ugibi i
ubrzanja su u doputenim granicama.
Most sistema A je u potpunosti prihvatljiv sa aspekta graninog stanja upotrebljivosti u
pogledu vibracija, s obzirom da su mu osnovne frekvencija vertikalnog pravca f0v=8.14 Hz,
horizonzontalnog bonog Z pravca f0h=13.11 Hz, vrlo visoke i time premauje nepoeljne
opsege. Detaljnija dinamika analiza u tom sluaju nije neophodna.
Sprovedenom dinamikom analizom prema poglavlju 4, tretirani most (sistema B) je
prihvatljiv sa aspekta graninog stanja upotrebljivosti u pogledu vibracija, izuzimajui ektremne
reime kretanja grupe peaka i vandalska ponaanja (npr.skakanje u mestu), to najee
predstavlja kratkotrajno delovanjnje koje ne utie na granino stanje nosivosti mosta.
106
5.4 Spregnuti most

Idejno reenje, Idejni i Glavni projekat peakog mosta preko reke Niave u Niu [33],
uraeni su u Institutu GAF-a Ni. Most je izveden 2003. godine, a glavni i odgovorni projektant
je Prof. dr Novak Spasojevi [69], [70].
Slika 5.4.1 Pogled na most
Slika 5.4.2 Pogled na most sa nizvodne strane
Most je projektovan, saglasno zadatim uslovima i usvojenoj koncepciji montane gradnje

gornjeg stroja, sa dva otvora, raspona 14.00 + 56.00 = 70.00 metara (sl.5.4.3). Ukupna duina
mosta, zajedno sa krilnim zidovima, iznosi 78 metara.
Gornji stroj mosta je koncipiran kao spregnuta konstrukcija (beton-elik) sa kosim
kablovima (zategama) i jednim pilonom postavljenim na inundaciji leve obale.
Slika 5.4.3 Dispozicija mosta poduni presek [33]

107
Pored udovoljavanja funkcionalnim zahtevima, strogim uslovima vibracija kao i stabilnosti,

naroito je insistirano na estetici mosta, odnosno njegovoj atraktivnosti, s obzirom da se radi o
gradskom peakom mostu.
Slika 5.4.4 Popreni presek mosta [33]

Rasponska konstrukcija je koncipirana sa etiri glavna elina nosaa, spregnuta sa kolovoznom
ploom, prosene debljine 14.0 cm. Svi glavni nosai su istog poprenog preseka, konstantne
visine h = 736 mm, i dimenzija elemenata: donja flana 20/300 mm, rebro 10/700mm i gornja
flana 16/200 mm (sl.5.4.4). Glavni nosai su povezani poprenim nosaima i to: glavnim
poprenim nosaima na 14 m, osim kod pilona i nad desnim obalnim stubom, i sekundarnim
poprenim nosaima izmeu ovih, na razmaku od 3.5 m. Glavni popreni nosai su sanduastog
poprenog preseka, dimenzija elemenata: donja flana 20/700 mm, rebra 10/720 mm i gornja
flana 16/700 mm. Na krajevima glavnih poprenih nosaa, duine 4.5 m, postavljena su kuita
za ankerovanje kosih kablova.
Sekundarni popreni nosai su takoe konstantnog poprenog preseka, dimenzija elemenata:
donja flana 16/200 mm, rebro 10/700 mm i gornja flana 16/200 mm
Na delu levog obalnog stuba razmak poprenih nasaa je proguen i na njihovim krajevima su
postavljena zajednika kuita za ankerovanja baterije kablova.
Rasponska konstrukcija na levom obalnom stubu ima nepokretne oslonce (nepokretna elina
leita za prijem negativne vertikalne reakcije), dok se na pilon i desni obalni stub oslanja preko
elastomernih leita pokretnih u pravcu ose mosta.
Pilon, koji se ovde tretira kao konstrukcijski element superstrukture mosta, postavljen je na levoj
inundaciji na 14.0 m od levog obalnog stuba. Pilon je ukupne visine 20.443 m (sl 5.4.5).
108
Slika 5.4.5 Pogled na pilon mosta sa uzvodne strane

Zatege su izvedu od kosih kablova sistema prednaprezanja SPB SUPER, formiranih od 12
paralelnih sedmoilnih uadi nominalnog prenika 16 mm.
U rasponsku konstrukciju kablovi se sidre pomou pokretnih (podeavajuih) kotvi, a u pilon
fiksnim kotvama.
Kolovozna ploa (MB 40) je promenljive debljine: 12.0 cm po osi mosta i 16.0 cm na krajevima.
Sprezanje betonske ploe i elinih nosaa izvreno je vitkim modanicima tipa ep sa glavom.
Na gazitu irine 4.0 m, preko hidroizolacije, postavljen je valjani asfaltbeton. Donji stroj mosta
ine dva obalna stuba i temelj pilona.
Fundiranje pilona je izvreno na dva HW ipa 1200 mm i duine 22.0 m, povezana u vrhu
naglavnom gredom.
Desni obalni stub je koncipiran kao olakana armiranobetonska konstrukcija, a fundiranje je
izvreno na dva HW ipa, prenika 1200 mm i duine po 10.0 m.
Levi obalni stub je koncipiran kao i desni, ali je zbog negativnih vertikalnih reakcija gornjeg
stroja fundiran na masivnom temelju.
Za analizu vibracija, inetarkcija most-tlo nije od znaaja[33].

Analizu vibracija sprovodimo prema reenjima iz poglavlja 4.1, za dinamiki model gornjeg
stroja mosta prema slikama 5.4.6, 5.4.7, 5.4.8 i 5.4.9 a za vibracije idukovane kretanjem peaka,
ije se delovanje modelira kao harmonijska koncentrisana sila, odnosno jednakoraspodeljeno
harmonijsko optereenje.
Za tretman linijskog sistema u ravni (sl.5.4.6), rasponska konstrukcija je diskretizovana sa
11, od ega 9 aktivnih masa, a pilon sa dve koncentrisane mase. Za tretman prostornog linijskog
109
sistema, rasponska konstrukcija je diskretizovana sa 29=18 aktivnih koncentrisanih masa, a

pilon sa 4, dve u vrhu pilona (m=5 t) i dve ispod rasponske konstrukcije (m=4.1t).
Slika 5.4.6 Dinamiki model gornjeg stroja mosta za tretmen linijskog sistema u ravni
Slika 5.4.7 Dinamiki model gornjeg stroja mosta za tretman prostornog linijskog sistema
110
Slika 5.4.8 Gornji stroj mosta modeliran konanim elementima
Tabela 5.4.1 Prirodne frekvencije slobodnih vibracija gornjeg stroja mosta za t=t0 (28 dana)
ton
pravac
slobodnih
vibracija
fy
Hz
1.396
3.32
5.77
9.15
11.68
14.71
19.38
23.36
32.26
vertikalni Y
fz
Hz
3.40
7.06
10.93
19.23
26.04
35.33
43.86
53.19
60.24
horizontalni Z
fx
Hz
10.92
13.77
32.05
33.11
37.31
38.91
41.15
45.45
56.50
horizontalni X
Tabela 5.4.2 Prirodne frekvencije slobodnih vertikalnih vibracija gornjeg stroja mosta za t=tn
ton
fy
Hz
1.35
3.18
5.44
8.52
10.92
13.72
18.08
21.74
30.30
pravac
slobodnih
vibracija
vertikalni Y

V1 = { -0.02178,0.00083, 0.06595, 0.17898,0.33405,0.47533, 0.54859,0.49010,0.29052,0.00083,0.00752}
V2 =
V3 =
{0.07545,0.00138,0.24739,0.46928,0.52812,0.27529,0.15310, 0.44171,0.37357,0.00137,0.00886}
{0.19239,0.00196,0.47450,0.48367,0.02098,0.44377, 0.27012,0.25432,0.41089,0.00195,0.00681}
111
Slika 5.4.9 Prva tri tona oscolovanja

Vektor masa
m = {36.8, 20.2, 20.2, 20.2, 23.4, 20.2, 23.4, 20.2, 23.4, 20.2,11.0}
Logaritamski dekrement je =0.04 (za gredne spregnute mostove, elik-beton), odnosno
relativno priguenje osnovnog tona 0=0.6% od kr=1.
=3.40 t/m (proseno)
f0=1.396 Hz
0=/(2)=0.6% kr
=2 0 f0
Doputeno ubrzanje iznosi:
adop 0.5
f 0 0.59
=
=
m
s2
5.4.2.1 Optereenje od peaka
Slika 5.4.9 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled delovanja sile P (t) = 0.18sin(2f0t)
112
Na slici 5.4.9 prikazani su trodimenzionalni oscilogrami ugiba i ubrzanja du raspona

mosta, za sluaj vertikalnih vibracija sa priguenjem, indukovanih silom P(t)= 0.18sin(2f0t). Pri
rezonantnim vibracijama, kada je frekvencija hoda fp= f0=1.396 Hz, a brzina kretanja
c=0.9fp=1.2564 m/s, maksimalni ugib i ubrzanje nastaju u preseku x=52 m, a u vremenu t=50 s,
kada se sila nalazi na x=ct=62.82 m. Maksimalni ugib iznosi 1.58 mm, a ubrzanje 0.121 m/s2.
Slika 5.4.10 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled delovanja sile P(t) =0.18sint
Na slici 5.4.10 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja u kritinom preseku x=52 m, za
sluaj vertikalnih vibracija usled istog delovanja kao za oscilograme na sl.5.4.9. Maksimalni ugib
iznosi 1.58 mm, a ubrzanje 0.121 m/s2, to su postie u vremenu od 50 s.
Slika 5.4.11 Oscilogrami ugiba i ubrzanja za superponirana prva tri tona, usled delovanja
Na slici 5.4.11 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja u kritinom preseku x=52 m, za
sluaj vertikalnih vibracija usled istog delovanja kao za oscilograme na sl.5.4.9, odnosno
sl.5.4.10, pri emu su sumirane vibracije za prva tri tona. Rezulati, prema ovim oscilogramima,
su gotovo identini sa rezultatima kada se analiza sprovodi samo za osnovni ton (sl.5.4.10).
113
Slika 5.4.12 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled usled delovanja harmonijske sile P(t)
=0.18sint, bez priguenja
Na slici 5.4.12 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja u kritinom preseku x=52 m, za sluaj
vertikalnih vibracija usled istog delovanja kao za oscilograme na sl.5.4.9, bez priguenja.
Maksimalni ugibi ubrzanja su uveni u odnosu na isti sluaj bez priguenja, to ukazuje da se
uticaj priguenja ne treba zanemariti, ak i kada je ono veoma malo, pogotovu pri rezonantnim
vibracijama.
Slika 5.4.13 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled kretanja sile P(t) =0.18sint, pri frekvenciji
hoda fp=1 Hz, =2fp
Na slici 5.4.13 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja u preseku x=52 m, za sluaj vertikalnih
vibracija sa priguenjem, indukovanih silom P(t)= 0.18sin(2f0t). Pri vibracijama, kada je
frekvencija hoda fp= 1 Hz, a brzina kretanja c=0.9fp=0.9 m/s, maksimalni ugib i ubrzanje nastaju
u preseku x=52 m, kada se sila nalazi na x=ct=56 m. Maksimalni ugib iznosi 0.06 mm, a
ubrzanje 0.024 m/s2.
114
Slika 5.4.14 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled kretanja sile P(t) =0.18sint, pri frekvenciji
hoda fp=1 Hz, =2fp, bez priguenja
Na slici 5.4.14 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja u preseku x=52 m, za sluaj vertikalnih
vibracija bez priguenja, indukovanih silom P(t)= 0.18sin(2f0t). Pri vibracijama, kada je
frekvencija hoda fp= 1 Hz, a brzina kretanja c=0.9fp=0.9 m/s, maksimalni ugib i ubrzanje nastaju
u preseku x=52 m, kada se sila nalazi na x=ct=56 m. Maksimalni ugib iznosi 0.061 mm, a
ubrzanje 0.025 m/s2. Uticaj priguenja kod nerezonantnih vibracija, za razliku od rezonantnih
(sl.5.4.12 i sl.5.4.13), je zanemarljiv.
Slika 5.4.15 Oscilogrami ugiba i ubrzanja na 52.m, usled kretanja dva peaka na razmaku
=1.5 m, P1= P2=0.7+0.18sin(2f0t)
Oscilogrami na slici 5.3.15 se odnose na simultano i sinhrono kretanje dva peaka ( prosene
mase od po 70kg), brzinom c=0.9f0=1.2564 m/s, ije delovanje je simulirano modelom
optereenja DLM1, uz gravitaciono delovanje mase peaka, za sluaj vertikalnih rezonantnih
vibracija. Maksimalni ugib iznosi 3.22 mm, a ubrzanje 0.24 m/s2.
115
Slika 5.4.16 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled naglog skoka grupe peaka mase 800kg
Na slici 5.3.16 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja usled naglog skoka grupe peaka mase
800kg. Optereenje je simulirano koncentrisanom silom od 8 kN, naglo nanetom u preseku na
x=52m. Maksimalni ugib iznosi 2.8 mm, a ubrzanje 0.107 m/s2. Oscilacije se vre oko statikog
ugiba koji iznosi 1.4 mm.
Slika 5.4.17 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled skakanja jednog peaka mase 70 kg, u preseku
x=52 m, u trajanju 25s, pri rezonantnim vibracijama (fp= f0=1.396 Hz)
Na slici 5.3.17 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja usled skakanja jednog peaka
(P(t)=0.7sin(2f0t)), mase70 kg, u trajanju 25s, pri rezonantnim vibracijama (fp= f0=1.396 Hz).
Maksimalni ugib iznosi 6.7 mm, a maksimalno ubrzanje 0.516 m/s2, to je na granici
doputenog.
116
x=52 m,u trajanju 85s, pri rezonantnim vibracijama (fp= f0=1.396 Hz)
(P(t)=0.7sin(2f0t)), mase70 kg, u trajanju 85s, pri rezonantnim vibracijama (fp= f0=1.396 Hz).
Maksimalni ugib iznosi 8.1 mm, a maksimalno ubrzanje 0.69 m/s2, to je neto iznad granice
doputenog.
x=52 m, u trajanju 85s, pri frekvenciji skakanja fp= 1Hz
(P(t)=0.7sin(2fpt)), mase70 kg, u trajanju 85s, pri frekvenciji skakanja fp= 1 Hz. Maksimalni
ugib iznosi 0.39 mm, a maksimalno ubrzanje 0.021 m/s2.
Na osnovu prikazanih oscilograma sa sl.5.4.17 do sl.5.4.19, moe se zakljuiti da je uticaj
vadalskog delovanja (skakanja u mestu) znaajan sa aspekta prihvatljivosti vibracija, naroito u
sluaju rezonantnih vibracija.
117
5.4.2.2 Optereenje od grupe peaka
Slika 5.4.20 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled stacionarnog delovanja grupe peaka
P(t) =0.18kvsin(2f0t), u kritinim preseku x=52 m, u tajanju 85 s
Na slici 5.4.20 prikzani su oscilogrami ugiba i ubrzanja usled stacionarnog delovanja grupe
peaka, mase 800 kg, predstavljene silom P(t) =0.18kvsin(2f0t), prema (2.2.7). Faktor
sinhronizacije kv=2.8 (videti sl.2.2.8), tako da je harmonijska sila P(t) =0.504sin(2f0t) i deluje
u kritinom preseku x=52 m, u trajanju 85 s. Maksimalni ugib iznosi 6.4 mm. A maksimalno
ubrzanje 0.49 m/s2<adop. Uticaj inrcijalnog i gravitacionog delovanja mase 800 kg je zanemaren.
Uticaj mase grupe peaka u vorovima 8 i 9 (sl.5.4.6) na promenu prirodnih frekvencija
vertikalnih vibracija je zanemarljiv (tabela 5.4.3).
Tabela 5.4.3 Uticaj mase grupe peaka na promenu prirodnih frekvencija vertikalnih vibracija
bez dodatne
mase
Ton r
1
2
3
fr [Hz]
1.396
3.317
5.767
masa 800 kg u masa 800 kg u

voru 8, x=49 m voru 9, x=56 m
f r [Hz]
1.388
3.316
5.760
f r [Hz]
1.389
3.306
5.760
Slika 5.4.21 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled stacionarnog delovanja grupe peaka
P(t) =8+0.18kvsin(2f0t), u kritinim preseku x=52 m, u tajanju 85 s
118
Na slici 5.4.21 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja usled stacionarnog delovanja grupe
peaka, mase 800 kg, predstavljene silom P(t) =0.18kvsin(2f0t), prema (2.2.17), kada je uzeto
jo i gravitaciono delovanje mase optereenja. Za delovanje optereenja u trajanju od 85 s
maksimalni ugib iznosi 7.7 mm, maksimalno ubrzanje 0.49 m/s2<adop. Ugib je povean u odnosu
na ugib sa sl.5.4.20, to je posledica statikog ugiba usled delovanja gravitacione sile od 8 kN.
5.4.2.3 Optereenje od kolone peaka
a)
c)
b)
d)
Slika 5.4.22 Oscilogrami: a) i b)ugiba i c)brzine i d)ubrzanja usled nailaska kontinualnog
optereenja p(t)=0.035sint
Na osnovu trodimenzionalnih oscilograma (sl.5.4.22) zakljuujemo da se maksimalne

vrednosti ugiba i ubrzanja postiu u preseku na x=52 m, usled prelaenja kolone peaka, ije se
delovanje simulira pokretnim kontinualnim optereenjem p(t)=0.035sint, prema (2.2.9), pri
rezonantnim vibracijama kada je =0=2f0. Amplituda poremeajne sile q0 = 0.0126kv=0.035
kN/m2, gde je kv faktor sinhronizacije (videti sl.2.2.8).
119
Slika 5.4.23 Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled nailaska kontinualnog optereenja

p(t)=0.035sint, za kritini presek x=52 m
Za precizniji uvid, na sl.5.4.23, prikazani su dvodimenzionalni oscilogrami ugiba i ubrzanja za
delovanje istog optereenja. U oba sluaja se pokazuje da maksimalni ugib i ubrzanje nastaju u
preseku na x=52 m, kada kolona peaka stigne do kraja mosta i zaustavi se, posle ega nastaju
slobodne vibracija. Pri tome, maksimalni ugib 8.5 mm, a maksimalno ubrzanje 0. 65 m/s2, to se
postie za vreme od 55.72 s, kada optereenje stigne do kraja raspona. Brzina nailaska kolone je
c=0.9 f0=1.26 m/s.
Tabela 5.4.4 Uticaj mase kolone peaka na promenu (smanjenje) prirodnih frekvencija fr
ton r
1
2
3
fr [Hz]
fr [Hz]
1.396
3.317
5.767
1.361
3.235
5.624
Uticaj mase kolone peaka po celoj povrini mosta, na promenu osnovne frekvencije rasponske
konstrukcije, je neznatan, s obzirom da je prosena masa rasponske konstrukcije (3.4 t/m)
mnogo vea od mase kolone peaka (q=40 kg/m2, odnosno 0.16 t/m), (videti tabelu5.4.4.).
Slika 5.4.24 Oscilogrami ugiba i ubrzanja (presek x=52 m) usled nailaska kontinualnog
optereenja p(t)= 0.4 +0.035sint
120
Na slici 5.4.24 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja za presek x=52 m usled nailaska
kontinualnog optereenja prema modelu p(t)= 0.4 +0.035sint, gde je q=0.4 kN/m dodatino
gravitaciono delovanje mase optereenja (40 kg/m2). Maksimalni ugib iznosi 10.60 mm, a maksimalno
ubrzanje 0. 65 m/s2. Sa uvoenjem gravitacionog delovanja mase pokretnog optereenja, ubrzanje se nije
promenilo u odnosu na sluaj prema modelu p(t)= 0.0126kv sint (sl.5.4.23), ali se maksimalni ugib
uveao za 2.1 mm, odnosno za veliinu statikog ugiba usled konstantnog dela optereenja q.
Slika 5.4.25 Oscilogrami ugiba i ubrzanja (presek x=52 m) za prva tri tona, usled nailaska
kontinualnog optereenja p(t)= 0.4 +0.035sint
Na slici 5.4.25 prikazani su oscilogrami ugiba i ubrzanja za presek x=52 m usled nailaska
kontinualnog optereenja p(t)= 0.4 +0.035sint, za prva tri tona oscilovanja. Maksimalni ugib
iznosi 10.66 mm, a maksimalno ubrzanje 0. 65 m/s2, to pokazuje da je doprinos viih tonova
zanemarljiv.
Slika 5.4.26 Oscilogrami ugiba i ubrzanja (presek x=52 m) usled prelaenja udvojene kolone
peaka duine 5 m
121
Oscilogrami na slici 5.4.26 prikazuju ugibe i ubrzanja za presek x=52m, usled prelaska udvojene
kolone peaka duine 5 m, simulirane silom p(t)= 2(0.4 +0.035sint) kN/m. Maksimalni ugib
iznosi 7.75 mm, a maksimalno ubrzanje 0. 58 m/s2.
U tabeli 5.4.5 prikazani su rezultati analize vibracija mosta prema relevantnim regulativama.
Tabela 5.4.5 Rezulati analize vibracija
regulativa
Eurocode 1
BS 5400-2
CAN/CSAS6-00
model
optereenja
maksimalno
ubrzanje a
doputeno
ubrzanje adop
m/s2
m/s2
jedan peak u
pokretu
0.121
grupa peaka
kolona peaka
0.490
0.650
0. 59
0.100
0.59
0.126
0.324
jedan peak u
pokretu
jedan peak u
pokretu
nain
prorauna
dinamika
analiza
priblini
metod
priblini
metod
kriterijum
graninog stanja
upoterbljivosti
ispunjen [da/ne]
da
da
ne
da
da
Sprovedenom dinamikom analizom i priblinim metodama

prema navedenim
regulativama, tretirani most je prihvatljiv sa aspekta graninog stanja upotrebljivosti u pogledu
vibracija, ako se izuzme neznatno prekoraenje doputenog ubrzanja pri nailasku kolone peaka,
kao i pri vandalskim delovanjima.
5.4.2.4 Izuzetna optereenja

5.4.2.4.1 Vandalsko delovanje
Slika 5.4.27 Oscilogrami ugiba i ubrzanja (presek x=56 m) usled skakanja

etiri peaka u trajanju 90 s
Oscilogrami ugiba i ubrzanja usled vandalskog ponaanja (skakanja u mestu) etiri peaka
(P(t)=40.7sin(2f0t)), mase 280 kg, u trajanju 90s, pri rezonantnim vibracijama (fp= f0=1.396
Hz), prikazani su na slici 5.4.27. Maksimalni ugib iznosi 32.5 mm, a maksimalno ubrzanje 2.5
m/s2, to je iznad granice doputenog ugiba i ubrzanja. S toga je ova konstelacija dinamikog
122
optereenja neprihvatljiva sa aspekta upotrebljivosti u pogledu vibracija. Meutim, ovakvo

vandalsko delovanje jo uvek ne naruava granino stanje nosivosti konstrukcije, to analiza
normalnih napona u istom preseku i pokazuje (sl.5.4.28 i tabela 5.4.6).
b)
a)
d)
Slika 5.4.28 Dijgrami normalnih napona na: a)donjoj flani elinog nosaa, b) gornjoj flani
elinog nosaa, c) donjoj ivici betonske ploe, d) gornjoj ivici betonske ploe
c)
Tabela 5.4.6
elini nosa
donja
flana
a1
[MPa]
din.
stat.[67]
gornja
flana
a2
[MPa]
betonska ploa
donja
ivica
b2
[MPa]
gornja
ivica
b3
[MPa]
21.04
6.79
1.01
1.92
-19.8
27.5
0.03
0.05
+/- = zatezanje/pritisak
U tabeli 5.4.6 prikazana je najvea promena normalnih dinamikih napona u preseku x=56m,
prema slici 5.4.28, kao i stanje napona od stalnog optereenja [33], [67].
123
5.4.2.4.2 Prelaenje vozila (eksperimentalni podaci i matematike simulacije)

Eksperimentalni podaci
Analiza vibracija izloena u ovom odeljku omoguava relativno jednostavan globalni uvid u
oekivani odgovor konstrukcije na pobudu vozilom koje prelazi preko mosta. To se odnosi na
red veliina ugiba i ubrzanja, kao i kritine preseke u kojima treba vriti snimanje (merenje) tih
podataka.
Statiko ispitivanje mosta izvreno je sa 6 troosovinskih vozila prosene mase 16 t. Za
dinamiko ispitivanje ovog mosta, koje je izvreno odmah po zavrenoj gradnji, korieno je
vozilo-kamion, (videti sl.5.4.29a) natovareno ljunkom, teine cca 160 kN, koje se kretalo preko
mosta razliitim brzinama u smeru (+ x, sl.5.4.6) sa leve prema desnoj obali i obrnuto . Da bi se
izazvala vea pobuda, na kolovozu je, za neke faze ispitivanja, postavljena prepreka
(daska),(sl.5.4.29b). Vozilo ima tri osovine na razmaku 3+1.8 m. Osovinsko optereenje je 30
kN kod prednjih i po 65 kN kod zadnjih tokova. Elaborat sadri 5 snimljenih oscilograma ugiba
u presecima na 42. i 56. metru rasponske konstrukcije, od kojih je za ovu analizu uzet dijagram
ugiba za prelaz vozila sa leve ka desnoj obali reke, a preko prepreke na sredini veeg raspona
[23].
a)
b)
Slika 5.4.29 Dinamiko ispitivanje mosta: a) vozilo na mostu b) postavljena prepreka
Otereenje od ovog vozila je simulirano deterministikom pokretnom silom P(t)=P+P0sint, pri
emi je P=160 kN, P0=1.6 kN, =2fp, gde je fp=1.5 Hz. Frekvencija fp i amplituda P0 su
usvojene na osnovu globalne procene sa eksperimentalnih oscilograma ugiba (sl.5.4.30), i to za
fp prema broju pikova u 1 s, a za P0 prema veliini doprinosa uticaju konstantne sile P.
124
Za precizniju analizu delovanja vozila, potrebno je poznavanje i drugih karakteristika osim

teine. To su veliine ogibljenih i neogibljenih masa, krutosti gibnjeva i pneumatika tokova, kao
i karakteristike amoritzera. U skladu sa tim podacima, vozilo se, zavisno od broja osovina,
modelira kao oscilatorni sistem sa dve, ili vie oscilujuih masa. Sa takvim modelom moe se
obuhvatiti interakcija most-vozilo, kao i uticaji neravnina (prepreka) na kolovozu mosta, to je
vie od znaaja za drumske mostove. Meutim, takvim modelom simulacija delovanja vozila
gubi karakter deterministike sile, te se problem vibracija oscilatornog sistema most-vozilo
reava numerikim metodama.
Izloeni postupak analize vibracija simulacijom sile od vozila detrministikom silom i
proraun prema predloenim alogoritmima, je jednostavan, svrsishodan i pouzdan, i treba ga
koristiti, pogotovo u fazi projektovanja. Pri tome, za karakteristike harmonijske promljive sile
P0sint, treba razmotriti vie opcija. Simulacija udara pri prelazu vozila preko prepreke na
kolovozu, moe se izvesti dinamikim nanoenjem odgovarajue sile, odnosno delovanjem serije
impulsa, zavisno od broja osovina vozila i brzine kretanja, a u preseku u kome je postavljena
prepreka.
Tabela 5.4.7 Promena (smanjenje) prirodnih frekvencija fr za prva tri tona vertikalnih vibracija,
usled pokretne mase vozila (m=16t)
vor (k)
xk [m]
10
7.0
14.0
21.0
28.0
35.0
42.0
49.0
56.0
63.0
fr / fr
ton r
fr [Hz]
1.396
0.998
0.999
0.997
0.985
0.955
0.922
0.904
0.922
0.970
3.317
0.998
1.000
0.976
0.926
0.919
0.978
0.992
0.942
0.950
5.767
0.982
1.000
0.970
0.938
1.000
0.946
0.977
0.984
0.947
U tabeli 5.4.7 pokazano je da je promena (smanjenje) prirodnih frekvencija fr za prva tri tona
vertikalnih vibracija, usled pokretne mase vozila (m=16t), najvea kada se vozilo nalazi u zoni
oko sredine veeg polja.
Na slici 5.4.30 prikazani su oscilogrami ugiba za preseke na 42. i 56.m rasponske
konstrukcije, usled prelaza vozila teine 160 kN sa leve na desnu obale, preko prepreke na
polovini veeg raspona (x=42m) (sl.5.4.29). Brzina kretanja vozila je 26.5 km/h.
125
x=0
t=0
x=70m
t=9.5s
1
10
13
9Td=6.5s
v(42,t)
v(56,t)
Slika 5.4.30 Oscilogrami ugiba za prelaz vozila preko prepreke brzinom 26.5 km/h,
sa leve obale [23]
Slika 5.4.31 Amplitudni spektar za slobodne oscilacije, za prelaz vozila

sa desne obale [23]
126
Slika 5.4.32 Amplitudni spektar ubrzanja za prelaz vozila brzinom 35 km/h, sa desne obale [23]
Prema slobodnim vibracijama sa oscilograma (sl.5.4.30) odreeno je
1
= 1.385Hz
0.722
A
1
1 2.36
ln
= ln 1=
= 0.041
10 A10 10 1.57
=
Td 0.722s,
=
fd
A1
1
1 2.36
ln =
ln = 0.042
13 A13 13 1.36
1 A
1 1.57
= ln 10 = ln
=0.036
4 A13 4 1.36
1
( + + ) 0.04
3
= 0.0063
2
=
f
fd
(1 )
2
( 0.63% kr )
=
f d 1.38Hz
Matematike simulacije odgovora sistema
b)
Slika 5.4.33 Oscilogrami a) ugiba i b) ubrzanja usled prelaska vozila prosenom brzinom v=26.5
km/h simuliranog silom P(t)=P+P0sint
a)
127
b)
Slika 5.4.34 Oscilogrami ugiba za presek x=42 m usled prelaska vozila prosenom brzinom
v=26.5 km/h: a) simuliranog silom P(t)=P, b) simuliranog silom P(t)=P+P0 sint
a)
b)
Slika 5.4.35 Oscilogrami ugiba za presek x=56 m usled prelaska vozila prosenom brzinom
v=26.5 km/h, simuliranog silom P(t)= P+P0 sint za : a) prvi ton, b) tri prva tona
a)
b)
Slika 5.4.36 Oscilogrami ubrzanja za presek x=56 m usled prelaska vozila prosenom brzinom
v=26.5 km/h, simuliranog silom P(t)= P+P0 sint za : a) prvi ton, b) tri prva tona
a)
128
Simulirani oscilogrami na slikama 5.4.33 do 5.4.36 pokazuju ugibe i ubrzanja usled

prelaenja vozila mase 16t brzinom 26.5 km/h, bez prepreke na kolovozu.
b)
Slika 5.4.37 Oscilogrami a) ugiba i b) ubrzanja za presek x=42 m usled prelaska vozila preko
prepreke na 42.m, prosenom brzinom v=26.5 km/h
a)
b)
Slika 5.4.38 Oscilogrami a) ugiba i b) ubrzanja za presek x=56 m usled prelaska vozila preko
prepreke na 42.m, prosenom brzinom v=26.5 km/h
a)
Simulirani oscilogrami na slikama 5.4.37 i 5.4.38 pokazuju ugibe i ubrzanja usled

prelaenja vozila mase 16t brzinom 26.5 km/h, sa preprekom (daskom) na kolovozu,
postavljenom na sredini veeg raspona. Uticaj prelaenja vozila preko prepreke je simuliran sa
dve udarne sile, prvom intenziteta 5% teine prednje osovine (1.5 kN) i drugom intenziteta 5%
teine zadnjih osovina (6.5 kN), apliciranih u vremenu nastajanja na mestu prepreke. Intenziteti
udarnih sila (P) usvojeni su na osnovu njihovog doprinosa prelaenju vozila bez prepreke, a u
skladu sa rezultatima eksperimenta (sl.5.4.30), prema relaciji P=P(vdin/vstat -1). Dalje, uticaji
udarnih sila su superponirani sa uticajem vozila simuliranog silom P(t)= P+P0 sint. Maksimalni
raunski dinamiki ugibi za preseke na 42. i 56.m respektivno su 25.9 mm i 27.9 mm, to je vrlo
129
blisko rezultatima eksperimenta, gde su maksimalni dinamiki ugibi za iste preseke 26 mm i 27.5
mm (sl.5.4.30). Za ove preseke, statiki ugibi iznose 24.8 mm i 26.1 mm. Dinamika analiza je
sprovedena prema algoritmu DYNmk2. Treba naglasiti da su prikazane simulacije ugiba dobra
aproksimacija snimljenim oscilogramima ugiba u kvantitativnom smislu, to pokazuju
maksimalne vrednosti dinamikih ugiba. Meutim, razlike njihovih oblika, koje uslovljava uticaj
mase vozila na promenu prirodne frekvencije mosta (videti tabelu 5.4.7), zatim uticaj inetrakcije
most vozilo, mogu se odraziti na razlike u ubrazanjima. Optereenje usled kretanje vozila
(servisnog, protivpoarnog, ambulantnog i dr.), ima tretman izuzetnog, poto je mogue samo u
specijalnim sluajevima, ukoliko je projektom predvieno i to pod odreenim uslovima
(ograniena teina, broj osovina i brzina kretanja). U tom smislu, ubrzanja rasponske
konstrukcije usled prelaenja vozila, nisu relevantna za ocenu konfora peaka, s obzirom da se
peaci i vozila uglavnom ne kreu istovremeno po peakom mostu. Kako je za projektante, za
sluaj optereenja od vozila, od naroitog interesa poznavanje reda oekivane veline
deformacija rasponske konstrukcije, predloeni postupak analize vibracija, zbog svoje
jednostavnosti, moe biti od velike koristi.
130
6.Zakljuak
6. Zakljuak
S obzirom na savremeni trend izgradnje elegantnih mostovskih konstrukcija, susreemo se
sa novim izazovima u pogledu projektovanja i prorauna. Imajui u vidu injenicu da je korisno
optereenje peakih mostova relativno malo, a da savremeni materijali omoguavaju veu
nosivost, proraunom zasnovanim na iskljuivo statikoj analizi, uz kontrolu graninih stanja
nosivosti, dobijamo konstrukcije male krutosti i mase, osetljivije na dinamika delovanja.
Pobuenja prouzrokovana kretanjem peaka mogu se kalsifikovati kao pitanje stanja
upotrebljivosti, s obzirom na osetljivost ljudskog tela na vibracije, iji nivo uglavnom nije
dovoljno veliki da prouzrokuje konstrukcijska oteenja, a moe naruiti konfor peaka. S toga,
imperativ je ispunjenje uslova graninih stanja upotrebljivosti konstrukcijskih elemenata,
posebno u pogledu, kako vertikalnih, tako i horizontalnih vibracija indukovanih peacima.
Prvi korak u reavanju problema odnosi se na usklaivanje osnovne prirodne frekvencije
mosta. Zato je kod ovih konstrukcija bitan adekvatan izbor krutosti i mase sistema, ime se
postie da se svojstvena frekvencija, pored ostalih relevantnih parametara, svede na opseg kojim
se obezbeuje da vibracije ne stvaraju oseaj neugodnosti kod korisnika.
Sledei korak odnosi se na sraunavanje prinudnih vibracija, odnosno ograniavanje
ubrzanja konstrukcije pod delovanjem dinamikog optereenja koje predstavlja peaka u hodu.
Ovde se u cilju reenja problema prvenstveno postavlja pitanje uspostavljanja relevantnog
matematikog modela koji bi predstavljao pobuujuu silu peaka u hodu, kao i odreivanje
granica prihvatljivosti nivoa vibracija.
Za proraun prinudnih priguenih vibracija koje nastaju usled kretanja peaka, u tezi su,
primenom modalne analize, razvijena opta reenja problema. Na osnovu izvedenih optih
reenja, data su i pojedinana reenja za karakteristine sluajeva pokretnih optereenja,
modeliranih deterministikim silama. Ovim modelima obuhvaeno je kretanje jednog, ili vie
peaka, kolone peaka, ali i izutetna (npr.vandalska) optereenja. Iz ovih reenja se mogu izvesti
reenja za simultano delovanje navedenih optereenja.
Izvedena reenja se mogu koristiti za analizu kako vertikalnih, tako i horizontalnih vibracija
grednih peakih mostova. Pri tome, krutost i masa sistema mogu biti konstantne du raspona, ali
i promenljive. Odreivanje modalnih karakteristika konstrukcija sprovodi se korienjem
programskih paketa za proraun inenjerskih konstrukcija. Reenja za ugibe, brzine, ubrzanja,
kao i napone i dilatacije nalazimo primenom procedura u softeru Mathematica, a prema
teorijskim analizama i odgovajuim algoritmima DYNmi, DYNmk1 i DYNmk2, prikazanim u
poglavlju 4. Procedura prema algoritmu DYNmi koristi se za mostove konstantne krutosti i mase
du raspona. Procedurama prema algoritmima DYNmk1 i DYNmk2 dobijaju se odgovori
diskretizovanih sistema mostova sa konstantnim, ili promenljivim krutostima i masom du
131
6.Zakljuak
raspona. Za proraun prema DYNmk1 koriste se svojstveni vektori sistema sa konanim brojem
koncentrisanih masa. Proraun prema algoritamu DYNmk2 podrazumeva aproksimaciju
neprekidnim funkcijama svojstvehih vektora sistema sa koncentrisanim masama.
U poglavlju 5, tanost izvedenih reenja potvrena je poreenjem rezultata analiza
vibracija (oscilograma) za kontinualne sisteme (EI=const., =const.) rasponske konstrukcije
peakog mosta i korespodentne diskretizovane sa konanim brojem koncentrisanih masa, a pri
istim parametrima vibracija. Pri tome, pregledom rezultata sprovedene analize, konstatovana je
podudarnost oscilograma ugiba i ubrzanja za kontinualane i odgovarajue diskretizovane
sisteme. Jednom od izvrenih analiza u odeljku 5.1 ukazano je da se adekvatnim izborom ispune
sanduastih poprenih preseka moe regulisati pitanje mase oscilatornog sistema pri istoj krutosti
(EI), i time svesti osnovna frekvencija na poeljan opseg.
U odeljku 5.4.2.4, gde se analizira uticaj izuzetnih optereenja, pokazano je slaganje
teorijskih i eksperimentalnih rezultata. Ovi rezultati su predstavljeni oscilogramima dinamikih
ugiba, snimljenih ispitivanjem mosta in situ, i oscilogramima usled delovanja odgovarajuih
deterministikih sila, primenom procedure prema algoritmu DYNmk2.
Dinamikim analizama grednih peakih mostva (odeljak 5.2-5.4), zakljueno je da pri
proraunu vibracija, kako za vertikalni, tako i horizontalni pravac, osim odreivanja ubrzanja i
deformacija rasponske konstrukcije prema vaeim standardima, treba razmotriti odgovore
konstrukcije i prema dodatnim kriterijumima. Predlog je da se obavezno razmotre i kritine
konstelacije pobuujueg optereenja mosta, kao to su vandalska ponaanja peaka (skakanje u
mestu i dr.), ili ekstremni reimi kretanja grupe peaka. Dok se ekstremni reimi kretanja peaka
(strojevi korak, ritmizirane sportske aktivnosti i dr.) merama zabrane mogu ograniiti, namerno
izazivanje prekomernih vibracija vandalskim delovanjem se ne moe spreiti. Budui da je ono
najee kratkotrajnog karaktera, aspekt prihvatljivosti nivoa vibracija je uglavnom ignorisan, to
i pokazuje nedovoljan tretmana ove problematike u postojeim meunarodnim i nacionalnim
standardima. Meutim, preporuka autora je da takve ekstrmne sluajeve ipak treba analizirati, jer
izazivanje prekomernih vibracija moe imati nepovoljan uticaj na granina stanja nosivosti, ali i
upotrebljivosti u pogledu deformacija i prslina. Aspekt izuzetnih delovanja se, iz tih razloga,
treba razmatrati kako bi se pri dimenzionisanju obezbedila potrebna stabilnost mosta. Kao
kriterijum za to, s obzirom na ekonomske razloge, moe biti doputeno smanjenje koeficijenta
sigurnosti za granina stanja nosivosti i upotrebljivosti, bar kao za seizmike uticaje. Pri tome,
dok vandalsko delovanje ne bude imalo adekvatniji tretman u tehnikim regulativama, na
projektantima je da ih u proraun uvodu prema modelima optereenja koje treba sami da
definiu. S toga, celishodno bi bilo da se, radi efikasnijeg dinamikog prorauna, uz
kategorizaciju peakih mostova prema vrsti konstrukcije, izvri i detaljnija tipizacija istih prema
kategoriji peakog saobraaja koji se na njim odvija, a posebno oekuje. Razlog tome je to je
lokacija konstrukcije predispozicija za njenu manju, ili veu izloenost optereenju od peaka,
koji, takoe mogu pripadati kategorijama stanovnitva razliite osetljivosti na vibracije.
132
6.Zakljuak
Pri projektovanju peakih mostova, pored razmatranja uticaja dinamikih delovanja prema
vaeoj tehnikoj regulativi, treba uvesti i uticaje koji mogu nastati u odreenim okolnostima za
vreme eksploatacije objekta. U tom smilsu, mora se obratiti panja na mogue promene
modalnih karakteristika, koje vremenom mogu uvesti sistem u nepoeljni opseg frekvencija.
Ove promene mogu biti posledica deformacija leita, odnosno oslonaca, kao i reolokih
osobina ugraenih materijala (videti odeljke 5.3 i 5.4).
Predloeni postupci reavavanja problema vibracija su lako primenljivi za razliita
dinamika delovanja, tako da mogu predstavljati veliku pomo projektantima u proceni
dinamikog ponaanja peakih mostova, to jeste preduslov za savremen i prihvatljiv princip
projektovanja i, uz primenu savremenih tehnologija, njihovu kvalitetnu izradu.
133
Bibliografija
Bibliografija
[1] American Institute of Steel Construction: AISC Guide11 Floor Vibration Due to Human
Activity, Chicago, 1997.
[2] Association of German Engineers: Guideline VDI 2057, 2012.
[3] Austroads: AGBT Guide to Bridge Technology, Australija, 2013.
[4] Bachmann H., Ammann W.: Vibrations in structures induced by man and machines,
Structural Engineering Document Nr.3, IABSE, 1987.
[5] Bachmann H., Ammann W.: Vibration Problems in Structures. Practical Guidelines, 1995.
[6] Bachmann, H.: Lively Footbridges a real challenge, Footbridge 2002, Paris, 2002.
[7] Bachmann, H.: Schwingungsprobleme bei Fugngerbrcken, Bauingenieur 63, 1988 .
[8] Bachmann H., Pretlove A.J., Rainer H.: Dynamic forces from rhythmical human body
motions, in: Vibration Problems in Structures: Practical Guidelines, Birkhuser Appendix G,
Basel, 1995,
[9] Baumann K. und Bachmann H.: Durch Menschen verursachte dynamische Lasten und deren
Auswirkungen auf Balkentragwerke, Birkhuser Verlag, 1988 (in German).
[10] J. Blanchard, B.L. Davies, J.W. Smith, Design criteria and analysis for dynamic loading of
footbridges, in: Proceedings of the DOE and DOT TRRL Symposium on Dynamic Behaviour of
Bridges, Crowthorne, UK, May 19, 1977, pp. 90106.
[11] Bri.V.: Dinamika konstrukcija, Graevinska knjiga , Beograd, 1978.
[12] British Standards Institution: British Standard 5400 Steel, Concrete and Composite Bridges:
Specification for Loads, Part 2, Appendix C, 1978.
[13] British Standards Institution: BS 5400 -2:2006 Steel, Concrete and Composite Bridges:
Specification for Loads, 2006.
[14] BS6399.Part 1, Loading for buildings.Part 1:Code of practice for dead and imposed loads.
London (UK): BSI; 1996.
[15] CSA International: CAN/CSA-S6-06 :Canadian Highway Bridge Design Code, Toronto,
2006.
134
Bibliografija
[16] CSA International: CAN/CSA-S6-00 :Canadian Highway Bridge Design Code, Toronto,
2000.
[17] Dallard P., Fitzpatrick, T., Flint, A., Low, A., Ridsdill Smith, R., Willford, M.and Roche,
M. :London Millennium Bridge: Pedestrian-induced lateral vibration, ASCE Journal of Bridge
Engineering, pp 412 417, Nov. / Dec.2001.
[18] Dallard, P., Fitzpatrick, A.J., Flint, A., Le Bourva, S., Low, A., Ridsdill Smith, R.M.
andWillford, M. The London Millennium Bridge. The Structural Engineer, Volume 79/ No 22,
pages 17-33,November 2001.
[19] Deutsches Institut fr Normung: DIN-Fachbericht 102, Betonbrcken, 2003.
[20] Dmitriev, A.S.:
. , XV-4, Kiev, 1979.
[21] Dmitriev, A.S.: .
, X-11, Kiev, 1974.
[22] Ebrahimpour A., Sack R. L.: Design loads for coherent crowd harmonic movements,
Journal of Structural Engineering, Vol. 118, No. 4, page 1121-1136, April 1992.
[23] Elaborat o ispitivanju peakog mosta preko reke Niave u Niu, Institut za graevinarstvo i
arhitekturu, Graevinsko-arhitektonski fakultet Ni, Ni, 2003.
[24] Ellis B.R. and Ji T. : Floor vibration induced by dance-type loads verification, The
Structural Engineer 72 (3), pp. 4550, 1994.
[25] Ellis B.R. and Ji T. : The response of structures to dynamic crowd loads BRE Digest Report
426
[26] European Committee for Standardization CEN: EN 1991-2, Eurocode 1 - Actions on
structures, Part 2: Traffic loads on bridges, 2003.
[27] European Committee for Standardization CEN: EN 1992-2 : 2005 Eurocode 2 - Design of
concrete structures - Concrete bridges - Design and detailing rules, 2005.
[28] European Committee for Standardization CEN: ENV 1995-2, Eurocode 5 - Design of timber
structures bridges, 1997.
[29] European Committee for Standardization CEN: EN 1995-2 : 2004 Eurocode 5: Design of
timber structures - Part 2: Bridges, 2004.
135
Bibliografija
[30] Fryba, L.:Vibrations of solid and structures under moving loads, Prague, 1972.
[31] Fujino Y., et al.: Synchronization of Human Walking Observed During Lateral Vibration
of a Congested Pedestrian Bridge, Earthquake Engineering and Structural Dynamics, Vol. 22: p.
pp. 741-758, 1993.
[32] Galbraith F.W. and Barton M.V. Ground loading from footsteps, Journal of the Acoustic
Society of America 48, Vol. 5, pp. 12881292, 1970.
[33] Glavni projekat peakog mosta preko reke Niave u Niu , Institut za graevinarstvo i
arhitekturu, Graevinsko-arhitektonski fakultet Ni, Ni, 2000.
[34] Grundmann H., Kreuzinger H., Schneider M.: Dynamic Calculations of footbridges, Der
Bauingenieur 68, pp.215-225, 1993.
[35] Guidelines for the design of footbridges. Guide to good practice (155 pages ISBN 2-88394072-X), Fderation internationalle du bton (FIB), Lausanne, 2005.
[36] Hurty,W.C., Rubinstein, M.F. Dinamika konstrukcija, BIGZ, Beograd, 1973.
[37] ISO 2631-1: Mechanical Vibration and shock Evaluation of human exposure to whole body
vibration. General requirements, July 1997.
[38] ISO 2631-2: Mechanical vibration and shock - Evaluation of human exposure to whole body
vibration - part 2: vibration in buildings (1 to 80 Hz), February 2003.
[39] ISO/CD 10137, Bases for design of structures Serviceability of buildings an pedestrian
walkways against vibration, International Stadardization Organization, Geneva, Switzerland,
2005.
[40] Japanese Road Association: Footbridge Design Code, 1979.
[41] Kramer H.: Dynamische Belastung durch Fugnger, Bauingenieur 73 Nr.7/8, 1998.
[42] Kreuzinger H.: Dynamic Design Strategies for Pedestrian and Wind Actions. Footbridge
2002, Paris, 2002.
[43] Kolouek,V.: Dynamics in Engineering structures. Academia, Prague, 1973
[44]
Lehrstuhl
fr
Stahlbau,
RWTH
Aachen:
Untersuchungsergebnisse
Bodenkontaktkraftmessungen an der Klner Sporthochschule, internal Report, 2003.
der
136
Bibliografija
[45] Leonard D.R.: Human Tolerance Levels for Bridge Vibrations, Road Research Laboratory,
Ministry of Transport, Crowthorne, Berkshire, 1966.
[46] Lippert S.: Human response to vertical vibration, S.A.E. Journal 55 Vol. 5, pp. 3234.,
1947.
[47] Matsumoto Y., Nishioka T., Shiojiri H., Matsuzaki K.: Dynamic Design of Footbridges,
IABSE Proceedings, Nr. 17/18, S. 1-15, 1978.
[48] Milievi M., Spasojevi N.: Some Aspects of the Vibration Analysis of Concrete Bridges
(in Serbian), str.161-164., Modern Concrete Structures, Monigraph, Faculty of Civil Engineering
oh the Univarsity of Belgrade, Belgrade, 1994.
[49] Moaveni S., Finite Elements Analysis-Theory and application with ANSYS, Pearson
Education, Inc., New Jersey, 2003.
[50] Nakamura, S-I. Lateral vibration on a pedestrian cable-stayed bridge. IABSE Journal of
Structural Engineering International, volume 12, no.2, pages 295-300, 2002.
[51] Newland D.E.: An Introduction to Random Vibrations and Spectral Analysis, Longman
Group, Harlow, 1993.
[52] Occhiuzzi A., Spizzuoco M, Ricciardelli F: Loading models and response control of
footbribges excited by running pedestrians, Structural Control and Health Monitoring, 15 (3),
pp.349-368, 2008.
[53] Oeding: Verkehrsanalyse Fugnger, Stadt Stuttgart Planungsamt, Abt. Verkehr,
[54] Oeding, D.: Verkehrsbelastung und Dimensionierung von Gehwegen und anderen Anlagen
des Fugngerverkehrs. Straen und Straenverkehrstechnik, 1963 Heft 22 Forschungsberichte.
[55] Ontario Government: Ontario Highway Bridge Design Code ONT 83, 2000.
[56] Pavic A., Yu C.H., Brownjohn J., Reynolds P.: Verification of the existence of
humaninduced horizontal forces due to vertical jumping, in: Proceedings of IMAC XX, Vol. 1,
pp. 120126. Los Angeles, CA, February 47, 2002.
[57] Pernica G.: Dynamic load factors for pedestrian movements and rhythmic exercises.
Canadian Acoustics - Institute for Reaserch in Construction, (18(2)) p. 3-18, 1990.
[58] Petersen C.: Dynamik der Baukonstruktion, Vieweg, 1996.
137
Bibliografija
[59] Petersen C.: Schwingungsdmpfer im Ingenieurbau, Vieweg, 1996.

[60] Pimentel R., Frenandes H.: A simplified formulation for vibration serviceability of
footbridges, in: Proceedings of the International Conference on the Design and Dynamic
Behaviour of Footbridges, Paris, France, November 2022, 2002.
[61] Primentel R.L., Pavic A., Waldron P.: Evaluation of design requirements for footbridges
excited by vertical forces from walking, Canadian Journal of Civil Engineering, Vol. 28, pp.
769777., 2001.
[62] Rainer, J. H., Pernica, G. and Allen, D.E.: Dynamic loading and response of footbridges.
Structures Section, Institute for Research in Construction, National Research Council of Canada,
Ottawa, 1987.
[63] Rainer, J. H., Pernica, G. and Allen, D.E.: Dynamic loading and response of footbridges,
Canadian Journal of Civil Engineering 15 (1), pp. 6671., 1988.
[64] Schneider M.: Ein Beitrag zu fugngerinduzierten Brckenschwingungen, Dissertation,
Lehrstuhl fr Baumechanik, Technische Universitt Mnchen, Mnchen, 1991.
[65] Schweizerischer Ingenieur- und Architekten-Verein: SIA 261, Einwirkungen auf
Tragwerke, 2003.
[66] Stra Guide mtodologique passerelles pitones. , Stra. Service detudes techniques des
routes et autoroutes, Paris, 2006.
[67] Spasojevi-urdilovi. M.: Modeliranje i analiza stanja napona i deformacija mostova sa
kosim zategama pri faznom formiranju sistema pomou privremenih oslonaca, magistarski rad,
Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu, 2007.
[68] Spasojevi A., orevi ., Spasojevi-urdilovi M., Spasojevi N.: Some relevant
aspects of footbridge vibrations, FactaUniversitatis, Series:Architecture and Civil Engineering,
Vol.2, No 4, 2002, pp. 273-280, Graevinsko-arhitektonski fakultet, Univerzitet u Niu, Ni,
2002.
[69] Spasojevi-urdilovi M., Spasojevi A., Spasojevi N.: Specifina problematika
projektovanja i izvoenja peakog mosta preko reke Niave i Niu, Trei internacionalni
nauno-struni skup, Graevinarstvo nauka i praksa GNP, knjiga 1, pp. 643-648, abljak, Crna
Gora, Februar 2010., Graevinski fakultet , Univerzitet Crne Gore, 2010.
[70] Spasojevi N., Stankovi M., Spasojevi-urdilovi M. : Peaki most preko reke Niave u
Niu, od ideje do realizacije, Nauka+Praksa, 2004, br 7, str. 25-31, Graevinsko-arhitektonski
fakultet, Univerzitet u Niu, Ni, 2004.
138
Bibliografija
[71] Stanimirovi P., Milovanovi G.: Programski paket mathematica i primene, Elektronski
fakultet u Niu, Univerzitet u Niu, Ni, 2002.
[72] Tehnika dokumentacija za izgradnju peakog mosta od lepljenog lameliranog drveta
preko reke Svrljiki Timok na lokaciji u Knjaevcu, Institut za graevinarstvo i arhitekturu,
Graevinski fakultet Ni, Ni, 1990.
[73] Yao S., Wright J., Pavic A., Reynolds P.: Forces generated when bouncing or jumping on a
flexible Structure, in: Proceedings of the International Conference on Noise and Vibration,
Vol.2, pp. 563572, Leuven, Belgium, September 1618, 2002.
[74] Yao S.: Wright J., Pavic A., Reynolds P., Sachse R.: The effect of people jumping on a
flexible structure, in: Proceedings of IMAC XXI, Kissimmee, FL, February 36, 2003.
[75] Young P.: Improved floor vibration prediction methodologies, ARUP Vibration Seminar,
October 4, 2001.
[76] Wheeler J. E.: Prediction and control of pedestrian induced vibration in footbridges, Journal
of the structural division, American Society of Civil Engineers, 1982.
[77] Wheeler J. E.: Pedestrian induced vibrations in footbridges Proceedings ARRB Vol.10, part
3, 1980.
[78] Williams C., Rafiq M.Y., Carter A.: Human structure interaction: the development of an
analytical model of the human body, International Conference: Vibration, Noise and Structural
Dynamics 99, pp. 3239, Venice, Italy, April 2830, 1999.
[79] ivanovi, S., Pavi, A. and Reynolds, P. :Vibration serviceability of footbridges under
human-induced excitation: a literature review. Journal of Sound and Vibration, Vol. 279, 2005.
139
11prnor1.
I4SJABA O AYTOPCTBY
t4ejaaruyjeu Aa je,qoxropcKa Arcepraqraja, noA HacaoBoM

Anannaa rpaHrqHor craba ynorpe6ruyBocrh ner.uaqxux MocroBa y
p$ynrar
concrBeHor mcTpaxnBaqKor paAa,
Aa npergnoxeHa Auceprallilja, nn y alenhHh, Ht4 y.qenoBrrraa, urje 6una npegfloxeHa

3a 4o6ujaue 6uno xoje .qunnoMe, npeMa cry4rjcxurvr nporpaMuMa Apyrhx
Bt4COKOITJKOnCKilX yCTa HOBa,
Aa cy pe3ynraTh KopeKrHo HaBeiqeHn n

Aa HncaM xptuuo/na ayropcKa npaBa, Hl4rr 3noynorpe6uo/na uHrefleKryanny caojraxy
Apyrnx n14Lla.
Y Hulny, 18.09.2014..
Ayrop 4uceprarqraje:
Ap Mapuja Cnacojear,rh-[Ilyp4ranoerah
flornuc AoKropaHAa:
l1punor2.
[/3JABA O I/CTOBETHOCT]4 T"UTAMnAHE h EflEKTPOHCKE BEp3r4JE AOtffOpCKE
At4CEPTAUT4JE
u npegnrue ayropa: lqp Maprja Cnacojeanh-LljypArnoeilh

CryArjcxra n porparvr : l-panearxapcreo
14Me
Hacnos paAa: Axan[ea rpaHnqHor cra]ba ynorpe6ruyBocrrl neuJaqKnx MocroBa y norne4y
Bn6pauhja taxAyxoeaxHx neuJaquMa

MeHrop: flpo$. nqp Aparocnaa Crojrh
hsjaaruyjeM Aa je u:raunana aepsraja uoje gorropcKe Ancepraqraje rcroBerHa

eneKrpoHcxoj aepsnjr, Kojy caM npe4ao/na sa yHouJelbe y flnrntanau penosnropujyur
Ynuaepsrrera y Hnr-uy.
floaaoruaaaM Aa ce o6jaae uoju nnvnu nogaqn, xojra cy y Be3ta ca 4o6rajareervr
aKa,qeMcKor 3Barba AoKTopa HayKa, Kao uJro cy 14Me u npe3uMe, roA[Ha 14 MeCTO pO[erUa ra
AaryM og6pa Hepa.qa, r ro y Karanor y Eubnuorexe, ,Qurmranxour penosraroprjyuy
Ynuaepsurera y Hur.uy, Kao r y ny6nraxaqrajaua ynueepsrrera y Hnuly.
Y Hulny, 18.09.2014.
Ayro p .q rcepra qlrje : Rp Mapraja Cnacojee rah-tUypgr,rnoarah
I-lornrc AotfiopaHAa:
I'lpuno13.
143JABA O KOPI4I.UIEFbY
Oanau:hyjeu YnueepsnrercKy 6r6nuorexy ,,Hnxona Tecna" Aa, y lawrnranau

penosuroprjyu Ynueep3nrera y Hnury, yHece rvrojy gorropcKy Ailcepraqnjy, noA HacrroBoM:
Axanr3a rpaxl,tqxor craHra vnorpe6luveocrr neuJa.t!ux MocroBa y norneAv Bta6paut,th
hHgyKoBaHxx neuaulrMa
xoja
je uoje ayropcKo,qeno.
Arcepraqujy ca canvr npt4no3[Ma npe4ao/na caM y
norogHoM sa rpajno apxtaBuparbe.
eneKrpoHcKorvr Qoprvrary,
Mojy goxropcKy Arcepraqujy, yHery y,flurrrannr peno3nrop[jyM yxneepsrrera y

Htttlty, Mory Kophcrvrt cBu rojra noruryjy ogpegEe carqpxaHe y oga6paxoM runy nLrLleHlle
Kpearnexe saje4nraqe (Creative Commons), sa xojy caM ce o4nyvuo/na.
1. Afropcreo
2 AyropcrBo
(3'r)AyropcrBo
4. AyropcrBo
5. Ayropcreo
6. AyropcrBo
- HeKoMepqr,rjanno
- HeKoMepqujanno - 6es npepage
- HeKoMepqr,rjanno - Aenurn noA hcrr4M ycnoBrMa
- 6es npepage
-
Aenurta nog ucrttM ycnoBnMa
(Monnruo Aa noflByqere caMo jenny oA luecr noxyflenrax fluqeHllt4; KparaK onuc n[LleHqu je y
HacraBKy rexcra).
Y Hnury, 18.09.2014.
Ayro p Ahcepra quj e: ep
Map raja C nacojeerah-tUyp4nn oerah
flornuc AolropaHAa:

Analiza Vibracija Pesackih Mostova PHD

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Analiza Vibracija Pesackih Mostova PHD

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

SADRAJ

2. Modeliranje sile usled kretanja peaka

2.1 Delovanje izazvano peacima

Dejstvo usled hoda

Delovanje usled tranja i skakanja

Delovanje grupe peaka

2.1.3.1 Gustina peaka

Model vertikalnog optereenja

Model horizontalnog optereenja

Modeli optereenja u preporukama i standardima

3. Kriterijumi konfora i granine vrednosti

3.2 Proraun ubrzanja i granine vrednosti za ubrzanja prema internacionalnim standardima

Granine vrednosti za ubrzanja prema internacionalnim standardima i preporukama

4. Modeliranje grednih rasponskih konstrukcija i analiza vibracija indukovanih

Opta razmatranja prinudnih priguenih vibracija

Definisanje poremeajnih sila

Reanja za analizu odgovora konstrukcija

4.1.3.1 Nosa sa jednim poljem

4.1.3.2 Nosa sa dva jednaka polja

4.1.3.3 Nosa sa tri jednaka polja

Uticaj mase pokretnog optereenja na promenu osnovne frekvencije kontinualnih sistema

4.1.4.1 Postavka i reenje problema

4.1.4.2.3 Sluaj c koncentrisana masa

4.1.4.3 Dinamiki modeli grednih nosaa sa pridodatim masama i odgovajajua

Opta razmatranja prinudnih priguenih vibracija

Slobodne priguene vibracije

Definisanje poremeajne sile na diskretnom sistemu

4.2.3.1 Pokretno koncentrisano optereenje

Prvi nain definisanja i reavanja problem

4.2.4.1 Pokretno koncentrisano optereenje

Drugi nain definisanja i reavanja problema

5. Dinamika analiza nekih karakteristinih peakih mostova sa aspekta prihvatljivosti

Izbor poprenog preseka superstrukture mosta

Poreenja rezultata analize vibracija za kontinualne i diskretne sisteme

5.1.2.1 Most sa jednim otvorom

Kratak opis konstrukcija mosta

5.3 Drveni most

Kratak opis konstrukcija mosta

5.4 Spregnuti most (elik-beton)

Kratak opis konstrukcija mosta

5.4.2.1 Optereenje od peaka

5.4.2.4.1 Vandalsko delovanje

Oekivana vrsta peakog saobraaja, kao i kategorija uesnika u saobraaju, u mogome

U doktorskoj tezi pod naslovom Analiza graninog stanja upotrebljivosti peakih

U poglavlju 5 Dinamika analiza nekih karakteristinih peakih mostova sa aspekta

2.Modeliranje sile usled kretanja peaka

2. Modeliranje sile usled kretanja peaka

Opseg uestalosti aktivnosti, Hz (koraka/s)

Slika 2.1.1 Veza izmeu frekvencije hoda,

Tabela 2.1.2 Tipine vrednosti frekvencije

2.Modeliranje sile usled kretanja peaka

2.1.1 Dejstvo usled hoda

Slika 2.1.3 Promena sile usled: a) tranja i b) hodanja [32].

2.Modeliranje sile usled kretanja peaka

Kako je stopalo uvek u kontaktu sa podlogom, optereenje ne nestaje u potpunosti ni u

Slika 2.1.4 Vertikalno optereenje za razliite frekvencije hoda [44]

2.Modeliranje sile usled kretanja peaka

Odnos izmeu frekvencije hoda, vremenskog perioda kontakta sa podlogom i maksimuma

Slika 2.1.7 Pomeranje teita tela

2.Modeliranje sile usled kretanja peaka

2.Modeliranje sile usled kretanja peaka

2.1.2 Delovanja usled tranja i skakanja

Izvestan broj autora radio je na odreivanju sile indukovane individualnim vandalskim