VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKA TRITA

TEMA: PREGLED FINANSIJSKIH SISTEMA

Mentor:

Student:

Prof. dr Predrag Radovanovi

Miljan Milenkovi
Broj indeksa: 12252
Smer: Finansije i bankarstvo

Leskovac, 2016.

Sadraj

Uvod ...................................................................................................................................3
Pregled finansijskih sistema ................................................................................................4
1. Finansijski sistem ................................................................................................4
1.1. Uloga finansijskog sistema ..................................................................5
2. Pojam i funkcije finansijskih trita ....................................................................6
2.1. Vrste finansijskih trita ......................................................................8
3. Finansijski instrumenti ......................................................................................11
4. Finansijske institucije ........................................................................................13
Zakljuak ...........................................................................................................................14
Literatura ...........................................................................................................................15

Uvod
Ako poemo od toga da je potronja svrha za proizvodnju tada nuno dolazimo do pitanja
novca i razmene. Bez postojanja novca razmena bi bila oteana i usporena to sve
usporava proizvodnju i smanjuje potronju pa se tako kae da je novac ulje za
mehanizam razmene i za proizvodnju uopte.
Novac je deo finansijskog sistema odnosno pripada monetarnom sistemu u okviru
finansijskog sistema, stoga se moe rei da se finansijski sistem nalazi u sreditu
meusobnih odnosa ekonomskih sektora, gde olakava sam proces razmene, i na taj
nain, omoguava laku i bru prodaju roba, to je podsticaj i za proizvodnju.
Finansijski sistem osim to preko monetarnog sistema predstavlja ulje(mazivo) za
mehanizam razmene ima jo jednu vaniju ulogu u savremenoj ekonomiji a to je da
omoguava preusmeravanje tednje u investicije, koje su klju ekonomskog rasta i
blagostanja. Finansijski sistem putem svojih elemenata: institucija, instrumenata i trita,
omoguava proces preusmeravanje tednje u investicije tj. transformaciju tednje u
kapital.

Pregled finansijskih sistema

1. Finansijski sistem
U okviru privrednog sistema jedan od najvanijih podsistema je finansijski sistem.
Finansijski sistem je, kao deo privrednog sistema, i sam sastavljen od vie elemenata koji
omoguuju nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj drutveno ekonomskoj
zajednici. Finansijski sistem je jedan od sistema koji ini jednu ekonomiju, a koji se bavi
tednjom i investicijama. Finansijski sistem je skup kanala kojima se alociraju slobodna
sredstva od onih kojima su viak suficitni subjekti, ka onima kojima su slobodna
sredstva u manjku i kojima su neophodna deficitni subjekti. Finansijski sistem se sastoji
od grupe institucija u privredi koje pomau da tednja jedne osobe odgovara investiciji
neke druge osobe. Finansijski sistem usmerava retke privredne resurse od tedia ka
zajmodavcima. Finansijski sistem se sastoji iz tri segmenta: trita, privrednih subjekata i
pojedinaca. Kao takav finansijski sistem ima osnovni cilj da snabdeva kompanije
privredne subjekte, dovoljnom koliinom novca i raznoraznim kreditima. Ti izvori
sredstava omoguavaju privrednim subjektima nesmetan redovan rad, investiranje u
privrednu delatnost, rast i razvoj privrednog subjekta.
Finansijski sistem moe biti dvojnog karaktera. Postoje finansijski sistemi bazirani na
bankama i finansijski sistemi bazirani na tritu hartija od vrednosti. Trini sistemi
bazirani na bankama su najkarakteristiniji u Nemakoj i Japanu gde su velike i jake
banke jaki uesnici na finansijskom tritu. Finansijski sistemi bazirani na tritu hartija
od vrednosti su karakteristini za anglo saksinske privrede. Finansisjka trita imaju
funkciju da obezbede neophodna slobodna sredstva kao sredstva plaanja. Takoe
finansijski sistem obezbeuje nesmetan i olakan platni promet. On ima imobilizatorsku
funkciju u cilju podsticanja da se slobodna sredstva prikupe odgovarajuim
mehanizmima u vidu tednje. Zatim se ta sredstva alociraju ka investicionim projektima
koji su profitabilni. Na taj nain se smanjuju trokovi prikupljanja slobodnih sredstava sa

jedne strane, a sa druge strane sami imaoci slobodnih sredstava imaju veu sigurnost i
obezbeenje svojih sredstava.
Finansijski sistem nije statian i jednom zauvek dat. Savremeni finansijski sistemi su
kontinuelni, odnosno funkcioniu dvadesetetiri asa sedam dana u nedelji i trista
ezdeset pet dana u godini. Karakteristika otvorenosti znai da privreda jedne zemlje
mora biti otvorena prema inostranstvu, tj. da privredni subjekti moraju ulaziti u razliite
oblike saradnje sa subjektima izvan granica nacionalne ekonomije. Kod finansijskog
sistema ta karakteristika je jo vie izraena, te se s toga i govori o globalnom karakteru
finansijskog sistema. Karakteristika kompleksnosti nam govori da je i sam finansijski
sistem sastavljen iz veeg broja podsistema. Finansijski sistem se sastoji iz kombinacije
veeg broja institucijalnih uesnika (centralna banka, poslovne banke, tedionice,
penzioni fondovi), finansijskih trita (trite novca, trite kapitala i devizno trite) i
finansijskih instrumenata (instrumenti duga, vlasniki instrumenti, derivatni izvedeni
instrumenti). Razvijenost finansijskog sistema jedne zemlje moe se pratiti preko
razvijenosti njegovih najvanijih elemenata:

Finansijska trita,

Finansijski instrumenti

Finansijske institucije.
1.1. Uloga finansijskog sistema

Finansijski sistem je kompleksan miks kreatora ekonomske politike, odnosno zakona,

finansijskih i nefinansijskih institucija, finansijskih instrumenata i finansijskih trita koji
stupaju u interakciju da bi se omoguio finansijski tok sredstava od tedia do investitora.
Finansijski sistem karakterie nekoliko bitnih obeleja.

Prvo, efikasan finansijski sistem mora da ima nekoliko nivoa kreatora politike, tj.
zakonodavstvo koje donosi zakone i odluke koje se tiu fiskalne i monetarne politike.
Ovo zakonodavstvo ukljuuje predsednika, parlament, trezor CB i dravne rezerve.
Drugo, efikasnom finansijskom sistemu je neophodan efikasan monetarni podsistem za
kreiranje i transfer novca.
Tree, efikasan finansijski sistem mora imati finansijske institucije koje pomau kreiranje
novca i kapitala, bilo preko kanalisanja tednje u investicije, bilo usmeravanjem direktnih
finansijskih sredstava od strane pojedinaca ka finansijskim institucijama, preduzeima i
pojedincima.
etvrto, efikasan finansijski sistem takoe mora imati razvijena finansijska trita koja
omoguavaju transfer finansijskih sredstava izmeu pojedinca, institucija, preduzea,
vlada i inostranstva.

2. Pojam i funkcije finansijskih trita

Trite ine svi odnosi ponude i tranje koji se uspostavljaju radi razmene roba i usluga u
odreeno vreme i na odreenom mestu. Ponuda je koliina odreene robe koja se u
odreeno vreme, na odreenom mestu i po odreenoj ceni nudi kupcima. Tranja je
odreena koliina novca kojom se kupuje odreena vrsta robe.
Finansijska trita predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima.
Takoe, ona se mogu definisati i kao organizovana mesta na kojima se susreu ponuda i
tranja za razliitim oblicima finansijskih instrumenata.
Na finansijskim tritima preduzea dolaze do sredstava neophodnih za svoje
finansiranje. Na njima se povezuju subjekti koji raspolau vikovima finansijskih
sredstava i subjekti kojima nedostaje novac. Na taj nain se povezuju dve znaajne
makroekonomske kategorije tednja i investicije. Ukupan obim tednje na nivou

nacionalne privrede u jednom vremenskom periodu jednak je ukupnom obimu investicija,

to se naziva tedno investicioni ciklus.
Na finansijskom tritu se kreiraju i transformiu finansijska potraivanja (obaveze) i
izraavaju i realizuju ponuda i tranja za finansijskim instrumentima. Subjekti koji imaju
viak novca stavljaju ga, putem kredita ili vlasnikih udela, na raspolaganje subjektima
kojima novac nedostaje. Ovo se postie preko finansijskih instrumenata koji se mogu
pretvarati u gotov novac kada su nihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva. Iz ovog
zakljuujemo

da

finansijska

trita

predstavljaju

transmisioni

mehanizam

za

pozajmljivanje sredstava privrednih subjekata koji imaju vikove sredstava onima kojima
ta sredstva nedostaju za odreene poslovne aktivnosti.
Finansijska trita su deo ekonomskog sistema. Jaka finansijska trita dala su doprinos
nastanku i razvoju velikih privrednih subjekata. Uloga finansijskih trita ogleda se u:

funkcija povezivanja omoguavaju povezivanje investicionih subjekata.

alokativna funkciija - finansijska trita omoguavaju alokaciju slobodnih

finansijskih sredstava usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih
subjekata koji raspolau vikovima sredstava ka onim subjektima kojima ta
sredstva nedostaju.

funkcija razvoja finansijska trita doprinse privrednom razvoju.

funkcija efikasnosti omoguava se efikasno korienje finansijskih sredstava

jedne nacionalne ekonomije, ime se obezbeuje efikasnije poslovanje u privredi.

funkcija odreivanja cene finansijskih sredstava na finansijskim tritima se

obezbeuju cene finansijskih sredstava.

2.1. Vrste finansijskih trita

Glavna podela finansijskih trita je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije: a)
trite novca (kratkorono trite) i b) trite kapitala (dugorono trite). Ova podela
izvrena je sa stanovita roka dospea finansijskih instrumenata kojima se trguje na tim
finansijskim tritima. Trite novca je segment finansijskih trita za kratkorone oblike
finansijske aktive, odnosno to je mesto gde se trguje iralnim novcem i hartijama od
vrednosti koje imaju rok dospea krai od godinu dana. Osnovni uesnici na ovim
tritima su banke. Ovo trite obezbeuje likvidnost i solventnost privrednim
subjektima. Trite kapitala je segment finansijskih trita na kome se trguje finansijskom
aktivom iji je rok dospea dui od jedne godine. Na ovom tritu prevashodno se trguje
dugoronim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnikim instrumentima.
Emitenti na ovom tritu dolaze do sredstava za svoje dugorono finansiranje.
Polazei od mesta na kome se transakcije odvijaju i podruja koje pokrivaju, finansijska
trita se mogu podeliti na: a) lokalna, b) nacionalna (domaa) i c) meunarodna
(eksterna). Lokalna trita se odnose na ue podruje jedne zemlje. Nacionalna trita se
odnose na celu zemlju. Meunarodna trita se odnose na vie zemalja.
Sa stanovita prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata, razlikuju
se: a) trita osnovnih hartija od vrednosti i b) trita izvedenih hartija od vrednosti.
Trita osnovnih hartija od vrednosti sadre dva trita: 1) trita instrumenata duga i 2)
trite vlasnikih instrumenata. Na tritu instrumenata duga trguje se instrumentima
duga koji predstavljaju oblik hartija od vrednosti kojima se uobliavaju duniko
poverilaki odnosi, odnosno kreditni odnosi. Tu spadaju razliite hartije od vrednosti, kao
to su obveznice, komercijalni zapisi, sertifikati i slino, kojima se vri kreditiranje
poslova emitenta. Emisijom ovih hartija od vrednosti emitent prikuplja pozajmljuje
sredstva za svoje finansiranje, jer kupci takvih hartija pozajmljuju novana sredstva
emitentu, ime postaju kreditori i nalaze se u ulozi koju ima banka kod direktnog
kreditiranja. Trita izvedenih hartija od vrednosti, ili derivativna trita, nastala su
razvojem izvedenih hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata. Ove hartije od

vrednosti nazivaju se izvedene zato to njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge
aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi.
Polazei od vremena plaanja i isporuke finansijske aktive razlikuju se: a) promptna i b)
terminska trita. Karakteristika promptnih (gotovinskih) trita je da se poslovi i
transakcije koje se na njima zakljue odmah realizuju.Isporuka finansijske aktive i
plaanje vre se odmah po zakljuenju posla. Karakteristika terminskih trita je da se na
njima zakljuuju terminski (roni) poslovi, koji predstavljaju sporazum uesnika da
realizuju odreene finansijske transakcije u budunosti. Ovde spadaju trita izvedenih
hartija od vrednosti, odnosno derivativna trita.
Polazei od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije, razlikuju se a)
primarna i b) sekundarna trita. Podela finansijskih trita na primarna i sekundarna
izvrena je prema tome da li se na njima vri prva kupovina i prodaja finansijskih
instrumenata koje su kreirale eficitarne ekonomske jedinice, ili dalja kupoprodaja. Ova
podela ima smisla samo kada se radi o finansijskim instrumentima koji se mogu dalje
prodavati. Primarna trita su ona na kojima se vri primarna emisija pojedinih hartija od
vrednosti. Na njima se obavlja prva transakcija hartija od vrednosti, odnosno, na njima se
uvode nove hartije na trite. Sekundarna trita su ona na kojima se trguje ve
emitovanim hartijama od vrednosti. Na njima se obavlja preprodaja, odnosno, druga i
naredna transakcija hartijama od vrednosti.
Sa stanovita prometa, razlikuju se: a) berzanski promet i trita i b) vanberzanski promet
i trita. Berzanski promet proistie iz poslova i transakcija koji se obavljaju na za to
posebno odreenom i organizovanom mestu berzi. Berze su mesta na kojima se vre
kupovine i prodaje razliitih oblika finansijske aktive po unapred odreenim pravilima i
postupcima, preko ovlaenih subjekata brokera i dilera. Postojanje vanberzanskog
prometa znai da se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima osim berze.
Imajui u vidu organizacionu strukturu, finansijska trita mogu biti: a) aukciona, b)
posrednika i c) preko altera. Aukciona finansijska trita su ona koja posluju na

principima aukcije, odnosno kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najviu cenu.
Posrednika finansijska trita su ona trita na kojima se poslovi i transakcije obavljaju
preko posebnih, ovlaenih posrednika, najee brokera i dilera. Poseban oblik
finansijskog trita se organizuje preko altera, to predstavlja vid vanberzanskog
prometa u kome se transakcije obavljaju putem uparivanja ponude i tranje preko
informacione i kompjuterske tehnologije.
S obzirom na to da postoje direktni i intermedijarni finansijski tokovi, postoji i podela
finansijskih trita na: a) direktna i b) intermedijarna finansijska trita.Na direktnim
finansijskim tritima obavljaju se kupovina i prodaja, kako primarna tako i sekundarna,
samo finansijskih instrumenata koje su izdale deficitne ekonomske jedinice, bez obzira na
to da li su ukljueni dileri ili brokeri. Na intermedijarnim tritima kupuju se i prodaju
finansijski instrumenti koje su izdale intermedijarne finansijske institucije banke,
penzioni fondovi, osiguravajua drutva, investicione kompanije i fondovi.
U zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se finansijsko-trine operacije
ostvaruju razlikuju

se:

a) organizovana

(institucionalizovana)

b) slobodna

(neinstitucionalizovana) trita. Organizovana trita postoje kada se finansijsko-trine

operacije ostvaruju na organizovanim mestima i po strogo propisanoj proceduri, uz
fiziko prisustvo aktera ili njihovih posrednika. Slobodna trita postoje kada se
finansijski instrumenti kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na
manje organizovanim mestima.
Pored opte globalne podele finansijskih trita, postoji dalja njihova segmentacija na
specijalizovana trita devizno i hipotekarno. Devizno trite na specifian nain
proima i novano trite i trite kapitala, zbog ega se ono i tretira kao sastavni deo i
jednog i drugog. Meutim, ono ima i dovoljno specifinosti da ga treba tretirati kao
posebno finansijsko trite. Na hipotekarnom tritu trguje se hipotekarnim kreditima i
hartijama od vrednosti na bazi hipoteke.

10

3. Finansijski instrumenti
Finansijski istrumenti predstavljaju predmet trgovanja na finansijskim tritima. Njihova
razvijenost i diverzifikovanost su najbolji indikatori i pokazatelji stepena razvijenosti
pojedinih finansijskih trita. Kada se govori o finansijskim instrumentima esto se u
udbenicima u svetu koristi jedan sinonim finansijska aktiva. Re je o neopipljivoj
aktivi, ija vrednost direktno ne zavisi od vrednosti fizikih dobara, ve predstavlja prava
na neke prihode ili koristi. Tu moemo podrazumevati razne novane i finansijske
instrumente kojima se moe trgovati na finansijskim tritima. Iz raunovodstva je
poznato da svaka aktiva mora da ima svoju pasivu. Otuda, sa druge strane posmatrano
postoji kategorija subjekata za koje finansijski instrumenti predstavljaju finansijsku
pasivu.
Finansijske instrumente emituju ili izdaju oni subjekti koji imaju nedostatke finansijskih
sredstava ili kapitala u datom trenutku. Najvanije karakteristike koje imaju uticaja u
procesu odluivanja o alokaciji finansijskih sredstava su likvidnost, rizik i prinos (dobit).
Ukoliko bi smo samo nabrajali finansijske instrumente najznaajniji bi bili sledei: hartije
od vrednosti (kao najzastupljeniji i mnogobrojniji), depoziti, potraivanja, finansijska
prava, iralni novac, devize i devizni kursevi kao i zlato i plemeniti metali.
Brojne su podele finansijskih instrumenata, tako u zavisnosti od naina na koji seprenose
razlikujemo sledee:

Finansijske instrumente koji glase na donosioca.

Finansijski instrumenti koji se prenose po naredbi a koji glase na ime, uz dodatak

po naredbi ispred imena. Naredba se izdaje pismeno, na poleini i to je
indosament.

Ako se pravo prenosa iskljui to su rekta hartije od vrednosti. Prenose se

ugovorima, a prenos se mora dokazivati.

11

U zavisnosti od prinosa koji donose finansijski instrumenti se dele na:

Finansijski instrumeti bez prinosa,

Finansijski instrumenti sa fiksnim prinosom,

Finansijski instrumenti sa promenjivim prinosom.

Prema roku dospea razlikuju se sledei finansijski instrumenti:

Kratkoroni,

Srednjoroni,

Dugoroni,

Sa neodreenim rokom dospea.

Sa stanovita funkcionisanja finansijskih trita razlikujemo:

Hartije od vrednosti koje nisu finansijski instrumenti,

Robne hartije od vrednosti,

Novane hartije od vrednosti koje slue samo kao instrument plaanja,

Hartije od vrednosti kojima se vri transver tednje,

Finansijski instrumenti koji su predmet berzansog poslovanja,

Finansijski instrumenti koji nisu predmet berzanske trgovine,

Finansijski derivati koji su stekli status hartija od vrednosti i koji su predmet

berzanskog

trgovanja.

Hartije od vrednosti su ipak najvaniji i najzastupljeniji finansijski instrumenti. One

predstavljaju svojevrsne pisane isprave potvrde, certifikate ili druge pravne dokumente
koji svojim vlasnicima daju odreena prava. Kod nas je prihvaen koncept kakav postoji
u veini zemalja u tranziciji gde se hartije od vrednosti izdaju u dematerijalizovanom

12

obliku, a evidenciju o izdavaocima (emitentima) i vlasnicima vodi specijalizovana

institucija Centralni registar.

4. Finansijske institucije
Finansijske institucije su uesnici finansijskog trita i finansijski posrednici. Finansijske
institucije obezbeuju izvravanje funkcija finansijskih trita. Osnovna uloga
finansijskih institucija je da posreduju izmeu suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica.
Svi transaktori tj. investitori u hartije od vrednosti na finansijskom tritu, kupujui i
prodajui finansijske instrumente, provode svesno ili nesvesno, efikasno ili neefikasno,
rudimentarno ili sofisticirano, upravljanje investicijama u hartije od vrednosti. Zavisno od
poslova kojima se bave, svi se finansijski transaktori mogu podeliti na nefinansijske i
finansijske poslovne subjekte.
Nefinansijska preduzea se bave proizvodnjom razliitih roba ili pruanjem
nefinansijskih usluga. Njihove su transakcije u funkciji njhovog osnovnog poslovanja.
Finansijska preduzea, tj. finansijske institucije, bave se pruanjem finansijskih usluga.
Najznaajnija vrsta finansijskih institucija su finansijski posrednici. Pored njih, u
finansijske institucije ubrajamo i brokersko - dilerske kue, investicione banke i
konsalting i menadment agencije iz oblasti finansija.
Finansijski posrednici, u osnovi obavljaju pretvaranje uloga tj. aktive investitora u svoju
pasivu tj. izvor sredstava za svoje poslovanje. Njihovo poslovanje, pre svega, se svodi na
investiranje i hartije od vrednosti. Tim putem stiu prihode od kojih, odbijanjem svojih
obaveza prema investitorima i izvore njihovih sredstava, dobijaju ist prihod tj. profit kao
rezultat njihovog rada tj. cenu njihove finansijske usluge. U tom procesu, finansijski
posrednici obavljaju ekonomske funkcije transformacije ronosti, diversifikacije i
obaranja rizika, obezbeivanja mehanizma plaanja i ekonominosti obrade poslovnih
informacija i zakljuivanje ugovora o finansiranju. Banka je preduzee koje se kao
glavnom delatnou bavi primanjem i davanjem kredita. Osnovna delatnost banke je:
uzimanje kredita, davanje kredita i posredovanje u novanim transakcijama. Banka vri

13

centralizaciju kapitala, prikupljanje i plasman sredstava. Osnovna naela bankarstva su:

sigurnost, efikasnost ulaganja sredstava, likvidnost i rentabilnost.

Zakljuak
Finansijski sistem je sistem koji deluje u srcu (sreditu) ekonomije jedne zemlje
omoguavajui s jedne strane putem novca (monetarnog sistema) kao optprihvaenog
sredstva plaanja bru i jednostavniju razmenu dobara, usluga i faktora proizvodnje a s
druge strane preko finansijskih institucija, instrumenata i trita omoguava lake i
sigurnije preusmeravanje tednje u investicije to je klju privrednog rasta zemlje.
Kada je re o finansijskom sistem prvo se razvila njegova funkcija katalizatora razmene
odnosno prvo se pojavio novac a zatim su se razvijale postepeno institucije, instrumenti i
trita za preusmeravanje tednje u investicije.
Finansijski sistem se sastoji od svojih elemenata a to su finansijske institucije, finansijski
instrumenti i finansijska trita. (Preko ovih elemenata funkcionie monetarni i
investicioni sistem FSa) Ovi elementi finansijskog sistema ine njegov monetarni
sistem kao i sistem za investiranje tj. preusmeravanje tednje u investicije.
Trite nastaje kada se sastane vie lica na strani ponude i potranje gde u zavisnosti od
retkosti neke robe i elje potroaa da je poseduje dolazi do formiranja cene. Znai trite
je mesto susreta ponude i tranje za nekom robom gde dolazi do formiranja cene
prihvatljive za obe strane i do razmene robe za novac. Postoje razliite vrste trita pa
tako imamo trita faktora proizvodnje, trita roba i usluga, i na kraju nama
najinteresantnija finansijska trita tj. trita finansijskih instrumenata. Na svakom tritu
deluje finansijski sistem kako preko monetarnog sistema odnosno novca tako i putem
katalizatora investiranja. Dakle finansijski sistem je mazivo za sve procese razmene u
kojim se plaa novcem kao i za sve investicione i tedne procese.

14

Literatura
Jednak, J., Finansijska trita, BP, Beograd, 2007.
Kuli, M., Finansijska trita, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.
Savi, J., Kevegi, G., Finansijska trita i berzanski menadment, VP, aak, 2008.

15