ANALIZA EKOLOKE

POLITIKE

Pojam i svrha ekoloke politike

Ekoloka politika se moe opisati kao naelna

planska odluka kojom se odreuju ciljevi, strategije,
strukture i instrumenti za usmeravanje prema
postizanju ciljeva.

Pojam i svrha ekoloke politike

Prilikom definisanja ekoloke politike moraju

se uzeti u obzir najmanje etiri grupe
elemenata:

ciljevi koji se ele ostvariti

mogunosti i ogranienja za ostvarivanje
odabranih ciljeva
strategije koje detaljnije i konkretnije
odreuju korake koji vode do ciljeva i
instrumenti sa kojima e se usmeravati i
stimulisati akcije u pravcu ostvarivanja
odabranih ciljeva.

Pojam i svrha ekoloke politike

Osnovni ciljevi oznaavaju nivoe stanja ili promena

koje se ele ostvariti u oblasti ivotne sredine, posebni
odreuju glavne pravce i puteve koji vode do tih stanja
ili promena, a pojedinani specificiraju konkretne
zadatke koje bi trebalo preduzimati u pojedinim
delovima ivotne sredine.

Posebni ciljevi ekoloke politike najee se definiu

po pojedinim delovima ivotne sredine, kao to su:
ciljevi u oblasti zatite atmosfere, hidrosfere, litosfere,
flore i faune i sl.

Pojedinani ciljevi mogu biti povezani sa pojedinim

lokalitetima, sa pojedinim problemima ivotne sredine,
pojedinanim izvorima i medijima zagaenja i sl.

Pojam i svrha ekoloke politike

Ekoloka politika trebalo bi da

obuhvata teorijske i praktine odgovore
o vitalnosti i sposobnosti ekolokog i
socijalnog sistema u njihovoj ekosocijalnoj interakciji, kao i odgovore o
mogunosti, poeljnosti i limitiranosti
politikih intervencija putem odreenih
mera i odluka koje tu intervenciju
pojaavaju ili olakavaju.

Sprovoenje ekoloke politike trebalo

bi da bude u funkciji efikasnijeg
upravljanja ivotnom sredinom.

Globalni ekoloki ciljevi

Meu najvanijim globalnim ekolokim

ciljevima mogli bismo izdvojiti:

unapreenje kvaliteta ivotne sredine,

ostvarivanje odrivog razvoja i
ouvanje biodiverziteta.

Ostvarivanje ovih ciljeva je meusobno

povezano i uslovljeno.

Proces razvoja ekoloke

politike

Prva faza obuhvata identifikovanje problema

ivotne sredine i definisanje programa
donoenja politike kojom e se reavati
problem.

Druga faza obuhvata tri sukcesivna koraka:

formulisanje, usvajanje i sprovoenje
politike.

Konano, trea faza obuhvata ocenjivanje

efektivnosti politike u kojoj meri ona moe
doprineti reavanju problema.

Kriterijum vrednovanja
ekoloke politike

Za uspeno vrednovanje alternativnih ekolokih

politika mogue je koristiti sledee osnovne
kriterijume:

ekoloku efektivnost
ekonomsku efikasnost
efikasnost sprovoenja
usaglaenost sa institucionalnim okvirom i
podsticanje unapreenja

Kriterijum vrednovanja
ekoloke politike

Ekoloka efektivnost ekoloke politike povezana je sa

kvalitetom ivotne sredine.

Ekonomska efikasnost ekoloke politike povezana je sa

konceptom najniih trokova.

Efikasnosti sprovoenja ekoloke politike povezana je

sa lakoom primene i kontrole u fazi njenog sprovoenja
u praksi.

Usaglaenost sa institucionalnim okvirom povezana je

sa stepenom prilagoenosti politike realnim
interakcionim odnosima izmeu ivotne sredine, ciljnih
grupa i njihovog institucionalnog okruenja.

Podsticanje unapreenja usmereno je na promenu

ponaanja ciljnih grupa ekoloke politike, pre svega na
promenu ponaanja firmi-zagaivaa i potroaa.

Principi ekoloke politike

Od najveeg broja principa, koji se danas najee koriste u politikama

mnogih zemalja, mogli bismo izdvojiti sledeih sedam, koji bi mogli biti
sastavni deo svake ekoloke politike:

princip oportunitetnog troka

princip dugorone perspektive
princip internizacije eksternih trokova
princip naplate zagaenja
princip meuzavisnosti
princip globalizacije i
princip pravednosti.

Instrumenti ekoloke politike

Posmatrano sa ueg aspekta moemo razlikovati

sledee tri osnovne grupe instrumenata koji su
preteno u domenu ekoloke politike:

regulativni (kontrolono-komandni) instrumenti

ekonomski instrumenti i
dobrovoljni instrumenti.

Instrumenti ekoloke politike

Regulativni instrumenti su institucionalne

mere kojima se direktno utie na
ponaanje zagaivaa prema ivotnoj
sredini putem regulisanja procesa i
proizvoda, zabrane ili limitiranja isputanja
odreenih zagaenja i/ili, ograniavanja
aktivnosti u odreenim vremenskim
periodima, podrujima itd.

Njihova glavna karakteristika je da ne

pruaju zagaivaima slobodu izbora
drugog reenja.

Instrumenti ekoloke politike

Ekonomski instrumenti politike

ivotne sredine utiu na procenu
trokova i prihoda moguih
alternativnih akcija ekonomskih
aktera, usmeravajui njihovo
odluivanje i ponaanje u
izabranim alternativama ka
stvaranju poeljnije situacije u
ivotnoj sredini u odnosu na
situaciju koja bi bila bez primene
tih instrumenata.

Instrumenti ekoloke politike

Postoji i trea kategorija instrumenata politike

ivotne sredine koja se esto koristi zajedno
sa regulativnim i ekonomskim instrumentima.

Radi se o dobrovoljnim sporazumima i

konvencijama izmeu odreenih industrija i
vlade.

Cilj ovih instrumenata je internizacija

drutvene ekoloke svest i odgovornosti u
proces odluivanja ekonomskih aktera
primenom pritiska i/ili direktnog i indirektnog
ubeivanja.

Kriterijumi izbora instrumenata

ekoloke politike

Meu najznaajnimim kriterijumima koji se najee koriste za

izbor instrumenata specifine ekoloke politike mogli bi navesti
sledee :

prihvatljivost
svrsishodnost
nain pristupa reavanju problema ivotne sredine
mogunost obezbeenja neophodnih informacija
trokovi upravljanja
tip problema
ozbiljnost problema i