*** ALEKSIJE VEZILI ***

"Kratkoje napisanije o spokojnoj izni", Aleksije Vezili

priredila Mirjana D. Stefanovi, BG, Slubeni glasnik
* posveeno Josifu Jo(v)anoviu od akabent(a)
metanije - mata, fantazija
11. str, poetak
I
O ISPRAVLJENIJI LONAGO METANIJA
Dnes ue nikto onim biti hotet,
to sam jest, mnogi v sebe metajet,
astljiva pae sebe mnogago
Biti inago.
SVAKO ELI DA BUDE NETO DRUGO I SVAKO MISLI DA JE ONOM DRUGOM LAKE, SPOKOJNIJE I DA
JE SRENIJI
12
I zato mnogu ne sut so svojim
v mire dovoljni zvanijem sopstvenim,
Bivajut lestnim onenijem nemirni,
esto pealni.
Zvanije svoje sami prezirajut,
Tajno inogdav sebe vozdihajut
Verujut krepko biti astjivija
Ljudi inija.
...
Ti tokmo vnenim vidom utjeajut se,
Svojim metanijem ljuto predljut se,
Zvanije vsjako dobrim jest ugodno,
Zlim e dosadno.
....
Vsjako zvanije imat dobrotu,
Imat takode svoju tjagotu,
Vsegda ne mogut carje dravni
Biti spokojni.
IVOT BESTRUDNI
13
Vsjaki imejet bremja sopstveno,
Sebe samomu dobro poznano,
Tak jest bezumno inija misliti
astija biti.
Strano bi bilo v mirje smjatenije,
Ate bi vsjaki ono zvanije,
Kogo elajet, mog(a)l obresti,
Nji(n)im postati.

= Aleksije Vezili u svojim stihovima daje viziju sveta utopijske strukture u kome
svako ima ono zvanje koje prieljkuje. Meutim, takvu strukturu on razbija ve prvom
reju u stihu govorei: "strano bi bilo v mirja smjatenije". ovekova potraga za sreom i
nije zavrena ispunjenjem takve elje, niti bilo koje druge po Veziliu, nego u tenji
za srcem smirenim i "neskvrnim". Ono to takvu tenju ini psiholoki lake prihvatljivom,
jeste naglaavanje da "smirenim vsegda vsjaki moet biti". Smirenost je dostina svak
ome i zato "protiv naego zvanija roptati" gubi svrhu. Vezili uostalom konce ljudsk
e sudbine stavlja u ruke Boga jer on sasvim dobro zna kome ta daje i kome je ta po
trebno. Time se tuenje nad sopstvenim zvanjem ili inom dodatno obesmiljava. Ono to u
nosi dozu melanholiju ve u ove poetne stihove jeste podseanje kako ipak svi ljudi t
im raznim putevima "jedinomu hodil pokrovu". Ono to ovek odabere, ili ono to je Tvo
rac ve za njega odabrao, samo je jedan od puteva koji vodi ka jedinoj neminovnost
i - smrti.
14.
Smirenim vsegda vsjaki moet biti
Srce neskvrno vezde sohraniti,
Vo tom sostojit pravo astije,
Dobro zvanije.
Tak to mi dalje moem iskati!
Protiv naego zvanija roptati,
Raznimi putami vsi k jedinomu
Hodil pokrovu.
Tvorec premudri, koji upravljajet
Mirom vidimim, dobro on znajet,
Komu to dajet - komu kakovi
in jest potrebni.
15
V zvaniji vsjakom bogu jest ugodni
elovek dobri.
* Seneka, Jakov, Sveti Jovan Zlatousti, Titus Livijus
18
II
O POZNANIJI SEBE SAMAGO
Dobro poznati sebe jest velika,
Pae vsjeh nauk nuna nauka.
astije vsjako od jeja zavisit
V njej e sastojit.
...
No sebe sama trudno jest poznati,
Dela sopstvena dobro videti,
V tom prepjatstvujet mnogo slepoje
Samoljubije.
19. str.
elovek prvi tvorcu svojemu

Hoae biti raven vinjemu

Ne ispitajut svoju sopstvenu
Krepost nemotnu.
...
Neasna gupost, velika slepota,
Iskati znati vsja nauki sveta,
Za vsja pitati, o vsjeh rasudati,
Sebe ne zreti.
20.
Seneka, Ciceron:
Koji sebe poznajet, urazumejet neto boanstvenoje imeti, vsegda e delati i uvstvovati
budet neto dostojno tolikago dara vinjih.
ELJA!! LAKAN, STERIJA!!
21
III
O SPOKOJNOJ IZNI
to njest mono obresti, to jest glupo elati,
I nemiren vo svojem srce za to bivati.
Koji mnoga elajet, mnogih toj potrebujet.
Koji mnogih potrebujet, toj istino nii jest.
eloveka spokojni ivot vo tom sostojit,
Da iz srca bezmerno elanije istrebit.
...
Mirnoj izni jest nuno, ua dela ne zreti.
Od zlobnija kleveti jazik svoj udrati.
Ne elati izlina skrovita zemnago
Pae nudi svojeja zata izobilnago.
22
elanija naa sut nai neprijatelji.
Spokojnago ivota javni naruitelji.
Zato obuzdanije elanija jest nuno
Ae hoem imeti srce vsegda spokojno.
22, 23, Horacije, ciceron, Sirijan, Seneka, Sv Jovan Zlatousti
24
IV
O GORDOSTI
Sam gordeljiv ne moet gordeljiva trpeti.
25
Dobrodetelj vsjakuju bogu pripisati.

27
V
O ZAVISTI
28
Zavist dosadnu peal radajet,
Jad e peali srce ugrizajet,
Ne dajet pokoja dui zavisnoj
Veno neasnoj.
30
Zato nahodit se zavist prokljata
U svakom roglju celago sveta,
Zane dnes retki blinjago poznajut,
Sovest sluajut.
34
VI
O GNEVE
35
Gnev smutni oslepljajet dobro rasudenije.
Togda da ne poznajet pravedno delanije.
36
Gnevati se vsjak moet, no na sebe samago
Kogda odvratajet sam od puti pravago.
38
VII
O PIJANSTVE
O em trezveni strait se misliti,
To istoje pijan ne stidit se delati
Zane pijanstvo razum potopljajet
K zlu vozbudajet.
= Pored zala u samoj ljudskoj naravi, Vezili podsea i na odreene spoljne faktore ko
ji dodatno nagone oveka na zlo. Tako pijanstvo umanjuje oseaj stida i "razum potop
ljajet", inei oveka na jo jedan nain robom sopstvenih slabosti. On itaoca direktno sa
vetuje: "Obiaja toga zato ostavi se,/ Vinom ne truj se". Direktno obraanje nije re
tko kod Vezilia, pa tako on na nekoliko mesta ak i naglaava to apostrofiranje: "itat
elju". Kao kontrapunkte pisac u ovom delu postavlja veliku glupost pijanstva i r
azumno ivljenje, pri emu istie kako je ono ljudska dunost. Ne sluiti strasti nego duno
sti, jo se jednom postavlja kao zahtev pred oveka.
41
Tu nest pohvali nie hrabrosti,
Moi mnogija ai ispijati,
Tem pokazujet se velika glupost,
Razuma slabost.

Mi dolni jesmo razumno iviti,

Nam e i blinjemu ne dosadatim
Obiaja toga zato ostavi se,
Vinom ne truj se.
45
VIII
O BLUDODELANIJI
57
IX
O TATBE I LONOJ KLJATVE
58
To, itatelju, dobro rasudi.
Tvojim imenijem uteen budi.
Ima li dobro ueje vo rukah,
Baci iz tvoji.
Ate hotei kljatvi izbeati,
esno i mirno vo mire iviti.
Tebe to moet skazati tvoja
Sovest samaja.
60
X
O SOBAZNI
62
XI
O ARODEJSTVE
Od arodej verujutu vsjako dobro obresti
Kotoroje bez boga nikto moet nam dati.
63
Ah, alosti, i danas jest obiaj prokljati
Kod naroda Hristova oevidno videti.
Kako mnogi demonska arodejstva delajut,
I na pomo avola prelesnago zivajut.
SUJEVERJE, ARANJA
64
to na svetu i nema, togo gupo bojit se
Sujeverstvom otrovan i od mraka patit se.
65
O, gospodi nebesni, tvore blagoutrobni'
Dugo jesi trpeljiv i premnogo milostiv
MELANHOLIJA, REZIGNACIJA ZBOG ZLA KOJE SE NAMNOILO I ZBOG SAME LJUDSKE PRIRODE KO
JE JE TOM ZLU TAKO PODLONA
vapi za naukom!

68
XVII
O LICEMERJI
Licemertva svojstvo jest dobrim se pokazati,
A vo srce mnenije lukavoje imati.
to jezikom glagolet, to tvorit ne mislit.
ANTITEZA - za prikazivanje kontrasta izmeu onog to licemer jeste i onog kako se on
prikazuje.
69
Vo odede smirenoj nahodet se demonov
Vie preobraenih, nee dobrih angelov.
70
XIII
O UZDRANIJI JAZIKA
71
Mnogija volna morska potopi,
Nemilosrdni me mnogija pogubi,
Daleko mnogija neobuzdani
Jazik klevetni.
73
estoko tvoje ispitaj elanije,
Da ne privedet tebe v metenije,
Sudija otri budi tebe samomu
A ne blienjmu.
74
XIV
O SUJETE MIRA
Kogda posmotrim, kol vedi mnogija
Bolezni, skrbi napasti, neastija
Goresti, peali nahodjat se v mire,
Na vsjakom meste.
Mnogi e ves svoj ivot provedoa
V tjakom neasti, dobra ne videa,
iz(a)n im prekrati niteta prezrena
Skudost pealna.
75
Jednaja napast jedva odstupit
Abije druga eloveka postignet.
Neste jete jedna celo ieza
Drugaja prila.
DANAS GORE, SUTRA DOLE... OTPRILIKE NESTALNOST, VARLJIVOST

76
Smotrevi sija kak moem istino
Nastojai iz(a)n ljubiti iskreno.
Kaja nikakva postojanstva imejet.
Skoro ieznet.
Iz togo vidim to nest postojano
Zde oteestvo nam darovano.
Zato pravaja dolestvujet biti
iz(a)n po smrti.
PRAVI IVOT JE ONAJ POSLE SMRTI!
Zato na zemlju tolikija napasti
Gospod nebese smilova se poslati
Nauiti ljude prezreti vsjaku
Svega krasotu.

Pored svih nesrea koje oveka stalno snalaze, Vezili smatra da je neophodno prezreti
i svaku sreu. Nevezivanje je osnovni princip za koji se zalae i jedina stalnost k
oju bi ovek trebalo da prihvati. Nesreu bi, u skladu sa hrianskim verovanjem, trebal
o ak prihvatati sa radou pa tako Vezili poruuje itaocu: "Raduj se nedudi bedu trpjati
77
Bedi sut sredstva zaslugi obresti
Pred bogom, ate hotem trpeti
Dobrovoljno vsjaku napast vremenu
Dui poleznu.
Raduj se nedudi bedu trpjati
Straduti mnogo peano ivuti!
Nesi ti ostavljen od tvorca tvojego
Boga tedrago.
79
XV O SLABOSTI ELOVEESKOJ
80
Rugati se uemu mi poroku ne moem
Zane naa buduta dela dobro ne znajem!
Govorei "o slabosti eloveeskoj", Vezili opominje itaoca da se ne ruga poroku jer svoj
a budua dela jo uvek dobro ne zna. Takoe, on podsea da je svako sklon padu, pa ak i p
rorok Solomon.
81
XVI O ISTOJ SOVESTI
Nito vo mire slade moet biti
Pae nezlobija i istija sovesti
Velika jest uteha istija sovesti
84 XVII O ZLOJ SOVESTI

86
Dui poroci su eleza strana,
Kojimi leit ljuto okovana.
87
Od zlija sovesti ne moet pobegnuti
Ona do groba budet nas pratiti,
Zane jest okov temnica pealna,
Srca porona.
89 O POELANIJI
90
O, prokljato srebrojubstvo! Kakovu po smrti
Pomo tvomu ljubiteju moe ti dati!
Ninje skai i ne lai, srca naa ne smutavaj,
Svet lesno ne varaj.
SMUTNO IVET - esta sintagma
92
Strastej ugodenije jest mati vseh prorokov
I gnusnih grehov!
94 XIX O KONCE ELOVEESKOM
elovek jest vinograd stvoritelja svojego.
95 XX O SVOJSTVAH RODA SRPSKAGO
105 XXI UTEENIJE PEALNIJA DUI
109 XXII O SMRTI
111 Dnes elovek jesi, zajutra iezne.
115 Ah, alosti! OVAKVI VAPAJI SU ESTI
117
O, alosna sudbino roda naego!
Kak' zelo gorki konec jest vsjakago
V mire ivutago!
119 Jest polza dui mnogo ne verovati
Telu i strastem sebe se bojati
Trezveno iviti.
IZ KNJIGE: KRATKOJE SOINJENIJE O PRIVATNIH I PUBLINIH DELAH
Be, 1785
173 ODA III

O ISTOJ SOVESTI

174
Oruje krepko, pravuju radost

eloveku dajet istaja savest.

Vozljubim dostojno sovest neskvrnu
Mis(a)l nezlobnu.
istoje zlato og(a)nj pokazujet.
eloveka dobra napast iskuajet.
POGOVOR 199 IVA TRADICIJA SRPSKE LIRIKE
Aleksije Vezili - autor prve zbirke stihova u srpskoj knjievnosti
203. i 204.
Oba dela ove pesnike knjige svoju celinu ostvaruju upravo na fonu etike kao zalog
a spokojnog ivota, ma kako se egzistencijalno bie sporilo s tekoama i rvalo s izazov
ima i pomodnostima novog doba. Iako takve moralne sadrine, knjiga ipak nije reali
zacija duhovne lirike, mada se i takva njena karakteristika moe nai u neto povrnije
razumevanom pojmu duhovnosti individualnog bia.
208
ak i kad je tako i lako i podsticajno prouavati kosmos, ipak je individui, kao mik
rokosmosu, teko da sebe upozna, budui da iz letargije neobrazovanosti neguje svoju
negativnu karakternu crtu "slepog samoljublja" koje ne dozvoljava samopreispiti
vanje.
218
To su pesnika razmiljanja jednog bolnog bia...
... Vezilievo pesniko razmiljanje o zaspaloj dui koja svojim buenjem moe da odagna sve
grehe na putu ka spokojnom ivotu jeste bolno raanje svesti o sebi samom kao indiv
idui kojoj je etinost vrlina, ali i spas.
---------------------------------------------------------Sava Damjanov - Apokrifna istorija srpske (post)moderne; Beograd, Slubeni glasnik
, 2008
ARS POETICA SRPSKOG KLASICIZMA U EVROPSKOM KONTEKSTU (XVIII I XIX VEK)
67
U toj zbirci Vezili publikuje niz heksametarskih elegija ili refleksivniih pesama
, kao i ode sa sapfijskim strofama, pri emu je vano uoiti da u komentarima uz njih
pominje ili citira antike pisce i filozofe poput Homera, Sokrata, Plauta, Horacij
a, Cicerona, Kvintilijana, Ovidija i naroito Seneku.
--------------------------------------Borivoje Marinkovi - Zaboravljeni bratstvenici po peru, Slubeni glasnik, 2008, BG
O ALEKSIJU VEZILIU
39
Jedan od rodonaelnika naeg "uenog stihotvorstva", poezije koja je sporo ali uporno
i neumoljivo poela da prevazilazi skuene registre ritmike proze i rimovanog tradici
onalzma, bio je malo u emu poznati Aleksije Vezili, linost heterogena i kontradikto
rna...

40
Aleksije Vezili nije imao dug i plodnim stvaralatvom ispunjen vek...
41
... da bi se predao pokajnikoj askezi, kojoj je povremeno udeo...
44
Smirenost u ivotu Aleksija Vezilia ipak nije bila dugog veka. Optuen 2. decembra 17
90. od strane unijatskih svetenika da je vie eljan uivanja slasti ovozemaljskog ivota
nego to je voljan da pregne svim silama u radu za koji se spremao, estoko napadan
i intimno vrean, on se pomalo ve zasien ljudske zlobe, zvaninim putem obratio za po
mo mitropolitu Stevanu Stratimiroviu, s molbom da se za njega zainteresuje i da mu
omogui, svejedno pod kojim uslovima, da u nekom od frukogorskih manastira bude pr
oizveden "u in duhovni".
45
Rastrzan u ivotu i proganjan do oajanja, muen ambicijama i sukobljen s poraznom izv
esnou vlastite nedoreenosti, Aleksije Vezili nije bio u stanju da svoje literarne za
misli objedini na nain koji bi bio koliko tvoraki jedinstven toliko i jedinstveno
zaokruen.
47
U njegovoj prirodi, toliko rastrzanoj da izgleda kao da u njegovom biu nema ident
inosti ili, bar, ponovljenosti, bilo je najvema malodunosti i tragikog poimanja sebe
u komarnom svetu. Tome u prilog, pored mnogo ega evidentnog, idu i tri ode objavl
jene na poslednjim stranicama ovog "sekretara". U prvoj odi, ital:O astiji ninjenag
o veka, Aleksije Vezili disonantno je slavio premudru vladavinu cara Josifa II, s
ina Marije Terezije i "slavnija trudi (...) naego arhipastirja Putnika Mojseja",
u stihovima dvostruko rimovanim i necizeliranim za poetske nijanse kojima se, po
svemu, svesno ilo u susret. Druga oda, ital:Na gospodina Josifa J(ovanovia) od aka
bent, episkopa bakago, ispevana je metrikom uobiajenih stihovanih poslanica; dok j
e u treoj, moralistikoj propedevtici ital:O istoj sovjesti, izdava epistolara uzeo u
postupak neke od tema iz prethodnih proznih "pribavljenija". Ali je za razliku
od prve dve, obe posveene /48. str./ ivim linostima, trea oda, s najmanjim procentom
pesimistike inspiracije, ve izvestan rezultat u poetskom uobliavanju pesnika koji e
to postati tek neku godinu kasnije.
48
To nije poezija preciznih oseanja i vrsto zasnovanih preliva izmeu akcije i realizo
vanog ina, no u ovoj pesmi u dovoljnoj meri osea se struktura jedne racionalnije p
oetike, usmerene ka vornim temama ljudske preokupiranosti ivotom.
NJEGOVO GLAVNO KNJIEVNO DELO "KRATKOJE..."
48
Knjiga je sastavljena iz dva dela. Prvi deo, prostraniji i obuhvatniji, posveen j
e zanimljivim etikim i moralistikim temama u vidu pounih pesama i stihovanih pedagok
ih obrazaca: o nunosti poznavanja samog sebe, spokojnom ivotu, gordosti, zavisti,
gnevu, pijanstvu, o bludnienju, krai i tetnosti od lanog zaklinjanja, o licemerstvu,
ljudskim slabostima i, s druge strane, o istoj savesti, utehama ojaene due, ispatan
ju grehova, o smrti i optem nestajanju ljudskog roda. Drugi deo knjige zasebno pa
ginovan (str. 1-56) i novim naslovom fiksiran ("Pribavljenije soderit v sebe opis

anije revnosnih i znatnih muej od roda serbskago"), predstavlja poetski katalog z

namenitih linosti iz vojnikog (pored Srba opevani su, u ovom odeljku, i neki "horv
atski oficiri" kao i ruski generali "od roda serbskago"), crkvenog (episkopi, vl
adike, arhimandriti, protoprezviteri) i graanskog ivota (pre svih drugih lica koja
"s perom dobro voziti znajut").
49
Svi stihovi ostalih pesama brueni su potrebom savetovanja i pedagokog moralizovanj
a o velianstvenoj lepoti spokojnog, bezgrenog i trudoljubivog ivota, s jedne strane
, i o opakoj sudbini onih koji se budu podavali egoistikim i mranim ciljevima, s d
ruge strane.
50
Osnovicu programske filosofije Aleksija Vezilia ini tekst tree pesme italic:O spoko
jnoj izni, po kojoj je jamano i itava zbirka dobila svoje ime.
... u podtekstu ove pesme stoji vizija "spokojnog" ivota, jedinog koji je, ako ta
kav moe biti, zasnovan na predanom radu, smislu asnog postojanja i dobrim odnosima
meu ljudima. Najveim delom ovi zapisi duguju vlastitu mudrost hrianskoj ideologiji
i uenjima antikih mislilaca, s tom razlikom to je hrianska inspiracija u njima izjedn
aena s pojmom oveanske pravde u najdubljem znaenju te rei.
51
Pesnika zbirka Aleksija Vezilia ital:Kratkoje napisanije o spokojnoj izni nosi u se
bi udan paradoks: u njoj je, jedno pored drugog, i bunta, i zanosa, i opomena, i
osuda, i savetovanja, i pratanja, u njoj je i spiskova linosti, i spiskova otuenja
, i spiskova praznoverica i, istovremeno, spiskova vrlina i spiskova svih atribu
ta ljudskoga dostojanstva
Umetnika vrednost ove poezije nije velika...
Aleksije Vezili je svojom jedinom knjigom stihova odjednom nesebino ponudio itaocim
a bezbroj poetskih tema i stvarnih sika iz ivota, trudei se u okviru skromnih nast
ojanja da objedini, u punoj nedoreenosti svoje poetike, prihvatljiv program sopst
venog prodiranja u nepoznate predele pesnike imaginacije. Time je jedan period u
razvoju srpske knjievnosti dobio apsolutno nove dimenzije i prerastao, u mukama t
ragalakih zanosa, skuene registre dotadanjih literarnih, pseudopoetskih i tvoraki ne
monih inspiracija.
---------------------------------------------------------------Zbornik Matice srpske za knjievnost i jezik, 1953, knj. 1, Novi Sad: Matica srpsk
a
KNJIGA LXIII, sveska 1/2015
Dr Radoslav Lj. Erakovi
Aleksije Vezili: skice za portret srpskog intelektualca na razmei 18. i 19. veka
49
Navedena pesnika zbirka Aleksija Vezilia opstajala je na margini knjievne istoriogr
afije sve do poslednjih decenija dvadesetog veka, kada je njen autor (konano) uvrt
en meu najznaajnije predstavnike srpskog klasicizma.
53
Posmatrano iz savremene istraivake perspektive, ital: Kratkoje soinenije o privatni

h i publinih delah doprinelo je linoj afirmaciji Alesija Vezilia koliko i njegova p

esnika zbirka ital: Kratkoje napisanije o spokojnoj izni...
54. i 55.
Trea pesma, pod indikativnim naslovom ital:O istoj sovesti, vana je koliko i pretho
dne dve jer su u njoj, po prvi put, objedinjene dve kljune karakteristike Veziliev
og stvaralakog postupka. Pored toga to se autor (ponovo) opredelio za rimovanu saf
ijsku strofu, podjednako je znaajno prisustvo tematske linije dodira sa zbirkom i
tal: Kratkoje napisanije o spokojnoj izni, ije prisustvo moemo zapaziti u pesnikovi
m moralistikim preporukama kako da se odbranimo od iskuenja, koja nas odvraaju od p
otrage za duhovnim spokojem. 55. str: Na osnovu svega prethodno navedenog, moemo
konstatovati daje upravo ovaj (nedovoljno proueni) pesniki triptihon anticipirao n
arednu fazu u stvaralatvu Aleksija Vezilia.
55
Autorova, mnogo puta potvrena, skonost prema moralno-didaktikom diskursu, dovela j
e do toga da je veina pesama utemeljena na kritici ljudskih poroka, o emu vrlo jas
no svedoe i njihovi naslovi...
Poput Vikentija Rakia, Aleksije Vezili je smatrao kako ital: bezmerno pijanstvo pr
edstavlja veoma ozbiljan socijalni problem. Zbog toga je njegova prosvetiteljska
kritika u podjednakoj meri uperena protiv "posrnulih" pojedinaca i hipokrizijom
nagrienog kolektiva, koji odobrava i podstie afirmaciju ital:divnih junaka, ija je
najvea vrlina to to dobro podnosi pie.
56
Posmatrano iz savremene knjievnoistorijske perspektive, Aleksije Vezili bez svake
sumnje spada u red rodonaelnika modernog srpskog pesnitva. O tome svedoi i podatak
da je njegova (danas gotovo zaboravljena) zbirka pesama ital:Kratkoje napisanije
o spokojnoj izni predstavljala znaajan uzor za nae najuglednije knjievnike poput Jo
vana Sterije Popovia, koji mu je 1855. godine odao iskreno priznanje pesmom pod n
aslovom ital:Aleksiju Veziliu.