SADRAJ:

UVOD.........................................................................................................................................3
1. ISTORIJAT.............................................................................................................................4
2. TRANSFORMACIJA POLJOPRIVREDE............................................................................4
3. AURIRANI PODACI POLJOPRIVREDE SRBIJE............................................................7
4. NACIONALNI PROGRAM ZA POLJOPRIVREDU 2011. DO 2016. GODINE...............10
5. POLJOPRIVREDA BUDUNOSTI....................................................................................12
ZAKLJUAK...........................................................................................................................14
LITERATURA:.........................................................................................................................15

UVOD
U ovom radu razmatraemo temu poljoprivrede kao privredne delatnosti i njene razvojne
aspekte.
Poljoprivreda jeste delatnost u kojoj se korienjem zemljita, gajenjem korisnih biljaka i
ivotinja dobijaju primarni proizvodi odgovarajueg biljnog, odnosno ivotinjskog porekla.
Ona ukljuuje i njihovu preradu kako bi se ovi proizvodi doveli u stanje da mogu da
zadovolje neku potrebu.
Poljoprivreda ispunjava brojne zadatke:

Obezbeuje hranu
Obezbeuje sirovine za mnoge oblasti preraivake industrije
Uslovljava razvoj industrije
Deluje na bilans spoljnotrgovinske razmene

Specifinosti poljoprivedne proizvodnje su:

Visoka zavisnost od prirodnih uslova
Posledino vei ili manji skokovi/ padovi u proizvodnji
Vei poslovni rizici
Nestabilnost dohotka poljoprivrednika
Proces proizvodnje je preteno vezan za zemljite to dovodi do odreenih
oraganizaciono-tehnolokih i drutveno- ekonomskih problema
Organska proizvodnja, iji su proizvodi po pravilu ivi svet

Agroprivreda je veoma sloen privredni sektor koji obuhvata mnotvo organizacionih oblika
poslovanja rasporeenih na tri segmenta. Prvi se odnosi na dofarmersku oblast (stvaranje
agrarnih inputa: proizvodnju traktora i poljoprivrednih maina, proizvodnju hemikalija za
poljoprivredu, itd.), drugi predstavlja farmerski deo (odnosno poljoprivrednu proizvodnju), a
trei postfarmersko podruje agroprivredne aktivnosti (koja obuhvata industrijsku i zanatsku
preradu i trgovinu poljoprivredno- prehrambenim proizvodima). Efikasno funkcionisanje
sprske agroprivrede je od velikog znaaja, jer se u njoj ostvaruje oko 2/5 ukupnog drutvenog
proizvoda.
Da bi jedna nacionalana ekonomija vodila poljoprivredu kao sastav agroprivrede na pravi
nain potrebno je da ima adekvatnu agrarnu politiku.
Agrarna politika je onaj deo ekonomske politike jedne nacionalne ekonomije koji je
usresreen na usmeravanje razvoja poljoprivrede i sa njom neposredno povezanih aktivnosti
po razliitim osnovama. Njena bitna obeleja i osnovni principi odreeni su karakterom
drutvenih, ekonomskih odnosa sa jedne, i dostignutim nivoom razvijenosti proizvodnih
snaga sa druge strane. Agrarnu politiku ini nekoliko meusobno povezanih elemenata koji
deluju u odreenom prostoru i vremenu, a kao njihov zajedniki rezultat postiu se promene u
oblasti poljoprivrede. Ti elementi su: cilj agrarnopolitike aktivnosti; sredstva, mere i metode
delovanja; nosioci agrarne politike.
2

1. ISTORIJAT
Kao sektor privrede, poljoprivreda je prela dug put razvoja od primitivnog naina
proizvodnje do savremene, moderne faze u razvijenim zemljama. Tokom veoma dugog
istorijskog razdoblja, razvoj ove aktivnosti bio je izuzetno spor, iako je za sve to vreme
predstavljala osnovnu privrednu delatnost u kojoj se stvarao najvei deo proizvoda sve do
industrijske revolucije. Napredak poljoprivrede uslovljen je prirodnim, ali i drutvenoekonomskim faktorima. Sada e biti predstavljen taj istorijski put poljoprivrede sve do
savremenog doba i njegovih odlika u Srbiji.
Poljoprivreda je nastala u razliito vreme i na razliitim mestima, pripitomljavanjem
raznovrsnih ivotinja i kultivisanjem bilja, njeni poeci seu jo u praistoriju. O razvoju
poljoprivrede na prostoru Evrope se zna vie u odnosu na razvoju u ostalim delovima sveta.
Njen razvoj se u Evropi prati od vremena starogrkog/ vizantijskog perioda iz koga su ostali
pisani izvori. Na osnovu arheolokih istraivanja moe se zakljuiti da je prelaz iz lovnosakupljake faze na proizvodnu bio i u ovom delu sveta mnog pre vremena pisanih izvora.
Protekli razvoj poljoprivrede moemo posmatrati kroz period nakon Drugog svetskog rata.
Kada se posmatra razdoblje od Drugog svetskog rata do danas u celini je ostvareno
udvostruenje proizvedene koliine hrane po stanovniku, to je znaajno ukoliko se uzme u
obzir da je u istom periodu i stanovnitvo poraslo 1,5 put. Kada su u pitanju neki proizvodi,
tokom poslednje decenije smanjene su proizvedene koliine po stanovniku, kao kod ljiva,
groa i duvana.
Znaajna karakteristika u razvoju poljoprivrede kroz istoriju bilo je stvaranje i paralelni razvoj
dva sektora, privatnog i drutvenog. Drutveni sektor je stvoren tokom svojinskih promena
koje su izvrene u celoj nacionalnoj ekonomiji kako bi se ona uskladila sa socijalistikim
nainom privreivanja. Razvoj ova dva sektora svojine u poljoprivredi se bitno razlikovao
tokom celog razdoblja. Na jednoj strani se formirao moderan, drutveni sektor poljoprivrede,
a na drugoj se ostvarivao znatno sporiji rast i razvoj privatnog sektora.
U nastavku rada bie vie rei o modernim tokovima u razvitku poljoprivrede.

2. TRANSFORMACIJA POLJOPRIVREDE
Poljoprivredu Srbije je u pred- tranzicionom periodu karakterisala dualna proizvodna
struktura, sa velikim drutvenim poljoprivrednim kombinatima sa jedne strane, i sitnim
individualnim gazdinstvima sa druge strane. Poetni ciljevi transformacije poljoprivrede u
Srbiji su privatizcaija agrarnih fondova u drutvenoj svojini i restruktuiranje individualnog
poljoprivrednog sektora koji se jo uvek u velikoj meri zasniva na polu- naturalizovanom
nainu proizvodnje.
Poljoprivreda Srbije je u velikoj meri bila privatizovana na poetku tranzicionog perioda. U
privatnom vlasnitvu bilo je 85% obradivog zemljita, 81,4% uslovnih grla stoke i ak 97%
od ukupnog broja traktora. Uoiljivo je da je privatni sektor, u odnosu na kocetraciju osnovnih
fondova, daleko zaostajao za drutvenim u pogledu trinosti proizvodnje posmatrane kroz
realizovan otkup. Ova injenica nedvosmisleno ukzuje na polu- naturalni karakter proizvodnje
3

individualnog sektora, kao i na ekstenzivniji nain proizvodnje u odnosu na krupna drutvena

poljoprivredna preduzea.
Privatizacija agrarnih fondova u Srbiji podrazumeva privatizaciju velikih kombinata u
drutvenom vlasnitvu, kao i privatizaciju industrije inputa i preraivake industrije.
Neosporan je doprinos kombinata u razvoju srpske poljoprivrede. U njima je koncentrisan
visak nivo kapitala, opreme, zemljita, radne snage i strunih kadrova.
Pored svojinske transformacije u drutvenom sektoru srpske poljoprivrede, neophodno je
restruktuiranje sitnog, individualnog poljoprivrednog sektora. Proces restruktiranje
individualnih gazdinstava podrazumeva ukrupnjavanje privatnih poseda i stvaranje takve
strukture poljoprivrede koja bi bila cenovno i kvalitativno konkurentna u odnosu na
poljoprivrede zemalja CIE i EU.
Navedene promene treba da stvore uslove za primenu savremene tehnologije, to bi rezultirao
poveanjem veoma niske produktivnosti rada i zemljita. Poveanje produktivnosti uslovilo bi
poveanje konkurentnosti,ali konkurentnosti i sa aspekta kvaliteta proizvoda. Drava posle tih
promena ima novu ulogu i vie se ne pojavljuje u komandnoj ulozi, ve kao regulator koji
treba da koriguje negativne efekte trita, sada se trite i drava meusobno dopunjuju.
Efikasno upravljanje agrarnim tritem, ekonomskim instrumentima, podrazumeva izgradnju
trinih institucija, koje bi predstavljale meusobno usklaen sistem, sa sledeim bitnim
segmentima:

Sistem cena poljoprivredno- prehrambenih proizvoda

Sistem robnih rezervi
Sistem spoljnotrgovinske razmene
Sistem subvencionisanja agroindustrijske proizvodnje

Pri ocenjivanju naeg dananjeg privatnog sektora poljoprivrede nije teko dokazati da on
nosi karakteristike seljake ekonomije. O tome svedoe brojni podaci, koje u predstaviti u
daljem tekstu.
U posedovnoj strukturi privatni sektor poljoprivrede je tipian po sitnom posedu koji je
karakteristian za seljaki sistem proizvodnje tako da gazdinstva do 5ha koriene povrine
zemljita ine preko 76% u Centralnoj Srbiji, preko 79% u Vojvodini i preko 83% na Kosovu
i Metohiji.
Gazdinstva preko 15ha koriene povrine zemljita su dobile svoje razvojne konture tek
krajem 1980- ih to potvruje njihovo procentualno uee u ukupnoj posedovnoj strukturi: u
Centralnoj Srbiji znatno ispod 2%, u Vojvodini ak manje od 0.5% i na Kosovu i Metohiji
neto iznad 1%. Zanimljivi su i podaci o koncentraciji poljoprivrednika na prethodno iznetim
podacima.
Na posedu do 5ha: u Centralnoj Srbiji 58%, u Vojvodini oko 45% i na Kosovu i Metohiji
preko 73%. Budui da ovako sitno gazdinstvo, a uz to i izrazito rascepkano ne moe da
obezbedi egzistenciju seljake porodice, preteno deo njenih aktivnih lanova zarauje za
ivot i izvan gazdinstava i to: u Centralnoj Srbiji preko 82%, u Vojvodini oko 90% i na KiM
oko 88%.
4

Ovim podacima se potvruje da na naim prostorima daleko preovlauje meovito gazdinstvo

nad istim poljoprivrednim gazdinstvom, koje je karakteristino po svatarenju i naturalnoj
orjentaciji u proizvodnoj strukturi. U kojoj meri nae individualno gazdinstvo nosi odlike
seljake ekonomije potvruju i podaci o niskom stepenu korienja rezultata tehnikotehnolokog procesa.
Kao primer moe se navesti injenica da najvei broj ovih gazdinstava ne raspolae
mehanizacijom: u Centralnoj Srbiji oko 56%, u Vojvodini oko 65% i na KiM preko 75%.
Otuda esto isticanje da u naem privatnom poljoprivrednom sektoru na jedan traktor otpada
samo 10ha obradivog zemljita ima zaista relativno znaenje. Ovome treba dodati i injenicu
veoma niske potronje mineralnih ubriva i hemijskih sredstava po 1ha obradive povrine;
tokom 90- ih upotreba mineralnog ubriva je smanjena na svega 28kg, a upotreba sredstava za
zatitu 0,19kg. Sve ovo jo jednom potvruje da se tehnoloka transformacija privatnih
gazdinstava na naim prostorima odvijala neuporedivo sporije nego to je to bio sluaj sa
ovim tipom gazdinstava u zemljama zapadne trine ekonomije.
Kada je re o pitanju koju ulogu treba dati individualnom gazdinstvu u oekivanoj
jedinstvenoj strategiji nae agroprivrede mora se polaziti od novih injenica kao to su:
sistemske reforme koje u deklarisanom usmeravanju na trinu ekonomiju privatni sektor
izjednaavaju sa ostalim vlasnikim strukturama pa i u agroprivredi; vidno organizacionoposlovno i proizvodno- promociono zaostajanje drutvenog sektora agroprivrede; privredna
recesija uzrokovana dogaanjima u okruenju (suavanje unturanjeg trita, zbog raspada
drave) koja rezultira u sve veem broju tehnolokim vikovima unutar procesa privatizacije
drutvenog sektora privrede u celini.
U uslovima koji zvaninoj ekonomskoj politici sugeriu radikalnije zaokrete prema
agroprivredi strategija razvoja ovog sektora mora ozbiljno da rauna sa sitnim i srednjim
porodinim gazdinstvom. Postoji vie razloga zbog kojih ovo gazdinstvo ne bi trebalo
zapostavljati u sveukupnim tokovim athenoloko- organizacione poslovne i svojinske
transformacije poljoprivrede meu kojma se posebno izdvajaju dva:
Provlaujui udeo privatnog sektora u posedovanju osnovnih faktora proizvodnje;
Ekonomska neisplativost ogromnih napora zajednice koji su ve uinjeni za
poboljanje bitehnoloke komponente u poljoprivredi, ukoliko se to primenjuje samo
na velikim posedima, budui da takva poboljanja nemogu da obezbede skoro
podjednake rezultate na optimalnom porodinom gazdinstvu.
Takav strateki pristup bi bio koristan ne samo za porodino gazdinstvo ve i za zajednicu kao
celinu. Neminovnost ozbilnijeg tretiranja porodinog sektora poljoprivrede namee se i
samom injenicom relativnog smanjenja uloge drutveno- dravnog sektora poljoprivrede. To
se naroito odnosi na obim proizvodnje egzistencijalnih proizvoda i mogunosti
zapoljavanja.
Poljoprivreda Srbije ve dugo se nalazi na ozbiljnom raskru (koje oznaava proces
transformacije tradicionalnog u moderni sektor privreivanja). Ovaj proces treba da izmeri
izmeu ostalog adekvatno socijalno- ekonomsko definisanje profesije nazvane poljprivrednik,
koja se u trinim ekonomijama optimalno harmonizuje sa svim ostalim privrednim
zanimanjima. Polazite ovog harmonizovanja nalazi se u brojnim aspektima savremene
agrarno- ruralne politike koje se odnose na kompletiranje zemljine politike i sistematizovanje
ekonomskih, tehnolokih i organizaciono- upravljakih mera ove politike.
5

3. AURIRANI PODACI POLJOPRIVREDE SRBIJE

Da bismo mogli da uvidimo stvarno stanje privrede i na osnovu toga donesemo pravu
strategiju vezanu za voenje poljoprivrede vano je raspolagati auriranim i najnovijim
podacima vezanim za poljoprivredu u Srbiji.
U daljem tekstu bie istaknuti podaci za najvanije poljoprivredne proizvode u Srbiji i neki
vani parametri za ocenjivanje uspenosti poljoprivrednog sektora.
Podaci se odnose na stanje u poljoprivredi iz 2013. godine i podaci poslednjeg popisa 2012.
godine (popis se odravao u periodu od 1. Oktobra, pa do 15. decembra iste godine, u skladu
sa zakonom Sluzneni glasnik RS broj 104/09 i 24/11) i popisu iz 2002. godine.
U ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje u 2013. godini biljna proizvodnja je
uestvovala sa 67,4%, a stoarska sa 38,1%. U odnosu na 2012. godinu, neto indeks fizikog
obima poljoprivredne proizvodnje je vei za 21,7%.
Biljna proizvodnja je u odnosu na prethodnu godinu vea za 25,6%. U okviru biljne
proizvodnje vrednost ratarske proizvodnje vea je za 41,6%, vinogradarstva za 11,7%, a
voarstva za 41,4%.
Vrednost stoarske proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu je vea za 2,9%. U okviru
strukture stoarske proizvodnje vrednost govedarstva manja je za 0,6%, a vea ovarstva za
14,3%, ivinarstva za 4,6%, i svinjarstva za 3,7%.
U ukupnoj poljoprivrednoj povrini u 2013. godini, oranice i bate uestvuju sa 64,6%,
vonjaci sa 4,7%, vinogradi sa 1,0%, livade sa 12,8% i panjaci 16,2%. U strukturi zasejanih
povrina oranica i bata ita uestvuju sa 58,2%, industrijsko bilje sa 13,2%, povrtno bilje sa
7,8%, krmno bilje sa 13,4%.
Ostvarena proizvodnja u 2013. godini, u odnosu na 2012. godinu, vea je kod penice za
34,6%, suncokreta za 40,0%, kukuruza za 66,0% i eerne repe za 28,2%.
U odnosu na prethodnu godinu, vei je broj uslovnih grla, za 2,3%, dok je manja proizvodnja
kravljeg mleka za 1,7% i mesa za 2,0%.

9.1.
2011

2012

2013

(2010 = 100)

100,9
712
7788912)

83,0

101,0

30041)

30041)

6320591)

6320591)

, .

1422

1437

1470

1295

1254

1314

5096

5092

5109

4254

4243

4219

9,1

8,3

9,5

, . ha


1
)

2012.

2
)

, 2002.

Korieno poljoprivredno zemljite 2013. godine

Sledei podaci pokazuju koliko su bili angaovani faktori proizvodnje u poljoprivredi u

proteklom periodu, pre svega se misli na uporetbu osnovnih sredstava i ljudskih resursa.
Poljoprivredne maine u privrednim drutvima i zemljoradnikim zadrugama 2009-2011. god
POLJOPRIVREDNE MAINE
traktori

Traktorski rasipai
mineralnog ubriva

Traktorske sejalice
za ita

kosilice

Motorne
prskalice

Kombajni

Traktorske
prikolice

kamioni

REPUBLIKA SRBIJA

Radnici u privrednim drutvima i zemljoradnikim zadrugama 2009-2011. god

Broj
privrednih
drutava i
zemlj. zadruga Radnici

Stalni
radnici u
poljoprivredi

Poljoprivredni strunjaci

Sa fakulte
tom i viom
kolom

Sa srednjom
kolom

REPUBLIKA SRBIJA

Ekonomski strunjaci
veterinari

Zanimljiv za uporeivanje stanja poljoprivrede jeste dijagram koji uproeuje prethodna dva
popisa poljoprivrede iz 1991. i 2002. godine. Na osnovu takvih podataka je mogue pronai
prostor za napredak nae poljoprivrede.
Struktura porodinih gazdinstava prema veliini korienog zemljita u %

Bez zemljita

Do 1,00 ha

1,01-3,00

3,01-5,00

5,01-8,00

8,01-15,00

Preko 15,00 ha

4. NACIONALNI PROGRAM ZA POLJOPRIVREDU 2011. DO 2016.

GODINE
Prema Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju Nacionalni program za poljoprivredu je
dokumet pomou kojeg se sprovodi poljoprivredna politika, Nacionalnim program za
poljoprivredu utvruju se kratkoroni i srednjoroni ciljevi poljoprivredne politike, nain,
redosled i rokovi za ostvarivanje navedenih ciljeva, oekivani rezultati, kao i oblik, vrsta,
namena i obim pojedinih dravnih podsticaja. Izdvojiu iz Nacionalnog programa za
poljoprivredu 2011.do 2016. godine, ciljeve politike i njena usmerenja na odreene sektore
koji nam mogu pokazati kuda e se kretati naa poljoprivreda u narednom periodu, a samim
tim kasnije e nam pomoi da ocenimo ostvarene rezultate.
Ciljevi i mere:
1. Poveanje konkurentnosti: Izrada odrivog i efikasnog poljoprivrednog sektora koji
moe da se takmii na svetskom tritu doprinosei porastu nacionalnog dohotka.
2. Bezbednost hrane: Obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potroaa u pogledu
bezbednosti i kvaliteta.
3. Podrka standardu: Osiguravanje podrke ivotnom standardu za ljude koji zavise od
poljoprivrede, a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme.
4. Razvoj sela: Osiguravanje podrke odrivom razvoju sela.
5. Zatita okoline: Ouvanje ivotne sredine od negativnih efekata poljoprivredne
porizvodnje.
6. Pirstupanje Evropskoj uniji: Pripremiti poljoprivredu Republike Srbije za integracije u
Evropsku uniju.
7. Pirstupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji: Prilagoavanje politike domae podrke
i trgovine u poljoprivredi pravilima STO.
9

Srbija je u ovom Nacionalnom programu razvila strategiju po sektorima od znaaja za

poljoprivredu nae zemlje. U daljem tekstu u istai najznaajnije ciljeve i indikatore za
razvoje poljoprivrede u buduem periodu.
MLEKARSTVO:
Ciljevi:

Unapreenje genetskog sastava i poveanje mlenosti

Ukrupnjavanje stada i jaanje konkurentnosti proizvoaa
Unapreenje kontrole mleka
Dobijanje dozvola za izvoz pasterizovanog i sterilisanog mleka u EU

Indikatori:

Unapreen kvalitet mleka do nivoa od 60% EKSTRA i PRVE klase

Unapreen rasni sastav mlenih grla
Dobijena dozvola za izvoz mleka u EU
ITARICE:

Ciljevi:

Obezbeenje inputa proizvoaima kroz sniavanje cena i poboljanje kvaliteta

Poveanje prinosa unapreenjem opreme, mehanizacije i znanja u proizvodnji
Unapreenje skladinih prostora i upravljanje vlasnitvom nad uskladitenim
itaricama
Razvoj berzanske trgovine itaricama

Indikatori:

Povean prosean prinos penice i kukuruza

Poveane uskladitene koliine penice i kukuruza
Povean izvoz itarica
DUVAN:

Ciljevi:

Priprema sektora duvana na uslove i pravila EU

Iskorienje postojeih preradnih kapaciteta
Poveanje konkurentnosti

Indikatori:

Povean prosean prinos duvana

Poveana konkurentnost
10

Poveana porizvodnja i otkup domaeg duvana

EER:

Ciljevi:

Priprema sektora eera na uslove i pravila EU

Iskorienje postojeih preradnih kapaciteta
Poveanje konkurentnosi

Indikatori:

Poveana potronja eera za potrebe prehrambrene industirije

Povean prosean prinos eerne repe
Poveana konkurenstnost u proizvodnji eerne repe i eera

5. POLJOPRIVREDA BUDUNOSTI
Pored dominantne konvencionalne poljoprivredne proizvodnje zasnovane na korienju
seleksionisanog semenskog materijala i prirodnih grla, mineralnih ubriva, hemijskosintetikih sredstava za zatitu bilja i hormona rasta, danas su u svetu prisutna jo dva
meusobno divergentna koncepta budueg razvoja poljopirvrede i sektora proizvodnje hrana.
Organska poljoprivreda bazirana na proizvodnji takozvane zdravstveno bezbedne
hrane bez upotrebe eksternih inputa koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi, a
propagirana u funkciji odrivog razvoja agrarnih resursa i ivotne sredine;
GMO poljopirvreda bazirana na implementaciji GMO u poljoprivrednoj
proizvodnji, a u reprocelini proizvodnje hrane i na preradi i plasmanu proizvoda od
GMO.
U globalnim razmerama, inagurisanje organske poljoprivrede zapoeto je 1924. godine, a prvi
GMO dobijen je 1983. godine. A formulisanje zakonodavne regulative o organskoj
poljoprivredi i implementacij GMO u Srbiji datira tek od 2000- ih i potrebno je istai da se
njihova primena u praksi ne realizuje u skladu sa potrebama naih proizvoaa i potroaa
hrane.
U svetu je organska poljoprivreda neto to je svakodnevnica i najnormalnija pojava u
proizvodnji poljoprivrednih proizvoda. U odnosu na druge zemlje kod nas je situacija neto
drugaija, sa skronih 15.200ha ukljuenih u organsku poljoprivredu nalazi se tek na oko 47.
mestu, a po njihovom ueu u poljoprivrednoj povrini na 44. mestu u svetu. U naoj zemlji
ne postoji farma sertificirane za organsku poljoprivredu, to ukazuje na odreene barijere u
naem sitemu odnosno nedostatak propisa i zakona.
Pretea organske poljoprivrede kod nas nesporno je tradicionalno sakupljanje umskih
plodova i lekovitog bilja, a meu prvima u ovaj pokret i prelazak sa konvecionalne na
organsku poljoprivredu ukljuili su se proizvoai voa i povra. Organizovana proizvodnja
hrane po metodima organske poljopirvrede u Srbiji zapoeta je formiranjem Agrobiolokog
11

sistema Natura Vita (1986) u okviru Zadrunog saveza Srbije, programa Mo prirode
(1986) u HK Agroekonomika Beograd i Udruenja za proizvodnju hrane TERRAS
(1990) u Subotici. Od prvobitno tri organizacije u oblasti organske poljoprivrede u Srbiji
(1986-1990), danas je evidentan znaajno vei broj organizacija i asocijacija koje primenjuju
metode organske poljoprivrede u njivskoj proizvodnji, proizvodnji voa i groa, proizvodnji
inputa za organsku proivzodnju, proizvodnji i sakuplanju lekovitog bilja, tradicionalnoj
proizvodnji meda. Kao i u stoarskoj proizvodnji, peradi proizvoda iz organske poljoprivrede.
Treba napomenuti ta se podrazumeva pod GMO hranom, a to su organizmi u koje je ubaen
gen bakterije, gljive, nesrodne biljne vrste, ivotinje ili oveka; radi dobijanja odreenih
poboljanih karakteristika ve postojeih biljaka ili ivotinja odnosno naina ishrane.
Prednosti koje se navode pri korienju GMO jesu: poveanje prinosa, poboljanje nutricionih
karakteristika, poveanje otpornosti (npr. na bolesit).
Postoje i izvesni rizici korienja GMO kao na primer: prenos toksina sa jednih na druga bia
i stvaranje novih toksina, izazivanje alergijskih reakcija i sl. Naime, potrebno je jo dosta
istraivanja da bi GMO industrija pridobila stanovnito da je upotrebljavaju, jer trenutno
postoji dosta predrasuda. U Srbiji konkretno je potrebno za poetak doneti pravilnike i zakone
koji bi ispitivanja o GMO ishrani dovela na vei nivo i polako poela da se uvode u praksu.
Sa konkretnijim istraivanjima i rezultatima moda bi stanovnitvo vie bilo naklonjeno da
razume GMO i pokua da ga uvede u svakodnevnicu.

12

ZAKLJUAK
Teritorija Srbije moe se visoko vrednovati sa stanovitva raspoloivosti poljoprivrednog
zemljita i obradvih povrina. Naime, ona raspolae sa preko 5,7 miliona ha poljopirvrednog
zemljita Od njenog ukupno prostranstva na poljoprivredne povrine dolazi oko 64,7%, a na
obradive oko 45,1%.
Poljoprivredno zemljite po stanovniku iznosi 0,60ha dok obradiva povrina dostie 0,42ha po
stanovniku. U tom pogledu Srbija je ispred najveeg broja evropskih zemalja. Da se teritorija
nae zemlje moe smatrati aktivnom u poljoprivrednom smislu potvruje se time to se njen
veliki deo nalazi na ravniarskom podruju.
Zastupljena kombinacija prirodnih pretpostavki (klimatskih faktora, nadmorske visine,
reljefa) na naim prostorima pogoduje razvoju raznovrsne poljoprivredne proizvodnje.
Kvalitet zemljita je iznad evropskog proseka, stepen zagaenosi raspoloivog tla i voda je
nii nego u Evropskoj uniji, te Srbija sa osloncem na koncept organske poljoprivrede moe
postati znaajan proizvoa i izvoznik bioloki zdrave hrane.
Po mom miljenju Srbija treba da investira u obnavljanje i modernizovanje faktora
proizvodnje u poljopivredi. Treba da se modernizuje mehanizacija da bi se produktivnost
dovela na vii nivo, treba da se ljudski kapital obrazuje u pravom smeru i obavetava o novim
metodima proizvodnje. Posle ovog sveobuhvatnog opremanja treba se posvetiti to veoj
primeni metoda organske poljoprivrede, u kojoj vidim najvei potencijal za nau zemlju da se
izbori za trite u velikoj konkurenciji Evropske unije.
Kada se organska poljoprivreda dovede na jedan zadovoljavajui nivo, tek onda treba poeti
razmiljanja o GMO. Do tada treba sve nae snage da usmerimo na razvijanje i to bolje
iskoriavanje potencijala obradivog i bogatog tla koje poseduje naa zemlja.

13

LITERATURA:
1. Dr Devetakovi S., Dr Jovanovi-Gavrilovi B., Dr Rikalovi G., (2013), Nacionalna
ekonomija, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd
2. Dr Zaki Z., Dr Rikalovi G., Dr Stojanovi ., (2003), Institucionalne reforme i
tranzicije agroprivrede u Rpublici Srbiji, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd
3. Sajt Republikog zavoda za statistiku:
http://webrzs.stat.gov.rs/
4. Sajt Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije:
http://www.mpt.gov.rs/poljoprivreda.html?menu_id=9

14