PRIMENA 3D TAMPE U OBRAZOVANJU

3D PRINTING IN EDUCATION
Nenad Grujovi1 , Milan Radovi1 , Vladimir Kanjevac1, Jelena Borota1, Bogdan Kecman2
1
Mainski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija
2
Oracle Srbija
Sadraj U ovom radu prikazan je rezultat
dugogodinjeg naunog i nastavnog rada sa
studentima Mainskog fakulteta u Kragujevcu na
predmetu Brza izrada prototipova. Predstavljene su
osnove tehnologije 3D tampe i kako je ona povezana
sa drugim tehnolokim procesima brze izrade
prototipova. Posebna panja je ukazana na open
source projekat nazvan RepRap i 3D tampa koji se
bazira na toj tehnologiji pod nazivom RapMan i koji je
trenutno u upotrebi kao nastavno sredstvo u vie
stotina kola u Velikoj Britanji i Evropi.
Abstract This paper is a result of a longer period of
use of rapid prototyping system in Centre for
information technologies (CIT) at Faculty of
Mechanical Engineering of Kragujevac in educational
process. Here we present the basics of 3D printing
technology and how it relates to other technologies in
process of rapid prototyping. Special attention is given
to an open source project called RepRap and a 3D
printer based on that technology called RapMan that is
currently used as educational tool in hundreds of
schools all over United Kingdom and Europe.
1. UVOD
Brza izrada prtotipova (Rapid Prototyping RP)
predstavlja niz relativno novih, uglavnom adititivnih
tehnolokih postupaka, koji omoguavaju direktnu
proizvodnju sloenih objekata koristei kao ulaz 3D
digitalni geometrijski model[1]. Geometrijski model
moe se formirati korienjem nekog CAD programa
ili 3D skeniranjem postojeeg objekta[2] i kasnijom
obradoam rezultata (reverzni inenjering, Reverse
Engineering-RE)[3].

Slika 1. Lanac RP procesa[4]

Tehnologije za brzu izradu prototipova su danas prisutne u

irokom sprektru industrijskih oblasti zbog brojnih prednosti
koje nude.
Brzu izradu prototipova karakterie i uzajamna povezanost
sa reverznim inenjeringom koji predstavlja proces
umnoavanja postojeih delova, sklopova ili celog proizvoda
kada nisu dostupni crtei, tehnika dokumentacija ili
digitalni model. RP tehnike imaju u osnovi isti pristup. Iz
toga sledi da svi RP sistemi imaju slian lanac procesa koji
se sastoji od sledeih koraka: 3D modeliranje, konverzija i
prenos podataka, provera i priprema, izrada i
postprocesiranje. U zavisnosti od kvaliteta modela i
prototipa u koraku pripreme i postprocesiranja, proces se
moe ponavljati do postizanja odgovarajueg kvaliteta
modela[5]. Slika 1. ilustruje tok operacija u jednom RP
sistemu.
2. TEHNOLOGIJA 3D TAMPE
U okviru projekta nazvanog RepRap na Bath univerzitetu iz
Velike Britanije, razvijena je tehnologija koju je kompanija
Bits From Bytes dalje usavrila i 2005. godine tritu
ponudila svoj 3D tampa RapMan prvo u verziji 1.0 pa 2.0,
2.1[6]. Ove verzije RapMan 3D tampaa su imale samo
mehaniki deo dok se od klijenta oekivalo da upravljanje
mehanikom osmisli sam, tj da iskoristi reenja predstavljena
RepRap projektom. Bits From Bytes je 2009. godine
predstavio verziju RapMan3.0 tampaa koji je bio prva
verzija koja je sadrala i elektroniku koja je dala RapMan-u
mogunost samostalnog tampanja[7]. Ubrzo nakon razvoja
3D tampa RapMan je uvren u obrazovni sistem Velike
Britanije i danas se nalazi u preko 200 kola irom te zemlje.
Ova tehnologija spada u postupke koji koriste princip
nanoenja topljenog materijala u prostoru i njegovog
slaganja po slojevima nakon ega se formira eljeni objekat.
Kao materijal se koriste razni tipovi plastike razliitih boja.
Najei materijali u upotrebi su ABS i PLA, od kojih se
ABS dobija iz nafte (kao veina plastinih polimera) dok se
PLA pravi od skroba i biorazgradiv je u blago kiselom
kompostu na temperaturi od 60 0C. Pored ova dva koriste se
i ostali termoplasti (LDPE, HDPE, PP, uPVC, PVC, Nylon6,
PMMA i mnogi drugi).
RapMan predstavlja CNC (Computer Numerical Control)
mainu baziranu na postupku ekstrudovanja plastike u
prostoru. Postizanjem zadate temperature u zavisnosti od
vrste plastike vri se njena ekstruzija u vidu tanke niti
kojom se iscrtava sloj po sloj i tako vri tampanje
objekta-modela.

Na slici 2. je prikazan postutak 3D tampe. Na ovom

prikazu treba uoiti sledee delove: ekstruder i
platformu. Ekstruder (istiskiva) preko potisnog
mehanizma dovodi materijal do grejaa gde
postizanjem radne temperature istiskuje plastiku
obrazujui sloj (layer) na platformi. Ekstruder poseduje
mogunost kretanja po X i Y koordinatama. Nakon
zavrene prve operacije dolazi do sputanja platforme u
pravcu Z ose za debljnu sloja i sve je spremno za
naredni ciklus. Ekstruder kao i radnu platformu
pokreu step motori kojima se upravlja elektronikom
putem koje se vre podeavannja parametara
temperature, brzine istiskivanja materijala, debljine
sloja, kao i pozicioniranje glave grejaa u odnosu na
platformu.

koja se svodi na infiltriranje modela cijanoakrilatnim lepkom

koji pospeuje izdrljivost modela.
U Centru za informacione tehnologije Mainskog fakulteta u
Kragujevcu izraeni su neki od prototipova prikazanih
slikom 4.
Stalno se radi na usavravanju postupka 3D tampe kao i na
novim materijalima koji se mogu koristiti za tampu. Kao
dobar pokazatelj kontinuiranog usavravanja je i poslednja
verzija pod nazivom BFB 3000 koja koristi do tri ekstrudera
sa tri razliita materijala. Prikaz 3D tampaa RapMan 3.1 sa
jednim ekstruderom dat je slikom 5.

Materijal
Potisni
mehanizam
materijala

Ekstruder

Slika 4. Primeri izraenih delova

X-Y osa

Platforma

Sloj

Greja

Z osa

Slika 2. Postupak tampanja jednog sloja[8]

tampanje dela u zavnoj fazi tampe prikazano je
slikom 3.

Slika 5. BitsFromBytes RapMan 3.1 u prostorijama Centra

za informacione tehnologije Mainskog fakultetu u
Kragujevcu

Slika 3. Postupak 3D tampe

Ovako dobijeni delovi 3D tampom mogu imati
razliite primene, one su brojne i delovi se stalno
umnoavaju[9]. Poseduju i mogunost postprocesiranja

3. POSTUPAK IZRADE PROTOTIPOVA NA 3D

TAMPAU
RapMan tampa, kao i svaki drugi CNC, zahteva da se
proces pripremi u CAM programu.

CAM program analizira 3D objekat i priprema

komande za upravljanje RapMan-om. Za upravljanje se
koristi standardni jezik G-Code. Za RapMan postoje 2
osnovna CAM paketa. Prvi je potpuno open-source i
zove se Skeinforge[10] i radi na svim danas dostupnim
operativnim sistemima. Ovaj program nudi velike
mogunosti za kastomizacuju procesa tampe ali je
prilino komplikovan za korienje i nema nikakav
korisniki interface. Drugi CAM paket je AXON[7] i
to je paket koji nudi firma Bits From Bytes (besplatno);
zasnovan je na Skeinforge paketu ali ima svoj grafiki
interfejs. Na alost, AXON radi samo na Microsoft
Windows operativnom sistemu.

dok se professional verzija plaa). Radno okruenje

aplikacije Netfabb Studio Basic prikazano je slikom 6.
Netfabb Studio basic aplikacija koja se moe koristiti za
reavanje jednostavnijih problema sa STL fajlovima, dok se
ozbiljniji problemi moraju reavati pomou specijalnih
aplikacija (na primer NetFabb Studio Professional)[7].
Nakon popravki eventualnih nepravilnosti STL fajla vri se
njegovo uitavanje u Axon softver. Interfejs radnog
okruenja Axon softvera prikzan je slikom 7.
Najznaajniji parametri procesa koji se mogu podesiti u
Axon softveru su: Layer Thickness debljina sloja,
Temperature radna temperatura ekstrudovanja
materijala, Support option oslonac pri tampi za delove
u vazduhu. Vizuelizacija oslonca oznaenog zelenom bojom
moze se videti na slici 8.

Slika 6. STL fajl uitan u Netfabb Studio basic

Uobiajen postupak izrade prototipa podrazumeva
sledee korake: izradu 3D modela, uvanje modela u
formatu koji CAM paketi umeju da prepoznaju (STL),
uklanjanje moguih nepravilnosti u STL formatu,
prevoenje CAM paketom u G-kod i na kraju
tampanje modela.

Slika 8. Model generisan u CAM paketu Skeinforge

Nakon podeavanja parametara tampe, vri se prevoenje
fajla u G-kod Tako dobijeni fajl se uitava na SD karticu sa
koje se pokree u tampu.
U Centru za informacione tehnologije Mainskog fakulteta u
Kragujevcu u upotrebi je 3D tampa RapMan 3.1.
Uzimanjem podataka metodom Reverznog inenjeringa(RE)
na osnovu CT (Computer Tomography) snimaka i kasnijom
obradom dobijen je referentni model na osnovu koga je
izraen CAD model. U CIT-u je upotrebom 3D tampaa u
okviru kursa Brza izrada prototipova[4], izraen model
prljena (slika 9). Model je izraen od plastike tipa PLA koja
je biorazgradiva. Izrada je trajala neto vie od 4,5 asa.
Nakon skidanja sa radne platforme osnovno postprocesiranje
sastoji se u paljivom uklanjanju oslonca (engl. support).
Kao konaan rezultat dobijen je model prljena prikazan
slikom 9. Izvreno je poreenje dimenzija dobijenog modela
sa modelom generisanog softverom i utvreno je odlino
dimenziono slaganje.

Slika 7. STL fajl uitan u Axon Software

Axon softver podrava STL format. Prilikom uvoza
STL formata moe doi do problema koji su posledica
nekih nedostataka prilikom samog modeliranja objekta.
Greake u STL fajlu je mogue otkloniti u aplikaciji
Netfabb Studio (verzija basic je slobodno dostupna

Modeli dobijeni ovim postupkom 3D tampe mogu imati

raznovrsne primene poev od dobijanja koncepcijskih do
funkcionalnih delova. U Centru za informacione tehnologije
3D tampa RapMan 3.1 koristi se u procesima izvoenja
nastave i vebi iz predmeta Brza izrada prototipova. Pored
RapMan 3D tampaa u Centru za informacione tehnologije
je u upotrebi i 3D tampa ZPrinter 310 prikazan slikom 10,
koji se takoe koristi u prosecu nastave.

Za razliku od 3D tampaa ZPrinter 310 System[11]

koji je skup po svim parametrima poev od materijala
koji koristi, vremena izrade dela do odravanja,
korienje 3D tampaa RapMan 3.1 prua dobru
polaznu osnovu u procesima edukacije. Njegovom
primenom svaki ak, student, za kratko vreme moe
ovladati tehnikama brzih proizvodnih tehnologija.
Malobrojne prednosti u odnosu na profesionalne 3D
tampae ogledaju se u viestruko nioj ceni, nainu
odravanja i pre svega efikasnosti upotrebe kao
nastavnog sredstva.

Slika 9. Model prljena izraen u Centru za

informacione tehnologije Mainskog fakulteta u
Kragujevcu

tehnologija u industriji, ove savremene tehnologije su za

kratko vreme omoguile dostizanje niza ciljeva koje
moderno trite definie, kao to su primarni zahtevi
skraenja vremena do pojave proizvoda na tritu i
smanjenje cene proizvoda. Iz svega se namee i potreba
obrazovanja novih generacija strunjaka u oblastima RP i
RE.
Akreditovan kurs Brza izrada prototipova, razvijen na
Mainskom fakultetu u Kragujevcu je zbog svog znaaja i
kavliteta nagraen kao najbolji u Srbiji u okviru WUS
Austrija CDP programa za razvoj novih nastavnih
programa[4]. Pored specijalista u ovim oblastima, znaajna
je i mogunost ukljuivanja ire kolske populacije u
korienje ovih tehnologija, poev od osnovnih i srednjih
kola, do netehnikih fakulteta.
Mogunosti koje se otvaraju u okviru nastave npr. likovne
umetnosti, dizajna kroz olakanu izradu skulptura ili istorije
kroz 3D replike istorijskih eksponata ili geografije izradom
reljefa, svakako nije kompletan spisak ideja na koje ovaj rad
treba da ukae. Iskustva steena u CIT-u mogu biti dobra
polazna osnova i podrka naznaenoj popularizaciji ove
savremene tehnologije u kolskom sistemu i svakako treba
oekivati da se u nekom trenutku kole strateki ukljue u
ove procese, kao to je to uraeno sa informatikom. Na
kraju, treba napomenuti da su i sami koautori ovog rada
uesnici obrazovnog procesa, studenti Mainskog fakulteta u
Kragujevcu.
LITERATURA

Slika 10. ZPrinter 310 System u prostorijama Centra za

informacione tehnologije Mainskog fakulteta u
Kragujevcu
4. ZAKLJUAK
Savremeni RP sistemi su razvijeni na bazi proverenih i
usavrenih tehnologija i, kao takvi, mogu imati iroku
primenu u procesima razvoja proizvoda, sa druge
strane takozvana open source reenja kakav je
RapMan mogu doprineti boljem shvatanju naina rada
brzih proizvodnih tehnologija kao i njihovu primenu u
nauno-istraivakom radu. Iako je RP relativno nova

[1] Harrison P., Rapid Prototyping user guide, Faculty of

computing Sciences and Engineering, De Montfort
University, Leicester, 2003
[2] Trajanovi M., Mani M., Mii D., Vitkovi N.,
Ekspertni sistem za odabir metoda 3D skeniranja
fizikih objekata, YU info 2005, Kopaonik
[3] Trajanovi M., Mani M., Mii D., Vitkovi N.,
Upotreba tehnika reverzibilnog inenjerstva na primeru
kaike varalice, (Zbornik radova,YU info 2006,
Kopaonik
[4] Grujovi N., Brza izrada prototipova-rapid prototyping,
skripta izdata u okviru WUS Austria CDP+ 141-2004,
Mainski fakultet Kragujevac, 2005
[5] Trajanovi M., Grujovi N., Milovanovi J., Milivojevi
V., Raunarski podrane brze proizvodne tehnologije,
Mainski fakultet Kragujevac, 2008
[6] www.reprap.org
[7] www.bitsfrombytes.com
[8] Gibson I, Rosen DW, Strucker B., Aditive
Manufacturing Technologies, Rapid Prototyping to
Direct Digital manufacturing, s.143-156. Springer New
York Heidelberg Dordrecht, London
[9] Pham D.T., Gault R.S., A comparison of rapid
prototyping technologies, International Journal of
Machine Tools and Manufacture, Elsevier Science,
(ISSN 0890-6955), Volume 38, Number 10, October
1998, s. 1257-1287
[10] http://fabmetheus.crsndoo.com/
[11] www.zcorp.com