1

Edicija
Poezija

Danijela Jovanovi
AFROAMERIKA POEZIJA
Copyright by Danijela Jovanovi & BKG, 2015.
Balkanski knjievni glasnik
Marijane Gregoran 69, Beograd
Andreja Volnog 15, Sremski Karlovci
Majke Tereze 23, Pritina
Hamdije emerlia 37, Sarajevo
Zvonimirova 1, Zagreb
Luke Matkovia 19, Herceg Novi
www.balkanskiknjizevniglasnik.com
Urednik edicije
Duan Gojkov
Za izdavaa
Duan Gojkov
Lektura i korektura BKG
Beograd, 2015.

Danijela Jovanovi
AFROAMERIKA POEZIJA

Afroamerika poezija
Afroamerika knjievnost predstavlja poseban
korpus knjievnih dela napisanih od strane knjievnika
afrikog porekla a koji su iveli i ive u SAD. Kao poetak,
odnosno priznavanje ove knjievnosti uzima se
objavljivanje zbirke poezije Filis Vitlij, Pesme o razliitim
temama (Phillis Wheatley, "Poems on Various Subjects,"
1773). Zbirka je bila objavljena u Londonu poto su je
izdavai iz Bostona, gde je Vitlij ivela kao robinja, odbili.
Izdavanje zbirke su pomogli vlasnici pesnikinje, porodica
Vitlij, koja ju je kupila kada je ona sa svega sedam godina
bila dovedena iz Senegala. Odmah po objavljivanju
zbirke, pokrenut je postupak pred sudom u Bostonu radi
utvrivanja da li je Filis zaista autorka pesama zbog
opteg uverenja da Afroamerikanci nisu sposobni da piu
poeziju. Filis se uspeno odbranila na sudu i ta njena
odbrana se uzima kao prvo priznavanje i, na neki nain,
ustanovljavanje afroamerike literature.
Pojavljivanju i odbrani ove zbirke prethodila je
veoma bogata usmena afroamerika literarna tradicija
5

iji koreni seu do pojave prvih robova na tlu Severne

Amerike u 17. veku. Naroito je bila rasprostranjena
poezija koja je, kasnije, u sebi sadravala i druge forme
poput duhovnih pesama (Negro Spirituals), gospel
pesama koje takoe predstavljaju vrstu duhovnih
pesama, bluza, itd. I usmena i pisana poezija iz perioda
do Graanskog rata kao najeu temu ima ropstvo. Sa
ukidanjem ropstva se i teme menjaju, javljaju se
razmiljanja o pitanju jednakosti, rasnoj segregaciji,
graanskim pravima... Tokom 20-tih i 30-tih godina XX
veka razvija se pokret poznat kao "Harlemska
Renesansa" koji je skrenuo panju na stvaralatvo
Afroamerikanaca koje je i dalje bilo odvojeno od glavnog
toka amerike kulture. To je bio period velikih promena masovna industrijalizacija kojoj je podsticaj dao Prvi
svetski rat zahtevala je radnu snagu usled ega dolazi do
premetanja stanovnitva iz ruralnih krajeva u urbane, a
to je, opet, za posledicu imalo migraciju afroamerikog
stanovnitva sa juga Amerike ka velikim industrijskim
centrima na severu zemlje. Tome je doprineo i
institucionalizovani rasizam na jugu koji je uveden tokom
70-tih godina 19. veka kad su beli konzervativci preuzeli
vlast i nizom zakonskih mera uveli rasnu segregaciju
liavajui Afroamerikance graanskih i politikih prava.
Iako je centar pokreta "Harlemske Renesanse" bio u delu
grada Njujorka, Harlemu, on je uticao na mnoge crne
pisce irom SAD kao i na one koji su iveli u Parizu a koji
6

su dolazili iz francuskih kolonija u Africi i na Karibima.

Meu mnogim pesnicima iz ovog pokreta vano je istai
Lengstona Hjuza koji je 1922. objavio zbirku poezije
"Knjiga amerike crne poezije" (Langston Hughes, "The
Book of American Negro Poetry", 1922.) koja je sadrala
pesme najtalentovanijih pesnika tog perioda. Ovo je bila
prva zbirka afroamerike poezije koja je stigla do iroke
publike, ukljuujui i belu. Kao kraj Renesanse uzima se
1929., godina pada Berze i poetak Velike depresije. Iako
relativno kratkog daha, Renesansa je imala veliki znaaj
za afroameriku knjievnost jer, pre nje, knjige
Afroamerikanaca su itali samo Afoamerikanci dok sa
pojavom Renesane one stiu do iroke italake publike i
time postaju zvanini deo amerike kulture.
Tokom 40-tih pa sve do kraja 60-tih godina 20.
veka, u SAD se iri Pokret za ljudska prava koji je bio
usmeren na ukidanje rasne segregacije na jugu.
Afroameriki pisci svojim pisanjem jaaju ovaj pokret
pritom utiui na formiranje afroamerikog identiteta
unutar amerikog drutva. U ovom periodu se pojavljuje
i veliki broj pesnikinja Afroamerikanki meu kojima je
najpoznatija Gvendolin Bruks (Gwendolyn Brooks) koja je
za svoju zbirku poezije "Eni Alen" ("Annie Allen") dobila
Pulicerovu nagradu 1949. i time postala prva osoba
afroamerikog porekla kojoj je bila dodeljena ova
nagrada. Tokom 70-tih godina, afroamerika poezija
postaje prihvaena i od strane akademskih krugova kao
7

legitimni ali poseban deo amerike knjievnosti i time

ulazi i u udbenike.
Danas se moe rei da ova poezija prevazilazi
odrednicu afroamerika u smislu izbora tema koje su
raznovrsne a, takoe, i stila. Meutim, iako je postala
deo amerike kulture na koju je izvrila i jo uvek vri
veliki uticaj, ona i dalje ima poseban identitet izgraivan
vekovima mimo zvanine kulture i njenih institucija.

Sodurner Trut (Sojourner Truth)

1797-1883.
Roena je kao Izabela Bomfri (Isabella Baumfree) u
u dravi Njujork, na imanju Johana Hardenberga,
holandskog naseljenika. Roditelji su joj bili robovi u
vlasnitvu porodice Hardenberg. Sa devet godina je bila
prvi put prodata za 100 dolara, zajedno sa stadom ovaca.
1799. godine drava Njujork je poela da uvodi
postepeno oslobaanje robova ali je Zakon o aboliciji u
toj dravi stupio na snagu tek 4. jula 1827. godine. Iste
godine, Izabela je pobegla od svog tadanjeg vlasnika. U
godinama koje su usledile, luta po zemlji, propovedajui.
1843. g. menja ime u Sodurner Trut (Sojourner, eng.
posetilac, neko ko privremeno boravi negde; Truth, eng.
istina). Na neko vreme se pridruuje Udruenju za
obrazovanje u Masausetsu, koje se zalagalo za ukidanje
ropstva, davanje prava glasa enama i za pacifizam.
1850.g. su bili objavljeni njeni memoari. Tokom
graanskog rata radi u izbeglikom logoru za osloboene
robove u dravi Virdinija. Iste godine upoznaje
Abrahama Linkolna. Po zavretku graanskog rata
nastavila je da radi sa izbeglicama sa Juga. Sve do svoje
9

smrti se zalagala da se osloboenim robovima dodeli

zemlja na Jugu na obradu, ali bez uspeha. Bila je veliki
protivnik smrtne kazne i svih vidova represije. Umrla je
1883. godine u 86. godini ivota.
"Zar ja nisam ena" je govor koji Sodurner Trut
odrala na Konvenciji enskih prava u Akronu u Ohaju
1852. Erlin Stetson (Erlene Stetson, ro. 1949.) je ovaj
govor, ija tana kopija nije sauvana, pretoila u pesmu
(Prim. prev.)
Zar ja nisam ena?
Ovaj ovek kae
da eni treba pomoi kada ulazi u koiju
i preneti je preko bare,
i da ena uvek treba da ima najbolje mesto.
Niko mi nikad nije pomogao da uem u koiju,
ili da preem preko bare,
niti sam igde imala najbolje mesto...
Pa, zar ja nisam ena?
Pogledajte me!
Pogledajte moje ruke!
Kopala sam i sadila
i skupljala u ambare
i nijedan muakarac mi ravan nije bio...
Pa, zar ja nisam ena?
Mogu da radim
10

i da jedem koliko i bilo koji mukarac i da istrpim bievanje Pa, zar ja nisam ena?
Rodila sam trinaestoro dece i gledala kako ih
gotovo sve prodaju u ropstvo.
I kad sam ispustila majinski krik,
samo me je Isus uo...
Pa, zar ja nisam ena?
Ovaj mali ovek u crnom kae
da ena ne moe da
ima ista prava kao mukarac
jer Isus nije bio ena.
A kako je va Isus nastao?
Od Boga i od ene!
Mukarac nije imao nita s tim!
Ako je prva ena koju je Bog stvorio
imala snagu da ceo svet okrene naglavake,
onda e sve ene zajedno imati snagu da ga vrate
na pravo mesto.

11

Angelina Veld Grimke

(Angelina Weld Grimke)
1880-1958.
Roena je u Bostonu u meovitom braku. lanovi
njene porodice su pripadali i robovima i robovlasnicima.
Radila je kao nastavnik knjievnosti u Vaingtonu. Kasnije
se preselila u Njujork. Pesme su joj bile objavljivane u
asopisima kao i u antologijama afroamerike poezije
(The Poetry of the Negro, 1949., 1970.; American Negro
Poetry, 1963.).
Tama
Danju, to je obino drvo,
Nou, njegova senka
Lii na ruku, ogromnu i crnu,
Sa prstima dugim i crnim.
Po cele noi kada duva vetar,
Ta crna ruka kucka i kucka
Po ciglama
Kue belog oveka.
12

Po ciglama malim i boje krvi.

Da li je to zaista crna ruka
Ili je samo senka?

13

Efi Li Njusam
(Effie Lee Newsome)
1885-1979.
Roena je u Filadelfiji. Najvie je pisala pesme i
prie za decu. Neke od njenih pesama su bile zastupljene
u antologijama afroamerike poezije (The Poetry of the
Negro, 1949., 1979.; American Negro Poetry, 1963.)
Jutarnje Svetlo
Skuplja rose
U Africi, male, crne deake, tzv. ljudske metle, prve
su slali u dungle ispred evropskih istraivaa, da ugaze
travu i utabaju staze, neretko nailazei na hijene i
leoparde. Zvali su ih skupljai rose.
Brat svitaca Isto kao to svici osvetljavaju put nou,
On osvetljava put ujutru Kupajui se u rosi dok grabi napred
Kroz opasnosti i tajne
14

Jo neprobuene tropske zore.

Gledajte tog malog crnog deaka,
Nagog crnog deaka,
Kako svojim malim telom isti
Teke i bremenite suze noi,
Pravei stazu prema jutarnjem svetlu
Za tropskog putnika.

15

Desi Redmon Foset

(Jessie Redmon Fauset)
1888-1961.
Roena je u Nju Dersiju. Obrazovanje je stekla na
univerzitetu u Filadelfiji. Vei deo profesionalnog ivota
je provela kao nastavnik. Pesme su joj objavljivane u
asopisima i antologijama afroamerike poezije.

Tue
Dragi, kada sedimo u toj tihoj sobi
Mazei se kao i svi ljubavnici,
Smejui se i lagano dodirujui u mrakuKakva se to promena desi u tebi?
Kada prinese svoju finu ruku mojoj kosi,
Pogled ti postane tuan i dalek.
"Crna kosa," promrmlja tad, "tako sjajna i meka,
Lepa i glatka kao gavranova krila;
Ne, zlatne lokne nikad joj nee biti ravne."

16

Zato svake noi kae to isto?

Zamiljeno i mrmljajui.
Reci mi, ta devojka iz tvoje mladosti,
Koju si voleo nekada davnoDa li je imala plave oi?
A kosa, da li joj se sijala
zlatnim sjajem?
Da li ti ona dolazi svake noi,
Izranjajui kao duh iz dubina prolosti?
Eto, pogodila sam! Lako je bilo.
Ne, nisu potrebni izgovori: ovako malo me briga.
I ja sam znala jednog mladiaPlave oi je imao i tako lepu zlatnu kosu.

17

Fenton Donson (Fenton Johnson)

1888-1958.
Roen je u ikagu gde je proveo vei deo ivota.
Bio je urednik vie knjievnih asopisa. Objavljene su
sledee zbirke njegove poezije: A little Dreaming, 1913.;
Visions of the Dusk, 1915.; Songs of the Soil, 1916. Pesme
su mu zastupljene i u antologijama afroamerike poezije.
Vladari
Kau da bi mnogi kraljevi
u izmuenoj Evropi prodali
svoju krunu za jedan dan sree.
A ja sam sreo jednog
koji je u rukama drao
krunu sree.
U Lombardi ulici, u Filadelfiji, dok se
no sputala na zemlju,
ugledao sam radnika crnjeg od
noi bez meseca.
Sedeo je na tronu od
etiri daka, maui rukom kao
imperator dok su dva deaka
18

svirala na gitarama neke vesela

regtajm melodije.
Neka je blagosloven vladar
koji vlada u Lombardi ulici
u Filadelfiji.

Skerletna ena
Nekada sam bila potena kao
Devica Marija ili svetenikova ena.
Moj otac je radio za gospodina Pulmana1
i za napojnice belih ljudi, ali
umro je dva dana nakon to mu je
osiguranje isteklo.
Zato sam morala da ponem da radim.
Sve to sam imala bilo je
moje obrazovanje bele devojke
i lice koje se svialo mukarcima
obe rase.
I stiglo me gladovanje.
Pa kad je Velika Lizi, koja je
drala kuu za belce,
dola kod mene sa priama
o bogatstvu koje mogu stei
ako prodam svoju vrlinu,
okrenula sam se grehu.
19

Sad mogu da popijem vie

dina od bilo kojeg mukaraca
u okolini.
Din je bolji od sve vode Lete.

20

Melvin B. Tolson (Melvin B. Tolson)

1898-1966.
Roen je u dravi Misuri gde je zavrio Linkoln
univerzitet a potom je magistrirao na univerzitetu
Kolumbija. Radio je kao profesor na razliitim
univerzitetima. Objavio je vie zbirki poezije.
Morska kornjaa i ajkula
udna ali istinita je pria
O morskoj kornjai i ajkuli
O nagonu slabih da preive
U crnim dubinama okeana.
Gonjena glau
Od ambisa do pliaka
Desi se da ajkula proguta
Morsku kornjau celu.
Lukavi reptil se zatim
Uvue u svoj oklop
-to je pravo umeeUvue i glavu i kande
21

Koje mogu da pocepaju

ak i tvrdu kou nosoroga
Ili krokodila.
U ajkuli,
Morska kornjaa pone da se
Izvlai iz oklopa svog
Da bi se nala u mranom paklu
ajkulinog stomaka;
I onda... onda...
Stranim eljustima
Koje ak i metal mogu da pregrizu,
Kornjaa grize...
I grize... i grize...
eljustima kri sebi put,
(gadnog li prizora)
Put ka slobodi,
Put koji vodi to dalje od
Crnila
Stomaka ajkule.

22

Lengston Hjuz (Langston Hughes)

1902-1967.
Roen je u Doplinu u dravi Misuri. Zapoeo je
studije na Kolumbija univerzitetu koje je prekinuo kako
bi radio na teretnim prekookeanskim brodovima
zahvaljujui emu je posetio Evropu i Afriku. Po povratku
u Ameriku zavrava studije u Pensilvaniji. Postaje jedan
od idejnih voa Harlemske Renesanse. Bio je urednik
prve antologije afroamerike poezije "The Book of
American Negro Poetry," 1922. Dobitnik je niza nagrada
za poeziju, izmeu ostalih i nagrade Gugenhajm kao i
nagrade koju dodeljuje Amerika akademija umetnosti.
Napisao je veliki broj romana, kratkih pria, pria za
decu, pozorinih komada.

Crnac pria o rekama

Za Dibou
Poznavao sam reke:
Poznavao sam reke drevne kao sam svet i starije
od
strujanja ljudske krvi u venama.
23

Moja dua je postala duboka kao reke.

Kupao sam se u Eufratu kad su zore jo bile
mlade.
Izgradio sam kolibu blizu Konga koji mi je pevao
uspavanke.
Gledao sam Nil i izgradio piramide tik iznad
njega.
uo sam pesmu Misisipija kada se Ejb
Linkon spustio njim do Nju Orleana, i video sam
njegova mutna nedra kako postaju zlatna pri
zalasku sunca.
Poznavao sam reke:
Drevne, tamne reke.
Moja dua je postala duboka kao reke.

Mislio sam da elim Tanger

Sada znam
Da je Notrdam u Parizu,
I Sena je sada za mene
Vie od krivudave linije na mapi
I imena iz pria putnika.
24

Sada znam
Da postoji Kristalna Palata i u Antverpenu
Gde stotine ena prodaje svoja naga tela,
I da none dame
ekaju mornare na dokovima enove.
Sada znam
Da se veliki zlatni mesec
Zaista uzdie iznad umaraka palmi
U Africi
I da se zvuci tam-tama uju
Na seoskim trgovima ispod stabala manga.
Sada znam
Da je Venecija puna crkvenih kupola
I mrea kanala,
A da je Tanger belina ispod sunca.
Mislio sam
Da elim Tanger,
Ili gargojle Notrdama,
Ili Kristalnu Palatu u Antverpenu,
Ili zlatni mesec u Africi,
Ili crkvene kupole i mreu kanala.
Srea se nigde ne da pronai,
25

Jedna stara budala je rekla,

Ako je ovek ne nosi u sebi.
Sigurno je da je
Notrdam u Parizu,
Ali mislio sam da je Tanger ono to elim.

Vrteka
Gospodine, gde je odeljak
Dim Vrane2 na ovoj vrteci,
Hteo bih da se provozam?
Na jugu, odakle ja dolazim,
Beli i crni ne mogu da sede zajedno.
Dole na jugu, u vozu,
Postoji odeljak Dim Vrane.
A u autobusima, mi sedimo pozadi Ali na vrteci nema pozadi!
Gde je konji na ovoj vrteci
za dete koje je crno?

26

Gvendolin B. Benet
(Gwendolyn B. Bennett)
1902-1981.
Roena je u Teksasu ali je odrasla u Njujorku.
Predavala je umetnost na univerzitetu u Vaingtonu
(Howard University). Pesme su joj zastupljene u
antologijama afroamerike poezije.
Crnoj devojci
Draga mi je tvoja tama
I okruglo crnilo tvojih grudi.
Draga mi je ta tiha tuga u tvom glasu
I tamne senke nad kojima tvoji nemirni kapci
poivaju.
Neto od drevnih kraljica
Izbija iz tvog gipkog i nehajnog hoda
I neto od okovane robinje
Odzvanja u ritmu tvog govora.
O mala, crna devojko,
Koja si roena da bude praena tugom,
27

Zadri u sebi sve od kraljica,

A zaboravi da si jednom bila robinja,
I nek se onda tvoje sone usne razvuku i glasno
se nasmej sudbini!

28

Kaunti Kalen (Countee Cullen)

1903-1946.
Roen je u Njujorku. Studije je zavrio na Harvardu.
Vei deo ivota je radio kao nastavnik u dravnim
kolama u Njujorku. Dobitnik je nagrade Gugenhajm.
Za jednu enu koju znam
Ona misli da ak i na nebu
Njena klasa spava i hre do kasno,
Dok jadni, crni heruvimi ustaju u sedam
Kako bi obavili prvo nebesko pevanje.

Incident
Jednom sam se vozio po Baltimoru,
Srca i due punih radosti
I video sam jednog iz Baltimora
Kako gleda pravo u mene.
Imao sam osam godina i bio sam ba mali,
Ni on nije bio nita stariji, a ni vei.
29

I tako, osmehnuo sam mu se, na ta se on

Isplazio i nazvao me: "Crnja."
Video sam ceo Baltimor,
Jer bio sam tamo od maja do decembra;
Ali od svih stvari to sam video
Jedino se seam toga.

30

Frenk Maral Dejvis (Frank Marshall Davis)

1905 1987.
Roen je u dravi Kanzas, u Arkanzas Sitiju gde je
zavrio dravni univerzitet. Radio je kao novinar i urednik
afroamerikog asopisa u ikagu.
Dil Donson, Dr.
Dil Donson
Je imao etiri diplome fakulteta
Znao uzrorke ovoga
I poslednice onoga
Umeo da dri govore na latinskom
da aska na grkom
I nauivi sve te stvari
Umro je od gladi
Jer da predaje dozvoljeno mu bilo nije
A uvar da bude on hteo nije.
Slike Juga
ujte vi slikari,
elim sliku izgladnelog crnca
31

I sliku izgladnelog belca

Prikaite ih kako se tuku i rvu po crnoj zemlji
Neka im lica budu osvetljena mrnjom
A iznad njih neka stoji vlasnik plantae
Bi nek mu bude u stisnutoj, crvenoj pesnici
A iz prepunih mu depova nek vire dolari
Poispadali iz pocepanih pantalona one dvojice
Koji se tuku
Ja u onda tu sliku nazvati
Portret Juga.
Kukuruz, boranija, meso
Sirup i slatki krompir
Nije im bitno ko ih jede.
Pupoljci pamuka,
Belji od snobovskog lica
ene vlasnika plantae,
Oni se nikad ne povuku u uasu
Na dodir crnih ruku beraa.
A kad naie najezda insekata
Ne, oni ne alju izvidnika
Koji posle izvetava:
Ovo je privilegovana plantaa
Neemo mi nju, mi elimo samo pamuk crnja.
Smrt
Jurei u svojim brzim koijama
Ili prikradajui se lagano, oslonjena na tap
32

Ne njuka samo oko pragova obojenih;

Glad, bolesti, nesree, oskudica
Sramote drutvenu tradiciju
Jer bez diskriminacije odabiraju svoje rtve
Umesto da potuju redCrnci poslednji!
Ali uglavnom
ivot jednih i drugih tee
Potpuno odvojenim tokovima.
Izdeljite svoju sopstvenu statuu Boga.
Neka bude plav kao vikinki kralj
Nebeski car rasne podvojenosti
Koji stavlja ogradu oko Dim Vrana odeljka
Negde po obodima nebesa
Gde e boraviti
Crnje svesne svoje inferiornosti
U odnosu na svoju belu brau i sestre
Iz Metodistike Episkopalne Crkve na Jugu.
Ili
Neka taj bog bude Bog osvetnik
Koji kanjava paklenim ognjem
One koji su linovali, na obarau brze erife,
Grameljive vlasnike zemlje, nadzornike robova
I dok se peku, crni hriani
Ih neko vreme gledaju kako se mue
A zatim se okrenu i pou zlatom poploanim
33

ulicama Raja
I tamo, u najboljem kraju
I u najveim kuama
Gozde se medom i mlekom.
Tako barem kau svetenici
U malim crkvama za obojene.
Naravno
Da nema meanja
Izmeu rasa.
Takvo neto je nezamislivo.
A opet,
ena gradonaelnika Mobtauna
Redovno ide u posetu specijalisti u Atlanti
Zbog sifilisa koji je dobila od mua
A koji je on dobio od njihove mlade
Kuvarice mulatkinje
A ona od efa policije
On, opet, od pralje
Koja je sifilis zaradila
Od mladog sina
Najbogatijeg vlasnika plantae
I to jednu no pre one noi
Kad je mladi sin vodio rulju
Da linuje
Ono crno ubre koje se usudilo
Da provali u spavau sobu
Farmerove ene34

Ali,
Kao to je ve reeno,
Nema meanja izmeu rasa, ne...
Nemamo mi ovde ni Socijaliste ni Komuniste,
A na farmerski sindikat je vie
Kao pogrebno preduzee.
Zato imamo demokratiju
U najboljem izdanju:
Amerike starosedeoce
Kolevku nacije
Nedodirnutu stranim uticajem
Snani individualizam
Svaki ovek moe postati predsednik
Jednakost mogunosti
to, kad se prevede, znai:
Bogati postaju jo bogatiji
Veliki vlasnici plantaa postaju jo vei
Kontroliui i zemlju i gradove
Preko svojih marioneta politiara
Hranei svoje bele berae i farmere
Rasnom mrnjom dobrom za duu
Bacajuio im mrvice sa svog stola
Jer znaju
Da ih mrnja odvraa da ne vide sopstvenu
nesreu i jad.
Ti jadni belci, puni prezira za svoje crne susede
35

Zbog svoje bledunjave superiornosti

ive u trulim atrljama
Sa zemljanim podom
Punim crva, pacova
I mrave dece
(Siromatvo tu spava na ulaznim vratima.)
Zarobljeni na svom parencetu zemlje
Dugovima prema vlasniku plantae;
A kada umru, bace ih u crne rake
Gde im oglodane kosti mirno lee
Jer su na belakom delu groblja
I tako su i u smrti odovojeni
Ba kao i njihovi oevi pre njih.
Bez obzira na trokove
Jer pare se uzimaju od poreza koji
Daju siromani farmeri,
Za svaku rasu
Moraju da postoje posebne prostorije
I posebne javne ustanove.
U osiromaenim belim kolama
Ui se rasistika ideologija
Dok se u polusruenim zgradama
Za crnu decu
Ue zanati,
Pisanje i malo raunanja
I to izmeu branja pamuka i setve.
I, naravno,
36

Zvaninici vode rauna

O tome da zatvori ne budu suvie dobro
obezbeeni
Kako bi onima koji bi da liuju bilo zgodno.
Postoje i oni koji kau
Da crnci bez prava glasa nikad ne dobiju
Povraaj poreza
Ali,
S obzirom da ih je tako mnogo po zatvorima
Drava plaa za njihovo uvanje
Jer treba platili sve te silne gvozdene reetke i
lance
Tako da i ne zaluuju vraanje poreza.
Logika je vie nego jasna.
U svitanje,
U prostrana polja oni iduBerai, kopai, najamni radnici
Crni i beliOstavljajui iza sebe
Drvene atrlje
Izvijajui bolna lea
Sporo, kao prebijene make,
Prebiraju po pamuku
Beru ga, mrtvog i svikasto belog,
I ubacuju u razjapljene dakove
Pokretne grobnice
37

Za meka tela
Junjake najvee industrije
Dok odmah tu pored
Nadglednik stoji
Guei duh
Slomljenih radnika
Sve dok
Potpuno iznureni i neupotrebljivi
Ne budu strpani
U crnu zemlju koja ih spremno ekaTu drugu po veliini junjaku industriju.
Vi graditelji nove Amerike
Vi apostoli drutvene promene
Ovde je bremenita zemlja
Ovde su koreni nacije
Ali usev koji se ovde gaji je mrnja i siromatvo.
Mi sami nikad nita neemo promeniti.
Crncima nedostaje smelost,
Siroti belci nemaju mozga
A veliki vlasnici zemlje ne ele nita da promene.
Vi pobornici Progresa
Komunisti, socijalisti, demokrate, republikanci
Eto kakva je dananja slikaNe, nije nimalo lepa za gledanje.
Ali boja i novo platno su pred vama.
Pa, hoete li rei,
38

To se mene ne tie
Ili ete naslikati neto novo
Kako bi portret Juga
Mogao da se smesti
U suncem osvetljeno predvorje
Idealne Amerike?

39

Helen Donson (Helene Johnson)

1906-1995.
Roena je u Bostonu. Visoko obrazovanje je stekla
na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Bila je najmlai
lan grupe pisaca koji su bili aktivni tokom Harlemske
Renesanse. Pesme su joj bile objavljivane u asopisima
kao i u antologijama afroamerike poezije.

U boci
Gore, na treem spratu
Biblioteke u 135. ulici
U Harlemu, videla sam malu
Bocu napunjenu peskom, braon peskom,
Istim onakvim od kakvog deca na plai
Prave kolae.
Ali na nalepnici je pisalo:
"Ovaj pesak je iz Sahare."
Zamisli! Sahara!
Neki ova je bio ak u Africi
da uzme malo peska.

40

A jue na 7. aveniji
Videla sam jednog crnog obuenog da umre,
U utim rukavicama i u kaputu sa lastinim repom,
I uvrtao je tapom. I svi su mu se
Smejali. I ja isto.
U poetku, dok mu nisam videla lice
Kad je prestao da uje zvuke deza.
ovee! Trebali ste videti lice
Tog crnog!
Prosto je sinulo. ovee, ala je bio srean!
I poeo je da igra. Ne arlston
ili neto tako.
Ne, ne. Plesao je dostojanstveno
I sporo. Ne, ne sporo.
Dostojanstveno i ponosno!
Nikako sporo sa svim onim pokretima
koje je izvodio. Umrli biste da ste ga videli.
Masa je vikala, ali on ih nije uo,
Nastavio je da igra i uvre onaj tap
I povikao bi glasno s vremena na vreme.
Znam da su svi mislili da je aknut.
Ali, ja sam bila tamo, ja sam mu videla lice.
I nekako, mogla sam da ga vidim kako plee u
dungli,
U pravoj, pravcatoj dungli. I tu on ne bi imao na
41

sebi
Smenu odeu - te ute cipele i ute rukavice
I kaput sa lastinim repom. Ne bi na sebi imao
nita.
I ne bi nosio tap,
Nosio bi koplje sa finom otricom
Kao bajoneti koje smo imali "mi ovde"
I kraj koplja bi bio
Umoen u nekakav otrov.
I on bi plesao, crn i nag,
i sijao bi se.
I imao bi minue u uima i u nosu
I ogrlice i narukvice od slonovih zuba
ovee, kladim se da bi tamo bio lep.
Niko mu se ne bi smejao.
uj, onaj ovek to je uzeo pesak iz Sahare
I stavio ga u malu bocu, pa na policu biblioteke,
To isto su uradili i ovom crnji, zar ne? Zatvorili ga
u bocu.
Lane sjajne cipele, lani sjajni kaput,
lani sjajni tap, sve lano - Sve staklo.
Ali unutra ovee, taj jadnik sija!

42

Poli Marej (Pauli Murray)

1910-1985.
Roena je u Baltimoru u dravi Merilend. Zavrila
je studije prava i bavila se advokaturom. Bila je meu
voama Pokreta za graanska prava i prava ena. Pesme
su joj objavljivane u asopisima, dok je zbirka njene
poezije Dark Testament bila objavljena 1969.
Gospodinu Ruzveltu je ao
Neredi u Detroitu, 1943.g.3
Po itanju novinskog izvetaja izjave gospodina
Ruzvelta o nedavnim rasnim sukobima: Delim sa vama
oseanje da skoranji izlivi nasilja irom zemlje
ugroavaju nae nacionalno jedinstvo i ohrabruju nae
neprijatelje. Siguran sam da svaki pravi Amerikanc ali
zbog toga.

ta si dobio, crni mome,

Kad su te oborili u blato,
I izbili ti zube,
43

I razbili ti lobanju palicama

I izudarali te po stomaku?
ta si dobio kad te policajac upucao u lea,
I kad su te digli i vezali za krevet
Dok ne izbriu krv?
ta si dobio kad si u pomo pozvao efa?
Kad si pozvao oveka koji je odmah pored Boga,
kako si mislio,
I traio da kae neto ne bi li te spasao?
ta je ef rekao, crni mome?
Gospodinu Ruzveltu je ao...

44

Robert Hajden (Robert Hayden)

19131980.
Roen je u Detroitu, u dravi Miigen. Visoko
obrazovanje je stekao na dravnom univerzitetu
Miigena. Dobitnik je vie nagrada za svoje stvaralatvo
(Hopwood Award; Rosenwald Award; Ford Foundation
Fellowship). Radio je kao profesor na Frisk univerzitetu i
na dravnom univerzitetu Miigena.

ibanje
Starica od preko puta
Opet deaka iba
I viui na sav glas da je komije uju
Pria o svom dobrom srcu
I njegovim loim delima.
Divlje on tri kroz slonove ui,
Moli za milost iza buna pranjavih cinija
Dok ona, i pored svog sala,
Uspeva da ga stigne i u oak pritera.

45

Udara ga i udara,
iba krui po vazduhu i cvili
Sve dok joj, na kraju, ne pukne u ruci.
Deaku se suze slivaju kao kia
I bolne uspomene se raaju:
Glavu bih savio sve do kolena,
Zgreno telo mi se borilo
Da se oslobodi udaraca,
Ali strah je bio gori od svega.
Njeno lice mi je postalo strano
I vie ga nisam voleo...
Gotovo je, gotovo,
Deak zatim u sobi cvili.
A starica, oslonjena na drvo,
Izmorena, proiena Osea kao se se barem malo
Osvetila za ceo svoj jadni ivot
Proveden u ponienju.

46

Rej Djurem (Ray Durem)

1914-1963.
Roen je u Sijetlu. Sa etrnaest godina odlazi u
mornaricu. Uestvuje u panskom graanskom ratu.
Ostatak ivota provodi u Meksiku. Pesme su mu bile
objavljivane u asopisima kao i u antologijama
afroamerike poezije. Zbirka njegove poezije je
objavljena tek nakon njegove smrti (Take No Prisoners,
1972.).
Nagrada
Zlatni sat slubeniku FBI
koji me je pratio 25 godina.
Pa, stari pijunu,
ini se da sam te esto
dovodio do orsokaka,
vodio te vie puta u Meksiko,
pa na pecanje na Sijere,
i na dez u salu Filharmonije.
Ceo ivot me prati,
oblaio sam ti enu
47

i zavaljujui meni tvoji su sinovi

zavrili fakultet.
I, ta je dobro ispalo od svega toga?
Sunce se i dalje raa svakoga jutra.
Jesi li me ikad video
da dajem mito predsednikovom pomoniku?
Ili da zatvaram kolu?
Ili pozajmljujem pare Somozi?
Par puta sam kasno popio
pie u Los Anelesu,
ali platio sam za njega.
Nisam ubijao u Koreji,
nisam ubijao ni etrnaestogodinje deake u
Misisipiju,
niti sam bombardovao Gvatemalu,
a nisam ni davao oruje kojim su ubijali Alirce.
Priznajem da sam jednom
odveo crnu devojicu
u javni vece za belce u Teksasu.
Ali to mi je bila erka, imala je
tad samo tri godine i strano joj se pikilo,
i stvarno nisam znao ta drugo da radim,
ta bi ti uradio na mom mestu?
Vidi, moja put je toliko svetla
da nije u redu da idem u vece za obojene;
moja erka je crna, a ljudi
u Teksasu fru na takve stvari,
48

ja stvarno ne znam u koji vece da idem u ovom

slobodnom svetu!
E, stari slubeniku,
radio si najbolje to si mogao, priznajem.
Zbog tebe sam par puta ostao bez posla,
dobro si uplaio nekoliko mojih stanodavaca,
naterao si me da se stvarno
muim da zaradim hleb,
ali nisam mrtav!
I pre nego to se sve zavri,
moda u jo ja poeti tebe da pratim

Konana jednakost
Zna Do, udno je to,
Vei deo ivota si u brigama zbog mene,
Plai se da u ti uzeti posao,
Da e sluiti u vojsci zajedno sa mnom,
Ili da u ti voleti sestru,
Ili, jo gore, da e ona voleti mene.
Ne eli da jede sa mnom,
Plai se da u doi da ivim pored tebe Ali zbog ove atomske bombe Do,
Izgleda da emo umreti zajedno.
49

A to nije nimalo pravedno, zar ne Do?

Znam da nisam dovoljno uglaen

Znam da nisam dovoljno uglaen
da bih udovoljio kritiarima - a i ne okoliam
dovoljno.
Lepi opisi mi ne idu od ruke.
Ne mogu da naem dovoljno blage i draesne
rei
da u njih zaogrnem pokolj.
Krv je krv a ubistvo je ubistvo.
Koja je to lepa re za lin?
Recite mi, vi bledi pesnici, uglaeni i rafinirani:
ova crna ena koja radi
u kuhinji belog oveka od jutra do mraka
za malo para i nimalo slave,
recite mi, kako da ispriam njenu priu?
Ili priu crnog deaka, jo crnjeg u smrti,
sa licem uronjenim u blato Koreje.
Hajde, vi sa vaim penuavim i prozranim
reima,
objasnite mu zato je mrtav.
Uobliite nae nezadovoljstvo
u rei melodine,
50

malo cmizdrenja i malo cviljenja,

ali ne previe, a pobune - o ne, to nikako!
Pobuna je nekako postala otrcana.
Znam, vi se bavite finim stvarima,
suptilnim - jesenji list
visi sa drveta - a ja vidim obeeno telo!

Rehabilitacija jednog veterana

Doktore, doktore, lei mi dobro
al' brine me mnogo
ta noga koju ste mi dali.
Doktore, doktore, ujte me kad vas molim,
dajte mi crnu vetaku nogu.
Idem kui u Dordiju
i zbog ove noge e tamo mnogi da fru.
Doktore, doktore, ujte me kad vas molim,
ja elim crnu vetaku nogu.

51

Lesli Morgan Kolins

(Leslie Morgan Collins)
1914-2014.
Roen je u Luizijani. Doktorirao je na Frisk
univerzitetu u Nevilu u dravi Tenesi, gde je ostao da
radi kao profesor na odeljenju Engleske knjievnosti.

Kreolka
Kada plee,
Da li misli na panijuPurpurne suknje i klepet kastanjeta,
Mala Kreolko?
Kada se smeje,
Da li misli na Francusku Zaltno vino i vesele minuete,
Mala Kreolko?
Kada peva,
Da li misli na mladu Ameriku Sive puke i borbene bajonete,
52

Mala Kreolko?
Kada plae,
Da li misli na AfrikuPlave noi i prigodne pesme,
Mala Kreolko?

53

Margaret Voker (Margaret Walker)

1915-1998.
Roena je u Alabami. Radila je kao profesor
knjievnosti na dravnom univerzitetu Zapadne
Virdinije. Objavila je vie zbirki poezije.

Harijeta Tabman (Herriet Tubman) je roena u

ropstvu oko 1820.g. u Doresteru u dravi Merilend.
Mladost je provela u veoma tekim uslovima. Od
najranijeg detinjstva je bila podvrgnuta bievanju. Sa
dvadeset pet godina je uspela da pobegne iz ropstva,
prvo u Filadelfiju, a zatim u Kanadu, u Ontario. Ubrzo se
vratila u Merilend kako bi svoju porodicu odvela na
slobodu. Sem lanova svoje porodice, na slobodu je izvela
oko tri stotine robova. Po izbijanju Graanskog rata,
ukljuuje se u borbu kao pijun, vojnik i medicinska
sestra. Po zavretku rata odlazi da ivi u Oburn u dravi
Njujork. Njena kua u Oburnu je postala centar aktivnosti
za prava ena u SAD. Umrla je 1913.g. u Oburnu gde je i
sahranjena uz vojne poasti. (Prim. prev.)

54

Harijeta Tabman
Crno je lice Harijetino,
Jo crnja je njena sudbina
Tamo u dubinama junjake divljine
I mranim ponorima mrnje.
Straan je pogled Harijetin,
Straan, mraan i divlji;
Ogoreno je, prazno i bez nade
To okovano dete.
Stoj u poljima Herijeta,
Stoj tamo bez pokreta,
Stoj mirno pred nadzornikom
Dovoljno ludim da te ubije.
Ovo je ropstvo, Harijeta,
Savij se pod udracima bia;
Ovo je Merilend, Harijeta,
Klanjaj se nisko pred belim ubretom.
Ti si poljska radnica, Harijeta,
Radi u polju kukuruza,
Ti si kopa motikom
I dete roeno u ropstvu.
55

Tek ti je esnaest, Harijeta,

Nikad nisi imala pratioca;
Majka ti je davno umrla,
A oca nikad nisi upoznala.
Ovo gvoe nije dovoljno jako
Da te ubije,
Ovo gvoe te nee povrediti,
Ve samo treba da vas, robove, naui pameti.
Ja sam nadzornik,
Gospodar meni veruje,
Znam da e mi pomoi
Da ne odem u zatvor.
Ustaj, krvava Harijeta,
Ustaj, nisam te udario jako.
Ustaj, krvava Harijeta,
I previj glavu.
Ustaj, crna Harijeta
Ustaj i povei glavu.
Zapamti, ovo je Merilend
Gde te mogu tui do smrti.
Koliko je daleko put za Kanadu?
Koliko daleko treba da idem?
56

Koliko je daleko put koji vodi iz Merilenda

Daleko od ove mrnje za koju jedino znam.
Izbola sam tog nadzornika;
Uzela sam njegov zarali no;
Ubila sam tog nadzornika;
Uzela sam njegov ravi ivot.
Tri duge godine sam ekala,
Tri godine sam krila svoju mrnju,
Tri godine pre nego to u ga ubiti,
Morala sam da ekam.
Onda sam otresla sa sebe prainu Merilenda,
Dobro oistila svoja umorna stopala,
I na putu sam za Kanadu
I zlatom poploane ulice Slobode.
Treba da stignem u Kanadu,
Pre sledee nedelje;
Stiem preko moavara i planina
I mnogih pregaenih potoka i bara.
Recite mojoj brai tamo
Da je Harijeta slobodna;
Da, recite mojoj brai tamo
Da vie nikad neu biti prodata.
57

***
Sii sa planina Harijeta,
Spusti se u dolinu nou,
Sii meu svoju brau
I budi njihovo svetlo.
Pevaj im Duboka, tamna reko Jordan4
Zar ne elite da je preete danas?
Pevaj im Duboka, iroka reko Jordan,
Zar ne elite da idete putem slobode?
Kriom sam se nou spustila,
I stigla po danu,
Kriom sam se vratila u moj Merilend
Da izvedem robove na slobodu.
Srela sam svog starog gospodara
Dok se sputao niz put,
I proe pored mene
Moj stari gospodar.
Prola sam pored svog gospodara
I prekrila sam glavu;
Moj gospodar me nije prepoznao
Sigurno je uo da sam mrtva.
58

Pitam se da li se setio
Svog mrtvog nadzornika;
I da li se zapitao
Odakle mu je poznato moje lice?
Bolje bei, hrabra Harijeta,
Glava ti je ucenjena;
Bolje bei, gospoice Harijeta,
ele te ivu il' mrtvu.
Bio sam dole u dolini
Lutao oko destilerije,
Potera je za tobom,
Eno ih jau preko brda.
Imaju njuh pasa gonia,
Imaju i puke spremne;
Bolje bei, hrabra Harijeta,
Jer beli ovek te trai.
Nagrada je deset hiljada dolara
Za tvoju kao ugalj crnu glavu;
Dae deset hiljada dolara;
Ljuti su jer si pobegla.
Traie tebe dugo, dugo,
O, Gospode, traie te
59

Do samog Sudnjeg dana.

***
Ljudi, ja sam Harijeta Tabman,
Harijeta, robinja,
Harijeta, slobodna ena,
Slobodna sam u svome grobu.
Poite za Harijetom, deco,
Poite deco, poite,
Ujka Sem je dovoljno bogat
Da vam udeli po farmu svakom.
Ubila sam nadzornika,
Zavarala gospodara,
I odvela sa sobom
Jo stotinu u Kanadu.
Poite u Harpers Feri,5
Poite hrabrom Don Braunu,
Poite za Harijetom, deco,
Poite vas jo deset miliona.
Upoznala sam velikog Don Brauna,
Freda Daglasa isto6,
Abolicioniste zaklete
60

Pod plavetnilom zastave Unije.

ula sam trube
Koje su poslale zemlju u rat;
Oplakala sam gospodina Linkolna
I videla njegovu pogrebnu kolonu.
Poite za Harijetom, deco,
Poite u Kanadu.
Spustite se na reku, deco,
I pratite zvezdu Severnjau.
Ljudi, ja sam Harijeta Tabman,
Harijeta, robinja,
Harijeta, slobodna ena,
Slobodna i van svog groba.
Poite u slobodu, deco,
Poite vas jo deset miliona
Poite sa Harijetom, deco,
Poite vas jo deset miliona

61

Gvendolin Bruks (Gwendolyn Brooks)

1917-2000.
Roena je u Kanzasu. Vei deo ivota je provela u
ikagu. Za zbirku poezije Annie Allen iz 1949. je dobila
Pulicerovu nagradu i time postala prva osoba
afroamerikog porekla koja je ovenana tom nagradom.
Napisala je vie romana, jednu knjigu za decu i bila je
urednica dve antologije afroamerike poezije. Dobitnica
je nagrade Gugenhajm i nagrade Amerike akademije
umetnosti.
Majka
Pobaaj ti nikad nee dati da zaboravi.
Uvek e se seati dece koju si imala ali koja se
nikad nisu rodila.
Komada mesa sa malo il nimalo kose,
pevaa i radnika koji nikad
nee udahnuti vazduh.
Njih nikad nee zapostaviti, niti ih tui,
ili ih uutkivati i potkupljivati slatkiima.
Njima nikad nee previjati paleve koje sisaju
Ili ih umirivati posle runih snova.
62

Njih nikad nee napustiti,

niti ih prekorno gledati kada
pojedu slatki pre ruka.
Povremeno mi vetar donese
glasove moje davno ubijene dece.
Seam se, imala sam kontrakcije, a onda je dolo
oputanje,
I osetila sam ih, osetila ih na svojim grudima.
Duice moje, ako sam zgreila,
ako sam vas orobila sree,
i ivota,
ako sam vam ukrala roenje i ime,
prve suze i igre,
uspone, padove, brakove, bol i smrt,
verujte da nisam to uinila namerno.
I zato sad cvilim?
Zato cvilim i viem da krivica
nije samo moja kad ste vi mrtvi?
Kad niste nikad ni
postojali.
Bojim se da to nije tano:
kako da kaem, kako se uopte istina saoptava?
Bili ste roeni, imali ste tela, umrli ste.
63

Samo, nikad niste zaplakali niti se nasmejali.

Verujte mi, volela sam vas sve.
Verujte mi, poznavala sam vas, na kratko,
I volela vas, volela vas
Sve.

64

Izabela Maria Braun

(Isabella Maria Brown)
1917-?
Roena je u Misisipiju. Deo ivota je provela u
ikagu gde je radila kao nastavnik.

Jo jedan dan
Evo, samo to sam prosula erpu
vrele vode
po ruci.
I pustila sam
hladnu vodu preko opekotine.
I sad sluam na radiju
o kardiovaskularnim oboljenjima,
visokom krvnom pritisku
i modanim udarima.
Ruka me pee.
Verovatno e sutra
biti sva u plikovima.
A sad ide prilog
o ivotnom osiguranju plati da doe na ovaj svet
65

i plati da sa njega ode.

Pokuala sam da uem u vece.
Bio je zakljuan a na vratima je pisalo:
Pet para e otvoriti vrata.

66

Norman Dordan (Norman Jordan)

r. 1938.
Roen je u Zapadnoj Virdiniji. Autor je nekoliko
drama koje su bile izvoene u Njujorku, San Dijegu i
Klivlendu. Pesme su mu objavljivane u antologijama
afroamerike poezije kao i u knjievnim asopisima.
Objavio je dve zbirke poezije: Destination: Ashes i Above
Maya, 1971.

Hranjenje lavova

Zajedno sa suncem
stigli su u na kraj
armija socijalnih radnika
nosei tane
napunjene laima
i glupo se kezei.
Predaju ekove socijalne pomoi
i markice za hranu
probijajui se od stana
do stana
67

kako bi ispunili kvotu

i vratili se
pre mraka.

68

Kerol Frimen (Carol Freeman)

r. 1941.
Poklon
Boino je jutro.
Ustala sam pre svih i
pretrala
bosa preko drvenog
poda i ula u prednju
sobu. I videla baku
kako uiva
novo dugme na moju staru
krpenu lutku.

69

Vilijam J. Heris (William J. Harris)

r. 1942.
Roen je u Ohaju. Doktorirao je na Stanford
univerzitetu na odeljenju Engleske knjievnosti gde
danas radi kao profesor. Pesme su mu objavljivane u
knjievnim asopisima i antologijama afroamerike
poezije.

Samanta je moja crna maka

Samanta je moja
crna maka.
Crna sa utim oima.
Velikim, ravnim nosom.
Grubih crta.
Dola je sa ulice.
(Ulini crnja
bez dlaka u uima.)
Opasna je.
Bila je i majka.
Ima tvrde, ruiaste bradavice.
(Da, ruiaste. Ima ak
70

i belu taku na vratu.

Nije istokrvna. Ali,
meni to ne smeta. Nisam ja rasista.)
Ima tuno, visoko podignuto dupe.
Koje se njie.
Kad je ovek pogleda, i nije ba neto,
ali je privrena
ba kao i svaka cura
koja je imala teak ivot.
"Propalice," veterinar je,
preterano objektivno za moj ukus,
rekao, "uvek najbolje vole."
Samanta voli da se trlja i,
dok mi sedi u krilu,
prede svojim kratkim prrrr.
Damo, ovaj ovek
e te paziti
bolje od drugih.
(Kae da si ula to ve ranije.)
Teiemo jedno drugo
svake veeri
dok budemo gledali napolje,
u hladnu i crnu ulicu.

71

Zimska pesma
Kad bih ja bio
zima
i kad bi
ljudi priali o meni
na nain kako priaju
o zimi,
lepo bih se spakovao
i otiao iz grada.

72

Dejvid Henderson (David Henderson)

r.1942.
Roen je u Harlemu gde je i odrastao. Tokom 60tih godina je bio jedan od osnivaa udruenja
afroamerikih pisaca Umbra u Njujorku. Od 1963. do
1974.g. je urednik knjievnog asopisa Umbra koji je
popularisao afroameriku knjievnost. Pesme su mu
zastupljene u vie antologija afroamerike poezije.
Objavio je sledee knjige: Felix of the Silent Forest, zbirka
poezije,1967.; De Mayor of Harlem, zbirka poezije, Jimi
Hendrix: Voodoo Child of the Aquarian Age, biografija
Dimi Hendriksa, 1978; 'Scuse Me While I Kiss the Sky:
The Life of Jimi Hendrix, preraeno izdanje biografije
Dimi Hendriksa 1981., 2003. Danas predaje na nekoliko
univerziteta irom Amerike.

73

Luizijana Nedeljnik br. 4

telefonski duet na radiju
one noi
kad smo izveli nau vodeu damu iz zatvora
priali su o postupanju sa crncima
jedan belac je imao
predlog:
u sluaju nemira
poplaviti kanale u crnakom delu grada
verovatno im je ideju dala
prola poplava7
kada su velike radnje bile u opasnosti
i kad su morali da dignu u vazduh industrijski
kanal
da odvedu vodu
i desilo se da je bomba pala ba pored crnakog
dela grada
mnogi crnci su se udavili
druge su prevezli privatni brodovi
za odreenu nadoknadu
mnogi crnci su se udavili
grad
nikada nije
pribavio sva njihova imena
74

Niki ovani (Nikki Giovani)

r.1943.
Roena je u Tenesiju. Zavrila je studije istorije. Od
1987.g. radi kao profesor na univerzitetu u Virdiniji.
Autor je velikog broja zbirki. Takoe, radovi su joj
zastupljeni u antologijama, asopisima i udbenicima.
Zavoenje
Jednog dana
doi e u moju kui
ja u na sebi imati dugu afriku
tuniku
a ti e sesti i rei: "Crnci..."
ja u onda ispruiti ruku ka tebi
a ti - ne primeujui to to radim rei e:
"A ta je sa ovim bratom..."
Onda u te uzeti za ruku
a ti e i dalje grmeti: "Revolucija..."
i sa rukom poloenom na mom stomaku
nastavie da pria - kao to uvek radi "Ne mogu da podnesem..."
dok budem pomerala tvoju ruku gore-dole
75

i svlaila ti areni demper

rei e: "Ono to nam zaista treba..."
poeu da ti liem rame
a ti e: " Ja to vidim na sledei nain..."
otkopau ti pantalone
"A ta je sa ovom situacijom..."
i skinuu ih
i tek tada e primetiti
da sam te svukla
i poto te znam, znam da e rei:
"Niki,
zar ovo nije kontrarevolucionarno...?"

Majke
Poslednji put kada sam bila kui
da vidim majku, poljubile smo se,
razmenile lepe i ne tako lepe rei,
a zatim se okruile prijatnom tiinom
svaka itajui svoju knjigu
Seam se prvog puta kada sam je videla
onakvom kakva zaista jeste
iveli smo tada u trosobnom
stanu na Barns aveniji8
76

Mama je uvek sedela u mraku

ne znam kako sam to znala, ali znala sam
te noi, ula sam u kuhinju,
moda zato to sam ve tada bila
vie naklonjena noi, ili zato to sam
se upikila u krevet
ona je sedela na stolici
soba se kupala u meseini koja je
polako kapljala kroz prozorska stakla,
moda je puila, a moda i nije
kosa joj je bila tri etvrtine njene visine
zbog ega sam ja tada bila vrsto uverena
u istinitost mita o Samsonu
Sigurna sam da sam samo stajala pored vrata
i seam se da sam pomislila:
kako je lepa ova ena
Ona je ekala,
moda da se moj otac vrati s posla
a moda i na san
koji je obeao da e svrattiti
"doi" rekla je "nauiu te jednu pesmu:
vidim mesec
mesec vidi mene
nek je blagosloven mesec
77

i nek sam blagoslovena ja"

Sina sam nauila tu pesmicu
i on ju je izrecitovao njoj,
elim samo da kaem
da su lepi trenuci ponekad jednako teki da se
podnesu
isto kao i bol.

Pesma za Kerol
(neka uvek nosi crvenu traku)9
Kada sam bila veoma mala
mada je tako i danas
nije bilo trotoara na Linkoln Hajtsu10
a naa kua u Dekson ulici
je bila odmah pored autobuske stanice i
kanalizacionog otvora
to nismo ni primeivali
sve dok jednog dana iz kanalizacije nije izmilelo
mae
bez jednog oka
nikad ono nije ulo u nae dvorite
ve je stajalo odmah pored i samo nas gledalo
i moja sestra koja je bila mekog srca ali
i veoma efikasna poela je da mu donosi mleko
78

jer je moj otac rekao

ne dovodi ga u kuu
i svakog dana posle kole
trala bih kui kako bih se
uverila da je mae i dalje tu
i da je nahranjeno
ali nijednom se nisam usudila
da mu priem blizu
bilo je tako lepo
i krhko i puno rana i znala sam
da mu nita to bih mu ja mogla dati
ne moe nadoknaditi izgubljeno oko
Da sam mu dala ime, to nikad nisam uradila,
nazvala bih ga Kerol.

Leptir
to
to si smejui se nazvao
rukama
u stvari su dva braon leptira
koja sad lepraju
iznad mog tela
nakon to su mu pruila toliko zadovoljstva.
79

Mir
Bilo je lepo danas
kad nisi bio tu
nije da te ne volim
ili da mi ne treba
ili da ne volim to te volim ili to mi treba
ali neki mir je nastupio
kada si izaao
znala sam da odlazi
kako bi radio neto to samo ti eli
i ja sam onda mogla da napunim
kadu
i da se ne javljam na telefon
i da se potapam u vodi punoj sapunice
ne brinui o tome da li ti neto treba ili
da li eli da neto spremim za veeru
i mogla sam da se maem uljima
dugo, dugo
ne razmiljajui o tome da li ti
treba kupatilo
i onda, uvee, posle ponoi
kada si stigao
80

osetila sam uzbuenje

popili smo kafu
i ja sam bila tako srena jer sam imala
ceo dan za sebe
isto kao to si ga imao i ti.
Odraslo doba
U svakom od nas,
dok prolazimo kroz gladni period odrastanja,
javi se dete koje eli da ga neija vrsta ruka vodi.
Kad je ona bila dete
leto je trajalo veno
i svake godine joj se inilo
da Boi nikada nee stii.
Sada, raune od Uskrsa
najee plaa do 4. jula
kako bi za praznik mogla
da kupi rebra, kukuruz i jednu vie
kesu krompira za salatu.
Plastini bazen je ispranjen,
Dan rada11 se pribliio
Znai da je vreme da se prekrije najlonom.
Za Dan zahvalnosti12 - urka,
81

a izlizani on dejih cipela

ve najavljuje Boi.
Pisma iz februara:
"Zaboravili ste na nas prolog meseca."
Sopstveni ivot joj ponekad izgleda
kao da pripada nekoj maini,
i nekad joj se ini da je jedina dobra stvar u
njemu
onda kad skupi sva pisma
u kojima od nje trae da plati
raune, na gomilu, i onda ih lepo zguva
i iskida na sitne delie.
Ponekad sedne za svoj mali sto
i seti se da je njena majka
radila isto to i ona sad.
Kad nam se daje
oekuje se da uzvratimo davanjem.
I onda se nasmei.
ena
htela je da bude vlat
trave u polju
ali on nije hteo
82

da bude maslaak
htela je da bude crvenda
koji peva skriven u liu
ali on je odbio da bude
njeno drvo
isplela je mreu
i traei mesto gde da je smesti
obratila se njemu
ali on je stajao pravo
odbijajui da bude njen oak
pokuala je da bude knjiga
ali on nije hteo da ita
pretvorila se u sijalicu
ali on nije hteo da je pusti da sija
odluila je da postane
ena
i iako je on i dalje odbijao
da bude mukarac
odluila je da je to
u redu

83

Pesma o prijateljstvu
Nismo ljubavnici
zbog ljubavi
koju vodimo
ve ljubavi
koju gajimo
Nismo prijatelji
zbog smeha
koji podelimo
ve suza
koje ne prolijemo
Ne elim da budem s tobom
zbog misli koje delimo
ve rei koje ne moramo
da izgovorimo
Nikad mi nee nedostajati
zbog onog to radimo
ve zbog onog to smo
kad smo zajedno

84

etva
(Za Rozu Parks13)
Ima jedna stara pria... koju sam ula u crkvi...
jedne veeri... o sveteniku... i akonu... na pecanju...
Izgledalo je kao da svaki put... kada riba zagrize kod
brata akona... klisne... i akon... bi psovao...
Svetenik... verovatno smatrajui... da njegova
profesija od njega zahteva... odgovor na to... rekao je
akonu Brate... da li treba da psuje tako... ovde kad si
sa mnom... zbog neke ribe... I akon se sloio...
Nastavili su da pecaju... akonu je riba sve vie beala...
dok na kraju i jedna velika... nije pobegla... akon se
setio svog obeanja... pogledao svoj tap bez ribe...
podsetio sebe na obeanje... pogledao svoj tap bez
ribe ... udahnuo... okrenuo se prema sveteniku... i
rekao Svetenie... neto mora da se kae...
Pretpostavljam da svako eli... da bude poseban... i
lep... deaci... samo ele da budu jaki... ili brzi... sve iste
stvari... deca ele... svuda... Bilo je obino... koliko se
meni ini... moje detinjstvo... ali... ipak... ja ne znam...
mnogo... o... psihologiji... Bili smo ponosni... dok smo
odrastali... u Taskigiju... Lako ste mogli da vidite... ta sve
ljudi mogu da urade... ukoliko bi se odluili... na neto...
Otac je bio drvodelja... mama je predavala u koli... ja
sam se udala... sa devetnaest...
85

Uvek ste imali oseaj... da bi trebalo neto da

uinite... Prosto nije bilo u redu... ta su radili Crncima... i
zato su Crnci... to doputali... Obojeni nisu mogli da
glasaju... nisu mogli da koriste toalet na javnim
mestima... nisu smeli da idu u biblioteku koju su plaali
preko poreza... morali su da sede u zadnjem delu
autobusa... nisu smeli da ive na odreenim mestima...
da rade na odreenim mestima... odlaze u bioskop...
zabavne parkove... Nita... ako ste bili obojeni... Samo
znaci... uvek znaci... koji govore Ne... Ne... Ne...
Moj mu je bio dobar ovek... borac... Kad smo bili
mladi... pripadnitvo NAACP14-u se smatralo radiklanim...
opasnim... Ljudi su bivali ubijeni... isterivani iz grada...
prebijani i spaljivani... samo zato to su pripadali...
1943... tokom rata... Dvostruka pobeda je bila jednako
vana... jedna pobeda bez druge nije bila dobra...
dovoljna... Ja sam bila izabrana sekretarica...
Montgomeri ogranka... Ponosna sam... na to... Mnogi
misle da se Istorija... prosto spustila na moja ramena... ili
pala pred moje noge... 1. decembra 1955... ali to nije
istina...
Ponekad se inilo da se nikada nee... zavriti... Taj
isti voza... koji je traio da me uhapse... isterao ne je iz
autobusa... kod Maksvel vazdune baze... gde sam
86

radila... ili moda svi oni... izgledaju isto... nisam traila...

nita... Ta Kolvin devojka je bila uhapena... i niko nita
nije uradio... Nisam mislila... da e uraditi bilo ta... kada
nam je voza rekao... bilo nas je samo etvoro... da se
pomerimo... Troje ljudi se pomerilo... ja nisam... nisam
mogla... bilo je to... tako pogreno... Niko se nije
ponudio... da ide sa mnom... Komija... u istom
autobusu... nije ak ni rekao... mom muu... ta se
desilo... Mislila sam... treba da im stavimo do znanja... ja
treba da im stavim do znanja... da to nije u redu...
Morate da shvatite... imala sam tad etrdeset godina...
celog mog ivota... sve to sam videla... bili su znaci... da
je postajalo gore...
Novinari su doli... nakon to smo... pobedili...
Morala sam da ponovim... celu scenu... sve... Bila sam u
svom seditu... ovek pored prozora... ustao je... ne
krivim ga... zato to je ustao... samo je radio... ono to
mu je bilo reeno... Preko puta mog sedita su bile dve
ene... i... one su ustale... Bilo je nasilja... fizikog i
verbalnog... Pomislila sam... neto bi moglo da... mi se
desi... samo nisam... nisam mogla... da ustanem...
Uvek nam govore... jedna osoba ne moe
promeniti nita... ali ini mi se... da neto... mora da se
uradi... Svih ovih godina... udno je... ali moda i nije...
niko me nije pitao... o mom ivotu... Da li imam decu...
87

zato sam se doselila u Detroit... ta mislim... o onome

to smo pokuali... da uradimo... nekako... eli da kae
da su stvari... bolje... nekako... nisu...iz vie razloga...
Ljudi... stariji ljudi... plae se... mlai ljudi... isto... Zaista
ne znam... kako e se sve zavriti... Nai ljudi... mogu ti...
slomiti srce... kao i drugi... ljudi... Prosto mislim... da je
vano... ta svaki ovek pojedinano uradi... mladi to
zaboravljaju... ono to svako pojedinano uradi... moe
promeniti sve...
akon je... naravno... hteo da psuje... zato to je
riba... pobegla... moda treba... neto drugo uiniti... u
vezi sa ljudima koje gubimo... Uvek priamo... o tome
kako su svi bili Crni... pre nego to je to postalo
moderno... zaboravljajui na realnost... da je to tano...
Crnci bi bili u modi... i pre nego to je to bilo... i ostalo
popularno... due nego to to jeste bilo... Neke stvari
treba rei... o Rozi Parks... osim da su joj noge bile teke
i umorne... Mnogim ljudima... u tom autobusu... i
mnogima pre... i posle... bile su umorne i teke noge...
mnogim ljudima... su jo uvek... samo to ne znaju...
gde da ih stave...

88

Danijela Jovanovi (abac, 1975.)

Diplomirala je na Odeljenju za istoriju na
Filozofskom fakultetu u Beogradu. U
okviru edicije Prvenac (SKC Kragujevac)
objavljen joj je roman Vatra (2008).
Objavljene knjige prevoda: Enes Halilovi,
Leaves on the Water, 2009; Brajan Henri,
Karantin, 2010; monografija: Romi u
Jevrejskom logoru Zemun, 1941-1942
(2012). Autorske radove i knjievne
prevode objavljuje u periodici. lan je
Srpskog knjievnog drutva. Stalni
saradnik BKG.

89

90

The Pullman Palace Car Company; kompanija

osnovana 1862.g, prvi proizvoa luksuznih vozova
sa spavaim kolima u SAD. Posle graanskog rata
zapoljavali su kao nosae i poslugu u vozovima
iskljuivo Afroamerikance poto oni nisu bili
sindikalno organizovani. (Prim. prev.)
2

Jim Crow (eng.) pogrdan naziv za osobu

afroamerikog porekla. Prvi put upotrebljen u
minstrel pesmi iz XIX veka. (Prim. prev.)
3

Rasni neredi u Detroitu su izbili u junu 1943. i

trajali su tri dana. 34 osobe je bilo ubijeno (25 su
bili Afoamerikanci). Sa izbijanjem Drugog svetskog
rata grad Detroit postao glavni centar vojne
industrije SAD to je dovelo da velikog priliva
siromanog afroamerikog stanovnitva sa juga
Amerike. Uzroci izbijanja nemira su bili
diskriminacija prilikom zapoljavanja (i pored akta
o jednakosti pri zapoljavanju iz 1941) i velika
netrpeljivost
lokalnog stanovnitva prema
pridolicama. Gradonaelnik Detroita je za sukobe
kasnije okrivio crne razbojnike. (Prim. prev.)
4

Reka Jordan (River Jordan), gospel pesma. Reka

Jordan se esto pojavljuje kao simbol slobode u
gospel pesmama, jer su tokom svog puta iz ropstva
u Egiptu Jevreji morali da preu Jordan i taj

91

prelazak preko njega se uzima kao poslednji korak

koji mora da se preduzme kako bi se ostvarila
sloboda. (Prim. prev.)
5

Harpers Feri (Harper's Ferry), grad u Zapadnoj

Virdiniji koji je postao poznat po napadu na
oruarnicu u njemu 1859. Napad, koji je prerastao
u pobunu, je predvodio abolicionista Don Braun
sa svojim pristalicama. Njegov cilj je bio da
oruanim putem okona ropstvo. Pobuna je
uguena a Don Braun je bio osuen za izdaju i
obeen. (Prim. prev.)
6

Fred Daglas (Frederick Douglass, 1817-1895),

abolicionista, savetnik Abrahama Linkolna, borac
za prava ena. Roen je kao rob, oslobodio se
bekstvom. (Prim. prev.)
7

1927. g. kada je uniten nasip kod parohije Sv.

Bernara u Nju Orleansu gde su iveli
Afroamerikanci kako bi se spreilo plavljenje Nju
Orleansa. Posle uragana Katrina iz 2005. kada je
vei deo Nju Orleansa bio poplavljen, javile su
teorije da je namerno bio uniten nasip u delu
grada gde mahom ive Afroamerikanci i koji je
najvie stradao (The 9th Ward).

92

Burns Avenue, ulica u Vajomingu, predgrau

severno od Sinsinatija gde je ivela pesnikinja sa
porodicom. (Prim. prev.)
9

Crvena traka je simbol solidarnosti sa ljudima koji

boluju od neizleivih bolesti, prvenstveno od
AIDSa. (Prim. prev.)
10

Lincoln Heights, predgrae Sinsinatija gde su

nekada iveli iskljuivo Afroamerikanci. Tokom
1948.g. pesnikinja je ivela tu sa svojom
porodicom. (Prim. prev.)
11

Praznik rada (Labor Day), dravni praznik u SAD,

slavi se prvog ponedeljka u mesecu septembru.
(Prim. prev.)
12

Dan Zahvalnosti (Thanksgiving Day), slavi se

etvrtog etvrtka u mesecu novembru. (Prim.
prev.)

13

Rosa Parks (1913 -2005) je bila afroamerika

aktivistkinja za ljudska prava. Njen roendan, 4.
februar, kao i dan kada je bila uhapena, 1.
decembar, proglaeni su u Kaliforniji i Ohaju
praznikom koji je nazvan Dan Roze Parks. Postala
je poznata kada je 1. decembra 1955. g., u

93

Montgomeriju u Alabami, odbila da na zahtev

vozaa autobusa ustupi svoje mesto belom
putniku. Njeno hapenje i kasnije suenje zbog
graanske neposlunosti je imalo za posledicu
bojkot autobuskog saobraaja u Montgomeriju,
koji je prerastao u jedan od najveih i najuspenijih
masovnih pokreta protiv rasne segregacije u
Americi i koji je Martina Lutera Kinga Juniora,
jednog od organizatora bojkota, promovisao u
vou Pokreta za ljudska prava. (Prim. prev.)
14

The National Association for the Advancement of

Colored People (NAACP, Nacionalna Oraganizacija
za Napredovanje Obojenih)
je afroamerika
organizacija za graanska prava u SAD koja je
osnovana 1909.g. i koja uglavnom okuplja
Afroamerikance i bori se za interese afroamerike
zajednice. (Prim. prev.)

94