BILTEN GK 1901 - A. T. Jones

A. T. JONES www.hristovkrst.
com
PORUKA TREEG ANELA

BILTEN GENERALNE KONFERENCIJE 1901
A ivim - ne vie ja, nego ivi u meni Hristos. (Galatima 2,20)
Svakome od nas data je blagodat po meri Hristovoga dara... On je sebe dao nije sebe
pozajmio ve dao. Dao je sebe kao veni dar nama...
Prema tome, ko god nosi Hristovo ime, ko kod tvrdi da je primio Boju blagodat, ne moe ni
jednog trenutka da se zadovolji niim to bi bilo manje od savrenstva, i to savrenstva kako ga Bog
vidi, koje je Oni postavio pred nas u Isusu Hristu. On je taj koji e to da uini; a ne mi da sebe
usavrimo, ne mi da radimo, nego Onaj koji je sebe dao da bi mogao da to ostvari u meni. Upravo tu je
temelj naeg pouzdanja; nae poverenje je utvreno na tom temelju da je On taj koji e to da ostvari,
i onda znamo da e to biti uinjeno...
I kad tako naemo Njegov ivot, oni koji su povezani s Njegovim ivotom, povezuju se s njime
tako da ovaj ivot postaje na ivot. I onda dolazi do otkrivanje Njegove sile. Jer Isus Hristos je
postao Prvosvetenik po sili venog ivota.
Predavanje #1
Sve to Bog ini uvek ini stvaranjem... Prema tome, jedino Bojim stvaranjem e se na nama
ispuniti obeanja data Avramu, i mi svi emo jedino Bojim stvaranjem ui u nasledstvo obeano
Avramu...
A velika lepota ove istine je da to svi lako mogu da uine. Ako smo se pomirili s tim da se to
moe ostvariti samo stvaranjem, ja se potpuno gubi. ovek zna da u njemu nema sposobnosti
stvaranja i jednostavno mora da odustane. I kada zna da se to moe ostvariti samo stvaranjem, pa se
nae licem u lice sa Stvoriteljem, onda je lako, jer Bog moe da stvara jednostavno izgovaranjem
rei: On ree, i postade
I to nam govori da mi postajemo hriani samo stvaranjem. Mi i ostajemo hriani samo
stvaralakom silom. Mi rastemo u hrianskoj blagodati samo uzastopnim Bojim stvaranjem. U
hrianskom ivotu nema razvoja osim direktnim delovanjem Boje stvaralake sile s neba, kroz
Njegovu re, Svetim Duhom.
Zar to nije blagoslovena mogunost, zar to nije ohrabrujua poruka svakoj dui koja se osea
jadnom, koja se osea potitenom, koja vidi sebe kao rtvu neprijateljeve sile zar to nije
blagoslovena vest koju Bog alje da On ree i postade? Samo naite re izgovorenu od Boga i vaa
je slabost nestala pred Njegovom stvaralakom silom, kao u izgovorenoj rei kroz Duha.
Predavanje #2
Jedino kad vidi budui svet, svako moe da vidi ovaj svet u njegovom pravom svetlu. Samo kad
vidi budui svet dua moe da oceni pravu vrednost sveta u kome ivi.
Nemojte misliti da nas Gospod eli liiti neega vrednog kad trai da se od neega odvojimo.
Moe biti da On eli da to imamo. Meutim, postoji naelo: Niko na ovome svetu ne moe da ceni
ono to prima od Boga dok ne bude svestan da je to dobio od Boga. Gospod eli da se vi i ja odvojimo
ak i od stvari koje imamo, tako da emo ih, ako On eli da upravo njih imamo, primiti od Njega i
ceniti ih i znati kako da ih koristimo na slavu Bogu.
Predavanje #3
Nemogue je postojanje posveenosti osobe bez istog takvog posveenja svega to je za tu osobu
vezano. Nemogue je voleti Boga svim srcem svojim, a ne voleti Ga svim to je u srcu, to je vezano
za ivot; i nemogue je voleti Ga svim ivotom, a da Ga ne volimo svim plodovima (tog) ivota.
Nemogue je voleti Boga svom duom svojom, a ne voleti Ga svim sposobnostima due.
Nemogue je voleti Boga svim umom, a ne voleti Ga svim njegovim funkcijama, svim njegovim
proizvodima i svim umnim sposobnostima. Nemogue je voleti Boga svom snagom, a ne voleti Ga
svim primenama, svim rezultatima svih primena i svim mogunostima snage.
Neka niko ne kae da je teka re Gospodnji poziv da se da sve to se ima. Ako bi postojalo
poreenje sa Bojim darovima i pozivima, onda bi poziv da damo sve to imamo bio najvea i
najblagoslovenija stvar u Svetom pismu. Jer to je jedini nain na koji moemo da primimo i cenimo
svaku puninu Boju koja je tako velikoduno i potpuno data svakoj dui. Razlog to Boga ne
poznajemo bolje je to Mu ne predajemo i ne posveujemo vie. Ko eli da u potpunosti upozna
Boga mora stalno da se odrie sebe i sveta. Onaj ko bi hteo da upozna svu puninu Boju mora
stalno da se prazni od svoga ja i sveta. O dubino bogatstva i razuma Bojeg! Poznavati Boga i
Hrista koga je poslao, to je ivot veni.
Predavanje #4
ivot svakog pravog hrianina je ivot slube, prenoenja oveanstvu onoga to je primio od
Boga
Dar Boje blagodati, sa svakim deliem ove blagodati, dat je samo zato da bi ga onaj koji ga je
dobio preneo dalje. Prema tome, onaj koji dobije ovaj dar samo je upravitelj, nikad vlasnik. On treba
da ga deli drugima, nikad da ga zadrava za sebe. A estitost i vrednost nae upraviteljske slube
pokazujemo samo svojom marljivou u predavanju onoga to smo primili
Prema tome, hrianstvo je sluenje, drugog nema. Hrianska sloboda je sloboda da se slui.
Druge prave slobode nema
A to ne znai da nas je Bog poslao da po svome izboru prenosimo ovo ili ono... To znai da
oveku treba da prenesemo samoga Boga. Treba ljudima da iznesemo Boga tako da Njega vide kao
ljubaznog, saaljivog Oca, milosrdnog, milostivog, koji dugo trpi i koji je izobilan u dobroti i istini,
koji uva milost hiljadama, prata bezakonja i nepravde i grehe, da bi poverovali u Njega i primili
Njega. Da ih upoznamo s Njim i sjedinimo ih s Njim u tom blagoslovenom zavetu venom, koji se
ne zaboravlja. To znai da ljudima treba da predstavimo samoga Hrista; tako da Ga prikaemo, da
u Njemu prepoznaju nenog, saoseajnog Spasitelja koji bolesti nae nosi i nemoi nae uze na se,
koji je uzeo sve nae grehe i dao nam svu svoju pravednost. Da poveruju u Njega i da Ga prime. Da ih
upoznamo sa Njim i da ih sjedinimo s Njim kao blagoslovenim Prijateljem prisnijim od brata, koji
ih nikada nee napustiti niti zaboraviti.
Predavanje #5
Sadraj
Veernja propoved o organizaciji br. 1. ....................... 4
Biblijsko prouavanje Svetinja br. 2. ..........................13
Propoved Avramovi naslednici br. 3. .........................22
Posveenje naih sredstava za slubu br. 4. .............30
Naa lina sluba br. 5. ...........................................................33
Veernja propoved o organizaciji br. 1.

STAREINA A. T. JONES
(19 asova, 2. april 1901)
etvrta glava Efescima, od sedmog stiha: A svakome od nas dana je blagodat po meri
Hristovoga dara. (arni)
Danas smo uli da Bog poziva na reorganizaciju Generalne konferencije, njen rad i procese, pa
zbog toga to treba da bude na glavni predmet prouavanja. Generalna konferencija sada formalno
zaseda sa delegatima. Meutim, ova delegacija ovde nije cela Generalna konferencija. Mi nemamo
na okupu celu Generalnu konferenciju ako tu nije obuhvaen svaki adventista sedmog dana na
svetu. Zbog toga reorganizacija Generalne konferencije poziva na reorganizaciju svakog pojedinog
adventiste na svetu. Poziv nije upuen zbog same Generalne konferencije, ve zbog Bojih interesa
na Zemlji. U svetu je dolo vreme kada Gospod treba da obavi odreeno delo, a koje ne moe da
obavi dok svako od nas ne bude reorganizovan, odnosno obnovljen. Zato sam poeo sa ovim stihom
i mi emo nastaviti sa nizom stihova u istom poglavlju, jer je to izvetaj o reorganizaciji.
Svaka organizacija koja nije od Boga je samo privremena tj. prolazna. Nema prave organizacije
osim Boje. I jedino je ivot izvor organizacije. Organizacija nije izvor ivota. Organizacija ne daje
ivot. Da bi Bog mogao da sprovede reorganizaciju Generalne konferencije koja ovde zaseda, Boji
ivot treba ponovno da dopre do nas i to u punijoj meri nego ikada do sada. I koga god Bog bude
dosegao ovim svojim ivotom, to je organizacija. I koga god Bog bude dosegao ovim svojim ivotom
u veoj meri, to je reorganizacija. Zato sam itao ovaj stih, jer to je poetak ivota.
Svaka prava organizacija dolazi oveku od Boga, i to Njegovom blagodau1, kojom se sam Bog
daruje ljudima. Prema tome, svakome od nas data je blagodat po meri Hristovoga dara. Poto je
Boja blagodat izvor svakog dobra za ljude, a ta blagodat je data svakome od nas po meri Hristovoga
dara, tu je zaliha, tu je izvor, tu je vrelo izobilja blagodati, da bi se ostvarilo ono na ta nas je Bog
danas pozvao. ta je u stvari mera Hristovoga dara? Jer u Njemu ivi svaka punina Boanstva
telesno (Kol. 2,9). Prema tome, svakome od nas data je blagodat po meri svake punine Boanstva
telesno. On je sebe dao nije sebe pozajmio ve dao. Dao je sebe kao veni dar nama.
To je mera Hristovoga dara. Ona nije ograniena. Ona je neograniena kao to je i Boja
punina. I data je svakome od nas NAMA, tebi, meni. A onda, kada Bog otvori neizmerno more
svoje blagodati lino tebi i meni, pa nam onda kae da poziva na reorganizaciju, ta e nas spreiti u
tome? Zar budunost nije dovoljno svetla za nas da prihvatimo Njegovu ponudu da uronimo u
bezgranino more Njegove blagodati, koja osigurava spasenje svakome do koga dopre? A znate da je
napisano:
Blagodat Boija nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im. Nije pravilna upotreba rei
nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati).
Iako rei milost i blagodat imaju slino znaenje, one nisu isto. Osnovna razlika bi se mogla izraziti u sledeem: milost
predstavlja Boije kanjavanje u mnogo manjoj meri nego to nai gresi zasluuju, a blagodat predstavlja jo i dodatne
Boije blagoslove (pored milosti) uprkos injenici da ih ne zasluujemo. Milost je oslobaanje od osude u odreenoj
meri ili oslobaanje od osude u potpunosti. Blagodat je pruanje dodatne naklonosti prema nedostojnima pored
milosti. Oigledno je da je blagodat iri pojam od milosti koja predstavlja samo jedan njen aspekt.
Na alost, u Savremenom srpskom prevodu i svim poznatijim hrvatskim prevodima prevodioci nisu pravili razliku u
znaenju izmeu ova dva pojma tako da su i re blagodat prevodili reju milost, to je pogreno prim. izdavaa
1
BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com
Prostrana je Boja milost,

prostrana kao more;
dobrota je u pravdi Njegovoj,
to je vie od slobode.
Toliko o tom daru (toliko o povodu, o uslovu) koji On daje svakome od nas, da bi ostvario svoj
cilj na nama, u nama i za nas. A onda, kada je to ostvario na nama, u nama i za nas, (ostaje jo) da
ostvari i kroz nas svoju udesnu nameru u ovo vreme, da proslavi Boga na Zemlji i da dovri delo
koje nam je dao da obavimo. I kad je to izneo u svojoj rei, hajde da vidimo ta eli da uini tom
blagodau koju je bez mere dao svakome od nas.
Nastavimo sa itanjem: A svakome od nas dana je blagodat po meri Hristovoga dara. Zato
kae: Pope se na visinu i zarobi roblje, dade darove ljudima I On je dao jedne apostole, a jedne
proroke, a jedne jevaneliste, a jedne pastire i uitelje. (Efe. 4,7.8.11 kombinacija prevoda arniKaradi)
Pre svega ova blagodat je data da se sveti priprave (pripreme), a sve drugo za ta je data nikad
ne moe da bude ostvareno ako se ova prva svrha za koju je data ne ostvari, prepozna, razmotri i
postavi kao cilj za pripremu svetih. Jer sledea reenica glasi: Za delo slube, i odmah zatim: za
izgradnju Hristova tela.
Ali, ta Bog moe da uini sa slubom koja ne priznaje pripremu svetih? ta moe da uini u
izgradnji svoje crkve, kada se ne prepoznaje Boja blagodat u pripremi svetih koji sainjavaju crkvu?
Prema tome, On je ispravno postavio temelj; prvu istinu je s pravom stavio na prvo mesto. Zato je
priprema svetih prvo delo Boje blagodati. A poto je dao svu blagodat koju ima na raspolaganju, u
daru te blagodati dao je svu puninu Boanstva, sve to Bog jeste, svu svoju silu, svu svoju
posveujuu svetost i Duha sve je to dao, obeao onome ko prima ovu blagodat, da bi ona mogla
da ostvari Boju nameru da ga dovede do savrenstva.
Prema tome, ko god nosi Hristovo ime, ko kod tvrdi da je primio Boju blagodat, ne moe ni
jednog trenutka da se zadovolji niim to bi bilo manje od savrenstva, i to savrenstva kako ga Bog
vidi, koje je Oni postavio pred nas u Isusu Hristu. On je taj koji e to da uini; a ne mi da sebe
usavrimo, ne mi da radimo, nego Onaj koji je sebe dao da bi mogao da to ostvari u meni.
Upravo tu je temelj naeg pouzdanja; nae poverenje je utvreno na tom temelju da je On taj
koji e to da ostvari, i onda znamo da e to biti uinjeno.
A zatim za delo slube. Ovaj izobilan dar Boje blagodati namenjen je delu slube. Tako je to
druga stvar u delovanju Boje blagodati ne druga po vanosti, ve druga kao injenica. Jer kakva bi
bila vrednost slube, bez tog primarnog (prvenstvenog) dela Boje blagodati usavrenja onih koji
e biti ukljueni u slubu? Sluba jevanelja je najvie zvanje, i biti propovednik jevanelja znai
imati najvii poloaj u celoj vasioni. To je istina. Naravno, mislim najuzvienije zvanje meu
stvorenjima.
Ponavljam: sluba jevanelja je najvie zvanje. Biti propovednik jevanelja znai zauzeti najvii
poloaj, imati najvie mesto koje moe da se ima ili zauzme u Bojoj vasioni. I tako brao, pozvao
bih svakoga ko je ikad razmiljao o propovednikoj slubi da ne dopusti sebi da neguje neku drugu
misao o propovednikoj slubi, a koja bi bila nia od ove koju sam imenovao. Jer svako ko sebi
dopusti da pomisli da u bilo kom smislu snizi standard slube Hristovog jevanelja, promaie
slubu jevanelja. Znai, onaj ko u bilo kojoj meri snizi standard slube jevanelja, od one koju sam
postavio, promaio je slubu jevanelja. On je nije usvojio; nije nju usvojio. Neka bi Gospod svojim
duhom i izobiljem svoje blagodati delovao na nae umove i srca, da proiri nae shvatanje, da nas
uzdigne na visinu standarda slube Hristovog jevanelja, koji je On sam postavio.
O, razmislite ta znai biti propovednik jevanelja! ta je jevanelje? Ono je sila Boja. Prema
tome, sluba jevanelja je sluba Boje sile. Vi i ja, brao, smo dobili od Boga zadatak da idemo i
prenosimo ljudima Boju silu. A Boju silu treba da prenosimo drugima tako da im ona donese
spasenje.
U emu zapravo lei Boja sila u jevanelju? Zato je jevanelje Boja sila? Sledei tekst nam
to kazuje (Rim. 1,16): Jer se ne stidim jevanelja Hristovog; jer je sila Boija na spasenje... elim
da usmerim panju na ovu jednu stvar ta je ono. Ono je sila Boja. Zato? Sledei stih kae: Jer
se u njemu u njemu otkriva Boja pravednost.
Boja pravednost je u sutini Njegov karakter i ona je izvor sile jevanelja. Ono je sila Boja
jer je u njemu u jevanelju Boja pravednost. Sluba jevanelja je sluba Bojeg karaktera.
Vama i meni, kao propovednicima jevanelja, Bog je svojom blagodau dao nalog da propovedamo
jevanelje, da propovedamo Boju silu, da propovedamo sutinu Bojeg karaktera ljudima, tako da
otkriju Boju silu, tako da otkriju sutinu Bojeg karaktera i da u tome nau spasenje koje Bog
ostvaruje u ivotu ljudi, u ljudskom telu.
I kako emo onda da to inimo? Kako emo vi i ja, kako emo mi propovedati Boju silu ako je
nemamo? Osim ako budemo darovani Bojom silom. Ali ne tako da On svoju silu da vama i meni,
pa je onda mi razmeravamo i delimo drugima. Ne. On nam poverava ovu silu tako to nas oblai u
nju, pa rei jevanelja koje izgovaramo dopiru do srca ljudi, tako da e oni znati da se sam Bog
obraa njihovim srcima. Oni e prepoznati da je Bog prisutan, i da e odgovarati Bogu za ono to e
uiniti kao odgovor na delo koje im je poverio. On nas odeva i time (to nas odeva) nam poverava
svoju pravednost sa sutinom Bojeg karaktera, da bi, u punini besplatnog spasenja, doveli druge
Bogu.
Na putu pravde je ivot (Prie 12,28). To je Boji ivot. Zar nije tano da je rekao kako
smo u prolim vremenima mi kao neznaboci, bili otueni, odvojeni od Bojeg ivota? Pa smo
se udruili s Bojim ivotom, a to je veni ivot. Tako je napisano u Jovanu 5,24: Zaista, zaista
vam kaem: Ko moju re slua i veruje Onome koji je mene poslao, ima ivot veni. Ima ga ne
imae ga, ve ima ga. to se budunosti tie: I ne dolazi na sud. Nego sada se vraa u
sadanjost nego je preao iz smrti u ivot. I sada smo s Njim u ivotu u ivotu Bojem.
Udrueni s Njim, kao to je pisano: Jer je u Tebe izvor ivotu (Psalam 36,9). I kad tako naemo
Njegov ivot, oni koji su povezani s Njegovim ivotom, povezuju se s njime tako da ovaj ivot
postaje na ivot. I onda dolazi do otkrivanje Njegove sile. Jer Isus Hristos je postao
Prvosvetenik po sili venog ivota.
Usmeravam vau panju na ovu misao. U ivotu je sila. U beskrajnom ivotu je (jo) vie sile.
U ivotu je sila. Na svakodnevni ivot, prirodni ivot je samo magla koja se javlja za neko vreme, a
onda nestaje. Mi ga putamo i primamo beskrajni ivot koji nikad ne nestaje. Poto je u tom ivotu
sila, sila koja je u samome ivotu, kakva je onda sila u beskrajnom ivotu? Beskrajna sila.
Zato kaem, jevanelje je sila Boja poto je u njemu otkrivena Boja pravednost, a u
pravednosti je ivot. A ta Njegova sila, beskrajna sila je u svetu skrivena. No, ovaj beskrajni Boji
ivot koji dolazi u izobilnoj Bojoj pravednosti, otkriven je u jevanelju koje nam je dao da
propovedamo.
I jo neto o tom ivotu. O kad bih mogao a molim Boga da se to ostvari kad bih mogao da
uinim da vidite ovu misao na koju sada usmeravam vau panju, o spajanju sa Bojim ivotom. Taj
Boji ivot je u Isusu Hristu. On je izvor ivota. Brao, za nas postoji uzvienije zvanje nego da
mislimo da kao hriani dobijamo ivot pomou vazduha koji ovde udiemo, kao to ga udiu svi
ljudi, pa i hrane koju jedemo, kao to jedu svi ljudi. Sve to smo imali pre nego to smo uopte postali
hriani. Imali bismo sve to i da nikad nismo postali hriani. Disali bismo, jeli, pili, iveli.
Meutim, kad nas Bog zove Sebi, da se poveemo sa Bojim ivotom, mi se uzdiemo iznad mesta
na kom smo bili i pridruujemo beskrajnom moru Bojeg ivota. I tu je izvor naeg ivota kao
hriana. Bog eli da se poveemo s Njim, da bismo bili svesni iz dana u dan, sve vreme, da sa
prestola ivoga Boga tee ivot u srce i ivot onoga ko veruje u Isusa. A onda, kad dopustimo da se
uzdignemo do tog mesta, da iz dana u dan primamo tokove Bojeg ivota u svoj ivot, tada emo
biti obdareni Bojom silom. Onda e Boja sila da se ispoljava u naoj slubi, ova beskrajna sila
koja pripada beskrajnom Bojem ivotu. I to je istina.
Jednako je stvarno zapravo i vie od toga, jer to je sutina, a i injenica je da po pogledu
stvarnosti lako moemo ustanoviti da, kada verujemo u Isusa, Boji ivot iz dana u dan tee u na
ivot, isto kao to vidimo da iz dana u dan, i to otkad smo se pojavili na ovom svetu, ivot tee u nas
zahvaljujui disanju. To je boanska injenica.
I onda, pogledajte ta dolazi sa tim. Zato nas je stavio na to mesto? Prvo, za usavrenje svetih;
drugo, za delo slube. Pa zar ne vidite onda, brao u slubi (mislim sada na propovedniku slubu; i
naravno svi smo ukljueni, ali sada posebno se obraam nama u propovednikoj slubi), zar ne
vidite da kad naemo ovaj izvor ivota, onda ivimo u njemu? To je pravi uzvieniji ivot. To je
pravi hrianski ivot kojim ivimo, i ivot koji nam tee od Isusa Hrista danas dobijamo sa neba.
Mi ga udiemo direktno od Isusa Hrista, ivotodavca. I to je hrianski ivot.
Ali zato smo ga dobili? Za delo slube. A kome sluimo? Ljudskom rodu. ta to sluimo? O,
Isus Hristos nas je doveo do izvora ivota i povezao nas s njim, da bismo postali oni koji stoje
izmeu ivih i mrtvih, da bismo onim mrtvima preneli ivot, ivot koji e uiniti da oni budu ivi.
Zbog toga smo na svetu. Zato da bi ivi Isus Hristos preko nas mogao dosegnuti mrtve ivotom, koji
je jednak Bojem ivotu.
Prema tome, mi smo propovednici ivota. Mi smo ispravno, istinito nazvani Hristovim
slugama. Ali, ta je Hristos? Otvorimo i proitajmo predivni tekst iz Prve Jovanove poslanice: ta
bee ispoetka, ta usmo, ta videsmo oima svojim, ta razmotrismo i ruke nae opipae, o rei
ivota (1. Jov. 1,1). Ovo treba danas da bude istina za vas i mene. Istina je, Jovan je govorio o
vremenu kad su ga gledali u telu, ali se nije zaustavio na tome. Gledao je Isusa Hrista u duhu nakon
to je napustio telo i otiao na Nebo. A na vama i meni je da gledamo Isusa Hrista, da Ga svojim
oima gledamo tamo gde je danas s desne stane Bogu, da da pokajanje, oprotenje greha i ivot
mrtvima.
ta razmotrismo i ruke nae opipae, o rei ivota: i ivot se javi, i videsmo, i svedoimo, i
javljamo vam ivot veni, koji bee u Oca, i javi se nama; ta videsmo i usmo to javljamo vama da i
vi s nama imate zajednicu; a naa je zajednica s Ocem i sa Sinom Njegovim Isusom Hristom. (1.
Jov. 1,1-3)
Ko je On? ivot. Kad smo Hristovi propovednici, mi smo propovednici ivota. Kako onda
mogu da propovedam Hristov ivot, da propovedam Boji ivot, kada je moja sluba stalna kao to je
i moj ivot, ako ve nisam povezan s ovim izvorom ivota, tako da to bude moj ivot? Tek tada mogu
da propovedam ivot, a taj veni ivot je, svi znate, da poznaju (upoznaju SSP) Tebe jedinog
istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista (Jovan 17,3). I tada smo Hristovi propovednici, i po
tome smo propovednici venog ivota onima koji su jo mrtvi. Kakvo je samo to zvanje! Koliko je
uzvieno!
Brao, molimo Boga da nas podigne na tu visinu, da bismo tamo boravili. Ostanimo tamo, i ne
traimo nikad da odatle siemo. Ostanimo na toj visini da gledamo u Njegovo lice, uzimajui od
Njega ivot, svetlost, energiju koja usavrava svete i ini ih delotvornim u slubi jevanelja.
To je najvanija stvar. Moramo da uinimo svaki od ovih koraka, u protivnom ne moemo da
oekujemo i sledei. Zato ponovo molim da Gospod svojom izobilnom blagodau pomogne
svakoj dui ovde da shvati da nismo pronali svoj pravi stav u hrianskom ivotu, sve dok
nismo sigurni da sa prestola u nas stalno tee ivot koji e uiniti da ivimo i budemo kanali
ivota za one mrtve.
Sve to na izgradnju Hristovog tela, crkve Boje. Prvo, priprema svetih; zatim delo slube; a onda
izgradnja crkve. Crkva treba da se izgradi! Zato Bog poziva na reorganizaciju. Postanimo onda
svesni da je On pred nas stavio istinsko merilo nita manje od usavrenja i savrenstva svetih. I to
je onda istinska uzvienost slube jevanelja tj. Hristove slube.
Samo nekoliko rei pre nego to konano zavrim sa tim. Ova sluba se odnosi na sve: Sluite
jedan drugom u skladu s blagodatnim darom koji je svaki od vas dobio, kao dobri upravitelji
raznolike Boje blagodati (1. Pet. 4,10 kombinacija engleski-SSP 2). Ko god je primio blagodat
Boju, primio je i dar slube blagodati, Hristovu slubu, slubu rei ili slubu jevanelja, kako to
stoji na drugom mestu.
U petom poglavlju 2. Korinanima poslanice pie da je Bog bio u Hristu i pomirio svet sa
sobom, a onda je nama poverio slubu pomirenja. Ko god je doiveo pomirenje, Boje pomirenje u
Hristu, u Njemu nalazi slubu tog istog pomirenja za one koji ga nisu doiveli. Zato je sluba, ova
sluba, univerzalna. Ali brao, ako mi koji smo pozvani u slubu propovedanja ne cenimo ono to je
ta sluba, kako mogu da to cene oni kojima propovedamo?
Prema tome, sve to je dato dok svi ne doemo do jedinstva u veri i poznanju (spoznanju
SSP) Sina Bojeg, do savrenog oveka (Efe. 4,13 arni). Savrenog oveka? Koliko nas? Dok svi
mi... Poveite to dvoje. Svakome od nas je data blagodat po meri Hristovog dara, dok svi ne postanu
savreni. Hvala Gospodu! dok svi ne doemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Bojeg, do
savrenog oveka, do pune mere Hristovoga rasta.
Na to dolazi sledea blagoslovena nagrada: Da ne budemo vie mala deca, kojom se poigravaju
talasi i koju nosi svaki vetar uenja koje ljudskom prevarom i lukavstvom vodi u zamku zablude
(kombinacija prevoda arni-Karadi-SSP). Brao, Bog to ima za nas da nas uvrsti. Bog to ima za
nas da nas stvarno u pravednosti i u naelima pravednosti uini vrstima kao to je vrsta Stena
vekova.
Ima jo toga. Proitajmo jo jednom ovaj stih zajedno sa sledeim (Efe. 4,14.15): Dok svi ne
doemo do jedinstva u veri i (s)poznanju Sina Bojeg, do savrenog oveka, do pune mere
Hristovoga rasta, da ne budemo vie mala deca, kojom se poigravaju talasi i koju nosi svaki vetar
uenja, koje ljudskom prevarom i lukavstvom vodi u zamku zablude. Nego, drei se istine, u
ljubavi, u svemu emo izrasti u Njega, koji je Glava - u Hrista. (arni-Karadi-SSP)
Ovde se radi o pravoj reorganizaciji, nema druge: Nego, drei se istine, u ljubavi, u svemu
emo izrasti u Njega, koji je Glava - u Hrista. On ini da celo Telo - povezano i ujedinjeno svakim
SSP Savremeni srpski prevod
podupiruim zglobom - raste i izgrauje se u ljubavi, srazmerno delotvornosti svakog pojedinog

dela. (SSP)
To je reorganizacija, i druge nema. Nema drugog naina (puta). Svaka organizacija koja ne
dolazi od Isusa Hrista uopte nije organizacija.
Zapazite da ova organizacija ova reorganizacija dolazi od GLAVE. Organizacija ne dolazi od
udova ve od Glave. Proitau ovo jo jednom i to sa jo jednim stihom: Nego vladajui se po istini
u ljubavi to Hristovo telo Nego vladajui se po istini u ljubavi ovi udovi da u svemu
uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos: U kome? u Hristu je sve telo dakle svi udovi. Sve
telo [je] sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom, da jedno drugom pomae na dobro po meri
svakog uda a to dolazi od Glave i ini da raste telo na popravljanje samog sebe u ljubavi. Zar
ne vidite onda da je ovo organizacija u Hristovoj crkvi? Sva reorganizacija mora doi od samog
Hrista. Samo On moe da je izvri.
Otvorimo Koloanima poslanicu kod teksta na koji skreem vau panju u vezi sa ovim. Kol.
2,18.19 arni: Niko da vas ne liava nagrade, elei da to postigne poniznou i slubom
anelima, uputajui se u ono to bi rado video, nadimajui se uzalud svojim plotskim umom
(telesnom pameu SSP), a ne dri se glave od koje sve telo, povezano i potpomognuto zglavcima i
svezama, raste rastom koji Bog daje. Ovde stoji da je telo graeno od Glave. I da su oni koji se ne
dre Glave prevareni za svoju nagradu. O da, oni e poniziti sebe, oni rade i mole se i sve ostalo, ali
ta sve to predstavlja? Sve su to samo dela. I to stoga to ne priznaju Glavu: ne dri se glave. Prema
tome, telo se organizuje od Glave. ivotna energija tee od Glave u sve udove, a svaki je podstican
od Glave, svaki ud je voen voljom koja ivi u glavi. To je savrenstvo organizacije, a tako je i sa
ljudskim telom. To je ilustracija. Ljudsko telo ima mnogo udova; ali,svaki ud ovog naeg tela kojeg
nam je Bog dao, sve je to jedno telo.
Zadrimo se na ovoj misli. Zato se u naim telima, koja su tu stalno s nama i prema kojima
smo danas usmereni zato se u svim tim pozivima Duha prorotva na reorganizaciju svaki put
pojavljuje zdravstvena reforma? Zato se pojavljuje, kao to je danas jasno citirano: Hvalim Te, to
sam divno sazdan? Zato to nam je u ovoj organizaciji u kojoj se nalazimo, u naim telima koja je
Bog stvorio On dao venu ilustraciju organizacije crkve. I velika je nemarnost, a zbog toga i
slepoa, koja ne moe da vidi organizaciju crkve kakva treba da bude kada ga svi svakog dana
nose sa sobom, i stalno koriste, to telo koje je sastavljeno od mnogo udova. Svaki od ovih udova se dri
glave i oni se meu sobom nikada ne svaaju, niti se razlikuju u miljenju ili postupaju na drugaije
naine. Ali, ako bi iz nekog razloga i postupali jedno nasuprot drugom, kao npr. u sluaju kada se
rukama eli prekinuti konac, onda je to samo prividno; zapravo one vuku zajedno. Jednostavno ne
moete da imate raskol u telu koje je Bog organizovao od glave. Prema tome, poto Bog poziva na
reorganizaciju, neka se niko ne boji da e doi do zbrke ili raskola ili neeg takvog. Za to uopte ne
postoji opasnost osim meu onima koji se ne dre Glave. ta je crkva? To su oni koji gledaju na
Glavu. Oni koji trae Glavu. Oni koji se dre Glave. Onda nema razlike koliko udova moe da bude,
iako smo jedni na jednoj strani Zemlje, a drugi na drugoj. Mi, kao dva uda kretaemo se zajedno i
zajedno emo delovati, jer Glava, Isus Hristos, Gospod, organizuje oba, Njegova volja utie na njih
oba, i On je Onaj koji to ini u oba uda.
I sada dolazimo do sledeeg: Mora doi do reorganizacije. Bog je trai. U toj reorganizaciji sada
Bog poziva na jo neto, a to je promena ljudi. Ovi drugi ljudi koje Bog trai i koje e Bog pozvati
ponoviu to: koje e Bog pozvati moraju doi sa ovog skupa. Moraju da dou od nas, negde iz
Boje crkve. To vas i mene, svakog od nas, stavlja pred Nebom odreenu odgovornost da svako od
nas bude reorganizovan od strane Neba direktnim delovanjem Glave. Onda ovi ljudi koji dolaze
moraju da budu izabrani na odreena mesta. Pismo kae, govorilo je to sve vreme: Naite, dakle,
ljude (Dela 6,3). U potrazi za ovim ljudima, na ta treba da gledamo? Kako treba da gledamo i kako
da prepoznamo odgovarajueg oveka za to mesto? Moramo moliti Boga da nam otvori oi i da ih
pomae nebeskom mau da bismo videli ljude koje je Bog ve pozvao. To je ispravan nain
nalaenja ljudi.
Nita manje od toga ne dolazi u obzir to se tie pronalaenja ljudi. Ove ljude moramo da
potraimo meu nama, Bog ih ve ima. On ih je pripremio. Ve su pripremljeni. Tako nam je On
rekao. Sve to treba da uradimo jeste da molimo da nam otvori oi, da ih Bog pomae nebeskom
mau, tako da moemo videti i znati da je to ovek koga je Bog pozvao za to mesto, za to posebno
delo.
Tako moe biti. Bog ne deluje negde u uglu, prikriveno, ve otvoreno pred oima svih. Svi oni,
ije e oi Bog otvoriti i pomazati, videe.
Moramo onda da uzmemo u obziri sledee: taj poloaj i to mesto nikada ne daje autoritet.
Nego je autoritet taj koji osposobljava za mesto. Ponoviu to. To mora da bude naelo za svakog u
ovoj konferenciji. Poloaj nikad ne daje vlast. Koga god je Bog pozvao da bude predsednik
Generalne konferencije za sledee razdoblje, kad bude izabran i kad bude stao pred nas, on nee
imati nita veu vlast nego to je sada ima; a mi jo ne znamo ko e to biti.
Mesto, poloaj, nikad ne daju vlast. Mesto samo po sebi nema vlast. Ali, ovlaenje koje neki
ovek ve ima od Boga, koje mu je Bog dao, kvalifikovae ga za mesto na koje ga Bog poziva: a ako
ga nije imao pre nego to zauzme to mesto, onda ga nee imati ni onda kad je na tom mestu.
Miljenje da mesto daje vlast zapravo je princip papine nepogreivosti. Papa nije bio nepogreiv
pre nego ta je izabran. Niko to ne tvrdi. Pre nego to je izabran on je samo jedan od kardinala, ali
im biva izabran, onda navodno postaje nepogreiv. Tada je navodno nadahnut Svetim Duhom, jer se
nalazi na tom mestu. E, to je papstvo.
Hrianstvo je da Bog opunomouje ljude, bilo da imaju ili nemaju neko mesto ili poloaj, nije
bitno; oni u svakom sluaj imaju ovlaenje. Pogledajte kako to ide: Isus je bio na ovom svetu kad je
rekao: Dade mi se svaka vlast [potpuno ovlaenje] na nebu i na zemlji, a da uopte nije
zauzimao neki poloaj, ak nije imao ni glavu gde da zakloni (spusti, osloni) (Mat. 8,20). Nije
imao nikakav poloaj. Fariseji, svetenici, knjievnici (tumai zakona), licemeri, imali su poloaj,
imali su mesto, pa su mogli da gospodare nad Njim i da Ga izvedu pred sebe i da Mu sude. Odakle
im vlast? Nisu je uopte imali i zato je On rekao narodu: Na Mojsijevu stolicu sedoe knjievnici i
fariseji. Sve dakle to vam kau da drite, drite i tvorite poto su sedei na Mojsijevoj stolici itali
ono to je Mojsije napisao. I to je u redu; to je Boja re, ali ta oni ine ne inite; jer govore a ne
ine.
Sedeti na Mojsijevoj stolici znai imati ovlaenja, ali to se tie knjievnika i fariseja na toj
stolici, na Mojsijevom mestu, oni sami po sebi nisu imali autoriteta, osim Bojih rei koje bi ovi
itali, a koje su bile potpuno nezavisne od njih.
A za Isusa je reeno: Svi su se divili reima blagodati koje su izlazile iz Njegovih usta (Luka
4,22 eng. prevod). Zato? O, jer ih je uio kao onaj koji ima vlast, a ne kao njihovi knjievnici
(Mat. 7,29 arni). Upravo to. Sve to su knjienici (tumai zakona) mogli da kau bilo je
pozajmljeno i svako je znao da je pozajmljeno, jer je sve to bilo izvan njih i nisu imali nikakve veze s
tim. Ali, kada je Isus Hristos izgovorio iste rei koje su govorili fariseji i knjienici, svako je znao da
nisu pozajmljene, nego da su proizale od Njega, jer je ta re ivela u Njemu. I On sam je bio prikaz
10
tih rei koje je izgovarao. Te rei su imale teinu koja je snano pogaala ui i poivala u srcima onih
koji su je uli. A poivala je u srcima ljudi i donosila im utehu i radost. I to je ivot u koji Bog eli da
obue svakoga od nas u ovoj skuptini, pa i sve druge irom sveta.
Tako je Isus Hristos imao vlast i ljudi su to znali, a fariseji, koji je nisu imali, postali su tako
ljubomorni na Njega da vie nisu mogli da Ga trpe. Sav narod je poao za Njim, pa su morali da Ga
uklone sa sveta, ne bi li sauvali svoje mesto. Jer ako to ne uine, izgubie svoje mesto.
ovek koji je povezan sa Glavom, koji slui Bogu, koji ivi u Isusu Hristu, nikad ne moda da
izgubi svoje mesto, jer je njegovo mesto sa Isusom Hristom, pod krilima Svemoguega, i tu je siguran.
Gde je bio Isusov autoritet kada nije imao nikakav poloaj ni mesto? Kako je mogao da ga ima? Bio
je u istini koju je propovedao od Boga. Sva ovlaenja, svaki istiniti i pravi autoritet na ovome svetu,
dolazi kroz Boju istinu koju ovek prima. Kada naemo na ovome svetu oveka koji ima toliko
Boje istine koliko je Hristos imao u sebi, to e biti ovek koji ima svu vlast na nebu i na zemlji, jer
ima svu istinu na nebesima i na zemlji. Mera istine koju neki ovek ima je u stvari mera autoriteta
koju ima, gde god se on nalazio. I ako se nalazi na mestu najvee odgovornosti na ovoj zemlji, a to
je predsednik Generalne konferencije, a nema istine, onda nema ni autoriteta. Sav autoritet koji
moe da ima na tom mestu je istina u njemu, koja je deo njega.
Zato je Isus rekao: Znate da knezovi narodni zapovedaju narodu, i poglavari upravljaju njim
[imaju vlast]. Ali meu vama da ne bude tako. ta rade knezovi na svetu? Oni vladaju.
Bog nijednom oveku u svojoj crkvi nije dao vlast da upravlja. To je razlika izmeu knezova
ovoga sveta i Bojih knezova, jer mi smo Boji knezovi. Knezovi ovoga sveta upravljaju. Boji
knezovi imaju ovlaenje i ono se pokazuje.
Osim toga, meu Bojim knezovima nema zapovedanja. Nema gospodarenja. Nema
zapovedanja. Nema carskog duha koji nam je opisan. Nema. Meu Bojim knezovima nema
teritorijalnih granica ovo je moja konferencija. Sve je to Boja konferencija. To nije moja teritorija.
Boja je. Dakle, knezovi ovoga sveta zapovedaju, koriste autoritet da vladaju. Tako da se, knezovi
ovoga sveta koji nemaju pravu vlast, ipak slue njom. A Boji knezovi imaju pravo ovlaenje, ali se
njim ne slue. Boji knezovi imaju ovlaenje i to im je dovoljno, a Bog vodi rauna o ostalom, tako
da niko nije najvei. Postoji samo jedan Uitelj, a svi mi smo braa. Prema tome, to je smer
organizacije.
Dakle, gledajmo da budemo organizovani od Glave. Trudimo se da sve nae ovlaenje doe od
Boga i da nikad ne koristimo vlast. Ali, govorimo s autoritetom, jer autoritet je u istini koju iznosimo.
Samo je u njoj na autoritet.
Zato imamo jo jednu tvrdnju: Poloaj nikad ne daje autoritet. Nego autoritet osposobljava za
mesto na koje Bog poziva oveka. A kad se to dogodi, onda ovek ima autoritet. Ali, taj autoritet mora
da ima pre nego to zauzme odreeni poloaj. Proitau sada odlomak koji smo ve proitali: A
svakome od nas dana je blagodat po meri Hristovoga dara. Zato kae: Pope se na visinu i zarobi
roblje, dade darove ljudima. I On je dao jedne apostole (i onaj koji ima dar apostolstva imae
autoritet apostola, iako nikad nije imao neki poloaj); a jedne jevaneliste, a jedne pastore i uitelje,
da se sveti pripreme za delo slube, za izgradnju, ili reorganizovanje Hristovog tela, dok svi ne
doemo do jedinstva u veri i (s)poznanju Sina Bojeg, do savrenog oveka, do pune mere
Hristovoga rasta, da ne budemo vie mala deca, kojom se poigravaju talasi i koju nosi svaki vetar
uenja koje ljudskom prevarom i lukavstvom vodi u zamku zablude. (kombinacija prevoda arniSSP)
11
Zapamtimo da smo danas pozvani da odbacimo ono to je detinjasto, da vie ne budemo deca
da ne budemo vie mala deca, bacani tamo amo, ne znajui gde smo, ne znajui jesmo li na vrstom
tlu. Bog eli da zidamo na temelju, na istini koja oslobaa oveka, na onome to znamo da je istina.
Onda se neemo bojati ako bi se i zemlja pomestila i gore se prevalile u srce morima (Psalam 46,2).
Da ne budemo vie mala deca, kojom se poigravaju talasi i koju nosi svaki vetar uenja koje
ljudskom prevarom i lukavstvom vodi u zamku zablude. Nego, drei se istine, u ljubavi, u svemu
emo izrasti u Njega, koji je Glava - u Hrista. Iz kog je sve telo sastavljeno i sklopljeno svakim
zglavkom. (kombinacija prevoda arni-Karadi-SSP)
Koji ovek, koji skup ljudi, moe izabrati jednog radnika ovde a drugog tamo i skladno ih
sastaviti? Dobro je reeno da je ovo delo (voenja Bojeg Dela) najdelikatnije delo u vasioni, jer ima
posla s umovima. Kako mi to moemo da skladno sastavimo sve te ive due u jednom duhu sa
Bojim ivotom? To jedino Bog moe uiniti. Samo Hristos, glava, moe to da uini. On e nas
upotrebiti sastavljajui nas pletenjem ne tkanjem nego pletenjem. Kao to znate, kod tkanja niti se
dre jedna do druge i preko druge da bi se drale zajedno. Ali, kod pletenja postoji samo jedna nit.
Okce u okcu i svako dri sve druge. To Bog namerava da uini sa nama. Mi smo svi sastavljeni
upleteni i uinjeni kompaktnima time to svaki zglob doprinosi da telo raste, da se telo izgrauje, da
u svemu uzraste u Onome koji je Glava.
To je organizacija. To je reorganizacija. Hajde, brao, da budemo organizovani, da budemo
reorganizovani.
12
Biblijsko prouavanje Svetinja br. 2.

(19 asova, 4. april 1901)
Prva knjiga Mojsijeva izlae istoriju, sredstva i postupak stvaranja. Ali, ta knjiga nije bila
napisana prilikom stvaranja. Skreem vau panju sada na tu injenicu i elim da neko vreme
razmiljate o njenom znaenju. Ponoviu: Prvo poglavlje u 1. Mojsijevoj iznosi istoriju, sredstva i
postupak stvaranja. Zar onda nije jasno, poto izvetaj o stvaranju nije napisan prilikom stvaranja
ve dosta vremena kasnije, da je postojala neka druga svrha za pisanje, osim te da to bude samo
zapis o stvaranju?
Da je prvo poglavlje 1. Mojsijeve bilo napisano sledei dan posle stvaranja, moglo bi da se kae
da je prvenstveni cilj bio to da ljudi budu obaveteni o stvaranju, ali poto je napisano oko dve
hiljade godina kasnije, i poto su ljudi sve to vreme bili bez ikakvog pisanog izvetaja o stvaranju,
prvenstveni cilj pisanog izvetaja bio je vie od toga da samo ispria kako je stvaranje ostvareno.
Naime, ako mogu da budem etrdeset godina bez nekog izvetaja, a onda Bog uini da on bude
napisan za mene, zar ne bi bilo oigledno da mi je taj izvetaj potreban zbog neeg vieg nego da
samo dobijem izvetaj? Dobro!
Kada je napisana 1. Mojsijeva? Naravno, ne moemo da kaemo tanu godinu, ali moemo rei
razdoblje. Znamo velianstvenu misao koja je zaokupljala narod u vreme kad je napisana 1.
Mojsijeva izlazak iz Egipta. Ovu knjigu napisao je Mojsije za vreme od 40 godina dok je uvao
ovce svog tasta. Ali, to je bilo nakon to je dola poruka da izvede narod iz Egipta. Gospod je pozvao
Mojsija da izbavi narod, ali on jo nije nauio kako to da uini. Prvi put je pogreio, pa je etrdeset
godina morao da ui pre nego to je to osloboenje moglo biti ostvareno. I u tih etrdeset godina
napisao je knjigu o postanku. Prema tome, ovu knjigu je napisao u vreme izlaska iz Egipta, kad je
Bog odluio da izbavi svoj narod iz Egipta i da ga postavi da doveka bude svetlost za itav svet.
Da vam skrenem panju na sledeu naroitu misao, itau ponovno neke biblijske tekstove koje
smo preksino itali i mislim da sam ih sino ponovno spomenuo, u petnaestom poglavlju 2.
Mojsijeve pesmu Mojsija i sinova Izrailjevih nakon prelaska preko Crvenog mora, jer nam to
kazuje kuda je Bog vodio svoj narod kada ga je izveo iz Egipta.
U 2. Mojsijevoj 15,13 itamo: Vodi milou svojom narod koji si iskupio, vodi krepou
svojom u stan svetosti svoje. Sledea dva stiha: Spopae ih strah i trepet; od veliine ruke Tvoje
zamuknue kao kamen, dokle ne proe narod Tvoj, Gospode, dokle ne proe narod koji si zadobio.
Odvee ih i posadie ih na gori nasledstva svog, na mestu koje si sebi za stan spremio, Gospode, u
svetinji, Gospode, koju su Tvoje ruke utvrdile. (2. Moj. 15,16.17)
To je istaknuto u Otkrivenju 15, u izvetaju o narodu koji stoji na staklenom moru, i ima kitare
Boije (arni), koji pobedie zver i ikonu njenu, i ig njen, i broj imena njenog i pevaju pesmu
Mojsija, sluge Boijeg.
Prvo, odvee ih u stan svetosti svoje na mesto gde sam Bog prebiva. Drugo, posadie ih na
gori nasledstva svog [u zemlju Bojeg nasledstva], na mestu koje si sebi za stan spremio. Koje je
mesto stan svetosti, mesto Boje nasledstva, mesto koje je sebi spremio za stan? Kao to znate, to
kae Otkrivenje 21,3. Dolazi vreme kad e se rei: Evo Boiji ator je sa ljudima i Bog e prebivati
meu njima. Oni e biti njegov narod i sam Bog e biti s njima. (SSP)
13
U svetinji, Gospode, koju su Tvoje ruke utvrdile. Od svih naroda mi bismo trebali da znamo
sa sigurnou o kakvoj se svetinji radi, jer Glavno u ovome to je reeno jeste da imamo takvog
prvosvetenika koji je seo zdesna prestolu Velianstva na nebesima, koji slui u Svetilitu, u pravom
atoru koji je podigao (naini Karadi) Gospod, a ne ovek. (Jev. 8,1.2 SSP)
Opet u Delima 7, kao to znate, reeno je: Kako se pribliavalo vreme da se ispuni obeanje
koje je Bog dao Avraamu, na narod je u Egiptu rastao i mnoio se (Dela 7,17 SSP) i onda je dolo
osloboenje. Bog se zakleo Avramu i obeao da e njegovom semenu dati zemlju koju je video,
budui svet. A u 2. Mojsijevoj 6,2-8 reeno je: Jo govori Bog Mojsiju i ree mu: Ja sam Gospod. I
javio sam se Avramu, Isaku i Jakovu imenom Bog Svemogui, a imenom svojim, Gospod, ne bih im
poznat. I uinih zavet svoj s njima da u im dati zemlju hanansku, zemlju u kojoj behu doljaci, u
kojoj ivljahu kao stranci. I uh uzdisanje sinova Izrailjevih, koje Misirci dre u ropstvu, i
opomenuh se zaveta svog. Zato kai sinovima Izrailjevim: Ja sam Gospod, i izveu vas ispod
bremena misirskih, i oprostiu vas ropstva njihovog, i izbaviu vas miicom podignutom i sudovima
velikim. I uzeu vas da mi budete narod, i ja u vam biti Bog, te ete poznati da sam ja Gospod Bog
va, koji vas izvodim ispod bremena misirskih. Pak u vas odvesti u svoju zemlju, za koju podigoh
ruku svoju zaklinjui se da u je dati Avramu, Isaku i Jakovu; i dau vam je u nasledstvo, ja
Gospod.
Kad je Bog to obeanje dao Avramu, dao ga je njemu i njegovom semenu; ne semenu bez
Avrama, niti Avramu bez njegovog semena. Prema tome, kada je Bog trebao da ih dovede u zemlju
za koju se zakleo Avramu, Isaku i Jakovu da e im je dati, svi oni su trebali da budu zajedno. To je
onda dovoljno. Bog e dovesti svoj narod, bilo odmah ili tokom vremena, nije bitno. Veliki cilj koji
je Bog imao u izvoenju Izrailjskog naroda iz Egipta bio je da ih dovede u zemlju za koju se zakleo
Avramu da e mu je dati, i On kae da je to Njegov stan svetosti, mesto koje je sebi za stan spremio,
gora Njegovoga nasledstva i svetinja koju su Njegove ruke utvrdile.
Poto je to bio Boji cilj izvoenja naroda iz Egipta i to obeanje Avramu je nova zemlja koju e
Bog stvoriti, zar ne vidite razlog zato je tada dao 1. Mojsijevu? Trebalo je da se upoznaju sa
stvaranjem i stvaralakom silom, tako da shvate da Bog moe svojom stvaralakom silom da ih
ponovo stvori i didovede u novi svet; svet koji e stvoriti i dati Avramu, u skladu sa obeanjem koje
mu je ve dao? Zar ne vidite to?
Razlog zbog kog je Bog dao 1. Mojsijevu u to vreme bio je da se narod moe pripremiti za delo
koje je On pomou njih trebao da obavi za ceo svet; znai time ih je pripremao za delo koje je
nameravao da obavi preko njih. A Boje delo je uvek stvaralako.
Sve to Bog ini uvek ini stvaranjem. Bog je trebao da dovede svoj narod u novostvoreni svet
i to bee velika stvar. Ali do toga nisu mogli doi, a da sami ne budu nanovo stvoreni. Da bi bili
poueni u stvaranju, napisao je izvetaj o stvaranju kao oiglednu pouku, kolu za svaku duu, da bi
svi mogli da upoznaju Boje procese, Boja sredstva, Boju stvaralaku silu, da bi se moglo obaviti
Boje delo sa njima, tako to e prvo u Njemu biti obavljeno.
A tu je bila i crkva u pustinji. Isus Hristos je zauzeo mesto kao Glava crkve. I ovde ponovo
vidimo Njegov proces organizacije. Nastavio ga je i zadrao dok nije doao u Hanan, a mi smo uli
ta je bio Boji cilj u toj zemlji. Meutim, narod je propustio da ostvari Boji cilj i Njegove namere u
svojoj organizaciji u zemlji, a oni, poto su propustili da ostvare Boji cilj kao i da vide Boje namere
u uputstvima koja im je dao, poeli su sami da se organizuju. A organizacija koju su ostvarili kad su
je sami stvorili bila je ta? Kako je ona zavrila jo u njihove dane? Kao carstvo. Morali su da imaju
cara. Nemojte to da zaboravite. Setite se toga dok hodate ulicom, ma gde bili nikad nemojte
14
zaboraviti da je krajnji cilj svake organizacije koju je ovek ostvario bilo carstvo. Monarhija. I da
meu ljudima vlada despotizam a to je propast. Sve se to dogodilo u Izrailju. A Bog je i nama pre
dosta godina rekao da ako ne budemo krenuli drugim putem, meu Njegovim narodom e se
ponoviti bezumlje Izrailja iz Samuilovog vremena.
Toliko o tome. Takva je situacija. Dakle, Gospod je preuzeo brigu o svojoj crkvi, ali umesto da
nau Boju organizaciju i da se vrsto dre Glave, oni su se okrenuli i izabrali meu sobom glavu da
bi bili kao svi okolni narodi. Oni i jesu postali kao svi okolni narodi i zavrili kao i svi drugi narodi
unitenjem prvih deset plemena, a onda i unitenjem svih plemena prilikom razorenja Jerusalima,
kad su umesto Boga izabrali Cezara. Naime kad je Pilat pitao: Zar cara vaeg da razapnem?
odgovorili su: Mi nemamo cara osim Cezara. (Jovan 19,15)
Onda je Bog opet poeo sa svojom crkvom, sa Hristom kao glavom i organizatorom. A tajna
Boja se ispoljila i objavila sinovima ovejim, tajna koja nije bila poznata u ranijim vekovima, ali se
sada Duhom Svetim otkrila Njegovim svetim apostolima i prorocima. Tajna koja je u venim
vremenima bila uvana kao tajna, objavljena je Njegovim svetima, a koja je Hristos u vama, nada
slave (Kol. 1,27). Hristos je glava svakog oveka i svih bia, time to je glava svakom pojedincu.
Meutim, onda se pojavila tajna bezakonja i stavila sebe na Boje mesto, pokazujui sebe da je
Bog, i ponovno je vekovima i naratajima skrivala tajnu Boju. Ali hvala Bogu, doao je dan kad je
Gospodnji aneo podigao ruku prema nebu i zakleo se Onim koji ivi va vek veka, koji sazda nebo i
to je na njemu, i zemlju i to je na njoj, i more i to je u njemu, da vremena vie nee biti (Otk.
10,6). Nego u dane glasa sedmog anela kad zatrubi, onda e se svriti tajna Boija, kao to javi
svojim slugama prorocima (7. stih). Tajna Boja e se ponovno pojaviti u svoj svojoj iskrenosti,
istoti i sili, a to je Boja sila. A dane glasa sedmog anela poeli smo da oglaavamo pre skoro
ezdeset godina.
Vie ne sme da bude odlaganja, hvala Gospodu. Dosad ga je bilo previe. Bog je sada podigao
svoju ruku da po drugi put izbavi svoj raspreni narod iz Egipta i Husa i Patrosa i Senara i s morskih
ostrva. I On namerava da nas odvede u zemlju koju je obeao, za koju se zakleo da e je dati
Avramu, Isaku i Jakovu.
Meutim, to e se dogoditi samo stvaranjem, jer kad doe taj dan Onaj koji sedi na prestolu
reie: Vidi, inim sve novo (Otk. 21,5 arni). Prema tome, jedino Bojim stvaranjem e se
na nama ispuniti obeanja data Avramu, i mi svi emo jedino Bojim stvaranjem ui u
nasledstvo obeano Avramu.
Zato je prvo poglavlje 1. Mojsijeve napisano za nas, jer oni za koje je bilo napisano u prolim
vremenima nisu nauili lekciju. Ona je bila odlagana, odbijana, odbacivana, stavljana na stranu.
Meutim, sada je Gospod obeao da vie nee biti odlaganja. Jer jo malo, vrlo malo, pa e doi
Onaj koji treba da doe i nee odocniti (Jev. 10,37). To vreme je kucnulo. Poto je Boja namera u
pisanju 1. Mojsijeve dosad bila odlagana, a sada je dolo vreme kada kae da treba da se ostvariti, i
sve to je zapisano u prvom poglavlju 1. Mojsijeve za nas je sadanja istina.
Hajde da onda prouimo prvo poglavlje 1. knjige Mojsijeve. ta nalazimo u njemu?
U poetku stvori Bog nebo i zemlju (1. Moj. 1,1). Kako je to uinio? Reju Gospodnjom
nebesa se stvorie, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova, jer On ree, i postade (Psalam
33,6.9). Setimo se da ovo nije napisano prvenstveno kao istorija stvaranja, ve zato da nam pokae
Boja sredstva, Boji postupak stvaranja, i da nas upozna s tim procesom. Tako da bi nas mogao
dovesti do onog veeg stvaranja koje je pripremio i obeao jo od Avramovih dana.
15
ta to znai za nas? U tim prvim reima u 1. Mojsijevoj nalazimo lekciju za sve nas. Bog je
stvorio nebo i zemlju svojom reju. A ta je s nama? 1. Petrova 1,23-25 (SSP): Jer, vi niste ponovo
roeni iz raspadljivog semena, nego iz neraspadljivog - ivom i postojanom Boijom reju. Jer,
svaki ovek je kao trava i sva njegova slava kao poljski cvet: trava se osui i cvet otpadne. A
Gospodnja re ostaje doveka. A ta Re je evanelje koje vam je objavljeno.
Re kojom je Bog u poetku stvorio nebo i zemlju je re jevanelja, koje je sada objavljeno
meu vama. Prema tome, u prvim reima u 1. Mojsijevoj nalazi se jevanelje. Prve rei u 1.
Mojsijevoj su objava jevanelja. A sa ovim je povezan tekst u Efescima 2,8-10: Jer ste blagodau
spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Boji, ne od dela, da se niko ne pohvali. Jer, mi smo njegovo
delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela koja je Bog unapred pripremio da u njima hodimo.
(kombinacija prevoda Karadi-SSP)
Mi smo Njegov posao (delo), sazdani u Hristu Isusu. Kao to vidite, prvi korak u
hrianstvu, prvi korak koji Bog eli da ljudi uine, moe da bude uinjen samo stvaranjem,
moe da bude uinjen samo kada budemo nanovo stvoreni. Postati hrianin je isto tako
stvaranje, kao to je to na poetku bilo stvaranje sveta. Niko nikad ne moe da postane hrianin,
osim ako je stvoren ba kao to je i svet stvoren u poetku.
A velika lepota ove istine je da to svi lako mogu da uine. Ako smo se pomirili s tim da se to
moe ostvariti samo stvaranjem, ja se potpuno gubi. ovek zna da u njemu nema sposobnosti
stvaranja i jednostavno mora da odustane. I kada zna da se to moe ostvariti samo stvaranjem,
pa se nae licem u lice sa Stvoriteljem, onda je lako, jer Bog moe da stvara jednostavno
izgovaranjem rei: On ree, i postade. (Psalam 33,9)
Dalje: U poetku stvori Bog nebo i zemlju. A zemlja bee bez oblija i pusta, i bee tama nad
bezdanom. Svi smo mi tama, ali Bog nas ponovo stvara. Na ivot, sve dok nas Bog ne stvori
ponovno, ne vredi nita, pa ak i manje od tog. A ipak kada nas Bog ponovno stvara za ivot
pravednosti, za ivot pobonosti, kakva je onda situacija? Zar nije bez oblija i pusta? Kad Bog uzme
oveka od sveta, od tame koja se osea, i iznova ga stvori, sve to je pred njim novo je. A taj novi ivot
koji ovek treba da nae i koji treba da se nae u oveku, kakvo je njegovo stanje? On je bez oblija i
pust? Ali, pogledajte ta sledi: I duh Boji dizae se nad vodom. I ree Bog: Neka bude svetlost. I bi
svetlost. (1. Moj. 1,2.3)
Re koja je prevedena sa dizati u izvornom obliku znai leati na jajima. Ista je to misao
koju je Isus izrekao o narodu u Jerusalimu: Jerusalime, Jerusalime, koji ubija proroke i zasipa
kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim eda tvoja kao to koko skuplja pilie svoje
pod krila [sakupljao bih vas; leao bih na vama kao na jajima; zaklonio bih vas i iz tog legla izveo
novoroenu stvar na slavu Bogu], i ne hteste. Eto e vam se ostaviti vaa kua pusta. (Luka
13,34.35)
Misao koju je Isus izrekao u ovim reima o Jerusalimu potpuno je ista kao i ona koju je
izgovorio u drugom stihu 1. Mojsijeve. Boji Duh je lebdeo nad onim to je stvoreno, a to je pre
nego to je Boji Duh doao, bilo bez oblija i pusto. Ali, kad je Boji Duh doao i polegao nad time,
poela je organizacija. Tada je poeo Boji put organizovanja.
Kao to vidite, ovaj predmet veeras nastavak je istog predmeta o organizaciji koji smo imali pre
neko vee. I kao to vidite to prvo dolazi pojedincu, a od njega se prenosi dalje na telo. I brao, Bog
je poeo svoje blagosloveno delo. Neko vee smo prouavali da to mora doi od Glave. Boja
organizacija mora da doe od Glave, a to je Isus Hristos, Glava crkve, a zatim dolazi i do pojedinca.
16
Pogledajte sada korak koji je danas uinjen u Generalnoj konferenciji. elim da vidite da to
nikad ne moe da stane dok nije dostiglo svakog pojedinca i dovelo ga licem u lice sa Bogom, da bi
stojao sam samo sa Bogom. Danas je izloen pa i odobren poziv za lokalno samoupravljanje na
odreenom mestu. Vrlo dobro. A onda je ovde reeno da to treba prihvatiti i u drugim delovima.
Vrlo dobro. A kad taj okrug bude organizovan, u njemu e biti samostalna uprava. Meutim, isti
proces mora ii i dalje svaka konferencija mora da postane samostalna lokalna konferencija, i
svaka crkva mora da bude samostalna mesna crkva, i svaki pojedinac mora da bude samoupavni
lokalni pojedinac.
Ali, niko na ovome svetu ne moe da bude samoupravni pojedinac, osim ako je Bog u Isusu
Hristu njegova Glava, i ako tim ovekom upravlja Boja sila. Jedinu pravu samostalnu upravu
na ovome svetu ima ovek koji ivi u slobodi kojom ga je Isus Hristos oslobodio, pa gospodari
svojim zlim ja, dok boansko ivi u njemu, a to je Isus Hristos. I tada se on moe suoiti s
neprijateljem i zlom i zgaziti ga. Tako on stoji u slobodi koju mu je nebo donelo, odnosno
kojom ga je Bog oslobodio slobodan pojedinac koji samostalno upravlja, kakvog ga je Bog
nainio da bude u poetku, a kakvog ga ini da bude i kada ga nanovo stvori.
Zar ne vidite da se ovaj korak koji smo danas uinili nikad ne moe na tome zaustaviti? Zar to
nije potpuno jasno? Onda brao, ono to svako na ovoj konferenciji treba da uini je da to obavi to
pre mogue. Prema tome, svako od nas mora da to uspostavi u sebi i da bude samoupravni
lokalni pojedinac na slavu Bogu. Ali, nema oveka koji to moe da uini osim, kako sam ve
rekao, Bojom silom u sebi. I niko ne moe da to uini i ostane lokalni samoupravni ovek, osim
ako stoji sam s Bogom, nezavistan od svih drugih i svega drugoga u celom univerzumu.
Meutim, to ga ne odvaja od drugih. Nae pravo jedinstvo s drugima je u naem boravku
nasamo s Bogom. Nae najistinitije zajednitvo, naa najiskrenija ljubav, nae najnenije
saoseanje i pristupanje svim ljudima, nalazi se samo u tome da stojimo potpuno sami sa
Bogom, odvojeni od svega drugoga.
Ponavljam, korak koji je danas uinjen ne sme nikad da stane dok se svaki adventista ne suoi sa
Bogom. Svako sam za sebe i sam sa Bogom. A zato treba da se naemo licem u lice s Bogom? Da
odredimo svoj poloaj, na koji smo pozvani. A kad odredimo svoj poloaj, dopustimo Bogu u Hristu
da bude Glava i Veliki organizator.
Ali to, to se dogaa samo pomou Bojeg Duha, Svetog Duha, koji je nad svime. Isus je otiao. Bio
je ovde. Bio je Glava Crkve kad je bio ovde. Ali je rekao: Bolje je za vas da ja idem. Za vas nije
dobro da ostanem, moram da idem. Jer ako ja ne idem, uteitelj nee doi k vama; ako li idem,
poslau Ga k vama (Jovan 16,7). Za to postoji vie od jednog razloga, ali razlog koji se sada nas tie,
zato je Isus trebalo da ode da bi Uteitelj mogao doi, bio je taj to Isus u telu nije mogao da bude
istovremeno na svim mestima. Nije mogao u telu da bude sa braom u Australiji i sa braom sada
ovde. Ali kada je otiao, poslao je Svetoga Duha koji lebdi nad svim to je Bog stvorio, i tim Duhom
Isus Hristos moe da postane glava svakog delia svoga stvaranja. Znai, nad svakom duom, svakim
pojedincem na zemlji koji spada pod ovo stvaranje i koji je postao deo Bojeg stvaranja, lebdi Sveti
Duh. Tako Hristos postaje Glava tom pojedincu i ovek ima Savetnika koji je sposobniji da da savet
od bilo kog oveka iz Batl Krika.
Takoe je velika prednost, jedna od najveih prednosti u tome to Isus Hristos, Glava tog
pojedinca, svojim Svetim Duhom moe odmah da da savet i da poalje pomo, kada je to potrebno; i
to je ogromna prednost nad mogunou da se poalje pismo u Batl Krik, kome treba najmanje
mesec dana da stigne, a onda se jo mesec dana gubi da se na njega odgovori i da stigne do broda
17
koji e ga vratiti; a onda proe jo mesec dana pa dobijete odgovor posle tri meseca, da biste znali
neto o delu koje je trebalo obaviti jo pre tri meseca. Neka nas Gospod povee sa sobom da
naemo ovu stvaralaku silu u Njemu, kojom e svaka dua nai Isusa Hrista, svoju Glavu i
Savetnika, danju i nou, zauvek. I to je taj proces.
Idemo ponovo u prvo poglavlje 1. Mojsijeve: I duh Boji dizae se nad vodom. I Bog ree:
Neka bude svetlost. I bi svetlost, i svetlost je bila ivot. Ali, stvaranje nije bilo dovreno. Stvaranju
nije bio kraj. Nije bilo dovreno ni sada kad je Boji Duh lebdeo nad njim. Uinjeni su i drugi
koraci. No, nema potrebe da iznosim sve detalje. Jednostavno elim da vam iznesem injenicu.
Razmislite! Zatim bee svod, a potom sledeeg dana vode su sabrane na jedno mesto, pa se pojavilo
kopno. A onda je zemlja iz sebe donela plod. I tako je to ilo kroz svih est dana.
Ovi koraci nisu uinjeni pratite dobro i paljivo ovu misao, jer ona je suptilna i zahteva otar
um da bi je shvatili; a kada je shvatite onda to ostaje zauvek. Ovi uzastopni koraci u stvaranju sveta,
u celom tom postupku stvaranja, nisu uinjeni tako to je napredovalo ono to je izvorno stvoreno.
Uzastopni koraci u prvoj glavi 1. Mojsijeve nisu uinjeni napredovanjem izvornog dela stvaranja.
[Glasovi po celom domu: Amin.] Vidite li? Kako su uinjeni ovi koraci? Postupnim stvaranjem. I
to nam govori da mi postajemo hriani samo stvaranjem. Mi i ostajemo hriani samo
stvaralakom silom. Mi rastemo u hrianskoj blagodati samo uzastopnim Bojim stvaranjem. U
hrianskom ivotu nema razvoja osim direktnim delovanjem Boje stvaralake sile s neba, kroz
Njegovu re, Svetim Duhom.
Da li sada poinjete da shvatate razlog zato se Izrailju, koji je upravo iziao iz Egipta, daje
izvetaj o stvaranju? Bog je eleo da svaki pojedini Izrailjac upozna Boju stvaralaku silu, koja
dan i no prebiva u njegovom ivotu. Tako da ova Boja stvaralaka sila bude njegov ivot. Ali,
to se odlagalo i odlagalo, i sada je dolo k vama i meni. I mi smo sada narod kome je Bog napisao
prvo poglavlje 1. knjige Mojsijeve.
Uzgred, ima u ovome jo neto. Izuzetno je vano da primetimo kako su upravo u ovo
(sadanje) vreme, kada je prvo poglavlje 1. Mojsijeve odgurnuto u stranu, a (sa ciljem) da bi se
prihvatilo da je sve nastalo evolucijom a ne stvaranjem, ceo svet pa i sve crkve to prihvatile. Vreme je
da Bog otkrije svome narodu pravu filozofiju prvog poglavlja 1. Mojsijeve, tako da Bog u svome
narodu moe pred svetom da uzdigne svoju svetlost i silu Njegovog stvaranja, nasuprot podmuklih
sotoninih prevara koje svet odvode u venu propast. U tome je stvar i Bog eli da se svako od nas,
Njegov narod, tako povee sa ovom stvaralakom silom, i da ona ivi u nama kao jedino sredstvo
za nae napredovanje, za na hrianski rast; da bismo mogli da stojimo u Bojoj svetlosti i na
vrstom temelju Boje rei, i posvedoimo o njoj na takav nain da svet u nju ne moe da posumnja.
Oni mogu da je odbace tako to bi odluili da joj se ne predaju, ali da ne mogu da u nju posumnjaju,
jer e u njoj biti sila. Bog eli da posvedoimo da je ova nova filozofija o prvom poglavlju 1. Mojsijeve
lana, kvazi-nauka. On eli da istaknemo pravu nauku 1. Mojsijeve. On eli da prava filozofija 1.
Mojsijeve obasja svet. Prava nauka i filozofija 1. Mojsijeve je stvaranje. I niko to ne moe da
pouava, i niko to ne moe da iznosi, ako to ne zna iz svog linog ivota.
Ovi uzastupni koraci u stvaranju nisu uinjeni razvojem od izvornog poetka neba i zemlje, ve
je svaki korak bio direktno stvaranje reju koju je Bog izgovorio. Bog je rekao: Neka bude svod i
bi tako. Potom ree Bog: Neka se sabere voda to je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokae
suvo. I bi tako. Opet ree Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, to nosi seme, i drvo rodno,
koje raa rod po svojim vrstama, u kome e biti seme njegovo na zemlji. I bi tako i tako dalje. Ali,
kada mi treba da uzrastemo brao, tako to emo pokuati da to bolje uradimo, dajui ovo ili
18
ono obeanje, uvereni da emo to bolje obaviti..., onda je to iscrpljujui, zamoran i besplodan
proces. A kad znamo da se pravi napredak, pravi rast u hrianskom ivotu i pravi razvoj
hrianskog srca, odigrava postupnim Bojim stvaranjima kroz Njegovu re izgovorenu u
Duhu, onda sve to je potrebno jeste da naemo tu re i ona se ostvaruje. U tome je pravo
reenje.
Da li ste ustanovili da ste neplodni? Jeste li u svom ivotu nali stvari koje su, to se tie
vaeg cilja, vae tenje za pravednou, bile uzaludne neuspene? Evo leka: Kad uoim
nedostatak u svom ivotu neto to nije od Boga, to nije odraz (izraz) Boje rei moram
istraivati Pismo dok ne naem re koju mi Bog upuuje po tom pitanju, i onda me ta re u
tome obnavlja (ini novim), staro je prolo i sve novo postaje.
[Glasovi: Amin.]
To je filozofija istraivanja Pisma. O, istraivati Pisma radi doktrine, istraivati Pisma radi
propovedi, istraivati Pisma radi nalaenja argumenata, sve je to tatina, umor duhu i
idolopoklonstvo. Ali, istraivati Pisma da naem Boju stvaralaku re, da izaberem stvaranje,
Boju pravednost umesto moga greha to e staviti Boju silu, Boju snagu, na mesto moje
slabosti. To e uiniti da se Bog pojavi umesto mene. I to je istraivanje Pisma, to je spasenje
due. Zar nema dovoljno prostora za to? Zar nema dovoljno razloga da zaponemo sa takvim
istraivanjem Pisma?
Zar to nije blagoslovena mogunost, zar to nije ohrabrujua poruka svakoj dui koja se
osea jadnom, koja se osea potitenom, koja vidi sebe kao rtvu neprijateljeve sile zar to nije
blagoslovena vest koju Bog alje da On ree i postade? Samo naite re izgovorenu od Boga i
vaa je slabost nestala pred Njegovom stvaralakom silom, kao u izgovorenoj rei kroz Duha.
[Glasovi: Amin.]
On ree, i postade. U ovoj Bojoj rei, koju iz dana u dan itamo u Svetom pismu, isto je
tako izgovorena Boja re kao ona koju je izgovorio u poetku, koja je stvorila nebo i zemlju.
Vraamo se u 1. Mojsijevu: ovaj proces uzastopnog stvaranja nastavljen je dok se nije pojavio
Boji ideal, savren ovek. Stajao je tamo, savren, stvoren Bojom silom, stajao je Sin Boji. Zar ne?
sina Adamovog, sina Boijeg (Luka 3,38). Tako se dovri nebo i zemlja i sva vojska njihova
(1. Moj. 2,1). Zatim je Bog poinuo. Subota je bila peat predivan, osveavajui odmor koji je Bog
uzeo, posmatrajui dovreno stvaranje od poetka do savrenstva.
Jer smo mi Njegovo delo sazdani u Hristu Isusu. Boji Duh lebdi nad ovim novim stvorenjem i
ini da izgovorena stvaralaka re dovodi do savrenstva ovo novo stvorenje, do savrenog oveka, do
pune mere Hristovog rasta (Efe. 4,13 arni). A tada e i Boji peat biti utisnut.
Onda e Gospod ponovo poinuti i radovae se nama pevajui. On e poinuti. Umirie se u
ljubavi svojoj (Sofonija 3,17). Bog e ponovno poinuti. Vama je to poznato, jer kad je Isus doao,
rekao je: Otac moj stalno radi, pa radim i ja (Jovan 5,17 arni). Dolazi vreme kad e ponovo
poinuti. U izvornom stvaranju Otac je inio, kao i Isus to je inio, preko Svetog Duha koji je pratio
to delo i usavrio stvaranje, kome se Bog radovao i od koga je poinuo i osveio se. Ali, to stvaranje
je odbaeno i Bog je poeo nanovo da stvara i to je nastavio dosad. I im ono bude zavreno, i kada
bude zavreno itajmo rei u Sofoniji, treoj glavi, trinaesti stih:
Ostatak Izrailjev nee initi bezakonja [ostatak koji dri zapovesti Boje i ima svedoanstvo
Isusa Hrista] ostatak Izrailjev nee initi bezakonja niti e govoriti lai, niti e se nai u ustima
njihovim jezik prevaran; nego e pasti i leati i nee biti nikoga da ih plai. Pevaj, keri sionska;
klikuj, Izrailju; raduj se i veseli se iz svega srca, keri jerusalimska! Ukloni Gospod sudove tvoje,
19
odvrati neprijatelje tvoje; car Izrailjev Gospod usred tebe je. Ustanimo u slobodi kojom nas je
oslobodio uklanjajui neprijatelja. Car Izrailjev pravi Bog. Car Izrailjev Gospod usred tebe je,
nee se vie bojati zla. Blagosloven Gospod! U onaj dan. Ovo se odnosi na nas. Posluajmo re:
U onaj dan rei e se gradu Jerusalimu: Ne boj se, Sione: Nemoj da ti klonu ruke. Gospod Bog tvoj,
koji je usred tebe, silni, spae te; radovae ti se veoma, UMIRIE se u ljubavi svojoj [Vernitvo:
Slava Gospodu!], veselie se tebe radi pevajui.
Bog e ponovno poinuti i okrepiti se kad ovo stvaranje, koje nam je doneo, bude dovreno
blaenim staranjem Bojega Duha. Brao, to je tako. Znate da je pisano kako e u poslednje vreme
Boji narod biti zaklonjen platom Njegovog Duha. Sada je to vreme. Prema tome, brao, ono to
ovde treba da uradimo ceo skup, svi zajedno, a pre svega delegati jeste da priznamo tu injenicu,
da prepoznamo ovu Boju stvaralaku silu, da je naemo za sebe, da nas ponovo stvori, da uvek
hodimo i prebivamo u prisutnosti tog Duha koji se stara [Vernitvo: Amin.]. Tako da kad se
sastanemo, ak i pre nego to se sada razdvojimo, sedemo, razmiljati, govoriti i iveti u prisutnosti
ovog Duha koji se stara.
Kad se sada raziemo i razdvojimo, kad odemo u svoje sobe, neka to bude u prisutnosti tog
Duha koji se stara. Kao i kada budemo u sobama neka to bude u prisutnosti ovog Duha. I dok iz
dana u dan budemo dolazili na zasedanje, i ili na nae odbore za pripremu, neka svako koraa u
prisutnosti ovog Duha koji se stara. Onda e se u svakoj dui ostvariti ono to je reeno Mariji (ono to
je vailo za nju vai i za nas): Duh Sveti doi e na tebe, i sila Najvieg osenie te; zato i ono to e se
roditi bie sveto, i nazvae se Sin Boji (Luka 1,35). [Vernitvo: Amin.] Jer taj Duh koji se stara je
Duh koji donosi i rodove. I tada emo klicati i radosno pevati: Vidite kakvu nam je ljubav dao
Otac, da se deca Boija nazovemo i budemo! Onda e se obistiniti i to da svet ne poznaje nas
[hvala Gospodu!], jer Njega ne pozna. (1. Jov. 3,1)
Brao, svet nas je dobro upoznao. Postoji i dobar razlog to nas poznaje. Bili smo vrlo slini svetu,
tako da nas svet dobro poznaje. Ali, Gospod eli da nas izbaviti od svega toga, i svet nas vie nee
poznavati, jer vie nee moi prepoznati da smo od sveta. Znae da vie nemamo zajednice sa svetom,
da nai interesi nisu usredsreeni na zemaljske stvari i Duh koji se stara unee u nas takav karakter, i
uinie da izgovaramo takve rei, i dae nam takav izgled u svetu, da nas nita nee prepoznati osim
Neba. A to poznavanje je dovoljno.
Ovo je samo poetak 1. Mojsijeve. Ne radi se o celoj knjizi. Setite se, celu knjigu je napisao
Mojsije dok je pasao ovce, a cela ova knjiga sada pripada nama. Meutim, sve ostalo u knjizi nee
nam biti od koristiti ako ne naemo nauku i filozofiju prvog poglavlja ove knjige. Jer je to poetak
Bojeg stvaranja i Bojeg procesa i svega. I nita drugo neemo shvatiti onako kako jeste, sve dok
prvo to ne usvojimo. Tek je u svetlosti toga sve ostalo jasno. I sve to je nae, hvala Gospodu.
Istraujmo Pismo. itajmo prvo poglavlje 1. Mojsijeve. Proitajmo ga svi pre nego to doemo
ovamo sutra ujutro. Dobar plan koji treba da sledimo (a ja sam ga dovoljno praktikovao da znam
da je dobro, pa to i preporuujem) je da itamo uvek iznova, uvek iznova, prvo poglavlje 1.
Mojsijeve, dok u svakom stihu ne vidimo, i to sklopljenih oiju, hriansko iskustvo, pa i u svom
linom ivotu iz dana u dan. Onda e se Boji Duh starati nad tim stvaranjem koje Bog
sprovodi, da bi nas doveo do savrenstva u Hristu Isusu. Tako da e Boje delo biti obavljeno, pa
e doi pobeda svetih, i mi emo se radovati pred Gospodom sada i zauvek. A crkva e se razvijati
u sveti hram u Gospodu, i Hristos e da stavi predsebe slavnu crkvu, koja nema mane ni mrtine, ili
takvog ega, nego e biti sveta i bez mane.
20
Poslunost je najbolji uspeh. Hristos nam nije rekao da za Njega osvojimo svet, ve da
propovedamo jevanelje svakom stvorenju.
utimo kad se radi o tuim slabostima, budimo spremni da pomognemo, tolerantni,
neni jedni prema drugima. Odbacimo svaku porugu koja satire i gnev koji igoe.
Koristimo mnogo vie ulje i vino milostivog Samarijanina. Amiel. 1
Henry F. Amiel, vajcarski filozof, pesnik i kritiar. Amiel's Journal, str. 234.
21
Propoved Avramovi naslednici br. 3.

(10:45 asova, 13. april 1901)
Tree poglavlje Galatima poslanice, poslednji stih: A kad ste vi Hristovi, onda ste seme
Avramovo, i po obeanju naslednici. U 26. stihu istog poglavlja napisano je: Jer ste vi svi sinovi
Boji verom Hrista Isusa. Zakljuak iz ovoga je: Onda ste seme Avramovo, i po obeanju
naslednici.
Niko na svetu nikad ne moe da ima veu imovinu niti vii poloaj od Avramovog semena,
Avramovog deteta, jer on je otac svih koji veruju. Oni koji su roeni samo po telu nisu deca Boja.
Ali, deca obeanja raunaju se kao seme. Poto su oni koji su od obeanja, seme, Hristovi su, oni su
deca Boja i po obeanju naslednici. Oni su naslednici Bojih obeanja, i naslednici sa Avramom
prema Bojem obeanju.
Da bismo znali koje su to stvari koje nasleujemo, dobro je da prouimo Avramov ivot koji
uglavnom nalazimo opisan u 1. knjizi Mojsijevoj. Prva knjiga Mojsijeva nas u prvom poglavlju
upoznaje sa stvaralakom silom, upoznaje nas sa Stvoriteljem i delovanjem Njegove sile, a nadalje
nam izvetaj u 1. Mojsijevoj pokazuje ta ini delovanje ove stvaralake sile. To su deca Boja
naslednici prema obeanju koje je Bog dao Avramu.
U dvanaestom poglavlju 1. Mojsijeve, u prvom stihu pie da je Bog rekao Avramu: Idi iz zemlje
svoje i od roda svog i iz doma oca svog i tako dalje. Ako se vratimo malo unazad, poslednji stihovi
jedanaestog poglavlja belee da je Avramov otac uzeo Avrama i Lota, njihove ene, iziao iz Ura
Haldejskog i doao u Haran i tu se nastanio. Onda je otac umro, pa je Avram doao u Palestinu.
Avram je trebalo da izae iz svoje zemlje i uini ono to mu je Bog rekao, da bi mogao primiti ono
to mu je On nameravao dati. Da bismo znali ta nasleujemo, poto smo deca Avramova, bitno je
da znamo ta je to Avram primio od Boga. Kad znamo ta je Avram primio, onda znamo ta je nae
kad smo deca Avramova. A kad znamo kako je Avram primio te stvari od Boga, onda znamo kako
emo ih i mi primiti od Boga, poto smo deca Avramova.
ta je zapravo Bog rekao Avramu? Idi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog u
zemlju koju u ti ja pokazati. I uiniu od tebe velik narod, i blagosloviu te, i ime tvoje proslaviu, i
ti e biti blagoslov. U tebi e biti blagoslovena sva plemena na zemlji (1. Moj. 12,1-3). U skladu
s tim prvo to je Avram uinio bilo je da ode iz svoje zemlje. Ali kad je iz nje iziao, s njim je bila
njegova rodbina i dom njegovog oca. Kad je njegov otac umro i Avram krenuo dalje, njegova
rodbina je jo uvek bila s njim. Otiao je u Palestinu, pa dole u Egipat, i rodbina je jo uvek bila s
njim. Vratio se u zemlju, ali je rodbina i dalje bila sa njim. A Bog mu jo nije pokazao zemlju za koju
je rekao da e mu je dati. Meutim, dolo je vreme kad se njegova rodbina odvojila od njega. A
Gospod ree Avramu, poto se Lot odeli od njega: Podigni sada oi svoje, pa pogledaj s mesta gde si
na sever i na jug i na istok i na zapad (1. Moj. 13,14). Avram je trebalo da pogleda na sve ove strane.
Trebalo je da pogleda na sever i vidi ta je trebalo da vidi; trebalo je da pogleda na jug i vidi ta je
trebalo da vidi; trebalo je da pogleda na istok i vidi ta je trebalo da vidi; trebalo je da pogleda na
zapad i vidi ta je trebalo da vidi. I sve to vidi pripada njemu zauvek, jer tebi u dati i semenu
tvom do veka (Stih 15). Sve to je Avram onda video, danas je nae. I Bog eli da budemo tamo gde
je Avram bio, u poloaju da moemo pogledati na sve strane sveta i videti ta nam pripada. On eli
da budemo narod koji je u stanju da pogleda oko sebe i vidi ta Bog pokazuje. Avram bi video vrlo
22
malo da je pogledao samo na sever; morao je da pogleda na sve strane i vidi sve, da bi imao ideju o
tome ta mu pripada. Tako je i sa nama.
ta je Avram video tog dana dok je gledao? Pisano je da obeanje o nasledstvu nije dato
Avramu ili njegovom semenu kroz zakon, ve kroz pravednost verom. Prema obeanju trebalo je da
bude naslednik sveta. Prema tome, kad je Avram na Boju zapovest pogledao na sever, jug, istok i
zapad, video je svet svet kakav jeste i kakav e biti, njegov svet ne svet kakav jeste ve kakav e
biti, svet koji e doi. Kad mu je Bog rekao da podigne oi i vidi, Avram je tog dana video svet koji
e doi. A video je vie poto mu je Bog rekao da podigne oi, nego da je podigao oi i gledao a da
mu je to Bog nije rekao.
Kad Bog nekome kae da pogleda, onda ovaj ima da vidi vie nego to bi video da mu Bog nije
rekao da pogleda. Gospod je rekao Avramu da ide iz svoje zemlje, iz roda svog i iz doma oca svog,
u zemlju koju u ti ja pokazati. Avram je davno pre toga proputovao zemlju i posetio Palestinu.
Proao ju je od severnog kraja do junog, sve do Egipta. Iziao je iz Egipta i nastanio se na jugu
Palestine, i onda opet krenuo prema severu Palestine, a da nikad nije video ono to e mu Bog
pokazati. Bog mu jo nije pokazao ono to je trebalo da vidi. Meutim sada, kad se nalazi na mestu
na koje ga je Bog pozvao izvan svoje zemlje, svog roda i doma svog oca nalazio se tamo gde ga je
Bog pozvao. I sada Bog kae: Pokazau ti ono to sam rekao da u ti pokazati. I sada mu pokazuje
zemlju koja e biti njegova, a ta zemlja je budui svet.
tavie, Gospod je rekao Avramu: Podigni sada oi svoje, pa pogledaj s mesta gde si na sever i
na jug i na istok i na zapad. Nee izgubiti iz vida to gde si, Avrame, kad podigne oi prema
onome to treba da vidi. Gledajui taj drugi svet koji je Bog pokazao Avramu, on nije trebao da
izgubi iz vida ovaj svet, ve da bolje vidi ovaj svet nego to ga je mogao videti da nikad nije video
onaj drugi.
Jedino kad vidi budui svet, svako moe da vidi ovaj svet u njegovom pravom svetlu. Samo
kad vidi budui svet dua moe da oceni pravu vrednost sveta u kome ivi. Zato je Bog pozvao
Avrama da pogleda, ponavljam, kad je rekao: Pogledaj s mesta gde si. Ne zaboravi mesto gde jesi i
odatle pogledaj. Neka ti se horizont proiri dok ne vidi sve to sa mesta gde jesi, a onda prei na slavno
polje koje ti Bog omoguuje da vidi, tako da ovaj svet sa njegovim interesima i njegovom vrednosti
pred Bogom preu u budui svet i u irinu Boje mudrosti i saznanja. To je Bog uinio da Avram vidi
i Avram je to video. I od tog dana zauvek je to video, a video je i sve to tome pripada.
Meutim, Avramu je reeno ne samo da u tebi dati, nego tebi i semenu tvom dau ga u
veni posed. Avram to nije trebalo da ima bez semena. A ni seme to nije trebalo da ima bez Avrama.
Tebi u dati i semenu tvom. I kada je Avram gledao, gledao je kroz Hrista. A ono to je video, video
je u Hristu. I zato je uvek kasnije, ta god da pogleda, gledao na to u Hristu i kroz Hrista. Kad je Isus
doao, rekao je onima koji su mislili da su deca Avramova, koji su se ponosili time to su Avramova
deca, a koji su odbacili obeano seme Avramovo zbog svoje oholosti to su deca Avramova njima
je rekao: Avram, otac va, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se (Jovan 8,56). Avram je
za svog vremena video Hristov dan i zato se radovao, tako se raduje i svako ko vidi Hristov dan kao
to ga je Avram video.
Zato je u jedanaestom poglavlju Jevrejima poslanice dalje pisalo o Avramu, Isaku, Jakovi i Sari:
Svi su oni iveli u veri sve do svoje smrti, ne primivi obeano. Samo su ga izdaleka videli i
pozdravili, priznajui da su stranci i doljaci na zemlji. A oni koji tako govore, pokazuju da trae
otadbinu. Da su pri tom mislili na onu iz koje su doli, imali su jo priliku da se u nju vrate. Ali, oni
23
su eznuli za boljom, to jest nebeskom otadbinom. Zato se Bog ne stidi da se zove njihov Bog jer im
je pripremio Grad (Jev. 11,13-16 SSP).
Pismo kae da samo oni koji hode (ive) u toj veri naeg oca Avrama mogu da prime ono to je
Avramovo. Da bi mogao da vidi ono to mu je Bog eleo pokazati, Avram je prvo bio pozvan da
napusti svoju zemlju. Idi iz zemlje svoje. To je prvo to mora da uini svako na ovom svetu da bi
mogao da vidi ono to je Bog pokazao Avramu, ili to je Bog trebao da mu pokae. Na prvom mestu je
da napustite svoju zemlju. To moete da uinite samo onako kao to je to Pismo istaklo na nain
na koji je to Avram uinio zbog injenice da postoji zemlja u koju treba da odemo. Idi iz zemlje
svoje u zemlju koju u ti ja pokazati. Zapazite da, kad je Avram video zemlju koju mu je Bog
hteo pokazati, nije odmah uao u nju; jer otkad je Bog obeao da e mu je dati, za svog ivota Avram
nikad nije ni stupio nogom u nju. Ali, Bog je rekao da e je dati njemu i semenu njegovom nakon
njega.
Dakle situacija je sledea: Bog je pozvao Avrama da ide iz svoje zemlje, pokazao mu je zemlju u
koju e ga dovesti, ali ga za njegovog ivota na ovome svetu nije doveo u nju. Prema tome, poto je
pozvan da ide iz svoje zemlje, a nije uao u zemlju koja mu je obeana, u stvari on je ovaj svet
napustio bez zemlje na ovome svetu. Zapazite, ne kaem da je ovaj svet napustio bez zemlje. Bio je
ostavljen na ovome svetu bez zemlje na ovome svetu.
I to znai napustiti svoju zemlju na Boji poziv i otii u zemlju koju vam On pokazuje i koju
e vam pokazati. To je razlog zato nijedan ovek nije mogao da uspe, i to niko ne moe da ostvari
elju da ima dve zemlje. Ponavljam, nikad niko nije uspeo u svom naporu da ima dve zemlje. ak i
zemlje ovoga sveta priznaju ovaj princip. Sve zemlje ovoga sveta priznaju injenicu da niko ne moe
da ima dve zemlje. Prema tome, rauna se da svako pripada zemlji u kojoj se rodio. Ako se odlui da
ima drugu zemlju, mora da se odrekne svoje zaviajne zemlje i odanosti svim drugim vlastodrcima
bez obzira ko oni bili, a posebno onih iz zemlje u kojoj se nalazio. To je priznato meu ljudima koji
vladaju zemljama ovog sveta.
Ako je tako meu ljudima i zemljama koje nalikuju, kako je mogue da bude drugaije u
zemljama koje uopte meusobno ne nalikuju? Ako ovek ne moe da bude dravljanin dve zemlje i
ne moe da ima dve zemlje na svetu, a koje vrlo nalikuju, kako moe da ima dve zemlje i dva sveta
koje uopte ne nalikuju? Ako ne moete da imate dve zemlje na ovome svetu, kako moete da imate
zemlju u ovom i u buduem svetu? To jednostavno nije mogue i ko god to pokuava, izgubie obe.
Isus je sve ljude pozvao da izaberu neto bolje. Odluite se. Ne pokuavajte da istovremeno idete i
jednim i drugim putem. Ili uinite da drvo bude dobro i njegov plod dobar, ili uinite da drvo bude
loe i njegov plod lo. U staro vreme je bilo reeno: Dokle ete hramati na obe strane? Ako je Gospod
Bog, idite za Njim; ako li je Val, idite za njim (1. Car. 18,21). Ne pokuavajte da sledite Boga i Vala.
Ne pokuavajte da sledite Boga time to ete slediti Vala. Ne pokuavajte da sledite Vala i mislite da je
to Bogu drago. Ovo dvoje se ne moe zameniti, i vi ste u gorem stanju ako pokuavate oboje, nego da
se opredelite za jedno, bez obzira ta to bilo. Bolje je da pokuavate da imate Vala i samo Vala, nego
da pokuavate da imate i Vala i Boga, jer ko god pokuava da ima i Vala i Boga, ima samo Vala. I ko
god pokuava da ima dve zemlje jednu u buduem i jednu u ovome svetu ima samo jednu zemlju,
i propae zajedno s ovim svetom.
Toliko o ovom principu. Avram je napustio svoju zemlju i nikad nije zaalio zbog toga, iz
blagoslovenog razloga to je sve vreme iao u otadbinu. Zemlja u kojoj je bio bila je tuinska od
trenutka kad je video zemlju koja je najslavnija od svih zemalja. I uvek je tako. Niko na ovome svetu
ne moe da napusti svoju zemlju i da ide u drugu, jer ovoj prvoj pripada, jer je to zemlja njegovog
24
roenja. Tu se rodio i tu prirodno pripada. Ali hvala Gospodu, ovek se moe nanovo roditi. Jedini
nain na koji moemo da odemo u tu drugu zemlju jeste da se nanovo rodimo. Zapazite, doi e i
druge stvari koje nam pripadaju u Avramu kada ga primimo. Ali, one nikad ne mogu doi dok smo
od ovog sveta, dok imamo zemlju na ovome svetu.
Posluajte: I uiniu od tebe velik narod, i blagosloviu te, i ime tvoje proslaviu, i ti e biti
blagoslov. Blagosloviu one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleu one koji tebe usproklinju; i u tebi e
biti blagoslovena sva plemena na zemlji (1. Moj. 12,2.3). Boji blagoslov namenjen je samo onima
koji su napustili svoju zemlju, svoj rod i dom svoga oca.
Nije da Bog posebno stvara novi blagoslov pa ga daje oveku zato to je postupio ovako ili
onako. Ne, ali kad smo se odvojili od tih stvari, onda dolazimo na mesto gde je blagoslov. To nas
dovodi do blagoslova stavlja nas tamo gde blagoslov poiva. To je prikazano u Isakovom
ivotu. Sve ta je Avram imao, Isak je nasledio. Onda je otiao u filistejsku zemlju, a studenci
(bunari) koje je Avram iskopao, pripadali su naravno Isaku. Filisteji ih nisu hteli i da bi to pokazali
zatrpali su ih. Isakove sluge su jedan od tih studenaca otkopali. Ali, doli su Filisteji i rekli: Ovaj
studenac je na, i voda je naa.
Isak je otiao dalje i iskopao drugi bunar. Filisteji su opet rekli: Ovaj bunar je na, i voda je naa.
Isak je otiao dalje i iskopao novi bunar i oko njega ne bi svae. Iste noi mu se javio Gospod i
rekao ono to je rekao. Da je Isak ostao na onom mestu, Bog mu se ne bi mogao javiti. Da je tamo
ostao, vidite, on bi tada ostao uprkos Filistejima. Onda bi morao da brani svoje studence i svoju
zemlju. Morao bi rei: To je moje. A Filisteji su rekli: To je nae. Dobro, rekao je Isak, moete ih
imati dok ste jo tu; ja mogu da ekam. I tada je Isak rekao: Mi emo boraviti u ovoj zemlji, jer nam
je Gospod dao prostor Gospod nam je nainio prostor u ovoj zemlji. I kad mu je (Bog) obezbedio
ovaj prostor, ak su i Filisteji doli i rekli: Videsmo zaista da je Gospod s tobom. Hajde da sklopimo
savez da tu budemo zajedno u miru.
Nemojte misliti da nas Gospod eli liiti neega vrednog kad trai da se od neega odvojimo.
Moe biti da On eli da to imamo. Meutim, postoji naelo: Niko na ovome svetu ne moe da
ceni ono to prima od Boga dok ne bude svestan da je to dobio od Boga. Gospod eli da se vi i ja
odvojimo ak i od stvari koje imamo, tako da emo ih, ako On eli da upravo njih imamo,
primiti od Njega i ceniti ih i znati kako da ih koristimo na slavu Bogu.
Idi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog i dobie Boji blagoslov koji niko nikad nije
imao u svojoj zemlji, u svome rodu i u domu svoga oca. I ta e onda biti od njega? O, taj blagoslov
koji dolazi pretvara oveka u blagoslov. Taj blagoslov je takav da pretvara tog oveka u blagoslov kuda
god da ide i kuda god treba da ide. Bilo da ide u sve krajeve zemlje ili ne, Bog ga ini blagoslovom za
sav svet. A preko njega bie blagosloveni svi narodi na zemlji. To je neto to mnogi hriani gube iz
vida. Oni ne shvataju da je svaki hrianin, svako dete Boje, sredite nebeskog uticaja koji e Bog
stvoriti da doe do kraja zemlje. Nije bitno da ja lino odem na kraj zemlje; nije bitno da vi prolazite
sva mesta. Bog moe da vas uini sreditem blagoslova, sreditem plime uticaja koji nikad nee
prestati nikada dok sve postoji nee prestati da ostavlja utisak i dok se svi plodovi Boje slave ne
nau u Bojem carstvu. Prema tome, ta god uinili, reju ili delom, a uinili ste na slavu Bogu, to
nikad nije izgubljeno. To je sila koja se nikad ne gubi: ne moe da se izgubi jer je uinjeno u Bogu i
ostaje u Bogu.
A sada sve to pripada vama i meni koji smo seme Avramovo. I mi se moramo uzdii, vi i ja,
adventisti sedmog dana posebno, moramo se uzdii do visine Avramovog poziva. Moramo da
ustanemo u Bojoj sili, u Bojoj svetlosti, tako da vidimo ta je Bog dao Avramu, ta je Avram
25
primio, kakvim ga je Bog uinio da bude u svetu svog vremena, a onda emo i mi biti ono to
Bog eli da budemo u naem svetu. Ali ne pre toga. Pre toga to ne moe da bude.
Zapazite ponovo. Gledajui ono to mu je Bog pokazao, Avram je video budui svet i video ga je
gledajui sa mesta gde se nalazio. Dakle, niko ne vidi ta je Avram video i niko ne moe da shvati ta
ima u Avramu, dok ne bude u stanju za to i dok ne pogleda sa mesta na kojem se nalazi, i vidi ceo
ovaj svet, pa i budui svet, pa sagleda ovaj svet u svetlosti budueg sveta. I to je ono to adventisti
sedmog dana, vie nego sve drugo, sada treba da vide. Taj poloaj, to jedno mesto, taj jedan poziv je
ono to adventisti sedmog dana treba da prihvate. Svako sam mora da se nae u Bojoj svetlosti
odvojen od ostalih, sam sa Bogom, izlaui se velikom Bojem blagoslovu ,tako da i on sam bude
blagoslov do kraja zemlje. Moramo da stanemo i pogledamo sa mesta na kome se nalazimo na sve to
stoji izmeu nas i budueg sveta. Moramo gledati budui svet, a onda u odrazu tog sjaja koji obasjava
svet u kome se nalazimo, videti vanost sveta u kome jesmo i dela koje treba da obavimo u svetu u
kome smo.
To je ono ta nam je sada potrebno. A zatim? Onda e svaka dua gledati ceo svet. Svaka dua
posmatrae ovaj ceo svet u svetlosti budueg sveta. I onda e videti ovaj svet onakvim kakav
(stvarno) jeste. I ta e iz toga izai? Kad bi se svi adventisti sedmog dana u svetu odvojili od stvari
ovog sveta i uzdigli se tamo gde je Avram stajao, i u Hristu videli ono to treba da vidimo, to bi
dovelo do prave revolucije u itavoj formi organizacije, planiranja i svega u celom delu adventista u
svetu.
Istina je da gotovo svi adventisti gledaju na to mesto, na mesto na kome se nalaze, a ne sa
tog mesta na budui svet, i u svetlosti toga na itav ovaj svet. Adventisti sedmog dana u
Sjedinjenim Dravama veinom ne gledaju s mesta na kome jesu prema severu, jugu, istoku i
zapadu, uzimajui u obzir sve, ve svako radije gleda na mesto na kome se nalazi na ovo mesto. I to
je sve. Ja sam na tom mestu, pa sve onda treba da se okree oko mene: za mene se treba pobrinuti i
Delu u mom polju treba pomoi. Za njega se treba pobrinuti i ako ta ostane, onda to mogu da
imaju i oni izvan SAD-a.
Ovo nije lakrdija i ja ne govorim sa nepotovanjem niti neim takvim, a i ne osuujem.
Jednostavno skreem panju na injenice. injenica je da je Delu na svetskom nivou omogueno da
uzme ostatke nakon to je zadovoljeno sve u SAD-u. Konferencija u SAD-u bi se pobrinula za sve
svoje poslove, a tek onda bi mislila na svet. Tako bi se i crkva pobrinula za sve svoje poslove, a tek
onda bi mislila na konferenciju; shodno tome pojedinac bi se pobrinuo za svoje poslove, a tek onda
bi pomislio na crkvu ili konferenciju.
To je istina i nije usamljena. Ispriau vam kao primer samo jedan sluaj. Kad se saznalo da e
neko govoriti o misionskom radu u stranim zemljama, na glavnom saboru pod atorima u jednoj od
saveznih drava, mnogo puta se zapravo dogodilo da su nainjeni planovi, a ljudi iz konferencije
pourili su okolo po narodu da pokupe koliko god mogu novca pre nego to pred njih doe ovek iz
Misionskog odbora za strane zemlje. I ak su se hvalili kako su dobro postupili.
Deavalo se, da kad je upuen opti poziv svim saveznim dravama za glavno sakupljanje
priloga, im je taj poziv objavljen, lokalne konferencije bi umetnule svoj poziv za priloge izmeu tog
poziva i datuma kada su trebali da sakupe za opte potrebe te savezne drave.
Meutim, evo principa: Kad konferencija u svom radu tako deluje, ne vodei rauna o Delu u
svetu, pa mora da obavi svoj posao pre nego to se obezbede sredstva za sve; zato to onda ne treba
da bude primer koji bi crkva sledila, vodei rauna o svom poslu pre nego o Delu konferencije? Kao
i kada bi pojedinac prvo mislio na sebe, a tek onda na potrebe crkve. Time ste zapravo dobili da je
26
sve svedeno na vrak roga (izraz prim. izdava) i jedini nain da neto proe jeste da upotrebite
neki veliki pritisak. Pojedinac je vezan ljudskim planovima, a za Boga uopte nema mesta; ja je
stavljeno na Boje mesto i mrzost opustoenja (Mat. 24,15 Karadi; strahota pustoenja
Bakoti; grozota pustoenja SSP; gnusoba opustoenja Sinod SPC i arni) samooboavanje
je danas u svetinji prokletstvo za adventiste sedmog dana. Neka nas Bog spase od nas samih i neka se
adventisti danas odlue da budu sa Avramom, da se odazovu Bojem pozivu i pogledaju na ceo svet sa
mesta na kome su, na sever i jug, na istok i zapad, ali i budui svet. I sve to vidite bie vae, sa Bojim
blagoslovom (koji poiva) na tome.
Kad budemo tako postupili, gledajui na ceo svet, svaka konferencija radie za ceo svet; brinue se
za svet, kao svoj prvenstveni interes, a onda e se nae lokalne potrebe brinuti (same) za sebe. Onda e
svaka crkva voditi rauna o interesima konferencije i sveta, a sve drugo e se pobrinuti samo za sebe. I
svaki pojedinac vodie rauna o crkvi i konferenciji i celome svetu o svemu osim o sebi, i onda e to
uzdii kao rtvu Bogu. To je revolucija koju treba danas sprovesti u celom svetskom Delu adventista
sedmog dana.
Meutim, do te revolucije nikad ne moe doi u Delu adventista sedmog dana, dok ono nije
obavljeno u srcu svakog adventiste kao pojedinca. A ova revolucija moe se izvesti samo Bojom
silom, ako posluamo ovaj Boji poziv i pogledamo sa mesta na kome jesmo, na sve to nam Bog
pokazuje.
Ima jo neto to ovome pripada. Sjedinjene Drave imaju mesto u svetu, to je istina. One ga
imaju, ali za sada ne jo. Sjedinjene Drave imale su mesto u svetu, najvie mesto. Bog je tako
odredio, odredio je da budu svetlost svetu u principima hrianstva, za sve ljude, za sve narode.
Ali, ova nacija se spustila s najvieg na najnie mesto. Zaboravila je na svoje visoko zvanje,
napustila svoje principe koji su postavljeni da budu svetlost svetu, i sada e odvesti svet na drugu
stranu od one na koju ga je vodila dok je stajala u Bojoj svetlosti.
Ima jo jedna misao na koju moram da skrenem vau panju kad je re o vaem odlasku iz
zemlje. Bog je pozivao i pozivao narod ove zemlje da izae na opustoena, naputena mesta u Evropi
i drugim zemljama. A u ovoj zemlji ima dosta ljudi da se odazovu na poziv da odu bilo gde po svetu.
U Sjedinjenim Dravama ima dosta adventista sedmog dana da odu iz Sjedinjenih Drava i pou u
sve zemlje i tako odgovore na sve pozive Bojeg Dela u celome svetu. I kad bi adventisti ustali i poli
tamo gde ih Bog poziva, u ceo svet, onda bi svedoanstvo koje ostavljaju iza sebe za kratko vreme
umnoilo njihov broj i u mestima odakle su potekli. Ali, da li mi to inimo?
Nai ljudi ne idu u druge zemlje; ne odlazi iz ove zemlje. Ne idu u inostranstvo. Ne idu na
ostrva. Umesto toga, mnogi kupuju vie zemlje da mogu vie da proizvedu, da dobiju vie novca, da
mogu kupiti vie zemlje, da vie proizvedu, da mogu da dobiju jo vie para za kupovinu jo vie
zemlje, vie kua i stalno uveavaju ono to imaju. A svako tvrdi da veruje kako dolazi dan kada
vie nee moi da kupuje ni prodaje, i kada nee moi nita da ima. Zato onda kupujete nekretnine
i nastavljate tako, kada oekujete da dolazi vreme kada neete moi ni kupovati ni prodavati? Zar
nije prava stvar da prodate sve to moete?
Dolazi dan kad bi svaki adventista sedmog dana dao sve to ima, pa i svoj ivot, kad bi
mogao da bude izvan Sjedinjenih Drava. Ponoviu to. Govorim o neemu to interesuje svakog
adventistu sedmog dana. Dolazi dan, i nije daleko, kad e svaki adventista sedmog dana eleti u
dubini svoje due da bude izvan Sjedinjenih Drava i mnogi e sebe prekoravati i ljutiti se to nisu
otili iz Sjedinjenih Drava dok su imali priliku. Poznato vam je da nam je dat sledei znak: Kad
naa zemlja odbaci sva ustavna naela svoje protestantske i republikanske vlasti, kad omogui
27
irenje papskih zabluda i obmana, tada znamo da je dolo vreme za udotvorno delovanje
sotone i da je kraj blizu (Prema 5T, str. 451). Da li ste videli tako neto? Da li je iko od nas video
neto to pokazuje da Sjedinjene Drave odbacuju naela svoga Ustava kao protestantska i
republikanska vlast? Onda ste videli neke nagovetaje tog znaka.
Svedoanstva za crkvu, br. 32, strana 207: Kao to je pribliavanje rimske vojske uenicima
bilo znak o neposrednom razorenju Jerusalima, tako e nam i ovaj otpad biti znak da je dostignuta
granica Bojeg strpljenja, da je mera bezakonja nae nacije puna i da se aneo milosti sprema da
odleti i da se vie nikad ne vrati. Boji narod zapae tada u nevolju i muku koju su proroci opisali
kao vreme muke Jakovljeve (U Maran Atha, str. 197). Na ovo vam je skrenuta panja pre dve
godine u sedmici molitve. elim sada da ukaem na ono to dolazi posle toga. Ovi znaci su se
ostvarili. Principi Ustava kao protestantske i republikanske vlasti su odbaeni. Jedino to sada jo
ostaje je da drava omogui irenje papskih zabluda i obmana. Ali ta? Kao to je pribliavanje
rimske vojske uenicima bilo znak o neposrednom razorenju Jerusalima, tako je ovo znak nama.
A ta kae Pismo? Luka 21,20: Kad vidite da Jerusalim opkoli vojska onda znajte da se
pribliilo vreme da opusti. Vojske su krenule; dolazak rimske vojske bio je znak da e opkoliti grad
i kad je bio opkoljen, trebalo je da bee ne uzimajui ni ogrtaa. Tada koji budu u Judeji neka bee
u gore, i koji budu u gradu neka izlaze napolje; i koji su napolju neka ne ulaze u njega: jer su ovo
dani osvete. Dolazak rimske vojske bio je znak da svi budu tako spremni, da kada grad bude
opkoljen, oni mogu da odu, a da uopte i ne silaze sa krova.
Mi vidimo da je ovo istovetno dolasku rimske vojske. ta onda? Posluajte! Koji budu u gradu
neka izlaze napolje; i koji su napolju neka ne ulaze u njega. Kad su Jerusalim opkolile vojske, Boja
re upuena je narodu drugih zemalja: Ne ulazite u Judeju, Judeja sa Jerusalimom, svojim sreditem,
postavljena je od Boga kao mesto svetlosti svetu. Ali, Judeja je odbacila Boga. Ona je izopaila sve
principe, tu svetlost svetu, koje je Bog njoj dao. Jerusalim i Judeja bie razoreni i evo znaka. Kad se
ovo odbacivanje jasno pokae rimska vojska dolazi u Jerusalim, i tada koji budu u Judeji neka
bee u gore, a oni izvan njega neka ne ulaze u njega. Nakon to su ga opkolili, Jerusalim tri godine
nije bio uniten. Grad je bio opkoljen. A onda je rimska vojska otila i tri godine kasnije grad je
razoren. Meutim, izmeu odlaska rimske vojske od Jerusalima i njegovog unitenja, cela Judeja je
za svakoga bila najnesigurnije mesto na itavom svetu. Zato je Gospod poslao re okolnim
narodima: Kad se to bude dogodilo, ne ulazite u Judeju.
Bog je ovu zemlju, Sjedinjene Drave postavio da bude svetlost svetu, sa Bojim principima za
sve narode, celo oveanstvo. Poto su ovi principi odbaeni, nacija se spustila sa svog uzvienog
mesta, a doli su i Boji sudovi. I dok je dotada ova zemlja bila utoite svim narodima, sada e
biti upravo suprotno. I sada Boja poruka svim narodima glasi: Ne ulazite u Sjedinjene Drave.
A vi koji ste u njima, izaite. Upravo to je Boji poziv upuen adventistima sedmog dana, da izau,
da se odvoje, da prodaju, da odu odavde. Jer dolazi dan kad neete moi da prodate, i neete moi
da odete. I kao to je ova zemlja bila svetlost i blagoslov svetu, i pred celim svetom bila uzviena
u blagoslovima, u dobroti prema oveanstvu, u svetlosti svetu kao najslobodnija kada je
odbacila sve ove principe, postae najdespotskija od svih zemalja.
Ovo biblijsko proroanstvo o Rimu napisano je za poslednje dane, i nije napisano uzalud.
Napisano je za nas u poslednjim danima. Istorija Rima bila je zapisana u prorotvu, zatvorena i
zapeaena do poslednjeg vremena, i vi to znate. Zato je istorija Rima bila ukljuena u prorotvo
pre nego to se dogodilo, pa je bilo zatvoreno i zapeaeno do sada toliko dugo nakon to se
ostvarilo? Da bi osvetlilo ono to se dogaa u ove poslednje dane, jer istorija se ponavlja, i ono to se
28
dogaalo onda, dogodie se ponovo sada. I ta republika Rim, najvea od svih drevnih republika,
koja je bila glava svetu u prosveenju i svemu to ini jednu zemlju, izopaila se u najvei
despotizam koji je ikad bio na zemlji. I kad ova poslednja velika republika, ova poslednja
jedinstvena velika republika, koja je stajala kao svetlost svetu, krene istim putem kojim je Rim
iao, zavrie isto kao Rim. I to je zapisano u dvadeset etvrtom poglavlju Mateja i dvadeset prvom
poglavlju Luke kao upozorenje narodu ovog vremena. Kad doe to vreme, a vi ste svi govorili i
razmiljali i gledali i prouavali o vremenu kad bude trebalo da beimo iz gradova, onda treba da
izaemo iz gradova i da beimo u gore. Svuda itamo isto: Beite iz Judeje, napustite zemlju, a oni
koji su izvan nje, neka ne ulaze u nju. To je napisano za nas u ovo vreme. A oni koji budu hodili u
svetlosti Gospodnjoj treba da to prouavaju i vide kuda ih Bog poziva i da idu na krajeve zemlje i
objave Boju vest.
Jo jedno pitanje: Pretpostavimo da svi adventisti sedmog dana koji mogu da odu iz Sjedinjenih
Drava, koji mogu da sve prodaju i odu, napuste Sjedinjene Drave i odu tamo gde ih Bog poziva,
koliko bi vremena trebalo da objave vest svim narodima, plemenima i jezicima? Koliko bi vremena
trebalo da se jevanelje o carstvu tako propoveda po svem svetu za svedoanstvo svim narodima?
Iskreno reeno, koliko bi vremena trebalo? I to tako treba da se uradi. Zato smo ovde. Zato smo
adventisti sedmog dana; ne zato da zauvek ostanemo u Sjedinjenim Dravama, ve da odemo u ceo
svet i propovedamo jevanelje svakom stvorenju.
Evo rei: Ali, primiete silu kad na vas sie Sveti Duh i biete moji svedoci u Jerusalimu, u
celoj Judeji i Samariji, i sve do kraja zemlje (Dela 1,8 SSP). To je Boja re upuena nama sada,
svakom adventisti sedmog dana gde god se nalazio. Boja re sada glasi: Idi iz zemlje svoje i od
roda svog i iz doma oca svog u zemlju koju u ti ja pokazati. Podigni sada oi svoje, pa pogledaj s
mesta gde si na sever i na jug i na istok i na zapad. Sve to vidi tebi u dati. Nego ete primiti silu
da se to ostvari; i biete mi svedoci tamo gde se nalazite, a onda i dalje, i jo dalje, sve do kraja
zemlje.
Neka nas Bog izbavi od nas samih i uini da budemo takvi kao to to On eli, a onda preko
nas poalje svoju poruku svim narodima, plemenima i jezicima, prepunu snanog glasa poruke
treeg anela, te da prikupi sve svoje.
29
Posveenje naih sredstava za slubu

br. 4.
(Literatura za itanje, 22. decembar 1901)

Posvetiti znai odrediti ili odvojiti neku osobu ili stvar za svetu upotrebu.
Proces posveenja, nain na koji se ostvaruje, predstavlja stalno priznavanje da je Bog vlasnik.
Lino posveenje je stalno priznavanje istine i injenice da nismo svoji ve da pripadamo Bogu.
To to je Gospod vlasnik nas, svih ljudi, potpuno je i veno. To je tako, priznali to ljudi ili ne,
jer mi smo potpuno izgubljeni i Bog je sve stavio na vagu, rizikovao sve i dao sve da bi nas
otkupio. Mi smo bili potpuno izgubljeni. Cena plaena za nas bila je beskrajno velika. Zato smo
u potpunosti Njegovo vlasnitvo.
I to za venost: jer plaena cena to to je sebe dao, darovao sebe ljudskom rodu ostaje
vena injenica. Ona se nikad ne moe opozvati, nikad vratiti, ve veno ostaje sveobuhvatni dar
dat za venost; beskonana cena plaena za venost.
Priznavanje ove nezamislive istine ne moe nikad da bude neto drugo osim posveenja, jer sama
posledica takvog priznanja osvaja celu duu i vezuje itavo bie srce, duu, um i snagu u istom,
slobodnom i radosnom posveenju Bogu. I to ne samo zbog same ove velianstvene istine, ve i zbog
onoga to smo mi izgubili i to je bilo otkupljeno. I to nije ogromno samo zbog ogromne cene koja
je plaena, ve je ogromna cena plaena zato to je ono to smo izgubili za sve nas vredno
beskonano velike cene koja je plaena za nae otkupljenje. Veliinu ove istine mi sada ne moemo
da razumemo, ali u samu istinu moemo poverovati i u njoj uivati. A kada se ova istina prepozna
i verom ostvari, to odvaja duu od onoga to je zemaljsko, ulno i avolsko, i vezuje je u iskrenom
predanju sa onim to je nebesko, sveto i boansko. I to je posveenje lino posveenje.
A nemogue je ovu re treba mudro koristiti, i moram ponoviti nemogue je da bude
posveenosti osobe, srca (uma, misli) i ivota, bez posveenja sredstava koja ima u ovom ivotu.
Nemogue je postojanje posveenosti osobe bez istog takvog posveenja svega to je za tu
osobu vezano.
Nemogue je voleti Boga svim srcem svojim, a ne voleti Ga svim to je u srcu, to je vezano
za ivot; i nemogue je voleti Ga svim ivotom, a da Ga ne volimo svim plodovima (tog) ivota.
Nemogue je voleti Boga svom duom svojom, a ne voleti Ga svim sposobnostima due.
Nemogue je voleti Boga svim umom, a ne voleti Ga svim njegovim funkcijama, svim
njegovim proizvodima i svim umnim sposobnostima.
Nemogue je voleti Boga svom snagom, a ne voleti Ga svim primenama, svim rezultatima
svih primena i svim mogunostima snage.
A sve ovo je jednostavno ono na ta poziva prva od svih zapovesti: uj, Izrailju: Gospod je
Bog na jedini Gospod. Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve due svoje i iz sve
snage svoje (5. Moj. 6,4.5). Najvanije u ovoj zapovesti jeste to ona poziva na posveenje svakog
pojedinca, i apsolutno svega. I to je posveenje posveenje osobe i sredstava.
A to je takoe hrianstvo, jednostavno hrianstvo. Jer je pisano: Jo je carstvo nebesko kao
trgovac koji je traio dobra bisera. A kad nae jedno skupoceno zrno bisera, ode i prodade sve to je
imao i kupi ga (Matej 13,45.46 D. Stefanovi). Biser je bio vredan svega to je imao da bi mogao
30
da ga kupi. I on je dao sve to je imao i kupio ga. On je morao da se lii (odrekne) svega to je
imao i to uloi u biser, a onda ga je imao. To je carstvo nebesko. A ovek nije imao nita drugo,
niti je eleo da poseduje bilo ta drugo. Ovo odricanje od svega to je imao je posveenje
njegovih sredstava za slubu.
I opet je pisano: Carstvo je nebesko kao blago sakriveno u polju, koje ovek nae i sakri, i u
radosti svojoj otide i prodade sve to je imao i kupi polje ono (Matej 13,44 D. Stefanovi). To
polje je vredno svega to neko ima. Potrebno je dati sve to neko ima da bi mogao da kupi to
polje. Ko god eli blago u tom polju prodae sve to ima i uloiti u njega. I to je posveenje
posveenje osobe i sredstava. A kad je to uinio, (on tada) poseduje polje. I to je carstvo
nebesko. On nema nita drugo. I ne eli da ima ita drugo, jer zna da ono vredi svega to ima.
Jednostavno to je hrianstvo. Ovo posveenje svega to ima je posveenje njegovih sredstava
za slubu.
Da li neko sumnja u to? Da li je to reeno isuvie turo? Onda itajmo ponovo: Ako ko doe k
meni, a nije mu [ne ceni ga manje, 5. Moj. 21,15] mrzak njegov otac, i majka, i ena, i deca, i braa, i
sestre, pa i sopstveni ivot, ne moe da bude moj uenik. (Luka 14,26 arni)
PRIMEDBA: Isus ne kae da nee biti moj uenik. Kao da se radi o zabrani ili kazni to ovaj
to sve ne mrzi. Ne, ovde je jasna izjava o jednostavnoj istini da takav ne moe da bude Njegov
uenik: on moe pokuavati da bude uenik, ali kod njega je neto to e ga u krizi neminovno
vezati uz njega samog, za stvari ovog ivota i za ovaj svet, i on jednostavno ne moe da bude
Hristov uenik.
Isus nastavlja: Jer ko od vas, kad hoe da zida kulu, nee prvo sesti i proraunati troak - da li
ima da dovri? Da ne bi, kad postavi temelj a ne moe da dovri, svi koji gledaju poeli da mu se
rugaju govorei: ovaj ovek je poeo da zida, ali nije mogao da dovri. (Luka 14,28-30 arni)
Sad On sam daje saetu primenu: Tako, dakle, nijedan od vas koji se ne odrekne svega to
ima, ne moe da bude moj uenik (stih 33 - SSP). Zapazite: On ne kae da se odrekne svega to
je bio ili to jeste, ve svega to ima. Odricanje od svega to jeste, odricanje od sebe samog,
ukljueno je u odricanje od svega to ima.
Ako nita i ne kaemo o tome da trebamo da se odreknemo svega zbog onog velikog to nam je
dato, ostaje otrenjujua istina da se iznese kako na narod ne vraa poteno Gospodu sredstva, koja
su zapravo i sauvana za njih na ovome svetu zahvaljujui istini koju smo primili. A istina je, da
time to nas je spasao od zala aja, kafe, duvana, estokih pia, predstava i pozorita, je utedeo
nama narodu koji sainjava ovu versku zajednicu tri miliona dolara godinje. Ovaj novac treba
da bude posveeno predan za Boju slubu kao zahvalna rtva iz srca. Neto od toga i jeste
posveeno, ali ni izbliza svota koju nam je utedeo. Da li je poteno da sredstva koja su nam
uteena Bojom milou i istinom, potroimo na sebe?
Kada bi samo to i uinili, bilo bi daleko vie posveenih sredstava, nego to vidimo da ih ima.
Ali to nije sve: jer nijedan od vas koji se ne odrekne svega to ima, ne moe da bude moj uenik.
Odrei se svega to imate ne znai to baciti. Ne znai s tim nemarno postupati i pustiti da
sve propadne. To znai posvetiti sve to zajedno sa sobom u slubu Bogu. To znai ponaati se
prema svemu tome kao da nije lino vae, nego da je sve Gospodnje, posveeno Njemu na
slubu. ak i ono to troimo na sebe i svoje porodice bie u Njegovoj slubi. Nita drugo ne
moe predstavljati posveenje naih sredstava u slubi Njemu.
Da li sa svojim sredstvima sa svime to imate postupate na ovaj nain? Da li su posveena
Bojoj slubi?
31
Iako ih niste stvarno dali u slubu Njemu, iako su jo uvek pod vaom kontrolom, ona su ili u
Njegovoj slubi, ili su u slubi svetu. Ako su jo uvek pod vaom kontrolom i u slubi svetu, da li je
onda ovaj deo vaeg srca, due, uma i snage u slubi Gospodu, ili u slubi svetu? I ako je ovaj deo
vaeg srca, due, uma i snage predstavljen tim sredstvima, da li je on u slubi svetu, s obzirom da
prva od svih zapovesti zahteva da celo vae srce, dua, um i snaga budu u slubi Gospodu; a ako
pogreite u jednoj, krivi ste za sve; i koliko onda vi u stvari drite tu prvu od svih zapovesti? Pa ako
ne drite tu prvu od svih zapovesti, koliko drite od onih ostalih?
Da to bude savreno jasno, prikaimo to opipljivim primerom koji je svakodnevna injenica
kod mnogih adventista sedmog dana. Danas mnogi ispravna je re mnogi od naeg naroda imaju
zajedno hiljade i hiljade dolara poloenih u bankama ili pozajmljenih ljudima u svetu da ih koriste
samo za svetovne poslove, i tako u potpunosti slue svetu. Nijedan od tih dolara nije u slubi
Gospodu. Hiljade tih dolara ak je otvoreno uskraeno Gospodnjoj slubi, jer se mogao zaraditi jedan
procenat vie dok su u slubi svetu, nego da se u slubi Gospodu.
Ovaj novac koji je na svetu i koji se sav koristi u slubi svetu, da li je on posveen Bogu i
Njegovoj slubi? Ni u kom sluaju. A ta je onda sa posveenjem uma i snage onih ije misli i brige i
trud i rad ovaj novac predstavlja? ta je sa posveenjem osoba ija su to sredstva, i koje su tim
sredstvima predstavljene?
Draga brao i sestre, posveenje posveenje osobe i sredstava neto znai. To svakako znai
biti uenik, jer nijedan od vas koji se ne odrekne svega to ima, ne moe da bude moj uenik. To
znai nebesko carstvo, jer posedovanje blaga, ne ide bez svega to ima, uloenog u polje. Jedino to
znai drati Boje zapovesti i veru Isusovu; jer to zahteva ljubav celog srca, cele due i celog uma i sve
snage, da bi se odrala prva od svih zapovesti.
Neka niko ne misli da je previe ako ostane bez svega to ima, jer ta je sve to neko ima u
poreenju sa svime to je ve dato svakom oveku na svetu (kroz Hrista i u Hristu prim.
izdavaa)? ta je sve ono malo to moemo dati, prema obilju svega to nam je ve dato; i to eka
samo da otpustimo (oslobodimo se) ono malo, a to nam se ini mnogo, i primimo obilje koje je
stvarno sve, a to e uiniti stvarno malim ono to nam se ini tako velikim? ta je to sve to
moemo da posvetimo, ak i kad stvarno sve posvetimo, u poreenju sa svakom puninom
Boijom (Efe. 3,19) koju prima svaka posveena dua? ta je mali ivot koji imamo u poreenju
sa Bojim ivotom? ta je na ivot, koji je para, koja se zamalo pokae, a potom nestane (Jak.
4,14), u poreenju sa ovim ivotom koji je vean. ta je trenutak prema celoj venosti? I dok
danas ujete ovaj poziv, predajte sve, posvetite sve to imate, pa primite danas sve to Bog ima
svaku puninu Boju.
Neka niko ne kae da je teka re Gospodnji poziv da se da sve to se ima. Ako bi postojalo
poreenje sa Bojim darovima i pozivima, onda bi poziv da damo sve to imamo bio najvea i
najblagoslovenija stvar u Svetom pismu. Jer to je jedini nain na koji moemo da primimo i
cenimo svaku puninu Boju koja je tako velikoduno i potpuno data svakoj dui. Razlog to
Boga ne poznajemo bolje je to Mu ne predajemo i ne posveujemo vie. Ko eli da u potpunosti
upozna Boga mora stalno da se odrie sebe i sveta. Onaj ko bi hteo da upozna svu puninu
Boju mora stalno da se prazni od svoga ja i sveta. O dubino bogatstva i razuma Bojeg!
Poznavati Boga i Hrista koga je poslao, to je ivot veni.
Ko je voljan da danas posveti svoju slubu Gospodu i sve to ima toj slubi?
32
Naa lina sluba br. 5.

(Literatura za itanje, 28. decembar 1901)
A vi ete se zvati svetenici Gospodnji, Sluge Boga naeg govorie vam se. (Isaija 61,6)
Svaki hrianin je pozvan da bude Gospodnji svetenik, sluga naega Boga. ivot svakog
pravog hrianina je ivot slube, prenoenja oveanstvu onoga to je primio od Boga.
Sluite jedan drugom u skladu s blagodatnim darom koji je svaki od vas dobio, kao dobri
upravitelji raznolike Boije blagodati (1. Petrova 4,10 SSP-eng. prevod). Dar Boje blagodati, sa
svakim deliem ove blagodati, dat je samo zato da bi ga onaj koji ga je dobio preneo dalje. Prema
tome, onaj koji dobije ovaj dar samo je upravitelj, nikad vlasnik. On treba da ga deli drugima,
nikad da ga zadrava za sebe. A estitost i vrednost nae upraviteljske slube pokazujemo samo
svojom marljivou u predavanju onoga to smo primili.
Bog je jedini vlasnik, a sve je od Boga, koji nas je kroz Hrista pomirio sa sobom i poverio nam
slubu pomirenja (2. Korinanima 5,18 SSP). Ko god primi ovo pomirenje koje je Bog za sve
ostvario u Isusu Hristu, on je u Njemu istovremeno primio slubu tog istog pomirenja: Jer Bog bee
u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivi (ne raunajui SSP) im grehe njihove, i metnuvi u
nas re pomirenja (nama poverivi Re pomirenja SSP) (2. Kor. 5,19).
U skladu sa tim, vena je istina da je svako, ko je primio Boje pomirenje, time postavljen za
Bojeg propovednika, i mi treba da tu slubu vrimo tako da nas ljudi sami nazivaju
propovednicima naega Boga. Ova sluba treba da bude tako lina i direktna da se ini kao da je sam
Bog prisutan i da Sebe objavljuje. Zar nije pisano: Mi smo, dakle, poslanici za Hrista [lini
Uiteljevi predstavnici] na taj nain to Bog opominje preko nas. Molimo u ime Hristovo: pomirite
se s Bogom. (2. Kor. 5,20 arni)
S obzirom da je Hristos telom odsutan od sveta, mi smo umesto Hrista, mi smo na Njegovom
mestu, na svetu, izmeu Boga i ljudi, tako da Bog preko nas dosee ljude kao kada je Isus
dopirao do ljudi dok je bio prisutan telom. Doslovno reeno, mi treba da prenosimo Boga
ljudima kao to je to inio Isus: Bog u nama susree i spasava ljude, kao to je to inio s Isusom u
ljudskom telu. Ovo je nepokolebiva hrianska istina, jer je pisano: Kao to Otac posla mene, i
ja aljem vas (Jovan 20,21). I mi videsmo i svedoimo da Otac posla Sina da se spase svet (1. Jov.
4,14). Jer kao to je On i mi smo na svetu ovom (stih 17). To je jedini temelj nae slube. To je
jedini materijal za nau slubu i to je naa jedina sluba na svetu. Ako ona to nije, onda nije
nita. A ako naa sluba nije nita, onda ni nae hrianstvo nije nita.
I opet je pisano: Jer Sin oveji nije doao da Mu slue nego da slui (Marko 10,45). Kao to je
sigurno da smo ovde u ime Hristovo, tako je sigurno da smo ovde ne zato da drugi nama slue, nego
da mi njima sluimo.
Kao to je sigurno da nas je Hristos poslao kao to je Otac Njega poslao, tako je sigurno da smo
ovde ne zato da drugi slue nama, nego da mi njima sluimo. Kao to je istina da kao to je On i mi
smo na svetu ovom, tako je sigurno da smo ovde ne zato da drugi slue nama, nego da mi njima
sluimo. I zato je jasno da smo ovde samo da sluimo: sluenje je na jedini posao, naa jedina sluba
i nae jedino zvanje na ovome svetu.
33
Time samo elimo da kaemo kako je na jedini posao, naa jedina sluba i nae jedino zvanje na
ovome svetu da budemo pravi hriani. Pisano je: Jer ste vi, brao, na slobodu pozvani: samo da
vaa sloboda ne bude na elju telesnu (bude izgovor za telo SSP), nego iz ljubavi sluite jedan
drugom (Gal. 5,13). Time eli rei: Hrianska sloboda je hrianska sluba: hrianska sloboda
je sloboda da sluimo jedan drugom. Tako nije u svetu. Tamo vlada tenja za vladanjem, za
dominacijom, za gospodarenjem i primoravanjem drugih da slue. Znate da vladari naroda
gospodare nad njima i velikae ih tlae. Meu vama da ne bude tako; nego koji hoe meu vama da
bude velik, neka vam slui, i koji hoe da bude meu vama prvi, neka vam bude sluga; kao to Sin
oveiji nije doao da mu slue, nego da (po)slui i da ivot svoj da kao otkup za mnoge. (Mat.
20,25-28 arni)
Prema tome, hrianstvo je sluenje, drugog nema. Hrianska sloboda je sloboda da se slui.
Druge prave slobode nema. Nema druge, jer to je ispunjenje zakona, kao to je pisano: Jer ste
vi, brao, na slobodu pozvani; samo da vaa sloboda ne bude na elju telesnu, nego iz ljubavi
sluite jedan drugom. Jer se sav zakon [ljubav] izvruje u jednoj rei, to jest: Ljubi (voli) blinjeg
svog kao sebe. To znai da je hrianstvo sluba. Hrianska sloboda je sluba. Sloboda je u
tome da iz ljubavi sluimo jedan drugom. A primena ove slobode je ispunjenje carskog zakona:
Voli blinjega kao sebe samoga. I to je ispunjenje sveg Bojeg zakona u jednoj rei. Tako je u
ovoj blagoslovenoj hrianskoj slobodi propovedanja i slube ostvaren cilj i vrhunac poruke
treeg anela: Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boije i veru Isusovu. (Otk. 14,12)
To je na poziv.
A da bismo se odazvali ovom pozivu, da bismo u svom zvanju bili delotvoreni, moramo imati
elemente ove hrianske slube, ovu slobodu slube. Moramo neto preneti ljudima. Moramo u njihov
ivot postaviti neto ega tamo ranije nije bilo. Ne moemo dati ono ta nemamo. Zato je od svega
najbitnije da imamo elemente ove slube.
ta su elementi nae slube? Bog i Hristos. Mi smo propovednici Boji i propovednici
Hristovi. A to ne znai da nas je Bog poslao da po svome izboru prenosimo ovo ili ono. Ne, to
znai da smo stvarno Boji i Hristovi propovednici. To znai da oveku treba da prenesemo
samoga Boga. Treba ljudima da iznesemo Boga tako da Njega vide kao ljubaznog, saaljivog
Oca, milosrdnog, milostivog, koji dugo trpi i koji je izobilan u dobroti i istini, koji uva milost
hiljadama, prata bezakonja i nepravde i grehe, da bi poverovali u Njega i primili Njega. Da ih
upoznamo s Njim i sjedinimo ih s Njim u tom blagoslovenom zavetu (savezu eng. prevod)
venom, koji se ne zaboravlja (Jer. 50,5). To znai da ljudima treba da predstavimo samoga
Hrista; tako da Ga prikaemo, da u Njemu prepoznaju nenog, saoseajnog Spasitelja koji
bolesti nae nosi i nemoi nae uze na se (Isa. 53,4), koji je uzeo sve nae grehe i dao nam svu
svoju pravednost. Da poveruju u Njega i da Ga prime. Da ih upoznamo sa Njim i da ih
sjedinimo s Njim kao blagoslovenim Prijateljem prisnijim od brata, koji ih nikada nee
napustiti niti zaboraviti.
To su elementi nae slube, jer mi treba da iznosimo jevanelje, a ono je Hristos u nama
nada slave (Kol. 1,27). Ono je Bog s nama (Mat. 1,23), Bog se javi u telu (1. Tim. 3,16).
Poto smo tako Boji i Hristovi propovednici, mi, po prirodi stvari, pruamo sve to je u Njima
blagodat, silu, mir, radost, pravednost, slavu, pa i svu puninu Boju. Sve to to moe da se
same u jednoj rei: ivot veni ivot, Boji ivot kroz Isusa Hrista naeg Gospoda.
oveanstvo se udaljilo [otuilo, odvojilo] od ivota Boijeg (Efe. 4,18). Ali, u svojoj ljubavi i
saaljenju Bog je oveanstvu dao svoj sopstveni ivot, taj veni ivot, kroz Hrista.
34
To su elementi nae slube. A da bismo ih mogli podeliti, moramo ih imati. Bog mora da se
ispoljava u naem vlastitom telu. Moramo lino da u sebi imamo Hrista, nadu slave za nas.
Moramo u svom sopstvenom srcu i ivotu imati Boju blagodat, Boju silu, Boji mir,
Gospodnju radost, Njegovu pravednost, Njegovu slavu, pa i puninu Boju; i sve to saeto u
jednoj rei ivot, veni ivot, ivot Boji. Treba da budemo povezani sa Izvorom ivota, ivotom
Bojim, da bismo mogli da stanemo izmeu ivog Boga i mrtvih ljudi, te da ljudima objavimo
Boji ivot, veni ivot; pruajui im re ivota da budemo sredstvo povezivanja mrtvih ljudi
sa Bojim ivotom.
Poto su to elementi nae slube, i poto je od najvee vanosti da ovi elementi budu prisutni u
naem linom ivotu, mora da postoje delotvorna sredstva za ovu slubu . Pa i ona su u potpunosti
osigurana: Kao to Otac posla mene, i ja aljem vas. Primite Duh Sveti (Jovan 20,21.22). A Bog
nae nade neka vas ispuni svakom radou i mirom u veri, da imate izobilnu nadu silom Duha
Svetoga (Rim. 15,13 arni). A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost,
vera, krotost, uzdranje (Gal. 5,22.23). A sve to je punina Boja, jer boanski zabeleena molitva je
da se utvrdite Duhom Njegovim za unutranjeg oveka, da se Hristos useli verom u srca vaa, da
se ispunite svakom puninom Bojom (Efe. 3,16-18).
I tako ste izabrani rod, carsko svetenstvo, sveti narod, steeni narod da objavljujete vrline
Onoga koji vas je iz tame pozvao u svoju udesnu svetlost. (1. Pet. 2,9 SSP)
Vi ste izabrani rod izabran da pokae vrline, karakter i osobine, i da se na taj nain objave
slavna dela Onoga koji vas je iz tame pozvao u svoju udesnu svetlost.
Vi ste carsko svetenstvo, pomazano da deli vrline, karakter i osobine, da na taj nain objavi
slavna dela Onoga koji vas je iz tame pozvao u svoju udesnu svetlost.
Vi ste sveti narod, narod u kome Bog prebiva, narod koji je uesnik boanske prirode uesnik
boanske vrline, boanskog karaktera i boanskih osobina tako ste svet narod, sa izriitim ciljem
da obznanite, da delite, svete vrline, sveti karakter, svetu boansku prirodu Onoga koji vas je iz tame
pozvao u svoju udesnu svetlost.
Vi ste narod dobitka, poseban, odvojen narod, zahvaljujui stalnoj prisutnosti Onoga ija
prisutnost posveuje, i na taj nain odvaja od svih drugih naroda sa ove zemlje. Pisano je: Jer po
emu e se poznati da smo nali milost pred Tobom, ja i narod Tvoj? Zar ne po tome to Ti ide s
nama? Tako emo se razlikovati ja i narod Tvoj od svakog naroda na zemlji (2. Moj. 33,16). Samo
ako je Bog sa nama, ako Bog ide sa nama, ako Bog prebiva u nama, Bog koji se ispoljava u naem telu
samo tada moemo da budemo poseban, odvojen narod. A vi ste poseban narod, tako odvojen, tako
poseban, tako, da treba da objavite, da delite vrline, karakter i osobine, i tako slavite Onoga koji vas
je odvojio time to vas je iz tame pozvao u svoju udesnu svetlost; da bi tu iveli, kao to je i On u
svetlosti, u toj boanskoj zajednici jedan sa drugim, zahvaljujui krvi Isusa Hrista, Njegovog Sina,
koja nas isti od svakog greha.
To je nae svetenstvo, naa sluba.
Kada su ljudi u staro vreme bili uvoeni u sveteniku slubi, u tom postupku su postojala tri
koraka, svaki jedan za drugim, svaki bitan za sledei, a i bitan za slubu. Bez bilo kojeg od njih niko
nije mogao da vri sveteniku slubu.
Prvo, morala je da se promeni odea: svakodnevna odea morala je da se odloi, i svako ko je
trebao da postane svetenik morao je da obue svete haljine, nainjene po izriitim Gospodnjim
uputstvima pod vostvom i po uputstvima Duha mudrosti, za ast i diku (2. Moj. 28,40).
35
Drugo, trebalo je da budu pomazani uljem. Na njih je trebalo da se stavi sveto ulje pomazanja
dobro ulje na glavi, koje se stae na bradu, bradu Aronovu, koje se stae na skut od haljine
njegove. (Psalam 133,2)
Tree, trebalo je da se posvete; odnosno, trebalo je da im se napune ruke elementima njihovog
svetenstva i slube. Posvetiti znai napuniti ruke. (2. Moj. 28,41)
Mi smo sada u vremenu kad Bog svoj narod pretvara u carsko svetenstvo, kad nas zapravo
uvodi u boansko svetenstvo i njegovu slubu.
On je prvo svem svom narodu po svem svetu poslao blagoslovenu vest o Bojoj pravednosti
koja se dobija verom Isusa Hrista promenu odee od prljavih rita naih sopstvenih dela, naeg
bezakonja, nae sopstvene pravednosti, u predivnu odeu carskog svetenstva, odeu spasenja,
bele haljine Njegove sopstvene iste i savrene pravednosti; uei svakoga da radosnim,
slobodnim srcem kae: Veoma u se radovati u Gospodu, i dua e se moja veseliti u Bogu mom,
jer me obue u haljine spasenja i platem pravde (pravednosti) ogrte me, kao kad enik (zarunik,
mladoenja) namesti nakit i kao kad se nevesta ukrasi uresom (nakitom, ukrasom) svojim. (Isaija
61,10)
Zatim je svem svom narodu po svem svetu poslao dvostruko blagoslovenu vest: Primite Duh
Sveti primite sveto pomazanje u carsko svetenstvo, sveto pomazanje izobilno izliveno, bez mere,
na svakoga koji je obuen u svetu odeu spasenja i Boje pravednosti, a izliveno na glavu, i koje se
stae (sliva) do samog skuta svete odee.
I sada, danas, dok se danas govori, On alje svem svom narodu po celom svetu trostruko
blagoslovenu vest: Napuni im ruke (Jez. 10,2 ari), da vam brzo napuni ruke elementima Boje
slube u vaem carskom svetenstvu. Posvetite danas svoju slubu Gospodu. Napunite ruke svom
puninom Bojom (Efe. 3,19) i kao Gospodnji svetenici i Boji propovednici izaite brzo u ceo svet
da pokaete i objavite Boje vrline, karakter i osobine. Delite Boju blagodat, Boju silu, Boji mir,
Gospodnju radost, pravednost, slavu Boju, a objavljujte svakom stvorenju i svu puninu Boju;
proite inei dobro, kao to je On to inio; koji nije doao da Mu slue nego da slui, i koji, aljui
nas kao to je Otac Njega poslao, svakome kae: Promenite odeu svoju (preobucite se Danii)
(1. Moj. 35,2 eng. prevod) primite Boju pravednost, primite sveto pomazanje, primite Duh
Sveti, napunite ruke posvetite svoju slubu danas u slubi Bogu kao carsko svetenstvo.
Boja poruka danas: Napunite ruke, posvetite svoju slubu ovom boanskom sluenju
ljudima, isto je tako jasna Boja poruka, kao to je, svaka u svoje vreme, bila poruka o Bojoj
pravednosti i poruka: Primite Duh Sveti. Ove dve poruke bile su uvod i priprema za ovo; one su
bile prva dva koraka u uvoenju u carsko svetenstvo, od kojega je ovaj trei poslednji,
kulminirajui korak. I poto je ovo kulminacija uvoenja u nau slubu za carsko svetenstvo, nee
biti drugih poruka koje bi sledile. Ova je poslednja: Sve tri sada idu zajedno u velikoj sili Bojoj da
obasjaju zemlju Bojom slavom i dovedu do kraja i do javljanja slave naeg velianstvenog Gospoda,
za ta smo se trudili, i za koju smo straili i ekali, a koja je odlagana; ali za koju sada Bog objavljuje:
Vie nee biti odlaganja. Hvala Gospodu!
A sada, evo naeg boanskog naloga i boanskih sredstava za nae boansko svetenstvo, danas i
nadalje:
Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glasove
krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sunjima
da e im se otvoriti tamnica. Da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga
36
naeg, da uteim sve alosne. Da uinim alosnima u Sionu i dam im nakit mesto pepela,
ulje radosti umesto alosti, odelo za pohvalu umesto duha tunog, da se prozovu hrastovi
pravde, (za)sad Gospodnji za slavu Njegovu. (Isaija 61,1-3)
I u tom blagoslovenom postupku vi ete se zvati svetenici Gospodnji, sluge Boga naeg
govorie vam se. I za dvostruku sramotu vau, i to se pevae: Rug je deo njihov, zato e u zemlji
njihovoj naslediti dvojinom i imae venu radost. I seme e se njihovo znati u narodima i
natraje (potomstvo) njihovo meu plemenima; ko ih god vidi poznae ih da su seme koje je
blagoslovio Gospod.
Po svem svetu odzvanjae tada radosna vest: Veoma u se radovati u Gospodu, i dua e se
moja veseliti u Bogu mom, jer me obue u haljine spasenja i platem pravde ogrte me, kao kad enik
namesti nakit i kao kad se nevesta ukrasi uresom svojim.
I onda e kao to iz zemlje raste bilje i u vrtu nie ta se poseje, tako e Gospod Bog uiniti da
nikne pravda i pohvala pred svim narodima. (Isaija 61,6-11)
I sav narod neka kae: Amin!
37

BILTEN GK 1901 - A. T. Jones

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

BILTEN GK 1901 - A. T. Jones

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

A. T. JONES www.hristovkrst.

PORUKA TREEG ANELA

Veernja propoved o organizaciji br. 1.

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com

Prostrana je Boja milost,

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com

SSP Savremeni srpski prevod

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com

podupiruim zglobom - raste i izgrauje se u ljubavi, srazmerno delotvornosti svakog pojedinog

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com

Biblijsko prouavanje Svetinja br. 2.

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2 www.hristovkrst.com

Propoved Avramovi naslednici br. 3.

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

Posveenje naih sredstava za slubu

(Literatura za itanje, 22. decembar 1901)

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 4 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 4 www.hristovkrst.com

Naa lina sluba br. 5.

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1901 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5 www.hristovkrst.com

Você também pode gostar