UNIVERZITET U PRITINI

Fakultet tehnikih nauka u Kosovskoj Mitrovici

Odsek Arhitektura

Seminarski rad

AVANGARDA,
FOVIZAM I EKSPRESIONIZAM,
SLINOSTI I RAZLIKE

Profesor: doc. dr Dijana Milainovi Mari

Student: Mina Jankovi 15/13
Studijski program: Arhitektura
Predmet: Sadejstvo arhitekture i umetnosti
Kosovska Mitrovica, 2015.

Sadraj

Uvod.3
Fovizam.4
Nastanak fovizma..4
Uticaji na fovizam..5
Matisova umetnost...7
Deren, Vlamenk i Difi.11
Matisova umetnost posle fovizma..14
Ekspresionizam..15
Uticaji na ekspresionizam..16
Die Brcke.16

Der Blaue Reiter21

Franc Mark, Pol Kle.25
Ekspresionistika grafika.26
Ekspresionizam u Austriji i Francuskoj..27

Zakljuak.28
Literatura29

Dvadeseti vek je vek moderne umetnosti. To je vek suprotnosti, velikih ratova, velikog
broja razliitih stilova i pravaca, razvoja tehnologije, medjusobnih uticaja sve do snane
tendencije ka globalizmu.
Fovizam i Ekspresionizam su pravci moderne umetnosti koji se radjaju iste 1905. godine,
paralelno u Francuskoj i Nemakoj. Ovi pravci bili su logian dalji razvoj slikarstva Van Goga i
Gogena. Poruka njihove umetnosti tako ostaje iva i otvara prostor za nove slikarske pokrete.
Mogunost da se istom bojom saopti ljudska drama i da se izraze najstranije ljudske strasti,
otvorila je nove puteve, ali je istovremeno pozvala na pobunu protiv tradicije i gradjanske
estetike. Slikarstvo se okrenulo oveku, njegovom unutranjem ivotu. Fovistika umetnost e
kasnije imeti znaajan uticaj na nemaki ekspresionizam.
I u fovizmu i u ekspresionizmu razvijena je svest o tome da je slika povrina koju treba
organizovati. Osnovno izraajno sredstvo postala je boja. Kod fovista, boja prestavlja formalni
element slika, dok je kod ekspresionista simbol sa odredjenim psihikim znaenjem. Fovizam se
vie bavio spoljanjim i vidljivim (formom), a ekspresionizam unutranjim i nevidljivim
(sadrinom). Ovu razliku su najbolje izrazila dva slikara: Matis, glavni predstavnik fovizma, koji je
rekao da je slika "ritmiko rasporeivanje boje i linije na povrinu" i Edvard Munk zaetnik
ideje ekspresionizma - koji je rekao da "umetniko delo moe da doe samo iz unutranjosti
ovekove".

Portret gospodje Matis zelena linija, Anri Matis, 1905.

Krik, Edvard Munk, Norveka

Fovizam
Fovistika pobuna bila je prva silna eksplzija u umetnosti XX veka. Ona je dala primer
itavom nizu revolucija koje karakteriu istoriju umetnosti od poetka ovog veka. Pa ipak, bila je
to udna pojava, sutinski drugaija od pokreta kao to su kubizam, apstrakcija, nadrealizam.
Fovizam je kao pokret trajao samo nekoliko godina. Iako su jo 1903. Umetnici povezani s tim
pokretom stvarali slike koje bi se mogle opisati kao fovistike, pokret je kao takav formiran
1905. Posle dve ili tri godine lanovi grupe su poeli da istrauju druge pravce i 1908. je fovizam
kao pokret prestao da postoji.

Nastanak
Donatello au milieu des faves! (Donatelo medju zverima!), zajdeljivo je uzviknuo Luj
Voksel, likovni kritiar asopisa il Blas, kada je uao u Galeriju VII pariskog Jesenjeg salona
1905.godine i video, okruenu platnima, na kojima su snanim potezima bile naneene vatrene
boje, malu neorenesansnu skulpturu. Voksel je ovom duhovitom opaskom dao ime prvom
francuskom avangardnom pokretu XX veka (divlje zveri le fauves) i, istovremeno, izazvao
skandal uobiajen u modernizmu. Re zver se, pre svega odnosila na blistave, iste, jake boje,
intenzivnije od onih kojima su se koristili neoimpresionisti, i liene deskriptivnosti koju je
posedovao Van Gogov i Gogenov kolorit. Ali, re se odnosila i na snaan i slobodan potez kojim
su Matis i njegovi prijatelji eksperimentisali.
Fovisti su eleli da pobegnu od ogranienja svoje sredine, vraajui se naelima o organizaciji
boje koje su isticali Gogen i Van Gog. Iak su nastavili da slikaju objektivni svet pejzae, figure,
portrete i mrtvu prirodu, oni su te sadraje inili apstraktnim , snano odvajajui boju od njene
deskriptivne funkcije. Sluei se bojom direktno iz tube, u svom njenom nepomuenom sjaju,
postigli su da ona dejstvuje nezavisno. Sve to su propovedali i upranjavali i Gogen, Van Gog i na
druge nain Seurat i njegovi sledbenici. Medjutim, fovisti su naela pretvorili u dela energijom i
smelou koje prevazilaze smelost i energju njihovih uitelja. Boja se, dakle, koristila
ekspresivno koliko i strukturalno, pa se fovizam moe zvati i oblikom ekspresionizma. Sasvim
logino, fivozam e najneposrednije i najtrajnije delovati na ekspresionistiko krilo moderne
umetnosti, naroito za vreme njegovog sazrevanja u Nemakoj tokom prvih decenija XX veka. .
Iako je fovistiko slikarstvo figurativno i predmetno, boja na njihovim slikama definie predmet,
tako da je slika, odnosno boja na slici, postala svrha umetnikog izraza. Za fovizam je takoe
bilo karakteristino i zanemarivanje perspektive. Povrine intenzivnih boja na njihovim slikama
ponekad su, kao na srednjovekovnim vitraima, oiviene crnim, debelim linijama, kojima se
definie oblik u prostoru i razdvajaju planovi slike.

Fovizam je stupio na umetniku scenu Pariza u trenutku kada su se na njoj, kao i u itavom
drutvu dogadjale nagle promene, a koja e kasnije postati odlika novog, modernog svetskog
poretka. Pariz je privlaio umetnike razliitog porekla, sa razliitog podneblja, ljude koji su traili
dodir sa novim i uzbudljivim deavanjima na umetnikoj sceni. Tako su slike fovista izvrile
snaan uticaj na novu generaciju avangardnih umetnika, koja je ve bila prihvatila nove
mogunosti slikarstva, koje je otvorio Sezan.

Uticaji na fovizam
Fovizam nastaje i razvija se kao negacija i reakcija na impresionizam I naturalizam.
Umetnost Gogena, Seraa I Van Goga, kao to je ve pomenuto, igra znaajnu ulogu. Od Van
Goga preuzimaju snagu kolorita, od Gogena plonost kompozicije, a od Seraa racionalnost
aranmana kompozicije. Kao rezultat dojam je upeatljiv kolorit, preko upotrebe arkih i istih
boja direktno iz tube, pojednostavljenje kompozicije i odricanje modelacije formi, kao i
naglaavanje linog spontanog izraza.
Boja, bljetavilo i sugestivna rafiniranost, koju sreemo u delima Anrija Matisa, zvaninog voe
grupe, su pod uticajem persijske i blisko-istone umetnosti.
Grupa kao celina, bila je pod slinim uticajima i esto je tragala za uzorima u muzejima, gde su
bili izloeni eksponati grupnog umetnikog izraavanja, starijih, ali i geografski prilino udaljenih
civilizacija. Inspirisali su se vizantijskom umetnou, umetnou koptskih hriana, arhajskim
grkim umetnicima, kao i umetnou afrikih plemena, plemena Okeanije i amerikih
Indijanaca.
Upravo izvor Matisove inspiracije bile su afrike maske i skulpture, te lica njegovih figura
odlikuje bezlinost i ukoenost maski. Iza tog efekta bezlinosti izvire neka misterija ili pretnja,
zasnovana na enigmatinim kvalitetima stranog izraza.

Uticaj afrike umetnosti na fovizam

Matis, Deren i Vlamenk su, 1906. godine, poeli da sakupljaju umetnike predmete iz
Afrike, kakve su pre toga vidjali u etnografskim muzejima, a njihove oblike da prilagodjavaju
svojoj umetnosti. Nijedna od vanevropskih umetnosti kojima su se avangardni umetnici Zapada
okretali nije bila toliko radikalna kao afrika umetnost I moderni umetnici su je prouavali u
nadi da e u svoju umetnost uneti oblik iskonske istine I ekspresivne snage, ali I daak egzotike,
odnosno onoga to su nazivali primitivnim, ili, upotrebimo Gogenove rei, divljakim. Za
razliku od drugih, bezbrojnih uticaja unetih iz drugih kultura Azijske, Islamske, umetnosti
5

Okeanije, srednjovekovne, narodne umetnosti afrika umetnost ne samo to je bila

skulpturalna, ve je bila otelotvorenje vrednosti I obiaja kakvih nije bilo u evropskoj istoriji I
iskustvu. Dok je ak I naj idealistikije slikarstvo Evrope bilo uvek vezano za vidljivu stvarnost I
dotadanju istoriju umetnosti, afrika umetnost se nije obazirala na proporcije I nije u sebi
nosila prie ili predanja koje bi Evropljani mogli razumeti. Relativno velike glave, nalik na mask,
izdueni torso, istaknute polne odlike I zgreni, skraeni ili izdueni udovi, oduevili su Matisa I
njegove prijatelje izrazitom plastinou oblika (koja uglavnom nije imala nikakve veze sa
stvarnim izgledom).
Nezavisnim umetnicima, kakvi su bili Matis I Pikaso (koga je Matis upoznao sa afrikom
umetnou) inilo se da ove figure prosto zrae magijom I misterijom, odnosno kvalitetima koje
su progresivni evropski umetnici pokuali da vrate u umetnost. Onog trenutka kada su uli u
evropu, ovi objekta su bili lieni svog prvobitnog konteksta I funkciju, stoga je reakcija
naprednih evropskih umetnika, koji nisu razumeli uslove pod kojima je I razloge zbog kojih su
ova dela nastajala, bila uglavnom etnocentrina. Oni su afrike oblike asimilovali I prilagodili
estetici koju je odredilo njihovo traganje za alternativama naturalizmu I za stilizovanjem,
apstraktnijim konceptima figure.

Uticaj afrike umetnsti na Matisa

Jedan od prvih primera uticaja afrike umetnosti na Matisa nalazimo na slici Plavi akt,
Seanje na Biskru (1907, ulje na platnu).

Kao to sam naslov ukazuje, slika je nastala nakon umetnikove posete Biskri, plodnoj oazi u
severnoafrikoj pustinji. Tema slike, leei enski akt, u stvari je dinamina varijacija na temu
klasine Venerine poze, sa jednom rukom podignutom I poloenom na glavu I savijenim I
isturenim nogama.
U Plavom aktu, Matis je oigledno pod uticajem afrike skulpture, otiaoo korak dalje u
apstrakciji. Ovi uticaji se vide u naglaenim oblicima grudi I zadnjice I u ekstremnom
kontrapostu figure, pa izgleda kao da su torzo I kukovi posmatrani iz razliitih uglova, ili da se
ak, ne radi o delovima istog tela. Takodje, o istim uticajima svedoi I nain modelovanja I lice
koje je nalik na masku.

Matisova umetnst
Anri Matis bio je francuski slikar, grafiar, vajar i dekorator.
Anri Matis, Andre Deren I Moris Vlamenk smatraju se glavnim fovistikim triom. Oni su
radili zajedno u kratkom period od 1904-1907. godine, bez nekog zajednikog programa ili
doktrine koja bi ih povezala, a Matis je bio vodja vie po tome to je davao primer nego po
tome to je propisivao pravila.
Kao najznaajnije mesto na kojem je Matis izloio svoje radove ostaje Jesenji salon iz 1905. na
kome su, u jednoj sobi, bili izloeni radovi upravo Matisa, Derena I Vlamenka. Veruje se da je
upravo tada Voksel izrekao opasku po kojoj e grupa dobiti ime.
Matis se oduvek veoma divio I ugledao na Sezana. Jo pre Jesenjeg salona 1905. on je izlagao
svoju veliku neoimpresionistiku kompoziciju Rasko, mir I uivanje, koja je naziv dobila po
stihovima iz Bodlerove pesme Poziv na putovanje:
La tour nest quordere et beaute,
Luxe, calme et volupte.

U ovom znaajnom delu, kojim je ve duboko zakoraio u apstrakciju, Matis je koristio raspored
figura koji neodoljivo podsea na Sezanove slike kupaica, od kojih je jedna bila u Matisovom
posedu. Na levoj strain ovog prizoras plae u San Tropeu, Matis je naslikao svoju enu Ameliju,
pored prostirke na kojoj su postavljene stvari za piknik. Sasvim obian prizr ovaj umetnik je
preobratiou bezvremeni, arkadijski svet, u kojem se graciozni, nagi ljudi odmaraju na obali koja
plamti crvenom bojom. Kao I na mnogim slikama koje su kasnije nastale, I ovde Matisov idilini
svet nastanjuju samo ene. Upravo ova slika e mu obezbediti autoritet medju mladjim
slikarima, ona bukvalno predstavlja manifest onoga to e postati fovizam.

Na Salonu 1905. godine, Matis je izloio I sliku Otvoreni prozor, kao I portret gospodje
Matis, koji je nazvao ena sa eirom.

Slikajui Otvoreni prozor, Matis je verovatno prvi put posegnuo za temom kojoj se kasnije
mnogo puta vraao. Jednostavno je prikazao deo zida sobe sa velikim prozorom ija su okna
irom otvorena prema balkonu na kom se nalaze saksije sa cveem I puzavica. U pozadini se
vide more, nebo I brodovi luke u Kojuru. Upravo u ovoj mediteranskoj luci, tokom 1905. Matis I
Deren su stvorili prve fovistike slike. Na Otvorenom prozoru, unutranji zidovi I mala gornja
okna predstavljeni su kao iroke, vertikalne povrine ivih boja (zelene, plave, ljubiaste I
8

narandaste), dok je spoljni svet predstavljen kao blistava ara slikana kratkim potezima, koji se
kreu od takica zelene, do irih poteza tamnoruiaste, bele I plave na nebu I povrini vode.
Raznolikost u nanoenju boja, esto na istom delu slike, bila je karakteristino za Matisove rane
kompozicije. Izmedju nanosa boje, on je ostavljao neobojene delove platna, pojaavajui time
snagu poteza, koji je bio oslobodjen tradicionalne uloge opisivanja forme, a istovremeno
nagovetavao jarku, treperavu svetlost. U tenji da se priblii apstrakciji, Mats je ovde
prevaziao Bonara I neoimpresioniste. Po Matisovom konceptu, prozor I pogled na luku pod
bljetavim suncem postal su slika unutar slike. Ovom temom umetnik se esto koristio,
pretvarajui je u metaforu modernistikog uverenja da namena slike nije da prezentuje vidljiv
svet, ve da koristi vizuelne stimulanse koji e posmatraa odvesti dalje od vidljive stvarnosti.

Ubrzo poto je izloio enu sa eirom, Matis je naslikao jo jedan portret svoje supruge,
koji je, na neki nain, bio jo smeliji, manje skicozan, a vre strukturiran. Karakteristina za
ovaj portret, nazvan Portret godpodje Matis Zelena linija, je traka zelene boje koja dominira
licem ene I deli gap o vertikali, od ela do brade.

U ovom trenutku, Matis I njegove

kolege fovisti oslanjali su se na tezu
koju su ostavili Gogen, simbolisti I
nabisti, a po kojoj je umetnik
Slobodan da se koristi bojom
nezavisno od prirode, gradei
strukturu od apstraktnih bojenih
oblika I linija kakvih nema na figure,
drvetu ili mrtvoj prirodi, koje ine
osnovu strukture.
Po snanim potezima I izvanrednoj
primeni komplementarnih tonova,
ovaj portret najvie podsea na Van
Gogove radove.

Umetnikovi eksperimenti sa
arkadijskim
figuralnim
9

kompozicijama svoj vrhunac dostigli su na legendarnoj Radosti ivljenja.

Umetnik je, vijugavim linijama koje asociraju na stil Ar Nuvoa, spojio uticaje vise razliitih
kultura I stvorio izvanredan aranman ljudskih figura I drvea.
Rados ivljenja je ispunjena raspoloenjem senzualnog sanjarenj. U pejzau koji pulsira bogatim,
buntovnikim bojama, figure, postavljene u gurpe razmetene u prostoru I odvojene razliitim
bojama I kontradiktornim veliinama.Kako je sam Matis izjavio, Radost ivljenja je naslikana
spajanjem objekata koji su zamiljeni nezavisno jedan od drugog, a zatim aranirani kao celina.
Matis je napravio nekoliko skica za ovu sliku, a svoju viziju je zasnovao na stvarnom pejzau u
Kojuru. Na skicama samog pejzaa prisutne su neoimpresionistike, razbijene povrine boje.
Kolo plesaa u zanosu, koje vidimo na slici, i koje predstavlja igru ribara iz Kojura, postae
centralni motiv Matisovih slika nastalih tokom 1909. I 1910.
Radost ivljenja je izuzetno znaajna slika za promene koje e nastati u umetnosti uopte. Ona
je snano uticala na Pikasa, ije su Gospodjice iz Avinjona
nastale godinu dana kasnije, neka vrsta odgovora na
Matisovu sliku. Iako se po duhu I stilu drastino razlikuje od
Pikasovog dela, Matisova Radost ivljenja je, kao I Pikasove
Gospodjice, bila zamiljena kao neka vrsta manifesta
njegovog trenutnog poimanja umetnosti.

10

Najvaniju Matisovu sliku predstavlja kompozicija Ples.

Ve u tom delu dolaze do izraza bitna svojstva Matisova opusa, ploni tretman, zatvorene
obojene povrine bez tonskih prelaza (oiviene crnom linijom) i izrazt smisao za pokret.

Ples, ulje na platnu, 1905.

Deren, Vlamenk i Difi

Andre Deren je 1900. godine u Karijerovo ateljeu, upoznao Anrija Matisa, koji ga je
ohrabrio da nastavi svoju slikarsku karijeru. Deren je ve poznavao Morisa Vlamenka, koji se
bavio muzikom i knjievnou i uvodi ga u svet slikarstvo. Za razliku od Vlamenka, Deren je
posveeno prouavao umetnika dela u muzejima i bio veran tradicionalnom konceptu
slikarstvo, uprkos prvobitnom oduevljenju eksplozivnim, fovistikim bojama.
Iako je Deren na svojim fovistikim slikama varirao razliite stilove i tehnike, mahom nadahnut
neoimpresionizmom dela kao to je Londonski most najbolje ilustruju njegov lini stil.
11

Slika
je
nastala
tokom
Derenovog borava u Londonu,
gde je imao zadatak da zabelei
prizore ovog grada. Tokom
boravka u Londonu, Deren je
najvise vremena provodio
posecivajuci muzeje, i najvie
panje posveujui delima
Tarnera, Kloda i Rembranta, ali
i afrikoj skulpturi.

Londonski most, Deren

Izmedju Derenove i karijere Morisa Vlamenka postoje mnoge slinosti, uprkos velikih
razlika izmedju njihovih linosti I pristupa slikarstvu.
Vlemenk je bio samouk, impulsivan i plodan umetnik, anarhistikih politikih ideja, Vlemenk je
voleo da istie svoj prezir prema umetnosti u muzejima. Od trenutka kada je upoznao Derena i
poeo da slika, pokazivao je svoju opinjenost bojom. Izloba Van Gogovih slika, odrana 1901.,
za njega je predstavljala otkrovenje. Na Salonu nezavisnih, iste godine, Deren ga je predstavio
Matisu, ali je tek 1905. zahvaljujui uticaju ove dvojice umetnika, Vlamenk dostigao svoj
vrhunac, iako je sam tvrdio da je vodja fovista. Van Gogovo delo je ostalo Vlamenkova osnovna
inspiracija. Da bi u svojim fovistikim delima kao to je Izlet u prirodi postigao slinu koloristiku
dinamiku, on je upotrebio kratke, isprekidane poteze.
Dve figure, postavjene u centar
kompozicije, usled vrtloga boje, deluju kao
dva stranca u svetu prirode na pikniku u
umi boja.

12

Pripadnici fovistikog pokreta su

se ponekad medjusobno portretisali. Tako
je Vlamenk uradio Portret Derena, na
kojem je otiao korak dalje od usmerenih
bojenih namaza, kakvim se koristio na
slici Izlet u prirodu. Derenovim licem, koje
je definisano crnim konturama, dominira
bljetava crvena boja uz koji se javlja
poneki uti akcenat i nekoliko pokreta
kontrastne, zelene senke postavljene du
linije nosa, to upuuje na Matisov Portret
gospodje Matis Zelena linija.

Raul Difi je bio veliki potovalac impresionizma I Van Goga, sve dok niej otkrio Matisovu
sliku Rasko, mir I uivanje. Tada je, doivevi preobraaj, izjavio da je impresionistiki realizam
izgubio sav arm. Na neki nain, on e do kraja ivota
ostati veran fovistikoj viziji I bojama.
Na slici Avr, ulica ukraena zastavama, on se
posluio temom koju su proslavili impresionisti, ali
hrabar izbor ugla gledanja I zastave koje su
postavljene u prvi plan, u kompoziciju uvode
apstraktnu geometrijsku emu.

13

Matisova umetnost posle fovizma

Fovistiki pokret nije bio dugog veka, ali je izvrio ogroman uticaj na dalje tokove
umetnosti. Uprkos tome to nije zvanino zavren, moe se rei da je tehniki bio okonan oko
1908. godine. Matis je nastavio svoja istraivanja I otiao korak dalje na slici Harmonija u
crvenom.

Harmonija u crvenom predstavlja korak u novi svet, manje empirijski, a apstraktniji od bilo kog
Gogenovog ostvarenja, I veoma daleko od impresionizma. Prostor enterijera je definisan istom
nijansom crvene boje, a njegovu punou istiu arabeske, biomorfne are koje lebde na zidu i
povrini stola.

14

Ekspresionizam
Istovremeno i paralelno sa fovizmom u centralnoj i severnoj Evropi se razvijao
ekspresionizam. Ekspresionizam, kao umetnost koja izraava unutranju, psiholoku sadrinu,
prisutan je i u drugim epohama, ali se kao pokret u modernoj umetnosti javio u Nemakoj 1905.
godine, kada je jedna grupa umetnika osnovala u Drezdenu, grupu "Most", neto kasnije, 1911.
u Minhenu grupu "Plavi jaha" i jo kasnije, posle Prvog svetskog rata, takoe u Nemakoj,
grupu "Nova stvarnost" ili "Nova objektivnost".
Nosioci tog talasa ekspresionizma u Nemakoj vie su bili povezani shvatanjem ivota
nego stilom i formalnim reenjima, vie subjektivnim raspoloenjem i emocijama, a manje
izgledom dela i vrstom medijuma kroz koji e se izraziti. Kroz predmet koji slikaju, ekspresionisti
izraavaju bolesna stanja modernog oveka, njegovu teskobu, paniku i otuenost. Prirodu i
sredinu okosebe oni su doivljavali kao neprijateljsku i neovenu, zbog ega im je slika
stvarnosti deformisana i iskrivljena. Siromatvo, bolesti, prostitucija i alkoholizam su pojave
modernihvelegrada i kao takve proimaju, pored likovne umetnosti i knjievnosti, film i
pozorite. Svoju unutranju stvarnost umetnici su poistovetili sa delom - slikom, grafikom ili
skulpturom - pa su boje i oblici na njihovim slikama sirovi, rudimentarni, oni su simboli
ovekove sudbine.
U ekspresionizmu, kao izrazu odreenog odnosa prema stvarnosti koji je u najblioj vezi
sa modernim individualizmom, naglaavanje likovnih sredstava i deformacija kompozicije i
figure bili su vizuelni gestovi kojima je umetnik u sliku prenosio intimno iskustvo nelagode,
putem kojih je izricao emocionalno obojene poruke ili se oslobaao emocija. Veze izmeu
vizuelnog izraza i unutranjeg ivota oveka ili njegove neuroze bili su u kasnijim fazama
ekspresionizma toliko naglaeni da se taj pokret ponekad opisuje kao "egzaltirano iznoenje
subjekta na scenu". Zato je i u svojim najbenignijim predstavama nosio izvestan drutveni
izazov. U stilskom pogledu ekspresionisti su nejedinstven pokret, mada ih formalna reenja,
kada je u pitanju slikarstvo, najvie pribliavaju francuskim fovistima.
Amerikanci su se upoznali sa fovistima na izlobama poev od 1908. godine, a posle
Prvog svetskog rata u Americi je poraslo interesovanje i za nemake ekspresioniste. Meutim,
ameriki slikari su sporo prihvatali novi pokret. U toku dvadesetih godina XX veka sredite
ekspresionizma u Novom svetu bio je vie Meksiko nego Sjedinjene amerike drave.
Dananja istorija umetnosti uglavnom razlikuje tri faze ekspresionizma. Prva faza je
predratni ili kosmiki ekspresionizam u kojem se unutranja ekspresija projektuje prema
neemu vanzemaljskom ili nebeskom pa se ovek pokuava izjednaiti sa prirodnim kosmosom,
a reenje problema vidi se i trai upravo u tom domenu. Ratni ekspresionizam obeleen je
15

ivim i preterano grotesknim slikama unutranjeg uasa proizalog iz rtava Prvog svetskog rata.
Slike kakve se javljaju najee su grozne, ponekad i morbidne ili bolesne, a njihova osnovna
svrha je ilustrovanje unutranje emocije koja se proMvi besmislenosM rata . Trea i poslednja faza
naziva se i posleratni ili socijalni ekspresionizam u kojem je tematika usmerana prema oveku,
socijalnom aspektu i kritici otuenog savremenog drutva, a glavni "likovi" najee su mali ljudi
ijim se sudbinama autori i bave.

Uticaji na ekspresionizam, zaeci ekspresionizma

Ekspresionizam se u slikarstvu primarno javlja u germanskim zemljama (Nemaka i
Austrija), kao specifian pravac, da bi se kasnije, u nekakvim blaim varijacijama, javio I u
Francuskoj. Kao poseban umetniki pokret, nemako ekspresionistiko slikarstvo ranih 1900-ih
razvija reakciju na inertne akademske standarde prethodnog veka. Odbija slikoviti naturalizam
da bi pokazao izraenost emocionalne ekspresije predstavljane debelim iskrivljenim formama i
napadnim bojama. Iako nastaje tek 1905. izvori ekspresionizma mogu se pronai u slikarstvu
Vinsenta van Goga (koji je uticao na francuske ekspresioniste), Paula Gauguina i Henrija de
Tuluz-Lautreca.
Zaetnikom ekspresionistikog slikarstva smatra se Edvard Munk, norveki slikar koji je u svojim
delima prvi poeo da primenjuje elemente ekspresionizma. Njegove slike Strah i Krik prvi su
relevantni primeri pesimisMne ekspresije unutranjeg stanja koja e obeleiM ekspresionizam.
Krik u svojoj izvornoj, obojenoj verziji, nastaje ve 1893. (dakle, 12 godina pre utemeljenja prve
ekspresionistike grupe!), a Strah 1894. Kasnije, tanije 1895., izradio je crno-belu verziju Krika
uz obrazloenje da jedino bezbojnost zaista moe izneti pravo znaenje krika.
Prva prava ekspresionistika grupa, "Die Brcke" (Most), nastaje u Dresdenu 1905. god.

"Die Brcke" (Most)

Godine 1905. Ernest Kirhner sa jos nekoliko mladih umetnika osnovao je udruenje
poznato pod nazivom Die Brcke (Most povezivanje svih revolucionarnih I uzburkanih
elemenata). Ove mlade studente arhitekture, koji su eleli da budu slikari, medjusobno je
privuklo ono protiv ega su bili u umetnosti koja ih je okruiva, a ne neki unapred stvoreni
program. Za njih je Van Gog bio najjasniji primer umetnika podstaknutog unutranjom
snagom i unutranjom nunou.

16

Za ekspresioniste urbani ivot je prokletstvo. On deformie psihu, odvaja oveka od

oveka. Sa mainom dolaze nezaposlenost i glad. Iza raskonih svetlosti velegrada nalazi se
gramzivost,
mrnja,
posrnuli
moral,
poroci,
droga,
alkohol,
prostitucija.
Pod lupom je ne samo spoljanja stvarnost ve i sopstveno bie, sopstvena sudbina,
egzistencija.
Slika postaje zbir psihosociolokih projekcija. Zato su njihove figure teko deformisane i
demonski iskrivljene. Kao to identifikacija forma-sudbina dovodi do razbijenog i iskidanog
oblika, tako i boje izraavaju sirovost i surovost. Ekspresionizam je bio duboko zainteresovan za
socijalnu stranu ivota, probleme ljudske egzistencije i ovekovu sudbinu.
Godine 1906. Emil Nolde je bio pozvan da udje u Die Brcke, i on, koji se dugo oseao
usamljenim u svojim eksperimentima, oduevljeno je prihvatio poziv.
Te godine, jedan od lanova grupe ubedio je fabrikanta za koga je projektovao izlobenu
dvoranu da dozvoli lanovima grupe da u njoj izlau. To je bila prva istorijska izloba grupe Die
Brcke, koja je oznaila pojavu nemakog ekspresionizma XX veka.
Za vreme postojanja grupe odrali su vie od 20 izlobi. Jedan od glavnih doprinosa nemakog
ekspresionizma bila je obnova grafike tj. jeftinog drvoreza (kao znaajne umetnike forme).

Ernest Ludwig Kirchner (1880-1938)

Medju mladim nemakim umetnicima, moda najuticajniji u organizovanju i
usmeravanju energije svojih kolega bio je Kirhner.
Razvoj Kirhnerovih dela moe se naznaiti sa nekoliko kljunih slika i grafika.

Devojka pod japanskim suncobranom

je fovistiko delo sa zagluenim zutim I
ruiastim tonovia puti, akcentovanim
zelenim I plavim detaljima. Figura, kiobran i
dekorativno pozae su u prvom planu slike i
stvaraju kombinaciju apstraktnih mrlja boje.

17

Ulica, 1907. skup je

krivolinijskih
figura
koje
lelujaju kao prividjenja liena
individualizvane pokretake
snage, preputena svetu
snova.

Druga verzija Ulice, 1913. naslikana

po Kirherovom prelasku u Berlin,
nagovetava snage koje su uticale na
made umetnike u tim godinama. Dok
ranij verzija proizilazi z linearnih
arabeski art nouveaua i fantastike
Edvarda Munka, kasnija potvrdjuje
svoj dug kubizmu, koji se irio od
Picassa i njegovih sledbenika.
Struktura
je
iskrzana
I
geometrizovana, prostor ogranien i
dobro
organizovan.
Ovde
je
medjutim, kubistika koncepcija
kombinovana sa fovistikom bojm.

18

Ako se Kirhnerova Pijaca sa crvenom kulom uporedi sa nekom od Delaunayovih

Ajfelovih kula, iz kojih proizilazi, razlika izmedju nemakog i francusko vidjenja postaje
oigledna. Delaunayeva Ajfelova kula u drveu (1909.) predstavlja ekspresivnu interpretaciju
kubizma u kojoj se ekspresivnost postie dinamizmom apstraktnih koloristikih linija i oblika.
Kirhnerova slika Pijaca sa crvenom kulom kao i Ulica i veina drugih slika grupe Brucke
ekspresivna je na eksplicitniji nain. Iako je umetnik prouavao dela kubista. on se kubistikom
geoumetrijom slui obazrivo i bez pravog razumevanja, kombinujui je sa definisanim
perspektivnim prostorom, iskrivljenim u Van Gogovom maniru.

Pijaca sa crvenom kulom , Kirhner

Ajfelova kula u drveu, Delaunay

19

Emil Nolde (1867-1956)

lan je grupe Die Brcke od 1906. godine. Izraava se smelim deformacijama i
pokretima. Uio je vajarstvo, radi u ulju, akvarele, grafiku. Izraajni su grubo-ekspresivni,
tragino groteskni likovi, prizori iz biblije, motivi sa morem i oblacima, kroz koje prodire
svetlost. Za vreme nacizma bio je deklarisan kao predstavnik tzv. Izopaene umetnosti, pa se
povukao. Slikama eli da izazove ok.

Maske, Emil Nolde

Nadja, Emil Nolde

Raspee, Emil Nolde

20

"Der Blaue Reiter" (Plavi jaha)

Umetnici grupe De Brucke predstavljali su prvu manifestaciju ekspresionizma u
Nemakoj, ali ne nuno i najznaajniju. Za vreme njihove aktivnosti najpre u Dresdenu pa u
Brlinu, u Minhenu se razvijao pokret s mnogo dalekosenijim implikacijama oko jedne od
najveih linosti moderne umetnosti Vasilija Kanadskog. Uz Kanadskog, pokretu su prili Franc
Mark, Gabriel Munter i Pol Kle.
lanovi grupe Plavi jaha bili su zaokupljeni apstrakcijom, verujui da se umetnost ne
oblikuje prema prirodi, ve od sopstvenih elemenata. Cilj je bio obnova umetnosti koja se
zasnivala
na
duhovnosti,
uz
to
se
naputa
materijalna
stvarnost.
Vidna je ideja o nepredmetnom slikarstvu, slikarstvu bez literarnog sadraja, proizala iz odnosa
slike sa muzikom a to je postavio Kandinski.
U grupi Plavi jaha akcenat je stavljen na otkrivanje asocijativnih svojstava boje, linije i
kompozicije. Istraivaki rad i preispitivanje 1912. godine, kao rezultat, donele su objavljivanje
knjige V. Kandinskog O duhovnosti u umetnosti, 1911, dela koje se smatra prvom teorijskom
osnovom apstraktne umetnosti.

Vasilij Kanadski (1866-1944)

Rane slike Kanadskog prole su kroz razliite faze impresionizma i art nouveau
dekoracije, ali sve ih je karakterisao oseaj za boju, dok su mnoge imale vilinsko svojstvo prie,
to podsea na njegovu ranu zainteresovanost za ruske narodne bajke I mitologiju. Posle
impresionizma doli su pokuaju s neoimpresionistikom bojom, pa izlet u veu fovstiku
slobodu.
Plava planina je romantino delo s takaso
nanesenim bojama organizovanom u
nekoliko veih jasno ocrtanih oblika
planina I drvea, sa siluetama jahaa koji
sainjavaju ritmiku aru u prednjem
planu. Tehnie karakteristike mogu se
pripisati Gogenovom obojenom prostoru.

21

Vasilij Kanadski, kompozicija 6, 1913.

Vasilij Kanadski, Kompozicija 7

Boja je klavijatura, oi su harmonije, dua je klavir sa mnogo ica. Umetnik je ruka koja svira i
dodirujui jednu, pa drugu dirku, ini da dua zatreperi.

22

U to vreme, Kanadski poinje da prihvata implikacije fovistikog organizovanja boje. Oko 1910.
izradio je akvarel sa silno treperavim i uzajamno isprepletanim oblicima u boji i liniji iz kojih su
izgleda iezli svi elementi predstavljanja i asociranja moda prvi primer jedne vrste
apstraktnog ekspresionizma.
Van svake sumnje je da je on dao poetni podsticaj jednoj vrsti slikarstva, koje je koristei se
slinostima s muzikom razvijalo teme apstraktnog ekspresionizma, teme u kojima je umetnikov
cilj bio da pomou linije i boje, prostora i ritma, izrazi duhovni sukob, predstavljanje bez ikakvog
odredjenog ukazivanja na posmatranu prirodu.

Kanadski, Improvizacija 30, 1913.

23

Druga faza u umetnosti Vasilija Kanadskog

(1914. 1921)
Radi izbijanja rata 1914. naputa
Nemaku i vraa se u Rusiju (Moskovski
period). Posle ruske revolucije (1917.)
postavljen za profesora na Likovnoj
akademiji u Moskvi, a kasnije i kao profesor
Moskovskog univerziteta. Do 1920. slika u
stilu slobodne apstrakcije, koju je sam
pronaao oko 1910.

Trea faza u umetnosti Vasilija Kanadskog (posle 1921.)

Krajem 1921. vraa
se u Nemaku i postaje
profesor
novoosnovanog
BAUHAUSA u Vajmaru. U
Nemaku
donosi
uticaj
ruskog konstruktivizma i
suprematizma.
Na
njega
su
uMcale
geometrijska
apstrakcije
Maljevia,
Rodenka
i
konstruktivista.
Od
slobodne
organske
apstrakcije prelazi ka formi
geometrijske
apstrakcije.
Od 1925. na dalje razrauje
krug kao sredinji motiv.

24

Franc Mark (1880-1916)

Boje koristi u simbolinom smislu;
plava oznaava muevnost, strogost i
duhovnost, uta - radost i enstvenost, dok
je crvena boja sukoba izmeu prva dva
principa.

Plavi konj, 1911. Mark je smatrao da

ivotinje poseduju kvalitete dobrote, lepote
i neukaljanosti, koje su sve odsutne u
savremenom oveanstvu.

Pol Kle
Park kraj Lucerna

Kombinacija dejeg crtea, duhovnog sadraja,

slobodne kompozicije i boje

25

Ekspresionistika grafika
Jedan od glavnih doprinosa nemakog ekspresionizma bila je obnova grafike kao
znaajne umetnike forme.
Umetnici s poetka XX veka koji nisu iveli u Nemakoj Picasso, Munch, Matisse i drugi bili su
znaajni I kao grafiari I kao slikari. U Nemakoj je, medjutim, grafika zauzimala posebno mesto,
i njena obnova doprinela je karakteru slikarstva i skulpture.
U grui De Brucke, Nolde je medju prvima svatio mogunost drvoreza.

Karl Schmidt-Rottluff, Dve glave, 1918.,

drvorez

Ernst Barlach, Ilustracija, 1923., drvorez

Wilhelm Lehmbruck, etiri enska

akta, 1913., bakrez

Gerhard March, Make, 1921., drvorez

26

Ekspresionizam u Austriji

Oskar Kokoka, Portret Adolfa Losa, 1909.

Kokoka, Nevesta vetra, 1914.

Ekspresionizam u Francuskoj

Modiljani, Akt

SuGn, Raspolueni vo
27

Zakjuak

Ekspresionizam je sam po sebi inspirisan fovizmom i njegovim bojama, nainom

predstavljanja. I fovisti i ekspresionisti su se borili za nov nain razmiljanja i predstavljanja
stvarnosti, korienjem tehnike jakih, direktnih boja, podstaknuti ljudskim oseanjima. Dok kod
fovizma, boje izraavaju oseanje, ali u procesu traenja definitivnih tonskih odnosa, kod
ekspresionizma boje su posledca unutranje nunosti i psihike sadrine. Fovizam predsavlja
boju koja se pretvara u formalni element slike, a ekspresionisti vide boju kao simbol sa
odredjenim psihikim znaenjem, boja je za njih ostvarenje pokreta due ili svest o vizji
(Kokoka). Fovizam se vie bavio spoljanjim i vidljivim (formom), a ekspresionizam unutranjim
i nevidjivim (sadrajem).
U svakom sluaju, fovizam i ekspresionizam su dva pravca u modernoj umetnosti koja su
svakako ostaila veliki trag i uticaj na budue pravce, kao i izneli velike i inspirativne slikare i
umetnike.

28

Literatura

Istorija moderne umetnosti , H.H.Arnason (2003)

Istorija moderne umetnosti, Petar Kalb

Istorija umetnosti, H.W. Jonson Beograd (1982.)

www.google.com/images

29