Odsek za medijske studije

Filozofski fakultet Univerzitet u Novom Sadu

Analiza sadraja poglavlja injenice i miljenje i tampa,

mo i politika knjige Istorija novinarstva ovani Gocinija

Predmet: Uvod u novinarstvo

Mentor/mentorka: Dragana Prodanovi

Student/studentkinja: Vanja Gliin

Broj indeksa: 180015/2015

Datum: 20. decembar 2015. godine

Izjava o validnosti rada:

Potvrujem svojim potpisom da nisam pokuao, odnosno da nisam pokuala, da tui rad
predstavim kao svoj, osim na mestima gde je to izriito naznaeno, kao i da mi je poznato
da u u sluaju plagijata snositi zakonom predviene posledice. Potvrujem da ovaj
seminarski rad nisam ve predao, odnosno predala kao predispitnu obavezu na nekom
drugom predmetu. Potvrujem da ovaj rad nisam ve ponudila za tampu, niti je ve
tampan u nekoj drugoj publikaciji.

(Vanja Gliin)

Sadraj:

1. UVOD............................................................................................................ 3
2. INJENICE I MILJENJA.................................................................................. 4
2.1 Podla tiranija........................................................................................... 4
2.2 tampa i pravo........................................................................................ 6
2.3 Sluaj Drajfus.......................................................................................... 8
3. TAMPA, MO I POLITIKA............................................................................10
3.1 Etatistiki model................................................................................... 10
3.2 tampa i politika : sluaj Italije.............................................................11
4. ZAKLJUAK................................................................................................. 13

1. UVOD
Zapadna Evropa je u XIX veku doivela velike reforme. Niz ratova, revolucija,
pobuna, ujedinjenja, promene politikih sistema i ideolokih osnova dali su Evropi novi
izgled. Borba za slobode, jednakost, vladavinu prava i pravnu dravu jesu osnovna
obeleja liberalizma, a kolevka ove ideologije je sam zapadni svet. U Engleskoj,
Francuskoj, potom Nemakoj i Italiji dolazi do borbe izmeu dva tabora, onih
konzervativnih s jedne strane i liberalnih s druge strane. Tei se formiranju pravne drave
i samim tim omoguavanju sloboda i zatitu prava ljudima, profesijama i tome slino.
Za novinarstvo jedna od najvanijih prava, jesu, pravo na slobodu izraavanja,
slobodu tampe, sloboda poslovanja i niz drugih prava za koje se zalau liberali.
Drutva u Engleskoj i Francuskoj su bila otvorenija za liberalne promene,
novinarstvo je relativno brzo doivelo procvat i vii stepen nezavisnosti, dok su drutva u
Nemakoj i Italiji bila zatvorenija za liberalne promene, vlast je teila totalnoj kontroli
svakog segmenta drutva, te se tu moe i uvideti niz problema, koje naalost imamo
priliku i danas da sretnemo u sistemu prikrivenog apsolutizma obojenog bojama slavne
demokratije.

2. INJENICE I MILJENJA
2.1 Podla tiranija
Rei koje se esto pominju kada govorimo o drugoj polovini XIX veku, kako u
novinarstvu, tako i u drugim granama nauke, jesu zlatno doba. Zlatno doba za
englesko novinarstvo obeleeno je donoenjem zakonskih mera koje ukidaju porez i
liberalizuju proizvodnju i distribuciju novina i asopisa. Takoe, ukidaju se i taksene
marke i porezi na komercijalne oglase, a pored toga i porez na novinsku hartiju.
Sam proces liberalizacije olakava i proces modernizacije, budui da
omoguavanje sloboda i zatita prava u velikoj meri tite novinske agencije. Liberalizam
je ideologija koja se pre svega bori za slobode, jednakost i vladavinu prava, to nam dalje
govori da je proces liberalizacije od perioda posle Francuske revolucije, pa sve do danas
omoguio irok spektar prava, a jedno od osnovnih jeste pravo glasa koje je doivelo
progres u periodu od 1867. do 1884. godine. U ovom periodu uvodi se obaveza o
pohaanju osnovne kole, a od kraja XIX veka, ona je besplatna. Ovo nam govori da je
bilo veoma vano da irenjem prava glasa, treba da se povea broj pismenih, obrazovanih
ljudi.
Krimski rat je u Engleskoj bio predstavljen i tekstom i fotografijama, a to je
graanima Engleske omoguio Times. Slike je fotografisao Roder Fenton, a dopisnik
sa fronta je bio Vilijam Huard Rasel. Otro su kritikovali britansku komandu i pisali su o
ratu kao veoma pogubnom za Englesku. Zbog kritikog stava, novine se optuene za
izdaju, a naslednik lorda Aberdina, lord Don Rasel je optuio Times za podlu
tiraniju te je tom prilikom izjavio: Stepen informisanosti koji je ovaj dnevni list
dostigao kada je re o najpoverljivijim poslovima ove drave muan je, poniavajui i
neshvatljiv.1
Ovo nam govori da se i dalje ispoljava sukob novinara i novinskih agencija sa
institucijama. Iako je veliki teret snosio Times, njegovu znaaj i vrednost izmeu
1

ovani Gocini, Istorija novinarstva, Clio, 2001., str. 244

ostalog istie i engleski pisac Edvard Bulver Liton, koji u Parlamentu izjavljuje: Kad
bih morao buduim generacijama da iznesem dokaz o engleskoj civilizaciji XIX veka, ne
bih izabrao ni nae dokove, ni nae pruge, ni nae javne graevine, ni na parlament u
kome se sad nalazimo. Da bih tako neto dokazao, bio bi mi dovoljan jedan broj
Timesa.2 Ova izjava i poreenje Timesa sa velikim engleskim dostignuima nam
govorio o znaaju, ugledu i snazi londonskog dnevnika koji postaje prototip elitne tampe
ije su osnovne karakteristike: formalna nezavisnost od drave i od velikih interesa
institucija, priznavanje njegove osnovne uloge institucije u politikom i drutvenom
ivotu, izrazito oseanje za drutvenu i etiku odgovornost i raanjenovinarske profesije
posveene objektivnom praenju dogaaja. (...).3
Kako sam ve rekao, proces liberalizacije je omoguio progres novinarske
profesije, to je dalje olakalo prodor konkurencije. Da biste bili konkurentni na tritu,
treba da pruite inovacije publici, cene novina se sputa na jedan peni, to izaziva
enorman uspon prodaje i to je, moemo slobodno rei prvi ozbiljniji pokuaj stvaranja
masovne tampe.

Isto, str. 244-245

Isto, str. 245

2.2 tampa i pravo

Veliki deo francuskog drutva, jo posle Francuske revolucije tei ka liberalizmu,
a kada govorimo o novinarstvu, XIX vek je vek liberalizacije zakona. Tako se Engleska i
Francuska razilaze, kada je u pitanju pravac modernizacije. U Engleskoj se proces
liberalizacije odvija na ekonomskom planu, ukidanjem fiskalnih nameta, dok se u
Francuskoj proces ide u smeru stvaranja novog zakona o tampi.
Pitanje slobode tampe je ponovo aktuelno, budui da smo mogli da primetimo da
je u ovom periodu takoe bio prisutan sukob institucija i novinskih agencija. Na
ideolokom planu, zakon o tampi se vraa na temu prava oveka i graanina. A na
politikom planu, predstavlja se kao mera koja treba da zadovolji interese partija.
Jula 1881. godine proglaava se novi zakon o tampi. Novine su od tada
regulisane trgovakim pravom, to znai da se priroda novina ogleda u nainu na koji se
proizvodi i prodaje, a ne u tome koja je njihova drutvena uloga. To tampu iskljuuje iz
kategorije osnovnih ljudskih prava, ali ipak potvruje njenu osloboenost od preventivne
cenzure.4
Kada govorimo o krivinim delima, ona su jasno odreena, pogotovo u delu koji
se odnosi na javne institucije. Odgovoran pred nadlenim organom je direktor novina. U
sporovima je dozvoljeno pravo na prigovor. Sporovi su u nadlenosti porotnikog suda,
dok sudije vode sporove samo kada je u pitanju kleveta.
U Francuskoj tokom vladavine Napoleona III, reim prema tampi je bio veoma
otar. Preivljavala je samo nepolitika tampa, tako da nedeljnik Figaro postaje dnevni
list, posveen ivotu uglednog pariskog drutva. Takoe, pariska hronika pronalazi svoje
mesto u tampi. Broj primeraka ubrzano raste, kako zbog zainteresovanosti publike za
teme, naroito kada je tema smrtna kazna ili tome slino, tako i zbog korienja nove
tehnologije, rotaciona maina pre svega.
Marta 1868. godine opada mo Napoleona III, tako da dolazi do liberalizacije
represivnog reima pod kojim je bila tampa. Ukidaju se preventivna odobrenja i vladina
taksa. Posledice se oseaju, i to se primeuje sa pojavom 140 novih listova.
4

Isto, str. 253.

I u Francuskoj irenje tampe ide uporedo sa procesom modernizacije, tako se

1871. godine uvodi opte pravo glasa za mukarce, a 1882. godine obavezna besplatna
osnovna kola. A novi zakon o tampi iz 1881. godine, ukljuuje se u taj dinamian
proces.5

2.3 Sluaj Drajfus

U Francuskoj dominiraju etiri velika dnevna lista. Prvi i nastariji je Le Petit
Journal, ija je prodaja opala posle zauzimanja zatvorenog reakcionarnog stava
5

Isto, str. 257

povodom procesa Drajfus, kada se novine stavljaju na stranu optube za izdaju, kojom
sud tereti jevrejskog kapetana, i odbrane vojnog stalea.
Godine 1876. pridruuje mu se Le Petit Parisien, osniva ga an Dipi. Politike
informacije u ovom listu su umerene, i to je pravilo koje se potuje i u sluaju Drajfus.
Ovaj list zauzima stav zlatne sredine, to znai da je u ovom procesu ostao neutralan.
Trei dnevni list je Le Matin. Osnovan je 1883. godine, a za 30 godina dostie
tira od oko milion primeraka. List odluno tei odvajanju od koncepcije inspirisane
amerikom utom tampom. U prvom planu, na poetnim stranicama su vesti, pored toga
pribegavaju agencijskim izvetajima iji neutralni ton i nepristrasnost list nastoji da
zadri. Takoe i politiki reporteri imaju svoju ulogu. Zanimljivost kada je ovaj list u
pitanju, je svakako crna lista koju formira vlasnik novina, a koja oznaava linost iz
politike i finansija koju treba napadati.
Fernan Kso, 1892. godine osniva Le Journal, koji je etvrti po redu veliki
dnevni list u Francuskoj. Novine su formata tabloida i prodaju se po ceni od pet santima.
Reklamni prostor je najzastupljeniji.
Naveo sam etiri dominantna dnevna lista u Francuskoj, kako bismo mogli da
uvidimo razlike, stavove razliitih listova i da iz toga izvuemo zakljuak, a jasno je da
se ofanzivan stav prema vlastima nikako ne isplati, budui da je tada alat kojim se slue
funkcioneri ili same vlasti, cenzura. Iako je u XIX veku poeo proces borbe za prava i
slobode novina, ona ni do danas nisu potpuna.
Sada u se osvrnuti na sam proces Drajfus, koji ujedno predstavlja i prekretnicu
u novinarstvu, budui da je sedma sila u ovom procesu u potpunosti pokazala svoju
snagu. Naime, dnevni list Le Figaro, staje u odbranu kapetana Drajfusa i tei da dokae
njegovu nevinost. Zadatak je bio teak, jer su itaoci negodovali povodom objavljivanja
tri lanka Emila Zole, te je bilo potrebno pronai novi put do argumentovanja teze o
nevinosti kapetana, a pored toga istie i namerno skretanje istrage krugova bliskih
glavnom tabu vojske. Iako su koriena improvizovana sredstva, bez najtiranijih i
najpoznatijih listova, sedma sila je uspela da rei pat poziciju u kojoj se nalazila
francuska politika.
8

Tekstovi ispisani u novinama, potpisi autora koji stoje iza istih, tema, forma, pravi
trenutak i to je najvanije, argumentacija, jesu alati koji menjaju miljenja, stavove, koji
imaju znaajan uticaj u drutvu, kako tada u periodu ratnih previranja, politikih sukoba,
meunarodnih odnosa, tako i danas, ak i u veoj meri. To nam samo govori koliko je ta
sila snana, istrajna i povrh svega vana.

3. TAMPA, MO I POLITIKA

3.1 Etatistiki model

Pored engleske i francuske, centralizovane tampe, javlja se decentralizovana i
lokalna tampa i Bizmarkovoj Nemakoj. Oto fon Bizmark je u svoje metode vladanja
ukljuio upotrebu i zloupotrebu tampe. Bizmark je pokreta kulturne revolucije u znak
podrke nacionalnoj Protestantskoj crkvi, a protiv austrijskih i katolikih uticaja.
Znaajna stavka za ograniavanje nemake tampe jeste stavljanje iste pod
kontrolu Presseordonnanz, koja daje mogunost sudskim vlastima da zabrane
publikacije koje se ocene kao opasne po zajedniko dobro. Centralni biro u Berlinu
priprema svoj pregled tampe i organizuje kontakte izmeu Bizmarka i novinara iz raznih
listova. Ove stavke nam govore o visokom stepenu kontrole tampe u Bizmarkovoj
Nemakoj.
Dva su osnovna razloga zbog kojih se razvoj nemakog novinarstva razlikuje od
drugih: visok nivo centralizovanosti i kontrole vlade i prilino moderan dravni aparat. 6
Sam nain Bizmarkovog vladanja je iao na stranu totalitarizma (poznat kao elini
kancelar), tako da nije neobino to je tampa bila u podreenom poloaju, pa ak i
vlada i drugi dravni aparati.
Novi zakon o tampi iz 1874. godine formalno priznaje slobodu tampe. Ali je
ipak zadrano pravo drave da preduzima sudske mere prema listovima koji prekre
redovne zakone. Bizmark je lino pokrenuo oko hiljadu parnica protiv tampe. Da
sloboda nije potpuna, govori nam i to da je kontrola vlade nad novinskim agencijama
liila nemake novine samostalnih veza sa inostranstvom.

Isto, str., 266

10

Ono to je veoma zanimljivo, dok je krajem XIX veka u drugim dravama rastao
broj listova u Nemakoj se broj smanjio skoro duplo. Zlatno doba za nemako
novinarstvo jeste poetak XX veka, uoi Prvog svetskog rata.
Surovi etatistiki model vladanja nije uspeo da se odri, tenja da drava uzme
sve pod svoju kontrolu nije se ostvarila, budui da je otpor javnog mnjenja prema strogoj
vladinoj kontroli bio dovoljno snaan i u zemlji se uvruje istinski informativni
pluralizam.

3.2 tampa i politika : sluaj Italije

Italija, kao i Nemaka, kasno ostvaruje svoje politiko jedinstvo. Prisustvo crkve
je u velikom stepenu optereuje, tako da je bio neophodan proces modernizacije koji je
iao u dva toka. Prvo je bilo potrebno ograniiti uticaj crkve, potom kulturna
homogenizacija zemlje kroz obrazovni sistem. Obrazovanje je igralo veliku ulogu u svim
dravama Evrope i stavljao se akcenat na obavezno besplatno osnovno obrazovanje.
I italijanske klase tee ka stvaranju liberalne drave, po ugledu na Englesku.
Novinarstvo se preputa privatnoj inicijativi, a to predstavlja tenju stvaranja nezavisnosti
od dravnih vlasti.
Italijanski risorimento je svakako ostavio posledice koje e davati posebno
obeleje italijanskoj tampi.
Prvo, trajna sklonost tampe prema politici koja marginalizuje i zanemaruje
proces pretvaranja vesti u robu. To znai da u Italiji kasni pojava popularne i zabavne
tampe, usmerenu na hroniku i visoke tirae.
Druga posledica jeste podela trita italaca na regionalnoj osnovi. Odraava
granice koje su postojale pre ujedinjenja. 7 Ovo je velika prepreka za stvaranje
nacionalnog lista koji bi preao te regionalne granice. Pored toga, sama podela i velike
ekonomske razlike izmeu severa i juga usporie proces industrijalizacije italijanske
kulture.
7

Isto, str., 270

11

Takoe, uticaj risorimenta se vidi i u izgledu listova kasnije. Postoje i dalje ta

odreenja da je novinar politiar i knjievnik koji se bavi novinarstvom kao drugom
profesijom, reklame imaju ogranien i marginalan prostor na zadnjoj strani, cena se kree
izmeu 5 i 15 entezima. Skromni prihodi nisu mogli da obezbede progres, tampanje
vie primeraka, te je bila potrebna pomo ministarstva. Biro za tampu je imao zadatak da
dodeljuje sredstva na mesenom nivou.
Gaspero Barbera je jednom prilikom izjavio neasna i sramna tampa ne uspeva
da zaradi dovoljno novca da zadovolji pohlepu onih koji su u to umeani, (...), mnogi od
tih listova opstaju od novane pomoi da bi titili politike grupe koje nemaju podrku
veine (...).8
Izdvojio sam odreene delove koji bi po meni trebalo da oslikaju stanje u
tadanjoj Italiji, a poraavajue je to to i danas, posle skoro dva veka imamo susreta sa
gotovo istom situacijom. Reklamni prostor, odgovarajui tekst, naslovne strane, i tome
slino, su samo neki od hiljade trikova kojima se bavi politika elita. Sedma sila
kako onda, tako i danas moe u velikoj meri da promeni pogled na svet, naroito onih
manje obrazovanih. Zbog toga je postojala tenja od strane vlasti da se uvede obavezno
osnovno obrazovanje, da opozicija pre svega ne bi mogla lako da manipulie masama.

Isto, str.,273

12

4. ZAKLJUAK
Analizom etiri dravna sistema, zaista se mogu spoznati velike razlike. Naime,
novinarstvo je trnovitim putem, kroz otre vladarske sisteme, kroz niz reformi, zakona,
prava i samostalnom borbom izborilo odreenu slobodu i nezavisnost, ali samo odreenu.
XIX vek jeste prekretnica kada govorimo o ideolokim osnovama drutvenih sistema, ali
se i dalje video ogroman uticaj vlasti, kontrola i usmeravanje rada zarad sopstvene
koristi. Ofanzivna politika novina usmerena ka vladajuim sistemima je bila pogubna za
agenciju, iji bi osniva posle takvog ispada zavrio pred sudom, agencija bi bila
zatvorena i tome slino.
Danas, u svetu globalizacije, kada su mediji doiveli vrhunac uticajne moi u
rukama izabranih, ak su u podreenijem poloaju nego ranije, ba zbog njihovog
znaaja na globalnom nivou. Novinar koji da sebi za pravo da kae neto to ne bi
trebalo, stavlja se na crnu listu i nestaje poput magle. Procesi oko tih ubistava se ne
otvaraju, pitanja se ne postavljaju, tema se zatvara.
Nalazimo se u svetu modernog ropstva, a vodea sila nikako i nikada nee
dozvoliti da joj se neko pridrui na tronu. Ona vodi igru, odreuje pravila i namee ih.
Kontrolie ceo sistem, bankarski, medijski, politiki... Svoje ciljeve ostvaruje milom ili
silom. Ne pita za cenu, jer moderni robovi sve plaaju. Novine reklamiraju njihove
dobre namere, prenose dobra dela, piu sve najbolje, a da li je sve najbolje?
Zar moe da se govori o demokratiji, tzv. slobodama i vladavini prava,
suverenitetu, nezavisnim medijima, u dananjem svetu?

13