Biolo

ioloko oru
oruje

BIOLOKO ORUJE
Prof. dr Zoran Veli
Velikovi
kovi

Prema NATO definicijama:

- biolo
bioloki agens je mikroorganizam (ili njegov
toksin) koji uzrokuje oboljenje ljudi, ivotinja i biljaka
koji izaziva o
ote
teenje ne
neivih materija
materija;
- biolo
biolokih
bioloki rat predstavlja upotrebu biolo
agenesa radi izazivanja gubitka ljudstva i stoke, kao i
ote
teenje biljaka i materijala
materijala;
- biolo
bioloka odbrana obuhvata metode, planove i
procedure kojima se uspostavljaju i realizuju mere
odbrane od biolo
biolokog napada
napada.

Rizik od upotrebe u ove svrhe se

pove
poveava zbog:
a) postojanja velikog broja instititucionalnih i
vaninstitucinalnih mikrobiolo
mikrobiolokih laboratorija u
iji rad se nema uvek potpun uvid,
b) jednostavne proizvodnje pojedinih biolo
biolokih
agenasa i
c) iroke dostupnosti nau
naunih informacija preko
stru
strunih publikacija i interneta.

Obuhvata mikrobe i druge biolo

bioloke agense ili
toksine, bez obzira na njihovo poreklo ili na
nain
dobijanja, ije posedovanje nije namenjeno za
profilakti
profilaktiku, protektivnu ili neku drugu
miroljubivu svrhu, kao i oru
oruje, oprema i druga
sredstva i na
nain diseminacije ovih agenasa radi
neprijateljskih namera ili tokom ratnih sukoba.
(Konvencija o biolo
biolokom oru
orujuju- UN 1978.)

Danas, pored mogu

mogunosti da biolo
bioloko oru
oruje
bude primenjeno u meudr
meudravnim sukobima,
postoji i mnogo ve
vea opasnost da ga upotrebe
razne teroristi
teroristike organizacije, sekte i
pojedinci. U tom smislu koristi se termin
bioterorizam,
bioterorizam, koji se defini
definie kao upotreba
nasilja kori
korienjem biolo
biolokog agenasa zbog
politi
politikih, religioznih, ekolo
ekolokih ili drugih
ideolo
ideolokih razloga bez obzira na njihovu
moralnu ili politi
politiku opravdanost
opravdanost

Karakeristike biolo
biolokog oru
oruja:
Mada teoretski svi patogeni mikrobi i njihovi produkti
mogu da se koriste kao biolo
bioloko oru
oruje, u njihovoj
selekciji za ovu namenu pa
panja se poklanja slede
sledeim
pojedinostima:

a) mogu
mogunost jednostavne proizvodnje i
skladi
skladitenja,
b) postojanost patogenog svojstva i izazivanja
odgovaraju
odgovarajuih posledica,

c) postojanje vi
vie na
naina i puteva diseminacije i
zara
zaraavanja,
d) male infektivne doze,
e) visoke kontagioznosti,
f) visokog letaliteta,
g) otpornosti u spoljnoj sredini,
h) ote
oteane detekcije i identifikacije,
i) osetljivosti ciljne populacije,
j) mogu
mogunosti sopstvene za
zatite.

Kategorija B agensi:
- koji se mogu relativno lako
diseminovati,
- izazivaju umereno visok morbiditet i
nizak letalitet,
- zahtevaju poja
pojaan epidemiolo
epidemioloki nadzor
i dijagnosti
dijagnostike mogu
mogunosti.
(Q(Q-groznica, bruceloza, sakagija, izaziva
izazivai
alimentarnih toksiinfekcija)

Njihova detekcija, identifikacija i izolacija se vr

vri u
laboratorijama koje su, takoe
takoe,, svrstane u razli
razliite
kategorije (A, B, C i D) u zavisnosti od nivoa
opremljenosti i uslova bezbednosti (nivoi za
zatite
1, 2, 3 i 4) za rad sa materijalom i uzro
uzronicima
razli
razliitog stepena kontagioznosti.
Od svih pomenutih agenasa naj
najee su kao biolo
bioloko
oru
oruje ispitivani i ili upotrebljavani uzro
uzronici antraksa,
kuge, velikih boginja i tularemije.
Za sada najbolje performanse
performanse imaju B.anthracis i
virus variole.

Vrste biolo
biolokog oru
oruja
Kategorija A agensi:
agensi:
- koji se mogu lako i efikasno diseminovati,
- mogu
mogue je interhumano preno
prenoenje,
- letalitet je visok,
- izaazivaju op
optu paniku,
- potrebne su posebne pripreme zdrav. slu
slube.
(antraks, kuga, tularemija, botulizam, VHG Ebola,
Marburg, Lassa, Junin i dr.)

Kategorija C ve
ve poznati i novoiskrsli agensi
koji se u perspektivi mogu upotrebiti:
- zbog dostupnosti,
- jednostavne proizvodnje,
- lake diseminacije,
- izazivanja visokog morbiditeta i letaliteta,
- problema u radu zdav.slu
zdav.slube zbog toga.
(hantavirus, v.uro
v.uronik krpeljskog encefalitisa i
krpeljskih hem.groznica, v.
v.ute groznice i
mltirezistentam Mycobacterium tiberculosis.

Nain primene biolo

biolokog oru
oruja
Primenjuje se obi
obino prikriveno i podmuklo,
jer je nevidljivo, bez boje, mirisa i ukusa, pa
se ne mo
moe otkriti ulima, a te
teko ga je
otkriti i instrumentima.
Ono ima sposobnost da ugrozi stanovni
stanovnitvo,
ivotinje i useve na mnogo ve
veem
prostranstvu od ostalog oru
oruja pa se i naziva
oru
orujem prostornog dejstva.

Nain primene biolo

biolokog oru
oruja

Nain primene biolo

biolokog oru
oruja

Prema nekim podacima nuklearno oru

oruje
deluje do 300 km2, hemijsko do 60 km2, a
biolo
bioloko mo
moe zahvatiti tertoriju do 100
2
000 km .

Kako pokazuju neki teorijski prora

prorauni, pri
no
nonoj primeni biolo
biolokog aerosola od 5 l na
5 km, sa koncentracijom mikroba 1010/ml, pod
odreenim meteorolo
meteorolokim uslovima mogu
mogue je
stvoriti aerosolni oblak duga
dugaak 50 km, koji bi
se irio brzinom od 20 km/
km/as i ugrozio
povr
povrinu od oko 6000 km2.

Nain primene biolo

biolokog oru
oruja

Postoji mogu
mogunost diseminacije preko
biolo
biolokih vektora (buva, va
vaki, komaraca,
krpelja), ali je ovaj na
nain najmanje pogodan
zbog nepouzdane efektivnosti i nemogu
nemogunosti
kontrole efekta.
Najnoviji izum
izum distribucije agenasa je putem
po
potanskih po
poiljki (pisama).

Putem aerosola se mo
moe zaraziti najve
najvei broj
ljudi (
(ivotinja, biljaka). Mogu se koristiti
avioni (avio(avio-sprej), rasprskavaju
rasprskavajue bombe i
rakete raznog dometa.
Voda, naro
naroito kad su u pitanju vodovodni
sistemi velikih gradova.
Hrana ima ograni
ogranieni broj korisnika.

Mogu
Mogunost daljeg razvoja biolo
biolokog oru
oruja

Genetskim manipulacijama mo
moe se na primer:

Razvoj molekularne biologije i genetike

uvoenjem novih metoda:
metoda: DNK hibridizacija,
PCR reakcija, geneti
genetiko in
ininjerstvo,
sekvencionisanje gena i tehnika i tehnike fuzije
gena.
Ova sredstva se mogu upotrebiti i za proizvodnju
jo
jo efikasnijeg i ubojitijeg oru
oruja.

- uspostaviti rezinstencija na antibiotike,

- pove
poveati virulencija,
- pove
poveati otpornost u spoljnoj sredini,
- ote
oteati identifikacija mikroorganizama,
- promeniti njihov antigenski sastav, usled ega
vakcine postaju neefikasne.

Danas se predvia razvoj geneti

genetikog
oru
oruja
ja koja deluju na genom
vi
vieelijskih organizama. Kada bi se na
populaciju pojedinih rasa ili etni
etnikih
grupa delovalo koriste
koristei koriste
koristei njihove
genetske specifi
specifinosti, npr. tajnim
ubacivanjem u specifi
specifine delove genoma
pritajenog
pritajenog (stelt)
(stelt) virusa
virusa koji se u
odreenom trenutku mo
moe aktivirati
odgovaraju
odgovarajuim impulsom.

Govori se i o mogu
moguoj zloupotrebi
bioregulatora
bioregulatora, tj. supstancija koje se
prirodno nalaze u ivim organizmima, ali
koje mogu drasti
drastino remetiti neke ivotne
funkcije (svest, pona
ponaanje, plodnost,
plodnost,
regulisanje telesne temprerature) ukoliko
doe do minimalnih promena njihovih
koncentracija.

Za
Zatita od delovanja biolo
biolokog oru
oruja

Za
Zatita od delovanja biolo
biolokog oru
oruja

Mere za
zatite su mnogobrojne i nisu sve iz
domena medicine. Za razliku od ostalog
oru
oruja, mogu
mogunost ranog otkrivanja
napada biolo
biolokim oru
orujem teoretski
postoji, ali je prakti
praktino neizvodljivo.

Nemogu
Nemogunost blagovrenog otkrivanja
biolo
biolokog napada uslovljava aktiviranje
protivbiolo
protivbioloke za
zatite tek posle pojave
posledica, to se u praksi svodi na izolaciju
i zbrinjavanje obolelih, kao i spre
spreavanje
irenja oboljenja.

Za
Zatita od delovanja biolo
biolokog oru
oruja

Najva
Najvanije od tih mera su:

Podrazumeva primenu mera koje se koriste u

prevenciji suzbijanju zaraznih bolesti. Svakako
da u prevenciji ulogu imaju i bezbednosnobezbednosnoobave
obavetajne slu
slube koje prikupljaju podatke o
namerama neprijatelja, mogu
moguoj lokaciji i
vremenu upotrebe biolo
biolokog agensa. No u
praksi se u tome retko uspeva. Zato mere koje
se sprovode su postekspozicione.

- prepoznavanje biolo
biolokog napada,
- detekcija i identifikacija biolo
biolokih
agenasa,
- zbrinjavanje eksponiranih,
- biolo
bioloka dekontaminacija.