Angola - Slavlje u provinciji Malan

Nalazim se 1.000 kilometara od Luande, u provinciji Malan, do

koje nema puta, nema eleznice, nema telefona, a ni struje...

Photo: Nite_Owl / Flickr

U nedelja, 5. novembra, tano u 18 sati i 10 minuta Srbija je osvojila

Dejvis kup, odnosno, postala prvak sveta u tenisu. Nije prolo
dvadesetak minuta, zove me moj drug ira (Blagoje irovi),
Kraljevanin, iz Planuma. Pitam ga gde je, mislei da nije moda u
rodnom gradu, a on mi kae da je u Angoli. urim da mu saoptim
istorijsku vest. Znam, kae i dodaje, gledao sam, ali kako - to elim
da ti ispriam. Evo nas osmorica planumovaca stojimo ispod nae
trobojke, pevamo himnu, pucamo i zalivamo ljivkom, uzbueni i
ponosni preko svake mere.
Blagoje irovi je diplomirani mainski inenjer, preko tri decenije
zaposlen u Planumu, a deceniju i po zaduen za Angloplanum Planumovu firmu u Luandi (Angola).

Nalazim se 1.000 kilometara od Luande, u provinciji Malan, do koje

nema puta, nema eleznice, nema telefona, a ni struje, pria mi ira.
Krajem novembra stigao sam ovamo i im sam se smestio, odmah
sam se bacio na organizaciju gledanja prenosa tenisa iz Beograda.
Najvanije je bilo da obezbedim struju, pa sam prvo rekvirirao jedan
benzinski agregat i osposobim ga da radi. Namestio sam satelitsku
antenu i nekako uspeo da uhvatim signal. I ne samo da ga uhvatim,
ve i da ga zadrim tokom svih beogradskih teniskih dana. Znai,
gledali smo svih pet meeva, tokom tri dana, sekirali se, strepeli, ali na
kraju neverovatno radovali. Bilo je skakanja, pevanja, ne samo himne,
skandiranja, ma kao da smo bili u Beogradskoj areni, od nje smo daleko
nekoliko hiljada kilometara.
Zemunski Planum je vodea srpska kompanija za izgradnju puteva,
tunela, pruga, brana, ali prvo i pre svega - aerodroma. Precizno reeno,
svega to spada pod niskogradnju. Postoje od 1948. i iza sebe ostavili
su trag dublji od est decenija - 37 aerodroma, etiri vazduhoplovne
baze, 70 sklonita za avione, 30 hektara podzemnih prostorija velikog
profila, 1.750 kilometara magistralnih, regionalnih i auto-puteva, 250
kilometara vodovoda i kanalizacije... Od 1965. grade po inostranstvu u
preko 30 zemalja - Azija, Afrika, Evropa. Kada su bili najvei, bilo ih je
3-4.000 zaposlenih, danas 800 stalno i jo toliko sezonaca. Planum se
meu prvima privatizovao, po Antinim zakonima, ali je i formalno 100
odsto privatna firma od 2001. godine u vlasnitvu banaka, fondova i
malih akcionara.
- U Angoli Planum je poslovno aktivan 25 godina, a zajedniku firmu
Angloplanum (70 odsto vlasnik Planum, a 30 lokalni partner) imamo
15 godina - kae ira. - U poslednjoj deceniji starog milenijuma i bilo je
posla, ali u novom - vrlo malo. Zapravo, naredne godine oekujemo
znaajne poslove, pre svega na rekonstrukciji i izgradnji puteva i pruga,
kao i na revitalizaciji aerodroma. Inae, ovde su Kinezi veoma prisutni,
poto su dravi dali kredit od pet milijardi dolara i izgradili glavnu mreu
puteva, odnosno, spojili glavni grad sa najveim brojem provincija. Mi
smo doli u provinciju Malan i zapoeli poslove u putogradnji, ali se
nadamo i poslovima na eleznici, odnosno, na kompletnoj
aerodromskoj infrastukturi (poletno-sletne piste, platforme, rulne staze).
Smatram da e trite Angole u narednih nekoliko godina postati glavna
Planumova inostrana poslovna destinacija, izmeu ostalog i zato to

je u dravnoj administraciji jedan broj visokih inovnika studiralo u

Beogradu, znaju na jezik i veoma su nam naklonjeni. Ipak, Planum i
Angloplanum ponajvie se nadaju u svoje kompetencije i resurse, od
ljudskih potencijala, do tehnike i tehnologije.
Izvor: Danas, Autor: Rado O. Dragutinovi