Você está na página 1de 519

PRVI DEO

Antisemitizam

Ovo je zna~ajan vek koji je po~eo


Revolucijom a zavr{io se Aferom! Mo`da
}e ga zvati vekom trica i ku~ina.
RO@E MARTEN DI GAR
Antisemitizam kao uvreda
PRVO POGLAVLJE:

zdravog razuma

Z A MNOGE je jo{ uvek to nesre}na slu~ajnost {to se nacisti~ka ideologi-


ja koncentrisala oko antisemitizma i {to je nacisti~ka policija, dosled-
no i beskompromisno, ciljala na proganjanje i kona~no na istrebljenje Jev-
reja. Tek je u`as kona~ne katastrofe, a jo{ vi{e besku}ni{tvo i iskorenjenost
pre`ivelih, izbacio u prvi plan “jevrejsko pitanje” u na{em svakodnevnom
politi~kom `ivotu. Ono {to su sami nacisti tvrdili da je njihovo glavno ot-
kri}e – uloga jevrejskog naroda u svetskoj politici – i njihov glavni interes
– proganjanje Jevreja u celom svetu – javno mnjenje je smatralo izgovorom
da se pridobiju mase ili zanimljivim demago{kim sredstvom.
Sasvim je razumljivo to {to nacisti~ke parole niko nije uzimao ozbiljno.
To je aspekt savremene istorije koji najvi{e iritira i baca u zabunu: da od
svih velikih nere{enih pitanja ovog veka ba{ ovaj naizgled mali i neva`an
jevrejski problem ima sumnjivu ~ast da je celu paklenu ma{inu stavio u
pogon. Takva neslaganja uzroka i posledice vre|aju na{ zdrav razum, da
ne govorimo o istori~arevom ose}anju za ravnote`u i harmoniju. U pore-
|enju sa samim doga|ajima, sva obja{njenja antisemitizma kao da su ne-
promi{ljeno i vratolomno izvedena da bi prikrila problem koji tako oz-
biljno ugro`ava na{e ose}anje proporcije i nadu u du{evno zdravlje.
Jedno od ovih brzopletih obja{njenja je izjedna~avanje antisemitizma sa
neobuzdanim nacionalizmom i njegovim ksenofobi~nim izlivima. Na
`alost, ~injenica je da je moderni antisemitizam proporcionalno rastao sa
opadanjem tradicionalnog nacionalizma i da je dostigao svoj klimaks ta~-
no u momentu kada se raspao evropski sistem nacionalnih dr`ava i njegov
dragoceni balans mo}i.
Shvatilo se ve} da nacisti nisu bili jednostavno nacionalisti. Njihova na-
cionalisti~ka propaganda bila je uperena na saputnike, a ne na ube|ene
~lanove; ovim drugima, naprotiv, nikada nije bilo dozvoljeno da izgube iz
vida dosledno nadnacionalan pristup politici. Nacisti~ki “nacionalizam”
ima vi{e zajedni~kih aspekta sa skora{njom nacionalisti~kom propagan-
dom u Sovjetskom Savezu, koja tako|e slu`i da pothrani predrasude u ma-
sama. Nacisti su gajili istinski prezir, koji nikad nisu porekli prema uskosti
nacionalizma, prema provincijalizmu nacionalnih dr`ava i vi{e puta su
4 ANTISEMITIZAM

ponovili da je njima “pokret”, internacionalnog delokruga kao i bolj{evi-


~ki, va`niji od ijedne dr`ave koja nu`no mora da bude vezana za odre|enu
teritoriju. I ne samo nacizam, nego i pedeset godina antisemitske istorije
govori protiv izjedna~avanja antisemitizma sa nacionalizmom. Prve anti-
semitske partije u poslednjim decenijama devetnaestog veka bile su me|u
prvima koje su se internacionalno udru`ile. Od samog po~etka one su sazi-
vale internacionalne kongrese i bavile se koordinacijom internacionalnih
ili, u najmanju ruku, interevropskih aktivnosti.
Glavni trendovi, kao {to je poklapanje opadanja mo}i nacionalnih dr`a-
va sa porastom antisemitizma, te{ko da }e se ikad valjno objasniti samo
jednim razlogom ili jednim uzrokom. Istori~ar se u najve}em broju takvih
slu~ajeva suo~ava sa veoma slo`enom istorijskom situacijom gde skoro da
ima slobodu da izoluje jedan ~inilac kao “duh vremena”, a to zna~i da ne{-
to gubi. Ima svakako nekoliko korisnih op{tih pravila. Za na{e svrhe
glavno od njih je Tokvilovo veliko otkri}e (u L’Ancien Régime et la Révo-
lution, knjiga II, pog. 1.) motiva `estoke mr`nje koju su francuske mase
osetile prema plemstvu kad je izbila Revolucija – mr`nja koja je podstakla
Berka da primeti da se revolucija vi{e bavila “polo`ajem plemstva” nego
institucijom kralja. Prema Tokvilu, francuski narod je mrzeo plemstvo kad
je ono gubilo vlast vi{e nego {to ga je ikad ranije mrzeo, upravo zato {to sa
brzim gubitkom realne mo}i kod plemstva nije do{lo i do zna~ajnog sma-
njenja bogatstva. Sve dok je plemstvo dr`alo neograni~enu mo} jurisdikci-
je, narod ga nije samo trpeo nego ga je i po{tovao. Kad su plemi}i izgubili
svoje privilegije, izme|u ostalih privilegije eksploatisanja i ugnjetavanja,
narod ih je po~eo smatrati parazitima bez ikakve stvarne uloge u upravlja-
nju zemljom. Drugim re~ima, ni ugnjetavanje niti eksploatacija kao takvi
nisu uvek glavni razlog za kivnost; bogatstvo bez vidljive funkcije mnogo
je nepodno{ljivije jer niko ne mo`e da razume za{to bi se ono tolerisalo.
Antisemitizam je dostigao vrhunac kada su Jevreji istovremeno izgubili
svoje javne funkcije i uticaj i ostali bez i~ega, samo sa bogatstvom. Kad je
Hitler do{ao na vlast, nema~ke banke bile su skoro potpuno judenrein (a
ba{ tu su Jevreji dr`ali klju~ne pozicije tokom vi{e od sto godina), a ne-
ma~ka jevrejska zajednica u celini, posle dugog postojanog ja~anja dru-
{tvenog polo`aja i broja, tako je brzo slabila da su statisti~ari predvideli
njen nestanak za nekoliko decenija. Statistike, istina, ne moraju da pogode
prave istorijske procese; ipak, vredno je pa`nje da je statisti~arima naci-
sti~ko proganjanje i istrebljivanje moglo da izgleda kao besmisleno ubrza-
vanje procesa koji bi se verovatno odvijao u svakom slu~aju.
Isto je bilo u skoro svim zapadnoevropskim zemljama. Drajfusova afera
nije eksplodirala pod Drugim carstvom, kada su napredak i uticaj fran-
cuske jevrejske zajednice bili veliki, ve} u Tre}oj republici, kada su Jevre-
ANTISEMITIZAM KAO UVREDA ZDRAVOG RAZUMA 5

ji imali sve ali su nestali sa zna~ajnih polo`aja (iako ne i sa politi~ke


scene). Austrijski antisemitizam nije postao nasilan za vladavine Meterni-
ha i Franje Josifa, ve} u poratnoj austrijskoj republici, kada je bilo
savr{eno jasno da verovatno nijedna druga grupa nije pretrpela toliki gu-
bitak uticaja i presti`a nestankom habsbur{ke monarhije.
Proganjanje grupa koje nemaju mo} ili je gube svakako nije mnogo pri-
jatan prizor, ali ono ne proizlazi samo iz ljudskog zla. Ono {to tera ljude da
po{tuju ili toleri{u stvarnu vlast i da, s druge strane, mrze ljude koji imaju
bogatstvo bez vlasti, jeste racionalni instinkt da vlast ima odre|enu fun-
kciju i da je od nekakve zajedni~ke koristi. ^ak i eksploatacija i tla~enje
jo{ uvek ~ine da dru{tvo funkcioni{e i uspostavljaju izvesnu vrstu reda.
Samo se bogatstvo bez vlasti ili distanciranje od politike ose}aju kao pa-
razitski, beskorisni, revoltiraju jer takva stanja kidaju sve konce koji po-
vezuju ljude. Bogatstvu koje ne eksploati{e nedostaje ~ak i odnos koji pos-
toji izme|u eksploatatora i eksploatisanog; uzdr`anost bez politike ne po-
drazumeva ~ak ni minimum zainteresovanosti tla~itelja za tla~enog.
Op{te propadanje zapadne i srednjoevropske jevrejske zajednice, u
svakom slu~aju, opisuje samo atmosferu u kojoj su se odigrali slede}i do-
ga|aji. Samo po sebi propadanje ih obja{njava isto onoliko malo kao {to bi
puki gubitak vlasti plemstva objasnio Francusku revoluciju. Va`no je ima-
ti svest o tim op{tim pravilima da bi se pobili oni saveti zdravog razuma
koji nas navode da verujemo da `estoka mr`nja ili iznenadna pobuna nu-
`no proizlaze iz velike vlasti i velikih zloupotreba i da dosledno organizo-
vana mr`nja prema Jevrejima mo`e biti samo reakcija na njihov zna~aj i
vlast.
Mnogo je ozbiljniji, jer se svi|a velikom broju ljudi, jedan drugi pro-
ma{aj zdravog razuma: Jevreji, po{to su bili potpuno bespomo}na grupa
uhva}ena u op{te i nere{ive sukobe tog vremena, mogli bi se optu`iti za
sve to zlo i na kraju iza}i kao njegovi skriveni tvorci. Ovo obja{njenje,
drago srcima mnogih liberala, najbolje ilustruje i najbolje pobija {ala koja
se prepri~avala posle Prvog svetskog rata. Jedan antisemit tvrdio je da su
Jevreji izazvali rat; odgovor je bio: Da, Jevreji i biciklisti. Za{to biciklisti?
pita onaj. A za{to Jevreji? pita ovaj drugi.
Teorija po kojoj su Jevreji uvek `rtveno jagnje sadr`i mogu}nost da
`rtveno jagnje bude i neko drugi. Ona zagovara savr{enu nevinost `rtve,
nevinost koja nagove{tava da ne samo {to nikakvo zlo nije po~injeno, ve}
da ba{ ni{ta nije u~injeno {to bi mo`da moglo imati veze sa doti~nom
stvari. Istina, teorija o `rtvenom jagnjetu u svom proizvoljnom obliku nije
se nikad pojavila u {tampi. Kad god, i ma na koji na~in, njeni poklonici
pomno poku{avaju da objasne za{to je odre|eno `rtveno jagnje tako dobro
odgovaralo svojoj ulozi, oni pokazuju da su napustili teoriju i da su se
6 ANTISEMITIZAM

upleli u uobi~ajena istorijska istra`ivanja – gde nikad ni{ta nije otkriveno


osim da istoriju ~ine mnoge grupe i da je iz izvesnih razloga jedna grupa
izdvojena. Takozvano `rteno jagnje nu`no prestaje da bude nevina `rtva
koju svet krivi za sve svoje grehe i preko koje `eli da se spase kazne i
postaje jedna od tolikih grupa koje su ume{ane u svetska pitanja. Ali ne
prestaje jednostavno da bude saodgovorna time {to postaje `rtva svetske
nepravde i okrutnosti.
Sve do skora, unutra{nja nedoslednost teorije o `rtvenom jagnjetu bila je
dovoljan razlog da se ova diskredituje kao jo{ jedna od mnogih teorija ko-
je su motivisane eskapizmom. Ali porast nasilja kao glavnog oru|a vlasti
dao joj je kredibilitet ve}i nego {to je ikad ranije imala.
Temeljna razlika izme|u moderne diktature i svih drugih tiranija iz pro-
{losti jeste u tome {to se nasilje vi{e ne koristi kao sredstvo za uni{tavanje
i zastra{ivanje protivnika ve} kao instrument za vladanje masama savr-
{eno poslu{nih ljudi. Nasilje kakvo danas poznajemo udara bez ikakve
prethodne provokacije, njegove su `rtve nevine ~ak i sa gledi{ta progonio-
ca. To je bio slu~aj u nacisti~koj Nema~koj kada se sve nasilje usmerilo
protiv Jevreja, to jest, protiv ljudi sa izvesnim zajedni~kim karakteristika-
ma, nezavisno od njihovog specifi~nog pona{anja. U sovjetskoj Rusiji
situacija je jo{ konfuznija, ali su ~injenice, na `alost, suvi{e o~igledne. S
jedne strane, bolj{evi~ki sistem, za razliku od nacisti~kog, nikada nije
teorijski priznavao da mo`e da sprovodi nasilje nad nevinim ljudima pa,
iako u svetlu izvesne prakse mo`e da izgleda kao hipokrizija, izvesna ra-
zlika postoji. S druge strane, ruska praksa je u jednom jo{ “naprednija” od
nema~ke: proizvoljnost terora nije ograni~ena rasnom podelom, dok su
stare klasne kategorije ve} odavno napu{tene, tako da je u Rusiji svako
mogao iznenada da postane `rtva policijskog terora. Mi se ovde ne bavimo
posledicom vladavine putem terora – time {to niko, ~ak ni izvr{ioci, nikad
ne mogu da budu bez straha; u na{em kontekstu bavimo se uglavnom
proizvoljno{}u kojom se `rtve biraju, a za to je presudno da su one objek-
tivno nevine, da su izabrane bez obzira na to {ta su mogle ili nisu mogle da
po~ine.
To na prvi pogled deluje kao zakasnela potvrda stare teorije o `rtvenom
jagnjetu i ta~no je da `rtva modernog nasilja zaista pokazuje sve karakteri-
stike `rtvenog jagnjeta: ona je objektivno i apsolutno nevina jer ni{ta nije
u~inila ili propustila da u~ini {to bi imalo bilo kakve veze sa njihovom
sudbinom.
Zato dolazimo u isku{enje da se vratimo na ono obja{njenje koje `rtvu
automatski osloba|a odgovornosti; izgleda da to sasvim odgovara realno-
sti u kojoj nas najja~e poga|a potpuna nevinost pojedinca uhva}enog u
u`asnu ma{ineriju i njegova potpuna nesposobnost da izmeni svoju sud-
binu. Teror dakako, postaje oblik vlasti tek kad se razvije do krajnjih gra-
ANTISEMITIZAM KAO UVREDA ZDRAVOG RAZUMA 7

nica. Da bi se zaveo totalitarni re`im, teror mora da se predstavi kao in-


strument koji }e nositi posebnu ideologiju; a ta ideologija mora da prido-
bije naklonost mnogih, ~ak i ve}ine, pre nego {to se teror u~vrsti. Za is-
tori~are je va`no to {to su Jevreji, pre nego {to su postali glavne `rtve
modernog nasilja, bili u centru nacisti~ke ideologije. A jedna ideologija
koja treba da ubedi i da mobili{e ljude ne mo`e proizvoljno da bira svoju
`rtvu. Drugim re~ima, ako u o~evidan falsifikat kao {to su “Protokoli sion-
skih mudraca” veruje tako mnogo ljudi da to mo`e da postane tekst celog
politi~kog pokreta, zadatak istori~ara nije vi{e da raskrinkava falsifikat,
niti da izmi{lja obja{njenja kojima se odbacuje glavna politi~ka i istorijska
~injenica o toj stvari: da se falsifikatu veruje. Ta ~injenica je va`nija od (is-
torijski govore}i, drugorazredne) okolnosti {to je u pitanju falsifikat.
Teorija `rtvenog jagnjeta ostaje tako jedan od glavnih poku{aja da se
spase ozbiljnost antisemitizma i va`nost ~injenice da su se Jevreji na{li u
sredi{tu bure doga|aja. Isto toliko je ra{irena i suprotna doktrina “ve~nog
antisemitizma” po kojoj je mr`nja prema Jevrejima normalna i prirodna
reakcija kojoj istorija samo daje manje ili vi{e mogu}nosti. Povremena
rasplamsavanja mr`nje ne tra`e posebno obja{njenje, jer su ona prirodne
posledice ve~itog problema. Samo se po sebi razume da su ovu doktrinu
prihvatili profesionalni antisemiti; ona daje najbolji mogu}i alibi za sve
u`ase. Ako je istina da ~ove~anstvo ve} vi{e od dve hiljade godina insisti-
ra na ubijanju Jevreja, tad je ubijanje Jevreja normalno, ~ak humano zani-
manje, a mr`nja prema Jevrejima je opravdana i ne tra`i dodatne argu-
mente.
Mnogo vi{e iznena|uje jedan drugi aspekt ovog obja{njenja, pretpostav-
ka ve~nog antisemitizma, koju je prihvatilo veoma mnogo nepristrasnih
istori~ara, pa ~ak i veliki broj Jevreja. To je ona ~udna podudarnost zbog
koje ova teorija ostaje tako opasna i zbunjuju}a. Njena eskapisti~ka osno-
va u oba primera je ista: ba{ kao {to antisemiti razumljivo `ele da izbegnu
odgovornost za svoja dela, tako Jevreji, napadnuti i brane}i se, {to je jo{
razumljivije, ni pod kojim uslovima ne `ele da raspravljaju o svom dêlu
odgovornosti. U slu~aju jevrejskih i ~esto hri{}anskih poklonika ove dok-
trine, me|utim, eskapisti~ke tendencije zvani~nih apologeta se zasnivaju
na va`nijim i manje racionalnim motivima.
Ra|anje i porast modernog antisemitizma bilo je propra}eno i spojeno
sa jevrejskom asimilacijom, sekularizacijom i odumiranjem starih religij-
skih i duhovnih vrednosti judaizma. Dogodilo se zapravo da su veliki de-
lovi jevrejskog naroda u isto vreme bili ugro`eni fizi~kim izumiranjem
spolja i raspadanjem iznutra. U toj situaciji Jevreji zabrinuti za opstanak
svog naroda bacali bi se sa ~udnim, o~ajni~kim, pogre{nim tuma~enjem,
na ute{nu ideju da bi antisemitizam, ipak, mogao biti odli~no sredstvo za
o~uvanje zajednice ovog naroda, tako da bi tvrdnja o ve~nom antisemitiz-
8 ANTISEMITIZAM

mu ~ak sadr`ala ve~nu garanciju za postojanje Jevreja. Ova praznoverica,


ova sekularizovana parodija ideje ve~nosti sadr`ana u veri u izabranost i
mesijansku nadu, bila je potkrepljena ~injenicom da su tokom mnogih
vekova Jevreji iskusili `estoko hri{}ansko neprijateljstvo koje je bilo za-
ista mo}no sredstvo o~uvanja, duhovno kao i politi~ko. Jevreji su pogre{-
no shvatili moderni ne-hri{}anski antisemitizam kao staru versku mr`nju
prema Jevrejima – i to utoliko naivinije {to je njihova asimilacija zaobi{la
hri{}anstvo u njegovom religioznom i kulturnom vidu. Suo~eni sa o~i-
glednim simptomom slabljenja hri{}anstva, oni su odatle u svem neznanju
mogli da zamisle da je moderni antisemitizam nekakvo o`ivljavanje ta-
kozvanog “mra~nog doba”. Nepoznavanje i pogre{no razumevanje sop-
stvene pro{losti bilo je delimi~no odgovorno za njihovo fatalno potcenji-
vanje aktuelne i nezapam}ene opasnosti koja ih je ~ekala. Ali trebalo bi
tako|e imati na umu da je nedostatak politi~ke sposobnosti i prosu|ivanja
bio izazvan samom prirodom jevrejske istorije, istorije naroda bez vlade,
bez zemlje i bez jezika. Jevrejska istorija nudi izvanredan primer, jedin-
stven u ovom pogledu, naroda koji je svoju istoriju zapo~eo dobro defini-
sanim pojmom istorije i skoro svesnom odlukom da ostvari dobro zacrtan
plan na zemlji a onda, ne odustaju}i od tog koncepta, zaobi{ao sve poli-
ti~ke akcije tokom slede}e dve hiljade godina. Rezultat je bio takav da je
politi~ka istorija jevrejskog naroda postala zavisnija od nepredvidivih,
slu~ajnih, nesre}nih ~inilaca nego istorija drugih naroda, tako da su Jevre-
ji posrtali od jedne uloge do druge i nisu ni za jednu preuzeli odgovornost.
S obzirom na kona~nu katastrofu, koja je dovela Jevreje tako blizu pot-
punog uni{tenja, teza o ve~nom antisemitizmu je postala opasnija nego
ikad. Danas bi, vi{e nego {to je to ikad iko poverovao da je mogu}e, ta teza
skinula odgovornost sa onih koji mrze Jevreje. Antisemitizam, daleko od
toga da bude misteriozna garancija za pre`ivljavanje jevrejskog naroda,
razotkrio se kao jasna opasnost od njegovog istrebljenja. Ipak je realnost
opovrgla takvo obja{njenje antisemitizma, kao i teoriju `rtvenog jagnjeta
iz sli~nih razloga. Time se kona~no razli~itim argumentima, ali sa istom
tvrdoglavo{}u, isti~e potpuna i neljudska nevinost koja tako napadno ka-
rakteri{e `rtve modernog terora, a koju doga|aji izgleda potvr|uju. To ob-
ja{njenje ima prednost nad teorijom `rtvenog jagnjeta time {to nekako
odgovora na neprijatno pitanje: Za{to od svih ljudi ba{ Jevreji? – samo {to
na to pitanje tra`i odgovor: Ve~no neprijateljstvo.
Dosta je zna~ajno to {to samo dve doktrine koje barem poku{avaju da
objasne politi~ko zna~enje antisemitskog pokreta odri~u svaku posebnu
odgovornost Jevreja i odbijaju da o tom problemu diskutuju u specifi~nim
istorijskim terminima. Po tom inherentnom negiranju va`nosti ljudskog
pona{anja one su u`asno sli~ne onim modernim praksama i formama vla-
davine koje, sredstvima nasumi~nog nasilja, ukidaju samu mogu}nost ljud-
ANTISEMITIZAM KAO UVREDA ZDRAVOG RAZUMA 9

skog delovanja. U svakom slu~aju, u logorima smrti Jevreje su ubijali kao


po obja{njenju koje su te doktrine dale za{to su Jevreji omra`eni: bez obzi-
ra na to {ta su u~inili ili propustili da u~ine, bez obzira na porok ili vrlinu.
[tavi{e, same ubice, izvr{avaju}i samo nare|enja i ponosne na svoju be-
strasnu efikasnost, sablasno su nalikovale na neljudski, impersonalan tok
doga|aja kako ga je smislila doktrina ve~nog antisemitizma.
Takvi zajedni~ki imenioci teorije i prakse nisu sami po sebi pokazatelj
istorijske istine iako su pokazatelj “zgodnog” karaktera takvih stavova i
obja{njavaju za{to oni gomili zvu~e tako uverljivo. Istori~ar je u njih
ube|en onoliko koliko su oni sami deo njegove istorije i zato {to stoje na
putu njegovom traganju za istinom. Po{to je savremenik, on mo`e da
podlegne njihovoj uverljivosti kao bilo ko drugi. Opreznost u rukovanju
op{teprihva}enim mi{ljenjima koja nastoje da objasne cele istorijske tren-
dove va`na je posebno za istori~are modernog doba, jer je ovaj poslednji
vek proizveo obilje ideologija koje pretenduju da budu klju~ za istoriju, a
zapravo nisu ni{ta do o~ajni~ki napori da se izbegne odgovornost.
Platon je, u svojoj ~uvenoj borbi protiv anti~kih sofista otkrio da njiho-
va “univerzalna umetnost o~aravanja duha argumentima” (Fedar 261) ne-
ma nikakve veze sa istinom, ve} da cilja na uverenja koja su po samoj svo-
joj prirodi promenljiva i koja su validna samo “u vreme slaganja i onoliko
dugo koliko traje slaganje” (Teetet 172). On je tako|e otkrio sâmo nesi-
gurno mesto istine u svetu jer iz “ube|enja dolazi uverljivost, ne iz istine”
(Fedar 260). Najupadljivija razlika izme|u starih i modernih sofista je da
su se stari zadovoljavali prolaznom pobedom argumenata na ra~un istine,
dok moderni `ele trajniju pobedu na ra~un stvarnosti. Drugim re~ima, jed-
ni su razarali dostojanstvo ljudske misli, dok drugi razaraju dostojanstvo
ljudskog delanja. Stari manipulatori logikom bili su briga filozofa, dok
moderni manipulatori ~injenicama stoje na putu istori~arima. Jer sama is-
torija je razorena i njena se razumljivost – utemeljena na ~injenici da su je
odredili ljudi pa je stoga ljudi i mogu razumeti – u opasnosti kad god se
~injenice ne dr`e vi{e kao nerazdvojne od pro{log i sada{njeg sveta i kad
se zloupotrebljavaju da bi se dokazalo ovo ili ono mi{ljenje.
Ostaje, dakako, nekoliko vodi~a kroz lavirint neartikulisanih ~injenica
ako se diskredituju uverenja i ako se tradicija ne prihvata vi{e kao neospor-
na. Takva zamr{enost istoriografije, ipak, ima sasvim sporedne posledice
ako se imaju u vidu duboki potresi u na{e vreme i njihovi efekti na istorij-
ske strukture zapadnog ~ove~anstva. Njihov neposredni rezultat je bio ra-
zotkrivanje svih onih ~inilaca na{e istorije koji su sve do sada bili skriveni
od na{eg pogleda. To ne zna~i da je ono {to je po~elo da se ru{i u ovoj krizi
(mo`da najdubljoj krizi u zapadnoj istoriji od pada Rimskog carstva) bilo
puka fasada, iako su mnoge stvari koje smo samo nekoliko decenija una-
zad smatrali nerazorivom su{tinom razotkrivene kao fasada.
10 ANTISEMITIZAM

Istovremeno opadanje mo}i evropske nacionalne dr`ave i ja~anje antise-


mitskih pokreta, poklapanje pada nacionalno organizovane Evrope i istre-
bljenja Jevreja koje se pripremalo kroz pobedu antisemitizma nad svim
izmima koji su se sa njim takmi~ili u prethodnim borbama za pridobijanje
naklonosti javnog mnjenja, treba uzeti kao ozbiljan pokazatelj izvora anti-
semitizma. Moderni antisemitizam mora se posmatrati u mnogo {irem ok-
viru razvoja nacionalnih dr`ava, a istovremeno se njegov izvor mora tra`i-
ti u izvesnim aspektima jevrejske istorije i u specifi~nim dru{tvenim fun-
kcijama koje su Jevreji imali tokom pro{lih vekova. Kad bi se, u posled-
njem stadijumu degeneracije, antisemitske parole pokazale kao najefek-
tnija sredstva za podsticanje i organizovanje velikih masa ljudi za imperi-
jalisti~ku ekspanziju i razaranje starih oblika vlasti, tada bi prethodna isto-
rija odnosa izme|u Jevreja i dr`ave morala da sadr`i osnovne klju~eve za
ja~anje neprijateljstva izme|u izvesnih grupa dru{tva i Jevreja. Pokaza}e-
mo taj razvoj u slede}em poglavlju.
Ako je, dalje, postojan rast moderne gomile – to jest déclasses svih klasa
– proizveo vo|e kojih se ne ti~e pitanje da li su Jevreji bili dovoljno va`ni
da postanu `i`a politi~ke ideologije, koje stalno u njima vide klju~ za is-
toriju i sredi{nji uzrok svih zala, tada istorija odnosa izme|u Jevreja i dru-
{tva mora da sadr`i osnovne pokazatelje neprijateljskog odnosa gomile i
Jevreja. Odnosom izme|u Jevreja i dru{tva bavi}emo se u tre}em poglav-
lju.
^etvrto poglavlje se bavi Drajfusovom aferom, nekom vrstom gene-
ralne probe za predstavu koja se izvodi u na{e doba. Ovaj slu~aj je razma-
tran sasvim detaljno zbog neobi~ne prilike koju pru`a da se u kratkom is-
torijskom trenutku vide ina~e skriveni potencijali antisemitizma kao glav-
nog politi~kog oru`ja politike devetnaestog veka i njene relativne urav-
note`enosti.
Slede}a tri poglavlja analiziraju, naravno, samo pretpostavke koje se ni-
su potpuno realizovale dok pad nacionalne dr`ave i razvoj imperijalizma
nisu dostigli vidno mesto na politi~koj sceni.
Jevreji, nacionalna dr`ava
DRUGO POGLAVLJE:

i ro|enje antisemitizma

I: Dvosmislenosti emancipacije
i Jevrejin kao dr`avni bankar

N A VRHUNCU svoga razvoja u devetnaestom veku, nacionalna dr`ava je


dala jevrejskim stanovnicima jednaka prava. Dublje, starije i mnogo
sudbonosnije nesuglasice skrile su se iza apstraktne i prividne nedosled-
nosti {to su Jevreji primili dr`avljanstvo od vlada koje su tokom vekova
uzele nacionalnost kao pretpostavku za dr`avljanstvo i homogenost popu-
lacije kao glavnu karakteristiku dr`avne zajednice.
Paralelno sa nizom emancipatorskih ukaza koji su polako i neodlu~no
do{li za francuskim ukazom 1792. menjalo se pona{anje nacionalne dr`a-
ve prema svojim jevrejskim stanovnicima. Slom feudalnog poretka dao je
podstreka novom revolucionarnom konceptu jednakosti, prema kojem se
vi{e ne mo`e tolerisati “nacija unutar nacije”. Jevrejska ograni~enja i pri-
vilegije trebalo je da budu ukinute zajedno sa svim drugim posebnim pra-
vima i slobodama. Taj porast jednakosti, svakako, veoma je zavisio od ja-
~anja nezavisne dr`avne ma{ine koja je, kao prosve}ena despotija ili kao
ustavna vlada nad svim klasama i partijama, mogla u veli~anstvenoj izo-
laciji da funkcioni{e, vlada i predstavlja interese nacije u celini. Stoga je,
po~ev od kasnog sedamnaestog veka, porasla ogromna potreba za dr`av-
nim kreditom i nova ekspanzija dr`avne sfere ekonomskog i poslovnog in-
teresa, po{to nijedna grupa evropskog stanovni{tva nije bila spremna da dâ
kredit dr`avi ili da preuzme aktivnu ulogu u razvoju dr`avnih poslova. Bi-
lo je sasvim prirodno da se Jevreji, sa svojim vi{egodi{njim iskustvom
pozajmljivanja novca i svojim vezama sa evropskim plemstvom – kome
su ~esto dugovali lokalnu za{titu i ~ije su finansijske poslove vodili – po-
zovu u pomo}; bilo je jednostavno u interesu novog dr`avnog biznisa da
se Jevrejima daju izvesne privilegije i da se oni tretiraju kao odvojena gru-
pa. Ni pod kakvim uslovima dr`ava nije mogla sebi da dozvoli da ih pot-
puno asimiluje sa ostatkom stanovni{tva, koje je odbilo kredite dr`avi, ko-
je je bilo nevoljno da otpo~ne i da razvije biznis koji je vodila dr`ava i ko-
je je sledilo ustaljene oblike privatnog kapitalisti~kog preduzetni{tva.
12 ANTISEMITIZAM

Tako, emancipacija Jevreja do koje je doveo sistem nacionalne dr`ave u


devetnaestom veku imala je dva uzroka i uvek prisutnu dvozna~nost. S
jedne strane, do nje je do{lo zahvaljuju}i politi~koj i pravnoj strukturi no-
ve dr`avne zajednice koja je mogla da funkcioni{e samo u uslovima poli-
ti~ke i pravne jednakosti. Vlade su, zbog sebe samih, morale da izglade
nejednakosti starog poretka potpunije i br`e. S druge strane, bio je to jasan
rezultat postepenog {irenja posebnih privilegija Jevreja, koje su prvobitno
bile date samo pojedincima, a zatim preko njih malim grupama dobrosto-
je}ih Jevreja; tek kad ta ograni~ena grupa nije vi{e mogla da zadovoljava
stalno rastu}e zahteve dr`avnog biznisa, te privilegije su kona~no pro-
{irene na celu zapadno i srednjoevropsku jevrejsku zajednicu.1
Tako je u isto vreme i u istim zemljama emancipacija zna~ila jednakost
i privilegije, razaranje autonomije stare jevrejske zajednice i svesno o~u-
vanje Jevreja kao zasebne grupe u dru{tvu, ukidanje posebnih ograni~enja
i posebnih prava i pro{irenje takvih prava na sve ve}u grupu pojedinaca.
Podjednaki uslovi za sve dr`avljane postali su premisa nove dr`avne zaje-
dnice i dok je ta politika bila sprovedena u najmanju ruku do li{avanja sta-
rih vladaju}ih klasa njihovih privilegija da vladaju, a starih potla~enih kla-
sa prava na za{titu, taj proces se poklapa sa ra|anjem klasnog dru{tva ko-
je ponovo deli dr`avljane, ekonomski i dru{tveno, isto tako efikasno kao i
stari re`im. Jednakost uslova, kako su je jakobinci shvatali u Francuskoj
revoluciji, ostvarena je samo u Americi, dok je na evropskom kontinentu
ona najedanput bila zamenjena pukom formalnom jednako{}u pred zako-
nom.
Temeljna protivre~nost izme|u dr`avne zajednice zasnovane na jed-
nakosti pred zakonom i dru{tva osnovanog na nejednakosti klasnog sis-
tema spre~avala je razvoj delotvornih dr`ava i ra|anje nove politi~ke hi-
jerarhije. Nepremostiva socijalna nejednakost, ~injenica da je klasna pri-
padnost na kontinentu pojedincu bila dodeljena i sve do Prvog svetskog
rata garantovana ro|enjem, nije ipak mogla da se meri sa politi~kom jed-
1 Prema modernim istori~arima, prava i slobode date dvorskim Jevrejima tokom sedam-
naestog i osamnaestog veka pokazali su se samo kao prete~a jednakosti: dvorski Jevreji su
mogli da `ive gde god su `eleli, bilo im je dozvoljeno da slobodno putuju po teritoriji svog
vladara, smeli su da nose oru`je i imali su prava na posebnu za{titu lokalnih vlasti. Zapravo
su ti dvorski Jevreji, karakteristi~no nazvani Generalprivilegierte Juden, imali u Pruskoj ne
samo bolje `ivotne uslove od svoje sabra}e Jevreja koji su jo{ uvek `iveli pod skoro sred-
njovekovnim ograni~enjima, ve} su bili bogatiji od svojih nejevrejskih suseda. Njihov `ivot-
ni standard bio je mnogo vi{i nego srednje klase u to vreme, njihove su privilegije u najve-
}em broju slu~ajeva bile ve}e od onih koje su bile date trgovcima. I ta situacija nije promak-
la pa`nji njihovih savremenika. Hri{}anin Vilhlem Dom, istaknuti zagovornik jevrejske
emancipacije u Pruskoj u osamnaestom veku, `ali se na praksu koja je bila na snazi od vre-
mena Fridriha Vilhelma I koja je bogatim Jevrejima davala “razne prednosti i podr{ke” ~esto
“na ra~un i uz prenebregavaje marljivih, prvnih (to jest nejevrejskih gra|ana)”. U
Dankwürdigkeiten meiner Zeit, Lamgo, 1814-1819, IV, 487.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 13

nako{}u. Jedino politi~ki nazadne zemlje, kao Nema~ka, zadr`ale su neke


ostatake feudalizma. Tamo su pripadnici plemstva, koje je u celini ve} bi-
lo na putu da se transformi{e u klasu, imali privilegovan politi~ki status i
tako su kao grupa mogli da sa~uvaju izvestan poseban odnos sa dr`avom.
Ali to su bili ostaci. Potpuno razvijen klasni sistem isklju~ivo je zna~io da
je status pojedinca odre|en pripadno{}u njegovoj sopstvenoj klasi i nje-
govim odnosom prema drugoj, a ne njegovom pozicijom u dr`avi ili unu-
tar njene ma{inerije.
Jedini izuzetak od ovog op{teg pravila bili su Jevreji. Oni nisu ~inili po-
sebnu klasu i nisu pripadali nijednoj od klasa u svojim dr`avama. Kao gru-
pa, oni nisu bili ni radnici, gra|ani srednje klase, zemljoposednici, niti se-
ljaci. Izgledalo je kao da ih njihovo bogatstvo svrstava u srednju klasu, ali
oni nisu u~estvovali u njenom kapitalisti~kom razvoju; jedva da su bili za-
stupljeni u industrijskim preduze}ima i ako su, u poslednjim etapama is-
torije, u Evropi postojali veliki poslodavci, zapo{ljavali su slu`benike a ne
radnike. Drugim re~ima, iako je njihov status bio odre|en njihovim jevrej-
stvom, nije bio odre|en njihovim odnosom sa drugom klasom. Njihova
posebna dr`avna za{tita (bilo, u staroj formi, kao otvorene privilegije, bilo
kao poseban emancipatorski ukaz koji nije bio potreban nijednoj drugoj
grupi i koji je ~esto trebalo oja~avati protiv neprijateljstva dru{tva) i nji-
hove specijalne usluge vladama spre~ile su njihovo podvrgavanje klasnom
sistemu i konstituisanje posebne klase.2 Kad god su, tako, oni bili primani
i ulazili u dru{tvo, postajali su ~vrsto odre|ena, samoza{ti}ena grupa u
okviru jedne od klasa, aristokratije ili bur`oazije.
Nema sumnje da se interes nacionalne dr`ave da sa~uva Jevreje kao po-
sebnu grupu i da spre~i njihovo asimilovanje u klasno dru{tvo poklapa se
jevrejskim interesom za samoo~uvanje i pre`ivljavanje grupe. Tako|e je
vi{e nego verovatno da bi bez te koincidencije napori vladara bili uzalud-
ni; mo}ni trendovi dr`ave da izjedna~i sve gra|ane, i te`nja dru{tva da in-
korporira svakog pojedinca u klasu, a oba podrazumevaju potpunu asimi-
laciju Jevreja, mogli su biti osuje}eni samo kombinovanjem intervencije
vlade i dobrovoljne saradnje. Zvani~na politika prema Jevrejima nije, naj-
zad, bila uvek tako dosledna i nepokolebljiva kao {to mo`emo da poveru-
jemo ako posmatramo samo krajnje rezultate.3 Zaista iznena|uje kako su
2 Jacob Lestschinsky u jednoj ranoj raspravi o jevrejskom problemu istakao je da Jevreji
ne pripadaju nijednoj dru{tvenoj klasi i govorio je o “Klasseneinschiebsel” (u Weltwirtsc-
hafts-Archiv, 1929, Band 30, 123 ff.), ali je video samo lo{e strane polo`aja Jevreja u Isto~noj
Evropi, a nije govorio o velikim prednostima u zapadnim i srednjoevropskim zemljama.
3 Na primer, pod Fridrihom II, posle sedmogodi{njeg rata u Pruskoj, u~injen je izvestan
napor da se Jevreji inkorporiraju u neku vrstu trgova~kog sistema. Stariji, op{ti Juden Regle-
ment iz 1750. bio je istisnut sistemom regularnih dozvola koje su bile izdate samo onim sta-
novnicima koji su ulo`ili znatan deo svog bogatstva u nova manufakturna preduze}a. Ali
ovde, kao i svuda, takvi vladini napori su potpuno propali.
14 ANTISEMITIZAM

Jevreji propustili {anse za uobi~ajeno kapitalisti~ko preduze}e i biznis.4


Ali bez zainteresovanosti i anga`ovanja vlada Jevreji bi te{ko mogli da
sa~uvaju svoj grupni identitet.
Nasuprot svim drugim grupama, Jevreje je definisala i njihovu poziciju
odre|ivala dr`ava. Kako, ina~e, to dr`avno telo nije imalo nikakvu drugu
dru{tvenu stvarnost, oni su, u dru{tvenom smislu, bili u praznom prostoru.
Njihova dru{tvena nejednakost je bila dosta druga~ija od nejednakosti ko-
ju uslovljava klasni sistem; ona je opet bila uglavnom rezultat njihovog
odnosa prema dr`avi, tako da, u dru{tvu, sama ~injenica da je neko ro|en
kao Jevrejin zna~ila bi ili da je preterano povla{}en – pod posebnom za{ti-
tom vlade – ili podvla{}en, bez izvesnih prava i mogu}nosti koje su bile
uskra}ene Jevrejima s namerom da se spre~i njihova asimilacija.
Simultani uspon i pad evropskog sistema nacionalnih dr`ava i evropske
jevrejske zajednice otprilike se odvija u slede}im fazama:
1. Sedamnaesti i osamnaesti vek su bili svedoci sporog razvoja nacio-
nalnih dr`ava pod tutorstvom apsolutnih monarhija. Pojedini Jevreji su se
svuda izdizali iz duboke tame do ponekad blistave, ali uvek uticajne pozi-
cije dvorskih Jevreja koji su finansirali dr`avne poslove i vodili finansij-
ske transakcije svojih knezova. Ovaj je razvoj malo uticao i na mase koje
su nastavile da `ive u vi{e ili manje feudalnom poretku i na jevrejski na-
rod u celini.
2. Posle Francuske revolucije, koja je naglo promenila politi~ke prilike
na celom evropskom kontinentu, pojavile su se nacionalne dr`ave u mo-
dernom smislu, ~ije su poslovne transakcije zahtevale znatno ve}u koli-
~inu kapitala i kredit kakav dvorski Jevreji nisu nikad stavili nekom knezu
na raspolaganje. Samo udru`eno bogatstvo bogatijih slojeva zapadno i

4 Felix Priebatsch (”Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und 18. Jahrhu-
ndert”, u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit, 1915)
navodi tipi~an primer iz ranog osamnaestog veka. “Kada je stala proizvodnja u fabrici og-
ledala u Nojhauzu u Donjoj Austriji, koju je vlast dotirala, Jevrejin Verthajmer je dao caru
novac da kupi fabriku. Kad su ga molili da je preuzme, odbio je tvrde}i da je zauzet finansij-
skim transakcijama.”
Vidi tako|e Max Köhler, “Beiträge zur neueren jüdischen Wirtschaftsgeschichte. Die Ju-
den in Halberstadt und Umgebung”, u Studien zur Geschichte der Wirtschaft und Geisteskul-
tur, 1927, tom 3.
U toj tradiciji koja je bogate Jevreje dr`ala dalje od pozicija vlasti u kapitalizmu, je ~inje-
nica da su 1911. pariski Rot{ildovi prodali svoje naftne izvore u Bakuu Royal Shell-u, kada
su bili, sa izuzetkom Rokfelera, najve}i svetski magnati. O tome govori Richard Lewinsohn,
Wie sie gross und reich wurden, Berlin, 1927.
André Sayou, (”Les Juifs” u Revue Economique Internationale, 1932), u polemici sa Wer-
ner Sombartovom identifikacijom Jevreja sa kapitalisti~kim razvojem, zastupa op{tu tezu:
“Rot{ildovi i drugi Izraeli}ani koji su skoro isklju~ivo anga`ovani u pokretanju dr`avnih zaj-
mova i u me|unarodnom kretanju kapitala, uop{te nisu poku{ali ... da stvore velika predu-
ze}a.”
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 15

srednjoevropske jevrejske zajednice, koje su oni u ove svrhe poverili


nekim istaknutim jevrejskim bankarima, moglo je da zadovolji nove
pro{irene vladine potrebe. Taj je period doneo sa sobom dodeljivanje pri-
vilegija, do tada potrebnih samo dvorskim Jevrejima, {iroj klasi bogatih,
koja je u osamnaestom veku uspela da u|e u va`nije urbane i finansijske
centre. Kona~no je emancipacija data u potpuno razvijenim nacionalnim
dr`avama a uskra}ena je samo u onim zemljama gde Jevreji zbog svoje
brojnosti i op{te zaostalosti u tom regionu nisu bili u stanju da se orga-
nizuju u specijalne izdvojene grupe ~ija bi ekonomska funkcija bila finan-
sijska podr{ka njihovoj vladi.
3. Po{to je taj prisni odnos izme|u nacionalne vlade i Jevreja po~ivao na
indiferentnosti bur`oazije prema politici i prema dr`avnim finansijama,
ovaj je period okon~an usponom imperijalizma, krajem devetnaestog ve-
ka, kada kapitalisti~ki biznis u obliku ekspanzije nije vi{e mogao da se
vr{i bez aktivne politi~ke pomo}i i intervencije dr`ave. Imperijalizam je, s
druge strane, potkopao same temelje nacionalne dr`ave i u zajednicu ev-
ropskih naroda uveo takmi~arski duh poslovnih koncerna. U ranim dece-
nijama toga razvoja Jevreji su izgubili svoju ekskluzivnu poziciju u dr`av-
nom biznisu u korist imperijalisti~ki nastrojenih biznismena; opao je nji-
hov zna~aj kao grupe, iako su Jevreji pojedina~no sa~uvali uticaj kao fi-
nansijski savetnici i kao posrednici u Evropi. Ti su Jevreji, ipak – za raz-
liku od dr`avnih bankara devetnaestog veka – imali ~ak manje potrebe za
{irokom jevrejskom zajednicom nego dvorski Jevreji sedamnaestog i osa-
mnaestog veka, i to uprkos njenom bogatstvu, pa su se ~esto potpuno otce-
pljivali od jevrejske zajednice. Jevrejske zajednice nisu vi{e bile finansij-
ski organizovane, pa iako su pojedina~no Jevreji na visokim polo`ajima u
o~ima nejevrejskog sveta ostali reprezentativni za jevrejstvo u celini, za to
je bilo malo, materijalnog osnova, ako ga je uop{te bilo.
4. Kao grupa, zapadnoevropska jevrejska zajednica se dezintegrisala za-
jedno sa nacionalnom dr`avom u decenijama koje su prethodile Prvom
svetskom ratu. Brzo propadanje Evrope posle rata zateklo je Jevreje ve}
li{ene njihove ranije mo}i, atomiziovane u gomilu bogatih pojedinaca. U
doba imperijalizma jevrejsko je bogatstvo postalo bezna~ajno; za Evropu
koja nije imala ose}aja za ravnote`u mo}i izme|u svojih nacija i za me|u-
evropsku solidarnost, nenacionalni, me|uevropski jevrejski element po-
stao je predmet op{te mr`nje zbog nekorisnog bogatstva i nezainteresova-
nosti za vlast.
Prve vlade kojima je bio potreban redovan dohodak i sigurne finansije
bile su apsolutne monarhije pod ~ijim su okriljem nastajale nacionalne dr-
`ave. Feudalnim kne`evima i kraljevima tako|e je bio potreban novac i
~ak kredit, ali u posebne svrhe i jedino za povremene operacije; ~ak i u
16 ANTISEMITIZAM

{esnaestom veku, kada su Fugeri stavili sopstveni kredit na raspolaganje


dr`avi, oni jo{ uvek nisu razmi{ljali o ustanovljavanju specijalnog dr`av-
nog kredita. Apsolutni vladari zadovoljavali su svoje finansijske potrebe
starim metodom ratovanja i plja~ke, a delimi~no putem novih oblika po-
reskog monopola. Ovo je potkopalo vlast plemstva i uni{tilo njegovo bo-
gatstvo ne ubla`iv{i rastu}u netrpeljivost ostatka stanovni{tva.
Dugo su apsolutne monarhije tra`ile u dru{tvu klasu koju bi uzele za os-
lonac kakav je feudalna monarhija imala u plemstvu. U Francuskoj je ne-
prestana bitka izme|u gildi i monarhije, koja je `elela da ih inkorporira u
dr`avni sistem, trajala od petnaestog veka. Najinteresantniji od tih ekspe-
rimenata bili su bez sumnje ja~anje merkantilizma i napori apsolutne dr-
`ave da uzme apsolutni monopol nad nacionalnim biznisom i industrijom.
Propast koja je iz toga proiza{la i bankrotstvo koje je doneo koncentrisan
otpor bur`oazije u usponu, dovoljno su poznati.5
Pre emancipatorskih ukaza, sve kne`evine i svaki monarh u Evropi ve}
je imao dvorskog Jevrejina koji je vodio finansijske poslove. Tokom se-
damnaestog i osamnaestog veka ti su dvorski Jevreji bili uvek usamljeni
pojedinci koji su imali me|uevropske veze i me|uevropski kredit na ra-
spolaganju, ali nisu sa~injavali me|unarodnu finansijsku celinu.6 Karakte-
ristika ovih vremena kada su pojedini Jevreji i prave male bogate jevrejske

5 Me|utim, te{ko je proceniti uticaj trgovinskih eksperimenata na budu}i razvoj. Francus-


ka je bila jedina zemlja u kojoj se stalno isprobavao sistem trgovine a to je rezultiralo ranim
procvatom manufaktura koje su nastajale zahvaljuju}i me{anju dr`ave; Francuska se nikad
nije sasvim oporavila od tog iskustva. U periodu slobodnog tr`i{ta njena je bur`oazija izbe-
gavala neza{ti}enu investiciju u doma}e industrije dok je birokratija, tako|e proizvod sis-
tema trgovine, nad`ivela kolaps slobodnog tr`i{ta. Uprkos ~injenici da je birokratija tako|e
izgubila sve svoje proizvodne funkcije, ona je ~ak i danas karakteristi~nija za tu zemlju i ve}a
je prepreka njenom oporavku nego bur`oazija.
6 Tako je bilo u Engleskoj od Marano bankara kraljice Elizabete i Jevreja koji su finansi-
rali Kromvelovu vojsku, dok su za jednog od dvanaest jevrejskih me{etara primljenih u lon-
donsku berzu govorili da barata ~etvrtinom svih vladinih dugova u to vreme (vidi Salo W.
Baron, A Social and Religious History of the Jews, 1937, Vol. II: Jews and Capitalism); u
Austriji su za samo ~etrdeset godina (1695-1739) Jevreji kreditirali vladu sa vi{e od 35 mi-
liona florina i gde je smrt Zamuela Openhajmera 1703. izazvala te{ku finansijsku krizu i za
dr`avu i za cara; u Bavarskoj su 1808. za osamdeset posto svih vladinih dugova jam~ili i pre-
govarali Jevreji (vidi M. Grunwald, Samuel Oppenheimer und sein Kreis, 1903); u Fran-
cuskoj su trgovinski uslovi bili posebno povoljni za Jevreje, ve} je Kolber hvalio veliku ko-
rist koju dr`ava ima od Jevreja (Baron, op.cit.,loc.cit.) i gde je u sred osamnaestog veka ne-
ma~ki Jevrejin Limfan Kalmer dobio titulu barona od zahvalnog kralja koji je cenio usluge i
lojalnost “Na{oj dr`avi i Nama li~no” (Robert Anchel, “Un Baron Juif Francais au 18e siècle,
Liefman Calmer” u Souvenir et Science, I, pp. 52-55); a tako|e i u Pruskoj gde su Münzjuden
Fridriha II dobili titulu i gde je na kraju osamnaestog veka 400 jevrejskih porodica bila jedna
od najbogatijih grupa u Berlinu. (Jedan od najboljih opisa Berlina i uloge Jevreja u njegovom
dru{tvu na kraju osamnaestog veka na}i }e se u Das Leben Schleiermachers, Wilhelm Dil-
they, 1870, pp. 182 ff.).
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 17

zajednice bili mo}niji nego ikada u devetnaestom veku,7 bila je otvorenost


sa kojom se o njihovom privilegovanom statusu i pravu na njega ras-
pravljalo, kao i pa`ljivi iskazi vlasti o va`nosti njihove slu`be za dr`avu.
Nije bilo ni najmanje sumnje ili nejasnosti o vezi izme|u pru`enih usluga
i datih privilegija. Privilegovani Jevreji u Francuskoj, Bavarskoj, Austriji i
Pruskoj primali su plemi}ke titule skoro kao prirodnu stvar, tako da su oni
~ak i spolja bili vi{e nego samo bogati ljudi. ^injenica da su Rot{ildovi s
toliko muke stigli do svoje molbe za titulu koju je potvrdila austrijska vla-
da (uspeli su 1817), bila je znak da je taj period zavr{en.
Do kraja osamnaestog veka postalo je jasno da nijedan od stale`a ili
klasa u razli~itim zemljma nije voljan ili nije u mogu}nosti da postane no-
va vladaju}a klasa, to jest da se identifikuje sa vla{}u kao {to je to plemst-
vo vekovima ~inilo.8 To {to apsolutna monarhija nije na{la zamenu unutar
dru{tva, dovelo je do potpunog razvoja nacionalne dr`ave i njenog zahte-
va da bude iznad svih klasa, potpuno nezavisna od dru{tva i njegovih
posebnih interesa, kao pravi i jedini predstavnik nacije u celini. To je s jed-
ne strane rezultiralo produbljivanjem rascepa izme|u dr`ave i dru{tva na
kome je ta dr`ava i po~ivalo. Bez toga ne bi bilo potrebe – ili ~ak ikakve
mogu}nosti – da se Jevreji ravnopravno uvedu u evropsku istoriju pod is-
tim uslovima.
Kada su svi napori da postigne savez sa nekom od glavnih klasa u dru-
{tvu propali, dr`ava je odlu~ila da se postavi kao ogroman poslovni kon-
cern, i to najpre samo u administrativne svrhe, svakako, ali su interesi, fi-
nansijski i drugi, i tro{kovi bili tako veliki da se mora uvideti postojanje
specijalne sfere dr`avnog biznisa od osamnaestog veka nadalje. Nezavisni
rast dr`avnog biznisa bio je izazvan sukobom sa finansijski mo}nim sna-
gama tog vremena, sa bur`oazijom koja je i{la putem privatnog ulaganja,
koja je izbegavala sve dr`avne intervencije i odbijala aktivno finansijsko
u~e{}e u onome {to se pokazalo kao “neproduktivan” poduhvat. Tako su
Jevreji bili jedini deo stanovni{tva voljan da finansira po~etke dr`ave i da
svoju sudbinu ve`e za njen kasniji razvoj. Sa svojim kreditom i me|una-
rodnim vezama oni su bili u odli~noj poziciji da pomognu nacionalnoj
dr`avi da u|e me|u najve}a preduze}a i poslodavce tog vremena.9
7 U ranom osamnaestom veku austrijski Jevreji su uspeli da skinu Ajzemengerov Ent-
decktes Judentum 1703, a na kraju veka se Mleta~ki trgovac u Berlinu igrao uvek sa malim
prologom kojim se izvinjavalo (neemancipovanoj) jevrejskoj publici.
8 Jedini i neva`an izuzetak mogli bi biti u Francuskoj skuplja~i poreza zvani fermiers-gé-
néraux koji su zakupljivali od dr`ave pravo da prikupljaju porez garantuju}i utvr|enu svotu
vladi. Oni su svoje veliko bogatstvo stekli u apsolutnoj monarhiji i direktno su zavisili od nje,
ali su bili isuvi{e mala grupa i isuvi{e izolovana pojava da bi sami po sebi bili ekonomski uti-
cajni.
9 Hitni slu~ajevi u kojima su se povezivali vladin biznis i Jevreji mogu se meriti kroz one
slu~ajeve u kojima su antijevrejski ~inovnici bezuslovno morali da sprovode tu politiku.
18 ANTISEMITIZAM

Velike privilegije, odlu~uju}e promene u polo`aju Jevreja, bile su nu`na


cena pru`anja takvih usluga i, u isto vreme, nagrada za velike rizike. Naj-
ve}a privilegija bila je jednakost. Kad su Münzjuden Fridriha Pruskog ili
dvorski Jevreji austrijskog cara kroz “op{te privilegije” i “prava” dobili
isti status koji su pola veka ranije svi pruski Jevreji dobili pod imenom
emancipacije i jednakih prava; kada su krajem osamnaestog veka i na
vrhuncu svog bogatstva berlinski Jevreji uspeli da spre~e priliv svojih
sunarodnika iz isto~nih pokrajina jer nisu `eleli da dele svoju “jednakost”
sa siroma{nijom bra}om koju nisu priznavali kao jednake; kada su u
vreme Francuske nacionalne skup{tine Jevreji iz Avinjona i Bordoa `es-
toko protestovali protiv toga {to je francuska vlada darovala jednakost
Jevrejima iz isto~nih pokrajina – postalo je jasno da barem Jevreji ne raz-
mi{ljaju o jednakim pravima, nego o privilegijama i posebnim slobodama.
I zaista ne iznena|uje {to su privilegovani Jevreji, blisko povezani sa
poslovima svojih vlada i sasvim svesni prirode i uslova svoga statusa, bili
nevoljni da za sve Jevreje prihvate dar slobode koji su sami posedovali
kao cenu usluga koja je, znali su, bila ura~unata u te usluge, i zato te{ko
mo`e postati pravo za sve.10
Tek krajem devetnaestog veka, s usponom imperijalizma, po~ele su bo-
gate klase da menjaju svoju prvobitnu procenu o neisplativosti dr`avnog
biznisa. Imperijalisti~ka ekspanzija, zajedno sa sve savr{enijim instrumen-
tima nasilja i apsolutnim monopolom dr`ave nad njima, dala je dr`avi in-
teresantan poslovni predlog. To je, naravno, zna~ilo da Jevreji postepeno
ali automatski gube svoju ekskluzivnu i jedinstvenu poziciju.
Ali veliko bogatstvo Jevreja, njihov uspon iz mraka do politi~kog zna~a-
ja svr{ili bi se ~ak i ranije da su se ovi ograni~ili na prostu poslovnu fun-
kciju u sve ja~im nacionalnim dr`avama. Do sredine pro{log veka neke su
dr`ave stekle dovoljno pouzdanja da nastave bez jevrejske podr{ke i finan-
siranja vladinih zajmova.11 Sve ja~a svest pripadnika nacije da njihove su-

Tako je Bizmark u mladosti odr`ao nekoliko antisemitskih govora samo da bi postao, kao
kancelar Rajha, blizak prijatelj Blajhrederu i pouzdan za{titnik Jevreja protiv antisemitskog
pokreta dvorskog kapelana [tekera u Berlinu. Viljem II, iako krunisani knez i ~lan antijevrej-
skog pruskog plemstva, koje je bilo veoma naklonjeno svim antisemitskim pokretima u osam-
desetim godinama, preko no}i je promenio svoja antisemitska ube|enja i napustio svoje anti-
semitske protégés kada je nasledio presto.
10 Jo{ u osamnaestom veku kad god bi se cele jevrejske grupe dovoljno obogatile da budu
korisne dr`avi, u`ivali su kolektivne privilegije i bili kao grupa odvojeni od svoje manje bo-
gate i manje korisne bra}e, ~ak i u istoj dr`avi. Kao Schutzjuden u Pruskoj, bordo{ki i bajon-
ski Jevreji u Francuskoj su u`ivali jednakost mnogo pre Francuske revolucije i ~ak su bili
pozvani da ula`u `albe i predloge zajedno sa drugim stale`ima u Convocation des Etats
Généraux od 1787.
11 Jean Capefigue (Histoir des grandes opérations financières, Tome III: Banque, Bour-
ses, Emprunts, 1855) tvrdi da su tokom Julske monarhije samo Jevreji, a posebno ku}a Rot-
{ild spre~ili zna~ajan dr`avni kredit baziran na Banque de France. On tako|e tvrdi da su
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 19

dbine sve vi{e zavise od sudbina njihovih dr`ava navela ih je da povere


vladama vi{e potrebnog kredita. Samu jednakost simbolizovale su vladine
obveznice koje su bile svima na raspolaganju i koje su se kona~no smatra-
le najsigurnijim oblikom ulaganja kapitala, jednostavno zato {to je dr`ava,
koja je vodila nacionalne ratove, jedina mogla zaista da posreduje da za-
{tititi imovinu svojih gra|ana. Od sredine devetnaestog veka nadalje Je-
vreji su mogli da zadr`e svoju istaknutu poziciju samo zato {to su imali da
odigraju jo{ jednu va`niju i sudbonosniju ulogu, ulogu isto tako blisko po-
vezanu sa njihovim u~estvovanjem u sudbini dr`ave. Bez teritorije i bez
sopstvene vlade, Jevreji su uvek bili me|uevropski element; taj interna-
cionalni status nacionalna dr`ava je ~uvala jer su na njemu po~ivale finan-
sijske usluge Jevreja. Ali ~ak i kad se njihova finansijska korist iscrpla,
me|uevropski status Jevreja ostao je od velikog nacionalnog zna~aja u
vreme nacionalnih sukoba i ratova.
Dok se potreba nacionalnih dr`ava za jevrejskim uslugama razvijala
sporo i logi~no, izrastaju}i iz op{teg konteksta evropske istorije, uspon Je-
vreja do statusa od politi~kog i ekonomskog zna~aja bio je izvanredan i
neo~ekivan njima samima kao i njihovim susedima. Od kasnog srednjeg
veka Jevreji koji su davali novac na zajam izgubili su svu svoju pre|a{nju
va`nost, te su u ranom {esnaestom veku ve} bili proterani iz gradova i tr-
gova~kih sredi{ta na selo i u unutra{njost, zameniv{i tako uniformnu za-
{titu udaljenih vi{ih vlasti za nesigurni polo`aj koji su im dali sitni lokalni
plemi}i.12 Do preokreta je do{lo u sedamnaestom veku kada su, tokom
Tridesetogodi{njeg rata, upravo zbog svoje raspr{enosti, ti mali, bezna~aj-
ni pozajmljiva~i novca mogli da garantuju neophodno snabdevanje pla}e-
nih vojski u udaljenim zemljama i da uz pomo} sitnih preprodavaca kupu-
ju namirnice u svim oblastima. Kako su ti ratovi ostali feudalni, manje ili
vi{e privatne stvari kne`eva, koje nisu uklju~ivale interes drugih klasa i
nisu pridobili pomo} naroda, pobolj{anje statusa Jevreja bilo je vrlo
ograni~eno i jedva vidljivo. Me|utim broj dvorskih Jevreja je porastao jer
je sada svakom feudalnom posedu bio potreban neko kao dvorski Jevrejin.
Sve dok su ti dvorski Jevreji slu`ili male feudalne gospodare koji, kao
~lanovi plemstva, nisu te`ili da predstavljaju ikakvu centralizovanu vlast,
oni su bili sluge samo jedne grupe u dru{tvu. Posed kojim su upravljali,
novac koji su pozajmljivali, provizije koje su uzimali, sve se to smatralo
privatnim vlasni{tvom njihovih gospodara, pa ih tako te delatnosti nisu
posle doga|aja 1848. Rot{ildove delatnosti postale suvi{ne. Raphael Strauss (”The Jews in
the Economic Evolution in Central Europe” u Jewish Social Studies, III, I, 1941) tako|e na-
pominje da su posle 1830. “dr`avni krediti postali ve} manje riskantni tako da su hri{}anske
banke po~ele sve vi{e da se time bave”. Protiv tih interpretacija stoji ~injenica da su pre-
vladale odli~ne veze izme|u Rot{ildovih i Napoleona III, iako ne mo`e biti sumnje u op{ti
trend vremena.
12 Vidi Priebatsch, op.cit.
20 ANTISEMITIZAM

mogle uplesti u politi~ke stvari. Omra`eni ili favorizovani, Jevreji nisu


mogli postati politi~ki subjekt od bilo kakve va`nosti.
Kada bi se, pak, funkcija feudalnog gospodara promenila, kada bi napre-
dovao do kneza ili kralja, menjala bi se i funkcija njegovog dvorskog
Jevrejina. Jevreji, po{to su bili strani element, ne posebno zainteresovani
za takve promene u svom okru`enju, obi~no su poslednji postajali svesni
svog pobolj{anog statusa. Toliko koliko su se za to zanimali, nastavili su
da vode privatne poslove i njihova je odanost bila li~na stvar bez ikakvih
politi~kih motiva. Odanost je zna~ila po{tenje; ona nije zna~ila dr`anje
strane u sukobu ili vernost iz politi~kih razloga. Snabdevanje, odelo i hra-
na za vojsku, nov~ane pozajmice za unajmljivanje vojske, bilo je samo za
dobrobit poslovnog partnera.
Ta vrsta odnosa izme|u Jevreja i plemstva bila je jedina koja je ikada
vezivala jednu grupu Jevreja za neki drugi sloj u dru{tvu. Kada je to po-
~etkom devetnaestog veka nestalo, nikada nije nadokna|eno. Jevrejima je
ostala jedino sklonost ka plemi}kim titulama (naro~ito u Austriji i Fran-
cuskoj), a nejevrejima neka vrsta liberalnog antisemitizma, koji je gledao
zajedno Jevreje i plemstvo bez razlike i uobra`avao da su oni neka vrsta fi-
nansijskog saveza protiv bur`oazije u usponu. Takva argumentacija, ~esta
u Pruskoj i Francuskoj, bila je do izvesnog stepena verodostojna sve dok
nije do{lo do op{te emancipacije Jevreja. Privilegije dvorskih Jevreja zai-
sta su bile o~evidno sli~ne sa pravima i slobodama plemstva i istina je da
su Jevreji bili isto tako upla{eni da }e izgubiti privilegije i da su koristili
iste argumente protiv jednakosti kao i pripadnici plemstva. To je postalo
jo{ uverljivije u osamnaestom veku kada su najprivilegovaniji Jevreji do-
bijali bezna~ajne titule i po~etkom devetnaestog veka kada su bogati
Jevreji koji su izgubili veze sa jevrejskim zajednicama i tra`ili novi dru-
{tveni status uzeli plemstvo kao model. Ali sve je to imalo malo posledica,
prvo jer je bilo sasvim jasno da je plemstvo na zalasku a da Jevreji, napro-
tiv, stalno dobijaju na statusu, a tako|e i zbog toga {to je upravo samo
plemstvo, naro~ito u Pruskoj, postalo prva klasa koja je stvarala antisemit-
sku ideologiju.
Jevreji su bili dobavlja~i u ratovima i sluge kraljeva, ali sami se nisu an-
ga`ovali u sukobima, niti se to od njih o~ekivalo. Kada su se ti sukobi
pro{irili do nacionalnih ratova, oni su i dalje ostali internacionalni element
~iji su zna~aj i korist le`ali upravo u njihovoj neoptere}enosti bilo kakvim
nacionalnim interesom. Kako nisu vi{e bili dr`avni bankari i ratni dobav-
lja~i (poslednji rat koji su Jevreji finansirali bio je prusko-austrijski rat
1866, gde je Blajhreder pomogao Bizmarku kada je pruski parlament
ovome odbio potrebne kredite), Jevreji su postali finansijski savetnici i po-
mo}nici u mirovnim pregovorima i, na manje organizovan i odre|en
na~in, posrednici informacija. Poslednji mirovni sporazumi izvedeni bez
jevrejske asistencije bili su sporazumi izme|u kontinentalnih sila i Fran-
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 21

cuske na Be~kom kongresu. Blajhrederova uloga u mirovnim pregovori-


ma izme|u Nema~ke i Francuske 1871. bila je jo{ za~ajnija nego njegova
pomo} u ratu13 i on je kasnih sedamdesetih pru`io ~ak zna~ajnije usluge
kada je, putem veza sa Rot{ildovima, obezbedio Bizmarku indirektni ka-
nal vesti ka Bend`aminu Dizraeliju. Versajski mirovni ugovori bili su po-
slednji u kojima su Jevreji igrali zna~ajnu savetni~ku ulogu. Poslednji
Jevrejin koji je svoje istaknuto mesto na nacionalnoj sceni dugovao svojoj
me|unarodnoj jevrejskoj vezi bio je Valter Ratenau, zlosre}ni ministar
spoljnih poslova Vajmarske republike. Platio je `ivotom to {to je (kako je
jedan od njegovih kolega rekao posle njegove smrti) poklonio svoj presti`
u me|unarodnom svetu finansija i podr{ku Jevreja {irom sveta14 ministri-
ma nove republike koji su bili potpuno nepoznati na me|unarodnoj sceni.
O~igledno je da antisemitske vlade ne bi koristile Jevreje za ratne i
mirnodopske poslove. Ali isklju~enje Jevreja sa me|unarodne scene ima
mnogo op{tiji i dublji zna~aj koji se ne mo`e objasniti pukim antisemitiz-
mom. Ba{ zato {to su kori{}eni kao nenacionalni element, Jevreji su mogli
biti od vrednosti u ratu i miru samo dotle dok su svi za vreme rata svesno
poku{avali da o~uvaju mogu}nosti mira, samo dok je sva~iji cilj bio kom-
promisni mir i ponovno uspostavljanje modus vivendi. ^im je “pobeda
smrti” postala odlu~uju}a politika, a rat po~eo da te`i potpunom uni{tenju
neprijatelja, Jevreji vi{e nisu mogli biti ni od kakve koristi. Posledica te
politike je, u svakom slu~aju, bila razaranje njihove zajedni~ke egzistenci-
je, iako nestajanje sa politi~ke scene pa ~ak i ga{enje specifi~nog grupnog
`ivota nije ni u kom slu~aju moralo da dovede do njihovog fizi~kog istre-
bljenja. Samo je polovi~no istinit ~esto ponavljani argument da bi Jevreji
postali nacisti isto tako lako kao i njihovi nema~ki sugra|ani da im je
samo bilo dozvoljeno da se priklju~e pokretu, kao {to su se u~lanili u itali-
jansku fa{isti~ku partiju pre nego {to je italijanski fa{izam uveo rasni za-
kon. To je ta~no samo u pogledu individualne psihologije Jevreja, koja se
naravno nije mnogo razlikovala od psihologije njihove sredine. To je
dvostruka gre{ka u istorijskom smislu. Nacizam, ~ak i bez antisemitizma,
bi bio smrtni udarac postojanju jevrejskog naroda u Evropi; pristanak na
njega zna~io bi samoubistvo, ne nu`no za pojedince jevrejskog porekla,
ve} za Jevreje kao narod.
13 Prema jednoj anegdoti, koju uvek navode svi njegovi biografi, Bizmark je odmah posle
francuskog poraza 1871 rekao: “Pre svega, Blajhreder je morao da ide u Pariz da se sastane
sa svojim drugovima Jevrejima i da o tome (pet milijardi franaka za reparacije) porazgovara
sa bankarima.” (Vidi Otto Joehlinger, Bismarck und die Juden, Berlin, 1921).
14 Vidi Walter Frank, “Walter Rathenau und die blonde Rasse”, u Forschungen zur Juden-
frage, Band IV, 1940. Frank je, uprkos zvani~nom polo`aju pod nacistima, ostao pone{to
obazriv u svojim izvorima i metodima. U ovom ~lanku on daje citat iz Ratenauove ~itulje u
Israelitisches Familienblatt (Hamburg 6. juli 1922), Die Zeit, (jun 1922) i Berliner Tageblatt
(31. maj 1922).
22 ANTISEMITIZAM

Na prvu protivre~nost koja je odredila sudbinu evropskih Jevreja tokom


poslednjih vekova, to jest na protivre~nost izme|u jednakosti i privilego-
vanosti ({to je pre jednakost data u obliku i u svrhe privilegovanosti), mo-
ra se dodati i druga protivre~nost: Jevreji, jedini nenacionalni evropski na-
rod, pla{ili su se raspada sistema nacionalnih dr`ava vi{e nego iko drugi.
Ova situacija je manje paradoksalna nego {to na prvi pogled mo`da izgle-
da. Predstavnici nacije, bilo jakobinci od Robespjera do Klemansoa, ili
predstavnici srednjoevropskih revolucionarnih vlada od Meterniha do Bi-
zmarka imali su ne{to zajedni~ko: svi oni su bili iskreno zaokupljeni “rav-
note`om mo}i” u Evropi. Oni su, naravno, poku{avali da poremete tu rav-
note`u, svaki u korist svoje zemlje, ali nikad nisu sanjali o preuzimanju mo-
nopola nad kontinentom ili o potpunom uni{tenju svojih suseda. Jevreji su
mogli biti upotrebljeni ne samo u interesu ove dragocene ravnote`e, oni su
~ak postali neka vrsta simbola zajedni~kog interesa evropskih nacija.
Tako, dakle, nije samo slu~ajnost {to su katastrofalni porazi naroda
Evrope po~eli katastrofom jevrejskog naroda. Bilo je izuzetno lako za-
po~eti uni{tenje dragocene evropske ravnote`e mo}i eliminacijom Jevreja,
a izuzetno te{ko shvatiti da je u ovu eliminaciju bilo ume{ano ne{to vi{e
od neobi~no okrutnog nacionalizma ili o`ivljavanja “starih predrasuda” u
zao ~as. Kad je do{lo do katastrofe, sudbina jevrejskog naroda posmatrana
je kao “poseban slu~aj” ~ija istorija sledi izuzetne zakone i ~ija sudbina
stoga nema op{te va`enje. Ova propast evropske solidarnosti odjednom se
odrazila na propast jevrejske solidarnosti {irom Evrope. Kad je po~eo pro-
gon nema~kih Jevreja, Jevreji iz drugih evropskih zemalja prona{li su da
nema~ki Jevreji predstavljaju izuzetak ~ija sudbina nema nikakve sli~nos-
ti sa njihovom. Sli~no tome, raspadu nema~ke jevrejske zajednice pretho-
dio je rascep na bezbrojne frakcije koje su sve verovale i nadale se da }e
njihova osnova ljudska prava biti za{ti}ena specijalnim privilegijama –
privilegijom za veterane iz Prvog svetskog rata, za dete veterana, ponos-
nog sina oca ubijenog u borbi. Izgledalo je kao da je uni{tenju svih pojedi-
naca jevrejskog porekla prethodilo razaranje bez krvi i samoraspadanje je-
vrejskog naroda, kao da je jevrejski narod dugovao svoje postojanje is-
klju~ivo drugim narodima i njihovoj mr`nji.
Jo{ uvek je jedan od najpodsticajnijih aspekata jevrejske istorije to {to je
aktivan ulaz Jevreja u evropsku istoriju izazvala ~injenica {to su oni inter-
-Evropljani, nenacionalni element u svetu narastaju}ih ili postoje}ih naci-
ja. To {to su tu ulogu igrali mnogo istrajnije i mnogo temeljnije nego fun-
kciju dr`avnih bankara, jedan je od materijalnih razloga za novi, moderni
tip jevrejskog stvarala{tva u umetnosti i naukama. Ima neke istorijske pra-
vde u tome {to se njihov pad podudario sa propa{}u sistema i dr`avne za-
jednice koja je, ma kakvi da su joj nedostaci, imala potrebe i mogla da to-
leri{e jedan ~isto evropski element.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 23

Veli~ina ove dosledno evropske egzistencije ne treba da se zaboravi


zbog mnogih nesumnjivo manje privla~nih aspekata jevrejske istorije
tokom pro{lih vekova. Nekoliko evropskih autora koji su bili svesni ovog
aspekta “jevrejskog pitanja” nisu imali osobite simpatije prema Jevrejima,
ali su bez predrasuda ocenili celu evropsku situaciju. Me|u njima je bio
Didro, jedini francuski filozof osamnaestog veka koji nije bio netrpeljiv
prema Jevrejima i koji je u njima prepoznao korisnu kariku izme|u Evro-
pljana razli~itih nacionalnosti; Vilhelem fon Humbolt, koji je bio svedok
njihove emancipacije kroz Francusku revoluciju, primetio je da su Jevreji
gubili svoju univerzalnost kada su postajali Francuzi;15 i kona~no Fridrih
Ni~e, koji je, zga|en Bizmarkovim Nema~kim rajhom, skovao izraz “do-
bar Evropljanin”, koji mu je omogu}io ta~nu procenu zna~ajne uloge Jev-
reja u evropskoj istoriji i pomo}u kojeg je izbegao pad u zamku jeftinog fi-
losemitizma ili u popovanje o “progresivnim te`njama”.

Ova procena, iako sasvim ta~na u spoljnom opisu pojave, previ|a najoz-
biljniji paradoks ugra|en u ~udnu politi~ku istoriju Jevreja. Od svih evrop-
skih naroda Jevreji su jedini bili bez sopstvene dr`ave i upravo su iz tog
razloga bili toliko `eljni i toliko podlo`ni savezima i vladama i dr`avama
kao takvim, ma {ta da su te dr`ave ili vlade predstavljale. S druge strane,
Jevreji nisu imali politi~ku tradiciju ili iskustvo i bili su malo svesni na-
petosti izme|u dru{tva i dr`ave kao i o~iglednih rizika i potencijala mo}i
svoje nove uloge. Ono malo znanja ili tradicionalne prakse {to su doneli u
politiku vodilo je poreklo prvo iz Rimskog carstva, gde su ih {titili, da tako
ka`emo, rimski vojnici i kasnije, u srednjem veku, kada su tra`ili i dobili
za{titu dalekih vladarskih i crkvenih vlasti od stanovni{tva i lokalne up-
rave. Iz ovih iskustava oni su nekako izvukli zaklju~ak da vlast, posebno
visoka vlast, njih favorizuje i da su ni`i ~inovnici, a posebno obi~an narod,
opasni. Ovu je predrasudu, koja iskazuje savr{enu istorijsku istinu, ali vi{e
ne odgovara novim okolnostima, delila ve}ina Jevreja i ona je bila tako
duboko ukorenjena i nesvesna kao {to su i nejevreji obi~no prihvatali od-
govaraju}e predrasude o Jevrejima.
Istorija odnosa izme|u Jevreja i vladara bogata je primerima kako su br-
zo jevrejski bankari prebacivali svoju privr`enost od jedne vlade do druge
~ak i posle revolucionarnih promena. Francuskim Rot{ildovima je 1848.
trebalo samo dvadeset i ~etri sata da prenesu svoje usluge sa vlade Luja
Filipa na novu francusku republiku koja je bila kratkog veka i ponovo na

15 Wilhelm von Humboldt, Tagebücher, priredio Leitzmann, Berlin, 1916-1918, I, 475. –


^lanak “Juif” iz Encyclopédie, 1751-1765, tom IX, koji je verovatno napisao Didro: “Tako
raspr{eni u na{e vreme... (Jevreji) su postali instrumenti komunikacije me|u najudaljenijim
zemljama. Oni su kao zupci i ekseri u velikoj gra|evini potrebni da sastave i dr`e na okupu
sve druge delove.”
24 ANTISEMITIZAM

Napoleona III. Isti se proces ponovio, malo sporije, posle pada Drugog
carstva i uspostavljanja Tre}e republike. U Nema~koj tu iznenadnu i laku
promenu oli~avaju, posle revolucije 1918, finansijska politika Vartburgo-
vih sa jedne strane, i promenljive politi~ke ambicije Valtera Ratenaua, s
druge.16
U ovaj tip pona{anja ume{alo se vi{e od prostog bur`oaskog obrasca ko-
ji uvek podrazumeva da nema ni~eg uspe{nijeg od uspeha.17 Da su Jevreji
bili bur`uji u uobi~ajenom smislu re~i, mo`da bi pravilno procenili iz-
vanredne mogu}nosti mo}i svojih novih funkcija i bar bi poku{ali da igra-
ju tu izmi{ljenu ulogu tajne svetske mo}i koja sastavlja i obara vlade,
ulogu koju su im antisemiti ionako pripisivali. To je, me|utim, najmanje
istina. Jevreji, bez poznavanja vlasti i nezainteresovani za nju, nikad nisu
mislili da sprovedu vi{e od blagog pritiska u sporedne svrhe samoodbrane.
Taj nedostatak ambicije su kasnije o{tro zamerili asimilovaniji sinovi
jevrejskih bankara i biznismena. Dok su neki od njih sanjali, kao Dizraeli,
o tajnom jevrejskom dru{tvu kome bi mogli da pripadaju a koje nikad nije
postojalo, drugi, kao Ratenau, koji su bili bolje informisani, u`ivali su u
poluantisemitskim tiradama protiv bogatih trgovaca koji nisu imali ni vlast
ni dru{tveni polo`aj.
Tu nevinost nikad nisu sasvim razumeli nejevrejski dr`avnici ili is-
tori~ari. S druge strane, jevrejski predstavnici ili pisci su potcenjivali uz-
dr`anost Jevreja od vlasti tako da su je jedva ikad spominjali osim {to su
izra`avali iznena|enje zbog apsurdne sumnje uperene protiv njih. U
memoarima dr`avnika iz pro{log veka mnoge primedbe ostavljaju utisak
da ne}e biti rata jer ga Rot{ild u Londonu ili Parizu ili Be~u ne `eli. ^ak i
tako trezven i pouzdan istori~ar kao J. H. Hobson mogao je da izjavi ~ak
1905: “Da li iko ozbiljno pretpostavlja da ijedna evropska dr`ava mo`e da
povede rat ili da mo`e da se raspi{e veliki dr`avni zajam ako se ku}a
Rot{ild i oni koji su sa njima povezani namrgode na to?”18 Ovaj pogre{an
sud zabavan je po svojoj naivnoj pretpostavci da su oni svi kao jedan, po-
put Meternihovog iskrenog verovanja da “ku}a Rot{ild u Francuskoj igra
ve}u ulogu nego ijedna strana vlada”, ili njegovo samouvereno predska-
zanje be~kim Rot{ildovima neposredno pre revolucije u Austriji 1848:
16 Valter Ratenau, ministar spoljnih poslova Vajmarske republike 1921. i jedan od istaknu-
tih predstavnika nove volje Nema~ke za demokratiju proklamovao je tek 1917. svoja “dubo-
ka monarhisti~ka uverenja”, prema kojima samo “pomazani”, i nijedan “skorojevi} kome se
posre}ila karijera” ne mo`e da vodi zemlju. Vidi Von kommenden Dingen, 1917, p. 247.
17 Ovaj bur`oaski obrazac, me|utim, ne treba zaboraviti. Kad bi on bio samo stvar li~nih
motiva i obrazaca pona{anja, metode ku}e Rot{ild ne bi se svakako mnogo razlikovale od
metoda njihovih nejevrejskih kolega. Na primer, Napoleonov bankar, Uvrar, po{to je priba-
vio finansije za Napoleonov stodnevni rat, odmah je ponudio svoje usluge Burbonima koji su
se borili za povratak.
18 J. H. Hobson, Imperialism, 1905, p. 57. nerevidirano izdanje iz 1938.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 25

“Ako ja treba da propadnem, i vi }ete sa mnom.” Istina je zapravo da su


Rot{ildovi imali isto tako malo politi~kih ideja kao i drugi jevrejski ban-
kari o tome {ta `ele da izvedu u Francuskoj, da zapravo nisu imali nikakvu
jasnu svrhu koja bi ~ak i iz daleka nagove{tavala rat. Naprotiv, kao i drugi
Jevreji, oni se nikada nisu udru`ivali sa nekom posebnom vladom, ve}
radije sa vladama, sa vla{}u kao takvom. Ako su u to vreme i kasnije po-
kazivali primetnu naklonost prema monarhijama a protiv republika, to je
bilo samo zato {to su oni ispravno sumnjali da su republike zasnovane na
ve}em stepenu narodne volje, kojoj instiktivno nisu verovali.
Koliko je duboko jevrejska sudbina bila u dr`avi, a koliko je bilo fan-
tasti~no njihovo nepoznavanje aktuelnog stanja u Evropi, iza{lo je na vi-
delo poslednjih godina Vajmarske republike kada su se Jevreji, ve} s raz-
logom upla{eni za budu}nost, oku{ali u politici. Uz pomo} nekolicine ne-
jevreja oni su tada osnovali partiju srednje klase koju su nazvali “Dr`avna
partija” (Staatspartei), ~ije je i samo ime protivre~no. Bili su toliko naivno
uvereni da njihova “partija”, zami{ljena da ih reprezentuje u politi~koj i
socijalnoj borbi, treba da bude sama dr`ava da im ceo odnos partije prema
dr`avi nikada nije postao jasan. Da se iko potrudio da uzme ozbiljno ovu
partiju uva`ene gospode koji se nisu snalazili, mogao je jedino da zaklju~i
da je lojalnost po svaku cenu fasada iza koje zlokobne snage pletu zaveru
da preuzmu dr`avu.
Ba{ kao {to su potpuno ignorisali sve ve}u napetost izme|u dr`ave i
dru{tva, Jevreji su poslednji postali svesni da su ih okolnosti nagnale u
sredi{te sukoba. Tako nisu nikada znali kako da procene atisemitizam, ili,
jo{ bolje, nikada nisu raspoznavali momenat kada se dru{tvena diskrimi-
nacija pretvarala u politi~ki argument. Za vi{e od sto godina antisemitizam
je polagano i postepeno kr~io sebi put u skoro svim dru{tvenim slojevima
u skoro svim evropskim dr`avama dok nije iznenada izronio kao predmet
o kome se mo`e posti}i skoro jedinstveno mi{ljenje. Zakon po kome se
odvijao ovaj proces bio je jednostavan: svaka klasa koja je do{la u sukob
sa dr`avom kao takvom postala je antisemitska jer je izgledalo da su
Jevreji jedina dru{tvena grupa koja predstavlja dr`avu. A jedina klasa koja
se pokazala skoro imuna na antisemitsku propagandu bili su radnici koji,
uvu~eni u klasnu borbu i opremljeni marksisti~kim tuma~enjem istorije,
nikada nisu do{li u direktan konflikt sa dr`avom, ve} jedino sa drugom
dru{tvenom klasom, bur`oazijom, koju Jevreji svakako nisu predstavljali i
~iji zna~ajan deo nikada nisu bili.

Politi~ka emancipacija Jevreja u nekim dr`avama na kraju osamnaestog


veka i diskusija o tome u ostalim delovima Srednje i Zapadne Evrope re-
zultirala je pre svega odlu~nom promenom u njihovom stavu prema dr-
`avi, koja je nekako bila simbolizovana usponom ku}e Rot{ild. Nova poli-
26 ANTISEMITIZAM

tika ovih dvorskih Jevreja, koji su prvi postali sasvim razvijeni dr`avni
bankari, iza{la je na videlo onda kad se oni vi{e nisu zadovoljavali time da
slu`e jednog odre|enog kneza ili vladu putem svojih me|unarodnih veza
sa dvorskim Jevrejima u drugim dr`avama, ve} su odlu~ili da se postave
internacionalno i da istovremeno i konkurentno slu`e vladama Nema~ke,
Francuske, Velike Britanije, Italije i Austrije. Ovaj ne~uveni kurs bio je u
velikoj meri reakcija Rot{ildovih na opasnosti stvarne emancipacije, koja
je, zajedno sa jednako{}u, pretila da nacionalizuje jevrejske zajednice nji-
hovih zemalja i da razori same me|uevropske prednosti na kojima su
po~ivale pozicije evropskih bankara. Stari Majer Am{el Rot{ild, osniva~
ove ku}e, mora da je shvatio da me|uevropski status Jevreja nije vi{e
bezbedan i da je bolje da poku{a da ostvari ovu jedinstvenu internacional-
nu poziciju u svojoj sopstvenoj porodici. Postavljanje pet sinova u pet fi-
nansijskih prestonica Evrope – Frankfurt, Pariz, London, Napulj i Be~ – je
bio njegov ingeniozni izlaz iz zbunjuju}e emancipacije Jevreja.19
Rot{ildovi su zapo~eli svoju spektakularnu karijeru kao finansijske slu-
ge izbornog kneza iz Esena, jednog od izuzetnih zajmodavaca svoga vre-
mena, koji ih je nau~io poslovanju i pribavio im mnoge svoje mu{terije.
Njihova je velika prednost bila {to su `iveli u Frankfurtu, jedinom velikom
urbanom centru iz koga Jevreji nisu nikada bili proterivani i gde su po-
~etkom devetnaestog veka ~inili blizu 10 posto gradskog stanovni{tva.
Rot{ildovi su po~eli kao dvorski Jevreji, ni pod jurisdikcijom kneza niti
slobodnog grada ve} direktno pod vla{}u dalekog be~kog cara. Oni su ta-
ko kombinovali sve prednosti jevrejskog statusa iz srednjeg veka sa pred-
nostima svoga vremena i bili su mnogo manje zavisni od plemstva i drugih
lokalnih vlasti nego iko od ostalih dvorskih Jevreja. Kasnije finansijske
radnje ove ku}e, ogromno bogatstvo koje su nagomilali i njihova jo{ ve}a
simboli~na slava od po~etka devetnaestog veka dovoljno je poznata.20 Na
scenu velikog biznisa su u{li tokom poslednjih godina napoleonskih rato-
va kada je – od 1811. do 1816 – skoro polovina engleskih subvencija kon-
tinentalnim silama prolazila kroz njihove ruke. Kada su, posle Napoleo-
novog poraza, kontinentu svuda bile potrebne velike vladine povlastice za
reorganizaciju svojih dr`avnih ma{ina i za uzdizanje finansijskih struktura
prema modelu Engleske banke, Rot{ildovi su skoro u`ivali monopol u
rukovanju dr`avnim zajmovima. To je trajalo tokom tri generacije i u tom
vremenu oni su uspeli da poraze sve jevrejske i nejevrejske takmace na
19 Koliko su dobro Rot{ildovi bili svesni izvora svoje snage pokazuje se u njihovom ra-
nom ku}nom zakonu prema kome se k}erke i njihovi mu`evi isklju~uju iz poslova ku}e. De-
vojke su mogle, a posle 1871. su ~ak podsticane, da se udaju u nejevrejsku aristokratiju;
mu{ki potomci morali su da se `ene isklju~ivo jevrejskim devojkama i ako je mogu}e (u pr-
voj generaciji to je bio redovan slu~aj) ~lanicama porodice.
20 Vidi posebno Egon Cesar Conte Corti, The Rise of the House of Rothschild, New York,
1927.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 27

tom polju. “Ku}a Rot{ild je postala”, kao {to je rekao Kapfigu21, “glavni
trezor Svete alijanse”.
Me|unarodno utemeljenje ku}e Rot{ild i njen iznenadni uspon iznad
svih jevrejskih bankara promenio je celu strukturu jevrejskog dr`avnog
biznisa. Pro{lo je vreme slu~ajnog razvoja, neplaniranog i neorganizo-
vanog, kada su se pojedini Jevreji, dovoljno pronicljivi da iskoriste pred-
nost jedinstvene prilike, ~esto uspinjali do vrhova velikog bogatstva i
padali na dno siroma{tva samo u toku jednog ljudskog veka; kada je takva
sre}a jedva dodirivala sudbinu jevrejskog naroda kao celine, osim utoliko
{to su se takvi Jevreji ponekad pona{ali kao za{titnici ili apelovali u korist
dalekih zajednica; kada, bez obzira kako su brojni bili bogati pozajmlji-
va~i novca ili kako su uticajni bili pojedini dvorski Jevreji, nije bilo znaka
napretka neke ~vrsto odre|ene jevrejske grupe koja bi kolektivno u`ivala
posebne privilegije i vr{ila posebne usluge. Upravo je Rot{ildov monopol
na izdavanje dr`avnih zajmova omogu}io i u~inio potrebnim da se privu~e
{iri jevrejski kapital, usmeri veliki procenat jevrejskog bogatstva u kanale
dr`avnog biznisa i tako stvori prirodna osnova za novo me|uevropsko
okupljanje srednje i zapadnoevropske jevrejske zajednice. Ono {to je u
sedamnaestom i osamnaestom veku bila neorganizovana veza izme|u po-
jedinih Jevreja iz razli~itih zemalja, sada je postalo sistemati~no raspola-
ganje ovim ra{trkanim kapacitetima jedne firme fizi~ki prisutne u svim
va`nim evropskim glavnim gradovima, u stalnom dodiru sa svim delovi-
ma jevrejskog naroda, koja je posedovala sve va`ne informacije i sve mo-
gu}nosti za organizaciju.22
Ekskluzivna pozicija ku}e Rot{ild zamenila je u jevrejskom svetu do
izvesne mere stare spone religiozne i duhovne tradicije, ~ije je postepeno
slabljenje pod uticajem zapadne kulture zapretilo prvi put samom posto-
janju jevrejskog naroda. I za spoljni svet je ta jedna porodica postala sim-
bol delatne stvarnosti jevrejskog internacionalizma u svetu nacionalnih
dr`ava i nacionalno organizovanih naroda. Gde je, zaista, bilo boljeg do-
kaza za fantasti~nu zamisao o jevrejskoj svetskoj vladavini nego u toj po-
rodici koja je imala nacionalnost pet razli~itih dr`ava, svuda istaknuta, ko-
ja je blisko sara|ivala sa najmanje tri vlade (francuskom, austrijskom i bri-
tanskom) ~iji ~esti sukobi nisu ni za trenutak uzdrmali solidarnost interesa
njihovih dr`avnih bankara? Nijedna propaganda nije mogla da stvori efek-
tniji simbol u politi~ke svrhe od same stvarnosti.
Popularno shvatanje da su Jevreji – za razliku od drugih naroda – pove-
zani navodno te{njim krvnim vezama i porodi~nim sponama, pothranji-
21 Capefigue, op. cit.
22 Nikada nije bilo mogu}e utvrditi do kog stepena su Rot{ildovi koristili kapital drugih
Jevreja za sopstvene poslovne transakcije i koliko je daleko i{la njihova kontrola nad
bankarima Jevrejima. Porodica nikada nije dozvolila nijednom nau~niku da radi u njenim
arhivima.
28 ANTISEMITIZAM

vala je u velikoj meri realnost ove jedne porodice koja je ve{ta~ki pred-
stavljala sav ekonomski i politi~ki zna~aj jevrejskog naroda. Kobna posle-
dica je bilo to da kada su, iz razloga koji nemaju veze sa jevrejskim pita-
njem, rasni problemi do{li u prvi plan politi~ke scene, Jevreji su se odjed-
nom uklapali u sve ideologije i sve doktrine koje su ljude odre|ivale po kr-
vnim vezama i porodi~nim karakteristikama.
Jo{ jedna, manje slu~ajna ~injenica uklapa se u tu sliku. U o~uvanju jev-
rejskog naroda porodica je odigrala mnogo ve}u ulogu nego i u jednoj dru-
goj zapadnoj dr`avnoj ili dru{tvenoj zajednici osim u plemstvu. Porodi~ne
veze su bile me|u najmo}nijim i najtvrdoglavijim elementima kojima se
jevrejski narod odupirao asimilaciji i raspadu. Kao {to je evropsko plemst-
vo na zalasku oja~alo svoje brakove i ku}ne zakone, tako je cela zapadna
jevrejska zajednica postala porodi~no svesnija u vekovima svog duhovnog
i religioznog raspada. Bez stare nade u mesijansko iskupljenje i bez ~vr-
stog tla tradicionalnog stava ve}ine, zapadna jevrejska zajednica postala je
isuvi{e svesna ~injenice da je njen opstanak postignut u tu|oj i ~esto nepri-
jateljski nastrojenoj sredini. Po~eli su da gledaju na porodi~ni krug kao na
neku vrstu poslednjeg upori{ta i da se prema ~lanovima svoje grupe po-
na{aju kao prema ~lanovima velike porodice. Drugim re~ima, antisemits-
ka slika jevrejskog naroda kao porodice tesno povezane krvnim vezama
ima ne{to zajedni~ko sa slikom koju su Jevreji imali sami o sebi.
Ova je situacija bila va`an ~inilac u ranom usponu i postojanom ja~anju
antisemitizma u devetnaestom veku. Koja }e se grupa ljudi okrenuti anti-
semitizmu u odre|enoj zemlji u odre|enom istorijskom trenutku isklju-
~ivo je zavisilo od op{te situacije koja ih je pripremala na `estoko nepri-
jateljstvo prema vladama. Ali zna~ajna sli~nost u argumentima i predsta-
vama koja je vi{e puta spontano proizvedena, bila je u bliskoj vezi sa isti-
nom koju je izopa~avala. Uvek imamo Jevreje predstavljene kao me|una-
rodnu trgovinsku organizaciju, po celom svetu ra{iren porodi~ni koncern
sa svuda identi~nim interesima, tajnu silu iza prestola koja degradira sve
vidljive vlade u puke fasade ili u marionete ~ije konce ona vu~e iza scene.
Zbog njihovih bliskih odnosa sa izvorima dr`avne vlasti, Jevreje su nei-
zbe`no identifikovali sa vla{}u, a zbog njihove uzdr`anosti od dru{tva i
usredsre|enosti na uzak porodi~ni krug, neprestano su ih sumnji~ili da
rade na razaranju svih dru{tvenih struktura.

II: Rani antisemitizam

O^IGLEDNO JE PRAVILO, iako se ~esto zaboravlja, da antijevrejska ose}a-


nja sti~u politi~ku va`nost samo onda kad se mogu kombinovati sa glav-
nim politi~kim problemima ili kad grupni jevrejski interes do|e u otvoreni
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 29

sukob sa vode}om klasom u dru{tvu. Moderni antisemitizam, kao {to zna-


mo iz zemalja Srednje i Zapadne Evrope, imao je vi{e politi~ke nego eko-
nomske uzroke, dok su komplikovani klasni uslovi stvarali `estoku
mr`nju naroda u Poljskoj i Rumuniji. Tamo je, zahvaljuju}i nesposobnosti
vlada da re{e zemlji{no pitanje i da nacionalnoj dr`avi daju minimum jed-
nakosti oslobo|enjem seljaka, feudalno plemstvo uspelo ne samo da
sa~uva politi~ku nadmo} ve} i da spre~i uspon obi~ne srednje klase. Jevre-
ji u tim zemljama, jaki u broju a slabi u svemu ostalom, naizgled su ispu-
njavali neke funkcije srednje klase jer su uglavnom oni dr`ali radnje i tr-
govinu i zato {to su kao grupa stajali izme|u krupnih zemljoposednika i
klase bezemlja{a. Mali posednici, me|utim, mogu da postoje u feudalnoj
kao i u kapitalisti~koj ekonomiji. Jevreji su, ovde kao i svuda, bili nespo-
sobni ili nevoljni da se razvijaju du` linija industrijskog kapitalizma, tako
da je kona~an rezultat njihovog delanja bila rasuta, neefikasna organizaci-
ja potro{nje bez odgovaraju}eg sistema proizvodnje. Jevrejski poslovi bili
su prepreka normalnom kapitalisti~kom razvoju jer je izgledalo da su Je-
vreji jedini od kojih se mo`e o~ekivati ekonomski napredak iako oni nisu
bili u stanju da ta o~ekivanja ispune. Zbog njihovog nastupa ~inilo se da su
jevrejski interesi u sukobu sa onim delovima stanovni{tva iz kojih se ina~e
razvijala srednja klasa. Vlade su, s druge strane, mlako poku{avale da pod-
staknu srednju klasu a da ne ukinu plemstvo i krupne posednike. Jedini
njihov ozbiljan poku{aj bila je ekonomska likvidacija Jevreja – delom kao
ustupak javnom mnjenju, a delom zbog toga {to su Jevreji jo{ uvek bili
deo starog feudalnog poretka. Vekovima su Jevreji bili posrednici izme|u
plemstva i selja{tva; sada su formirali srednju klasu ali nisu ispunjavali
njene proizvodne funkcije i zaista su bili jedan od elemenata koji su stajali
na putu industrijalizaciji i kapitalizaciji.23 Ti isto~noevropski uslovi, me-
|utim, iako su ~inili su{tinu pitanja jevrejskih masa, nisu mnogo zna~ajni
u na{em kontekstu. Njihov politi~ki zna~aj bio je ograni~en na zaostale
zemlje gde je uobi~ajena mr`nja prema Jevrejima bila neupotrebljiva kao
oru`je u posebne svrhe.
Antisemitizam je prvo buknuo u Pruskoj odmah posle Napoleonovog
poraza 1807, kada su “reformisti” tako promenili politi~ku strukturu da je
plemstvo izgubilo svoje privilegije a srednja klasa dobijala priliku da
razvija svoju slobodu. Ova reforma, “revolucija odozdo”, preobrazila je
polufeudalnu strukturu pruskog prosve}enog despotizma u manje ili vi{e
modernu nacionalnu dr`avu ~ija je poslednja stepenica bilo stvaranje ne-
ma~kog Rajha 1871.

23 James Parkes, The Emergence of the Jewish Problem, 1878-1939, 1946, kratko i bez
predrasuda raspravlja o ovim uslovima, u poglavljima IV i VI.
30 ANTISEMITIZAM

Iako su berlinski bankari toga vremena ve}inom bili Jevreji, pruske re-
forme nisu tra`ile nikakvu zna~ajnu finansijsku pomo} od njih. Otvorene
simpatije pruskih reformatora, njihova odbrana jevrejske emancipacije,
bile su posledica nove jednakosti svih gra|ana, ukidanja privilegija i
uvo|enja slobodne trgovine. Nisu bili zainteresovani za o~uvanje Jevreja
kao Jevreja za posebne svrhe. Njihov odgovor na primedbu da bi u uslovi-
ma jednakosti “Jevreji mogli prestati da postoje” bio je uvek: “Neka. [ta
se to ti~e vlade koja tra`i samo da oni postanu dobri gra|ani?”24 Emanci-
pacija je, {tavi{e, bila relativno neofanzivna jer je Pruska upravo izgubila
isto~ne pokrajine gde je `ivelo brojno i siroma{no jevrejsko stanovni{tvo.
Odluka o emancipaciji iz 1812. odnosila se samo na one bogate i korisne
grupe Jevreja koje su ve} bile privilegovane najve}im gra|anskim pravi-
ma i koje bi op{tim ukidanjem privilegija pretrpele velike {tete u gra|an-
skom statusu. Za te grupe emancipacija nije zna~ila mnogo vi{e od op{teg
javnog potvr|ivanja status quo-a.
Ali simpatije pruskih reformatora prema Jevrejima bile su vi{e nego lo-
gi~na posledica njihovih op{tih politi~kih te`nji. Kada je, skoro deceniju
kasnije i u sred novog talasa antisemitizma, Vilhelm fon Humbolt izjavio:
“Ja volim Jevreje zaista samo en masse; en détail ja ih radije izbega-
vam,”25 on je naravno stajao u otvorenoj opoziciji prema preovla|uju}oj
modi koja je Jevreje favorizovala pojedina~no, a prezirala ih kao narod.
Kao pravi demokrata, on je `eleo da oslobodi potla~eni narod, a ne da deli
privilegije pojedincima. Ali takav je pogled tako|e bio u tradiciji starih
pruskih ~inovnika, za koje znamo da su tokom celog osamnaestog veka
dosledno radili na pobolj{anju uslova `ivota i unapre|enju obrazovanja za
Jevreje. Njihova podr{ka nije bila motivisana samo ekonomskim ili dr-
`avnim razlozima, ve} prirodnom simpatijom prema jedinoj dru{tvenoj
grupi koja je tako|e stajala izvan dru{tvene zajednice a u okviru dr`ave,
iako iz potpuno druga~ijih razloga. Stvaranje gra|anske slu`be, ~ija je lo-
jalnost pripadala dr`avi i koja je bila nezavisna od promena u vladi, kida-
lo je njene klasne veze, ali je bilo i jedno od izvanrednih dostignu}a stare
pruske dr`ave. Ti su ~inovnici bili najva`nija grupa u Pruskoj osamnaes-
tog veka i stvarni prethodnici reformatora; oni su ostali stub dr`avne ma-
{inerije kroz ceo devetnaesti vek iako su izgubili mnogo od svoga uticaja
na plemstvo posle Be~kog kongresa.26
24 Christian Wilhelm Dohm, Uber die bürgerliche Verbesserung der Juden, Berlin i Stet-
tin, 1781, I, 174.
25 Wilhelm und Caroline von Humboldt in ihren Briefen, 1900, V, 236.
26 Odli~an opis tih civilnih slu`benika koji nisu bili su{tinski razli~iti u raznim zemljama,
nalazi se u Henry Pirenne, A History of Europe from the Invasions to the XVI century, Lon-
don, 1939, pp. 361-362: “Bez klasnih predrasuda i s neprijateljstvom prema privilegijama
velikih plemi}a koji su ih prezirali... kroz njih nije govorio kralj, ve} anonimna monarhija,
nadre|ena svemu, podvrgavaju}i sve svojoj mo}i.”
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 31

Kroz dr`anje reformatora i naro~ito kroz proglas o emancipaciji 1812,


posebni interesi dr`ave u vezi sa Jevrejima po~eli su da se manifestuju na
~udan na~in. Nestalo je staro iskreno uverenje o njihovoj koristi kao Jevre-
ja (kada je ~uo za masovno pokr{tavanje Jevreja Fridrih II Pruski je
uzviknuo: “Nadam se da ne}e u~initi tako |avolju stvar!”).27 Emancipa-
cija je data u ime principa i bilo kakva aluzija na usluge Jevreja bila bi sve-
togr|e po mentalitetu toga vremena. Posebne okolnosti koji su dovele do
emancipacije, iako dobro poznate svima kojih se to ticalo, sada su se skri-
vale kao velika i stra{na tajna. Sam proglas, s druge strane, shva}en je kao
poslednje i u izvesnom smislu najsjajnije dostignu}e preobra`aja od feu-
dalne u nacionalnu dr`avu i dru{tvo u kome ubudu}e ne}e biti bilo kakvih
privilegija.
Jedna od reakcija ogor~enog plemstva, klase koja je najja~e pogo|ena,
bila je i iznenadna i neo~ekivana provala antisemitizma. Njihov najjasniji
govornik, Ludvig fon der Marvic (koji se isticao me|u osniva~ima konzer-
vativne ideologije), podneo je duga~ku peticiju vladi u kojoj je rekao da }e
Jevreji sada biti jedina grupa koja }e u`ivati posebne prednosti, kritikuju}i
pri tom “preobra`aj stare pruske dr`ave, koja je ulivala strahopo{tovanje,
u jevrejsku dr`avu `eljnu novotarija”. Politi~ki napad pratio je dru{tveni
bojkot koji je skoro preko no}i promenio lice berlinskog dru{tva. Jer aris-
tokrati su bili me|u prvima koji su proslavili na prelasku veka ove salone
jevrejskih doma}ica, gde se na kratko vreme susrelo istinski me{ovito
dru{tvo. To je do izvesnog stepena ta~no, ovo odsustvo predrasuda bilo je
rezultat usluga koje su pru`ali jevrejski zajmodavci, vekovima isklju~i-
vani iz svih velikih poslovnih transakcija, a svoju jedinu mogu}nost na{li
su u ekonomski neproduktivnim i bezna~ajnim ali dru{tveno va`nim po-
zajmicama onim ljudima koji su imali sklonost da `ive iznad svojih mo-
gu}nosti. U svakom slu~aju, zna~ajno je da su dru{tvene veze opstale kada
su apsolutne monarhije sa ve}im finansijskim mogu}nostima uspostavile
posao kroz privatne zajmove, ~ime su pojedina~ni mali dvorski Jevreji
postali stvar pro{losti. Prirodni otpor koji jedan plemi} mo`da ima prema
gubljenju vrednih izvora pomo}i u hitnim situacijama naveo je njega da
pre po`eli da se o`eni jevrejskom devojkom iz bogate porodice nego da
mrzi jevrejski narod.
Provala plemi}kog antisemitizma nije bila ni rezultat bli`eg kontakta
izme|u Jevreja i plemstva. Naprotiv, i jednima i drugima je bilo zajed-
ni~ko instinktivno odbijanje novih vrednosti srednje klase i klase sli~nog
porekla. U jevrejskim kao i u plemi}kim porodicama pojedinac se smatrao
prvenstveno ~lanom porodice; njegove je obaveze na prvom mestu
odre|ivala porodica koja je pevazilazila `ivot i va`nost pojedinca. Obe su

27 Vidi Kleines Jahrbuch des Nützlichen und Angenehmen für Israeliten, 1847.
32 ANTISEMITIZAM

bile nenacionalne i me|uevropske i svaka je razumela na~in `ivota one


druge, u kome je nacionalna privr`enost bila drugorazredna u odnosu na
lojalnost prema porodici, naj~e{}e razasutoj po celoj Evropi. I jedni i dru-
gi su sada{njost poimali tek kao kariku u lancu pro{lih i budu}ih generaci-
ja. Antijevrejski liberalni pisci nisu propu{tali priliku da istaknu tu ~udnu
sli~nost principa i zaklju~ilii su da se plemstva mogu re{iti samo ako se pr-
vo re{e Jevreja, i to ne zbog njihovih finansijskih veza, ve} zato {to su i
Jevreje i plemstvo smatrali preprekom istinskom razvoju te “uro|ene
li~nosti”, te ideologije samopo{tovanja koju je liberalna srednja klasa ko-
ristila u borbi protiv koncepcije ro|enja, porodice i nasle|a.
Zbog tih projevrejskih ~inilaca sve je dobilo ve}i zna~aj, tako da su ple-
mi}i otpo~eli dugu liniju antisemitske politi~ke argumentacije. Ni
ekonomske veze niti dru{tvena bliskost nisu imale nikakvu te`inu u si-
tuaciji u kojoj se plemstvo otvoreno suprotstavlja egalitarnoj nacionalnoj
dr`avi. Dru{tveno, napad na dr`avu identifikovao je Jevreje sa vladom;
uprkos tome {to je srednja klasa, ekonomski i dru{tveno, imala stvarne ko-
risti od reforme, Jevreji su bili `estoko optu`eni i ispa{tali su staru izo-
laciju prezrenjem.
Posle Be~kog kongresa, kada je nakon dugih decenija tihe reakcije pod
Svetom alijansom prusko plemstvo povratilo mnogo od svog uticaja na
dr`avu i ~ak privremeno postalo va`nije nego {to je ikada bilo u osam-
naestom veku, aristokratski antisemitizam iznenada se pretvorio u blagu
diskriminaciju bez politi~kog zna~aja.28 U isto vreme, uz pomo} intelektu-
alaca-romanti~ara, konzervativizam je dostigao svoj puni razvoj kao jedna
od politi~kih ideologija koja je u Nema~koj poprimila veoma karakte-
risti~an, ingeniozno dvosmislen stav prema Jevrejima. Od tada pa nadalje
nacionalna dr`ava, opremljena konzervativnim argumentima, povukla je
jasnu liniju izme|u Jevreja koji su potrebni i po`eljni i onih koji to nisu.
Pod izgovorom su{tinski hri{}anskog karaktera dr`ave – {ta bi moglo biti
stranije prosve}enim despotima! – narastaju}a jevrejska inteligencija
mogla je biti otvoreno diskriminisana jer nije bilo povratka na poslove
bankara i biznismena. Ova vrsta diskriminacije, koja je poku{ala da za
Jevreje zatvori univerzitete time {to }e ih isklju~iti iz gra|anskih slu`bi,
imala je dvostruku prednost jer je pokazivala da nacionalna dr`ava vi{e
vrednuje posebne usluge nego jednakost i istovremeno spre~avala ili bar
odga|ala stvaranje nove grupe Jevreja, koji nisu bili ni od kakve o~igledne
koristi za dr`avu, a ~ak je izgledalo da }e biti asimilovani u dru{tvo.29 Ka-
28 Kada je pruska vlada podnela novi emancipacioni zakon pred Vereintige Landtage
1847, skoro svi ~lanovi visoke aristokratije su bili naklonjeni potpunoj jevrejskoj emanci-
paciji, vidi I. Elbogen, Geschichte der Juden in Deutchland, Berlin, 1935, p. 224.
29 Iz tog razloga su se pruski kraljevi toliko bavili najstro`im o~uvanjem jevrejskih
obi~aja i verskih rituala. Fridrih Vilhelm III je 1823. zabranio “i najmanje osavremenjivanje”
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 33

da je, osamdesetih godina, Bizmark do{ao u prili~nu nepriliku da {titi


Jevreje od [tekerove antisemitske propagande, on je rekao expressis ver-
bis da ho}e da protestuje samo protiv napada na “imu}nu jevrejsku zajed-
nicu... ~iji su interesi povezani sa o~uvanjem na{ih dr`avnih institucija” i
da se njegov prijatelj Blajhreder, pruski bankar, ne `ali na napade na
Jevreje uop{te (koje mora da je prevideo), ve} samo na bogate Jevreje.30
Prividna dvoli~nost sa kojom su vladini ~inovnici s jedne strane protes-
tovali protiv jednakosti (naro~ito protiv profesionalne jednakosti) za Je-
vreje, ili se kasnije pomalo `alili na jevrejski uticaj na {tampu a ipak im, s
druge strane, iskreno “`eleli dobro u svakom pogledu”,31 vi{e je odgova-
rala interesima dr`ave nego ranijem `aru reformatora. Najzad, Be~ki kon-
gres je povratio Pruskoj pokrajine gde su mase siroma{nih Jevreja `ivele
vekovima i niko osim nekoliko intelektualaca koji su sanjarili o Fran-
cuskoj revoluciji i pravima ~oveka nikada nije ni pomi{ljao da njima da
isti status kao njihovoj bogatoj bra}i – a ovi su svakako bili poslednji koji
bi zahtevali jednakost kojom mogu jedino da izgube.32 Oni su kao i svi
drugi znali da “svaka zakonska i politi~ka mera za emancipaciju Jevreja
mora obavezno da dovede do pogor{anja njihove gra|anske i dru{tvene
situacije.”33 I sami su bolje nego iko znali koliko njihova mo} zavisi od
pozicije i presti`a u jevrejskim zajednicama. Tako da su te{ko mogli da
prihvate ijednu drugu politiku osim da “nastoje da sebi pribave vi{e utica-
ja a da svoje sunarodnike ~uvaju u nacionalnoj izolaciji, pretvaraju}i se da
je ta izolacija deo njihove religije. Za{to?... Zato {to }e drugi jo{ vi{e zavi-
siti od njih, tako da ostale, kao unsere Leute, mogu da koriste samo mo}-
ni.”34 A u dvadesetom veku, kada je emancipacija prvi put bila svr{ena

a njegov naslednik, Fridrih Vilhelm IV, otvoreno je izjavio da “dr`ava ne sme u~initi ni{ta {to
bi produ`ilo stapanje Jevreja sa ostalim stanovnicima” njegovog kraljevstva. Elbogen, op.
cit., pp. 223, 234.
30 U pismu Kultursminister-u fon Putkameru u oktobru 1880. Vidi tako|e pismo Herberta
fon Bizmarka iz novembra 1880. Tidemanu. Oba pisma u Walter Frank, Hofprediger Adolf
Stoecker und die christlich-soziale Bewegung, 1928, pp. 304, 305.
31 August Varnhagen komentari{e izjavu Fridriha Vilhelma IV. “Kralja su pitali {ta name-
rava da radi sa Jevrejima. On je odgovorio: ’@elim im svako dobro, ali `elim da ose}aju da su
Jevreji’. Ove re~i su klju~ mnogo ~ega.” Tagebücher, Leipzig, 1861, II, 113.
32 Da }e se emancipacija Jevreja sprovesti protivno volji jevrejskih predstavnika bilo je
op{tepoznato u osamnaestom veku. Mirabo je raspravljao pred Assemblée Nationale 1789:
“Gospodo, da li zato {to Jevreji ne `ele da budu gra|ani, vi ih ne progla{avate gra|anima? U
vladi kakvu ste sada osnovali svi ljudi moraju biti ljudi; morate prognati sve one koji nisu ili
koji odbijaju da postanu ljudi.” Stav nema~kih Jevreja u ranom devetnaestom veku saop{ta-
va J. M. Jost, Neuere Geschichte der Israeliten. 1815-1845, Berlin, 1846. Band 10.
33 Adam Mueller (vidi Ausgewählte Abhandlungen, priredio J. Baxa, Jena, 1921, p. 215) u
pismu Meternihu 1815.
34 E. G. Paulus, Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen und Besserun-
gsmitteln, 1831.
34 ANTISEMITIZAM

~injenica za jevrejske mase, do{lo je do kona~nog nestanka mo}i privile-


govanih Jevreja.
Tako je uspostavljena savr{ena harmonija interesa izme|u mo}nih
Jevreja i dr`ave. Bogati Jevreji su `eleli i postigli kako kontrolu nad svo-
jim sunarodnicima tako i odvajanje od nejevrejskog dru{tva; dr`ava je mo-
gla da kombinuje politiku blagonaklonosti prema bogatim Jevrejima sa le-
galnom diskriminacijom prema jevrejskoj inteligenciji i ja~anjem dru-
{tvene podvojenosti, kako je izra`eno u konzervativnoj teoriji hri{}anske
su{tine dr`ave.
Dok je antisemitizam u plemstvu ostao bez politi~kih posledica i brzo
splasnuo u decenijama Svete alijanse, liberali i radikalni intelektualci su
nadahnuli i poveli novi talas antisemitizma odmah posle Be~kog kongre-
sa. Liberalna opozicija Meternihovom politi~kom re`imu na kontinentu i
o{tri napadi na reakcionarnu prusku vladu brzo su doveli do antisemitskih
ispada i prave poplave antijevrejskih pamfleta. Ba{ zato {to su bili mnogo
manje iskreni i otvoreni u opoziciji prema vladi nego {to je plemi} Marvic
bio deceniju ranije, oni su napadali Jevreje vi{e nego vladu. Zabrinuti ug-
lavnom zbog jednakih mogu}nosti i odbijaju}i pre svega svako o`ivlja-
vanje aristokratskih privilegija koje su im ograni~avale pristup dr`avnim
poslovima, uveli su u diskusiju razliku izme|u Jevrejina pojedinca, “na{e
bra}e”, i Jevreja kao grupe, razliku koja je od tada postala za{titni znak
levog antisemitizma. Iako nisu potpuno razumevali za{to i kako vlada u
svojoj prisilnoj nezavisnosti od dru{tva ~uva i {titi Jevreje kao odvojenu
grupu, oni su dovoljno dobro znali da tu postoji neki politi~ki osnov i da je
jevrejsko pitanje ne{to vi{e od problema Jevreja pojedina~no i ljudske to-
lerancije. Iskovali su nove nacionalisti~ke fraze “dr`ava u dr`avi” i “naci-
ja bez nacije”. Gre{e}i svakako u prvom delu, jer Jevreji nisu imali li~nih
politi~kih ambicija i bili su jedina dru{tvena grupa bezuslovno lojalna
dr`avi, u drugom su bili polovi~no u pravu, jer Jevreji, uzeti kao dru{tvena
a ne kao politi~ka zajednica, nisu zapravo ~inili posebnu grupu u okviru
nacije.35
U Pruskoj, iako ne u Austriji i u Francuskoj, ovaj radikalni antisemiti-
zam bio je skoro isto tako kratkotrajan i bez posledica kao ranije plemi}ki
antisemitizam. Radikali su bili sve obuzetiji liberalizmom srednje klase u
ekonomskom usponu, klase koja je dvadesetak godina kasnije na svojim
skup{tinama po celoj Nema~koj zahtevala jevrejsku emancipaciju i poli-
ti~ku jednakost. To je, me|utim, uspostavilo izvesnu teorijsku, pa ~ak i
knji`evnu tradiciju ~iji se uticaj ose}a u ~uvenim antijevrejskim spisima
mladog Marksa, koji je tako ~esto i nepravedno bio optu`ivan za antisemi-
35 Za ta~an i pouzdan prikaz nema~kog antisemitizma u devetnaestom veku vidi Walde-
mar Gurian, “Antisemitism in Modern Germany”, u Essay on Anti-Semitism, priredio K. S.
Pinson, 1946.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 35

tizam. To {to jedan Jevrejin, Karl Marks, mo`e da pi{e na isti na~in kao
ovi antijevrejski radikali, dokazuje jedino koliko je malo zajedni~kog ova
vrsta antisemitizma imala sa potpuno razvijenim antisemitizmom. Marksa
kao Jevrejina pojedinca, nisu mnogo zbunjivali ovi argumenti protiv “je-
vrejstva” kao i, na primer, Ni~ea sopstveni argumenti protiv Nema~ke.
Marks, istina je, u svojim kasnijim godinama nikada nije pisao ili izrekao
svoje mi{ljenje o jevrejskom pitanju; ali to jedva da ima veze sa nekakvom
temeljnom promenom njegove misli. Njegova isklju~iva preokupacija
dru{tvenim fenomenom klasne borbe, problemima kapitalisti~ke
proizvodnje u koju Jevreji nisu bili ume{ani niti kao kupci niti kao pro-
davci rada i njegovo krajnje prenebregavanje politi~kih pitanja automatski
ga je spre~ilo da dalje ispituje strukturu dr`ave, a time i ulogu Jevreja. Jak
uticaj marksizma na radni~ki pokret u Nema~koj jedan je od glavnih ra-
zloga {to su nema~ki revolucionarni pokreti pokazali tako malo znakova
antijevrejskog ose}anja.36 Jevreji su imali mali ili nikakav zna~aj u soci-
jalnim borbama tog vremena.
Po~eci modernog antisemitskog pokreta svuda datiraju od poslednje tre-
}ine devetnaestog veka. U Nema~koj je on jo{ jednom neo~ekivano nastao
me|u plemstvom, ~ija se opozicija prema dr`avi opet poja~ala preobra`a-
jem pruske monarhije u razvijenu nacionalnu dr`avu posle 1871. Bizmark,
stvarni osniva~ nema~kog Rajha, imao je stalne bliske odnose sa Jevreji-
ma otkad je postao premijer; sada su ga optu`ivali da zavisi od Jevreja i da
od njih prima mito. Njegov napor i delimi~an uspeh u osloba|anju vlade
od mnogih feudalnih ostataka izazvali su neizbe`an sukob sa aristokrati-
jom; ova je napadala Bizmarka ili kao nevinu `rtvu ili kao Blajhrederovog
pla}enog agenta. Odnos je zapravo bio sasvim suprotan: Blajhreder je ne-
sumnjivo bio visoko cenjeni i dobro pla}eni Bizmarkov agent.37
Feudalna aristokratija, me|utim, iako jo{ uvek dovoljno mo}na da uti~e
na javno mnjenje, nije u sebi bila ni dovoljno jaka niti dovoljno va`na da
povede pravi antisemitski pokret kao onaj koji je po~eo osamdesetih godi-
na. Njen glasnogovornik, dvorski kapelan [teker, sin roditelja iz ni`e sred-
nje klase, bio je mnogo manje nadaren predstavnik konzervativnih intere-
sa nego njegovi prethodnici, romanti~ni intelektualci koji su formulisali
glavne te`nje konzervativne ideologije pedesetak godina ranije. [tavi{e,
on nije otkrio korist antisemitske propagande putem prakti~nih ili teorij-
skih razmatranja, ve} slu~ajno, kada je uz pomo} velikog demago{kog ta-
36 Jedini levi~arski nema~ki antisemita od nekakvog zna~aja bio je E. Duering koji je
smislio konfuzno naturalisti~ko obja{njenje “jevrejske rase” u svom Die Judenfrage als
Frage der Rassenschädlichkeit für Existenz, Sitte und Cultur der Völker mit einer welt-
geschichtlichen Antwort, 1880.
37 Za antisemitske napade na Bizmarka vidi Kurt Wawrzinek, Die Entstehung der
deutschen Antisemitenpartien. 1873-1890, Historische Studien, Heft 168, 1927.
36 ANTISEMITIZAM

lenta otkrio da je ona veoma korisna za popunjavanje ina~e praznih mesta.


Ali on ne samo da nije razumeo sopstveni iznenadni uspeh; kao dvorski
kapelan i slu`benik i kraljevske porodice i vlade, on jedva da je bio u pozi-
ciji da ga valjano iskoristi. Njegova entuzijasti~na publika sastojala se
isklju~ivo od pripadnika ni`e srednje klase, sitnih preduzetnika i trgovaca,
majstora i staromodnih zanatlija. A antijevrejska ose}anja ovih ljudi jo{
nisu bila, svakako ne isklju~ivo, motivisana sukobom sa dr`avom.

III: Prve antisemitske partije

ISTOVREMENOM PORASTU antisemitizma kao ozbiljnog politi~kog ~inioca


u Nema~koj, Austriji i Francuskoj poslednjih dvadeset godina devetnaes-
tog veka prethodio je niz finansijskih skandala i afera zbog prevara, ~iji je
glavni izvor bila prevelika proizvodnja gotovog kapitala. U Francuskoj su
ve}ina ~lanova Parlamenta i neverovatan broj vladinih slu`benika ubrzo
bili tako duboko ume{ani u prevare i mito da Tre}a republika nije nikad
mogla da povrati presti` koji je izgubila tokom prvih decenija postojanja;
u Austriji i Nema~koj plemstvo je bilo veoma kompromitovano. U sve tri
zemlje Jevreji su bili samo posrednici i nijedna jevrejska ku}a nije iza{la
sa trajnim bogatstvom iz prevara u Panamskoj aferi i u Gründungssch-
windel.
Ali, jo{ jedna grupa ljudi, pored plemi}a, vladinih oficira i Jevreja, bila
je upletena u ove fantasti~ne investicije koje su umesto obe}avaju}eg pro-
fita rezultirale neverovatnim gubicima. Ta se grupa uglavnom sastojala od
srednjih slojeva koji su sada iznenada postali antisemitski orijentisani. Oni
su bili mnogo ozbiljnije pogo|eni nego ijedna druga grupa: rizikovali su
male u{te|evine i bili trajno uni{teni. Bilo je va`nih razloga za njihovu
lakovernost. Kapitalisti~ka ekspanzija na doma}oj sceni nastojala je sve
vi{e da likvidira male posednike kojima je postalo pitanje `ivota ili smrti
da brzo uve}aju to malo {to imaju jer je pretila opasnost da sve izgube.
Postajali su svesni da }e, ako ne uspeju da se uzdignu u bur`oaziju, poto-
nuti u proletarijat. Decenije op{teg napretka zna~ajno su usporile ovaj raz-
voj (mada ga nisu spre~ili), tako da je njihova panika bila donekle preura-
njena. Kako je vreme odmicalo, strah ni`ih srednjih slojeva ta~no je odgo-
varao Marksovom predvi|anju njihovog brzog raspada.
Ni`i srednji slojevi ili sitna bur`oazija bili su potomci gilda zanatlija i tr-
govaca koji su vekovima bili za{ti}eni od rizika sistemom koji je konku-
renciju stavljao izvan zakona te su i u krajnjoj instanci bili pod za{titom
dr`ave. Stoga su se oni `alili na svoju nesre}u pod Man~esterskim siste-
mom, koji ih je izlo`io te{ko}ama konkurentskog dru{tva i li{io ih svih
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 37

posebnih za{tita i privilegija koje su im pru`ale dr`avne vlasti. Oni su tako


bili prvi koji su se borili za dr`avu sa socijalnim osiguranjem, od koje su
o~ekivali ne samo da ih zakloni od opasnosti ve} i da ih sa~uva u profesi-
jama i pozivima koje su nasledili od svojih porodica. Kako je glavna
karakteristika veka slobodne trgovine bila ulazak Jevreja u sve profesije,
sasvim je razumljivo {to su ni`i srednji slojevi Jevreje smatrali predstav-
nicima “najdoslednije primene Man~esterskog sistema,”38 iako to uop{te
nije bilo ta~no.
Ova dosta nategnuta ogor~enost, koju prvo nalazimo u nekih konzerva-
tivnih pisaca koji su slu~ajno zdru`ili napad na bur`oaziju sa napadom na
Jevreje, dobila je veliki podsticaj kada je trebalo da oni koji su se nadali
pomo}i od vlade i igrali na ~udo prihvate prili~no dvosmislenu pomo}
bankara. Malom vlasniku jedne radnje bankar je izgledao isti takav ek-
sploatator kao {to je vlasnik velikog industrijskog preduze}a bio za rad-
nike. Ali dok su evropski radnici, iz li~nog iskustva i marksisti~kog eko-
nomskog obrazovanja, znali da kapitalista ispunjava duplu ulogu eksplo-
ati{u}i ih i daju}i im mogu}nost da proizvode, malog trgovca niko nije
mogao da prosveti o njegovoj dru{tvenoj i ekonomskoj sudbini. Njegov je
polo`aj bio ~ak gori nego radnikov i na osnovu svog iskustva on je ban-
kara smatrao parazitom i lihvarom koji treba da postane njegov nevidljivi
partner, ~ak i ako taj bankar, za razliku od fabrikanta, nema ba{ nikakve
veze sa njegovim poslom. Nije te{ko zamisliti da ~oveka koji stavi svoj
novac samo i direktno u slu`bu zara|ivanja ve}eg novca mogu `e{}e da
mrze nego onoga ko dobija profit kroz dug i zamr{en proces proizvodnje.
Kako u to vreme niko nije tra`io kredit, ako je to ikako mogao da izbegne
– mali trgovci svakako ne – bankari su izgledali kao eksploatatori ne radne
snage i proizvodnih mogu}nosti, ve} nesre}e i bede.
Mnogi od tih bankara bili su Jevreji i, {to je jo{ va`nije, op{ta predstava
o bankaru nosila je iz istorijskih razloga jevrejske crte. Tako je levi~arski
pokret ni`e srednje klase i cela propaganda protiv bankarskog kapitala
postala manje ili vi{e antisemitska, {to je od male va`nosti za industrijsku
Nema~ku, ali od velikog zna~aja u Francuskoj i, u manjem stepenu, u Aus-
triji. Za trenutak je izgledalo da su Jevreji zaista prvi put do{li u neposre-
dan sukob sa drugom klasom bez posredovanja dr`ave. U okviru nacio-
nalne dr`ave, u kojoj je funkcija vlade bila manje-vi{e odre|ena njenim
polo`ajem nad konkurentskim klasama, takav sukob je bio mogu}an, iako
opasan na~in da se normalizuje jevrejski polo`aj.
Ovom dru{tveno-ekonomskom elementu, me|utim, brzo je dodat jo{
jedan, koji se tokom vremena pokazao kao mnogo kobniji. Polo`aj Jevre-
38 Otto Glagau, Der Bankrott des Nationalliberalismus und die Reaktion, Berlin, 1878. Od
istog autora Der Boersen – und Gruendungsschwindel, 1876, jedan je od najva`nijih anti-
semitskih pamfleta toga vremena.
38 ANTISEMITIZAM

ja kao bankara nije zavisio od pozajmica malim ljudima u nevolji ve} pr-
venstveno od davanja dr`avnih zajmova. Sitne pozajmice bile su prepu-
{tene sitnim sunarodnicima, koji su se na taj na~in pripremali za obe}ava-
ju}e karijere svoje bogatije i po{tovanije bra}e. Dru{tveni otpor ni`ih sred-
njih slojeva protiv Jevreja postao je visokoeksplozivni politi~ki element, jer
se mislilo da ti mnogo omra`eni Jevreji ~vrsto idu ka politi~koj mo}i. Zar
oni nisu bili isuvi{e dobro poznati po svojim odnosima sa vladom u drugim
pitanjima? Dru{tvena i ekonomska mr`nja su, sa druge strane, politi~kom
argumentu dodale ono hajka~ko nasilje koje do tada uop{te nije postojalo.
Fridrih Engels je jedanput primetio da su protagonisti antisemitskog po-
kreta u to vreme bili plemi}i, a njihov hor razularena gomila sitne bur`o-
azije. To je ta~no ne samo za Nema~ku ve} i za austrijski hri{}anski socija-
lizam i za francuske antidrajfusovce. U svim tim slu~ajevima, aristokrati-
ja, u o~ajni~koj poslednjoj borbi, poku{avala je da sklopi savez sa konzer-
vativnim crkvenim snagama – sa katoli~kom crkvom u Austriji i Francus-
koj, sa protestantskom crkvom u Nema~koj, pod izgovorom da se protiv
liberalizma bori hri{}anskim oru`jem. Gomila je bila samo sredstvo da oni
oja~aju svoju poziciju, da svojim glasovima daju ve}i odjek. O~igledno
aristokrati nisu ni mogli niti hteli da organizuju gomilu koju bi i onako
odbacili ~im postignu cilj. Ali otkrili su da antisemitske parole vrlo efikas-
no pokre}u {iroke slojeve populacije.
Sledbenici dvorskog kapelana [tekera nisu organizovali prve anti-
semitske partije u Nema~koj. Kad se pokazala privla~nost antisemitskih
parola, radikalni antisemiti su se odmah ogradili od [tekerovog berlinskog
pokreta, u{li su u otvorenu borbu protiv vlade i osnovali partije ~iji su
predstavnici u Rajhstagu o svim glavnim doma}im pitanjima glasali sa
najve}om opozicionom partijom, socijaldemokratima.39 Oni su se brzo
oslobodili kompromituju}eg po~etnog saveza sa starim vlastima; Bekel,
prvi antisemita ~lan Parlamenta, dugovao je svoje mesto glasovima hesen-
skih seljaka koje je branio od “junkera i Jevreja”, to jest od plemstva koje
je posedovalo previ{e zemlje i od Jevreja od ~ijih su kredita zavisili.

Te prve, male, antisemitske partije su se odjednom izdvojile od ostalih


partija. Oni su za sebe tvrdili da nisu samo jedna od partija, ve} “partija iz-
nad svih partija”. U klasnoj i partijski vo|enoj nacionalnoj dr`avi samo su
dr`ava i vlada pretendovale na polo`aj iznad svih partija i klasa i da pred-
stavljaju naciju u celini. Partije su bile prihvatljive grupe ~iji su poslanici
predstavljali interese svojih glasa~a. Iako su se borile za vlast, pod-
razumevalo se da je na vladi da uspostavi ravnote`u izme|u sukobljenih
interesa i njihovih predstavnika. Antisemitske partije su tvrdile da su “iz-
39 Vidi Wawrzinek, op. cit. Instruktivan pregled svih ovih doga|aja, sa posebnim osvrtom
na dvorskog kapelana [tekera, u Frank, op. cit.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 39

nad svih partija”, {to je jasno pokazivalo njihovu te`nju da predstavljaju


celu naciju, da imaju isklju~ivu vlast, da zaposednu dr`avnu ma{ineriju,
da oni zamene dr`avu, dok su, na drugoj strani, i dalje bile organizovane
kao partije, da bi tako njihovi glasa~i dominirali nacijom.
Dr`avna politika nacionalne dr`ave do{la je dotle da nijedna posebna
grupa nije vi{e mogla da ima isklju~ivu politi~ku mo}, tako da je vlada
preuzela stvarno politi~ko rukovo|enje koje nije vi{e zavisilo od dru{tve-
nih i ekonomskih ~inilaca. Revolucionarni pokreti s leva, koji su se borili
za radikalnu promenu dru{tvenih uslova, nikada nisu direktno dirnuli u
ovaj vrhovni politi~ki autoritet. Oni su osporavali samo mo} bur`oazije i
njen uticaj na dr`avu, pa su uvek bili spremni da puste vladi da vodi strane
poslove gde su u pitanju bili interesi la`no ujedinjenih naroda. Brojni pro-
grami antisemitskih grupa, s druge strane, bili su od po~etka najvi{e zain-
teresovni za strane poslove; njihov revolucionarni impuls bio je usmeren
protiv vlade vi{e nego protiv odre|ene klase i oni su zapravo te`ili da uni-
{te politi~ki obrazac dr`ave sredstvima partijske organizacije.
Zahtev partije da bude iznad svih partija imao je druge, mnogo zna~ajni-
je implikacije od pukog antisemitizma. Da je to bilo samo pitanje uklanja-
nja Jevreja, Fri~ov predlog na jednom od ranih antisemitskih kongresa40
da se ne stvara nova partija ve} da se {iri antisemitizam sve dok kona~no
sve postoje}e partije ne postanu antijevrejski nastrojene, dao bi mnogo
br`e rezultate. Ali Fri~ov predlog pro{ao je nezapa`eno jer je antisemiti-
zam tada ve} bio instrument za ukidanje ne samo Jevreja ve} i dr`avne po-
litike nacionalne dr`ave.
Nije samo nesre}ni slu~aj to {to se zahtev antisemitskih partija poklopio
sa ranim stepenima imperijalizma i na{ao pandane u izvesnim trendovima
u Velikoj Britaniji, u kojoj antisemitizam nije postojao, kao i u nekim
sna`nim antisemitskim sveop{tim pokretima na kontinentu.41 Samo su u
Nema~koj ti novi trendovi bili neposredna posledica antisemitizma kao
takvog, a antisemitske partije prethodile su i nad`ivele stvaranje ~isto im-
perijalisti~kih grupa kao {to su Alldeutcher Verband i drugih, koje su sve
zahtevale da budu iznad partijskih grupa.
^injenica da su sli~ne formacije bez aktivnog antisemitizma – koje su
izbegle {arlatanstvo antisemitskih partija i stoga je isprva izgledalo kao da
imaju vi{e {ansi za kona~nu pobedu – bile kona~no potisnute ili uni{tene
od strane antisemitskog pokreta, dobar je pokazatelj koliko je ovaj pred-
met va`an. Verovanje antisemita da njihova tvrdnja da imaju ekskluzivno
pravo na vlast nije ni{ta vi{e od onog {to su Jevreji zapravo postigli, dava-
lo im je prednost doma}eg programa, a uslovi su bili takvi da se moralo
40 Ovaj predlog je dat 1886. u Kaselu, gde je osnovan Deutsche Antisemitische Vereini-
gung.
41 Za obimnu diskusiju o “partijama nad partijama” i pan-pokretima vidi VIII poglavlje.
40 ANTISEMITIZAM

u}i u arenu dru{tvene borbe da bi se zadobila politi~ka mo}. Oni su mogli


da pretenduju da pobede Jevreje kao {to su se radnici borili sa bur`oazi-
jom. Njihova prednost sastojala se u tome {to su, napadaju}i Jevreje, za
koje se verovalo da predstavljaju tajnu mo} u pozadini zvani~ne vlade,
otvoreno mogli da napadaju samu dr`avu, dok se imperijalisti~ke grupe,
svojom blagom i sporednom antipatijom prema Jevrejima, nikada nisu
povezale sa va`nim dru{tvenim borbama tog vremena.
Druga veoma va`na odlika novih antisemitskih partija bila je ta {to su
one smesta zapo~ele nadnacionalno organizovanje svih antisemitskih gru-
pa u Evropi, otvoreno se suprotstavljaju}i teku}im nacionalisti~kim paro-
lama. Uvode}i taj nadnacionalni element, one su jasno pokazale da ne te`e
samo politi~koj vladavini nad odre|enom nacijom, ve} da planiraju i ko-
rak dalje ka me|uevropskoj vladavini “nad svim nacijama”.42 Ovaj drugi
revolucionarni element zna~io je temeljni raskid sa status quo-om, to se
~esto previ|alo jer su sami antisemiti, delom zbog tradicionalnih navika, a
delom svesno la`u}i, u svojoj propagandi koristili jezik reakcionarnih par-
tija.
Blizak odnos izme|u naro~itih okolnosti jevrejske egzistencije i ideo-
logije ovakvih grupa jo{ je evidentniji u organizovanju nadnacionalnih
grupa nego u stvaranju partije nad partijama. Jevreji su vrlo jasno bili jedi-
ni me|uevropski element u nacionalno izdeljenoj Evropi. Izgledalo je
prosto logi~no da njihov neprijatelj treba da se organizuje na istom prin-
cipu ako ho}e da pobedi navodne tajne manipulatore politi~ke sudbine
svih nacija.
Dok je bilo sigurno da je ovaj argument ubedljiv, uspeh nadnacionalnog
antisemitizma zavisio je od mnogo op{tijih stavova. ^ak i krajem pro{log
veka, a naro~ito od francusko-pruskog rata, sve vi{e ljudi je ose}alo da je
nacionalna organizacija Evrope zastarela jer vi{e ne mo`e da adekvatno
odgovori na nove ekonomske izazove. Ovo je ose}anje bilo mo}ni argu-
ment podr{ke internacionalnom organizovanju socijalizma i ovaj ga je, za
uzvrat, ja~ao. Masama se {irilo uverenje da postoje identi~ni interesi {irom
Evope.43 Dok su me|unarodne socijalisti~ke organizacije ostale pasivne i

42 Prvi me|unarodni antijevrejski kongres odr`an je 1882. u Drezdenu, sa oko 3.000 dele-
gata iz Nema~ke, Austro-Ugarske i Rusije; tokom te diskusije [tekera su porazili radikalni
elementi koji su se sastali godinu dana kasnije u [emnicu i osnovali Alliance Antijuive Uni-
verselle. Dobar prikaz tih susreta i kongresa, njihovih programa i diskusija na}i }e se u
Wawrzinek, op. cit.
43 Me|unarodna solidarnost radni~kih pokreta bila je, sve dok je postojala, me|uevropska
stvar. Njihova ravnodu{nost prema spoljnoj politici bila je istovremeno neka vrsta
samoza{tite i od aktivnog u~estvovanja u savremenoj imperijalisti~koj politici njihovih ze-
malja i od borbe protiv nje. [to se ti~e ekonomskih interesa, bilo je sasvim jasno da bi svi u
francuskoj ili britanskoj ili holandskoj naciji osetili potres od pada svojih imperija, a ne samo
kapitalisti i bankari.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 41

nezainteresovane u svim pitanjima spoljne politike (to jest upravo u onim


pitanjima u kojima je njihov internacionalizam mogao da se doka`e), anti-
semiti su po~eli sa problemima spoljne politike i ~ak su i re{enja doma}ih
problema tra`ili na nadnacionalnoj osnovi. Ako ideologije uzmemo manje
po njihovim spoljnim vrednostima i ako se bli`e zagledaju stvarni progra-
mi odgovaraju}ih partija, otkri}emo da socijalisti, koji su se vi{e bavili do-
ma}im problemima, mnogo bolje odgovaraju nacionalnoj dr`avi nego an-
tisemiti.
Naravno, to ne zna~i da internacionalna uverenja socijalista nisu bila
iskrena. Ona su, naprotiv, bila ja~a i, slu~ajno, mnogo starija od otkri}a
klasnih interesa koji probijaju granice nacionalnih dr`ava. Ali sama svest
o sveop{tem zna~aju klasne borbe navela ih je da previde to nasle|e koje
je Francuska revolucija zave{tala radni~kim partijama, a jedino ih je ono
moglo dovesti do artikulisane politi~ke teorije. Socijalisti su implicitno
sa~uvali originalni koncept “nacije me|u nacijama”, koje sve pripadaju
porodici ~ove~anstva, ali nikada nisu napravili nacrt po kome bi preo-
brazili tu ideju u operativni koncept u svetu suverenih dr`ava. Taj interna-
cionalizam je, sledstveno, ostao li~no uverenje koje su svi delili, a njihova
zdrava nezainteresovanost za nacionalni suverenitet obrnula se u dosta
nezdravu i nerealisti~nu ravnodu{nost prema spoljnoj politici. Po{to parti-
je s leva nisu prigovarale nacionalnim dr`avama u principu, ve} samo sa
aspekta nacionalne suverenosti, po{to su, {tavi{e, njihove sopstvene near-
tikulisane nade u federalne strukture sa eventualnom integracijom svih
nacija na istim principima nekako podrazumevale nacionalnu slobodu i
nezavisnost svih potla~enih naroda, oni su mogli da se kre}u u okviru na-
cionalne dr`ave i ~ak da se pojave, u vreme raspada sopstvene dru{tvene i
politi~ke strukture, kao jedina grupa u populaciji koja se nije prepu{tala
ekspanzionisti~kim fantazijama i idejama o uni{tavanju ostalih naroda.
Nadnacionalizam antisemita pri{ao je pitanju me|unarodne organizacije
sa sasvim suprotnog gledi{ta. Njegov je cilj bila nadmo}na superstruktura
koja bi podjednako razorila sve nacionalne strukture nikle na doma}em
tlu. Antisemiti su mogli da se upuste u hipernacionalisti~ko fraziranje ~ak
i kad su se pripremali da razore dr`avnu politiku sopstvene nacije, jer je
plemenski nacionalizam sa svojom neumerenom `udnjom za osvajanjem,
bio jedna od glavnih snaga kojom se na silu probijaju uske i sku~ene
granice dr`ave i njenog suvereniteta.44 [to je efektnija bila {ovinisti~ka
propaganda, lak{e je bilo ubediti javno mnjenje u neophodnost nadna-
cionalne strukture koja bi vladala odozgo i bez nacionalnih razlika uni-
verzalnim monopolom vlasti i instrumentima nasilja.
Nema sumnje da je poseban me|uevropski polo`aj jevrejskog naroda
mogao da poslu`i u svrhe socijalisti~kog federalizma makar onoliko ko-
44 Uporedi VIII poglavlje.
42 ANTISEMITIZAM

liko je poslu`io mra~nim zaverama nadnacionalista. Ali socijalisti su bili


toliko obuzeti klasnom borbom i tako nemarni prema politi~kim posledi-
cama sopstvenih nasle|enih koncepata da su Jevreje shvatili kao politi~ki
faktor tek kad su se ve} sukobili sa antisemitizmom u punom jeku kao oz-
biljnim takmacem na doma}oj sceni. Tada oni nisu bili samo nepripremlje-
ni da unesu jevrejsko pitanje u svoje teorije, ve} su se bojali da ga uop{te i
dodirnu. Ovde, kao i u drugim me|unarodnim pitanjima, prepustili su to
nadnacionalistima koji su onda mo`da izgledali kao jedini koji znaju od-
govore na svetske probleme.
Na smeni vekova, posledice prevara iz sedamdesetih ~inile su svoje, i
doba napretka i op{teg blagostanja, naro~ito u Nema~koj, stavilo je ta~ku
na preuranjena vrenja iz osamdesetih. Niko nije mogao da predvidi da je
ova ta~ka samo predah, da }e se sva nere{ena politi~ka pitanja zajedno sa
svim neuta`enim politi~kim mr`njama udvostru~iti po snazi i nasrtnosti
posle Prvog svetskog rata. Antisemitske partije u Nema~koj, nakon po~et-
nih uspeha, opet su postale bezna~ajne; njihove vo|e, posle kratkog up-
ravljanja javnim mnjenjem, nestale su kroz zadnja vrata istorije u mrak lu-
da~ke zbrke i {arlatanstva koje ima lek za sve.

IV: Antisemitizam levi~ara

DA NIJE BILO zastra{uju}ih posledica antisemitizma u na{e vreme, mogli


bismo da obratimo manje pa`nje na njegov razvoj u Nema~koj. Kao poli-
ti~ki pokret, antisemitizam devetnaestog veka najbolje se mo`e prou~avati
u Francuskoj, gde je skoro ~itavu deceniju dominirao politi~kom scenom.
Kao ideolo{ka snaga, bore}i se sa drugim mnogo uva`enijim ideologijama
za naklonost javnog mnjenja, on je dostigao svoj najjasniji oblik u Austriji.
Nigde Jevreji nisu ~inili tako velike usluge dr`avi kao u Austriji, ~ije je
brojne nacionalnosti dr`ala na okupu samo dvojna monarhija ku}e Hab-
zburga, i gde je Jevrejin kao dr`avni bankar, nasuprot svim ostalim evrop-
skim zemljama, pre`iveo pad monarhije. Ba{ kao na po~etku osamnaestog
veka, kredit Zamuela Openhajmera bio je identi~an sa kreditom ku}e Hab-
sburga, tako da je “na kraju austrijski kredit zapravo bio kredit Credi-
tanstalt-a – bankarske ku}e Rot{ild.45 Iako dunavska monarhija nije imala
homogeno stanovni{tvo, najva`niji preduslov za evoluciju u nacionalnu
dr`avu, ona nije mogla da izbegne preobra`aj prosve}enog despotizma u
ustavnu monarhiju i stvaranje modernih gra|anskih slu`bi. To je zna~ilo
da treba da oformi izvesne institucije nacionalne dr`ave. Kao prvo, mo-
derni klasni sistem rastao je po nacionalnim linijama, tako da su odre|ene
45 Vidi Paul H. Emden, “The Story of the Vienna Creditanstalt”, u Menorah Journal,
XXVIII, 1, 1940.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 43

nacionalnosti po~ele da se identifikuju sa odre|enim klasama ili bar profe-


sijama. Nemci su postali dominantna nacija uglavnom u istom smislu kao
{to je bur`oazija postala dominantna klasa u nacionalnoj dr`avi. Ma|arski
plemi}i-zemljoposednici igrali su ~ak va`niju, ali u su{tini sli~nu ulogu,
kakvu je imalo plemstvo u drugim zemljama. Sama dr`avna ma{inerija
dala je sve od sebe da o~uva staru apsolutnu distancu od dru{tva, da vlada
nad svim nacionalnostima, kao nacionalna dr`ava, po{tuju}i svoje klase.
Rezultat za Jevreje bio je taj da jevrejska nacionalnost jednostavno nije
mogla da se stopi sa drugim klasama u nacionalnoj dr`avi ili da i sama
postane klasa. Kako su se Jevreji u nacionalnoj dr`avi razlikovali od svih
dru{tvenih klasa svojim posebnim odnosom prema dr`avi, tako su se ra-
zlikovali i od ostalih nacionalnosti u Austriji svojim posebnim odnosom
prema habsbur{koj monarhiji. I kao {to je svuda svaka klasa koja je do{la
u otvoren sukob sa dr`avom postajala antisemitska, tako je u Austriji sva-
ka nacionalnost koja se nije prosto ume{ala u sveop{tu borbu nacionalnos-
ti, ve} je do{la u otvoreni sukob sa monarhijom samom, po~injala svoju
borbu napadom na Jevreje. Ali postojala je jasna razlika izme|u tih suko-
ba u Austriji i sukoba u Nema~koj i Francuskoj. U Austriji oni nisu bili
samo o{triji, ve} je prilikom izbijanja Prvog svetskog rata svaka nacional-
nost, a to zna~i svaki sloj dru{tva, bio suprotstavljen dr`avi, tako da je vi{e
nego igde u Zapadnoj ili Srednjoj Evropi stanovni{tvo pozdravilo aktivni
antisemitizam.
U tim sukobima je bio izrazit neprekidni porast mr`nje pripadnika ne-
ma~ke nacionalnosti prema dr`avi, koji se ubrzao osnivanjem Rajha i ka-
da se otkrila beskorisnost antisemitskih parola posle finansijskog kraha
1873. Dru{tvena situacija je u tom trenutku bila prakti~no ista kao u Ne-
ma~koj, ali socijalna propaganda da bi se pridobio glas srednje klase
smesta je uplivala u mnogo nasilniji napad na dr`avu i u mnogo glasnije
priznanje nelojalnosti prema Austriji. [tavi{e, Nema~ka liberalna partija,
pod vo|stvom [enerera, bila je od po~etka partija ni`e srednje klase bez
veza ili ograni~avanja od strane plemstva i nesumnjivo sa levi~arskim na-
zorima. Ona nije nikada stekla stvarno masovnu bazu, ali je tokom osam-
desetih godina postigla zna~ajan uspeh na univerzitetima, gde je na bazi
otvorenog antisemitizma organizovala kompaktnu studentsku organizaci-
ju. [enererov antisemitizam, prvo skoro isklju~ivo upravljen protiv Rot{il-
dovih, pribavio mu je simpatije radni~kog pokreta, koji je njega smatrao
autenti~nim radikalom.46 Njegova glavna prednost bila je {to je on svoju
46 Vidi F. A. Neuschaefer, Georg Ritter von Schoenerer, Hamburg, 1935. i Eduard Pichl,
Georg Schoenerer, 1938, 6 tomova. ^ak i 1912. kada je [onererova agitacija ve} odavno iz-
gubila svaki zna~aj, be~ki Arbeiterzeitung gajio je vrlo strasna ose}anja prema ~oveku o
kome je mogao da misli samo onako kako je Bizmark jedanput rekao za Lasala: “I kad smo
izmenjali udarce, pravda je jo{ uvek zahtevala da priznamo, ~ak i tokom borbe: On je
mu{karac; a ostali su babe.” (Neuschaefer, p. 33.)
44 ANTISEMITIZAM

antisemitsku propagandu mogao da zasniva na ~injenici koja se mo`e


dokazati: kao ~lan austrijskog Rajhstrata, on se zalagao za nacionalizaciju
puteva, ~iji je najve}i deo od 1836. bio u rukama Rot{ildovih, prema
dr`avnoj licenci koja je isticala 1886. [enerer je uspeo da sakupi 40.000
potpisa protiv njenog obnavljanja i da pomeri jevrejsko pitanje u sredi{te
interesovanja javnosti. Bliska veza izme|u Rot{ildovih i finansijskih in-
teresa monarhije postala je vrlo vidljiva kada je vlada poku{ala da produ`i
licencu pod uslovima koji su bili o~igledno nepovoljni po dr`avni kao i po
javni interes. [enererova agitacija u toj stvari ozna~ila je stvarni po~etak
artikulisanog antisemitskog pokreta u Austriji.47 Poenta je u tome {to je taj
pokret, za razliku od [tekerove agitacije u Nema~koj, osnovao i vodio
~ovek koji je bez sumnje bio iskren i koji stoga nije prestao da koristi anti-
semitizam kao propagandno oru`je, ali je brzo razvio pangermansku ideo-
logiju koja je mnogo dublje uticala na nacizam nego ijedna druga nema~ka
vrsta antisemitizma.
Iako je kona~no pobedio, [enererov pokret je privremeno porazila jedna
druga antisemitska partija, hri{}anski socijalisti, pod vo|stvom Ligera.
Dok je [enerer katoli~ku crkvu i njen znatan uticaj na austrijsku politiku
napadao skoro koliko i Jevreje, hri{}anski socijalisti bili su katoli~ka par-
tija koja je od po~etka poku{avala da se udru`i sa onim reakcionarnim,
konzervativnim snagama koje su se pokazale tako korisne u Nema~koj i u
Francuskoj. Po{to su napravili vi{e socijalnih ustupaka, bili su uspe{niji
nego u Nema~koj i Francuskoj. Oni su, zajedno sa socijaldemokratima,
pre`iveli pad monarhije i postali najuticajnija stranka u posleratnoj Austri-
ji. No, mnogo pre uspostavljanja austrijske dr`ave, kada je, devedesetih
godina, Liger postao gradona~elnik Be~a zahvaljuju}i antisemitskoj kam-
panji, hri{}anski socijalisti su ve} usvojili to tipi~no dvoli~no pona{anje
prema Jevrejima u nacionalnoj dr`avi – netrpeljivost prema inteligenciji i
simpatije prema klasi poslovnih Jevreja. Nikako nije bilo slu~ajno to {to
su, posle gorke i krvave borbe za vlast sa socijalisti~kim radni~kim pokre-
tom, oni preuzeli dr`avnu ma{inu kada je Austrija, redukovana na svoje
nema~ko stanovni{tvo, uspostavljena kao nacionalna dr`ava. Ispostavilo
se da su oni jedina partija koja je spremna upravo za tu ulogu i koja je ~ak
i pod starom monarhijom stekla popularnost zbog svog nacionalizma.
Po{to su Habsburzi bili nema~ka ku}a i po{to su svojim nema~kim po-
danicima dali izvesnu nadmo}, hri{}anski socijalisti nisu nikada napadali
monarhiju. Njihova je funkcija bila da pridobiju velike delove nema~ke
nacije za podr{ku jednoj su{tinski nepopularnoj vladi. Njihov antisemiti-
zam ostao je bez posledica; decenije u kojima je Liger vladao Be~om bile
su zapravo neka vrsta zlatnog doba za Jevreje. Ma koliko je njegova pro-
47 Vidi Neuschaefer, op. cit. pp. 22 ff., i Pichl, op. cit., I, 236 ff.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 45

paganda povremeno daleko i{la da bi dobila glasove, on nikada nije mo-


gao da tvrdi kao [enerer i pangermani da “antisemitizam vidi kao glavni
oslonac na{e nacionalne ideologije, kao su{tinski izraz istinskog narodnog
uverenja, pa tako i kao glavno nacionalno dostignu}e ovog veka”.48 Iako
su bili pod velikim uticajem klerikalnih krugova, kao i antisemitski pokret
u Francuskoj, oni su nu`no bili mnogo suzdr`aniji u svojim napadima na
Jevreje, jer nisu napadali monarhiju kao {to su antisemiti u Francuskoj na-
padali Tre}u republiku.
Uspesi i porazi dve austrijske antisemitske partije pokazuju ograni~enu
va`nost dru{tvenih sukoba za re{avanje dugoro~nih problema toga vreme-
na. U pore|enju sa mobilizacijom svih protivnika vlade kao takve, prido-
bijanje glasova ni`e srednje klase bilo bi privremena pojava. Zapravo,
ki~ma [enererovog pokreta bila je u onim krajevima nema~kog govornog
podru~ja u kojima uop{te nije bilo jevrejske populacije, gde nije nikada
postojalo takmi~enje sa Jevrejima ili mr`nja prema njihovim bankarima.
Opstanak pangermanskog pokreta i njegovog nasilni~kog antisemitizma u
tim krajevima, u trenutku kada se on sti{avao u urbanim centrima, bio je
posledica ~injenice da ti krajevi nisu nikada postigli onaj stepen op{teg
napretka predratnog perioda koji je gradsko stanovni{tvo pomirio sa vla-
dom.
Potpuno odsustvo lojalnosti prema sopstvenoj zemlji i vladi, koje su
pangermani zamenili otvorenom lojalno{}u prema Bizmarkovom Rajhu, i
iz njega proiza{ao nenacionalni koncept nezavisan od dr`ave i teritorije,
doveo je [enererovu stranku do istinske imperijalisti~ke ideologije u kojoj
je le`ao znak njegove privremene slabosti i njegove dugoro~ne snage. To
je tako|e razlog {to je pangermanska partija u Nema~koj (Alldeutschen),
koja nikad nije prekora~ila granicu obi~nog {ovinizma, ostala tako krajnje
sumnji~ava i nesklona da prihvati {irom ispru`ene ruke svoje austrijske
germanske bra}e. Taj austrijski pokret imao je za cilj vi{e od dolaska na
vlast, vi{e od zauzimanja dr`avne ma{inerije. On je `eleo revolucionarnu
reorganizaciju Srednje Evrope u kojoj bi austrijski Nemci, zajedno sa ne-
ma~kim Nemcima, postali vladaju}i narod, u kojoj bi svi ostali narodi sa
tog podru~ja bili dr`ani u istoj vrsti poluropstva kao slovenske nacije u
Austriji. Zbog te bliske sklonosti ka imperijalizmu i temeljne promene ko-
ju je austrijski pangermanski pokret uneo u koncept nacionalnog, moramo
da odlo`imo raspravu o njemu. On nije, ~ak ni po svojim posledicama,
prosta priprema pokreta u devetnaestom veku; vi{e nego ijedna druga vrs-
ta antisemitizma, on pripada na{em sopstvenom vremenu.

48 Citirano iz Pichl, op. cit.


46 ANTISEMITIZAM

Stvari sasvim druga~ije stoje sa francuskim antisemitizmom. Drajfuso-


va afera iznela je na videlo sve druge elemente antisemitizma devetnaes-
tog veka u njihovim ~isto ideolo{kim i politi~kim aspektima; ono {to je iz-
raslo iz posebnih uslova nacionalne dr`ave jeste kulminacija antisemitiz-
ma. Ipak, njegova nasilna forma nagove{tavala je budu}i razvoj, tako da je
ponekad izgledalo da glavni glumci te afere izvode ogromnu generalnu
probu za predstavu koja treba da bude odlo`ena za vi{e od tri decenije.
Ona je okupila sve javne i podzemne, politi~ke i dru{tvene izvore koji su
doveli do toga da jevrejsko pitanje prevlada u devetnaestom veku; prerano
izbijanje tog pitanja, s druge strane, zadr`alo ga je u okviru tipi~ne ideo-
logije devetnaestog veka koja, iako je nad`ivela sve francuske vlade i poli-
ti~ke krize, nikad nije sasvim odgovarala politi~kim uslovima dvadesetog
veka. Kada je, posle poraza 1940, francuski antisemitizam sa vladom u
Vi{iju, dobio jedinstvenu priliku, imao je zastareo i, za glavne ciljeve, dos-
ta beskoristan karakter, {to nema~ki nacisti~ki autori nikad nisu propu{tali
da istaknu.49 On nije imao mnogo uticaja na formiranje nacizma i ostao je
mnogo zna~ajniji sam po sebi nego kao aktivni istorijski ~inilac u kona-
~noj katastrofi.
Glavni razlog za ova korisna ograni~enja bio je taj {to francuske anti-
semitske partije, iako nasilne na doma}oj sceni, nisu imale nadnacionalne
aspiracije. One su ipak pripadale najstarijoj i najrazvijenijoj nacionalnoj
dr`avi u Evropi. Niko od antisemita nikada nije ozbiljno poku{ao da orga-
nizuje “partiju nad partijama” ili da kao partija zavlada dr`avom, bez ika-
kve svrhe osim partijskog interesa. Nekoliko izvr{enih coups d’etat, koji
bi se mogli pripisati savezu izme|u antisemita i vi{ih vojnih oficira, bilo je
sme{no neadekvatno i o~igledno neodlu~no izvedeno.50 Godine 1898. u
Parlament je, uz pomo} antisemitske kampanje, izabrano nekih devetnaest
~lanova, ali to je ujedno bio vrhunac koji nikada vi{e nije dostignut i s ko-
ga je pad bio brz.
Ta~no je, s druge strane, da je to bio najraniji primer uspeha antisemitiz-
ma kao katalizatora za sva druga politi~ka pitanja. To se mo`e pripisati ne-
dostatku autoriteta Tre}e republike koja je bila izglasana sa veoma tankom
ve}inom. U o~ima masa, dr`ava je izgubila svoj presti` zajedno sa monar-
hijom, pa napadi na dr`avu nisu vi{e bili svetogr|e. Prva nasilja u Fran-
cuskoj upadljivo li~e na sli~na vrenja u austrijskoj i u nema~koj republici
posle Prvog svetskog rata. Nacisti~ka diktatura se tako ~esto povezivala sa
takozvanom “dr`avnom religijom” da su ~ak i istori~ari ostali pomalo sle-
pi za jasnu ~injenicu da su nacisti izvukli prednost iz potpunog sloma
dr`avne religije koju je izvorno nosio knez, koji je na prestolu sedeo po
49 Vidi posebno Walfried Vernunft, “Die Hintergründe des französischen Antisemitiz-
mus”, u Nationalsozialistische Monatshefte, jun 1939.
50 Vidi IV poglavlje.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 47

milosti bo`ijoj, do ~ega nikada nije dolazilo u republici. U Francuskoj, pe-


deset godina pre nego {to su evropske zemlje bile potresene ovim op{tim
nestankom obo`avanja, dr`avna religija je pre`ivela mnoge poraze. Bilo je
mnogo lak{e napasti Jevreje i vladu tamo nego u Srednjoj Evropi, gde su
napadani Jevreji da bi se napala vlada.
Francuski antisemitizam je, {tavi{e, toliko stariji od svojih evropskih
pandana koliko i francuska emancipacija Jevreja, koja datira jo{ od kraja
osamnaestog veka. Za predstavnike prosvetiteljstva je prezir prema Jevre-
jima bio ne{to sasvim normalno; oni su u njima videli povratak mra~nog
doba i mrzeli su ih kao finansijske me{etare aristokratije. Jedini jasni pri-
jatelji Jevreja u Francuskoj bili su konzervativni pisci koji su antijevrejsko
dr`anje `igosali kao “jednu od omiljenih teza osamnaestog veka”.51 Za
svakog malo liberalnijeg ili radikalnijeg pisca postalo je skoro tradicija da
upozorava na Jevreje kao varvare koji jo{ uvek `ive pod upravom patri-
jarha i ne poznaju drugu dr`avu.52 Tokom Francuske revolucije i posle nje,
francuski kler i francuski aristokrati priklju~ili su se op{tem antijevrej-
skom raspolo`enju, iako iz drugih, materijalnijih razloga. Oni su optu`ili
revolucionarnu vladu da je naredila prodaju crkvenog imanja kako bi is-
platila “Jevreje i trgovce kojima je du`na.”53 Ovi stari argumenti, nekako
pre`iveli kroz neprestanu borbu izme|u crkve i dr`ave u Francuskoj, pot-
pirivali su op{te nasilje i ogor~enje koje su podstakle druge, modernije
snage s kraja veka.
Uglavnom zbog jake podr{ke klera antisemitizmu, francuski socijali-
sti~ki pokret je najzad odlu~io da stane protiv antisemitske propagande u
Drajfusovoj aferi. Do tada, me|utim, francuski levi~arski pokreti devet-
naestog veka izra`avali su antipatiju prema Jevrejima. Oni su jednostavno
sledili tradiciju prosvetiteljstva osamnaestog veka, koje je bilo izvor libe-
ralizma i radikalizma, a antijevrejsko dr`anje su smatrali sastavnim delom
antiklerikalizma. Ta raspolo`enja levice bila su oja~ana i ~injenicom da su
alza{ki Jevreji nastavili da `ive od pozajmljivanja novca seljacima, praksa
koja je ve} izazvala Napoleonov dekret iz 1808. Po{to su se uslovi u Alza-
su promenili, levi~arski antisemitizam na{ao je novi izvor snage u finan-
sijskoj politici ku}e Rot{ild, koja je igrala veliku ulogu u finansiranju Bur-
bona, odr`avala bliske veze sa Lujem Filipom i procvetala pod Napo-
leonom III.

51 Vidi J. de Maistre, Les Soirées de St. Petersburg, 1821, II, 55.


52 Charles Fourier, Noveau Monde Industriel, 1829, Oeuvres Complètes, tom V 1841. p.
421. Za Furijeove antijevrejske doktrine vidi tako|e Edmund Silberner “Charles Fourier on
the Jewish Question” u Jewish Social Studies, oktober 1946.
53 Vidi list Le patriote Français, br. 457, 8. novembar 1790. Citirano iz Clemens August
Hoberg, “Die geistigen Grundlagen des Antisemitismus im modernen Frankreich”, u Forsc-
hungen zur Judenfrage, 1940, tom IV.
48 ANTISEMITIZAM

Iza tih o~iglednih i prili~no ve{ta~kih podsticaja za antijevrejsko dr`anje


postojao je i jedan dublji razlog, koji je bio presudan za celu strukturu spe-
cifi~nog francuskog radikalizma, a koji je uspeo skoro da okrene ceo fran-
cuski levi~arski pokret protiv Jevreja. Bankari su u Francuskoj bili mnogo
stro`i nego u drugim kapitalisti~kim zemljama a francuska industrija posle
kratkog uspona nakon Napoleona III, zaostajala je tako daleko za drugim
nacijama da su prekapitalisti~ke socijalisti~ke tendencije i dalje imale
znatan uticaj. Ni`a srednja klasa, koja je u Austriji i Nema~koj postala an-
tisemitska tek tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kada su ti ljudi
bili ve} toliko o~ajni da su se mogli upotrebiti za reakcionarnu politiku is-
to kao i za novu politiku gomile, u Francuskoj je bila antisemitska pedese-
tak godina ranije, kada je, uz pomo} radni~ke klase, iznela revoluciju
1848. do kratke pobede. ^etrdesetih, kada je Tusnel objavio svoje Les
Juifs, Rois de l’Epoque, najva`niju knjigu u pravoj poplavi pamfleta pro-
tiv Rot{ildovih, cela levi~arska {tampa, u to vreme glasilo revolucionarne
srednje ni`e klase, primila ga je s puno entuzijazma. Njihovo ra-
spolo`enje, kao {to je iskazao Tusnel, iako manje artikulisano i manje raz-
ra|eno, nije se mnogo razlikovalo od raspolo`enja mladog Marksa, a Tus-
nelov napad na Rot{ildove bio je samo manje darovita i razra|enija vari-
janta pisama iz Pariza koja je Berne pisao petnaest godina ranije.54 Oba
ova Jevrejina su, tako|e, uzeli jevrejskog bankara kao centralnu figuru
kapitalisti~kog sistema, i ta gre{ka je vr{ila zna~ajan uticaj na op{tinsku i
ni`u vladinu birokratiju u Francuskoj sve do na{eg vremena.55
Svakako da ova provala antijevrejskog ose}anja, pothranjivana eko-
nomskim sukobom izme|u bankara Jevreja i njihove o~ajne klijentele, ni-
je kao va`an ~inilac u politici trajala du`e od sli~nih provala sa ~isto eko-
nomskim ili dru{tvenim motivima. Dvadeset godina vladavine Napoleona
III bilo je doba napretka i sigurnosti francuskih Jevreja, veoma nalik na
dve decenije pre izbijanja Prvog svetskog rata u Nema~koj i Austriji.
54 Marksov esej o jevrejskom pitanju je dovoljno poznat da ne specifikujem citat. Po{to su
Berneovi izrazi zbog ~isto polemi~kog i neteorijskog karaktera danas zaboravljeni, citiramo
iz 72. pisma iz Pariza (januara 1832): “Rot{ild je poljubio papi ruku... Najzad je nastupio po-
redak koji je Bog zamislio kada je stvarao svet. Siroma{ni hri{}anin ljubi papino stopalo, a
bogati Jevrejin mu ljubi ruku. Da je Rot{ild dobio svoj rimski zajam po 60 procenata umesto
65 i da je mogao da po{alje kardinalu-komorniku vi{e od deset hiljada dukata, oni bi mu
dozvolili da zagrli svetog oca... Ne bi li to bila najve}a sre}a za svet da se povuku svi kralje-
vi i da se porodica Rot{ild stavi na presto?” Briefe aus Paris. 1830-1833.
55 Ovaj stav je dobro opisao gradski savetnik Pol Brus u uvodu za ~uveno delo Sezara
Lambroza o antisemitizmu (1899). Karakteristi~ni deo rasprave sadr`i se u slede}em: “Ma-
lom vlasniku radnje treba kredit, a mi znamo kako je lo{e organizovan i kako je skup kredit u
ovo vreme. I ovde mali trgovci stavljaju odgovornost na bankara Jevrejina. Sve dole do rad-
nika – to jest onih radnika koji nemaju jasnu ideju nau~nog socijalizma – svi misle da se re-
volucija unapre|uje ako op{toj eksproprijaciji kapitalista prethodi eksproprijacija jevrejskih
kapitalista koji su najtipi~niji i ~ija su imena najpoznatija masama.”
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 49

Jedina vrsta francuskog antisemitizma koja je zapravo ostala jaka i nad-


`ivela dru{tveni antisemitizam, kao i prezrivo pona{anje antiklerikalno na-
strojenih intelektualaca, bila je povezana sa op{tom ksenofobijom. Naro-
~ito posle Prvog svetskog rata, strani Jevreji postali su prototip svih stra-
naca. Diferencijacija izme|u doma}ih Jevreja i onih koji su “napali” zem-
lju sa istoka vr{ila se u svim zemljama Zapadne i Srednje Evrope. Poljski
i ruski Jevreji tretirani su u Nema~koj i Austriji na isti na~in kao rumunski
i nema~ki Jevreji u Francuskoj, ba{ kao {to su u Nema~koj Jevreji iz Po-
zena ili u Austriji iz Galicije bili tretirani sa istim snobovskim prezirom
kao u Francuskoj Jevreji iz Alzasa, ali je samo u Francuskoj ova diferenci-
jacija dobila toliki zna~aj na doma}oj sceni – verovatno zbog ~injenice {to
su se Rot{ildovi, koji su vi{e nego igde drugde bili `rtva antijevrejskih na-
pada, naselili u Francusku dolaze}i iz Nema~ke, tako da je od izbijanja
Drugog svetskog rata postalo normalno da se Jevreji sumnji~e za simpa-
tizerstvo prema narodnom neprijatelju.
Nacionalisti~ki antisemitizam, bezopasan u pore|enju sa modernim
pokretima, u Francuskoj nikad nije bio monopol reakcionara i {ovinista. U
toj se ta~ki pisac @an @irodu, ministar za propagandu u Daladijeovoj rat-
noj vladi, potpuno slagao56 sa Petenom i vladom u Vi{iju, koja tako|e, ma
koliko se trudila da zadovolji Nemce, nije mogla da probije ograni~enja
ove staromodne antipatije prema Jevrejima. Proma{aj je bio sasvim uo~-
ljiv otkad su Francuzi proizveli jednog istaknutog antisemitu koji je otkrio
svu snagu i mogu}nosti novog oru`ja. To {to je taj ~ovek bio uva`eni ro-
mansijer, osobenost je prilika u Francuskoj, gde antisemitizam nikada i ni-
je bio dru{tveno i intelektualno ozlogla{en kao u drugim zemljama.
Luj Ferdinan Selin imao je prostu tezu, bezazlenu, sa upravo onom ide-
olo{kom ma{tovito{}u koja je nedostajala mnogo racionalnijim fran-
cuskim antisemitima. On je tvrdio da su Jevreji spre~ili evoluciju Evrope u
politi~ku celinu, izazvali sve evropske ratove od 843. i zaverili se da poru-
{e i Francusku i Nema~ku izazivaju}i njihovo uzajamno neprijateljstvo.
Selin je predlagao ovo fantasti~no obja{njenje istorije u svojoj Ecole des
Cadavres, pisanoj u vreme Minhenskog pakta i objavljenoj prvih meseci
rata. Jedan raniji pamflet na tu temu, Bagatelle pour un Massacre (1938),
iako nije sadr`ao novi klju~ za evropsku istoriju, ve} je imao znatno mo-
56 Za iznena|uju}i kontinuitet francuskih antisemitskih argumenata uporedi, na primer,
[arl Furijeovu sliku Jevrejina “Iskariotskog” koji dolazi u Francusku sa 100.000 funti, sme-
{ta se u grad sa {est konkurenata na svom polju, istiskuje sve konkurentske ku}e, zgr}e veli-
ko bogatstvo i vra}a se u Nema~ku (u Théorie des quatre mouvements, 1808, Oeuvres Comp-
lètes 88 ff.), sa @iroduovom slikom 1939: “Infiltracijom ~iju tajnu sam uzalud poku{avao da
otkrijem, stotine hiljada A{kenaza koji su pobegli iz poljskih i rumunskih geta u{li su u na{u
zemlju... elemini{u}i na{e sugra|ane i u isto vreme uni{tavaju}i njihove profesionalne
obi~aje i tradicije... i uspe{no se brane}i od svih popisa stanovni{tva, poreza i rada.” U Pleins
Pouvoirs, 1939.
50 ANTISEMITIZAM

derniji pristup; on je izbegavao sve ograni~avaju}e razlike izme|u doma-


}ih i stranih Jevreja, izme|u dobrih i lo{ih i nije se baktao sa razra|enim
zakonskim predlozima (posebna odlika francuskog antisemitizma), ve} je
i{ao pravo u sr` stvari i zahtevao masakr svih Jevreja.
Selinovu prvu knjigu veoma su dobro primili vode}i francuski intelektu-
alci, koji su bili delom zadovoljni napadom na Jevreje, a delom uvereni da
to nije ni{ta vi{e do nova literarna fantazija.57 Iz potpuno istih razloga
francuski fa{isti nikli na doma}em tlu nisu uzeli Selina ozbiljno, uprkos
~injenici {to su oduvek znali da je on jedini pravi antisemit u Francuskoj.
Uro|eni zdrav razum francuskih politi~ara i njihova duboko ukorenjena
pristojnost spre~ili su ih da prihvate {arlatana i ludaka. Rezultat je bio taj
da su ~ak Nemci, koji su bili savesniji, u svojim uzaludnim naporima da
ubede francuski narod da bi istrebljenje Jevreja bilo lek za sve pod suncem
morali i dalje da koriste neprikladne pristalice kao {to su Musolinijev sled-
benik Dorio, i Peten, stari francuski {ovinist bez razumevanja ikakvog mo-
dernog problema. Na~in na koji se ta situacija razvijala tokom godina fran-
cuske zvani~ne, pa ~ak i nezvani~ne spremnosti na saradnju sa nacisti-
~kom Nema~kom, jasno pokazuje kako je neefikasan antisemitizam devet-
naestog veka bio za nove politi~ke potrebe dvadesetog, ~ak i u zemlji u ko-
joj je dostigao svoj pun razvoj i nad`iveo sve druge promene u javnom
mnjenju. Nije va`no {to su sposobni novinari devetnaestog veka kao Ed-
uar Drimon, pa ~ak i veliki savremeni pisci kao @or` Bernanos, doprinosili
stvari kojoj su mnogo bolje slu`ili ludaci i {arlatani.
To {to Francuska, iz raznih razloga, nikada nije razvila pravu imperijali-
sti~ku partiju, pokazalo se kao presudno. Kao {to su mnogi francuski ko-
lonijalni politi~ari isticali58, samo bi francusko-nema~ki savez omogu}io
Francuskoj da se takmi~i sa Engleskom u podeli sveta i da se uspe{no uk-
lju~i u grabe` oko Afrike. Iako Francuska nikad nije popustila isku{enju
da se u tome nadme}e, uprkos svoj svojoj kivnosti i neprijateljstvu prema
Velikoj Britaniji, ona je bila i ostala nation par exellence na Kontinentu,
iako je njena va`nost slabila, pa su se ~ak i njeni slabi imperijalisti~ki
poku{aji zavr{avali novim pokretima za nacionalnu nezavisnost. Kako se,
{tavi{e, njen antisemitizam hranio ~isto nacionalnim sukobom sa Ne-
ma~kom, jevrejskoj stvari je skoro automatski oduzeta velika uloga u im-
perijalisti~koj politici, uprkos uslovima u Al`iru, gde je me{ano stanov-
ni{tvo doma}ih Jevreja i Arapa moglo biti plodno tle.59 Prosto i brutalno
57 Vidi posebno kriti~ku diskusiju u Nouvelle Revue Française Marcel Arlanda (februar
1938) koji tvrdi da je Selinova pozicija su{tinski “solide”. Andre @id (april 1938) misli da je
Selin opisuju}i samo jevrejsku “spécialité” uspeo da naslika ne realnost ve} samu haluci-
naciju koju realnost izaziva.
58 Vidi na primer René Pion, France et Allemagne, 1912.
59 Neki aspekti jevrejskog pitanja u Al`iru obra|eni su u autorkinom ~lanku “Why the
Crémieux Decree was Abrogated”, u Contemporary Jewish Record, april 1943.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 51

razaranje francuske nacionalne dr`ave nema~kom agresijom, parodija ne-


ma~ko-francuskog saveza posle nema~ke okupacije i francuskog poraza,
moglo je da doka`e koliko je malo sopstvene snage ova nation par exel-
lence ponela u na{e vreme iz slavne pro{losti; ona nije promenila svoju
politi~ku strukturu.

V: Zlatno doba sigurnosti

SAMO DVE DECENIJE su delile privremeno slabljenje antisemitskog pokre-


ta od izbijanja Prvog svetskog rata. Taj je period dobro opisan kao “zlatno
doba sigurnosti”,60 jer je malo onih koji su tada `iveli osetilo unutarnju
slabost jedne o~igledno staromodne politi~ke strukture koja je, uprkos
svim proricanjima bliske propasti, sa neobja{njivo monotonom tvrdogla-
vo{}u nastavila da `ivotari u la`nom sjaju. Rame uz rame i o~igledno sa
neumanjenom stabilno{}u, uspeli su da se odr`e anahroni despotizam u
Rusiji, korumpirana birokratija u Austriji, priglupi militarizam u Nema-
~koj i neodlu~na republika u neprestanoj krizi u Francuskoj – sve one jo{
uvek u senci mo}i svetskih razmera Britanske imperije. Nijedna od tih vla-
da nije bila naro~ito popularna i sve su se one suo~ile sa sve ja~om do-
ma}om opozicijom; ali nigde nije izgledalo da postoji ozbiljna politi~ka
volja za radikalnom promenama politi~kih prilika. Evropa je bila isuvi{e
zauzeta ekonomskim {irenjem da bi ijedna nacija ili dru{tveni sloj ozbiljno
uzeli politi~ka pitanja u svoje ruke. Sve je moglo da se nastavi po starom
jer niko nije mario. Ili, o{troumnim ^estertonovim re~ima: “Sve je i dalje
postojalo pori~u}i da postoji.”61
Ogroman rast industrijske i ekonomske mo}i doveo je do stalnog sla-
bljenja ~isto politi~kih ~inilaca, dok su u isto vreme ekonomske snage po-
stale dominantne u me|unarodnoj igri vlasti. Mislilo se da je vlast sinonim
za ekonomsku mo} pre nego {to su ljudi otkrili da su ekonomska i indus-
trijska mo} samo njeni moderni preduslovi. U izvesnom smislu, ekonom-
ska mo} bi mogla da poljulja vlade jer one u ekonomiju imaju istu veru
kao i ~isti biznismeni koji su ih odnekud uverili da dr`avni instrumenti na-
silja treba da se koriste samo kao za{tita poslovnih interesa i nacionalnog
poseda. Veoma kratko vreme je bilo neke istine u primedbi Valtera Rate-
naua da 300 ljudi, koji se svi me|usobno poznaju, dr`e sudbinu sveta u
svojim rukama. To ~udno stanje trajalo je ta~no do 1914, kada su samom
60 Termin [tefana Cvajga koji je tako imenovao period do Prvog svetskog rata u The
World of Yesterday: An Autobiography, 1943.
61 Za odli~an opis Britanskog ministarstva unutra{njih poslova vidi G. K. Chesterton, The
Return of Don Quixote, koji se nije pojavio do 1927. ali je bio “planiran i delimi~no napisan
pre rata”.
52 ANTISEMITIZAM

~injenicom rata, mase izgubile veru u sudbinski karakter ekonomske ek-


spanzije.
Jevreji su pojavom zlatnog doba sigurnosti bili obmanuti vi{e nego ije-
dan drugi evropski narod. Izgledalo je da je antisemitizam stvar pro{losti;
{to su vi{e vlade gubile mo} i ugled, manje se pa`nje obra}alo Jevrejima.
Po{to je dr`ava igrala sve ograni~eniju i prazniju reprezentativnu ulogu,
politi~ka reprezentacija te`ila je da postane jedna vrsta teatarske predstave
promenljivog kvaliteta, dok samo pozori{te nije u Austriji postalo `i`a na-
cionalnog `ivota, institucija ~iji je javni zna~aj bio ve}i od zna~aja Parla-
menta. Teatarski kvalitet politi~ke sfere postao je tako o~it da se pozori{te
moglo pojaviti kao carstvo realnosti.
Sve ve}i uticaj krupnog biznisa na dr`avu i slabljenje potrebe dr`ave za
jevrejskim uslugama pretili su da }e se jevrejsko bankarstvo ugasiti i nate-
rali Jevreje na izvesne promene u zanimanjima. Prvi znak slabljenja je-
vrejskih bankarskih ku}a bio je njihov gubitak ugleda i mo}i u okviru je-
vrejskih zajednica. One nisu vi{e bile dovoljno jake da centralizuju i do iz-
vesne mere monopolizuju jevrejsko bogatstvo. Sve je vi{e Jevreja osta-
vljalo dr`avne finansije u korist nezavisnog biznisa. Pored snabdevanja
vojske i vlade hranom i ode}om, rasla je jevrejska trgovina hranom i `itom
i industrija ode}e, u kojima su oni ubrzo stekli istaknute polo`aje u svim
zemljama; zalagaonice i me{ovite radnje u provincijskim gradi}ima bile
su prete~e robnih ku}a u velikim gradovima. To ne zna~i da je odnos iz-
me|u Jevreja i vlada prestao, ali je u njega bilo uklju~eno manje pojedina-
ca, tako da na kraju tog perioda imamo skoro istu sliku kao na po~etku: ne-
koliko Jevreja na va`nim finansijskim polo`ajima sa malom ili nikakvom
vezom sa {irim slojem jevrejske srednje klase.
Mnogo va`nija od {irenja nezavisne jevrejske trgova~ke klase bila je
jedna druga promena strukture zanimanja. Jevreji Srednje i Zapadne Evro-
pe dostigli su ta~ku zasi}enja u bogatstvu i ekonomskom polo`aju. To je
mogao biti trenutak da oni poka`u da li zapravo `ele novac radi novca ili
radi vlasti. U prvom slu~aju oni su mogli da pro{ire trgovinu i da je prene-
su naslednicima; u drugom su mogli da se ja~e uvre`e u dr`avne poslove i
da se bore za uticaj krupnog biznisa i industrije na vlade. Ali oni nisu ura-
dili ni{ta od toga. Naprotiv, sinovi bogatih biznismena i, u manjem stepe-
nu, sinovi bankara napustili su karijere svojih o~eva radi slobodnih profe-
sija ili ~isto intelektualnih zanimanja, {to sebi nisu mogli da priu{te neko-
liko generacija ranije. Ono ~ega se nekada nacionalna dr`ava toliko bojala,
ra|anje jevrejske inteligencije, sada se zbivalo fantasti~nom brzinom. Na-
vala jevrejskih sinova iz bogatih porodica na kulturna zanimanja posebno
je zapa`ena u Nema~koj i Austriji, gde je veliki deo kulturnih institucija,
kao {to su novine, izdava{tvo, muzika i pozori{te, postao jevrejsko predu-
zetni{tvo.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 53

Ono {to je postalo mogu}e zahvaljuju}i tradicionalnoj jevrejskoj naklo-


nosti i po{tovanju prema intelektualnim zanimanjima, dovelo je do stvar-
nog raskida sa tradicijom i do intelektualne asimilacije i nacionalizacije
va`nih slojeva zapadno-srednjoevropskih Jevreja. Politi~ki, to je zna~ilo
osloba|anje Jevreja od za{tite dr`ave, ja~anje svesti o zajedni~koj sudbini
sa ostalim sugra|anima i neprestano slabljenje veza koje su od Jevreja
stvorile me|uevropski element. U dru{tvenom smislu, jevrejski intelektu-
alci bili su prvi koji su kao grupa imali potrebu i `elju da se priklju~e ne-
jevrejskom dru{tvu. Dru{tvena diskriminacija, sitna stvar za njihove o~e-
ve, koji nisu marili za dru{tveno me{anje sa nejevrejima, za njih je postala
ogroman problem.
Tra`e}i put u dru{tvo, ova grupa je bila primorana da prihvati obrasce
dru{tvenog pona{anja koje su postavili Jevreji pojedinci prihva}eni u
dru{tvu tokom devetnaestog veka kao izuzeci od pravila diskriminacije.
Ona je brzo otkrila silu koja otvara sva vrata, “blistavu mo} Slave” – kako
ka`e [tefan Cvajg, koju je stogodi{nja idolatrizacija genija u~inila
neodoljivom. Ono {to je jevrejsku potragu za slavom razlikovalo od op{te
idolatrizacije slave toga vremena jeste {to Jevreji nisu za nju bili zain-
teresovani zbog sebe samih. @iveti sa oreolom slave bilo je va`nije nego
postati slavan; tako su postali izuzetni recenzenti, kriti~ari, kolekcionari i
organizatori onoga {to je bilo slavno. “Blistava mo}” bila je vrlo sna`na
dru{tvena sila pomo}u koje su dru{tveni besku}nici mogli da stvore sebi
dom. Jevrejski intelektualci su, drugim re~ima, poku{ali, a donekle i us-
peli, da postanu `ivi kohezioni element koji slavne li~nosti i povezuje kao
dru{tvo slavnih, koje je po definiciji me|unarodno, jer duhovna dostignu-
}a prevazilaze nacionalne granice. Op{te slabljenje politi~kih ~inilaca, ko-
je je za dve decenije stvorilo uslove gde realnost i privid, politi~ka realnost
i pozori{na predstava lako mogu da parodiraju jedna drugu, sada je Jevre-
jima omogu}ilo da postanu predstavnici nekog nedefinisanog me|unaro-
dnog dru{tva u kome nacionalne predrasude vi{e nisu zna~ajne. I, dosta
paradoksalno, izgleda da je to internacionalno dru{tvo bilo jedino koje je
dopustilo nacionalizaciju i asimilaciju svojih jevrejskih ~lanova; austrij-
skom Jevrejinu je bilo mnogo lak{e da u Francuskoj bude prihva}en kao
Austrijanac nego u Austriji. La`ni kosmopolitizam ove generacije, ova iz-
mi{ljena nacionalnost koju su oni isticali ~im se pominjalo njihovo jevrej-
sko poreko, delimi~no je ve} li~ila na one paso{e koji su svojim vlasnici-
ma davali pravo da borave u svakoj zemlji osim u onoj koja ih je izdala.
Po samoj svojoj prirodi, ovi uslovi su mogli da dovedu Jevreje na is-
taknuto mesto, upravo kad su njihove delatnosti, njihovo zadovoljstvo i
sre}a u dru{tvu dokazali da oni, kao grupa, zapravo ne `ele ni novac ni
vlast. Po{to su se ozbiljni dr`avnici i publicisti sada bavili jevrejskim pi-
tanjem manje nego ikada od emancipacije i po{to je antisemitizam skoro
54 ANTISEMITIZAM

potpuno nestao sa otvorene politi~ke scene, Jevreji su postali simbol


dru{tva kao takvog i predmet mr`nje za sve one koje dru{tvo nije prihvati-
lo. Kako je antisemitizam izgubio utemeljenje u posebnim uslovima koji
su uticali na njegov razvoj tokom devetnaestog veka, njega su se latili {ar-
latani i ludaci i razradili ga u onu ~udnu sme{u poluistina i zbrkanih pre-
drasuda koje su kolale Evropom posle 1914, u ideologiju svih frustriranih
i ogor~enih ljudi.
Po{to se jevrejsko pitanje u svom dru{tvenom aspektu pretvorilo u kata-
lizator dru{tvenog nemira, {to se okon~alo ideolo{kom kristalizacijom de-
zintegrisanog dru{tva oko mogu}eg masakra Jevreja, bilo bi va`no ukazati
na neke od glavnih crta dru{tvene istorije emancipovanih Jevreja u bur-
`oaskom dru{tvu pro{log veka.
TRE]E P O G L AV L J E : Jevreji i dru{tvo

P OLITI^KO NEZNANJE Jevreja je veoma dobro odgovaralo njihovoj speci-


jalnoj ulozi i ukorenjenosti u sferu dr`avnog biznisa i njihovoj predra-
sudi prema narodu a naklonosti prema vlasti, ali ih je u~inilo slepim za
politi~ke opasnosti antisemitizma i uzrokovalo njihovu preosetljivost na
sve oblike dru{tvene diskriminacije. Kako su se uporedo razvili, te{ko je
bilo jasno uo~iti razliku izme|u antisemitizma kao politi~kog argumenta i
puke antipatije. Me|utim, problem je u tome {to su izrasli iz sasvim razli-
~itih aspekata emancipacije: politi~ki antisemitizam razvio se zato {to su
Jevreji bili posebna zajednica, dok se dru{tvena diskriminacija poja~ala
zbog sve ve}e jednakosti Jevreja sa ostalim grupama.
Jednakost polo`aja, iako je to svakako preduslov za pravi~nost, spada
me|utim me|u najve}e i najneizvesnije poduhvate modernog ~ove~anst-
va. [to su uslovi ravnopravniji, manje su obja{njive razlike koje realno po-
stoje me|u ljudima; a tako grupe i pojedinci postaju sve manje ravnoprav-
ni. Ovaj zamr{en odnos iza{ao je u potpunosti na videlo ~im se jednakost
nije vi{e posmatrala u svetlu nekog svemo}nog bi}a kakvo je Bog ili neiz-
be`ne zajedni~ke sudbine kakva je smrt. Kad god jednakost postane sve-
tovna ~injenica po sebi, bez ikakvog merila kojim bi se mogla proceniti ili
objasniti, zanemarljive su {anse da }e je kao obi~an radni princip usvojiti
politi~ka organizacija u kojoj ina~e nejednaki ljudi imaju ista prava; mno-
go je verovatnije da }e ona biti zamenjena za uro|eni kvalitet svakog po-
jedinca koji je “normalan” ako je kao i svaki drugi, a “nenormalan” ako se
slu~ajno razlikuje. Ovo izopa~avanje jednakosti od politi~kog u dru{tveni
koncept je mnogo opasnije ako dru{tvo ostavlja malo prostora posebnim
grupama i pojedincima, jer tada njihove razlike postaju sve upadljivije.
Veliki izazov modernom dobu i posebna opasnost je {to se u njemu ~o-
vek prvi put suo~io sa ~ovekom bez za{tite okolnosti i situacija koje ljude
~ine razli~itima. I to je upravo bio taj novi koncept jednakosti koji je mo-
derne rasne odnose u~inio tako te{kim, jer se ovde susre}emo sa prirodnim
razlikama koje se ne mogu umanjiti nikakvim mogu}im i pojmljivim
promenama polo`aja. Naime jednakost zahteva da ja vidim svaku jedinku
kao sebi ravnu, pa zato sukobi me|u razli~itim grupama, koje su iz nekih
li~nih razloga nesklone da daju jedne drugima tu osnovnu jednakost, uzi-
maju ovako u`asno okrutne oblike.
56 ANTISEMITIZAM

Zbog toga, {to su Jevreji bili u ravnopravnijem polo`aju, to su vi{e izne-


na|ivale jevrejske razlike. Ova nova svest je dovela do kivnosti dru{tva
prema Jevrejima, ali je njih istovremeno u~inila ~udno privla~nima; te slo-
`ene reakcije odredile su dru{tvenu istoriju zapadnoevropskih Jevreja. Di-
skriminacija je, me|utim, kao i privla~nost, politi~ki jalova. One nisu
stvorile ni politi~ki pokret protiv Jevreja niti su im na bilo koji na~in slu-
`ile za za{titu od neprijatelja, ali su ipak uspele da zatruju dru{tvenu atmo-
sferu, da spre~e sve dru{tvene spojeve Jevreja i nejevreja i imale su ko-
na~an odraz na pona{anje samih Jevreja. Formiranje tipa Jevrejina imalo
je veze sa obema – sa posebnom diskriminacijom i sa posebnom naklono-
{}u.
Dru{tvena antipatija prema Jevrejima, sa promenljivim oblicima di-
skriminacije, nije u~inila mnogo politi~ke {tete u evropskim dr`avama, jer
prava dru{tvena i ekonomska jednakost nikad nije ni bila postignuta. Po
svemu sude}i, nove klase su se razvijale kao grupe kojima se po ro|enju
pripada. Nema sumnje da je dru{tvo moglo da dopusti da se Jevreji jedino
u tom okviru uspostave kao posebna grupa.
Situacija bi bila potpuno druga~ija da je, kao u Sjedinjenim Dr`avama,
jednakost uzeta kao re{ena stvar; da je svaki ~lan dru{tva – iz bilo kog slo-
ja – bio ~vrsto uveren da sposobno{}u i uz sre}u mo`e postati junak pri~e
o uspehu. U takvom dru{tvu diskriminacija postaje jedno sredstvo razliko-
vanja, jedna vrsta univerzalnog zakona prema kome se odre|ene grupe
mogu na}i izvan sfere gra|anske, politi~ke i ekonomske jednakosti. Tamo
gde diskriminacija nije povezana samo sa jevrejskom stvari, ona mo`e po-
stati osnov diskriminacije za politi~ki pokret koji sve prirodne te{ko}e i
sukobe jedne mnogonacionalne zemlje ho}e da re{i nasiljem, vladavinom
gomile i prostom vulgarno{}u rasnog koncepta. Jedan od paradoksa ame-
ri~ke dr`ave koji najvi{e obe}ava ali je i najopasniji jeste {to se ona usudi-
la da ostvari jednakost na bazi fizi~ki i istorijski najmanje jednakog stano-
vni{tva na svetu. U Sjedinjenim Dr`avama dru{tveni antisemitizam mo`e
jednog dana postati veoma opasno jezgro nekog politi~kog pokreta.1 U
Evropi je on, me|utim, imao malog uticaja na uspon politi~kog antisemi-
tizma.

1 Iako su Jevreji vi{e od drugih grupa ostali van homogenog stanovni{tva u evropskim ze-
mljama, iz toga ne sledi da njima preti diskriminacija vi{e nego drugim grupama u Americi.
Zapravo, do sada nisu Jevreji ve} Crnci – po prirodi i istoriji najmanje jednaki me|u svim
narodima Amerike – podneli teret dru{tvene i ekonomske diskriminacije.
Ovo bi se ipak moglo promeniti ako bi politi~ki pokret ikada izrastao iz ove ~isto dru{tve-
ne diskriminacije. Tada bi Jevreji mogli vrlo brzo da postanu glavni predmet mr`nje iz pros-
tog razloga {to su oni, jedini me|u svim drugim grupama, sami ispoljili, u okviru svoje is-
torije i religije, dobro poznat princip separacije. To nije slu~aj sa Crncima i Kinezima kojima
zato preti manja politi~ka opasnost, iako se oni mo`da vi{e razlikuju od ve}ine nego Jevreji.
JEVREJI I DRU[TVO 57

I: Izme|u parija i skorojevi}a

DRAGOCENA ravnote`a izme|u dru{tva i dr`ave, na kojoj je nacionalna


dr`ava po~ivala dru{tveno i politi~ki, donela je ~udan zakon koji propisu-
je pristup Jevreja dru{tvu. Tokom 150 godina koliko su Jevreji zaista `iveli
po strani a ne tek u susedstvu zapadnoevropskih naroda, oni su dru{tvenu
slavu uvek morali da pla}aju politi~kom bedom, a politi~ki uspeh dru{tve-
nom poni`eno{}u. Asimilacija, u smislu prihva}enosti od strane nejevrej-
skog dru{tva, bila im je data samo dok su bili jasno izdvojeni izuzeci iz
jevrejske mase, iako su sa ovom i dalje delili iste restriktivne i poni`ava-
ju}e politi~ke uslove, ili kasnije, samo kad su, posle zavr{ene emancipaci-
je i dru{tvene izolacije koja je iz toga proiza{la, njihov politi~ki status ve}
uzdrmali antisemitski pokreti. Dru{tvo, suo~eno sa politi~kom, ekonom-
skom i zakonskom ravnopravno{}u Jevreja, sasvim jasno je pokazalo da
nijedna od njegovih klasa nije spremna da im prizna dru{tvenu ravno-
pravnost i da }e jedino izuzeci jevrejskog naroda biti prihva}eni. Jevreji
koji su razumeli ~udan kompliment da su oni izuzeci, izuzetni Jevreji, sa-
svim dobro su znali da im sama ta dvosmislenost – da su oni Jevreji a ipak
verovatno nisu nalik na Jevreje – otvara vrata u dru{tvo. Ako su `eleli ovu
vrstu op{tenja, poku{avali su, tako, “da budu a da ipak ne budu Jevreji”.2
Taj prividni paradoks imao je zapravo vrlo ~vrst osnov. Nejevrejsko dru-
{tvo je odlu~ilo da prido{lica bude tako “obrazovan” kao i ono samo i da,
iako se ne pona{a kao “obi~an Jevrejin”, on bude i stvara ne{to neobi~no,
jer, napokon, on jeste Jevrejin. Svi zagovornici emancipacije pozivali su
na asimilaciju, to jest, prilago|avanje dru{tvu i primanje u dru{tvo, {to su
oni smatrali ili preduslovom za jevrejsku emancipaciju ili njenom au-
tomatskom posledicom. Drugim re~ima, kad god su ljudi koji su zapravo
poku{avali da pobolj{aju uslove `ivota za Jevreje nastojali da misle o je-
vrejskom pitanju s gledi{ta samih Jevreja, oni su mu pristupali sa pukog
dru{tvenog aspekta. Jedna od najnesre}nijih ~injenica u istoriji jevrejskog
naroda jeste to {to su samo njegovi neprijatelji, a skoro nikada njegovi pri-
jatelji razumevali da je jevrejsko pitanje politi~ko pitanje.
Zagovornici emancipacije nastojali su da ~itav problem predstave kao
problem “obrazovanja”, koncept koji se izvorno primenjivao na Jevreje i
na nejevreje.3 Podrazumevalo se da }e avangarda u oba tabora biti sastav-
ljena od tolerantnih, kulturnih li~nosti, iza ~ega je sledilo, naravno, da po-
2 Ovu iznena|uju}e ve{tu primedbu stavio je liberalni protestant, teolog H. E. G. Paulus u
vrednom malom pamfletu, Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen und
Besserungsmitteln, 1831. Paulus, koga su mnogo napadali jevrejski pisci toga vremena, zas-
tupao je postepenu li~nu emancipaciju na bazi asimilacije.
3 Taj je stav izra`en u Wilhelm v. Humboldt, “Expert Opinion” iz 1809: “Dr`ava zapravo
ne treba da u~i po{tovanju prema Jevrejima, ve} treba da progna nehuman i pun predrasuda
na~in mi{ljenja itd...” U Ismar Freund, Die Emancipation der Juden in Preussen, Berlin,
1912, II, 270.
58 ANTISEMITIZAM

sebno tolerantni, obrazovani i kulturni nejevreji dru{tveno mogu da se op-


hode samo sa izuzetno obrazovanim Jevrejima. Kao ne{to sasvim prirod-
no, zahtev obrazovanih za ukidanje predrasuda vrlo brzo je postao prili~no
jednostrano pitanje dok su na kraju samo Jevreje terali da se obrazuju.
Ovo je, me|utim, samo jedna strana ovog pitanja. Jevreji su podsticani
da se dovoljno obrazuju da se ne bi pona{ali kao obi~ni Jevreji, ali su bili,
s druge strane, prihvatani samo zato {to su Jevreji, zbog njihove egzoti~ne,
strane privla~nosti. U osamnaestom veku je to proizlazilo iz novog hu-
manizma koji je ubrzano `eleo “nove primerke ljudskog roda” (Herder), a
op{tenje s njima slu`ilo bi kao primer mogu}e bliskosti sa svim tipovima
~ove~anstva. Prosve}enom Berlinu u Mendelsonovo vreme Jevreji su slu-
`ili kao `ivi dokaz da su svi ljudi ljudi. Za njihovu generaciju prijateljstvo
sa Mendelsonom ili Markusom Hercom bilo je ponovno demonstriranje
~ovekovog dostojanstva. A po{to su Jevreji bili prezren i potla~en narod,
oni su zato bili jo{ ~istiji nepatvoren uzor ~ove~anstva. Prvi je Herder,
iskreni prijatelj Jevreja, upotrebio kasnije zloupotrebljavan i pogre{no na-
vo|en izraz, “~udni narod iz Azije nanet na na{e prostore”.4 Tim su re~ima
on i njegovi drugovi humanisti pozdravili “nove primerke ljudskog roda”
za kojima je osamnaesti vek “pretra`io Zemlju”5, da bi ih kona~no otkrio
u svojim dugogodi{njim susedima. U `udnji da naglase su{tinsko jedinst-
vo ~ove~anstva, oni su `eleli da prika`u poreklo jevrejskog naroda kao
mnogo udaljenije i egzoti~nije nego {to je uistinu bilo, da bi tako demon-
striranje humanosti kao univerzalnog principa bilo efektnije.
Tokom nekoliko decenija s kraja osamnaestog veka, kada su francuski
Jevreji ve} u`ivali emancipaciju a nema~ki Jevreji skoro nisu imali nadu
ili `elju za njom, pruska prosve}ena inteligencija naterala je “Jevreje {i-
rom sveta da upru pogled u jevrejsku zajednicu u Berlinu”6 (a ne u Pari-
zu!). Mnogo toga se dugovalo uspehu Lesingovog “Natana mudrog” ili
njegovoj pogre{noj interpretaciji, koja je dr`ala da “novi primerci ljud-
skog roda”, po{to su proizvedeni u primerke ~ove~anstva, mora da su ta-
ko|e mnogo ja~e ljudske individualnosti.7 Ova ideja je sna`no uticala na
Miraboa i on je obi~avao da navodi Mendelsona kao primer.8 Herder se
4 J. G. Herder, “Uber die politische Bekehrung der Juden” u Adrastea und das 18.
Jahrhundert, 1801-03.
5 Herder, Briefe zur Beförderung der Humanität (1793-97), 40. Brief.
6 Felix Priebatsch, “Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und 18. Jahrhu-
ndert”, u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit, 1915,
p. 646.
7 Lesing li~no nije imao takvih iluzija. Njegovo poslednje pismo Mozesu Mendelsonu iz-
ra`ava najjasnije {ta je on `eleo: “Najkra}i i najsigurniji put do evropske dr`ave koja je i bez
hri{}ana i bez Jevreja.” Za Lesingov stav prema Jevrejima vidi Franz Mehring, Die Lessi-
nglegende. 1906.
8 Vidi Honoré Q. R. de Mirabeau, Sur Moses Mendelssohn, London, 1788.
JEVREJI I DRU[TVO 59

nadao da }e obrazovani Jevreji pokazati ve}u rastere}enost od predrasuda


zato {to je “Jevrejin oslobo|en od izvesnih politi~kih sudova, koje je nama
veoma te{ko ili nemogu}e da napustimo”. Protestuju}i zbog obi~aja toga
vremena da se daju “povoljne nove trgova~ke koncesije”, on je predlagao
obrazovanje kao istinski put za emancipaciju Jevreja od judaizma, od “sta-
rih i ponositih nacionalnih predrasuda, ... obi~aja koji ne pripadaju na{em
dobu i ustanovama”, kako bi Jevreji mogli da postanu “potpuno humani-
zovani” i da slu`e “razvoju nauka i celokupne kulture ~ove~anstva”.9
Otprilike u isto vreme Gete je pisao u prikazu jedne knjige pesama da nji-
hov autor, poljski Jevrejin, “nije postigao vi{e od hri{}anskog étudiant en
belles lettres” i `alio se da je tamo gde je o~ekivao ne{to iskreno novo,
neku silu iznad ove{tale konvencije, na{ao obi~nu osrednjost.10
Jedva da se mo`e preceniti pora`avaju}i efekat ovog preterivanja dobre
volje na novopozapadnja~ene, obrazovane Jevreje i uticaj koji je to imalo
na njihovu dru{tvenu i psiholo{ku poziciju. Oni nisu bili suo~eni samo sa
obeshrabruju}im zahtevom da budu izuzeci od sopstvenog naroda, da se
vidi “o{tra razlika izme|u njih i drugih” zahtevom vladama da takvu “se-
paraciju ... i legalizuju”;11 od njih se ~ak o~ekivalo da postanu posebna
vrsta ljudskog roda. I po{to je to, a ne Hajneovo pokr{tavanje, bilo prava
“ulaznica” u kulturno evropsko dru{tvo, {ta je drugo preostajalo tim i bu-
du}im generacijama Jevreja nego da o~ajni~ki poku{avaju da nikoga ne
razo~araju?12
U prvim decenijama tog ulaska u dru{tvo, kada asimilacija jo{ nije po-
stala tradicija koju treba slediti, ve} ne{to {to je postigla nekolicina darovi-
tih pojedinaca, to je zaista vrlo dobro funkcionisalo. Dok je Francuska za
Jevreje bila zemlja politi~ke slave, prva koja ih je priznala kao gra|ane, iz-
gledalo je da je Pruska na putu da postane zemlja dru{tvenog sjaja. Pro-
sve}eni Berlin, gde je Mendelson uspostavio bliske veze sa mnogim ~uve-
nim ljudima toga vremena, bio je samo po~etak. Njegove veze sa nejevrej-
9 J. G. Herder, “Ueber die politische Bekehrung der Juden”, op. cit.
10 Prikaz Johan Wolfgang v. Goethe, dela Isachar Falkensohn Behr, Gedichte eines pol-
nischen Juden, Mietau und Leipzig, 1772, u Frankfurter Gelehrte Anzeigen.
11 Friedrich Schleiermacher, Briefe bei Gelegenheit der politisch theologischen Aufgabe
und des Sendschreibens jüdischer Hausväter, 1799, u Werke, 1846, Abt. I, Band V, 34.
12 To se, me|utim, ne ti~e Mozesa Mendelsona, koji te{ko da je bio upoznat sa idejama
Herdera, Getea, [lajermahera i drugih pripadnika mla|e generacije. Mendelson je duboko
po{tovan zbog svoje jedinstvenosti. Njegova ~vrsta privr`enost jevrejskoj religiji
onemogu}avala ga je da potpuno raskine veze sa jevrejskim narodom, {to su njegovi nasled-
nici uradili kao ne{to {to se podrazumeva. On je ose}ao da je “pripadnik potla~enog naroda
koji mora da moli za dobru volju i za{titu vladaju}e nacije” (vidi njegovo “Letter to Lavater”,
1770, u Gesammelte Schriften, tom VII, Berlin, 1930); to jest, on je uvek znao da sa izu-
zetnim uva`avanjem njegove li~nosti uporedo ide izuzetan prezir prema njegovom narodu.
Po{to on, za razliku od Jevreja narednih generacija, nije delio taj prezir, on nije sebe smatrao
izuzetkom.
60 ANTISEMITIZAM

skim dru{tvom jo{ uvek su imale mnogo zajedni~kog sa nau~nim vezama


koje su dr`ale jevrejske i hri{}anske obrazovane ljude u skoro svim peri-
odima evropske istorije. Novi i iznena|uju}i element bio je {to su Mendel-
sonovi prijatelji koristili te veze u bezli~ne, ideolo{ke ili ~ak politi~ke svr-
he. On je li~no otvoreno poricao sve takve skrivene motive i vi{e puta po-
novio da je potpuno zadovoljan uslovima pod kojima `ivi, kao da je slutio
da njegov posebni dru{tveni status i sloboda imaju nekakve veze sa ~i-
njenicom da on jo{ uvek pripada “najni`im stanovnicima pod vla{}u (pru-
skog kralja)”.13
Ta ravnodu{nost prema politi~kim i gra|anskim pravima nad`ivela je
Mendelsonove bezazlene veze sa u~enim i prosve}enim ljudima njegovog
vremena; ona je kasnije uneta u salone onih Jevrejki koje su okupljale naj-
sjajnije dru{tvo koje je Berlin ikada video – sve dok se, posle pruskog po-
raza 1806, kada je uvo|enje napoleonskog zakonodavstva u {iroke oblasti
Nema~ke stavilo pitanje jevrejske emancipacije na listu javnih rasprava, ta
ravnodu{nost nije pretvorila u pravi strah. Emancipacija bi oslobodila ob-
razovane Jevreje, zajedno sa “nazadnim” jevrejskim narodom i njihova bi
jednakost likvidirala tu dragocenu razliku, na ~emu se, toga su bili i te ka-
ko svesni, zasnivao njihov dru{tveni status. Kada je emancipacija kona~no
do{la do kriti~ne ta~ke, najve}i deo asimilovanih Jevreja spasao se prela-
ze}i u hri{}anstvo, po pravilu otkrivaju}i da je podno{ljivo i bezopasno bi-
ti Jevrejin pre emancipacije, ali ne i posle.
Najreprezentativniji od tih salona, autenti~no me{ovito dru{tvo koje su
oni okupljali u Nema~koj bio je salon Rahele Farnhagen. Njena original-
na, neiskvarena i nekonvencionalna inteligencija, spojena sa predanim in-
teresovanjem za ljude i istinski strasnom prirodom, ~inila ju je najzani-
mljivijom od tih Jevrejki. Skromna ali ~uvena soirées u Rahelinom “pot-
krovlju” okupljala su “prosve}ene” aristokrate, intelektualce iz srednje
klase i glumce – to jest, sve one koji, kao Jevreji, nisu pripadali uva`enom
dru{tvu. Tako je Rahelin salon, po prirodi stvari i namerno, stvoren na ru-
bu dru{tva i nije delio nijednu od njegovih konvencija i predrasuda.
Zabavno je pribele`iti kako je asimilacija Jevreja doslovno sledila re-
13 Pruska koju je Lesing opisao kao “najropskiju evropsku zemlju” bila je za Mendelsona
“dr`ava u kojoj je jedan od najmudrijih kne`eva koji je ikada vladao ljudima doveo umetnost
i nauku do procvata, u~inio da nacionalna sloboda mi{ljenja postane toliko op{ta da su njena
blagotvorna dejstva stigla ~ak do najni`ih stanovnika njegovog veleposeda”. Ovakvo skrom-
no zadovoljstvo dirljivo je i iznena|uju}e ako se ima u vidu da je “najmudriji knez” veoma
ote`ao jevrejskom filozofu da dobije dozvolu za kratak boravak u Berlinu i, u vreme kad su
Münzjuden u`ivali sve povlastice, nije mu ~ak dao ni regularan status “za{ti}enog Jevrejina”.
Mendelson je ~ak bio svestan da bi on, prijatelj obrazovane Nema~ke, podlegao istoj taksi
koja se udara na bika kad se vodi na pazar da je samo odlu~io da poseti svog prijatelja Lavat-
era u Lajpcigu, ali njemu nikada nije pao na pamet nikakav politi~ki zaklju~ak u cilju
pobolj{anja takvih uslova. (Vidi “Letter to Lavater, op. cit., i njegov uvod u svoj prevod Me-
nasseh Ben Israela u Gesammelte Schriften, III tom, Leipzig, 1843-45).
JEVREJI I DRU[TVO 61

cept koji je Gete propisao za obrazovanje u romanu Wilhelm Meister, koji


je postao veliki model obrazovanja srednje klase. U tom romanu, mladog
gra|anina obrazuju plemi}i i glumci, tako da on mo`e da nau~i kako da
poka`e i da predstavi svoju li~nost i da tako napreduje od skromnog polo-
`aja gra|anskog sina u plemi}a. Za srednju klasu i za Jevreje, to jest za
one koji su zapravo bili izvan visokog aristokratskog dru{tva, sve je zavi-
silo od “li~nosti” i od sposobnosti da se ona izrazi. ^inilo se da je najva`-
nija stvar da zna{ da igra{ ulogu onoga {to zapravo jesi. ^udna ~injenica
{to se u Nema~koj jevrejsko pitanje dr`alo kao pitanje obrazovanja bila je
u tesnoj vezi sa ovim prvim po~ecima ~ija je posledica bila obrazovno
filistarstvo i Jevreja i nejevreja srednje klase, a tako|e i navala Jevreja na
intelektualna zanimanja.
Rani berlinski salon imali su {arm po tome {to zaista ni{ta nije bilo va`-
no osim li~nosti i jedinstvenog karaktera, talenta i izraza. Takvu jedinstve-
nost, koja je jedina omogu}avala skoro bezgrani~nu komunikaciju i neo-
grani~enu intimnost, ne bi mogao da zameni ni rang, novac, uspeh niti
knji`evna slava. Kratak susret istinskih li~nosti koji je zdru`io hoencolern-
skog kneza Luja Ferdinanda sa bankarom Abrahamom Mendelsonom, ili
politi~kog publicistu i diplomatu Fridriha Genca sa Fridrihom [legelom,
piscem tada ultramoderne {kole – to su bili neki od najslavnijih posetilaca
Rahelinog “potkrovlja” – zavr{io se 1806, kada je, prema njihovoj doma-
}ici, ovo jedinstveno mesto okupljanja “potonulo kao brod pun najve}eg
u`ivanja u `ivotu”. Zajedno sa aristokratima, intelektualci romanti~ari po-
stali su antisemiti, pa iako to ni u kom slu~aju nije zna~ilo da se ijedna gru-
pa odrekla svih svojih prijatelja Jevreja, nevinost i sjaj su zauvek nestali.
Prava prelomna ta~ka u dru{tvenoj istoriji nema~kih Jevreja nije nai{la u
godini pruskog poraza, ve} dve godine kasnije, 1808. kada je vlada prove-
la municipalni zakon kojim je Jevrejima dala sva gra|anska, ali ne i poli-
ti~ka prava. U mirovnom sporazumu 1807, Pruska je sa svojim isto~nim
oblastima izgubila i ve}inu svoga jevrejskog stanovni{tva; Jevreji koji su
ostali na njenoj teritoriji bili su ionako “za{ti}eni Jevreji”, to jest, ve} su
u`ivali gra|anska prava u obliku li~nih privilegija. Municipalna emanci-
pacija samo je legalizovala te povlastice i nad`ivela op{ti dekret o emanci-
paciji iz 1812; ponovno zadobiv{i Poznanj i njegove jevrejske mase posle
Napoleonovog poraza, Pruska je prakti~no ukinula dekret iz 1812, koji je
do tada davao politi~ka prava ~ak i siroma{nim Jevrejima, ali municipalni
zakon nije dirala.
Iako od malog politi~kog zna~aja, ti kona~ni emancipacioni dekreti, za-
jedno sa gubitkom pokrajina, imali su ogromne dru{tvene posledice. Pre
1807. za{ti}eni Jevreji iz Pruske ~inili su samo oko 20 procenata ukupnog
jevrejskog stanovni{tva. Od vremena kad je izdat emancipacioni dekret,
za{ti}eni Jevreji ~inili su ve}inu u Pruskoj, sa samo 10 posto “stranih Je-
62 ANTISEMITIZAM

vreja”. Sada tamo vi{e nisu postojali mra~no siroma{tvo i zaostalost, na-
spram kojih bi se “Jevreji-izuzeci” isticali takvim prednostima. I ta poza-
dina, kao glavni osnov za pore|enje dru{tvenog uspeha i psiholo{kog sa-
mouva`avanja, nikada vi{e nije postala ono {to je bila pre Napoleona. Ka-
da su 1816. povra}ene poljske provincije, prethodno “za{ti}eni Jevreji”
(sada ubele`eni kao pruski gra|ani jevrejske vere) jo{ uvek su ~inili oko
60 procenata ukupnog jevrejskog stanovni{tva.14
Sa stanovi{ta dru{tva, to je zna~ilo da su preostali Jevreji u Pruskoj izgu-
bili sredinu u kojoj su ro|eni naspram koje su procenjivani kao izuzeci.
Sada su oni sami ~inili takvu sredinu, ali su`enu, u odnosu na koju je poje-
dinac morao dvostruko da se napregne da bi uop{te opstao. “Jevreji-izuze-
ci” ponovo su bili obi~ni Jevreji, ne izuzeci, ve} predstavnici prezrenog
naroda. Podjednako je lo{ bio dru{tveni uticaj kada se u to ume{ala vlada.
Ne samo klase u sukobu sa vladom, pa tako otvoreno neprijateljske prema
Jevrejima, ve} su svi slojevi dru{tva postali manje ili vi{e svesni da Jevreji
koje su oni poznavali nisu bili toliko pojedina~ni izuzeci koliko ~lanovi
grupe nad kojom je dr`ava bila spremna da primeni posebne mere. A to je
bilo upravo ono ~ega su se “Jevreji-izuzeci” uvek bojali.
Berlinsko dru{tvo je napustilo jevrejske salone neverovatnom brzinom i
od 1808. ta su mesta okupljanja istisnule ku}e titularne birokratije i gornje
srednje klase. Mo`e da se vidi, po brojnim prepiskama iz toga vremena, da
su intelektualci kao i aristokrati sada po~eli da upravljaju svoj prezir sa is-
to~noevropskih Jevreja, koje su jedva i znali, ka obrazovanim Jevrejima iz
Berlina, koje su znali vrlo dobro. Ovi drugi ne}e vi{e nikada ste}i samou-
va`avanje koje izbija iz kolektivne svesti o sopstvenoj izuzetnosti; od sada
je svako od njih morao da doka`e da iako je Jevrejin, ipak nije Jevrejin.
Nije vi{e bilo dovoljno razlikovati se od manje ili vi{e nepoznate mase
“zaostale bra}e”; ~ovek je morao da istupi – kao li~nost kojoj se mo`e ~e-
stitati {to je izuzetak – od “Jevreja”, a tako i od naroda u celini.
Fantom “Jevrejina” je stvorila dru{tvena diskriminacija, a ne politi~ki an-
tisemitizam. Prvi autor koji je napravio razliku izme|u Jevrejina pojedinaca
i “Jevrejina uop{te, Jevrejina svuda i nigde” bio je neki opskurni publicista
koji je 1802. pisao zajedljive satire na jevrejsko dru{tvo i njegovu glad za
obrazovanjem, koje je bilo ~arobni {tapi} za dru{tvenu prihva}enost. Jevreji
su opisivani kao “princip” filistarskog i skorojevi}skog dru{tva.15 Ove pri-
li~no vulgarne knji`evne produkte sa odu{evljenjem je ~italo ne samo dosta

14 Vidi Heindrich Silbergleit, Die Bevölkerungs– und Berufsverhältnisse der Juden im De-
utschen Reich, I tom, Berlin, 1930.
15 Veoma ~itanom pamfletu C. W. F. Grattenauera Wider die Juden iz 1802. prethodio je
jo{ 1791. jedan drugi pamflet, Ueber die physische und moralische Verfassung der heutigen
Juden, u kojem je ve} ukazano na porast uticaja Jevreja u Berlinu. Iako je rani pamflet bio
objavljen u Allgemeine Deutsche Bibliothek, 1792, CXII tom, skoro niko ga nije pro~itao.
JEVREJI I DRU[TVO 63

istaknutih posetlaca Rahelinog salona, ve} su ~ak indirektno inspirisali ve-


likog romanti~kog pesnika Klemensa fon Brentana da napi{e veoma duhovit
spis u kome je opet filistar izjedna~en sa Jevrejinom.16
Sa ranom idilom me{ovitog dru{tva nestalo je ne{to {to se ni u jednoj
drugoj dr`avi i ni u jednom drugom vremenu ne}e vratiti. Nikada vi{e ni-
jedna dru{tvena grupa nije slobodnog duha i srca primila Jevreje. Ona bi
se prijateljski ophodila prema Jevrejima zato {to je to bilo uzbudljivo
samim provociranjem i “nevaljalo{}u” ili kao protest protiv pretvaranja
sugra|ana u parije. Ali Jevreji su postajali parije gde god su prestali da bu-
du politi~ki i gra|anski izop{tenici.

Va`no je imati na umu da je asimilacija kao grupni fenomen stvarno


postojala samo me|u jevrejskim intelektualcima. Nije slu~ajno {to je prvi
obrazovani Jevrejin, Mozes Mendelson, bio i prvi koji je, uprkos svom ni-
skom dru{tvenom statusu, primljen u nejevrejsko dru{tvo. Dvorski Jevreji
i njihovi naslednici, bankari i biznismeni na Zapadu, nikada nisu bili
dru{tveno prihvatljivi niti je njima bilo stalo da napuste vrlo uske granice
svog nevidljivog geta. U po~etku su bili ponosni, kao svi neiskvareni sko-
rojevi}i, na mra~nu sredinu bede i siroma{tva iz koje su se izdigli; kasnije,
kada su bili napadnuti sa svih strana, na{li su interes u bedi pa ~ak i zaosta-
losti masa jer je to postao argument, simbol njihove sopstvene sigurnosti.
Polako i zloslutno bili su primorani da napuste mnogo stro`ije zahteve
jevrejskog zakona – mada nikada nisu potpuno napustili svoju versku tra-
diciju – a utoliko vi{e su tra`ili pravovernost od jevrejskih masa.17 Gu-
bljenje autonomije jevrejske op{tine veoma ih je podstaklo ne samo da {ti-
te jevrejske zajednice od vlasti, ve} i da vladaju njima uz pomo} dr`ave,
tako da je izraz koji ozna~ava “dvostruku zavisnost” siroma{nih Jevreja “i
od vlade i od svoje bogate bra}e” samo odra`avao realnost.18
16 Clemens Brentano je namenski napisao Der Philister vor, in und nach der Geschichte i
to pro~itao u takozvanom Christlich-Deutche Tischgesellshft, ~uvenom klubu pisaca i patrio-
ta, osnovanom 1808. za borbu protiv Napoleona.
17 Tako su Rot{ildovi 1820-ih povukli velike donacije iz svoje doma}e zajednice u Frank-
furtu da bi se suprotstavili uticaju reformatora koji su `eleli da jevrejska deca dobiju op{te
obrazovanje. Vidi Isaak Markus Jost, Neuere Geschichte der Israeliten, 1846, X, 102.
18 Op. cit., IX, 38. – Dvorski Jevreji i bogati bankari Jevreji koji su ih u stopu sledili nikad
nisu `eleli da napuste jevrejsku zajednicu. Oni su delovali kao njeni predstavnici i za{titnici
od vlasti; ~esto su dobijali zvani~nu vlast nad zajednicama kojima su vladali iz daleka tako da
je stara autonomija jevrejskih zajednica bila iznutra uzdrmana i uni{tena davno pre nego {to
ju je ukinula nacionalna dr`ava. Prvi dvorski Jevrejin sa monarhisti~kim te`njama u svojoj sop-
stvenoj “naciji” bio je Jevrejin iz Praga, snabdeva~ izbornog kneza Morisa Saksonskog u {esna-
estom veku. On je tra`io da se svi rabini i poglavari zajednice biraju od ~lanova njegove poro-
dice. (Vidi Bondy-Dworsky, Geschichte der Juden in Boehmen, Maehren und Schlesien, Prag,
1906, II, 727). Praksa da se postave dvorski Jevreji kao diktatori u svojim zajednicama postala
je op{ta u osamnaestom veku a sledila ju je vladavina “istaknutih” u devetnaestom veku.
64 ANTISEMITIZAM

Jevrejski uglednici (kako su ih zvali u devetnaestom veku) vladali su


jevrejskim zajednicama, ali im nisu pripadali dru{tveno, ponekad ~ak ni
geografski. Oni su, u izvesnom smislu, ostajali podjednako udaljeni od je-
vrejskog dru{tva koliko i od nejevrejskog. Po{to su napravili briljantne
li~ne karijere i po{to su ih njihovi gospodari obdarili zna~ajnim privilegi-
jama, oni su ~inili neku vrstu zajednice izuzetaka sa krajnje ograni~enim
dru{tvenim mogu}nostima. Kako ih je dvorsko dru{tvo prirodno preziralo
i kako nisu imali poslovnih veza sa nejevrejskom srednjom klasom, nji-
hovi su kontakti bili toliko izvan dru{tvenih zakona koliko je i njihov
ekonomski uspon bio nezavisan od savremenih ekonomskih uslova. Ta
izolacija i nezavisnost ~esto im je davala ose}anje mo}i i ponosa, ilustro-
vano slede}om anegdotom koja se prepri~avala na po~etku osamnaestog
veka: “Izvesni Jevrejin..., kada mu je jedan otmeni, kulturni lekar uljudno
prebacio da me|u njima nema kne`eva i da ne u~estvuju u vladi ... sa
(jevrejskim) ponosom, drsko je odgovorio: Mi nismo kne`evi, ali mi nji-
ma vladamo.”19
Takav ponos je skoro suprotan klasnoj oholosti koja se, iako sporo, ra-
zvila me|u povla{}enim Jevrejima. Vladaju}i kao apsolutni kne`evi me|u
sopstvenim narodom, jo{ uvek su ose}ali da su oni primi inter pares. Bili
su ponosniji da budu “povla{}eni rabin svih Jevreja” ili “knez svete zem-
lje” nego da nose bilo koju titulu koju su njihovi gospodari mogli da im
ponude.20 Do sredine osamnaestog veka, oni bi se svi slo`ili sa holand-
skim Jevrejinom koji je rekao: “Neque in toto orbi alicui nationi inservi-
mus” i ni tada ni kasnije ne bi u potpunosti razumeli odgovor “u~enog
hri{}anina” koji je rekao: “Ali to zna~i sre}u samo za nekolicinu. Ljude
koje smatraju corpo (sic) svuda proganjaju, oni nemaju svoju upravu, pot-
padaju pod stranu vladavinu, nemaju mo} ni dostojanstvo, pa lutaju {irom
sveta, svuda stranci.”21
Klasna oholost do{la je tek kad su poslovne veze uspostavljene izme|u
dr`avnih bankara razli~itih zemalja; uskoro su usledili brakovi me|u
vode}im porodicama, a vrhunac je bio u pravom me|unarodnom kastin-
skom sistemu, dotad nepoznatom u jevrejskom dru{tvu. To je nejevrej-
skim posmatra~ima bilo utoliko upadljivije {to se doga|alo paralelno sa
brzim nestankom poseda i kasta u nove klase. ^ovek je, vrlo pogre{no,
mogao da zaklju~i da je jevrejski narod ostatak iz srednjeg veka i da previ-
di da je ova nova kasta ro|ena tek nedavno. To se zavr{ilo tek u devet-
naestom veku i obuhvatilo je broj~ano ne vi{e od mo`da stotinu porodica.
19 Johann Jacob Schudt, Jüdische Merkwürdigkeiten, Frankfurt a. M., 1715-1717, IV, An-
nex, 48.
20 Selma Stern, Jud Suess, Berlin, 1929, pp. 18 f.
21 Schudt, op. cit. I, 19.
JEVREJI I DRU[TVO 65

Ali, kako su oni bili u sredi{tu pa`nje, na jevrejski narod u celini po~elo se
gledati kao na kastu.22
Stoga, iako su dvorski Jevreji imali veliku ulogu u politi~koj istoriji i u
ra|anju antisemitizma, dru{tvena istorija je mogla lako da ih previdi osim
zbog ~injenice da su imali izvesne psiholo{ke crte i obrasce pona{anja kao
i jevrejski intelektualci koji su, najzad, obi~no bili sinovi biznismena.
Jevrejski uglednici `eleli su da dominiraju jevrejskim narodom i zato nisu
imali `elju da ga napuste, dok je karakteristika jevrejskih intelektualaca
bila `elja da napuste svoj narod i da budu primljeni u dru{tvo; i jedni i dru-
gi ose}ali su se kao izuzeci, to ose}anje je bilo u savr{enom skladu sa su-
dom njihove okoline. Bogati “izuzetni Jevreji” ose}ali su se izuzecima od
zajedni~ke sudbine jevrejskog naroda, i vlade su to smatrale veoma koris-
nim; obrazovani “izuzetni Jevreji” ose}ali su se izuzecima od jevrejskog
naroda, a tako|e i izuzetnim ljudskim bi}ima i dru{tvo ih je takvima sma-
tralo.
Asimilacija, bilo da je dovedena do krajnosti pokr{tavanjem ili ne, nije
nikada bila prava pretnja opstanku Jevreja.23 I do prihvatanja i do odbaci-
vanja je do{lo zbog toga {to su Jevreji, i oni su toga bili potpuno svesni.
Prva generacija obrazovanih Jevreja je jo{ uvek iskreno `elela da izgubi
svoj jevrejski identitet i Berne je sa velikom dozom gor~ine pisao: “Neki
mi prilaze s tim da sam Jevrejin, neki me zbog toga slave, neki mi se zbog
toga izvinjavaju, ali svi o tome misle.”24 Ipak, odrasli na idejama osam-
naestoga veka, oni su ~eznuli za zemljom bez hri{}ana i bez Jevreja; po-
svetili su se nauci i umetnostima i bili bi vrlo povre|eni kada otkriju da su
vlade koje su dale sve povlastice i po~asti jevrejskim bankarima osudile
jevrejske intelektualce da skapavaju od gladi.25 Pokr{tavanja koja su po~e-
tkom devetnaestog veka podstaknuta strahom da }e ih bez razlike svrstati
sa jevrejskim masama, sada su postala potreba radi svakodnevnog hleba.
Takva nagrada za nedostatak karaktera naterala je celu generaciju Jevreja
u ogor~enu opoziciju prema dr`avi i dru{tvu. “Novi primerci ljudskog ro-
da”, ako su i{ta vredeli, svi su postali pobunjenici, i kako su jevrejski

23 Christian Friedrich Ruehs, “Ueber die Ansprüche der Juden an das deutsche Bürge-
rrecht”, u Zeitshrift für neueste Geschichte, 1815. On defini{e ceo jevrejski narod kao “trgo-
va~ku kastu”. Veoma je zna~ajna, iako malo poznata, ~injenica da je asimilacija kao program
~e{}e dovodila do obra}enja nego do me{ovitih brakova. Na `alost, statistike vi{e prikrivaju
nego {to otkrivaju ovu ~injenicu jer se sve zajednice obra}enika i neobra}enih jevrejskih
partnera statisti~ki smatraju me{ovitim brakovima. Mi me|utim znamo da je bilo dosta
porodica u Nema~koj koje su generacijama bile pokr{tavane, a opet ostale ~isto jevrejske.
Posledica je to da je pokr{teni Jevrejin retko napu{tao svoju porodicu a jo{ re|e odlazio iz
svoje jevrejske sredine. Jevrejska porodica je na svim nivoima dokazala da je konzervativni-
ja snaga od jevrejske religije.
24 Briefe aus Paris. 74. pismo, februar 1832.
25 Ibid., 72. pismo.
66 ANTISEMITIZAM

bankari podr`avali najreakcionarnije vlade toga doba, oni su se naro~ito


`estoko pobunili protiv zvani~nih predstavnika svog naroda. Marksove i
Berneove antijevrejske osude ne mogu se potpuno razumeti osim u svetlu
ovog konflikta izme|u bogatih Jevreja i jevrejskih intelektualaca.
Me|utim, ovaj konflikt je postojao punom `estinom samo u Nema~koj i
nije nad`iveo antisemitski pokret u tom veku. U Austriji nije bilo jevrejske
inteligencije o kojoj bi se govorilo pre kraja devetnaestog veka, i ona je
odmah osetila pun uticaj antisemitskog pritiska. Ti Jevreji, kao i njihova
bogata bra}a, vi{e su voleli da se povere za{titi habsbur{ke monarhije i po-
stali su socijalisti tek posle Prvog svetskog rata, kada je socijaldemokrat-
ska partija do{la na vlast. Najzna~ajniji, mada ne i jedini izuzetak od ovog
pravila bio je Karl Kraus, poslednji predstavnik tradicije Hajnea, Bernea i
Marksa. Krausova osuda jevrejskih biznismena s jedne strane i jevrejskog
novinarstva kao organizovanog kulta s druge, bila je verovatno ogor~enija
nego osude njegovih prethodnika jer je on bio mnogo izolovaniji u zemlji
u kojoj nikakva jevrejska revolucionarna tradicija nije postojala. U Fran-
cuskoj, gde je emancipatorski dekret nad`iveo sve promene vlada i re`i-
ma, mali je bio broj jevrejskih intelektualaca koji nisu bili ni glasnici nove
klase niti osobito va`ni u intelektualnom `ivotu. Kultura kao takva, obra-
zovanje kao program, nisu stvorili jevrejski obrazac pona{anja kao {to su
to u~inili u Nema~koj.
Ni u jednoj drugoj zemlji nije postojalo ni{ta nalik na taj kratki period
prave asimilacije, toliko odlu~uju}i za istoriju nema~kih Jevreja, kada je
prava avangarda jednog naroda ne samo prihvatila Jevreje, ve} je ~ak neo-
bi~no `udela da se spoji s njima. I taj stav nikada nije potpuno nestao iz
nema~kog dru{tva. Do samog kraja mogli su se razabrati ti tragovi koji su
pokazivali, naravno, da se odnosi sa Jevrejima nikada nisu samo po-
drazumevali. Po onom najboljem to je podse}alo na program, a u najgo-
rem na ~udno i uzbudljivo iskustvo. Bizmarkova poznata primedba o “ne-
ma~kim pastuvima koje treba pariti sa jevrejskim kobilama” je samo naj-
vulgarniji izraz prevladavaju}eg gledi{ta.
Sasvim je prirodno da bi ta dru{tvena situacija, iako je od prvih obrazo-
vanih Jevreja napravila pobunjenike, tokom vremena proizvela posebnu
vrstu konformizma, pre nego stvarnu pobunjeni~ku tradiciju.26 Prilago|a-
vaju}i se dru{tvu koje je diskriminisalo “obi~ne Jevreje” i u kome je, u is-
to vreme, obrazovanom Jevrejinu u svemu bilo lak{e da bude primljen u
pomodne krugove nego nejevrejinu sa sli~nim polo`ajem, Jevreji su
morali da se jasno odvoje od “Jevrejina uop{te”, a da isto tako jasno iska`u
da oni jesu Jevreji; ni pod kakvim uslovima njima nije bilo dozvoljeno da
26 “Svesni parija” (Bernar Lazar) je bio jedina tradicija pobune koja se odr`ala, iako oni
koji su joj pripadali jedva da su je bili svesni. Vidi autorkin “The Jew as Pariah. A Hidden
Tradition”, u Jewish Social Studies, VI Vol, No. 2 (1944).
JEVREJI I DRU[TVO 67

nestanu me|u svojim susedima. Da bi racionalizovali ambivalenost koja


njima samima nije bila potpuno jasna, mogli su da se pretvaraju da su
“~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e”.27 To je zapravo dovelo do ose}anja
da su razli~iti od drugih ljudi na ulici zato {to su Jevreji, a da se kod ku}e
razlikuju od drugih Jevreja jer nisu kao “obi~ni Jevreji”.
Obrasci pona{anja asimilovanih Jevreja odre|eni tim neprestanim
usredsre|enim naporom da se razlikuju, stvorili su tip Jevrejina koji je
svuda prepoznatljiv. Umesto da su odre|eni nacionalno{}u ili religijom,
Jevreji su se pretvorili u dru{tvenu grupu ~iji su ~lanovi imali izvesne psi-
holo{ke osobine i reakcije za koje se pretpostavljalo da ukupno ~ine “je-
vrejstvo”. Drugim re~ima, jevrejstvo je postalo psiholo{ki kvalitet, a je-
vrejsko pitanje se svakom Jevrejinu posebno nametnulo kao li~ni problem.
U tom tragi~nom nastojanju da se prilagodi razlikovanjem i odvajanjem,
novi tip Jevrejina imao je tako malo zajedni~kog sa “Jevrejinom uop{te”,
od ~ega je strahovao, koliko i sa apstrakcijom “naslednika prorokâ i ve-
~nog zastupnika pravde na zemlji” koju su jevrejski apologeti prizivali kad
god bi neki jevrejski novinar bio napadnut. Jevrejinu su apologeti pripisi-
vali atribute koji su zaista privilegije parija, a koje su neki jevrejski pobu-
njenici koji su `iveli na rubu dru{tva zaista imali – humanost, ljubaznost,
oslobo|enost od predrasuda, osetljivost na nepravdu. Problem je bio u to-
me {to ti kvaliteti nisu imali veze sa prorocima i {to, jo{ gore, ti Jevreji
~esto nisu pripadali ni jevrejskom dru{tvu niti pomodnim krugovima ne-
jevrejskog dru{tva. U istoriji asimilovane jevrejske zajednice oni su igrali
samo bezna~ajnu ulogu. “Jevrejin uop{te”, s druge strane, kako ga je opi-
sivao profesionalni mrzitelj Jevreja, pokazivao je one kvalitete koje skoro-
jevi} mora da stekne ako `eli da uspe – nehumanost, pohlepu, drskost, pu-
zavu poniznost i odlu~nost da gura napred. Problem je u ovom slu~aju bi-
lo to {to ni ovi kvaliteti nisu imali nikakve veze sa nacionalnim osobinama
i {to su, {tavi{e, ovi tipovi Jevreja iz biznis-klase pokazali malo sklonosti
prema nejevrejskom dru{tvu i isto tako su igrali skoro zanemarljivu ulogu
u jevrejskoj dru{tvenoj istoriji. Sve dok postoje oklevetane klase i ljudi,
svaka generacija }e sa stra{nom jednoli~no{}u ispo~etka proizvoditi oso-
bine skorojevi}a i parija, u jevrejskom dru{tvu ili bilo gde drugde.
Za stvaranje dru{tvene istorije Jevreja u okviru evropskog dru{tva de-
vetnaestog veka bilo je, svakako, presudno to {to je do izvesnog stepena
svaki Jevrejin u svakoj generaciji morao nekako i nekad da odlu~i da li }e
da ostane parija i da bude potpuno van dru{tva ili }e postati skorojevi},
prilagoditi se dru{tvu pod demorali{u}im uslovima ne toliko da bi sakrio
27 Nije bez ironije {to je ovu odli~nu formulu koja mo`e da poslu`i kao moto za zapadnu
asimilaciju predlo`io ruski Jevrejin i {to je prvi put ona objavljena na hebrejskom. To je iz Ju-
dah Leib Gordon, Hakitzah ami, hebrejske pesme iz 1863. Vidi S. M. Dubnow History of the
Jews in Russia and Poland, 1918, II, 228 f.
68 ANTISEMITIZAM

svoje poreklo koliko da bi “sa tajnom svoga porekla izdao i tajnu svoga
naroda”.28 Ovaj potonji put bio je zaista te`ak, jer takve tajne nisu posto-
jale i trebalo ih je izmisliti. Kako je jedinstveni poku{aj Rahele Farnhagen
da uspostavi dru{tveni `ivot izvan zvani~nog dru{tva propao, putevi parije
i skorojevi}a bili su putevi krajnje usamljenosti, a put prilago|avanja put
stalnog kajanja. Takozvana slo`ena psihologija prose~nog Jevrejina, koja
je u nekoliko najboljih slu~ajeva dovela do veoma moderne osetljivosti,
zasnivala se na toj anbivalentnoj situaciji. Jevreji su istovremeno ose}ali
kajanje parije {to nije postao skorojevi} i gri`u savesti skorojevi}a {to je
izdao svoj narod i jednaka prava zamenio privilegijama. Jedno je bilo si-
gurno: ako je ~ovek `eleo da izbegne sve dvosmislenosti dru{tvene egzis-
tencije, trebalo je da se odrekne ~injenice da biti Jevrejin zna~i ili pripadati
privilegovanoj gornjoj klasi ili obespravljenoj masi kojoj je u Zapadnoj i
Srednjoj Evropi mogao da pripada samo iz intelektualne i pomalo izve{ta-
~ene solidarnosti.
Dru{tvenu sudbinu prose~nih Jevreja odredila je njihova ve~ita neod-
lu~nost. A dru{tvo ih svakako nije pritiskalo da se odlu~e, jer je upravo ta
dvosmislenost situacije i karaktera ~inila kontakt sa Jevrejima privla~nim.
Ve}ina asimilovanih Jevreja `ivela je tako u polumraku milosti i zle kobi i
sa sigurno{}u je znala jedino da su i uspeh i propast nerazmrsivo povezani
sa ~injenicom da su oni Jevreji. Za njih je jevrejsko pitanje izgubilo, jed-
nom i zauvek, sav politi~ki zna~aj, ali je progonilo njihove privatne `ivote
i utoliko tiranskije uticalo na li~ne odluke. Izreka “~ovek na ulici a Jevre-
jin kod ku}e” realizovana je i do krajnjih konsekvenci: politi~ki problemi
bili su izobli~eni do stepena ~iste perverzije kada su Jevreji poku{ali da ih
re{e posredstvom unutra{njeg iskustva i li~nih emocija; li~ni `ivot je do
nehumanosti bio zatrovan – na primer u pitanjima me{ovitih brakova – ka-
da je te{ki teret nere{enih pitanja od javnog zna~aja bio svaljen na li~nu
egzistenciju kojom se mnogo bolje mo`e vladati nepredvidljivim zakoni-
ma strasti nego promi{ljenom politikom.
Ni u kom slu~aju nije bilo lako ne li~iti na “Jevrejina uop{te” a ipak
podse}ati na Jevrejina; praviti se da nisi kao Jevreji, a jo{ uvek sa do-
voljnom jasno}om pokazivati da jesi. Prose~ni Jevrejin, ni skorojevi} niti
“svesni parija” kako ka`e Bernar Lazar, mogao je da istakne samo prazno
ose}anje razlike koje je dalje bilo tuma~eno sa svih mogu}ih aspekata i
varijacija, od uro|enog stranstvovanja do dru{tvenog otu|enja. Sve dok je
ovaj svet bio donekle miroljubiv, ovakvo dr`anje nije lo{e prolazilo, i ~ak
je za ~itave generacije postalo modus vivendi. Usredsre|enje na ve{ta~ki
iskomplikovan unutra{nji `ivot pomoglo je Jevrejima da odgovore na ne-
razumne zahteve dru{tva, da budu jaki i uzbudljivi, da razviju izvesnu ne-
28 Ovu formulaciju je dao Karl Kraus oko 1912. Vidi Untergang der Welt durch schwarze
Magie, 1925.
JEVREJI I DRU[TVO 69

posrednost u samoiskazivanju i samoreprezentaciji, {to su ina~e bile odli-


ke glumca i virtuoza, ljudi koje je dru{tvo uvek pola poricalo a pola obo-
`avalo. Asimilovani Jevreji, pola ponosni a pola puni stida zbog svog je-
vrejstva, o~ito su bili u toj kategoriji.
Proces pomo}u koga se bur`oasko dru{tvo razvilo iz ostataka svoje re-
volucionarne tradicije i uspomena dodao je ekonomskom zasi}enju i op-
{toj ravnodu{nosti prema politi~kim pitanjima i zloduha dosade. Jevreji su
postali narod sa kojim se ponekad za trenutak isko~i. [to su ih manje sma-
trali za jednake, to su oni postajali privla~niji i zabavniji. Bur`oasko
dru{tvo u potrazi za zabavom i sa strasnim zanimanjem za li~nost, ukoliko
se ona razlikovala od norme, otkrilo je privla~nost svega za {ta se moglo
pretpostaviti da je tajanstveno zlo i potajno pokvareno. I upravo ta grozni-
~ava sklonost otvorila je Jevrejima vrata dru{tva, jer se u okviru ovog dru-
{tva jevrejstvo, po{to je bilo izvrnuto u psiholo{ki kvalitet, moglo lako
izopa~iti u porok. Iskrena tolerancija i radoznalost prosvetiteljstva za sve
ljudsko zamenjivana je morbidnom po`udom za egzoti~nim, nenormalnim
i druga~ijim kao takvim. Nekoliko je tipova, jedan za drugim, predstavlja-
lo u dru{tvu egzoti~no, anomalno, druga~ije, ali nijedan od njih nije ni naj-
manje bio povezan sa politi~kim pitanjima. Jedino tako je uloga Jevreja u
tom dru{tvu koje propada mogla da zadobije veli~inu koja je nadilazila
uske granice dru{tvenog.
Pre nego {to krenemo za ~udnim putevima koji su “izuzetne Jevreje”,
slavne i ozlogla{ene strance, vodili u salone Fobur Sen-@ermena u Francu-
skoj fin-de-siècle, moramo prizvati jedinog velikog ~oveka koga je komp-
likovana samoobmana “izuzetnih Jevreja” ikada stvorila. Izgleda da svaka
zajedni~ka ideja ima {ansu da u najmanje jednoj li~nosti postigne ono {to
se nekada zvalo istorijska veli~ina. Veliki ~ovek “izuzetnih Jevreja” bio je
Bend`amin Dizraeli.

II: Mo}ni ~arobnjak 29

BEND@AMIN DIZRAELI, ~iji je glavni `ivotni interes bio karijera u svojstvu


lorda Bikonsfilda, isticao se dvema stvarima: bo`jim darom koji mi danas
banalno zovemo sre}om, a koji su u druga vremena obo`avali pod ime-
nom boginje Fortune i, drugo, mnogo prisnijom i ~udnovatijom vezom sa
Fortunom nego {to se mo`e objasniti, velikom bezbri`nom nevino{}u du-
ha i ma{tovito{}u koje nas spre~avaju da tog ~oveka svrstamo u karijeri-
ste, iako on nikada ni na {ta osim na karijeru nije ozbiljno mislio. Njegova
29 Naslovna fraza je uzeta iz skice o Dizraeliju ser D`ona Skletona 1867. Vidi W. F.
Monypenny i G. E. Buckle, The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield, New York,
1929, II, 292-93.
70 ANTISEMITIZAM

bezazlenost naterala ga je da shvati kako bi bilo glupo ose}ati se déclassé


i koliko bi bilo uzbudljivije njemu i drugima, koliko korisnije za njegovu
karijeru, da naglasi ~injenicu da je Jevrejin “druga~ijim obla~enjem, ~ud-
nim ~e{ljanjem i nastranim pona{anjem i govorom”.30 Starao se mnogo
strasnije i besramnije da ga prime u visoko i najvi{e dru{tvo nego ijedan
drugi jevrejski intelektualac; ali on je jedini od njih otkrio tajnu kako da
sa~uva sre}u, to prirodno ~udo parije i od po~etka je znao da ~ovek nikada
ne treba da se savija da bi se “popeo od visokog do najvi{eg”.
On je igrao politi~ku igru kao glumac u pozori{noj predstavi, samo {to
je svoju ulogu igrao tako dobro da je i samoga sebe uverio. Njegov `ivot i
njegova karijera su kao bajka u kojoj on nastupa kao princ koji nudi tu`ni
cvet romanti~ara, sada jagor~evinu imperijalisti~ke Engleske, svojoj
princezi, engleskoj kraljici. Britanski kolonijalni poduhvat bio je ~arobna
zemlja u kojoj sunce nikada ne zalazi, a njegova prestonica misteriozni
azijatski Delhi kuda je princ hteo da pobegne sa svojom princezom iz ma-
glovitog prozai~nog Londona. To je mo`da budalasto i detinjasto, ali kada
`ena pi{e mu`u kao {to je ledi Bikonsfild pisala svome: “Zna{ da si se
mnome o`enio zbog novca, a ja znam da kad bi to opet morao da u~ini{,
uradio bi to iz ljubavi”,31 ~ovek zanemi pred sre}om koja izgleda kao da se
protivi svim pravilima. Evo nekoga ko je krenuo da proda du{u |avolu, ali
|avo nije hteo njegovu du{u i bogovi su mu dali svu ovozemaljsku sre}u.
Dizraeli poti~e iz potpuno asimilovane porodice; njegov otac, prosve-
}eni d`entlmen, krstio je sina jer je `eleo da ovaj ima mogu}nosti obi~nog
smrtnika. On je imao malo veza sa jevrejskim dru{tvom i nije ni{ta znao o
jevrejskoj religiji ili obi~ajima. Jevrejstvo je od po~etka bilo ~injenica
porekla kojom je smeo slobodno da se krasi, bez zapreka stvarnog znanja.
Zato je on nekako gledao na tu ~injenicu veoma sli~no kao {to bi na svoje
poreklo gledao nejevrejin. Shvatio je mnogo jasnije od ostalih Jevreja da
to {to si Jevrejin mo`e isto tako biti prednost kao i hendikep. I po{to je za
razliku od svog jednostavnog i skromnog oca `eleo da postane samo
obi~an smrtnik i samo da se “istakne iznad svih svojih savremenika”32,
po~eo je da oblikuje svoj “maslinasti ten i kao ugalj crne o~i” sve dok nije
postao, “sa mo}nom kupolom svog ~ela – koja, dakako nije bila hri{}ans-
ki hram – razli~it od bilo kog `ivog stvora koga ste ikada sreli”.33 Instink-
tivno je znao da sve zavisi od “razlike izme|u njega i obi~nih smrtnika”,
od nagla{avanja njegove sre}ne “neobi~nosti”.
30 Morris S. Lazaron, Seed of Abraham, New York, 1930, “Benjamin Disraeli”, pp. 260 ff.
31 Horace B. Samuel, “The Psychology of Disraeli”, u Modernities, London, 1914.
32 J. A. Froude ovako zavr{ava biografiju Lord Beaconsfield, 1890: “Njegov `ivotni cilj je
bio da se uzdigne nad svim svojim savremenicima i koliko god je ta ambicija izgledala luda,
dobio je opkladu za koju se tako hrabro borio.”
33 Sir John Skleton, op. cit.
JEVREJI I DRU[TVO 71

Sve ovo pokazuje izuzetno razumevanje dru{tva i njegovih pravila. Zna-


~ajno je da je ba{ Dizraeli rekao: “[to je zlo~in u mno{tvu, samo je porok
me|u nekolicinom”34 – {to je mo`da najdublji uvid u sam princip po kome
se odvija lagani i podmukao pad dru{tva devetnaestog veka na dno gomile
i u podzemni moral. Po{to je on znao ovo pravilo, znao je tako|e da Jevre-
ji nigde ne bi imali bolje {anse nego u krugovima koji pretenduju da budu
ekskluzivni i da ih diskrimini{u; jer, budu}i da su ti krugovi nekolicine, za-
jedno sa mno{tvom, mislili o jevrejstvu kao o zlo~inu, taj “zlo~in” bi mo-
gao u svakom trenutku da se pretvori u privla~ni “porok”. Dizraelijevo po-
tenciranje egzoti~nosti, neobi~nosti, misterioznosti, magije i mo}i koja se
crpe iz tajnih izvora, ispravno je ciljalo na tu sklonost u dru{tvu. A njego-
va virtuoznost u dru{tvenoj igri navela ga je da izabere konzervativnu par-
tiju, da osvoji mesto u Parlamentu, polo`aj premijera, i na kraju, {to nije
najmanje zna~ajno, trajno divljenje dru{tva i kralji~ino prijateljstvo.
Jedan od razloga tog uspeha je bila iskrenost njegove igre. Utisak koji je
ostavio na svoje nepristrasnije savremenike bio je ~udna me{avina glume i
“apsolutne iskrenosti i otvorenosti”.35 Ovo je mogao posti}i samo
iskrenom bezazleno{}u, a nju je delimi~no dugovao vaspitanju iz koga je
bio isklju~en svaki posebni jevrejski uticaj.36 Ali Dizraeli je svoju ~istu
savest dugovao i ~injenici da je ro|en kao Englez. Engleska nije upoznala
jevrejske mase i jevrejsko siroma{tvo, jer ih je primila vekovima posle
proterivanja iz Srednje Azije; portugalski Jevreji koji su se nastanili u En-
gleskoj u osamnaestom veku bili su bogati i obrazovani. Sve do kraja de-
vetnaestog veka, kada su pogromi u Rusiji pokrenuli savremena jevrejska
iseljenja, jevrejsko siroma{tvo a sa njim razlika izme|u jevrejskih masa i
njihove bogate sabra}e nije u{lo u London. U Dizraelijevo vreme jevrej-
sko pitanje je bilo sasvim nepoznato, jer su u Engleskoj `iveli samo Jevre-
ji dobrodo{li dr`avi. Drugim re~ima, “izuzetni Jevreji” nisu bili tako sves-
ni svoje izuzetnosti kao njihova kontinentalna bra}a. Kada je Dizraeli
prezreo “{tetnu doktrinu modernog vremena, prirodnu jednakost ljudi”,37
on je svesno sledio korake Berka koji je “vi{e voleo prava Engleza nego
Prava ~oveka”, ali je ignorisao stvarnu situaciju u kojoj su privilegije za
nekolicinu zamenjene pravima za sve. On toliko nije poznavao stvarne
prilike jevrejskog naroda i bio je tako uveren u “uticaj jevrejske rase na

34 U svom romanu Tancred, 1847.


35 Sir John Skleton, op. cit.
36 Sam Dizraeli je to prikazao ovako: “Ja nisam odgajan u svojoj rasi i bio sam hranjen ve-
likim predrasudama prema njima.” O njegovom porodi~nom okru`enju vidi posebno Joseph
Caro, “Benjamin Disraeli, Juden und Judentum,” u Monatsschrift für Geschichte und Wis-
senschaft des Judentums, 1932. Jahrgang 76.
37 Lord George Bentinck. A Political Biography, London, 1852, 496.
72 ANTISEMITIZAM

moderne zajednice” da je iskreno tra`io da Jevreji “prime svu ~ast i na-


klonost severnih i zapadnih rasa, a u civilizovanim i prefinjenim narodima
trebalo bi da postoji mno{tvo njih koji o~aravaju javni ukus i podi`u javno
raspolo`enje”.38 Po{to se politi~ki uticaj Jevreja u Engleskoj koncentrisao
oko engleske grane Rot{ildovih, osetio se on veoma ponosnim zbog
Rot{ildove pomo}i u Napoleonovom porazu i nije video nikakav razlog
za{to se u svojim politi~kim stavovima ne bi otvoreno predstavljao kao
Jevrejin.39 Kao pokr{teni Jevrejin on naravno nije nikada bio zvani~ni
predstavnik ijedne jevrejske zajednice, ali ne mo`e se pore}i da je on bio
jedini Jevrejin iz svoje vrste i iz svoga veka koji je poku{ao, koliko je
umeo, da jevrejski narod politi~ki zastupa.
Dizraeli, koji nije nikada poricao “da (je) osnovna ~injenica o njemu to
da je Jevrejin”,40 divio se svemu jevrejskom, i to se divljenje moglo meri-
ti jedino sa njegovim neznanjem. Me{avina ponosa i neznanja o tim stvari-
ma bila je, svakako, karakteristika svih novoasimilovanih Jevreja. Velika
razlika bila je u tome {to je Dizraeli znao jo{ manje o jevrejskoj pro{losti i
sada{njosti i zato se usu|ivao da otvoreno govori ono {to su drugi izneve-
rili u polusvesnom mraku obrazaca pona{anja koje su diktirali strah i aro-
gancija.
Politi~ki rezultat Dizraelijeve sposobnosti da meri jevrejske mogu}nosti
prema politi~kim aspiracijama obi~nih ljudi bio je ozbiljniji; on je skoro
automatski stvorio skup teorija o jevrejskom uticaju i o organizovanosti,
koje obi~no nalazimo u o{trijim formama antisemitizma. Pre svega, on je
o sebi mislio kao o “izabranom ~oveku izabrane rase”.41 [ta je bolji dokaz
od njegove karijere: Jevrejin bez imena i bogatstva, kome je pomoglo sa-
mo nekoliko jevrejskih bankara, dospeo je do polo`aja prvog ~oveka En-
gleske; jedan od najneomiljenijih ljudi Parlamenta postao je premijer i ste-
kao iskrenu popularnost me|u onima koji su ga dugo “gledali kao {arlata-
na i tretirali kao pariju”.42 Politi~ki uspeh ga nikada nije zadovoljavao. Bi-
lo je te`e i va`nije biti primljen u londonsko dru{tvo nego osvojiti Donji
dom, bio je svakako ve}i trijumf biti izabran za ~lana Grijonovog dajning
kluba – odabrane koterije koja je po obi~aju izdizala politi~are obe partije,
ali iz koje su oni sa dru{tvenom manom bili rigorozno isklju~eni”43 – nego
postati ministar Njenog veli~anstva. O~aravaju}e neo~ekivan vrhunac svih
ovih slatkih pobeda bilo je iskreno kralji~ino prijateljstvo, jer, ako je mo-
narhija u Engleskoj izgubila najve}i broj svojih prerogativa u strogo kon-
38 Ibid., p. 491.
39 Ibid., pp. 497 ff.
40 Monypenny and Buckle, op. cit., p. 1507.
41 Horace S. Samuel, op. cit.
42 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 147.
43 Ibid.
JEVREJI I DRU[TVO 73

trolisanoj ustavnoj nacionalnoj dr`avi, zadobila je i zadr`ala neosporni


primat u engleskom dru{tvu. Prilikom procenjivanja veli~ine Dizrae-
lijevog trijumfa treba se setiti da je lord Robert Sesil, jedan od njegovih is-
taknutih kolega u konzervativnoj partiji, oko 1850. godine jo{ uvek mogao
da opravda naro~ito o{tar napad tvrde}i da on samo “glasno iskazuje ono
{to svi govore privatno o Dizraeliju, a niko ne}e javno da ka`e”.44 Dizrae-
lijeva najve}a pobeda bila je {to niko privatno nije govorio ono {to mu ne
bi laskalo ili bi mu se dopalo da je bilo javno re~eno. Upravo taj jedin-
stveni uspon do iskrene popularnosti Dizraeli je postigao kroz politiku da
vidi samo prednosti i zagovara samo privilegije u tome {to je ro|en kao Je-
vrejin.
Deo Dizraelijeve sre}e je ~injenica da je on uvek bio u skladu sa svojim
vremenom i da su ga zbog toga njegovi brojni biografi razumeli potpunije
nego {to je bio slu~aj sa ve}inom velikih ljudi. On je bio otelovljenje am-
bicije, te mo}ne strasti koja se razvila u veku koji naizgled nije dopu{tao
nikakva odvajanja i razlike. U svakom slu~aju, Karlajl, koji je tuma~io
celu svetsku istoriju prema idealu junaka devetnaestog veka, o~igledno je
pogre{io kada je odbio titulu iz Dizraelijevih ruku.45 Nijedan ~ovek me|u
Karlajlovim savremenicima nije Karlajlovim herojima odgovarao tako do-
bro kao Dizraeli, sa svojim konceptom veli~ine kao takve, bez ikakvih
spoljnih dostignu}a; nijedan ~ovek nije tako ta~no ispunjavao zahteve
kasnog devetnaestog veka za genijem od krvi i mesa kao ovaj {arlatan ko-
ji je svoju ulogu ozbiljno shvatio i igrao veliku ulogu Velikog ~oveka sa
iskrenom naivno{}u i neodoljivo, prikazuju}i fantasti~ne trikove i zabav-
lja~ke ve{tine. Politi~ari su se zaljubili u {arlatana koji je dosadne
poslovne transakcije preobra}ao u snove sa orijentalnim ukusom; a kad je
dru{tvo u Dizraelijevim promu}urnim poslovima osetilo aromu crne ma-
gije, “mo}ni ~arobnjak” je ve} zadobio srce svog vremena.

Dizraelijeva ambicija da se odvoji od smrtnika i njegova ~e`nja za aris-


tokratskim dru{tvom bila je tipi~na u srednjoj klasi njegovog vremena i
zemlje. Ni politi~ki razlozi niti ekonomski motivi, ve} snaga njegove
dru{tvene ambicije naterala ga je da se pridru`i konzervativnoj partiji i da
sledi politiku koja }e uvek “birati vigovce za neprijatelje i radikale za
saveznike”.46 Ni u jednoj evropskoj zemlji srednja klasa nije postigla do-
voljno samopo{tovanja da uskladi svoju inteligenciju sa dru{tvenim statu-
som, tako da je aristokratija mogla i dalje da diktira dru{tvenu hijerarhiju i
44 ^lanak Roberta Sesila pojavio se u najautoritativnijem organu torijevaca, Quarterly Re-
view. Vidi Monypenny and Buckle, op. cit. pp. 19-22.
45 Ovo se dogodilo tek 1874. Zabele`eno je da je Karlajl nazivao Dizraelija “prokleti
Jevrejin”, “najgori ~ovek koji je ikada `iveo”. Vidi Caro, op. cit.
46 Lord Salisbury u ~lanku u Quarterly Rewiev, 1869.
74 ANTISEMITIZAM

onda kad je ve} izgubila sav politi~ki zna~aj. Nesre}ni nema~ki filistar
otkrio je svoju “uro|enu li~nost” u o~ajni~koj borbi protiv kastinske aro-
gancije izrasle iz pada plemstva i iz neophodnosti za{tite plemi}kih titula
od bur`oaskog novca. Maglovite krvne teorije i striktna kontrola brakova
vi{e su skora{nje pojave u istoriji evropske aristokratije. Dizraeli je mno-
go bolje od nema~kih filistara znao {ta je potrebno da bi se zadovoljili za-
htevi aristokratije. Svi poku{aji bur`oazije da stekne dru{tveni status nisu
bili ubedljivi za arogantnu aristokratiju, jer se bur`uazija uzdala u li~nosti
a manjkao joj je najva`niji element kastinskog uverenja, ponos na privi-
legije bez li~nog napora i zasluge, ste~ene samim plemenitim ro|enjem.
“Ro|ena li~nost” nije nikada mogla da porekne da njen razvoj zahteva
obrazovanje i poseban napor li~nosti. Kada je Dizraeli “okupio ponos rase
da se suprotstavi ponosu kaste”47, on je znao da dru{tveni polo`aj Jevreja,
ma {ta drugo da se o njima mo`e re}i, zavisi na kraju samo od ~injenice
ro|enja, a ne od dostignu}a.
Dizraeli je oti{ao i korak dalje. Znao je da je aristokratija, koja je iz go-
dine u godinu morala da gleda kako prili~an broj bogatih ljudi srednje
klase kupuje titule, uzdrmana vrlo ozbiljnom sumnjom u sopstvenu vred-
nost. On je aristokratiju porazio u njenoj igri koriste}i svoju prili~no trivi-
jalnu i popularnu ma{tu da smelo prika`e kako su Englezi “nastali od sko-
rojevi}ske i hibridne rase, dok je on sam potekao od naj~istije krvi u Evro-
pi”, kako je “`ivot britanskog pêra uglavnom regulisan arapskim zakoni-
ma i sirijskim obi~ajima”, kako je “Jevrejka kraljica neba” ili da “cvet je-
vrejske rase ~ak i sada sedi s desne strane Gospoda boga Savaota.”48 I ka-
da je kona~no napisao “da vi{e zapravo nema aristokratije u Engleskoj, jer
je superiornost animalnog ~oveka su{tinski kvalitet aristokratije,”49 on je
zapravo dotakao najslabiju ta~ku modernih aristokratskih teorija rase, ko-
ja }e kasnije biti polazna ta~ka za bur`oaziju i rasne stavove skorojevi}a.
Judaizam i pripadnost jevrejskom narodu su se tek me|u asimilovanim
Jevrejima izrodili u puku ~injenicu o ro|enju. Izvorno, to je zna~ilo pose-
bnu religiju, posebnu nacionalnost, zajedni~ka posebna se}anja i posebne
nade i, ~ak me|u privilegovanim Jevrejima, bar odre|ene ekonomske pred-
nosti. Sekularizacija i asimilacija jevrejske inteligencije promenile su sa-
mosvest i samotuma~enje na takav na~in da ni{ta nije ostalo od starih se-
}anja i nada osim uverenja o pripadnosti izabranom narodu. Dizraeli, iako
svakako nije bio jedini “izuzetni Jevrejin” koji je verovao u sopstvenu iza-
branost ne veruju}i pri tom u Njega koji izabira i odbacuje, jedini je stvo-
rio potpuno razvijenu rasnu doktrinu iz tog praznog koncepta istorijske

47 E. T. Raymond, Disraeli, The Alien Patriot, London, 1925, p. l.


48 H. B. Samuel, op. cit, odnosno Disraeli, Tancred i Lord George Bentinck.
49 U svom romanu Coningsby, 1844.
JEVREJI I DRU[TVO 75

misije. Bio je spreman da izjavi da semitski prinicip “predstavlja sve ono


{to je duhovno u na{oj prirodi”, da “nestalnost istorije ima svoje glavno
re{enje – sve je rasa”, {to je “klju~ za istoriju” bez obzira na “jezik i religi-
ju”, jer “ima samo jedna stvar koja ~ini rasu, a to je krv” i ima samo jedna
aristokratija, “prirodna aristokratija” koja se sastoji od “~iste rase prvo-
razredne organizacije”.50
Ne treba da se nagla{ava koliko je bliska veza izme|u ovoga i moderni-
jih rasnih ideologija, a Dizraelijevo otkri}e je jo{ jedan dokaz kako one
dobro slu`e za suzbijanje ose}anja dru{tvene inferiornosti. Jer iako su ras-
ne doktrine kona~no slu`ile autenti~nim i neposredno politi~kim svrhama,
ipak je ta~no da veliki deo njihove primenljivosti i ubedljivosti le`i u ~i-
njenici da su svakome pomogle da se ose}a aristokratom po ro|enju. To
{to ti novoizabrani nisu pripadali eliti, izabranoj manjini – {to je, ipak, po
pravu i polo`aju ponos plemi}a – ve} su morali da dele izabranost sa sve
ve}om masom, nije bitno na{kodilo doktrini, jer oni koji nisu pripadali
izabranoj rasi rasli su brojno u istoj proporciji.
Dizraelijeve rasne doktrine, me|utim, bile su isto toliko rezultat njego-
vog izuzetnog uvida u dru{tvena pravila koliko posebne sekularizacije
asimilovanih Jevreja. Jevrejska inteligencija nije samo bila uhva}ena u
op{ti proces sekularizacije, koji je u devetnaestom veku ve} izgubio revo-
lucionarnu privla~nost prosvetiteljstva zajedno sa poverenjem u nezavisno
i samopouzdano ~ove~anstvo ve} je ostala neza{ti}ena pred preobra`ajem
ranije iskrenih religioznih ube|enja u praznoverice. Jevrejska inteligenci-
ja je isto tako bila izlo`ena uticajima jevrejskih reformatora koji su hteli da
promene nacionalnu religiju u veroispovest. Da bi to uradili, morali su da
preobraze dva osnovna elementa jevrejske pobo`nosti – mesijansku nadu i
veru u izabranost Izraela, pa su iz jevrejskih molitvenika brisali vizije
kona~nog obnavljanja Ciona, zajedno sa pobo`nim predskazanjem sud-
njeg dana kada }e nestati podvajanje jevrejskog naroda od drugih naroda
na Zemlji. Bez mesijanske nade, ideja o izabranosti je zna~ila ve~nu pod-
vojenost; bez vere u izabranost koja je optere}ivala jedan poseban narod
iskupljenjem sveta, mesijanska nada je isparila u magloviti oblak op{te fi-
lantropije i univerzalizma koji su postali tako karakteristi~ni za specifi~no
jevrejski politi~ki entuzijazam.
Najkobniji element u jevrejskoj sekularizaciji je bilo to {to je koncept
izabranosti odvojen od mesijanske nade, dok su u jevrejskoj religiji ta dva
elementa bila dva vida bo`jeg plana iskupljenja ~ove~anstva. Bez mesi-
janske nade rasla je naklonost prema krajnjim re{enjima politi~kih proble-
ma koji nisu nameravali ni{ta manje nego da uspostave raj na Zemlji. Bez
vere u izabranost od Boga raslo je to fantasti~no uobra`enje, koje su pod-
jednako delili Jevreji-nevernici i nejevreji, da su Jevreji po prirodi inteli-
50 Vidi Lord George Bentinck i romane Endymion 1881. i Coningsby.
76 ANTISEMITIZAM

gentniji, bolji, zdraviji, sposobniji da opstanu – motor istorije i so zemlje.


Entuzijasti~ni jevrejski intelektualac koji sanjari o raju na Zemlji, tako si-
guran da je rastere}en svih nacionalnih veza i predrasuda, bio je zapravo
udaljeniji od politi~ke realnosti nego njegovi o~evi koji su se molili za
Mesijin dolazak i za povratak naroda u Palestinu. Asimilacionisti, s druge
strane, koji su bez ikakve entuzijasti~ke nade ube|ivali sebe da su oni so
zemlje, bili su mnogo uspe{nije odeljeni od nacija tom bezvernom idejom
da su njihovi o~evi stali u odbranu zakona koji je, kako se redovno verova-
lo, delio Izrael od nejevreja, ali }e biti uni{ten kad do|e Mesijino vreme.
To je bila zamisao “izuzetnih Jevreja”, koji su bili isuvi{e prosve}eni da
veruju u Boga a, na podlozi svoje svuda izuzetne pozicije, dovoljno pra-
znoverni da veruju u sebe, {to je zapravo razbilo ~vrste spone pobo`ne na-
de koje su povezivale Izrael sa ostatkom ~ove~anstva.
Time je na kraju sekularizacija proizvela onaj paradoks, tako presudan
za psihologiju modernih Jevreja, kojim je verska asimilacija – uni{tavaju}i
nacionalnu svest, pretvaraju}i nacionalnu religiju u veroispovest i izlaze}i
u susret poluomra`enim i dvosmislenim zahtevima dr`ave i dru{tva kroz
isto tako dvosmislene zamisli i psiholo{ke trikove – pobudila vrlo realan
jevrejski {ovinizam, ako pod {ovinizmom razumemo izopa~eni nacionali-
zam u kome (kako ka`e ^esterton) “sama li~nost treba da bude predmet
obo`avanja; li~nost je svoj sopstveni ideal, ~ak svoj sopstveni idol”. Stari
religiozni koncept izabranosti od tada vi{e nije bio su{tina judaizma,
umesto toga je postao su{tina jevrejstva.
Taj paradoks je na{ao svoje najmo}nije, o~aravaju}e otelovljenje u
Dizraeliju. On je bio engleski imperijalista i jevrejski {ovinista; no nije te-
{ko na}i oprevdanje za {ovinizam koji je bio vi{e igra fantazije, jer, naj-
zad, “Engleska je bila Izrael njegove fantazije”;51 i isto tako nije te{ko na}i
opravdanje za njegov engleski imperijalizam, koji je imao veoma malo za-
jedni~kog sa samovoljnom odlu~no{}u ekspanzije radi ekspanzije, jer on,
najzad, “nikada nije bio pravi Englez i na to je bio ponosan”.52 Kada se sve
ove kontradikcije, koje jasno pokazuju da mo}ni ~arobnjak sebe nikada ni-
je uzimao ba{ ozbiljno i da je uvek glumio da bi pridobio dru{tvo i stekao
popularnost, dodaju njegovom jedinstvenom {armu, one uvode u njegovo
pona{anje element {arlatanskog entuzijazma i sanjarenja, {to ga ~ini sa-
svim druga~ijim od njegovih imperijalisti~kih sledbenika. Imao je dosta
sre}e da sanja i glumi u vreme kada Man~ester i biznismeni jo{ nisu preu-
zeli imperijalni san, ve} su se o{tro i `estoko protivili “kolonijalnoj avan-
turi”. Njegova praznoverna nada u krv i rasu – u koju je on ume{ao stara
romanti~na narodna verovanja o mo}noj, natprirodnoj vezi izme|u zlata i
krvi – nije ni sumnjala da su pokolji mogu}i u Africi, Aziji ili samoj
51 Sir John Skleton, op. cit.
52 Horace B. Samuel, op. cit.
JEVREJI I DRU[TVO 77

Evropi. On je po~eo kao ne mnogo talentovan pisac i ostao je intelektualac


koji je slu~ajno postao ~lan Parlamenta, vo|a svoje partije, premijer i pri-
jatelj engleske kraljice.

Dizraelijevo shvatanje uloge Jevreja u politici datira od vremena kad je


on bio samo pisac i jo{ nije zapo~eo politi~ku karijeru. Tako njegove ideje
nisu bile rezultat stvarnog iskustva, ali se on njih i kasnije, celog `ivota
dr`ao sa velikom postojano{}u.
U prvom romanu Alroy (1833), Dizraeli je razvio plan za jevrejsko
carstvo u kome bi Jevreji vladali kao strogo odvojena klasa. Roman po-
kazuje uticaj tada{njih iluzija o mogu}nostima da Jevreji osvoje vlast, i
neznanje mladog autora o stvarnim uslovima za dolazak na vlast u njego-
vom vremenu. Jedanaest godina kasnije politi~ko iskustvo u Parlamentu i
blizak odnos sa istaknutim ljudima nau~ili su Dizraelija da su “ciljevi
Jevreja, ma kakvi bili ranije, u njegovo vreme daleko od zahteva za poli-
ti~kom nacionalno{}u u bilo kom obliku.”53 U novom romanu Coningsby,
napustio je san o jevrejskom carstvu i razvio fantasti~nu shemu prema ko-
joj jevrejski novac dominira usponom i padom dvorova i carstava i nad-
mo}no vlada u diplomatiji. Nikad u `ivotu nije se odrekao ovog drugog
shvatanja tajnog i tajanstvenog uticaja izabranih ljudi izabrane rase, kojim
je zamenio raniji san o javno konstituisanoj, misterioznoj kasti vladara. To
je postalo sto`er njegove politi~ke filozofije. Nasuprot njegovim mnogo-
po{tovanim jevrejskim bankarima koji su davali zajmove vladama i
zara|ivali proviziju, Dizraeli je na celu stvar gledao sa autsajderskim ne-
shvatanjem da su takve mogu}nosti koje pru`a vlast svakodnavno u ruka-
ma ljudi koji nemaju ambiciju da zadobiju vlast. Nije mogao da razume da
je bankar Jevrejin ~ak manje zainteresovan za politiku od njegovih ne-
jevrejskih kolega; za Dizraelija je bilo jasno da je jevrejsko bogatstvo sa-
mo sredstvo za jevrejsku politiku. [to je vi{e saznavao o jevrejskoj banka-
rskoj organizaciji koja dobro funkcioni{e u poslovima biznisa i o njihovoj
me|unarodnoj razmeni novosti i informacija, bivao je uvereniji da ima
posla sa ne~im {to nalikuje tajnom dru{tvu koje dr`i sudbinu sveta u svo-
jim rukama, a da to niko ne zna.
Dobro je poznato da je verovanje u jevrejsku zaveru koju slo`no gaji
neko tajno dru{tvo, bilo od velike propagandne vrednosti za publicitet
antisemitizma i da je daleko prema{ilo sva tradicionalna evropska prazno-
verja o ritualnim ubistvima i trovanju bunara. Od velikog je zna~aja {to je
Dizraeli, u potpuno suprotne svrhe i u vreme kad niko nije ozbiljno mislio
o tajnim dru{tvima, do{ao do istovetnih zaklju~aka, jer je to jasno pokaza-
lo do kog su stepena te izmi{ljotine zavisile od socijalnih motiva i nezado-
voljstava i kako one obja{njavaju doga|aje ili politi~ke i ekonomske rad-
53 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 882.
78 ANTISEMITIZAM

nje na mnogo prihvatljiviji na~in nego mnogo trivijalnija istina. U


Dizraelijevim o~ima, kao i u o~ima mnogo manje poznatih i uva`enih {ar-
latana posle njega, cela politi~ka igra se igrala me|u tajnim dru{tvima. Ne
samo Jevreji, ve} svaka druga grupa ~iji uticaj nije bio politi~ki organizo-
van ili koja je bila u opoziciji prema celom dru{tvenom i politi~kom siste-
mu, postajala je za njega zakulisna sila. Mislio je 1863. da se osvedo~io o
“borbi izme|u tajnih dru{tava i evropskih milionera; Rot{ild je do sada
pobe|ivao,”54 ali i da “prirodnu jednakost me|u ljudima i ukidanje imovi-
ne proklamuju tajna dru{tva”;55 ~ak i 1870. on je mogao ozbiljno da govo-
ri o snagama “ispod povr{ine” i da iskreno veruje da “tajna dru{tva i nji-
hovi me|unarodni pokreta~i, Rimska crkva i njene izjave i metode, koji
predstavljaju ve~ni sukob izme|u nauke i vere”, rade na tome da odrede
pravac ljudske istorije.56
Dizraelijeva neverovatna naivnost navela ga je da pove`e sve te “tajne”
snage sa Jevrejima. “Prvi jezuiti bili su Jevreji; onu misterioznu rusku
diplomatiju koja uznemirava celu Evropu organizuju i uglavnom nose Je-
vreji; ona tajna revolucija koja se u ovom trenutku sprema u Nema~koj a
koja }e u stvari biti druga i ve}a reformacija ... potpuno se razvila pod ok-
riljem Jevreja”, “ljudi jevrejske rase nalaze se na ~elu svake (komunisti~ke
i socijalisti~ke) grupe. Bo`ji ljudi sara|uju sa ateistima; najspretniji zgrta-
~i poseda ulaze u savez sa komunistima, ~udna i izabrana rasa dodiruje ru-
ke {ljama i ni`ih kasta Evrope! I sve zbog toga {to `ele da uni{te nezahval-
no hri{}anstvo koje im duguje ~ak i ime a ~iju tiraniju vi{e ne mogu da iz-
dr`e.”57 U Dizraelijevoj fantaziji svet je postao jevrejski.
U toj ~udnoj iluziji je bio anticipiran ~ak i onaj najingeniozniji od Hitle-
rovih reklamnih trikova, lozinka tajnog saveza izme|u jevrejskih kapita-
lista i jevrejskih socijalista. I ne mo`e se pore}i da je cela shema, tako
ma{tovita i fantasti~na, imala sopstvenu logiku. Kada se po|e, kao {to je
Dizraeli radio, od tvrdnje da jevrejski milioneri kroje jevrejsku politiku,
kad se uzmu u ozbir uvrede koje su Jevreji vekovima trpeli ({to je bilo
dosta realno, ali ipak glupo preterivanje jevrejske apologetske propagan-
de), kada se vide ~esti primeri kako je sin jevrejskog milionera postao
vo|a radni~kog pokreta, a zna se iz iskustva kako su tesno spletene jevrej-
ske porodi~ne veze bile pravilo, Dizraelijeva slika prora~unate osvete nad
hri{}anskim narodom nije tako neverovatna. Istina je, naravno, bila da
sinovi jevrejskih milionera naginju ka levi~arskim pokretima upravo zato
{to njihovi o~evi bankari nisu nikada do{li u otvoreni klasni sukob sa ra-
dnicima. Njima je zato potpuno nedostajala ona klasna svest koju je imao
54 Ibid., p. 73. U pismu gospo|i Brydges Williams, 21. jula 1863.
55 Lord Georg Bentinck, p. 497.
56 U svom romanu Lothair, 1870.
57 Lord Georg Bentinck.
JEVREJI I DRU[TVO 79

sin svake obi~ne bur`oaske porodice kao ne{to sasvim prozai~no, dok, s
druge strane, i upravo iz istih razloga, radnici nisu gajili ona otvorena ili
skrivena antisemitska ose}anja koja je svaka druga klasa pokazivala pre-
ma Jevrejima kao ne{to sasvim razumljivo. O~igledno su levi~arski pokre-
ti u svim zemljama nudili jedinu istinsku mogu}nost za asimilaciju.
Dizraelijeva postojana naklonost prema tuma~enju politike kroz tajna
dru{tva zasnivala se na iskustvima koja su kasnije pridobila mnoge manje
ugledne evropske intelektualce. Njegovo osnovno iskustvo govorilo je da
je mnogo te`e izboriti mesto u engleskom dru{tvu nego mesto u Parlamen-
tu. Englesko dru{tvo se u njegovo vreme okupljalo u elegantnim klubovi-
ma koji nisu bili partijski opredeljeni. Klubovi, iako su bili izuzetno va`ni
u formiranju politi~ke elite, izbegli su javnoj kontroli. Autsajderu su oni
morali zaista izgledati tajanstveni. Bili su tajni utoliko {to u njih nije mo-
gao svako da bude primljen. Postajali su tajanstveni jedino kad bi ~lanovi
drugih klasa zatra`ili da budu primljeni i bili ili odbijani ili prihva}eni
posle preteranih, nepredvidivih, naizgled iracionalnih te{ko}a. Nema sum-
nje da nikakva politi~ka ~ast ne mo`e da zameni trijumf koje intimno
udru`enje privilegovanih mo`e da dâ. Dizraelijeve ambicije, {to je dosta
zna~ajno, nisu se smanjile ~ak ni pred kraj njegovog `ivota, kada je pretr-
peo nekoliko politi~kih poraza, jer je on ostao “najja~a figura koja je ko-
mandovala londonskim dru{tvom”.58
U svojoj naivnoj uverenosti u vrhunsku va`nost tajnih dru{tava, Dizraeli
je bio prethodnica onih novih dru{tvenih slojeva koji, ro|eni van okvira
dru{tva, nikada nisu mogli ta~no da razumeju njegova pravila. Na{li su se u
stanju stvari gde se razlika izme|u dru{tva i politike stalno brisala i gde je,
uprkos naizgled haoti~nim uslovima, isti uski klasni interes uvek po-
be|ivao. Autsajder nije mogao a da ne zaklju~i da je tako izuzetne rezultate
postigla svesno osnovana institucija sa kona~nim ciljevima. I ta~no je da je
cela ta dru{tvena igra tra`ila samo odlu~nu politi~ku volju da njenu napola
svesnu igru interesa i su{tinski nesvrhovitih mahinacija preobrazi u
odre|enu politiku. To se na kratko dogodilo u Francuskoj za vreme Drajfu-
sove afere i ponovo u Nema~koj u deceniji pre Hitlerovog dolaska na vlast.
Dizraeli, me|utim, nije stajao samo izvan engleskog, ve} i izvan jevrej-
skog dru{tva tako|e. On je malo znao o mentalitetu jevrejskih bankara ko-
jima se tako duboko divio i bio bi zaista razo~aran da je shvatio da ti
58 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 1470. Ova odli~na biografija daje korektnu procenu
Dizraelijevog trijumfa. Posle citiranja (Tennyson) In Memoriam, 64. pevanje, on ovako nas-
tavlja: “U jednom smislu Dizraelijev uspeh je bio izvanredniji i potpuniji nego {to na-
gove{tavaju Tenisonovi stihovi; on se nije samo uspeo politi~kom lestvicom do najvi{eg ran-
ga i ’postao {apta~ prestolu’; tako|e je osvojio dru{tvo. Dominirao je na ve~erama i na onim
mestima koja bismo mi nazvali salonima Mejfera... a dru{tveni trijumf, {to god mislili filo-
zofi o njegovoj pravoj vrednosti, svakako nije bilo manje te{ko posti}i jednom prezrenom
autsajderu nego politi~ki trijumf, a verovatno je za njegov ukus bio sla|i.” (str. 1506).
80 ANTISEMITIZAM

“izuzetni Jevreji”, mada izuzeti iz bur`oaskog dru{tva (oni nikada nisu


stvarno poku{ali da budu primljeni), dele njegov glavni politi~ki princip:
koncentrisanje politi~ke aktivnosti oko za{tite poseda i profita. Dizraeli je
u njima video, i time bio impresioniran, samo grupu bez spoljne politi~ke
organizacije, ~ije je ~lanove jo{ uvek povezivala prividna beskrajnost po-
rodi~nih i poslovnih veza. Ma{ta bi mu uvek proradila kad god bi s njima
imao posla i sve je “dokazano” – kada su, na primer, deonice Sueckog ka-
nala bile ponu|ene engleskoj vladi putem informacije Henrija Openhajma
(koji je saznao da egipatski kediv `eli da ih proda) i prodaja obavljena uz
pomo} ~etiri miliona funti zajma od Lajonela Rot{ilda.
Dizraelijeva rasna ube|enja i teorije o tajnim dru{tvima proizlazili su,
kada se sve analizira, iz njegove `elje da objasni ne{to o~igledno tajan-
stveno i u stvari himeri~no. Nije mogao da stvori politi~ku realnost od hi-
meri~ne mo}i “izuzetnog Jevrejina”, ali je mogao, i to je radio, da pomo-
gne da se himere preobraze u javne strahove i da se dru{tvo koje se dosa-
|ivalo zabavi najopasnijim bajkama.
Sa ~vrstinom ve}ine fanatika rase, Dizraeli je sa zadovoljstvom govorio
samo o “modernom, novatorskom, sentimentalnom principu nacionalnos-
ti”.59 On je mrzeo politi~ku jednakost, koja je u osnovi nacionalne dr`ave,
i bojao se za opstanak Jevreja pod tim uslovima. Zami{ljao je da rasa mo`e
da pru`i dru{tveno kao i politi~ko uto~i{te od izjedna~avanja. Po{to je
poznavao plemstvo svoga vremena mnogo bolje nego {to je ikada upoznao
jevrejski narod, ne iznena|uje {to je rasni koncept oblikovao prema aris-
tokratskom kastinskom konceptu.
Bez sumnje, ti su koncepti dru{tvene povla{}enosti mogli daleko da sti-
gnu, ali oni bi imali malog zna~aja u evropskoj politici da nisu nai{li na
realne politi~ke potrebe kada su, posle grabe`i oko Afrike, mogli da se pri-
hvate iz politi~kih razloga. Ta spremnost da se veruje u deo bur`oaskog
dru{tva dala je Dizraeliju, jedinom Jevrejinu devetnaestog veka, deo iskre-
ne popularnosti. Na kraju, nije njegova gre{ka {to je isti trend koji je bio
razlog njegove retko velike sre}e kona~no doveo do velike katastrofe nje-
govog naroda.

III: Izme|u poroka i zlo~ina

PARIZ JE s pravom nazvan la capitale du dixneuvième siècle (Valter Be-


njamin). Pun obe}anja, devetnaesti vek je zapo~eo Francuskom revoluci-
jom, tokom vi{e od stotinu godina bio je svedok uzaludne borbe protiv de-
generacije citoyen u bourgeois, dostigao svoju najni`u ta~ku u Drajfusovoj
aferi i dobio jo{ ~etrnaest godina bolesni~kog predaha. Jo{ uvek je jako-
59 Ibid., Vol I, Book 3.
JEVREJI I DRU[TVO 81

binska privla~nost Klemansoa, francuskog poslednjeg sina revolucije,


mogla da dobije Prvi svetski rat, ali slavni vek nation par exellence se za-
vr{avao60 i Pariz je, bez politi~kog zna~aja i dru{tvenog sjaja, ostavljen in-
telektualnoj avangardi svih zemalja. Francuska je igrala veoma malu ulo-
gu u dvadesetom veku, koji je po~eo, odmah posle Dizraelijeve smrti, gra-
be`om oko Afrike i trkom za imperijalisti~kom prevlasti u Evropi. Njeno
slabljenje je otuda, izazvano delom ekonomskom ekspanzijom drugih na-
cija, a delom unutra{njom dezintegracijom, moglo da preuzme oblike i
sledi zakone koji su izgledali svojstveni nacionalnoj dr`avi.
Do izvesnog stepena, to {to se dogodilo u Francuskoj osamdesetih i de-
vedesetih godina dogodilo se trideset i ~etrdeset godina kasnije u svim ev-
ropskim nacionalnim dr`avama. Uprkos vremenskim razmacima, Vajmar-
ska i austrijska republika imale su istorijski mnogo zajedni~kog sa Tre}im
rajhom, a izvesni politi~ki i dru{tveni obrasci u Nema~koj i Austriji dvade-
setih i tridesetih skoro su svesno sledili uzor francuskog fin-de-siècle.
U svakom slu~aju, antisemitizam devetnaestog veka dostigao je vrhunac
u Francuskoj i bio je pora`en zato {to je ostao doma}a nacionalna stvar
bez kontakta sa imperijalisti~kim trendovima, koji tamo nisu postojali.
Glavne crte te vrste antisemitizma pojavile su se ponovo u Nema~koj i Au-
striji posle Prvog svetskog rata, a njegov dru{tveni efekat na uva`ene
jevrejske zajednice bio je skoro isti, iako manje o{tar, manje ekstreman, a
bilo je mnogo drugih ja~ih uticaja.61
Glavni razlog, me|utim, {to biram salone Fobur Sen-@ermena za primer
uloge Jevreja u nejevrejskom dru{tvu, je to {to nigde nije postojalo tako
veliko dru{tvo ili istinitiji zapis o njemu. Kad je Marsel Prust, i sam polu-
jevrejin, po~eo da traga za “izgubljenim vremenom”, on je zapravo pisao
ono {to je jedan njegov kriti~ar-po{tovalac nazvao apologia pro vita sua.
@ivot ovog najve}eg pisca Francuske dvadesetog veka odvijao se
isklju~ivo u dru{tvu; svi doga|aji su mu se pokazivali onako kako su se re-
flektovali u dru{tvu i kako su ih te li~nosti preispitivale, tako da refleksije
i preispitivanje ~ine naro~itu realnost i gra|u Prustovog sveta.62 Kroz celo
60 Yves Simon, La Grande Crise de la République Française, Montreal, 1941. p. 20: “Duh
Francuske revolucije nad`iveo je Napoleonov poraz vi{e od jednog veka... Trijumfovao je da
bi neprimetno izbledeo tek 11. novembra 1918. Francuska revolucija? Njeni datumi moraju
sigurno biti sme{teni u 1789-1918.”
61 ^injenica da se izvesna psiholo{ka pojava nije tako o{tro javila kod nema~kih i austrij-
skih Jevreja, delom je posledica toga {to je cionisti~ki pokret ~vrsto obuzeo jevrejske inte-
lektualce u tim zemljama. Cionizam je u deceniji posle Prvog svetskog rata a ~ak i u deceni-
ji pre dugovao svoju snagu ne toliko politi~kom uvidu (i nije proizvodio politi~ka uverenja),
koliko kriti~kim analizama psiholo{kih reakcija i sociolo{kih ~injenica. Njegov je uticaj
uglavnom bio pedago{ki i i{ao je daleko izvan relativno uskog kruga ~lanova cionisti~kog
pokreta.
62 Uporedi interesantne primedbe koje je na tu temu dao E. Levinas, “L’Autre dans
Proust” u Deucalion No. 2, 1947.
82 ANTISEMITIZAM

Traganje za izgubljenim vremenom li~nost i njena preispitivanja pripadaju


dru{tvu, ~ak i kad se ona povu~e u nemu i nekomunikativnu samo}u u ko-
joj je sam Prust kona~no nestao kada je odlu~io da pi{e svoje delo. Tamo
je njegov unutarnji `ivot, koji je nastojao da sve svetske doga|aje preobra-
zi u unutarnje iskustvo, postao nalik na ogledalo u ~ijoj se refleksiji mogla
pojaviti istina. Kontemplator unutarnjeg iskustva sli~an je posmatra~u u
dru{tvu po tome {to nema neposredan pristup `ivotu ve} opa`a realnost
samo ako je reflektovana. Prust, ro|en na rubu dru{tva, kome je ipak s
punim pravom pripadao bez obzira {to je bio autsajder, {irio je to unutar-
nje iskustvo sve dok ono nije obuhvatilo ~itav niz aspekata onako kako su
ih svi ~lanovi dru{tva videli i kako su ih reflektovali.
Zaista nema boljeg svedoka toga perioda u kom se dru{tvo potpuno
emancipovalo od javnosti i u kom je politika polako postajala deo dru-
{tvenog `ivota. Pobeda bur`ujskih vrednosti nad gra|aninovim duhom
odgovornosti zna~ila je razlaganje politi~kih tema na njihove ble{tave,
o~aravaju}e refleksije u dru{tvu. Mora se dodati da je sam Prust bio istin-
ski eksponent tog dru{tva, jer je bio ume{an u oba njegova najpomodnija
“poroka”, koja je on, “najve}i svedok dejudaizovanog judaizma”, spajao u
“najmra~nije pore|enje koje je ikad bilo napravljeno u ime zapadnog ju-
daizma”63: “porok” jevrejstva i “porok” homoseksualnosti, koji su u dru-
{tvenoj refleksiji i u li~nim preispitivanjima postali zaista veoma sli~ni.64
Upravo je Dizraeli otkrio da porok nije ni{ta drugo do odgovaraju}a re-
fleksija zlo~ina u dru{tvu. Ljudsko zlo, ako ga dru{tvo prihvati, menja se
iz ~ina volje u uro|eni, psiholo{ki kvalitet koji ~ovek ne mo`e da bira ili
odbacuje, ve} mu je on dat spolja i njime vlada prinudno kao {to droga
vlada narkomanom. Asimilovanjem zlo~ina i njegovim pretvaranjem u po-
rok dru{tvo odri~e svaku odgovornost i uspostavlja svet fatalnosti u kome
se ~ovek na|e zapleten. Moralisti~ki sud da je zlo~in svako odstupanje od
norme, koji su pomodni krugovi uglavnom smatrali uskim i filistarskim,
ipak je vi{e po{tovao ljudsko dostojanstvo, iako pokazuje inferiorno poz-
navanje psihologije. Ako se zlo~in razume kao neka vrsta fatalnosti, pri-
rodne ili ekonomske, za svakog }e se kona~no sumnjati da je nekako (po-
sebno) predodre|en za njega. “Kazna je pravo kriminalca,” koje mu je us-
kra}eno ako (Prustovim re~ima) “sudije prihvataju i ako su sklonije da
oproste ubistvo kod invertita i izdaju kod Jevreja sa razloga izvedenih iz ...
rasne predestinacije.” To ose}anje privla~nosti ubistva i izdaje skriveno je

63 J. E. van Paag, “Marcel Proust, Témoin du Judaisme déjudaizé” u Revue Juive de


Genève, 1937, brojevi 48, 49, 50.
^udna podudarnost (ili je to vi{e od podudarnosti?) se dogodila u filmu Crossfire koji se
bavi jevrejskim pitanjem. Pri~a je uzeta iz knjige Richard Brook, The Brick Foxhole, u kojoj
je ubijeni Jevrejin iz Crossfire bio homoseksualac.
64 Za dalje posebno vidi Cities of the Plain, I deo, pp. 20-45.
JEVREJI I DRU[TVO 83

iza takve izopa~ene tolerancije, jer se za tren oka mo`e preokrenuti u od-
luku da se likvidiraju ne samo svi stvarni kriminalci, ve} svi koji su “ras-
no” predestinirani da po~ine izvesne zlo~ine. Takve se promene doga|aju
kad god zakonska i politi~ka ma{inerija nije odvojena od dru{tva, tako da
dru{tvene mere prodiru u nju i postaju politi~ka i zakonska pravila. Ako se
prividnoj {irini duha koja izjedna~ava zlo~in i porok dozvoli da uspostavi
kôd zakona, pokaza}e se da je ona neizostavno okrutnija i nehumanija od
zakona koji po{tuju i priznaju ne~iju nezavisnu odgovornost za sopstveno
pona{anje, bez obzira na to koliko su o{tri.
Fobur Sen-@ermen bio je, kako ga Prust opisuje, u ranom stadijumu raz-
vitka. Prihvatio je invertite jer je ose}ao privla~nost onoga na {ta je gledao
kao na porok. Prust opisuje kako se gospodin [arlis, koji je ranije bio to-
lerisan, “uprkos njegovom poroku”, zahvaljuju}i li~nom {armu i starom
imenu sada uspinje u dru{tvene vrhove. Nije vi{e morao da vodi dvostruki
`ivot i da prikriva svoja sumnjiva poznanstva, ve} je bio podstaknut da ih
dovodi u mondenske ku}e. Predmeti razgovora koje bi ranije izbegavao –
ljubav, lepota, ljubomora – da neko ne bi posumnjao u njegovu anomaliju,
sada su lakomo pozdravljeni “u pogledu iskustva, ~udnog, tajnog, prefi-
njenog i monstruoznog, na kome je temeljio” svoje nazore.65
Ne{to veoma sli~no se dogodilo Jevrejima. Pojedina~ni izuzeci, Jevreji
primljeni u plemstvo, bili su tolerisani i ~ak dobrodo{li u dru{tvu Drugog
carstva, ali sada su Jevreji kao takvi postajali sve popularniji. U oba
slu~aja dru{tvo ni iz daleka nije bilo podstaknuto time {to su se predrasude
promenile. Ono nije sumnjalo da su homoseksualci “kriminalci” ili da su
Jevreji “izdajnici”; ono je samo promenilo svoj stav prema zlo~inu i izda-
ji. Nevolja sa novom {irinom duha, naravno, nije bila u tome {to se dru{tvo
vi{e nije pla{ilo invertita, ve} {to se vi{e nije pla{ilo zlo~ina. Dru{tvo ni
najmanje nije sumnjalo u konvencionalni sud. Najskrivenija bolest devet-
naestog veka, u`asna dosada i op{ta zasi}enost, prsla je kao ~ir. Odba~eni
i parije, na koje se dru{tvo pozivalo u {kripcu, makar nisu bili, ma kakvi da
su, obavijeni dosadom i, ako }emo verovati Prustovom sudu, jedini su u
dru{tvu fin-de-siècla jo{ uvek bili sposobni za strast. Prust nas vodi kroz
lavirint dru{tvenih veza i ambicija jedino pomo}u niti ne~ije sposobnosti
da voli, {to je predstavljeno u izopa~enoj strasti gospodina [arlisa prema
Morelu, u razornoj predanosti Jevrejina Svana svojoj milosnici i u pi{~e-
voj sopstvenoj o~ajni~koj ljubomori prema Albertini, koja je personifika-
cija poroka u romanu. Prust je jasno pokazao da on gleda na autsajdere i
prido{lice, stanovnike “Sodome et Ghomorre”, ne samo kao na humanije,
ve} kao normalnije ljude.
Razlika izme|u Fobur Sen-@ermena, koji je iznenada otkrio privla~nost
Jevreja i invertita, i gomile koja vi~e “Smrt Jevrejima” bila je ta {to se sa-
65 Cities of the Plain, II deo, poglavlje III.
84 ANTISEMITIZAM

loni jo{ uvek nisu otvoreno udru`ili sa zlo~inom. To zna~i da oni sa jedne
strane jo{ uvek nisu `eleli da aktivno u~estvuju u ubijanju, a sa druge su
otvoreno priznavali antipatiju prema Jevrejima i strah od invertita. Ishod
je bila tipi~na dvosmislena situacija u kojoj novi ~lanovi ne mogu otvore-
no da priznaju svoj identitet, a ipak ne mogu ni da ga sakriju. Iz takvog
stanja je izrasla komplikovana igra izlaganja i prikrivanja, polupriznanja i
la`ljivih izvrtanja, preterane poniznosti i preterane drskosti, a to su sve
bile posledice situacije u kojoj ~oveku sâmo njegovo jevrejstvo (ili ho-
moseksualnost) mo`e da otvori vrata ekskluzivnih salona, ~ine}i njegovu
poziciju istovremeno krajnje nesigurnom. U toj dvosmislenoj situaciji,
jevrejstvo je za pojedina~nog Jevrejina odjednom postalo fizi~ka mrlja i
tajanstvena li~na privilegija, obe sadr`ane u “rasnoj predestinaciji”.
Prust na{iroko opisuje kako dru{tvo, stalno tra`e}i ~udno, egzoti~no,
opasno, na kraju poistove}uje prefinjeno sa ~udovi{nim i sprema se da pri-
hvati ~udovi{nost – stvarnu ili izmi{ljenu – kao one ~udne, neobi~ne
“predstave koje su davali ruski ili japanski glumci”66; “ofarban, trbu{ast,
~vrsto zakop~an lik [invertita] podse}ao je ~oveka na kutiju egzoti~nog i
nejasnog porekla iz koje hlapi ~udan miris vo}a gde sama pomisao da se
ono ku{a ume da uznemiri srce”;67 “genijalni ~ovek” od koga se o~ekuje
da zra~i “utisak natprirodnog” i oko koga }e se dru{tvo “okupljati kao oko
stola koji se mi~e da nau~e tajnu Beskona~nog”.68 U atmosferi ovog
“prizivanja duhova” jevrejski d`entlmen ili turska dama mogli su da se po-
jave “kao da su zaista stvorenja prizvana naporom medijuma”.69
O~igledno, ulogu egzoti~nog, neobi~nog i ~udovi{nog nisu mogli da
igraju oni pojedina~ni “Jevreji izuzeci” koji su skoro ~itav vek bili prihva-
tani i tolerisani kao “strani skorojevi}i” i “~ijim prijateljstvom niko nije
sanjao da }e se ponositi”.70 Mnogo bolje su naravno odgovarali oni koje
nikada niko nije upoznao, koji u prvom stepenu asimilacije nisu bili pois-
tove}ivani sa jevrejskom zajednicom i koji je nisu predstavljali, jer bi tak-
vo poistove}ivanje sa dobro znanim telima strogo ograni~ilo dru{tvenu
fantaziju i o~ekivanja. Oni koji su, kao Svan, imali bezmeran dar za dru-
{tvo i uop{te ukus, bili su prihva}eni; ali su sa mnogo entuzijazma prigr-
ljeni oni koji su, kao Blo{, po{to je “pripadao ne mnogo uva`enoj porodi-
ci [i] morao da podnese, kao na dnu okeana, bezmerni pritisak onog {to su
na njega navalili ne samo hri{}ani na povr{ini ve} i svi oni la`ovi, posred-
nici iz jevrejskih kasta koje su bile nadre|ene njegovoj, a one su sve sa
zadovoljstvom udarale po kasti koja je trenutno bila ispod nje”. Voljnost
66 Ibid.
67 Ibid.
68 Le côté de Guermants, I deo, poglavlje I.
69 Ibid.
70 Ibid.
JEVREJI I DRU[TVO 85

dru{tva da primi potpuno strane i, kako je ono mislilo, potpuno poro~ne el-
emente, skratila je uspon za nekoliko generacija kroz koje je trebalo da
prido{lice “probijaju svoj put izlaska na otvoreno uspinju}i se od jedne je-
vrejske porodice do druge”.71 Nije bilo slu~ajno {to se to dogodilo ubrzo
nakon {to je doma}a francuska jevrejska zajednica, tokom Panamskog
skandala, ustuknula pred preduzimljivo{}u i beskrupulozno{}u nekih ne-
ma~kih Jevreja-avanturista; pojedina~ni izuzeci, sa ili bez titule, koji su
vi{e nego ikada tra`ili dru{tvo antisemitskih i monarhisti~kih salona, gde
su mogli sanjariti o dobrim starim danima Drugog carstva, na{li su se u is-
toj kategoriji sa Jevrejima, koje oni nikada ne bi pozvali u svoje ku}e. Ako
je jevrejstvo kao izuzetnost bilo razlog prihvatanja Jevreja, onda je
dru{tvo vi{e volelo one koji su jasno bili “~vrsta gomila, iznutra homoge-
na i krajnje razli~ita od ljudi koji mimo njih prolaze”, koji jo{ nisu “po-
stigli isti stepen asimilacije” kao njihova bra}a skorojevi}i.72
Iako je Bend`amin Dizraeli jo{ uvek bio jedan od onih Jevreja koji su
prihva}eni u dru{tvu jer su izuzeci, njegovo sekularizovano predstavljanje
sebe kao “izabranog ~oveka izabrane rase” nazna~ilo je linije du` kojih je
trebalo da se razvija samospoznaja Jevreja. Da to, fantasti~no i sirovo kak-
vo je bilo, nije tako ~udno nalik na ono {to je dru{tvo o~ekivalo od Jevre-
ja, Jevreji ne bi nikada mogli da igraju svoje nejasne uloge. Nisu, naravno,
oni usvojili Dizraelijeva uverenja ili svrhovito razra|ena prva boja`ljiva
izopa~ena samotuma~enja svojih pruskih prethodnika s po~etka veka; naj-
vi{e je njih bilo u bla`enom neznanju o celoj jevrejskoj istoriji. Ali gde
god su Jevreji bili obrazovani, sekularizovani i asimilovani pod nejasnim
dru{tvenim i dr`avnim prilikama u Zapadnoj i Srednjoj Evropi, oni bi gu-
bili onu meru politi~ke odgovornosti koju je nosilo njihovo poreklo a koju
su jevrejski uglednici ve} bili osetili, premda u obliku privilegija i vlasti.
Jevrejsko poreklo, bez religiozne i politi~ke konotacije, svuda je postalo
psiholo{ki kvalitet, bilo je promenjeno u “jevrejstvo”, i od tada se moglo
posmatrati samo u kategorijama vrline ili poroka. Ako je ta~no da “jevrej-
stvo” bez predrasude koja ga smatra zlo~inom ne bi moglo da se izopa~i u
zanimljiv porok, istina je tako|e da su takvo izopa~avanje omogu}ili oni
Jevreji koji su jevrejstvo smatrali uro|enom vrlinom.
Asimilovanoj jevrejskoj zajednici su prigovarali da se otu|ila od judaiz-
ma i ~esto se misli da je kona~na katastrofa do koje je do{lo patnja be-
smislena koliko i u`asna, po{to je izgubila staru vrednost mu~eni{tva.
Ovaj argument previ|a ~injenicu da je, {to se starih na~ina vere i `ivota
ti~e, “otu|enje” bilo podjednako o~igledno i u isto~noevropskim zemlja-
ma. Ali stalno gledati na Jevreje Zapadne Evrope kao “dejudaizovane” je
71 A l’ombre des jeunes filles en fleurs, II deo, Noms de pays: le pays.
72 Ibid.
86 ANTISEMITIZAM

pogre{no iz drugog razloga. Prustova slika, nasuprot svim previ{e o~igled-


no zainteresovanim izrazima zvani~nog judaizma, pokazuje da ~injenica
jevrejstva po ro|enju nikad nije igrala tako odlu~uju}u ulogu u privatnom
`ivotu i svakodnevnoj egzistenciji kao me|u asimilovanim Jevrejima. Je-
vrejski reformator koji je promenio nacionalnu religiju u versku pripa-
dnost, sa shvatanjem da je religija privatna stvar, jevrejski revolucionar
koji je te`io da bude gra|anin sveta da bi se oslobodio jevrejske nacional-
nosti, obrazovani Jevrejin, “~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e” – svi su
oni uspeli da pretvore nacionalni kvalitet u privatnu stvar. Rezultat je bio
taj da su njihovi privatni `ivoti, njihove odluke i ose}anja, postali sam cen-
tar njihovog “jevrejstva”. I {to je vi{e ~injenica jevrejskog ro|enja gubila
svoj religiozni, nacionalni i dru{tveno-ekonomski zna~aj, to su opsesivniji
Jevreji postajali; Jevreji su time bili opsednuti kao mo`da nekom fizi~kom
manom ili predno{}u, i ogrezli u to kao u porok.
Prustova “uro|ena predispozicija” nije drugo do ova li~na, privatna
opsesija koju je tako visoko cenilo dru{tvo u kom su uspeh ili propast za-
visili od ~injenice jevrejstva po ro|enju. Prust je to zamenio “rasnom pre-
destinacijom”, jer je on video i ocrtao samo dru{tveni aspekt jevrejstva i
li~no preispitivanje. A istina je da je dobrom posmatra~u pona{anje jevrej-
ske klike pokazalo istu onu opsesiju kao i na~ini pona{anja invertita. I jed-
ni i drugi su se ose}ali ili superiorno ili inferiorno, ali u svakom slu~aju s
ponosom razli~iti od drugih normalnih bi}a; i jedni i drugi su verovali da
je njihova razli~itost prirodna ~injenica ste~ena ro|enjem; i jedni i drugi su
stalno prosu|ivali ne ono {to rade, ve} ono {ta jesu; i jedni i drugi se, ko-
na~no, uvek kolebali izme|u takvog apologetskog dr`anja i iznenadnih
provokativnih tvrdnji da su elita. Kako je njihov dru{tveni polo`aj bio za-
uvek po prirodi zale|en, niko od njih nije mogao da pre|e iz jedne grupe u
drugu. Potreba da se negde pripada postojala je i kod drugih ~lanova
dru{tva – “pitanje nije kao za Hamleta, biti ili ne biti, ve} pripadati ili ne
pripadati”73 – ali ne u istoj meri. Dru{tvo koje se razjedinilo u grupe i nije
vi{e trpelo autsajdere, Jevreje ili invertite kao li~nosti ve} samo zbog
posebnih okolnosti u kojima su primani, izgledalo je kao otelovljenje kla-
nova.
Svako dru{tvo zahteva od svojih ~lanova izvestan stepen glume, sposob-
nost da prika`u, da predstave i da glume ono {to zapravo jesu. Kada se
dru{tvo razjedini u grupe, takve zahteve ne postavlja vi{e pojedinac, nego
~lanovi grupe. Pona{anje se tada proverava pre}utnim zahtevima, a ne
li~nim sposobnostima, ba{ kao {to se glum~eva igra mora uklapati u skup
svih drugih uloga u komadu. Saloni Fobur Sen-@ermena sastojali su se od
takvih grupa od kojih je svaka predstavljala krajnji obrazac pona{anja.
73 Cities of the Plain, II deo, poglavlje III.
JEVREJI I DRU[TVO 87

Uloga invertita je bila da poka`u svoju nenormalnost, Jevreja da pred-


stavljaju crnu magiju (”prizivanje duhova”), umetnika da manifestuju jo{
jedan oblik dodira natprirodnog sa nadljudskim, aristokrata da poka`u da
oni nisu kao obi~an (”bur`ujski”) narod. Uprkos njihovom klanovskom
pripadanju, ta~no je da su sve ove prido{lice, kao {to je Prust primetio, “da
bi se spasle u danima op{te propasti kada se ve}ina okupljala oko `rtve,
kao {to su se Jevreji okupljali oko Drajfusa”, izbegavale odnose sa svojim
sunarodnicima. Razlog je bio to {to je sve znake razlikovanja odre|ivala
samo zajednica grupa, tako da su Jevreji ili invertiti osetili da }e izgubiti
svoj razli~iti karakter u dru{tvu Jevreja ili invertita, u kom bi jevrejstvo ili
homoseksualnost bili najprirodnija, najnezanimljivija i najbanalnija stvar
na svetu. Isto to je, me|utim, va`ilo i za njihove doma}ine, kojima je ta-
ko|e bio potreban skup druga~iji od njih pred kojim su mogli biti razli~iti,
nearistokrati koji }e se diviti aristokratima kao {to su se ovi divili Jevreji-
ma ili homoseksualcima.
Iako te grupe u sebi nisu imale ~vrstine i razbijale su se ~im oko njih ni-
je bilo ~lanova druge grupe, njihovi su ~lanovi koristili tajanstveni jezik
znakova kad god bi im bilo potrebno ne{to ~udno ~ime bi jedni druge pre-
poznavali. Prust na{iroko izla`e va`nost takvih znakova, naro~ito za pri-
do{lice. Dok su, ipak, invertiti, majstori u jeziku znakova, bar imali realnu
tajnu, Jevreji su koristili taj jezik samo da bi stvorili o~ekivanu atmosferu
tajanstvenosti. Njihovi su znakovi tajanstveno i sme{no pokazivali ne{to
op{tepoznato: da u }o{ku salona princeze te i te sedi jo{ jedan Jevrejin ko-
ji ne sme otvoreno da prizna svoj identitet, ali koji bez ovog besmislenog
svojstva ne bi nikada mogao da stigne do tog }o{ka.
Va`no je ista}i da se novo me{ovito dru{tvo s kraja devetnaestoga veka,
kao i prvi jevrejski saloni u Berlinu, opet okupilo oko plemstva. Aristokra-
tija do tada nikako nije izgubila svoju `udnju za kulturom i radoznalost za
“nove primerke ljudskog roda”, ali je zadr`ala stari prezir prema bur-
`oaziji. Poriv za dru{tveno razlikovanje bio je njen odgovor na politi~ku
jednakost i na gubitak politi~kog polo`aja i privilegija potvr|en pro-
gla{avanjem Tre}e republike. Posle kratkog i ve{ta~kog uspona pod Dru-
gim carstvom, francuska aristokratija se odr`avala samo dru{tvenom pri-
padno{}u klanovima i napola mrzovoljnim poku{ajima da sa~uva vi{e po-
lo`aje u vojsci za svoje sinove. Mnogo ja~e od politi~ke ambicije bilo je
napadno omalova`avanje uzora srednje klase, {to je nesumnjivo bio jedan
od najja~ih motiva za prijem pojedinaca i ~itavih grupa ljudi koji su pri-
padali dru{tveno neprihvatljivim klasama. Isti motiv koji je spre~io pruske
aristokrate da se na|u u dru{tvu sa glumcima i Jevrejima, u Francuskoj je
kona~no doveo do dru{tvenog presti`a invertita. Srednja klasa, s druge
strane, nije stekla dru{tveno samouva`avanje, iako se u me|uvremenu
dokopala bogatstva i vlasti. Odsustvo politi~ke hijerarhije u nacionalnoj
88 ANTISEMITIZAM

dr`avi i pobeda jednakosti u~inile su “dru{tvo potajno sna`nije hijerarhi-


zovanim {to se ono naizgled vi{e demokratizovalo”.74 Po{to je princip hi-
jerarhije bio otelovljen u ekskluzivnim dru{tvenim krugovima Fobur Sen-
@ermena, sva dru{tva u Francuskoj “opona{ala su te osobine sa manjim ili
ve}im varijacijama, manje ili vi{e kao karikaturu dru{tva Fobur Sen-@er-
mena koje se katkad pretvaralo... da prezire, ma koji polo`aj ili politi~ke
ideje njegovi ~lanovi zastupali”. Aristokratsko dru{tvo je bilo stvar
pro{losti samo spolja; ono je zapravo pro`imalo celu dru{tvenu zajednicu
(i ne samo francuskog naroda) time {to je predstavljalo “klju~ i azbuku po-
modnog dru{tvenog `ivota”.75 Kada je Prust osetio potrebu za apologia
pro vita sua i preispitao sopstveni `ivot proveden u aristokratskim krugov-
ima, on je dao analizu dru{tva kao takvog.
Su{tina uloge Jevreja u tom fin-de-siècle dru{tvu sastoji se u tome {to je
upravo antisemitizam Drajfusove afere otvorio Jevrejima vrata dru{tva,
dok je kraj afere, ili bolje otkri}e Drajfusove nevinosti, stavilo ta~ku na
njihovu dru{tvenu slavu.76 Drugim re~ima, bez obzira na to {ta su Jevreji
mislili o sebi ili o Drajfusu, oni su mogli da igraju ulogu koju im je dru{tvo
nametnulo samo dotle dok je to isto dru{tvo bilo uvereno da oni pripadaju
rasi izdajnika. Kada je otkriveno da je izdajnik prili~no glupa `rtva jedne
obi~ne name{taljke i kada je ustanovljena nevinost Jevreja, dru{tveno in-
teresovanje za Jevreje splasnulo je brzo kao i politi~ki antisemitizam. Na
Jevreje se opet gledalo kao na obi~ne smrtnike i oni su pali u bezna~ajnost
iz koje ih je izmi{ljeni zlo~in jednoga od njih svojevremeno uzdigao.
U su{tini je to bila ista vrsta dru{tvene slave koju su Jevreji Nema~ke i
Austrije u`ivali u mnogo `e{}im okolnostima odmah posle Prvog svet-
skog rata. Tada je njihov izmi{ljeni zlo~in bio da su oni krivi za rat, zlo~in
koji se, ne vi{e identifikovan kao pojedina~ni ~in jednog ~oveka, ne mo`e
opovrgnuti, tako da je ocena gomile o jevrejstvu kao zlo~inu ostala neuz-
drmana, a dru{tvo je moglo i dalje da se ushi}uje svojim Jevrejima do
samog kraja. Ako ima ikakve psiholo{ke istine u teoriji `rtvenog jagnjeta,
ona je posledica ovakvog dru{tvenog stava prema Jevrejima; jer kad je an-
tisemitski zakon naterao dru{tvo da izbaci Jevreje, ovi “filosemiti” su ose-
tili da treba da se pro~iste od tajnih poroka, da se o~iste od ljage koju su
misteriozno i nevaljalo voleli. Ova psihologija, svakako, te{ko da obja-
{njava za{to su “obo`avaoci” Jevreja kona~no postali njihove ubice i ~ak
74 Le côté de Guermants, II deo, poglavlje II.
75 Ramon Fernandez, “La vie sociale dans l’oeuvre de Marcel Proust”, u Les Cahiers
Marcel Proust, br. 2, 1927.
76 Ali to je bio trenutak kada je iz posledica Drajfusovog slu~aja izrastao antisemitski po-
kret uporedo sa brojnijim pokretom za proboj Izraeli}ana u dru{tvo. Politi~ari nisu pogre{no
mislili da }e otkri}e sudske gre{ke naneti fatalan udarac antisemitizmu. Ali makar privre-
meno dru{tveni antisemitizam je, naprotiv, bio njome poja~an i razdra`en.” Vidi The Sweet
Cheat Gone, poglavlje II.
JEVREJI I DRU[TVO 89

se mo`e naga|ati jesu li se oni isticali me|u onima koji su vodili fabrike
smrti, mada je procenat pripadnika takozvanih obrazovanih klasa me|u
stvarnim ubicama zapanjuju}i. Ali ona obja{njava upravo neverovatnu ne-
lojalnost ba{ tih slojeva dru{tva koji su Jevreje najprisnije poznavali i bili
najvi{e odu{evljeniji i o~arani svojim jevrejskim prijateljima.
[to se ti~e Jevreja, za njih je preobra`aj “zlo~ina” judaizma u pomodni
“porok” jevrejstva bio kranje opasan. Jevreji su pokr{tavanjem mogli da
se spasu judaizma; od jevrejstva se nije moglo pobe}i. Zlo~in, {tavi{e,
mo`e da stigne kazna; porok se samo mo`e istrebiti. Intrpretacija ~injenice
jevrejskog ro|enja, koju je dalo dru{tvo, i uloga koju su Jevreji igrali u
okviru dru{tenog `ivota, blisko su povezani sa katastrofalnom temelji-
to{}u sa kojom su antisemitske zamisli mogle da se sprovedu. Nacisti~ki
tip antisemitizma imao je korena u tim dru{tvenim uslovima koliko i u
politi~kim prilikama. No, iako je koncept rase imao druge i mnogo kon-
kretnije politi~ke svrhe i funkcije, pristup jevrejskom pitanju u njegovom
najiskrenijem vidu dugovao je mnogo od svog uspeha dru{tvenom feno-
menu i uverenjima koja su prakti~no predstavljala pristanak javnog mnje-
nja.
Odlu~uju}e snage u jevrejskom lakovernom putovanju u centar bure do-
ga|aja bez sumnje su bile politi~ke; ali reakcije dru{tva na antisemitizam i
psiholo{ki odrazi jevrejskog pitanja u pojedincu imali su neke veze sa
posebnom okrutno{}u, sa organizovanim i prora~unatim napadom na
svaku li~nost jevrejskog porekla, {to je ve} bila karakteristika antisemitiz-
ma Drajfusove afere. Taj stra{}u vo|en lov na “Jevrejina uop{te”, “na Je-
vrejina svuda i nigde”, ne mo`e se razumeti ako se istorija antisemitizma
posmatra kao entitet po sebi, kao ~isto politi~ki pokret. Dru{tveni ~inioci
nerazja{njeni u politi~koj ili ekonomskoj istoriji, skriveni ispod povr{ine
doga|aja, koje istori~ari nisu uop{te primetili i koje su zabele`ile samo
prodornije i strasnije mo}i pesnika ili romansijera (ljudi koje je dru{tvo
odvelo u o~ajni~ku napu{tenost i osamljenost apologiae pro vita sua),
promenili su tok koji bi ~isto politi~ki antisemitizam uzeo da je bio pre-
pu{ten sebi, a {to bi moglo da rezultira dono{enjem antijevrejskih zakona i
~ak masovnim izgonom ali ne ba{ masovnim uni{tenjem.
Otkad su Drajfusova afera i njena politi~ka pretnja pravima francuske
jevrejske zajednice stvorile dru{tvenu situaciju u kojoj su Jevreji u`ivali
dvosmislenu slavu, antisemitizam se pojavio u Evropi kao nerazmrsiva
me{avina politi~kih motiva i dru{tvenih elemenata. Dru{tvo je na jak anti-
semitski pokret uvek prvo reagovalo sa izrazito pove}anom naklono{}u
prema Jevrejima, tako da je Dizraelijeva primedba da “nema rase u ovom
sada{njem vremenu ... koja toliko mnogo o~arava i fascinira i podi`e i
oplemenjuje Evropu kao jevrejska”, postala delimi~no ta~na u opasnim
vremenima. Dru{tveni “filosemitizam” uvek se zavr{avao dodavanjem
90 ANTISEMITIZAM

politi~kom antisemitizmu tog misterioznog fanatizma bez ~ega bi anti-


semitizam te{ko mogao da postane najbolja parola za organizovanje masa.
Svi déclassés kapitalisti~kog dru{tva kona~no su bili spremni da se uje-
dine i da stvore sopstvene masovne organizacije; njihova propaganda i nji-
hova privla~nost po~ivale su na tvrdnji da }e dru{tvo koje se pokazalo
voljno da u samu svoju strukturu inkorporira zlo~in u obliku poroka od sa-
da biti spremno i da se o~isti od poro~nosti, otvoreno priznaju}i krimi-
nalce i javno ~ine}i zlo~ine.
^ E T V R T O P O G L AV L J E : Drajfusova afera

I: ^injenice o ovom slu~aju

D OGODILO SE TO u Francuskoj s kraja 1894. godine. Alfred Drajfus, je-


vrejski oficir francuskog general{taba, bio je optu`en i osu|en za {pi-
juna`u za Nema~ku. Presuda, do`ivotno progonstvo na \avolje ostrvo,
jednoglasno je prihva}ena. Su|enje se odvijalo iza zatvorenih vrata. Iz na-
vodno obimnog dosijea optu`nice pokazan je samo takozvani “borde-
reau”, pismo navodno pisano Drajfusovim rukom, naslovljeno na nema-
~kog vojnog ata{ea, [varckopena. Jula 1895, pukovnik Pikar postao je {ef
informativnog odseka general{taba. Maja 1896. rekao je {efu general{aba,
Buadfreu, da se uverio u Drajfusovu nevinost i u krivicu drugog jednog
oficira, majora Valsin-Esterhazija. [est meseci kasnije, Pikar je prekoman-
dovan na opasno mesto u Tunisu. U isto vreme je Bernar Lazar u ime Draj-
fusove bra}e objavio prvi pamflet o ovoj aferi: Une erreur judiciaire; la
vérité sur l’affaire Dreyfus. Juna 1897, Pikar je obavestio [erer-Kestnera,
potpredsednika Senata, o ~injenicama sa su|enja i o Drajfusovoj nevinos-
ti. U novembru 1897. Klemanso je po~eo bitku za preispitivanje slu~aja.
^etiri nedelje kasnije Zola se pridru`io nizu drajfusovaca: J’Accuse su
{tampale Klemansoove novine u januaru 1898. U isto vreme Pikar je bio
uhap{en. Zolu, izvedenog na sud zbog klevetanja vojske, osudili su i re-
dovni i apelacioni sud. Avgusta 1898. Esterhazi je sramno otpu{ten zbog
pronevere. Odmah je po`urio do jednog britanskog novinara i rekao mu da
je on – a ne Drajfus – bio autor “bordereau” koji je krivotvorio Drajfuso-
vim rukopisom po nare|enju pukovnika Zandhera, svog nadre|enog i
ranijeg {efa kontraobave{tajnog odseka. Nekoliko dana kasnije pukovnik
Anri, jo{ jedan ~lan istog odseka, priznao je krivotvorenje nekoliko drugih
spisa iz tajnog Drajfusovog dosijea i izvr{io samoubistvo. Na to je apela-
cioni sud nalo`io istragu slu~aja Drajfus.
Juna 1899. apelacioni sud je poni{tio prvobitnu presudu protiv Drajfusa
iz 1894. Ponovni postupak se odr`ao u Renu u avgustu. Doneta je presuda
na deset godina zatvora zbog “olak{avaju}ih okolnosti”. Nedelju dana
kasnije Drajfusu se izvinio Predsednik republike. Svetska izlo`ba otvore-
na je u Parizu aprila 1900. Maja, kada je uspeh izlo`be bio zagarantovan,
poslani~ki dom je velikom ve}inom glasao protiv ikakve dalje revizije
92 ANTISEMITIZAM

slu~aja Drajfus. U decembru iste godine su sva su|enja i parnice u vezi sa


aferom ukinute op{tom amnestijom.
Godine 1903. Drajfus je tra`io novu reviziju. Njegov je zahtev zanema-
rivan do 1906, kada je Klemanso postao premijer. Jula 1906. apelacioni
sud je poni{tio presudu iz Rena i oslobodio Drajfusa svih optu`bi. Ape-
lacioni sud, me|utim, nije bio ovla{}en za osloba|anje od optu`be; treba-
lo je da nalo`i novo su|enje. Jo{ jedna revizija pred vojnim sudom bi, naj-
verovatnije, uprkos ogromnom broju dokaza u Drajfusovu korist, dovela
do nove osude. Drajfus tako nikada nije bio oslobo|en optu`be u skladu sa
zakonom1 i slu~aj Drajfus nije nikada zapravo bio zavr{en. Francuski na-
rod nikada nije priznao rehabilitaciju optu`enog i strasti koje su se onda
razbuktale nisu se nikada potpuno slegle. ^ak 1908, devet godina posle
izvinjenja i dve godine kako je Drajfus bio ~ist, kada je, na Klemansoov
podsticaj, telo Emila Zole preneto u Panteon, Alfred Drajfus je bio otvore-
no napadnut na ulici. Pariski sud je oslobodio napada~a sa obrazlo`enjem
da je to neslaganje sa odlukom koja je sprala Drajfusovu krivicu.
Jo{ je ~udnija ~injenica da ni Prvi ni Drugi svetski rat nisu bili u stanju
da bace ovu aferu u zaborav. Po nalogu Action Française, Précis de l’Af-
faire Dreyfus2 je ponovno objavljen 1924. i otada je bio standardni
priru~nik antidrajfusovaca. Na premijeri L’Affair Dreyfus (komada koji su
1931. napisali Refi{ i Viljem Hercog pod pseudonimom Rene Kestner) at-
mosfera devedesetih godina vladala je jo{ uvek, sa sva|ama u publici, sa
smrdljivim bombicama na sedi{tima, sa udarnim brigadama Action
Française koji su okolo stajali da uteraju strah glumcima, publici i posma-
tra~ima. Niti je Lavalova vlada postupila i{ta druga~ije od svojih prethod-
nika tridesetak godina ranije: ona je rado priznala da je nemogu}e garan-
tovati da se predstava ne remeti, daju}i time novi kasni trijumf antidraj-
fusovcima. Predstva je morala da bude skinuta. Kada je Drajfus umro
1935, glavna {tampa se bojala da dodirne temu3 dok su levi~arski listovi
jo{ uvek u starom tonu govorili o Drajfusovoj nevinosti, a desnica o Draj-
fusovoj krivici. ^ak i danas, iako u manjem stepenu, afera Drajfus je jo{
uvek otrcana fraza u francuskoj politici. Kada je Peten optu`en, ugledne
provincijske novine Voix du Nord (iz Lila) povezale su slu~aj Peten sa
1 Najop{irniji i jo{ i danas neophodan rad na tu temu je Joseph Reinach, L’Affaire Drayfus,
Paris, 1903-11, 7 tomova. Najdetaljnija me|u novim studijama, napisana sa ta~ke gledi{ta so-
cijaliste je studija Wilhelm Herzog, Der Kampf einer Republik, Zürich, 1933. Njene iscrpne
hronolo{ke tabele vrlo su vredne. Najbolja politi~ka i istorijska procena ove afere na}i }e se
u D. W. Brogan, The Development of Modern France, 1940, VI i VII knjiga. Kratak i pouz-
dan je G. Charensol, L’Affaire Dreyfus et la Troisième République, 1930.
2 Napisala su ga dva oficira i objavili pod pseudonimom Henri Dutrait-Crozon.
3 Action Français (19. juli, 1935) hvalio je suzdr`anost francuske {tampe i taj list je
iskazivao mi{ljenje da “slavni pobornici pravde i istine od pre ~etrdeset godina nisu ostavili
sledbenike”.
DRAJFUSOVA AFERA 93

slu~ajem Drajfus i tvrdile da “zemlja ostaje podeljena kao {to je bila posle
Drajfusovog slu~aja”, jer sudska presuda ne mo`e da okon~a politi~ki
sukob i da “donese svim Francuzima mir duha i srca”.4
Dok afera Drajfus u svom {irem politi~kom vidu pripada dvadesetom
veku, slu~aj Drajfus, razna su|enja jevrejskom kapetanu Alfredu Drajfusu,
dosta su tipi~ni za devetnaesti vek, kada su ljudi tako pomno pratili sudske
procese jer je svaka instanca bila provera najve}eg dostignu}a veka, pot-
pune nepristrasnosti zakona. Karakteristi~no je za taj period da proma{aj
pravde mo`e da podigne takvu politi~ku strast i da pokrene takav beskraj-
ni niz su|enja i revizija, da ne govorimo o dvobojima i pesni~anjima. Dok-
trina jednakosti pred zakonom bila je jo{ uvek tako ~vrsto usa|ena u svest
civilizovanog sveta da je jedan neuspeh pravde izazvao ogor~enje javnos-
ti od Moskve do Njujorka. I niko nije, osim u samoj Francuskoj, bio tako
“moderan” da udru`i taj predmet sa politi~kim temama.5 Nepravda nane-
sena jednom francuskom oficiru mogla je da izazove u ostalom delu sveta
~vr{}u i jedinstveniju reakciju nego sva proganjanja nema~kih Jevreja jed-
nu generaciju kasnije. ^ak je i carska Rusija mogla da optu`i Francusku za
varvarstvo, dok su u Nema~koj ~lanovi kajzerove pratnje otvoreno izrazili
ogor~enje s kojim bi se slo`ila jedino radikalna {tampa tridesetih godina
ovog veka.6
Dramatis personae ovog slu~aja mogle su si}i sa Balzakovih stranica: s
jedne strane, klasno svesni generali fanati~no {tite ~lanove svoje grupe, a
sa druge je njihov protivnik Pikar, sa svojim smirenim, trezvenim i poma-
lo ironi~nim po{tenjem. Pored njih stoji neopisiva gomila ljudi iz Parla-
menta, svaki prestra{en onim {to mo`da zna njegov sused; Predsednik re-
publike, ozlogla{eni pokrovitelj bordela, istra`ne sudije koje `ive samo od
dru{tvenih veza. Onda je tu sam Drajfus, zapravo skorojevi}, koji se kole-
gama stalno hvali{e svojim porodi~nim bogatstvom koje je potro{io na
`ene; njegova bra}a, koja pateti~no nude ceo svoj imetak da se oslobodi
njihov ro|ak, a zatim smanjuju ponudu na 150.000 franaka, nikad sasvim
sigurni da li su `eleli da se `rtvuju ili da podmite general{tab; i advokat
4 Vidi G. H. Archambault u New York Times, 18. avgusta, 1945, p. 5.
5 Jedini izuzetak, katoli~ke novine koje su u najve}em broju u svim zemljama agitovale
protiv Drajfusa, prodiskutova}emo kasnije. Ameri~ko javno mnjenje je bilo takvo da je kao
dodatak protestima po~eo organizovani bojkot pariske Svetske izlo`be planirane za 1900. O
efektu te pretnje vidi ni`e. Za razra|enu studiju vidi odli~an esej na Columbia University,
Rose A. Halperin, “The American Reaction to the Dreyfus Case”, 1941. Autorka `eli da se
zahvali profesoru S. W. Baronu na ljubaznosti {to joj je stavio ovu studiju na raspolaganje.
6 Tako je, na primer, H. B. von Buelow, nema~ki chargé d’affaires u Parizu, pisao rajhkan-
celaru Hoenloeu da je sud u Renu bio “me{avina vulgarnosti i kukavi~luka, {to su najpouz-
daniji znaci varvarizma”, a da je Francuska “time isklju~ila sebe iz porodice civilizovanih na-
cija,” citirao Herzog, op. cit., datirano 12. septembar 1899. Po mi{ljenju (fon Buelova), Affai-
re je bila “krilatica” nema~kog liberalizma; vidi njegov Denkwürdigkeiten, Berlin, 1930-31,
I, 428.
94 ANTISEMITIZAM

Deman`, istinski uveren u nevinost svog klijenta, ali koji zasniva odbranu
na motivu sumnje da bi se spasao od napada i {tete po svoje li~ne interese.
Na koncu, tu je avanturista Esterhazi, od stare loze, koji se tako stra{no
dosa|uje me|u tim bur`oaskim svetom da tra`i izlaz u juna{tvu ba{ kao i
u lopovluku. Nekada drugi lajtnant u Legiji stranaca, on je stra{no impre-
sionirao kolege svojom smelo{}u i besramno{}u. Uvek u nevolji, `iveo je
od sekundiranja jevrejskim oficirima u dvobojima i od ucenjivanja nji-
hovih bogatih istovernika. Zaista, on bi se koristio samim rabinom da bi
pribavio neophodna poznanstva. ^ak i u svom poslednjem padu ostao je
veran balzakovskoj tradiciji. Ni izdaja ni obesni snovi o velikoj orgiji u
kojoj sto hiljada pijanih pruskih ulana juri podivljalo kroz Pariz,7 ve} bez-
na~ajna pronevera ro|akovog novca poslala ga je u propast. A {ta re}i o
Zoli sa njegovim raspaljenim moralnim `arom, pone{to praznim patosom
i dramati~nom izjavom uo~i bekstva u London da je ~uo Drajfusov glas
koji ga moli da podnese ovu `rtvu?8
Sve je ovo tipi~no za devetnaesti vek i sâmo nikad ne bi pre`ivelo dva
svetska rata. Od starovremskog zanosa mase Esterhazijem, kao i od njene
mr`nje prema Zoli odavno je ostao samo `ar, ali je i takav imao onu `es-
toku strast protiv aristokratije i klera koja je jedanput zapalila @oresa i ko-
ja je sama dovela do kona~nog osloba|anja Drajfusa. Kako je pokazala
Kagularova afera, oficiri generali{taba nisu vi{e morali da se boje gneva
naroda kad su kovali zavere za coup d’état. Od odvajanja crkve i dr`ave,
Francuska, iako svakako ne vi{e klerikalnog duha, izgubila je veliki deo
antiklerikalnog raspolo`enja, po{to je sama katoli~ka crkva izgubila mno-
go od svojih politi~kih aspiracija. Petenov napor da pretvori republiku u
katoli~ku dr`avu bio je zako~en krajnjom ravnodu{no{}u naroda i nepri-
jateljstvom ni`eg klera prema klerofa{izmu.
Afera Drajfus je sa svojim politi~kim implikacijama mogla da pre`ivi
jer je dvama njenim elementima porasla va`nost tokom dvadesetih godina.
Prvi je mr`nja prema Jevrejima; drugi, sumnji~avost prema samoj republi-
ci, Parlamentu i dr`avnoj ma{ini. Ve}i delovi javnosti mogli su i dalje da
misle ovo potonje, s pravom ili pogre{no, pod uticajem Jevreja i mo}i ba-
naka. I u na{e vreme naziv antidrajfusovac jo{ uvek mo`e da poslu`i za
prepoznavanje svega onoga {to je antirepublikansko, antidemokratsko i
antisemitsko. Pre nekoliko godina taj pojam je jo{ uvek sadr`avao sve, od
monarhizma Açtion Francaise do nacionalnog bolj{evizma Dorioa i soci-
jalnog fa{izma Deata.
Tre}a republika me|utim, nije tim fa{isti~kim grupama, brojno neva`-
nim, dugovala svoj kolaps. Naprotiv, istina je, iako paradoksalna, da nji-

7 Théodore Reinach, Histoire sommaire de l’Affaire Drayfus, Paris, 1924, p. 96.


8 Iskaz Jozefa Rajnaha po citatu Herzog, op. cit., datirano 18. juna 1898.
DRAJFUSOVA AFERA 95

hov uticaj nikad nije bio tako slab kao u trenutku kad je stvarno do{lo do
kolapsa. Ono {to je Francusku nateralo da padne bila je ~injenica da ona
nije vi{e imala pravih drajfusovaca, nikoga ko bi verovao da demokratija i
sloboda, jednakost i pravda jo{ uvek mogu da se odbrane ili ostvare u re-
publici.9 Na kraju krajeva, republika je kao prezrela vo}ka pala u ~eljust
stare antidrajfusovske grupe10 koja je uvek sa~injavala jezgro njene voj-
ske, ~ak i u vreme kada je imala malo neprijatelja ali skoro nijednog pri-
jatelja. Koliko je Petenova grupa neznatno bila proizvod nema~kog fa{iz-
ma jasno je pokazala njena ropska privr`enost starim formulama od pre
~etrdeset godina.
Dok je Nema~ka Francusku o{tro srezala i uni{tila joj unutra{nju ekono-
miju demarkacionom linijom, francuske vo|e u Vi{iju neve{to su baratale
starom Baresovom formulom o “autonomnim pokrajinama”, sabijaju}i je
time sve vi{e. Oni su, mnogo spremnije od bilo kog kvislinga, uveli anti-
jevrejske zakone, hvale}i se sve vreme da antisemitizam nije morao da se
uvozi iz Nema~ke i da se njihov zakon koji reguli{e Jevreje razlikuje u
su{tinskim ta~kama od zakona rajha.11 Nastojali su da mobili{u katoli~ko
sve{tenstvo protiv Jevreja, a time su potvrdili da sve{tenici ne samo {to su
izgubili svoj politi~ki uticaj, ve} da zapravo nisu antisemiti. Naprotiv, up-
ravo biskupi i sinodi, koje je re`im iz Vi{ija hteo jo{ jednom da pretvori u
politi~ke sile, izrazili su najjasnije protest protiv progona Jevreja.
Ne Drajfusov slu~aj i su|enja, ve} Drajfusova afera u celini nudi prve
nagove{taje dvadesetog veka. Kao {to je Bernanos istakao 1931,12 “Draj-
fusova afera ve} pripada tragi~nom periodu koji sigurno nije zavr{en pro-
{lim ratom. Ta afera je otkrila isti nehumani karakter, sa~uvav{i u sred
9 Da vi{e ni Klemanso pred kraj `ivota nije u to verovao jasno pokazuje primedba koju
citira René Benjamin, Clémanceau dans la retraite, Paris, 1930, p. 249: “Nada? Nemogu}e!
Kako da se i dalje nadam kad vi{e ne verujem u ono {to me je uznosilo, a to je upravo
demokratija?”
10 Weygand, poznati privr`enik Action Français, bio je u mladosti andirajfusovac. On je
bio jedan od upisnika za “Henry Memorial” koji je osnovao Libre Parole u ~ast nesre}nog
pukovnika Anrija koji je samoubistvom platio svoje krivotvorine dok je bio u general{tabu.
Spisak upisnika kasnije je objavio Kilar, jedan od urednika L’Aurore (Klemansoove novine),
pod naslovom Le Monument Henry, Paris 1899. [to se ti~e Petena, on je bio u general{tabu
vojne uprave Pariza od 1895. do 1899, u vreme kad niko osim proverenih antidrajfusovaca
ne bi bio tolerisan. Vidi Contamine de Latour, “Le Maréchal Pétain”, u Revue de Paris, I, 57-
69. D. W. Brogan, op. cit., p. 382, umesno prime}uje da su od pet oficira iz Prvog svetskog
rata ~etvorica – Fo{, Peten, Lioti i Fajol bili lo{i republikanci, dok je peti, @ofr, imao dobro
poznate klerikalne sklonosti.
11 Mit po kome je Rajh Petenu nametnuo antijevrejski zakon, koji se dr`ao u skoro celom
francuskom Jevrejstvu, pukao je na samoj francuskoj strani. Vidi posebno Yves Simon, La
Grande crise de la République Français: observations sur la vie politique des français de
1918 à 1938, Montreal, 1941.
12 Cf. Georges Bernanos, La grande peur des bien-pesants, Edouard Drumont, Paris
1931, p. 262.
96 ANTISEMITIZAM

haosa neobuzdane strasti i plamene mr`nje nepojmljivo hladno i be-


zose}ajno srce.” Naravno, prave posledice afere ne}e se na}i u Francu-
skoj, ali razlog zbog ~ega je Francuska bila laka `rtva fa{isti~ke agresije
ne treba daleko tra`iti. Hitlerova propaganda govorila je njenim jezikom
koji je dugo bio blizak i nikad sasvim zaboravljen. To {to “cezarizam”13
Action Française-a i nihilisti~ki nacionalizam Baresov i Morasov nikada
nisu uspeli u svom izvornom obliku, treba zahvaliti razli~itim razlozima,
koji idu iz nedostatka. Nedostajala im je dru{tvena vizija i oni nisu bili u
stanju da u popularne izraze prevedu one mentalne fantazmagorije koje je
probudio njihov prezir prema intelektu.
Mi se ovde u su{tini bavimo politi~kom orijentacijom Drajfusove afere
a ne zakonskim aspektima slu~aja. U njoj je o{tro ocrtan jedan broj karak-
teristi~nih crta dvadesetog veka. Slabe i jedva raspoznatljive u ranim
decenijama veka, one su na kraju izronile na punu dnevnu svetlost i otkrile
da su deo glavnih tokova modernih vremena. Posle trideset godine blagog,
~isto dru{tvenog oblika dru{tvene diskriminacije, postalo je pomalo te{ko
setiti se da je povik “Smrt Jevrejima” odjekivao uzdu` i popreko moderne
dr`ave jednom ranije kada se njena unutra{nja politika kristalisala u temi
antisemitizma. Tokom trideset godina je legenda o svetskoj zaveri bila
samo konvencionalni oslonac `ute {tampe i jeftinih romana i svet je lako
zaboravio da je ne tako davno, ali u vreme kad su “Protokoli sionskuh mu-
draca” bili jo{ uvek nepoznati, cela nacija lupala glavu poku{avaju}i da
odredi da li “tajni Rim” ili “tajni Juda” dr`i uzde svetske politike.14
Sli~no tome, ~vrsta i nihilisti~ka filozofija mr`nje duha prema sebi
samom15 bila je pomalo na zalasku kada svet u privremenom miru sa
sobom nije dopu{tao da se stane na put izuzetnim kriminalcima, da bi
opravdao uspon brutalnosti i beskrupuloznosti. @il Gerenovi su morali da
~ekaju skoro ~etrdeset godina dok atmosfera nije bila ponovo zrela za
kvazi-vojne juri{ne trupe. Déclassé, koje je stvorila ekonomija devet-
naestog veka, morali su brojno da rastu sve dok nisu postali jake na-

13 Waldemar Gurian, Der integrale Nationalismus in Frankreich: Charles Maurras und


die Action Française, Frankfurt-am-Main, 1931, p. 92, pravi o{tru razliku izme|u
monarhisti~kog pokreta i drugih reakcionarnih tendencija. Isti autor razmatra Drajfusov
slu~aj u svom Die politischen und sozialen Ideen des französischen Katolizismus, M. Glad-
bach, 1929.
14 Za stvaranje ovakvih mitova na obe strane, Daniel Halévy, “Apologie pour notre
passé”, u Cahier de la quinzaine, Series XL, No. 10, 1910.
15 Izuzetno moderan ton je pogo|en u Zolinom Letter to France iz 1898: “^ujemo sa svih
strana da je koncept slobode propao. Kad je iskrsla Drajfusova stvar, ova preovla|uju}a
mr`nja prema slobodi je na{la zlatnu `icu... Zar ne vidite da je jedini razlog tako besnog na-
pada na [erer-Kestnera to {to on pripada generaciji koja je verovala u slobodu i radila za nju?
Danas se sle`e ramenima na takve stvari... ’Sedobradi starci’, smeju se njima, ’staromodna
velikodu{nost’“. Herzog, op. cit., datirano 6. januara 1898.
DRAJFUSOVA AFERA 97

cionalne manjine; pre toga je coup d’état, koji je ostao tek groteskna zave-
ra16 u Francuskoj, mogao skoro bez napora da postane realnost u Nema-
~koj. Predigra nacizma izvodila se preko cele evropske scene. Drajfusov
slu~aj je zato vi{e nego bizaran, nesavr{eno razre{en “zlo~in”,17 afera
{tapskih oficira preru{enih la`nim bradama i tamnim nao~arima, koji su
svoje glupe krivotvorine {irili no}u po ulicama Pariza. Njen junak nije
Drajfus ve} Klemanso i ona ne po~inje hap{enjem jevrejskog {tabnog ofi-
cira, ve} panamskim skandalom.

II: Tre}a republika i francuska jevrejska zajednica

IZME\U 1880. i 1888. Panamska kompanija, pod rukovodstvom de Lese-


pa koji je izgradio Suecki kanal, mogla je da ostvari samo malu prakti~anu
dobit. Uprkos tome ona je u tom periodu uspela da, u samoj Francuskoj,
sakupi ~ak 1,335.539.454 franka u privatnim zajmovima.18 Taj je uspeh
jo{ zna~ajniji ako se ima u vidu obazrivost francuske srednje klase u
nov~anim stvarima. Tajna uspeha te kompanije le`i u ~injenici da je neko-
liko njenih javnih zajmova redovno podr`avao Parlament. Na gradnju ka-
nala se uop{te vi{e gledalo kao na javnu i nacionalnu slu`bu nego kao na
privatno preduze}e. Kada je kompanija bankrotirala, dakle, upravo je
spoljna politika republike pretrpela udarac. Tek posle nekoliko godina
postalo je zaista jasno da je jo{ va`nije bilo to {to je uni{teno nekih pola
miliona Francuza srednje klase. I {tampa i Parlamentarna istra`na komisi-
ja do{le su otprilike do istog zaklju~ka: kompanija je bila bankrot ve}
nekoliko godina. Tvrdili su da je de Lasep `iveo nadaju}i se ~udu i gaje}i
san da }e novi fondovi nekako ubrzo do}i da poguraju posao. Da bi izbe-
gao zabranu novih zajmova, bio je prisiljen da podmiti {tampu, pola Parla-
menta i sve vi{e ~inovnike. Zbog toga je bilo potrebno uklju~ivanje ljudi
iz srednje klase, a u zamenu su odredili preterane kamate. Tako se ono {to
je prvobitno izazvalo poverenje javnosti u poduhvat, podr{ka Parlamenta
zajmovima, pokazalo na kraju kao ~inilac koji je jedan pomalo klimav pri-
vatni posao pretvorio u kolosalnu prevaru.

16 Farsi~nu prirodu razli~itih poku{aja iz devedesetih godina da se izvr{i coup d’état, jas-
no je analizirala Roza Luksemburg u ~lanku, “Die soziale Krise in Frankreich”, u Die Neue
Zeit, I tom, 1901.
17 Da li je pukovnik Anri falsifikovao bordereau po nare|enju {efa general{taba ili na sop-
stvenu inicijativu, jo{ uvek se ne zna. Sli~no tome, poku{aj ubistva Laborija, Drajfusovog za-
stupnika na sudu u Renu, nikada nije sasvim rasvetljen. Cf. Emil Zola, Correspondance: let-
tres à Maitre Labori, Paris, 1929, p. 32, n. l.
18 Cf. Walter Frank, Demokratie und Nationalismus in Frankreich, Hamburg, 1933, p.
273.
98 ANTISEMITIZAM

Jevreja nije bilo ni me|u podmi}enim ~lanovima Parlamenta niti u up-


ravi kompanije. @ak Rajnah i Kornelius Herc, me|utim, takmi~ili su se za
~ast da dele bak{i{ ~lanovima Kabineta, prvi rade}i na desnom krilu
bur`oaskih partija a drugi na radikalima (antiklerikalnim partijama sitne
bur`oazije).19 Rajnah je bio tajni finansijski savetnik vlade tokom osam-
desetih,20 pa je tako odr`avao njene veze sa Panamskom kompanijom, dok
je Hercova uloga bila dvostruka. S jedne strane, on je slu`io Rajnahu kao
veza sa radikalnim krilom Parlamenta, u ~emu sam Rajnah nije imao us-
peha; s druge strane, ta mu je slu`ba davala tako dobar uvid u obim korup-
cije da je stalno mogao da ucenjuje svog {efa i da ga sve dublje uvaljuje u
{kripac.21
Naravno, bio je tu prili~an broj manjih jevrejskih biznismena koji su
radili i za Herca i za Rajnaha. Njihova imena, me|utim, mogu sasvim da
po~ivaju u zaboravu u koji su zaslu`eno i pala. [to je nesigurnija bila
situacija u kompaniji, to je naravno vi{a bila vrednost kamata, sve dok, na
kraju, sama kompanija nije primila samo malo novca. Kratko pre raspada,
Herc je samo za unutarparlamentarne transakcije uzeo avans od ~itavih
600.000 franaka. Avans je, me|utim, bio preuranjen. Zajam nije prikup-
ljen i akcionarima je jednostavno 600.000 franaka oti{lo iz d`epa.22 Cela
ru`na prevara zavr{ila se porazno po Rajnaha. Mu~en Hercovom ucenom,
na kraju je izvr{io samoubistvo.23
Malo pre smrti, me|itim, on je preduzeo korak ~ije se posledice po fran-
cusku jevrejsku zajednicu te{ko mogu preuveli~ati. On je Libre Parole-u,
antisemitskom dnevnom listu Edara Drimona dao svoj spisak podmi}enih
~lanova Parlamenta, takozvanih “primalaca”, postavljaju}i jedini uslov da
prikrije njega li~no kad objavi raskrinkavanje. Libre Parole se preko no}i
preobrazio od malog i bezna~ajnog lista u jedne od najuticajnijih novina u
zemlji, sa tira`om od 300.000 primeraka. Zlatna mogu}nost koju je
ponudio Rajnah rukovo|ena je sa savr{enom brigom i ve{tinom. Lista kri-
vaca objavljivana je u kratkim nastavcima, tako da su stotine politi~ara
svako jutro do~ekivale kao na iglama. Drumonov dnevnik, a s njim i cela
antisemitska {tampa i pokret, pokazali su se najzad kao opasna sila u Tre-
}oj republici.
19 Cf. Georges Suarez, La vie orgueilleuse de Clémanceau, Paris 1930, p. 156.
20 Takvo je na primer bilo svedo~enje biv{eg ministra Ruvijea pred Istra`nom komisijom.
21 Bares (citirao Bernanos, op. cit., p. 271) ka`e to sa`eto: “Kad god bi Rajnah ne{to
progutao, upravo Kornelius Herc je znao kako da ga natera da to povrati.”
22 Cf. Frank, op. cit., u poglavlju naslovljenom “Panama”; cf. Suarez, op. cit., p. 155.
23 Sva|a izme|u Rajnaha i Herca dala je panamskom skandalu duh gangsterizma neo-
bi~an za devetnaesti vek. Opiru}i se Hercovoj uceni, Rajnah je i{ao tako daleko da je an-
ga`ovao pomo} biv{ih policijskih inspektora cene}i glavu svoga rivala deset hiljada franaka;
cf. Suarez, op. cit., p. 157.
DRAJFUSOVA AFERA 99

Panamski skandal, koji je, kako se Drimon izrazio, izneo nevidljivo na


videlo, doneo je sa sobom dva otkri}a. Prvo, razotkrio je da su ~lanovi Par-
lamenta i civilni slu`benici postali biznismeni. Kao drugo, pokazao je da
su posrednici izme|u privatnog preduze}a (u ovom slu~aju kompanije) i
dr`avne ma{inerije bili skoro isklju~ivo Jevreji.24 Najvi{e je iznena|ivalo
{to su svi ti Jevreji koji su radili u tako prisnim odnosima sa dr`avom bili
do{ljaci. Do uspostavljanja Tre}e republike, rukovo|enje finansijama dr-
`ave dosta dobro su monopolisali Rot{ildovi. Poku{aj njihovih rivala,
bra}e Perer, da istrgnu deo iz njihovih ruku osnivanjem Crédit Mobilier
zavr{io se kompromisom. Godine 1882. Rot{ildova grupa je jo{ uvek bila
dovoljno mo}na da dovede do bankrotstva Catholic Union Générale, a
prava je svrha toga bila da uni{ti jevrejske bankare.25 Odmah posle za-
klju~ivanja mirovnog ugovora 1871, ~ijim je finansijskim poslovima
rukovodio s francuske strane Rot{ild, a sa nema~ke Blajheder, raniji zas-
tupnik ku}e, Rot{ildovi su se upustili u politiku kao nikad ranije: istupili
su otvoreno za monarhiju, a protiv republike.26 Novina nije bila monarhi-
sti~ki smer, ve} ~injenica da je prvi put jedna va`na jevrejska finansijska
sila stala u opoziciju vladaju}em re`imu. Do tada su se Rot{ildovi prila-
go|avali svakom politi~kom sistemu koji je bio na vlasti. Izgledalo je,
me|utim, da je republika prvi oblik koji njima zaista nije od koristi.
I politi~ki uticaj i dru{tveni polo`aj Jevreja opstajali su vekovima zah-
valjuju}i ~injenici da su oni bili zatvorena grupa koja je radila neposredno
za dr`avu, a ona ih je zbog njihovih posebnih usluga neposredno {titila.
Njihova bliska i neposredna veza sa ma{inerijom vlasti bila je mogu}na
samo dok je dr`ava ostajala na distanci od naroda, dok su vladaju}e klase
i dalje bile indiferentne prema upravljanju dr`avom. U takvim okolnosti-
ma Jevreji su, sa stanovi{ta dr`ave, bili najzavisniji element u dru{tvu ba{
zato {to mu nisu stvarno pripadali. Parlamentarni sistem je dopu{tao libe-
ralnoj bur`oaziji da preuzme kontrolu nad dr`avnom ma{inom. Toj
bur`oaziji, me|utim, Jevreji nisu nikada pripadali i zato su gledali na nju
sa osnovanom sumnjom. Re`imu Jevreji vi{e nisu bili potrebni kao ranije,
jer se sada preko Parlamenta mogla posti}i finansijska ekspanzija {ira od
najlu|ih snova ranije monarhije, manje ili vi{e apsolutne ili ustavne. Tako
su vode}e jevrejske ku}e postepeno nestajale sa scene finansijske politike
i upu}ivale se sve vi{e i vi{e antisemitskim pokretima re{enim da vrate do-
24 Cf. Levaillant, “La Genèse de l’antisémitisme sous la troisième République”, u Revue
des études juives, LIII vol. (1907), p. 97.
25 Vidi Bernard Lazare, Contre l’Antisémitisme: histoire d’une polémique, Paris, 1896.
26 O sau~esni{tvu Haute Banque u orleanisti~kom pokretu vidi G. Charensol, op. cit.
Jedan od glasnogovornika te mo}ne grupe bio je Artur Mejer, izdava~ Gaulois. Pokr{teni
Jevrejin, Mejer je pripadao najotrovnijem delu antidrajfusovaca. Vidi Klemanso, “Le specta-
cle du jour”, u L’Iniquité, 1899; vidi tako|e stavke u Hoenloeovom dnevniku, kod Herzog,
op. cit., datirano 11. jun 1898.
100 ANTISEMITIZAM

bre stare dane.27 U me|uvremenu, me|utim, drugi sunarodnici, prido{lice


me|u jevrejskim plutokratima, po~eli su da zauzimaju narastaju}i deo tr-
gova~kog `ivota Tre}e republike. Ono {to su Rot{ildovi skoro zaboravili i
{to ih umalo nije ko{talo mo}i bila je jednostavna ~injenica da su,
povukav{i se iz aktivnog interesa re`ima, makar i za trenutak, smesta izgu-
bili uticaj ne samo na kabinetske krugove, ve} i na Jevreje. Jevrejski
doseljenici prvi su videli svoju {ansu.28 Oni su sasvim jasno shvatili da re-
publika koja se razvila nije bila logi~an nastavak jedinstvenog narodnog
uspona. Iz pokolja 20.000 komunara, iz vojnog poraza i ekonomskog ko-
lapsa, iza{ao je zapravo re`im ~ija je sposobnost vladanja bila sumnjiva od
samog po~etka. Zaista je bilo ta~no da je dru{tvo koje je za tri godine
dovedeno na ivicu propasti tra`ilo diktatora. I kad ga je dobilo u predsed-
niku generalu Mekmehonu (~ije je jedino posebno obele`je bio njegov po-
raz kod Sedana), ta se individua spremno preokrenula u parlamentarca
stare {kole i posle nekoliko godina (1879) je dao ostavku. U me|uvreme-
nu, me|utim, razli~iti elementi u dru{tvu, od oportunista do radikala i od
koalicionista do krajnje desnice odlu~ili su se kakvu politiku tra`e od svo-
jih predstavnika i koje metode ovi treba da primenjuju. Prava politika bila
je za{tita ste~enih prava, a pravi metod korupcija.29 Posle 1881. prevara je
(da citiramo Leona Saja) postala jedini zakon.
S pravom je re~eno da je u tom periodu francuske istorije svaka partija
imala svog Jevrejina, kao {to je nekada svaka kraljevska porodica imala
svog dvorskog Jevrejina.30 Razlika je, naravno, bila duboka. Ulaganje
jevrejskog kapitala u dr`avu pomoglo je Jevrejima da dobiju produktivnu
ulogu u ekonomiji Evrope. Bez njihove pomo}i razvoj nacionalne dr`ave
u osamnaestom veku i njena nezavisna civilna slu`ba bile bi nepojmljive.
Najzad, upravo tim dvorskim Jevrejima zapadna jevrejska zajednica dugu-
27 O tada{njim sklonostima prema bonapartizmu vidi Frank, op. cit., p. 419, na osnovu
neobjavljenih dokumenata uzetih iz arhiva nema~kog ministra stranih poslova.
28 @ak Rajnah se rodio u Nema~koj, primio je italijansko baronstvo i naturalizovao se u
Francuskoj. Kornelius Herc se rodio u Francuskoj kao sin bavarskih roditelja. Emigrirav{i u
Ameriku u ranoj mladosti, stekao je dr`avljanstvo i tamo zgrnuo bogatstvo. Za dalje detalje,
cf. Brogan, op. cit., pp. 265 ff.
Za na~in na koji su doma}i Jevreji nestali iz javne slu`be je karakteristi~na ~injenica da
~im su poslovi Panamske kompanije po{li lo{e, Levi-Kremijo, njen finansijski savetnik, za-
menjen je Rajnahom; vidi Brogin, op. cit., Book. VI, 2 chapter.
29 Georges Lachapelle, Les Finances de la Troisième République, Paris 1937, pp. 54 ff., u
detalje opisuje kako je birokratija stekla kontrolu nad javnim fondovima i kako je bud`etska
komisija bila potpuno rukovo|ena privatnim interesima.
S osvrtom na ekonomski polo`aj ~lanova Parlamenta cf. Bernanos, op. cit., p. 192: “Mno-
gi od njih, kao na primer Gambeti, nisu imali ~ak ni presvlaku donjeg ve{a”.
30 Kao {to prime}uje Frank (op. cit., pp. 321 ff.), desnica je imala svog Artura Mejera, bu-
lan`erizam svog Alfreda Nakea, oportunisti svog Rajnaha a radikali svog dr Korneliusa Her-
ca.
DRAJFUSOVA AFERA 101

je svoju emancipaciju. Mutne transakcije Rajnaha i njegovih ortaka nisu


~ak vodile do trajnog bogatstva.31 One su samo u jo{ dublji mrak zavile
tajanstvene i skandalozne veze izme|u biznisa i politike. Ti paraziti na ko-
rumpiranom telu stvorili su jedno potpuno dekadentno dru{tvo sa izvan-
redno opasnim alibijem. Po{to su oni bili Jevreji, od njih su mogla da se
naprave `rtvena jagnjad kada je trebalo ubla`iti javno gnu{anje. Posle toga
stvari su mogle da idu istim dobrim starim putem. Antisemiti su mogli
odmah da upere prst na jevrejske parazite u korumpiranom dru{tvu da bi
“dokazali” da su svi Jevreji svuda bili samo termiti u ina~e zdravom telu
naroda. Ni{ta im nije zna~ilo {to je korupcija dr`ave po~ela i bez pomo}i
Jevreja; {to su politika biznismena (u bur`oaskom dru{tvu kome Jevreji
nisu pripadali) i njihov ideal neograni~ene konkurencije doveli do razje-
dinjavanja dr`ave na partijske politike; {to su vladaju}e klase pokazale da
su nesposobne da i dalje {tite svoje interese, da ne govorimo o interesima
zemlje u celini. Antisemiti koji su sebe nazivali patriotima uveli su ove
nove vrste nacionalnog ose}anja koje su se pre svega sastojale od potpune
rehabilitacije sopstvenog naroda i {iroke osude svih ostalih.
Jevreji su mogli da ostanu odvojena grupa izvan dru{tva samo dok je
manje ili vi{e homogena i stabilna dr`avna ma{ina mogla da ih koristi i
imala interesa da ih {titi. Propast dr`avne ma{ine donela je nestajanje
zatvorenih jevrejskih krugova koji su tako dugo bili srasli sa njom. Prvi
znak se pojavio u aferi predvo|enoj skoro naturalizovanim francuskim
Jevrejima, nad kojima su njihova doma}a bra}a izgubila kontrolu na veo-
ma sli~an na~in kao u Nema~koj u periodu inflacije. Prido{lice su ispunile
jaz izme|u sveta trgovine i dr`ave.
Mnogo katastrofalniji je bio proces koji je tako|e po~eo u to vreme, a
koji je bio nametnut odozgo. Raspadanje dr`ave na frakcije, iako je razbi-
lo zatvoreno dru{tvo Jevreja, njih nije teralo u vakuum u kome bi i dalje
mogli da vegetiraju izvan dr`ave i dru{tva. Za tako ne{to su Jevreji bili
prebogati i, u vreme kada je novac bio jedan od zna~ajnih rekvizita vlasti,
isuvi{e mo}ni. Oni su pre nastojali da u|u u odre|ene dru{tvene “krugo-
ve”, u skladu sa svojim politi~kim sklonostima, ili, mnogo ~e{}e, dru{tve-
nim vezama. Ovo, dakle, nije dovelo do nestanka Jevreja. Naprotiv, oni su
odr`ali izvesne veze sa dr`avnom ma{inom i nastavili, premda u su{tinski
razli~itom obliku, da vode biznis dr`ave. Tako, uprkos njihovoj poznatoj
opoziciji prema Tre}oj republici, niko drugi do Rot{ildovi su preuzeli da
plasiraju ruski zajam, dok je Artur Majer, iako pokr{ten i osvedo~eni mo-
narhista, ume{an u panamski skandal. To zna~i da su doma}i Jevreji sledili
prido{lice, koje su ~inile glavnu sponu izme|u privatne trgovine i ma{i-
31 Tim prido{licama Drimonova optu`ba pripisuje (Les Trétaux du succès, Paris. 1901, p.
237): “Ti veliki Jevreji koji su po~eli ni od ~ega i postigli sve... dolaze bog zna odakle, `ive
tajanstveno, umiru poga|aju}i se... oni ne dolaze, oni naska~u... Oni ne umiru, oni hlape”.
102 ANTISEMITIZAM

nerije vlasti. Ali, dok su Jevreji ranije predstavljali jaku, ~vrsto povezanu
grupu, ~ija je korist za dr`avu bila o~igledna, oni su sada bili podeljeni u
grupe, me|usobno antagonisti~ke ali sve usredsre|ene na isti cilj: da po-
mognu dru{tvu da se pothranjuje na ra~un dr`ave.

III: Vojska i kler protiv republike

PRIVIDNO po strani od svih takvih ~inilaca, prividno imuna na celu ko-


rupciju stajala je vojska, nasle|e iz Drugog carstva. Republika se nikada
nije usudila da njome vlada, ~ak i kad su monarhisti~ke simpatije i intrige
do{le do otvorenog izra`aja u Bulan`eovoj krizi. Oficirsku klasu su tad
kao i ranije ~inili sinovi onih starih aristokratskih porodica ~iji su se preci,
kao emigrés, borili protiv svoje otad`bine tokom revolucionarnih ratova.
Ti oficiri bili su pod jakim uticajem klera, koji je od revolucije insistirao
na podr`avanju reakcionarnih i antirepublikanskih pokreta. Njegov je uti-
caj bio mo`da podjednako jak na one oficire koji su bili ne{to ni`eg roda,
ali koji su se nadali da }e po staroj crkvenoj praksi isticanja talenata bez
obzira na lozu biti unapre|eni uz pomo} sve{tenstva.
Nasuprot promenljivim i fluidnim grupama dru{tva i Parlamenta, gde je
pristup bio lak, a privr`enost nestalna, stoji rigorozna isklju~ivost vojske,
tako karakteristi~na za kastinski sistem. Ni vojni~ki `ivot, profesionalna
~ast, niti esprit de corps nije okupio te oficire da formiraju reakcionarni
bedem protiv republike i protiv demokratskih uticaja; to su jednostavno
u~inile kastinske veze.32 Odbijanje dr`ave da demokratizuje vojsku i da je
podvrgne civilnim vlastima povuklo je zna~ajne konsekvence. To je od
armije napravilo celinu izvan nacije i stvorilo oru`anu silu ~ija se lojalnost
mogla okrenuti u pravcu koji niko ne bi mogao da predska`e. Da ta sila u
vlasti jedne kaste, ako je prepu{tena sama sebi, nije ni za ni protiv bilo ko-
ga, jasno pokazuje pri~a o skoro burlesknom coups d’état u ~emu je, upr-
kos druga~ijim tvrdnjama, ona zaista nevoljno u~estvovala. ^ak je i njen
ozlogla{eni monarhizam bio, u krajnjoj liniji, samo izgovor da se vojska
sa~uva kao grupa nezavisnog interesa, spremna da brani svoje povlastice
“bez obzira na dr`avu, pa ~ak i protiv nje”.33 Savremeni novinari i kasniji
istori~ari u~inili su juna~ke napore da pove`u sukob izme|u vojnih i civil-
nih vlasti tokom Drajfusove afere putem ideje antagonizma izme|u “bi-

32 Vidi odli~an anonimni ~lanak “The Dreyfus Case: A Study of French Opinion”, u The
Contemporary Review LXXIV tom (oktobar 1898).
33 Vidi Luxemburg, loc. cit.; “Razlog zbog kog vojska nije bila sklona da se pokrene bio
je taj {to je `elela da poka`e da se protivi civilnoj vlasti republike, ne gube}i u isto vreme
snagu te opozicije pot~injavanjem monarhiji.”
DRAJFUSOVA AFERA 103

znismena i vojnika”.34 Mi danas, me|utim, znamo kako je neopravdano to


indirektno antisemitsko tuma~enje. Obave{tajni odsek general{taba bio je
relativno i sam ekspert u biznisu. Zar nisu tako otvoreno trgovali kriv-
otvorenim bordereaux i prodavali ih tako non{alantno stranim vojnim
ata{eima, kao {to je i ko`ar mogao da trguje ko`om a onda da postane
predsednik republike, ili predsednikov zet po~astima i odlikovanjima?35
Zaista, revnost [varckopena, nema~kog ata{ea koji je goreo od `elje da
otkrije vi{e vojnih tajni nego {to je Francuska imala da sakrije, mora da je
bila stalan izvor neprilika za onu gospodu u kontraobave{tajnoj slu`ba ko-
ja, najzad, nije mogla da prodaje vi{e nego {to je proizvela.
Bila je velika gre{ka katoli~kih politi~ara {to su zami{ljali da, sledstveno
njihovoj evropskoj politici, mogu da iskoriste francusku vojsku jednos-
tavno zato {to je ona antirepublikanska. Crkva je, zapravo, morala da plati
ovu gre{ku potpunim gubitkom politi~kog uticaja u Francuskoj.36 Kada se
obave{tajno odeljenje pokazalo kao obi~na fabrika falsifikata, kako je Es-
terhazi, koji je bio u poziciji da zna, opisao Deuxième Bureau,37 niko u
Francuskoj, ~ak ni vojska, nije bio tako ozbiljno kompromitovan kao Crk-
va. Do kraja pro{log veka katoli~ko sve{tenstvo je nastojalo da povrati
svoju staru politi~ku mo} ba{ u onim krugovima u kojima su, iz ovog ili
onog razloga, svetovne vlasti bile u opadanju me|u narodom. Tipi~ni
primeri su [panija, gde je dekadentna feudalna aristokratija donela zemlji
ekonomsku i kulturnu propast, i Austro-Ugarska, gde je sukob nacija sva-
ki dan pretio da dezorganizuje dr`avu. A takav je slu~aj bio i u Francuskoj,
gde je izgledalo da nacija brzo tone u blato sukobljenih interesa.38 Vojska,
koju je Tre}a republika ostavila u politi~kom vakuumu, rado je prihvatila
vo|stvo katoli~kog sve{tenstva jer je ono osiguravalo bar civilno vo|stvo
bez koga je vojno gubilo svoj “raison d’être i odbranu principa otelovlje-
nog u civilnom dru{tvu”, kako je rekao Klemanso.
Katoli~ka crkva je tada dugovala svoju popularnost {iroko rasprostra-
njenom skepticizmu, koji je u republici i u demokratiji video gubitak sva-

34 Pod tim hap{enjem Maksimilijan Harden (nema~ki Jevrejin) opisuje slu~aj Drajfus u
Die Zukunft (1898). Valter Frank, antisemita istori~ar, upotrebljava istu parolu u naslovu
svog poglavlja o Drajfusu, dok Bernanos (op. cit., p. 413) prime}uje u istom duhu da “ta~no
ili ne, demokratija u vojsci izgleda kao njen najopasniji takmac”.
35 Panamskom kanalu prethodila je takozvana “Vilsonova afera”. Predsednikov zet je
zate~en kako rukovodi otvorenom trgovinom odlikovanjima i ordenjem.
36 Vidi otac Eduard Lecanuet, Les Signes avant-coureurs de la séparation, 1894-1910,
Paris, 1930.
37 Vidi Bruno Weil, L’Affaire Dreyfus, Paris, 1930, p. 169.
38 Cf. Clemanceau, “La Croisade”, op. cit.: “[panija se savija pod jarmom Rimske crkve.
Italija izgleda da podle`e. Jedine preostale zemlje su katoli~ka Austrija ve} u samrtnoj borbi
i Francuska iz revolucije, protiv koje papski neprijatelji i sad dr`e front.”
104 ANTISEMITIZAM

kog reda, sigurnosti i politi~ke volje. Mnogima je hijerarhijski sistem


Crkve izgledao kao jedini spas od haosa. Zaista, vi{e od nekog religioznog
o`ivljavanja, to je prouzrokovalo po{tovanje prema sve{tenstvu.39 Zapra-
vo su u to vreme Crkvu najdoslednije podr`avali eksponenti takozvanog
“cerebralnog katolicizma”, “katolici bez vere”, koji }e ubudu}e dominirati
celim monarhisti~kim i ekstremno nacionalisti~kim pokretom. Ne veruju}i
u svoje utemeljenje na drugom svetu, ti “katolici” su zahtevali vi{e vlasti
za sve revolucionarne institucije. To je zapravo bila crta koju je prvi iz-
rekao Drimon a kasnije podr`ao Moras.40
Najve}i deo katoli~kog sve{tenstva, duboko upleten u politi~ke mane-
vre, vodio je politiku prilago|avanja. U tome je, kao {to je jasno pokazala
Drajfusova afera, bio izuzetno uspe{an. Tako je, kada je Viktor Ba{ podi-
gao zahtev za obnovu sudskog postupka, njegova ku}a u Renu osvojena
na juri{ pod rukovodstvom tri sve{tenika41, dok je jedna tako uva`ena oso-
ba kao dominikanac otac Didon pozivao studente Collège D’Arcueil da
“izvuku ma~, seju strah, odsecaju glave, pobesne i ubijaju sve oko sebe”.42
Sli~no je bilo gledi{te i tri stotine manjih sve{tenika koji su se ovekove~ili
u Henry Memorial kako je nazvan spisak upisnika Libre Parole za fond u
korist madam Anri (udovice pukovnika koji je izvr{io samoubistvo dok je
bio u zatvoru),43 {to je svakako spomenik za sva vremena {okantnoj ko-
rupciji vi{ih klasa francuskog naroda tog doba. U periodu Drajfusove
krize, na politi~ku liniju katoli~ke crkve nije uticalo obi~no sve{tenstvo, ni
njegovi obi~ni verski redovi, a svakako ne homines religiosi. [to se ti~e
Evrope, njena reakcionarna politika u Francuskoj, Austriji i [paniji, kao i
podr{ka koju je davala antisemitskim tendencijama u Be~u, Parizu i
Al`iru, bila je verovatno neposredna posledica uticaja jezuita. Upravo su
jezuiti uvek i u pisanoj i u govornoj re~i najbolje predstavljali antisemitsku
{kolu katoli~kog sve{tenstva,44 {to je uglavnom posledica njihovog statuta
po kome svaki isku{enik mora da doka`e da nema jevrejske krvi ~etiri

39 Cf. Bernanos, op. cit., p. 152: “Tu poentu nikada nije suvi{no ponoviti: pokretom reak-
cije koja je sledila iza pada i poraza carstva zaista se okoristio kler. Zahvaljuju}i njima na-
cionalna reakcija poprimila je posle 1873. karakter religioznog o`ivljavanja.”
40 O Drumonu i poreklu “intelektualnog katolicizma” vidi Bernanos, op. cit., pp. 127 ff.
41 Cf. Herzog, op. cit., datirano 21. januar 1898.
42 Vidi Lecanuet, op. cit., p. 182.
43 Vidi gore bele{ku 10.
44 Jezuitski ~asopis Civiltà Cattolica decenijama je bio najglasniji antisemitiski i najutica-
jniji katoli~ki ~asopis na svetu. On je pronosio antijevrejsku propagandu mnogo pre nego {to
je Italija postala fa{isti~ka i na njegovu politiku nije uticalo antihri{}ansko dr`anje nacista.
Vidi Joshua Starr, “Italy’s Antisemites”, u Jewish Social Studies, 1939.
Prema L. Koch, S. J.: “Dru`ba Isusova je svojim ustrojstvom bolje od svih redova za{ti-
}ena od jevrejskih uticaja.” U Jesuiten-Lexikon, Paderborn, 1934, ~lanak “Juden”.
DRAJFUSOVA AFERA 105

generacije unazad.45 A od po~etka devetnaestog veka me|unarodna politi-


ka Crkve pre{la je u njihove ruke.46
Ve} smo napomenuli kako je raspad dr`avne ma{inerije olak{ao Rot{il-
dovima ulaz u krugove antisemitske aristokratije. Mondensko dru{tvo Fo-
bur Sen-@ermena otvorilo je vrata ne samo nekolicini oplemenjenih Jevre-
ja, ve} je pretrpelo nalet svojih pokr{tenih ulizica, antisemitskih Jevreja,
kao i potpunih prido{lica.47 Dosta ~udno, Jevreji iz Alzasa koji su se, kao i
Drajfusova porodica, doselili u Pariz, sléde}i odstupanje sa te teritorije,
preuzeli su istaknutu ulogu u ovom dru{tvenom usponu. Njihov preterani
patriotizam bio je najuo~ljiviji u na~inu na koji su se borili da se ograde od
ostalih jevrejskih doseljenika. Drajfusova porodica je pripadala onom delu
jevrejstva koje je nastojalo da se asimiluje prihvatanjem svojevrsnog anti-
semitizma.48 To pode{avanje prema francuskoj aristokratiji imalo je jedan
neizbe`an rezultat: Jevreji su poku{ali da ubace svoje sinove u iste vi{e
vojne slu`be koje su dr`ali sinovi njihovih novoste~enih prijatelja. Upravo
se tu za~eo prvi uzrok trvenja. Prijem Jevreja u visoko dru{tvo je bio rela-
tivno miroljubiv. Vi{e klase, uprkos snovima o restauraciji monarhije, bile
su politi~ki mlitava gomila i nisu se preterano trudile na bilo koji na~in.
Ali kada su po~eli da tra`e jednakost u vojsci, Jevreji su se suo~ili sa odlu-
~nim protivljenjem jezuita koji nisu bili spremni da toleri{u oficire imune
na uticaj ispovedaonice.49 [tavi{e, sukobili su se sa okorelim kastinskim
duhom koji su zaboravili zbog lake atmosfere salona, kastinskim duhom

45 Prvobitno, prema konvenciji od 1593, bili su isklju~eni svi hri{}ani jevrejskog porekla.
Dekret iz 1608. postavljao je uslov da se ispita unazad do pete generacije, poslednji propis iz
1923. smanjio je to na ~etiri generacije. Nastojnik reda mo`e da prenebregne ove zahteve u
pojedina~nim slu~ajevima.
46 Cf. H. Boehmer, Les Jésuites, prevod sa nema~kog, Paris 1910, p. 284: “Od 1820... ni-
je postojalo ne{to kao nezavisne nacionalne crkve sposobne da se odupru papskim redovima
kojima su diktirali jezuiti. Vi{e sve{tenstvo na{ih dana ulogorilo se ispred Svete stolice i Crk-
va je postala ono {to je Belarmin, veliki jezuitski polemi~ar, uvek zahtevao da ona postane,
apsolutna monarhija ~ijom politikom mogu upravljati jezuiti i ~iji se razvoj mo`e odrediti
pritiskom na dugme.”
47 Cf. Clemenceau, “Le spectacle du jour”, u op. cit.: “Rot{ild, prijatelj celokupnog anti-
jevrejskog plemstva... isti kao Artur Mejer koji je ve}i papa od pape.”
48 O alza{kim Jevrejima, kojima je Drajfus pripadao, vidi André Foucault, Un nouvel as-
pect de l’Affaire Dreyfus u Les Oeuvres Libres, 1938, pp. 310: “U o~ima jevrejske pariske
bur`oazije oni su bili otelovljenje nacionalnog raideur... to dr`anje pristojnog prezira koje su
posednici izra`avali prema skorojevi}ima svoje vere. Njihova `elja da se potpuno prilagode
galskim obi~ajima, da `ive u bliskim odnosima sa na{im starim porodicama, da zauzmu naj-
istaknutije polo`aje u dr`avi i prezir koji su pokazali prema trgovcima ~lanovima jevrejske
zajednice, prema nedavno naseljenim ’Poljacima’ iz Galicije, skoro su im dali izgled izdajni-
ka svoje sopstvene rase. ... Drajfusi iz 1894? Za{to, oni su bili antisemiti!”
49 Cf. “K. V. T.” u Contemporary Review, LXXIV, 598: “Po volji demokratije svi Francuzi
treba da budu vojnici; po volji Crkve jedino katolici treba da dr`e glavne komande.”
106 ANTISEMITIZAM

koji je, ve} oja~an tradicijom i zvanjem, bio jo{ poduprt nepomirljivom
mr`njom prema Tre}oj republici i prema civilnoj vlasti.
Jedan moderni istori~ar je opisao borbu izme|u Jevreja i jezuita kao
“borbu izme|u dva suparnika” u kojoj su “vi{e jezuitsko sve{tenstvo i jev-
rejska plutokratija suo~eni u sred Francuske kao dva nevidljiva fronta.”50
Opis je ta~an utoliko {to su Jevreji u jezuitima nai{li na nepomirljive pro-
tivnike, dok su ovi odmah shvatili kako mo}no mo`e biti oru`je antisemi-
tizma. To je bio prvi i jedini napad pre Hitlera koji je u sveevropskom
obimu koristio antisemitizam kao “glavni politi~ki koncept”51. S druge
strane, me|utim, ako se uzme da je to bila borba dva podjednako spremna
“suparnika”, opis je o~ito neta~an. Jevreji nisu tra`ili ve}i stepen mo}i od
onog koji su imale sve druge grupe na koje se podelila republika. Oni su
tada samo `eleli dovoljno uticaja da bi mogli da sprovedu svoje dru{tvene
i poslovne interese. Oni nisu pretendovali na politi~ki deo u upravljanju
dr`avom. Jedina organizovana grupa koja je to tra`ila bili su jezuiti. Draj-
fusovom su|enju prethodili su brojni doga|aji koji pokazuju kako su od-
lu~no i energi~no Jevreji poku{ali da izbore mesto u vojsci i kako je svaki-
da{nja, ~ak i u to doba, bila mr`nja prema njima. Kao stalni predmet ve-
likih uvreda, nekolicina jevrejskih oficira morala je stalno da se bori u
dvobojima, a da njihovi nejevrejski drugovi nisu bili voljni da u~estvuju
kao sekundanti. U vezi s tim, zaista, proslavljeni Esterhazi prvi izlazi na
scenu kao izuzetak od pravila.52
Uvek je ostalo pomalo nejasno da li su Drajfusovo hap{enje i osuda bili
samo sudska gre{ka koja je sasvim slu~ajno zapalila veliki politi~ki po`ar,
ili je general{tab namerno podmetnuo krivotvoreni bordereau da bi po
kratkom postupku kona~no `igosao jednog Jevrejina kao izdajnika. U ko-
rist ove druge hipoteze ide ~injenica da je Drajfus bio prvi Jevrejin koji se
na{ao u general{tabu, {to je u postoje}im uslovima moglo da izazove ne
samo negodovanje, ve} nesumnjivo i bes i zabrinutost. U svakom slu~aju,
mr`nja prema Jevrejima raspaljena je i pre nego {to je doneta presuda.

50 Herzog, op. cit., p. 35.


51 Cf. Bernanos, op. cit., p. 151: “Li{en sme{nog preuveli~avanja, antisemitizam se
pokazao onakvim kakav zaista jeste: ne puka izmi{ljotina ~udaka, mentalni hir, ve} va`an
politi~ki koncept.”
52 Vidi Esterhazijevo pismo iz jula 1894, Edmondu de Rot{ildu, citirao J. Reinach, op. cit.,
II, 53 ff.: “Nisam se kolebao kada kapetan Kremijo nije mogao da na|e oficira hri{}anina da
mu bude sekundant.” Cf. T. Reinach, Histoire sommaire de l’Affaire Dreyfus, p. 60 ff. Vidi ta-
ko|e Herzog, op. cit., datirano 1892. i juna 1894, gde su ti dvoboji detaljno pobrojani i ime-
novana sva Esterhazijeva sekundiranja. Poslednja prilika bila je u septembru 1896, kada je
primio 10.000 franaka. Ova velikodu{nost na pogre{nom mestu kasnije je dala uznemiruju}e
rezultate. Kada se, iz udobne bezbednosti Engleske, Estarhazi napokon razotkrio i time iznu-
dio reviziju slu~aja, antisemitska {tampa prirodno je sugerisala da su ga potplatili Jevreji da
sam sebe optu`i. Ta ideja se jo{ uvek koristi kao va`an argument u korist Drajfusove krivice.
DRAJFUSOVA AFERA 107

Suprotno obi~aju koji zahteva zadr`avanje svih informacija u {pijunskim


slu~ajevima jo{ sub iudice, oficiri general{taba radosno su snabdeli Libre
Parole detaljima slu~aja i imenom optu`enog. O~igledno, pla{ili su se da
jevrejski uticaj na vladu ne dovede do obustave su|enja i gu{anja celog
posla, a taj je strah bio tim opravdaniji {to su se izvesni krugovi francuske
jevrejske zajednice u to vreme, kao {to je bilo poznato, ozbiljno zabrinuli
zbog opasne situacije u kojoj su se na{li jevrejski oficiri.
Treba se tako|e podsetiti da je panamski skandal tada bio sve` u svesti
javnosti i da je posle Rot{ildovog zajma Rusiji znatno poraslo nepoverenje
prema Jevrejima.53 Vojnog ministra Mersijea nije pri svakom novom obr-
tu su|enja uzdizala samo bur`oaska {tampa, ve} su mu ~ak @oresove no-
vine, organ socijalista, ~estitale “{to se suprotstavio ogromnom pritisku
korumpiranih politi~ara i krupnog kapitala”.54 Karakteristi~no, ovo veli~a-
nje je kod Libre Parole izazvalo brojne pohvale, Bravo, @ores! Dve godi-
ne kasnije, kada je Bernar Lazar objavio svoj prvi pamflet o neuspehu pra-
vde, @oresove novine su se pa`ljivo uzdr`ale da diskutuju o sadr`aju, ve}
su optu`ile, autora ina~e socijalistu, da je Rot{ildov obo`avalac i verovat-
no pla}eni agent.55 Sli~no tome, ~ak 1897, kada je bitka za Drajfusovu re-
habilitaciju ve} po~ela, @ores u tome nije video ni{ta osim konflikta dve
bur`oaske grupe, oportunista i sve{tenstva. Kona~no, ~ak posle obnove
postupka u Renu, Vilhelm Libkneht, nema~ki socijaldemokrata, jo{ uvek
je verovao u Drajfusovu krivicu jer nije mogao da zamisli da pripadnik
vi{ih klasa ikada mo`e postati `rtva la`ne optu`be.56
Skepticizam radikalne i socijalisti~ke {tampe, ionako obojen antijevrej-
skim ose}anjima, poja~ala je ~udna taktika Drajfusove porodice u
poku{ajima da sprovede obnovu postupka. Poku{avaju}i da spase nevinog
~oveka, slu`ila se upravo onim metodima koji se obi~no primenjuju u
slu~ajevima gde krivica postoji. Porodica je bila u samrtnom strahu od
javnosti i oslanjala se isklju~ivo na tajne manevre.57 Rasipala je novac i
53 Herzog, op. cit., datirano 1892, napokon pokazuje kako su Rot{ildovi po~eli da se pri-
lago|avaju republici. Dosta neobi~no, papska politika koalicionizma, koja predstavlja
poku{aj pribli`avanja katoli~ke crkve, datira upravo iz te godine. Tako da nije mogu}e da je
na Rot{ildovu liniju uticalo sve{tenstvo. Kao {to je u vezi sa zajamom od 500 miliona frana-
ka Rusiji grof Minster umesno primetio: “[pekulacija je mrtva u Francuskoj... kapitalisti ne
mogu da na|u na~in da pregovaraju o svojim obveznicama... i to }e doprineti uspehu zajma...
veliki Jevreji veruju da }e ako zarade novac mo}i najbolje da pomognu svojoj sitnoj bra}i.
Rezultat je to da, iako je francusko tr`i{te zasi}eno ruskim obveznicama, Francuzi jo{ uvek
daju dobre franke za lo{e rublje”; Herzog, ibid.
54 Cf. J. Reinach, op. cit., I, 471.
55 Cf. Herzog, op. cit., p. 212.
56 Cf. Max J. Kohler, “Some New Light on the Dreyfus Case”, u Studies in Jewish Bibli-
ography and Related Subjects in Memory of A. S. Freidus, New York 1929.
57 Porodica Drajfus, na primer, u celini je odbacila predlog Artura Levija, pisca, i Levi-
Brila, intelektualca, da oni pokrenu protestnu peticiju me|u svim vode}im figurama javnog
108 ANTISEMITIZAM

odnosila se prema Lazaru, jednom od svojih najvrednijih pomo}nika i jed-


noj od najve}ih figura ovog slu~aja, kao da je njen pla}eni agent.58 Kle-
manso, Zola, Pikar i Labori – da pomenem samo aktivnije drajfusovce –
mogli su na kraju da sa~uvaju svoj dobar glas jedino ogra|uju}i svoje na-
pore, sa manje ili vi{e buke i publiciteta, od konkretnijih vidova ovog
predmeta.59
Postojala je samo jedna osnova po kojoj je Drajfus mogao ili trebalo da
bude spasen. Intrige korumpiranog Parlamenta, suvo truljenje dru{tva i
`udnja klera za vla{}u trebalo je da se otvoreno ogledaju sa strogim jako-
binskim konceptom naroda, zasnovanim na ljudskim pravima – onim re-
publikanskim pogledom na javni `ivot koji tvrdi (Klemansoovim re~ima)
da neko ko kr{i prava pojedinca, kr{i prava svih. Oslanjanje na Parlament
ili na dru{tvo je zna~ilo da je bitka izgubljena i pre nego {to je zapo~eta: s
jedne strane, zato {to izvori jevrejske zajednice nisu ni na koji na~in bili
ja~i od izvora bogate katoli~ke bur`oazije, a s druge zato {to su svi vi{i
slojevi dru{tva, od sve{teni~kih i aristokratskih porodica Fobur Sen-@er-
mena do antiklerikalne i radikalne sitne bur`oazije, ipak pri`eljkivali da se
Jevreji formalno uklone iz dr`avnog tela. Na taj na~in, ra~unali su, mo}i
}e da se o~iste od mogu}e ljage. Gubljenje jevrejskih dru{tvenih i trgo-
va~kih kontakata izgledalo im je kao cena koju vredi platiti. Sli~no tome,
kako svedo~e @oresove izjave, Parlament je na ~itavu aferu gledao kao na
zlatnu mogu}nost da rehabilituje ili pre da spase svoju starostavnu repu-
taciju nepotkupljivosti. Kona~no, uop{te nije neva`no {to je u podr`avanju
takvih parola kao {to su “Smrt Jevrejima” i “Francuska Francuzima”
prona|ena skoro ~arobna formula za pomirenje masa sa postoje}im sta-
njem u kome su se vlada i dru{tvo na{li.

`ivota. Umesto toga upustili su se u niz li~nih obra}anja politi~arima sa kojima su uspeli da
do|u u kontakt; cf. Dutrait-Crozon, op. cit., p. 51. Vidi tako|e Foucault, op. cit., p. 309: “Sa
ove distance ~ovek mo`e da se za~udi nad ~injenicom da francuski Jevreji umesto {to tajno
rade na {tampi, nisu dali odgovaraju}i otvoreni izraz svoje indignacije”.
58) Cf. Herzog, op. cit., datirano decembra 1894. i januara 1898. Vidi tako|e Charensol,
op. cit., str. 79. i Charles Péguy, “Le Portrait de Bernard Lazare” u Cahiers de la quinzaine,
series XI, No. 2 (1910).
59) Laborijevo povla~enje, po{to je Drajfusova porodica `urno povukla predmet od njega
dok je sud u Renu jo{ uvek zasedao, izazvalo je veliki skandal. Iscrpan, iako uglavnom
preteran izve{taj na}i }e se kod Franka, op. cit., str. 432. Laborijeva izjava, koja re~ito govori
o plemenitosti njegovog karaktera, pojavila se u La Grande Revue (februara 1900). Posle
onoga {to se dogodilo njegovom advokatu i prijatelju, Zola je odjednom prekinuo odnose sa
porodicom Drajfus. Kao {to za Pikara Echo de Paris (30. novembar 1901) izve{tava da posle
Rena on nije imao nikakve veze sa Drajfusovima. Klemanso, suo~en sa ~injenicom da je cela
Francuska, ili ~ak ceo svet, shvatio pravo zna~enje su|enja bolje od optu`enog ili njegove
porodice, bio je sklon da incident smatra humornim; ef. Weil, op. cit., p. 307-308.
DRAJFUSOVA AFERA 109

IV: Narod i gomila

AKO JE uobi~ajena gre{ka na{eg vremena umisliti da propaganda mo`e


sve da postigne i da se ~ovek mo`e ubediti u bilo {ta, pod uslovom da je
govor dovoljno jasan i lukav – u onom periodu se obi~no verovalo da je
“glas naroda glas Bo`iji”, a da je zadatak vo|e, kako se Klemanso prezri-
vo izrazio,60 da taj glas promu}urno sledi. Oba pogleda se vra}aju na istu
su{tinsku gre{ku po kojoj se gomila poistove}uje s narodom umesto da se
shvati kao njegova karikatura.
Gomila je prvenstveno grupa u kojoj su se na{li ostaci svih klasa. Zato je
tako lako pome{ati gomilu sa narodom, koji tako|e obuhvata sve slojeve
dru{tva. Dok se narod u svim velikim revolucijama borio za svoje istinsko
zastupni{tvo, gomila }e uvek zahtevati “jakog ~oveka”, “velikog vo|u”.
Jer gomila mrzi dru{tvo iz koga je isklju~ena, kao i parlament u kome nije
zastupljena. Plebisciti, me|utim, sa kojima su moderne vo|e gomile po-
stigle tako izvrsne rezultate, stari su recept politi~ara koji su se oslanjali na
gomilu. Jedan od najinteligentnijih vo|a antidrajfusovaca, Deruld, tra`io
je “Republiku putem plebiscita”.
Visoko dru{tvo i politi~ari Tre}e republike pomogli su stvaranje fran-
cuske gomile nizom skandala i javnih prevara. Oni su sada osetili ne`no
~uvstvo roditeljske bliskosti sa svojim potomstvom, ose}anje pome{ano sa
divljenjem i strahom. Najmanje {to dru{tvo mo`e da u~ini za svoje potom-
stvo jeste da ga verbalno za{titi. Dok je gomila stvarno ru{ila jevrejske
radnje i napadala Jevreje na ulici, jezik visokog dru{tva ~inio je da pravo,
strasno nasilje izgleda kao bezazlena de~ja igra.61 Najva`niji dokument iz
tog vremena je Henry Memorial i razli~ita re{enja koja je on nudio za
jevrejsko pitanje: Jevreje treba rastrgnuti na komade kao Marsiju u gr~-
kom mitu, Rajnaha treba `ivog skuvati, Jevreje treba pr`iti na ulju ili na
smrt izbosti iglama, treba ih “obrezati oko vrata”. Jedna grupa oficira bila
je veoma nestrpljiva da isproba nov tip pu{ke na 100.000 Jevreja u zemlji.
Me|u potpisnicima je bilo vi{e od 1.000 oficira, uklju~uju}i i ~etiri aktiv-
na generala i ministra rata Mersijea. Iznena|uje relativno velik broj in-

60 Cf. Klemansoov ~lanak 2. februara 1898. u op. cit. O uzaludnosti poku{aja da se radni-
ci pobede antisemitskim parolama i posebno o poku{ajima Leona Dodea, vidi rojalisti~kog
pisca Dimiera, Vingt ans d’Action Français, Paris 1926.
61 U ovom pogledu su vrlo karakteristi~ni razni opisi savremenog dru{tva u J. Reinach,
op. cit., I, 233 ff.; III, 141: “Doma}ice iz visokog dru{tva prilagodile su korak Gerenu. Nji-
hov jezik (koji nije bio bolji od onog {to su mislile) izazvao bi strah u Demohejskom Ama-
zonu...” U vezi s ovim je od posebne va`nosti ~lanak André Chevrillona, “Huit Jours à
Rennes”, u La Grande Revue, februar 1900. On pripoveda, inter alia, slede}i indikativan do-
ga|aj: “Jedan lekar, govore}i nekim mojim prijateljima, reskirao je da napravi opasku ’Voleo
bih da ga mu~im’. ’A ja bih `elela da je nevin’, pridru`ila se jedna od dama, Onda bi vi{e pa-
tio.’”
110 ANTISEMITIZAM

telektualaca,62 pa ~ak i Jevreja na toj listi. Vi{e klase su znale da je gomila


put njihove puti i krv njihove krvi. ^ak je jedan jevrejski istori~ar toga
vremena, iako je sopstvenim o~ima video da Jevreji vi{e nisu bezbedni
kad gomila vlada ulicom, sa potajnim divljenjem govorio o “velikom za-
jedni~kom pokretu”.63 Ovo samo pokazuje koliko je duboko najve}i broj
Jevreja bio duboko ukorenjen u dru{tvo koje je nastojalo da ih elimini{e.
Ako Bernanos u vezi sa Drajfusovom aferom opisuje antisemitizam kao
glavni politi~ki koncept, on je bez sumnje u pravu kada je gomila u pita-
nju. Ranije su to u Berlinu i Be~u poku{ali Alvart i [teker, [onerer i Liger,
ali se njegova efikasnost nigde nije tako jasno pokazala kao u Francuskoj.
Nema sumnje da su u o~ima gomile Jevreji postali simbol svega {to je
mrzela. Ako je mrzela dru{tvo, mogla je da uka`e na to kako se Jevreji to-
leri{u u njemu; a ako je mrzela vladu, mogla je da uka`e na to kako Jevre-
je {titi dr`ava ili ~ak da Jevreje poistoveti sa dr`avom. Iako je pogre{no
pretpostavljati da je gomila proganjala samo Jevreje, Jevrejima se mo`e
dodeliti prvo mesto me|u njenim najdra`im `rtvama.
Kako je isklju~ena iz dru{tva i politi~ki nezastupljena, gomila je svoje
potrebe okrenula ka vanparlamentarnim akcijama. [tavi{e, naginjala je
tra`enju stvarnih snaga politi~kog `ivota u onim pokretima i uticajima ko-
ji su skriveni od pogleda javnosti i rade u pozadini. Nema sumnje da je u
devetnaestom veku jevrejska zajednica pala u tu kategoriju, kao ranije ma-
soni (posebno u latinskim zemljama) i jezuiti.64 Naravno, potpuno je ne-
ta~no da je ijedna od ovih grupa obrazovala tajno dru{tvo ~ija je jedina
namera bila da svetom ovlada putem d`inovske zavere, ali je svakako
ta~no da se njihov uticaj u velikoj meri sprovodio u kuloarima, lo`ama i is-
povedaonicama, van domena formalne politike. Od vremena Francuske
revolucije ove tri grupe su delile sumnjivu ~ast da, u o~ima evropske go-
mile, predstavljaju klju~nu ta~ku svetske politike. Tokom Drajfusove krize
svako je mogao da koristi ovo popularno shvatanje optu`uju}i druge za za-
veru radi svetske prevlasti. Parola “tajni Juda”, nastala je, bez sumnje, za-
hvaljuju}i inventivnosti izvesnih Jevreja koji su u prvom Cionisti~kom
kongresu (1897) videli jezgro jevrejske svetske zavere.65 Sli~no tome,
koncept “tajnog Rima” nastao je zahvaljuju}i antiklerikalnim masonima, a
mo`da i zahvaljuju}i nekriti~kim klevetama nekih Jevreja.
62 Me|u intelektualcima je, {to je sasvim ~udno, i Pol Valeri, koji je prilo`io tri franka,
“non sans réflexion”.
63 J. Reinach, op. cit., I, 233.
64 Studija evropskog praznoverja verovatno bi pokazala da su Jevreji dosta kasno postali
predmet te tipi~ne vrste praznoverja devetnaestog veka. Prethodili su im rozenkrojcevci,
templari, jezuiti i masoni. Obrada istorije devetnaestog veka veoma pati od nedostatka takve
studije.
65 Vidi “Il caso Deyfus” u Civiltà Cattolica (5. februar 1898). – Me|u izuzecima od rani-
je pomenutih izjava najuo~ljiviji je jezuita Pjer [arl Luven koji je osudio “Protokole”.
DRAJFUSOVA AFERA 111

Nepostojanost gomile je poslovi~na, {to su Drajfusovi protivnici morali


na svoju `alost da saznaju 1899, kada se vetar promenio i mala grupa pra-
vih republikanaca, na ~elu sa Klemansoom, iznenada shvatila, sa podelje-
nim ose}anjima, da se deo gomile okupio na njenoj strani.66 U nekim
o~ima su te dve partije, veoma kontroverzno, sada izgledale kao “dve su-
parni~ke bande {arlatana koje se bore za priznanje gomile”67, dok je za-
pravo glas jakobinca Klemansoa uspeo da vrati deo francuskog naroda
njegovim najja~im tradicijama. Tako da je veliki nau~nik Emil Diklo mo-
gao da napi{e: “U toj drami koja se igrala pred celim narodom, a koju je
{tampa tako uzburkala da je cela nacija kona~no uvu~ena u nju, mi vidimo
hor i antihor anti~ke tragedije kako psuju jedan drugog. Scena je Francus-
ka, a pozori{te je svet.”
Vojska je, predvo|ena jezuitima i uz pomo} gomile, u{la u borbu, uvere-
na u pobedu. Kontraudar civilne vlasti je bio uspe{no preduhitren. Anti-
semitska {tampa zapu{ila je svima usta objavljuju}i Rajnahove spiskove
poslanika ume{anih u panamski skandal.68 Sve je nagove{tavalo lak tri-
jumf. Dru{tvo i politi~ari Tre}e republike, njeni skandali i afere, stvorili su
novu klasu déclassés; nije se od njih moglo o~ekivati da se bore protiv
svog sopstvenog proizvoda. Naprotiv, trebalo je da oni usvoje jezik i
manire gomile. Jezuiti bi putem vojske postigli prevlast nad korumpira-
nom civilnom vla{}u i tako bi se poplo~ao put za coup d’etat bez krvi.
Sve dok je samo Drajfusova porodica ~udnim metodama poku{avala da
spase svog ro|aka sa \avoljeg ostrva i dok su samo Jevreji bili zabrinuti
za svoj polo`aj u antisemitskim salonima i u vojsci koja je bila jo{ vi{e an-
tisemitska, sve je naravno ukazivalo na taj put. O~igledno nije bilo razloga
da se iz njihovog kruga o~ekuje napad na vojsku ili na dru{tvo. Nije li to
bila samo `elja Jevreja da i dalje budu prihva}eni u dru{tvu i da trpe u
oru`anim snagama? Niko u vojnim ili civilnim krugovima nije trebalo da
se obazire na njih.69 Zato je nastala neprilika kada je u javnost izbilo da u
obave{tajnoj slu`bi general{taba sedi visoki oficir koji, iako pripada do-
broj katoli~koj sredini i ima izvrsne vojne sposobnosti i “pravi” stepen an-
tipatije prema Jevrejima, jo{ nije usvojio princip da cilj opravdava sredst-
vo. Takav ~ovek, potpuno van dru{tvenih klanova ili profesionalne ambi-

66 Cf. Martin du Gard, Jean Barios, p. 272 ff., i Daniel Halévy u Cahiers de la quinzaine,
Series XI, cahier 10, Paris, 1910.
67 Cf. Georges Sorel, La Revolution dreyfusienne, Paris, 1911, pp. 70-71.
68 Do koje mere su ~lanovima Parlamenta bile vezane ruke pokazuje slu~aj [erer-Kest-
nera, jednog od njihovih boljih elemenata i potpredsednika Senata. Tek {to je on otpo~eo pro-
test protiv su|enja, Libre Parole je objavio ~injenicu da je njegov zet bio ume{an u panamski
skandal. Vidi Herzog, op. cit., datirano novembra 1897.
69 Cf. Brogan, op. cit., VII Book, 1 ch.: “@elja da se ostavi da stvar po~iva nije bila neuo-
bi~ajena me|u francuskim Jevrejima, posebno me|u bogatijim francuskim Jevrejima.”
112 ANTISEMITIZAM

cije, zvao se Pikar i general{tab je uskoro bio sit tog jednostavnog, mirnog
~oveka, politi~ki nezainteresovanog duha. Pikar nije bio heroj, svakako ne
mu~enik. On je jednostavno bio onaj obi~an tip gra|anina sa prose~nim
interesovanjem za javne poslove koji u ~asu opasnosti (ali ni minut ranije)
ustaje u odbranu svoje zemlje na isti pouzdan na~in kao {to ispunjava svo-
je dnevne obaveze.70 Ipak, povod postaje ozbiljan tek posle nekoliko odla-
ganja i kolebanja, kada se Klemanso najzad uverio da je Drajfus nevin a
republika u opasnosti. Na po~etku borbe samo se {a~ica poznatih pisaca i
nau~nika okupila oko tog slu~aja: Zola, Anatol Frans, E. Diklo, istori~ar
Gabriel Mono i Lisijen Her, bibliotekar Ecole Normale. Ovome se mo`e
dodati mali i zato bezna~ajan krug mladih intelektualaca koji }e kasnije
praviti istoriju u Cahiers de la quinzaine.71 To je, me|utim, bio ceo spisak
Klemansoovih saveznika. Nije bilo politi~ke grupe, ~ak nijednog renomi-
ranog politi~ara spremnog da stane na njegovu stranu. Veli~ina Kleman-
soovog pristupa sastoji se u tome {to on nije bio usmeren protiv pojedi-
na~ne pogre{ke pravde, ve} se zasnivao na tako “apstraktnim” idejama
kao {to su pravda, sloboda i gra|anska vrlina. Ukratko, zasnivao se na sa-
mim onim pojmovima koji su bili glavni proizvod starovremskog jakobin-
skog patriotizma, a na koji je ve} bilo ba~eno mnogo blata i uvreda. Kako
je vreme prolazilo i Klemanso nastavio, nepokoleban pretnjama i razo~a-
ranjima, da iznosi iste istine i da ih utelovljuje u zahteve, to su “~vrsti” na-
cionalisti sve vi{e gubili tlo. Sledbenici ~oveka kao {to je bio Bares, koji je
optu`io Drajfusove podr`avaoce da se gube u “metafizi~koj zbrci”, shva-
tali su polako da su apstrakcije “Tigra” bile zapravo bli`e politi~koj stvar-
nosti nego ograni~ena inteligencija propalih biznismena ili jalov tradi-
cionalizam fatalisti~ki nastrojenih intelektualaca.72 Kuda je ~vrst prilaz
kona~no vodio realisti~ke nacionaliste ilustruje pri~a od neprocenjive
vrednosti o tome kako je [arl Moras imao “~ast i zadovoljstvo”, posle po-
raza Francuske, da prilikom lêta na jug susretne astrol{kinju koja mu tu-
ma~i politi~ko zna~enje skora{njih doga|aja i savetuje ga da sara|uje sa
nacistima.73
Iako je antisemitizam bez sumnje uhvatio korena tokom tri godine posle
Drajfusovog hap{enja, pre nego {to je po~ela Klemansoova kampanja i
70 ^im je sve razotkrio, Pikar je bio izgnan na opasno mesto u Tunisu. Na to je napravio
testament, izlo`io celu stvar, a kopiju dokumenta deponovao kod svog advokata. Nekoliko
meseci kasnije, kada je otkriveno da je jo{ `iv, poplava tajanstvenih pisama po~ela je da
pristi`e, kompromituju}i ga i optu`uju}i za sau~esni{tvo sa “izdajnikom” Drajfusom. Treti-
rali su ga kao gangstera koji je pretio da “potka`e”. Kad se sve to pokazalo uzaludnim, uhap-
sili su ga, izbacili iz vojske i oduzeli mu odlikovanja, {to je on sve mirno i stalo`eno izdr`ao.
71 Ovoj grupi koju je predvodio [arl Pegi pripadali su mladi Romen Rolan, Suarez, @or`
Sorel, Danijel Halevi i Bernar Lazar.
72 Cf. M. Barrès, Scènes et doctrines du nationalisme, Paris, 1899.
73 Vidi Yves Simon, op. cit., pp. 54-55.
DRAJFUSOVA AFERA 113

iako je antijevrejska {tampa postigla tira` koji se mogao meriti sa glavnim


listovima, ulice su ostale mirne. Tek kada je Klemanso po~eo da objavlju-
je svoje ~lanke u l’Aurore, i kada je sud u Renu istakao neveseo uspeh su-
|enja i obnove su|enja, gomila se pokrenula. Svaki udarac drajfusovaca
(koji su bili poznati kao manjina) pratili su manje ili vi{e nasilni nemiri na
ulicama.74 General{tab je izvanredno organizovao gomilu. Su|enje je vo-
dilo pravo iz vojske u Libre Parole koji je, neposredno ili posredno, svo-
jim ~lancima ili li~nim intervencijama svojih urednika, mobilisao stu-
dente, monarhiste, avanturiste i ~iste gangstere i gurnuo ih na ulice. Kad bi
Zola izrekao koju re~, njegovi prozori su odmah bili kamenovani. Kad je
[erer-Kestner pisao kolonijalnom ministru, prebili su ga na ulici, dok su
novine vr{ile besramne napade na njegov privatni `ivot. I svi se prikazi
sla`u: da je Zola bio oslobo|en optu`be, ne bi `iv napustio sudnicu.
Povik “Smrt Jevrejima” brisao je zemljom. U Lionu, Renu, Nantu, Turu,
Bordou, Klermon-Feranu i Marseju – zapravo svuda – izbijale su antise-
mitske pobune i uvek vodile ka istom izvoru. Masovno ogor~enje izbijalo
je svuda istog dana i ta~no u isti ~as.75 Pod vo|stvom Gerena, gomila je
zauzela vojni kompleks. Antisemitske udarne trupe pojavile su se na ulica-
ma i uverile ljude da }e se svaki prodrajfusovski miting zavr{iti krvoproli-
}em. Sau~esni{tvo policije svuda je bilo o~igledno.76
Najmodernija figura na strani antidrajfusovaca bio je verovatno @il Ge-
ren. Propali preduzetnik, on je svoju politi~ku karijeru po~eo kao politi~ki
provokator i stekao onaj smisao za disciplinu i organizaciju koji neizbe`no
ukazuje na podzemlje. Tako je on kasnije mogao da skrene u politi~ke
kanale postav{i osniva~ i glava Ligue Antisémite. U njemu je visoko dru-
{tvo na{lo svog prvog heroja-kriminalca. Laskaju}i Gerenu, bur`oasko
dru{tvo je jasno pokazalo da je po svom moralnom i eti~kom kôdu zauvek
raskinulo sa sopstvenim standardima. Iza Lige su stajala dva ~lana aris-
tokratije, vojvoda od Orleana i markiz de Mores. Ovaj drugi je izgubio bo-
gatstvo u Americi i postao slavan po organizovanju mesara Pariza u ubo-
ji~ke brigade.
74 Prostorije Univerziteta u Renu bile su demolirane po{to se pet profesora izjasnilo u ko-
rist su|enja. Kad je {tampan prvi Zolin ~lanak, rojalisti~ki studenti su demonstrirali ispred
redakcije Figaroa, posle ~ega su novine odustale od daljih ~lanaka istog tipa. Izdava~ pro-
drajfusovskog La Bataille prebijen je na ulici. Sudije kasacionog suda koji su kona~no uki-
nuli presudu iz 1894. jednoglasno su izjavili da su im pretili “vanpravnim napadom”. Pri-
mera ima mnogo.
75 18. januara 1898. odr`ane su antisemitske demonstracije u Bordou, Marselju, Klemon-
Feranu, Nantu, Ruanu i Lionu. Sutradan su izbile studentske pobune u Ruanu, Tuluzu i Nan-
tu.
76 Najneotesaniji je bio postupak prefekta policije u Renu koji je savetovao profesoru Vik-
toru Ba{u, kad mu je opusto{ila ku}u gomila od ~itavih 2.000 ljudi, da treba da podnese os-
tavku, jer on ne mo`e dalje da mu garantuje sigurnost.
114 ANTISEMITIZAM

Najre~itiji primer koji oslikava tendenciju tog vremena bila je farsi~na


opsada takozvane tvr|ave [abrol. Tu se, u toj prvoj od “Sme|ih ku}a”,
sastao krem Ligue Antisémite kada je policija najzad odlu~ila da uhapsi
njihovog vo|u. Instalacije su bile vrhunac tehni~ke perfekcije. “Prozori su
bili za{ti}eni gvozdenim kapcima. Postojao je sistem elektri~nih zvona i
telefona od podruma do krova. Na oko pedeset metara od masivnog ulaza
koji je uvek bio zaklju~an i zakra~unat bila je visoka re{etka od starog
gvo`|a. S desna, izme|u re{etke i glavnog ulaza, bila su mala vrata, oblo-
`ena gvo`|em, iza kojih su stra`ari, probrani iz mesarskih legija, motrili
dan i no}.”77 Maks Re`i, podstreka~ al`irskih pogroma, jo{ jedan je koji je
udario modernu notu. To je bio onaj mladala~ki Re`i koji je jednom poz-
vao veselu parisku rulju da “zalije drvo slobode krvlju Jevreja”. Re`i je
predstavljao onaj odeljak pokreta koji se nadao da }e ste}i vlast legalnim i
parlamentarnim metodama. U skladu sa tim programom on je sebe izabrao
za gradona~elnika Al`ira i iz svoje kancelarije je pokrenuo pogrome u ko-
jima je ubijeno vi{e Jevreja, jevrejske `ene zlo~ina~ki napadane a radnje
koje su posedovali Jevreji oplja~kane. Njemu je, tako|e, Eduar Drimon,
najslavniji francuski antisemit, ugla|en i kulturan, dugovao svoje mesto u
Parlamentu.
U svemu tome nije bila nova aktivnost gomile; za to je postojalo obilje
prete~a za to vreme. Nova i iznena|uju}a – iako nama isuvi{e dobro poz-
nata – bila je organizacija gomile i obo`avanje koje su u`ivale vo|e. Go-
mila je postala direktni agent tog “~vrstog” nacionalizma koji su usvojili
Bares, Moras i Dode, koji su zajedno bez sumnje ~inili neku vrstu elite
mla|ih intelektualaca. Ti ljudi koji su prezirali narod i koji su tek nedavno
izronili iz razornog i dekadentnog kulta esteticizma, videli su u gomili `ivi
izraz mu`evne i primitivne “snage”. Oni i njihove teorije prvi su identifi-
kovali gomilu sa narodom i pretvorili njene vo|e u nacionalne heroje.78
Njihova filozofija pesimizma i njihovo u`ivanje u propasti bili su prvi
znak neizbe`nog kolapsa evropske inteligencije.
^ak i Klemanso nije bio imun na isku{enje da poistoveti gomilu sa naro-
dom. Posebno je bio sklon toj gre{ki zbog dosledno dvosmislenog dr`anja
radni~ke partije prema pitanju “apstraktne” pravde. Nijedna partija, uklju-
~uju}i socijalisti~ku, nije bila spremna da postavi problem pravde per se,
“da stane nepokolebljivo, dogodilo se {to mu drago, iza pravde, kao nera-
skidive spone civilizovanih ljudi”. 79 Socijalisti su zastupali interese radni-
ka, oportunisti liberalne bur`oazije, koalicionisti interese katoli~kih vi{ih
77 Cf. Bernanos, op. cit., p. 346.
78 Za te teorije vidi posebno Charles Maurras, Au Signe de Flore; souvenirs de la vie poli-
tique; l’Affaire Dreyfus et la fondation de la Action Française, Paris, 1931. M. Barrès, op.
cit.; Léon Daudet, Panorama de la Troisième Republique, Paris, 1936.
79 Cf. Clemenceau, “A la dérive”, op. cit.
DRAJFUSOVA AFERA 115

klasa, a radikali antiklerikalne sitne bur`oazije. Socijalisti su imali veliku


prednost da govore u ime homogene i ujedinjene klase. Za razliku od
bur`oaskih partija, oni nisu predstavljali dru{tvo koje se delilo u bezbroj
klika i tajnih dru{tava. Uprkos tome, oni su se prvenstveno i su{tinski ba-
vili interesima svoje klase. Nije ih potresala nikakva vi{a obaveza prema
ljudskoj solidarnosti i nisu imali predstavu o tome {ta zajedni~ki `ivot za-
ista zna~i. Za njihovo dr`anje je bila tipi~na opaska @ila Gezda, koji je bio
pandan @oresu u Francuskoj partiji, da su “zakon i ~ast samo re~i”.
Nihilizam koji je karakterisao nacionaliste nije bio monopol antidrajfu-
sovaca. Naprotiv, veliki deo socijalista i mnogi od onih koji su podr`avali
Drajfusa, kao Gezd, govorili su istim jezikom. Ako je katoli~ki La Croix
primetio da “nije vi{e pitanje da li je Drajfus nevin ili kriv, ve} jedino ko
}e pobediti, prijatelji vojske ili njeni protivnici”, odgovaraju}e ose}anje
su, mutatis mutandis, mogli da iska`u samo Drajfusovi pobornici.80 Nije
samo gomila ve} je i zna~ajan deo francuskog naroda pokazao da je, u naj-
boljem slu~aju, sasvim nezainteresovan da li }e jedan deo stanovni{tva biti
isklju~en iz zakona ili ne.
^im je po~ela kampanju nasilja protiv Drajfusovih prista{a, gomila je
pred sobom na{la otvoren put. Kao {to svedo~i Klemanso, radnici Pariza
su slabo marili za celu aferu. Ako su se razni elementi bur`oazije prepirali
me|u sobom, to, mislili su oni, jedva uti~e na njihove interese. “Sa otvore-
nim pristankom naroda”, pisao je Klemanso, “oni su pred svetom progla-
sili neuspeh svoje ’demokratije’. Kroz njih je suvereni narod, sa koga je
ostri`eno njegovo neprikosnoveno dostojanstvo, sâm sebe napao sa trona
svoje pravde. Jer ne mo`e da se porekne da nas je to zlo zadesilo uz puno
sau~esni{tvo samog naroda. ...Narod nije Bog. Svako je mogao predvideti
da }e se ovo novo bo`anstvo sru{iti. Kolektivni tiranin razasut ~itavom ze-
mljom nije ni{ta prihvatljiviji od obi~nog tiranina ustoli~enog na tronu.”81
Najzad je Klemanso ubedio @oresa da je kr{enje prava jednog ~oveka
kr{enje prava svih, ali je u tome uspeo jedino zato {to su krivci bili okore-
li neprijatelji naroda jo{ od revolucije, upravo aristokratija i kler. To protiv
bogatih i sve{tenstva, ne za republiku, ne za pravdu i slobodu, kona~no je
izvelo radnike na ulicu. Uistinu, i @oresovi govori i Klemansoovi ~lanci
odi{u starom revolucionarnom stra{}u prema ljudskim pravima. Tako|e je
istina da je ta strast bila dovoljno jaka da okupi narod na borbu, ali prvo ih
je trebalo ubediti da nisu u pitanju samo pravda i ~ast republike, ve} i nji-
hovi sopstveni klasni “interesi”. Situacija je bila takva da je veliki broj so-

80 Upravo je to sna`no razo~aralo Drajfusove pobornike, naro~ito krug oko [arla Pegija.
Ta uznemiruju}a sli~nost izme|u drajfusovaca i antidrajfusovaca je glavni predmet instruk-
tivnog romana Martin du Gara, Jean Barois, 1913.
81 Uvod u Contre la Justice, 1900.
116 ANTISEMITIZAM

cijalista, i unutar i izvan zemlje, jo{ uvek smatrao da je gre{ka me{ati se


(kako su govorili) u bratoubila~ke sva|e bur`oazije ili se uznemiravati
spa{avanjem republike.
Prvi koji je odu~io radnike, bar delimi~no, od te indiferentnosti, bio je
veliki ljubitelj naroda Emil Zola. U svojoj ~uvenoj optu`bi pisanoj protiv
Republike on je bio prvi koji je odustao od izlaganja preciznih politi~kih
~injenica i popustio strasti gomile bude}i |avolka “tajnog Rima”. To je bio
ton koji je Klemanso prihvatio samo nerado, a @ores sa entuzijazmom.
Stvarna Zolina zasluga, koju je te{ko otkriti iz njegovih pamfleta, sastoji
se u odlu~noj i neustra{ivoj hrabrosti sa kojom je taj ~ovek, ~iji su `ivot i
dela ushitili narod do ta~ke koja se “grani~ila sa idolatrijom”, ustao da iza-
zove, da se bori i da kona~no pokori mase u kojima je, kao Klemanso, sve
vreme jedva mogao da odeli gomilu od naroda. “^ovek je stvoren da se
odupre najmo}nijim monarsima i da odbije da se povije pred njima, ali je
malo njih zaista bilo stvoreno da se odupre gomili, da se uspravi i pred
zavedenim masama, da se bez oru`ja suo~i sa njihovim neumoljivim be-
som i da se skr{tenih ruku usudi da ka`e ne onda kada se od njega o~ekuje
da ka`e da. Takav je ~ovek bio Zola.”82
Tek {to se J’Accuse pojavio, pariski socijalisti su odr`ali svoj prvi skup
i doneli odluku u kojoj tra`e obnovu Drajfusovog slu~aja. Ali samo pet
dana kasnije, neka trideset dva socijalisti~ka zvani~nika spremno su iza{li
sa deklaracijom da sudbina Drajfusa, “klasnog neprijatelja”, nije njihova
briga. Iza te deklaracije su stajali {iroki elementi te partije u Parizu. Iako
se cepanje u njenim redovima nastavilo tokom cele afere, partija je imala
dovoljno drajfusovaca da spre~i Ligue Antisémite da i dalje kontroli{e uli-
ce. Socijalisti~ki skup je ~ak `igosao antisemitizam kao “novi oblik reak-
cije”. Ipak, nekoliko meseci kasnije na parlamentarnim izborima @ores ni-
je vra}en, a malo posle toga, kada je Kavenjak, ministar rata, odr`ao pred
Predstavni~kim domom govor u kome napada Drajfusa i hvali vojsku kao
neophodnu, poslanici su odlu~ili, sa samo dva glasa protiv, da oblepe
pariske zidove tim tekstom. Sli~no tome, kada je u Parizu progla{en veliki
{trajk u oktobru iste godine, Minster, nema~ki ambasador, mogao je pouz-
dano i poverljivo da obavesti Berlin da “{to se ti~e {irokih masa, ovo ni-
kako nije politi~ka stvar. Radnici su jednostavno iza{li zbog ve}ih nadnica
i na kraju }e ih sigurno i dobiti. [to se Drajfusovog slu~aja ti~e, on ih uop-
{te nije doticao.”83
Ko je onda, naj{ire re~eno, podr`avao Drajfusa? Ko su bili 300.000
Francuza koji su tako `udno gutali Zolin J’Accuse i koji su pobo`no pratili
Klemansoove uvodnike? Ko su bili ljudi koji su kona~no uspeli da po-
82 Klemanso, u govoru pred Senatom nekoliko godina kasnije; et. Weil, op. cit., pp 112-
113.
83 Vidi Herzog, op. cit., datirano 10. oktobar 1898.
DRAJFUSOVA AFERA 117

cepaju svaku klasu, ~ak svaku porodicu u Francuskoj na strane zava|ene


oko Drajfusove stvari? Odgovor je da oni nisu sa~injavali nikakvu partiju
ili homogenu grupu. Dodu{e, oni su se vi{e regrutovali iz ni`ih nego iz
vi{ih klasa, kao {to je me|u njima bilo, sasvim karakteristi~no, vi{e lekara
nego advokata ili dr`avnih slu`benika. Uglavnom je to bila me{avina ra-
zli~itih elemenata: ljudi tako razli~iti kao Zola i Pegi ili @ores i Pikar, lju-
di koji }e sutradan razvrgnuti prijateljstvo i oti}i svako svojim putem.
“Oni dolaze iz politi~kih partija i verskih zajednica koje nemaju ni~eg za-
jedni~kog, koje su ~ak u sukobu. ...Ti ljudi ne poznaju jedni druge. Oni su
se borili i po potrebi bi se ponovo borili. Nemojte se zavaravati; oni su
’elita’ francuske demokratije.”84
Da je Klemanso u to vreme imao dovoljno samopouzdanja da samo svo-
je pristalice smatra pravim narodom Francuske, ne bi pao kao plen fa-
talnog ponosa koji je ozna~io kraj njegove karijere. Iz iskustva u Draj-
fusovoj aferi izrastao je njegov o~aj prema narodu, njegov prezir prema
~oveku, kona~no njegova vera da }e on i samo on mo}i da spase repub-
liku. Nikada nije mogao da se ponizi da izigrava pljeska~a u lakrdijama
gomile. Tako, ~im je po~eo da poistove}uje gomilu sa narodom, on je za-
ista izmakao sebi tlo pod nogama i prognao sebe u sumornu usamljenost
koja je od tada postala njegova odlika.
Razjedinjenost francuskog naroda bila je o~igledna u svakoj porodici.
Sasvim karakteristi~no, samo u redovima radni~ke partije ona je na{la
politi~ki izraz. Svi drugi, kao i sve parlamentarne grupe, na po~etku kam-
panje za obnovu su|enja bili su ~vrsto protiv Drajfusa. Sve to, me|utim,
zna~i da bur`oaske partije vi{e nisu predstavljale prava ose}anja bira~a,
jer je isto nejedinstvo koje je bilo tako o~evidno me|u socijalistima vlada-
lo u skoro svim delovima stanovni{tva. Svuda je postojala manjina koja je
prihvatila Klemansoovu molbu za pravdu i ta heterogena manjina sa~inja-
vala je drajfusovce. Njihova borba protiv vojske i korumpiranog sau~es-
ni{tva republike, bila je dominantni ~inilac u francuskoj unutra{njoj politi-
ci od kraja 1897. do otvaranja izlo`be 1900. To je tako|e izvr{ilo va`an
uticaj na spoljnu politiku zemlje. Ipak, ova celokupna borba koja je rezul-
tirala bar delimi~nom pobedom, odvijala se isklju~ivo izvan Parlamenta.
U toj takozvanoj predstavni~koj skup{tini, a ova je sadr`avala svih 600 de-
legata izvu~enih iz svake nijanse i boje i radni~ke i bur`oaske, godine
1898. sedela su samo dva Drajfusova pobornika, a jedan od njih, @ores, ni-
je ponovo izabran.
U Drajfusovoj aferi zapravo uznemirava to {to nije samo gomila morala
da se slu`i sredstvima vanparlamentarne borbe. Celokupna manjina,
bore}i se za Parlament, demokratiju i republiku, bila je isto tako prisiljena

84 “K. V. T.”, op. cit., p. 608.


118 ANTISEMITIZAM

da bije svoju bitku izvan Predstavni~kog doma. Ova dva elementa razliko-
vala su se jedino po tome {to je jedan koristio ulice, a drugi {tampu i sud-
nice. Drugim re~ima, ukupan politi~ki `ivot u Francuskoj tokom Drajfuso-
ve krize vodio se izvan Parlamenta. Ni onih nekoliko parlamentarnih gla-
sova u korist vojske a protiv ponovnog su|enja ne krnji ovaj zaklju~ak na
bilo koji na~in. Zna~ajno je zapamtiti da kada je parlamentarno
raspolo`enje po~elo da se menja pred otvaranje Pariske izlo`be, ministar
rata Galifet je mogao sa puno verodostojnosti da izjavi da to nikako ne
predstavlja raspolo`enje u zemlji.85 S druge strane, glas protiv obnove
sudskog postupka ne sme se tuma~iti kao odobrenje politi~kog coup d’etat
koji su jezuiti i izvesni radikalni antisemiti poku{avali da izvedu uz pomo}
vojske.86 To je vi{e bilo zahvaljuju}i otporu protiv svake promene status
quo-a. Zapravo bi ogromna ve}ina Predstavni~kog doma odbacila i vojno-
-klerikalnu diktaturu.
Oni ~lanovi Parlamenta koji su nau~ili da na politiku gledaju kao na pro-
fesionalno zastupanje sebi~nih interesa goreli su od `elje, prirodno, da
sa~uvaju svoju dr`avu od afera od kojih je zavisio njihov “poziv” i njihov
profit. Drajfusov slu~aj je ~ak otkrio da narod vi{e voli da njegovi pred-
stavnici ~uvaju sopstvene parcijalne interese nego da deluju kao dr`avnici.
Naro~ito nije bilo mudro spominjati taj slu~aj u izbornoj propagandi. Da je
ona zavisila samo od antisemitizma, situacija drajfusovaca bi sigurno bila
beznade`na. Zapravo, tokom izbora oni su ve} u`ivali zna~ajnu podr{ku u
radni~koj klasi. Ipak, ~ak i oni koji su dr`ali stranu drajfusovcima nisu
`eleli da se ovo politi~ko pitanje me{a u izbore. Upravo zato {to je nasto-
jao da ono postane sto`er njegove kampanje, @ores je izgubio svoje mesto.
Da su Klemanso i drajfusovci sa zahtevom za obnovu su|enja uspeli da
pobede velike delove svih klasa, katolici bi reagovali kao blok; me|u nji-
ma nije bilo razila`enja u mi{ljenju. Ono {to su jezuiti radili u kormilare-
nju aristokratijom i general{tabom, srednjim i ni`im klasama su radili
asumpcionisti, ~iji je organ, La Croix, imao najve}i tira` od svih katoli~kih
novina u Francuskoj.87 I jedni i drugi su svoju agitaciju usmerili na Jevre-
je, a protiv Republike. I jedni i drugi su se predstavljali kao branioci voj-
85 Galif, ministar rata, pisao je Valdeku: “Nemojmo zaboraviti da je ogromna ve}ina naro-
da u Francuskoj antisemitska. Na{a bi pozicija, tako, bila da bismo mi sa jedne strane imali
celu vojsku i ve}inu Francuza, da ne govorimo o dr`avnoj slu`bi i senatorima;...” cf. J.
Reinach, op. cit., V, 579.
86 Najpoznatiji od takvih je napad Deruleda koji je nastojao na pogrebu predsednika Pola
Fora februara 1899. da izazove generala Ro`ea na pobunu. Nema~ki ambasadori i chargés
d’affaires u Parizu izve{tavali su o takvim poku{ajima svakih nekoliko meseci. Situaciju je
dobro sumirao Barrès, op. cit., st. 4: “U Renu smo na{li svoje bojno polje. Samo su nam
potrebni vojnici ili, preciznije, generali – ili, jo{ preciznije, general.” Samo, nije bilo
slu~ajno {to je to bio nepostoje}i general.
87 Brogan ide tako daleko da krivi asumpcioniste za celokupnu klerikalnu agitaciju.
DRAJFUSOVA AFERA 119

ske i op{teg dobra od mahinacija “internacionalne jevrejske zajednice”.


Me|utim, mnogo upadljivija od dr`anja katolika u Francuskoj bila je ~i-
njenica da je katoli~ka {tampa {irom sveta bila ~vrsto protiv Drajfusa. “Svi
su ti novinari mar{irali i jo{ uvek mar{iraju na zapovest svojih nadre-
|enih.”88 Kako je slu~aj napredovao, postajalo je sve jasnije da je agitaci-
ja protiv Jevreja u Francuskoj sledila internacionalnu liniju. Tako je Civil-
tà Cattolica izjavila da se Jevreji svuda moraju isklju~iti iz nacije, u Fran-
cuskoj, Nema~koj, Austriji i Italiji. Katoli~ki politi~ari su me|u prvima sh-
vatili da se moderna politika mo}i mora zasnivati na sadejstvu kolonijal-
nih ambicija. Oni su bili prvi koji su antisemitizam povezali sa imperija-
lizmom, izjavljuju}i da su Jevreji agenti Engleske, poistove}uju}i tako an-
tagonizam prema Jevrejima sa anglofobijom.89 Drajfusov slu~aj, u kome
su Jevreji bili centralna figura, dobro im je do{ao da igraju svoju igru. Za
to {to je Engleska uzela Egipat od Francuza trebalo je kriviti Jevreje,90 dok
je pokret za anglo-ameri~ki savez postojao zahvaljuju}i, naravno, “Rot{il-
dovom imperijalizmu”.91 Da katoli~ka igra nije ograni~ena na Francusku,
postalo je sasvim jasno onda kad je dat znak da se na tu scenu spusti za-
vesa. S kraja 1899, kada je Drajfus dobio izvinjenje i kada se francusko
javno mnjenje preokrenulo iz straha od predvi|enog bojkota izlo`be, bio je
potreban intervju sa samim papom Lavom XIII da bi se zaustavilo {irenje
antisemitizma u celom svetu.92 ^ak i u Sjedinjenim Dr`avama, gde je Draj-
fusova pobeda bila delimi~no primljena sa odu{evljenjem me|u nekatolici-
ma, moglo se u katoli~koj {tampi posle 1897. otkriti jasno o`ivljavanje an-
tisemitskog raspolo`enja, koje je, me|utim, preko no}i opalo pod uticajem
intevjua sa Lavom XIII.93 “Veli~anstvena strategija” koja je trebalo da anti-
semitizam iskoristi kao instrument katolicizma pokazala se jalova.

V: Jevreji i drajfusovci

SLU^AJ NESRE]NOG kapetana Drajfusa pokazao je svetu da u svakom


jevrejskom plemi}u i multimilioneru ostaje jo{ uvek ne{to od parije koji
88 “K. V. T.”, op. cit., st. 597.
89 “Po~etni podsticaj u aferi do{ao je vrlo verovatno iz Londona, gde je misija Kongo-Nil
iz 1896-1898 izazvala izvesnu uznemirenost”, tako pi{e Maurras u Action Française (14. juli
1935). Katoli~ka {tampa Londona branila je jezuite; vidi “The Jesuites and the Dreyfus
Case”, u The Month, Vol. XVIII (1899).
90 Civiltà Cattolica, 5. februar 1898.
91 Vidi posebno karakteristi~an ~lanak Rev. George McDermot, C. S. P., “Mr. Chamber-
lain’s Foreign Policy and the Dreyfus Case”, u ameri~kom mese~niku Catholic World,
LXVII Vol. (September 1898).
92 Cf. Lecanuet, op. cit., p. 188.
93 Cf. Rose A. Halperin, op. cit., p. 59, 77 ff.
120 ANTISEMITIZAM

nema zemlju, za koga ljudska prava ne postoje i kome }e dru{tvo rado


uskratiti privilegije. Niko, me|utim, nije te`e prihvatio ovu ~injenicu od
samih emancipovanih Jevreja. “Nije im dovoljno”, pisao je Bernar Lazar,
“{to su odbacili svaku solidarnost sa svojom bra}om ro|enom u drugim
zemljama, nego moraju jo{ da ih optu`uju za sva zla koja njihov sopstveni
kukavi~luk prouzrokuje. Nije im dovoljno {to su ve}i {ovinisti od ro|enih
Francuza; kao emancipovani Jevreji, oni su po sopstvenoj volji pokidali
sve veze solidarnosti. Stvarno, oni idu tako daleko da na oko tri tuceta lju-
di u Francuskoj koji su spremni da brane jednog svog brata mu~enika
mo`ete na}i hiljade onih koji su spremni da ~uvaju stra`u nad \avoljim
ostrvom, uporedo sa najzadrtijim rodoljubima ove zemlje.”94 Upravo zato
{to su igrali tako malu ulogu u politi~kom razvoju zemalja u kojima su
`iveli, Jevreji su tokom vekova do{li do toga da prave feti{ od zakonske
jednakosti. Za njih je to bila nepobitna osnova ve~ne sigurnosti. Kada je
izbila Drajfusova afera i upozorila ih da je njihova sigurnost ugro`ena, oni
su bili duboko u procesu razaraju}e asimilacije, koji je njihovu nedovoljnu
politi~ku mudrost poja~ao vi{e nego ina~e. Jevreji su se ubrzano asimilo-
vali u one elemente dru{tva u kojima su sve politi~ke strasti bile zagla|ene
pod mrtvim teretom dru{tvenog snobizma, krupnog biznisa i do tada nepo-
znatih prilika za profit. Nadali su se da }e mo}i da se oslobode antipatije
koju je ova tendencija poja~ala, ako je okrenu protiv svoje jo{ uvek siro-
ma{ne i neasimilovane imigrantske bra}e. Koriste}i istu taktiku koju je ne-
jevrejsko dru{tvo primenjivalo na njima, potrudili su se da se ograde od
takozvanih Ostjuden. Politi~ki antisemitizam, koji se u Rusiji i Rumuniji
manifestovao pogromima, oni su odbacili lakomisleno kao recidiv iz sred-
njeg veka, {to u modernoj politici nije mnogo realno. Oni uop{te nisu mo-
gli da razumeju da je u Drajfusovoj aferi do{lo u pitanje ne{to vi{e od nji-
hovog dru{tvenog polo`aja, i da se rodilo ne{to vi{e od obi~nog dru{tve-
nog antisemitizma.
Stoga se u krugovima francuske jevrejske zajednice na{lo tako malo
onih koji su podr`avali Drajfusa. Jevreji su, uklju~uju}i i samu porodicu
optu`enog, prezali da zapo~nu politi~ku borbu. Ba{ na toj osnovi je La-
bori, Zolin advokat, odbio odbranu pred sudom u Renu, dok je drugi
Drajfusov advokat, Deman`, bio prisiljen da svoju molbu bazira na os-
novu sumnje. Nadali su se da }e poplavom pohvala ubla`iti svaki mogu}i
napad vojske ili njenih oficira. Mislili su da }e Drajfusa osloboditi na
dostojanstven na~in ako odbranu zasnuju na pravnoj gre{ki, ~ija je `rtva
samo slu~ajno Jevrejin. Rezultat je bio druga presuda koja je Drajfusa,
koji je odbijao da se suo~i sa pravom temom, podstakla da se odrekne ob-
nove su|enja i da umesto toga zatra`i pomilovanje, to jest, da prizna

94 Bernard Lazare, Job’s Dungheap, New York 1948, p. 97.


DRAJFUSOVA AFERA 121

krivicu.95 Jevreji nisu iskoristili priliku da uvide da je ovde protiv njih na


delu organizovana borba na politi~kom frontu. Oni su se opirali da sadej-
stvuju sa ljudima koji su bili spremni da se suo~e sa izazovom na ovoj os-
novi. U Klemansoovom slu~aju se pokazalo koliko je njihovo dr`anje bilo
slepo. Klemansoova bitka za pravdu kao temelj dr`ave svakako je obuh-
vatala obnovu jednakih prava Jevrejima. U jednoj generaciji, me|utim, u
kojoj su sa jedne strane bile klasne borbe, a sa druge neobuzdani {o-
vinizam, to bi ostalo politi~ka apstrakcija da istovremeno nije bilo
zami{ljeno u aktuelnom smislu borbe ugnjetenih protiv ugnjeta~a. Kle-
manso je bio jedan od malobrojnih istinskih prijatelja koje je moderna
jevrejska zajednica upoznala, upravo zato {to je shvatio i pred svetom pro-
klamovao da su Jevreji jedan od potla~enih naroda Evrope. Antisemitizam
je bio sklon da u jevrejskim skorojevi}ima vidi skorojevi}ke parije; dakle,
u svakom poku}aru se pla{io Rot{ilda a u svakom shnorrer skorojevi}a.
Ali Klemanso je u svojoj iscrpljuju}oj strasti prema pravdi i Rot{ildove jo{
uvek video kao ~lanove potla~enog naroda. Bol nad nacionalnom ne-
sre}om Francuske otvorio mu je o~i i srce ~ak i za one “nesre}nike koji su
se nametnuli kao vo|e svoga naroda i spremno ga ostavili u {kripcu”, za
one prestra{ene i podre|ene ~lanove koji su, u svom neznanju, slabosti i
strahu bili tako zasenjeni divljenjem prema ja~ima da su se isklju~ili iz
partnerstva u bilo kakvoj aktivnoj borbi i koji mogu da “jure ka pobed-
nikovom cilju” samo kad je bitka izborena.96

VI: Izvinjenje i njegovo zna~enje

DA JE Drajfusova drama bila komedija, postalo je o~igledno tek u za-


vr{nom ~inu. Deus ex machina koji je ujedinio razjedinjenu zemlju, prido-
bio Parlament za obnavljanje su|enja i kona~no uskladio sasvim razli~ite
elemente naroda, od ekstremne desnice do socijalista, bio je ni{ta drugo
nego Pariska izlo`ba 1900. Ono {to nisu postigli Klemansoova dnevna iz-
danja, Zolin patos, @oresovi govori i narodna mr`nja prema kleru i ari-
stokratiji, naime, promenu parlamentarnog raspolo`enja u korist Drajfusa,
postiglo se na kraju strahom od bojkota. Isti onaj Parlament koji je godinu
dana ranije jednoglasno odbacio obnovu su|enja, sada je sa dvotre}in-
95 Fernand Labori, “Le mal politique et les partis” u La Grande Revue (oktobar-decembar
1901): “Od trenutka kada je u Renu okrivljeni priznao krivicu a branilac se odrekao prava na
obnovu su|enja u nadi da }e biti pomilovan, Drajfusov slu~aj je kao velika, univerzalna ljud-
ska stvar bio definitivno zaklju~en.” U svom ~lanku pod naslovom “Le Spectacle de jour”,
Klemanso govori o Jevrejima iz Al`ira “u ~iju korist Rot{ild ne}e izraziti ni najmanji
protest”.
96 Vidi Klemansoove ~lanke pod naslovom “Le Spectacle du jour”, “Et les Juifs!”, “La
Farce du syndicat” i “Encore les Juifs!” u L’Iniquité.
122 ANTISEMITIZAM

skom ve}inom izglasao cenzuru antidrajfusovske vlade. Jula 1899. do{ao


je na vlast Valdek-Rusoov kabinet. Predsednik Lube izvinio se Drajfusu i
okon~ao tako celu aferu. Izlo`ba je mogla biti otvorena pod najblistavijim
komercijalnim nebom i u op{tem bratstvu koje je iz njega nastalo: ~ak su i
socijalisti postali prihvatljivi za mesta u vladi; Mijran, prvi socijalisti~ki
ministar u Evropi, primio je portfelj trgovine.
Parlament je postao Drajfusov pobornik! To je bio rezultat. Za Kle-
mansoa je to, naravno, bio poraz. Do svog gorkog kraja on je optu`ivao
dvosmisleno izvinjenje i jo{ dvosmisleniju amnestiju. “Sve to je u~inilo”,
pisao je Zola, “da se bez razlike strpaju u jedno obi~no sumnjivo izvinje-
nje ~astan ~ovek i huligani. Svi su bili ba~eni u isti ko{.”97 Klemanso je os-
tao, kao i na po~etku, potpuno sam. Socijalisti, pre svih @ores, pozdravili
su i izvinjenje i amnestiju. Nije li im to osiguralo mesto u vladi i mnogo
{ire zastupanje njihovih posebnih interesa? Nekoliko dana kasnije, u maju
1900, kada je uspeh izlo`be bio osiguran, prava istina je najzad izronila.
Sve te taktike ustupaka i{le su na ra~un drajfusovaca. Pokret za dalju ob-
novu su|enja bio je pora`en sa 425 prema 60, a ~ak ni vlada samog Kle-
mansoa 1906. nije mogla da promeni situaciju; ona se nije usudila da
poveri obnovu su|enja redovnom sudu. (Nezakonito) oslobo|enje putem
apelacionog suda je bio kompromis. Ali Klemansoov poraz nije zna~io po-
bedu crkve i vojske. Odvajanje crkve i dr`ave i zabrana parohijalnog obra-
zovanja okon~ala je politi~ki uticaj katolicizma u Francuskoj. Sli~no to-
me, podvrgavanje obave{tajne slu`be ministru rata, t.j. civilnoj vlasti, li-
{ilo je vojsku njenog ucenjiva~kog uticaja na kabinet i Predstavni~ki dom
i oduzelo joj svako opravdanje za vo|enje policijske istrage za svoj sop-
stveni ra~un.
Godine 1909. Drimon je simbolizovao Akademiju. Nekada su katolici
hvalili njegov astisemitizam i narod mu klicao. Sada, me|utim, “najve}i
istori~ar od Fistela” (Lemetr) bio je primoran da popusti Marselu Prevou,
autoru pone{to pornografskog Demi-Vierges, i novi “besmrtnik” je primio
~estitanja od jezuitskog oca Di Laka.98 ^ak je i Isusova dru`ba izgladila
svoju sva|u sa Tre}om republikom. Zatvaranje Drajfusovog slu~aja oz-
na~ilo je kraj klerikalnog antisemitizma. Kompromis koji je usvojila Tre}a
republika razre{io je krivice optu`enog a da mu nije pru`io regularno su-
|enje, smanjiv{i istovremeno aktivnosti katoli~ke organizacije. Budu}i da
je Bernar Lazar tra`io ista prava za obe strane, dr`ava je dozvolila jedan
izuzetak za Jevreje i drugi koji je pretio slobodi savesti katolika.99 Obe
97 Cf. Zolino pismo od 13. septembra 1899, u Correspondance: lettres à Maitre Labori.
98 Cf. Herzog, op. cit., p. 97.
99 Lazarov polo`aj u Drajfusovoj aferi najbolje je opisao Charles Péguy, “Notre Je-
unesse”, u Cahiers de la quinzaine, Paris, 1910. Posmatraju}i ga kao pravog predstavnika
jevrejskih interesa, Pegi formuli{e Lazarove interese na slede}i na~in: “On je bio borac za
DRAJFUSOVA AFERA 123

partije koje su zaista bile u sukobu stavljene su van zakona, a rezultat je


bio taj da su jevrejsko pitanje s jedne strane i politi~ki katolicizam s druge
bili od tada prognani iz arene dnevne politike.
Tako se zavr{ava jedina epizoda u kojoj su podzemne sile devetnaestog
veka iza{le na svetlost pisane istorije. Jedini vidljivi rezultat je bio {to se iz
toga rodio cionisti~ki pokret – jedini politi~ki odgovor na antisemitizam
koji su Jevreji uop{te na{li i jedina ideologija u kojoj su oni ikada za oz-
biljno uzeli neprijateljstvo koje }e ih staviti u centar svetskih doga|aja.

nedeljivost zakona. Nedeljivost zakona u Drajfusovom slu~aju, nedeljiv zakon u slu~aju ver-
skih redova. To izgleda kao sitnica; to mo`e daleko da odvede. To ga je odvelo do izolacije u
smrti.” (Prevod citiran iz uvoda u Lazarov Job’s Dungheap.) Lazar je bio jedan od prvih draj-
fusovaca koji je protestovao protiv zakona o kongregacijama.
DRUGI DEO

Imperijalizam

Anektirao bih planete kad bih mogao

SESIL ROUDZ
P E T O P O G L AV L J E : Politi~ka emancipacija
bur`oazije

G ODINE OD 1884. do 1914, tri decenije, dele devetnaesti vek, koji se za-
vr{ava grabe`om oko Afrike i ra|anjem pan-pokreta, od po~etka Pr-
vog svetskog rata. To je period imperijalizma sa zati{jem u Evropi i sa za-
panjuju}im razvojem doga|aja u Aziji i Africi.1 Neki od fundamentalnih
aspekata toga vremena izgledaju tako bliski totalitarnom fenomenu dvade-
setog veka da bi bilo opravdano ceo period shvatiti kao pripremanje scene
za katastrofe koje slede. S druge strane, zbog zati{ja ono jo{ uvek veoma
li~i na neki deo devetnaestog veka. Te{ko mo`emo da izbegnemo da na tu
blisku a ipak daleku pro{lost gledamo suvi{e mudrim o~ima ljudi koji una-
pred znaju kraj pri~e, ljudi koji znaju da je ona dovela do skoro potpunog
sloma kontinuiranog toka zapadne istorije kakav smo pozavali vi{e od dve
hiljade godina. Ali moramo priznati i izvesnu nostalgiju za onim {to se jo{
uvek mo`e zvati “zlatno doba sigurnosti”, to jest za dobom kad je ~ak i
u`ase jo{ uvek obele`avala izvesna umerenost, pod kontrolom pristojnos-
ti, tako da bi ono moglo da se generalno predstavi u liku razuma. Drugim
re~ima, bez obzira koliko nam je bliska ta pro{lost, savr{eno samo svesni
da je na{e iskustvo koncentracionih logora i fabrika smrti daleko od njene
op{te atmosfere isto kao i od bilo kog drugog perioda u zapadnoj istoriji.
Sredi{nji unutarevropski doga|aj imperijalisti~kog perioda jeste politi~-
ka emancipacija bur`oazije, prve klase u istoriji koja je postigla ekonom-
sku nadmo} ne te`e}i za politi~kom vla{}u. Bur`oazija se razvila unutar
nacionalne dr`ave i zajedno sa njom koja je skoro po definiciji vladala iz-
nad i izvan klasno podeljenog dru{tva. ^ak i kada se ve} afirmisala kao
vladaju}a klasa, bur`oazija je sve politi~ke odluke prepu{tala dr`avi. Tek
kad se nacionalna dr`ava pokazala kao neprikladan okvir za budu}i rast
kapitalisti~ke ekonomije, latentna borba izme|u dr`ave i dru{tva je posta-
la otvorena bitka za vlast. Tokom imperijalisti~kog perioda ni dr`ava ni
bur`oazija nisu odnele odlu~uju}u pobedu. Nacionalne institucije su se
sve vreme opirale brutalnosti i megalomaniji imperijalisti~kih aspiracija, a
poku{aji bur`oazije da iskoristi dr`avu i njene instrumente nasilja za svoje
ekonomske ciljeve bili su uvek samo napola uspe{ni. To se promenilo ka-
da je nema~ka bur`oazija sve ulo`ila u Hitlerov pokret i pretendovala na
1 J. A. Hobson, Imperialism, London 1905, p. 19: “Iako se, iz prakti~nih razloga, godina
1870. uzima kao pokazatelj po~etka svesne politike imperijalizma, bi}e evidentno da ovaj
pokret nije dostigao svoj puni zamah sve do sredine osamdesetih... otprilike od 1884.”
128 IMPERIJALIZAM

vlast uz pomo} gomile, ali se ispostavilo da je prekasno. Bur`oazija je us-


pela da poru{i nacionalnu dr`avu, ali je time izvojevala Pirovu pobedu;
gomila se pokazala sasvim sposobnom da sama vodi politiku i likvidirala
je bur`oaziju zajedno sa svim drugim klasama i institucijama.

I: Ekspanzija i nacionalna dr`ava

“EKSPANZIJA JE SVE”, rekao je Sesil Roudz i pao u o~ajanje, jer je svake


no}i nad glavom video “te zvezde... te beskrajne svetove koje mi nikada
ne}emo dosegnuti. Anektirao bih planete kad bih mogao.”2 On je otkrio
pokreta~ki princip ove nove, imperijalisti~ke ere (za manje od dve deceni-
je britanski kolonijalni posedi porasli su za 4,5 miliona kvadratnih milja i
66 miliona stanovnika, francuska nacija je dobila 3,5 miliona kvadratnih
kilometara i 26 miliona ljudi, Nema~ka je izvojevala novo carstvo od mi-
lion kvadratnih milja i 13 miliona domorodaca, a Belgija je preko svog
kralja pribavila 900.000 kvadratnih milja sa 8,5 miliona `itelja);3 a ipak je
u trenutku prosvetljenja Roudz istoga trenutka spoznao unutra{nje ludilo
imperijalisti~ke ere i njenu opre~nost condicio humana. Prirodno, ni spoz-
naja ni rastu`enost nisu promenili njegovu politiku. On nije imao koristi
od trenutaka prosvetljenja, pa je zato prevazi{ao ~ak i normalne kapacitete
ambicioznog biznismena sa izrazitom tendencijom ka megalomaniji.
“Svetska politika je za naciju ono {to je magalomanija za pojedinca”,4
rekao je Ojgen Rihter (vo|a Nema~ke progresivne partije) otprilike u is-
tom istorijskom trenutku. Ali kad se on u Rajhstagu usprotivio Bizmarko-
vom predlogu da se podr`e privatne kompanije u osnivanju trgovine i po-
morskih stanica, jasno je pokazao da savremene ekonomske potrebe naci-
je razume jo{ i manje od Bizmarka. Izgledalo je kao da su oni koji se pro-
tive imperijalizam ili ga ignori{u – kao Ojgen Rihter u Nema~koj ili Gled-
ston u Engleskoj ili Klemanso u Francuskoj – izgubili dodir sa stvarno{}u
i da ne shvataju da su trgovina i ekonomija ve} uplele njihove nacije u
svetsku politiku. Nacionalni princip je vodio u provincijalno neznanje.
Bitka koju je vodio razum bila je izgubljena.
Svaki dr`avnik koji se uporno protivio imperijalisti~koj ekspanziji us-
peo je samo da je obuzdava i da napravi konfuziju. Tako je Bizmark 1871.
2 S. Gertrude Millin, Rhodes, London, 1933, p. 138.
3 Ove su brojke citirane prema Carlton J. H. Hayes, A Genaration od Materialism, New
York, 1941, p. 237. i pokrivaju period od 1871. do 1900. – Vidi tako|e Hobson op. cit., p. 19:
“tokom 15 godina, nekih 3,75 miliona kvadratnih milja dodato je Britanskoj imperiji, 1 mi-
lion kvadratnih milja sa 14 miliona stanovnika Nemcima, 3,5 miliona kvadratnih milja sa 37
miliona stanovnika Francuzima.”
4 vidi Ernst Hasse, Deutche Weltpolitik, Flugschriften des Alldeutschen Verbandes, No. 5,
1897, p. 1.
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 129

odbacio ponu|ene francuske posede u Africi kao zamenu za Alzas i Lore-


nu, a dvadeset godina kasnije je pribavio Helgoland od Velike Britanije u
zamenu za Ugandu, Zanzibar i Vitu – dva kraljevstva za kadu, kao {to su
mu rekli nema~ki imperijalisti, ne bez prava. Tako se osamdesetih Kle-
manso suprotstavio imperijalisti~koj struji u Francuskoj kada je ova `elela
da po{alje ekspedicione vojne trupe u Egipat protiv Britanaca, a trideset
godina kasnije je predao mosulska naftna polja Engleskoj radi francusko-
britanskog saveza. Tako je Kromer optu`io Gledstona u Egiptu da “nije
~ovek kome bi bezbedno mogla da se poveri sudbina britanske imperije.”
Ti dr`avnici, koji su razmi{ljali prvenstveno u smislu uspostavljanja na-
cionalne teritorije, bili su sumnji~avi prema opravdanosti imperijalizma s
prigovorom da se u njemu sadr`avalo mnogo vi{e od toga {to su zvali
“prekomorske avanture”. Znali su pre po instinktu nego po razumevanju
da taj novi ekspanzionisti~ki pokret, u kome je “patriotizam... najbolje iz-
ra`en u sticanju novca” (Hube-[lajden) a nacionalna zastava “trgovinski
bilans” (Roudz), mo`e samo da uni{ti celinu nacionalne dr`ave. Osvajanje
kao i izgradnja imperije su bili na zlom glasu, i to sa veoma dobrim razlo-
gom. Uspe{no su ih izvodile jedino vlade koje su, kao Rimska republika,
bile zasnovane prvenstveno na pravu, tako da je posle osnivanja moglo da
do|e do integracije najraznorodnijih naroda, po{to se i na njih primenjiva-
lo op{te pravo. Nacionalnoj dr`avi, me|utim, zasnovanoj na aktivnom pri-
stanku homogene populacije na svoju vladu (“le plébiscite de tous les
jours”),5 nedostajao je takav ujedinjuju}i princip, i ona bi u slu~aju
osvajanja morala vi{e da asimilira nego da integri{e, da iznudi pristanak
vi{e nego da sprovede pravdu: morala bi da degeneri{e u tiraniju. Jo{
Robespjer je bio sasvim svestan toga kada je uzviknuo: “Périssent les
colonies si elles nous en coûtent l’honneur, la liberté.”
Ekspanzija kao stalni i najvi{i cilj politike sredi{nja je ideja imperijaliz-
ma. Po{to ne povla~i sobom ni privremeno plja~kanje niti trajniju asimila-
ciju osvojenog, ona je potpuno nov koncept u dugoj istoriji politi~ke misli
i delanja. Razlog te iznena|uju}e originalnosti – iznena|uju}e jer su pot-
puno novi koncepti veoma retki u politici – jeste jednostavno to {to ovaj
koncept zapravo uop{te nije politi~ki, ve} ima svoje poreklo u carstvu po-
slovne {pekulacije, gde je ekspanzija zna~ila stalno {irenje industrijske
proizvodnje i ekonomskih transakcija karakteristi~nih za devetnaesti vek.
U ekonomskoj sferi je ekspanzija primeren koncept, jer je industrijski
rast bio realnost. Ekspanzija je zna~ila porast stvarne proizvodnje robe za
upotrebu i potro{nju. Procesi proizvodnje su isto tako neograni~eni kao i
5 Ernest Renan u klasi~nom eseju Qu’est-ce qu’une nation?, Paris, 1882, isti~e “stvarni
pristanak, `elju da se `ivi zajedno, volju da se dostojno sa~uva zajedni~ko nasle|e”, kao
glavne elemente koji okupljaju pripadnike jednog naroda tako da oni formiraju naciju. Pre-
vod citiran iz The Poetry of the Celtic Races, and other Studies, London, 1896.
130 IMPERIJALIZAM

sposobnosti ~oveka da stvara svoj svet, da ga uspostavlja, oprema i pobolj-


{ava. Kada su se proizvodnja i ekonomski rast usporili, njihovo ograni~e-
nje nije bilo toliko ekonomske koliko politi~ke prirode, utoliko {to je proi-
zvodnja zavisila od mnogih razli~itih naroda koji su te proizvode koristili
a bili su organizovani u veoma razli~ite dr`avne zajednice.
Imperijalizam je ro|en kada je klasa vladaju}a u kapitalizmu ustala pro-
tiv ograni~enja ekonomske ekspanzije samo na teritoriju sopstvene nacije.
Bur`oazija se okrenula politici iz ekonomskih razloga; jer ako nije htela da
se odrekne kapitalisti~kog sistema proizvodnje, ~iji je unutarnji zakon sta-
lan ekonomski rast, morala je da nametne taj zakon svojim doma}im vla-
dama i da proklamuje ekspanziju kao krajnji politi~ki cilj spoljne politike.
Parolom “ekspanzija radi ekspanzije” bur`oazija je poku{ala, a delimi-
~no i uspela, da ubedi svoje nacionalne vlade da stupe na put svetske poli-
tike. Na trenutak je izgledalo da je nova politika na{la svoja prirodna ogra-
ni~enja i ravnote`u u samoj ~injenici da je nekoliko naroda istovremeno i
kompetitivno zapo~elo ekspanziju. Jo{ uvek bi imperijalizam u po~etnim
stupnjevima mogao da se opi{e kao “borba suparni~kih carstava” i da se
odvoji od “ideje carstva u anti~kom i srednjovekovnom svetu [koja je bila]
ideja federacije dr`ava, pod zajedni~kom vla{}u, koja pokriva... celokupni
poznati svet”.6 Ipak, takvo takmi~enje bilo je jedan od mnogih ostataka
pro{le ere, ustupak tom jo{ uvek vladaju}em nacionalnom principu po ko-
jem je ~ove~anstvo porodica naroda koji se takmi~e za prevlast; po libe-
ralnom uverenju, opet, to takmi~enje }e automatski postaviti sopstvene
granice kao faktor stabilnosti pre nego {to jedan takmac likvidira sve os-
tale. Ova sre}na ravnote`a, me|utim, nije bila ba{ nu`an proizvod tajan-
stvenih ekonomskih zakona, ve} se sna`no oslanjala na politi~ke i jo{ vi{e
na policijske institucije koje treba da spre~e takmi~are da upotrebe pi{to-
lje. Te{ko je pretpostaviti kako bi na bilo koji drugi na~in moglo da se za-
vr{i takmi~enje izme|u do zuba naoru`anih poslovnih koncerna – “impe-
rija” – osim pobedom jednog a smr}u svih ostalih. Drugim re~ima, takmi-
~enje vi{e nije bilo princip politike ve} princip ekspanzije, a isto mu je to-
liko bila stra{no potrebna politi~ka mo} radi uspostavljanja kontrole i og-
rani~enja.
Nasuprot ekonomskoj strukturi, politi~ka struktura ne mo`e da se bes-
krajno {iri, jer se ne zasniva na ljudskoj proizvodnji, koja je, zaista, neo-
grani~ena. Od svih oblika vladanja i organizovanja, nacionalna dr`ava je
najmanje prikladna za neograni~en rast, jer ni iskrena saglasnost u njenoj
bazi ne mo`e da se {iri beskrajno, a samo je retko i te{ko zadobijena od po-
korenih naroda. Nijedna nacionalna dr`ava ne bi ~iste savesti uop{te mo-
gla da pokorava strane narode, po{to takva svest mo`e da se opravda samo

6 Hobson, op. cit.


POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 131

uverenjem da je pokoravanje zapravo nametanje superiornog zakona var-


varima.7 Nacija je, me|utim, svoj zakon shvatala kao izdanak jedinstvene
nacionalne biti koji nije pravova`an izvan sopstvenog naroda i granica sop-
stvene teritorije.
Gde god se pojavila kao osvaja~, nacionalna dr`ava je me|u pokoreni-
ma budila nacionalnu svest i `elju za suverenitetom, osuje}uju}i na taj
na~in sve prave napore u izgradnji imperije. Tako su Francuzi uklju~ili u
maticu Al`ir kao pokrajinu, ali nisu uspeli da nametnu sopstvene zakone
arapskom narodu. Nastavili su da po{tuju postoje}i lokalni zakon i dodelili
su svojim arapskim gra|anima “li~ni status”, stvaraju}i tako besmisleni
hibrid nominalno francuske teritorije, koja je zakonski isto toliko deo
Francuske koliko i Département de la Seine, ali ~iji stanovnici nisu fran-
cuski gra|ani.
Rani britanski “graditelji imperije”, uzdaju}i se u osvajanje kao stalan
metod vladavine, uop{te nisu mogli da inkorpori{u svoje susede Irce u ra-
{trkanu strukturu Britanske imperije ili Britanskog komonvelta nacija; ka-
da je, nakon poslednjeg rata, Irskoj dodeljen status dominiona i ona bila
pozdravljena kao prava ~lanica Britanskog komonvelta, to je tako|e bio
proma{aj, iako mo`da manje o~igledan. Najstariji “posed” i najnoviji do-
minion je jednostrano otkazao svoj dominionski status (1937) i zao{trio
sve odnose sa engleskom nacijom kada je odbio da u~estvuje u ratu. Po{to
je “propustila da uni{ti” Irsku (^esterton), engleska vladavina putem stal-
nog osvajanja nije toliko podstakla sopstveni “dremovni genije imperija-
lizma”8 koliko je probudila duh nacionalnog otpora u Ircima.
Nacionalna struktura Ujedinjenog kraljevstva onemogu}ila je brzu asi-
milaciju i inkorporaciju osvojenih zemalja; Britanski komonvelt nije nika-
da bio “komonvelt nacija”, ve} naslednik Ujedinjenog kraljevstva, jedna
nacija koja se ra{irila po celom svetu. Disperzija i kolonizacija nisu pro{i-
rile politi~ku strukturu ve} su je presadile, a ishod je bio taj da su ~lanovi
novog federativnog tela ostali ~vrsto vezani za svoju zajedni~ku mati~nu
zemlju iz opravdanog razloga zajedni~ke pro{losti i zajedni~kog zakona.
Irski primer dokazuje koliko je Ujedinjeno kraljevstvo bilo nepodesno za

7 Ovu ne~istu savest koja proizlazi iz vere u pristanak kao osnove svih dr`avnih organi-
zacija vrlo dobro je opisao Harold Nicolson, Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston-
New York, 1934, u raspravi o britanskoj politici u Egiptu: “Opravdanje našeg pristustva u
Egiptu i dalje se ne zasniva na pravu osvajanja koje se da braniti, ili na sili, ve} na našem sop-
stvenom verovanju u element pristanka. Taj element 1919. nije postojao ni u jednoj ar-
tikulisanoj formi. Egipatskom pobunom marta 1919. bio je radikalno osporen.”
8 Kao što je to rekao lord Solzberi, raduju}i se porazu Gledstonovog prvog Home Rule
Bill-a. Tokom slede}ih dvadeset godina konzervativne – a to je u to vreme bila imperijalisti-
~ka – vladavine (1885-1905), englesko-irski sukob ne samo da nije rešen ve} je postao mno-
go akutniji. Vidi tako|e Gilbert K. Chesterton, The Crimes of England, 1915, p. 57 ff.
132 IMPERIJALIZAM

izgradnju imperijalne strukture u kojoj bi mnogi razli~iti narodi mogli za-


dovoljno da `ive zajedno.9 Britanski narod je pokazao da nije ve{t u rim-
skoj umetnosti izgradnje imperije, ve} da sledi gr~ki model kolonizacije.
Umesto osvajanja i nametanja sopstvenog zakona stranim narodima, en-
gleski kolonisti su se na sve ~etiri strane sveta naseljavali na neosvojenim
teritorijama, a ostajali su ~lanovi iste britanske nacije.10 Ostaje da se vidi
da li }e federativna struktura Komonvelta, zadivljuju}e izgra|ena na real-
nosti jedne nacije raspr{ene svuda po svetu, biti dovoljno elasti~na da
uravnote`i te{ko}e nacije koje iskrsavaju same po sebi u gradnji imperije i
da za stalno prizna nebritanske narode kao prave “partnere u preduze}u”
Komonvelta. Sada{nji status Indije kao dominiona – status, uzgred re~eno,
koji su indijski nacionalisti tokom rata glatko odbili – ~esto se smatrao pri-
vremenim i prelaznim re{enjem.11
Od propasti Napoleonovog sna, o~ita je duboka protivre~nost izme|u
nacionalne dr`avne zajednice i osvajanja kao politi~kog obrasca. Zahva-
ljuju}i tom iskustvu, a ne iz ~ovekoljubivih uverenja, osvajanje je od tada
zvani~no osu|ivano i igralo je minornu ulogu u re{avanju grani~nih sporo-
va. Napoleonov neuspeo poku{aj da ujedini Evropu pod francuskom zas-
9 Zašto u po~etnim fazama nacionalnog razvoja Tjudori nisu uspeli da pripoje Irsku
Velikoj Britaniji kao što je Valoa uspeo da pripoji Bretanju i Burgundiju Francuskoj, to je još
uvek zagonetka. Mo`da je, me|utim, sli~an proces brutalno prekinuo Kromvelov re`im koji
je Irsku tretirao kao veliki komad plena koji treba podeliti svojim slugama. U svakom
slu~aju, posle Kromvelove revolucije, koja je bila toliko presudna za formiranje britanske
nacije kao što je Francuska revolucija postala za Francusku, Ujedinjeno kraljevstvo je ve}
postiglo onaj stepen zrelosti posle koga uvek dolazi do opadanja mo}i asimilacije i integraci-
je koju nacionalna dr`ava ima samo u po~etnim stupnjevima. Ono što je tada sledilo bila je,
zapravo, jedna druga tu`na pri~a “prisile (koja) nije bila nametnuta da bi ljudi mogli smireno
da `ive ve} da mogu smireno da umru”. (Chesterton, op. cit., p. 60).
Za istorijski pregled irskog pitanja koji sadr`i i skorašnji razvoj, koristi izvanrednu, nepri-
strasnu studiju Nicholas Mansergh, Britain and Ireland (u Longmans Pamphlets on the Bri-
tish Commonwelth, London, 1942).
10 Vrlo je karakteristi~na slede}a tvrdnja koju je J. A. Froude dao malo pre po~etka imperi-
jalisti~ke ere: “Neka jedanput za svagda bude jasno da Englez koji je emigrirao u Kanadu ili
na Rt ili u Australiju ili Novi Zeland nije proigrao svoju nacionalnost, da je on još uvek na
engleskom tlu isto koliko i u Devonšajru ili Jorkširu, i da }e ostati Englez dok je Engleske
imperije; i kad bismo potrošili ~etvrtinu sume koja je potonula u mo~varama na Balaklavi za
slanje i nastanjivanje dva miliona naših ljudi u tim kolonijama, to bi suštinskoj snazi zemlje
više doprinelo od svih ratova u koje smo se uplitali od A`inkura do Vaterloa”. Citirano prema
Robert Livington Schuyler, The Fall of the Old Colonial System, New York, 1945, p. 280-81.
11 Eminentni ju`noafri~ki pisac Jan Disselboom izrazio je bez ikakvog uvijanja dr`anje
naroda Komonvelta o ovom pitanju: “Velika Britanija je samo partner u koncernu... u kom
svi imaju isto nacionalno poreklo... Oni delovi imperije naseljeni rasama za koje ovo ne va`i,
nikada nisu bili partneri u ovom koncernu. Oni su bili privatno vlasništvo nadmo}nog part-
nera... Mo`ete imati belu dominaciju ili mo`ete imati dominion Indije, ali ne mo`ete imati
oba.” (Citirano iz A. Carthill, The Lost Dominion, 1924. )
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 133

tavom bio je jasan pokazatelj da osvajanje jedne nacije vodi ili do bu|enja
svesti osvojenog naroda, pa tako i do pobune protiv osvaja~a, ili do tirani-
je. No iako tiranija mo`e uspe{no da vlada stranim narodima, jer ona ne
tra`i ni~iju saglasnost, ona na vlasti mo`e da se odr`i samo ako razori pre
svega nacionalne institucije sopstvenog naroda.
Francuzi su, za razliku od Britanaca i drugih nacija Evrope, u skorije
vreme zaista poku{ali da kombinuju ius i imperium i da izgrade carstvo u
starorimskom duhu. Sami su najzad poku{ali da iz nacionalne dr`ave
razviju imperijalnu dr`avnu strukturu, verovali su da “francuska nacija
mar{ira... da {iri dobra francuske civilizacije”; `eleli su da uklju~e preko-
morske posede u nacionalno telo, tretiraju}i osvojene narode “i... kao bra-
}u i kao podre|ene – bra}u po zajedni~koj francuskoj civilizaciji, a podre-
|ene po tome {to su u~enici francuske prosve}enosti i sledbenici Fran-
cuske kao predvodnice.”12 To je delimi~no sprovedeno kada su obojeni
poslanici zauzeli mesta u Francuskom parlamentu i kada je Al`ir
progla{en departmanom Francuske.
Rezultat ovog smelog poduhvata bila je naro~ito okrutna eksploatacija
prekomorskih poseda u ime nacije. Nasuprot svim teorijama, francuska
imperija se zapravo razvila pod parolom nacionalne odbrane13 i kolonije
su smatrane zemljama vojnika koji mogu da stvore force noire radi za{tite
stanovnika Francuske od nacionalnih neprijatelja. Poenkareova slavna
fraza iz 1923, “Francuska nije zemlja od ~etrdeset miliona ljudi, to je ze-
mlja stotine miliona”, ukazuje jednostavno na otkri}e “da se topovsko me-
so mo`e stvoriti metodama masovne proizvodnje”.14 Klemanso je 1918.
za mirovnim stolom tvrdio da mu je stalo samo do “neograni~enog prava
na sakupljanje crnih trupa koje }e pomo}i u odbrani francuske teritorije u
Evropi ako bi Nema~ka u budu}nosti napala Francusku,”15 ali on nije
spasao francusku naciju od nema~ke agresije, {to sada na nesre}u znamo,
iako je general{tab izveo njegov plan; me|utim zadao je smrtni udarac jo{
uvek neizvesnoj mogu}nosti stvaranja Francuske imperije.16 U pore|enju
12 Ernest Baker, Ideas and Ideals of the British Empire, Cambridge, 1914, p. 4.
Vidi tako|e vrlo dobre uvodne napomene o osnovanju francuskog carstva u French
Colonial Empire (u Information Department Papers No. 25, koje je objavio Royal Institute
of International Affairs, London, 1941), p. 9 ff. “Cilj je da se kolonijalni narodi asimiluju u
francuski narod ili ih, tamo gde to nije mogu}e, treba udru`iti u veoma primitivne zajednice,
’udru`iti’ ih tako da razlike izme|u la France métropole i la France d’outremer sve više
bude geografska a ne su{tinska.”
13 vidi Gabirel Hanotaux, “Le Général Mangin” u Revue des Deux Mondes (1925),
Tome 27.
14 W. P. Crozier, “France and her ’Black Empire’”, u New Republic, January 23, 1924.
15 David Lloyd George, Memoirs of the Peace Conference, New Haven, 1939, I, 362 ff.
16 Sli~an pokušaj brutalne eksploatacije prekomorskih poseda u korist nacije su izvršili
Holan|ani u Holandskim Antilima pošto je Napoleonova propast vratila holandske kolonije
134 IMPERIJALIZAM

sa ovim slepim o~ajni~kim nacionalizmom, britanski imperijalisti su, na-


ga|aju}i se oko mandatnog sistema, izgledali kao zagovornici ideje o
samoopredeljenju. I to uprkos ~injenici {to su “indirektnom vladavinom”
odmah po~eli da zloupotrebljavaju mandatni sistem, metod koji adminis-
tratoru dozvoljava da vlada narodom “ne direktno ve} posredno, putem
njihovih plemenskih i lokalnih vlasti”.17
Britanci su poku{ali da se spasu opasne protivre~nosti svojstvene nacio-
nalnom poku{aju izgradnje imperije tako {to su pokorenim narodima os-
tavljali njihove kulturne, verske i pravne tekovine, tako {to su ostajali po
strani i uzdr`avali se od {irenja britanskog zakona i kulture. To nije spre-
~ilo doma}e stanovni{tvo da razvije nacionalnu svest i da zahteva suve-
renitet i nezavisnost – iako je pone{to usporilo taj proces. Ali je sve to stra-
{no oja~alo imperijalisti~ku svest o su{tinskoj, ne samo privremenoj supe-
riornosti ~oveka nad ~ovekom, o “vi{im” i “ni`im vrstama”. To je posle ra-
zjarivalo borbu podre|enih naroda za slobodu i spre~avalo ih da uvide ne-
pobitne koristi od britanske vladavine. Zbog same uzdr`anosti vladinih
slu`benika koji, “uprkos iskrenom po{tovanju prema doma}em sta-
novni{tvu kao narodu, a ~ak u nekim slu~ajevima ljubavi prema njima,...
skoro do poslednjeg ~oveka nisu verovali da oni jesu ili }e biti sposobni da
imaju samoupravu bez nadzora”,18 “domoroci” su samo mogli da zaklju~e
da njih isklju~uju i zauvek odvajaju od ostatka ~ove~anstva.
Imperijalizam nije isto {to i izgradnja imperije i ekspanzija nije osvaja-
nje. Britanski osvaja~i, stari “kr{ioci zakona u Indiji” (Berk), imali su ma-
lo zajedni~kog sa britanskim izvoznicima novca ili vladinim slu`benicima
koji su upravljali indijskim narodima. Da su se ovi imalo promenili od vla-
veoma osiromašenoj mati~noj zemlji. Sredstvima prisilnog kultivisanja uro|enici su bili sve-
deni na robove u korist vlade u Holandiji. Multatulijev Max Havelaar, prvi put objavljen
šezdesetih godina prošlog veka, ciljao je na vladu kod ku}e a ne na slu`be u inostranstvu.
(Vidi de Kat Angelino, Colonial Policy, Tom II, The Duch East Indies, Chicago, 1931, p. 45.)
Ovaj je sistem brzo napušten i Holandski Antili su za trenutak postali “predmet divljenja
svih kolonizatorskih nacija” (Ser Hesketh Bell, pre|ašnji guverner Ugande, severne Nigerije
itd., Foreign Colonial Administration in the Far East, 1928. Part I). Holandski metodi imaju
mnogo sli~nosti sa francuskim: davanje statusa Evropljana zaslu`nim uro|enicima, uvo|enje
evropskog školskog sistema i druga sredstva postepene asimilacije. Holan|ani su tako
postigli isti rezultat: jak nacionalni pokret za nezavisnost me|u pokorenim narodom.
U sadašnjem prou~avanju se previ|aju holandski i belgijski imperijalizam. Prvi je ~udna i
promenljiva mešavina francuskih i engleskih metoda; drugi je pri~a ne o ekspanziji belgijske
nacije ili ~ak belgijske bur`oazije, ve} o ekspanziji belgijskog kralja li~no, koju ne kontroliše
bilo koja vlada i koja nije u vezi ni sa jednom drugom institucijom. I holandski i belgijski ob-
lik imperijalizma su atipi~ni. Holandija se nije širila tokom osamdesetih godina, ve} je samo
u~vrstila i modernizovala svoje stare posede. Neverovatna zverstva po~injena u Belgijskom
Kongu, s druge strane, nudila bi isuviše nepravi~an primer o onome što se u celini doga|alo
u prekomorskim posedima.
17 Ernest Baker, op. cit., p. 69.
18 Selwyn James, South of the Kongo, New York, 1943, p. 326.
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 135

davine dekretima do uspostavljanja zakona, mogli su postati graditelji im-


perije. Poenta je, me|utim, u tome {to engleska nacija nije za to bila zain-
teresovana i te{ko da bi ih podr`ala. Ovako, iza imperijalisti~ki nastrojenih
biznismena do{li su dr`avni ~inovnici koji su `eleli “da Afrikanac ostane
Afrikanac”, dok je mnogo onih koji jo{ nisu bili prerasli ono {to je Harold
Nikolson jednom nazvao “njihovim de~a~kim idealima”19 `elelo da Afri-
kancima pomogne da “postanu bolji Afrikanci”20 – ma {ta to zna~ilo. Ti
biznismeni ni u kom slu~aju nisu bili “spremni da primene upravni i poli-
ti~ki sistem svoje zemlje na zaostalo stanovni{tvo”21 i da ve`u ra{trkane
posede britanske krune za englesku naciju.
Nasuprot istinski imperijalnim strukturama, gde su institucije mati~ne
zemlje na razli~ite na~ine integrisane u imperiju, za imperijalizam je ka-
rakteristi~no da nacionalne institucije ostaju odvojene od kolonijalne up-
rave iako im je dozvoljeno da ih kontroli{u. Stvarna motivacija za tu pod-
vojenost je bila ~udna me{avina arogancije i po{tovanja: nova arogancija
administratora suo~enih sa “zaostalim stanovni{tvom” ili “ni`im vrsta-
ma”, i po{tovanje koje su staromodni dr`avnici u matici gajili prema
svakoj naciji, smatraju}i da nijedna nacija nema prava da uspostavlja svoj
zakon nad stranim narodom. U samoj prirodi stvari je da je arogancija po-
stala sredstvo vladavine, a respektovanje koje je ostalo u potpunosti nega-
tivno, nije stvorilo nov modus zajedni~kog `ivota, ve} je jedino uspelo da
donekle ograni~i nemilosrdnu imperijalisti~ku vladavinu dekretima. Zdra-
vim ograni~avanjima nacionalnih institucija i politi~ara duguju se sve one
beneficije koje su neevropski narodi, nakon svega i uprkos svemu, mogli
da izvuku iz zapadne dominacije. Ali kolonijalne slu`be nisu nikada pre-
stale da protestuju protiv me{anja “neiskusne ve}ine” – nacije – koja je
poku{ala da pritisne “iskusnu manjinu” – imperijalisti~ku upravu – “u
pravcu imitacije”,22 zapravo, na vladavinu u skladu sa op{tim merilima
pravde i slobode koja su vladala kod ku}e.

Za{titni znak moderne istorije je postalo to {to je pokret ekspanzije radi


ekspanzije ro|en u nacionalnim dr`avama koje su vi{e od svih drugih dr-
`avnih tvorevina bile odre|ene teritorijalnim granicama i limitima u ono-
me {to je mogu}e osvojiti, primer o~igledno apsurdnog dispariteta izme|u
uzroka i posledice. Stra{na konfuzija moderne istorijske terminologije je
nuzproizvod ovih dispariteta. Prave}i pore|enja sa anti~kim carstvima, br-
19 O tim de~a~kim idealima i njihovoj ulozi u britanskom imperijalizmu vidi poglavlje
VII. Kako su se oni razvili i kultivisali opisao je Rudyard Kipling u Stalky and Company.
20 Ernest Baker, op. cit., str. 150.
21 Lord Cromer, “The Government of Subject Races”, u Edinburgh Review, January,
1908.
22 Ibid.
136 IMPERIJALIZAM

kaju}i ekspanziju sa osvajanjem, previ|aju}i razliku izme|u komonvelta i


imperije (koju su preimperijalisti~ki istori~ari ozna~avali kao razliku
izme|u planta`a i poseda ili izme|u kolonija i zavisnih teritorija, ili, ne{to
kasnije, kolonijalizma i imperijalizma)23, drugim re~ima, previ|aju}i raz-
liku izme|u izvoza (britanskog) naroda i izvoza (britanskog) novca24, is-
tori~ari su poku{ali da presko~e uznemiravaju}u ~injenicu da na taj na~in
mnoga va`na de{avanja u modernoj istoriji izgledaju kao drasti~ne
posledice bezazlenih uzroka.
Suo~eni sa prizorom nekolicine kapitalista kako po celoj zemaljskoj ku-
gli rukovode svojim grabljivim istra`ivanjem novih mogu}nosti za ulaga-
nje i kako privla~e `elju za profitom prebogatih i kockarski instinkt previ-
{e siroma{nih, savremeni istori~ari `ele da zaogrnu imperijalizam starom
veli~inom Rima i Aleksandra Velikog, veli~inom koja bi sva kasnija de{a-
vanja kao humanija u~inila podno{ljivijim. Nesrazmera izme|u uzroka i
posledice je izneverena u ~uvenoj i na `alost istinitoj primedbi da je bri-
tanska imperija ste~ena u naletu rasejanosti; to je postalo bolno o~igledno
onda kad je demokratski svet morao da otpo~ne ~itav jedan svetski rat da
bi se re{io Hitlera, {to je bilo sramno upravo po tome {to je bilo komi~no.
Ne{to sli~no iza{lo je na videlo tokom Drajfusove afere, kada su najbolji
elementi u naciji bili potrebni da bi zaklju~ili borbu koja je po~ela kao
groteskna zavera a zavr{ila se kao farsa.
Jedina veli~ina imperijalizma le`i u tome {to nacija gubi bitku protiv
njega. Tragedija te malodu{ne opozicije nije bila u tome {to su novi impe-
rijalisti~ki biznismeni mogli da kupe mnoge nacionalne predstavnike. Od
korupcije je mnogo gora bila ~injenica da su nepodmitljivi bili ube|eni da
je imperijalizam jedini na~in da se vodi svetska politika; po{to su pomors-
ka mesta i pristup sirovinama bili zaista potrebni svim nacijama, oni su
po~eli da veruju da aneksija i ekspanzija rade za spas nacije, ne shvataju}i
osnovnu razliku izme|u starog osnivanja trgovinskih i pomorskih mesta
radi trgovine i nove politike ekspanzije. Poverovali su Sesilu Roudzu kad
im je rekao “neka vas probudi ~injenica da ne mo`ete `iveti ako nemate

23 Prvi nau~nik koji je upotrebio termin imperijalizam da bi jasno razdvojio “Imperiju” od


“Komonvelta” bio je J. A. Hobson. Ali suštinska razlika je oduvek bila dobro poznata. Prin-
cip kolonijalne slobode na primer, koji su gajili svi liberalni britanski dr`avnici posle Ame-
ri~ke revolucije, uzimao se kao va`e}i sve dok je kolonije “formirao britanski narod ili... pro-
cenat britanske populacije koji bi omogu}io uvo|enje britanskih predstavni~kih institucija.”
Vidi Robert Livingston Schuyler. op. cit., p. 236 ff.
U devetnaestom veku moramo razlikovati tri tipa prekomorskih poseda u okviru britanske
imperije: naselja ili planta`e ili kolonije, kakve su Australija i dominioni; trgovinske stanice
i posede kao {to je Indija; i pomorske i vojne stanice kao {to je Rt Dobre Nade, odr`avane
zbog onih prvih. Svi ti posedi su u eri imperijalizma pretrpeli promenu u sistemu uprave i
politi~kom zna~aju.
24 Ernest Barker, op. cit.
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 137

svetsku trgovinu”, “va{a trgovina je svet i va{ `ivot je svet, a ne Engle-


ska”, i da zato moraju da se bave ovim pitanjima ekspanzije i nepu{tanja
sveta.25 Ne `ele}i to, ponekad i nehotice, ne samo da su postali sukrivci u
imperijalisti~koj politici, ve} su ih prve optu`ili i eksponirali zbog nji-
hovog “imperijalizma”. Takav je bio slu~aj Klemansoa koji je, zato {to je
bio tako o~ajni~ki zabrinut za budu}nost francuske nacije, postao “impe-
rijalista”, u nadi da }e kolonijalno vojnosposobno stanovni{tvo za{tititi
francuske gra|ane od agresora.
Probudila se savest nacije, koju su predstavljali parlament i slobodna
{tampa, a u svim evropskim zemljama ju je osu|ivala kolonijalna uprava –
bilo to u Engleskoj, Francuskoj, Belgiji, Nema~koj ili Holandiji. U Engle-
skoj je, da bi se napravila razlika izme|u imperijalne vlade sa sedi{tem u
Londonu, koju je kontrolisao parlament, i kolonijalne uprave, taj uticaj bio
nazvan “imperijalnim ~iniocem”, ~ime su imperijalizmu pripisane vred-
nosti i ostaci pravde koje je on tako `estoko poku{avao da odstrani.26 “Im-
perijalisti~ki faktor” je bio politi~ki izra`en u tvrdnji da Britanci ne samo
{to {tite doma}e stanovni{tvo ve} ga na izvestan na~in i zastupaju u
“Imperijalnom parlamentu”.27 Ovde su Englezi bili veoma blizu fran-
cuskom eksperimentu u izgradnji imperije, iako nikad nisu i{li tako daleko
da daju stvarno zastupni{tvo podre|enom narodu. Ipak, oni su se o~igled-
no nadali da nacija u celini mo`e da predstavlja neku vrstu staratelja naro-
du koji je osvojila, i istina je da je redovno davala sve od sebe da spre~i
ono najgore.
Sukob izme|u predstavnika “imperijalnog faktora” (koji bi pre trebalo
zvati nacionalni ~inilac) i kolonijalne uprave provla~i se kroz ~itavu istori-
ju britanskog imperijalizma. “Molitva” koju je Kromer za vreme svoje up-
rave Egiptom uputio lordu Solzberiju 1896, “spasi me od Engleskih ode-
25 Millin, op. cit., r. 175.
26 Poreklo ove zamene teza verovatno le`i u istoriji engleske vladavine u Ju`noj Africi, i
ide sve do vremena kada su lokalni guverneri Sesil Roudz i D`ejmson upleli “Imperijalnu
vladu” u Londonu, veoma protivno njenim namerama, u rat protiv Bura. “U stvari je Roudz,
ili još više D`ejmson, bio apsolutni vladar teritorije tri puta ve}e od Engleske, kojom se mo`e
upravljati ’ne ~ekaju}i na nevoljan pristanak ili uljudnu kritikuu glavnog poverenika’”, pred-
stavnika Imperijalne vlade koja je zadr`ala samo “nominalnu kontrolu”. (Reginal Ivan
Lovell, The Struggle for South Africa 1875-1899, New York, 1934, p. 194). A ono što se do-
godilo na teritorijama na kojima je britanska vlada predala jurisdikciju lokalnom evropskom
stanovništvu oslobo|enom bilo kakvih tradicionalnih i konstitucionalnih ograni~enja na-
cionalnih dr`ava, najbolje se mo`e videti u tragi~noj pri~i Ju`noafri~ke Unije, od sticanja
njene nezavisnosti naovamo, to jest od vremena kada “Imperijalna vlada” nije više imala pra-
va da se meša.
27 Diskusija u Donjem domu maja 1908, izme|u ^arlsa Dilka i Kolonijalnog sekretara je
interesantan primer. Dilk je upozoravao protiv davanja autonomije kolonijama Krune jer bi
to rezultiralo vladavinom belih planta`era nad obojenim radnicima. Njemu je re~eno da i
uro|enici imaju predstavnike u engleskom Donjem domu. Vidi G. Zoepfl, “Kolonien und
Kolonialpolitik” in Handwörterbuch der Staatswissenschaften.
138 IMPERIJALIZAM

ljenja”,28 stalno je ponavljana sve dok ekstremna imperijalisti~ka struja


dvadesetih godina ovog veka naciju, i sve {to je ona predstavljala, nije
otvoreno optu`ila zbog toga {to je pretio gubitak Indije. Imperijalisti su
uvek bili duboko kivni {to pred vladom Indije treba “da opravdaju svoje
postojanje, a pred javnim mnjenjem u Engleskoj svoju politiku”; ova kon-
trola je onemogu}ila dalje sprovo|enje onih mera “masakra kolonijalne
vlasti”29 koji su se, odmah po zavr{etku Prvog svetskog rata, ponekad na
drugom mestu isprobavali kao radikalna sredstva pacifikacije,30 i koji su
mo`da zaista mogli da spre~e nezavisnost Indije.
Sli~no neprijateljstvo je vladalo u Nema~koj izme|u nacionalnih pred-
stavnika i kolonijalne uprave u Africi. Godine 1897. Karl Peters je bio
preme{ten sa svoga mesta u Nema~koj Jugoisto~noj Africi i morao je da
dâ ostavku na vladinu slu`bu zbog zverstava prema doma}em stanovni-
{tvu. Isto se dogodilo guverneru Cimereru. Godine 1905. plemenske po-
glavice su prvi put uputile pritu`be Rajhstagu, rezultat je bio da je ne-
ma~ka vlada intervenisala tek kad su ih kolonijalni administratori bacili u
zatvor.31
Isto se dogodilo sa francuskom upravom. Guverneri koje je uglavnom
odre|ivala vlada u Parizu bili su ili podre|eni mo}nom pritisku iz fran-
cuskih kolonija kao u Al`iru ili su jednostavno odbijali da sprovode re-
forme u opho|enju sa doma}im stanovni{tvom, na {ta su ih navodno pod-
stakli “slabi demokratski principi njihove vlade”.32 Svuda su imperijalni
administratori osetili da je kontrola nacije nepodno{ljivi teret i pretnja nji-
hovoj dominaciji.
I imperijalisti su bili potpuno u pravu. Oni su znali uslove modernog
vladanja nad podre|enim narodima bolje od onih koji su s jedne strane
protestovali protiv vladavine putem dekreta i samovoljne birokratije, a s
druge se nadali da }e zauvek zadr`ati svoje posede na ve}u slavu nacije.
28 Lawrence J. Zetland, Lord Cromer, 1923, p. 224.
29 A. Carhill, The Lost Dominion, 1924, p. 41-42, 93.
30 Insistiranje na pacifikaciji Bliskog Istoka opširno je opisao T. E. Lawrence u ~lanku
“France, Britain and the Arabs” koji je napisao za The Observer (1920). “Po~etni uspeh tre-
ba pripisati Arapima, britanska poja~anja izlaze kao kaznene jedinice. Probijaju se ... prema
svom objektu, koji su u me|uvremenu bombardovali artiljerija, avioni ili torpedni ~amci. Na
kraju se mo`da selo spaljuje a oblast je umirena. ^udno da ne koristimo otrovni gas u ovim
slu~ajevima. Bombardovanjem ku}a mo`emo da povredimo `ene i decu... Gasom bi se celo
stavništvo pobunjene teritorije moglo na~isto izbrisati, a kao metod vlasti ne bi bilo nemoral-
nije od sadašnjeg sistema.” Vidi T. E. Lawrence, Letters, edited by David Garnett, New York,
1939, p. 311. ff.
31 S druge strane je, Kolonijalni sekretar B. Dernburg 1910. morao da podnese ostavku jer
se sukobio sa kolonijalnim planta`erima štite}i domoroce. Vidi Mary E. Townsend, Rise and
Fall of Germany’s Colonial System, New York, 1930 i P. Leutwein, Kämpfe um Afrika,
Lübeck, 1936.
32 Po re~ima Leona Kejla pre|ašnji general-guverner Madagaskara i Petenov prijatelj.
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 139

Imperijalisti su bolje znali od nacionalista da nacionalna dr`ava nije u


stanju da izgradi imperiju. Oni su bili potpuno svesni da se nacionalni po-
hod i osvajanje drugih naroda, ako im se dozvoli da slede sopstvene zako-
ne, zavr{avaju usponom tih naroda do dr`avnosti i porazom osvaja~a. Fran-
cuski metodi, me|utim, koji su uvek poku{avali da kombinuju nacionalne
aspiracije sa izgradnjom imperije, bili su mnogo manje uspe{ni od britan-
skih metoda, koji su posle osamdesetih godina pro{log veka bili otvoreno
imperijalisti~ki, iako ih je mati~na zemlja obuzdavala da bi sa~uvala svoje
nacionalne demokratske institucije.

II: Vlast i bur`oazija

IMPERIJALISTI SU zapravo `eleli ekspanziju politi~ke vlasti bez osnivanja


dr`avne celine. Imperijalisti~ka ekspanzija je bila reakcija na jednu ~udnu
vrstu ekonomske krize, preteranu proizvodnju kapitala i pojavu “suvi{nog
novca”, koji je bio rezultat prevelikih u{te|evina i koji vi{e nije mogao da
bude produktivno investiran u okviru nacionalnih granica. Prvi put inve-
stiranje vlasti nije utrlo put investiranju novca, ve} je izvoz vlasti pokorno
sledio izvo`enje novca, po{to su nekontrolisana investiranja u udaljenim
zemljama pretila da velike slojeve dru{tva pretvore u kockare, da obrnu
celu kapitalisti~ku ekonomiju iz sistema proizvodnje u sistem finansijske
{pekulacije i da profit od proizvodnje zamene profitom od provizija. De-
cenija imperijalisti~ke ere, sedamdesete godine pro{log veka, svedo~i o
nesvakida{njem porastu prevara, finansijskih skandala i berzanskih {peku-
lacija.
Pioniri u tom preimperijalisti~kom razvoju su bili oni jevrejski finansi-
jeri koji su stekli bogatstvo izvan kapitalisti~kog sistema i koji su nacio-
nalnim dr`avama bili potrebni u {to ve}em broju za me|unarodno garanto-
vane zajmove.33 Sa ~vrsto uspostavljenim poreskim sistemom koji je obe-
zbe|ivao ~vrstu osnovu vladinih finansija, ova grupa je imala sve razloge
da se pla{i potpunog istrebljenja. Po{to su vekovima novac zara|ivali
putem provizija, bilo je prirodno da oni prvi imaju volju i pozvani su da
poslu`e u plasiranju kapitala koji vi{e nije mogao unosno da se investira
na doma}em tr`i{tu. Finansijeri-Jevreji sa me|unarodnim vezama su za-
ista delovali kao naro~ito pogodni za me|unarodne poslovne operacije.34
33 Za ovo i slede}e uporediti II poglavlje.
34 Interesantno je da su svi raniji posmatra~i imperijalisti~kog razvoja veoma sna`no
naglašavali ovaj jevrejski element, iako on jedva da je odigrao ikakvu ulogu u skorijoj litera-
turi. Posebno je u ovom pogledu vredno obratiti pa`nju na J. A. Hobsonov razvoj, jer je on
veoma pouzdan u posmatranju i veoma pošten u analizama. U prvom eseju koji je napisao o
ovom predmetu, “Capitalism and Imperialism in South Africa” (u Contemporary Review
140 IMPERIJALIZAM

[tavi{e, same vlade, ~ija je pomo} u nekom obliku bila potrebna za inve-
stiranje u udaljenim zemljama, su bile u po~etku sklonije dobro znanim
jevrejskim finansijerima nego novajlijama u me|unarodnim finansijama
od kojih su mnogi bili avanturisti.
Po{to su finansijeri otvorili kanale izvoza kapitala suvi{nom bogatstvu
koje je bilo osu|eno na lenstvovanje unutar uskog okvira nacionalne proi-
zvodnje, brzo je postalo o~igledno da deoni~arima na daljinu nije stalo da
preuzmu stra{ne rizike adekvatne njihovim stra{no uve}anim profitima.
Finansijeri koji zara|uju na provizijama, ~ak i sa dobrovoljnom asi-
stencijom dr`ave, nisu imali dovoljno mo}i da se od tih rizika osiguraju:
samo je materijalna mo} dr`ave mogla to da u~ini.
^im je postalo jasno da bi izvoz novca morao biti pra}en izvozom mo}i
vladavine, pozicija finansijera uop{te, a jevrejskih finansijera posebno, bi-
la je znatno oslabljena, a vo|enje imperijalisti~kih poslovnih transakcija i
preduze}a su postepeno preuzeli ~lanovi doma}e bur`oazije. U tom smis-
lu je veoma pou~na karijera Sesila Roudza u Ju`noj Africi, koji je, kao
potpuni novajlija uspeo da za nekoliko godina istisne sa prvog mesta sve-
mo}ne jevrejske finansijere. U Nema~koj su Blajhredera, koji je 1885. jo{
uvek bio partner u osnivanju Ostafrikanische Gesellschaft-a, istisnuli, za-
jedno sa baronom Hir{om, budu}i giganti Siemens i Deutsche Bank, ~etr-
naest godina kasnije, kada je Nema~ka otpo~ela izgradnju Bagdadske
pruge. Nekako su se tako dobro poklopile vladina neodlu~nost da dâ stvar-
nu vlast Jevrejima i jevrejska neodlu~nost da se upuste u biznis sa politi-
~kom implikacijom da se, uprkos velikom bogatstvu jevrejskog lobija,
uop{te nije razvila nikakva stvarna borba za vlast nakon {to se zavr{io po-
~etni stadijum kockanja i zarade od provizija.
Razli~ite nacionalne vlade su sa zabrinuto{}u gledale na sve ja~u ten-
denciju da se biznis transformi{e u politi~ku stvar i da se ekonomski in-
teres jedne relativno male grupe poistoveti sa nacionalnim interesom kao
takvim. Ali je izgledalo da je jedina alternativa izvozu vlasti bilo namerno
`rtvovanje velikog dela nacionalnog bogatstva. Samo su {irenjem dr`av-
nih instrumenata nasilja mogla da se racionalizuju strana ulaganja i vra-

1900), rekao je: “Najve}i broj (finansijera) bili su Jevreji, jer su Jevreji me|unarodni finansi-
jeri par excellence i, iako govore engleski, najve}i broj je kontitentalnog porekla... Išli su ta-
mo (u Transval) zbog novca a oni koji su došli prvi, i koji su najviše napravili, zajedni~ki su
povukli svoje ljude, ostavljaju}i ekonomske o~njake u truplu plena. Zaka~ili su se za Rand...
kao što su spremni da se zaka~e za svaku ta~ku na zemlji... Prvenstveno, oni su finansijski
špekulanti koji zarade ne uzimaju iz istinskih plodova proizvodnje, ~ak ni iz tu|e proizvod-
nje, ve} iz konstrukcije, promocije i finansijske manipulacije”. U Hobsonovoj kasnijoj studi-
ji Imperialism, me|utim, Jevreji se ~ak i ne pominju; u me|uvremenu je postalo o~igledno da
su njihov uticaj i uloga bili privremeni i pomalo površni.
Za ulogu jevrejskih finansijera u Ju`noj Africi vidi poglavlje VII.
35 Svi dalji citati su, ako nije druga~ije nazna~eno, iz Hobbes, Leviathan.
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 141

tolomne {pekulacije sa vi{kom kapitala, koje su prouzrokovale kockanje


svim u{te|evinama, samo su tako ona mogla da se reintegri{u u ekonom-
ski sistem nacije. Dra`ava je pro{irila svoju vlast jer je, imaju}i da bira iz-
me|u dugova ve}ih nego {to ekonomija ijedne dr`ave mo`e da podnese i
dobitaka ve}ih nego {to je ijedan narod prepu{ten sopstvenim mogu}nosti-
ma mogao da sanja, ona mogla da izabere samo ovo drugo.
Prva posledica izvoza vlasti je bila ta {to su dr`avni instrumenti nasilja,
policija i vojska, koji su u okviru nacije postojali pored drugih nacionalnih
institucija koje su ih kontrolisale, bili odvojeni od dr`ave i unapre|eni u
polo`aj nacionalnih predstavnika u necivilizovanim ili nejakim zemljama.
Ovde, u zaostalim regionima bez industrije i politi~ke organizacije, gde se
nasilje primenjivalo mnogo slobodnije nego u bilo kojoj zapadnoj zemlji,
takozvanim zakonima kapitalizma bilo je zapravo dozvoljeno da kreiraju
stvarnost. Prazna `elja bur`oazije da novac ra|a novac kao {to ~ovek ra|a
~oveka bila je samo ru`an san sve dok je novac morao da prolazi dug put
investiranja u proizvodnju; nije novac ra|ao novac ve} je ~ovek pravio
stvari i novac. Tajna novog sre}nog ispunjenja je bila upravo to {to eko-
nomski zakoni vi{e nisu stajali na putu pohlepi imu}nih klasa. Novac je
kona~no mogao da ra|a novac zato {to je vlast potpuno prenebregavaju}i
sve zakone, ekonomske kao i eti~ke, mogla da prisvoji bogatstvo. Tek kad
je izvezeni novac uspeo da stimuli{e izvoz vlasti, uspeo je da ispuni i za-
misli svojih vlasnika. Jedino je neograni~ena akumulacija vlasti mogla da
donese neograni~enu stimulaciju kapitala.
Strane investicije, izvoz kapitala koji je po~eo kao prinudna mera, po-
stale su stalna crta svih ekonomskih sistema ~im su bile za{ti}ene izvozom
vlasti. Imperijalisti~ki koncept ekspanzije, prema kojem je ekspanzija sa-
ma sebi cilj a ne privremeno sredstvo, pojavio se u politi~koj teoriji kada
je postalo o~igledno da je {irenje vlasti jedna od najva`nijih stalnih fun-
kcija nacionalne dr`ave. Dr`avni administratori nasilja su ubrzo formirali
novu klasu unutar nacije pa su, iako je polje njihove aktivnosti bilo uda-
ljeno od matice, vr{ili va`an uticaj na svoju nacionalnu dr`avu. Po{to oni
nisu bili ni{ta do funkcioneri nasilja, mogli su da razmi{ljaju samo u smis-
lu politike sile. Oni su bili prvi koji }e kao klasa, podr`ani svojim svako-
dnevnim iskustvom, tvrditi da je osvajanje vlasti su{tina svake politi~ke
strukture.
Prevashodno nova crta ove imperijalisti~ke politi~ke fantazije nije mes-
to koje je ona davala nasilju, niti otkri}e da je vlast jedna od su{tinskih po-
liti~kih realnosti. Nasilje je uvek bilo ultima ratio politi~ke akcije a vlast
je uvek bila vidljivi izraz upravljanja i vladanja. Ali ni{ta od toga nije nika-
da ranije bilo svesni cilj dr`avne zajednice ili krajnji cilj ijedne odre|ene
politike. Jer vlast prepu{tena sama sebi ne mo`e da donese ni{ta drugo do
jo{ vi{e vlasti, a nasilje koje se sprovodi radi vlasti (a ne radi zakona) pret-
142 IMPERIJALIZAM

vara se u destruktivni princip koji ne}e stati sve dok postoji bilo {ta nad
~im }e se vr{iti nasilje.
Protivre~nost sadr`ana u svakoj politici sile koja iz ovoga proisti~e pri-
vidno dobija smisao ako se razume u kontekstu zami{ljenog permanen-
tnog procesa koji nema drugog kraja ili cilja osim sebe samog. Tada
provera onoga {to se postiglo zaista mo`e da postane besmislena i o vlasti
se mo`e misliti kao o stalnom, samonapajaju}em motoru ukupne politi~ke
akcije {to korespondira legendarnoj beskrajnoj akumulaciji novca koja ra-
|a novac. Koncept neograni~ene ekspanzije koja sama mo`e da ispuni na-
du u neograni~enu akumulaciju kapitala i prouzrokuje besciljnu akumula-
ciju vlasti, gotovo da onemogu}ava osnivanje novih dr`ava – koja su do
ere imperijalizma uvek bile posledica osvajanja. Zapravo, logi~na posledi-
ca je razaranje svih ljudskih zajednica, osvojenih naroda kao i naroda kod
ku}e. Jer svaka politi~ka struktura, nova ili stara, prepu{tena sama sebi, ra-
zvija stabilizuju}e snage koje stoje na putu stalnoj transformaciji i ek-
spanziji. Tako se sve dr`ave pojavljuju kao privremene prepreke kad se na
njih gleda kao na deo ve~ne struje vlasti koja vremenom postaje sve ja~a.
Dok administratori sve ve}e vlasti u prethodnoj eri umerenog imperijali-
zma nisu ~ak ni poku{ali da inkorporiraju osvojene teritorije, dok su oni
~uvali postoje}e zaostale politi~ke zajednice kao prazne ruine pro{log `i-
vota, njihovi totalitarni naslednici raspustili su i razorili sve politi~ki stabi-
lizovane strukture, sopstvene kao i drugih naroda. Sam izvor nasilja na~i-
nio je od slugu gospodare ne dav{i im gospodarski prerogativ: mogu}nost
stvaranja ne~eg novog. Monopolisti~ka koncentracija i u`asna akumulaci-
ja nasilja kod ku}e u~inile su sluge aktivnim posrednicima u razaranju,
dok totalitarna ekspanzija kona~no nije postala sila koja razara naciju i na-
rod.
Vlast je postala su{tina politi~ke akcije i centar politi~ke misli ~im se
odvojila od dr`avne zajednice kojoj je trebalo da slu`i. Za to je, istina, za-
slu`an prevashodno ekonomski faktor. Ali uvo|enje vlasti kao jedinog
sadr`aja politike i ekspanzija kao njen jedini cilj te{ko da bi mogli da nai-
|u na tako op{te odobravanje, niti bi razaranje nacionalne dr`ave moglo
da nai|e na toliko slab otpor da nije tako savr{eno odgovorilo na skrivene
`elje i tajna uverenja ekonomski i dru{tveno nadmo}nih klasa. Imperijali-
zam je politi~ki emancipovao bur`oaziju koju su njena nezainteresovanost
za dr`avne poslove, ali i nacionalna dr`ava tako dugo isklju~ivali iz vlasti.
Imperijalizam se pre mora smatrati prvim stepenom u politi~koj vlasti
bur`oazije nego poslednjim stepenom kapitalizma. Dobro je poznato da su
aspiracije imu}ne klase na vlast bile male i da je ona bila sasvim zadovolj-
na svakim tipom dr`ave kojoj se mo`e poveriti za{tita prava poseda. Za
nju je, zaista, dr`ava uvek bila samo dobro organizovana policijska snaga.
^udna posledica ove la`ne skromnosti, me|utim, bila je izolovanje cele
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 143

gra|anske klase od dr`avne politike; njeni pripadnici su su{tinski bili pri-


vatne li~nosti pre nego subjekti u monarhiji ili gra|ani u republici. Ta pri-
vatnost i prvenstveno bavljenje zara|ivanjem novca razvili su niz ob-
razaca pona{anja vidljivih u onim izrekama koje izviru iz iskustava u~es-
nika dru{tvene utakmice – “nema ve}eg uspeha od uspeha”, “sila zakon
menja”, “interes je uvek u pravu”.
Kada je, u eri imperijalizma, biznismen postao politi~ar i bio progla{en
za dr`avnika, dok su dr`avnici uzimani ozbiljno samo ako su govorili jezi-
kom uspe{nih biznismena i “razmi{ljali u kontinentima”, ovi privatni prin-
cipi i sredstva postepeno su se transformisali u pravila i principe vo|enja
javnih poslova. Zna~ajna je ~injenica u tom procesu prevrednovanja starih
vrednosti, koji je po~eo tokom pro{log veka i jo{ uvek traje, {to je on za-
po~et primenom bur`oaskih uverenja na inostrane poslove i tek je polako
pro{irivan na unutra{nju politiku. Zato te nacije gotovo da nisu ni bile sve-
sne da se bezobzirnost, koja je prevladala u `ivotu kod ku}e i naspram ko-
je je dr`avna zajednica uvek morala da odredi sebe i svoje gra|ane poje-
dina~no, spremala da se uzdigne do nivoa javno priznatog politi~kog prin-
cipa.

Zna~ajno je da se moderni vlastodr{ci potpuno sla`u sa filozofijom


jedinog velikog mislioca koji se ikad usudio da javno dobro izvodi iz pri-
vatnog interesa i koji je radi privatnog dobra zamislio i u glavnim crtama
prikazao Komonvelt ~ija bi osnova i glavni cilj bila akumulacija vlasti.
Hobs je svakako jedini veliki filozof na koga bur`oazija s pravom i ek-
skluzivno mo`e da pola`e pravo, iako njegove principe bur`oazija dugo
nije priznavala. Hobsov Levijatan izlo`io je jedinu politi~ku teoriju prema
kojoj dr`ava nije zasnovana na nekoj vrsti konstitutivnog zakona – bilo
bo`anskog zakona, zakona prirode, ili zakona dru{tvenog ugovora – koji
odre|uje {ta je ispravno a {ta je pogre{no u interesima pojedinaca uz po-
{tovanje javnih poslova, ve} je zasnovana na samim li~nim interesima,
tako da je “privatni interes isto {to i javni”.36
Te{ko da postoji ijedna bur`oaska moralna norma koja nije bila anticipi-
rana nenadma{nom veli~anstveno{}u Hobsove logike. On daje skoro pot-
punu sliku ne ^oveka, ve} bur`oaskog ~oveka, analizu koja za tri stotine
godina nije ni zastarela niti nadma{ena. “Razum ... je samo Prora~unava-
nje”, “slobodni Subjekt, slobodna Volja... (su) re~i ... bez zna~enja; tako
re}i apsurd”. Bi}e bez razuma, bez sposobnosti da do|e do istine i bez slo-

36 Dosta je zna~ajno to što se ova identifikacija poklapa sa totalitarnom pretenzijom da se


ukinu protivure~nosti izme|u li~nog i zajedni~kog interesa (vidi poglavlje XII). Me|utim, ne
treba prevideti ~injenicu da je Hobs više od svega `eleo da zaštiti privatne interese, tvrde}i da
su to, ako se pravilno razumeju, i interesi dr`avne politike, dok su, naprotiv, totalitarni re`imi
proklamovali nepostojanje privatnosti.
144 IMPERIJALIZAM

bodne volje – bez sposobnosti za odgovornost – ~ovek je su{tinski funkci-


ja dru{tva i zbog toga se prosu|uje prema svojoj “va`nosti ili vrednosti...
svojoj ceni; to jest prema onome koliko bi bilo dato za kori{}enje njegove
mo}i”. Cenu stalno odre|uje i revalorizuje dru{tvo, “koliko cene drugi”,
zavisno od zakona ponude i potra`nje.
Vlast je, prema Hobsu, akumulirana kontrola koja dozvoljava pojedincu
da odredi cene i da reguli{e ponudu i potra`nju na takav na~in da mu one
idu u korist. Pojedinac }e sasvim izolovano razmatrati svoju korist, s ta~ke
gledi{ta apsolutne manjine, takore}i; on }e tada shvatiti da mo`e da sledi i
da zadovoljava svoj interes jedino uz pomo} neke vrste ve}ine. Stoga, ako
~ovek nije vo|en ni~im drugim do li~nim interesima, `elja za vla{}u mora
biti njegova osnovna strast. Ona reguli{e odnose izme|u pojedinca i dru-
{tva, a iz nje proizlaze i sve druge ambicije za bogatstvo, znanje i ~ast.
Hobs isti~e da su u borbi za vlast, kao i po svojoj uro|enoj sposobnosti
za vlast, svi ljudi jednaki, jer se jednakost ljudi zasniva na ~injenici da sva-
ko po prirodi ima dovoljno vlasti da ubije drugog. Slabost se mo`e kompen-
zovati lukavo{}u. Jednakost ljudi kao potencijalnih ubica sve njih vodi u
isto stanje nesigurnosti, iz koga se ra|a potreba za dr`avom. Raison d’être
je potreba za malo sigurnosti pojedinca koji se ose}a ugro`en svojim bli-
`njima.
Glavna odlika Hobsove slike ~oveka uop{te nije realisti~ki pesimizam
zbog kojeg je on slavljen u poslednje vreme. Jer kad bi bilo ta~no da je ~o-
vek bi}e kakvim ga Hobs prikazuje, on ne bi uop{te bio u stanju da osnuje
bilo kakvu dr`avnu zajednicu. Hobs, zaista, ne uspeva i ~ak ne `eli da ovo
bi}e definitivno uklju~i u politi~ku zajednicu. Hobsov ~ovek ne duguje lo-
jalnost svojoj zemlji ako ona do`ivi poraz, i opravdana je svaka izdaja ako
se desi da ga zarobe. Oni koji `ive izvan Dr`ave (na primer robovi) ne-
maju nikakvih daljih obaveza prema svojim bli`njima, ve} im je do-
zvoljeno da ubijaju koliko god ho}e; dok, naprotiv, “nijedan ~ovek nema
slobode da se odupre Ma~u Dr`ave u odbranu drugog ~oveka, krivog ili
nevinog”, {to zna~i da nema ni bli`njih niti odgovornosti ~oveka prema
~oveku. Na okupu ih dr`i obi~an interes koji mo`e biti “neki smr}u ka-
`njiv zlo~in za koji je svako od njih o~ekivao pogubljenje”; u tom slu~aju
ljudi imaju pravo “da se odupru Ma~u Dr`ave”, da se “udru`e, poma`u i
brane jedan drugoga... jer brane samo svoje `ivote”.
Tako je pripadnost zajednici bilo kog oblika za Hobsa privremena i og-
rani~ena i su{tinski ne menja usamljeni~ki i privatni karakter li~nosti (ko-
ja “ne nalazi zadovoljstvo ve} naprotiv dosta bola kada je u dru{tvu gde
nema vlasti kojom }e se svi dr`ati u strahu”), i ne stvara stalne spone me|u
bli`njima. Izgleda kao da Hobsova slika ~oveka osuje}uje njegovu nameru
da stvori osnovu za Dr`avu, a za uzvrat daje ~vrst obrazac pona{anja ko-
jim se svaka istinska zajednica mo`e lako razoriti. Posledica toga je inhe-
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 145

rentna i dopu{tena nestabilnost Hobsove Dr`ave, koja po samoj koncepci-


ji uklju~uje njen raspad (“kada u ratu /spolja{njem ili unutra{njem/ nepri-
jatelji zadobiju kona~nu pobedu... tada se Dr`ava raspada i svaki ~ovek je
slobodan da sebe {titi”), a ta nestabilnost je utoliko napadnija {to je
Hobsov primarni i ~esto ponavljani cilj bio da osigura maksimum sigurno-
sti i stabilnosti.
Bila bi velika nepravda prema Hobsu i njegovom dignitetu filozofa da
ovu sliku ~oveka smatramo poku{ajem psiholo{kog realizma ili filozofske
istine. ^injenica je da Hobsa ni{ta od toga ne interesuje, ve} se on bavi is-
klju~ivo politi~kom strukturom i opisuje crte ~oveka prema potrebama Le-
vijatana. Radi argumentacije i uverljivosti on svoj politi~ki nacrt po~inje
od realisti~kog uvida u ~oveka, bi}e koje pri`eljkuje “jednu vlast za dru-
gom” i iz tog stava nastavlja ka planu dr`avne zajednice koja bi najbolje
pogodovala toj `ivotinji `ednoj vlasti. Stvarni proces, to jest jedini proces
u kojem njegov koncept ~oveka ima smisla i ide izvan o~igledne banalno-
sti pretpostaljenog ljudskog zla, upravo je suprotan.
Ova nova dr`avna zajednica je bila zami{ljena u korist novog bur`oas-
kog dru{tva kakvo se pojavilo u sedamnaestom veku i ova skica ~oveka je
skica za novi tip ^oveka koji bi njemu pristajao. Dr`ava se bazira na legi-
timnosti vlasti a ne prava. Ona sti~e monopol na ubijanje i zauzvrat daje
uslovnu garanciju da ne}e{ biti ubijen. Sigurnost je zajem~ena zakonom
koji je direktna emanacija monopola dr`avne vlasti (a nije ga uspostavio
~ovek prema ljudskim standardima onoga {ta je dobro a {ta pogre{no). I
kako u o~ima pojedinca koji `ivi pod njim taj zakon proisti~e direktno iz
apsolutne vlasti, on predstavlja apsolutnu potrebu. Prema zakonu te dr-
`ave – to jest akumuliranoj mo}i dru{tva koju je monopolisala dr`ava – ne
postavlja se pitanje o tome {ta je ispravno a {ta pogre{no, ve} postoji samo
apsolutna poslu{nost, slepi konformizam bur`oaskog dru{tva.
Li{en politi~kih prava, pojedinac koji sav javni i zvani~ni `ivot do`ivlja-
va kao neminovnosti, sti~e nov i poja~an interes za svoj li~ni `ivot i li~nu
sudbinu. Isklju~en iz upravljanja dr`avnim poslovima koji obuhvataju sve
gra|ane, pojedinac gubi svoje punopravno mesto u dru{tvu i prirodnu
vezu sa sunarodnicima. On sad mo`e da sudi o svom privatnom `ivotu sa-
mo porede}i ga sa `ivotima drugih, a njegovi odnosi sa bli`njima popri-
maju oblik takmi~enja. ^im dr`ava reguli{e javne poslove pod izgovorom
neminovnosti, dru{tvene i javne karijere takmaca dolaze pod udar slu~aj-
nosti. U dru{tu pojedinaca po prirodi jednako ovla{}enih za mo}, koje
dr`ava podjednako {titi jedne od drugih, samo slu~aj mo`e da odlu~i ko }e
uspeti.37
37 Princip slu~aja kao krajnjeg arbitra nad celim `ivotom je dostigao svoj puni razvoj u de-
vetnaestom veku. S tim je došao novi `anr knji`evnosti, roman, i opadanje drame. Jer je drama
postala besmislena u svetu bez akcije, dok je roman mogao da se primereno bavi sudbinama
146 IMPERIJALIZAM

Prema bur`oaskim normama, oni koji uop{te nemaju sre}e i potpuno su


neuspe{ni automatski se isklju~uju iz takmi~enja koje je `ivot dru{tva.
Sre}a se identifikuje sa ~a{}u, a nesre}a sa sramotom. Prenose}i svoja po-
liti~ka prava na dr`avu, pojedinac na nju prenosi i dru{tvene odgovornos-
ti: on tra`i da ga dr`ava oslobodi tereta brige za siroma{ne isto kao {to
tra`i za{titu od kriminalaca. Razlika izme|u siroma{tva i kriminala nesta-
je – oba stoje izvan dru{tva. Neuspe{nima su otete vrline koje im je ostavi-
la klasi~na civilizacija; nesre}ni ne mogu vi{e da tra`e hri{}ansku milost.
Hobs osloba|a one koji su isklju~eni iz dru{tva – neuspe{ne, nesre}ne,
kriminalce – od svake obaveze prema dru{tvu i dr`avi ako dr`ava ne vodi
brigu o njima. Oni mogu da daju maha svojoj `elji za vla{}u i ka`e im se
da iskoriste prednost svoje elementarne sposobnosti da ubijaju, ne bi li ta-
ko povratili onu prirodnu jednakost koju dru{tvo prikriva jedino iz li~ne
koristi. Hobs predvi|a i opravdava organizovanje dru{tvenih izop{tenika u
bande ubica kao logi~an ishod bur`oaske filozofije morala.
Po{to je vlast su{tinski samo krajnje sredstvo, zajednica zasnovana is-
klju~ivo na vlasti mora se raspasti u spokojstvu rada i stabilnosti; njena
potpuna bezbednost otkriva da je ona sagra|ena na pesku. Samo sticanjem
vi{e vlasti ona mo`e da garantuje status quo; samo neprestanim {irenjem
vlasti i samo procesom akumulacije vlasti ona mo`e ostati stabilna. Hob-
sova Dr`ava je kolebljiva struktura i stalno se mora snabdevati novim pot-
porama spolja; ina~e }e preko no}i kolabirati u besciljni, besmisleni haos
privatnih interesa iz kojih je potekla. Hobs u teoriji prirodne dr`ave ote-
lovljuje potrebu za akumulacijom vlasti, “situaciju neprestanog rata” svih
protiv svih u kojem pojedina~ne dr`ave ostaju neprijatelji kao {to su bili
njihovi pojedina~ni podanici pre nego {to su se podredili autoritetu Dr`a-
ve.38 Ta uvek prisutna mogu}nost rata garantuje Dr`avi izgled trajnosti jer
joj omogu}ava da pove}a svoju vlast na ra~un drugih dr`ava.
Bilo bi pogre{no povr{nom procenom prihvatiti o~iglednu nedoslednost
ljudskih bi}a koja su bila ili `rtve neminovnosti ili miljenici sre}e. Balzak je pokazao sve
mogu}nosti ovog novog `anra i ~ak je ljudske strasti predstavio kao ljudsku sudbinu, u kojoj
nema ni vrline ni poroka, ni razuma ni slobodne volje. Samo je roman u svojoj punoj zrelosti,
interpretiraju}i i reinterpretiraju}i celu skalu ljudske gra|e, mogao da propoveda novo je-
van|elje zaslepljenosti sopstvenom sudbinom koje je odigralo tako veliku ulogu me|u in-
telektualcima devetnaestog veka. Pomo}u takve zaslepljenosti umetnik i intelektualac su
pokušali da povuku granicu izme|u sebe i filistara, da se zaštite od nehumanosti dobre ili zle
sre}e, i razvili su sav talenat modernog senzibiliteta – za patnju, za razumevanje, za igranje
propisane uloge – koja je tako o~ajni~ki potrebna ljudskom dostojanstvu, koja tra`i od ~ove-
ka da bude makar dobrovoljna `rtva ako ništa drugo.
38 Trenutno popularna liberalna ideja Svetske vlade zasnovana je, kao sve liberalne ideje
politi~ke vlasti, na istom konceptu pojedinaca podre|enih centralnoj vlasti koja “ih sve dr`i u
strahu”, osim što sada nacije zauzimaju mesto pojedinaca. Svetska vlada treba da nadja~a i
eliminiše autenti~nu nacionalnu politiku, to jest, razli~iti narodi treba da idu skupa punom
parom.
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 147

izme|u Hobsovog zahteva za sigurno{}u i uro|ene nestabilnosti njegove


Dr`ave. I ovde on poku{ava da ubedi, da se pozove na izvesne temeljne in-
stinkte sigurnosti za koje dobro zna da u idejama Levijatana mogu da pre-
`ive samo u obliku apsolutne podre|enosti vlasti koja “sve njih pla{i”, to
jest u svepro`imaju}em, sveobuhvatnom strahu – koji ba{ nije osnovno
ose}anje bezbednog ~oveka. Hobs je zapravo po{ao od jedinstvenog uvida
u politi~ke potrebe novog bur`oaskog dru{tva u usponu, ~ija je temeljna
vera u beskrajni proces akumulacije vlasni{tva skoro eliminisala svaku
li~nu sigurnost. Hobs je izveo neophodne zaklju~ke iz dru{tvenih i eko-
nomskih obrazaca pona{anja kada je predlo`io svoje revolucionarne pro-
mene u politi~kom ustrojstvu. On je izlo`io plan jedine nove dr`avne za-
jednice koja bi mogla da odgovori novim potrebama i interesima nove
klase. Prikazao je zapravo kakav ~ovek treba da postane i kako treba da se
pona{a ako `eli da odgovara bur`oaskom dru{tvu koje nastaje.
Hobsovo insistiranje na vlasti kao motoru svih stvari ljudskih i bo`an-
skih (~ak i bo`ija vladavina nad ljudima “ne poti~e od toga {to ih je bog
stvorio... ve} iz Vlasti kojoj se ljudi ne mogu odupreti”) proisti~e iz teorij-
ski nepobitne pretpostavke da beskrajna akumulacija poseda mora da se
bazira na beskrajnoj akumulaciji vlasti. Filozofski korelativ unutra{njoj
nestabilnosti zajednice zasnovane na vlasti je slika beskrajnog procesa is-
torije koja, da bi bila konzistentna sa neprestanim ja~anjem vlasti, neumo-
ljivo sti`e pojedince, narode i kona~no celo ~ove~anstvo. Neograni~enom
procesu akumulacije kapitala potrebna je politi~ka struktura tako “jedne
neograni~ene vlasti” da bi mogla da za{titi sve ve}i posed postaju}i ne-
prestano sve vlasnija. Zahvaljuju}i su{tinskom dinamizmu nove dru{tvene
klase, savr{eno je ta~no da “on ne mo`e da osigura vlast i sredstva da do-
bro `ivi, koje ima trenutno, a da stalno ne sti~e jo{ vi{e”. ^vrstinu ovog za-
klju~ka ni na koji na~in ne menja zna~ajna ~injenica da za nekih tri stotine
godina nije bilo ni vladara koji bi “pretvorio ovu Istinitost Spekulacije u
Korisnost Prakse”, niti je bur`oazija bila politi~ki svesna i ekonomski do-
voljno zrela da otvoreno prihvati Hobsovu filozofiju vlasti.

Taj proces neprekidne akumulacije vlasti, neophodne za za{titu


neprestane akumulacije kapitala, odredio je “progresivnu” ideologiju
kasnog devetnaestog veka i nagovestio uspon imperijalizma. Progres je
postao neodoljiv ne zbog naivne iluzije o beskrajnom rastu poseda, ve}
zbog shvatanja da je akumulacija vlasti jedina garancija stabilnosti tako-
zvanih zakona ekonomije. Prema osamnaestovekovnom shvatanju progre-
sa, na primer u Francuskoj pre revolucije, kritika pro{losti trebalo je da
bude sredstvo gospodarenja sada{njo{}u i kontrole budu}nosti; progres je
kulminirao u emancipaciji ~oveka. Me|utim, to shvatanje imalo je malo
veze sa beskrajnim progresom bur`oaskog dru{tva, koje ne samo {to nije
148 IMPERIJALIZAM

`elelo slobodu i autonomiju ~oveka, ve} je bilo spremno da sve i svakoga


`rtvuje navodno nadljudskim zakonima istorije. “Ono {to mi zovemo pro-
gres to je vetar [koji] [an|ela istorije] nezadr`ivo nosi u budu}nost kojoj
on okre}e le|a dok se gomila ru{evina pred njim di`e do neba”.39 Jedino
se u Marksovom snu besklasnog dru{tva koje je, po D`ojsovim re~ima,
trebalo da probudi ~ove~anstvo iz no}ne more istorije, javlja poslednji,
iako utopijski trag predstava osamnaestog veka.
Imperijalisti~ki nastrojen biznismen koga zvezde ljute jer ne mo`e da ih
anektira, shvatio je da }e vlast organizovana same sebe radi proizvesti jo{
vi{e vlasti. Kada je akumulacija kapitala dostigla svoje prirodne, nacio-
nalne limite, bur`oazija je razumela da }e samo sa ideologijom “ekspanzi-
ja je sve” i samo sa odgovaraju}im procesom akumulacije vlasti stari mo-
tor mo}i ponovo da se stavi u pogon. U istom trentuku, me|utim, kada je
izgledalo da je pravi princip neprestanog kretanja otkriven, specifi~no op-
timisti~ko raspolo`enje ideologije progresa je bilo uzdrmano. Ne samo da
su neki po~eli da sumnjaju u neodoljivost samog procesa, ve} je mnogo
ljudi po~elo da vidi ono {to je pla{ilo Sesila Roudza: da su condicio huma-
na i ograni~enja zemaljske kugle ozbiljne prepreke procesu koji nije mo-
gao da se zaustavi i da se stabilizuje, pa je zato jedino mogao da prouzro-
kuje niz katastrofa kad je dostigao te granice.
U imperijalisti~koj epohi je filozofija vlasti postala filozofija elite koja
je brzo otkrila i bila sasvim spremna da prizna da se `e| za vla{}u mo`e
ugasiti jedino destrukcijom. To je bio su{tinski razlog njihovog nihilizma
(naro~ito uo~ljivog u Francuskoj na prelazu vekova, a u Nema~koj dvade-
setih godina) koji je zamenio praznoverje progresa podjednako vulgarnim
praznoverjem propasti i propovedao automatsko uni{tenje sa istim entuzi-
jazmom sa kojim su fanatici automatskog progresa propovedali neodolji-
vost ekonomskih zakona. Hobsu, velikom idolopokloniku Uspeha, trebalo
je tri veka da uspe: delom zato {to je Francuska revolucija, sa svojim kon-
ceptom ~oveka kao tvorca zakona i citoyena, skoro uspela da spre~i bur`o-
aziju da potpuno razvije svoje shvatanje istorije kao neminovnog procesa
– ali delom i zbog revolucionarnih implikacija Dr`ave, njenog neustra{i-
vog prekida sa zapadnom tradicijom, na {ta je Hobs tako|e ukazao.
Opasna smetnja su svaki ~ovek i svaka misao koji ne slu`e i ne zadovo-
ljavaju krajnji cilj ma{ine ~ija je jedina svrha stvaranje i akumulacija vla-
sti. Hobs je sudio da su knjige “starih Grka i Rimljana” isto tako “{kodlji-
ve” kao i u~enje hri{}ana “Summum bonum... kako se govori u knjigama

39 Walter Benjamin, “Über den Begriff Geschicte”, Institut für Sozialforschung, New
York, 1942, mimeographed. – Sami imperijalisti su bili sasvim svesni implikacija svoga kon-
cepta progresa. Veoma reprezentativan autor iz dr`avne slu`be u Indiji koji je pisao pod
pseudonimom A. Carthill rekao je: “^ovek mora uvek da sa`aljeva one li~nosti koje su lupi-
la trijumfalna kola progresa” (op. cit., p. 209).
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 149

starih filozofa morala” ili doktrina da “{to god ~ovek u~ini protiv svoje sa-
vesti, greh je”, a da su “zakoni pravila o pravednom i nepravednom”. Hob-
sovo duboko nepoverenje prema celoj zapadnoj tradiciji politi~ke misli
ne}e nas iznenaditi ako se setimo da on nije `eleo ni vi{e ni manje nego
opravdanje Tiranije koja, iako se dogodila mnogo puta u zapadnoj istoriji,
nije nikada po~astvovana filozofskim utemeljenjem. Na to {to se Levijatan
zapravo uspinje do trajne vladavine, Hobs ponosno dodaje: “Ime Tiranija
nije ozna~avalo ni vi{e ni manje nego ime Vrhovne vlasti...; ja mislim da
je tolerisanje tobo`nje mr`nje prema Tiraniji zapravo tolerisanje mr`nje
prema Dr`avi uop{te...”
Po{to je Hobs bio filozof, on je ve} u usponu bur`oazije mogao da otkri-
je sve one antitradicionalne kvalitete nove klase kojima treba vi{e od trista
godina da se potpuno razviju. Njegov Levijatan se nije bavio dokonim
spekulacijama o novim politi~kim principima ili starim tra`enjem izgovo-
ra kad se upravlja ljudskom zajednicom; to je bilo ta~no “prora~unavanje
posledica” koje slede iz uspona nove klase u dru{tvu ~ije je postojanje
su{tinski povezano sa posedom kao dinami~kim sredstvom koje proizvodi
nov posed. Takozvana akumulacija kapitala, koja je rodila bur`oaziju,
promenila je samu koncepciju poseda i bogatstva: njih vi{e nisu smatrali
rezultatima akumulacije i sticanja ve} izvorima; bogatstvo je postalo bes-
krajni proces boga}enja. Klasifikacija bur`oazije kao imu}ne klase samo
je naizgled ta~na, jer je karakteristika ove klase da njoj mo`e pripadati
svako ko `ivot shvata kao proces neprestanog boga}enja i ko novac smatra
ne~im nepovredivim, ne~im {to ni pod kojim uslovima ne mo`e biti puka
potro{na roba.
Posed po sebi, me|utim, stvar za kori{}enje i potro{nju, stalno se uma-
njuje. Najradikalniji i jedino siguran oblik posedovanja je destrukcija, jer
samo ono {to smo razorili sigurno je i zauvek na{e. Vlasnici poseda koji ne
tro{e ve} se trude da uve}aju svoje imanje neprestano nailaze na jedno vr-
lo neprijatno ograni~enje, nesre}nu ~injenicu da ~ovek mora da umre.
Smrt je pravi razlog {to posed i sticanje nikad ne mogu postati pravi poli-
ti~ki princip. Dru{tveni sistem su{tinski zasnovan na posedu mo`e da ide
samo ka kona~noj destrukciji sveg poseda. Ume{nost privatnog `ivota je
tako ozbiljan izazov posedu kao temelju dru{tva kao {to su ograni~enja ze-
maljske kugle izazov ekspanziji kao temelju dr`ave. Prevazilaze}i ogra-
ni~enja ljudskog `ivota u planiranju automatski kontinuiranog rasta bogat-
stva izvan svih li~nih potreba i mogu}nosti potro{nje, li~ni posed je postao
javna stvar i izveden je iz sfere pukog privatnog `ivota. Privatni interesi
koji su po samoj svojoj prirodi privremeni, ograni~eni ~ovekovim prirod-
nim `ivotnim vekom, mogu sada da umaknu u sferu javnih poslova i da od
njih pozajme to beskrajno vreme koja je potrebno za neprekidnu akumu-
laciju. Izgleda da se time stvara dru{tvo veoma sli~no dru{tvu mrava i
150 IMPERIJALIZAM

p~ela gde se “zajedni~ko dobro ne razlikuje od privatnog; i gde oni koji po


prirodi naginju privatnom, sti~u u zajedni~ku korist”.
Po{to, me|utim, ljudi nisu ni mravi niti p~ele, cela stvar je iluzija. Javni
`ivot preuzima varljiv izgled zbira privatnih interesa kao da ti interesi
samim okupljanjem mogu da stvore nov kvalitet. Svi takozvani liberalni
koncepti politike (to jest, sva takozvana preimperijalisti~ka politi~ka shva-
tanja svojstvena bur`oaziji) – kao neograni~ena konkurencija regulisana
tajnom ravnote`om koja nastaje tajanstveno iz ukupnog zbira konkurent-
skih aktivnosti, “prosve}eni li~ni interes” kao po`eljna politi~ka vrlina,
neograni~eni progres svojstven pukom nizanju doga|aja – imaju jedno za-
jedni~ko: oni jednostavno zbrajaju privatne `ivote i li~ne obrasce pona{a-
nja i njihov zbir predstavljaju kao zakone istorije ili ekonomije ili politike.
Liberalne zamisli, me|utim, sve dok izra`avaju instinktivno nepoverenje
bur`oazije i njeno uro|eno neprijateljstvo prema javnim poslovima, samo
su privremeni kompromis izme|u starih normi zapadne kulture i vere nove
klase u vlasni{tvo kao dinami~an, samopokreta~ki princip. Stari standardi
uzmi~u u tolikoj meri da automatski porast bogatstva zapravo zamenjuje
politi~ku akciju.
Hobs je bio pravi filozof bur`oazije, iako ga ova nikad nije sasvim priz-
nala zato {to je Hobs shvatio da sticanje bogatstva zami{ljeno kao nepre-
stani proces mora pre ili kasnije da provali sva postoje}a teritorijalna og-
rani~enja. On je predvideo da dru{tvo koje je po{lo putem neprestanog sti-
canja mora da izgradi dinami~nu politi~ku organizaciju sposobnu da odgo-
vara neprekidnom procesu proizvo|enja vlasti. On je, ~ak, samom snagom
imaginacije, uspeo da ocrta glavne psiholo{ke osobine novog tipa ljudi ko-
ji bi odgovarali takvom dru{tvu i njegovoj tiranskoj dr`avi. On je pred-
video da je neophodno da novi ljudski tip ose}a idolopoklonstvo prema
samoj vlasti, da bude polaskan kada ga nazovu `ivotinjom `ednom vlasti,
iako }e ga dru{tvo zapravo naterati da preda sve svoje prirodne sile, svoje
vrline i poroke i pretvoriti ga u jadnog, slaba{nog ~ove~uljka koji ~ak ne-
ma ni prava da se usprotivi tiraniji i koji se, daleko od te`nje za vla{}u,
podre|uje svakoj postoje}oj vladavini i ne reaguje ~ak ni kad njegov naj-
bolji prijatelj pada kao nevina `rtva nerazumljivog raison d’état.
Jer Dr`ava zasnovana na akumuliranoj i monopolizovanoj vlasti svih
pojedina~nih ~lanova, neminovno svaku li~nost ostavlja bez vlasti, li{enu
svojih li~nih i ljudskih sposobnosti. Ostavlja ga degradiranog u to~ki} u
ma{ini koja akumulira vlast, slobodnog da se ute{i uzvi{enim mislima o
kona~noj sudbini ove ma{ine koja je sama konstruisana na takav na~in da
mo`e da pro`dere zemaljsku kuglu slede}i jednostavno sopstveni unutra{-
nji zakon.
Krajnja, destruktivna svrha te Dr`ave je makar nazna~ena u filozofskoj
interpretaciji ljudske jednakosti kao “jednake sposobnosti” za ubijanje.
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 151

@ivljenje sa svim drugim nacijama “u stanju neprestanog rata i u grani~-


nom ratnom podru~ju, sa vojskom na granicama i topovima postavljenim
protiv svih suseda “, ne zna za drugi zakon pona{anja od “pona{anja naj-
vi{e u (svoju) korist” i postepeno bi pro`drlo slabije strukture dok ne do|e
do poslednjeg rata “koji }e svakom ~oveku doneti Pobedu ili Smrt”.
“Pobedom ili Smr}u” Levijatan mo`e zaista da prevazi|e sva politi~ka
ograni~enja koja donosi postojanje drugih naroda i mo`e da obavije celu
zemlju svojom tiranijom. Ali kada je do{ao poslednji rat i kada je svaki
~ovek dobio ono {to mu pripada, nikakav kona~ni mir nije uspostavljen na
Zemlji: ma{ini za akumuliranje vlasti, bez koje kontinentalna ekspanzija
ne bi bila postignuta, potrebno je da guta sve vi{e materijala u svom
neprekidnom radu. Ako poslednja pobedni~ka Dr`ava ne mo`e da ide da-
lje da “anektira planete”, ona mo`e samo da nastavi da sebe razara kako bi
iznova po~ela neprestani proces proizvodnje vlasti.

III: Savez izme|u gomile i kapitala

IMPERIJALIZAM JE stupio na politi~ku scenu grabe`om oko Afrike osam-


desetih, unapredili su ga biznismeni, o{tro su mu se suprotstavile tada{nje
vlade, a pozdravila ga je iznena|uju}e {iroka grupa obrazovanih ljudi.40
Njima je on izgledao kao bogomdano izle~enje od svih zala, lako re{enje
za sve sukobe. Istina je da imperijalizam u izvesnom smislu nije izneverio
te nade. On je produ`io `ivot politi~kim i dru{tvenim strukturama kojima
su sasvim o~igledno pretile nove dru{tvene i politi~ke snage i koje bi, u
drugim uslovima, bez uticaja imperijalisti~kog razvoja, nestale i bez dva
svetska rata.
Kako stvari stoje, imperijalizam je kao rukom odneo sve nevolje i proiz-
veo ono varljivo ose}anje sigurnosti, tako ra{ireno u predratnoj Evropi ko-
je je zavelo sve osim najosetljivijih duhova. Pegi u Francuskoj a ^esterton
u Engleskoj instinktivno su znali da `ive u svetu praznog privida i da je
njegova stabilnost najve}i od svih privida. Dok sve nije po~elo da pro-
pada, stabilnost o~igledno staromodnih politi~kih struktura je bila ~injeni-
ca, i izgledalo je da njihova tvrdoglava, nehajna dugove~nost opovrgava
one koji su ose}ali da im se trese tlo pod nogama. Re{enje zagonetke bio

40 “Dr`avne slu`be nude naj~istiju i najprirodniju podršku agresivnoj spoljnoj politici,


ekspanzija imperije se mo}no javlja aristokratiji i ljudima od profesije nude}i nova i sve ve}a
polja za ~asno i unosno zaposlenje njihovih sinova” (J. A. Hobson, “Capitalism and Imperia-
lism in South Africa”, op. cit. ) “Pre svih su... patriotski profesori i publicisti, bez obzira na
politi~ke sklonosti i li~ni ekonomski interes”, podr`avali “{irenje imperijalisti~kih trustova
sedamdesetih i ranih osamdesetih “ (Hayes, op. cit., p. 220).
152 IMPERIJALIZAM

je imperijalizam. Odgovor na sudbinsko pitanje za{to se izvan pravila ev-


ropskih dr`ava o me|usobnom po{tovanju dozvolilo da se ovo zlo {iri dok
ne razori sve, dobro kao i lo{e, jeste da su sve vlade vrlo dobro znale da se
njihove zemlje potajno dezintegri{u, da se dr`avna zajednica razara iznu-
tra i da se `ivi od pozajmljenog vremena.
Dosta nevino, ekspanzija se prvo pojavila kao odu{ak za prekomernu
proizvodnju kapitala i ponudila je lek, izvoz kapitala.41 Stra{an porast bo-
gatstva stvoren kapitalisti~kom proizvodnjom u dru{tvenom sistemu bazi-
ranom na lo{oj raspodeli rezultirao je prevelikim u{te|evinama – to jest,
akumulacijom kapitala koji je bio osu|en da tavori u okviru postoje}eg
nacionalnog kapaciteta proizvodnje i potro{nje. Ovaj novac je zapravo bio
suvi{an, nikome potreban iako ga je posedovala sve ve}a klasa nekih ljudi.
Krize i depresije tokom decenija koje su prethodile eri imperijalizma42
nametnule su kapitalistima misao da ceo njihov ekonomski sistem proi-
zvodnje, zasnovan na ponudi i potra`nji, od sada mora da dolazi “izvan
kapitalisti~kog dru{tva”.43 Takav zahtev ponude i potra`nje proizlazio je iz
nacije dok god kapitalisti~ki sistem nije imao kontrolu nad svojom klasom
zajedno sa svojim celokupnim proizvodnim kapacitetom. Kada je kapita-
lizam pro`eo celokupnu ekonomsku strukturu i kada su svi dru{tveni slo-
jevi u{li u orbitu njegovog sistema proizvodnje i potro{nje, kapitalisti su
morali jasno da odlu~e, da li }e gledati kako ceo sistem do`ivljava kolaps
ili }e na}i nova tr`i{ta, to jest, probiti u nove zemlje koje jo{ nisu bile
podvrgnute kapitalizmu i zato mogu da obezbede novu, nekapitalisti~ku
ponudu i potra`nju.
Odlu~uju}a ta~ka u vezi sa depresijama {ezdesetih i sedamdesetih, koje
su inicirale eru imperijalizma, bilo je to {to su one naterale bur`oaziju da
shvati da pragreh obi~ne plja~ke, koji je nekoliko vekova ranije omogu}io
“prvobitnu akumulaciju kapitala” (Marks) i otpo~eo svaku dalju akumu-
laciju, mora kona~no da se ponovi kako motor akumulacije ne bi iznenada

41 O tome i onome što sledi vidi J. A. Hobson, Imperialism, koji je još 1905. dao iz-
vanrednu analizu vode}ih ekonomskih snaga i motiva kao i nekih politi~kih implikacija im-
perijalizma. Kada je 1938. njegova rana studija bila ponovo objavljena, Hobson je u uvodu
neizmenjenog teksta s pravom mogao da tvrdi da je njegova knjiga bila dokaz “da su glavne
opasnosti i potresi ... današnjice... bili latentni i vidljivi u svetu pre jedne generacije...”
42 O~igledan kontrast izme|u oštre krize šezdesetih godina u Engleskoj i sedamdesetih na
Kontinentu s jedne i imperijalizma s druge strane spominje Hayes, op. cit., samo u fusnoti
(na str. 219), i Schuyler, op. cit., koji veruje da je “o`ivljavanje interesovanja za emigraciju
bilo va`an ~inilac u po~ecima imperijalnog pokreta” i da je to interesovanje bilo izazvano
“ozbiljnom depresijom u britanskoj trgovini i industriji” pred kraj šezdesetih (str. 280).
Schuyler tako|e donekle opisuje “antiimperijalisti~ko raspolo`enje sredinom viktorijanske
ere”. Na nesre}u, Schuyler ne pravi razliku izme|u Komonvelta i prave imperije, iako je pre-
tresanje materijala o preimperijalisti~koj eri lako mogla da sugeriše takvu definiciju.
43 Rosa Luxemburg, Die Akkumulation des Kapitals, Berlin, 1923, p. 273.
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 153

zastao.44 Suo~eni sa ovom opasno{}u, koja je ne samo bur`oaziji ve} i


celoj naciji pretila katastrofalnim slomom proizvodnje, kapitalisti~ki
proizvo|a~i su razumeli da su oblici i zakoni njihovog proizvodnog sis-
tema “od po~etka sra~unati na celu Zemlju”.45
Prva reakcija na zasi}eno doma}e tr`i{te, na nedostatak sirovina i naras-
taju}u krizu, bio je izvoz kapitala. Posednici suvi{nog bogatstva prvo su
oku{ali strano ulaganje bez ekspanzije i bez politi~ke kontrole, {to je re-
zultiralo besprimerenim orgijama i prevarama, finansijskim skandalima i
berzanskim {pekulacijama, utoliko alarmantnijim otkad su strane investi-
cije rasle mnogo br`e od doma}ih.46 Veliki novac proiza{ao iz prevelikih
u{te|evina poplo~ao je put malom novcu, proizvodu rada malih ljudi. Do-
ma}a preduze}a, da bi dr`ala korak sa visokim profitima od stranih inves-
ticija, okrenula su se tako|e la`ljivim metodama i privla~ila su sve ve}i
broj ljudi koji, u nadi u ~arobne preokrete, baci{e novac kroz prozor. Panam-
ski skandal u Francuskoj, Gründungsswindel u Nema~koj i Austriji,
klasi~ni su primeri. Iz obe}anja stra{nih profita proiza{li su stra{ni gubici.
Vlasnici male koli~ine novca izgubili su toliko mnogo tako brzo da su
vlasnici vi{ka velikog kapitala uskoro videli da su ostali sami na onom {to
je, u nekom smislu, bilo bojno polje. Ne uspev{i da pretvore celo dru{tvo
u zajednicu kockara, oni su opet bili suvi{ni, isklju~eni iz normalnog pro-
cesa proizvodnje kojem su se, posle nekih preokreta, sve druge klase mir-
no vratile, iako pomalo osiroma{ene i ogor~ene.47
Izvoz novca i strano investiranje kao takvi nisu imperijalizam, i ne vode
nu`no do ekspanzije kao politi~kog sredstva. Sve dok su vlasnici vi{ka
44 Rudolf Hilferding, Das Finanzkapital, Wien, 1910, p. 401, pominje ~injenicu – ali ne
analizira implikacije – da imperijalizam “iznenada ponovo koristi metode prvobitne akumu-
lacije kapitalisti~kog bogatstva”.
45 Prema briljantnom uvidu Roze Luksemburg u politi~ku strukturu imperijalizma (op.
cit., p. 273 ff, p. 361 ff), “istorijski proces akumulacije kapitala u svim svojim aspektima za-
visi od postojanja nekapitalisi~kog društvenog sloja”, tako da je “imperijalizam politi~ki
izraz akumulacije kapitala u nadmetanju za posedovanje ostataka nekapitalisti~kog sveta”.
Ta suštinska zavisnost kapitalizma od nekapitalisti~kog sveta le`i u osnovi svih drugih as-
pekata imperijalizma, koji se onda mogu objasniti kao proizvod suvišnog novca i loše
raspodele (Hobson op. cit.,), kao rezultat prekomerne proizvodnje i potrebe za novim tr`išti-
ma koja iz toga proizilazi (Lenjin, Imperialism, the Last Stage of Capitalism, 1917), kao
rezultat nedovoljne snabdevenosti sirovinama (Hayes, op. cit.), ili izvoza kapitala radi ujed-
na~enja nacionalne profitne stope (Hilferding, op. cit.).
46 Prema Hilferdingu, op. cit., p. 409, beleška, od 1865. do 1898. britanski prihod od
stranih ulaganja porastao je devet puta, dok se nacionalni prihod samo udvostru~io. On pret-
postavlja sli~an, iako mo`da manje izrazit porast za nema~ka i francuska strana ulaganja.
47 Za Francusku vidi George Lachapelle, Les Finances de la Troisième République, Paris,
1937, i D. W. Brogan, The Development of Modern France, New York, 1941. Za Nema~ku
uporedi zanimljiva savremena svedo~enja kao Max Wirth, Geschichte der Handelskrisen,
1873, chapter 15, i A. Schäffle, “Der ’grosse Borsenkrach’ des Jahres 1873” u Zeitschrift für
die gesamte Staatswissenschaft, 1847, Band 30.
154 IMPERIJALIZAM

kapitala bili zadovoljni investiranjem “velikih delova svog poseda u strane


zemlje”, ~ak i ako je ta tendencija zadala “protivudarac svim pro{lim na-
cionalnim tradicijama “48, oni su samo potvrdili svoje otu|enje od nacio-
nalnog tela na kome su u svakom slu~aju bili paraziti. Tek kad su za svoju
investiciju zatra`ili vladinu za{titu (po{to im je po~etni stadijum prevare
otvorio o~i za mogu}u upotrebu politike protiv rizika kocke), u{li su pono-
vo u `ivot nacije. U tom tra`enju, me|utim, oni su sledili uspostavljenu
tradiciju bur`oaskog dru{tva, koje uvek smatra politi~ke institucije
isklju~ivo instrumentom za za{titu li~nog poseda.49 Jedino je sre}na podu-
darnost uspona nove klase posednika i industrijske revolucije na~inila
bur`oaziju proizvo|a~em i podstreka~em proizvodnje. Dok god je
bur`oazija ispunjavala osnovne funkcije u modernom dru{tvu, koje je su{-
tinski zajednica proizvo|a~a, njeno je bogatstvo imalo zna~ajnu funkciju
za naciju u celini. Posednici vi{ka kapitala su bili prvi u toj klasi koji su
`eleli da ostvaruju profit a da ne ispunjavaju neke stvarne dru{tvene
funkcije – ~ak i da je to funkcija proizvo|a~a-eksploatatora, pa njih tako
nijedna policija ne bi mogla da spase od gneva naroda.
Ekspanzija je tada bila spas ne samo za vi{ak kapitala. Mnogo va`nije,
ona je za{titila njegove vlasnike od pretnje da }e ostati potpuno suvi{ni i
paraziti. Ona je spasla bur`oaziju od posledica lo{e raspodele i o`ivela
njen koncept vlasni{tva u vreme kad bogatstvo vi{e nije moglo da se ko-
risti kao faktor proizvodnje unutar nacionalnog okvira i kad je do{lo u
sukob sa proizvodnim idealom zajednice kao celine.
Stariji od vi{ka bogatstva bio je jedan drugi sporedni proizvod kapita-
listi~ke proizvodnje: ljudski odpad koje je svaka kriza, slede}i neizbe`no
svaki period industrijskog rasta, stalno isklju~ivala iz proizvodnog dru{-
tva. Ljudi koji su postali stalno besposleni bili su zajednici isto tako su-
vi{ni kao i vlasnici suvi{nog bogatstva. Da su oni stvarna pretnja dru{tvu,
shvatilo se tokom devetnaestog veka, i njihov je izvoz pomogao da se nas-
48 J. A. Hobson, Capitalism and Imperialism”, op. cit.
49 Vidi Hilferding, op. cit., p. 406. “Otuda pokli~ za jaku dr`avnu vlast svih kapitalista ko-
ji su stekli interes u stranim zemljama... Izvezeni kapital se ose}a najsigurnije kada dr`avna
vlast njegove sopstvene zemlje potpuno vlada novim veleposedom... Njegove profite dr`ava
}e garantovani ako mo`e. Tako izvoz kapitala podsti~e imperijalisti~ku politiku”, zatim p.
423: “Sasvim je normalno da dr`anje bur`oazije prema dr`avi pretrpi potpunu promenu kada
politi~ka vlast dr`ave postane kompetitivni instrument za finansijski kapital na svetskom
tr`ištu. Bur`oazija se neprijateljski dr`ala prema dr`avi u svojoj borbi protiv ekonomskog
merkantilizma i politi~kog apsolutizma... Barem teorijski, ekonomski `ivot je trebalo da
bude potpuno oslobo|en dr`avne intervencije; dr`ava je trebalo da se politi~ki posveti
o~uvanju sigurnosti i uspostvljanju gra|anske jednakosti”, p. 426: “Me|utim, `elja za ek-
spanzionisti~kom politikom izazvala je revolucinarnu promenu u mentalitetu bur`oazije.
Ona je prestala da bude miroljubiva i humana” i p. 470: “Društveno, ekspanizija je vitalni us-
lov za o~uvanje kapitalisti~kog društva; ekonomski, ona je uslov o~uvanja i povremenog po-
ve}avanja profitne stope. “
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 155

tane dominioni Kanada i Australija, kao i Sjedinjene Dr`ave. Novina svoj-


stvena imperijalisti~koj eri je da su se te dve suvi{ne snage, vi{ak kapitala
i vi{ak radne snage, udru`ile i zajedno napustile zemlju. Koncept ekspan-
zije, izvoz administracije i pripajanje svake teritorije u koju su gra|ani
ulo`ili ili svoje bogatstvo ili svoj rad, izgledalo je kao jedina alternativa
sve ve}im gubicima u bogatstvu i stanovni{tvu. Imperijalizam i njegova
ideja neograni~ene ekspanzije naizgled su nudili trajni lek za trajno zlo.50
Dosta ironi~no, prva zemlja u koju je vi{ak bogatstva i vi{ak ljudi zajed-
no donet i sama je postala suvi{na. Ju`na Afrika je bila u britanskom pose-
du od po~etka veka jer je osiguravala pomorski put do Indije. Probijanje
Sueckog kanala, me|utim, i kasnije administrativno osvajanje Egipta, znat-
no je smanjilo va`nost stare trgova~ke stanice na Rtu. Britanci bi se, po
svoj verovatno}i, povukli iz Afrike, ba{ kao {to su radile sve evropske na-
cije kadgod bi njihovi posedi i trgovinski interesi u Indiji bili ukinuti.
Posebna ironija i, u nekom smislu, simboli~na okolnost u neo~ekivanom
razvoju Ju`ne Afrike u “kolevku kulture imperijalizma”51 le`i u samoj
prirodi njene iznenadne privla~nosti po{to je izgubila svu vrednost za u`u
Imperiju: dijamantska polja otkrivena su sedamdesetih, a veliki rudnici
zlata osamdesetih godina. Nova `udnja za profitom po svaku cenu stekla
se prvi put u jednoj ta~ki sa starim lovom na blago. Lovci na zlato, avantu-
risti i talog velikih gradova emigrirali su na Crni kontinent zajedno sa ka-
pitalom iz industrijski razvijenih zemalja. Od tada, gomila, koju je za~ela
monstruozna akumulacija kapitala, pridru`ila se svom uzro~niku na tim
putevima otkrivanja, na kojima nije bilo otkriveno ni{ta osim novih mogu}-
nosti za investiranje. Posednici vi{ka bogatstava jedini su mogli da isko-
riste vi{ak ljudi koji je dolazio sa sve ~etiri strane sveta. Zajedno su oni us-
postavili prvi raj parazita kojima je pokreta~ka snaga bilo zlato. Imperija-
lizam, proizvod vi{ka novca i vi{ka ljudi zapo~eo je svoju zapanjuju}u ka-
rijeru proizvo|enjem najnepotrebnije i najnestvarnije robe.
Jo{ uvek je neizvesno da li bi ekspanzija kao lek za sve postala tako ve-
liko isku{enje za neimperijaliste da je svoja opasna re{enja ponudila jedi-
no za onaj vi{ak snaga koji je ve} bio izvan nacionalnog kolektiva. Sau-
~esni{tvo svih parlamentarnih partija u imperijalisti~kim programima je
50 Ti motivi su naro~ito bili izra`eni u nema~kom imperijalizmu. Me|u prvim aktivnosti-
ma Alldeutsche Verband (osnovan 1891) bili su napori da se nema~ki emigranti spre~e da
menjaju dr`avljanstvo, a prvi imperijalisti~ki govor Vilhelma II, prilikom dvadesetpetogodiš-
njice osnivanja Rajha, sadr`avao je slede}i tipi~an pasa`: “Nema~ko carstvo postalo je svet-
sko carstvo. Hiljade naših zemljaka `ive svuda, u udaljenim delovima zemlje... Gospodo,
vaša je sveta du`nost da mi pomognete da ujedinim ovo šire nema~ko carstvo sa našom do-
movinom.” Uporedi tako|e tvrdnju J. A. Froude u fusnoti br. 10.
51 E. H. Damce, The Victorian Illusion, London, 1928, p. 164: “Afrika, koja nije bila
uklju~ena ni u itinerer saksonstva niti u razmi{ljnja profesionalnih filozofa imperijalne istori-
je, postala je rasadnik kulture britanskog imperijalizma.”
156 IMPERIJALIZAM

osvedo~ena stvar. Ovako posmatrana istorija britanske Laburisti~ke stran-


ke je skoro neprekidni lanac opravdanja ranijeg predskazanja Sesila Roud-
za: “Radnici vide da iako su Amerikancima izuzetno dragi i iako upravo
sada izmenjuju sa njima najbratskija ose}anja, ovi ipak isklju~uju njihovu
robu. Radnici tako|e vide da Rusija, Francuska i Nema~ka na svojoj
teritoriji rade isto to, i radnici vide da ako dobro ne otvore o~i, ne}e biti
uop{te mesta na svetu gde }e mo}i da posluju. I tako su radnici postali im-
perijalisti i podr`avaju Liberalnu partiju.”52 U Nema~koj su liberali (a ne
Konzervativna partija) bili stvarni osniva~i ~uvene pomorske politike koja
je tako doprinela izbijanju Prvog svetskog rata.53 Socijalisti~ka partija se
kolebala izme|u aktivne podr{ke imperijalisti~koj pomorskoj politici (ona
je posle 1906. vi{e puta izglasala fondove za izgradnju nema~ke morna-
rice) i potpunog prenebregavanja svih pitanja spoljne politike. Povremena
upozorenja protiv lumpenproletarijata i mogu}eg podmi}ivanja delova
radni~ke klase mrvicama sa imperijalisti~ke trpeze, nisu dovela do dubljeg
razumevanja velike privla~nosti koju su imperijalisti~ki programi imali na
partijske redove. Za marksiste, nova pojava kao {to je bio savez izme|u
gomile i kapitala izgledala je tako neprirodno, tako o~igledno u sukobu sa
doktrinom klasne borbe, da su potpuno prevideli stvarnu opasnost imperi-
jalisti~kog nastojanja – da podeli ~ove~anstvo na rase gospodara i rase
robova, na vi{e i ni`e vrste, na obojene narode i bele ljude, {to nastojanje
da se ujedini narod na bazi gomile zapravo i jeste. ^ak i slom me|unarod-
ne solidarnosti pri izbijanju Prvog svetskog rata nije uzdrmao samozado-
voljstvo socijalista i njihovu veru u proletarijat kao takav. Socijalisti su jo{
uvek istra`ivali ekonomske zakone imperijalizma koje je imperijalizam
ve} davno prestao da po{tuje jer su u prekomorskim zemljama ti zakoni
bili `rtvovani “imperijalnom faktoru” ili “faktoru rase” i tek ne{to starije
gospode u visokim finansijskim krugovima je jo{ uvek verovalo u neo-
tu|iva prava profitne stope.
^udno slab otpor naroda imperijalizmu, brojne nedoslednosti i direktna
kr{enja obe}anja liberalnih dr`avnika, ~esto pripisani oportunizmu ili pod-
mi}enosti, imali su druge i dublje razloge. Ni oportunizam ni podmi}enost
nisu mogli da navedu ~oveka kao {to je Gledston da prekr{i obe}anje koje
je dao kao lider Liberalne partije, da }e se evakuisati iz Egipta kad postane
premijer. Napola svesno i jedva artikulisano, ovi ljudi su delili sa narodom
uverenje da je sâma nacionalna zajednica tako duboko podeljena na klase,
52 Citirano iz Millin, op. cit.
53 “Liberali, a ne desnica u Parlamentu, podr`avali su pomorsku politiku”, Alfred von
Tirpitz, Erinnerungen, 1919. Vidi tako|e Daniel Frymann (pseudonim za Heinrich Class)
Wenn ich der Kaiser wär, 1912: “Istinska imperijalisti~ka partija je Nacionalna liberalna par-
tija”. Frymann, istaknuti nema~ki šovinista tokom Prvog svetskog rata, dodao je ~ak, sa poš-
tovanjem prema konzervativcima: “Uzdr`anost konzervativnih miljea u pogledu rasnih dok-
trina tako|e je vredna pa`nje”.
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 157

da je klasna borba toliko univerzalna karakteristika modernog politi~kog


`ivota da je sama kohezija nacije dovedena u pitanje. Ekspanzija se pono-
vo pojavila kao `ivotni spas, ako je, i onoliko koliko je mogla da zadovolji
op{ti interes nacija u celini. Uglavnom iz tog razloga imperijalistima je bi-
lo dozvoljeno da postanu “paraziti patriotizma”.54
Delimi~no, takve nade su jo{ uvek pripadale staroj lo{oj praksi “le~enja”
doma}ih sukoba stranim poduhvatima. Razlika je, ipak, zna~ajna. Pustolo-
vine su po samoj svojoj prirodi ograni~ene u vremenu i prostoru; one mo-
gu privremeno da prevladaju sukobe, iako u tome po pravilu ne uspevaju i
~ak su pre sklone da ih zao{tre. Od samog po~etka, imperijalisti~ki poduh-
vat ekspanzije je izgledao kao ve~no re{enje, jer je ekspanzija zami{ljena
kao neograni~ena. Nadalje, imperijalizam nije bio avantura u uobi~ajenom
smislu, jer je on manje zavisio od nacionalisti~kih parola nego od naizgled
~vrste osnove ekonomskih interesa. U dru{tvu sukobljenih interesa, gde je
zajedni~ko dobro poistove}eno sa ukupnim zbirom li~nih interesa,
ekspanzija kao takva izgledala je kao mogu}i zajedni~ki interes nacije u
celini. Po{to su imu}ne i vladaju}e klase uverile sve ljude da su ekonom-
ski interes i strast za posedovanjem zna~ajne osnove za dr`avnu politiku,
~ak i neimperijalisti~ki dr`avnici su brzo nagovoreni da uzmaknu kada se
zajedni~ki ekonomski interes pojavio na horizontu.
To su dakle razlozi iz kojih je nacionalizam razvio tako jasnu tendenciju
prema imperijalizmu, gde postoji unutra{nja protivre~nost dva nespojiva
principa.55 [to je vi{e nacija bilo nesposobno da integri{e u sebe strane na-
rode ({to je protivre~ilo ustrojstvu njihove sopstvene dr`ave) to su vi{e bi-
le u isku{enju da ih tla~e. U teoriji, nema jaza izme|u nacionalizma i im-
perijalizma; u praksi on mo`e i biva premo{}en plemenskim nacionaliz-
mom i potpunim rasizmom. Od po~etka, imperijalisti u svim zemljama za-
govarali su i hvalisali se da su “iznad partija” i jedini koji zastupaju naciju
kao celinu. To je posebno ta~no za srednje i isto~noevropske zemlje sa ma-
lo ili bez ikakvih prekomorskih poseda; tamo se savez izme|u gomile i
kapitala sklapao na doma}em terenu i ~ak je bio jo{ vi{e ogor~en na na-
cionalne institucije i sve nacionalne partije i napadao ih mnogo `e{}e.56
Zadovoljna ravnodu{nost imperijalisti~kih politi~ara doma}im stvarima
ispoljila se, me|utim, svuda, a naro~ito u Engleskoj. Dok su “partije iznad
partija” kao Primrouz liga bile od sporednog zna~aja, imperijalizam je bio
glavni razlog degeneracije dvopartijskog sistema u Front Bench sistem,
koji je doveo do “umanjivanja mo}i parlamentarne opozicije” i do rasta
54 Hobson, op. cit., p. 61.
55 Hobson, op. cit., je prvi shvatio i fundamentalnu opoziciju imperijalizma i nacionaliz-
ma i tendenciju nacionalizma da postane imperijalisti~ki. Imperijalizam je nazvao iskvare-
noš}u nacionalizma “u kome nacije ... preobra`avaju ukupno stimulativno rivalstvo razli~itih
nacionalnih tendencija u kolja~ku borbu carstava koja se nadme}u” (p. 9).
56 Vidi poglavlje VIII.
158 IMPERIJALIZAM

“mo}i kabineta nasuprot Donjem domu”.57 Ovo se tako|e sprovodilo kao


politika izvan partijskih linija i partikularnih interesa i to su radili ljudi ko-
ji su tvrdili da zastupaju naciju u celini. Takave fraze su jam~ile da }e pri-
vu}i i zavarati one osobe koje su sa~uvale iskru politi~kog idealizma. Po-
kli~ za ujedinjenje li~io je sasvim na bojni pokli~ koji je uvek vodio ljude
u rat, a ipak u univerzalnom i permanentnom instrumentu jedinstva niko
nije otkrio zametak sveop{teg i permanentnog rata.
Vladini ~inovnici anga`ovali su se vi{e nego ijedna grupa u nacional-
nom tipu imperijalizma i bili su uglavnom odgovorni za brkanje imperija-
lizma sa nacionalizmom. Nacionalne dr`ave su stvorile dr`avne slu`be i
zavisile su od njih kao od permanentnog ~inovni~kog tela koje je slu`ilo
bez obzira na klasni interes i promene vlade. ^inovni~ka profesionalna
~ast i samopo{tovanje – posebno u Engleskoj i Nema~koj – proizlazili su
iz toga {to su oni bili slu`benici nacije u celini. Oni su bili jedina grupa sa
neposrednim interesom u podr`avanju fundamentalnog zahteva dr`ave za
nezavisno{}u od klasa i frakcija. U na{e vreme je postalo o~igledno da au-
toritet same nacionalne dr`ave duboko zavisi od ekonomske nezavisnosti i
politi~ke neutralnosti njenih dr`avnih slu`benika; opadanje nacija je
neizbe`no po~elo sa korupcijom stalne administracije uz op{te uverenje da
dr`avni slu`benici nisu na plati dr`ave, ve} imu}nih klasa. S kraja veka
imu}ne klase su postale tako dominantne da je za dr`avne slu`benike bilo
skoro sme{no da i dalje pretenduju na to da slu`e naciji. Podela na klase
ostavila ih je izvan dru{tvene zajednice i naterala ih da formiraju sop-
stvenu kliku. U kolonijalnim slu`bama oni su se spasavali od stvarne de-
zintegracije nacionalne zajednice. U vladanju stranim narodima u udalje-
nim zemljama mogli su mnogo bolje da se pretvaraju da su herojske sluge
nacije, “koje su svojom slu`bom proslavile britansku rasu”58, nego da su
ostali kod ku}e. Kolonije nisu vi{e bile jednostavno ”beskrajan sistem od-
mora u prirodi za vi{e klase”, kako ih je D`ejms Mil jo{ uvek opisivao;
one su morale da postanu sama ki~ma britanskog nacionalizma, koji je u
dominaciji nad udaljenim zemljama i vladanju stranim narodima otkrio je-
dini na~in da slu`i britanskim i samo britanskim interesima. Slu`be su za-
pravo verovale da “~udni genije svake nacije nigde ne pokazuje sebe jas-
nije nego u na~inu na koji se ophodi prema podre|enim rasama”.59
57 Hobson, op. cit. p. 146 ff. – “Nema sumnje da je vlast Kabineta u odnosu na Donji dom
uporno i brzo rasla i još uvek raste”, primetio je u studiji 1901. Bryce, Studies in History and
Jurisprudence, 1901, I, 177. Za rad Front-Bench-sistema vidi tako|e Hilaire Belloc and
Cecil Chesterton, The Party Sistem, London 1911.
58 Lord Curzon na otkivanju spomen plo~e Lordu Cromeru. Vidi Lawrence J. Zetland,
Lord Cromer, 1932, p. 362.
59 Ser Hesketh Bell, op. cit., deo I, p. 300.
Isto ose}anje prevladavalo je u holanskim kolonijalnim slu`bama. “Najviši zadatak, za-
datak bez premca, je onaj koji ~eka slu`benika isto~noindijske dr`avne slu`be... najvišom
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 159

Ta~no je da je gra|anin Egleske, Nema~ke ili Francuske jedino daleko


od ku}e mogao da bude samo Englez, Nemac ili Francuz. U sopstvenoj ze-
mlji on je bio toliko zapleten u ekonomske interese ili dru{tvenu lojalnost
da se ose}ao bli`e pripadniku svoje klase u tu|oj zemlji nego ~oveku iz
druge klase u sopstvenoj. Ekspanzija je dala nacionalizmu nov zamah, pa
je sada bila prihva}ena kao instrument nacionalne politike. ^lanovi novih
kolonijalnih dru{tava i imperijalisti~kih liga su se osetili “sasvim isklju-
~eni iz partijskih borbi” i {to su se vi{e udaljavali, ja~e su verovali da “rade
samo u nacionalnu korist”.60 Ovo svedo~i o tome koliko je stanje evrop-
skih nacija pre imperijalizma bilo desperatno, koliko su njihove institucije
postale krhke, koliko se njihov dru{tveni sistem pokazao staromodan, pred
sve ve}om proizvodnom sposobno{}u ~oveka. I za{titna sredstva su bila
desperatna i na kraju se lek pokazao gorim od zla – koje, usput, nije iz-
le~io.
Savez izme|u kapitala i gomile mo`e se na}i u genezi svake dosledno
imperijalisti~ke politike. U nekim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji,
ovaj novi savez izme|u prebogatih i previ{e siroma{nih bio je i ostao og-
rani~en na prekomorske posede. Takozvana hipokrizija britanske politike
bila je rezultat zdravog razuma engleskih dr`avnika koji su povukli o{tru
liniju izme|u kolonijalnih metoda i normalne unutra{nje politike, izbegav-
{i tako sa dosta uspeha povratni efekat imperijalizma na domovinu, ~ega
su se pla{ili. U drugim zemljama, naro~ito u Nema~koj i Austriji, savez je
dejstvovao na doma}em terenu u obliku pan-pokreta, a u Francuskoj u
manjem stepenu, u takozvanoj kolonijalnoj politici. Cilj tih “pokreta” bio
je, da tako ka`emo, da se imperijalizuje cela nacija (a ne samo njen “vi-
{ak”), da se unutra{nja i spoljna politika kombinuju na takav na~in da se
nacija mo`e organizovati za plja~kanje stranih teritorija i za neprestanu
degradaciju stranih naroda.

Uspon gomile iz te kapitalisti~ke organizacije rano je prime}en i njen su


rast pa`ljivo i sa strahom zabele`ili svi veliki istori~ari devetnaestog veka.
Istorijski pesimizam od Burkharta do [penglera su{tinski izvire iz tog raz-
mi{ljanja. Ali ono {to su istori~ari, na `alost preokupirani samim fenome-
nom, propustili da shvate bilo je da se gomila ne mo`e identifikovati sa
narastaju}om industrijskom radni~kom klasom, a svako ne sa narodom u
celini, ve} da je ona zapravo sastavljena od otpadaka svih klasa. Zbog tog
sastava je izgledalo da su gomila i njeni predstavnici ukinuli klasne raz-
like, da su ti ljudi, koji su ostali s onu stranu klasno podeljene nacije, na-
~aš}u treba smatrati tu slu`bu... birano telo koje ispunjava holandsku prekomorsku misiju”.
Vidi De Kat Angelino, Colonial Policy, Chicago, 1931, II, 129.
60 Predsednik nema~kog “Kolonialverein-a”, Hoenloe-Langenburg 1884. Vidi Mary E.
Townsend, Origin of Modern German Colonialism. 1871-1885, 1921.
160 IMPERIJALIZAM

rod sâm (Volksgemeinschaft, kako bi ih nacisti zvali), pre nego njegovo is-
krivljenje i karikatura. Istorijski pesimisti su razumeli su{tinsku neodgo-
vornost ovog novog dru{tvenog sloja, i oni su tako|e ispravno predvideli
mogu}nost izvrgavanja demokratije u despotizam ~iji bi tirani izrasli iz
gomile i oslanjali se na njenu podr{ku. Oni nisu iskoristili to saznanje da
razumeju da gomila nije samo ostatak i sporedni proizvod bur`oaskog
dru{tva koji je ono direktno proizvelo, pa se zato uop{te i ne mo`e sasvim
odeliti od njega. Iz tog razloga nisu primetili stalan porast divljenja vi-
sokog dru{tva prema podzemlju, koje se provla~i kroz ~itav devetnaesti
vek, stalno odstupanje, korak po korak, od svih pitanja morala i razvoj
ukusa u pravcu anarhi~nog cinizma tog svog poroda. Na prelazu vekova,
Drajfusova afera je pokazala da su podzemlje i visoko dru{tvo Francuske
bili tako tesno povezani da je kona~no bilo te{ko bilo kog “heroja” me|u
antidrajfusovcima smestiti bilo u jednu, bilo u drugu kategoriju.
To ose}anje srodstva, zdru`ivanje roditelja sa svojim potomstvom, ve}
klasi~no izre~eno u Balzakovim romanima, starije je od svih prakti~nih
ekonomskih, politi~kih i dru{tvenih shvatanja i priziva u se}anje one os-
novne psiholo{ke crte novog tipa zapadnog ~oveka koje je Hobs skicirao
trista godina ranije. Ali ta~no je de je uglavnom zahvaljuju}i shvatanjima
do kojih je do{la bur`oazija tokom kriza i depresija koje su prethodile im-
perijalizmu, visoko dru{tvo kona~no priznalo da je spremno da prihvati
revolucionarnu promenu u moralnim normama koju je predlagao Hobsov
“realizam” i koju su sada ponovo predlagali gomila i njene vo|e. U ube|i-
vanju bur`oazije da odbaci ostatke zapadne tradicije, mnogo efektnija od
njenog filozofa i njenog podzemlja bila je sama ~injenica da je “pra-greh”
“prvobitne akumulacije kapitala” tra`io dodatne grehe da bi sistem nas-
tavio da radi. To je kona~no navelo nema~ku bur`oaziju da odbaci masku
licemerja i da izri~ito prizna svoju vezu sa gomilom, otvoreno je poziva-
ju}i da brani interese njenog poseda.
Zna~ajno je {to }e se to dogoditi u Nema~koj. U Engleskoj i Holandiji je
razvoj bur`oaskog dru{tva napredovao relativno mirno i bur`oazija tih ze-
malja je vekovima `ivela u sigurnosti i bez straha. Me|utim, u Francuskoj
je njen uspon bio prekinut velikom narodnom revolucijom ~ije su se
posledice me{ale sa nadmo}i koju je u`ivala bur`oazija. U Nema~koj, da-
lje, gde do druge polovine devetnaestog veka bur`oazija nije dostigla pun
razvoj, njen uspon je od po~etka bio pra}en ja~anjem revolucionarnog rad-
ni~kog pokreta, sa skoro podjednako starom tradicijom. [to se bur`oaska
klasa ose}ala manje sigurnom u sopstvenoj zemlji, to je bila vi{e u
isku{enju da odbaci te{ki teret licemerja. Sklonost visokog dru{tva prema
gomili je u Francuskoj iza{la na videlo ranije nego u Nema~koj, ali je na
kraju bila podjednako jaka u obe zemlje. Francuska je, me|utim, zbog
svoje revolucionarne tradicije i relativno slabe industrijalizacije, stvorila
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 161

relativno malu gomilu, tako da je njena bur`oazija bila kona~no prisiljena


da potra`i pomo} izvan granica i da postane saveznik Hitlerove Nema~ke.
Kakva god da je prava priroda duge evolucije bur`oazije u raznim
evropskim zemljama, politi~ki principi gomile, kakvi se sre}u u imperija-
listi~kim ideologijama i totalitarnim pokretima, pokazuju iznena|uju}e ja-
ko srodstvo sa politi~kim pona{anjem bur`oaskog dru{tva ako je ono bez
hipokrizije i nepremazano ustupcima hri{}anskoj tradiciji. Ono zbog ~ega
je u skorije vreme nihilisti~ko dr`anje gomile po~elo bur`oaziju toliko da
intelektualno privla~i jeste odnos prema principu, {to daleko nadma{uje
stvarno ro|enje gomile.
Drugim re~ima, nesrazmera izme|u uzroka i posledice koja je karakte-
risala ro|enje imperijalizma imala je svoje razloge. Preduslov – vi{ak bo-
gatstva stvoren preteranom akumulacijom, kome je trebala pomo} gomile
da na|e sigurnu, profitabilnu investiciju – pokrenula je silu koja je uvek
le`ala u osnovi strukture bur`oaskog dru{tva, iako skrivena otmenijim tra-
dicijama i blagoslovljenom hipokrizijom koju je La Ro{fuko zvao “poro-
~ni kompliment udeljen vrlini”. U isto vreme potpuno neprincipijelna po-
litika vlasti nije mogla da se sprovodi dok nije postojala masa naroda koja
je bila oslobo|ena bilo kakvih principa i toliko broj~ano nadmo}na da je
prevazi{la sposobnost dr`ave i dru{tva da brinu o njoj. ^injenica da su ovu
gomilu mogli upotrebiti samo imperijalisti~ki politi~ari i da su je mogle
inspirisati samo rasne doktrine, pokazuje da je jedino imperijalizam mo-
gao da smiri te{ke doma}e, dru{tvene i ekonomske probleme modernih
vremena.
Hobsova filozofija, istina, ne sadr`i ni{ta od modernih doktrina rase, ko-
je ne samo da pokre}u gomilu, ve} u svom totalitarnom obliku vrlo jasno
pokazuju oblike organizacije kroz koje }e ~ove~anstvo mo}i da nosi
beskrajne procese kapitala i akumulacije vlasti sve do svog logi~nog kraja
i samouni{tenja. Ali Hobs je u najmanju ruku dao politi~koj misli pre-
duslove za sve doktrine rase, to jest, u principu je isklju~io ideju humanos-
ti, koja ~ini jedinstvenu regulativnu ideju me|unarodnog prava. Sa tvrd-
njom da je spoljna politika neizostavno izvan dru{tvenog ugovora, an-
ga`ovana u ve~nom ratu svih protiv svih, {to je zakon “prirodnog stanja”,
Hobs je dao najbolji mogu}i teorijski osnov za te naturalisti~ke ideologije,
koje naciju smatraju za plemena koja je jedna od drugih odvojila priroda,
bez bilo kakve veze, bez svesti o solidarnosti ~ove~anstva i samo sa zajed-
ni~kim instinktom samoo~uvanja, koji ~ovek deli sa `ivotinjskim svetom.
Ako vi{e ne va`i ideja ~ove~anstva, ~iji je klju~ni simbol zajedni~ko
poreklo ljudske vrste, onda ni{ta nije verovatnije od teorije po kojoj je
sme|a, `uta ili crna rasa potomak nekih drugih vrsta majmuna nego bela
rasa, i da su svi zajedno prirodom predodre|eni da ratuju jedni protiv dru-
gih sve dok ne nestanu sa lica Zemlje.
162 IMPERIJALIZAM

Ako bi se dokazalo da je ta~no da smo mi zarobljenici Hobsovog bes-


krajnog procesa akumulacije mo}i, tada bi organizacija gomile neizbe`no
pretvorila nacije u rase, jer ne postoji, pod uslovima dru{tva koje akumuli-
ra mo} ni{ta {to povezuje pojedinace koji u samom procesu akumulacije
vlasti i ekspanzije gube sve prirodne veze sa svojim srodnicima.
Rasizam mo`e zaista da dovede do propasti zapadnog sveta, i zbog toga
cele ljudske civilizacije. Kad Rusi postanu Sloveni, kad Francuzi prihvate
ulogu komandanata force noire, kada se Englezi pretvore u “bele ljude”,
kao {to su ve} zbog kobne op~injenosti svi Nemci postali arijevci, tada }e
ova promena sama zna~iti kraj zapadnog ~oveka. Ma {ta govorili prirod-
njaci, rasa je, politi~ki re~eno, ne po~etak ve} kraj ~ove~anstva, ne izvor
naroda ve} njihovo propadanje, ne prirodno ro|enje ~oveka ve} njegova
neprirodna smrt.
{ESTO POGLAVLJE: Teorija rase pre rasizma

A KO JE teorija rase bila nema~ki izum, kao {to se ponekad tvrdi, onda je
“nema~ka teorija” (ma {ta da je to) pobedila u mnogim delovima
duhovnog sveta mnogo pre no {to su nacisti zapo~eli svoj zlokobni
poku{aj da osvoje svet. Hitlerizam je koristio svoj jak me|unarodni i unu-
tar-evropski odziv tokom tridesetih jer je rasizam, iako dr`avna doktrina
samo u Nema~koj, bio sna`an trend svuda u javnom mnjenju. Politi~ka
ratna ma{ina nacista bila je davno u pokretu kada su 1939. nema~ki tenko-
vi po~eli svoj mar{ razaranja, po{to se – u politi~kom ratovanju – na rasi-
zam ra~unalo kao na saveznika mo}nijeg od ijednog pla}enog agenta ili
tajne organizacije petokolona{a. Oja~ani skoro dvadesetogodi{njim is-
kustvom u raznim glavnim gradovima, nacisti su bili uvereni da }e njiho-
va najbolja “propaganda” biti sama njihova politika rase, od koje, uprkos
mnogim drugim kompromisima i prekr{enim obe}anjima, oni nisu nikad
odstupili.1 Rasizam uop{te nije bio novo ili tajno oru`je, iako nikada rani-
je nije bio kori{}en sa tako krajnjom dosledno{}u.
Istorijski gledano, teorija rase, sa korenima duboko u osamnaestom ve-
ku, pojavila se tokom devetnaestog veka u svim zapadnim zemljama isto-
vremeno. Rasizam je bio mo}na ideologija rasisti~kih politika od po~etka
na{eg veka. On je svakako upio i o`iveo sve stare obrasce rasnih shvatanja
koji, me|utim, sami po sebi jedva da bi mogli da stvore rasizam ili da de-
generi{u u rasizam kao Weltanschauung ili ideologiju. Sredinom pro{log
veka o shvatanjima rase se jo{ uvek sudilo po merilu politi~kog razuma:
Tokvil je pisao Gobinou o njegovim doktrinama: “One su verovatno
pogre{ne, a svakako su pogubne.”2 Tek s kraja veka teorija rase dobila je
dignitet i zna~aj kao jedna od glavnih duhovnih tekovina zapadnog sveta.3
Do zlokobnih dana “grabe`a oko Afrike” teorija rase bila je jedan od
mnogih slobodnih pravaca mi{ljenja koja su se, unutar op{teg okvira libe-
ralizma, sukobljavala i borila za naklonost javnog mnjenja.4 Samo nekoli-

1 Za vreme nema~ko-ruskog pakta nacisti~ka propaganda je obustavila sve napade na


“boljševizam”, ali nikada nije odustala od rasne linije.
2 “Lettres de Alexis de Tocqueville et de Arthur de Gobineau”, u Revue des deux Mondes,
1907, tom 199, pismo od 17. novembra 1853.
3 Najbolji duhovno-istorijski prikaz teorije rase po uzoru na “istoriju ideja” je Erich
Voegelin, Rasse und Staat, Tuebingen, 1933.
4 Za mnoštvo sukobljenih pravaca mišljenja devetnaestog veka vidi Carlon J. H. Hayes, A
Generation of Materialism, New York, 1941, pp. 111-112.
164 IMPERIJALIZAM

cina tih teorija su postale razvijene ideologije, to jest, sistemi bazirani na


prostom mi{ljenju koje se pokazalo dovoljno sna`nim da privu~e i zavede
ve}inu ljudi, i dovoljno {irokim da ih provede kroz razli~ita iskustva i
situacije svakodnevnog modernog `ivota. Jer ideologija se od prostog
mi{ljenja razlikuje po tome {to tvrdi da ima ili klju~ za istoriju ili re{enje
za sve “zagonetke kosmosa”, ili da do u tan~ine poznaje skrivene op{te za-
kone koji, navodno, vladaju prirodom i ~ovekom. Nekoliko je ideologija
zadobilo dovoljno va`nosti da pre`ive te{ku takmi~arsku borbu ube|iva-
nja, a samo dve su izbile na vrh i u biti pobile sve druge: ideologija koja je
tuma~ila istoriju kao prirodnu borbu klasa i druga koja je istoriju tuma~ila
kao prirodnu borbu rasa. Obe su bile toliko privla~ne za {iroke mase da su
mogle da pridobiju podr{ku dr`ave i da se ustoli~e kao zvani~ne nacio-
nalne doktrine. Ali daleko nadma{uju}i okvire u kojima su se rasna i klas-
na teorija razvile u obavezuju}e obrasce mi{ljenja, slobodno javno mnje-
nje ih je usvojilo do te mere da ne samo intelektualci, nego ni {iroke mase
naroda vi{e nisu uva`avale ~injenice iz pro{losti ili sada{njosti ukoliko
one nisu bile u saglasnosti sa jednim od ovih pogleda.
Stra{na mo} ube|ivanja svojstvena glavnim ideologijama na{eg vreme-
na nije slu~ajna. Ube|ivanje nije mogu}no ako ne nai|e na odziv ili iskus-
tava ili `elja, drugim re~ima, neposrednih politi~kih potreba. Uverljivost u
tim stvarima ne dolazi ni iz nau~nih ~injenica, kako razli~ite vrste darvi-
nista veruju, niti iz istorijskih zakona, kao {to ka`u istori~ari koji tvrde da
mogu da otkriju zakon prema kojem se civilizacije uspinju i propadaju.
Svaka potpuna ideologija stvorena je, trajala je i razvijala se kao politi~ko
oru`je, a ne kao teorijska doktrina. Istina je da je ponekad – a takav je slu-
~aj sa rasizmom – ideologija menjala svoj prvobitni politi~ki smisao, ali
nijedna nije mogla nastati bez neposrednog kontakta sa politi~kim `ivo-
tom. Nau~ni aspekt ideologija je sekundaran i on izrasta iz `elje da se pri-
bave neoborivi argumenti. Njihova mo} ube|ivanja je isto tako u rukama
nau~nika koji vi{e nisu zainteresovani za rezultat svog istra`ivanja, koji su
napustili svoje laboratorije i po`urili da mno{tvu propovedaju svoja tu-
ma~enja `ivota i sveta.5 Tim “nau~nim” propovednicima vi{e nego
5 “Haksli je zanemario sopstveno nau~no istra`ivanje iz 70-ih nadalje, toliko je bio obuzet
ulogom ’Darvinovog buldoga’, laju}i i ujedaju}i teologe” (Hayes, op. cit., str 126). Strast
Ernsta Hekela prema popularizaciji nau~nih rezultata, jaku barem kao {to je njegova strast
prema samoj nauci, nedavno je sa velikim odobravanjem istakao nacisti~ki pisac H. Bruecher
“Ernst Haeckel, Ein Wegbereiter biologischen Staatsdenkens” u Nationalsozialistische Mo-
natshefte, 1935, Heft 69.
Dva dosta ekstremna primera mogu da poka`u na šta su spremni nau~nici. Obojica su bili
dobrostoje}i u~enjaci koji su pisali tokom Prvog svetskog rata. Nema~ki istori~ar umetnosti
Josef Strzygowski je u svom Altai, Iran und Völkerwanderung (Leipzig, 1917) otkrio da se
nordijska rasa sastoji od Nemaca, Ukrajinaca, Jermena, Persijanaca, Ma|ara, Bugara i
Turaka (pp. 306-307). Udru`enje lekara Pariza ne samo da je objavilo izveštaj o pronalasku
“polihezije” (preterane defekacije) i “bromidrozisa” (telesnog mirisa) u nema~koj rasi ve} je
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 165

ikakvim nau~nim otkri}ima dugujemo to {to danas ne postoji nijedna je-


dina nauka u koju kategorije teorije rase nisu duboko prodrle. To je opet
nateralo istori~are, od kojih su neki bili u isku{enju da na nauku prebace
odgovornost za teoriju rase, da izvesne rezultate bilo psiholo{kih bilo bio-
lo{kih istra`ivanja proglase uzrocima umesto posledicama rasne teorije.6
Pre bi se moglo re}i suprotno. Zapravo, doktrini da sila zakon menja tre-
balo je nekoliko vekova (od sedamnaestog do devetnaestog) da osvoji
prirodnu nauku i da stvori “zakon” pre`ivljavanja onoga {to je najprila-
godljivije. I da je, da uzmemo drugi primer, teorija de Mestra i [elinga o
divlja~kim plemenima kao o ostacima propadanja ranijih naroda odgova-
rala politi~koj zamisli devetnaestog veka koliko teorija progresa, mi
verovatno nikad ne bismo ~uli o “primitivnim ljudima” i nijedan nau~nik
ne bi gubio vreme tra`e}i “kariku koja nedostaje” izme|u majmuna i ~o-
veka. Krivica nije ni do jedne nauke kao takve, ve} do izvesnih nau~nika
koji su ideologijama bili hipnotisani isto koliko i njihovi sugra|ani.
^injenica da je rasizam glavno ideolo{ko oru`je imperijalisti~ke politike
toliko je o~igledna da neki prou~avaoci vi{e vole da izbegnu utrti put ba-
nalnih istina. Me|utim, jo{ uvek je u opticaju stara pogre{na koncepcija
rasizma kao jedne vrste potenciranog nacionalizma. Potpuno se previ|aju
vredni radovi prou~avalaca, posebno u Francuskoj, koji su dokazali da ra-
sizam nije samo ne{to razli~ita pojava, ve} da nastoji da uni{ti nacionalnu
dr`avu kao zajednicu. Svedo~e}i o divovskom nadmetanju teorija rase i
klase za vlast nad umovima modernih ljudi, neki su skloni da u jednoj vide

predlo`ilo analizu urina za detektovanje germanskih vrsta; otkrilo se da nema~ki urin sadr`i
20 posto neurinskog nitrogena nasuprot 15 posto kod drugih rasa. Vidi Jacques Barzun, Race,
New York, 1937, p. 239.
6 “Ovaj quid pro quo bio je delimi~no rezultat `ara u~enjaka koji su `eleli da zabele`e sva-
ki i najmanji primer u kome se pominjala rasa. Tako su oni relativno bezopasne autore, za ko-
je je tuma~enje putem rase bilo mogu}e i ponekad fasciniraju}e uverenje, gre{kom
progla{avali pravim rasistima. Takva uverenja, bezopasna po sebi, razvili su rani antropolozi
kao polazne ta~ke svojih ispitivanja. Tipi~an primer je naivna hipoteza koju je postavio Paul
Broca, zapa`eni francuski antropolog sa sredine prošlog veka koji je tvrdio da “mozak ima
neke veze sa rasom i da je premeravanje lobanje najbolji na~in da se do|e do sadr`aja moz-
ga” (citirano po Jacques Barzun, op. cit., p. 162). O~igledno da je ova tvrdnja, ako je ne po-
dupire poseban koncept ljudske prirode, jednostavno smešna.
Isto tako su i filolozi ranog devetnaestog veka sasvim nevini, a njihov je koncept “ari-
jevstva” zaveo skoro sve prou~avaoce rasizma da ih ubroje me|u propagatore ili ~ak izu-
mitelje teorije rase. Kada su filolozi prekora~ili granice ~istog istra`ivanja, to je bilo zato što
su `eleli da uklju~e što više nacija u isto kulturno bratstvo. Re~ima Ernesta Seillièrea, La
Philosophie de l’Impérialisme, 4 vols. 1903-1906: “Postojala je neka vrsta opijenosti: mo-
derna civilizacija je verovala da je povratila svoj pedigre... i ro|en je organizam koji je u jed-
no zajedni~ko bratstvo obuhvatio sve nacije ~iji je jezik pokazivao neku sklonost prema sa-
nskritu.” (Préface, Tome I, p. XXXV) Drugim re~ima, ti ljudi su još uvek bili u humani-
sti~koj tradiciji osamnaestog veka i delili su njegovo oduševljenje stranim narodima i egzo-
ti~nim kulturama.
166 IMPERIJALIZAM

izraz nacionalnih a u drugoj izraz internacionalnih te`nji, da veruju da je


jedno mentalna priprema za nacionalne ratove, a da je drugo ideologija za
gra|anske ratove. To nije isklju~eno, jer je Prvi svetski rat bio ~udna
me{avina starog nacionalnog i novog imperijalisti~kog sukoba, me{avina
u kojoj su stare nacionalne parole dokazale da su za mase svih ume{anih
zemalja jo{ uvek mnogo privla~nije nego ijedan imperijalisti~ki cilj.
Poslednji rat, me|utim, koji je svuda imao kvislinge i kolaboracioniste,
dokazao je da rasizam mo`e da izazove gra|anske sukobe u svakoj zemlji
i da je on jedno od najve{tijih sredstava koje je ikada smi{ljeno za pri-
premu gra|anskog rata.
Jer ta~no je da je teorija rase do{la na scenu aktivne politike u trenutku ka-
da su evropski narodi pripremali i do izvesnog stepena realizovali novu na-
cionalnu dr`avu kao zajednicu. Od samog po~etka rasizam je smi{ljeno
presecao sve nacionalne granice, odre|ene geografski, lingvisti~ki, tradi-
cionalno ili bilo kojim drugim standardom i poricao nacionalnu dr`avu kao
takvu. Teorija rase, vi{e nego teorija klase, uvek je bila prisutna senka koja
prati razvoj diplomatske forme opho|enja evropskih nacija, dok kona~no ni-
je izrasla u mo}no oru`je za razaranje tih nacija. Istorijski govore}i, rasisti
su imali manju meru patriotizma nego predstavnici svih ostalih interna-
cionalnih ideologija zajedno i oni su jedini dosledno odbijali veliki princip
na kome su izgra|ene nacionalne organizacije naroda, princip jednakosti i
solidarnosti svih naroda koji je garantovala ideja ~ove~anstva.

I: “Rasa” aristokrata protiv “nacije” gra|ana

FRANCUSKU OSAMNAESTOG veka je karakterisalo neprekidno ja~anje inte-


resovanja za najrazli~itije, naj~udnije i ~ak najzaostalije narode. To je bilo
vreme kada su se ljudi divili kineskom slikarstvu i kada su ga podra`avali,
kada je jedno od naj~uvenijih dela veka nazvano Lettres Persanes i kada
su putopisi bili najdra`e {tivo. Po{tenje i jednostavnost divljih i necivilizo-
vanih naroda suprotstavljani su sofisticiranosti i frivolnosti kulture.
Mnogo pre nego {to je devetnaesti vek sa svojim pro{irenim mogu}nosti-
ma za putovanje doneo neevropski svet u dom svakog obi~nog gra|anina,
francusko dru{tvo osamnaestog veka je poku{alo da duhovno prisvoji sa-
dr`aj kultura i zemalja koje le`e daleko izvan evropskih granica. Veliki en-
tuzijazam prema ”novim ljudskim vrstama” (Herder) ispunio je srca juna-
ka Francuske revolucije koji su zajedno sa francuskom nacijom oslobodili
sve narode svih boja pod francuskom zastavom. Entuzijazam prema ~ud-
nim i stranim zemljama kulminirao je u poruci bratstva, jer ga je inspi-
risala `elja da u svakoj novoj i iznena|uju}oj “ljudskoj vrsti” doka`e staru
La Brijerovu izreku: La raison est de tous les climats.
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 167

Pa ipak u tom veku koji je stvorio naciju i u zemlji ~ovekoljublja


moramo u}i u trag klici onoga {to se kasnije ispostavilo kao razoritelj
nacija i kao uni{titelj ~ove~anstva – a to je mo} rasizma.7 Zna~ajna je ~i-
njenica da je prvi autor koji je u Francuskoj prihvatio koegzistenciju ra-
zli~itih naroda razli~itog porekla, bio u isto vreme prvi koji je razradio
odre|enu teoriju klasa. Kont de Bulenvilije, francuski plemi} koji je pisao
po~etkom osamnaestog veka i ~ija su dela objavljena posmrtno, tuma~io je
istoriju Francuske kao istoriju dve razli~ite nacije, od kojih je jedna, ger-
manskog porekla, pokorila starosedeoce, “Gale”, nametnula im svoje za-
kone, oduzela im zemlju i naselila se kao vladaju}a klasa, “velika{i” ~ija
su neograni~ena prava po~ivala na “pravu osvaja~a” i “obavezi po{tovanja
koje uvek pripada ja~em”.8 Anga`ovan uglavnom u tra`enju argumenata
protiv sve ve}e politi~ke mo}i Tiers Etat i njenih zagovornika, “nouveau
corps”, koje su oformili “gens de lettres et de lois”, Bulenvilije je morao
da se bori i sa monarhijom, jer francuski kralj nije vi{e `eleo da predstav-
lja velika{e kao primus inter pares, ve} naciju u celini; u njemu je, za
trenutak, nova klasa u usponu na{la svog najmo}nijeg za{titnika. Da bi ob-
novio neosporni primat plemstva, Bulenvilije je predlo`io da njegovi ple-
mi}i poreknu zajedni~ko poreklo sa francuskim narodom, razbiju jedin-
stvo nacije i proglase izvornu i zato ve~nu razliku.9 Mnogo smelije nego
ve}ina kasnijih branilaca plemstva, Bulenvilije je poricao bilo kakvu pre-
dodre|enu vezu sa tlom; on je dopu{tao da su “Gali” bili du`e u Francu-
skoj, da su “Franci” bili stranci i varvari. Svoju doktrinu je zasnovao is-
klju~ivo na ve~nom pravu osvajanja i bez problema je tvrdio da je “Frizija
prava kolevka francuske nacije”. Vekovima pre stvarnog razvoja imperi-
jalisti~kog rasizma, sléde}i jedino unutra{nju logiku svog koncepta, on je
prvobitne stanovnike Francuske smatrao domorocima u modernom smislu
ili, njegovim sopstvenim terminima, “podanicima” – ne kralja, ve} svih
onih ~ija je nadmo} poticala od osvajanja naroda koji }e se po pravu ro-
|enja zvati “Francuzima”.
Bulenvilije je bio pod dubokim uticajem doktrine sila-zakon sedamnae-
stog veka i on je svakako bio jedan od najdoslednijih savremenih Spino-
zinih u~enika, ~iju je Etiku preveo i ~iji je Teolo{ko-politi~ki traktat ana-
lizirao. U njegovoj recepciji i primeni Spinozinih politi~kih ideja sila je
7 Francuski autor iz šesnaestog veka Francois Hotman, Franco-Gallia, ponekad se smatra
prethodnikom rasnih doktrina osamaestog veka, kao kod Ernst Sellière, op. cit. Teophile
Simar je protiv ove pogrešne koncepcije s pravom protestovao: “Hotman se ne pojavljuje kao
apologet Tevtonaca, ve} kao branilac naroda koji je bio potla~en monarhijom” (Etude
Critique sur la formation de la doctrine des Races au 18e et son expansion au 19e siècle,
Bruxelles, 1922, p. 20).
8 Histoire de l ’Ancien gouvernement de la France, 1727, Tome I, p. 33.
9 Da je istorija grofa Bulenvilijea zamišljena kao politi~ko oru`je protiv Tiers Etat, utvrdio
je Montesquieu, Esprit de Lois, 1748, XXX, chap. X.
168 IMPERIJALIZAM

pretvorena u osvajanje, a osvajanje je igralo neku vrstu jedinstvene proce-


ne prirodnih kvaliteta i prednosti ljudi i nacija. U tome mo`emo otkriti
prve tragove kasnijih naturalisti~kih transformacija kroz koje je doktrina
sila-zakon imala da pro|e. Ovaj stav zaista potvr|uje ~injenica da je Bulen-
vilije bio jedan od izuzetnih slobodnih mislilaca svoga doba i da njegovi
napadi na katoli~ku crkvu nisu bili motivisani samo antiklerikalizmom.
Bulenvilijeova teorija, me|utim, jo{ uvek ima veze sa narodima a ne sa
rasama; ona pravo superiornog naroda zasniva na istorijskom ~inu, osvaja-
nju, a ne na fizi~koj ~injenici – iako je istorijski ~in ve} imao izvestan uti-
caj na prirodne osobine pokorenog naroda. Ona pronalazi dva razli~ita na-
roda u Francuskoj da bi ih suprotstavila novoj nacionalnoj ideji, koju je
kao takvu do izvesnog stepena zastupala apsolutna monarhija u savezu sa
Tiers Etat. Bulenvilije je anacionalan u vreme kada se ideja nacionalnog
do`ivljavala kao nova i revolucionarna, mada se jo{ nije pokazalo, kao
kasnije u Francuskoj revoluciji, koliko je blisko povezana sa demokrat-
skim oblikom vladavine. Bulenvilije je pripremao svoju zemlju za rat ne
znaju}i {ta gra|anski rat zna~i. On je predstavnik mnogih plemi}a koji ni-
su sebe videli kao predstavnike nacije, ve} kao odvojenu vladaju}u kastu
~ija snaga ima mnogo vi{e zajedni~kog sa pripadnicima “istog dru{tvenog
polo`aja i situacije” nekog drugog naroda nego sa svojim zemljacima. Za-
pravo su ti antinacionalni trendovi izvr{ili uticaj u miljeu émigés, a ko-
na~no su ih apsorbovale nove i izrazito rasne doktrine u kasnom devetna-
estom veku.
Tek kad je izbijanje Francuske revolucije nateralo veliki broj francuskih
plemi}a da potra`i uto~i{te u Nema~koj i Engleskoj, Bulenvilijeove ideje
su pokazale koliko su korisne kao politi~ko oru`je. U me|uvremenu se
odr`ao njegov uticaj na francusku aristokratiju, kao {to se mo`e videti u
delima drugog konta, konta Dibua-Nanseja,10 koji je `eleo da jo{ te{nje
pove`e francusko plemstvo sa njegovom kontinentalnom bra}om. Uo~i
revolucije se taj zastupnik francuskog feudalizma osetio tako nesigurnim
da se nadao “stvaranju jedne vrste Internationale aristokratije varvarskog
porekla”,11 i po{to je nema~ko plemstvo bilo jedino ~iju je pomo} eventu-
alno mogao da o~ekuje, otuda je tako|e pretpostavio da je pravo poreklo
francuske nacije identi~no sa poreklom Nemaca i francuskih ni`ih klasa,
koje, iako ne vi{e robovi, nisu bile slobodne po ro|enju ve} “affranchisse-
ment”, po milosti onih koji su slobodni po ro|enju, plemstva. Nekoliko
godina kasnije francuski izgnanici zaista su poku{ali da oforme internatio-
nale aristokrata da bi ugu{ili revolt onih koje su smatrali stranim poroblje-
nim narodom. I iako je prakti~nija strana toga poku{aja pretrpela spek-
10 Les Origines de l’Ancien Gouvernement de la France, de l’Allemagne et de l’Italie,
1789.
11 Seillière, op. cit., p. XXXII.
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 169

takularan poraz kod Valmija, émigrés kao [arl Fransoa Dominik de Vilie,
koji je oko 1800. suprotstavio “Gallo-Romains” Germanima, ili kao Vil-
helm Alter, koji je deceniju kasnije sanjao o federaciji svih germanskih na-
roda,12 nisu priznavali poraz. Njima verovatno nikada nije palo na pamet
da su zapravo izdajnici, toliko su ~vrsto bili uvereni da je Francuska revo-
lucija “rat izme|u stranih naroda” – kao {to je to Fransoa Gizo mnogo ka-
snije ustvrdio.
Dok je Bulenvilije, sa smirenom lako}om manje uzburkanog vremena,
zasnovao prava plemstva na pravima osvajanja bez neposrednog odbaci-
vanja same prirode druge, pokorene nacije, kont de Monlozje, jedna od
pomalo sumnjivih li~nosti me|u francuskim izgnanicima, otvoreno je
izrazio prezir prema tom “narodu koji se uzdigao od robova... (me{avini)
svih rasa i svih vremena”.13 Vremena su se o~igledno promenila i plemi}i
koji nisu vi{e pripadali pokorenoj rasi morali su tako|e da se menjaju.
Napustili su staru ideju, tako dragu Bulenvilijeu i ~ak Monteskjeu, da
samo osvajanje, fortune des armes, odre|uje sudbinu ~oveka. Valmi ple-
mi}kih ideologija nastupio je kada je opat Sieje u svom ~uvenom pamfle-
tu rekao Tiers Etat da “po{alju nazad u {ume Frankonije sve one porodice
koje odr`avaju apsurdnu pretenziju da su naslednici osvaja~ke rase i da }e
uspeti u svojim pravima”.14
Dosta je ~udno da su od tih ranih vremena kada su francuski plemi}i u
svojoj klasnoj borbi protiv bur`oazije otkrili da pripadaju jednoj drugoj
naciji, da imaju drugo genealo{ko poreklo i da su mnogo ~vr{}e povezani
sa me|unarodnom kastom nego sa tlom Francuske, sve francuske rasne
teorije podr`ale germanizam ili barem superiornost nordijskih naroda pro-
tiv svojih sopstvenih zemljaka. Jer ako su se ljudi Francuske revolucije
mentalno identifikovali sa Rimom, to nije bilo zato {to su “germanizmu”
svog plemstva suprotstavili “latinizam” Tiers Etat, ve} zato {to su osetili
da su oni duhovni naslednici rimskih republikanaca. To istorijsko pitanje,
nasuprot plemenskoj identifikaciji plemstva, moglo bi biti jedan od uzroka
koji su spre~ili “latinizam” da se pojavi kao posebna rasna doktrina. U
svakom slu~aju, paradoksalno zvu~i, ali ~injenica je da }e Francuzi pre
Nemaca ili Engleza insistirati na toj idée fixe germanske superiornosti.15 A
ni ro|enje germanske rasne svesti posle pruskog poraza 1806, koja je bila
12 Vidi René Maunier, Sociologie Coloniale, Paris, 1932, Tome II, p. 115.
13 Montlozije je ~ak i u iznanstvu bio u bliskoj vezi sa francuskim šefom policije Fušeom,
koji mu je pomagao da popravi svoje jadno finansijsko izbegli~ko stanje. Kasnije je on slu`io
kao Napoleonov tajni agent u francuskom društvu. Vidi Joseph Brugerette, Le Comte
Montlosier, 1931, i Samar, op. cit., p. 71.
14 Qu’est-ce-que le Tiers Etat? (1789) objavljeno kratko pre izbijanja revolucije. Prevod
citiran prema J. H. Clapham, The Abbé Siéyes, London, 1912, p. 62.
15 “Istorijski, arijevstvo ima poreklo u feudalizmu osamnaestog veka, a podr`ao ga je ger-
manizam devetnaestog veka”, prime}uje Seillière, op. cit., p. II.
170 IMPERIJALIZAM

uperena protiv Francuza, nije promenilo smer rasnih ideologija u Fran-


cuskoj. ^etrdesetih godina pro{log veka, Ogisten Tieri dr`ao se jo{ uvek
identifikacije klasa i rasa, i pravio razliku izme|u “germanskog plemstva”
i “keltske bur`oazije”,16 i opet je plemi}, kont de Remiza proglasio da je
evropska aristokratija germanskog porekla. Kona~no, kont de Gobino je
jedno mi{ljenje, koje je ve} bilo op{teprihva}eno me|u francuskim plem-
stvom, razvio kao punu istorijsku doktrinu, tvrdnjom da je otkrio tajni za-
kon sumraka civilizacija i da je podigao istoriju do digniteta prirodne nau-
ke. S njim je teorija rasne zavr{ila prvi i otpo~ela drugi stepen ~iji su utica-
ji morali da se ose}aju do dvadesetih godina ovoga veka.

II: Rasno jedinstvo kao zamena za nacionalnu emancipaciju

TEORIJA RASE u Nema~koj razvila se tek kad je Napoleon porazio staru


prusku vojsku. Ona svoj uspon duguje pruskim patriotima i politi~kom ro-
mantizmu vi{e nego plemstvu i njegovim zagovornicima. Nasuprot fran-
cuskom tipu teorije rase kao oru`ja za gra|anski rat i za cepanje nacije,
nema~ka teorija rase je stvorena u naporu da se narod ujedini protiv strane
dominacije. Njeni autori nisu tra`ili saveznike izvan granica, ve} su `eleli
da u narodu probude svest o zajedni~kom poreklu. Ovo je zapravo isklju-
~ilo plemstvo sa njegovim ozlogla{enim kosmopolitskim vezama – koje
su, me|utim, bile manje karakteristi~ne za pruske junkere nego za ostatak
evropskog plemstva; u svakom slu~aju isklju~ilo je mogu}nost ove teorije
rase koja se zasnivala na pripadanju najekskluzivnijoj klasi naroda.
Po{to su nema~ku teoriju rase pratili dugo sputavani napori za ujedinje-
nje brojnih nema~kih dr`ava, ona je, na svom ranom stepenu, ostala tako
blisko povezana sa vi{e op{tih nacionalnih ose}anja da je dosta te{ko
napraviti razliku izme|u prostog nacionalizma i jasno odre|enog rasizma.
Bezazlena nacionalna ose}anja izrazila su se u onome {to mi danas znamo
kao rasnu terminologiju, tako da su ~ak istori~ari koji nema~ki vid rasizma
dvadesetog veka identifikuju sa osobenim jezikom nema~kog nacionaliz-
ma skloni da zamene nacizam za nema~ki nacionalizam, poma`u}i tako
potcenjivanju stra{ne privla~nosti Hitlerove propagande i na druge dr`ave.
Te posebne prilike nema~kog nacionalizma promenile su se tek kada je
posle 1870. do{lo do sjedinjenja nacije i kada se nema~ki rasizam potpuno
razvio, zajedno sa nema~kim imperijalizmom. Od tih ranih vremena, me-
|utim, pre`iveo je prili~an broj karakteristika koje su ostale zna~ajne za
poseban nema~ki vid teorije rase.

16 Lettres sur l’histoire de France (1840).


TEORIJA RASE PRE RASIZMA 171

Nasuprot Francuskoj, pruski plemi}i su osetili da je njihov interes blisko


povezan sa polo`ajem apsolutne monarhije i najzad su, od vremena
Fridriha II, tra`ili da budu priznati kao zvani~ni predstavnici nacije u celi-
ni. Sa izuzetkom nekoliko godina pruskih reformi (1808-1812), prusko
plemstvo nije pla{io uspon bur`oaske klase, koja je mo`da `elela da preu-
zme vlast, niti je ono moralo da se boji koalicije izme|u srednje klase i
vladaju}e ku}e. Pruski kralj, do 1809. najve}i zemljoposednik, ostao je
primus inter pares, uprkos svim reformatorskim naporima. Teorija rase,
me|utim, razvila se izvan plemstva, kao oru`je izvesnih nacionalista koji
su `eleli ujedinjenje svih naroda koji govore nema~kim jezikom i zbog to-
ga su insistirali na zajedni~kom poreklu. Oni su bili liberali u tom smislu
{to su se sna`no suprotstavljali isklju~ivoj vlasti pruskih junkera. Sve dok
se to zajedni~ko poreklo definisalo zajedni~kim jezikom, te{ko se mo`e
govoriti o teoriji rase.17
Vredi primetiti da je tek posle 1814. to zajedni~ko poreklo ~e{}e opisi-
vano u smislu “krvne veze”, ili porodi~nih veza, plemenskog jedinstva, ili
neme{ovitog porekla. Definicije koje su se pojavile skoro istovremeno u
pisanjima katolika Jozefa Geresa i nacionalisti~kih liberala kao {to je
Ernst Moric Arnt ili F. L. Jan svedo~e o potpunom porazu nada u porast
pravih nacionalnih ose}anja u nema~kom narodu. Iz neuspeha da se narod
uzdigne do nacionalnog, iz nedostatka zajedni~kog istorijskog se}anja i
o~igledne {iroke apatije prema sudbini u budu}nosti, rodila se prirodna
privla~nost koja se obratila plemenskim instinktima kao mogu}oj zameni
za ono {to je ceo svet nekad gledao kao slavu i mo} francuske dr`avnosti.
Organsku doktrinu istorije za koju je “svaka rasa odvojena, kompletna
celina”18 izmislili su ljudi kojima su ideolo{ke doktrine nacionalnog jedin-
stva bile potrebne kao zamena za politi~ku dr`avnost. Potisnuti naciona-
lizam je doveo do Arntove tvrdnje da su Nemci – koji su o~igledno posled-
nji razvili organsko jedinstvo – imali sre}e da budu od jednostavne, ne-
me{ane loze, “nepatvoren narod”.19
Organske naturalisti~ke definicije naroda su izuzetno karakteristi~ne za
nema~ke ideologije i nema~ki istorizam. One, me|utim, jo{ uvek nisu
stvarni rasizam, jer isti ljudi koji se slu`e tim “rasnim” izrazima ipak su
sto`er idejama nepatvorene dr`avnosti, jedinstva svih naroda. Tako u is-
tom ~lanku u kome Jan poredi zakone naroda sa zakonima animalnog `i-
vota, on insistira i na iskrenoj, jednakoj pluralnosti naroda u ~ijoj potpunoj

17 Na primer u: Fridrich Schlegel Philosophische Vorlesungen aus den Jahren 1804-1806,


II, 357. Isto va`i i za Ernsta Morica Arnta. Vidi Alfred P. Pundt, Arndt and the National
Awakening in Germany, New York, 1935, p. 116 f. ^ak i Fihte, ~uveno `rtveno jagnje za
teoriju rase, gotovo nikad nije prešao granice nacionalizma.
18 Joseph Goerres u Rheinischer Merkur, 1814, No. 25.
19 U Phantasien zur Berichtigung der Urteile über künftige deutsche Verfassungen, 1815.
172 IMPERIJALIZAM

mno{tvenosti ~ove~anstvo mo`e da se ostvari.20 A Arnt, koji }e kasnije iz-


raziti jake simpatije prema nacionalnim oslobodila~kim pokretima Poljaka
i Italijana, uzviknuo je: “Proklet bio svako ko podjarmljuje i vlada stranim
narodima.”21 U onoj meri u kojoj nema~ka nacionalna ose}anja nisu bila
plod nepatvorenog nacionalnog razvoja, ve} vi{e reakcija na stranu oku-
paciju,22 nacionalne doktrine su bile ~udno negativnog karaktera, odre-
|ene da stvore zid oko naroda, da budu zamena za granice koje ne bi mo-
gle biti jasno definisane ni geografski ni istorijski.
Ako je, u ranom obliku francuske aristokratije, teorija rase kori{}ena kao
instrument unutra{nje podele, a ispostavilo se da je oru`je za gra|anski rat,
ovaj rani oblik nema~ke rasne doktrine izmi{ljen je kao oru`je unutra{njeg
nacionalnog jedinstva i ispostavilo se da je oru`je za nacionalne ratove.
Kao {to bi propast francuskog plemstva, kao va`ne klase u francuskoj
naciji, u~inila ovo oru`je beskorisnim da ga neprijatelji Tre}e republike
nisu o`iveli, tako bi za postizanje nema~kog nacionalnog jedinstva organ-
ska doktrina istorije izgubila svoj zna~aj da moderni imperijalisti~ki
spletkari nisu `eleli da je o`ive ne bi li se dopali narodu i sakrili svoje
odvratno lice pod pristojnim velom nacionalizma. To nije tako kod jednog
drugog izvora nema~kog rasizma koji je, prividno udaljeniji od politi~ke
scene, imao mnogo nepatvorenije dr`anje pod kasnijim politi~kim ideolo-
gijama.
Politi~ki romantizam optu`uju da je stvorio teoriju rase. Mogli bismo ga
optu`iti i za razne druge neodgovorne teorije. Adam Miler i Fridrih [legel
su simptomati~ni za op{te poigravanje moderne misli u kojoj skoro svaka
teorija mo`e privremeno da pusti koren. Nijedna realna stvar, nijedan is-
torijski doga|aj, nijedna politi~ka ideja nije bila sigurna od sveobuhvatne
i sverazorne manije po kojoj bi ti prvi literati uvek mogli na}i nove i orig-
inalne mogu}nosti za nove i fascinantne ideje. “Svet mora biti romantizo-
van”, kao {to je to Novalis rekao, `ele}i da “dâ visok smisao obi~nom,
misteriozni smisao svakida{njem, dignitet nepoznatog ne~em dobro
znanom”.23 Jedna od tih romantizovanih tema je bio narod, koji se u tre-
20 “@ivitinje iz mešanog stada nemaju stvarnu rasplodnu mo}; sli~no tome, hibridni naro-
di nemaju sopstveno rasplo|avanje naroda... predak ~ove~anstva je mrtav, izvorna rasa je
izumrla. Zato je svaki narod koji izumire nesre}a za ~ove~anstvo... Ljudska plemenitost ne
mo`e da se izrazi samo u jednom narodu.” U Deutsches Volkstum, 1810.
Isti primer je izrazio Geres, koji je uprkos svojoj naturalisti~koj definiciji naroda (“svi
~lanovi su ujedinjeni zajedni~kom krvnom vezom”) sledio istinski nacionalni princip kad
tvrdi: “Nijedna grana nema prava da vlada drugom” (op. cit. ).
21 Blick aus der Zeit auf die Zeit, 1814. Prevod citiran iz Alfred P. Pundt, op. cit.
22 “Tek kad su Austrija i Pruska pale posle uzaludne borbe, po~eo sam ja izistinski da
volim Nema~ku... kako je Nema~ka podlegala osvajanju i pot~injavanju, za mene je postajala
jedna i neraskidiva”, piše E. M. Arndt u svom Erinuerungen aus Schweden, 1818, p. 82.
Prevod citiran iz Pundt, op. cit., p. 151.
23 “Neue Fragmentensammlung” (1798) u Schriften, Leipzig, 1929, Tome II, p. 335.
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 173

nutku mogao pretvoriti u dr`avu ili porodicu ili plemstvo ili bilo {ta drugo
{to je slu~ajno sinulo jednom od tih intelektualaca, ili {to im je kasnije, ka-
da su upoznali stvarnost svakodnevnog hleba – naru~io za pare neki pa-
tron.24 Zato je skoro nemogu}e prou~avati razvoj ijedne od tih teorija koje
su se slobodno nadmetale, kojima devetnaesti vek tako obiluje, a da se ne
nai|e na romantizam u njegovoj nema~koj formi.
To {to su ti prvi moderni intelektualci zapravo pripremali nije bio toliko
razvoj neke posebne teorije, ve} op{ti mentalitet modernih nema~kih u~e-
njaka; ovi su vi{e nego jednom dokazali da se jedva mo`e na}i ijedna
ideologija kojoj se oni ne bi voljno podredili, ako se dovede u pitanje jedi-
na stvarnost – koju ~ak i romanti~ar te{ko mo`e da previdi – stvarnost nji-
hovog polo`aja. Za ovo ~udno pona{anje romantizam je imao savr{en iz-
govor u svojoj neograni~enoj idealizaciji “personalnosti”, li~nosti ~ija je
gola samovolja postala dokaz genija. [to god je slu`ilo takozvanoj krea-
tivnosti, to jest, potpuno samovoljnoj igri “ideja”, moglo je postati centar
celokupnog pogleda na `ivot i svet.
Ovaj svojstveni cinizam romanti~kog obo`avanja li~nosti omogu}io je
izvesne moderne stavove me|u intelektualcima. Njih je prili~no dobro
predstavljao Musolini, jedan od poslednjih naslednika ovog pokreta, kada
je opisivao sebe u isto vreme kao “aristokratu i demokratu, revolucionara i
reakcionara, proletera i antiproletera, pacifistu i antipacifistu”. Okrutni in-
dividualizam romanti~ara nije zna~io nikad ni{ta ozbiljnije nego da je
“svako slobodan da za sebe stvori sopstvenu ideologiju”. Novo u Musoli-
nijevom eksperimentu je bio “poku{aj da to izvede sa svom raspolo`ivom
energijom”.25
Zbog tog svojstvenog “relativizma” skoro mo`e da se previdi neposre-
dan doprinos romantizma razvoju teorije rase. U anarhi~noj igri ~ija pra-
vila u odre|eno vreme daju svakome pravo na makar jedno li~no i samo-
voljno mi{ljenje, podrazumeva se da svaka pomisao mo`e da se formuli{e
i u datom trenutku {tampa. Mnogo karakteristi~nije od ovog haosa bilo je
temeljno verovanje u li~nost kao krajnji cilj po sebi. U Nema~koj, gde se
sukob izme|u plemstva i srednje klase u usponu nikad nije vodio na poli-
ti~koj sceni, obo`avanje li~nosti razvilo se kao jedino sredstvo sticanja
makar jedne vrste dru{tvene emancipovanosti. Vladaju}a klasa zemlje ot-
voreno je pokazala svoj tradicionalni prezir prema biznisu i odbojnost pre-
ma udru`ivanju sa trgovcima uprkos porastu njihovog bogatstva i zna~aja,
tako da nije bilo lako na}i sredstva za zadobijanje neke vrste samopo{to-

24 Za romanti~ni stav u Nema~koj vidi Carl Schmitt, Politische Romantik, München,


1925.
25 Mussolini, “Relativismo e Fascismo” u Diaturna, Milano, 1924. Prevod citiran iz F.
Neumann, Behemoth, 1932, pp. 462-463.
174 IMPERIJALIZAM

vanja. Klasi~ni nema~ki Bildungsroman, Wilhelm Meister, u kome junaka


iz srednje klase obrazuju plemi}i i glumci jer je bur`oa u sopstvenoj
dru{tvenoj sferi bez “li~nosti”, dovoljno svedo~i o beznade`nosti situacije.
Nema~ki intelektualci, iako jedva da su zagovarali politi~ku borbu za
srednju klasu kojoj su pripadali, vodili su ogor~enu i, na `alost, veoma
uspe{nu bitku za dru{tveni status. ^ak i oni koji su pisali u odbranu plem-
stva, osetili su da je ipak njihov interes u pitanju ~im su do{li do dru{tve-
nih polo`aja. Da bi u{li u takmi~enje sa pravima i osobinama dobijenim
ro|enjem, formulisali su novi koncept “uro|ene li~nosti” koji je trebalo da
zadobije op{te odobravanje unutar bur`oaskog dru{tva. Kao titula na-
slednika neke stare porodice, “uro|ena li~nost” se dobijala ro|enjem a ne
po zasluzi. Ba{ kao {to je nedostatak zajedni~ke istorije za formiranje na-
cije bio ve{ta~ki prevazi|en putem naturalisti~kog koncepta organskog ra-
zvoja, tako se, u dru{tvenoj sferi, pretpostavilo da sama priroda donosi ti-
tulu kad ju je politi~ka realnost uskratila. Liberalni pisci su se uskoro hva-
lisali “pravim plemstvom” nasuprot otrcanim titulama barona ili drugih,
koje mogu biti date ili oduzete, i tvrdili su, stoga, da prirodne privilegije,
kao {to su “snaga ili genije” nijedno ljudsko delo ne mo`e da kopira.26
Diskriminatorska crta ovog novog dru{tvenog koncepta smesta se
potvrdila. Tokom dugog perioda ~istog dru{tvenog antisemitizma, koji je
uveo i pripremio otkri}e mr`nje prema Jevrejima kao politi~ko oru`je, po-
na{anje jevrejskih kolega razlikovalo se od pona{anja prose~nog biznis-
mena po nedostatku “uro|ene li~nosti”, uro|enog nedostatka takta, po od-
sustvu unutra{nje stvarala~ke sposobnosti, uro|ene sklonosti prema tr-
govini, itd. U grozni~avom naporu da sakupi ne{to sopstvenog ponosa
protiv kastinske arogancije junkera, ne usu|uju}i se, me|utim, da se bori
za politi~ko vo|stvo, bur`oazija je od samog po~etka `elela da gleda s vi-
sine, ne toliko na druge klase ni`e od sebe, ve} jednostavno na druge na-
rode. Najzna~ajnije u tim naporima je malo knji`evno delo Klemensa
Brentana27 koje je bilo napisano za ultranacionalisti~ki klub Napoleonovih
protivnika koji su se okupili 1808. pod imenom “Die Christlich-Deutche
Tischgesellschaft” i koje se ~italo u klubu. U svom prefinjenom i duhovi-
tom maniru, Brentano ukazuje na kontrast izme|u “uro|ene li~nosti”,
genijalne li~nosti i “filistra”, koga odmah identifikuje sa Francuzima i Je-
vrejima. Tako }e nema~ka bur`oazija poku{ati barem drugim narodima da
pripi{e sve osobine koje je plemstvo preziralo kao tipi~no bur`oaske – pr-
vo Francuzima, zatim Englezima, a Jevrejima uvek. [to se ti~e misterio-

26 Vidi veoma interesantan pamflet protiv plemstva, liberalnog pisca Buchholza,


Untersuchungen ueber den Geburtsadel, Berlin, 1807, p. 68: “Pravo plemstvo... ne mo`e se
dati ili oduzeti, jer, kao vlast ili genije, samo sebe postavlja i po sebi postoji.”
27 Clemens Brentano, Der Philister vor, in und nach der Geschichte, 1811.
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 175

znih osobina koje je “uro|ena li~nost” dobila ro|enjem, one su bile pot-
puno iste kao osobine koje su pravi pruski junkeri tvrdili da oni poseduju.
Iako su na ovaj na~in norme plemstva doprinele usponu teorije rase, sa-
mi junkeri nisu ni{ta radili na oblikovanju ovog mentaliteta. Jedini junker
toga perioda koji je razvio sopstvenu politi~ku teoriju, Ludvig fon der
Marvic, nikada nije koristio rasne izraze. Po njemu, nacije deli jezik – {to
je duhovna a ne fizi~ka razlika. @estoko se protivio Francuskoj revoluciji,
govorio je kao Robespjer kada je do{lo do mogu}nosti agresije jedne naci-
je protiv druge: “Ko cilja na {irenje svojih granica, treba da se smatra nelo-
jalnim, izdajnikom u celoj evropskoj zajednicoi jednakih dr`ava”.28 Adam
Miler je insistirao na ~istoti porekla kao ispitu plemstva, a Haler je, tvrde}i
da prirodni zakon nala`e da jaki vladaju nad slabim, pre{ao preko
o~igledne ~injenice da oni koji su mo}ni vladaju onima koji su li{eni mo}i.
Plemi}i su, naravno, bili puni entuzijazma kada su saznali da njihova uzur-
pacija vlasti ne samo da je legalna, ve} je u saglasnosti sa prirodnim za-
konima, tako da je posledica bur`oaskih definicija bilo to {to su plemi}i
tokom devetnaestog veka mnogo pa`ljivije izbegavali “mesalliance”.29
To insistiranje na zajedni~kom plemenskom poreklu kao su{tini dr-
`avnosti, koje su formulisali nema~i nacionalisti tokom rata 1814. i posle
njega, i naglasak koji su romanti~ari stavili na uro|enu li~nost i prirodno
plemstvo, intelektualno su utrli put teoriji rase u Nema~koj. Iz onog prvog
je iznikla organska doktrina istorije sa svojim prirodnim zakonima; iz
ovog drugog se krajem veka uzdigao groteskni homunkulus tog superme-
na ~ija je prirodna sudbina da vlada svetom. Sve dok su i{li rame uz rame,
ovi trendovi bili su samo sredstva privremenog spasa od politi~ke realnos-
ti. ^im su se stopili, oni su formirali samu osnovu za rasizam kao potpunu
ideologiju. Ovo se, me|utim, nije prvo dogodilo u Nema~koj, ve} u
Francuskoj i to nisu izveli intelektualci srednje klase, ve} jedan visoko
nadaren i frustriran plemi}, grof de Gobino.

III: Novi klju~ za istoriju

GROF ARTIR DE GOBINO je 1853. objavio Essai sur l’Inégalité des Races
Humaines, koji, samo nekih pedeset godina kasnije, na prelazu vekova,
postade neka vrsta ud`benika istorije za teorije rasa. Prva re~enica u ~e-

28 “Entwurf eines Friedenspaktes” u Gerhard Ramlow, Ludwig von der Marwitz und die
Anfänge konservativer Politik und Staatsauffassung in Preussen, Historische Studien, Heft
185, p. 92.
29 Vidi Sigmund Neumann, Die Stufen des preussischen Konservatismus, Historische
Studien, Heft 190, Berlin 1930. Posebno pp. 48, 51, 64, 82. Za Adama Müllera vidi:
Elemente der Staatskunst, 1809.
176 IMPERIJALIZAM

tvorotomnom delu – “Pad civilizacije je najupadljivija i u isto vreme naj-


mra~nija od svih istorijskih pojava”30 – jasno pokazuje su{tinski novo i
moderno interesovanje svoga autora, novo pesimisti~no raspolo`enje koje
pro`ima njegovo delo i koje je ideolo{ka snaga sposobna da ujedini sve
prethodne ~inioce i konfliktna mi{ljenja. Zaista, od pamtiveka je ~ove~an-
stvo `elelo da sazna {to vi{e o pro{lim kulturama, palim carstvima, izumr-
lim narodima; ali niko pre Gobinoa nije mislo o nala`enju jednog jedinog
razloga, jedne jedine sile po kojoj se sve civilizacije uvek i svuda uspinju i
padaju. Izgleda da su doktrine o propasti u veoma bliskoj vezi sa teorijom
rase. Svakako nije slu~ajno {to je jedan drugi rani “ube|enik u rase”, Ben-
d`amin Dizraeli, bio podjednako fasciniran padom kulture, dok s druge
strane Hegel, ~ija se filozofija u velikoj meri bavila dijalekti~kim za-
konom napretka u istoriji, nikada nije bio zainteresovan za uspon i pad
kultura kao takvih, niti za ijedan zakon koji bi obja{njavao smrt nacije:
Gobino je precizno izlo`io takav zakon. Bez uticaja darvinizma ili bilo ko-
je druge evolucionisti~ke teorije, ovaj istori~ar se hvalisao da je uveo is-
toriju u porodicu prirodnih nauka, na{ao prirodne zakone svih otkri}a, re-
dukovao sve duhovne izraze ili kulturne pojave na ne{to “{to na temelju
egzaktne nauke na{e o~i mogu da vide, na{e u{i da ~uju, ruke da dodirnu”.
Najvi{e iznena|uje onaj aspekt ove teorije, koja je pokrenuta u sred op-
timisti~kog devetnaestog veka, koji se ti~e ~injenice da je autor fasciniran
padom, a jedva zainteresovan za uspon civilizacije. U vreme pisanja ove
rasprave Gobino je vrlo malo razmi{ljao o upotrebi svoje teorije kao
oru`ja aktuelne politike i zato je imao hrabrsoti da ocrta inherentne kobne
posledice svog zakona propasti. Nasuprot [pengleru, koji prori~e samo
sumrak zapadne kulture, Gobino je sa “nau~nom” precizno{}u prorekao
ni{ta manje nego definitivan nestanak ~oveka – ili, njegovim re~ima, ljud-
ske rase – sa lica zemlje. Posle ~etiri toma ponovnog ispisivanja ljudske
istorije, on zaklju~uje: “^ovek dolazi u isku{enje da pripi{e ukupno tra-
janje od 12 do 14 hiljada godina ljudskoj vladavini nad Zemljom i ta era bi
se delila u dva perioda: prvi je pro{ao i obuhvatio mladost... drugi je po~eo
i svedo~i}e o silaznom putu ka starosti”.
Ta~no je zapa`anje da se Gobino, trideset godina pre Ni~ea, bavio prob-
lemom “décadance”.31 Me|utim, razlika je u tome {to je Ni~e imao teme-
ljno iskustvo evropske dekadencije, po{to je pisao u vreme kad je ovaj po-
kret bio na vrhuncu sa Bodlerom u Francuskoj, Svinbernom u Engleskoj i
Vagnerom u Nema~koj, dok je Gobino bio jedva svestan mnogostrukosti
modernog taedium vitae i mo`e se posmatrati kao poslednji naslednik
30 Prevod citiran iz The Inequality of Human Races, translated by Adrien Collins, 1915.
31 Vidi Robert Dreyfus, “La vie et les prophéties du Comte de Gobineau”, Paris, 1905 u
Cahiers de la quinzaine, Ser. 6, Cah. 16, p. 56.
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 177

Bulenvilijea i prognanog francuskog plemstva, koje se, bez psiholo{kih


mr{enja, jednostavno (i s pravom) pla{ilo za sudbinu aristokratije kao
kaste. S izvesnom naivno{}u, on je skoro doslovno prihvatio doktrine
osamnaestog veka o poreklu francuskog naroda: bur`uji su potomci gal-
sko-romanskih robova, plemi}i su potomci Germana.32 Isto to se ti~e i nje-
govog insistiranja na internacionalnom karakteru plemstva. Moderniji as-
pekt njegovih teorija otkrivan je u ~injenici da je on mo`da bio varalica
(njegova francuska titula je bila vi{e nego sumnjiva), da je preterivao i
natezao starije doktrine dok one ne bi postale o~igledno sme{ne – prisva-
jao je za sebe genealogiju koja je vodila preko skandinavskih gusara do
Odina: “Ja sam, tako|e, od rase bogova.”33 Ali njegova prava va`nost sas-
toji se u tome {to je usred ideologija progresa on propovedao propast, kraj
~ove~anstva u laganoj prirodnoj katastrofi. Kada je Gobino otpo~eo svoje
delo, u doba bur`oaskog kralja Luja Filipa, sudbina plemstva izgledala je
zape~a}ena. Plemstvo vi{e nije trebalo da se boji pobede Teirs Etat, ona se
ve} dogodila i moglo je samo da se `ali. Njihova nesre}a, kako ju je
izrazio Gobino, katakad je bila veoma blizu velikom o~ajanju pesnika
dekadencije koji su, nekoliko decenija kasnije, pevali o krhkosti svih ljud-
skih stvari – les neiges d’antan, o lanjskom snegu. [to se ti~e samog Go-
binoa, ovo srodstvo je dosta uzgredno; ali interesantno je zabele`iti da ~im
je srodstvo ustanovljeno, ni{ta nije moglo spre~iti veoma ugledne intelek-
tualce na prelazu veka, kao {to su Rober Drajfus u Francuskoj ili Tomas
Man u Nema~koj, da Odinovog potomka uzmu ozbiljno. Davno pre no {to
su se ono {to je u`asno i ono {to je besmisleno stopili u ne{to {to je sa ljud-
skog gledi{ta nerazumljiva me{avina, koja je za{titni znak na{eg veka, be-
smisleno je izgubilo mo} da ubija.
Isto tako, zbog neobi~nog pesimisti~kog raspolo`enja, zbog aktivnog
o~ajanja poslednjih decenija veka, Gobino je stekao zakasnelu slavu. Ovo,
me|utim, ne zna~i da je on li~no bio prete~a generacije “veselog plesa
smrti i trgovine” (D`ozef Konrad). On nije bio ni dr`avnik koji veruje u
biznis niti pesnik koji slavi smrt. On je bio samo ~udna me{avina frustrira-
nog plemi}a i romanti~nog intelektualca koji je rasizam izmislio skoro
slu~ajno. To je bilo onda kada je video da ne mo`e jednostavno da prihvati
stare doktrine dva naroda unutar Francuske i da, s obzirom na promenjene
okolnosti, mora da revidira stari stav da su najbolji ljudi neizostavno u
vrhu dru{tva. U tu`noj suprotnosti u odnosu na svoje u~itelje, on je morao
da obja{njava za{to najbolji ljudi, plemi}i, ne mogu ~ak ni da se nadaju da
}e povratiti prethodne pozicije. Korak po korak, identifikovao je pad svo-

32 Essai, Tome II, Book IV, p. 445. i ~lanak “Ce qui est arrivé à la France en 1870” u
Europe, 1923.
33 J. Duesberg, “Le Comte de Gobineau” u Revue Générale, 1939.
178 IMPERIJALIZAM

je kaste sa padom Francuske, zatim zapadne civilizacije, a zatim celog


~ove~anstva. Tako je on do{ao do otkri}a zbog koga su mu se toliko divili
kasniji pisci i biografi, da civilizacija opada zahvaljuju}i degeneraciji rase,
a da rasa propada zahvaljuju}i me{anju krvi. To podrazumeva da je u
svakoj me{avini ni`a rasa uvek dominantnija. Ova vrsta argumentacije,
skoro op{te mesto posle smene vekova, nije se uklapala u doktrine progre-
sa Gobinoovih savremenika, koji su ubrzo stekli jo{ jednu idée fixe,
“pre`ivljavanje najprilago|enijih”. Liberalni optimizam pobedni~ke bur-
`oazije tra`io je novo izdanje teorije sila-zakon, a ne klju~ za istoriju niti
dokaz neizbe`ne propasti. Gobino je uzalud poku{avao da stekne {iru pub-
liku anga`uju}i se u ameri~kom pitanju ropstva i grade}i na odgovaraju}i
na~in ceo sistem na temeljnom sukobu izme|u belaca i crnaca. Morao je
da ~eka skoro pedeset godina da postigne uspeh me|u elitom, i tek posle
Prvog svetskog rata, sa talasom filozofa smrti, njegova dela su stekla {i-
roku popularost.34
Ono {to je Gobino zaista tra`io u politici bila je definicija i stvaranje
“elite” koja bi zamenila aristokratiju. Umesto kne`eva, on je predlagao
“rasu kne`eva”, arijevce, koji su, govorio je, u opasnosti da ih zagu{e ni`e,
nearijevske klase demokratijom. Koncept rase omogu}io je da se orga-
nizuju “uro|ene li~nosti” nema~kog romantizma, da se defini{u kao ~lano-
vi prirodne aristokratije odre|ene da vlada nad svim drugima. Ako su rasa
i me{avina rasa sveodre|uju}i faktori za li~nost – a Gobino nije prihvatao
postojanje ~istog “porekla” – mogu}e je tvrditi da psihi~ka superiornost
mo`e da se razvije u svakoj li~nosti, bez obzira na njenu trenutnu situaci-
ju, da svaki izuzetan ~ovek pripada “pravim pre`ivelim sinovima... Mero-
vinga”, “sinovima kraljeva”. Zahvaljuju}i rasi formira}e se elita koja
mo`e tra`iti stare prerogative feudalnih porodica i to samom tvrdnjom da
se ose}aju kao plemi}i; prihvatanje rasne ideologije kao takve postalo bi
uverljiv dokaz da je li~nost “dobrog porekla”, da “plava krv” te~e njenim
venama a da superiorno poreklo podrazumeva superiorna prava. Tako je iz
jednog politi~kog doga|aja, propadanja plemstva, grof izvukao dva pro-
tivre~na zaklju~ka – propadanje ljudske rase i formiranje nove prirodne
aristokratije. Ali nije do`iveo da vidi prakti~nu primenu svojih u~enja, ko-
ja je razre{ila njihove unutra{nje kontradikcije – nova rasna aristokratija
po~ela je zapravo da ostvaruje “neizbe`no” propadanje ~ove~anstva veo-
ma se trude}i da ga razori.

34 Vidi izdanje francuskog ~asopisa Europe u ~ast Gobinou 1923, posebno ~lanak Clément
Serpeille de Gobineau, “Le Gobinisme et la pensée moderne”. “Ipak sve do... sredine rata
nisam mislio da je Essai sur les Races inspirisan plodnom hipotezom, jedinom koja je mogla
da objasni izvesne doga|aje koji su se zbivali pred našim o~ima... Bio sam iznena|en kad
sam primetio da je ovo skoro jednodušno mišljenje. Posle rata, primetio sam da su za skoro
celu mla|u generaciju Gobinoovi radovi postali otkri}e.”
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 179

Sléde}i primer svojih prethodnika, prognanih francuskih plemi}a,


Gobino je u svojoj rasnoj eliti video bedem ne samo protiv demokratije,
ve} tako|e i protiv “kanaanske monstruoznosti” patriotizma.35 I po{to je
Francuska jo{ uvek bila “patrie” par excellence, jer je svoju vladu – bila
kraljevstvo ili carstvo ili republika – jo{ uvek zasnivala na su{tinskoj jed-
nakosti ljudi, i po{to je, najgore od svega, bila jedina zemlja svog vremena
u kojoj su ~ak i ljudi crne ko`e mogli da u`ivaju gra|anska prava, Gobinou
je bilo prirodno da dâ podr{ku ne francuskom narodu, ve} engleskom, i
kasnije, posle poraza 1871, Nemcima.36 I ovaj nedostatak digniteta se ne
mo`e nazvati slu~ajnim, ni ovaj oportunizam nesre}nom koincidencijom.
Stara izreka da nema uspeha bez uspeha ra~una sa ljudima koji su nau~ili
na razli~ita i proizvoljna mi{ljenja. Ideolozi koji pretenduju da imaju klju~
za realnost naterani su da menjaju i izvr}u svoja mi{ljenja o prostim stvari-
ma prema poslednjim doga|ajima i nikada ne mogu da iza|u na kraj sa
svojom stalno promenljivom hranom, realno{}u. Bilo bi apsurdno tra`iti
pouzdanost od ljudi koji po profesiji moraju da smi{ljaju ideolo{ko oprav-
danje za svaku datu situaciju.
Mora se priznati da je do vremena kada su nacisti, ustanovljavaju}i se
kao rasna elita, otvoreno iskazali prezir prema svim narodima, uklju~uju}i
Nemce, francuski rasizam bio naj~vr{}i, jer nikada nije pao u slabost pa-
triotizma. (Ovo dr`anje se nije promenilo ~ak ni tokom poslednjeg rata;
istina, “essence aryenne” nije vi{e bio monopol Nemaca, ve} pre Anglosak-
sonaca, [ve|ana i Normana, ali nacija, patriotizam i zakon jo{ uvek su se
smatrali “predrasudama, fiktivnim i nominalnim vrednostima”.)37 ^ak je i
Ten ~vrsto verovao u superiorni genij “germanske nacije”,38 a Ernst Renan
je verovatno prvi suprotstavio “Semite” “arijevcima” u presudnoj division
du genre humain, iako je on dr`ao da je civilizacija velika, superiorna sna-
ga koja razara lokalne originalnosti kao i izvorne rasne razlike.39 Cela ne-
35 Essai, Tome II, Book IV, p. 440 i beleška na strani 445: “Re~ patrie... povratila je svoj
zna~aj tek pošto se galsko-romanski sloj uzdigao i dobio politi~ku ulogu. Sa njihovim tri-
jumfom patriotizam je opet postao vrlina.”
36 Vidi Seillière, op. cit., Tome I: Le Comte de Gobineau et l ’Aruyanisme historique, p.
32: “U Essai Nema~ka je jedva germanska, Velika Britanija je u mnogo ve}em stepenu ger-
manska... Svakako, Gobino je kasnije promenio mišljenje, ali pod uticajem uspeha.”
Zanimljivo je primetiti da je za Selijea, koji je tokom studija postao `estoki pristalica gobi-
nizma (“intelektualna klima na koju }e plu}a dvadesetog veka verovatno morati da se adap-
tiraju”) uspeh bio sasvim dovoljan razlog da Gobino iznenada revidira svoje mišljenje.
37 Mo`e se na}i mnoštvo primera. Citat je uzet iz Camille Siess, Impérialismes. Gobinis-
me en France, Paris, 1917.
38 Za Tenov stav vidi John S. White, “Taine on Race and Genius” u Social Research, Feb-
ruary 1943.
39 Po Gobinoovom mišljenju Semiti su bili bela hibridna rasa, bastardizovana mešavinom
sa crnima. Za Renana vidi Histoire Génerale et Système comparé des Langues, 1863, Part I,
p. 4,503, i passim. Ista razlika u njegovim Langues Sémitiques, I,15.
180 IMPERIJALIZAM

povezana pri~a o rasi koja je tako karakteristi~na za francuske pisce posle


1870,40 ~ak i ako oni nisu rasisti u bilo kakvom striktnom smislu re~i, sle-
di antinacionalne, progermanske linije.
Ako je dosledni antinacionalni trend gobinizma slu`io da pove`e nepri-
jatelje francuske demokratije a kasnije neprijatelje Tre}e republike sa
stvarnim ili fiktivnim saveznicima izvan granica njihove zemlje, speci-
fi~no stapanje koncepata rase i “elite” okupilo je me|unarodnu inteligen-
ciju da se sa novim i uzbudljivim igra~kama igra na velikom igrali{tu is-
torije. Gobinoovi fils des rois bili su bliski ro|aci romanti~nih heroja, sve-
taca, genija i supermena kasnog devetnaestog veka a svi oni te{ko mogu
da sakriju svoje germansko romanti~no poreklo. Karakteristi~na neodgo-
vornost romanti~nih teorija dobila je novi podsticaj od Gobinoovih me{a-
vina rasa, jer je ova me{avina pokazivala istorijski doga|aj iz pro{losti ko-
ji se mo`e pratiti u dubinama sopstvenog bi}a. Ovo zna~i da se unutarnjem
iskustvu mo`e pridati istorijski zna~aj, da sâmo ne~ije bi}e mo`e postati
popri{te istorije. “Otkad sam pro~itao Essai, svaki put kad neki sukob
uzburka izvore moga bi}a, osetim da se nastavlja nemilosrdna bitka u mo-
joj du{i, bitka izme|u crnog, `utog, bitka izme|u Semita i arijevaca”.41
Ma koliko da su zna~ajne, ova i sli~ne ispovesti koje mogu da proiza|u iz
stanja svesti modernih intelektualaca, pravih naslednika romantizma, ma
kakvih da se uverenja dr`e, ipak pokazuju su{tinsku bezazlenost i politi~-
ku nevinost ljudi koje bi verovatno doslovno svaka ideologija uzela pod
svoje.

IV: “Prava Engleza” vs. Prava ~oveka

DOK JE SEME nema~ke teorije rasa posejano tokom Napoleonovih ratova,


po~eci kasnijeg razvijanja te teorije u Engleskoj pojavili su se u vreme
Francuske revolucije i mogu se pripisati Edmundu Berku – ~oveku koji je
`estoko optu`io napredak kao “[krizu] koja je izazvala ve}e iznena|enje
od svih svetskih kriza”.42 Dobro je poznat stra{an uticaj koji je njegovo
delo izvr{ilo ne samo na englesku ve} i na nema~ku politi~ku misao. Ta
~injenica se, me|utim, mora naglasiti zbog sli~nosti nema~ke i engleske
teorije rase nasuprot francuskom tipu. Te sli~nosti mogu se objasniti ~inje-
nicom da su ove zemlje porazile trobojku i usled toga pokazale izvesnu
diskriminatorsku tendenciju prema idejama Liberté-Egalité-Fraternité
40 To vrlo dobro izra`ava Jacques Barzun, op. cit.
41 Ovaj gospodin koji iznena|uje nije niko drugi nego poznati pisac i istori~ar Elie Faure,
“Gobineau et le Problème des Races”, u Europe, 1923.
42 Reflections on the Revolution in France, 1790, Everyman’s Library Edition, New York,
p. 8.
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 181

kao stranim izumima. Kako je dru{tvena nejednakost bila osnov en-


gleskog dru{tva, engleski konzervativci osetili su nemalu nelagodnost kad
se do{lo do “prava ~oveka”. Prema mi{ljenjima koja su bila {iroko
rasprostranjena me|u torijevcima devetnaestog veka, nejednakost je bila u
engleskom nacionalnom karakteru. Dizraeli je video da su “prava Engleza
bolja od prava ~oveka”, a ser D`ejmsu Stivenu je “malo stvari u istoriji
[izgledalo] tako jadno kao to do kog stepena su Francuzi sebi dozvolili da
se uzbu|uju oko ovih stvari”.43 To je jedan od razloga {to su oni mogli da
razviju teoriju rase sa nacionalnim crtama, dok su iste teorije u Francuskoj
od samog po~etka pokazivale svoje pravo antinacionalno lice.
Berkov glavni argument protiv “apstraktnih principa” Francuske revolu-
cije sadr`an je u slede}oj re~enici: “Jednoobrazna politika na{eg ustava
tra`i i potvr|uje na{e slobode kao neotu|ivo nasle|e dato nam od na{ih
predaka, koje treba da bude preneto na{em potomstvu; kao posed koji po-
sebno pripada narodu ovog kraljevstva, bez obzira na ijedno drugo op{tije
ili starije pravo.” Koncept nasle|a, primenjen na samu prirodu slobode,
ideolo{ka je osnova od koje je engleski nacionalizam dobijao svoju ~udnu
nijansu rasnog ose}anja jo{ od Francuske revolucije. Kako je to formu-
lisao jedan pisac srednje klase, nacionalizam je zna~io neposredno prihva-
tanje koncepta feudalne slobode kao ukupnog zbira privilegija nasle|enih
zajedno sa titulom i zemljom. Bez kr{enja prava privilegovane klase u ok-
viru engleske nacije, Berk je pro{irio princip tih privilegija, tako da one
obuhvataju ceo engleski narod, postavljaju}i ga kao neku vrstu plemstva
me|u nacijama. Odatle je crpeo prezir prema onima koji su tra`ili povlas-
tice kao prava ~oveka, povlastice koje je on mislio da je shodno zahtevati
jedino kao “prava Engleza”.
U Engleskoj se nacionalizam razvio bez ozbiljnog napada na feudalnu
klasu. To je bilo mogu}e jer je engleska vlastela, od sedamnaestog veka
nadalje i u sve ve}em broju, asimilovala vi{e slojeve bur`oazije, tako da je
ponekad ~ak i obi~an ~ovek mogao da stekne polo`aj lorda. Taj proces je
razvejao veliki deo uobi~ajene kastinske arogancije plemstva i stvorilo se
znatno ose}anje nacije u celini; ali, uz pomo} istog simbola, feudalna
shvatanja i mentalitet su mogli da uti~u na politi~ke ideje ni`ih klasa mno-
go lak{e nego igde drugde. Tako je shvatanje nasle|ivanja prihva}eno sko-
ro nepromenjeno i primenjeno je na celu britansku “skupinu”. Posledica
ovog prisvajanja plemi}kih merila bilo je to {to je engleski tip teorije rase
bio skoro opsednut naslednim teorijama i njihovim modernim ekvivalen-
tom, eugenikom.
Otkad su u~inili prakti~ne napore da uklju~e sve narode na zemlji u svoj
koncept humanosti, evropske narode su iritirale velike fizi~ke razlike iz-
43 Liberty, Equality, Fraternity, 1873, p. 254. Za lorda Bikonsfilda (Lord Beaconsfield) vi-
di Benjamin Disraeli, Lord Georg Bentinck, 1853, p. 184.
182 IMPERIJALIZAM

me|u njih i naroda koje su na{li na drugim kontinentima.44 Entuzijazam


osamnaestog veka prema razli~itosti u kojoj sveprisutna identi~na priroda
~oveka i razuma mo`e na}i izraz, pribavio je dosta tanak dokaz kao pokri-
}e klju~nog pitanja da li }e se hri{}ansko na~elo jedinstva i jednakosti svih
ljudi, zasnovano na zajedni~kom poreklu od jednog izvornog para rodite-
lja, sa~uvati u srcima ljudi koji su suo~eni sa plemenima koja, koliko zna-
mo, nikad nisu sama na{la odgovaraju}i izraz ljudskog uma ili ljudske
strasti u kulturnim dostignu}ima ili narodnim obi~ajima i koja su razvila
humane institucije samo do veoma niskog nivoa. Taj novi problem koji se
na istorijskoj sceni Evrope i Amerike pojavio uz mnogo temeljnije upo-
znavanje afri~kih plemena ve} je bio izazvao, posebno u Americi i nekim
britanskim posedima, povratak na oblike dru{tvene organizacije za koje se
mislilo da su kroz hri{}anstvo definitivno likvidirani. Ali ~ak i ropstvo,
iako zapravo postavljeno na ~isto rasnu osnovu, nije dalo pre devetnaestog
veka robovlasni~kim narodima svest o rasi. Tokom celog osamnaestog ve-
ka sami robovlasnici su ga smatrali privremenom institucijom i `eleli da
ga postepeno ukinu. Najve}i broj bi ih verovatno rekao kao D`eferson:
“Drhtim kad pomislim da je Bog pravedan.”
U Francuskoj, gde je problem crnih plemena nai{ao na `elju Francuza
da ih asimiluju i obrazuju, veliki nau~nik Leklerk de Bufon dao je prvu
klasifikaciju rasa koja je, zasnovana na evropskim narodima i klasifikuju}i
sve druge prema razlikama u odnosu na njih, nau~avala jednakost putem
strogih pore|enja.45 Osamnaesti vek, da upotrebimo Tokvilovu zadivljuju-
}e preciznu frazu, “verovao je u razli~itost rasa, ali u jedinstvo ljudske vrs-
te.”46 U Nema~koj, Herder je odbijao da primeni “neplemenitu re~” rasa
na ~oveka, a ~ak je prvi istori~ar kulture ~ove~anstva koji je koristio klasi-
fikaciju razli~itih vrsta, Gustav Klem,47 po{tovao jo{ uvek ideju ~ove~an-
stva kao op{ti okvir za svoja istra`ivanja.
Ali stvari su bile znatno te`e u Americi i Engleskoj, gde su ljudi imali da
re{e problem zajedni~kog `ivljenja posle ukidanja ropstva. Sa izuzetkom
Ju`ne Afrike – zemlje koja je uticala na zapadni rasizam tek posle “grabe`i
oko Afrike” osamdesetih – te nacije su prve nai{le na rasne probleme u
prakti~noj politici. Ukidanje ropstva zao{trilo je unutra{nje sukobe umesto
da na|e re{enje za postoje}e ozbiljne te{ko}e. Posebno je tako bilo u En-
gleskoj gde “prava Engleza” nisu bila zamenjena novom politi~kom ori-
44 Zna~ajan iako umereni eho ove unutrašnje zbunjenosti mo`e se na}i u mnogim izvešta-
jima sa putovanja iz osamnaestog veka. Volter je mislio da je zna~ajno da napravi posebnu
belešku u svom Dictionnaire Philosophique: “Videli smo, štaviše, koliko su rase koje nase-
ljavaju ovu zemaljsku kuglu razli~ite i koliko mora da je bilo iznena|enje prvog crnca i prvog
belca koji su se sreli.” (Article: Homme).
45 Histoire Naturelle, 1769-89.
46 op. cit., pismo od 15. maja 1852.
47 Allgemeine Kulturgeschichte der Menschheit, 1843-1852.
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 183

jentacijom koja je mogla proklamovati prava ~oveka. Ukidanje ropstva u


britanskim posedima 1834. i rasprava koja je prethodila ameri~kom gra-
|anskom ratu, nai{li su zato u Engleskoj na veoma konfuzno javno mnje-
nje koje je bilo plodno tlo za razli~ite naturalisti~ke doktrine tih decenija.
Prvu od njih su zastupali poligenisti koji su, kritikuju}i Bibliju kao knji-
gu licemernih la`i, odricali svaku vezu izme|u ljudskih “rasa”; njihovo
glavno dostignu}e bilo je ukidanje ideje prirodnog zakona kao ujedinjuju-
}e karike svih ljudi i svih naroda. Iako nije uslovljavao predestiniranu ras-
nu superiornost, poligenizam je proizvoljno izolovao sve narode jedne od
drugih dubokom provalijom nemogu}nosti ljudskog razumevanja i komu-
nikacije. Poligenizam obja{njava za{to je “Istok Istok a Zapad Zapad; i ni-
kad se to dvoje ne}e sresti”, i mnogo je pomogao da se spre~e me{ani bra-
kovi u kolonijama i da se diskrimini{u pojedinci me{ovitog porekla. Po
poligenizmu, ti ljudi nisu prava ljudska bi}a; oni ne pripadaju nijednoj od-
re|enoj rasi, ve} su neka vrsta ~udovi{ta ~ija je “svaka }elija popri{te gra-
|anskog rata”.48
Uticaj poligenizma na englesku teoriju rase pokazao se kao dugotrajan,
ali u devetnaestom veku }e ga na polju javnog mnjenja ubrzo potu}i jedna
druga doktrina. Ova doktrina je tako|e po{la od principa nasle|a, ali mu je
dodala politi~ki princip devetnaestog veka, progres, odakle je do{la do
suprotnog ali mnogo uverljivijeg zaklju~ka da ~ovek nije u vezi samo sa
~ovekom, ve} i sa animalnim `ivotom, da postojanje ni`ih rasa jasno po-
kazuje da ~oveka od `ivotinje dele samo razlike u stepenu i da mo}na bit-
ka za egzistenciju dominira celim `ivim svetom. Darvinizam je bio po-
sebno oja~an ~injenicom {to je sledio put stare doktrine sila-zakon. Ali
dok je ta doktrina, kada su je isklju~ivo koristili aristokrati, govorila pono-
snim osvaja~kim jezikom, sada je ona bila prevedena na dosta gorak jezik
naroda koji je poznavao bitku za svakodnevni hleb i na svoj na~in se borio
za relativnu sigurnost skorojevi}a.
Darvinizam je do`iveo tako velik uspeh jer je pribavio, na osnovu nasle-
|a, ideolo{ka oru`ja za rasnu kao i za klasnu vladavinu i mogao je da se
koristi za diskriminaciju kao i protiv nje. Politi~ki govore}i, darvinizam
kao takav je bio neutralan i vodio je zaista ka svim vrstama pacifizma i ko-
smopolitizma, kao i ka najdrasti~nijim oblicima imperijalisti~kih ideologi-
ja.49 Sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka darvinizam je jo{
uvek bio skoro isklju~ivo u rukama utilitarne, antikolonijalne partije u En-
gleskoj. I prvi filozof evolucije, Herbert Spenser, koji je sociologiju treti-
rao kao deo biologije, verovao je da prirodna selekcija doprinosi evoluciji
48 A. Carthill, The Lost Dominion, 1924, p. 158.
49 Vidi Friedrich Brie, Imperialistische Strömungen in der englischen Literatur, Halle,
1928.
184 IMPERIJALIZAM

~ove~anstva i da rezultira ve~nim mirom. Za politi~ku diskusiju darvini-


zam je ponudio dva va`na koncepta: borbu za egzistenciju sa optimisti-
~kom afirmacijom neizbe`nog i automatskog “opstanka najprilago|eni-
jih” i beskrajnim mogu}nostima koje navodno le`e u evoluciji ~oveka iz-
van `ivotinjskog sveta, iz ~ega je krenula nova nauka “eugenika”.
Doktrina nu`nog pre`ivljavanja najprilago|enijih (sa implikacijom da
su, kona~no, “najprilago|eniji” najvi{i slojevi u dru{tvu) je izumrla kao
{to je izumrla i doktrina osvajanja u trenutku kada vladaju}e klase u En-
gleskoj ili engleska dominacija u kolonijalnim posedima nisu vi{e bili ap-
solutno bezbedni i kada se javila velika sumnja da li }e oni koji su “najpri-
lago|eniji” danas jo{ uvek biti najprilago|eniji sutra. Drugi deo darviniz-
ma, razvoj ~oveka iz `ivotinjskih vrsta je, na `alost, pre`iveo. Eugeni~ari
su obe}ali da }e prevazi}i problemati~ne nesigurne ta~ke doktrine opstan-
ka, prema kojoj je nemogu}e predvideti ko }e iza}i kao najprilago|eniji ili
pribaviti sredstva nacijama da razviju trajnu “prilago|enost”. Ta mogu}a
konsekvenca primenjene eugenike bila je nagla{ena u Nema~koj dvadese-
tih kao reakcija na [penglerovu Propast Zapada.50 Proces selekcije morao
je da se pretvori iz prirodne potrebe koja je radila ~oveku iza le|a u “ve{ta-
~ko”, svesno primenjeno psiholo{ko oru|e. Bestijalnost je uvek bila svoj-
stvena eugenici i dosta je karakteristi~na rana primedba Ernsta Hekela da
bi ubistvo iz milosr|a u{tedelo “porodici i dr`avi beskorisne tro{kove”.51
Kona~no su poslednji u~enici darvinizma u Nema~koj odlu~ili da potpuno
napuste polje nau~nog istra`ivanja, da zaborave na traganje za karikom
koja nedostaje izme|u ~oveka i majmuna i da umesto toga otpo~nu prakti-
~ne napore i da pretvore ~oveka u ono {to su darvinisti mislili da majmun
jeste.
Ali pre nego {to je nacizam, slede}i pravac svoje totalitarne politike, po-
ku{ao da pretvori ~oveka u `ivotinju, bilo je brojnih napora da ga na stro-
go naslednoj osnovi proizvedu u boga.52 Ne samo Herbert Spenser, ve} svi
rani evolucionisti i darvinisti “imali su tako sna`nu veru u an|eosku budu}-

50 Vidi, na primer, Oto Bangert, Gold oder Blut, 1927.“Zbog toga civilizacija mo`e biti
ve~na.” p. 17.
51 U Lebenswunder, 1904, p. 128 ff.
52 Skoro vek pre nego što je evolucionizam bio ogrnut velom nauke, glasovi upozorenja
prorekli su unutrašnje posledice jednog ludila, što je bilo skoro na stepenu ~iste imaginacije.
Volter se, više no jednom, poigrao sa evolucionisti~kim teorijama – vidi uglavnom
“Philosophie Géneralé: Métaphysique, Morale et Théologie”, Oeuvres Complets, 1785,
Tome 40, p. 16 ff. – U svom Dictionnaire Philosophique, Aricle “Chaine des Etres Créés”, on
piše: “Kao prvo, naša je mašta zadovoljena neprimetnim prelazom sirove materije u organi-
zovanu stvar, biljaka u zoofite, zoofita u `ivotinje, ovih u ~oveka, ~oveka u duh, tog duha
obavijenog malim eteri~nim telom u nematerijalne supstance; i... u samog Boga... Ali naj-
savršeniji duh koji je stvorilo vrhovno bi}e, mo`e li on postati Bog? Nije li beskraj izme|u
Boga i njega?... Ne postoji li o~igledno praznina izme|u majmuna i ~oveka?”
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 185

nost ~ove~anstva isto kao i u majmunsko poreklo ~oveka”.53 Verovalo se


da je rezultat odabranog nasle|a “nasledni genije”,54 i opet se aristokratija
smatrala kao prirodni proizvod ne politike, ve} prirodne selekcije, ~iste
rase. Transformisati celu naciju u prirodnu aristokratiju, ~ijom selekcijom
bi se razvili primerci genija i supermena, bila je jedna od mnogih ideja ko-
ju su stvorili frustrirani liberalni intelektualci u svom snu o zameni stare
vladaju}e klase novom “elitom” i to nepoliti~kim sredstvima. Krajem ve-
ka pisci su obra|ivali politi~ke teme u biolo{kim i zoolo{kim terminima
kao ne{to sasvim normalno, a zoolozi su pisali “Biolo{ke aspekte na{e
spoljne politike”, kao da su otkrili nepogre{iv vodi~ za politi~are.55 Svi oni
su izneli nove na~ine kontrole i regulisanja “opstanka najprilago|enijih” u
saglasnosti sa nacionalnim interesima engleskog naroda.56
Najopasniji aspekt ovih evolucionisti~kih doktrina je kombinovanje ide-
je o nasle|u sa insistiranjem na li~nom dostignu}u i individualnom karak-
teru, {to je bilo tako va`no za samosvest srednje klase devetnaestog veka.
Srednja klasa je `elela nau~nike koji bi mogli da doka`u da su veliki ljudi,
a ne aristokratija, pravi predstavnici nacije, oli~enje “genija rase”. Ti nau-
~nici su pribavili idealan beg od politi~ke odgovornosti kada su “dokazali”
onu ranu tvrdnju Bend`amina Dizraelija da je veliki ~ovek “personifikaci-

53 Hayes, op. cit., p. 11. Hejz pravilno naglašava sna`nu prakti~nu moralnost svih tih ranih
materijalista. On “taj neobi~ni razlaz morala od vere” objašnjava putem onoga “što su kasni-
je sociolozi opisali kao zaostajanje za vremenom” (p. 130). Ovo objašnjenje, me|utim, po-
kazuje se kao dosta slabo ako se prisetimo onih drugih materijalista koji su kao Hakel u Ne-
ma~koj ili Vaše de Lapu` u Francuskoj napustili mir nauke i istra`ivanja radi propagandnih
aktivnosti, koji nisu mnogo patili od tog zaostajanja za vremenom, a da su s druge strane nji-
hovi savremenici, koji nisu bili pod uticajem njihovih materijalisti~kih doktrina, kao Bares i
društvo u Francuskoj, bili veoma prakti~ni privr`enici izopa~ene brutalnosti koja je brisala
Francuskom tokom afere Drajfus. Iznenadni pad morala u zapadnom svetu izgleda da je ma-
nje bio izazvan autonomnim razvojem izvesnih “ideja”, koliko ozbiljnim novim politi~kim
doga|ajima i novim politi~kim i društvenim problemima koji su iskrsli pred zbunjenim i
zbrkanim ~ove~anstvom.
54 Takav je bio naslov popularne knjige Fr. Galtona, objavljene 1869, koja je slede}ih de-
cenija izazvala poplavu literature na istu temu.
55 “A Biological View of Our Foreign Policy” objavio je P. Charles Michel u Saturday Re-
view, London, February, 1896. Najva`niji radovi ove vrste su: Thomas Huxley, The Struggle
for Existence in Human Society, 1888. Njegova glavna teza: pad civilizacije je nu`an samo
dotle dok je broj ro|enja nekontrolisan. Benjamin Kidd, Social Evolution, 1894. John B.
Crozier, History of Intelectual Development on the Lines of Modern Evolution, 1897-1901.
Karl Pearson (National Life, 1901), profesor eugenike na Londonskom univerzitetu, bio je
me|u prvima koji je opisao progres kao neku vrstu bezli~nog ~udovišta koje `dere sve što mu
se zadesi na putu. Charles H. Harvey, The Biology of British Politics, 1904, zaklju~uje da
striktnom kontrolom “borbe za `ivot” unutar nacije nacija mo`e postati svemo}na u neizbe`-
noj borbi za opstanak sa drugim ljudima.
56 Vidi posebno K. Pearson, op. cit. ali je Fr. Galton ve} izjavio: “@elim da naglasim ~inje-
nicu da je poboljšanje prirodne nadarenosti budu}ih generacija ljudske rase u velikoj meri
pod našom kontrolom” (op. cit., ed. 1892, p. XXVI).
186 IMPERIJALIZAM

ja rase, njen izabrani primerak”. Razvoj toga “genija” je na{ao svoj logi-
~an kraj kada je jedan drugi u~enik evolucionizma jednostavno proglasio:
“Englez je Nat~ovek i istorija Engleske je istorija njegove evolucije.”57
Isto je toliko zna~ajno za englesku teoriju rase, kao {to je bilo za ne-
ma~ku, to {to je ona potekla od pisaca srednje klase a ne od plemstva, {to
je ro|ena iz `elje da se pro{ire privilegije plemi}kog standarda na sve kla-
se i {to su je hranila iskrena nacionalna ose}anja. Iz tog ugla, Karlajlove
ideje o geniju i heroju su zaista vi{e bile oru`je “dru{tvenog reformatora”
nego doktrine “Oca britanskog imperijalizma”, {to je zaista veoma nepra-
vedna optu`ba.58 Njegovo obo`avanje heroja, kojim je stekao {iroku pub-
liku i u Engleskoj i u Nema~koj, poticalo je iz istih izvora kao obo`avanje
li~nosti u nema~kom romantizmu. Bilo je to isto zagovaranje i glorifikaci-
ja uro|ene veli~ine individualnog karaktera nezavisnog od svoje dru{tve-
ne sredine. Me|u ljudima koji su uticali na kolonijalni pokret od sredine
devetnaestog veka do izbijanja stvarnog imperijalizma na kraju veka nije-
dan nije izbegao Karlajlovom uticaju, ali nijedan ne mo`e biti optu`en za
otvoreno ispovedanje rasizma. Sam Karlajl, u eseju “Crna~ko pitanje”, ra-
zmatra mogu}nosti da se Antilima pomogne da stvore sopstvene “heroje”.
^arls Dilk, ~ija se Ve}a Britanija (1869) katkad uzima kao po~etak impe-
rijalizma,59 bio je napredni radikal koji je glorifikovao engleske koloniste
kao deo britanske nacije, protiv onih koji bi na njih gledali s visine a na
njihove zemlje kao na puke kolonije. D`. R. Sili, ~ija je Ekspanzija Engle-
ske (1883) za manje od dve godine prodata u 80.000 primeraka, jo{ uvek
po{tuje Induse kao strani narod i jasno ih deli od “varvara”. ^ak se i Frod,
~ije je divljenje prema Burima, prvom belom narodu koji se bio o~ito ada-
ptirao na plemensku filozofiju rasizma, mo`da bilo sumnjivo, suprotstavio
priznavanju prevelikih prava Ju`noj Africi jer bi “samouprava u Ju`noj
Africi zna~ila da evropski kolonisti vladaju doma}im stanovni{tvom, a to
nije samouprava”.60
Potpuno isto kao u Nema~koj, engleski nacionalizam je rodila i u zna-
~ajnoj meri stimulisala srednja klasa koja se nikad nije potpuno emancipo-
vala od plemstva i usled toga je stvorila prvu klicu teorije rase. Ali za raz-
liku od Nema~ke, kojoj je zbog nedostatka jedinstva bio potreban ideo-
lo{ki zid da zameni istorijske i geografske ~injenice, britanska ostrva su
prirodnim granicama potpuno odvojena od okolnog sveta, a Engleska kao
nacija morala je da izmisli teoriju jedinstva za narod koji je `iveo u {iroko
rasutim kolonijama preko mora, odvojen od mati~ne zemlje hiljadama mi-
57 Testament of John Davidson, 1908.
58 C. A. Bodelsen, Studies in Mid-Victorian Imperialism, 1924, p. 22 ff.
59 E. H. Damce, The Victorian Illusion, 1928.“Imperijalizam po~inje knjigom ...
Dilkovom Ve}om Britanijom.”
60 “Dve lekcije o Ju`noj Africi” u Short Studies on Great Subjects, 1867-1882.
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 187

lja. Jedina karika me|u svim tim ljudima bilo je zajedni~ko poreklo, za-
jedni~ka ba{tina, zajedni~ki jezik. Otcepljenje Sjedinjenih Dr`ava pokaza-
lo je da ove karike po sebi ne garantuju dominaciju; i ne samo u Americi,
druge kolonije su tako|e, iako ne istom `estinom, pokazale jake tendenci-
je da razviju ustavne karakteristike razli~ite od onih u mati~noj zemlji. Da
bi spasao ove ranije britanske gra|ane, Dilk je, pod uticajem Karlajla,
govorio o “Saksonstvu”, i izgledalo je da je ta re~ u stanju da povrati ~ak i
narod Sjedinjenih Dr`ava, kome je posve}ena jedna tre}ina njegove knji-
ge. Po{to je bio radikal, Dilk je mogao da se pretvara da rat za nezavisnost
nije bio rat me|u nacijama, ve} engleski oblik gra|anskog rata osam-
naestog veka, u kome je on sa zaka{njenjem dr`ao stranu republikancima.
Ovde le`i jedan od razloga iznena|uju}e ~injenice da su dru{tveni refor-
matori i radikali bili osniva~i nacionalizma u Engleskoj: `eleli su da sa~u-
vaju kolonije, ne samo zato {to su mislili da su one nu`ni odu{ak za ni`e
klase, zapravo su `eleli da zadr`e uticaj koji su na mati~nu zemlju vr{ili
ovi radikalniji sinovi britanskih ostrva. Ovaj motiv je jak kod Froda, koji
je `eleo da “zadr`i kolonije jer je mislio da je mogu}e da u njima reprodu-
kuje jednostavnije stanje dru{tva i plemenitiji na~in `ivota nego {to je bilo
mogu}e u industrijskoj Engleskoj”61 i to je imalo kona~an uticaj na Silije-
vu Ekspanziju Engleske: “Kad se naviknemo da razmi{ljamo o ukupnoj
Imperiji i kad je celu nazovemo Engleska, vide}emo da su tu tako|e i Sje-
dinjene Dr`ave.” Za {ta god da su kasniji politi~ki pisci upotrebljavali
“Saksonstvo”, ono u Dilkovom delu ima to izvorno politi~ko zna~enje na-
cije koju nije vi{e na okupu dr`ala ograni~ena zemlja. “Ideja koja je tokom
celog mog putovanja bila moj drug i vodi~ – klju~ kojim se otvaraju skri-
vene stvari stranih novih zemalja – je ideja o veli~anstvenosti rase koja
obavija zemlju i mo`da je predodre|ena da je kona~no prekrije” (predgo-
vor). Zajedni~ko poreklo, nasle|e, “veli~anstvenost rase” nisu za Dilka
bili ni fizi~ke ~injenice niti klju~ za istoriju, ve} preko potreban vodi~ u
postoje}em svetu, jedina pouzdana karika u beskrajnom prostoru.
Po{to su se engleski kolonisti rasprostrli po celom svetu, ispostavilo se
da je najopasniji koncept nacionalizma, ideja “nacionalne misije”, bio po-
sebno jak u Engleskoj. Iako se nacionalna misija kao takva dugo razvijala
bez primese rasnih uticaja, u svim zemljama gde su narodi te`ili nacional-
noj dr`avi ona je kona~no dokazala da je u veoma bliskom srodstvu sa ras-
nom idejom. Citirani engleski nacionalisti mo`da su razmatrali grani~ne
slu~ajeve u svetlu kasnijeg iskustva. Sami po sebi nisu naneli vi{e {tete
nego Ogist Kont kada je u Francuskoj izrazio nadu u ujedinjeno, organizo-
vano, obnovljeno ~ove~anstvo pod vo|stvom – présidence – Francuske.62
Oni ne odustaju od ideje ~ove~anstva, iako misle da je Engleska nadmo}ni
61 C. A. Bodelsen, op. cit., p. 199.
62 U Discours sur l’Ensemble de Positivisme, 1848, p. 384 ff.
188 IMPERIJALIZAM

garant za humanost. Ne mogu da se uzdr`e da ne prenaglase ovaj naciona-


listi~ki koncept zbog toga {to je u njega ugra|en raspad veze izme|u tla i
ljudi koji je sadr`an u ideji o misiji, raspad koji za englesku politiku nije
bio propagandna ideologija ve} neosporna ~injenica sa kojom je svaki dr-
`avnik morao da ra~una. Ono {to ih potpuno deli od kasnijih rasista jeste
~injenica da se niko od njih nikada nije bavio diskriminacijom drugih na-
roda kao ni`ih rasa, pa makar samo iz razloga {to su zemlje o kojima su
govorili, Kanada i Australija, bile skoro prazne i nisu imale ozbiljan popu-
lacioni problem.
Tako je, ne slu~ajno, prvi engleski dr`avnik koji je stalno isticao svoju
veru u rase i rasnu superiornost kao presudni ~inilac istorije i politike bio
~ovek koji je, bez posebnog interesa za kolonije i engleske koloniste –
“kolonijalni mrtvi teret kojim mi ne rukovodimo” – `eleo da pro{iri engle-
sku imperijalnu snagu na Aziju i, zaista, silom oja~ao poziciju Velike Bri-
tanije u jedinoj koloniji sa kriti~nom populacijom i kulturnim problemom.
Bend`amin Dizraeli je kraljicu Engleske na~inio imperatorkom Indije, on
je bio prvi engleski politi~ar koji je Indiju gledao kao ugaoni kamen im-
perije i koji je `eleo da prese~e veze koje su spajale engleski narod sa kon-
tinentom.63 Stoga je on postavio jedan od kamena-temeljaca fundamental-
noj promeni u engleskoj vladavini u Indiji. Ovom kolonijom su vladali sa
uobi~ajenom grubo{}u osvaja~a – ljudi koje je Berk nazivao “kr{iocima
zakona u Indiji”. Sada je trebalo da ona dobije pa`ljivo planiranu upravu
koja je ciljala na uspostavljanje stalne vladavine putem administrativnih
mera. Ovaj eksperiment je doveo Englesku veoma blizu opasnosti na koju
je Berk upozoravao, naime da bi “kr{ioci zakona u Indiji” mogli postati
“zakonodavci za Englesku”.64 Jer su svi oni za koje “u istoriji Engleske ni-
je bilo poduhvata kojim bismo mogli vi{e da se ponosimo... nego {to je to
uspostavljanje indijske imperije”, dr`ali da su sloboda i jednakost “velika
imena male stvari”.65
Politika koju je uveo Dizraeli zna~ila je da se u stranoj zemlji uspostav-
lja ekskluzivna kasta kojoj je jedina funkcija bila vladavina a ne koloni-
zacija. Za realizaciju ove koncepcije, ~ije ispunjenje Dizraeli nije do`iveo,
rasizam bi zaista bio preko potrebno oru|e. Ona je zasenila prete}u trans-
63 “Vlast i uticaj mo`emo vršiti u Aziji; stoga onda, u Zapadnoj Evropi” (W. F. Monype-
nny i G. E. Buckle, The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield, New York, 1929, II,
210. ) Ali “ako ikada Evropa zbog svoje kratkovidosti padne u inferiorno stanje iscrpljenosti,
Englesku ~eka divna budu}nost.“(Ibid., I, Book IV, chap. 2). Jer “Engleska nije više puka
evropska sila... ona je realno više azijska sila nego evropska. (Ibid., II, 201).
64 Burke, op. cit., p. 42-43: “Vlast donjeg doma... je zaista velika, i mo`da }e mo}i dugo
da ~uva svoju veli~inu... i o~uva}e je sve dok prekršioca zakona u Indiji bude mogla da spre-
~ava da postane tvorac zakona za Englesku.“
65 Ser James F. Stephen, op. cit., p. 253 and passim; vidi tako|e njegov ~lanak “Foun-
dations of the Government of India”, 1883, u The Nineteenth Century, LXXX.
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 189

formaciju nacije u “~istu rasu prvoklasne organizacije” koja je sebe sma-


trala “prirodnom aristokratijom” – da ponovimo Dizraelijeve sopstvene
re~i.66

Ovo {to smo tako dugo pratili bila je pri~a o jednom na~inu mi{ljenja u
kome tek sada, posle svih ovih stra{nih iskustava na{eg vremena, vidimo
ranu zoru rasizma. Ali, iako je rasizam o`iveo elemente rasnog mi{ljenja u
svakoj zemlji, nismo se bavili istorijom jedne ideje obdarene nekom “ima-
nentnom logikom”. Teorija rase je bila izvor argumenata podesnih za ra-
zli~ite politi~ke sukobe, ali nikada nije imala bilo kakvu vrstu monopola
na politi~ki `ivot pojedinih nacija, ona je zao{trila i crpla postoje}e su-
kobljene interese ili postoje}e politi~ke probleme, ali nikada nije stvorila
nove konflikte niti proizvela nove kategorije politi~kog mi{ljenja. Rasi-
zam je izbio iz iskustava i politi~kih konstelacija koji su bili jo{ uvek ne-
poznati i bili bi potpuno strani ~ak i takvim zagovornicima “rase” kakvi su
Gobino i Dizraeli. Postoji ~itava provalija izme|u ljudi briljantnih i spret-
nih zamisli i ljudi brutalnih dela i aktivne bestijalnosti, provalija koju ni-
jedno intelektualno obja{njenje ne mo`e da premosti. Vrlo je verovatno da
bi razmi{ljanje u kategorijama rase nestalo u svoje vreme, zajedno sa dru-
gim neodgovornim mi{ljenjima devetnaestog veka, da “grabe` oko Afri-
ke” i nova era imperijalizma nisu izlo`ili zapadno ~ove~anstvo novim i {o-
kantnim iskustvima. Imperijalizam bi za nu`nu posledicu imao pronalazak
rasizma kao jedino mogu}e “obja{njenje” i opravdanje za svoja dela, ~ak i
da teorija rasa nikad nije postojala u civilizovanom svetu.
Po{to je, me|utim, postojala teorija rasa, pokazalo se da ona pru`a og-
romnu pomo} rasizmu. Sâmo postojanje jedne teorije koja se mo`e po-
hvaliti izvesnom tradicijom poslu`ilo je da se sakriju destruktivne sile
nove doktrine koja bi bez tog prividnog po{tovanja nacionalnog ili tobo-
`njeg odobravanja tradicije mo`da pokazala kako je potpuno nespojiva sa
zapadnim politi~kim i moralnim normama pro{losti, ~ak i pre nego {to joj
je bilo dozvoljeno da razori me|usobno uva`avanje zakona i institucija
evropskih naroda.

66 Za Dizraelijev rasizam uporedi poglavlje III.


SEDMO POGLAVLJE: Rasa i birokratija

D VE NOVE tehnike politi~ke organizacije i vladavine nad stranim naro-


dima otkrivene su u prvim decenijama imperijalizma: rasa, kao prin-
cip dr`avne politike, i birokratija, kao princip strane dominacije. Bez rase
kao zamene za naciju grabe` oko Afrike i ulaga~ka groznica su mogli os-
tati sasvim nesvrhoviti “ples smrti i trgovine” (D`ozef Konrad) kao u svim
poterama za zlatom. Bez birokratije kao zamene za vladu, britansko pose-
dovanje Indije je moglo da se potpuno prepusti bezobzirnosti “kr{ioca za-
kona u Indiji” (Berk) i ne bi se menjala politi~ka klima celokupne ere.
Obe tehnike otkrivene su zapravo na Crnom kontinentu. Rasa je postala
nu`no obja{njenje za ljudska bi}a koja nijedan Evropljanin ili civilizovan
~ovek nije mogao da razume i ~ija je ljudskost toliko upla{ila i ponizila
doseljenike da oni vi{e nisu `eleli da pripadaju istoj ljudskoj vrsti. Rasa je
bila burski odgovor na sveobuhvatnu monstruoznost Afrike – ceo konti-
nent naseljen i prenaseljen divljacima – i obja{njenje ludila koje ih je obu-
zelo i prosvetlilo kao “munja na vedrom nebu: ’Istrebite sve zveri’.”1 Taj
odgovor je rezultirao najgroznijim masakrima u skorijoj istoriji, Berovim
istrebljenjem hotentotskih plemena, divljim ubijanjem koje je po~inio
Karl Peters u nema~koj Ju`noj Africi, desetkovanjem miroljubivog sta-
novni{tva Konga – koje je sa 20 do 40 miliona smanjeno na 8 miliona lju-
di; i, kona~no, mo`da najgore od svega, rezultiralo je trijufalnim uvo|e-
njem tih sredstava pokoravanja u svakodnevnu, uglednu spoljnu politiku.
Koja bi glava civilizovane dr`ave ikada ranije izrekla strogu opomenu
Vilhelma II nema~kom ekspedicionom kontingentu koji se borio da ugu{i
bokserski ustanak 1900: “Ba{ kao {to su Huni pre hiljadu godina, pod Ati-
linim vo|stvom, stekli ugled po kome jo{ uvek `ive u istoriji, tako mo`e
nema~ko ime postati poznato u Kini da se nijedan Kinez nikada vi{e ne
usudi da popreko pogleda Nemca.”2
Dok je rasa, bilo kao doma}a ideologija u Evropi, bilo kao nu`no obja{-
njenje poraznih iskustava, uvek privla~ila najgore elemente u zapadnoj ci-
vilizaciji, birokratiju je otkrio i prvi joj se priklonio, najbolji i ponekad ~ak
1 Joseph Conrad, “Heart of Darkness” u Youth and Other Tales, 1902, je delo koje najbo-
lje osvetljava stvarno rasno iskustvo u Africi.
2 Citirano iz Carlton J. Hayes, A Generation of Materialism, New York, 1941, p. 338. –
Naravno da je još gori slu~aj Leopolda II Belgijskog, odgovornog za najcrnje stranice istori-
je Afrike. “Postojao je samo jedan ~ovek koji se mo`e optu`iti za zlo~ine koji su smanjili do-
ma}e stanovništvo (Konga) od izme|u 20 i 40 miliona 1890. godine na 8 500 000 1911 –
Leopold II.” Vidi Selwyn James, South of the Congo, New York, 1943, p. 305.
RASA I BIROKRATIJA 191

najjasnovidiji sloj evropske inteligencije. Administrator koji je vladao pu-


tem izve{taja3 netrpeljivije i tajnovitije nego ijedan orijentalni despot, iz-
rastao je iz tradicije vojne discipline usred grubih i bezakonitih ljudi; dugo
je on `iveo po ~asnom, `udnom de~a~kom idealu modernog viteza u sjaj-
nom oklopu koji je poslan da za{titi bespomo}an i primitivan narod. I on je
ispunjavao taj zadatak, bolje ili gore, sve dok se kretao u svetu u kojem je
vladalo staro “trojstvo – rat, trgovina i gusarenje” (Gete), a ne u kompliko-
vanoj igri dalekose`nih investicionih politika, igri koja je zahtevala domi-
naciju jednog naroda, ne kao ranije radi sopstvenog bogatstva, ve} zbog
bogatstava neke druge zemlje. Birokratija je bila organizator velike igre
ekspanzije u kojoj se svaka oblast smatrala stepenicom za budu}e me{anje
i svaki narod instrumentom budu}ih osvajanja.
Iako se na kraju pokazalo da su rasizam i birokratija me|usobno pove-
zani na mnogo na~ina, oba su otkrivena i razvijana nezavisno. Niko ko je
na ovaj ili onaj na~in bio uklju~en u njihovo savr{enstvo nije shvatio sve
mogu}nosti akumulacije vlasti i destrukcije koje je sama ta kombinacija
davala. Lord Kromer, koji se u Egiptu pretvorio od obi~nog britanskog
chargé d’affaires u imperijalnog birokratu, nije ni sanjao o kombinovanju
uprave sa masakrom (“masakri kolonijalne vlasti” kako je to Karthil bez
uvijanja rekao ~etrdeset godina kasnije), kao {to rani fanatici u Ju`noj
Africi nisu razmi{ljali o organizovanju masakra radi uspostavljanja defi-
nisane, rasne dr`avne zajednice (kao nacisti u logorima smrti).

I: Fantomski svet Crnog kontinenta

DO KRAJA pro{log veka razvila su se dva izuzetno uspe{na vida koloni-


jalnih poduhvata pomorskih evropskih naroda: osnivanje novih naselja, na
novo prona|enim i retko naseljenim teritorijama gde su usvojene za-
konske i politi~ke institucije mati~ne zemlje; osnivanje luka i trgovinskih
stanica u poznatim iako egzoti~nim zemljama, u sred stranih naroda, stani-
ca ~ija je jedina funkcija bila da olak{aju nikad sasvim mirnu razmenu
svetskog blaga. Kolonizacija se zbila u Americi i Australiji, na dva konti-
nenta bez sopstvene kulture i istorije koji su pali u ruke Evropljanima.
Trgovinske stanice su bile karakteristi~ne za Aziju, u kojoj Evropljani
vekovima nisu pokazivali ambiciju da trajno vladaju ili nameru da poko-
ravaju, desetkuju doma}e stanovni{tvo i stalno se nasele.4 Oba vida preko-

3 Vidi opis “Indian system of government by reports”, A. Carthill, The Lost Dominion,
1924, p. 70.
4 Va`no je imati na umu da su kolonizaciju Amerike i Australije pratili srazmerno kratki
periodi okrutne likvidacije zbog slabe brojnosti uro|enika, dok je “za razumevanje geneze
modernog ju`noafri~kog društva od velike va`nosti to {to zemlja izvan granice Rta nije bila
192 IMPERIJALIZAM

morskih poduhvata odvijala su se sporo, nepokolebljivo, skoro ~etiri veka,


tokom kojih su naseljenici postepeno postigli nezavisnost, a u posedova-
nju trgovinskih stanica smenjivale su se nacije u zavisnosti od svoje rela-
tivne slabosti ili snage u Evropi.
Jedini kontinent koji Evropa nije dotakla tokom svoje kolonijalne istori-
je bio je tamni kontinent Afrike. Njene severne obale, naseljene arapskim
narodima i plemenima, bile su dobro poznate i pripadale su sferi evrop-
skog uticaja, na ovaj ili onaj na~in, od anti~kih dana. Prenaseljene da bi
privukle doseljenike, i isuvi{e siroma{ne da bi bile eksploatisane, ove ob-
lasti su pretrpele sve vrste vladavina i anarhi~nog nemara ali, dosta ~udno,
nikad – posle pada egipatskog carstva i razaranja Kartagine – nisu postigle
pravu nezavisnost i pouzdanu politi~ku organizaciju. Istina, evropske ze-
mlje su poku{avale s vremena na vreme da dopru izvan Mediterana, da us-
postave svoju vlast nad arapskim zemljama i nametnu hri{}anstvo musli-
manskim narodima, ali nikada nisu poku{ale da severnoafri~ke teritorije
tretiraju kao prekomorske posede. Naprotiv, ~esto su poku{avale da ih
inkorporiraju u ~vrstu mati~nu zemlju. Ova vekovna tradicija, koju su u
skorije vreme jo{ uvek po{tovale Italija i Francuska, razbijena je osamde-
setih godina, kada je Engleska oti{la u Egipat da {titi Suecki kanal bez
namere da ga osvoji ili inkorporira. Poenta nije u tome {to je Egiptu bila
naneta nepravda, ve} u tome {to Engleska (nacija koja ne le`i na obalama
Mediterana) slu~ajno nije bila zainteresovana za Egipat kao takav, ve} joj
je on bio potreban samo zbog blaga koje se nalazilo u Indiji.
Dok je imperijalizam pretvorio Egipat od zemlje za kojom se nekad
~eznulo radi nje same u vojnu bazu za Indiju i u oslonac za dalju ekspan-
ziju, u Ju`noj Africi se dogodilo upravo suprotno. Od sedamnaestog veka
zna~aj Rta Dobre Nade zavisio je od Indije, centra kolonijalnog bogatstva;
svakoj naciji koja je tamo uspostavila trgovinske baze bile su potrebne po-
morske stanice na Rtu, koji je bio napu{ten kada je trgovina u Indiji uki-
nuta. Krajem osamnaestog veka britanska Isto~noindijska kompanija po-
razila je Portugaliju, Holandiju i Francusku i zadobila trgovinski monopol
u Indiji; sasvim prirodno sledilo je zaposedanje Ju`ne Afrike. Da je impe-
rijalizam jednostavno nastavio stare trendove kolonijalne trgovine (koja se
tako ~esto me{a sa imperijalizmom), Engleska bi ukinula svoje pozicije u
Ju`noj Africi otvaranjem Sueckog kanala 1869.5 Iako danas Ju`na Afrika
pripada Komonveltu, ona se uvek razlikovala od drugih dominiona. Nedo-
stajao je glavni preduslov za kona~no naseljavanje, plodnost i slaba nase-
nezauzeta zemlja kakva je le`ala pred australijskim naseljenicima. To je bila ve} naseljena
oblast, naseljena velikim Bantu stanovništvom”. Vidi C. W. de Kiewiet, A History of South
Africa, Social and Economic (Oxford, 1941), p. 59.
5 “^ak 1884. Britanska vlada je bila još uvek voljna da umanji svoju vlast i uticaj u Ju`noj
Americi”. (De Kiewiet, op. cit., p. 113).
RASA I BIROKRATIJA 193

ljenost, a sâm trud po~etkom devetnaestog veka da se u nju naseli 5.000


nezaposlenih Engleza pokazao se kao bezuspe{an. Ne samo da su tokom
celog devetnaestog veka reke emigranata stalno izbegavale Ju`nu Afriku,
ve} je to bio jedini dominion iz kojeg se neprestana reka emigranata brzo
vra}ala u Englesku.6 Ju`nu Afriku, koja je postala “rasadnik kulture im-
perijalizma” (Dems), nikada nisu tra`ili najradikalniji engleski branitelji
“Saksonstva”, i ona nije figurirala u vizijama najromanti~nijih engleskih
sanjara o azijskoj imperiji. To samo pokazuje da je stvarni uticaj preim-
perijalisti~kih kolonijalnih poduhvata i prekomorskih naseobina bio ne-
znatan na razvoj samog imperijalizma. Da je kolonija na Rtu ostala unutar
okvira preimperijalisti~ke politike, bila bi napu{tena u trenutku kada je za-
pravo dobila op{ti zna~aj.
Iako bi sama otkri}a zlatnih rudnika i polja dijamanata sedamdesetih i
osamdesetih godina pro{log veka imala male posledice (da to slu~ajno ni-
je odigralo ulogu katalizatora za imperijalisti~ke snage), treba zabele`iti
da je zahtev imperijalista za trajnim re{avanjem problema suvi{nog novca
po~etno bio motivisan trkom za najsuvi{nijom sirovinom na zemlji. Zlato
jedva da je imalo ikakvo mesto u ljudskoj proizvodnji i bezna~ajno je u
pore|enju sa gvo`|em, ugljem, naftom i gumom; umesto toga, ono je naj-
stariji simbol ~istog bogatstva. Po svojoj beskorisnosti u industrijskoj
proizvodnji ono ima ironi~ne sli~nosti sa suvi{no{}u novca kojim je finan-
sirano kopanje zlata i sa suvi{no{}u ljudi koji su ga kopali. Na pretenziju
imperijalista da su na{li stalni spas za dekadentno dru{tvo i zastarelu poli-
ti~ku organizaciju, ono je dodalo sopstvenu pretenziju na ve~nu stabilnost
i nezavisnost od svih funkcionalnih determinanti. Bilo je zna~ajno {to je
dru{tvo, spremno da raskine sa svim tradicionalnim apsolutnim vrednosti-
ma, po~elo da tra`i apsolutnu vrednost u svetu ekonomije gde ona zaista
nije i ne mo`e da postoji, po{to je tu sve po definiciji funkcionalno. Ova

6 Slede}a tabela britanskog useljavanja i iseljavanja iz Ju`ne Afrike izme|u 1924. i 1928.
pokazuje da su Englezi bili skloniji od drugih doseljenika da napuste zmelju i, sa jednim
izuzetkom, svake godine se pokazivalo da ve}i broj Britanaca napušta zemlju nego što ih se
useljava:
Godina Britanska Ukupna Britanska Ukupna
imigracija imigracija emigracija emigracija
1924 3 724 5 265 5 275 5 857
1925 2 400 5 426 4 019 4 483
1926 4 094 6 575 3 512 3 799
1927 3 681 6 595 3 717 3 988
1928 3 285 7 050 3 409 4 127
——— ——— ——— ———
17 184 30 911 19 932 22 254

Ove brojke su citirane iz Leonard Barnes, Caliban in Afrika. An Impression of Colour Ma-
dness, 1931, p. 59, note.
194 IMPERIJALIZAM

iluzija o apsolutnoj vrednosti u~inila je da proizvodnja zlata od najstarijih


vremena bude posao avanturista, kockara, kriminalaca, elemenata van gra-
nica normalnog, zdravog dru{tva. Novost u ju`noafri~koj poteri za zlatom
je bilo to {to ovde lovci na sre}u nisu bili strogo izvan civilizovanog dru{-
tva ve}, naprotiv, vrlo jasno, nuzproizvod ovog dru{tva, neizbe`ni ostatak
kapitalisti~kog sistema; oni su ~ak bili predstavnici ekonomije koja je ne-
milosrdno proizvodila suvi{nost ljudi i kapitala.
Suvi{ni ljudi, “boemi ~etvrtog kontinenta”,7 koji su se sjurili na Rt, jo{
uvek su imali mnogo zajedni~kog sa starim avanturistima. Oni su tako|e
osetili ono “Odvezi me negde isto~no od Sueca gde je najbolje nalik na
najgore, / Gde nema deset zapovesti, gde mo`e u ~oveku da se probudi `e|.”
Nisu se oni razlikovali zbog svoje moralnosti ili nemoralnosti, ve} pre
zbog toga {to odluka da se pridru`e ovoj gomili “svih nacija i boja”8 nije
vi{e zavisila od njih; oni nisu iskora~ili iz dru{tva, ve} ih je ono ispljunulo,
oni nisu preduzeli ni{ta izvan dozvoljenih granica civilizacije, ve} su jed-
nostavno bili `rtve bez upotrebe ili funkcije. Njihov jedini izbor bio je
negativan, odluka da se ne pridru`e radni~kim pokretima, u kojima su naj-
bolji od suvi{nih ljudi ili onih koji su bili upla{eni suvi{no{}u uspostavili
neku vrstu kontradru{tva kroz koje ljudi mogu na}i povratak u humani
svet drugarstva i svrhovitosti. Oni nisu bili sopstveno delo, oni su bili `ivi
simboli onog {to im se dogodilo, `ive apstrakcije i simboli apsurdnosti
ljudskih institucija. Nisu bili individualisti kao stari avanturisti, bili su
senke doga|aja s kojima nisu imali nikakve veze.
Kao g. Kurc u Konradovom Srcu tame, oni su bili “{uplji do sr`i”, “be-
zobzirni bez sr~anosti, pohlepni bez smelosti i okrutni bez hrabosti”. Nisu
ni u {ta verovali i “mogli su (sebe) navesti da veruju u bilo {ta – bilo {ta”.
Izba~eni iz sveta ustaljenih dru{tvenih vrednosti, bili su prepu{teni sami
sebi, a jo{ uvek nisu imali za {ta da se uhvate osim, tu i tamo, za mrvu ta-
lenta koja bi ih ~inila opasnim, kao Kurca, ako bi im ikada bilo dozvoljeno
da se vrate u domovinu. Jer jedini talenat koji je mo`da mogao da pupi u
njihovim praznim du{ama bio je dar fascinacije koji ~ini “izvanrednog
vo|u ekstremisti~ke partije”. Talentovaniji su bili pokretna otelovljenja
ogor~enosti kao Karl Peters (mogu}i model za Kurca), koji je otvoreno
priznao da je “bio sit da ga ra~unaju me|u parije i da je `eleo da pripada
rasi gospodara”.9 Ali, talentovani ili ne, svi su bili “spremni na sve, od
ube|ivanja i izbacivanja do dragovoljnog ubistva”, za njih su bli`nji bili
“ovako ili onako samo mu{ica u letu”. Oni su doneli ili su brzo nau~ili kôd
pona{anja koji je odgovarao tipu ubica koji se stvarao i za koga je jedini
neoprostiv greh to da izgubi samokontrolu.
7 J. A. Froude, “Leaves from a South African Journal” (1874) u Short Studies on Great
Subjects, 1867-1882, Vol. IV.
8 Ibid.
9 Citirano iz Paul Ritter, Kolonien im deutschen Schrifttum, 1936, predgovor.
RASA I BIROKRATIJA 195

Bilo je, sigurno, autenti~ne gospode me|u njima, kao gospodin D`ons
iz Konradove Pobede, koji je iz dosade bio spreman da po svaku cenu u|e
u “svet hazarda i avanture”, ili kao g. Hejst, koji je bio opijen prezirom
prema svemu ljudskom dok nije potonuo kao “otkinut list... nikada se ne
uhvativ{i ni za {ta”. Njih je neodoljivo privla~io svet u kome je sve {ala,
koji ih mo`e nau~iti “Velikoj [ali”, to jest “ve{tini o~aja”. Savr{eni d`entl-
men i savr{eni nitkov upoznavali su se u “velikoj divljoj d`ungli bez za-
kona”, i na{li su “kako se dobro sla`u, sa svojim ogromnim razli~itostima,
sa identi~nim du{ama razli~ito preru{enim”. Mi smo videli pona{anje vi-
sokog dru{tva tokom Drajfusove afere i gledali smo kako Dizraeli otkriva
dru{tvenu vezu izme|u poroka i zlo~ina; ovde, isto tako, imamo u su{tini
pri~u o visokom dru{tvu koje se zaljubljuje u sopstveno podzemlje i o kri-
minalcu koji se ose}a unapre|en kada sa civilizovanom hladno}om, uz iz-
begavanje “nepotrebnog napora” i zbog lepog vaspitanja, njemu biva do-
zvoljeno da stvara pokvarenu, rafiniranu atmosferu oko svojih zlo~inâ. Ta
rafiniranost, sam kontrast izme|u brutalnosti zlo~ina i manira u kojem su
izvedeni, postaje most dubokog razumevanja izme|u kriminalca i savr{e-
nog d`entlmena. Ali ono ~emu su bile potebne decenije da se kona~no ost-
vari u Evropi, zbog produ`enog dejstva eti~kih vrednosti dru{tva, eksplo-
diralo je uz spremnost uskog kruga u fantomskom svetu kolonijalne avan-
ture.
Izvan svih dru{tvenih stega i hipokrizije, naspram uro|eni~kog `ivota
kao pozadine, d`entlmen i kriminalac su osetili ne samo bliskost ljudi koji
dele istu boju ko`e, ve} i surovi uticaj sveta beskrajnih mogu}nosti da po-
~ine zlo~in u duhu igre, da kombinuju stravu i smeh, to jest da potpuno
ostvare svoju fantomsku egzistenciju. Uro|eni~ki `ivot je avetinjskim do-
ga|ajima davao prividnu garanciju da ne}e biti nikakvih posledica jer im
je ionako izgledao kao “puka igra senki. Igra senki kroz koju vladaju}a
klasa mo`e da pro|e bezose}ajno i bezobzirno, slede}i svoje nerazumljive
ciljeve i potrebe.”
Svet uro|enika je bio savr{ena scena za ljude koji su pobegli od realnos-
ti civilizacije. Pod nemilosrdnim suncem, okru`eni neprijateljskom
prirodom, oni su bili suo~eni sa ljudskim bi}ima koja su, `ive}i bez nekog
cilja u budu}nosti i dostignu}a u pro{losti, bila nerazumljiva, kao stanov-
nici ludnice. “Praistorijski ~ovek nas je proklinjao, molio nam se, `eleo
nam dobrodo{licu – ko to zna? Bila nam je uskra}ena mogu}nost da razu-
memo na{e okru`enje, klizili smo pored njih kao fantomi, ~ude}i se, potaj-
no prenera`eni kao {to bi normalan ~ovek bio pred izlivom odu{evljenja u
ludnici. Nismo mogli da razumemo jer smo bili predaleko i nismo mogli
da se setimo, jer smo doputovali u no} prvih doba, onih doba koja su oti{la
jedva ostavljaju}i znak – i nikakva se}anja. Zemlja je izgledala nezemalj-
ska... a ljudi... Ne, oni nisu bili ne-ljudi. I, znate, to je bilo najgore – ta
196 IMPERIJALIZAM

sumnja da oni nisu ne-ljudi. Ona bi se lagano prikrala. Urlali su i skakali,


vrteli se i pravili stra{ne grimase; ali vas je pla{ila upravo misao o njihovoj
ljudskosti – koja je kao va{a – misao o dalekom srodstvu sa tom divljom i
stra{nom bukom.” (Srce tame).
Sa istorijske ta~ke, me|utim, ~udno je da je postojanje “praistorijskih
ljudi” imalo tako malo uticaja na zapadnog ~oveka pre grabe`a oko Afri-
ke. To je, me|utim, pitanje istoriografije {to nema zabele`enih doga|aja
kad su istrebljivana divlja plemena koja su evropski naseljenici nadma{ili
brojem dok su brodski tovari crnaca izvo`eni kao robovi u evropski regu-
lisan svet Sjedinjenih Dr`ava, ili dok su samo pojedinci tonuli u unutra{-
njost Crnog kontinenta, gde su divljaci bili dovoljno brojni da uspostave
sopstveni svet, svet lakoumnosti, kome su evropski avanturisti dodali la-
koumnost lova na slonova~u. Mnogi od tih avanturista su poludeli u tihoj
divljini prenaseljenog kontinenta gde je prisustvo ljudskih bi}a samo na-
gla{avalo krajnju usamljenost i gde je izgledalo da nedirnuta, sveobuhvat-
na neprijateljska priroda, koju se niko nikada nije pomu~io da pretvori u
ljudski pejza`, veli~anstveno strpljiva ~eka “da pro|e fantasti~na invazija”
~oveka. Ali njihovo ludilo je ostalo stvar li~nog iskustva i nije imalo ni-
kakvih posledica.
Sa ljudima koji su do{li tokom grabe`a oko Afrike to se izmenilo. Nije
vi{e bilo usamljenih pojedinaca; “cela Evropa je doprinela (njihovom)
stvaranju”. Oni su se koncentrisali na ju`nom delu kontinenata, gde su sre-
li Bure, holandsku raskolni~ku grupu koju je Evropa skoro zaboravila, ali
koja je sada poslu`ila kao prirodan uvod u izazov nove sredine. Reagova-
nje suvi{nih ljudi bilo je naj~e{}e odre|eno reagovanjem jedine evropske
grupe koja je ikada, iako u potpunoj izolaciji, morala da `ivi u svetu crnih
divljaka.

Buri su potomci holandskih naseljenika koji su sredinom sedamnaestog


veka stacionirani na Rtu da brodove na putu za Indiju snabdevaju sve`im
povr}em i mesom. Mala grupa francuskih hugenota bili su jedini ljudi ko-
ji su do{li za njima tokom narednih vekova, tako da je jedino uz pomo} vi-
soke stope ra|anja mala raskolni~ka grupa prerasla u mali narod. Potpuno
izolovani od tokova evropske istorije, oni su stupili na put “kakvim je ma-
lo naroda i{lo pre njih, a gotovo nijedan sa uspehom”.10
Dva glavna materijalna ~inioca u razvoju burskog naroda bila su
izuzetno lo{e tlo, koje se moglo koristiti samo za ekstenzivno sto~arstvo, i
veoma brojno crno stanovni{tvo, koje je bilo organizovano u plemena i
`ivelo kao lovci-nomadi.11 Lo{e tlo je onemogu}ilo gu{}e naseljavanje i
10 Lord Selburn 1907: “Beli ljudi Ju`ne Afrike su se dali na takav put kakvim je pre njih iš-
lo samo nekoliko nacija, a teško da je ijedna išla sa uspehom”. Vidi Kiewiet, op. cit., pogl. 6.
11 Posebno vidi Kiewiet, op. cit., pogl. III.
RASA I BIROKRATIJA 197

spre~ilo holandske seljake-doseljenike da zadr`e seosku organizaciju iz


svoje domovine. Velike porodice, izolovane jedne od drugih {irokim di-
vljim povr{inama, bile su primorane na neku vrstu klanske organizacije, i
jedino je sveprisutna pretnja od stalnog neprijatelja, crnih plemena koja su
brojno znatno nadma{ivala bele naseljenike, spre~avala te klanove da
vode aktivan rat jednih protiv drugih. Re{enje dvostrukog problema, ne-
plodnosti tla i obilja uro|enika, bilo je ropstvo.12
Ropstvo je, me|utim, veoma neprikladna re~ da bi se opisalo ono {to se
zaista dogodilo. Pre svega, iako je ropstvo odoma}ilo izvestan deo divljeg
stanovni{tva, nikada ga nije u potpunosti obuhvatilo, tako da Buri nikako
nisu mogli da zaborave svoj prvi u`asan strah pred ljudskim vrstama koje
im ponos i smisao za ljudsko dostojanstvo nisu dozvoljavali da prihvate
kao sebi ravne. Strah od ne~ega sli~nog sebi {to ipak ni u kom slu~aju nije
kao ti, ostao je u osnovi ropstva i postao osnova rasnog dru{tva.
^ove~anstvo se se}a istorije naroda, ali o praistorijskim plemenima poz-
naje samo legende. Re~ “rasa” ima precizno zna~enje samo tada i tamo
gde su narodi suo~eni sa plemenima o kojima nemaju nikakav istorijski
zapis i koja ni sama ne znaju nikakvu sopstvenu istoriju. Da li oni pred-
stavljaju “praistorijskog ~oveka”, slu~ajno pre`ivele primerke prvih oblika
ljudskog `ivota na zemlji, da li su “postistorijski”, pre`iveli u nekoj nepoz-
natoj propasti koja je okon~ala civilizaciju, mi to ne znamo. U svakom slu-
~aju, pojavili su se vi{e nalik na pre`ivele iz jedne velike katastrofe za ko-
jom su mo`da sledile manje propasti, sve dok katastrofi~ka monotonija ni-
je izgledala kao prirodna situacija ljudskog `ivota. U svakom slu~aju, rase
u ovom smislu na|ene su samo u oblastima gde je priroda bila naro~ito ne-
prijateljska. Od drugih bi}a uop{te ih nije delila boja ko`e, ve} ~injenica
da su se pona{ali kao deo prirode, da su se prema prirodi odnosili kao pre-
ma svom neospornom gospodaru, da nisu stvorili ljudski svet, ljudsku real-
nost i da je tako priroda ostala, u svem svom veli~anstvu, jedina sveobuh-
vatna realnost – i u pore|enju sa njom oni su bili nestvarni i avetinjski. Oni
su, tako, bili “prirodna” ljudska bi}a, kojima je nedostajao specifi~no ljud-
ski karakter, specifi~no ljudska realnost pa, kad su ih masakrirali, Evrop-
ljani nekako nisu imali svest o tome da su po~inili ubistvo.
[tavi{e, besmisleni masakr uro|eni~kih plemena na Crnom kontinentu
prili~no je bio u tradicijama samih plemena. Istrebljenje neprijateljskih
plemena bilo je pravilo u svim afri~kim uro|eni~kim ratovima i ono nije

12 Robovi i Hotentoti su zajedno izazvali zna~ajne promene u na~inu mi{ljenja i obi~ajima


kolonista, jer klima i geografija nisu jedine uticale na formiranje izrazitih osobina burske
rase. Robovi i suša, Hotentoti i izolacija, jeftin rad i zemlja kombinovano su stvorili institu-
cije i navike ju`noafri~kog društva. Sinovi i k}eri koji su se rodili krepkim Holan|anima i
hugenotima nau~ili su da gledaju na rad u polju i na svaki te`ak fizi~ki trud kao na funkcije
sluganske rase” (Kiewiet, op. cit, p. 21).
198 IMPERIJALIZAM

bilo ukinuto kada je jedan crni vo|a ujedinio razli~ita plemena i predvodio
ih. Kralj ^aka, koji je po~etkom devetnaestog veka ujedinio Zulu plemena
u izuzetno disciplinovanu iako ratni~ku organizaciju, nije uspostavio ni
narod niti naciju Zulua. On je jedino uspeo da uni{ti vi{e od milion pripad-
nika slabijih plemena.13 Po{to disciplina i vojni~ka organizacija same po
sebi ne mogu da uspostave dr`avu, to uni{tenje je ostalo nezabele`ena epi-
zoda u nestvarnom, nerazumljivom procesu koji ~ovek ne mo`e da prih-
vati, pa ga zato ljudska istorija ne pamti.
U slu~aju Bura, ropstvo je bilo oblik prilago|avanja evropskog naroda
crnoj rasi14 i samo je spolja li~ilo na one istorijske slu~ajeve u kojima je
ropstvo bilo rezultat osvajanja ili trgovine robljem. Nikakva dr`ava, ni-
kakva zajedni~ka organizacija nije dr`ala Bure na okupu, nikakva teritori-
ja nije bila kona~no kolonizovana, crni robovi nisu slu`ili nijednoj beloj
civilizaciji. Buri su izgubili i svoj selja~ki odnos prema zemlji i svoje ci-
vilizovano ose}anje za ljudsko drugarstvo. “Svaki je ~ovek izbegavao tira-
niju dima svoga suseda”,15 to je bilo pravilo zemlje; svaka burska porodi-
ca je u potpunoj izolaciji ponavljala op{ti obrazac burskog iskustva me|u
crnim divljacima i vladala je njima u apsolutnom bezakonju, bez provere
“ljubaznih suseda spremnih da vas pozdrave ili da se obru{e na vas, deli-
katno igraju}i izme|u uloge kasapina i policajca, u pobo`nom strahu od
skandala i ve{ala i azila za umobolne” (Konrad). Kako su vladali nad ple-
menima i `iveli parazitski od njihovog rada, kona~no su imali polo`aj veo-
ma sli~an polo`aju uro|eni~kih plemenskih vo|a ~iju su vlast ukinuli.
Uro|enici su, me|utim, na njih gledali kao na vi{i oblik plemenskog vo|-
stva, kao na neku vrstu prirodnog bo`anstva kome se moraju pokoravati;
tako su Burima bo`ansku ulogu isto toliko nametnuli crni robovi koliko su
je i ovi sami slobodno prihvatili. Naravno da je tim belim bogovima crnih
robova svaki zakon zna~io samo uskra}ivanje slobode, vlada samo uki-
danje divlje samovolje klana.16 Buri su u uro|enicima otkrili jedinu
“sirovinu” koju je Afrika pru`ala u izobilju i nisu ih koristili za stvaranje
bogatstva, ve} za puke esencijalne potrebe ljudske egzistencije.
Crni robovi u Ju`noj Africi brzo su postali jedini deo stanovni{tva koji je
stvarno radio. Njihovo rintanje karakterisale su sve poznate nazadnosti ro-
pskog rada, kao nedostatak inicijative, lenjost, nemar prema oru|u i op{ta
neefikasnost. Njihov rad je zato jedva uspevao da gospodare odr`i u `ivo-

13 Vidi James, op. cit., p. 28.


14 “Istinita istorija kolonizacije Ju`ne Afrike ne opisuje razvoj naseljenika Evropljana, ve}
totalno novog i jedinstvenog društva razli~itih rasa i boja i kulturnih dokumenata, obliko-
vanog sukobljavanjem rasnog nasle|a i suprotstavljanjem nejednakih društvenih grupa”
(Kiewiet, op. cit., p. 19).
15 Kiewiet, op. cit., p. 19.
16 “/Bursko/ društvo je bilo pobunjeni~ko, ali nije bilo revolucionarno” (ibid., p. 58).
RASA I BIROKRATIJA 199

tu i nikada nije postigao relativno obilje koje hrani civilizaciju. Ta apsolut-


na zavisnost od rada drugih i potpuni prezir prema radu i proizvodnji u bi-
lo kom obliku transformisali su Holan|anina u Bura i dali njegovom kon-
ceptu rase posebno ekonomsko zna~enje.17
Buri su bili prva evropska grupa koja se potpuno otu|ila od ponosa koji
je zapadni ~ovek ose}ao {to `ivi u svetu koji je sam stvorio i izradio.18
Tretirali su uro|enike kao sirovinu i `iveli su od njih kao {to bi neko
mo`da `iveo od plodova divljeg drve}a. Lenji i neproduktivni, oni su pris-
tajali da vegetiraju u su{tini na istom nivou na kojem su crna plemena ve-
getirala hiljadama godina. Veliki u`as koji je obuzeo Evrpljane pri prvom
suo~avanju sa uro|eni~kim `ivotom bio je podstaknut upravo tom crtom
nehumanosti me|u ljudskim bi}ima koja su o~igledno bila deo prirode ko-
liko i divlje `ivotinje. Buri su `iveli od svojih robova upravo na isti na~in
na koji su uro|enici `iveli od neobra|ene i neizmenjene prirode. Kada su
Buri, u strahu od bede, odlu~ili da upotrebe te divljake kao da su samo ne-
ki drugi oblik animalnog `ivota, krenuli su putem koji je mogao da se za-
vr{i samo sopstvenom degeneracijom, degeneracijom bele rase koja `ivi
pored i zajedno sa crnim rasama, od kojih }e se na kraju razlikovati samo
po boji ko`e.
Siroma{ni belci u Ju`noj Africi, koji su 1923. ~inili 10 procenata ukupnog
belog stanovni{tva19 i ~iji se `ivotni nivo ne razlikuje mnogo od nivoa Bantu
plemena, danas su opominju}i primer ove mogu}nosti. Njihovo siroma{tvo
je skoro isklju~ivo posledica prezira prema radu i prilago|avanja na na~in
`ivota crnih plemena. Kao i crnci, oni su napu{tali zemlju kada naj-
primitivnija kultivacija ne bi vi{e donosila ni ono malo neophodnih plodova
ili kada bi istrebili `ivotinje iz te oblasti.20 Zajedno sa svojim nekada{njim
17 “Ulagan je mali napor da se podigne `ivotni standard i da se pove}aju mogu}nosti klase
robova i slugu. Na taj na~in, ograni~eno bogatstvo Kolonije postalo je privilegija njenog be-
log stanovništva... Tako je Ju`na Afrika rano shvatila da samosvesne grupe mogu da izbegnu
najgore posledice `ivota u siromašnoj i nenaprednoj zemlji pretvaraju}i razlike u rasi i boji u
sredstva društvene i ekonomske diskriminacije” (ibid., p. 22).
18 Na primer, “na Antilima bi tako veliki broj robova, kakav je postojao na Rtu, bio znak
bogatstva i izvor prosperiteta”; dok je “na Rtu ropstvo bilo znak nepreduzimljive ekonomi-
je... ~iji je rad bio uzaludno i neefikasno koriš}en” (ibid.). To je uglavnom dovelo Barnesa
(op. cit., p. 107) i mnoge druge posmatra~e do zaklju~ka: “Ju`na Afrika je zato strana zemlja,
ne samo u smislu) da je njeno stanovište definitivno nebritansko, ve} u mnogo radikalnijem
smislu da je sam njen raison d’àêtre, kao atentat na organizovano društvo, u suprotnosti sa
principima na kojima su zasnovane hriš}anske dr`ave.
19 To se odnosilo ~ak na 160. 000 ljudi (Kiewiet, op. cit., p. 181). James (op. cit., p. 43)
procenjuje broj siromašnih belaca 1943. na 500. 000, što bi bilo oko 20 procenata bele popu-
lacije.
20 “Siromašna bela burska populacija, `ive}i na istom nivou opstanka kao Bantu, prven-
stveno je rezultat burske nesposobnosti ili tvrdoglavog odbijanja da u~e poljoprivrednu
nauku. Kao Bantu, Buri vole da lutaju od jedne oblasti do druge, obra|uju}i zemlju dok ona
ne postane jalova, ubijaju}i divlja~ dok ne nestane.” (ibid.)
200 IMPERIJALIZAM

robovima do{li su u centre zlata i dijamanata, napu{taju}i svoje farme kad


god su crni radnici odlazili. Ali nasuprot uro|enicima, koji su odmah za-
po{ljavani kao jeftina nekvalifikovana radna snaga, oni su zahtevali i dobi-
jali su milostinju kao pravo bele ko`e, izgubiv{i sasvim svest da normalni
ljudi ne zara|uju za `ivot bojom svoje ko`e.21 Danas je njihova rasna svest
nasilna ne samo zato {to nemaju {ta da izgube da bi sa~uvali ~lanstvo u be-
loj zajednici, ve} zato {to izgleda da rasni koncept defini{e njihovo sop-
stveno stanje mnogo adekvatnije nego stanje njihovih biv{ih robova, koji su
na dobrom putu da postanu radnici, normalan deo ljudske civilizacije.
Rasizam kao sredstvo vlasti koristio se u dru{tvima belih i crnih pre ne-
go {to je imperijalizam po~eo da ga eksploati{e kao glavnu politi~ku ideju.
Njegova osnova i njegovo opravdanje jo{ uvek su sami bili iskustvo, u`as-
no iskustvo ne~eg otu|enog, izvan ma{te ili izvan mogu}nosti razumeva-
nja; zaista, mnogi su bili u isku{enju da jednostavno izjave da oni nisu
ljudska bi}a. Po{to su, me|utim, uprkos svim ideolo{kim opravdanjima,
crni ljudi tvrdoglavo ~uvali svoje ljudske crte, “beli ljudi” su mogli samo
da ponovo razmotre sopstvenu ljudskost i da odlu~e da su oni sami vi{e od
ljudskog i o~igledno izabrani od Boga da budu bogovi crnim ljudima.
Ovaj zaklju~ak je bio logi~an i neizbe`an ako je neko `eleo da radikalno
porekne sve zajedni~ke veze sa divljacima; u praksi je to zna~ilo da hri{}an-
stvo prvi put ne mo`e da dejstvuje kao odlu~uju}a uzda u opasnoj perver-
ziji ljudske samosvesti – nagove{taj njegove su{tinske neefikasnosti u dru-
gim, doskora rasnim dru{tvima.22 Buri su jednostavno poricali hri{}ansku
doktrinu zajedni~kog porekla ljudi i proglasili one delove Starog zaveta
koji jo{ nisu prelazili granice stare izraeli}anske nacionalne religije
praznoverjem, {to se ~ak ne mo`e nazvati ni jeres.23 Kao i Jevreji, Buri su
strogo verovali u sebe kao izabrani narod,24 s tom su{tinskom razlikom {to
21 “Rasa je za njih bila titula superiornosti nad uro|enicima i obavljanje manuelnog rada
kosilo se sa dostojanstvom koje im je bilo dodeljeno putem rase... Takva averzija je kod onih
koji su bili najviše demoralisani degenerisala u zahtev za milostinju kao pravo” (Kiewiet, op.
cit., str. 216).
22 Holandska reformisti~ka crkva bila je u prvim redovima burske bitke protiv uticaja
hriš}anskih misionara na Rtu. Godine 1944, me|utim, oni su otišli jedan korak dalje i usvo-
jili “bez ijednog glasa sektašenja” predlog kojim se suprotstavljalo braku Bura sa gra|anima
kojima je engleski maternji jezik. (Prema rtskom Times-u, izdanje od 18. jula 1944. Citirano
iz New Africa, Council of African Affairs, Monthly Bulletin, October, 1944.)
23 Kiewiet (op. cit., p. 181) pominje “doktrinu rasne nadmo}i koja je izvu~ena iz Biblije i
koja je dobila novi polet kroz popularna tuma~enja koje je devetnaesti vek nadovezao na
Darvinove teorije”.
24 “Bog Starog zaveta je za njih bio isto toliko nacionalna figura kao za Jevreje... Se}am
se scene vredne spomena u Kejp Taun klubu, gde se jedan drski Britanac, ve~eraju}i slu~ajno
sa tri ili ~etiri Holan|ana, usudio da primeti da je Hrist bio neevropljanin i da bi mu, pravo
govore}i, bilo zabranjeno useljavanje u Ju`noafri~ku Uniju. Holan|ani su se tako naelek-
trisali na tu primedbu da umalo nisu popadali sa stolica.” (Barnes, op. cit.,33).
RASA I BIROKRATIJA 201

oni nisu bili izabrani radi bo`anskog spasenja ~ove~anstva, ve} radi lenje
vladavine nad drugom vrstom koja je bila osu|ena na podjednako lenjo
kulu~enje.25 To je bila bo`ja volja na Zemlji kako je to objavila Holandska
reformisti~ka crkva i to jo{ uvek proklamuje, u o{troj i neprijateljskoj
suprotnosti sa misionarima svih drugih hri{}anskih veroispovesti.26
Burski rasizam, za razliku od drugih, ima ukus autenti~nosti i, takore}i,
nevinosti. Potpuno odsustvo knji`evnog ili bilo kakvog drugog intelektu-
alnog dostignu}a je najbolji svedok ove tvrdnje.27 On je bio i ostao o~ajni-
~ka reakcija na o~ajnu `ivotnu situaciju, koja je bila neartikulisana i bez
posledica sve dok je niko nije dirao. Ne{to je po~elo da se de{ava tek
dolaskom Britanaca, slabo zainteresovanih za svoju najnoviju koloniju ko-
ja se 1849. jo{ uvek nazivala vojnom bazom (za razliku od kolonija ili plan-
ta`a). Ali samo njihovo prisustvo – to jest njihovo druga~ije pona{anje
prema uro|enicima, koje nisu smatrali razli~itom `ivotinjskom vrstom,
njihovi kasniji napori (posle 1834) da ukinu ropstvo i iznad svega njihovi
napori da postave ~vrste granice nad zemlji{nim posedom – izazvali su
`estoke reakcije kod nezadovoljnog burskog dru{tva. Karakteristi~no je za
Bure da su ove reakcije ponavljali po istom obrascu tokom celog devet-
naestog veka: burski farmeri su izbegli britanski zakon odlaze}i na vo-
lovskim kolima u divljinu unutra{njosti, bez `aljenja napu{taju}i svoje do-
move i farme. Radije nego da prihvate ograni~enja nad svojim posedima,
oni su ih potpuno napustili.28 To ne zna~i da se Buri nisu ose}ali odoma-
}eno gde god su se zadesili; oni su se ose}ali i jo{ uvek se ose}aju kao kod
svoje ku}e vi{e nego ijedan kasniji naseljenik, ali u Africi uop{te, a ne na
25 “Jer je za burske farmere separacija i degradacija uro|enika od boga nalo`ena, pa je
zlo~in i bogohuljenje sporiti se s tim” (Norman Bentwich, “South Africa. Dominion of Racial
Problems” u Political Quaterly, 1939, Vol. X, No. 3).
26 “Danas je misionar za Bura u suštini izdajnik, beli ~ovek koji zastupa crne protiv belih”
(S. Gertrude Millin, Rhodes, London, 1933, p. 38).
27 “Zato što su imali malo umetnosti, još manje arhitekture i nikakvu knji`evnost, zavisili
su od svojih farmi, svojih biblija i svoje krvi koje }e ih podbosti protiv uro|enika i stranaca”
(Kiewiet, op. cit., 121).
28 “Istinski Vortrekker je mrzeo granicu. Kada je britanska vlada insistirala na u~vrš}iva-
nju granica za Koloniju i za farme unutar nje, nešto mu je oduzeto... Svakako je bilo najbol-
je da se krene preko granice tamo gde je bilo vode i slobodne zemlje i gde nije bilo nikakve
britanske vlade koja ne dozvoljava skita~ke zakone, tamo gde beli ~ovek ne mo`e biti izve-
den na sud da odgovara zbog `albi svojih slugu” (Ibid., pp. 54-55). “Velika seoba, pokret
jedinstven u istoriji kolonizacije”, (p. 58) “bio je poraz politike intenzivnijeg naseljavanja.
Praksa koja je za naseljavanje deset porodica zahtevala površinu celog jednog kanadskog
okruga, proširila se po celoj Ju`noj Africi. Tako je segregacija bele i crne rase u odvojene
naseljeni~ke oblasti zauvek postala nemogu}a... Odvode}i Bure izvan domašaja britanskog
zakona, Velika seoba im je onemogu}ila da uspostave ’pravilne’ odnose sa doma}im
stanovništvom” (p. 56). “U kasnijim godinama Velika seoba }e postati više od protesta; pos-
ta}e pobuna protiv britanske vlasti i kamen-temeljac anglo-burskog rasizma dvadesetog ve-
ka” (James, op. cit., p. 28).
202 IMPERIJALIZAM

nekoj posebno ograni~enoj teritoriji. Njihove fantasti~ne volovske za-


prege, koje su zgranule britansku upravu, jasno su pokazale da su se oni
pretvorili u pleme i da su izgubili evropsko ose}anje za teritoriju, za sop-
stvenu patriu. Pona{ali su se upravo kao crna plemena koja su isto tako
vekovima lutala Crnim kontinentom – ose}aju}i se kao kod ku}e gde god
bi se horda zadesila i ose}aju}i kao smrt svaki napor ka kona~nom na-
seljavanju.
Neukorenjenost je karakteristika svih rasnih organizacija. Ono na {ta su
evropski “pokreti” svesno ciljali, preobra`aj naroda u hordu, mo`e se po-
smatrati kao laboratorijsko ispitivanje u burskim ranim i tu`nim naporima.
Dok je neukorenjenost kao svesni cilj bila utemeljena prvenstveno na
mr`nji prema svetu u kojem nije bilo mesta za “suvi{ne” ljude, tako da
njegovo ru{enje mo`e postati vrhunski politi~ki cilj, neukorenjenost Bura
je bila rezultat ranog oslobo|enja od rada i potpunog nedostatka humano
izgra|enog sveta. Postoji upadljiva sli~nost izme|u “pokreta” i burskog
tuma~enja “izabranosti”. Ali dok su pangermanska, panslovenska izabra-
nost i izabranost poljskog mesijanskog pokreta bile manje ili vi{e svesni
instrumenti za vladanje, bursko iskrivljavanje hri{}anstva bilo je ~vrsto
ukorenjeno u u`asnoj realnosti u kojoj su bedne “bele ljude” podjednako
nesre}ni “crni ljudi” obo`avali kao bo`anstva. @ive}i u sredini koju nisu
imali snage da preobraze u civilizovan svet, oni nisu mogli da na|u vred-
nosti vi{e od samih sebe. Poenta je, me|utim, u tome da bez obzira na to
da li se rasizam javlja kao prirodni rezultat katastrofe ili kao svesni instru-
ment njenog izazivanja, on je uvek tesno povezan sa prezirom prema radu,
mr`njom prema teritorijalnim ograni~enjima, op{tom neukorenjeno{}u i
optimisti~kom verom u sopstvenu bo`ansku izabranost.
Rana britanska uprava u Ju`noj Africi, sa svojim misionarima, vojnici-
ma i istra`iva~ima, nije shvatila da bursko pona{anje ima nekih osnova u
realnosti. Ona nije shvatila da apsolutna evropska nadmo}, za koju je,
kona~no, bili isto toliko zainteresovana kao i Buri, te{ko mo`e da se odr`i
osim kroz rasizam jer su stalni evropski naseljenici bili tako beznade`no
malobrojni29; bili su {okirani “kada su Evropljani naseljeni u Africi morali
da se pona{aju kao sami divljaci, po{to je to bio obi~aj zemlje”30 i nji-
hovim jednostavnim utilitarnim umovima izgledalo je suludo da `rtvuju
proizvodnju i profit fantomskom svetu belih bogova koji vladaju nad cr-
nim senkama. Tek sa naseljavanjem Engleza i drugih Evropljana tokom
potere za zlatom postepeno su se navikli na stanovni{tvo koje se ne mo`e
namamiti nazad u evropsku civilizaciju ~ak ni motivima profita, koje je
29 Godine 1939. ukupno stanovništvo Ju`noafri~ke Unije popelo se na 9 500 000, od ko-
jih su 7 000 000 bili domoroci a 2 500 000 Evropljani. Od ovih je bilo 1 250 000 Bura, oko
jedna tre}ina Britanaca i 100 000 Jevreja. Vidi Norman Bentwich, op. cit.
30 J. A. Froude, op. cit, p. 375.
RASA I BIROKRATIJA 203

izgubilo kontakt ~ak i sa ni`im pobudama evropskog ~oveka kad se otce-


pilo od svojih vi{ih motiva jer i jedni i drugi gube smisao i privla~nost u
dru{tvu u kom niko ni{ta ne `eli da postigne i u kom je svako postao bog.

II: Zlato i rasa

DIJAMANTSKA POLJA u Kimberliju i zlatni rudnici Vitvotersrenda le`ali su


u tom fantomskom svetu rase, i “zemlja koja je do sada gledala kako je be-
zobzirno zaobilaze mnogobrojni brodski tovari emigranata na Novi Ze-
land i Australiju, sada je videla kako ljudi bezglavo jure na njena mola i
kako preko nje hitaju do rudnika. Ve}inom su to bili Englezi, ali je me|u
njima bilo ne malo ljudi iz Rige i Kijeva, Hamburga i Frankfurta, Roter-
dama i San Franciska”.31 Svi su oni pripadali “klasi li~nosti koje vi{e vole
avanture i {pekulaciju nego smireni rad i koji nisu dobro funkcionisali u
ujarmljenosti obi~nog `ivota... (Bilo je tu) kopa~a iz Amerike i Australije,
nema~kih {pekulanata, trgovaca, vlasnika saluna, profesionalnih kockara,
advokata..., biv{ih oficira vojske i mornarice, mla|ih sinova iz dobrih po-
rodica... divan {aroliki skup u kojem je novac od ogromne produktivnosti
rudnika tekao kao voda.” Njima su se pridru`ile i hiljade domorodaca koji
su prvo do{li da “kradu dijamante i da izvuku svoju zaradu pu{kama i ba-
rutom”,32 ali su brzo po~eli da rade za nadnicu i postali o~ito neiscrpna jef-
tina radna snaga kada je “u najzaostalijim kolonijalnim oblastima iznena-
da buknula aktivnost”.33
Obilje uro|enika, jeftine radne snage, bila je prva i mo`da najva`nija ra-
zlika izme|u ove potrage za zlatom i drugih tog tipa. Uskoro je postalo
o~igledno da gomila sa sve ~etiri strane sveta ne}e morati ~ak ni da kopa;
u svakom slu~aju, stalna atraktivnost Ju`ne Afrike, stalni izvor koji je avan-
turiste dovodio u isku{enje da se tamo trajno nasele, nije bilo zlato, ve} ta
ljudska sirovina koja je obe}avala trajno oslobo|enje od rada.34 Evropljani
su slu`ili isklju~ivo kao nadzornici i nisu ~ak radili ni kao kvalifikovani
radnici i in`enjeri za {ta su stalno morali da se uvoze ljudi iz Evrope.
Za krajnji ishod je sporedna ~injenica da ova potera za zlatom nije jed-
nostavno bila prepu{tena sebi ve} je bila finansirana, organizovana i pove-
zana sa svakodnevnom evropskom ekonomijom kroz akumulirani vi{ak
bogatstva i uz pomo} finansijera Jevreja. Od samog po~etka “otprilike sto-
31 Kiewiet, op. cit., p. 119.
32 Froude, op. cit., p. 400.
33 Kiewiet, op. cit., p. 119.
34 “Ono što je obilje kiše i trave bilo za novozelandsku ov~etinu, što su jeftine paše bile za
astralijsku vunu, plodna prerijska prostranstva za kanadsko `ito, jeftin domoroda~ki rad je
bio za ju`noafri~ko rudarstvo i industriju” (Kiewiet, op. cit., p. 96).
204 IMPERIJALIZAM

tinu jevrejskih trgovaca koji su se skupili kao orlovi oko plena”35 delovali
su zapravo kao posrednici preko kojih se evropski kapital ulagao u rudnike
zlata i industriju dijamanata.
Jedini deo ju`noafri~kog stanovni{tva koji nije imao i nije `eleo da ima
udela u iznenadnoj eksploziji aktivnosti u zemlji bili su Buri. Oni su
mrzeli sve te uitlanders-e koji nisu marili za dr`avljanstvo ali kojima je bi-
la potrebna britanska za{tita, pa su je i pribavili, oja~avaju}i na taj na~in
o~igledno uticaj britanske vlasti na Rtu. Buri su reagovali kao i uvek, pro-
davali su svoje dijamantima krcate posede u Kimberliju i farme sa rudni-
cima zlata blizu Johanesburga i na volovskim kolima odlazili opet u divlji-
nu unutra{njosti. Nisu razumeli da se ovaj novi talas razlikuje od britan-
skih misionara, vladinih ~inovnika ili obi~nih naseljenika i tek kad je bilo
isuvi{e kasno i kad su ve} izgubili svoj udeo u bogatstvu lova na zlato,
shvatili su da novi idol Zlato nije uop{te nepomirljiv sa njihovim idolom
Krvi, da je nova gomila isto tako nevoljna da radi i isto tako nesposobna
da uspostavi civilizaciju kao i oni sami, i da }e ih otuda po{tedeti do-
sadnog insistiranja britanskih ~inovnika na zakonu i iritiraju}eg koncepta
ljudske jednakosti koji su propovedali hri{}anski misionari.
Buri su se pla{ili i zazirali od onoga {to se zapravo nikada nije dogodilo,
naime od industrijalizacije zemlje. Oni su bili u pravu u toj meri {to bi nor-
malna proizvodnja i civilizacija automatski zaista razorile na~in `ivota ra-
snog dru{tva. Normalno tr`i{te rada i robe ukinulo bi privilegije rase. Ali
zlato i dijamanti, koji su uskoro izdr`avali pola ju`noafri~kog stanov-
ni{tva, nisu bili roba u istom smislu i nisu se proizvodili na isti na~in kao
vuna u Australiji, meso na Novom Zelandu ili p{enica u Kanadi. Iracio-
nalno, nefunkcionalno mesto zlata u ekonomiji u~inilo ga je nezavisnim
od racionalnih proizvodnih metoda, koji naravno nikad ne bi mogli da to-
leri{u fantasti~ne disparitete me|u crnim i belim nadnicama. Zlato, pred-
met za {pekulaciju, ~ija je vrednost u su{tini zavisila od politi~kih ~inilaca,
postalo je “`ivotni sok” Ju`ne Afrike,36 ali nije moglo i nije postalo osnov
novog ekonomskog poretka.
Buri su se isto tako pla{ili samog prisustva uitlanders-a jer su ih
pogre{no zamenili sa britanskim naseljenicima. Uitlanders-i su, me|utim,
krenuli isklju~ivo sa namerom da se brzo obogate i ostali su samo oni koji
u tome nisu sasvim uspeli ili koji, kao Jevreji, nisu imali zemlju u koju bi
se vratili. Niti je ta grupa mnogo marila da uspostavi zajednicu po modelu
evropskih zemalja kao {to su britanski naseljenici uradili u Australiji, Ka-
nadi i Novom Zelandu. Barnato je veselo otkrio da je “Transvaalska vlada
35 J. A. Froude, ibid.
36 “Zlatni rudnici su `ila kucavica Unije... polovina stanovništva se direktno ili indirektno
hrani od zlatnih rudnika i ... polovina vladinih finansija crpe se direktno ili indirektno iz
kopanja zlata” (Kiewiet, op. cit., p. 155).
RASA I BIROKRATIJA 205

kao nijedna druga vlada na svetu. To zapravo uop{te nije vlada, ve}
neograni~ena kompanija od nekih dvesta hiljada deoni~ara.”37 Sli~no to-
me, ne{to {to je manje-vi{e bilo niz nesporazuma kona~no je dovelo do
britansko-burskog rata za koji su Buri pogre{no verovali da je kulminacija
dugoro~nog zahteva britanske vlade za ujedinjenje Ju`ne Afrike, dok je on
uglavnom bio uslovljen investicionim interesima.38 Kada su izgubili rat,
Buri nisu izgubili vi{e nego {to su po slobodnoj volji napustili, to jest, svoj
udeo u bogatstvu; ali su oni definitivno zadobili pristanak svih drugih ev-
ropskih elemenata, uklju~uju}i i britansku vladu, na bezakonje rasnog dru-
{tva.39 Danas se svi delovi stanovni{tva, britanskog ili burskog, organizo-
vani radnici ili kapitalisti, sla`u u rasnom pitanju;40 i dok je uspon nacisti-
~ke Nema~ke i svesni poku{aj nacista da preobraze nema~ki narod u rasu
zna~ajno oja~ao politi~ku poziciju Bura, nema~ki poraz je nije oslabio.
Buri su mrzeli finansijere i pla{ili su ih se vi{e nego drugih stranaca. Oni
su nekako razumeli da je finansijer klju~na figura u kombinaciji suvi{nog
bogatstva i suvi{nih ljudi, da je njegova funkcija da preobrati u su{tini pro-
lazan lov na zlato u stalni posao.41 Rat sa Britancima je, me|utim, uskoro
pokazao jedan jo{ presudniji aspekt. Bilo je prili~no o~igledno da su ga
pripremili strani investitori, koji su tra`ili vladinu za{titu svog ogromnog
profita u udaljenim zemljama kao ne{to normalno, kao da vojske an-
ga`ovane u ratu protiv stranih naroda nisu ni{ta drugo do doma}e policij-
ske snage ume{ane u sukob doma}ih kriminalaca. Za Bure je predstavlja-
lo malu razliku to {to oni koji su uveli ovu vrstu nasilja u mra~ne afere
37 Vidi Paul H. Emden, Jews of Britain, A Series of Biographies, London, 1944, chapter
“From Cairo to the Cape”.
38 Kiewiet (op. cit., p. 138-139) pominje, me|utim, još jedan “niz okolnosti”: “Svaki
pokušaj britanske vlade da obezbedi olakšice ili reforme od transvalske vlade ~inio je od nje
neizbe`no agenta rudarskih magnata... Velika Britanija je davala podršku kapitalu i
rudarskim investicijama bez obzira da li su to u Dauning stritu jasno shvatali.”
39 “^esto kolebljivo i nepouzdano dr`anje britanskih dr`avnika u generaciji pre Burskog
rata mo`e se pripisati neodlu~nosti britanske vlade izme|u obaveza prema domorocima i
obavezama prema beloj zajednici... Sada je, me|utim, Burski rat iznudio odluku o domoro-
da~koj politici. U uslovima mira britanska vlada je obe}ala da ne}e ~initi nijedan pokušaj da
promeni politi~ki status domorodaca pre nego što da autonomiju bivšoj republici. U toj epo-
halnoj odluci britanska vlada je odstupila od svog humanitarnog polo`aja i omogu}ila
burskim vo|ama da izvojuju odlu~nu pobedu u mirovnim pregovorima što je ozna~ilo njihov
vojni poraz. Velika Britanija je prestala da se trudi da zadr`i kontrolu nad vitalnim odnosima
izme|u belih i crnih. Dauning strit se predao sve do dr`avne granice (Kiewiet, op. cit.,143-
144).
40 “Postoji... potpuno pogrešno shvatanje da se Buri i narodi engleskog porekla u Ju`noj
Africi još uvek ne sla`u kako da tretiraju domoroce. Naprotiv, to je jedna od ono malo stvari
u kojima se oni sla`u” (James, op. cit., p. 47)
41 Uglavnom zahvaljuju}i metodama Alfreda Bajta, koji je 1875. došao da kupi dijamante
za jednu hamburšku firmu. “Do tada su samo špekulanti bili deoni~ari u rudni~kim avantura-
ma... Bajtov metod je zainteresovao i cenjene investitore” (Emden, op. cit.).
206 IMPERIJALIZAM

proizvodnje zlata i dijamanata sad nisu bili finansijeri, nego ljudi koji su
se nekako podigli iz same gomile i, kao Sesil Roudz, manje verovali u pro-
fit a vi{e u ekspanziju radi ekspanzije.42 Finansijeri, koji su uglavnom bili
Jevreji i samo zastupnici, a ne vlasnici vi{ka kapitala, nisu imali ni potre-
ban politi~ki uticaj niti dovoljno ekonomske mo}i da uvedu politi~ke cilje-
ve i da primene nasilje u {pekulaciji i kockanju.
Nema sumnje da su finansijeri, koji nisu presudan ali jesu bitan faktor u
imperijalizmu, bili zna~ajni predstavnici imperijalizma u po~etnom perio-
du.43 Oni su iskoristili preveliku proizvodnju kapitala i potpun preokret
ekonomskih i moralnih vrednosti koji ju je pratio. Umesto puke trgovine
robom i pukog profita od proizvodnje, trgovina samim kapitalom nesraz-
merno je porasla. Samim tim oni su dobili va`nu poziciju; uz to su profiti
od investicija u stranim zemljama uskoro po~eli da rastu mnogo br`e od
trgova~kih profita, tako da su krupni i sitni trgovci izgubili premo} nad fi-
nansijerima.44 Glavna ekonomska karakteristika finansijera jeste da on ne
zara|uje profit od proizvodnje i eksploatacije, razmene robe ili normalnog
bankarskog poslovanja, ve} isklju~ivo kroz provizije. U na{em kontekstu
to je va`no jer daje onaj ukus nerealnosti, fantomske egzistencije i su{tin-
ske uzaludnosti ~ak i u normalnoj ekonomiji, {to je tipi~no za mnoge ju-
`noafri~ke doga|aje. Finansijeri nikoga nisu zaista eksploatisali i oni su
imali najmanje kontrole nad tokom svojih poslovnih avantura, bilo da su
se te avanture pretvorile u obi~ne prevare ili u zdrave poduhvate koji su se
naknadno u~vrstili.
Isto tako, zna~ajno je {to se upravo element gomile u jevrejskom narodu
pretvorio u finansijere. Otkri}e zlatnih rudnika u Ju`noj Africi podudarilo
se sa prvim modernim pogromima u Rusiji, tako da je jedan mali broj jev-
rejskih emigranata oti{ao u Ju`nu Afriku. Me|utim, oni bi tamo jedva ig-
rali ikakvu ulogu u me|unarodnoj gomili o~ajnika ili lovaca na bogatstvo
da nekoliko Jevreja finansijera nije imalo vode}e pozicije i smesta pokaza-
lo interesovanje za prido{lice koji su o~ito mogli da ih zastupaju me|u sta-
novni{tvom.
42 Veoma karakteristi~no s tog stanovišta je bilo Barnatovo dr`anje kada je došlo do
stapanja njegovih poslova sa Roudzovom grupom. “Za Barnata je stapanje bilo puka finan-
sijska transakcija u kojoj je on `eleo da pravi novac... On je zato `eleo da kompanija nema
nikakve veze sa politikom. Roudz, me|utim, nije bio samo biznismen...” Ovo pokazuje ko-
liko je Barnato grešio kada je rekao “da sam prihvatio poduku Sesila Roudza, ne bi bilo
Sesila Roudza” (ibid.).
43 Uporedi poglavlje V, beleška 34.
44 Porast profita od stranih investicija i relativni porast stranih trgovinskih profita karak-
terišu ekonomsku stranu imperijalizma. U 1899. procenjeno je da je celokupna strana i
kolonijalna trgovina donela Velikoj Britaniji dobit od samo 18 miliona funti, dok su se u istoj
godini profiti od stranih investicija popeli do 90 ili 100 miliona funti. Vidi J. A. Hobson,
Imperialism, London, 1938, p. 53 ff. O~igledno da investicije zahtevaju mnogo svesniju
dugoro~nu politiku eksploatacije nego što je puka trgovina.
RASA I BIROKRATIJA 207

Finansijeri Jevreji su do{li iz prakti~no svih zemalja na kontinentu u ko-


jima su, u kategorijama klase, bili suvi{ni kao i drugi ju`noafri~ki dose-
ljenici. Oni su bili dosta druga~iji od nekoliko etabliranih porodica jevrej-
skih uglednika ~iji je uticaj stalno rastao posle 1820, i u ~ije redove zato
vi{e nisu mogli da se asimiluju. Pripadali su toj novoj kasti jevrejskih fi-
nansijera kakve od sedamdesetih i osamdesetih nadalje, nalazimo u svim
evropskim glavnim gradovima, u koje su do{li uglavnom napustiv{i zem-
lje iz kojih su poticali da bi oku{ali sre}u u me|unarodnom berzanskom
kockanju. Oni su to radili svuda, na veliko o~ajanje starijih jevrejskih po-
rodica koje su bile isuvi{e slabe da zaustave beskrupuloznost prido{lica i
stoga su bile prezadovoljne makar kad su ovi kasnije odlu~ili da prenesu
polje svojih aktivnosti preko mora. Drugim re~ima, finansijeri Jevreji su
postali isto toliko suvi{ni u legitimnom jevrejskom bankarstvu kao {to je
bogatstvo koje su oni predstavljali postalo suvi{no u legitimnom industrij-
skom preduze}u, a lovci na bogatstvo u svetu legitimnog rada. U samoj
ju`noj Africi, gde je trgovac bio u poziciji da izgubi status u okviru eko-
nomije zemlje u odnosu na finansijera, prido{lice Barnatos, Beits, Semi
Marks su mnogo lak{e nego u Evropi potisnuli starije doseljenike Jevreje
sa ~elnih pozicija.45 U Ju`noj Africi, iako te{ko igde drugde, oni su bili tre-
}i ~inilac u po~etnom savezu izme|u kapitala i gomile; u velikoj meri oni
su pokrenuli taj savez, rukovali protokom i investiranjem kapitala u rudni-
ke zlata i dijamantska polja i uskoro su postali istaknutiji od svih ostalih.
^injenica da su to ljudi jevrejskog porekla dodala je nedefinisan sim-
boli~an ukus njihovoj ulozi finansijera – ukus su{tinskog besku}ni{tva i
neukorenjenosti – i ta ~injenica je poslu`ila da se uvede element misterije,
kao i da se cela stvar simbolizuje. Ovome se moraju dodati njihove stvarne
me|unarodne veze, koje su prirodno podsticale op{te popularne iluzije u
vezi sa politi~kom mo}i Jevreja po celom svetu. Sasvim je razumljivo da
su sve fantasti~ne ideje o tajnoj me|unarodnoj mo}i Jevreja – ideje koje su
izvorno bile rezultat blizine jevrejskog bankarskog kapitala dr`avnoj sferi
biznisa – postale ovde otrovnije nego na evropskom kontinentu. Ovde su,
prvi put, Jevreji dovedeni u sred rasnog dru{tva i skoro automatski su ih
Buri izdvojili od sveg ostalog “belog” naroda, gajili prema njima posebnu
mr`nju, ne samo kao prema predstavnicima celog preduze}a, ve} kao pre-
ma razli~itoj “rasi”, kao prema otelovljenju |avolskog principa uvedenog
u normalni svet “crnih” i “belih”. Ta je mr`nja bila utoliko o{trija {to je de-

45 Rani jevrejski doseljenici u Ju`noj Africi u osamnaestom i u prvoj polovini devet-


naestog veka bili su avanturisti; za njima su posle sredine veka došli trgovci na veliko i na
malo, me|u kojima su se najistaknutiji okrenuli takvim delatnostima kao što su ribarenje, lov
na foke i na kitove (bra}e De Pas) i uzgajanje nojeva (porodica Mozental). Kasnije su oni bili
skoro naterani u Kimberli, u industriju dijamanata gde, me|utim, nikada nisu postigli takvu
nadmo} kao Barnato ili Bajt.
208 IMPERIJALIZAM

limi~no bila izazvana sumnjom da }e Jevreje, sa njihovim starijim i auten-


ti~nijim zahtevom za izabrano{}u, biti te`e nego ikog drugog uveriti u op-
ravdanost burskih zahteva za izabrano{}u. Dok je hri{}anstvo jednostavno
poricalo princip izabranosti kao takav, judaizam je izgledao kao direktan
izazov i suparnik. Davno pre nego {to su nacisti svesno podstakli antise-
mitski pokret u Ju`noj Africi, rasni problem se u obliku antisemitizma
ubacio u sukob uitlander-a i Bura,46 {to je utoliko zna~ajnije jer va`nost
Jevreja u ju`noafri~koj ekonomiji zlata i dijamanata nije pre`ivela prelaz
vekova.
^im je industrija zlata i dijamanata dostigla stepen imperijalisti~kog ra-
zvoja i ~im su deoni~ari na daljinu zatra`ili politi~ku za{titu svojih vlada,
Jevreji vi{e nisu mogli da odr`e svoju va`nu ekonomsku poziciju. Oni
nisu imali svoju vladu u domovini kojoj bi se obratili; njihova pozicija u
ju`noafri~kom dru{tvu bila je tako nesigurna da je za njih bilo u pitanju
mnogo vi{e od samog opadanja uticaja. Mogli su da o~uvaju ekonomsku
sigurnost i stalnu naseljenost u Ju`noj Africi, {to je njima bilo potrebnije
nego ijednoj drugoj grupi uitlanders-a, samo ako postignu neki status u
dru{tvu – {to je u ovom slu~aju zna~ilo prijem u ekskluzivne britanske
klubove. Bili su primorani da trguju svojim uticajem, protivno polo`aju
jednog d`entlmena, kao {to je Sesil Roudz vrlo otvoreno rekao kada je ku-
pio sebi ulaz u Barnatov trust dijamanata po{to je sjedinio svoju kompani-
ju De Beers sa kompanijom Alfreda Beitsa.47 Ali ti Jevreji su imali da
ponude vi{e od same ekonomske mo}i; zahvaljuju}i njima, Sesila Roudza,
istu takvu prido{licu i avanturistu kao i oni {to su, kona~no je prihvatio
uva`eni engleski bankarski biznis sa kojim su ipak jevrejski finansijeri
imali bolje veze nego iko drugi.48 “Nijedna od engleskih banaka ne bi
pozajmila nijedan {iling na osnovu sigurnosti deonica zlata. Neograni~eno
poverenje ovih trgovaca dijamantima iz Kimberlija delovalo je kao mag-
net na pripadnike iste vere kod ku}e.”49
Potera za zlatom postala je potpuno razvijeno imperijalisti~ko preduze-
}e tek po{to je Sesil Roudz li{io Jevreje poseda, uzeo investicionu politiku
iz engleskih u sopstvene ruke i postao centralna figura na Rtu. Sedamdeset
pet procenata dividendi koje su se ispla}ivale deoni~arima i{le su u inos-
46 Ernst Schultze, “Die Judenfrage in Sued-Afrika” u Der Weltkampf, Oktober, 1938, Vol.
XV, No. 178.
47 Barnato je prodao svoj deo Roudzu da bi bio uveden u Kimberli klub. “To nije ~isto
nov~ana transakcija.” Pri~a se da je Roudz rekao Barnatu: “Nudim Vam da od Vas napravim
d`entlmena”. Barnato je `iveo `ivot d`entlmena osam godina, a zatim je po~inio samoubist-
vo. Vidi Millin, op. cit., pp. 14,85.
48 “Put od jednog Jevrejina (u ovom slu~aju Alfred Bajt iz Hamburga) do drugog je lak.
Roudz je otišao u Englesku da se vidi sa lordom Rotšildom i Rotšild se sporazumeo s njim.”
(ibid.).
49 Emden, op. cit.
RASA I BIROKRATIJA 209

transtvo, a ogroman deo u Veliku Britaniju. Roudz je uspeo da zainteresu-


je britansku vladu za svoje poslove, ubedio ju je da su ekspanzija i izvoz
instrumenata nasilja neophodni da bi se za{titile investicije, te da je takva
politika sveta du`nost svake nacionalne vlade. S druge strane, uveo je na
samom Rtu onu tipi~nu imperijalisti~ku ekonomsku politiku prenebrega-
vanja svih industrijskih preduze}a koja nisu u vlasni{tvu deoni~ara na
daljinu, tako da su na kraju ne samo kompanije rudnika zlata ve} i sama
vlada obeshrabrivale eksploataciju obilnih naslaga te{kih ruda i proizvod-
nju robe {iroke potro{nje.50 Ovom politikom, Roudz je uveo najmo}niji
faktor za eventualno smirivanje Bura; zanemarivanje svih autenti~nih in-
dustrijskih preduze}a bilo je naj~vr{}a garancija za izbegavanje normal-
nog kapitalisti~kog razvoja, pa tako i prepreka za normalan kraj rasnog
dru{tva.
Burima je trebalo nekoliko decenija da shvate da nemaju razloga da se
pla{e imperijalizma, po{to on ne}e ni razviti zemlju kao {to su bile razvi-
jene Australija i Kanada, niti }e pedantno crpeti profite od zemlje, budu}i
sasvim zadovoljan visokim obrtom investicija na jednom odre|enom po-
lju. Imperijalizam je bio voljan da napusti takozvane zakone kapitalisti~ke
proizvodnje i njihove egalitarne tendencije sve dok su profiti od odre|enih
investicija bili sigurni. To je kona~no vodilo ka ukidanju zakona ~istog
profita, i Ju`na Afrika je postala prvi primer onoga {to se mo`e dogoditi
kad god gomila postane dominantni ~inilac u savezu gomile i kapitala.
U jednom pogledu, najva`nijem, Buri su ostali neprikosnoveni gospo-
dari zemlje: kad god bi racionalan rad i proizvodna politika do{li u sukob
sa rasnim stavovima, pobe|ivali su ovi drugi. Motivi profita bili su s vre-
mena na vreme `rtvovani zahtevima rasnog dru{tva, ~esto po stra{nu cenu.
Rentabilnost je preko no}i uni{tena kada je vlada otpustila 17.000 za-
poslenih Bantu crnaca i platila belim nadni~arima iznos koji je narastao za
200 posto51; tro{kovi lokalne vlasti postali su nesnosni kada su doma}i
municipalni slu`benici zamenjeni belima; Color Bar Bill je kona~no
isklju~io sve crne radnike iz mehani~kih poslova i naterao industriju na
stra{an porast proizvodnih tro{kova. Rasni svet Bura nije imao vi{e koga

50 “Ju`na Afrika je koncentrisala skoro svu svoju industrijsku energiju iz vremena mira na
proizvodnju zlata. Prose~ni investitor je ulagao novac u zlato jer je ono nudilo najbr`i i naj-
ve}i obrt. Ali, Ju`na Afrika je isto tako imala strahovite naslage gvo`|a, ruda~e, bakra,
azbesta, mangana, kalaja, olova, platine, hroma, liskuna i grafita. To je, zajedno sa rudnicima
uglja i šakom fabrika koje su proizvodile robu široke potrošnje, bilo poznato kao ’sekundar-
na’ industrija. A razvoj tih sekundarnih industrija obeshrabile su kompanije rudnika zlata i, u
velikom stepenu, vlada” (James, op. cit., p. 333). 113 Himmler, op. cit., u: Nazi Conspiracy,
IV, 616 ff.
51 James, op. cit., pp. 111-112. “Vlada je ra~unala da je to dobar primer za privatne poslo-
davce... i javno mnjenje je uskoro iznudilo promene u politici zapošljavanja mnogih
slu`benika.”
210 IMPERIJALIZAM

da se boji, najmanje belih radnika ~iji su se sindikati `alili da Color Bar


Bill nije i{ao dovoljno daleko.52

Na prvi pogled iznena|uje da je `estoki antisemitizam nad`iveo nes-


tanak finansijera Jevreja kao i uspe{nu indoktrinaciju rasizmom svih delo-
va evropskog stanovni{tva. Jevreji svakako nisu bili izuzetak od tog pra-
vila; prihvatili su rasizam kao i svi drugi, i njihovom pona{anju prema cr-
nim ljudima nije se imalo {ta prigovoriti.53 Ipak su, a da toga nisu bili
svesni i pod pritiskom posebnih okolnosti, raskinuli sa jednom od naj-
mo}nijih tradicija ove zemlje.
Prvi znak “nenormalnog” pona{anja do{ao je odmah po{to su finansijeri
Jevreji izgubili svoj polo`aj i industriji zlata i dijamanata. Oni nisu na-
pustili zemlju, ve} su trajno54 zauzele jedinstven polo`aj za belu grupu: ni-
su pripadali ni “`ivotnom soku” Afrike niti “siroma{nom belom otpadu”.
Umesto toga, oni su skoro odmah zapo~eli da izgra|uju one delatnosti i
profesije koje su po ju`noafri~kom mi{ljenju “drugorazredne” jer nisu po-
vezane sa zlatom.55 Jevreji su postali fabrikanti name{taja i ode}e, vlasni-
ci trgovina i ljudi iz profesija, lekari, advokati i novinari. Drugim re~ima,
bez obzira na to koliko su mislili da su se dobro prilagodili uslovima go-
mile u zemlji i njenom rasnom dr`anju, Jevreji su razbili njen najva`niji
sklop uvode}i u ju`noafri~ku ekonomiju ~inilac normalnosti i proizvod-
nje, a rezultat je bio da je g. Malan, kada je Parlamentu odneo nacrt zakona
da se iz Unije proteraju svi Jevreji, imao entuzijasti~nu podr{ku svih siro-
ma{nih belaca u celom burskom stanovni{tvu.56
Ova promena u ekonomskoj funkciji, preobra`aj ju`noafri~ke jevrejske
zajednice od najmutnijih karaktera u mutnom svetu zlata i rase u jedini

52 James, op. cit., p. 108.


53 Ovde ponovo mo`e da se primeti drasti~na razlika izme|u ranijih naseljenika i finansi-
jera do kraja devetnaestog veka. Saul Salomon, na primer, negrofilni ~lan kejpskog parla-
menta, bio je potomak porodice koja se u Ju`nu Afriku naselila u ranom devetnaestom veku
(Emden, op. cit.).
54 Izme|u 1924. i 1930, u Ju`nu Afriku je imigriralo 12 319 Jevreja, dok je samo 461 na-
pustio zemlju. Te su cifre veoma upadljive ako se zna da se ukupna imigracija za isti period
posle odbitka emigranata popela na 14 241 osobu. (Vidi Schultze, op. cit.) Ako uporedimo
ove cifre sa imigracionom tabelom iz beleške br. 6, sledi da su Jevreji ~inili oko tre}inu ukup-
ne imigracije u Ju`nu Afriku dvadesetih godina, i da su se, za razliku od svih ostalih kate-
gorija uitlanders-a, naselili tamo za stalno; njihov udeo u godišnjoj emigraciji je manji od 2
posto.
55 “Zadrte burske nacionalisti~ke vo|e osu|ivale su ~injenicu što ima 102 000 Jevreja u
Uniji; najve}i broj su “beli okovratnici”, industrijski slu`benici, vlasnici radnji ili pripadnici
neke druge profesije. Jevreji su u~inili mnogo da izgrade sekundarne industrije Ju`ne Afrike
– to jest, industrije koje nisu kopanje zlata i dijamanata – usredsre|uju}i se posebno na izradu
ode}e i nameštaja” (James, op. cit., p. 46).
56 Ibid., 67-68.
RASA I BIROKRATIJA 211

proizvodni deo stanovni{tva, stigao je kao ~udna, zastarela potvrda prvo-


bitnih burskih strahova. Oni nisu toliko mrzeli Jevreje kao posrednike su-
vi{nog bogatstva ili kao predstavnike sveta zlata, oni su ih se pla{ili i pre-
zirali ih kao samu sliku uitlanders-a koji bi poku{ali da zemlju promene u
normalan proizvodni deo zapadne civilizacije, ~iji bi motivi profita najzad
smrtno ugrozili fantomski svet rase. I kada su Jevreji bili kona~no odvoje-
ni od zlatnog `ivotnog soka uitlanders-a, a nisu mogli da napuste zemlju
kao {to bi svi drugi stranci u~inili u sli~nim okolnostima, nego su umesto
toga razvili “drugorazrednu” industriju, ispostavilo se da su Buri bili u
pravu. Jevreji su potpuno sami, ne kao slika bilo ~ega ili bilo koga, postali
stvarna pretnja rasnom dru{tvu. Kako danas stoje stvari, Jevreji protiv
sebe imaju zajedni~ko neprijateljstvo svih onih koji veruju u rasu ili zlato
– a to je prakti~no celo evropsko stanovni{tvo u Ju`noj Africi. Oni ipak ne
mogu i ne}e da stvore zajedni~ko na~elo sa jedinom drugom grupom koja
polako i postepeno izlazi kao pobednik iz rasnog dru{tva: sa crnim rad-
nicima, koji pod uticajem regularnog rada i urbanog `ivota postaju sve
svesniji svoje ljudskosti. Iako, za razliku od “belih”, zaista imaju istinsko
rasno poreklo, oni od rase nisu napravili feti{; ukidanje rasnog dru{tva za
njih zna~i obe}anje njihovog oslobo|enja.
Za razliku od nacista, kojima su rasizam i antisemitizam bili glavno
politi~ko oru`je za razaranje civilizacije i uspostavljanje nove dr`avne
strukture, rasizam i antisemitizam su normalna stvar i prirodna posledica
status quo-a u Ju`noj Africi. Za ra|anje rasizma i nacionalizma nije bio
potreban nacizam i oni su na nacizam uticali samo na posredan na~in.
Do{lo je, me|utim, do stvarnih i trenuta~nih povratnih efekata na ju`no-
afri~ko rasno dru{tvo po pitanju dr`anja evropskih naroda. Jeftina indijska
i kineska radna snaga suludo se uvozila u Ju`nu Afriku, ali kad god bi se
njen unutra{nji priliv privremeno zaustavio,57 odmah bi se osetila prome-
na u dr`anju prema obojenom narodu u Aziji gde su, prvi put, ljudi treti-
rani na skoro isti na~in kao oni afri~ki divljaci koji su Evropljane pla{ili
bukvalno do izbezumljenja. Razlika je bila jedino u tome {to tu nije moglo
biti izgovora i ljudski shvatljivog razloga da se Indijci i Kinezi tretiraju
kao da nisu ljudska bi}a. U izvesnom smislu, tek ovde je po~eo stvarni
zlo~in, jer je ovde svako trebalo da zna {ta radi. Istina da je rasna ideja bi-
la pone{to modifikovana u Aziji; “vi{e i ni`e vrste”, kako bi “beli ~ovek”
rekao kad je uprtio svoj teret, jo{ uvek pokazuju lestvicu i mogu}ni poste-
pen razvoj, i ta ideja na neki na~in izmi~e konceptu dve potpuno razli~ite
vrste `ivih bi}a. S druge strane, po{to je rasni princip istisnuo stariju ideju
57 U devetnaestom veku više od 100 000 indijskih kulija bilo je uvezeno u Natalne plan-
ta`e še}era. Za njima su sledili kineski radnici u rudnicima, koji su brojali oko 55 000 1907.
Godine 1910. britanska vlada je naredila repatrijaciju svih kineskih rudara, a 1913. je
zabranila svaku dalju imigraciju iz Indije ili ijednog drugog dela Azije. Godine 1931. u Uniji
je 142 000 Azijata i bili su tretirani kao afri~ki domoroci. (Vidi tako|e Schultze, op. cit.)
212 IMPERIJALIZAM

tu|ih i ~udnih naroda u Aziji, ovo oru`je se mnogo svesnije primenjivalo


za potrebe vlasti i eksploatacije nego u Africi.
Trenutno je manje zna~ajno (iako je za totalitarne vladavine bilo od ve}e
va`nosti) jedno drugo iskustvo u afri~kom rasnom dru{tvu, naime to da
motivi profita nisu sveti i da se mogu nadvladati, da dru{tva mogu da
funkcioni{u po principima druk~ijim od ekonomskih i da takve okolnosti
mogu da favorizuju one koji bi u uslovima racionalizovane proizvodnje
pripadali deprivilegovanima. Ju`noafri~ko rasno dru{tvo dalo je gomili
veliku lekciju o onome o ~emu je ona uvek imala konfuzan nagove{taj: da
grupa kojoj su privilegije uskra}ene mo`e ~istim nasiljem stvoriti klasu ni-
`u od sebe, da joj u tu svrhu nije ~ak potrebna ni revolucija, ve} da se mo-
`e povezati sa grupama vladaju}ih klasa, i da strani ili zaostali narodi nude
najbolje mogu}nosti za takvu taktiku.
Potpun uticaj afri~kog iskustva prvo su shvatili vo|e gomile, kao Karl
Peters, koji su odlu~ili da i oni moraju da pripadaju rasi gospodara. Afri~ki
kolonijalni posedi postali su najplodnije tlo za ono {to je kasnije postalo
nacisti~ka elita. Ovde su oni svojim o~ima videli kako narodi mogu biti
preobra}eni u rase i kako, prosto preuzimanjem inicijative u tom procesu,
~ovek mo`e sopstveni narod da gurne na poziciju gospodara. Ovde su se
izle~ili od iluzije da je istorijski proces neizostavno “progresivan”, jer ako
je pravac starije kolonizacije bio da se probiju do ne~ega, “Holan|ani su
se probili na drugu stranu od svega”58 i ako je “ekonomska istorija nekada
u~ila da se ~ovek razvio postepenim koracima od `ivljenja od lova do pa-
stirskog gajenja `ivotinja i kona~no do naseobina i do poljoprivrednog `i-
vota”, burska pri~a jasno je pokazala da ~ovek mo`e isto tako do}i “iz ze-
mlje koja je postala vode}a u ekonomskoj i intenzivnoj kultivaciji... /a/ da
postepeno postane pastir i lovac”.59 Te vo|e su veoma dobro razumele da
su, upravo zato {to su Buri potonuli nazad do nivoa divlja~kih plemena,
oni ostali njihovi neprikosnoveni gospodari. Bili su savr{eno voljni da pla-
te cenu, da opadnu do nivoa rasne organizacije, ako bi time mogli da kupe
gospodarstvo nad drugim “rasama”. I znali su iz svojih iskustava sa ljudi-
ma skupljenim sa sve ~etiri strane sveta u Ju`nu Afriku da }e sva gomila
zapadnog civilizovanog sveta biti uz njih.60

58 Barnes, op. cit., p. 13.


59 Kiewiet, op. cit., p. 13.
60 “Kada su se ekonomisti izjasnili da su više nadnice jedan oblik pobune i da je zašti}eni
rad neekonomi~an, dat je odgovor da je dobro što se ~ini `rtva ako nesre}ni elementi u belom
stanovništvu kona~no na|u sigurno tlo u modernom `ivotu.” “Ali nije samo u Ju`noj Africi
glas konvencionalnog ekonomiste prolazio nezapa`eno do kraja Velikog rata... U generaciji
koja je videla kako Engleska napušta slobodnu trgovinu, kako Amerika napušta zlato kao
meru, Tre}i rajh prihvata autarhiju,... nije mnogo neumesno insistiranje Ju`ne Afrike da svoj
ekonomski `ivot mora da organizuje tako da obezbedi dominantnu poziciju bele rase”
(Kiewiet, op. cit. p. 224 i 245).
RASA I BIROKRATIJA 213

III: Karakter imperijaliste

OD DVA glavna sredstva imperijalisti~ke vladavine, rasa je otkrivena u


Ju`noj Africi, a birokratija u Al`iru, Egiptu i Indiji; prva je bila prosto sve-
sna reakcija na plemena ~ije ljudskosti se evropski ~ovek stideo i pla{io,
dok je druga bila posledica one administracije kojom su Evropljani poku-
{avali da vladaju stranim narodima koje su u pore|enju sa sobom smatrali
beznade`no inferiornim, a kojima je istovremeno bila potrebna njihova
posebna za{tita. Rasa je, drugim re~ima, bila bekstvo u neodgovornost gde
ni{ta ljudsko vi{e ne mo`e da postoji, a birokratija je bila rezultat odgovor-
nosti koju nijedan ~ovek ne mo`e da snosi za svoje bli`nje i nijedan narod
za neki drugi narod.
Preterano ose}anje odgovornosti kod britanskih administratora Indije
koji su do{li posle Berkovih “kr{ioca zakona” imalo je materijalnu osnovu
u ~injenici da je Britanska imperija zapravo ste~ena u “trenutku raseja-
nosti”. Tako su oni koji su bili suo~eni sa svr{enom ~injenicom i zauzeti ti-
me da sa~uvaju ono {to je slu~ajno postalo njihovo, morali da na|u tuma-
~enje koje mo`e da pretvori slu~ajnost u neku vrstu voljnog ~ina. Takve is-
torijske promene ~injenica pronosile su se kroz legende od davnih vremena,
a legende koje je prosanjala britanska inteligencija odigrale su odlu~uju}u
ulogu u formiranju karaktera birokrate i tajnog agenta britanskih slu`bi.

Legende su uvek igrale mo}nu ulogu u stvaranju istorije. ^ovek, kome


nije dat dar da ne radi, koji je uvek nevoljni naslednik delâ drugih ljudi,
uvek optere}en odgovorno{}u koja se pokazala kao posledica beskrajnog
lanca doga|aja pre nego svesnih ~inova, tra`i obja{njenje i tuma~enje pro-
{losti za koju misli da krije tajanstveni klju~ njegove budu}e sudbine. Le-
gende su bile duhovni temelj svakog drevnog grada, carstva, naroda, obe-
}avale su bezbedan put kroz neograni~ene prostore budu}nosti. Nikada ne
pripovedaju}i ~injenice pouzdano, a ipak uvek izra`avaju}i njihovo pravo
zna~enje, one su nudile istinu izvan realnosti, pam}enje izvan se}anja.
Legendarna obja{njenja istorije uvek su slu`ila kao zastarele ispravke
~injenica i realnih doga|aja, potrebne upravo zato {to bi sama istorija sma-
trala ~oveka odgovornim za dela koja nije po~inio i za posledice koje
uop{te nije predvideo. Istina drevnih legendi – {to im daje fascinantnu ak-
tuelnost ~ak i vekovima po{to su se gradovi i carstva i narodi kojima su
oni slu`ili rasuli u prah – nije bila ni{ta do oblik u kome su pro{li doga|aji
izmi{ljeni da bi odgovarali condicio humana uop{te i politi~kim aspiraci-
jama posebno. Samo u iskreno izmi{ljenoj pri~i o odre|enim doga|ajima
~ovek je pristao da prihvati svoju odgovornost za njih i da pro{le doga|aje
smatra svojom pro{lo{}u. Legende su ga napravile gospodarom onoga {to
nije uradio i sposobnim da se nosi sa onim {to nije mogao da zaustavi. U
214 IMPERIJALIZAM

tom smislu legende nisu samo jedno od prvih se}anja ~ove~anstva ve} za-
pravo pravi po~etak ljudske istorije.
Cvetanje istorijskih i politi~kih legendi je prili~no grubo okon~ano ro|e-
njem hri{}anstva. Hri{}ansko tuma~enje istorije, od Adamovih dana do
Stra{nog suda, ponudilo je najmo}nije i sveobuhvatno legendarno obja-
{njenje ljudske sudbine kao jedini mogu}i put iskupljenja i spasenja. Tek
po{to je duhovno ujedinjenje hri{}anskih naroda otvorilo put pluralnosti
nacija, kada je put ka spasenju postao nesiguran element li~ne vere pre ne-
go univerzalna teorija primenjiva na sva zbivanja, pojavile su se nove vr-
ste istorijskih obja{njenja. Devetnaesti vek nam je ponudio ~udnovat spek-
takl skoro istovremenog ro|enja najrazli~itijih i kontradiktornih ideologija
od kojih je svaka tvrdila da zna skrivenu istinu o ina~e nerazumljivim ~i-
njenicama. Legende, me|utim, nisu ideologije; one ne ciljaju na univer-
zalno obja{njenje, ve} se uvek bave konkretnim ~injenicama. Izgleda da je
dosta zna~ajno {to uspon nacionalnih zajednica nije nigde pratila legenda
o osnivanju i {to je prvi jedinstven napor u modernim vremenima u~injen
ta~no kada je opadanje nacionalnih zajednica postalo o~igledno i kada je
izgledalo da je imperijalizam zauzeo mesto staromodnog nacionalizma.
Autor imperijalisti~ke legende je Radjard Kipling, njena je tema Britan-
ska imperija, njen rezultat karakter imperijaliste (imperijalizam je bio je-
dina {kola karaktera u modernoj politici). I dok je legenda o britanskoj im-
periji malo imala veze sa realnostima britanskog imperijalizma, ona je naj-
bolje sinove Engleske naterala ili namamila da joj slu`e. Jer legende pri-
vla~e ono najbolje u na{e vreme, kao {to ideologije privla~e prosek, dok
{u{kanja o stra{nim tajnim zakulisnim mo}ima privla~e upravo najgore.
Bez sumnje, nijedna politi~ka struktura ne}e probuditi vi{e legendarnih
pri~a nego Britanska imperija, nego lutanje britanskog naroda od savesnog
osnivanja kolonija do vlasti i dominacije nad stranim narodima po celom
svetu.
Osniva~ka legenda, kako je Kipling pri~a, polazi od elementarne real-
nosti naroda Britanskih ostrva.61 Kako su okru`eni morem, bila im je
potrebna i oni su zadobili pomo} triju elemenata, Vode, Vatre i Sunca, i to
pronalaskom broda. Brod je omogu}io sklapanje opasnog saveza sa ele-
mentima i u~inio je Engleza gospodarom sveta. “Osvoji}ete svet”, ka`e
Kipling, “a da niko ne opazi kako ste to uradili, dr`a}ete svet a da niko ne
sazna kako ste to uradili i nosi}ete svet na ple}ima a da niko ne vidi kako ste
to uradili. Ali ni vi ni va{i sinovi ne}ete dobiti ni{ta od tog posli}a, osim
^etiri dara – jedan za More, jedan za Vetar, jedan za Sunce a jedan za brod
koji vas nosi... Jer, osvojiv{i svet, dr`e}i svet, nose}i svet na ple}ima – na
kopnu ili na moru ili u vazduhu – va{i sinovi }e uvek imati ^etiri dara.
61 Rudyard Kipling, “The First Sailor” u: Humorous Tales, 1891.
RASA I BIROKRATIJA 215

Duga~kih lica i sporog govora i te{ki – prokleto te{ki – u rukama }e im oni


biti, uvek pomalo vetrobran od svakog neprijatelja – tako }e sinovi mo}i
da budu stra`a svima onima koji prolaze morima po svojim pravovaljanim
zgodama.”
Pri~ica “Prvi mornar” je toliko bliska drevnim osniva~kim legendama
po tome {to Britance predstavlja kao jedini politi~ki zreo narod, narod ko-
ji se brine o zakonu i o dobrobiti sveta u sred varvarskih plemena koja niti
brinu niti znaju {ta dr`i svet na okupu. Na `alost, toj je predstavi nedosta-
jala unutra{nja istina drevnih legendi; svet je i pazio i znao i video kako su
oni to radili i nikakva pri~a nalik na ovu nije mogla da uveri svet da oni
nisu “dobili ni{ta od tog posli}a”. Ipak u samoj Engleskoj je bilo izvesne
stvarnosti koja je odgovarala Kiplingovoj legendi i ~inila je uop{te
mogu}nom, a to je bilo postojanje takvih vrlina kao {to su vite{tvo, ple-
menitost, hrabrost, iako se one uop{te nisu koristile u politi~koj realnosti
kojom su vladali Sesil Roudz i lord Kerzon.
^injenica da je “breme belog ~oveka” zapravo ili licemerje ili rasizam,
nije spre~ila nekolicinu najboljih Engleza da to breme ozbiljno preuzmu i
da od sebe naprave tragi~ne i kihotske lude imperijalizma. Koliko je u
Engleskoj stvarna tradicija hipokrizije, isto toliko je stvarna i jedna druga,
manje o~igledna tradicija, koju padam u isku{enje da nazovem tradicijom
istrebljiva~a zmajeva koji su odu{evljeno odlazili u udaljene i neobi~ne
zemlje, ka ~udnim i naivnim narodima da istrebljuju brojne ale koje su ove
vekovima napastvovali. Ima vi{e o zrnca istine u drugoj Kiplingovoj pri~i
“Grob njegovog pretka”62, u kojoj porodica ^in “slu`i Indiji iz generacije
u generaciju, kao {to delfini idu jedan za drugim preko otvorenog mora”.
Ubili su jelena koji je krao siroma{kovu letinu, nau~ili ovoga tajnama
boljih poljoprivrednih metoda, oslobodili ga od nekih naj{tetnijih predra-
suda i u velikom stilu ubijali lavove i tigrove. Njihova jedina nagrada je
“grob predaka” i porodi~na legenda u koju je verovalo celo indijsko
pleme, prema kojoj “duboko po{tovani predak... ima svog tigra – osed-
lanog tigra koga ja{e kad god oseti taj nagon.” Na `alost, to jahanje po ze-
mlji je “siguran znak rata ili po{asti ili – ili ne~eg drugog”, a upravo u
ovom slu~aju je znak – vakcinacije. Tako je Najmla|i ^in, ne mnogo va-
`an u hijararhiji vojnih slu`bi, ali od velike va`nosti {to se indijskog ple-
mena ti~e, morao da ubije zver svoga pretka da bi ljudi mogli da se vakci-
ni{u bez straha od “rata ili po{asti ili bilo ~ega”.
Kako proti~e moderan `ivot, porodica ^in je zaista “sre}nija od mnogih
ljudi”. Njihova je {ansa {to su bili ro|eni u vreme jednog slu`bovanja ko-
je ih ne`no i prirodno vodi da ostvare najbolje snove mladosti. Kada su
drugi de~aci morali da zaborave “plemenite snove”, ovi su bili upravo do-
voljno stari da aktiviraju “plemenite snove”. A kad posle trideset godina
62 U The Day’s Work, 1898.
216 IMPERIJALIZAM

slu`be budu penzionisani, njihov }e parobrod pro}i kraj “trupa{kog broda


koji isplovljava i njihovog sina nosi na istok, porodi~noj du`nosti”, tako
da mo} egzistencije g. ^ina, kao istrebljiva~a zmajeva koga odre|uje vla-
da i pla}a vojska, mo`e biti predata slede}oj generaciji. Bez sumnje, bri-
tanska vlada pla}a za njihovu slu`bu ali uop{te nije jasno kome oni ko-
na~no slu`e. Veoma je mogu}e da oni zaista slu`e tom posebnom indij-
skom plemenu, generacija za generacijom, i sve zajedno je ute{no da je
makar sâmo pleme u to uvereno. ^injenica da vi{e slu`be jedva i{ta znaju
o ~udnoj du`nosti i avanturama malog poru~nika ^ina, da su jedva svesne
da je on uspe{na reinkarnacija svoga dede, daje njegovom snolikom dvo-
strukom postojanju spokojnu osnovu u realnosti. On je jednostavno odo-
ma}en u dva sveta, odvojen vodenim i na ogovaranja otpornim zidovima.
Ro|en u srcu “neugledne, tigrovite zemlje”, a obrazovan u sopstvenom
narodu u miroljubivoj, uravnote`enoj i lo{e informisanoj Engleskoj, on je
spreman da stalno `ivi sa dva naroda i ukorenjen je u tradiciju i dobro poz-
naje jezik, praznoverje i predrasude i jednog i drugog. On se u trenutku
mo`e pretvoriti od poslu{nog, podre|enog vojnika Njenog kraljevskog
veli~anstva u uzbudljivu i plemenitu figuru u svetu uro|enika, mnogovo-
ljenog za{titnika slabih, junaka iz starih pri~a koji ubija a`daju.
Poenta je u tome da ti ~udni kihotski za{titnici slabih, koji su svoju ulo-
gu igrali iza scena zvani~ne britanske vlasti, nisu bili toliko proizvod naiv-
ne ma{te primitivnog naroda koliko snova koji su nastavili najbolje evrop-
ske i hri{}anske tradicije, ~ak i kad su se ve} izvrgli u besplodne de~a~ke
ideale. Ni vojnik Njenog veli~anstva niti britanski vi{i ~inovnik nije mo-
gao da nau~i uro|enike ne~emu od veli~ine zapadnog sveta. Tom zadatku
odgovarali su samo oni koji nikada nisu bili u stanju da prerastu svoje de-
~a~ke ideale, pa su se zato upisali u kolonijalnu slu`bu. Imperijalizam za
njih nije bio ni{ta drugo do slu~ajna mogu}nost da se spasu od dru{tva u
kome ~ovek mora da zaboravi svoju mladost ako `eli da odraste. Englesko
dru{tvo je i sâmo bilo presre}no da ih vidi kako odlaze u udaljene zemlje,
ka zgodama gde su se tolerisali i ~ak produ`avali njihovi de~a~ki ideali iz
osnovne {kole; kolonijalne slu`be su ih odvele iz Engleske i sa~uvale, tako
da ka`emo, da ne preobrate ideale svoga detinjstva u zrele mu{ke ideje.
Strane i ~udne zemlje privla~ile su najbolje pripadnike engleske mlade`i
od kraja devetnaestog veka, li{iv{i englesko dru{tvo njegovih najpo{teni-
jih i najopasnijih elemenata i garantovale su, kao dodatak ovom bla`en-
stvu, izvesno o~uvanje i mo`da okamenjivanje de~a~ke plemenitosti, {to
je sa~uvalo i infantilizovalo zapadne moralne norme.

Lord Kromer, vicekraljev sekretar i ministar finansija u preimperija-


listi~koj vladi Indije, jo{ uvek je spadao u kategoriju britanskih junaka ko-
ji ubijaju a`dahu. Vo|en isklju~ivo “ose}anjem `rtvovanja” za zaostalo
RASA I BIROKRATIJA 217

stanovni{tvo i “ose}anjem du`nosti”63 prema slavi Velike Britanije “koja


je rodila klasu slu`benika koji su imali i `elju i sposobnost da rukovode”,64
on je 1894. odbio polo`aj vicekralja, a deset godina kasnije i mesto dr-
`avnog sekretara stranih poslova. Umesto tih po~asti, koje bi zadovoljile
manjeg ~oveka, postao je manje poznat a svemo}an britanski generalni
konzul u Egiptu od 1883. do 1907. Tamo je postao prvi imperijalisti~ki ad-
ministrator, mo`da “bez premca me|u onima koji su svojim slu`bama pro-
slavili britansku rasu”;65 mo`da poslednji koji je umro u nepomu}enom
ponosu: “Nek im bude dovoljna nagrada Britanije / plemenitija cena pla-
}ena nije / naroda oslobo|enog blagosiljanje / svest o izvr{enoj du`nosti.”66
Kromer je oti{ao u Egipat jer je shvatio da “Englez koji se daleko prote-
gao da zadr`i svoju voljenu Indiju [mora da] ~vrsto stane na obale Nila”.67
Egipat je za njega do kraja bio sredstvo, ekspanzija potrebna radi osigu-
ranja Indije. Skoro u istom trenutku dogodilo se da je jedan drugi Englez
kro~io na afri~ki kontinent, iako sa njegovog suprotnog kraja i iz suprotnih
razloga: Sesil Roudz je oti{ao u Ju`nu Afriku i spasao rtsku koloniju po{to
je ona izgubila svu va`nost za Englezovu “voljenu Indiju”. Roudzove ide-
je o ekspanziji bile su mnogo naprednije od ideja njegovog uva`enijeg
kolege na severu; ekspanzija za njega nije morala da se opravdava takvim
senzibilnim motivima kao {to je odr`avanje onoga {to ve} posedujemo.
“Ekspanzija je sve”, a Indija, Ju`na Afrika i Egipat bili su podjednako
va`ni ili neva`ni kao stepenice u ekspanziji ograni~enoj samo veli~inom
zemaljske kugle. Svakako da je postojala provalija izme|u vulgarnog
megalomana i obrazovanog ~oveka od `rtve i du`nosti; ipak, oni su do{li
do pribli`no identi~nih rezultata i bili su podjednako odgovorni za “Veliku
igru” tajnosti, koja nije bila manje sumanuta i manje {tetna po politiku od
fantomskog sveta rase.
Izuzetna sli~nost izme|u Roudzovog upravljanja u Ju`noj Africi i Kro-
merove vladavine u Egiptu sastoji se u tome {to ni jedan ni drugi te zemlje
nisu gledali kao po sebi po`eljne ciljeve, ve} samo kao sredstva za neke
zami{ljene vi{e ciljeve. Tako su oni bili sli~ni po indiferentnosti i uzdr`a-
nosti, po odsustvu iskrenog interesovanja za svoje podre|ene, a to dr`anje
se razlikovalo podjednako od okrutnosti i samovolje doma}ih despota u
Aziji kao i od eksploatatorske bezobzirnosti osvaja~a ili od luda~kog i
anarhi~nog ugnjetavanja jedne rase od strane druge. ^im je Kromer po~eo
da vlada Egiptom radi Indije, izgubio je ulogu za{titnika “zaostalih naro-

63 Lawrence J. Zetland, Lord Cromer, 1932, p. 16.


64 Lord Cromer, “The Government of Subject Races” u Edinburgh Review, January, 1908.
65 Lord Kerzon na otkrivanju memorijalne plo~e za Kromera. Vidi Zetland, op. cit.,p. 362.
66 Citirano iz Kromerove poeme. Vidi Zetland, op. cit. pp. 17-18.
67 Iz pisma Lorda Kromera iz 1882. Ibid., p. 87.
218 IMPERIJALIZAM

da” i nije vi{e mogao iskreno da veruje da je “li~na korist podre|enih rasa
principijelna osnova cele imperijalne gra|evine”.68
Uzdr`anost je postala nov na~in pona{anja svih funkcionera imperijal-
nih slu`bi; to je bio opasniji oblik vladavine nego despotizam i samovolja,
jer on ~ak nije tolerisao ni poslednju kariku izme|u despota i podre|enih,
koja se stvarala podmi}ivanjem i poklonima. Zbog tog po{tenja britanske
administracije despotska vlast je postala nehumanija i neprihvatljivija za
svoje podre|ene nego nekada azijatski vladari i bezobzirni osvaja~i.69
Po{tenje i suzdr`anost su bili simboli apsolutne podele interesa do ta~ke u
kojoj nije bilo dozvoljeno ni da se oni sukobe. U pore|enju s tim, eksplo-
atacija, tla~enje ili korupcija izgledaju kao ~uvari ljudskog dostojanstva,
jer eksploatator i eksploatisani, tla~itelj i tla~eni, podmi}iva~ i podmi}eni
makar jo{ uvek `ive u istom svetu, jo{ uvek dele iste ciljeve, bore se za po-
sedovanje istih stvari; a to je taj tertium comparationis koji je rezervi-
sanost uni{tila. Najgora od svega je bila ~injenica da je rezervisani admini-
strator bio jedva svestan da je prona{ao nov oblik vladavine, zapravo je
verovao da je njegovo pona{anje uslovljeno “`estokim kontaktom sa ljudi-
ma koji `ive na ni`em nivou”. Tako, umesto da veruje u svoju li~nu nad-
mo}, sa izvesnim stepenom su{tinski bezopasne ta{tine, on je osetio da
pripada “naciji koja je dostigla srazmerno visok nivo civilizacije”70 i da
zato dr`i svoj polo`aj po pravu ro|enja, bez obzira na li~ni doprinos.
Karijera lorda Kromera je fascinantna jer otelovljuje samu prelaznu ta~-
ku starijih, kolonijalnih slu`bi u imperijalne. Njegove prve reakcije na du-
`nosti u Egiptu su bile izrazita nelagodnost i zabrinutost zbog dr`avnih po-
slova koji nisu bili “aneksija” nego “hibridni oblik upravljanja koji se ne
mo`e nazvati nijednim imenom i koji tamo nije imao presedana”.71 Posle
dve godine slu`be, 1885. on je jo{ uvek gajio duboke sumnje u sistem u
kome je bio nominalni britanski generalni konzul i stvarni vladalac Egipta,
i pisao je da “veoma delikatan mehanizam [~iji] delikatan rad veoma mno-
go zavisi od suda i sposobnosti nekolicine li~nosti... mo`e da se prosu|uje
[samo] ako smo u stanju da imamo u vidu mogu}nost evakuacije... Ako ta
mogu}nost postane tako daleka da nije ni od kakvog prakti~nog zna~aja...
bilo bi bolje za nas... da ugovorimo... sa drugim silama preuzimanje up-
rave nad zemljom, garanciju njihovog duga, itd”.72 Bez sumnje je Kromer
bio u pravu jer bi ili evakuacija ili okupacija normalizovale stvari. Ali taj
“hibridni oblik upravljanja” bez presedana postao je karakteristika celog
68 Lord Cromer, op. cit.
69 Podmi}ivanje je “mo`da bilo najhumanija institucija iz zamršene bodljikave `ice
ruskog poretka”. Moissaye J. Olgin, The Soul of the Russian Revoution, New York, 1917.
70 Zetland, op. cit., p. 89.
71 Iz pisma lorda Kromera napisanog 1884. Ibid., p. 117.
72 Iz pisma Lordu Grenvilu, ~lanu Liberalne partije, 1885. Ibid., p. 219.
RASA I BIROKRATIJA 219

imperijalisti~kog poduhvata; rezultat je bio da su nekoliko decenija kasni-


je svi izgubili ranu zdravu Kromerovu procenu o mogu}im i nemogu}im
oblicima upravljanja, ba{ kao {to je izgubljen i rani sud lorda Selburna da
je rasno dru{tvo na~in `ivota bez presedana. Ni~im se ne bi mogao bolje
okarakterisati po~etni stadijum imperijalizma nego kombinovanjem ove
dve ocene situacije u Africi: na~in `ivota bez presedana na jugu, vladavina
bez presedana na severu.
Tokom slede}ih godina Kromer se pomirio sa “hibridnim oblikom up-
ravljanja”; u svojim pismima po~eo je da ga opravdava i da izla`e potrebu
za upravom koja nema imena i presedana. Na kraju `ivota je stavio na pa-
pir (u eseju “Vladavina podre|enim rasama”) glavne crte onoga {to se mo-
`e potpuno nazvati filozofijom birokrate. Kromer je po~eo shvatanjem da
“li~ni uticaj” bez pravnog ili pisanog politi~kog ugovora mo`e biti dovo-
ljan za “sasvim efikasan nadzor nad javnim poslovima”73 u stranim
zemljama. Ova vrsta neformalnog uticaja imala je prednost nad ~vrsto
odre|enom politikom jer se mogla trenuta~no menjati, a u slu~aju te{ko}a
nije neizostavno me{ala doma}u vladu. To je zahtevalo visoko obu~eno,
veoma pouzdano osoblje ~ija lojalnost i patriotizam nisu bili povezani sa
li~nom ambicijom ili ta{tinom i od kojih bi se ~ak tra`ilo da se odreknu
ljudske `elje da im se ime povezuje sa li~nim doprinosom. Najve}u strast
bi trebalo da gaje prema tajnosti (“{to se manje pri~a o britanskim ~i-
novnicima, to bolje”),74 prema ulozi iza scene, njihov najve}i prezir bi bio
usmeren prema publicitetu i ljudima koji ga vole.
Sve ove kvalitete je sam Kromer posedovao u veoma visokom stepenu;
nikada nije bio gnevniji nego kada ga “izvedu sa svog skrovitog mesta”,
kada je “realnost koja je ranije bila poznata samo nekolicini iza scene [po-
stala] patent za ceo svet”.75 Bio bi zaista ponosan da “ostane manje-vi{e
skriven [i] da vu~e konce”.76 U zamenu, i da bi sebi uop{te omogu}io da
radi, birokrata mora da se ose}a za{ti}enim od kontrole – to jest, od pohva-
la kao i od ukora – od svih javnih institucija, bilo Parlamenta, bilo “En-
gleskog odeljenja”, bilo {tampe. Svaki porast demokratije ili ~ak jednos-
tavno funkcionisanje postoje}ih demokratskih institucija mo`e samo biti
opasno jer je nemogu}e vladati “narodom putem naroda, narodom Indije
putem naroda Engleske”.77 Birokratija je uvek vladavina stru~njaka, “is-
kusne manjine” koja treba da se odupre kako god zna neprestanom pritis-
ku “neiskusne ve}ine”. Svaki je narod su{tinski neiskusna ve}ina i zato

73 Iz pisma lordu Rouzberiju 1886. Ibid., p. 134.


74 Ibid., str. 352.
75 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ibid., p. 204-205.
76 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ibid., p. 192.
77 Iz Kromerovog govora u Parlamentu posle 1904. Ibid., p. 311.
220 IMPERIJALIZAM

mu ne treba poveriti tako visoko specijalizovane poslove kao {to su politi-


ka i javni poslovi. Ne pretpostavlja se, {tavi{e, da birokrate imaju ikakve
op{te ideje o politi~kim stvarima; njih patriotizam nikada ne treba da od-
vede tako daleko da poveruju u dobrotu koja je sadr`ana u politi~kim prin-
cipima njihove sopstvene zemlje; to bi rezultiralo samo jeftinom “imita-
tivnom” primenom tih principa “na vladu zaostalog stanovni{tva”, {to je,
prema Kromeru, bila principijelna gre{ka francuskog sistema.78
Niko ne bi do{ao na pomisao da tvrdi kako je Sesil Roudz patio od nedo-
statka ta{tine. Prema D`ejmsonu, on je o~ekivao da ga pamte bar ~etiri hi-
ljade godina. Ipak, uprkos svom neograni~enom apetitu za veli~anje sebe
samog, on se dosetio iste ideje vladanja putem tajnosti kao i preskromni
lord Kromer. Izuzetno rad pisanju testamenata, Roudz je u svima njima in-
sistirao (tokom dve decenije svog javnog `ivota) da njegov novac treba da
se upotrebi za osnivanje “tajnog dru{tva... za sprovo|enje njegove zamis-
li”, koje je trebalo da bude organizovano kao Lojolino dru{tvo, da se iz-
dr`ava od bogatstva sakupljenog od “onih koji imaju aspiraciju i `elju da
ne{to urade”, tako da bi kona~no postojalo “izme|u dve ili tri hiljade ljudi
u cvetu mladosti raspr{enih po celom svetu, kojima bi u najosetljivijem
periodu `ivota u svest bio utisnut njegov san o Osniva~u, od kojih bi sva-
ki, {tavi{e, bio naro~ito – matemati~ki – izabran prema Osniva~evoj svr-
si”.79 Mnogo dalekovidiji od Kromera, Roudz je dru{tvo odmah otvorio
svim ~lanovima “nordijske rase”80, tako da cilj nije toliko bio rast i slava
Velike Britanije – njena okupacija “celog afri~kog kontinenta, Svete zem-
lje, doline Eufrata, ostrva Kipra i Kandije, cele Ju`ne Amerike, pacifi~kih
ostrva... celog Malajskog arhipelaga, morskih granica Kine i Japana [i]
kona~no vra}anje Sjedinjenih Dr`ava”81 – koliko ekspanzija “nordijske
rase” koja bi, organizovana u tajno dru{tvo, uspostavila birokratsku vla-
davinu nad svim narodima na zemlji.
Roudzovu monstruoznu uro|enu ta{tinu je savladalo i navelo ga da ot-
krije ~ari tajnosti ono isto {to je savladalo i Kromerovo uro|eno ose}anje
du`nosti: otkri}e ekspanzije koja ne bi bila vo|ena specifi~nim apetitom
78 Tokom pregovora i razmišljanja o obliku uprave za aneksiju Sudana, Kromer je insistri-
rao na tome da o~uva celu stvar izvan sfere francuskog uticaja; ne zato što je `eleo da osigu-
ra monopol u Africi za Englesku, ve} više zbog toga što mu je “krajnja `elja bila poverenje u
primenu njihovog sistema uprave na podre|ene rase” (iz pisma Solzberiju 1899, Ibid., str.
248).
79 Roudz je sa~ino šest testamenata (prvi je napisan ve} 1877) i u svima se pominje “tajno
društvo”. Za opširne citate vidi Basil William, Cecil Rhodes, London, 1921. i Millin, op. cit.,
pp. 128 i 331 (citirano sa dozvolom W. T. Steada).
80 Dobro se zna da je Roudzovo “tajno društvo” završilo kao vrlo uva`ena Rhodes
Scholarship Association koja je ~ak i danas, osim Englezima, otvorena i pripadnicima
“nordijskih rasa”, kao što su Nemci, Skandinavci i Amerikanci.
81 Basil Williams, op. cit., p. 51.
RASA I BIROKRATIJA 221

prema nekoj posebnoj zemlji ve} se shvatala kao poseban proces u kojem
bi svaka zemlja slu`ila kao stepenica za dalju ekspanziju. Sa stanovi{ta ta-
kvog koncepta, `elju za slavom vi{e ne mo`e da zadovolji trijumf nad
nekim odre|enim narodom, niti ose}aj du`nosti mo`e da se ispuni kroz
svest o odre|enim slu`bama ili o ispunjenju odre|enih zadataka. Bez obzi-
ra na kvalitete ili li~ne gre{ke, ~im neko u|e u vrtlog beskrajnog procesa
ekspanzije, on }e, takore}i, prestati da bude ono {to je bio i slu{a}e zakone
kretanja, identifikova}e se sa anonimnim silama kojima treba da slu`i
kako bi ceo proces odr`avao; misli}e o sebi kao o pukoj funkciji i na kraju
}e takvu funkcionalnost, takvo otelovljenje dinami~kog trenda, smatrati
svojim najve}im mogu}im dostignu}em. Tako on zaista ne mo`e, kako je
Roudz bio dovoljno sulud da ka`e, “da u~ini ni{ta lo{e, sve {to bi u~inio
postalo bi ispravno. Njegova du`nost je bila da radi ono {to `eli. On je
sebe smatrao bogom – ni{ta manje.”82 Ali kada je lord Kromer birokrate
nazvao “instrumentima od neuporedive vrednosti za sprovo|enje politike
imperijalizma”83, on je, zdrave pameti, istakao istu pojavu: ljude koji sebe
dobrovoljno degradiraju u puke instrumente ili u puke funkcije.
O~igledno je da oni tajni i anonimni agenti ekspanzionisti~kih snaga ni-
su ose}ali nikakvu obavezu prema zakonima koje su stvorili ljudi. Jedini
“zakon” koji su oni po{tovali bio je “zakon” ekspanzije i jedini dokaz nji-
hove “zakonitosti” bio je uspeh. Morali su da budu spremni da savr{eno
dobrovoljno padnu u potpuni zaborav, ~im se neuspeh doka`e, ako iz ne-
kog razloga vi{e nisu bili “instrumenti od neprocenjive vrednosti”. Sve
dok su bili uspe{ni, ose}anje da otelovljuju snage ve}e od sebe ~inilo je da
relativno lako daju ostavku i ~ak da preziru aplauz i glorifikaciju. Oni su
bili ~udovi{ta hira kad su uspe{ni i ~udovi{ta skromnosti pri neuspehu.
Na birokratiji kao obliku vladavine i njene inherentne zamene zakona
privremenim i promenljivim dekretima, zasniva se ono praznoverje o mo-
gu}noj i magi~noj identifikaciji ~oveka sa silama istorije. Ideal takve dr-
`avne zajednice uvek }e biti ~ovek iza scene koji povla~i konce istorije.
Kromer je kona~no izbegavao svaki “pisani dokument, ili, bilo {ta opiplji-
vo”84 u odnosu s Egiptom – ~ak i progla{enje aneksije – da bi bio slobodan
da po{tuje samo zakon ekspanzije, bez obaveze prema ugovoru koji je pot-
pisala ljudska ruka. Ba{ tako birokrata izbegava svaki op{ti zakon, dr`e}i
sve situacije separatno putem dekreta, jer unutra{nja stabilnost zakona
preti da uspostavi stalnu zajednicu u kojoj mo`da niko ne bi bio bog jer bi
svi morali da po{tuju zakon.

82 Millin, op. cit., p. 92.


83 Cromer, op. cit.
84 Iz pisma lorda Kormera lordu Rouzberiju 1886. Zetland, op. cit., p. 134.
222 IMPERIJALIZAM

Dve klju~ne figure u tom sistemu, ~ija je sama su{tina proces bez cilja,
jesu na jednoj strani birokrata a na drugoj tajni agent. Oba tipa, dokle god
su slu`ila samo britanski imperijalizam, uop{te nisu sasvim poricala da
poti~u od ubica zmajeva i za{titnika slabih, i zato uop{te nisu dovela
birokratske re`ime do ekstrema koji su ovima svojstveni. Skoro dve
decenije posle Kromerove smrti, britanski birokrata je znao da “adminis-
trativni masakri” mogu da sa~uvaju Indiju unutar britanske imperije, ali je
znao tako|e kolika bi utopija bilo poku{ati da se dobije podr{ka omrznu-
tog “Engleskog odeljenja” za ina~e dosta realisti~an plan.85 Lord Kerzon,
vicekralj Indije, nije pokazao ni{ta od Kromerove otmenosti i bio je sas-
vim tipi~an predstavnik dru{tva koje je bilo sve spremnije da prihvati ras-
ne standarde gomile, ali u obliku pomodnog snobizma.86 Ali snobizam je
neuskladiv sa fanatizmom i stoga nikada zaista efikasan.
To se isto odnosi i na ~lanove Britanske tajne slu`be. I oni su slavnog
porekla – ono {to su istrebljiva~i zmajeva bili u odnosu na birokrate, to je
avanturista za tajnog agenta – i oni s razlogom mogu da pola`u pravo na
osniva~ku legendu, legendu Velike igre kako ju je Radjard Kipling is-
pri~ao u Kimu.
Naravno, svaki avanturista zna {ta Kipling misli kad slavi Kima {to je
“voleo igru radi igre”. Svaka li~nost sposobna da se jo{ uvek ~udi “ovom
velikom i divnom svetu” zna da je to {to “misionari i sekretari dobrotvor-
nih dru{tava ne mogu da vide njenu lepotu” slab argument protiv igre. Iz-
gleda da jo{ manje ima prava da govori onaj ko misli da je “greh poljubiti
usta bele devojke, a vrlina poljubiti stopalo crnca”.87 Po{to treba `iveti
sâm `ivot i voleti ga njega samog radi, avantura i ljubav prema igri nje sa-
me radi postaju najintenzivniji simbol ljudskog `ivota. To podvla~enje
strasne humanosti ~ini Kima jedinim romanom imperijalisti~ke ere u ko-
jem “vi{e i ni`e vrste” vezuje iskreno bratstvo, gde Kim, “sahib i sahibov
sin”, mo`e s pravom da govori o “nama” kad govori o “ljudskom lancu”, o
85 “U indijski sistem vladavine putem izveštaja... sumnjalo se (u Engleskoj). Nije bilo
porote u Indiji, a sve sudije su bile pla}eni slu`benici Krune, mnogi od njih su se po volji
mogli odstraniti ... Neki zagovornici zakona bili su dosta zabrinuti zbog takozvanog uspeha
indijskog eksperimenta. ’Ako’, govorili su, ’despotizam i birokratija tako dobro funkcionišu
u Indiji, ne}e li to mo`da u neko doba biti iskoriš}eno kao argument za uvo|enje istog sis-
tema ovde?’” Vlada Indije je, u svakom slu~aju, “sasvim dobro znala da bi trebalo da oprav-
da svoje postojanje i svoju politiku pred javnim mnjenjem u Engleskoj, a znala je sasvim do-
bro i da to javno mnjenje ne}e tolerisati ugnjetavanje (A. Carhill, op. cit., pp. 70 i 41-42).
86 Harold Nicolson u svom Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston-New York, 1934,
pri~a slede}u pri~u: “Iza flandrijske linije fronta bila je velika pivovara u ~ijim bi se ba~vama
obi~ni vojnici kupali vra}aju}i se iz rovova. Poveli su Kerzona da vidi taj danteovski prizor.
On je sa interesovanjem gledao stotinu golih prilika kako se zabavljaju u pari. ’Zaboga!’,
rekao je, ’nisam imao pojma da ni`e klase imaju tako belu ko`u’. Kerzon je poricao auten-
ti~nost pri~e ali mu se ipak dopadala.”(pp. 47-48).
87 Carthill, op. cit., p. 88.
RASA I BIROKRATIJA 223

“svima na jednom povocu”. Ima vi{e ponosa u tome “mi” – koje je strano
u ustima onih koji veruju u imperijalizam – nego u potpunoj anonimnosti
ljudi koji su ponosni {to “nemaju ime ve} samo broj i slovo”, vi{e od obi-
~nog ponosa {to “[neko] ima cenu na ~elu”. Ljudi postaju drugovi po zaje-
dni~kom iskustvu da su oni – kad `ive u opasnosti, strahu, stalnom izne-
na|enju, u krajnjem nedostatku navika, stalnoj spremnosti da promene
identitet – simboli samog `ivota, na primer simboli doga|anja {irom In-
dije, koji neposredno dele `ivot sa svim onim {to “kao ~am~i} juri po ce-
lom Indu”, i zato vi{e nije “sam, pojedinac u vrtlogu”, tako re}i uhva}en u
klopku ograni~enjima sopstvene li~nosti i nacionalnosti. Igraju}i Veliku
igru, ~ovek mo`e da se oseti kao da `ivi jedino vredan `ivot jer je ogoljen
od svega {to bi se jo{ moglo smatrati nekom po{tapalicom. Izgleda da je
ostao sam `ivot, u fantasti~no intenziviranoj ~istoti, kad ~ovek sebe odse~e
od obi~nih dru{tvenih veza, porodice, regularnih zanimanja, kona~nih ci-
ljeva i od rezervisanog mesta u zajednici kojoj po ro|enju pripada. “Velika
igra je zavr{ena kad svi umru. Ne pre toga.” Kad neko umre, kad se `ivot
zavr{i, ne pre, ne kada postigne ono {to je mo`da `eleo. To {to igra nema
krajnju svrhu, ~ini je tako opasno sli~nom samom `ivotu.
Nesvrhovitost je upravo {arm Kimove egzistencije. Nije on zbog Engle-
ske prihvatio ~udne du`nosti, niti radi Indije, niti iz bilo kog drugog vre-
dnog ili bezvrednog razloga. Mo`da bi njemu odgovarale imperijalisti~ke
ideje kao ekspanzija radi ekspanzije ili vlast radi vlasti, ali ne bi mu bilo
posebno stalo i u svakom slu~aju ne bi konstruisao neku takvu formulu.
Stao je na ~udan put “onih koji se ne pitaju za{to / ve} koji delaju i umiru”,
ne postaviv{i ~ak ni prvo pitanje. Jedino isku{enje je bila su{tinska bes-
krajnost igre i tajnost kao takva. A tajnost, opet, izgleda kao simbol osnov-
ne misterioznosti `ivota.
Na neki na~in nije bila gre{ka ro|enih avanturista, koji su po samoj svo-
joj prirodi bili izvan dru{tva i izvan dr`avnih zajednica, to {to su u impe-
rijalizmu na{li politi~ku igru koja je po definiciji bila beskajna; oni nisu
nu`no morali da znaju da beskrajna igra u politici mo`e da se zavr{i samo
katastrofom i da se politi~ko }utanje nikada ne zavr{ava ni~im plemeniti-
jim nego {to je vulgarni dvostruki {pijun. Sa tim igra~ima Velike igre {ala
je bila u tome {to su njihovi poslodavci znali {ta ovi `ele i {to su njihovu
strast prema anonimnosti koristili za obi~no {pijuniranje. Ali to je bio pri-
vremeni trijumf investitora gladnih profita i oni su bili glupo izigrani kada
su nekoliko decenija kasnije sreli igra~e igre totalitarizma, igre igrane bez
skrivenih motiva kao {to je profit ali igre koja se zato igra sa tako
ubistvenom efikasno{}u da je pro`derala ~ak i one koji su je finansirali.
Me|utim, pre nego {to se ovo dogodilo, imperijalisti su uni{tili najbo-
ljeg ~oveka koji je ikada od avanturiste (sa jakom primesom istrebljiva~a
zmajeva) postao tajni agent, Lorensa od Arabije. Nikada eksperiment tajne
224 IMPERIJALIZAM

politike nije ~istije vr{io po{teniji ~ovek. Lorens je bez straha eksperimen-
tisao na sebi, a onda se vratio i poverovao da pripada “izgubljenoj genera-
ciji”. On je mislio da je razlog u tome {to su “opet iza{li starci i oduzeli
nam na{u pobedu” da bi “ponovo stvorili [svet] sli~an pre|a{njem svetu u
kom su `iveli”.88 Zapravo su starci ~ak i tu bili sasvim neefikasni i predali
su njihovu pobedu, zajedno sa svojom vla{}u, drugim ljudima iste “iz-
gubljene generacije”, koji nisu bili ni stariji niti toliko razli~iti od Lorensa.
Jedina je razlika bila u tome {to se Lorens jo{ uvek ~vrsto dr`ao moralnos-
ti koja je, me|utim, ve} izgubila sve objektivne osnove i sastojala se samo
od neke vrste privatnog i neizbe`no kihotskog vite{kog dr`anja.
Lorens je bio zaveden da postane tajni agent u Arabiji zbog svoje jake
`elje da napusti svet glupog respekta koji je postalo jednostavno besmisle-
no nastavljati, zbog ga|enja prema svetu, ali i prema sebi. U arapskoj civi-
lizaciji ga je najvi{e privla~ilo “jevan|elje ogoljenosti ... [koje] o~igledno
tako|e sadr`i neku vrstu moralne ogoljenosti”, koje je “sebe sasvim o~i-
stilo od doma}ih bogova”.89 Kada se vratio u englesku civilizaciju, najvi{e
je poku{avao da izbegne da `ivi sopstveni `ivot, tako da se na kraju na prvi
pogled neshvatljivo prijavio kao obi~an vojnik u Britansku vojsku, jedinu
instituciju u kojoj mu{ka ~ast mo`e da se poistoveti sa gubitkom indi-
vidualnosti.
Kada je, izbijanjem Prvog svetskog rata, T. E. Lorens poslat Arapima na
Bliski Istok sa zadatkom da ih digne na ustanak protiv njihovih turskih
gospodara i da ih natera da se bore na britanskoj strani, on je dospeo u sre-
di{te Velike igre. Svoju svrhu je mogao da ispuni samo ako se me|u arap-
skim plemenima probudi nacionalni pokret, arapski pokret koji je kona~no
trebalo da slu`i britanskom imperijalizmu. Trebalo je da se Lorens pona{a
kao da je arapski nacionalni pokret njegov prevashodni interes i to je tako
dobro radio da je i sam poverovao. Ali kako ni tu nije pripadao, kona~no
on nije mogao “da misli njihovu misao” i da “poprimi njihov karakter”.90
Pretvaraju}i se da je Arapin, on je jedino mogao da izgubi svoje “englesko
bi}e”,91 i bio je fasciniran potpunom tajno{}u samopovla~enja radije nego
{to bi pristao da se zavarava onim {to je bilo o~ito opravdanje, dobrotvor-
na vladavina nad zaostalim narodima, kojim je lord Kromer mogao da se
slu`i. Za generaciju stariji i tu`niji od Kromera, njega je o~arala uloga ko-
ja je tra`ila generalnu popravku cele njegove li~nosti dok se nije uklopio u
Veliku igru, sve dok nije postao otelovljenje snage arapskog nacionalnog

88 T. E. Lawrence, Seven Pillars of Wisdom, predgovor prvom izdanju (1926), koji je po


savetu D`ord`a Bernarda Šoa bio izostavljen iz kasnijeg izdanja. Vidi T. E. Lawrence,
Letters, izdao David Garnett, New York, 1939, p. 262 ff.
89 Iz pisma pisanog 1918. Letters, p. 244.
90 T. E. Lawrence, Seven Pillars of Wisdom, Garden City, 1938, chapter I.
91 Ibid.
RASA I BIROKRATIJA 225

pokreta, sve dok nije izgubio svu prirodnu ta{tinu u tajanstvenom savezu
sa snagama neminovno ve}im od njega, bez obzira na njegovu veli~inu,
sve dok nije postigao smrtni “prezir, ne prema drugim ljudima ve} prema
svemu {to oni rade” na svoju inicijativu a ne u savezu sa silama istorije.
Kada je pred kraj rata Lorens morao da napusti pretenzije da bude tajni
agent i da nekako povrati svoje “englesko bi}e”,92 “gledao je na Zapad i
njegove konvencije drugim o~ima: za mene su oni sve to uni{tili”.93 Iz Ve-
like igre neprocenjive veli~ine koju nije glorifikovao ili ograni~avao bilo
kakav publicitet i koja ga je sa svega dvadesetak godina, uzdigla iznad
kraljeva i premijera jer je on sve njih “postavljao ili se njima igrao”94, Lo-
rens je do{ao ku}i sa opsesivnom `eljom za anonimno{}u i dubokim uve-
renjem da ga ni{ta {to bi jo{ uvek mo`da mogao da uradi sa svojim `ivo-
tom ne bi nikako zadovoljilo. Do{ao je do tog zaklju~ka jer je savr{eno ra-
zumeo da nije on bio velik, ve} da je to bila uloga koju je adekvatno preu-
zeo, da je njegova veli~ina bila rezultat Igre a ne njegov li~ni proizvod. Sa-
da on nije “vi{e `eleo da bude velik” i, po{to je odlu~io da ne namerava da
opet bude uva`en, on je time bio zaista “izle~en ... od svake `elje da ikada
i{ta u~ini za sebe”.95 Bio je fantom snage a postao je fantom me|u `ivima
onda kad mu je snaga, funkcija oduzeta. On je mahnito `eleo da odigra jo{
jednu ulogu, a to je upravo bila ona “igra” oko koje ga je D`ord` Bernard
[o ispitivao s tolikom dobronamerno{}u ali s nerazumevanjem, kao da
govori iz nekog drugog veka, ne shvataju}i za{to neko ko je toliko posti-
gao ne bi sve otvoreno rekao.96 Samo neka druga uloga, druga funkcija bi-
la bi dovoljno jaka da spre~i i njega samog i svet da ga identifikuju sa de-
lima u Arabiji, da zamene njegovo staro bi}e sa novom li~no{}u. Nije
`eleo da postane “Lorens od Arabije”, po{to, u su{tini, nije `eleo da spase
svoje novo bi}e posle gubitka starog. Njegova je veli~ina u tome {to je bio
dovoljno strastan da odbije jeftine kompromise i lake puteve u realnost i
ugled, {to nije nikada izgubio svest o tome da je on samo funkcija i da igra

92 Kako je to bio nejasan i te`ak proces, ilustruje slede}a anegdota: “Lorens je primio poziv
na ve~eru kod Klard`ijevih i na prijem posle toga kod supruge Harija Lindzija. Izbegao je
ve~eru, ali je na prijem došao u arapskoj ode}i.” To se dogodilo 1919. Letters, p. 272, note 1.
93 Lawrence, op. cit., ch. I.
94 Lorens je napisao 1929: “Svako ko se uspeo tako brzo kao ja... i ko je video tako mno-
go od unutrašnjosti vrha sveta, mogao bi sasvim lako da izgubi svoje aspiracije i da postane
umoran od obi~nih motiva akcije koji su ga gurali dok nije došao do vrha. Ja nisam bio kralj
ili premijer, ali sam ih ja postavljao ili se igrao njima, i posle toga ja u tom pravcu više nisam
imao šta da ~inim” (Letters, p. 653).
95 Ibid., pp. 244, 447, 450. Posebno uporedi pismo iz 1918. (p. 244) sa dva pisma D`ord`u
Bernardu Šou iz 1923 (p. 447) i 1928 (p. 616).
96 D`ord` Bernard Šo, pitaju}i Lorensa 1928, “Koju vi igru stvarno igrate”, nagovestio je
da smatra da njegova uloga u vojsci ili to što je tra`io posao no}nog ~uvara (za koje mo`e
“dobiti dobre preporuke”) nije bilo autenti~no.
226 IMPERIJALIZAM

ulogu, te da zato “ne sme da ima nikakvu beneficiju od onoga {to je uradio
u Arabiji. Po~asti koje je zaslu`io odbio je. Poslovi koji su mu ponu|eni na
osnovu njegove reputacije morali su biti odbijeni, on ne bi dozvolio da ek-
sploati{e svoj uspeh, niti bi sebi dozvolio da profitira pi{u}i ijedan pla}eni
~lanak pod imenom Lorens.”97
Pri~a o T. E. Lorensu u svoj njenoj podsticajnoj gor~ini i veli~ini nije
jednostavna pri~a o pla}enom ~inovniku ili najmljenom {pijunu, ve} upra-
vo pri~a o istinskom agentu ili funkcioneru, ili o nekome ko je zaista vero-
vao da je u{ao – ili bio uveden – u tok istorijskih neminovnosti i postao fun-
kcioner ili agent tajnih sila koje vladaju svetom. “Probio sam ulaz niz ve-
~ni tok i zato je i{lo br`e nego kod onih koji su gurnuti popreko ili uzvod-
no. Kona~no, ja nisam verovao u arapski pokret: ali sam mislio da je on
neophodan u svoje vreme i na svom mestu.”98 Ba{ kao {to je Kromer vla-
dao Egiptom radi Indije, ili Roudz Ju`nom Afrikom radi kasnije ekspanzi-
je, Lorens je radio za neke kasnije nepredvidljive svrhe. U odsustvu mirne,
~iste savesti o nekom ograni~enom dostignu}u, jedino zadovoljstvo koje
je on iz ovoga mogao da dobije dolazi od smisla samog funkcionisanja, od
toga {to te je zahvatio i {to te vodi jedan veliki pokret. Kad se vratio u
London, o~ajan, poku{a}e da na|e neku zamenu za tu vrstu “samozadovo-
ljavanja” i mo}i }e “da je dobije samo iz `estoke brzine na motociklu”.99
Iako Lorensa jo{ uvek nije zgrabio fanatizam ideologije pokreta, mo`da
zato {to je bio suvi{e obrazovan za praznoverja svoga vremena, on je ve}
iskusio tu fascinaciju, zasnovanu na o~aju sveukupne ljudske odgovornos-
ti, koju pritiskaju ve~ni tok i njegovo ve~no kretanje. On je tu uronio i od
njega ni{ta nije ostalo osim neke neobja{njive pristojnosti i ponosa da “gu-
ra pravim putem”. “Jo{ uvek sam zbunjen koliko li~nost vredi: mislim
mnogo, ako gura pravim putem.”100 To je onda kraj istinskog ponosa zapad-
nog ~oveka koji vi{e ne ra~una na kraj u sebi, koji vi{e ne ~ini “ni{ta od se-
be, niti i{ta tako ~isto svoje li~no”101 kao {to je nametanje zakona svetu,
ve} ima {ansu samo “ako gura pravim putem”, u savezu sa tajnim silama
istorije i nu`nosti – ~ija je on samo funkcija.

Kada je evropska gomila otkrila da bela ko`a u Africi mo`e biti “lepa
vrlina”,102 kada je engleski osvaja~ u Indiji postao administrator koji vi{e
ne veruje u univerzalnu va`nost zakona, ve} je uveren u sopstvenu
sposobnost da upravlja i vlada, kada su se istrebljiva~i zmajeva pretvorili
97 Garnett, op. cit., p. 264.
98 Letters, 1930, p. 693.
99 Ibid., 1924, p. 456.
100 Ibid., p. 693.
101 Lawrence, op. cit., chapter I.
102 Millin, op. cit., p. 115.
RASA I BIROKRATIJA 227

ili u “bele ljude vi{e rase” ili u birokrate i {pijune, igraju}i Veliku igru
beskrajne zadnje namere u beskrajnom poretku, kada je britanska tajna
slu`ba (naro~ito posle Prvog svetskog rata) po~ela da privla~i najbolje en-
gleske sinove, koji su vi{e voleli da slu`e tajanstvenim silama {irom sveta
nego zajedni~kom dobru svoje zemlje – izgledalo je da je spremna scena
za sve mogu}e u`ase. Svi su pred o~ima imali mnogo elemenata koji bi na
okupu mogli da stvore totalitarnu vladavinu na temelju rasizma. Indijski
birokrati su predlo`ili “administrativne masakre”, dok su se afri~ki ~i-
novnici izjasnili da “ne}e dopustiti da bilo kakvi eti~ki razlozi, kao {to su
prava ~oveka, stanu na put” beloj vladavini.103
Iako je britanska imperijalna uprava potonula do izvesnog nivoa vulgar-
nosti, bila je sre}na ~injenica to {to je izme|u dva rata okrutnost igrala
manju ulogu nego ikada ranije i {to je uvek bio ~uvan minimum ljudskih
prava. To je ta umerenost usred ~istog ludila koja je poplo~ala put onome
{to je ^er~il nazvao “ukidanje Imperije Njenog veli~anstva” i koja je ko-
na~no mogla da dovede do preobra`aja engleske nacije u Komonvelt en-
gleskih naroda.

103 Kao što je kazao ser Tomas Vat, gra|anin Ju`ne Afrike britanskog porekla. Vidi
Barnes, op. cit., p. 230.
Kontinentalni
O S M O P O G L AVLJE :

imperijalizam: pan-pokreti

N ACIZAM i bolj{evizam vi{e duguju pangermanizmu odnosno panslavi-


zmu nego ijednoj drugoj ideologiji ili politi~kom pokretu. To je naj-
evidentnije u spoljnoj politici gde su strategije nacisti~ke Nema~ke i sov-
jetske Rusije u stopu pratile poznate osvaja~ke programe koje su zacrtali
pan-pokreti tokom Prvog svetskog rata, tako da su totalitarni ciljevi ~esto
bili pogre{no shvatani kao odraz nekog trajnog nema~kog ili ruskog in-
teresa. Dok ni Hitler ni Staljin nikada nisu priznali svoj dug imperijalizmu
za razvoj svojih metoda vlasti, ni jedan ni drugi se nisu kolebali da prizna-
ju dug ideologiji pan-pokreta ili da imitiraju njihove parole.1
Ro|enje pan-pokreta se nije poklopilo sa ro|enjem imperijalizma; oko
1870. panslavizam je ve} nadrastao neodre|ene i konfuzne teorije slave-
nofila2, a pangermansko ose}anje je bilo u opticaju u Austriji jo{ sredinom
devetnaestog veka. Oni su se, me|utim, tek sa trijumfalnom imperijalisti-
~kom ekspanzijom zapadnih nacija osamdesetih godina kristalizovali u
pokrete i raspalili ma{tu {irih slojeva. Srednjoevropske i isto~noevropske
nacije, koje nisu imale kolonijalne posede niti mnogo nade za prekomor-
sku ekspanziju, sada su zaklju~ile da “imaju ista prava da se {ire kao i dru-
gi veliki narodi, i ako ne dobiju ovu mogu}nost preko mora, one }e biti
prisiljene da je ostvare u Evropi”.3 Pangermanizam i panslavizam su se
slagali da, po{to `ive u “kontinentalnim dr`avama” i po{to su “kontinen-
1 Hitler je pisao u Mein Kampf-u (New York, 1939): U Be~u “sam postavio temelje svog
pogleda na svet, ali i na~ina politi~kog mišljenja koje je posle trebalo samo da dopunim de-
taljima, ali koji me nikada kasnije nisu napustili” (p. 129). – Staljin se vratio na parole
panslavizma tokom prošlog rata. Panslavisti~ki kongres u Sofiji 1945, koji su sazvali Rusi-
pobednici, usvojio je rezoluciju koja je proglašavala da “nije samo me|unarodna politi~ka
potreba to da se ruski odredi kao jezik opšte komunikacije i kao zvani~ni jezik svih sloven-
skih zemalja, ve} je to moralno neophodno”. (Vidi Aufbau, New York, April 6, 1945.) Malo
pre toga bugarski radio je emitovao poruku mitropolita Stefana, sveštenika Svetog bugarskog
sinoda, u kome on poziva ruski narod “da se seti svoje spasiteljske misije” i prorokovao
“ujedinjenje slovenskog naroda”. (Vidi Politics, January, 1945).
2 Za iscrpno predstavljanje i diskusiju slavenofila vidi Alexandre Koyré, La philosophie et
le problème national en Russie au début du 19e siècle (Institut Français de Leningrad,
Bibliothèque Vol. X, Paris, 1929).
3 Ernst Hasse, Deutsche Grenzpolitik, 4. Heft. Die Zukunft des deutschen Volkstums,1907,
p. 132.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 229

talni narodi”, treba da tra`e kolonije na kontinentu,4 da se u geografskom


kontinuitetu {ire od centra vlasti,5 da protiv “ideje Engleske... izra`ene u
re~ima: Ho}u da vladam morem, stoji ideja Rusije izra`ena u re~ima: Ho-
}u da vladam kopnom”,6 kako bi kona~no postala o~igledna ogromna “su-
periornost kopna nad morem... superiorni zna~aj vlasti nad kopnom nad
vla{}u nad morem...”7
Glavni zna~aj kontinentalnog za razliku od prekomorskog imperijaliz-
ma le`i u ~injenici da njegov koncept kohezivne ekspanzije ne dozvoljava
bilo kakvu geografsku distancu izme|u metoda i institucija kolonije i naci-
je, tako da nisu potrebni povratni efekti da bi se kontinentalni imperija-
lizam i njegove posledice osetili u Evropi. Kolonijalni imperijalizam za-
pravo po~inje kod ku}e.8 Iako je kao i prekomorski imperijalizam gajio
prezir prema uskosti nacionalne dr`ave, on se njoj nije toliko suprotstav-
ljao ekonomskim argumentima, koji su, najzad, ~esto izra`avali autenti~ne
nacionalne potrebe, koliko idejom “pro{irene plemenske svesti”9 koja je
trebalo da ujedini sve narode sli~nog porekla, nezavisno od istorije i mes-
ta.10 Kontinentalni imperijalizam je zato krenuo sa mnogo ve}im afinite-
4 Ibid., 3. Heft. Deutsche Grenzpolitik, pp. 167-168. Geopoliti~ke teorije ove vrste kolale
su me|u Alldeutschen, ~lanovima pangermanske lige. Oni su uvek poredili geopoliti~ke
potrebe. Austrijski pangermanizam, karakteristi~no, nikada nije povla~io takve paralele.
5 Slavenofilski pisac Danilevski, ~ija je knjiga Rusija i Evropa (1871) postala standardno
delo panslavizma, slavio je “politi~ku sposobnost” Rusa zbog njihove “goleme hiljadugo-
dišnje dr`ave koja još uvek raste i ~ija se vlast ne širi kao evropska vlast na kolonijalni na~in,
ve} uvek ostaje koncetrisana oko svog jezgra, Moskve.” Vidi K. Staehlin, Geschichte
Russlands von den Anfängen bis zur Gegenwart, 1923-1939, 5 vols., IV/a, 274.
6 citat iz J. Slowackog, poljskog publiciste koji je pisao ~etrdesetih godina. Vidi N. O.
Lossky, Three Chapters from the History of Polish Messianism, Prague, 1936, u International
Philosophical Library, II,9.
Panslavizam, prvi od panizama (vidi Hoetzsch, Russland, Berlin 1913, p. 439) izra`ava
ove geopoliti~ke teorije skoro ~etrdeset godina pre nego što je pangermanizam po~eo da
“misli u kontinentima”. Kontrast izme|u engleske pomorske vlasti i kontinentalne kopnene
bio je tako upadljiv da bi bilo nategnuto tra`iti uticaje.
7 Reismann-Grone, “Ueberseepolitik oder Festlandspolitik?”, 1905, Alldeutsche Flugsch-
riften, No. 22, p. 17.
8 Ernst Hasse predlo`io je da se izvesne nacionalnosti (Poljaci, ^esi, Jevreji, Italijani, itd.)
tretiraju na isti na~in na koji je prekomorski imperijalizam tretirao domoroce na neevropskim
kontinentima. Vidi Deutsche Politik. 1. Heft: Das Deutsche Reich als Nationalstaat, 1905, p.
62. To je glavna razlika izme|u Pangermanske lige, osnovane 1886, i ranijih kolonijalnih
društava kakav je Central-Verein für Handelsgeographie (osnovan 1863). Veoma pouzdan
opis aktivnosti Pangermanske lige dat je u Mildred S. Wertheimer, The Pan-German League
1890-1914, 1924.
9 Emil Deckert, Panlatinismus, Panslawismus und Panteutonismus in ihrer Bedeutung für
die politische Weltlage, Frankfurt a/M, 1914, p. 4.
10 Pangermani su jo{ pre Prvog svetskog rata govorili o razlikovanju izme|u “Staatsfrem-
de”, ljudi germanskog porekla koji `ive pod upravom druge zemlje, i “Volksfremde”, ljudi
230 IMPERIJALIZAM

tom prema konceptima rase, odu{evljeno je prihvatio tradiciju teorije ra-


se11 i veoma malo se oslanjao na odre|ena iskustva. Njegovi rasni koncep-
ti su u osnovi bili potpuno ideolo{ki i mnogo br`e su se razvijali u odgova-
raju}e politi~ko oru|e nego sli~ne teorije prekomorskih imperijalista koji
su uvek mogli da se pozovu na autenti~no iskustvo.
Pan-pokretima se uop{te pridavalo malo pa`nje u diskusiji o imperijaliz-
mu. Njihovi snovi o kontinentalnim imperijama bili su zasenjeni opipljivi-
jim rezultatima prekomorskih osvajanja, a njihovo odsustvo interesa za
ekonomiju12 stajalo je u sme{noj suprotnosti prema stra{nim profitima ra-
nog imperijalizma. [tavi{e, u periodu kada su skoro svi po~eli da veruju
da su ekonomija i politika manje-vi{e ista stvar, bilo je lako prevideti sli~-
nosti kao i zna~ajne razlike izme|u dve vrste imperijalizma. Protagonisti
pan-pokreta imali su, kao i zapadni imperijalisti, svest o svim spoljnopoli-
ti~kim temama koje su starije vladaju}e grupe nacionalnih dr`ava zabora-
vile.13 Njihov uticaj na intelektualce je bio jo{ izrazitiji – cela ruska inteli-
gencija, sa samo nekoliko izuzetaka, bila je panslavisti~ka, a pangerma-
nizam je u Austriji po~eo skoro kao studentski pokret.14 Njihova glavna
razlika u odnosu na mnogo uva`eniji imperijalizam zapadnih nacija bio je
nedostatak podr{ke kapitala; njihovim poku{ajima da se pro{ire nije
prethodio, a nije ni mogao da prethodi, izvoz suvi{nog novca i suvi{nih
ljudi, jer Evropa nije nudila kolonijalne mogu}nosti za to. Zato me|u nji-
hovim vo|ama ne nalazimo skoro nijednog biznismena i avanturistu, ve}
mnogo pripadnika slobodnih profesija, u~itelja i vladinih slu`benika.15
negermanskog porekla koji `ive u Nema~koj. Vidi Daniel Frymann (pseudonim za Heinrich
Class), Wenn ich der Kaiser wär. Politische Wahrheiten und Notwendigkeiten, 1912.
Kada je Austrija bila inkorporisana u Tre}i rajh, Hitler se obratio nema~kom narodu u
Austriji tipi~no pangermanskim parolama. “Gde god da smo ro|eni”, rekao im je, “svi smo
mi sinovi nema~kog naroda”. Hitler’s Speeches, ed. by N. H. Baynes, 1942, II, 1408.
11 Th. G. Masaryk, Zür russischen Geschichts – und Religionsphilosophie (1913) opisuje
“zoološki nacionalizam” slavenofila od vremena Danilevskog (p. 157). Otto Bonhard, zvani~ni
istori~ar Pangermanske lige, tvrdio je da postoje bliske veze izme|u njene ideologije i rasizma
Gobinoa i H. S. ^embrlena. Vidi Geschichte des alldeutschen Verbandes, 1920, p. 95.
12 Izuzetak je Friedrich Neumann, Central Europe (London, 1916), koji je `eleo da mno-
go nacija u Srednjoj Evropi zameni jednim ujedinjenim “ekonomskim narodom” (Wirtscha-
ftsvolk) pod nema~kim vo|stvom. Iako je bila bestseler tokom celog Prvog svetskog rata,
njegova knjiga uticala je samo na Austrijsku socijaldemokratsku partiju; vidi Karl Renner,
Oesterreichs Erneuerung. Politisch-programmatische Aufsätze, Vienna, 1916, p. 37 ff.
13 “Barem pre rata, interes velikih partija u spoljnim poslovima bio je potpuno zaklonjen
doma}im stvarima. Stav Pangermanske lige je druga~iji i to je nesumnjivo propagandno
preimu}stvo” (Martin Wenck, Alldeutsche Taktik, 1917).
14 Vidi Paul Molisch, Geschichte der Deutschnationalen Bewegung in Oesterreich, Jena,
1926, p. 90: ^injenica je “da studentsko telo ne odslikava jednostavno opštu politi~ku kon-
stelaciju; naprotiv, jaka pangermanska uverenja poti~u u velikoj meri iz studentskog tela i
odatle nalaze put u opštu politiku.”
15 Korisna informacija o socijalnom sastavu ~lanstva Pangermanske lige, njenih lokalnih i
izvršnih slu`benika, mo`e se na}i u Wertheimer, op. cit. Vidi tako|e Lothar Werner, Der
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 231

Dok je prekomorski imperijalizam, uprkos svojim antinacionalnim ten-


dencijama, uspeo da dâ novi `ivotni podsticaj zastarelim institucijama na-
cionalne dr`ave, kontinentalni imperijalizam je bio i ostao nedvosmisleno
neprijateljski nastrojen prema svim postoje}im dr`avnim telima. Njegovo
op{te raspolo`enje, me|utim, bilo je mnogo vi{e pobunjeni~ko, a njegove
vo|e mnogo ve{tije u revolucionarnoj retorici. Dok je prekomorski impe-
rijalizam nudio zaista dovoljno op{tih re{enja za ostatke svih klasa, konti-
nentalni imperijalizam nije imao ni{ta da ponudi osim ideologije i pokreta.
No i to je bilo sasvim dovoljno u vreme koje je vi{e volelo klju~ za istori-
ju od politi~ke akcije, dok su ljudi usred op{te dezintegracije i dru{tvene
atomizacije `eleli da negde pripadaju po svaku cenu. Sli~no tome, o~igled-
no razlikovanje bele ko`e, ~ije su prednosti u crnoj ili `utoj sredini bile
lako shvatljive, moglo bi se uspe{no porediti sa ~isto imaginarnom raz-
likom izme|u isto~njaka i zapadnjaka, ili arijevske i nearijevske du{e.
Zapravo su dosta komplikovana ideologija i organizacija koja nije ostvari-
vala nikakav trenutni interes dokazale da su mnogo privla~nije od opip-
ljivih prednosti i svakida{njih uverenja.
Uprkos tome {to nisu postigli uspeh, sa svojim poslovi~nim ulagiva-
njem gomili pan-pokreti su od po~etka bili mnogo privla~niji od preko-
morskog imperijalizma. Op{ta privla~nost, koja je odolela konkretnim
proma{ajima i stalnim promenama programa, nagovestila je kasnije totali-
tarne grupe koje su, {to se stvarnih ciljeva ti~e, bile na sli~an na~in ma-
glovite i podlo`ne svakodnevnim promenama politi~kih linija. ^lanstvo
pan-pokreta se na okupu odr`avalo vi{e op{tim raspolo`enjem nego jasno
definisanim ciljem. Istina, i prekomorski imperijalizam stavio je ekspanzi-
ju kao takvu iznad bilo kog programa osvajanja i zato je zauzimao svaku
teritoriju koja se nudila kao lak plen. Ma kako da je bio }udljiv taj izvoz
suvi{nog novca, on je slu`io da odredi granicu slede}e ekspanzije; ciljevi-
ma pan-pokreta je nedostajao ~ak i ovaj dosta anarhi~an element ljudskog
planiranja i geografskog ograni~avanja. Iako nisu imali specifi~ne progra-
me za osvajanje sveta, oni su stvorili raspolo`enje totalne prevlasti, me{a-
nja i obuhvatanja svih ljudskih stvari, “pan-humanizma”, kako je to Do-
stojevski jednom rekao.16
U imperijalisti~kom savezu izme|u gomile i kapitala inicijativa uglav-
nom le`i na predstavnicima biznisa – osim u slu~aju Ju`ne Afrike, gde se
odse~na politika gomile rano razvila. U pan-pokretima, s druge strane, ini-
cijativa uvek le`i isklju~ivo u gomili, koju je tada (kao i danas) vodila iz-
vesna grupa intelektualaca. Njima je jo{ uvek nedostajala ambicija da vla-
daju svetom i oni nisu ~ak ni sanjali o mogu}nosti totalne dominacije, ali
Alldeutsche Verband. 1890-1918. Historische Studien. Heft 273, Berlin, 1935. i Gottfried
Nippold, Der deutsche Chauvinismus, 1913, p. 179 ff.
16 Citirano iz Hans Kohn, “The Permanent Mission” u The Review of Politics, July,1948.
232 IMPERIJALIZAM

su znali kako da organizuju gomilu i bili su svesni organizacionih, ne pu-


kih ideolo{kih ili propagandnih, na~ina na koje se mo`e upotrebiti rasni
koncept. Njihov je zna~aj samo povr{no zahva}en u relativno skromnim
teorijama spoljne politike – germanizovane srednje Evrope ili rusizovane
isto~ne ili ju`ne Evrope – koje su nacizmu i bolj{evizmu slu`ile kao polaz-
ne ta~ke za programe osvajanja sveta.17 “Germanski narodi” izvan Rajha i
“na{a manja slovenska sabra}a” izvan Svete Rusije predstavljali su udob-
nu dimnu zavesu nacionalnog prava na samoopredeljenje, lake stepenice
za dalju ekspanziju. Ipak, mnogo zna~ajnija je bila ~injenica da su totali-
tarne vlade nasledile oreol svetosti: trebalo je samo da prizovu pro{lost
“Svete Rusije” ili “Svetog Rimskog carstva”, pa da se jave sve vrste pred-
rasuda kod slovenskih i germanskih intelektualaca.18 Pseudomisti~na glu-
post, oboga}ena bezbrojnim i proizvoljnim istorijskim se}anjima, bila je
tako emocionalno privla~na da je izgledalo da po dubini i {irini prevazilazi
granice nacionalizma. Iz toga je, u svakom slu~aju, izrasla ta nova vrsta
nacionalisti~kog ose}anja ~ija se nasilnost pokazala kao izvanredan motor
za pokretanje masa, sasvim adekvatan da zameni stariji nacionalni patrio-
tizam kao emocionalni centar.
Taj novi tip plemenskog nacionalizma, manje ili vi{e karakteristi~an za
sve srednje i isto~noevropske nacije i nacionalnosti, bio je po sadr`aju i
zna~aju – iako ne po nasilju – sasvim druga~iji od zapadnih nacionalisti~-
kih ispada. [ovinizam – koji se sada uglavnom povezuje sa nationalisme
intégral Morasa i Baresa na prelazu vekova, sa svojom romanti~arskom
glorifikacijom pro{losti i morbidnim kultom mrtvih – ~ak u svojim naj-
lu|im fantasti~nim manifestacijama nije dr`ao da su ljudi francuskog po-
rekla, ro|eni i odgojeni u drugoj zemlji, bez ikakvog znanja francuskog je-
zika ili kulture, “ro|eni Francuzi” zahvaljuju}i nekoj misterioznoj osobini
tela ili du{e. Tek sa “pro{irenom plemenskom sve{}u” pojavila se ta ~udna
identifikacija nacionalnosti sa ne~ijom du{om, taj ka unutra okrenuti
ponos koji se vi{e ne bavi samo javnim stvarima, ve} pro`ima svaku fazu
privatnog `ivota sve dok, na primer, ne postane “privatni `ivot svakog
pravog Poljaka... javni `ivot polja{tva”.19
U psiholo{kom smislu, glavna razlika izme|u ~ak naj`e{}eg {ovinizma i
ovog plemenskog nacionalizma jeste da je u onom prvom ~ovek ospoljen,
17 Danilewski, op. cit., uklju~io je u budu}e rusko carstvo sve evropske zemlje, Tursku,
Ma|arsku, ^ehoslova~ku, Galiciju i Istru sa Trstom.
18 Slavenofil K. S. Aksakov, koji je pisao sredinom devetnaestog veka, shvatio je sasvim
doslovno zvani~no ime “Sveta Rusija”, kao što su kasnije ~inili pansloveni. Vidi Th. G.
Masaryk, op. cit., p. 234. ff. – Veoma karakteristi~na za maglovitu besmislicu pangermaniz-
ma je studija Moeller van den Brucka, Germany’s Third Emire (New York, 1934), u kojoj on
proglašava: “Postoji samo Jedno carstvo, a to je jedina Crkva. Sve ostalo što tra`i titulu mo`e
biti dr`ava ili zajednica gra|ana ili sekta. Postoji samo jedno Carstvo” (p. 236).
19 George Cleinow, Die Zukunft Polens, 1914, II, 93 ff.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 233

da se bavi vidljivim duhovnim i materijalnim dostignu}ima nacije, dok je


u drugom, ~ak u njegovim najbla`im formama (na primer, Nema~ki om-
ladinski pokret) introvertan, usredsre|en na samu du{u li~nosti koja se
smatra otelovljenjem op{tih nacionalnih kvaliteta. [ovinisti~ka mistika jo{
uvek ukazuje na ne{to {to je stvarno postojalo u pro{losti (kao u slu~aju
nationalisme intégral) i poku{ava da to uzdigne do sfere izvan ljudske kon-
trole; tribalizam, s druge strane, polazi od nepostoje}ih pseudomisti~nih
elemenata, koje kani da potpuno realizuje u budu}nosti. To se mo`e brzo
shvatiti po u`asnoj aroganciji sadr`anoj u njegovoj usredsre|enosti na sa-
moga sebe, koja se usu|uje da meri narod, njegovu sada{njost i pro{lost,
merilom uzvi{enih unutarnjih kvaliteta, a da obavezno zanemaruje njego-
vu konkretnu egzistenciju, tradiciju, institucije i kulturu.
Politi~ki govore}i, plemenski nacionalizam uvek tvrdi da je njegov na-
rod okru`en “svetom neprijatelja”, da je on “jedan protiv svih”, da postoji
su{tinska razlika izme|u tog naroda i svih drugih. On zahteva od svog na-
roda da bude jedinstven, individualan, neuporediv sa svim drugima i teo-
retski pori~e samu mogu}nost jedinstvenog ~ove~anstva davno pre nego
{to je ta mogu}nost iskori{}ena za razaranje ~ovekove humanosti.

I: Plemenski nacionalizam

KAO [TO JE kontinentalni imperijalizam potekao od frustriranih ambicija


zemalja koje nisu dobile svoj udeo u iznenadnoj ekspanziji osamdesetih go-
dina, tako se tribalizam pojavio kao nacionalizam onih naroda koji nisu u~e-
stvovali u nacionalnoj emancipaciji i nisu postigli suverenitet nacionalne dr-
`ave. Gde god su te dve frustracije bile kombinovane, kao u mnogonacio-
nalnoj Austro-Ugarskoj i Rusiji, pan-pokreti su prirodno na{li svoje najplod-
nije tlo. [tavi{e, po{to je Dvojna monarhija sadr`ala u sebi i slovenske i ger-
manske iredentisti~ke nacionalnosti, panslavizam i pangermanizam su se od
po~etka koncentrisali na njeno razaranje, a Austro-Ugarska je postala pravi
centar pan-pokreta. Ruski pansloveni izjavili su jo{ 1870. da bi najbolja mo-
gu}a polazna ta~ka za panslovensko carstvo bilo razaranje Austrije20, a au-
strijski pangermani bili su tako `estoko agresivni prema sopstvenoj vladi da
se ~ak i Alldeutche Verband ~esto `alio na “preterivanja” bratskog austrij-
skog pokreta.21 Plan za ekonomsko jedinstvo srednje Evrope pod nema~kim
20 Tokom Krimskog rata (1853-1856) Mihael Pagodin, ruski folklorist i filolog, napisao je
pismo Caru u kome slovenske narode naziva jedinim pouzdanim saveznicima Rusije
(Taehlin, op. cit., p. 35); kratko iza toga general Nikolaj Muravjev-Amurski “jedan od velikih
graditelja ruskog carstva”, nadao se “oslobo|enju Slovena od Austrije i Turske” (Hans Kohn,
op. cit.); a još 1870. pojavio se vojni pamflet koji je zahtevao “uništenje Austrije kao neopho-
dan uslov za panslovensku federaciju” (vidi Staehlin, op. cit., p. 282).
21 Vidi Otto Bonhard, op. cit., p. 58 ff. i Hugo Grell, “Der alldeutsche Verband, seine Ges-
chichte, seine Bestrebungen, seine Erfolge”, 1898, No. 8.
234 IMPERIJALIZAM

vo|stvom, zajedno sa svim sli~nim projektima kontinentalne imperije ne-


ma~kih pangermana, promenio se iznenada, kada su ga se latili austrijski
pangermani, u strukturu koja }e postati “centar nema~kog `ivota na celoj
Zemlji i biti u savezni{tvu sa svim ostalim germanskim dr`avama”.22
O~ito je samo po sebi da su ekspanzionisti~ke tendencije panslavizma
bile isto toliko zbunjuju}e za cara koliko su samoinicijativna uveravanja u
lojalnost Rajhu a nelojalnost Austriji bila za Bizmarka.23 Bez obzira na to
koliko su visoko povremeno i{la nacionalna ose}anja, ili koliko su nacio-
nalisti~ki zahtevi mogli da postanu sme{ni u kriznim vremenima, oni su,
sve dok su bili vezani za ograni~enu nacionalnu teritoriju i dok ih je kon-
trolisao ponos u ograni~enoj nacionalnoj dr`avi, ostajali u granicama koje
je tribalizam pan-pokreta odmah prekora~io.
Modernizam pan-pokreta mo`e se najbolje oceniti iz njihove potpuno
nove pozicije prema antisemitizmu. Najverovatnije je bilo da }e potisnute
manjine, kao Sloveni u Austriji i Poljaci u caristi~koj Rusiji, zbog sukoba
sa vla{}u otkriti skrivene veze izme|u jevrejskih zajednica i evropskih na-
cionalnih dr`ava, a to bi otkri}e moglo lako da dovede do mnogo temeljni-
jeg neprijateljstva. Kad god se antagonizam prema dr`avi nije identifiko-
vao sa nedostatkom patriotizma, kao u Poljskoj, gde je nelojalanost caru
bila znak poljske lojalnosti, ili u Austriji, gde su Nemci na Bizmarka
gledali kao na svoju veliku nacionalnu figuru, ovaj antisemitizam je popri-
mao mnogo `e{}e forme, jer su se Jevreji tada pojavljivali kao zastupnici
ne samo ugnjetavaju}e dr`avne ma{ine ve} i stranog ugnjeta~a. Ali su{tin-
ska uloga antisemitizma u pan-pokretima slabo se mo`e objasniti pozici-
jom manjina ili odre|enim iskustvima koja je [enerer, protagonista au-
strijskog pangermanizma, imao u svojoj ranoj karijeri kada je, jo{ uvek
~lan Liberalne partije, postao svestan veza izme|u Habsbur{ke monarhije
i dominacije Rot{ildovih u austrijskoj mre`i `eleznica.24 To bi samo po se-
bi te{ko moglo da ga navede da izjavi da “mi pangermani gledamo na anti-
semitizam kao na okosnicu na{e nacionalne ieologije”,25 niti bi i{ta sli~no
22 Prema austrijskom pangermanskom programu iz 1913, citirano prema: Eduard Pichl
(al. Herwig), Georg Schoenerer, 1938, 6 Vols., VI, 375.
23 Kada je Šenerer, sa divljenjem prema Bizmarku, izjavio 1876. da “Austrija mora presta-
ti da bude velika sila” (Pichl, op. cit., I,90), Bizmark je mislio i rekao svojim austrijskim
obo`avaocima da je “mo}na Austrija vitalno neophodna Nema~koj”. Vidi F. A. Neuschaefer,
Georg Ritter von Schoenerer (Dissertation), Hamburg, 1935. Carevo dr`anje prema pansla-
vizmu bilo je mnogo dvosmislenije jer je panslovenska koncepcija dr`ave uklju~ivala sna`nu
narodnu podršku despotskoj vladavini. No, ~ak i pod takvim primamljivim okolnostima, Car
je odbio da podr`i ekspanzionisti~ki zahtev slavenofila i njihovih sledbenika. Vidi Staehlin,
op. cit., p. 30 ff.
24 Vidi poglavlje II.
25 Pichl, op. cit., I, 26. Prevod je citiran iz odli~nog ~lanka Oscar Darbach, “The Founder
of Modern Political Antisemitism: Georg von Schoenerer”, u Jewish Social Studies, vol. VII,
No. 1, January, 1945.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 235

moglo da navede panslovenskog ruskog pisca Rozanova da se pretvara da


“ne postoji problem u ruskom `ivotu u kome kao miro|ija nije i pitanje:
Kako da iza|emo na kraj sa Jevrejima”.26
Klju~ iznenadnog pojavljivanja antisemitizma kao centra celog pogleda
na `ivot i svet – za razliku od njegove isto politi~ke uloge u Francuskoj to-
kom Drajfusove afere ili njegove instrumentalizacije u propagandne svrhe
u nema~kom [tekerovom pokretu – le`i u prirodi tribalizma vi{e nego u
politi~kim ~injenicama i okolnostima. Pravo zna~enje antisemitizma u
pan-pokretima sastoji se u tome {to je mr`nja prema Jevrejima bila, po pr-
vi put, o{trija od svih stvarnih iskustava koja su se ticala jevrejskog naro-
da politi~ki, dru{tveno ili ekonomski, i {to je sledila samo ~udnu logiku
ideologije.

Plemenski nacionalizam, pokreta~ka snaga kontinentalnog imperijaliz-


ma, imao je malo zajedni~kog sa nacionalizmom potpuno razvijene zapadne
nacionalne dr`ave. Nacionalna dr`ava, sa svojim zahtevom za narodnim
zastupni{tvom i nacionalnim suverenitetom, kakva se razvijala od Fran-
cuske revolucije tokom ~itavog devetnaestog veka, bila je rezultat kombi-
nacije dva ~inioca koja su u osamnaestom veku bila jo{ uvek odvojena i
ostala su odvojena u Rusiji i Austro-Ugarskoj: nacionalnosti i dr`ave. Na-
cije su iza{le na scenu istorije i emancipovale se kada su narodi stekli svest
o sebi kao o kulturnim i istorijskim entitetima, a o svojim teritorijama kao
o stalnom domu, gde je istorija ostavila vidljive tragove, kao celinama ~ija
je kultivacija bila proizvod zajedni~kog rada njihovih predaka i ~ija bi
budu}nost zavisila od razvoja zajedni~ke civilizacije. Gde god su na-
cionalne dr`ave stvorene, migracije su se zavr{ile, dok je, s druge strane, u
isto~nim i ju`nim regionima Evrope izostalo osnivanje nacionalnih
dr`ava, jer one nisu mogle da se odr`e na ~vrsto ukorenjenim selja~kim
klasama.27 Sociolo{ki gledano, nacionalna dr`ava je bila dr`ava emanci-
povanih evropskih selja~kih klasa i iz tog razloga su nacionalne vojske
mogle da o~uvaju svoju stalnu poziciju unutar tih dr`ava samo do kraja
pro{log veka, to jest, samo dok su bile istinski predstavnik ruralne klase.
“Vojska”, kao {to je istakao Marks, “je bila ’stvar ~asti’ sa premijama za
zemljoradnike: oni bi se pretvorili u gospodare, brane}i u inostranstvu
svoj novoste~eni posed... uniforma je bila njihov dr`avni kostim, rat je bio
njihova poezija; dodeljeno zemlji{te bilo im je domovina, a patriotizam je
postao idealni oblik poseda.”28 Zapadni nacionalizam koji je kulminirao u
op{toj regrutaciji, bio je proizvod ~vrsto ukorenjenih i emancipovanih se-
lja~kih klasa.
26 Vassiliff Rozanov, Fallen Leaves, 1929. pp. 163-164.
27 Vidi S. A. Macartney, National States and National Minorities, London, 1934, p. 432 ff.
28 Karl Marx, The Eighteen Brumaire of Louis Bonaparte, engleski prevod De Leon, 1898.
236 IMPERIJALIZAM

Dok je svest o nacionalnosti srazmerno skora{nji doga|aj, struktura dr-


`ave je bila izvedena iz vekova monarhije i prosve}enog despotizma. Bilo
u obliku nove republike, bilo reformisane ustavne monarhije, dr`ava je
kao svoju vrhovnu funkciju nasledila za{titu svih stanovnika na svojoj te-
ritoriji bez obzira na njihovu nacionalnost i trebalo je da deluje kao vrhov-
na zakonska institucija. Tragedija nacionalne dr`ave je bila u tome {to se
nacionalna svest koja je ja~ala preklapala sa tim funkcijama. U ime volje
naroda dr`ava je bila primoravana da prizna samo “pripadnike nacije” kao
gra|ane, da dodeli puna gra|anska i politi~ka prava samo onima koji su
pripadali nacionalnoj zajednici po pravu porekla i ~injenici ro|enja. To je
zna~ilo da je dr`ava delom bila transformisana od instrumenta zakona u
instrument nacije.
Osvajanje dr`ave od strane nacije29 bilo je umnogome olak{ano padom
apsolutne monarhije i novim razvojem klasa koji je iz toga proiza{ao. Ap-
solutni monarh trebalo je da slu`i interesima nacije u celini, da bude vidlji-
vi eksponent i dokaz postojanja takvog zajedni~kog interesa. Prosve}eni
despotizam zasnivao se na Roanovom: “kraljevi komanduju narodima a
interes komanduje kralju”;30 ukidanjem kralja i suvereniteta naroda, ovaj
zajedni~ki interes bio je u stalnoj opasnosti da umesto njega do|e do traj-
nog sukoba klasnih interesa i borbe za kontrolu nad dr`avnom ma{ineri-
jom, to jest, stalnog gra|anskog rata. Izgledalo je da je jedina preostala ve-
za izme|u gra|ana i nacionalne dr`ave bez monarha, veza koja bi simboli-
zovala njihovu su{tinsku zajednicu, veza nacionalnog, to jest zajedni~kog
porekla. Tako je u veku kada je svakom klasom i svakim delom stanovni-
{tva vladao klasni ili grupni interes, interes nacije u celini trebalo da bude
garantovan zajedni~kim poreklom, koji se sentimentalno izra`avao u na-
cionalizmu.
Tajni sukob izme|u dr`ave i nacije obelodanio se samim ro|enjem mo-
derne nacionalne dr`ave, kada je Francuska revolucija kombinovala De-
klaraciju o pravima ~oveka sa zahtevom za nacionalnim suverenitetom.
Ista su{tinska prava zahtevala su se istovremeno i kao neotu|ivo nasle|e
svih ljudskih bi}a i kao posebno nasledstvo posebnih nacija; ista nacija se
jedanput deklarisala da se podvrgava zakonu, {to bi verovatno proizlazilo
iz Prava ~oveka, i kao suverena, to jest nevezana nikakvim op{tim zako-
nom i bez i~ega {to joj je nadre|eno.31 Prakti~ni ishod ove kontradikcije
bio je da su od tada pa nadalje ljudska prava bila oja~ana i za{ti}ena samo
29 Vidi J. T. Delos, La nation, Montreal, 1944, izuzetna studija o tom predmetu.
30 Vidi Duc de Rohan, De l’Intéret des Princes et Etats de la Chrétienté, 1638, posve}eno
kardinalu Rišeljeu.
31 Jedna od najinformativnijih diskusija o principu suvereniteta je još uvek Jean Bodin,
Six Livres de la Republique. Za dobar pregled i diskusije o glavnim Bodinovim teorijama, vi-
di George H. Sabine, A History of Political Theory, 1937.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 237

kao nacionalna prava, dok je sama institucija dr`ave, ~iji je vrhovni zada-
tak bio da {titi i garantuje ~oveku njegova ljudska prava kao gra|anina i
pripadnika nacionalnosti, izgubila svoju pravnu, racionalnu pojavu, pa su
romanti~ari mogli da je tuma~e kao nekakvu nebuloznu zastupnicu “na-
cionalne du{e”, koja bi po samoj ~injenici svoga postojanja trebalo da bu-
de izvan ili iznad zakona. Nacionalni suverenitet, prema tome, izgubio je
svoju originalnu konotaciju slobode naroda i bio je obavijen pseudomisti~-
nim oreolom bezakonite samovolje.
U su{tini, nacionalizam je izraz ovog izopa~avanja dr`ave u instrument
nacije i identifikovanja gra|anina sa pripadnikom nacije. Odnos izme|u
dr`ave i dru{tva bio je odre|en ~injenicom klasne borbe koja je istisnula
prethodni feudalni poredak. Liberalni individualizam, koji je pogre{no ve-
rovao da dr`ava vlada nad samim pojedincima, izopa~io je dru{tvo, jer dr-
`ava u stvarnosti vlada klasama, a taj liberalni individualizam je u njoj vi-
deo neku vrstu vrhovnog pojedinca kom ostali treba da se klanjaju. Izgle-
dalo je da je volja nacije da je dr`ava {titi od posledica njene dru{tvene
atomizacije i da joj u isto vreme garantuje mogu}nost opstanka u stanju
atomizacije. Da bi dorasla tom zadatku, dr`ava je trebalo da poja~a sve ra-
nije centralisti~ke tendencije; samo strogo centralizovana administracija
koja je monopolisala sve instrumente nasilja i mogu}nosti za sticanje
vlasti mo`e da dr`i ravnote`u centrifugalnim silama koje se stalno stvara-
ju u dru{tvu kojim su ovladale klase. Nacionalizam je, zatim, postao dra-
goceni lepak koji spaja centralizovanu dr`avu i atomizovano dru{tvo, i on
se zapravo pokazao kao jedina uspe{na, `iva veza izme|u pojedinaca i na-
cionalne dr`ave.
Nacionalizam je uvek ~uvao tu po~etnu prisnu lojalnost vlasti i nikada
nije sasvim izgubio funkciju o~uvanja dragocene ravnote`e izme|u nacije
i dr`ave s jedne strane i gra|ana jednog atomizovanog dru{tva s druge.
Starosedeoci nacionalne dr`ave ~esto su s visine gledali na naturalizovane
`itelje, one koji su primili svoja prava po zakonu a ne po ro|enju, od dr`a-
ve a ne od nacije; ali nikada nisu oti{li tako daleko da predlo`e pangerman-
sku distinkciju izme|u “Staatsfremde”, nepripadnika dr`avi, i “Volksfrem-
de”, nepripadnika naciji, koja je kasnije u{la u nacisti~ko zakonodavstvo.
Po{to je dr`ava, ~ak i u svom izopa~enom obliku, ostala pravna institucija,
i nacionalizam je bio kontrolisan putem nekog zakona, a budu}i da je izni-
kao iz identifikacije dr`avljana sa teritorijom, bio je sputan jasnim grani-
cama.
Sasvim druga~ija je bila prva nacionalna reakcija naroda kod kojih se
nacionalnost jo{ nije razvila iz neartikulisane etni~ke svesti, ~iji jezici jo{
nisu prerasli stupanj dijalekta kroz koji su svi evropski jezici pro{li pre ne-
go {to su bili prilago|eni knji`evnim svrhama, ~ije selja~ke klase jo{ nisu
bile prekinule duboke korene sa zemljom i nisu bile na granici emanci-
238 IMPERIJALIZAM

pacije – naroda kod kojih se, sledstveno tome, nacionalni kvalitet pokazao
kao mnogo prenosivija, privatna stvar, ugra|ena u samu njihovu li~nost,
nego kao pitanje javne brige i civilizacije.32 Ako su `eleli da se uklope u
nacionalni ponos zapadnih nacija, nisu imali zemlju, nisu imali dr`avu, ni-
kakva istorijska dostignu}a kojima bi se ponosili, ve} su samo mogli da
uka`u na sebe, a to je zna~ilo, u najboljem slu~aju, na svoj jezik – kao da
je jezik sam po sebi ve} dostignu}e – a u najgorem slu~aju na svoju slo-
vensku ili germansku ili bog zna kakvu du{u. Ipak, u veku koji je naivno
prihvatio da su svi narodi zapravo nacije, te{ko da je i{ta drugo ostalo ug-
njetenim narodima Austro-Ugarske, carske Rusije ili balkanskih zemalja,
gde nije bilo nikakvih uslova za realizaciju zapadnog nacionalnog trojstva
narod-teritorija-dr`ava, narodima ~ije su se granice vekovima stalno me-
njale, a stanovni{tvo bilo vi{e ili manje u stanju neprestane migracije. Tu
je bilo masa koje nisu imale ni najmanju ideju o tome {ta zna~e patria i
patriotizam, ni najmutniju predstavu o odgovornosti za zajedni~ku, ogra-
ni~enu zajednicu. To je bila nevolja sa “pojasom me{anog stanovni{tva”
(Makartni) koji se protezao od Baltika do Jadrana i na{ao svoj najartikuli-
saniji izraz u Dvojnoj monarhiji.
Plemenski nacionalizam izrastao je iz te sfere neukorenjenosti. On se
sna`no {irio ne samo me|u narodima Austro-Ugarske ve}, tako|e, iako na
vi{em nivou, i me|u pripadnicima nesre}ne inteligencije caristi~ke Rusije.
Neukorenjenost je bila istinski izvor te “pro{irene plemenske svesti”, {to
je zapravo zna~ilo da pripadnici tih naroda nemaju kona~ni dom, ve} se
ose}aju odoma}eni gde god pripadnici njihovog “plemena” slu~ajno `ive.
“U tome se razlikujemo”, rekao je [enerer, “...{to mi ne gravitiramo prema
Be~u ve} gravitiramo prema svakom mestu u kome `ive Nemci”.33 Obe-
le`je pan-pokreta bilo je to da oni nisu ~ak ni poku{ali da postignu na-
cionalnu emancipaciju, ve} su odjednom, u svojim snovima o ekspanziji,
prevazi{li uske granice nacionalne zajednice i proglasili narodnu zajed-
nicu, koja bi ostala dr`avni faktor ~ak i da su njeni ~lanovi bili raspr{eni po
celoj zemaljskoj kugli. Sli~no tome, a nasuprot pravim nacionalnim oslo-
bodila~kim pokretima malih naroda, koji su uvek po~injali sa ispitivanjem
nacionalne pro{losti, pan-pokreti nisu prestajali da se bave istorijom, ali su
projektovali osnove svoje zajednice u budu}nost ka kojoj je pokret trebalo
da ide.
32 Interesantni su u ovom kontekstu socijalisti~ki predlozi Karla Renera i Ota Bauera u
Austriji da se nacionalnost potpuno odvoji od svojih teritorijalnih osnova i da postane neka
vrsta li~nog statusa; to je naravno odgovaralo situaciji u kojoj su etni~ke grupe bile raspršene
po celom carstvu ne gube}i ništa od svog nacionalnog karaktera. Vidi Otto Bauer, Die
Nationalitätenfrage und die õsterreichische Sozialdemokratie, Vienna, 1907, o li~nom (na-
suprot teritorijalnom) principu, pp. 332 ff, 353 ff. “Li~ni princip ne `eli da organizuje nacije
kao teritorijalne zajednice, ve} samo kao udru`enje li~nosti.”
33 Pichl, op. cit., I, 152.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 239

Plemenski nacionalizam, {ire}i se kroz sve ugnjetene nacionalnosti u Is-


to~noj i Ju`noj Evropi, razvio se u nov oblik organizacije, u pan-pokrete,
me|u onim narodima koji su kombinovali neku vrstu nacionalne domovi-
ne, Nema~ku ili Rusiju, sa {irokom, rasutom iredentom, Nemcima i Slove-
nima izvan svoje zemlje.34 Nasuprot prekomorskom imperijalizmu, koji se
zadovoljavao relativnom nadmo}no{}u, nacionalnom misijom, ili breme-
nom belog ~oveka, pan-pokreti su zapo~eli sa apsolutnom tvrdnjom o iza-
branosti. Nacionalizam je ~esto opisivan kao emocionalni surogat za reli-
giju, ali je tek tribalizam pan-pokreta ponudio novu teoriju religije i novi
koncept svetosti. Pansloveni nisu do{li do afirmacije hri{}anske prirode
ruskog naroda, njegovog bi}a, prema Dostojevskom “hristonosca me|u
nacijama”, koji Boga uvodi direktno u ovozemaljske stvari zbog careve
religijske funkcije i polo`aja u pravoslavnoj crkvi.35 Pansloveni su napu-
stili svoje ranije liberalne tendencije i uprkos vladinom protivljenju, a u
nekim slu~ajevima ~ak i proganjanju, postali su nepokolebljivi branioci
Svete Rusije zbog tvrdnje da su “pravi bo`anski narod modernih vreme-
na”36.
Austrijski pangermani izrekli su sli~ne tvrdnje o bo`anskoj izabranosti,
i pored toga {to su, sa sli~nom liberalnom pro{lo{}u, ostali antiklerikalni i
postali antihri{}ani. Kada je Hitler, koji je po vlastitom priznanju bio [e-
nererov u~enik, ustvrdio tokom pro{log rata: “Svemo}ni Bog je stvorio
na{u naciju. Mi {titimo Njegovo delo {tite}i sâmo njeno postojanje,”37 od-
govor sa druge strane, kod sledbenika panslavizma, bio je potpuno istog
tipa: “Nema~ka ~udovi{ta nisu samo na{i neprijatelji, ve} bo`ji neprijate-
lji.”38 Te skora{nje formulacije nisu se rodile iz trenuta~nih propagandnih
potreba, i ova vrsta fanatizma ne zloupotrebljava jednostavno religijski je-

34 Nijedan potpuni pan-pokret nije se razvio osim pod tim uslovima. Panlatinizam je bio
pogrešan naziv za nekoliko neuspelih pokušaja latinskih nacija da naprave neku vrstu saveza
protiv nema~ke opasnosti, i poljski mesijanizam nikad nije zahtevao ni{ta više nego što se u
neko vreme moglo smatrati teritorijom pod poljskom dominacijom. Vidi tako|e Deckert, op.
cit., koji je 1914. tvrdio da je “panlatinizam sve više propadao a nacionalizam i dr`avna svest
postajali ja~i, i tu su stekli ja~i potencijal nego na bilo kom drugom mestu u Evropi” (p. 7).
35 Nicolas Berdyaev, The Origin of Russian Communism, 1937, p. 102. – K. S. Aksakov je
1855. ruski narod nazvao “jedinim hriš}anskim narodom na Zemlji” (vidi Hans Ehrenberg i
N. V. Bubnoff, Oestliches Christentum, I, p. 92 ff), a pesnik Tjut~ev je u isto vreme tvrdio da
“je ruski narod hriš}anski ne samo po pravoslavlju ve} po ne~em mnogo prisnijem. On je
hriš}anski po sposobnosti odricanja i `rtve koja je osnova njegove moralne prirode.” Citirano
iz: Hans Kohn, op. cit.
36 Prema ^aadajevu, ~ija su Philosophical Letters. 1829-1831 predstavljala prvi sistemat-
ski pokušaj da se svetska istorija koncentriše oko ruskog naroda. Vidi Ehrenberg, op. cit., I,
p. 5 ff.
37 Govor 30. januara 1945, kako je zabele`en u New York Times, 31. januara.
38 Re~i Luke, tambovskog vladike, kako je citirano u The Journal of the Moscow Patriar-
chate, No. 2, 1944.
240 IMPERIJALIZAM

zik; iza toga le`i istinska teologija koja je ranijim pan-pokretima dala za-
mah i zadr`ala znatan uticaj na razvoj modernih totalitarnih pokreta.
Pan-pokreti su propovedali bo`ansko poreklo sopstvenog naroda u po-
re|enju sa jevrejsko-hri{}anskom verom u bo`ansko poreklo ^oveka. Pre-
ma njima je ~ovek, neizbe`no pripadaju}i nekom narodu, primio svoje bo-
`ansko poreklo samo indirektno, kroz pripadnost narodu. Pojedinac, tako,
ima bo`ansku vrednost samo dok pripada narodu koji je izabran da bude
bo`anskog porekla. On gubi pravo na to ~im odlu~i da menja nacional-
nost: on i tada raskida sve veze po kojima je bio od prirode obdaren bo`an-
skim poreklom i pada, takore}i, u metafizi~ko besku}ni{tvo. Politi~ka pre-
dnost ovog koncepta bila je dvostruka. On je od nacionalnosti ~inio stalni
kvalitet koji istorija vi{e nije mogla da dotakne, bez obzira na to {ta se do-
ga|a datom narodu – emigracija, pokoravanje, raseljavanje. Jo{ neposred-
niji uticaj, me|utim, imalo je to {to su u apsolutnoj suprotnosti sa bo`an-
skim poreklom sopstvenog naroda i svih drugih nebo`anskih naroda nes-
tajale sve razlike izme|u pojedina~nih pripadnika naroda, bilo dru{tvene
bilo ekonomske, bilo psiholo{ke. Bo`ansko poreklo je pretvorilo narod u
uniformnu “izabranu” masu arogantnih robota.39
Neistinitost ove teorije je uo~ljiva koliko i njena politi~ka korisnost.
Bog nije stvorio ni ~oveka (~ije je poreklo o~igledno u ra|anju) niti naro-
de (koji su nastali kao rezultat ljudske organizacije). Ljudi su nejednaki po
svom prirodnom poreklu, svojoj razli~itoj organizaciji i po istorijskoj sud-
bini. Njihova jednakost je jedino jednakost prava, to jest, jednakost ljud-
skog smisla; ipak, iza te jednakosti ljudskog smisla le`i, prema jevrejsko-
hri{}anskoj tradiciji, jedan drugi kvalitet, izra`en u konceptu zajedni~kog
porekla izvan ljudske istorije, ljudske prirode i ljudskog smisla – zajedni-
~ko poreklo u mitskom ~oveku koji se ne da identifikovati, koji je i sam
bo`ja kreacija. To bo`ansko poreklo je metafizi~ki koncept na kome mo`e
biti zasnovana politi~ka jednakost svrhe, svrhe uspostavljanja ~ove~anstva
na zemlji. Pozitivizam i progresivizam devetnaestog veka izopa~ili su ovu
svrhu ljudske jednakosti kada su hteli da doka`u ono {to se ne mo`e doka-
zati, naime, da su ljudi po prirodi jednaki, a razli~iti samo po istoriji i okol-
nostima, tako da se mogu izjedna~avati ne po pravima, ve} po okolnosti-
ma i obrazovanju. Nacionalizam i njegov koncept “nacionalne misije” izo-
pa~io je nacionalni koncept ~ove~anstva kao porodice nacija u hijerarhij-
sku strukturu, u kojoj su razlike u istoriji i organizaciji pogre{no tuma~ene
kao razlike izme|u ljudi koje po~ivaju na prirodnom poreklu. Rasizam,

39 To je opazio ve} ruski jezuit, knez Ivan S. Gagarin u svom pafletu La Russie sera-t-elle
catolique? (1856), u kojem je napao slavenofile jer “oni `ele da uspostave najkompletniju
versku, politi~ku i nacionalnu uniformnost. U svojoj spoljnoj politici oni `ele da objedine sve
pravoslavne hriš}ane bez obzira na nacionalnost, i sve Slovene bez obzira na veru, u veliko
slovensko i pravoslavno carstvo”. (Citirano iz Hans Kohn, op. cit.)
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 241

koji je poricao zajedni~ko poreklo ~oveka i pobijao zajedni~ku svrhu uspo-


stavljanja ~ove~anstva, uveo je koncept bo`anskog porekla jednog za razli-
ku od svih drugih, prikrivaju}i tako privremen i promenljiv proizvod ljud-
skog truda pseudomisti~nom koprenom bo`anske ve~nosti i kona~nosti.
Kona~nost je ono {to deluje kao zajedni~ki imenitelj izme|u filozofije
pan-pokreta i rasnih koncepata, i terijski obja{njava njihovu inherentnu
me|usobnu naklonost. Politi~ki, nije va`no da li je kao poreklo naroda za-
mi{ljen Bog ili priroda; u oba slu~aja, ma koliko da je prisvajanje prava za
sopstveni narod uzvi{eno, narodi se preobra}aju u `ivotinjske vrste, tako
da se Rusi razlikuju od Nemaca kao vuk od lisice. “Bo`anski narod” `ivi u
svetu u kojem je on uro|eni progonitelj svih drugih slabijih vrsta, ili uro-
|ena `rtva svih ja~ih vrsta. Samo se pravila `ivotinjskog carstva mogu
mo`da primeniti na njegovu politi~ku sudbinu.
Tribalizam pan-pokreta sa svojim konceptom “bo`anskog porekla” jed-
nog naroda duguje deo svoje privla~nosti preziru prema liberalnom indi-
vidualizmu,40 idealu ~ove~anstva i ljudskog dostojanstva. Ni{ta nije ostalo
od ljudskog dostojanstva ako pojedinac svoju vrednost duguje jedino ~i-
njenici {to se slu~ajno rodio kao Nemac ili Rus; ali postoji, umesto toga,
nova povezanost, ose}anje me|usobnog poverenja me|u svim ~lanovima
naroda, koje je zaista bilo u stanju da ubla`i opravdane bojazni modernih
ljudi o tome {ta bi im se moglo dogoditi kad ih, kao izolovane pojedince u
atomizovanom dru{tvu, ne bi {titili puki brojevi i nametnuta uniformna
kohezija. Sli~no tome, “pojas me{ovitog stanovni{tva”, izlo`eniji od osta-
lih delova Evrope olujama istorije i manje ukorenjen u zapadnu tradiciju,
osetio je mnogo pre ostalih evropskih naroda strah od ideala ~ove~anstva i
od jevrejsko-hri{}anske vere u zajedni~ko poreklo ~oveka. Ti ljudi nisu ga-
jili nikakve iluzije o “plemenitom divljaku”, jer su znali pone{to o poten-
cijalu zla i ne istra`uju}i navike kanibala. [to vi{e narodi znaju jedan o
drugome, to manje `ele da druge narode smatraju sebi ravnima i vi{e uz-
mi~u od ideala ~ove~anstva.
Privla~nost plemenske izolacije i ambicije gospodarske rase delimi~no
su bile posledice instinktivnog ose}anja da ~ove~anstvo, bilo kao religijs-
ki ili humanisti~ki ideal, implicira zajedni~ku odgovornost.41 Zbog sma-
40 “Ljudi }e shvatiti da ~ovek nema nikavo drugo predodre|enje na ovom svetu do da ra-
di na razaranju svoje li~nosti i da je zameni društvenom i bezli~nom egzistencijom”. Chaada-
yev, op. cit. Citirano prema Ehrenberg, op. cit., p. 60.
41 Slede}i pasa` iz Frymann, op. cit., p. 186, veoma je karakteristi~an: “Mi znamo sop-
stveni narod, njegove kvalitete i njegove nedostatke – ~ove~anstvo mi ne znamo i odbijamo
da se njime bavimo ili oduševljavamo. Gde po~inje, gde završava to što treba da volimo jer
pripada ~ove~anstvu...? Jesu li dekadent ili polu`ivotinjski ruski seljak iz mira, crnac iz is-
to~ne Afrike, polu-soj iz nema~ke Jugozapadne Afrike, ili nepodnošljivi Jevreji iz Galicije i
Rumunije svi pripadnici ~ove~anstva?... ^ovek mo`e da veruje u solidarnost germanskih
naroda – ko god je izvan ove sfere, ne ti~e nas se.”
242 IMPERIJALIZAM

njivanja geografskih razdaljina, to je postalo politi~ka aktuelnost prvoga


reda.42 Isto tako, idealisti~ki razgovor o ~ove~anstvu i ljudskom dostojan-
stvu postao je stvar pro{losti, jednostavno zato {to je svim tim lepim i sno-
likim idejama sa oven~anom tradicijom iznenada kucnuo zastra{uju}e pra-
vi ~as. ^ak i insistiranje na gre{nosti svih ljudi, koja je svakako bila odsut-
na iz frazeologije liberalnih protagonista “~ove~anstva”, ni u kom slu~aju
nije dovoljno da se razume ~injenica – koju je narod isuvi{e dobro shvatio
– da ideja ~ove~anstva, o~i{}ena od svake sentimentalnosti, ima veoma
ozbiljnu konsekvencu, naime to da ljudi moraju da u ovom ili onom obliku
preuzmu odgovornost za sve zlo~ine koje su po~inili ljudi i da je kona~no
svaka nacija primorana da odgovara za zlo koje su po~inile sve ostale.
Tribalizam i rasizam su veoma realisti~ni, iako veoma destruktivni pute-
vi da se izbegne nezgodan polo`aj zajedni~ke odgovornosti. Njihova me-
tafizi~ka neukorenjenost, koja je tako dobro pristajala teritorijalnoj iskore-
njenosti nacija koje su prve zahvatili, isto tako dobro se prilagodila potre-
bama gibanja masa modernih gradova i zato je ove smesta zgrabio totali-
tarizam; ~ak su bolj{evici osuje}eni da fanati~no prihvate najve}u antina-
cionalnu doktrinu, marksizam, a panslovenska propaganda je ponovo uve-
dena u sovjetsku Rusiju zbog stra{ne izolacijske vrednosti u samim tim
teorijama.43

Ta~no je da je sistem vladavine u Austro-Ugarskoj i u carskoj Rusiji slu-


`io kao istinska {kola plemenskog nacionalizma, da je zapravo bio zasno-
van na ugnjetavanju nacionalnosti. U Rusiji je to potla~ivanje bilo is-
klju~ivi monopol birokratije koja je tako|e tla~ila ruski narod, tako da je
na kraju samo ruska inteligencija postala panslovenska. Dvojna monarhija
je, naprotiv, vladala svojim neugodnim nacijama daju}i im upravo toliko
slobode da ugnjetavaju druge nacije, tako da su na kraju postale prava ma-
sovna osnova za ideologiju pan-pokreta. Tajna opstanka ku}e Habsburga u
devetnaestom veku le`i u osetljivoj ravnote`i i u podr{ci koju je nadnacio-
nalna ma{inerija dobijala od me|usobnog antagonizma, ali i od toga {to su
Nemci eksploatisali ^ehe, Ma|ari Slovake, Poljaci Karpatske Ukrajince i

42 Ovo su`avanje geografskih razdaljina našlo je izraza u Friedrich Naumann, Central Eu-
rope: “Još je daleko dan kada }e postojati ’jedan tor i jedan pastir’, ali su prošli dani kada su
pastiri bez broja, manji ili ve}i, vodili svoja stada neobuzdano preko pašnjaka Evrope. Duh
zamašne industrije i nadnacionalna organizacija obuzeli su politiku. Ljudi razmišljaju, kako
se jedanput Sesil Roudz izrazio, u ’kontinentima’”. Ovih nekoliko re~enica citirano je u bez-
brojim ~lancima i pamfletima toga vremena.
43 Sa tog stanovišta veoma su interesantne nove teorije sovjetske ruske genetike. Nasle-
|ivanje ste~enih karakteristika jasno zna~i da stanovništvo koje `ivi pod nepovoljnim uslovi-
ma prenosi nasle|em skromnije sposobnosti i vice versa. “U svetu treba da imamo uro|ene
gospodare i podre|ene rase.” Vidi H. S. Muller, “The Society Master Race Theory”, u New
Leader, July 30, 1949.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 243

tako dalje. Za sve njih je postala normalna stvar to da neko mo`e da priba-
vi dr`avnost na tu| ra~un i da }e se neko rado odre}i slobode ako ugnjeta-
vanje dolazi od njegove sopstvene nacionalne vlade.
Ta dva pan-pokreta razvila su se bez ikakve pomo}i ruske ili nema~ke
vlade. To nije spre~ilo njihove austrijske prista{e da u`ivaju u slastima
veleizdaje protiv austrijske vlade. Ta mogu}nost obrazovanja masa u duhu
veleizdaje donela je austrijskim pan-pokretima u pravi ~as prili~no {iroku
podr{ku masa koja im je uvek nedostajala u Nema~koj ili u Rusiji. Isto
tako bilo je lak{e navesti nema~ke radnike da napadnu nema~ku bur`oazi-
ju nego vladu, kao i “di}i seljake u Rusiji pre protiv vlastele nego protiv
cara”.44 Razlika u dr`anju nema~kih radnika i ruskih seljaka bila je svaka-
ko ogromna; prvi su gledali na ne ba{ previ{e voljenog monarha kao na sim-
bol nacionalnog jedinstva, a ovi drugi su smatrali da je poglavar njihove
vlade pravi predstavnik Boga na zemlji. Te razlike, me|utim, bile su ma-
nje va`ne od ~injenice da ni u Rusiji ni u Nema~koj vlada nije bila tako
slaba kao u Austriji, niti je njihova vlast bila tako ozlogla{ena da bi pan-
pokreti mogli da naprave politi~ki kapital od revolucionarnih nemira. Sa-
mo je u Austriji revolucionarni poriv na{ao svoj prirodan izlaz u pan-po-
kretima. Zamisao (ne jako ve{to izvedena) devide et impera je malo u~i-
nila da se umanje centrifugalne tendencije nacionalnih sentimenata, ali je
sasvim dobro uspela da uvede kompleks vi{e vrednosti i op{te raspolo`e-
nje nelojalnosti.
Neprijateljstvo prema dr`avi kao instituciji provla~i se kroz teorije svih
pan-pokreta. Opozicija slavenofila prema dr`avi ta~no je opisana kao “pot-
puno druga~ija od svega {to bi se moglo na}i u sistemu zvani~nog nacio-
nalizma”;45 smatralo se da je dr`ava po samoj svojoj prirodi tu|a narodu.
Slavenofili su ose}ali da slovenska nadmo} le`i u ravnodu{nosti ruskog
naroda prema dr`avi, u tome {to on sebe ~uva kao corpus separatum od
svoje sopstvene vlade. To su slavenofili mislili kada su nazvali Ruse
“bezdr`avnim narodom” i to je omogu}ilo tim “liberalima” da se pomire
sa despotizmom; u skladu sa zahtevom despotizma bio je zahtev da se na-
rod ne “me{a u dr`avnu vlast”, to jest, u apsolutnu vlast.46 Pangermani,
koji su bili politi~ki artikulisani, uvek su insistirali na prioritetu na-
cionalnog nad dr`avnim interesom47 i ~esto su dokazivali da “svetska poli-
44 G. Fedotov, “Russia and Freedom”, The Review of Politics, Vol. VIII, No. 1, January,
1946, pravo je remek delo istoriografije; ono daje sr` cele ruske istorije.
45 N. Berdyaev, op. cit., p. 29.
46 K. S. Asakov u Ehrenberg, op. cit., p. 97.
47 Vidi na primer Šenererovu `albu da austrijska Verfassungspartei još uvek podre|uje na-
cionalne interese dr`avnim (Pichl, op. cit., I, 151). Vidi tako|e karakteristi~ne pasa`e u
pangermanskom Judas Kampf und Niederlage in Deutschland, grofa E. Rewentlowa 1937, p.
39 ff. Reventlo je video nacionalsocijalizam kao ostvarenje pangermanizma zbog njegovog
odbijanja da “idolatrizuje” dr`avu koja je samo jedna funkcija narodnog `ivota.
244 IMPERIJALIZAM

tika prevazilazi okvir dr`ave”, da je jedini stalni ~inilac tokom istorije bio
narod a ne dr`ava; i da zato nacionalne potrebe, menjaju}i se sa okolnosti-
ma, treba da odre|uju, u svim vremenima, politi~ke ~inove dr`ave.48 Ali
ono {to je u Nema~koj i Rusiji ostalo samo {uplja fraza sve do kraja Prvog
svetskog rata, imalo je dosta realan aspekt u Dvojnoj monarhiji, ~ija je
propast izazivala trajni zlobni prezir prema vladi.
Ozbiljna je gre{ka pretpostaviti da su vo|e pan-pokreta bili reakcionari
ili “kontrarevolucionari”. Iako po pravilu ne previ{e zainteresovani za dru-
{tvena pitanja, nikada nisu napravili tu gre{ku da dr`e stranu sa kapitalisti-
~kom eksploatacijom i ve}ina ih je nekad pripadala, a dosta njih je i dalje
pripadalo, liberalnim, progresivnim partijama. Sasvim je ta~no, u izves-
nom smislu, da je Pangermanska liga “otelovila stvarni poku{aj narodne
kontrole u spoljnoj politici. Ona je ~vrsto verovala u efikasnost sna`nog,
nacionalno svesnog javnog mnjenja... i inicijativne nacionalne politike po
sili narodnog htenja”.49 Samo {to gomila, organizovana u pan-pokrete i
inspirisana rasnim ideologijama, uop{te nije bila isti onaj narod ~ije su
revolucionarne akcije dovele do ustavne vlade i ~iji bi se pravi predstavni-
ci u to vreme mogli na}i samo u radni~kim pokretima, ve} je sa svojom
“pro{irenom plemenskom sve{}u” i upadljivim nedostatkom patriotizma
mnogo vi{e li~ila na “rasu”.
Panslavizam, za razliku od pangermanizma, stvorila je ruska inteligen-
cija i on ju je u potpunosti pro`imao. Mnogo manje razvijen u organizacio-
nom obliku i mnogo manje konzistentan u politi~kim programima, on je
tokom znatnog vremena zadr`ao visok stepen literarne rafiniranosti i filo-
zofske spekulacije. Dok je Rozanov spekulisao o misterioznim razlikama
izme|u jevrejske i hri{}anske seksualne mo}i i do{ao do iznena|uju}eg
zaklju~ka da su Jevreji “sjedinjeni sa tom mo}i, a hri{}ani od nje odvoje-
ni”,50 vo|a austrijskih pangermana veselo je otkrio da `eli da “privu~e in-
teresovanje malog ~oveka propagandnim pesmama, po{tanskim kartama,
[enererovim kriglama za pivo, {tapovima za {etnju i {ibicama”.51 Kona-
~no su i pansloveni “napustili Hegela i [elinga, a prizvali prirodne nauke
da popune teorijsku municiju”.52

Pangermanizam, koji je osnovao jedan ~ovek, Georg fon [enerer, i koji


su uglavnom podr`avali nema~ki i austrijski studenti, koristio se od po~et-
48 Ernst Hasse, Deutsche Weltpolitik, 1897, u Alldeutsche Flugschriften, br. 5 i Deutsche
Politik, 1. Heft: Das deutsche Reich als Nationalstaat, 1905, p. 50.
49 Wertheimer, op. cit., p. 209.
50 Rozanov, op. cit., p. 56-57.
51 Oskar Karbach, op. cit.
52 Louis Levine, Pan-Slavism and European Politics, New York, 1914, opisuje ovu
promenu od starije slavenofilske generacije do novog panslavenskog pokreta.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 245

ka upadljivo vulgarnim jezikom, s namerom da se dopadne {irim i razli~i-


tim dru{tvenim slojevima. [enerer je tako|e bio “prvi koji je uo~io mogu}-
nosti antisemitizma kao instrumenta za usmeravanje spoljne politike i za
dezorganizaciju... unutra{nje strukture dr`ave”.53 Neki od razloga za po-
godnost kori{}enja jevrejskog naroda u te svrhe su o~igledni: njihov veo-
ma istaknut polo`aj uz po{tovanje Habsbur{ke monarhije, zajedno sa ~i-
njenicom da su ih u mnogonacionalnoj zemlji lak{e smatrali posebnom na-
cionalno{}u nego u nacionalnoj dr`avi ~ije je gra|anstvo, barem po teori-
ji, homogenog sastava. Me|utim, iako svakako obja{njava nasilnost aus-
trijskog tipa antisemitizma i pokazuje koliko je [enerer bio pronicljiv poli-
ti~ar kada je to iskoristio, sve ovo nam ne poma`e da razumemo centralnu
ideolo{ku ulogu antisemitizma u oba pan-pokreta.
“Pro{irena plemenska svest” kao emocionalni motor pan-pokreta potpu-
no se razvila pre nego {to je antisemitizam postao njihova centralna tema i
koheziona snaga. Panslavizam, sa svojom du`om i ozbiljnijom istorijom
filozofske spekulacije i uo~ljivijom politi~kom neefikasno{}u, dobio je ja-
sno antisemitske crte u poslednjim decenijama devetnaestog veka; panger-
man [enerer je ve} otvoreno objavio svoje neprijateljstvo prema dr`avnim
institucijama dok su mnogi Jevreji bili jo{ uvek ~lanovi njegove partije.54
U Nema~koj, gde je [tekerov pokret pokazao upotrebljivost antisemitizma
kao politi~kog propagandnog oru`ja, Pangermanska liga krenula je donek-
le u pravcu antisemitizma, ali pre 1918. nikada nije i{la dotle da isklju~i
Jevreje iz ~lanstva.55 Povremena antipatija slavenofila prema Jevrejima
pre{la je u antisemitizam u celoj ruskoj inteligenciji kada je, posle ubistva
cara 1881, talas pogroma koji je organizovala vlada doveo jevrejsko pita-
nje u `i`u pa`nje javnosti.
[enerer, koji je u isto vreme otkrio antisemitizam, verovatno je postao
svestan njegovih mogu}nosti skoro slu~ajno: po{to je iznad svega `eleo da
razru{i Habsbur{ko carstvo, nije bilo te{ko izra~unati efekat isklju~ivanja
jedne nacije iz dr`avne strukture koja po~iva na mno{tvu nacija. Cela iz-
gradnja ovog ~udnog ustrojstva, dragocena ravnote`a njene birokratije
mogla bi se rastrojiti kad bi umereno ugnjetavanje, pod kojim su sve na-
cionalnosti u`ivale izvestan stepen jednakosti, bila potkopana narodnim
pokretima. Ipak, istoj svrsi je isto toliko dobro mogla da poslu`i i divlja
mr`nja pangermana prema slovenskim nacionalnostima, mr`nja koja je
imala duboke korene i mnogo pre nego {to je pokret postao antisemitski;
to su dokazivali i Jevreji u njegovom ~lanstvu.
53 Oscar Karbach, op. cit., p. 45.
54 U Programu iz Linca, koji je ostao kao pangermanski program u Austriji prvobitno nije
bilo paragrafa o Jevrejima; u komisiji za nacrt programa 1882. su ~ak bila tri Jevrejina. Para-
graf o Jevrejima je dodat 1885. Vidi Oscar Karbach, op. cit.
55 Otto Bonhard, op. cit., p. 45.
246 IMPERIJALIZAM

Antisemitizam pan-pokreta je postao tako efikasan da je mogao da pre-


`ivi op{tu propast antisemitske propagande tokom varljivog mira koji je
prethodio izbijanju Prvog svetskog rata, tako {to se udru`io sa plemen-
skim nacionalizmom Isto~ne Evrope. Postojala je unutarnja privla~nost iz-
me|u teorija pan-pokreta i beskorene egzistencije jevrejskog naroda. Iz-
gledalo je da su Jevreji savr{en primer naroda u plemenskom smislu, nji-
hova organizacija model koji su pan-pokreti te`ili da opona{aju, njihov
opstanak i mo} koja im se pridavala najbolji dokaz ispravnosti rasnih teo-
rija.
Ako su ostale nacionalnosti u Dvojnoj monarhiji bile samo slabo vezane
za tlo i imale malo smisla za zna~enje zajedni~ke teritorije, Jevreji su bili
primer naroda koji je bez ikakvog doma mogao da sa~uva identitet tokom
vekova, i koji se zato mogao navoditi kao dokaz da nikakva teritorija nije
potrebna da bi se konstituisala nacionalnost.56 Ako su pan-pokreti insisti-
rali na sporednoj ulozi dr`ave i na primatu naroda, organizovanog bez ob-
zira na granice, naroda koji nije neizostavno predstavljen u vidljivim insti-
tucijama, onda su Jevreji bili savr{en model nacije bez dr`ave i bez vid-
ljivih institucija.57 Ako su plemenske nacionalnosti ukazivale na sebe kao
na centar svog nacionalnog ponosa, bez obzira na istorijska dostignu}a i
u~estvovanje u istorijskim doga|ajima, ako su verovale da ih neka tajan-
stvena unutarnja psiholo{ka ili fizi~ka osobina ~ini otelovljenjem ne
Nema~ke ve} germanizma, ne Rusije, ve} ruske du{e, nekako su znali,
iako to nisu umeli da izraze, da je jevrejstvo asimilovanih Jevreja bilo up-
ravo ista vrsta pojedina~nog li~nog otelovljenja judaizma i da je neobi~ni
ponos sekularizovanih Jevreja, koji se nisu odrekli tvrdnje da su izabrani,
stvarno zna~io da oni veruju da su druga~iji i bolji jednostavno zato {to su
slu~ajem ro|eni kao Jevreji, bez obzira na dostignu}a i tradiciju Jevreja.
Dosta je ta~no da je takvo jevrejsko dr`anje, takva, vrsta takore}i, ple-
menskog nacionalizma, bilo rezultat nenormalnog polo`aja Jevreja u mo-
dernim dr`avama, polo`aja izvan dru{tva i nacije. Me|utim, i polo`aj ovih
promenljivih etni~kih grupa, koje su postale svesne svoje nacionalnosti
tek kroz primer drugih – zapadnih – nacija, i kasnije polo`aj neukorenje-
nih masa velikih gradova, koje je rasizam tako efikasno mobilisao, bio je
po mnogim stvarima veoma sli~an. I one su bile izvan dru{tva, i one su bi-
le izvan nacionalne dr`ave koja je izgledala kao jedina zadovoljavaju}a
politi~ka organizacija naroda. U Jevrejima su one odjednom prepoznale
svoje veselije, sre}nije takmace jer, oni su tako to videli, Jevreji su na{li
56 Tvrdi socijalista Otto Bauer, svakako ne antisemita, op. cit., p. 373.
57 Za jevrejsku samosvest veoma je instruktivan esej S. A. Steinberga, “Die weltan-
schaulichen Voraussetzungen der jüdischen Geschichtsschreibung” u Dubnov Festschrift,
1930: “Ako je neko ... uveren u koncept `ivota kakav je iza`en u jevrejskoj istoriji... onda
dr`avno pitanje gubi zna~aj, bez obzira na to kako se na njega odgovori.”
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 247

na~in da konstitui{u sopstveno dru{tvo koje je, upravo zato {to nije imalo
svoje vidljivo zastupni{tvo i nikakvo normalano politi~ko udru`enje, mog-
lo da postane zamena za naciju.
Ali vi{e od svega Jevreje je u centar ovih rasnih ideologija dovela jedna
jo{ o~iglednija ~injenica, naime da zahtev pan-pokreta o izabranosti mo`e
ozbiljno da se sukobi samo sa istim zahtevom Jevreja. Nije bilo va`no {to
jevrejski koncept nije imao ni{ta zajedni~ko sa plemenskim teorijama o
bo`anskom poreklu sopstvenog naroda. Gomila se nije mnogo bavila ta-
kvim sitnicama kao {to je istorijska ta~nost i jedva da je bila svesna razlike
izme|u jevrejske istorijske misije da zasnuje celo ~ove~anstvo, i sopstve-
ne “misije” da vlada nad svim drugim narodima na Zemlji. Ali vo|e pan-
pokreta znale su vrlo dobro da su Jevreji podelili svet, upravo kao i oni, na
dve polovine – na sebe i na sve ostale.58 U toj su se dihotomiji Jevreji opet
pokazali kao sre}niji takmaci koji su ne{to nasledili, koji su po ne~emu bi-
li priznati, a ne-jevreji su morali da grade ni iz ~ega.59
Op{tepoznata “istina”, koja ponavljanjem nije postala istinitija, jeste to
da je antisemitizam samo oblik zavisti. No kada je u pitanju jevrejska iza-
branost, ona je dosta ta~na. Kad god su narodi odvojeni od delanja i do-
stignu}a, kad su one prirodne veze sa zajedni~kim svetom razbijene ili ne
postoje iz ovog ili onog razloga, oni su skloni da se okrenu sebi u svojoj
goloj prirodnoj datosti i da kao svoje prirodno pravo zahtevaju bo-
`anstvenost i misiju da iskupe ceo svet. Kada se to dogodi u zapadnoj civi-
lizaciji, takvi narodi }e na svom putu redovno nai}i na vekovima star za-
htev Jevreja. To su osetili glasnogovornici pan-pokreta i zato ih nimalo ni-
je uznemiravalo realisti~ko pitanje da li je jevrejski problem, iskazan u
ciframa i mo}i, dovoljno va`an da bi mr`nja prema Jevrejima postala sto-
`er njihove ideologije. Kako je njihov nacionalni ponos bio nezavisan od
svih dostignu}a, tako se i njihova mr`nja prema Jevrejima oslobodila od
svih specifi~no jevrejskih dela i nedela. U tome su se pan-pokreti potpuno
slagali, iako ~ak nisu ni znali kako da iskoriste svoj ideolo{ki sto`er za
svrhe politi~ke organizacije.
Vremenski razmak izme|u formulisanja ideologije pan-pokreta i mo-
gu}nosti njene ozbiljne politi~ke primene pokazuje ~injenica da su
“Protokoli sionskih mudraca” – koje su oko 1900. krivotvorili agenti ruske
tajne policije u Parizu po sugestiji Pobedonosceva, politi~kog savetnika
58 Me|usobna bliskost tih koncepata mo`e se videti u slede}oj podudarnosti kojoj se mo`e
dodati mnogo drugih primera Steinberg, op. cit., ka`e o Jevrejima da se njihova istorija doga-
|a izvan svih uobi~ajenih istorijskih zakona. ^aadajev zove Ruse izuzetnim narodom. Ber-
|ajev otvoreno tvrdi (op. cit., p. 135): “Ruski mesijanizam je rod jevrejskom mesijanizmu.”
59 Vidi antisemitu E. Reventlow, op. cit., ali tako|e i filosemitskog ruskog filozofa Vladi-
mira Solovjeva, Judaism and the Christian Question (1884): Izme|u dve verske nacije, Rusa
i Poljaka, istorija je uvela tre}i verski narod, Jevreje. Vidi Ehrenberg, op. cit., p. 314 ff. Vidi
tako|e Cleinow, op. cit., p. 44 ff.
248 IMPERIJALIZAM

Nikolaja II i jedinog panslovena koji je ikada bio na nekom uticajnom po-


lo`aju – ostali napola zaboravljen pamflet do 1919, kada je zapo~eo njihov
zaista trijumfalan pohod kroz sve evropske zemlje i jezike;60 jedino je
Hitlerov Mein Kampf nekih tridesetak godina kasnije bio vi{e u opticaju.
Ni krivotvoritelj niti njegov poslodavac nisu znali da }e do}i vreme kada
}e policija biti centralna institucija dru{tva, a zemlja organizovana po kri-
votvorenim jevrejskim principima zapisanim u Protokolima. Mo`da je ba{
Staljin prvi otkrio koliko je policija va`na za odr`avanje na vlasti. Hitler,
pronicljiviji od [enerera, svog duhovnog oca, svakako je znao kako da
upotrebi hijerarhijski princip rasizma, kako da iskoristi antisemitsku tvrd-
nju o “najgorem” narodu da bi se na pravi na~in organizovao “najbolji”, a
da svi osvojeni i potla~eni narodi budu izme|u, kako da generalizuje kom-
pleks vi{e vrednosti pan-pokreta tako da svaki narod, sa nu`nom iznim-
kom Jevreja, mo`e da gleda s visine na neki koji je jo{ gori od njega.
O~igledno je bilo potrebno jo{ nekoliko decenija skrivenog haosa i ot-
vorenog o~aja pre nego {to {iroki sloj naroda radosno uvidi da }e posti}i
ono {to su jedino Jevreji, kako su verovali, po svom uro|enom |avolstvu
tako dugo uspevali da postignu. Vo|e pan-pokreta, u svakom slu~aju, iako
ve} mutno svesne socijalnog pitanja, bile su veoma jednostrane u svom in-
sistiranju na spoljnoj politici. Vo|e zato nisu bile u stanju da vide da anti-
semitizam mo`e da bude ona neophodna karika koja povezuje metode
unutra{nje i metode spoljne politike; jo{ nisu znale kako da uspostave svo-
ju “narodnu zajednicu”, to jest potpuno iskorenjenu, rasno indoktriniranu
hordu.
To {to se fanatizam pan-pokreta obru{io na Jevreje kao na ideolo{ki cen-
tar i {to je to bio po~etak kraja evropskog jevrejstva, predstavlja jednu od
najlogi~nijih i najogor~enijih osveta koja je ikad u istoriji izvedena. Jer,
naravno, ima neke istine u “prosve}enim” tvrdnjama od Voltera do Renana
i Tena da je jevrejski koncept izabranosti, njihovo poistove}ivanje religije
i nacionalnosti, njihov zahtev za apsolutnim polo`ajem u istoriji i povla{-
}eni odnos sa Bogom, uneo u zapadnu civilizaciju ina~e nepoznati ele-
ment fanatizma (koji je nasledilo hri{}anstvo u svojoj tvrdnji da isklju~ivo
ono poseduje Istinu) na jednoj strani, a na drugoj element ponosa koji je
bio opasno blizu njenoj rasnoj izopa~enosti.61 Politi~ki, bilo je bez ikakvih
posledica to {to su judaizam i o~uvana jevrejska pobo`nost svaku pred-
stavu o imanentnosti bo`anskog odbacivali i nisu je trpeli.
Naime, plemenski nacionalizam je upravo perverzija religije koja je na-
terala Boga da izabere jednu naciju, po pravilu naciju kojoj pripada onaj
60 Vidi John Curtiss, The Protocols of Zion, New York, 1942.
61 Vidi Berdyaev, op. cit., p. 5: “Religija i nacionalnost u Moskovskoj kne`evini rasli su
zajedno, kao što su to ~inili u svesti prastarog jevrejskog naroda. I kao što je mesijanska svest
bila atribut judaizma, ona je isto tako bila atribut ruskog pravoslavlja”.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 249

ko to tvrdi; jedino zato {to je taj drevni mit, zajedno sa jedinim narodom
koji je pre`iveo od antike, pustio duboke korene u zapadnoj civilizaciji,
mogle su moderne vo|e gomile, sa izvesnim stepenom uverljivosti, da
skupe drskost da uvuku Boga u sitne sukobe me|u narodima i da tra`e
Njegovu saglasnost za izbor kojim je vo|a ve} sre}no manipulisao.62
Mr`nja rasista prema Jevrejima buknula je iz praznovernog shvatanja da je
Bog mogao stvarno izabrati Jevreje, a ne njih, i da im je bo`ansko
provi|enje podarilo uspeh. Postoji jedan element slaboumne ogor~enosti
protiv naroda koji je, toga su se pla{ili, primio racionalno neshvatljivu
garanciju da }e se najzad pojaviti, uprkos svim okolnostima, kao kona~ni
pobednik u svetskoj istoriji.
Jer mentalitetu gomile ideja Jevreja o sebi kao narodu kome je Bog po-
verio uspostavljanje carstva Bo`ijeg na zemlji mogla se prikazati samo u
vulgarnim terminima uspeha i poraza. Strah i mr`nja su se hranili i pone-
{to racionalizovali ~injenicom da je hri{}anstvo, religija jevrejskog pore-
kla, ve} osvojilo zapadno ~ove~anstvo. Vo|eni svojim sme{nim prazno-
verjem, vo|e pan-pokreta su otkrile taj skriveni mali zubac u mehanizmu
jevrejske pobo`nosti koji omogu}ava potpuno vra}anje prava darovatelju i
izokretanje, tako da izabranost nije vi{e bila mit za kona~nu realizaciju
ideala zajedni~kog ~ove~anstva – ve} za njegovo kona~no uni{tenje.

II: Nasle|e bezakonja

OTVORENO prenebregavanje zakona i pravnih institucija i ideolo{ko oprav-


davanje bezakonja mnogo su karakteristi~niji za kontinentalni nego za
prekomorski imperijalizam, delom i zahvaljuju}i ~injenici {to je kontinen-
talnom imperijalizmu nedostajala prostorna udaljenost koja bi odvojila
nelegalnost vladavine nad stranim kontinentima od legalnosti institucija u
domovini. Od iste je va`nosti i ~injenica da su pan-pokreti ponikli u zem-
ljama koje nikada nisu imale ustavnu vladavinu, tako da su njihove vo|e
prirodno vladu i vlast shvatale kao proizvoljne odluke odozgo.
Prezir prema zakonu postao je karakteristika svih pokreta. Iako mnogo
potpunije artikulisan u panslavizmu nego u pangermanizmu, on je
odra`avao stvarno stanje vlasti i u Rusiji i u Austrougarskoj. Opisom ova

62 Fantasti~an primer ludila u celoj toj stvari je slede}i pasus Leona Bloja – koji sre}om
nije karakteristi~an za francuski nacionalizam: “Francuska je toliko najbolja me|u nacijama
da svi ostali, bez obzira ko su, moraju biti po~astvovani ako ih Francuska primi da jedu hleb
njenih pasa. Samo ako je Francuska sre}na, tada ostatak sveta mo`e biti zadovoljan ~ak i ako
za francusku sre}u treba da plati ropstvom ili uništenjem. Ali ako Francuska pati, tada sam
Bog pati, strašni Bog... To je tako apsolutno i neizbe`no kao tajna predestinacije.” Citirano iz
R. Nadolny, Germanisierung oder Slavisierung?, 1928, p. 55.
250 IMPERIJALIZAM

dva despotizma, jedina preostala u Evropi pred izbijanje Prvog svetskog


rata, u smislu mnogonacionalnih dr`ava dobija se samo jedan deo slike.
Upravo zbog vladavine nad mnogonacionalnim teritorijama, razlikovali su
se od drugih vlada time {to su upravljali narodima direktno, i to birokrati-
jom (a nisu ih samo eksploatisali); partije su igrale bezna~ajnu ulogu, a par-
lamenti nisu imali legislativnu funkciju; dr`ava je vladala putem adminis-
tracije koja je primenjivala dekrete. Va`nost parlamenta za Dvojnu mo-
narhiju bila je malo ve}a od va`nosti jednog ne previ{e bistrog debatnog
kluba. U Rusiji, kao i u predratnoj Austriji, ozbiljna opozicija jedva da se
mogla na}i; njenu funkciju vr{ile su spoljne grupe koje su znale da bi nji-
hov ulazak u parlamentarni sistem samo smanjio pa`nju i podr{ku koju su
u`ivali u narodu.
Sa pravnog stanovi{ta, birokratska vladavina je vladavina dekretom, a to
zna~i da snaga koja u ustavnoj vladi samo sprovodi zakon postaje direktni
izvor celog zakonodavstva. Dekreti {tavi{e ostaju anonimni (dok se zakoni
uvek mogu pripisati posebnim ljudima ili skup{tinama) i zato izgleda da
dolaze od neke sveobuhvatne vlasti kojoj nije potrebno obrazlo`enje.
Prezir Pobedonosceva prema “zamkama” zakona bio je ve~ni prezir iz-
vr{ioca prema navodnom nedostatku slobode zakonodavca, koji je opko-
ljen principima, i prema neaktivnosti izvr{ilaca zakona, koji su ograni~eni
njegovim tuma~enjem. Birokrata koji samim sprovo|enjem dekreta ima
iluziju stalne akcije, ose}a se u`asno superioran nad tim “neprakti~nim”
narodom koji je zauvek upleten u “zakonske za~koljice” i zato ostaje izvan
sfere vlasti, koja je za njega izvor svega.
Izvr{ilac smatra da je zakon nemo}an jer je po definiciji odvojen od svo-
je primene. Dekret, s druge strane, uop{te ne postoji osim ako i kada se
primenjuje; njemu nije potrebno nikakvo drugo obrazlo`enje osim prime-
njivosti. Istina je da dekrete koriste sve vlade u kriznim vremenima, ali je
tada sama kriza jasno obrazlo`enje i automatsko ograni~enje. U birokrat-
skoj vlasti dekreti se pojavljuju u ogoljenoj ~istoti, kao da njih vi{e ne
proizvode ljudi na vlasti, ve} da su otelovljenje same vlasti, a izvr{itelj tek
njen slu~ajni agent. Nema op{tih principa iza dekreta koje obi~an razum
mo`e da pojmi, ve} postoje samo stalno promenljive prilike koje jedino
stru~njak mo`e da zna detaljno. Narod kojim se vlada putem dekreta nikad
ne sazna {ta njime vlada, zbog nemogu}nosti razumevanja dekreta po sebi
i pa`ljivo organizovanog nepoznavanja specifi~nih okolnosti i njihovog
prakti~nog zna~enja, u kojem svi izvr{ioci dr`e svoje podanike. Ko-
lonijalni imperijalizam, koji je tako|e vladao putem dekreta i ponekad ~ak
bio definisan kao “régime des décrets”,62a bio je dosta opasan; ipak, sama
~injenica da su oni koji su sprovodili dekrete nad doma}im stanovni{tvom
62a Vidi M. Larcher, Traité Elémentaire de Législation Algérienne, 1903, Vol. II, str. 150-
152: “Régime des decrets je vlada svih francuskih kolonija.”
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 251

bili dovedeni sa strane i da su ih ljudi ose}ali kao uzurpatore, oslabila je


njihov uticaj na podre|ene narode. Samo tamo gde su, kao u Rusiji i u
Austriji, doma}i vladaoci i doma}a birokratija bili prihva}eni kao legitim-
na vlast, vlast putem dekreta mogla je da stvori atmosferu samovolje i taj-
nosti koja je efikasno sakrivala njihovu puku li~nu korist.
Vladavina dekretom ima upadljive prednosti za vladanje nad prostranom
teritorijom i heterogenim stanovni{tvom, kao i za politiku potla~ivanja. Nje-
na efikasnost je superiorna jer jednostavno ignori{e sve posredni~ke stepene
izme|u izdavanja dekreta i njegove primene, i zadr`avanjem informacija
spre~ava narod da politi~ki misli. Ona mo`e lako da prevazi|e razli~itost
lokalnih obi~aja neizostavno sporim razvijanjem op{teg prava. Od najve}e
je pomo}i za uspostavljanje centralizovane administracije, jer se automatski
prelazi preko svih pitanja lokalne autonomije. Ako se vladavina dobrim za-
konima nekad naziva vladavinom mudrosti, vladavina prikladnim dekreti-
ma mo`e s pravom da se nazove vladavinom pameti. Jer procenjivanje na
osnovu zadnjih namera i ciljeva je pametno, a mudro je razumevanje i stva-
ranje putem dedukcije iz op{teprihva}enih principa.
Upravljanje putem birokratije mora se razlikovati od prostog narastanja
i deformacije dr`avnih slu`bi, koji su ~esto pratili propast nacionalne dr`a-
ve – naro~ito u Francuskoj. Tamo je administracija pre`ivela sve promene
re`ima posle Revolucije, uvre`ila se kao parazit u dr`avi, razvila sopstve-
ne klasne interese i postala beskorisni organizam ~ija je jedina svrha vara-
nje i spre~avanje normalnog ekonomskog i politi~kog razvoja. Ima sva-
kako mnogo povr{nih sli~nosti izme|u ova dva tipa birokratije, naro~ito
ako neko pola`e previ{e pa`nje na upadljivu psiholo{ku sli~nost sitnih
~inovnika. Ali ako je francuski narod napravio veoma ozbiljnu gre{ku da
prihvati svoju administraciju kao neminovno zlo, on nikada nije po~inio i
fatalnu gre{ku da dozvoli da ona upravlja zemljom – iako je posledica bi-
la to {to njome niko nije upravljao. Upravo je vlast u Francuskoj napravila
atmosferu neefikasnosti i nemira; ali nije stvorila oreol pseudomisticizma.
A taj pseudomisticizam je pe~at birokratije kada ona postane oblik up-
rave. Po{to narod kojim ona vlada nikada stvarno ne zna za{to se ne{to do-
ga|a, a racionalno tuma~enje zakona ne postoji, ostaje samo jedna stvar
koja se ra~una, brutalni goli doga|aj. Ono {to se nekome tada zbiva posta-
je predmet tuma~enja ~ije su mogu}nosti beskrajne, neograni~ene razu-
mom i nesputane znanjem. U okviru takve beskrajne interpretativne spe-
kulacije, tako karakteristi~ne za sve grane ruske prerevolucionarne knji-
`evnosti, celo tkivo `ivota i sveta poprima misterioznu tajnu i dubinu. Taj
oreol ima opasan {arm zbog svog naizgled neiscrpnog bogatstva; za razu-
mevanje trpljenja ima mnogo vi{e prostora nego za razumevanje akcije jer
trpljenje du{e obuhvata sve mogu}nosti ljudske imaginacije, dok se akcija
stalno proverava i mo`e se dovesti do apsurda vidljivom posledicom i is-
kustvom koje se mo`e kontrolisati.
252 IMPERIJALIZAM

Jedna od najuo~ljivijih razlika izme|u staromodne vladavine putem bi-


rokratije i savremenog totalitarnog na~ina vladanja je to {to su se ruski i
austrijski predratni vladari zadovoljavali lenjim emaniranjem vlasti i kon-
trolisanjem spoljnih sudbina, ostaviv{i ceo unutra{nji `ivot du{e netaknut.
Totalitarna birokratija, sa potpunijim razumevanjem zna~enja apsolutne
vlasti, uplela se u privatni i unutra{nji `ivot pojedinca sa podjednakom
brutalno{}u. Rezultat ove radikalne efikasnosti je bio da je ova unutra{nja
spontanost naroda bila ubijena pod njenom vla{}u zajedno sa dru{tvenim i
politi~kim aktivnostima, tako da je ~isto politi~ku sterilnost pod starijim
birokratijama pratila totalna sterilnost pod totalitarnom vladavinom.
Doba koje je videlo uspon pan-pokreta, me|utim, `ivelo je jo{ u bla`e-
nom neznanju o totalnoj sterilizaciji. Naprotiv, nevinom posmatra~u (ka-
kvi su zapadnjaci uglavnom bili) takozvana isto~na du{a je izgledala neu-
poredivo bogatija, njena psihologija dublja, njena knji`evnost punija zna-
~enjem od “plitke” zapadne demokratije. Ova psiholo{ka i knji`evna avan-
tura u “dubine” patnje nije pro{la u Austrougarskoj, jer je njena knji`ev-
nost uglavnom bila knji`evnost nema~kog jezika, koja je najzad bila i os-
tala nedeljivi deo nema~ke knji`evnosti uop{te. Umesto da ga inspiri{e da
ode u dubinu obmane, austrijska birokratija je pre navela svog najve}eg
modernog pisca da ismeva i kritikuje celu tu stvar. Franc Kafka je sasvim
dobro znao da praznoverje prema sudbini obuzima narod koji `ivi pod stal-
nom vladavinom slu~aja, da ljudi neminovno postaju skloni da ~itaju po-
sebno nadljudsko zna~enje u doga|ajima ~ije je racionalno zna~enje izvan
znanja i razumevanja onih kojih se ti~e. On je bio potpuno svestan ~udne
privla~nosti takvih naroda, njihovih melanholi~nih i lepih, tu`nih narodnih
pri~a koje su izgledale tako nadmo}ne nad lak{om i svetlijom knji-
`evno{}u sre}nijih naroda. On je razotkrio ponos pred neminovno{}u kao
takvom, ~ak i pred neminovno{}u zla, i mu~nu fantaziju koja poistove}uje
zlo i nesre}u sa sudbinom. ^udo je jedino {to je on to mogao da uradi u
svetu u kojem glavni elementi ove atmosfere nisu bili potpuno artikuli-
sani; poverio je svojim najja~im silama imaginacije da izvuku sve potreb-
ne zaklju~ke i da, takore}i, na neki na~in upotpune ono {to realnost nije
ba{ potpuno izo{trila.63

63 Vidi sjajnu Barnabasovu pri~u u Zamku (1930), koja zvu~i kao uvrnuta travestija nekog
dela ruske literature. Jedna porodica `ivi pod kletvom, tretirana kao gubava pošto ona sama
sebe tako ose}a, samo zato što se jedna od lepih k}eri usudila jednom da odbije nepristojna
navaljivanja jednog va`nog ~inovnika. Sami seljaci, koje birokratija kontroliše do poslednje
sitnice, ~ak i u svojim mislima robovi }efova svemo}nih ~inovnika, davno su shvatili da je
biti u pravu ili grešiti za njih stvar puke sudbine, koju ne mogu da izmene. Nije, kako K.
naivno pretpostavlja, eksponiran pošiljalac pisma, ve} primalac, njega `igošu i na njega ba-
caju ljagu. To misle seljaci kad govore o svojoj “sudbini”. Sa K-ovog stanovišta, “to je
nepravedno i monstruozno, ali (on je) jedini u selu tog mišljenja”.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 253

Jedino je rusko carstvo toga doba nudilo celokupnu sliku vladavine pu-
tem birokratije. Haoti~no stanje zemlje – prevelike da bi se njome vladalo,
nastanjene primitivnim narodima bez iskustva u politi~koj organizaciji bi-
lo koje vrste, koji su vegetirali pod neshvatljivom vrhovnom vla{}u ruske
birokratije – prizivalo je atmosferu anarhije i hazarda u kojoj su sva|ala~ki
hirovi sitnih oficira i svakodnevna nekompetentnost i nekonzistentnost in-
spirisali filozofiju koja je u Slu~aju videla pravog Gospodara `ivota, ne{to
kao pojavu bo`anskog provi|enja.64 Panslovenima koji su uvek insistirali
na mnogo “interesantnijoj” situaciji u Rusiji nasuprot plitkoj dosadi civili-
zovanih zemalja, izgledalo je kao da je Bo`anstvo na{lo intimnu imanen-
ciju u du{i nesre}nog ruskog naroda kao nigde na kugli zemaljskoj. U be-
skrajnoj struji knji`evnih varijacija, pansloveni su suprotstavili dubinu i
`estinu Rusije povr{noj banalnosti Zapada, koji nije znao za patnje niti za
zna~enje `rtve a ispod ~ije su se sterilne civilizovane povr{ine skrivale fri-
volnost i trivijalnost.65 Totalitarni pokreti jo{ uvek su mnogo svoje privla~-
nosti dugovali tom mutnom i ogor~enom antizapadnja~kom raspolo`enju
koje je posebno bilo u modi u predhitlerovskoj Nema~koj i Austriji, ali je
isto tako zahvatilo glavninu evropske inteligencije dvadesetih godina. Sve
do trenutka kada su stvarno {~epali vlast, totalitarni pokreti mogli su da
koriste ovu strast prema dubokom i bogatom “iracionalnom”, a tokom
klju~nih godina, kada je prognana ruska inteligencija vr{ila neznatan uti-
caj na duhovno raspolo`enje u potpunosti uznemirene Evrope, ovo ~isto
literarno dr`anje pokazalo se kao jak emocionalni ~inilac u pripremanju tla
za totalitarizam.66
Pokreti, za razliku od partija, nisu jednostavno degenerisali u birokrat-
ske ma{inerije,67 ve} su u birokratskim re`imima videli mogu}e modele
organizacije. Svi }e oni u~estvovati u divljenju koje je inspirisalo panslo-
64 Deifikacija slu~aja slu`i naravno kao racionalizacija svakom narodu koji nije gospodar
sopstvene sudbine. Vidi na primer Steinberg, op. cit.: “Jer slu~aj je postao odlu~uju}i za struk-
turu jevrejske istorije. A slu~aj se..., na jeziku religije zove Provi|enje” (p. 34).
65 Jedan ruski pisac je jednom rekao da je panslavizam “probudio nepomirljivu mr`nju
prema Zapadu, morbidni kult svega ruskog; ... Pansloveni, vide}i svuda neprijatelje svoje
ideje, proganjali su svakoga ko se nije slagao sa njima...” (Victor Bérard, L’Empire russe et
le tsarisme, 1905). Vidi tako|e N. V. Bubnoff, Kultur und Geschichte im russischen Denken
der Gegenwart, 1927, Osteuropa: Quellen und Studien. Heft 2, V.
66 Ehrenberg, op. cit., naglašava ovo u epilogu: Ideje Kijerevskog, ^omjakova, Leontjeva
“mo`da su umrle izvan Rusije posle revolucije. Ali sada su se proširile po celoj Evropi i da-
nas `ive u Sofiji, Konstantinopolju, Berlinu, Parizu, Londonu. Rusi, upravo u~enici ovih au-
tora,... objavljuju knjige i izdaju ~asopise koji se ~itaju u svim evropskim zemljama; kroz
njih su ove ideje – ideje njihovih duhovnih o~eva – reprezentovane. Ruski duh postao je
evropski” (p. 334).
67 Za birokratizaciju partijskih mašina, studija Roberta Michelsa, Political Parties; a so-
ciological study of the oligarhical tendencies of modern democracy (engleski prevod
Glancoe, 1949, sa nema~kog izdanja od 1911), još uvek je standardno delo.
254 IMPERIJALIZAM

vena Pogodina da opi{e ma{ineriju ruske carske birokratije: “U`asna ma-


{inerija, konstruisana po najjednostavnijim principima, vo|ena rukom jed-
nog ~oveka... koja se u svakom trenutku stavlja u pogon samo jednim
pokretom, u bilo kom pravcu i brzinom koju on odabere. I ovo nije prosto
mehani~ki pokret, ma{ina je potpuno oduhovljena nasle|enim emocijama,
a to su potpuno podre|ivanje, neograni~eno poverenje i posve}enost Caru
koji je njihov bog na zemlji. Ko bi se usudio da nas napadne i koga ne bis-
mo mogli da nateramo na poslu{nost?”68
Pansloveni su se suprotstavljali dr`avi manje od svojih pangermanskih
kolega. Oni su ponekad ~ak poku{avali da ubede Cara da postane glava
pokreta. Razlog ove tendencije je svakako taj {to se careva pozicija znatno
razlikovala od pozicije ijednog drugog evropskog monarha, ne isklju~uju-
}i ni austrougarsko carstvo, i {to se ruski despotizam nikada nije razvio u
racionalnu dr`avu u zapadnom smislu, ve} je ostao fluidan, anarhi~an i ne-
organizovan. Carizam se, stoga, panslovenima katkada javljao kao simbol
divovske pokretne sile okru`ene oreolom jedinstvene svetosti.69 Panslavi-
zam, nasuprot pangermanizmu, nije morao da izmi{lja novu ideologiju ko-
ja odgovara potrebama slovenske du{e i njenog pokreta, ve} je mogao da
tuma~i – i da od toga pravi misteriju – carizam kao antizapadni, antiusta-
vni, antidr`avni izraz samog pokreta. Ova mistifikacija anarhi~ne mo}i in-
spirisala je panslovenstvo najpogubnijim teorijama o transcendentnoj pri-
rodi i inherentnoj dobroti sve vlasti. Vlast se smatrala bo`anskom emana-
cijom koja pro`ima sve prirodne i ljudske aktivnosti. Ona nije vi{e bila
sredstvo da se ne{to postigne: ona je jednostavno postojala, ljudi su bili
posve}eni njenoj slu`bi za ljubav Bo`iju i bilo koji zakon koji bi mogao da
reguli{e ili ograni~i njenu “bezgrani~nu i groznu snagu”, jasno, bio je skr-
navljenje. U svojoj potpunoj arbitrarnosti, vlast kao takva je dr`ana za sve-
tu, bilo da je to vlast cara ili vlast pola. Zakoni su bili ne samo u neskladu
sa tim, oni su bili gre{ni, “zamka” koju su napravili ljudi i koja je spre~ila
pun razvoj “bo`anskog”.70 Bez obzira {ta je radila, vlast je jo{ uvek bila

68 K. Staehlin, “Die Entstehung des Panslawismus”, Germano-Slavica, 1936, Heft 4.


69 M. N. Katkov: “Sva vlast je izvedena od Boga; ruskom Caru je, me|utim, dodeljen
specijalni zna~aj koji ga deli od ostalih svetskih vladara... On je naslednik Cara Isto~nog car-
stva,... osniva~a samog verovanja u Hristovu veru... Tu le`i misterija duboke razlike izme|u
Rusije i svih ostalih nacija sveta”. Citirano iz Salo W. Baron, Modern Nationalism and Reli-
gion, 1947.
70 Pobyedonostzev, Reflections of a Russian Statesman, London, 1898: “Vlast ne postoji
sama za sebe ve} radi ljubavi prema Bogu. To je slu`ba kojoj su ljudi posve}eni. Odatle do-
lazi bezgrani~na, u`asna snaga vlasti i njen neograni~en i u`asan teret” (p. 254). Ili: “Zakon
postaje zamka ne samo za narod, ve}... za same vlasti anga`ovane u njegovoj upravi... ako na
svakom stepenu izvršilac zakona na|e restriktivne propise u samom zakonu... onda je sva
vlast izgubljena u sumnji, oslabljena zakonom... i pritisnuta strahom od odgovornosti” (p.
88).
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 255

“Vrhovna vlast u akciji”,71 a panslovenski pokret je jedino morao da se


prikloni toj vlasti i da joj organizuje narodnu podr{ku, ~ime bi ona
kona~no pro`ela i tako posvetila ceo narod – kolosalno krdo, poslu{no sa-
movolji jednog ~oveka, kojim se nije upravljalo ni zakonom niti intere-
som, okupljeno jedino kohezionom silom svoje brojnosti i uverenja u sop-
stvenu svetost.
Od po~etka, pokreti kojima je nedostajala “snaga nasle|enih emocija”
morali su u dva aspekta da se razlikuju od modela ve} postoje}eg ruskog
despotizma. Morali su da prave propagandu koja je etabliranoj birokratiji
jedva bila potrebna i ~inili su to uvode}i element nasilja;72 a zamenu za
ulogu “nasle|enih emocija” na{li su u ideologijama koje su kontinentalne
partije ve} znatno razvile. Razlika u njihovom kori{}enju ideologije bila je
u tome {to ne samo {to su dodavali ideolo{ko opravdanje kad zastupaju
ne~ije interese, ve} su ideologije koristili kao organizacione principe. Ako
su partije bile tela za organizovanje klasnih interesa, pokreti su postali ote-
lovljenja ideologija. Drugim re~ima, pokreti su bili “optere}eni filozofi-
jom” i tvrdili su da su pokrenuli “individualizaciju univerzalnog morala
unutar kolektiva”.73
Ta~no da je konkretizacija ideja prvo razmatrana u Hegelovoj teoriji dr-
`ave i istorije, a da je kasnije razvijana u Marksovoj teoriji proletarijata
kao protagoniste ~ove~anstva. Nije naravno slu~ajno {to je na ruski pan-
slavizam isto toliko uticao Hegel koliko je na bolj{evizam uticao Marks.
Ipak ni Marks ni Hegel nisu smatrali da stvarna ljudska bi}a i stvarne par-
tije i zemlje treba da budu otelovljenje ideja; obojica su verovali u proces
istorije u kojem bi se ideje mogle konkretizovati samo u komplikovanom
71 Prema Katkovu “vlada u Rusiji zna~i nešto potpuno razli~ito od onoga što se u drugim
zemljama razume pod tim terminom... U Rusiji je vlast u najvišem smislu te re~i Vrhovna
vlast u akciji...” Moissaye J. Olgin, The Sole of the Russian Revolution, New York, 1917, p.
57. – U racionalizovanijem obliku nalazimo teoriju da “su zakonske garancije bile potrebne
u dr`avama koje su osnovane osvajanjem i kojima preti klasni i rasni sukob; one su bile su-
višne u Rusiji gde vlada harmonija klasa i prijateljstvo rasa” (Hans Kohn, op. cit.).
Iako je idolatrizovanje vlasti igralo manje artikulisanu ulogu u pangermanizmu, uvek je
postojala izvesna nezakonita tendencija koja na primer jasno izlazi na videlo kod Frymanna,
op. cit., koji je još 1912. predlo`io uvo|enje “zaštitnog nadzora” (Sicherheitshaft), to jest,
hapšenja bez ikakvog zakonskog razloga, što su nacisti koristili da napune koncentracione
logore.
72 Postoji naravno o~ita sli~nost izme|u francuske organizacije gomile tokom Drajfusove
afere (vidi prvu knjigu) i ruskih progromaških grupa, kao {to su “Crne stotke”, u kojima je
“bio okupljen najdivljiji i najmanje kultivisan talog stare Rusije i koje su ostale u kontaktu sa
ve}inom pravoslavnih episkopija”. (Fedotow, op. cit.), ili “Liga ruskog naroda” sa svojim
tajnim borbenim eskadronima regrutovanim od ni`ih agenata policije, koje je pla}ala vlada a
vodili intelektualci. Vidi E. Cherikover, “New Materials on the Pogroms in Russia at the
Beginning of the Eighties” Historische Shriften (Vilna), II, 463; i N. M. Gelber, “Russian
Pogroms in the Early Eighties in the Light of the Austrian Diplomatic Correspondence”, Ibid.
73 Delos, op. cit.
256 IMPERIJALIZAM

dijalekti~kom pokretu. Bila je potrebna vulgarnost vo|a gomile da se us-


treme na u`asne mogu}nosti takve konkretizacije za organizaciju masa. Ti
ljudi su po~eli da govore gomili da svaki od njenih pripadnika mo`e po-
stati takvo jedno uzvi{eno sveva`no hodaju}e otelovljenje ne~eg idealnog
samo ako se pridru`i pokretu. Onda on vi{e ne mora da bude lojalan ili
plemenit ili hrabar, on bi automatski bio sama inkarnacija Lojalnosti, Ple-
menitosti, Hrabrosti. Pangermanizam se pokazao ne{to superiorniji u or-
ganizacionoj teoriji, sve dok je pronicljivo li{avao svakog Nemca svih
ovih divnih kvaliteta dok se ne priklju~i pokretu (nagove{tavaju}i time
zlobni prezir koji je nacizam kasnije izra`avao prema pripadnicima ne-
ma~kog naroda koji se nisu u~lanili u partiju), dok je panslovenstvo,
utonulo duboko u svoje bezgrani~ne spekulacije o slovenskoj du{i, sma-
tralo da svaki Sloven svesno ili nesvesno ima takvu du{u bez obzira na to
da li je valjano organizovan ili ne. Bila je potrebna Staljinova okrutnost da
u bolj{evizam uvede isti prezir prema ruskom narodu koji su nacisti
pokazivali prema Nemcima.
Ta apsolutnost vi{e od svega drugog deli pokrete od partijskih struktura
i njihove parcijalnosti; pomo}u nje oni sebi daju za pravo da odbiju sve
primedbe individualne svesti. Posebna realnost svake li~nosti pojavljuje se
naspram pozadine krivotvorene realnosti op{teg i univerzalnog, skuplja se
na neznatnu meru ili biva utopljena u bujicu dinami~nog pokreta same
univerzalnosti. U toj bujici razlika izme|u ciljeva i sredstava isparava za-
jedno sa li~no{}u, a rezultat je monstruozna besmrtnost ideolo{ke politike.
Sve je to otelovljeno u samom promenljivom pokretu; svaka ideja, svaka
vrednost nestaje u kovitlacu praznoverne pseudonau~ne imanentnosti.

III: Partija i pokret

UPADLJIVA I zlokobna razlika izme|u kontinentalnog i prekomorskog im-


perijalizma ogleda se u njihovom po~etnom uspehu i proma{ajima. Dok je
kontinentalni imperijalizam, ve} u po~etku, uspeo da ostvari imperijalisti-
~ku mr`nju prema nacionalnoj dr`avi organizuju}i velike slojeve naroda
izvan sistema, a u opipljivoj ekspanziji uvek su izostajali rezultati, dotle
prekomorski imperijalizam, u svojoj ludoj i uspe{noj trci da anektira {to
vi{e ra{trkanih teritorija, nikada nije bio posebno uspe{an kada je poku{a-
vao da promeni politi~ku strukturu mati~nih zemalja. Uni{tavanje sistema
nacionalne dr`ave, koje je pripremio njen sopstveni nacionalni impe-
rijalizam, kona~no su izveli oni pokreti koji su potekli izvan njenog dome-
na. I kada je do{lo do toga da pokreti po~nu da se uspe{no nadme}u sa par-
tijskim sistemom nacionalne dr`ave, videlo se isto tako da oni mogu da
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 257

potkopaju samo zemlje sa vi{epartijskim sistemom, da puka imperijalisti-


~ka tradicija nije dovoljna da postanu masovno privla~ni i da Velika Bri-
tanija, klasi~na zemlja dvopartijske uprave, nije izvan svog partijskog sis-
tema stvorila pokret fa{isti~ke ili komunisti~ke orijentacije koji bi imao i
najmanji ugled.
Parola “iznad partija”, apel “pripadnicima svih partija”, i hvalisanje da
bi se one “dr`ale izvan sukoba partija i zastupale samo nacionalni interes”,
bili su podjednako karakteristi~ni za sve imperijalisti~ke grupe,74 {to se ja-
vilo kao prirodna posledica njihovog isklju~ivog interesovanja za spoljnu
politiku u kojoj navodno nacija dela kao celina u svim doga|ajima, neza-
visno od klasa i partija75. Po{to je, me|utim, u kontinentalnom sistemu
ovo zastupanje nacije kao celine bilo “monopol” dr`ave76, ~ak je moglo da
izgleda kako su imperijalisti stavili dr`avne interese iznad svega ostalog i
kako je interes nacije kao celine na{ao u njima dugo o~ekivanu {iroku po-
dr{ku. Uprkos svim tvrdnjama o istinskoj popularnosti, te “partije iznad
partija” ostale su mala udru`enja intelektualaca i imu}nih ljudi, koja su,
kao Pangermanska liga, mogla da se nadaju ve}oj popularnosti samo u
vremenima nacionalne krize.77
Tako, odlu~uju}i izum pan-pokreta nije bilo to {to su i oni tvrdili da su
izvan i iznad partijskog sistema, ve} {to su se nazvali “pokretima”, aludi-
raju}i samim imenom na duboku nevericu prema svim partijama, koja je

74 Kako je rekao predsednik nema~kog Kolonialverein 1884. Vidi Mary E. Townsend,


Origin of Modern German Colonialism: 1871-1885, New York, 1921. Pangermanska liga je
uvek insistirala na tome da bude “iznad partija; to je bilo i ostalo vitalan uslov za Ligu (Otto
Bonhard, op. cit.). Prva prava partija koja je tvrdila da je više od partije, upravo “imperijalna
partija”, bila je Nacionalna liberalna partija u Nema~koj pod vo|stvom Ernsta Basermana
(Fryman, op. cit.).
U Rusiji trebalo je da pansloveni samo pretenduju da budu ništa više do narodna podrška
vladi pa da budu islju~eni iz svih takmi~enja sa partijama; jer “Vrhovna vlast u akciji... ne
mo`e se razumeti u odnosu na partije”. Tako ka`e M. N. Katkov, bliski novinski saradnik
Pobedonosceva. Vidi Olgin, op. cit., p. 57.
75 To je jasno bila još uvek svrha ranih “izvanpartijskih”grupa me|u koje je do 1918. Pan-
germanska liga morala još uvek da se ra~una. “Stoje}i izvan svih organizovanih politi~kih
partija, mo`emo i}i našim ~isto nacionalnim putem. Ne pitamo: Jeste li konzervativac? Jeste
li liberal?... Nema~ka nacija je ta~ka preseka na kojoj sve partije mogu da naprave zajedni~ko
na~elo.” Lehr, Zwecke und Ziele des alldeutschen Verbandes. Flugschriften, No. 14. Prevod
citiran prema Wertheimer, op. cit., p. 110.
76 Carl Schmitt, Staat, Bewegung, Volk (1934) govori o politi~kom “monopolu koji je dr-
`ava stekla tokom sedamnaestog i osamnaestog veka”.
77 Wertheimer, op. cit., sasvim korektno opisuje situaciju kad ka`e: “Potpuno je besmisle-
no to da nije postojala ikakva vitalna veza, pre rata, izme|u Pangermanske lige i imperijalne
vlade. S druge strane, bilo je savršeno ta~no da je nema~ka policija tokom Prvog svetskog ra-
ta bila pod odlu~uju}im uticajem pangermana jer je viši oficirski kor postao pangermanski”.
Vidi Hans Delbrück, Ludendorffs Sibstportrait, Berlin, 1922. Uporedi tako|e njegov raniji
~lanak na tu temu, “Die Alldeutschen” u Preussische Jahrbücher, 154, December, 1913.
258 IMPERIJALIZAM

ve} bila rasprostranjena u Evropi na prelazu vekova i koja je kona~no po-


stala tako presudna da je u danima Vajmarske republike, na primer, “svaka
nova grupa verovala da nema bolje legitimacije i da ni{ta nije privla~nije
masama nego insistiranje da ona nije ’partija’ ve} ’pokret’”.78
Istina je da stvarnu dezintegraciju evropskog partijskog sistema nisu iz-
vr{ili pan-pokreti ve} totalitarni pokreti. Pan-pokreti, me|utim, koji su
svoje mesto na{li negde izme|u malih, srazmerno bezopasnih imperijali-
sti~kih dru{tava i totalitarnih pokreta, bili su prethodnica totalitarista, ot-
kada su odbacili element snobizma tako upadljiv u svim imperijalisti~kim
ligama, bilo snobizam iz bogatstva i ro|enja, u Engleskoj, ili iz obrazova-
nja u Nema~koj, pa su tako mogli da izvuku korist iz duboke narodne
mr`nje prema onim institucijama koje je trebalo da predstavljaju narod.79
Ne iznena|uje to {to privla~nost ovih pokreta u Evropi nije bila mnogo na-
ru{ena porazom nacizma i sve ve}im strahom od bolj{evizma. Kako stvari
sada stoje, jedina zemlja u Evropi u kojoj parlament nije prezren i u kojoj
se ne mrzi partijski sistem je Velika Britanija.80
Suo~en sa stabilno{}u politi~kih institucija na Britanskim ostrvima i is-
tovremenim propadanjem nacionalnih dr`ava na kontinentu, ~ovek te{ko
mo`e da izbegne zaklju~ak da razlika izme|u anglosaksonskog i kontinen-
talnog partijskog sistema mora biti va`an ~inilac. Jer puke materijalne ra-
zlike izme|u jako osiroma{ene Engleske i nerazorene Francuske nisu bile
velike po zvr{etku ovog rata; nezaposlenost, najve}i faktor prevrata u pre-
dratnoj Evropi, pogodila je Englesku ~ak ja~e nego mnoge kontinentalne
dr`ave; a {ok kojem je engleska politi~ka stabilnost bila izlo`ena odmah
posle rata ukidanjem imperijalisti~ke vladavine u Indiji od strane laburisti~-
ke vlade, kao i njeni nesigurni napori da ponovo izgradi englesku svetsku
politiku neimperijalisti~kog kursa mora da su bili u`asni. A puka razlika u
socijalnoj strukturi nije se mogla ra~unati kao relativna snaga Velike Bri-
tanije, jer je socijalisti~ka vlada drasti~no izmenila ekonomsku bazu njenog
dru{tvenog sistema bez ikakve odlu~ne promene u politi~kim institucijama.
Iza spoljne razlike izme|u anglosaksonskog dvopartijskog i kontinental-
nog vi{epartijskog sistema le`i temeljna razlika izme|u funkcije partija
unutar dr`ave, {to je imalo velike posledice u dr`anju partije prema vlasti
i polo`aju gra|ana u dr`avi. U dvopartijskom sistemu, jedna partija uvek
78 Sigmund Neumann, Die deutschen Parteien, 1932, p. 99.
79 Moeller van den Bruck, Das Dritte Reich, 1923, pp. VII-VIII opisuje situaciju: "Kada je
svetski rat završen porazom... svuda smo sretali Nemce koji su govorili da su bili izvan svih
partija, koji su govorili o 'bespartijnosti', koji su pokušavali da na|u gledište 'izvan partija'...
. Potpuno odsustvo poštovanja prema parlamentu... koji ni u jednom trenutku nije imao poj-
ma šta se zapravo zbiva u zemlji... veoma je rasprostranjeno u narodu."
80 Britansko nezadovoljstvo Front-Bench-sistemom nije imalo nikakve veze sa ovim an-
tiparlamentarnim ose}anjem, budu}i da su se Britanci u ovom slu~aju protivili ne~emu što je
spre~avalo Parlament da pravilno funkcioniše.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 259

predstavlja vladu i zapravo vlada zemljom, tako da, privremeno, partija na


vlasti postaje identi~na sa dr`avom. Dr`ava, kao stalni garant jedinstva ze-
mlje, predstavljena je jedino u stalnosti kraljeve slu`be81 (jer je trajna ulo-
ga Forin ofisa kao pomo}nika ministra samo stvar kontinuiteta). Kako su
dve partije planirane i organizovane za naizmeni~nu upravu,82 sve grane
administracije planirane su i organizovane za alternaciju. Po{to je vladavi-
na svake partije ograni~ena u vremenu, opoziciona partija sprovodi kon-
trolu ~ija je efikasnost oja~ana sigurno{}u da je ona vladalac sutra{njice.
Zapravo opozicija, a ne simboli~ni kraljev polo`aj, garantuje integritet ce-
line protiv jednopartijske diktature. O~igledne prednosti ovoga sistema su
te da nema su{tinske razlike izme|u vlade i dr`ave, da vlast kao i dr`ava os-
taje u rukama gra|ana organizovanih u partiju, koja predstavlja vlast i dr-
`avu ili dana{njice ili sutra{njice, te da sledstveno tome nema prilike za pra-
{tanje u uzvi{enim spekulacijama o Vlasti i Dr`avi kao da su one ne{to izvan
ljudskog doma{aja, metafizi~ki entiteti nezavisni od volje i delanja gra|ana.
Kontinentalni partijski sistem pretpostavlja da se svaka partija svesno
defini{e kao deo te celine, koju }e zauzvrat predstavljati dr`ava iznad par-
tija.83 Jednopartijska vlada tako mo`e samo da zna~i diktatorsku domina-
ciju jedne partije nad svim drugima. Vlade koje su oformili savezi izme|u
partijskih vo|a uvek su samo partijske vlade, jasno odvojene od dr`ave,
koja ostaje izvan i iznad njih. Jedan od manjih nedostataka ovoga sistema
je {to ~lanovi kabineta ne mogu biti izabrani prema svojim kompetencija-
ma, jer je zastupljeno isuvi{e partija, a ministri se neminovno biraju prema
partijskim savezima;84 britanski sistem, s druge strane, dozvoljava izbor
81 Britanski partijski sistem, najstariji od svih, “po~eo je da se uobli~uje ... tek kad su dr-
`avni poslovi prestali da budu isklju~ivo prerogativi krune...”, to jest posle 1688. “Istorijski
gledano kraljeva uloga je bila da predstavlja naciju kao jedinstvo protiv frakcionaških suko-
ba partija.” Vidi ~lanak “Political parties”, 3, “Great Britain”, W. A. Rudlina u Encyclopedia
of the Social Sciences.
82 Izgleda da je tu sadr`ana najstarija istorija “partije”; George W. Cooke, The History of
Party, London, 1936, u predgovoru to definiše kao sistem pomo}u koga “dve klase dr`avni-
ka... naizmeni~no vladaju mo}nom imperijom”.
83 Najbolji prikaz suštine kontinentalnog partijskog sistema dao je švajcarski pravnik
Johann Caspar Bluntschli, Charakter und Geist der politischen Parteien, 1869. On tvrdi: “Is-
tina je da je partija samo deo ve}e celine, nikada sama ta celina... Ona se nikada ne mo`e iden-
tifikovati sa celinom, narodom ili dr`avom... ; zbog toga partija mo`e da se bori protiv drugih
partija, ali nikada ne sme da ih ignoriše i nikada ne sme `eleti da ih uništi. Nijedna partija ne
mo`e da postoji sasvim sama” (p. 3). Istu ideju je izrazio Karl Rozenkranz, Hegelov u~enik,
~ija se knjiga o politi~kim partijama pojavila pre nego što su partije nastale u Nema~koj:
Ueber den Begriff der politischen Partei (1843): “Partija je partijski svesna” (p. 9).
84 Vidi John Gilbert Heinberg, Comparative Major European Governments, New York,
1937, chapters VII and VIII. “U Engleskoj jedna politi~ka partija obi~no ima ve}inu u Do-
njem domu, a vo|e parije su ~lanovi Kabineta... U Francuskoj nijedna politi~ka partija u pra-
ksi nije imala ve}inu ~lanova u Chamber de Deputies, te je, sledstveno, savet ministara sastav-
ljen od vo|a jednog broja partijskih grupa” (p. 158).
260 IMPERIJALIZAM

najboljeg ~oveka iz {irokih redova jedne partije. Mnogo je relevantnija,


me|utim, ~injenica da vi{epartijski sistem nikad ne dozvoljava bilo kom
~oveku ili bilo kojoj partiji da preuzme punu odgovornost, i prirodna je
posledica {to nijedna vlada koju je sastavio partijski savez nikada ne ose}a
punu odgovornost. ^ak i kad se neverovatno dogodi i apsolutna ve}ina je-
dne partije zavlada parlamentom, {to rezultira jednopartijskom upravom,
to se mo`e zavr{iti ili diktaturom, jer sistem nije pripremljen za takvu vla-
davinu, ili ne~istom save{}u jo{ uvek istinski demokratskog vo|stva koje
}e se, naviknuto da misli o sebi jedino kao o delu celine, prirodno pla{iti
da upotrebi svoju vlast. Ova ne~ista savest je funkcionisala gotovo na pri-
meran na~in kada su se, posle Prvog svetskog rata, nema~ka i austrijska
Socijaldemokratska partija za trenutak pojavile kao partije apsolutne ve-
}ine, a ipak su odbijale vlast koja ide sa tim polo`ajem.85
Od uspona partijskog sistema bilo je sasvim prirodno da se partije pois-
tove}uju sa posebnim interesima, ekonomskim i drugim;86 sve kontinen-
talne partije, ne samo radni~ke grupe, to su vrlo iskreno prihvatale sve dok
su bile sigurne da dr`ava iznad partija upotrebljava svoju vlast manje-vi{e
u interesu svih. Anglosaksonska partija, naprotiv, zasnovana na nekom
“partikularnom principu” za slu`bu “nacionalnom interesu”,87 sama je ak-
tuelna ili budu}a dr`ava te zemlje; partikularni interesi su zastupljeni u sa-
moj partiji, kao njeno desno i levo krilo, a reguli{u ih potrebe vlade. A po-
{to u dvopartijskom sistemu jedna partija uop{te ne mo`e da opstane ako
ne stekne dovoljno snage da preuzme vlast, nije potrebno nikakvo teorij-
sko obja{njenje, ne razvijaju se nikakve ideologije i uop{te ne postoji ~ud-
85 Vidi Demokratie und Partei, izdanje Peter R. Rohden, Vienna, 1932, Uvod: “Osobina
po kojoj su se razlikovale nema~ke partije je... da su sve parlamentarne grupe pomirene sa
sudbinom da ne predstavljaju volonté générale... Zato su partije bile tako zbunjene kada ih je
Novembarska revolucija dovela na vlast. Svaka od njih je bila tako organizovana da je mogla
da postavi samo relativni zahtev, to jest, uvek je ra~unala sa postojanjem drugih partija koje
predstavljaju druge parcijalne interese, te je tako prirodno i ograni~avala sopstvene ambicije”
(pp. 13-14).
86 Kontinentalni partijski sistem je sasvim skorašnjeg datuma. Sa izuzetkom francuskih
partija koje datiraju unazad do Francuske revolucije, nijedna evropska zemlja nije upoznala
politi~ko zastupništvo putem partija pre 1884. Partije su nastale stvaranjem frakcija u parla-
mentu. U Švedskoj je socijaldemokratska partija bila prva partija (1889) sa potpuno for-
mulisanim programom (Encyclopedia of Social Sciences, loc. cit.). Za Nema~ku vidi Ludwig
Bergstraesser, Geschichte der politische Parteien, 1921. Sve partije su se iskreno bazirale na
zaštiti interesa; Nema~ka konzervativna partija, na primer, razvila se iz “Udru`enja za zašti-
tu interesa velikih zemljišnih poseda”, osnovanog 1848. Interesi nisu bili nu`no ekonomski,
svakako. Holandske partije su, na primer, bile formirane “oko dva pitanja koja su dominirala
holandskom politikom – širenje dozvola za rad i dotiranje privatnog (uglavnom verskog)
obrazovanja” (Encyclopedia of the Social Sciences, loc. cit.).
87 Edmund Burke (Upon Party, 2. edition, London, 1850), definicija partije: “Partija je za-
jednica ljudi ujedinjenih radi unapre|ivanja nacionalnog interesa zajedni~kim trudom na
nekom partikularnom principu sa kojim se svi oni sla`u”.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 261

ni fanatizam kontinentalne partijske borbe, koji ne izvire toliko iz sukob-


ljenih interesa koliko iz antagonisti~kih ideologija.88
Nevolja s kontinentalnim partijama, koje su u principu odvojene od vla-
de i vlasti, nije prevashodno u tome {to su bile priklje{tene uskim partiku-
larnim interesima, koliko u tome {to su se stidele tih interesa, pa su zato
razvijale opravdanja koja su ih sve dovela do ideolo{ke tvrdnje da se nji-
hov partikularni interes poklapa sa najop{tijim interesima ~ove~anstva.
Konzervativna partija se nije zadovoljavala time da {titi interese prizem-
nog vlasni{tva ve} joj je bila potrebna filozofija po kojoj je Bog stvorio
~oveka da obra|uje zemlju u znoju lica svog. Isto je bilo i sa ideologijom
progresa partija srednje klase i sa tvrdnjom radni~kih partija da je prole-
tarijat predvodnik ~ove~anstva. Ova ~udna kombinacija uzvi{ene filozofi-
je i prizemnih interesa je samo na prvi pogled paradoksalna. Te partije nisu
organizovale svoje klanove (ili obrazovale svoje vo|e) za rukovo|enje dr-
`avnim poslovima, ve} su ih ovi zastupali samo kao privatne li~nosti sa
privatnim interesima, morali su da udovolje svim privatnim potrebama,
duhovnim kao i materijalnim. Drugim re~ima, glavna razlika izme|u an-
glosaksonske i kontinentalne partije je {to je ova prva politi~ka organiza-
cija gra|ana, koji treba da “delaju sporazumno” da bi uop{te delovali,89
dok je druga organizacija privatnih lica koja `ele da za{tite svoje interese
od me{anja javnih poslova.
U skladu sa ovim sistemom, kontinentalna teorija dr`ave je ljude sma-
trala gra|anima samo dok nisu ~lanovi partije, to jest, po njihovom li~nom
neorganizovanom odnosu prema dr`avi (Staatsbürger) ili po njihovom pa-
triotskom entuzijazmu u kriznim vremenima (citoyens).90 To je bio
88 Arthur N. Holcombe (Encyclopedia of the Social Sciences, loc. cit.) pravilno je naglasio
da su u dvopartijskom sistemu principi dve partije “imali tendenciju da budu isti. Da nisu bile
u osnovi iste, pokoravanje pobedniku bilo bi nepodnošljivo za pobe|enog.”
89 Burke, op. cit. : “Oni su verovali da ljudi koji ne bi delovali slo`no, ne bi mogli da de-
laju efikasno, da ne bi mogli da delaju saglasno kad ne bi radili sa poverenjem; da ljudi ne bi
mogli da rade sa poverenjem ako nisu povezani zajedni~kim uverenjima, zajedni~kim ose}a-
njima i zajedni~kim interesima”.
90 Za srednjoevropski koncept dr`avljanina (Staatsbürger) naspram ~lana partije, vidi
Bluntschli, op. cit.: “Partije nisu dr`avne institucije,... nisu ~lanovi dr`avnog organizma, ve}
slobodne društvene grupe ~ije formiranje zavisi od promenljivog ~lanstva, ujedinjenog oko
zajedni~ke politi~ke akcije odre|enim uverenjem”. “Razlika izme|u interesa dr`ave i intere-
sa partije se stalno naglašava: “Partija ne sme sebe da stavi iznad dr`ave, ne sme nikada da
stavi svoj partijski interes iznad dr`avnog interesa” (pp. 9 i 10).
Berk se, me|utim, suprotstavlja konceptu prema kojem partijski interesi i ~lanstvo u parti-
ji ~ine ~oveka lošijim gra|aninom. “Dr`ave su sastavljene od porodica, slobodne dr`ave od
partija; i mi mo`emo da tvrdimo da naši prirodni pogledi i krvne veze neizbe`no imaju
sklonost da ~ine ljude lošim gra|anima, kao i da vezanost za našu partiju slabi one veze koji-
ma se dr`imo za našu zemlju” (op. cit.).
Lord John Russel, On Party (1850), ide ~ak korak dalje kad tvrdi da je glavni pozitivni
efekat partije to što “ona daje suštinu maglovitim uverenjima politi~ara, i vezuje ih za posto-
jane i trajne principe”.
262 IMPERIJALIZAM

nesre}ni rezultat preobra`aja citoyen-a Francuske revolucije u bourgeois-a


devetnaestog veka s jedne strane i antagonizma izme|u dr`ave i dru{tva s
druge. Nemci su bili skloni da patriotizam smatraju poslu{nim samozabo-
ravom pred vlastima, a Francuzi entuzijasti~kom lojalno{}u fantomu “ve-
~ne Francuske”. U oba slu~aja patriotizam je zna~io napu{tanje jednopar-
tijskih i parcijalnih interesa u korist vladinog i nacionalnog interesa. Takva
nacionalisti~ka deformacija bila je zapravo skoro neizbe`na u sistemu ko-
ji je stvorio politi~ke partije izvan privatnih interesa tako da je javno dobro
moralo da zavisi od sile odozgo i od nejasnog velikodu{nog samo`rtvova-
nja odozdo, koje se moglo posti}i samo podizanjem nacionalisti~kih stra-
sti. U Engleskoj, naprotiv, antagonizam izme|u privatnog i nacionalnog
interesa nikada nije igrao odlu~uju}u ulogu u politici. Zbog toga {to je par-
tijski sistem na kontinentu vi{e korespondirao sa klasnim interesima, to je
urgentnija bila potreba nacije za nacionalnim interesima – {to Engleskoj sa
njenim direktnim vladanjem putem partije i opozicije nikada nije bilo u toj
meri potrebno.
Ako pogledamo kakvi uslovi za uspon pokreta postoje u kontinentalnom,
a kakvi u britanskom sistemu, verovatno bi se jednopartijska diktatura lak{e
dokopala dr`avne ma{ine u zemljama gde je dr`ava iznad partija, i time iz-
nad gra|ana, nego u onima u kojima gra|ani deluju}i “dogovorno”, to jest
kroz partijsku organizaciju, mogu legalno da zadobiju vlast i da se osete kao
vlasnici dr`ave, dana{nje ili sutra{nje. Jo{ je verovatnije da se mistifikacija
vlasti svojstvena pokretima mo`e posti}i lak{e {to su gra|ani udaljeniji od
izvora vlasti – lak{e u zemljama sa birokratskom upravom gde vlast potpuno
prevazilazi sposobnost razumevanja ~oveka kojim se vlada, nego u zemlja-
ma sa ustavnom upravom, gde je zakon iznad vlasti, a vlast samo sredstvo
njenog ja~anja; a jo{ lak{e u zemljama gde je dr`avna vlast izvan doma{aja
partija, pa je stoga, ~ak i ako ostane u doma{aju gra|aninove inteligencije,
pomerena van doma{aja njegovog prakti~nog iskustva i delovanja.
Otu|enje masa od vlasti, koje je bilo po~etak njihove kona~ne mr`nje i
gnu{anja prema parlamentu, razlikovalo se u Francuskoj i drugim zapad-
nim demokratijama s jedne strane i u srednjoevropskim zemljama, Nema~-
koj uglavnom, s druge. U Nema~koj, gde je dr`ava po definiciji iznad par-
tija, partijske vo|e su uvek otkazivale vernost u trenutku kada su postale
ministri i bile zadu`ene zvani~nim obavezama. Nelojalnost sopstvenoj
partiji bila je du`nost svih u javnoj slu`bi.91 U Francuskoj, kojom je
91 Uporedi sa ovim stavom indikativnu ~injenicu da u Belikoj Britaniji Remzi Mekdonald
nije ništa mogao da u~ini da se zaboravi njegova “izdaja” Laburisti~ke partije. U Nema~koj
je ~inovni~ki duh tra`io od slu`benika u dr`avnim slu`bama da budu “iznad partija”.
Nasuprot ovom duhu stare pruske dr`avne slu`be, nacisti su afirmisali prioritet partije, jer su
`eleli diktaturu. Gebels je eksplicitno zahtevao: “Svaki ~lan partije koji postaje dr`avni
funkcioner mora da ostane nacionalsocijalista, prvo... i da blisko sara|uje sa partijskom ad-
ministracijom” (citirano iz Gottfried Neese, Partei und Staat, 1939, p. 28).
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 263

vladao savez partija, od ustanovljenja Tre}e republike i njenog fantasti-


~nog sastavljanja kabineta nije bila mogu}a nikakva prava vlada. Njena
slabost se potpuno razlikovala od nema~ke; ona je ukinula dr`avu, koja je
bila iznad partija i iznad parlamenta, a nije reorganizovala svoj partijski si-
stem u telo sposobno da vlada. Vlada je neizostavno postala sme{an ek-
sponent stalno promenljivih raspolo`enja Parlamenta i javnog mnjenja.
Nema~ki sistem, s druge strane, na~inio je od Parlamenta manje-vi{e kori-
sno popri{te konfliktnih interesa i mi{ljenja, ~ija je glavna funkcija bila da
uti~e na vladu ali ~ija je prakti~na neophodnost za vo|enje dr`avnih poslo-
va bila, u najmanju ruku, diskutabilna. U Francuskoj su partije ugu{ile
vladu; u Nema~koj je dr`ava u{kopila partije.
Od kraja pro{log veka, ugled ovih kolonijalnih parlamenata i partija je
stalno opadao; {irokim narodnim masama oni su izgledali kao skupe i ne-
potrebne institucije. Upravo iz tog razloga svaka grupa koja je tvrdila da
predstavlja ne{to iznad partijskih i klasnih interesa i koja je nastala izvan
parlamenta, imala je mnogo {anse za popularnost. Takve su grupe izgle-
dale kompetentnije, iskrenije i delovalo je kao da se vi{e bave javnim po-
slovima. Ovo je, me|utim, bio samo privid, jer je istinski cilj svake “parti-
je iznad partija” bio da promovi{e jedan poseban interes, sve dok ne pro-
`dere sve ostale, a jednu posebnu grupu proizvede u gospodara dr`avne
ma{ine. To se kona~no dogodilo u Italiji pod Musolinijevim fa{izmom,
koji do 1938. nije bio totalitaran, ve} obi~na nacionalna diktatura koja se
logi~no razvila iz vi{epartijske demokratije. Jer ima zaista neke istine u
staroj banalnoj istini o afinitetu izme|u vladavine ve}ine i diktature, ali taj
afinitet nema bilo kakve veze sa totalitarizmom. O~igledno da, posle mno-
go decenija neefikasne i zbrkane uprave, uzurpiranje dr`ave u korist jedne
partije mo`e da do|e kao veliko olak{anje jer bar obezbe|uje, iako za ogra-
ni~eno vreme, neku konzistentnost, stalnost i malo manje protivre~nosti.
^injenica da je uzurpiranje vlasti od strane nacista ~esto poistove}ivano
sa takvom jednopartijskom diktaturom samo je pokazala koliko je poli-
ti~ko mi{ljenje jo{ uvek imalo korena u starim utvr|enim obrascima i ko-
liko su malo ljudi bili spremni za ono {to je stvarno trebalo da do|e. Jedini
tipi~no moderan aspekt diktature fa{isti~ke partije je {to je i ovde, tako|e,
partija insistirala na tome da je ona u stvari pokret; postalo je evidentno da
ona to nije, ve} da je jednostavno preuzela etiketu “pokret” da bi privukla
mase ~im je zaposela dr`avnu ma{inu bez drasti~nih promena strukture
vlasti u zemlji, zadovoljavaju}i se time da sve vladine polo`aje popuni
~lanovima partije. Upravo je kroz poistove}ivanje partije sa dr`avom, ko-
je su i nacisti i bolj{evici uvek pa`ljivo izbegavali, partija prestala da bude
“pokret” i vezala se za u biti stabilnu strukturu dr`ave.
Iako totalitarni pokreti i njihovi prethodnici, pan-pokreti, nisu bili “par-
tije iznad partija” sa aspiracijom da prigrabe dr`avnu ma{inu, ve} pokreti
264 IMPERIJALIZAM

koji su ciljali na razaranje dr`ave, nacisti su videli da je vrlo povoljno da


se predstavljaju kao takvi, to jest, da se pretvaraju da verno slede italijans-
ki model fa{izma. Tako su mogli da zadobiju pomo} onih gornjih klasa i
poslovne elite koji su naciste gre{kom smatrali za ove starije grupe, koje
su i sami ~esto inicirali i koje su imale dosta skromne pretenzije da dr-
`avnu ma{inu osvoje za jednu partiju.92 Biznismeni koji su pomogli Hit-
leru da do|e na vlast naivno su verovali da podr`avaju samo diktatora, ~o-
veka koga su sami napravili, koji }e upravljati u korist njihove klase a na
{tetu svih ostalih.
Imperijalisti~ki inspirisane “partije iznad partija” nikada nisu znale kako
da profitiraju od narodne mr`nje prema partijskom sistemu kao takvom:
frustrirani nema~ki predratni imperijalizam, uprkos snovima o kontinental-
noj ekspanziji i `estokom optu`ivanju demokratskih institucija nacionalne
dr`ave, nikada nije imao domet pokreta. Svakako da nije bilo dovoljno da
se bahato nipoda{tavaju klasni interesi, sam temelj partijskog sistema na-
cije, jer su pokreti po tome bili jo{ manje privla~ni nego obi~ne partije.
Ono {to im je o~ito nedostajalo, uprkos visokoparnim nacionalisti~kim
frazama, bila je stvarna nacionalisti~ka ili neka druga ideologija. Posle
Prvog svetskog rata, kada su nema~ki pangermani, posebno Ludendorf i
njegova `ena, shvatili ovu gre{ku i poku{ali da je poprave, propali su upr-
kos svojoj znatnoj sposobnosti da podilaze najve}im praznovericama ma-
sa, jer su se ~vrsto dr`ali zastarelog netotalitarnog obo`avanja dr`ave i ni-
su mogli da razumeju da raspaljeno interesovanje masa za takozvane
“naddr`avne sile” (überstaatliche Mächte) – to jest za jezuite, Jevreje i
masone – ne proisti~e iz obo`avanja nacije ili dr`ave, ve}, naprotiv, iz za-
visti i `elje da i sami postanu “naddr`avne sile”.93
Jedine zemlje u kojima, po svemu sude}i, dr`avna idolatrija i obo`ava-
nje nacije jo{ nisu iza{li iz mode i gde se narod jo{ uvek ozbiljno bavio na-
cionalisti~kim parolama protiv “naddr`avnih” sila bile su one latinoevrop-
ske dr`ave kao Italija i u manjem stepenu [panija i Portugalija, a one su
zapravo patile od ~vrstih prepreka koje su njihovom punom nacionalnom
razvoju postavljale crkvene vlasti. To se doga|alo delimi~no zahvaljuju}i
autenti~nom elementu zakasnelog nacionalnog razvoja, a delimi~no i zbog
mudrosti crkve koja je vrlo razborito shvatila da fa{izam nije ni antihri{-
}anski ni totalitaran u principu, nego da samo `eli da postigne odvajanje
crkve od dr`ave, koje je u drugim zemljama ve} izvr{eno, da je po~etni an-

92 Takvi kao Kolonialverein, Centralverein für Handelsgeographie, Flottenverein ili ~ak


Pangermanska liga, koja, me|utim, pre Prvog svetskog rata nije imala nikakve veze sa krup-
nim biznisom. Vidi Wertheimer, op. cit., p. 73. Tipi~ni me|u tom bur`oazijom “iznad partija”
bili su naravno Die Nationalliberalen; vidi belešku 74.
93 Erich Ludendorff, Die überstaatlichen Mächte im letzten Jahre des Weltkrieges, Lei-
pzig, 1927. Vidi tako|e Feldherrnworte, 1938, 2 vols: I 43, 55; II, 80.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 265

tiklerikalni prizvuk fa{isti~kog nacionalizma dosta brzo jenjavao i ustupio


mesto jednom modus vivendi kao u Italiji, ili o~iglednom savezu sa crk-
vom, kao u [paniji i Portugaliji.
Musolinijevo tuma~enje ideje korporizovane dr`ave bilo je poku{aj da
se prevazi|u ozlogla{ene opasnosti za naciju u dru{tvu u kojem su vladale
klase sa novom integrisanom dru{tvenom organizacijom 94 i da se
inkorporiranjem dru{tva u dr`avu re{i antagonizam na kome je po~ivala
nacionalna dr`ava.95 Fa{isti~ki pokret, “partija iznad partije”, po{to je tvr-
dio da predstavlja interes nacije u celini, dokopao se dr`avne ma{ine, pois-
tovetio se sa najve}im nacionalnim autoritetom i poku{ao da od celog nar-
oda na~ini “deo dr`ave”. Me|utim, on nije za sebe mislio da je “iznad
dr`ave” i njegove vo|e nisu zami{ljale da su “iznad nacije”.96 [to se ti~e
fa{ista, njihov se pokret zavr{io barem {to se ti~e unutra{nje politike kada
su prigrabili vlast; pokret nije mogao da se nastavi samo radi spoljne poli-
tike, u stilu imperijalisti~ke ekspanzije i tipi~no imperijalisti~kih avantura.
^ak i pre uzurpiranja vlasti, nacisti su se jasno dr`ali po strani od ovog
fa{isti~kog oblika diktature u kojem “pokret” slu`i samo da dovede partiju
na vlast, a svesno su koristili partiju da “podsti~e pokret”, koji, nasuprot
partiji, ne sme da ima bilo kakve “kona~ne, ~vrsto odre|ene ciljeve”.97
Razlika izme|u fa{ista i totalitarnih pokreta najbolje se ilustruje njiho-
vim dr`anjem prema vojsci, to jest, prema toj nacionalnoj instituciji par
excellence. Za razliku od nacista i bolj{evika, koji su uni{tili duh vojske
podre|uju}i je politi~kim komesarima ili totalitarnim elitnim formacija-
ma, fa{isti su mogli da koriste tako izrazito nacionalisti~ke instrumente

94 Glavna svrha korporativne dr`ave bila je “popravljanje i neutralizovanje stanja koje je


donela industrijska revolucija devetnaestog veka, koja je razdvojila kapital i rad u industriji
stvaraju}i s jedne strane kapitalisti~ku klasu unajmljiva~a rada a sa druge veliku klasu
bezvlasnih, industrijski proletarijat. Blizina tih klasa neizbe`no je dovodilo do sukoba nji-
hovih suprotnih interesa” (The Fascist Era, published by the Fascist Confederation of
Industrials, Rome, 1939, chapter III).
95 “Ako Dr`ava treba istinski da predstavlja naciju, onda ljudi od kojih se nacija sastoji
moraju biti deo Dr`ave.
“Kako to osigurati?
“Fašisti~ki odgovor je organizovanje ljudi u grupe prema njihovim aktivnostima, grupe
koje se kroz svoje vo|e ... uspinju etapama kao u piramidi u ~ijoj su osnovi mase, a na vrhu
Dr`ava.
“Nijedna grupa izvan Dr`ave, nijedna grupa protiv Dr`ave, sve grupe unutar Dr`ave...
{to... je sama nacija izra`ena izgubljeno.” (ibid.)
96 Za odnos izme|u partije i dr`ave u totalitarnim zemljama, a posebno za inkorporisanje
fašisti~ke partije u dr`avu Italije, vidi Franz Neumann, Behemoth, 1942, chapter 1.
97 Vidi izuzetno interesantnu prezentaciju odnosa izme|u partije i pokreta u “Dienstvor-
schrift für die Parteiorganisation der NSDAP”, 1932, p. II ff. i prezentaciju Warnera Besta u
Die deutsche Polizei, 1941, p. 107, koja ima istu orijentaciju: “Zadatak je Partije... da odr`a-
va pokret na okupu i da mu daje podršku i pravac.”
266 IMPERIJALIZAM

kao {to je vojska, sa kojom su se poistovetili kao {to su se poistove}ivali sa


dr`avom. @eleli su fa{isti~ku dr`avu i fa{isti~ku vojsku, ali jo{ uvek voj-
sku i dr`avu; samo su u nacisti~koj Nema~koj i u sovjetskoj Rusiji vojska
i dr`ava postale podre|ene funkcijama pokreta. Fa{isti~ki diktator je bio
jedini pravi uzurpator u stilu klasi~ne politi~ke teorije – a ne ni Hitler ni
Staljin – i njegova jednopartijska vlast je bila u izvesnom smislu jedina
koja je jo{ uvek bila blisko povezana sa vi{epartijskim sistemom. On je iz-
vr{io ono na {ta su ciljali imperijalisti~ki nastrojene lige, dru{tva i “partije
iznad partija”, tako da je upravo italijanski fa{izam postao jedini primer
modernog masovnog pokreta organizovanog u okvirima postoje}e dr`ave,
inspirisan isklju~ivo ekstremnim nacionalizmom, i on je neprestano trans-
formisao narod u onakve Staatsbürger ili patriotes kakve je nacionalna dr-
`ava mobilisala samo u vremenima krize i union sacrée.98
Nema pokreta bez mr`nje prema dr`avi, a to je prakti~no bilo nepoznato
nema~kim pangermanima u relativnoj stabilnosti predratne Nema~ke.
Pokreti su nastali u Austrougarskoj, gde je mr`nja prema dr`avi za pot-
la~ene nacionalnosti bila izraz patriotizma, gde su partije – sa izuzetkom
Socijaldemokratske, koja je uz Hri{}ansko-socijalnu partiju jedina bila
iskreno lojalna Austriji – bile formirane po nacionalnoj a ne po klasnoj li-
niji. To je bilo mogu}e jer su ekonomski i nacionalni interesi ovde bili sko-
ro identi~ni zato {to je ekonomski i dru{tveni status u velikoj meri zavisio
od nacionalnosti; stoga je nacionalizam, koji je bio ujedinjuju}a sila u na-
cionalnim dr`avama, ovde odmah postao princip unutra{njeg raskida, {to
je rezultiralo time da se struktura tih partija o{tro razlikovala od strukture
partija nacionalnih dr`ava. ^lanove partija nije okupljao partikularni in-
teres u mnogonacionalnoj Austrougarskoj kao u ostalim kontinentalnim
sistemima, ili partikularni princip organizovane akcije kao u anglosakson-
skom, ve} uglavnom ose}anje pripadnosti istoj nacionalnosti. Strogo go-
vore}i, to bi trebalo da bude i bilo je velika slabost u austrijskim partijama,
jer nikakvi kona~ni ciljevi ili programi nisu mogli da se izvedu iz ose}anja
plemenske pripadnosti. Pan-pokreti su od ove mane napravili vrlinu, pret-
varaju}i partije u pokrete i otkrivaju}i onaj oblik organizacije kojem, na-
suprot svim ostalim, nikad ne}e biti potreban cilj ili program, ve} iz dana
u dan mo`e da menja svoju politiku bez {tete po svoje ~lanstvo. Davno pre
nego {to je nacizam ponosno izrekao da mu program nije potreban iako ga
ima, pangermanizam je otkrio koliko je op{te raspolo`enje va`nije za
masovnu privla~nost od nacrta i platformi. Jer za pokret je jedino va`no da
98 U govoru 14. novembra 1933, Musolini brani svoju jednopartijsku vlast argumentima
koji su kolali u svim nacionalnim dr`avama tokom rata: potrebna je jedna politi~ka partija
tako “da politi~ka disciplina mo`e da postoji... a da povezanost zajedni~kom sudbinom mo`e
sve da ujedini prevazilaze}i suprotne interese” (Benito Mussolini, Four Speaches on the
Corporate State,Rome, 1935).
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 267

se stalno kre}e.99 Nacisti su, zato, obi~avali da se prema ~etrnaest godina


Vajmarske republike odnose kao prema “vremenu Sistema” – Systemzeit –
{to je impliciralo da je to vreme bilo sterilno, da mu je nedostajao di-
namizam, da se nije “kretalo”, a da je za njim sledilo njihovo “doba pokre-
ta”.
Pokret koji se stalno {irio smatrao je da dr`ava, ~ak i kao jednopartijska
diktatura, stoji na putu njegovim stalno promenljivim potrebama. Najkarak-
teristi~nija razlika izme|u imperijalisti~ke “grupe iznad partije”, Pan-
germanske lige u samoj Nema~koj i pangermanskog pokreta u Austriji, je
bilo njihovo dr`anje prema dr`avi:100 dok je “partija iznad partija” `elela
samo da preuzme dr`avnu ma{ineriju, pravi pokret je ciljao na njeno ra-
zaranje; dok su prvi dr`avu jo{ uvek shvatali kao najvi{u vlast ~im je za-
stupni{tvo dopalo u ruke ~lanovima jedne partije (kao u Musolinijevoj Ita-
liji), ovi drugi su pokret shvatali kao nezavisan i nadre|en dr`avi.

Neprijateljstvo pan-pokreta prema partijskom sistemu steklo je prakti~ni


zna~aj kada je, posle Prvog svetskog rata, partijski sistem prestao da
funkcioni{e, a klasni sistem evropskog dru{tva se slomio pod te`inom sve
ve}ih masa potpuno deklasiranih doga|ajima. Inicijativu tada nisu vi{e
imali pan-pokreti ve} njihovi totalitarni naslednici, koji su za nekoliko go-
dina potkopali politike svih drugih partija do tog stepena da su one postale
ili antifa{isti~ke ili antibolj{evi~ke ili i jedno i drugo.101 Tim negativnim
pristupom, o~igledno nametnutim spolja, starije partije su jasno pokazale
da ni one nisu vi{e u stanju da funkcioni{u kao zastupnici specifi~nih klas-
nih interesa, ve} su postale puki zagovornici status quo-a. Brzina kojom su
nema~ki i austrijski pangermani pri{li nacizmu ima paralelu mnogo spori-
jem i mnogo komplikovanijem toku kroz koji su pansloveni kona~no
otkrili da je likvidacijom Lenjinove ruske revolucije u~injeno dovoljno da
Staljin dobije njihovu svesrdnu podr{ku. To {to su bolj{evizam i nacizam
na vrhuncu svoje mo}i nadrasli puki plemenski nacionalizam i bili skoro
neupotrebljivi za one koji su jo{ uvek stvarno verovali u njega u principu,
a ne kao u puki propagandni materijal, nije bila gre{ka ni pangermana niti
panslovena, i to nije sputavalo njihov entuzijazam.
99 Vredna je pa`nje slede}a anegdota koju je zabele`io Ber|ajev: “Mladi sovjet je išao u
Francusku... (i) pitali su ga kakav je utisak Francuska na njega ostavila. On je odgovorio;
’Nema slobode u toj zemlji’... . Mladi je ~ovek izlo`io svoju ideju slobode; ... Takozvana
(francuska) sloboda je od one vrste slobode koja sve ostavlja nepromenjeno; svaki dan je kao
i onaj prethodni, pa se tako mladi ~ovek koji je došao iz Rusije u Francuskoj dosa|ivao” (op.
cit., pp. 182-183).
100 Kao i u Austriji, ponekad je i me|u nema~kim pangermanima dolazilo do neprijatelj-
stava prema dr`avi, naro~ito ako su to bili Auslandsdeutsche, kao Moeller van der Bruk.
101 Hitler je ta~no opisao situaciju kada je tokom izbora 1932. rekao: “Protiv nacionalso-
cijalizma u Nema~koj ima samo negativnih ve}ina”, citirano iz Konrad Heiden, Der Führer,
1944, p. 564.
268 IMPERIJALIZAM

Propast kontinentalnog partijskog sistema i{la je ruku pod ruku sa


opadanjem presti`a nacionalne dr`ave. Nacionalna homogenost je bila `e-
stoko uzdrmana migracijama. Na primer Francuska, nation par excellen-
ce, postala je u roku od nekoliko godina potpuno zavisna od stranog rada;
restriktivna imigraciona politika, neadekvatna novim potrebama, bila je
jo{ uvek potpuno “nacionalna”, ali je utoliko postalo jasnije da nacionalna
dr`ava vi{e nije sposobna da se suo~i sa glavnim politi~kim temama tog
vremena.102 Jo{ je ozbiljniji bio nesre}ni napor mirovnih ugovora 1919. da
se uvedu nacionalne dr`ave u Isto~noj i Ju`noj Evropi, gde je dr`avotvorni
narod ~esto imao samo relativnu ve}inu i ~esto bio broj~ano nadma{en
kombinovanim “manjinama”. Ta nova situacija bila bi dovoljna sama po
sebi da ozbiljno potkopa klasnu bazu partijskog sistema; svuda su partije
sada bile organizovane po nacionalnim linijama kao da je ukidanje Dvojne
monarhije slu`ilo samo da omogu}i izvo|enje mno{tva sli~nih eksperime-
nata u manjem obimu.103 U drugim zemljama, gde nacionalnu dr`avu i
klasni osnov njenih partija nisu potresale migracije i heterogenost sta-
novni{tva, inflacija i nezaposlenost su izazvale sli~an krah; o~igledno, {to
je rigidniji klasni sistem neke zemlje, {to njeni ljudi imaju ja~u klasnu
svest, to je ovaj slom dramati~niji i opasniji.
Takva je bila situacija izme|u dva rata, kad su svi pokreti imali vi{e {an-
se od bilo koje partije, jer pokret napada instituciju dr`ave i ne poziva se
na klase. Fa{izam i nacizam su se uvek hvalisali da njihova mr`nja nije
uperena protiv pojedina~nih klasa, ve} protiv klasnog sistema kao takvog,
koji su oni optu`ivali kao izum marksizma. Jo{ je zna~ajnija bila ~injenica
da su komunisti tako|e, bez obzira na svoju marksisti~ku ideologiju, mo-
rali da napuste rigidnost pozivanja na klase, kada su, posle 1935, pod iz-
govorom da pro{iruju svoju masovnu bazu, svuda formirali Narodni front
i po~eli da privla~e sve ve}e mase izvan svih klasnih slojeva, koje su do ta-
da bile prirodni plen za fa{isti~ki pokret. Nijedna od starih partija nije bila
spremna da primi te mase, niti je pravilno procenjivala njihov sve znatniji
broj i sve ja~i politi~ki uticaj njihovih vo|a. Ova gre{ka u prosu|ivanju
starih partija mo`e se objasniti ~injenicom da su ih bezbedan polo`aj u
parlamentu i sigurna zastupljenost u slu`bama i institucijama dr`ave nave-
li da se ose}aju mnogo bli`e izvorima vlasti nego masama; mislili su da }e
dr`ava zauvek ostati neprikosnoveni gospodar svih instrumenata nasilja, a
da }e vojska, vrhovna institucija nacionalne dr`ave, ostati presudni ele-
102 Pri izbijanju Drugog svetskog rata, barem 10 posto francuskog stanovništva su bili
stranci i naturalizovani. U francuskim rudnicima na severu uglavnom su radili Poljaci i
Belgijanci, u poljoprivredi na jugu Španci i Italijani. Vidi Carr-Saunders, World Population,
Oxford, 1936, p. 145-158.
103 “Od 1918. nijedna (dr`ava-naslednica nije proizvela ... partiju koja bi obuhvatila više
od jedne rase, jedne religije, jedne društvene klase ili jednog regiona. Jedini izuzetak je
Komunisti~ka partija ^ehoslova~ke” (Encyclopedia of the Social Sciences, loc. cit.).
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 269

ment u svim doma}im krizama. Oni su se zbog toga osetili slobodnim da


se podsmehnu brojnim paravojnim formacijama koje su nicale bez ikakve
zvani~no priznate pomo}i. Jer sa slabljenjem partijskog sistema pod pri-
tiskom pokreta izvan parlamenta i klasa, nestajao je i pre|a{nji antagoni-
zam partija prema dr`avi. Partije, kao `rtve iluzije “dr`ava iznad partija”,
lo{e su ovu harmoniju protuma~ile kao izvor snage, kao ~udesan odnos sa
ne~im vi{eg reda. Ali dr`avi je, kao i partijskom sistemu, pretio pritisak
revolucionarnih pokreta, i ona vi{e nije mogla sebi da dozvoli da odr`ava
svoju labavu i neizostavno nepopularnu poziciju iznad unutra{njih do-
ma}ih sukoba. Vojska je odavno prestala da bude zna~ajan bedem protiv
revolucionarnog nemira, ne zato {to je simpatisala sa revolucijom ve} za-
to {to je izgubila polo`aj. Dva puta je u modernim vremenima, i oba puta
u Francuskoj, nation par excellence, vojska ve} dokazala svoju su{tinsku
nevoljnost ili nesposobnost da pomogne vlasti ili da sama zauzme vlast:
1850, kada je dozvolila gomili iz “Dru{tva 10. decembar” da dovede Na-
poleona III na vlast104 i opet, krajem devetnaestog veka, za vreme Drajfu-
sove afere, kad ni{ta nije bilo lak{e nego da se uspostavi vojna diktatura.
Neutralnost vojske, njena spremnost da slu`i svakog gospodara, kona~no
je stavila dr`avu u poziciju “posrednika izme|u organizovanih partijskih
interesa. Ona vi{e nije bila iznad ve} izme|u dru{tvenih klasa.”105 Drugim
re~ima, dr`ava i partije zajedno branile su status quo ne shvataju}i da sam
ovaj savez podjednako kao i sve drugo slu`i tome da se status quo izmeni.
Do sloma evropskog partijskog sistema do{lo je na spektakularan na~in
Hitlerovim osvajanjem vlasti. Sada je ~esto zgodno zaboraviti da je u tre-
nutku izbijanja Drugog svetskog rata ve}ina evropskih zemalja ve} po-
primila neke oblike diktature i odbacila partijski sistem, kao i da je ta revo-
lucionarna promena u vlasti najve}eg broja zemalja bila izvedena bez re-
volucionarnog potresa. Revolucionarna akcija ~e{}e je bila teatralni ustu-
pak zemljama sa `estoko nezadovoljnim masama pre nego stvarna bitka za
vlast. Najzad, nije bilo mnogo razlike u tome {to nekoliko hiljada skoro
nenaoru`anih ljudi organizuje mar{ na Rim i preuzima upravu u Italiji, ili
{to u Poljskoj (1934) takozvani “nepartijni blok”, sa programom podr{ke
polufa{isti~koj vladi i sa ~lanstvom privu~enim me|u plemi}ima i najsiro-
ma{nijim seljacima, radnicima i biznismenima, katolicima i ortodoksnim
Jevrejima, legalno zadobija dve tre}ine mesta u Parlamentu.106
U Francuskoj, Hitlerov dolazak na vlast, pra}en ja~anjem komunizma i
fa{izma, brzo je izbrisao prvobitne me|usobne odnose partija i preko no}i
promenio starostavne partijske linije. Francuska desnica, do tada strogo

104 Vidi Karl Marx, op. cit.


105 Carl Schmitt, op. cit. p. 31.
106 Vaclav Fiala, “Les Partis politiques polonais”, Monde Slave, February, 1953.
270 IMPERIJALIZAM

antinema~ka i pro-ratna, posle 1933. postala je prethodnica pacifizma i


razumevanja sa Nema~kom. Levica nije zaostala, od pacifizma po svaku
cenu do ~vrstog stava protiv Nema~ke, i ubrzo su je iste one partije koje su
samo nekoliko godina ranije optu`ivale njen pacifizam kao nacionalnu iz-
daju optu`ile da je partija ratnih hu{ka~a.107 Godine koje su sledile Hit-
lerovom dolasku na vlast pokazale su se jo{ katastrofalnijim po integritet
francuskog partijskog sistema. U Minhenskoj krizi, sve partije, od desnice
do levice, pocepale su se iznutra na jedino zna~ajnom politi~kom pitanju:
ko je za rat sa Nema~kom, ko je protiv njega.108 Svaka je partija gajila
mirovnu i ratnu frakciju; nijedna od njih nije mogla da ostane ujedinjena
na glavnim politi~kim odlukama i nijedna nije izdr`ala probu fa{izma i na-
cizma bez cepanja na antifa{iste s jedne strane i pro-fa{iste s druge. To {to
je Hitler za postavljanje marionetskih re`ima mogao slobodno da bira
izme|u svih partija, bila je posledica predratne situacije, a ne neki poseb-
no o{trouman nacisti~ki manevar. Nije bilo nijedne partije u Evropi koja
nije dala kolaboratore.
Naspram dezintegracije starijih partija svuda je stajalo jasno jedinstvo
fa{isti~kog i komunisti~kog pokreta – prvi je, izvan Nema~ke i Italije, lo-
jalno zastupao mir ~ak i po cenu spoljne dominacije, dok je ovaj drugi
zagovarao rat ~ak i po cenu nacionalne propasti. Poenta, me|utim, nije to-
liko u tome {to je ekstremna desnica svuda napustila svoj tradicionalni na-
cionalizam u korist Hitlerove Evrope, a {to je ekstremna levica zaboravila
svoj tradicionalni pacifizam u korist starih nacionalnih parola, ve} pre u
tome {to su oba pokreta mogla da ra~unaju na lojalnost ~lanstva i na to da
vo|stvo ne bude potreseno iznenadnim obrtom u politici. Ovo se drama-
ti~no dokazalo u nema~ko-ruskom paktu o nenapadanju, kada je trebalo da
nacisti zaborave svoju glavnu parolu protiv bolj{evizma a komunisti da se
vrate na pacifizam koji su uvek optu`ivali kao sitnobur`ujski. Takvi izne-
nadni obrti nimalo ih nisu vre|ali. Jo{ uvek se dobro pamti kako su komu-
nisti ostali jaki i posle svog drugog volte-face, kad je za manje od dve go-
dine nacisti~ka Nema~ka napala Sovjetski Savez, i to uprkos ~injenici da
su obe politi~ke partije uvele ~lanstvo u ozbiljne i opasne politi~ke ak-
tivnosti koje su tra`ile pravo `rtvovanje i neprestanu akciju.
Spolja razli~it, ali u stvari mnogo `e{}i, bio je slom partijskog sistema u
predhitlerovskoj Nema~koj. To je iza{lo na videlo tokom poslednjih pred-
sedni~kih izbora 1932, kada su sve partije usvojile potpuno nove i kompli-
kovane oblike masovne propagande.
107 Vidi pa`ljivu analizu Charles A. Micaud, The French Right and Nazi Germany. 1933-
1939, 1943.
108 Naj~uveniji primer je bio cepanje Francuske socijalisti~ke partije 1938. kada je
Blumova frakcija ostala u manjini protiv Deatove prominhenske grupe tokom partijskog
Kongresa senskog okruga.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 271

Sam izbor kandidata je bio ~udan. Dok bi bilo prirodno da dva pokreta
koja su stajala izvan parlamentarnog sistema i napadala ga sa suprotnih
strana istaknu sopstvene kandidate (nacisti Hitlera a komunisti Telmana),
prili~no je iznena|ivalo {to sve partije najednom mogu da se slo`e oko is-
tog kandidata. Nije bila {ala to {to je kandidat bio ba{ stari Hindenburg ko-
ji je u`ivao jedinstvenu popularnost koja od vremena Mekmehona kod ku-
}e ~eka svakog pora`enog generala; time se pokazalo kako su stare partije
samo `elele da se poistovete sa starovremskom dr`avom, dr`avom iznad
partija, ~iji je najsna`niji simbol bila nacionalna vojska, drugim re~ima, do
kog su stepena ve} odustale od samog partijskog sistema. Jer, imaju}i u vi-
du pokrete, razlika izme|u partija je zaista postala sasvim bezna~ajna; svi-
ma njima je postojanje dovedeno u pitanje i stoga su se one udru`ile i na-
dale da }e zadr`ati status quo koji im je garantovao opstanak. Hindenburg
je postao simbol nacionalne dr`ave i partijskog sistema, dok su se Hitler i
Telman takmi~ili da postanu pravi narodni simboli.
Izborni plakati su pokazivali zna~aj odabira kandidata. Nijedan od njih
nije hvalio svog kandidata zbog njegovih zasluga; plakati za Hindenburga
su jasno tvrdili da je “glas za Telmana u stvari glas za Hitlera” – upozora-
vaju}i radnike da ne tro{e glasove na kandidata koji }e sigurno biti pora-
`en (Telman) i da time stave Hitlera u sedlo. Tako su se socijaldemokrate
slo`ili da to bude Hindenburg, koji ~ak nije ni pominjan. Partije desnice
igrale su istu igru i nagla{avale da je “glas za Hitlera glas za Telmana”. I
jedni i drugi su, osim toga, sasvim jasno aludirali na slu~ajeve u kojima su
nacisti i komunisti imali zajedni~ki cilj da bi uverili sve lojalno partijsko
~lanstvo, bilo sa levice bilo sa desnice, da o~uvanje status quo-a tra`i Hin-
denburga.
Nasuprot propagandi za Hindenburga, koja se dopadala onima koji su
`eleli status quo po svaku cenu – a 1932. to je zna~ilo nezaposlenost za
skoro polovinu nema~kog naroda – kandidati pokreta morali su da ra~una-
ju sa onima koji su `eleli promenu po svaku cenu (~ak i po cenu uni{tenja
legalnih institucija), a koji su bili sve brojniji, bar milioni nezaposlenih i
njihove porodice. Nacisti zato nisu ni trepnuli na apsurd da je “glas za Tel-
mana glas za Hindenburga”, komunisti nisu oklevali da odgovore da je
“glas za Hitlera glas za Hindenburga”, i jedni i drugi prete}i svojim glasa-
~ima opasno{}u status quo-a na potpuno isti na~in na koji su njihovi opo-
nenti pretili svojim ~lanovima sabla{}u revolucije.
Iza ~udne uniformnosti metoda koje su koristile pristalice svih kandida-
ta le`ala je pre}utna pretpostavka da }e bira~i i}i na izbore jer su zapla{eni
– pla{ili su se komunista, pla{ili su se nacista ili su se pla{ili status quo-a.
U tom op{tem strahu, sa politi~ke scene nestale su sve klasne podele; dok
je partijski savez za odbranu status quo-a izbrisao sve starije klasne struk-
ture koje su se zadr`ale u odvojenim partijama, ~lanstvo pokreta je bilo
272 IMPERIJALIZAM

potpuno heterogeno i isto toliko dinami~no i nestalno kao i sama neza-


poslenost.109 Dok se u okviru parlamentarnih institucija levica pridru`ila
desnici, ta dva pokreta su se bavila zajedni~kim organizovanjem ~uvenog
saobra}ajnog {trajka na ulicama Berlina u novembru 1932.

Kada se razmatra izuzetno brza propast kontinentalnog partijskog


re`ima, treba imati na umu njegov veoma kratak `ivotni vek. On nigde ni-
je postojao pre devetnaestog veka, a u najve}em broju evropskih zemalja
do{lo je do formiranja politi~kih partija tek posle 1848, tako da je njegova
vladavina neosporne institucije u nacionalnim politikama trajala jedva ~e-
tiri decenije. Tokom poslednje dve decenije devetnaestog veka, svi zna-
~ajni politi~ki napreci u Francuskoj, kao i u Austro-Ugarskoj, dogodili su
se ve} izvan parlamentarnih partija i u opoziciji prema njima, dok su svu-
da manje imperijalisti~ke “partije iznad partija”, da bi dobile narodnu po-
dr{ku, osporavale tu instituciju u korist agresivne, ekspanzionisti~ke
spoljne politike.
Dok su imperijalisti~ke lige stavljale sebe iznad partija da bi se poisto-
vetile sa nacionalnom dr`avom, pan-pokreti su napadali iste te partije kao
deo op{teg sistema koji je uklju~ivao nacionalnu dr`avu; oni nisu bili to-
liko “iznad partija” koliko “iznad dr`ave” da bi se direktno poistove}ivali
sa narodom. Totalitarni pokreti su kona~no do{li do