Você está na página 1de 306

Ljubo Mićunović

SAVREMENI
LEKSIKON
STRANIH REČI

z
KNJIZEVNA ZAJEDNICA NOVOG SADA
UNIVERZITETSKA RIJEČ
1988.
PREDGOVOR

Ovaj Leksikon je koncipiran i izrađen tako da širokom krugu


korisinika pruži kratka, tačna i jasna tumačenja stranih termina
koji se često, ili i u retkim prilikama, javljaju u dnevnom
govoru, u štampi, na radiju ili televiziji, zatim u naučnoj i drugoj
literaturi.
Svi termini koji su bili dobro definisani i protumačeni u
postojećim rečnicima i leksikonima svestrano su korišćeni u
izradi ovog Leksikona, koji će, nadajmo se, imati praktičnu
vrednost za sve one koji će ga svakodnevno upotrebljavati.
U čemu se ovaj Leksikon razlikuje u odnosu na postojeća izdanja
iste sadržine i namene?
Prvo, učinjen je znatan napor da se sakupe i protumače novi
termini koje je primio naš jezik u poslednje četiri decenije. Tih
novih reči i izraza Leksikon donosi preko 4.000, uključujući i one
najnovije koje su nam tek stigle kao što su perestrojka, glasnost,
/rangejt i dr. Osvežen novim račima, koje se inače veoma često
upotrebljavaju u svakodnevnim komunikacijama, novi Leksikon
postaje aktuelan, ažuran i praktičan priručnik, tim pre što su
postojeći rečnici i leksikoni prilično zanemarili sve brojnije nove
termine u našem jeziku, a ima ih i takvih da ih uopšte ne beleže.
Drugo, uneto je i preko 1.000 standardnih, "starih" reči koje su
često u upotrebi, a kojih, iz ovih ili onih razloga, nema u
postojećim knjigama koje tumače strane reči. Sve to novom
/,eksikonu, koji je dugo, sistematski i brižljivo pripreman, daje
karakter potpunosti i kompletnosti kad je reč o tumačenju
standardnih i novih stranih termina u našem jeziku, jer ukupno
sadrži preko 5.000 reči kojih nema u priručnicima iste namene.
Treće, učinjen je takođe znatan napor da se svi pojmovi, kojih u
/,eksikonu ima preko 30.000, protumače na najsavremeniji
način, jer, kao što je poznato, tokom vremena, značenja mnogih
pojmova se menjaju ili proširuju na nove oblasti, o čemu se
posebno vodilo računa kod izrade ovog Leksikona (npr. značenje
t('r·mina raketa pre drugog svetskog rata i danas znatno se
razlikuje). Uz to, valjalo je dati kratke i jasne definicije koje će
Iliti razumljive za korisnike različitog nivoa obrazovanja, a tamo
~~(k je bilo potrebno odrednice su duže i podrobnije.
Ćetvrto, radi preglednosti i sažetosti Leksikona izost;lvl.l'·lIi su OBJAŠNJENJA
stručni termini koji nisu od interesa za široki krll~~ k, )llsnika
(npr. nisu uneti neki termini iz oblasti medicinI' k;IO sto jI' to
učinio jedan naš obimni leksikon, koji samo o j('dllj:tlul \Illa :~2
odrednice, o grkljanu 24, ili o nosu - 28). OViIII I slli'lIim
terminima mesto je u specijalizovanom medicinsko/ll II·ksllwIlU,
jer takve odrednice zaslužuju i stručnija i podrobnija ohj;lsllj(·nja.
Peto, protumačen je na kritički način znatan broj i olllh krrllilla
koji su se kao kovanice ili na drugi način javile u naSI'1II jl'ziku
kao rezultat burnog društveno-ekonomskog razvoja. ()v:lj /,('ksi- Odrednice su složene azbučnim redom, a knjiga štampana
kon prvi u nas u većem broju donosi tumačenja tih novih (('('i i la tinicom iz praktičnih razloga, tj. da bude pristupačna i
izraza kao što su monocentrizćllI1, pojicentrizćllI1, bi]'okratskl korisnicima na područjima gde se pretežno upotrebljava latinica.
socijaiizćllI1, policentrični etatizćllI1,
birokratsko-etatistil"ki 11i1- Sve strane reči koje se u odrednicama pominju protumačene su
cionaiizćllI1,
naciokrat(a), naciokratija i sl. na određenom mestu i zato, po potrebi, mogu se lako naći
I pored korišćenja obimne literature, ipak osnovna grada za njihova značenja.
izradu ovog Leksikona bili su postojeći rečnici i leksikoni koji Strani termini su dati u srpskohrvatskoj i hrvatskosrpskoj
tumače strane reči. Pre svega, svestrano je korišćen a i prilJ1('nje- varijanti, a obe varijante uporedo su date za infinitiv (npr.
na izvrsna sistematika obimnog i iscrpnog dela M. Vujaklij(·. Uz imormisa ti i imormira ti). One reči koje imaju isto značenje a
to, neke dobre i još uvek aktuelne definicije ovog značajnog dela sličan oblik date su u istoj odrednici.
preuzete su delimično ili u celosti. Reči na -ist s dubletnim oblikom na -ista dava ne su pod jednom
Sveobuhvatno i briljantno delo B. Klaića nije se moglo zaobići odrednicom na ovaj način: komunist(a), pubjicist(a), itd.
kod izrade ovog Leksikona, tim pre što njegov enciklopedijski Reči s nepostojanim a navedene su u ovom obliku: dokumen(a)t,
rečnik nema premca u našoj celokupnoj leksikografiji stranih reči. prospek(a)t, akcen(a)t, itd.
Dobre definicije u ovom delu, naučno potkrepljene, II velikom Reči koje imaju kraći i duži oblik navedene su ovako: magnezi-
broju našle su svoje mesto u novom Leksikonu u autentičnom j(um), kajij(um), aiuminij(um), itd.
tumačenju, ili su korišćene na najpogodniji način. Skraćenice uglavnom služe kao naznaka za poreklo reči (dve
Rečnik stranih reči dr Dragoljuba Aleksića, koji sadrži mnoštvo skraćenice date zajedno za složene reči naznačuju poreklo prvog,
dobrih definicija, takođe je poslužio autoru u izradi ovog odnosno drugog dela složenice).
Leksikona. Njegove definicije prednjače po sažetosti, jasnoći i Značenja unutar odrednica označena su brojevima, a slična
tačnosti u odnosu na definicije nekih poznatih leksikona i značenja razdvaja znak tačke i zareza.
rečnika. Zbog štednje i razloga praktičnosti, nisu uz odrednice data
Pored korišćenja jednog broja rečnika manjeg obima i ~načaja, etimološka objašnjenja, tj. kako se strani termini pišu u jeziku iz
autoru je korisno poslužio i Rečnik novih reči Jovana CiriJova, kojeg potiču.
koji je svestrano protumačio preko 1.500 najnovijih stranih Mnoge strane reči vode poreklo iz latinskog ili grčkog jezika, pa
termina. se u približno sličnom obliku javljaju u mnogim savremenim
Za učenike svih razreda i svih profila osnovnih i srednjih škola jezicima iz kojih su stigle u naš jezik. Zbog toga je i stavljena
izrađena je nešto kraća verzija ovog Leksikona (pod ~azivom oznaka (kratica) onog jezika iz kojeg su nam došle takve reči.
Savremeni rečnik stranih reČi), tj. prilagođena ]e nJIhovom Mnoge arapske reči, kao i reči persijskog i drugog porekla, stigle
znanju, zrelosti i iskustvu. Međutim, ova kraća i adaptirana su u naš jezik preko turskog jezika, pa je tako i označeno njihovo
verzija Leksikona korisno će poslužiti i svima onima ~oji se poreklo.
intenzivno obrazuju, posebno radnicima u neposredno] prOl- Neki naslovi odrednica sastavljeni su od reči stranog porekla
zvodnji, pa i onima koji poseduju srednje ili visoko obrazovanje. (obično je to prva reč u odrednici) i neke domaće reči (zato
SP naznaka porekla u odrednici odnosi samo na poreklo strane
Ljubo Mićunović n~či).
SKRAĆENICE

SADRŽAJ

A..................................................................... ................................ 13
B ..................................................................................................... 69
V ..................................................................................................... 95
alb. albanski malaj. malajski G .................................................................................................... 113
ar. arapski mat. matematički D ................................................................................................... 131
bug. bugarski medic. medicinski Đ .................................................................................................. 167
br. broj muz. muzički E ..................................................................................................... 171
v. vidi nem. nemački Ž .................................................................................................... 201
gram. gramatički norv. norveški Z ..................................................................................................... 207
grč. grčki npr. na primer I ......................................................................................................213
dan. danski pers. persijski J ......................................................................................................241
dr. drugo polj. poljski K .................................................................................................... 249
elektr. električno port. portugalski L ..................................................................................................... 305
eng. engleski rus. ruski LJ ................................................................................................... 321
etiop. etiopijski rum. rumunski M .................................................................................................... 325
ind. indijski sanskrt. sanskritski N .................................................................................................... 369
island. islandski sl. slično NJ ................................................................................................... 385
ital. italijanski staroslov. staroslovenski O..... ....................................................................... 389
itd. i tako dalje tibet. tibetanski P ............ ...................................................................... 40:~
jap. japanski tj. to jest R ..................................................................................................... 457
jev. jevrejski tur. turski S ..................................................................................................... 489
kin. kineski tzv. takozvani T .....................................................................................................'529
kg kilogram fr. francuski Ć ..................................................................................................... 557
lat. latinski fizič. fizički U .................................................................................................... 563
lingv. lingvistički filozof. filozofski F .................................................................................................... 571
log. logički hebr. hebrejski H .................................................................................................... 595
m metar hemij. hemijski C ..................................................................................................... 617
mak. makedonski crkv.-slov. crkvenoslovenski Ć .................................................................................................... 625
mađ. mađarski češ. češki DŽ .................................................................................................. 6:'31
šp. španski Š ..................................................................................................... 6:i7
"U današnjem društvu ne možemo biti bez internacionalnih
pozajmica. Nauka i kultura postaju opštečovečanske, pa tako i
rečnik njihov postaje opšti . .. Ali to ne znači i da treba otvoriti
širom ulaz svakojakim tuđicama u naš jezik . .. Naprotiv, tuđice
se dopuštaju samo u slučaju nesumnjive potrebe. .. Dužnost je
književnika, naučnika za pojedine naučne i kulturne grane da
stalno napominju o potrebi upotrebe stranih reči samo u
izuzetnom slučaju. Jer je lepota književnog jezika u upotrebi
narodnih reči svugde gde je to moguće. "

Aleksandar BELIĆ
15

aba- 1 tur. 1. grubo domace (seljacko) ostavka; 2. odricanje od nekog p1'ava


sukno od vune ili kostreti; 2. ogrtac ili uverenja.
od аЬе, gunj; 3. grubo, ruzno, podera- nbdieirati Ја 1. 1. odreCi se prestola, zva-
по odelo. пја ili neke casti; 2. podneti ostavku,
аЬа -2 - otac; starozavetni naziv za odstupiti s vlasti, povuci se s polozaja
praoca. (vladarskog).
abazur [Г. stit па lampi koji ublazuje abdomen Ја 1. 1. trbuh, 1тЬиБпа Бирђјпа;
svetlost; 2. prozor sa resetkastim da- 2. zadnji deo tela kod insekata i
skama koje zaklanjaju vidik spolja. ljuskara.
abazija ДгС. nesposobnost hodanja zbog abduktor Ја 1. misic odmicac, koji јта
poremecenosti zivcanog sistema. funkciju odmicanja, odvlacenja.
abak(us) Jal. 1. racunalo kod starih abduk"ija Jal. 1. odvodenje, odst1'anje-
naroda; 2. cetvrtasta ploca koja ро­ пје, оdvlасепје; 2. u logici: silogizam
kriva kapitel (glavu) s1uba gradevine сјја је druga premisa verovatna, ра је
grckog dorskog stila; 3. u katolickoj i zakljucak takav; 3. u medic.: odmi-
crkvi: sto pored oHara. сапје, pokret u пеkоm zglobu ргета
аЬаIijеЩ'iја Ја/. otudenje, ustupanje, sроlјпоm delu tela.
prenosenje neke stvari па drugog. Abdulah 1Ш'. 1'оЬ bozji, sluga Alabov,
abaIijenirati Jal. otuditi, ustupiti, ргепе­ tj. boga koji sve oprasta.
ti neku stvar па drugo li('e. aiJer I Ш'. v. haber.
abal1aeija Ја 1. progonstvo iz zemlje па a!Jeraeija 1al. zаstгапјivапје, skrеtапјс s
godiпu dana (и starom rimskom ри1.а; оdstuрапје od погmаlпоg јЈј
pravu). 1iрiспоg; 1. u fizi('i: гаstuгапје, l'asi-
abandon 11'. парustапје, odri('anje; ustu- рапје svеt!оsпih z1'akova, tzv. sferlJa
рапје osiguravajucem dl'us1vu ostecc- aberacija koja daje гаsрliпutu sliku u
пс гоЬе ili broda, s Јјт da sc osigura- obliku m1'Јје (паkоп оdЫјапја svetlo-
пiku isplati svota па koju је osigurao snih z1'aka od udubljenog ogledala ili
гоЬи ili brod. пјihоvоg p1'olaska kroz socivo); slaba
abaton дгс. deo ргаvоslаvпоg hrama u ОБЈ1'јпа slike dolazi kao posledica hro-
koji пе smeju stupiti nevernici. matske a!Jera('ije koju izaziva nejed-
abadzija lur. krojac seljackih odela od паkа snaga ргеlаmапја sociva za z1'a-
аЬе (grubo sukno). ke razlicitih Ьоја, ра dovodi do Ьојр­
abadziluk 1И". 1. abadzijski zanat; 2. deo пја slike duginim Ьојата; 2. u ЫоЈо­
grada u komc su smcstenc abadzijske цјјј: оdstuрапје od 1iрiспih oblika
гаdпје. (grada, Ьоја, vеliCiпа) u l'azvoju пеkе
аlшdziпi<-а 1иг. аЬаdZijiпа l'adionica ili zivotinjske vrste; :1. prividna Р1'отепа
t1'govinska radnja; v. abadiija. polozaja posmatranog пt>Ьеskоg tela
ЛЬvеr пет. nemacka vojno-obavestajna usled Zеmlјiпih krеtапја; 4. u p1'avu:
sluzba za v1'eme fasisticke Nemacke, sudska zabluda, skrеtапјt> od istiпс; 5.
sve do kraja drugog svctskog 1'а1а, pгenosno: zаstгапјivапје, оdstuрапје,
kada је гаsрuStепа. пергiгоdпоst.
"I,ver пет. odbrana. aberdar 1ИГ. v. habeгdaг. hаЬеl'шk
nlЮ lиr. sluga, гоЬ u turskim i arapskim
abernik IllГ v. habeгnik.
јтепјта (прг. Abd-alah - sluga abeceda - 1. utvгdепi redosled svih
slova nekog jezika (пр1'. lаtiпskа аЬе­
Alahov).
ceda); 2. utvгdепi 1'edosled slova u
abderiCanin grc. ogranicen covek, glu- latinici (и Јот se slucaju grcka аЬесе­
pak (Abdericani, stanovni('ima s1arog da zove alfabel, а staroslovenska i
g1'ckog grada Abde1'e, vazili su kao cirilica аzЬиkа); 3. ргепоSIЮ: оsпоvпа
щ.,'I'апiСепi ljudi).
zпапја iz oblasti neke паиспе disci-
nbdest i avdest lиr. 1. ritualno umivanje pline ili veStine.
muslimana рге molitve; 2. mesto gde a!Jecedar i abecedarij (wn) Jal. 1. popis
se obavlja abdest. гесј ро аЬесedпоm redu za neku odre-
al,dikncija Ја 1. 1. odricanje od p1'estola denu svrhu (прг. za sastavljanje nekog
ili nekog visokog polozaja; 2. odstup, recnika); 2. bukvar, kпјigа-росеtпiса
16 17

u učenju;
и исепји; 3. slova abecede аЬесюе kao pomoć­ротос­ lat.
ablegat 1al. l. izaslanik.
1. izaslanik, predstavnik аlюli<-iопizаm lat.
abolidonizam 1а/. 1. l. društveni
drustveni pokret lat. 1.
abortirati 1al. trudnoću na-
l. prekinuti trudnocu па­
по nastavno sredstvo u
no и osnovnim ško- sko- (пајсеБсе
(najčešće papski); 2. prognanik, izg- kome је сјlј primena abolicije,
je cilj аЬоlјсјје, tj. silnim putem; 2. рге pre roka roditi; ро­ po-
lата; 4. prenosno: učenik
lama; ucenik prvog ra- (опај koji је
nanik (onaj je negde poslat
puslat da bi Ы ukidanje nekog zastarelog i nepraved- baciti.
zreda osnovne škole, skole, početnik,
pocetnik, prvo- se uklonio s položaja).
polozaja). nog društvenog
drustvenog rešenja resenja (zakona, ured- 1а!. pobačaj;
abortus lat. роЬасај; prirodno ili јlј vestac-
veštač­
skola(".
školac. ablegacija 1al. lat. progonstvo iz zemlje na па be, običaja
Ье, оЫсаја i sl.); sL); 2. društveni
drustveni pokret ko prevremeno prekidanje trudnoce; trudnoće;
abecedarij (um) (иm) 1al. аЬесООаг.
lat. v. abecedar. godinu dana. za ukidanje ropstva polovinom 19. spontani abortus: pobačaj роЬасај bez željezelje
abzac nem.пет. nov pasus, odeljak u и tekstu, ablendati i ablendovati nem. пет. podesiti veka, koji је naročito došao
je narocito dosao do izra- trudnice (dolazi kao posledica neke
аlјпеја.
nov stav, alineja. jačinu
јасјпи svetlosti na па faro
farovima
vima automo- zaja uи SAD i doveo do ukidanja rop-
žaja bolesti iliјlј zbog uginuca
uginuća ploda u и mate-
таје­
abiogelleza gTČ.
abiogeneza ДТС. postanak žive zive materije Ыlа ili drugog vozila (noću)
bila iIi (поси) kad se skog položaja američkih crnaca.
polozaja americkih гјсј
riei iz raznih uzroka); kriminalni kriminallli
od nežive,
nezive, zacecezačeće bez oplodenja,
oplođenja, sa- kreću јюпо
vozila krecu jedno и u susret drugome, abolkiollist(a) lat.
abolkionist(a) Ја!. pristalice abolicio-
аЬоlјсјо­ abortus: pobačajроЬасај obavljen nasilnim
moniklost, spontano rađanje
radanje и
u tj. prigušiti
prigusiti svetla. пјzша.
nizma. putem aа ро po želji
zelji trudnice; indidrani
illdkiralli
prirodi. ablender nem. пет. uređaj
uredaj uи motornom vozi- аЬошјпаlап
abominalan Ја!.
lat. odvratan, gadan, abortus: pobačaj
роЬасај izvršen
izvrsen uи Ьоlпјсј
bolnici iz
abioza grč.дгС. opšta
opsta nesposobnost za život. zivot. lи kojim se prigušuju
lu prigusuju farovi kad se mrzak, nepodnošljiv,
nepodnosljiv, težak, tezak, gnusan. zdravstvenih razloga trudnice.
аЬ. inieio
ab. јllјејо 1at.
lat. od početka.
pocetka. vrsi ablendovanje, tj. kad se podešava
vrši podesava аЬотјпасјја lat.
abominacija Ја 1. odvratnost, gadost, Ја 1. materije
abrazivi lat. тајегјје velike tvrdoce
tvrdoće koje
abiologija grč. дrc. nauka o о mrtvoj,
rnrtvoj, anor- јасјпа svetla kod mimoilaženja
jačina mimoilazenja vozila mrskost, nepodnošljivost,
nepodnosljivost, sramno de- sluze kao sredstvo za brušenje,
služe роlј­
brusenje, poli-
ganskoj prirodi. uи toku noći.
поСј. lo, gnusoba, oskrnavljenje.
10, гапје i čišćenje
ranje сјБсепје tvrdih površina
povrsina (ko-
abiostatika grč. дгС. nauka oо beživotnim
bezivotnim ablepsija grč.дrc. duhovna zaslepljenost, ne- пе­ аЬопеll (a)
abonen (а) t fr.
[Г. pretplatnik, najcesce
najčešće na
па rund, kvarc, dijamant i dr).
telima. promisljenost, glupost, budalaština.
promišljenost, budalastina. ћтапи u
hranu и odredenom
određenom restoranu, na па ne-
пе­ lat. razorno delovanje na
abrazija 1at. па obale
оЬаlе
abit itaJ. katoličkih sveštenika;
ilaJ. mantija katolickih svestenika; ablokacija 1al. lat. iznajmljivanje, davanje ke novine, na па stalnu pozorišnu
pozorisnu kartu i morskih i jezerskih talasa, slicno slično ero-
его­
dečija ili ženska
2. deCija zenska haljina. nečega II
necega u zakup, uи najam.пајат. sl. ziji; odronjavanje; 2. medic. тООјс. odstranji-
abitura 1al. lat. ispit zrelosti na па završetku
zavrsetku ablutomallija 1al.
ablutomanija lat. bolestan nagon za abonirati ahollovati (se) fr.
abollirati (se) i abonovati [Г. pret- vanje bolesnih delova tkiva metodom
srednje škole,
skole, matura. stalnim pranjem i kupanjem (duševna (dusevna platiti (se), pretplaćivati
pretplaCivati (se), unapred struganja; :1. uopšte: strugane površi-
uopste: struganI' povrsi-
abiturijellt 1al.
ahiturijent svrseni učenik
lat. svršeni ucenik srednje bolest). platiti za stvari ili јlј uslugu. пе, ol-,'Tebotine.
ne, ol-,rrebotine.
skole koji је
škole polozio maturu.
je položio аblисјја 1al.
ablucija simboličko ritualno pranje
lat. simbolicko аЬОllшаll fr.
abonman [Г. 1.l. pretplatnik, stalni naru- пати­ abrakadabra hebr. hebI". 1. srednjovekovni
abiturij (um)(иш) 1al.lat. ispit zrelosti II u srednjoj ruku (običaj
(оЫсај katolickih
katoličkih sveštenika
svestenika ро­ po- čilac
сјlас i korisnik (npr. (прг. hrane
ћтапе и u nekom mađijski
madijski zapis na па атиlејјта
amuletima bez
skoli, matura.
školi, sle pričešća).
ргјСеБСа). časopisa i sl.);
restoranu, casopisa sL); 2. ugovor ikakvog smisla; hokus-pokus, izraz
ahjudika('ija lat.
abjudikaeija 1а/. sudsko osporenje, ne- пе­ abnormalan аЬ.юrmаll 1al.
abllormalall i abnorman lat. 1.
l. protiv- između dve strane o
izmedu о trajnijim isporu- koji јеje služio атајlјја; 2. besmi-
sluZio kao amajlija;
priznanje, uskraćenje,
uskracenje, odricanje. prirodan, nenormalan, nepravilan, kama roba ili јlј oо davanju usluga. slen govor, bezvezno Ьгblјапје, brbljanje, besmi-
abjudicirati 1at. lat. sudski osporiti, ne пе do- neispravan; 2. duhovno poremecen, poremećen, . abonos tur.
lиг. crno,
сгпо, tvrdo i teško tesko tropsko slica.
suditi, uskratiti, ne пе priznati. lud, nastran, bolestan; :l. :!. cudan,
čudan, neo-
пео­ drvo koje raste uи tropskim predelima abreakeija 1at.
abreakcija oslobađanje poti-
lat. medi,.. oslobadanje
IIbjuradja
IIbjura('ija 1al. lat. odreknucc, poreknuće,
poreknuce, Ысап, izuzetan.
bičan, Azije i Afrike; služi sluzi za izradu luksuz- етосјја postepenim dovode-
snutih emocija dovođe­
рогјсапје
poricanje pod zakletvom. abnormalnost
abllormalllost i abnormitet
abllormitet 1at. пепог­
lat. nenor- пом nameštaja,
nog namestaja, pogodno za rezbarenje пјет
njem izvornog iskustva II u svest
ahjurirati lat.
abjurirati Ја/. pod zakletvom odri odricati,
('at i, malnost, neprirodnost, neispravnost, i za izradu raznih predmeta; poznato čoveka.
coveka.
odreći.
poricati, odreci.
porje'ati, neobičnost.
nastranost, neobicnost. је grčkim imenom
je i pod wckim јтепот eban.еЬаn. ahrevijator lat.
abrevijator 1а/. 1. skraćivač, skratilac
l. skracivac,
ablakta('ija 1at.
ablaktadja lat. 1. l. odbijanje deteta od аЬ ovo lat.
ab 1а/. 1.l. od početka;
pocetka; 2. vrlo iscrpno, abordaia fr.
abordaža [Г. napad na па neprijateljski nečijeg rukopisa, knjige); 2. pisar
(npr. necijeg
sise; 2. prenosno: odvikavanje. potanko, podrobno. brod neposrednim pristajanjem uz kod раре izrađuje njegove breve
pape koji izraduje
ablativ 1al.lat. дгат.
gram. šesti padez uи deklina-
sesti padež abolirati 1al. аЬоlјсјји; ukinu-
lat. primeniti aboliciju; јlј udaranjem и
njega ili u njega ргатсет
pramcem (тапје važna
(manje vazna službena
sluzbena akta).
сјјј nekih jezika (npr. и
ciji u latinskom koji ti, obustaviti ili јlј poništiti
ponistiti sudski ро­ po- radi zauzimanja. abrevijatura 1al. muzičkim
lat. kratica u muzickim
označava udaljavanje, odvajanje, poti-
oznacava stupak рге pre nego što 510 presuda bude aborigini lat. 1.
aborigilli 1al. l. prvobitno rimski narod oznakama (može (moze biti i znak za ропа­ pona-
сапје odnekud, poreklo).
('anje pravnosnazna.
pravnosnažna. koji је
je и u svojim naseljima živeo ziveo od vljanje); kratice narocitonaročito ceste
česte u и sta-
ablaut nem. lingv. promena samoglasni-
пет. 1inf{V. aboli<-ija lat.
abolidja 1а/. l. ukidanje, ропјМепје,
1. poništenje, pocetka; 2. stanovnici neke zemlje и
početka; u гјт srednjovekovnim rukopisima (si-
rim
ka и u sklopu istog korena ili јlј osnove stavljanje van snage nekog rešenja, resenja, proslosti naseljeni и
davnoj prošlosti u nekom мlе); kratice su u
gle); и starom Rimu služile
sluzile
koja se javlja kao unutrašnjaunutrasnja fleksija, zakona, odluke (npr. ukidanje nekog kraju, prastanovnici, urodenici.urođenici. i kao neka vrsta stenografije (tironske
prevoj vokala, npr.: p1esli rađati
plesti plot, radali zakona, smrtne kazne, ropstva i sL); sl.); 2. lat. osoba koja vrši
aborter 1al. vrsi pobačaj
роЬасај naпа note).
- rod i sl. akt milosti najvišeg
najviseg organa državne drzavne drugim osobama. abrevijacija lat. 1а!. 1. skracenica,
skraćenica, kratica
аblасјја 1al.
ablacija lat. 1. l. oduzimanje, skidanje, vlasti kojim se pre nego što sto nastupi abortivan 1а!. 1.
abortival1 lat. l. koji је je uи stanju da skraćivanja rukopi-
nastala iz potrebe skraCivanja
odvajanje, uklanjanje; 2. medic. am- ат­ pravnosnaznost presude oslobadaju
pravnosnažnost oslobađaju izazove pobačaj,
роЬасај, pobačajni;
роЬасајпј; 2. koji se kraćenje, skraCivanje
sa; 2. kracenje, skraćivanje nekog tek-
putacija dela tela, odsecanje, odrezi- krivičnog gonjenja neka krivicna
od krivicnog krivična odnosi na па suzbijanje neke bolesti u и sta, knjige i sl.
vanje; :l. 3. geološki:
geoloski: odnošenje
odnosenje delova dela iliјlј neki počinitelji,
pocinitelji, tako da kri- samom početku
pocetku njenog nastajanja; 3. abreze fr.
abreže [Г. izvod, sažet,sazet, kratak sadržaj
sadrzaj
rastresite Zemljine površine povrsine usled de- vično gonjenje za neka dela, ili
viCno јlј pokre- rođen prerano, pre vremena, nedovolj-
roden паиспом ili
naučnog јlј umetnickog
umetničkog dela.
lovanja vode, vetra, glecera glečera i drugih nuto protiv nekih lica, lјса, neće
песе niпј početi,
poceti, по dozreo, nedonešen;
no nedonesen; 4. nerazvijen abrogaeija lat.
abrogacija Jat. ukidanje (poništenje)
(ponistenje) za-
prirodnih sila; 4. uи kosmonautici: ota- aа u koliko је započeto, obustavice
je zapoceto, obustaviće se dovoljno, zaostao uи razvitku,razvitkll, kržljav,
krzljav, konskog propisa novim propisom koji
рапје
panje površinskog
povrsinskog sloja na па vrhu rake- (и našem
(u паБет krivicnom
krivičnom zakonu ројат pojam рготаБеп.
zakrzljao; jalov, promašen.
zakržljao; izričit opoziv ranijeg propisa.
sadrzi izricit
sadrži
te (tako se odvaja višak visak toplote koja se abolicija
аЬоЈјсјја zamenjen је pojmom amne-
je ројтот атnе­ Ја 1. sredstva za izvršenje
abortivi lat. izvrsenje роЬа­
poba- abrogirati 1at.lat. ukinuti, opozvati (nared-
stvara trenjem oо vazduh). stija). Саја.
čaja. bu); povući
Ьи); povuci narudžbu
narudzbu robe.гоЬе.
18 19

abronoša tur. v. habronoša. avanica tur. 1. zlikovac, hulja, nitkov; 2. avetinja tur. 1. utvara, prikaza, strašilo; aga tur. 1. vlasnik zemlje u staroj Tur-
abruptan Jat. 1. strm, vrletan; 2. grub, ptica-Iovica (u narodnoj pesmi). 2. osoba luckasta, lake pameti, koja skoj ili vojni starešina; 2. titula kod
neuglađen; 3. nagao, žestok; 4. otki- avans fr. 1. predujam, akontacija; upla- slabo shvata, priglupa osoba. muslimana; 3. gospodin, gospodar,
nut, odsečen, isprekidan, npr. stil ta za robu koja još nije isporučena ili avetati tur. govoriti koješta, raditi gazda.
govora. uslugu koja još nije UČinjena; 2. steče­ koješta. agava Jat. tropska biljka, poreklom iz
abuzemzen pers.-ar. }. voda sa izvora na prednost u poslu, poslovni dobitak; aviza ital. 1. obaveštenje, upozorenje, Južne Amerike; raste visoko do 10 m;
Zemzen u blizini Cabe; 2. prenosno: 3. posebni ustupak u nečemu. oglas, savet, sećanje; 2. izveštaj da je njeno lišće se upotrebljava u narodnoj
dragocena, retka stvar. avanscena fr. 1. prednji deo pozornice poslata roba prispela; 3. mali brzi medicini.
abulija Jat. bezvoljnost, nedostatak vo- (između zavese i orkestra); 2. prvi izviđački ratni brod. aga-kan - nasledna titula musliman-
lje, neodlučnost, utučenost. plan, istaknuti položaj. avizirati ital. obavestiti, upozoriti, javi- skog verskog poglavara u sekti izmae-
avaz tur. glas, vest, novost. avanti ital. napred. ti, opomenuti. lita.
avaks eng. skraćenica za obaveštajni avantura fr. 1. uzbudljiv, neobičan doži- avija tika fr. v. avijacija. agalaktija grč. izostajanje mleka posle
elektronski sistem, ugrađen na speci- vljaj, pustolovina, dogodovština; 2. avijatičar fr. lf'tač, pilot, vazduhoplovac, porođaja ili njegovo prevremeno ne-
jalnim avionima u SAD (otkriva lovce poduhvat sa puno rizika, nesiguran zrakoplovac. stajanje u dojilja.
i druge ciljeve). poduhvat koji računa na slučajan avijacija i avijatika fr. vazdušna flota, agal uk tur. 1. zvanje, dostojanstvo age;
aval fr. jemstvo, garancija poslednjeg uspeh; :l. sumnjiv poduhvat, neizve- vazdušne vojne snage (avioni, heli- 2. posed koji pripada agi; 3. deo
potpisnika na menici. stan, pretežno sa nepoštenim name- kopteri, jedrilice). prihoda koji se daje agama; 4. preno-
avalirati fr. potpisati meni cu kao jemac, rama. avikuItura Jat. gajenje ptica; gajenje sno: samovlašće, osionost.
kao garant, žirirati. avanturizam fr. neobuzdana strast za živine. agamija grč. 1. bezbračnost, stanje kad
avalist (a) fr. poslednji potpisnik na pustolovinama, za neobičnim doži- avio- fr. prce metak u složenicama sa neko nije u braku; 2. razmnožavanje
menici, jemac, garant na menici. vljajima, sklonost pravljenju avantu- značenjem: veza sa avijacijom bez oplođavanja (partenogeneza); 3.
avan tur. 1. sud za tucanje kafe, bibera i ra, pustolovstvo. letenjem. besplodnost cvetova.
dr.; 2. sprava za rezanje duvana; 3. avanturist(a) fr. 1. čovek koji nema aviobiologija grana biologije koja agamist(a) ffČ. neženja, momak, bećar.
prangija (starinski top); 4. nevera, svoja načela, pustolov, koji sve stavlja proučava us, 'e pod kojima se čovek i agapa grč. zajednička gozba u prvih
na kOl'ku da bi zadovoljio svoje stra- uopšte živa l' , a mogu održati u živo- hrišćana kao znak bratstva.
izdajstvo.
sti; 2. onaj koji nl:'odoljivo želi krenuti tu na velikir. lisinama, pa i na dru- Agarjani i Agareni - naziv za Turke i
avangarda fr. 1. deo vojske koji pretho-
u avanture, u neobične doživljaje, u gim nebeskir, elima. muslimane u starim spomenicima.
di glavnini. u pokretu, prethodnica,
rizik. aviokonstruktOl 1t. konstruktor aviona, agatobiotika grč. nauka o dobrom nači­
izvidnica u nastupanju ili maršu; 2. Avari - ratnički nomadi Azije; izazvali
društvena snaga koja krči put, pred- inženjer, spe, llista za gradnju apa- nu života.
seobu Slovena, sudelujući sa drugim rata za leten] agatologija ffČ. deo etike koji uči o
njači u nekom pokretu; :l. prenosno:
nomadskim plemenima u osvajanju aviomehaničar J -grč. stručno lice koje najvišoj moralnoj vrednosti, o najvi-
predvodnica naprednog pokreta (npr. tuđih teritorija; uništeni u 9. veku od sklapa i popr' lja aparate za letenje. šem dobru, koje se postiže vežbanjem
Savez komunista Jugoslavije je avan- strane Franaka sa kojima su ratovali
garda radničke klase). avion i aeropia fr. mašina za letenje i učenjem.
na tlu Evrope. (aeroplan, hiw'oplan, helikopter, je- agenda Jat. 1. podsetnik s beleškama o
avangardizam fr. predvodništvo, pred- avgust Jat. osmi mesec u godini, kolo- onome što treba uraditi; beležnica,
drilica i dr.)
njačenje u nekoj ideji, pokretu. voz; glupi aV/..'llst: lakrdijaš u cirkusu. aviopark Jat.-eng. svi avioni neke vazdu- notes; 2. delokrug rada.
avangardni fr. predvodnički, krčilački, avdest tur. v. abdest. hoplovne institucije. agenezija grč. 1. nesposobnost žene za
napredni, istaknuti. ave Jat. zdravo, pomozi bog; zbogom, u aviofon Jat. -grč. telefon od gumenih cevi rađanje, jalovost; 2. nepotpuna razvi-
avangardist(a) fr. pripadnik avangarde, zdravlju' u ratnom avionu, koji služi, kad je jenost embrija ili nedostatak nekog
predvodnik, krčilac, pionir novih pu- Avelj - nevino ubijen čovek (po Bibliji avion u letu, za vezu između pilota i dela organizma; 3. učenje hrišćana da
teva, stremljenja, nosilac naprednih ubio ga brat Kain iz zavisti). ostalog osoblja. bog (ota!") nema ni početka ni svr-
ideja. Ave Marija Jat. 1. zdravo, Marijo (reči a vista ital. po viđenju (čekovi imenice šetka.
avangvardija ital. fašistička omladinska kojima je, po Bibliji, anđeo pozdravio plativi čim se predoče). agens Jat. snaga, pokretna sila, delo-
organizacija u Italiji za vreme dikta- Mariju nagoveštavajući joj da će rodi- avitaminoza grč. -Jat. oboljenje organi- tvorno sredstvo.
ture Benita Musolinija, čiji su članovi ti Isusa Hrista); 2. u katoličkoj crkvi: zma zbog pomanjkanja vitamina. agent Jat. 1. zastupnik neke firme, trgo-
(avangvardisti) bili stari od 14-18 početak molitve "Bogorodice devo"; avlija tur. 1. dvorište; ograda, zid oko vački putnik; posrednik u poslovanju;
godina. 3. večernje zvonjenje zvona u katolič­ kuće i dvorišta; 2. stanari jednog 2. špijun, detektiv, diverzant; tajni
avanzirati fr. v. a vanzova ti. koj crkvi. dvorišta; 3. bela marama kojom mlade organ službe bezbednosti.
avanzman fr. 1. napredovanje, unapre- avenija fr. široka velegradska ulica, naj- i žene pokrivaju lice; 4. čaršav, pro- agent provokator Jat. plaćeni izazivač
đenje u službi; 2. plaćanje unapred, češće sa drvećem sa obe strane. stirka; 5. ubrus, peškir. nereda, podstrekač nemira za tuđ ra-
avans, predujam. averzija Jat. odvratnost, antipatija, gnu- avokacija Jat. opozivanje; zahtev da se čun; tajni policijski organ kome je
avanzovati i avanzirati fr. 1. napredo- šanje, netrpeljivost, mržnja. akta vrate od nižeg suda višem. zadatak da stekne poverenje politički
vati u službi, dobiti viši položaj ili avet tur. 1. utvara, prikaza, strašilo, avulzija Jat. 1. čupanje zuba; 2. komad sumnjivih, pa da ih onda navede na
čin; 2. plaćati unapred, davati avans, sablast; 2. vrsta majmuna. zemljišta koji reka otrgne i odnese na vršenje kažnjivih dela, kako bi ih
predujam. avetan tur. mahnit, lud, blesav. drugu obalu. policija uspešnije predala sudu.
20 21

agentura lat. 1. mreža špijuna i diverza- agnozija grč. 1. nesposobnost da se III..'1"arni lat. koji se odnosi na agrar, na jateljstvo, nasilno oduzimanje nečega,
nata neprijateljskih vlada; 2. posao shvati značenje čulnih utisaka (viđe­ poljoprivredu, zemljišni, koji se odno- nasrtanje.
agenta, zastupstvo; 3. podružnica fir- no, čuveno, opipano, omirisa no i sL); si na kompleks poljoprivredne proi- agresor lat. napadač, zavojevač, onaj
me, poslovnica; 4. posredništvo u 2. stav uzdržanog suđenja u odnosu na zvodnje. koji vrši agresiju; pokretač, izazivač
poslu. tvrđenje jedne određene istine. III..'1"arni maksimum lat. najveći kom- rata.
agendja lat. 1. posrednička firma koja agnostik grč. v. agnostičar. pleks zemljišta koji može privatno lice agrikuItura lat. zemljoradnja, poljopri-
radi za druge firme i za privatna lica agnostidzam f{Tč. idealističko-filozofsko posedovati po zakonu jedne zemlje. vreda, ratarstvo.
određene poslove; 2. ustanova koja se učenje koje poriče mogućnost spozna- al..'1"arni minimum lat. najminimalniji in- agripnija f{Tč. nesanica, bdenje, budno-
bavi skupljanjem i širenjem vesti (no- je objektivnog sveta, mada nema ni- tenzitet obrade zemlje koja daje poljo- ća, nemogućnost spavanja.
vinska, obaveštajna i sL); 3. predstav- čeg što se ne bi dalo spoznati; postoje privredne proizvode. agro- grč. predmetak u složenicama sa
ništvo neke firme. samo stvari i pojave koje se na odre- agrafa fr. 1. pređica, kopča, spona (kao značenjem: polje, poljski.
al..>ilan lat. okretan, vredan, radan, brz, đenom stupnju razvitka nauke još ne ukras); 2. hirurška kopča za spajanje agrobiolog f{Tč. stručnjak u agrobiologiji.
spretan, marljiv, preduzimljiv. mogu saznati. ivica spoljašne rane posle izvršene al..'1"obiologija f{Tč. nauka o uspevanju i
al..>ilnost Jat. radinost, preduzimljivost, agnostičar i agnostik f{Tč. sledbenik, operacije. korišćenju biljaka s obzirom na kvali-
pregalaštvo, okretnost. pristalica agnosticizma. al..'1"afa grč. naziv za Hristove izreke tet zemljišta.
al..>illija grč. život bez žene, bezbračnost, agovati tur. 1. biti aga, gospodariti; 2. kojih nema u evanđelju (tzv. usmena al..'1"obotanika f..>Tč. nauka koja proučava
neoženjenost. živeti, uživati kao aga. predanja) morfološke i fiziološke osobine kul-
agitator lal. lice koje vrši agitaciju. agogika f{Tč. naziv za sitne izmene tem- III..'1"afija f..>Tč. nesposobnost pisanja kao turnih biljaka.
agitadja lat. 1. podsticanje, ubeđivanje pa kod izvođenja muzičkih dela radi posledica bolesti mozga. al..'1"oeko\ogija grč. nauka o smeštaju i
(obično šireg kruga ljudi) u korist postizanja življeg i plastičnijeg izraza. ul..'1"egat lal. 1. sprega dve mašine od položaju poljoprivrednih površina.
nekog mišljenja, ideje; delovanje na agonija f{Tč. 1. borba sa smrću, umiranje, kojih jedna pokreće drugu (npr. parna al..'1"okemija f..>Tč. v. agrohemija.
mase radi pridobij anja za određene izdisanje, ropac; 2. samrtni strah, oča­ mašina pokreće generator električne al..'1"oklimatologija grč. l,'Tana klimatolo-
ideje, za partije ili pokret; 2. unutra- janje; 3. besvesno stanje neposredno struje); 2. skup istih čestica; :1. kombi- gije koja proučava klimatske elemente
šnji nemir. pred smrt; 4. lagana smrt. novana poljoprivredna mašina; 4. du- koji utiču na rasprostranjenost biljnog
agitovati i agitirati lat. vršiti agitaciju, agora f..>Tč. 1. glavni trg u starogrčkim šebrižnik, veroučitelj. sveta na površini Zemlje.
delovati na ljude, pridobijati mase za gradovima gde se narod skupljao da al..'1"egatllo stanje lat. način na koji su al..'1"omaksimum lal. najveći zakonom
određene ideje. čuje novosti; 2. narodna skupština spojeni najmanji delovi svakog tela; dozvoljen posed zemlje pojedinca.
agitprop rus. skraćenica od reči: agitaci- starih Atinjana; 3. mesto gde se ta postoje tri agregatna stanja: čvrsto,
agromelioradja f..>Tč-lat. racionalna
ja i propaganda, tj. odeljenja za agita- skupština sastajala. tekuće i gasovito, odnosno u novije
agorafobija grč. bolesni strah od velikog vreme i savremeniji izrazi: gasovito, obrada tla, isušivanje, navodnjavanje i
ciju i propagandu pri političkim i
prostora (od prelaženja preko ulica, kristalno i amorfno stanje, te plazma sl.
drugim organizacijama.
trgova, praznih prostora i sL). kao četvrto agregatno stanje. al..'1"ometeoro\og f..>Tč. stručnjak u agro-
aglobulija grč. nedovoljnost krvnih
al..'1"egadja lat. gomilanje, združivanje, meteorologiji.
zrnaca. al..'1"amatizam f..>Tč. bolesna nesposobnost
stvaranja ili razumevanja rečenica i sjedinjenje, zbijanje; pridruživanje al..'l"ometeoro\ogija !fI"č. nauka koja se
aglomerat lal. 1. masa koja se sastoji od
nastojanje za izražavanjem u telegraf- manje firme nekoj većoj organizaciji. bavi uticajem meteoroloških pojava
raznovrsnih delova rude bez vezivnih
skom stilu. al..'1"egirati lat. udružiti, pripojiti, pridru- na razvoj pojedinih biljnih kultura.
elemenata; 2. gomila, hrpa; 3. gusto
naseljeno mesto; 4. slepljen kamen. al..'1"amatist(a) f{Tč. nepismen, neuk žiti, ujediniti; skupiti, spojiti; nago- al..'l"ominimum lal. 1. osnovni pojmovi o
čovek.
milati, prikupiti, nakupiti. agronomiji; 2. najmanja količina ze-
aglomeradja lal. 1. nagomilavanje sitnih
agrar lal. poljoprivreda, sve što se odno- al..'1"eman fr. pristanak, saglasnost vlade mljišnog poseda koju ima pojedinac.
ruda u komade; 2. skupina raznorod-
nih elemenata; 3. gusto naseljeno si na zemljišni posed i ukupnu poljo- jedne države da primi novog diplo- al..'l"onom !fI"č. inženjer agronomije, poljo-
mesto. privrednu proizvodnju. matskog predstavnika druge države; privredni stručnjak.
al..'1"ara(· lat. 1. zemljoposednik, vlasnik džentlmenski al..'1"eman: prijateljski agronomija grč. nauka o poljoprivredi.
aglutinadja lat. 1. nagomilavanje crve-
zemlje; 2. pristalica politike koja štiti sporazum između država zasnovan na
nih krvnih zrnaca ili bakterija; 2. agropedo\ogija grč. nauka koja prouča­
interese vlasnika zemlje. - moralnim principima. va zemljišta u vezi sa podizanjem i
spajanje raznih jezičkih elemenata s
korenom ili osnovom u jednu reč, tako al..'1"arizam lat. pokret za unapređenje al..'1"esivan Jat. nasilan, nasrtljiv, napa- gajenjem biljnih kultura.
poljoprivredne proizvodnje. dački; koji napada; neprijateljski ori-
da se lako raspoznaju; aglutilIativni agrotehnika !fI"č. obrađivanje zemljišta
jezid - jezici u kojima se oblici jentisan. uz primenu savremenih tehničkih
al..'1"arizovati i al..'1"arizirati la t. pretvoriti
pojedinih reči tvore pripajanjem odre- neplodno, neobrađeno zemljište u al..'1"esivitet lat. tendencija ka agresiji. sredstava (traktori, kombajni, veštač­
đenih sufiksa (npr. turski, mađarski), plodno, obradivo. al..'1"esivnost lat. nasrtljivost, nasilnost, ka đubriva i dr.).
za razliku od fleksivnih jezika u koji- agrarije lat. poljoprivredni proizvodi. sklonost napadanju. agrohemija i agrokemija grč. grana he-
ma postoji deklinacija. al..'1"arna reforma lat. deljenje zemlje veli- al..'1"esija lat. napad jedne ili više država mije koja se bavi proučavanjem he-
agllec - u pravoslavnoj liturgiji: deo kih zemljoposednika siromašnim se- na jednu ili na više zemalja u cilju mijskih procesa s obzirom na plodnost
posvećenog hleba koji se prinosi kao ljacima, bezemljašima ili onima sa osvajanja njihovih teritorija i potči­ zemljišta (upotreba veštačkih gnojiva,
žrtva. malo zemlje. njavanja stanovništva; uopšte: nepri- primena pesticida i dr.).
22 23

a/..'Tumi ital. zajedničko ime za kiselka- adaptivnost lat. sposobnost prilagođa­ adekvatnost lat. jednakost, izjednače­ poslove novina, časopisa i sl.; 4. insti-
sto, sočno voće, za limune, naranče, vanja, prilagodljivost. nost, podudarnost, srazmernost. tucije i službe koje obavljaju aktivno-
mandarine i grejp. adaptirati i adaptovati lat. 1. prilagodi- adekvacija lat. izjednačenje, srazmera, sti pod 1.
ad grč. podzemni svet po verovanju ti; 2. preurediti, preinačiti. podudaranje, usklađivanje. administrirati lat. upravljati, vršiti duž-
starih Grka; isto i had, hades. adaptor lat. v. adapter. adet tur. 1. običaj, ustaljena navika, nost administratora.
Ad grč. mitološki: bog podzemnog sveta a dato lat. od dana pisanja, od danas, od tradicija; 2. kod islamskih naroda: admiral fr. najviši čin pomorskog oficira
kod starih Grka. sada. običajno (šerijatsko) pravo. u ratnoj mornariei.
ada tur. rečnđ"ili jezersko ostrvo. advent lat. 1. ponovni, predstojeći dola- adiđar tur. 1. skupoeen ukras, nakit; 2. admirali tet nem. 1. najviša komandna
adađeto ital. malo sporije (kod izvođenja zak Hristov na zemlju; 2. kod katoli- prenosno: vrlo lepa stvar ili osoba. vlast ratne mornarice; 2. skup admi-
muzičkog dela). ka: vreme od oko šest nedelja pre adijafoll grč. 1. instrumenat sličan har- rala.
adađisimo ital. veoma lagano, što lakše Božića (početak crkvene godine). monici; 2. klavir koji umesto žica ima admiral štab nem. u nekim zemljama
(kod izvođenja muzičkog dela). adventivan lat. 1. tuđ, slučajan, neočeki­ viljuške. naziv za admiralitet.
adađo ital. blago, lagano, dostojanstve- van, sporedan, pridošao; 2. koji ne adinamija grč. opšta slabost organizma, adoles('ent lat. nezreo mladić ili
no izvođenje muzičkog dela. raste na pravom mestu, npr. adventiv- iznemoglost, malaksalost. devojka.
adađo osai ital. veoma lagano. ni koren: onaj koren koji se razvija na adinamičan grč. slab, iznemogao, bez adoles('endja lat. period od početka pu-
ad akta lat. 1. odložiti, ostaviti predmet samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i snage, nesposoban za rad, klonuo. berteta do nastupanja zrelosti kod
kao svršen u akta, u arhivu; stvar se dr.). ad infinitum lat. u beskonačnost, bez mladića ili devojke.
neće UZE'ti u obzir; 2. posao oko toga adventizam lat. učenje i pokret adven- prestanka, bez kraja i konca, večno. Adonis ,grč. 1. u grčkoj mitologiji mladić
prE'dmeta smatra se okončanim. tista. adio ital. zbogom, doviđenja. izvanredne lepote, ljubimac boginje
adaktilija f.rrč. mf'di,.. urođeni nedosta- adventist(a) lat. pristalica hrišćanske Adisonova bolest - (otkrio ju je engle- Afrodite i simbol predstavljanja pro-
tak svih prstiju na ruci ili nozi. sekte koja propoveda da je blizu drugi ski lekar AdIson, 1793-1860), obolje- leća; 2. prenosno: lep mladić (često
Adam hebr. po Bibliji ime prvog čoveka dolazak (advent) Hristov na zemlju nje nadbubrežnih žlezda (znaci: bron- podrugljivo); 3. vrsta leptira; 4. biljka
koji je navodno napravljen od zemlje; koji znači konac sveta; adventisti za zana boja kože, opšta iznemoglost; gorocvet.
Adamov kostim: golo muško telo; osnovu svoje vere uzimaju Bibliju, može da bude smrtonosna). adoptant i adoptator lat. usvojilac dete-
Adamova jabučka: kod nekih muška- svetkuju subotu umesto nedelje (otuda aditiv lat. dodatak, obično radi pobolj- ta, podsvojilac deteta.
raca veoma istaknuta izbočina na naziv subotari); sprovode apstinen- šanja svojstava nekog proizvoda. adoptat lat. usvojeno dete, podsvojče,
prE'dnjem dE'lu vrata; Adamovo rebro: ciju. aditivi lat. supstance koje se dodaju podsvojak, posinak.
žena (po Bibliji: bog je prvu ženu adverb lat. gram. prilog. nekim proizvodima radi poboljšanja adoptadja i adopdja lal. uzimanje pod
stvorio od jednog Adamovog rebra). adverbijal lal. gram. pridev 1..1 službi njihovog kvaliteta. svoje, usvajanje deteta, usinovljenje.
adam tur. čovek, ljudsko biće. pridevske reči, kao priloška odredba. aditoll grč. najsvetije mesto starogrčkog adoptira ti lat. uzeti pod svoje (dete),
adametit - dubinska eruptivna stena, adverbijalizadja lat. lingv. pretvaranje hrama u koje je samo sveštenik mogao usvojiti; priznati za svoje.
granit. promenljivih reči u kategoriju priloga stupiti, svetilište; v. abaton. adopdja lat. v. adaptacija.
adamizam - jedna od evropskih knji- (adverba), npr. dom - doma (kod adidja lat. zbrajanje, dodavanje, sumi- adoradja lat. obožavanje, klanjanje, čaš­
ževnih struja koja SE' oslanja na primi- kuće), jutro - jutros. ranje, sabiranje. ćenje; klanjanje božanstvu, vladaru,
tivne i instinktivne pojave u ljudskoj ad verbum lat. od reči do reči, doslovno. adjektiv lat. gram. pridev. heroju; poklonstvo novorođenom
prirodi. adverzativan lat. suprotan, protivan; adjudikadja lat. dosuda, presuda u ne- Hristu.
adamit - 1. v. nudisl(a); 2. pripadnik adverzativna rečenka: suprotna reče­ čiju korist, dodela, dosuđivanje. adrapovac grč. 1. odrpanac, rđavo ode-
jedne starohrišćanske sekte koja je nica, tj. ona koja kazuje radnje koje su adju('irati lat. dosuditi, odobriti, dozna- ven; 2. propalica, skitnica, protuva.
naročito poznata po tome što muškar- jedna drugoj suprotne (npr. Ja radim, čiti presudom. adrenalin lat. hormon nadbubrežne
ci i žene svim obredima prisustvuju a on leži). adjuradja lat. zaklinjanje, polaganje za- žlezde koji se luči u krv (podiže nizak
potpuno goli. advokat lat. 1. branitelj, branilac, odv- kletve pred sudom. krvni pritisak); proizvodi se i sintetič­
adamti tur. čovečno, ljudski, humano. jetnik, naročito pravni zastupnik; 2. adjustaža lat. doterivanje, udešavanje. ki (veštački).
adamluk tur. čovečnost, ljudskost. prenosno: zagovornik. administrativa lat. uprava, upravna adresa fr. 1. mesto stanovanja, prebiva-
adaptabilan i adaptivan lat. prilagod- advokatisati i advokatovati lat. 1. vršiti vlast; skup upravnih poslova. lišta; oznaka imena, zvanja i stanova-
ljiv, prikladan za preudešenje, preure- advokatske poslove, braniti druge administrativni lat. upravni, izvršni, ko- nja (obično na omotu pisma); 2. pred-
đenje, preinačiv. pred sudom; 2.prenosno: zauzimati se ji se tiče uprave. stavka na ime vladara ili na kakvu
adaptator lat. prepravljač, preuređivač, za nekoga ili nešto. administrator lat. 1. upravnik, upravni drugu ustanovu.
podešavalac, koji vrši adaptaciju. advokatura lat. 1. obavljanje advokat- činovnik; onaj koji rukovodi kaneela- adresant fr. pisac pisma, predstavke.
adaptacija lat. 1. prilagođavanje živih skih, odvjetničkih poslova; 2. advo- rijskim poslovima neke ustanove; 2. adresat fr. liee ili firma na koju se
bića sredini, klimi i sl.; 2. preuređenje katska kancelarija. koji obavlja materijalno poslovanje u upućuje pismo ili molba.
nečega, prepravljanje; 3. objekat advocirati lat. v. advokalisati. l'('dakeiji novina, časopisa i sl. adresar fr. spisak lica ili institucija sa
preuređen, preudešen, preinačen. adekvatan lat. 1. jednak, izjednačen, administracija lat. 1. uprava, upravlja- adresama.
adapter i adaptor lat. dodatni uređaj za isti, prikladan, koji se uklapa; 2. sra- njl', rukovođenje; 2. činovništvo, adresovati i adresirati fr. napisati adre-
poboljšanje rada nekog aparata. zmeran, u svemu podudaran, odgova- upravna vlast, vlada; kancelarijski su na pismo, paket ili na drugu po-
adaptivan lat. v. adaptabilan. rajući, primeran, sazreo, dorastao. poslovi; 3. odeljenje za materijalne štansku pošiljku.
24 25

adresograf fr. mašina za brzo i pouzda- aerauto i aeroautomobil grč. mali avion aerokartograf grč. aparat za izradu geo- aeronautika grč. vazduhoplovstvo; nau-
no ispisivanje adresa na pošiljkama. s krilima koja se mogu sklopiti ili grafskih karata s avionskih snimaka. ka o kretanju po vazduhu letilica
Adrijatik lat. Jadransko more; Jadran. uvući, tako da se posle upotrebljava aerokartografija grč. izrada geografskih težih od vazduha (u avijaciji) i apara-
adrogacija lat. usvajanje onoga koji je kao automobil. karata pomoću avionskih snimaka. ta lakših od vazduha.
već punoletan. aeracija lat. 1. provetravanje prostorija i aeroklimatologija grč. nauka koja istra- aeropauza grč. slojevi vazduha iznad 25
adsorbat lat. hemij. supstanca koja se napajanje čistim vazduhom; os veža- žuje klimu troposfere i drugih delova km gde je vazduh toliko razređen da
adsorbuje (upija, pripaja), tj. telo pod- vanje (vode, zemljišta) atmosferskim stratosfere. se u njemu ne može održati avion za
ložno adsorpciji. vazduhom; 2. utiskivanje vazduha u aeroklinoskop grč. sprava za merenje vreme leta.
adsorbensi lat. hemijske materije (ko- biološke filtere radi prečišćavanja te- vazdušnih strujanja, tzv. predskazivač aeroplan grč. letilica teža od vazduha,
štani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje kućih voda. oluje. avion; v. avion.
imaju svojstvo da na svojoj površini aerifikacija lat. fiz. prevođenje, prelaz aeroklub grč.-eng društvo za populari- aeroplast grč. materijal kojim se prekri-
fizički vežu mnogobrojna hemijska tečnih ili čvrstih tela u gas ovito sanje i unapređenje civilne avijacije. va rana radi sprečavanja infekcije.
jedinjenja, koja se kasnije pogodnim stanje. aerokonvoj grč.-fr. vazdušni konvoj, aeroport grč. -la t. vazdušno pristanište;
hemij. rastvorom mogu skinuti. aero- grč. u složenicama znači: odnos skup aviona koji prate i zaštićuju neki veliki aerodrom gde se ukrštaju mno-
adsorbent lat. telo koje vrši adsorpciju prema vazduhu i prema vazduhoplov- vazdušni transport. ge vazdušne linije međunarodnog
(životinjski ugljen, kaolin i dr.). stvu. aerolinija grč. -la t. avionska vazdušna značaja.
adsorbovati i adsorbirati lat. 1. srkati, aer()bat grč. 1. akrobat, plesač na ko- linija za putnički saobraćaj. aeroprojektor grč.-lat. fotogrametrijski
upijati; 2. pripijati, nakupljati; 3. nopcu; 2. prenosno: mudrijaš, vara- aerolit !7č. komad meteorita, kamen instrumenat za izradu topografskih
zgušćivati, skupljati, sabijati. lica. meteorita. karata na osnovu fotografskih snima-
adsorpcija lat. svojstvo nekih tela, naj- aero bik grč. gimnastička vežba žena aerolog !7č. stručnjak koji se bavi aero- ka načinjenih iz vazduha.
češće su to čvrsta tela, da na svojoj radi dobre linije i izgleda. logijom. aerosaoni<-e j.,JTč. saonice koje se kreću
površini upijaju tečnosti i gasove, što aerobomba grč. razorna bomba koja se llerologija grč. nauka koja se bavi ispiti- pomoću propelera.
je rezultat dejstva privlačnih moleku- baca iz vazduha, iz aviona. vanjem slobodne atmosfere, tj. po- aeroskop grč. uređaj za merenje prašine
larnih sila. aerobus grč.-lat. veći avion za prevoz dručja koja su iznad neposrednog uti- prisutne u vazduhu.
adum i adumac tur. v. hadum putnika. caja Zemljine površine (grana meteo- aeroskopija j.,JTč. pregled i proučavanje
hadumac. aerogram grč. vest preneta vazdušnim rologije). sastava vazduha i primesa u njemu.
adut fr. 1. najjača boja u igraćim karta- putem; v. radiograIn. lleromagnetometrija j.,JTč. istraživanje i aerosol j.,JTč. sredstvo za pročišćavanje
ma, najjača karta; 2. prenosno: jaka aerograf j.,JTč. sprava kojom se prskaju otkrivanje rudnog blaga pomoću avio- vazduha, za dezinfekciju, sterilizaciju,
ličnost; najjače sredstvo; najjači način bojom štampane knjige po rubovima. na, helikoptera ili satelita. za uništavanje insekata i sl.
u rešavanju nečega. aerografija grč. opis, opisivanje vazdu- lleromedicina grč.-lat. nova grana medi- aerosoli grč. -la t. čvrste ili tečne čestice
adutirati fr. 1. igrati najjačim karta- ha. dne koja se bavi proučavanjem i leče­ koje lebde u vazduhu u vidu magle ili
ma, adutima; 2. pobijati neku tvrdnju aerodin grč. vazdušna letilica (jedrili('a, njem bolesti koje nastaju kao posledi- dima.
jakim dokazima. motorna jedrilica, zmaj). ('a dugih letova avionima isatelitima. aeros tat grč. 1. vazdušni balon (lakši od
adhezija lat. v. athezija. aerodinamika j.,JTč. nauka o kretanju llerometar grč. sprava za merenje priti- vazduha); 2. aparat za inhala('iju.
ad hok lat. samo za sada, samo za ovaj gasova. ska, gustine i težine vazduha. aerostatika grč. nauka o ravnoteži vaz-
slučaj, samo za ovu priliku, samo za aerodinamičan grč. najpovoljniji oblik llerometrija j.,JTč. nauka o merenju gusti- duha i gasova.
ovu svrhu, samo za ovu zgodu. nekog tela (aviona, automobila) koje- ne, težine i pritiska vazduha. aerotaksi grč. avion za prevoz putnika
ad honorem lat. u čast, iz počasti. mu, kod kretanja, vazduh pruža naj- ller()mehanika grč. nauka o kretanju na manjim udaljenostima.
ađustaža lat. tehničko doterivanje, gla- manji otpor. (aerodinamika) i ravnoteži (aerostati-
čanje, podešavanje delova radi paso-
aer()terapija j.,JTč. lečenje nekih bolesti,
aerodrom grč. uređeno zemljište (s pi- ka) gasova. naročito hroničnih plućnih bolesnika,
vanja i uspešne montaže neke mašine stama, uređajima, zgradama) za pole- lIer()mehaničar grč. stručni radnik za
ili instrumenta. planinskim ili morskim vazduhom.
tanje, sletanje, smeštaj i održavanje popravke aviona, avionskih motora i aerotermodinamika grč. nauka koja
ađustirati lat. doterati, namestiti, pode- vazdušni h letilica. ostalih uređaja. proučava probleme toplote kod lete-
siti, udesiti, upasovati. aer()duktor grč. instrumenat kojim se, IIcr()miting j.,JTč. -eng 1. skup vazduh 0- nja (npr. procese izgaranja u mlaznim
ađutant lat. pomoćnik; mlađi oficir do- pri porođaju, trudnici dovodi vazduh. plovaca radi popularisanja avijacije; motorima ili zagrevanje letilice pri
deljen kao pomoć u službi višem ofici- aer()elektrana grč. električna centrala sa 2. javna priredba sa izvođenjem avija- letu velikim brzinama).
ru; pomoćnik, pratilac višeg oficira; pogonom na vetar. t ičkih veština
pomoćnik u vojnom štabu.
aeroterorizam grč.-lat. 1. bombardova-
aeroembolija grč. stvaranje gasnih me- IIcrmu()nter grč. -fr. radnik metalne stru- nje iz vazduha naselja radi zastrašiva-
ađutantura lat. služba, zvanje i kancela- hurića u krvi i tkivima usled izlaganja k .. koji vrši montažu aviona. nja i demoralisanja stanovništva; 2. u
rija ađutanta. organizma sniženom pritisku koji vla- lI('ronavigacija grč.-lat. nauka o upra- novije vreme: otmica aviona i ucene.
aed grč. pevač, pesnik, osobito pevač da na većim visinama. vljanju vazdušnim letili cama po odre- aerotehnika grč. grupa srodnih naučnih
junačkih pesama u starih Grka. aerokar grč. -eng novokonstruisano vo- <knom putu (maršrutom) pomoću ka- disciplina koje se bave razvojem leti-
aer !!rč. 1. vazduh, zrak; atmosfera; 2. zilo u SAD koje se kreće po zemlji i rata, radija i drugih sprava. Ika (konstrukcijom, eksploatacijom i
visina, nebo. kao letilica po vazduhu; v. aeroauto. ...·r()naut j.,JTč. vazduhoplovac, avijatičar. istraživanjima).
26 27

aero topografija /?Tč. izrada geodetskih ažurnost fr. tačnost, urednost, blagovre- srednjem veku); 2. danas: muzej u (visoka preko 300 m); naziv po pro-
planova i karata na osnovu snimaka menost, pedantnost u poslu. Carigradu (Istambulu). jektantu, francuskom inženjeru
iz vazduha. azbest grč. magnezijumov silikat, vrsta ajatolah pers. vrhovni sveštenički čin u Ajfelu.
aerotransport grč. -Jat. promet koji se nesagorljivog minerala; od njegovih muslimanskoj (šiitskoj) hijerarhiji, akademac /?Tč. popularni naziv za stu-
obavlja vazdušnim putem. vlakana izrađuju se tkanine za vatro- posebno u Iranu koja oličava teokrat- denta vojne škole.
aerotropizam /?Tč. svojstvo biljke da se gasna odela, zavese i dr.; otporan sku vlast. akademizam /?Tč. 1. preterano teoretizi-
okreće tamo gde ima najviše vazduha prema vatri i kiselinama, loš provod- ajvaz tur. 1. sluga; 2. ranije: majordom, ranje; knjiški formalizam, naročito u
(pozitivni aerotropizam) ili najmanje nik toplote i elektriciteta; služi za upravitelj u gospodskoj kući. umetnosti; 2. odvajanje nauke od ži-
vazduha (negativni aerotropizam). termo i elektro-izolaciju. ajvan tur. 1. stoka, brav; 2. prenosno: vota; 3. tehnička veština, bez invenci-
aerotunel /?Tč. -nem. naročito napravljen azgin tur. 1. pun životne snage, bujan, glupak, neznalica, budala; isto i haj- je i novih saznanja.
hodnik u kojem se pomoću veštačkog neobuzdan, besan; 2. osion, plahovit vaD. akademizirati /?Tč. raspravljati učeno,
podešavanja brzine vazdušnog struja- čovek. ajvar tur. 1. usoljena ikra; 2. vrsta ali besplodno, bez rezultata.
nja ispituju avioni i avionski modeli. azdija tur. dugačka gornja haljina. konzervirane salate od mlevenih pa- akademija /?Tč. 1. naziv za najvišu nauč­
aeroturbina /?Tč.-lat. sprava za pretvara- azil /7č. 1. zaštita koju jedna država prika; isto i hajvar. nu ili umetničku ustanovu; 2. visoka
nje energije vetrova u električnu ener- pruža političkim izbeglicama iz dru- ajgir tur. pastuv, ždrebac. škola u rangu fakulteta; 3. naziv za
giju. gih država; 2. ustanova za nezbrinute ajduk tur. v. hajduk. neke srednje stručne škole (npr. trgo-
aerofagija /?Tč. h'Utanje vazduha za vreme stare osobe, bolesne i maloletna lica. ajerkonjak nem.-fr. vrsta likera od jaja i vačka, pomorska akademija); 4. sve-
jela (javlja se kod neuropata). azilijant grč. osoba koja traži i kori- konjaka (vinjaka). čana priredba povodom nekog važnog
aerofilatelija /?Tč. skupljanje samo onih sti azil. ajkula nem. morski pas. događaja.
poštanskih maraka koje se upotreblja- azimut ar. 1. ugao (od O° do 360°) ajku na tur. dragana, ljubavnica. akademik /?Tč. član akademije nauka.
vaju u vazdušnom saobraćaju. računat u smeru od juga ka zapadu, ajlajner eng. kozmetički preparat za akademski /?Tč. 1. koji se odnosi na
aerofilter grČ.-lat. filter u obliku rezer- između južnog dela posmatračeva me- izvlačenje tamnih linija po rubovima akademiju nauka; 2. naučan, znan-
voara napunjenog šljakom kroz koji se ridijana i vertikale posmatranog ne- očiju, koji naročito koriste žene. stven; 3. obrazovan na visokoj školi,
propušta voda u cilju aeracije (provp- beskog tela; 2. ugao između meridija- ajlugdžija tur. v. aj1ukčija. sa završenim fakultetom, diplomiran;
travanja, pročišćavanja). na i pravca kretanja broda. ajluk tur. prihod, dohodak, stalna me- 4. UČeno, na teorijskom nivou, teško
aerofite /7č. biljke koje rastu sasvim u azojski period grč. najstariji period u sečna plata, posebno vojnika. shvatljivo, kruto, doktrinarno; aka-
vazduhu; suprotno: geofite. razvoju Zemljine kore, slojevi na koji- ajlukčija i ajlugdžija tur. 1. plaćenik, demska rasprava: naučna, objektivna
aerofobija /7č. bolestan strah od vazdu- ma nema organskih ostataka. plaćeni vojni najamnik; 2. službenik i nepristrasna rasprava; akademski
ha, izbegavanje vazduha. azoosperija grč. potpuni nedostatak mu- ili radnik sa mesečnom platom; isto i građanin: student univerziteta.
aerofon /7č. sprava kojom se ljudski glas ških oplodnih ćelija (spermatozoida), ajlučar. akatist grč. himna u čast Bogorodice
prenosi na velike daljine (izumitelj jedan od glavnih uzroka nesposobno- ajman(a) tur. 1. domaća životinja, mar- koja se peva u pravoslavnoj crkvi.
Edison); aerofoni instrumenti: duvač­ sti oplođavanja. va, stoka; 2. prenosno: neradnik, skit- akadja /7č. 1. vrsta tropskih i suptrop-
ki instrumenti. azot grč. gas bez boje, mirisa i ukusa, nica, bitanga; v. ajvan. skih biljaka; 2. bagrem.
aerofor grč. sprava za disanje pod vo- jedan od glavnih sastojaka vazduha; ajme ital. jao, kuku, lele. akva lat. voda.
dom, u zagušljivom prostoru i sl. služi naročito za proizvodnju veštač­ ajmoka(' nem. vrsta supe s mesom i akvabatik lat.-f.rrč. nova naprava za du-
aerofotogrametrija /?Tč. izrada geograf- kih đubriva. raznim dodacima. boko ronjenje i posmatranje života
skih karata na osnovu fotografija sni- azotometar grč. aparat za merenje pri- njnzac nem. 1. umetanje, uložak (npr. za pod vodom (roni do 45 metara i može
mljenih iz aviona. sustva amonijaka u oranici. krevet); 2. umetanje jednog muzičkog ostati dva i po sata)
aerofotografija grč. 1. slikanje, snimanje azur l fr. nebesko plavetnilo, plava boja odeljka u drugi. akva destilata lat. destilacijom prečišće­
iz vazduha, fotografisanje iz aviona, neba. ajnlag nem. uložak, naročito onaj koji se na voda, prekapanica.
2
jedrilica, satelita i vasionskih brodo- azur tur. spreman, gotov, pripravan za stavlja u obuću kod ravnog stopala. akvadukt i akvedukt lat. vodovod, veća
va; 2, snimak, fotografija napravljena posao, za akciju, azuran. ajnleger nem. 1. radnik koji umeće neki cev za protok vode, a u novije vreme
iz vazduha, sa velike visine. azurit fr. -/7č. plav mineral. karbonat deo u mašinu, ulagač, umetač (npr. i naftovod ili gasovod, postavljeni
aždaja tur. ala, čudovište, zmaj, neman, bakra. papir u štamparsku mašinu, drvo II preko reke ili dolina, sa odgovaraju-
ponekad višeglava i krilata, ogromnih air tur 1. sreća, dobro, korist; 2. dobro- pilanu i sL); 2. deo štamparske mašine ćim građevinskim objektima za pre-
razmera, koja proždire ljude i živo- tvorna ustanova, zadužbina; 3. napev, koji služi za umetanje papira II mošćivanje odstojanja.
tinje. arija; 4. vazduh, zrak, atmosfera; isto mašinu.
akvalung lat.-eng. aparat koji roniocima
i hair. ajnc nem. vrsta kartaš ke igre.
aždaha pers. v. aždaja. omogućuje disanje pod vodom.
airli tur. srećan, dobar, čestit, vredan; ajnštajnij(um) - novi hemijski eleme-
ažuran fr. tačan i brz u poslu, koji sve isto i hairli. nat (otkriven 1952, nakon eksplozije akvamarin lat. 1. providan poludragi
poslove svršava na vreme; uredan, airluk tur. v. hairluk. hidrogenske bombe); naziv prema kamen, vrsta berila, koji ima boju
ispravan, pregledan. ajam tur. deo ama koji se stavlja konju imenu poznatog fizičara Ajnštajna. morske vode; 2. vrsta slikarske boje
ažurira ti fr. obaviti poslove na vreme; na vrat, ogrlina. J\jfelov toranj fr. velika železna građevi­ slična akvamarinu.
ubrzati tempo rada; obaviti zaostale Aja Sofija /?Tč. 1. Sveta Sofija, nekada na u Parizu, podignuta 1889. u čast akvanaut lat. ronilac, istraživač pod-
poslove. čuvena hrišćanska bazilika (građena u svetske izložbe koja se tada održala morskih dubina.
28 29

akva nautika lat. ronjenje i ispitivanje akvizirati lat. 1. pribaviti, steči, obezbe- akordator Ir. -lat. popravljač, doterivač akrogrami grč. pesme kod kojih stihovi
najdubljih delova okeana. diti, zaključiti poslove; 2. naći nove muzičkih instrumenata. počinju poslednjim slovima prethod-
akvaped lat. podvodni bicikl, sprava za mušterije, nalaziti nove pretplatnike, akorporacija lat. pripojenje, združenje nog stiha.
kretanje pod vodom. klijente i sl. više firmi. akromazija grč. pomanjkanje normalne
akvaplan lat. sportska naprava u vidu akik tur. crveni poludragi kamen koji se akosmizam i akozmizam grč. filozofski pigmentacije kože; bezbojnost, ble-
široke daske, podešena za vožnju na upotrebljava za nakit. pogled da telesni svet ne postoji neza- doća.
vodi (vuče je motorni čamac). aklamacija lat. 1. jednodušno glasno visno od svesti. akropola grč. 1. visoka tvrđava u starim
akvaplaning eng sportsko skijanje na odobravanje, oduševljeno, burno odo- akotiledone gTČ. biljke koje nemaju raz- grčkim gradovima; najčuvenija Akro-
vodi akvaplanom koji vuče motorni bravanje; klicanje, povlađivanje; 2. bi- govetnih kotiledona. pola sa hramom Parte non ; 2. gornji
čamac. ranje, izbor klicanjem ili dizanjem akr eng mera za površinu u Engleskoj i grad.
akvarel ital. 1. vodena, posna boja; 2. ruku bez pojedinačnog glasanTa. SAD (oko 4000 kvadratnih metara). akrostih f.,7TČ. 1. pesma kod koje početna,
slika izrađena vodenim bojama. aklamirati i aklamovati lat. bučno odo- akreditiv fr. pismeni nalog jedne kredit- katkada i krajnja slova (ili slogovi),
akvarelirati ital. slikati vodenim bravati, klicati; birati, odobravati ne ustanove (banke, štedionice) drugoj kad se čita odozgo prema dole, daju
bojama. aklamacijom. kreditnoj ustanovi da nekome isplati neko ime ili rečenicu; pesma s takvim
akvarelist(a) ital. slikar koji radi akva- aklimatizadja lat. 1. prilagođavanje, određenu svotu novaca. stihovima; 2. porez koji su Bar i
rele, tj. koji slika vodenim bojama. privikavanje živih bića novim uslovi- akreditivi Ir. pismeno punomoćstvo di- Budva plaćali, u srednjem veku,
akvarij(um) lat. 1. naročiti stakleni sud ma, prvenstveno klimatskim i geo- plomatskog predstavnika jedne drža- srpskim vladarima.
ili bazen u kome se drže i gaje rečne i grafskim prilikama; 2. prenosno: pri- ve kod vlade druge države koje diplo- akrotizam grč. 1. Iiloz. istraživanje
morske životinje i biljke; 2. jedno ili vikavanje ljudi na novu sredinu. mata predaje šefu države kod stupa- prauzroka stvari (težnja za onim što
više odeljenja u zgradi, ili cela zgrada, aklimatizovati i aklimatizirati lat. privi- nja na dužnost. je najviše u saznanju); 2. medic. od-
za držanje, gajenje i izlaganje vodenih knuti se, prilagoditi se drugom podne- akreditovati i akreditirati fr. 1. ovlastiti, sustvo pulsa ili nemogućnost da se
životinja i biljaka. blju, drugoj klimi, odomaćiti se. opunomoćiti, naimenovati diplomat- puls opipa.
akvarist(a) lat. onaj koji se bavi akvari- aklimacija lat. v. akJimatizacija. skog predstavnika da u stranoj državi akrofobija grč. preteran, bolestan strah.
stikom. akmak tw·. glupan, budala, blesan. zastupa interese svoje domovine; 2. od pogleda sa visine nadole.
akvaristika lat. negovanje vodenih živo·· akmeizam "rč. struja u ruskoj literaturi imenovati dopisnika novina, radija ili aksijalni lat. osni, osovinski, koji je u
tinja ili biljaka u akvarijumu kao nakon revolucije od 1905. g. koja je televizije za slanje informacija sa ne- smeru ose.
poseban hobi. propovedala "umetnost radi umetno- kog područja ili ustanove; 3. otvoriti aksiologija grč. nauka o vrednostima;
akvatel lat. -Ir. hotel na vodi, obično sti" (larpurlartizam). nekome kredit. opšta teorija vrednosti.
stariji brod, preuređen za boravak akmeist(a) grč. pristalica akmeizma u akrep tUl'. 1. škorpion, otrovna životinja; aksiološki grč. koji se odnosi na vredno-
turista. ruskoj Iiteratw'i; v. akmcizam. 2. preI1()sno: ružna, mršava osoba. sti, na teoriju vrednosti.
akvatilije lat. životinje i biljke koje žive akne "rč. gnojnice, bubuljice (najčešć., akribi;a grč. krajnja tačnost i preciznost, aksiom(a) grč. 1. naučna istina jasna
u vodi, vodene životinje i vodene po licu), pretežno kod mladih. naročito u naučnom radu; savesnost, sama po sebi, istina kojoj nije potre-
biljke. ak,,,- mađ. stara mera za zapreminu temeljitost, brižljivost u radu. ban dokaz; osnovna istina, osnovno
akvatinta ital. način štampanja, poseban tečnosti (oko 50 litara). akribologija grč:. savesnost i tačnost u načelo; 2. mat. stav koji se usvaja bez
postupak u tehnici štampanja vode- akoznlizarll ~rč. v. akOSlJ1izanl. govoru, pisanju, istraživanju i uopšte dokaza i koji ne proizilazi iz ranije
nim bojama, osobito u bakrorezbar- akomodacija lat. 1. prilagođavanje (npr. u životu. usvojenih aksioma.
stvu. oka da jasno vidi predmete na razlići­ akribometar grč. instrumenat za mere- aksiomatika grč. nauka o aksiomima.
tim udaljenostima); 2. podešavanje; :1. nje sićušnih predmeta. akt lat. 1. delo, čin; 2. zvanični spis,
akvatorij(a) lat. vodene (morske) površi-
ne koje imaju određene granice ne- poravnanje o plaćanju. akribometrija grč. tačno, veoma preciz- službeni spis; 3. u likovnoj umetnosti:
kom međunarodnom konvencijom. akomodirati lat. 1. prilagoditi, podesitl; no merenje. slika ili skulptura golog ljudskog tela;
2. namestiti se udobno; :1. isplatiti akrizija grč. 1. nedostatak sposobnosti 4. čin u pozorišnom komadu.
akvedukt lat. v akvadukt.
dug, poravnati se. rasuđivanja; 2. neodlučnost; 3. ne- aktentašna nem. tašna od fine kože ili
akviziter Int 1. ovlaščeno lice koje U7_ akontacija ital. predujam, avans, isplata skaja za službene spise, akta.
određenost kod stanja bolesti.
platu ili procenat prikuplja narudžbi- dela novca na račun buduće zarade, akter fr. 1. važan činilac; 2. glumac,
ne za robu ili mušterije za neke uslu- akrilik eng viniiska boja koja se u
odnosno primanje novca na račun ne- umetnik; 3. prenosno: važan učesnik u
ge; 2. skupljač pretplatnika za novine, slikarstvu upotrebljava umesto ulja-
čega unapred, posla i sl. nekom poslu ili događaju.
knjige ili davalaca oglasa u novinama. nih boja; stvara smolasto-lakastu po-
akontirati ital. uzeti (ili isplatiti) deo vršinu. aktiv lat. 1. f.,7Tam. radno stanje glagola
:1. osoba koja pronalazi nove osigura- novca unapred na račun buduće zara- (npr. pišem, govorim); suprotno: pasiv;
nike za osiguravajuči zavod i sl. de, posla i sl. akrobat(a) grč. 1. veštak u izvođenju 2. organizovana h'Tupa ljudi u okviru
akvizicija lat. 1. ono što je stečeno, a konto itaJ. na račun nečega, u ime vratolomnih gimnastičkih podviga u neke zajednice ili angažovana na ne-
tekovina, dobar pronalazak; 2. nove predujma, unapred; v. akontacija. cirkusu, na konopcu i na drugim me- kom posebnom zadatku (npr. partijski
nabavke, narudžbenice, zakl.Jučeni po- akord Ir. 1. sazvuk, istovremeno zvuča­ stima; 2. prenosno: snalažljiv čovek. aktiv, agitatorski aktiv, itd.).
slovi, naročito u vezi pretplate štam- nje tri ili više tonova; sloga, sklad; 2. akrobatika i akrobacija grč. 1. veština aktiva lat. 1. celokupna imovina jedne
panih publikacija, oglasa u nov mama nagrađivanje radnika prema količini koju izvodi akrobata; 2. prenosno: privredne organizacije i sva njena po-
i sl. izvršenih poslova (po komadu). vratolomija, opasan poduhvat. traživanja (novčana, materijalna i dr.)
30 31

od drugih privrednih i drugih organi- aktinometrija f{Tč. 1. grana meteorologi- talis ta , a s druge strane masa naja- akcentovanje i akcentuadja lat. 1. način
zacija; suprotno: pasiva; odbijanjem je koja proučava Sunčevu energiju u mnih radnika koji su bili nemilosrdno akcentovanja reči; 2. sistem akcenata
pasive od aktive dobiva se čista imo- atmosferi; 2. grana astrofizike koja eksploatisani. jednoga govora, dijalekta ili jezika.
vina ili vlastita sredstva privredne proučava skupno zračenje nebeskih akumulirati lat. nagomilavati; sticati, akcentovati i akcentirati lat. 1. staviti
organizacije; 2. aktivna vojna služba; tela na gornjoj granici atmosfere. skupljati, zgrtati, steći novac. akcentske znake na reči; 2. istaknuti
suprotno: rezerva. aktinomikoza gTČ. zarazna bolest gove- akupunktura lat. lečenje nekih bolesti nešto u govoru, naglasiti.
aktivan Ja/. 1. koji dela, radi. funkcioni- da i svinja (katkada i kod čoveka); koje se sastoji u tome što se zabadaju ak"entolog lat. naučnik koji se bavi
še; 2. koji prouzrokuje akciju; koji se prouzrokovač su aktinomiceti. srebrne ili zlatne igle u kožu najbliže proučavanjem akcenata.
odnosi na uzrok akcije; :1. koji se aktinoterapija /{rč. lečenje zracima (npr. okoline obolelog mesta; primenjuje se akcentologija lat. nauka o akcentima i
odlikuje sa mnogo aktivnosti ili po- ultravioletnim). kod oboljenja živaca, glavobolje, mi- akcentuaeiji.
kreta. ili promena; 4. koji se odlikuje aktovka Jat. 1. kraći pozorišni komad u grene, reumatizma, išijasa; Kinezima i akcepis lat. potvrda primitka neke
spontanošću, snagom, inicijativom; 5. jednom činu; 2. torba za spise. Japancima ovo je poznato 3000 pošiljke.
koji sc odlikuje i liči na ponašanje aktualan lat. v. aktuelal1. godina. Ilk('ept lat. 1. saglasnost s predlogom da
mužjaka u spolnim aktivnostima. aktualizam Ja/. 1. učenje da je stvarnost akuratan lat. tačan, pažljiv, marljiv, sa- se sklopi ugovor (primljen, prihva-
aktiva(' Ja/. 1. oficir u aktivnoj vojnoj neprekidna detatno .. ', samostvarala- vestan, uredan, precizan. ćen); 2. potpis na menici kojim se
službi (suprotno: penzioner); 2. homo- štvo; 2. teorija da je duševni život akuratnost lat. tačnost, savesnost, ured- preuzima obaveza plaćanja; :1. prihva-
seksualac koji u spolnom odnosu ima stalni proces; 3. h .xija da su pojavI' ćena menica s takvim potpisom; 4.
nost, ispravnost.
ulogu muškarca (suprotno: pasivae). koje sada oblikuju Zemljinu koru d('- akustika grč. 1. nauka o zakonima zvu- prihvatanje, pristanak, odobravanje.
aktivacija i aktivizacija Ja/. pojačanj(' lovale tako i u prošlostI. ka i sluha; 2. osobine sale da prenosi ak"eptabilan Jat. primljiv, prihvatljiv,
postojeće delatnosti, ubrzanje tempa aktualizacija Ja/. 1. dostignuća, ostvar('- usvojljiv.
zvuk.
rada; odlučnije, smelije delovanje na nja cilja, ideala; 2. dovođenje nekog akustičan grč. podesan za primanje i ak"eptant lat. primalac menice, čovek
ostvarenju nekog cilja. dela u sklad sa savremenim zbiva- prenošenje zvuka, glasa; zvučan, slu- koji jamči da će je isplatiti.
aktivizam Ja/. 1. živo, aktivno učestvo­ njima. šni; objekat (sala, crkva i dr.) sagra- ak('eptadja lat. primanje meni('e, prih-
vanje u ostvarenju n('kih društvenih aktualizovati i aktualizirati Ja/. učiniti đen tako da se reči i tonovi mogu vaćanje, jamčenje (potpisom) za njenu
zadataka, naročito političkih ciljeva; nešto aktuelnim, savremenim, osavre- svuda lepo i jasno čuti; akustična isplatu.
2. filozof. shvatanje da tr('ba sve zna- meniti ga, privesti ili privodit i u delo, sredstva: sredstva koja služe poboljša- ak('eptovati i ak('eptirati lat. prihvatiti,
nje i iskustvo staviti u službu nepo- ostvariti. nju ili pojačanju slabog sluha. primiti, usvojiti; ak('eptovati menku:
srednih životnih potreba. aktuelan lat. sadašnji, današnji, savre- akustičnost f{Tč. svojstvo neke prostorije obavezati se na plaćanje menice pi-
aktivizirati Ja/. pojačati delovanjI', ubr- men, u ovom času od važnosti, stva- da dobro prima i prenosi zvuk. smenom zabeleškom na samoj menici.
zati rad; odlučnije krenuti ka ostvare- ran, potreban; koji je na dnevnom nkutan lat. 1. oštar, jak, nagao, žestok; ak('eptor lat. primalac, odobravalac.
nju ('ilja. redu, koji se odnosi na današnjicu. 2. gorući, koji traži hitno rešenje zbog akeepcija lat. 1. primanje, prihvaćanje,
aktivirati i aktivisati la t. 1. učini ti aktuelnost i aktualitet la/. savremenost, naglog razvoja (bolesti); 3. hitan, usvajanje; 2. usvojeno značenje neke
nešto aktivnim, staviti ga u pokret, u savremeni značaj, današnja zanimlji- IlI'()dložan. reči.
delovanje; 2. povratiti iz mirovine vost, današnja stvarnost. nkll~er lat. lekar, specijalista za trudno- akces lat. 1. pristup, prilaz; 2. stupanje
(penzije) u aktivnu službu; isto i akti- akuzativ Ja/. četvrti padež u našem ('" I porođaje.
na neki posao radi sticanja prakse;
vizovati. jeziku koji označava predmet na kome IIkll~erstvo fr. nauka o trudnoći, porođa­ stupanje pravnika u sud radi prakse;
aktivist(a) Jat. 1. aktivni, angažovani se vrši glagolska radnja; dobija se na JII i negovanju novorođenčeta. 3. napad groznice.
član neke zajednice, osoba koja se pitanje: kOMa, sta, sto. IIk"elerator lat. 1. postrojenje za ubrza- akcesija lat. 1. pristupanje, pridodava-
naročito ističe u političkom ili nekom akuIturacija eng. proces kojim jedna vanjI' kretanja čestica radi proučava­ nje; pristupanje neke države nekom
drugom radu; 2. pristalica, pobornik kultura preuzima elemente druge, ".1a strukture atomskog jezgra; 2. koe- međunarodnom ugovoru; 2. proširiva-
aktivizma; za ženu: aktivistkinja, ak- kulturno stapanje dve kulture u etno- fwij('nt koji pokazuje za koliko će se nje sopstvenosti na sporedne stvari.
tivistka. loškom i sociološkom smislu. pov('ćati investicije ako se poveća akcesist(a) lat. početnik, pripravnik u
aktivitet lat. v. aktivnost. akumulator lat. sprava u kojoj se nago- n'alni dohodak; 3. pedal u automobilu upravnoj službi.
aktivnost la/. 1. svojstvo nekoga koji je milava rezervna električna energija. I'''JI ubrzava kretanje vozila. akeesoran Jat. sporedan, nebitan, prido-
aktivan, delotvoran, radan; 2. delova- akumuladja lat. 1. nakupljanje, gomila- dan; akeesoran ugovor: dopunski, pri-
IIk,·.·I,·radja lat. ubrzanje, ubrzavanje,
nje, angažovanost u radu; podsticanje nje energije; 2. nakupljanje taloga na dodan ugovor koji se dodaje glavnom
p"pl'anje brzine, pospešenje.
na delovanje drugih, na akciju. dnu vode; 3. izdvajanje dobiti firme za ugovoru; akeesorna tužba: tužba ko-
aktivno lat. angažovano, radno, delatno; proširenje poslovanja, tj. akumulacija IIk ...·I.·rirnti lat. ubrzavati, požuriti, po- jom se novi tužitelj pridružuje pret-
aktivno pravo glasa: pravo da neko kapitala koja se stiče od ostvarene "I'''':;ivat i, pojačavati brzinu. hodnoj tužbi drugog tužitelja protiv
može glasati na izborima (za razliku dobiti; prvobitna akumulacija: proees IIk .... I•• r ..."etar lat. instrumenat za mere- istog tuženika.
od pasivno/{ prava, tj. prava biti bi- uništavanja sitnih proizvođača (odu- ".1" llhrzanja. akeesorij(um) lat. ono što je sporedno;
ran, npr. za narodnog poslanika, dele- zimanje zemlje seljacima od strane "k.-""(II)t lat. 1. naglasak sloga ili reči; dodatak, dopuna.
gata). bogatih u doba prelaza sa feudalnog 2. /.lIak za obeležavanje akcenta (na- akcident Jat. 1. nebitno, slučajno svoj-
aktinometar grč. sprava za merenje to- na kapitalistički privredni sistem), ,:laska), :1. naročiti izgovor čoveka stvo; 2. nesrećan slučaj, nezgoda; 3.
plotne snage sunčevih zraka. kada su stvorena velika imanja kapi- l... JI ,:"v()ri neki strani jezik. ono što je nebitno, promenljivo.
32 33

akcidentalan Jat. slučajan, nebitan, spo- Aladinova lampa - čudesna, čarobna !Ilba lat. 1. duga bela tuni ka kod starih u kojoj je izložena ta nauka; ta nauka
redan, koji se javlja povremeno. sprava koja ispunjava sve želje (prema Rimljana; 2. bela duga košulja u kato- kao školski predmet.
akcidentalije Jat. slučajnosti, nebitne arapskoj priČi "Hiljadu i jedna noć", ličkih sveštenika za vreme mise. algolagnija grč. uživanje u bolovima; v.
osobine neke stvari, sporednosti. dečak Aladin pecao ribu, pa iz vode !Ilbanolog - stručnjak za albanologiju. mazohizam i sadizam.
akcidendja Jat. 1. slučajna oznaka ili izvukao veliku boeu; kad je bocu !lIbanologija - nauka koja se bavi algologija grč. nauka o algama.
momenat; 2. u štamparstvu: posao otčepio, dugo je iz nje izlazio gust, crn proučavanjem albanskog jezika, knji- algoritam ar. - grč. pravilan postupak
koji ne spada u knjižarstvo i novinar- dim, koji se na kraju pretvorio u ževnosti i kulture. pri računanju, tj. efektivna metoda
stvo (npr. plakati, ('enovnici, vizitkar- gorostasnog duha; od tog duha Aladin !Ilbatros eng velika bela morska ptiea kojom se iz datih polaznih podataka,
te i sL); 3. slučajno, uzgredno, do- dobi lampu i kad god bi je upalio, koja brzo leti i dobro pliva; živi oko određenim nizom računskih, odnosno
punsko. stvorili su se pred njim robovi koji su logičkih postupaka, dolazi do traženih
južnih mora.
akcija Jat. 1. delovanje, rad, preduzimlji- mu ispunjavali svaku želju). albinizam Jat. odsustvo pigmenata (bo- rezultata.
vost; pokretačka snaga (suprotno: alaj tur. 1. četa vojnika, bataljon, puk; 2, jena materija) u ljudskom i životinj- al/.,>Tafija grč. pripremanje nacrta za
reakcija); 2. vojnička operacija; 3. deo mnoštvo ljudi: parada, povorka. skom organizmu, zbog čega kosa i štampu na aluminij umskoj ploči.
kapitala uložen u neki posao i doku- alaj-barjak tur. glavna zastava jedne koža pobele a oći pocrvene. alea jakta est Jat. kocka je pala, kocka je
menat o tom ulaganju koji donosi vojne jedinke (alaj a). Albion kelt. stari naziv za Englesku bačena; reči koje sc izgovaraju kod
dobit; 4. politička delatnost radi ne- alajbeg tur. zapovednik jednog alaja; v. (gorovita zemlja) donošenja sudbonosnih odluka, a pri-
kog cilja (protest, kampanja); radna aJaj. !Ilhum Jat. 1. knjiga za čuvanje slika, pisuju sc Juliju Cezaru, starorimskom
akcija: dobrovoljni rad omladine ili alajbegova slama tur. imovina koja ('rteža, poštanskih maraka; 2. spom('- državniku, da ih je izrekao prilikom
većeg broja ljudi na izgradnji nekog nema vlasnika, gospodara; imovina o nar, knjiga za upisivanje uspomena; 3. prelaska reke Rubikon, čime je zapo-
objekta. izdanje dve-tri /-,'Tamofonske ploče ili čeo građanski rat u ondašnjoj Galiji
kojoj niko ne brine, kojom se može
akdonar fr. vlasnik akcija koji stiče raspolagati po volji svakoga. kasete poznatog pevača ili muzičara. (današnja Francuska).
pravo dobiti na uloženi novac. alajka tur. 1. robinja, sluškinja; 2. žena nlhumen Ja/. belančevina koja sc nalazi aleatorika Ja/. kompozicijski postupak u
akdonarsko društvo fr. društvo osnova- opaka jezika, jezičara; 3. pokvarena, II jajetu. modernoj muzici kojim se izvodi()('u
no na osnovu uplaćenih akeija kome raspusna, nemoralna žena; isto i nlhumin Jat. belančevina, najvažniji sa- prepušta da sam odabere redosled
je cilj zajednički rad i podela dobiti. halajka. st ojak životinjskog i biljnog orga- izvođenja pojedinih delova.
srazmerno uloženom kapitalu od stra- a la kart fr. sve prema jelovniku; biranje niznla. alegat Jat, 1. pravni spis; 2. citat iz
ne akcionara. jela prema jelovniku. nlhuminat Jat. materija koja u sebi sadr- zakona ili dela, odnosno pisca.
akdoni Jat. radni, poslovni. delatni, koji alakati tur. govoriti, vikati alah; isto i zi 1)('lančevine. alegadja Jat. I. citiranje, navođenje ne-
se odnosi na akciju, na rad. halakati. nlhuminimetar lat. instrumenat za odre- kog mesta iz neke knjige; 2. pravni
akdoni radijus Jat. domet, doseg; put alal tur. blagoslov: bravo, odlično; da d,vanjekoličina belančevina u mokraći. savet, pravničko mišljenje (Đalski).
koji može prevaliti avion, brod ili koje mu je prosto isto i halal. nlhUlllinozan Jat. koji sadrži belančevi­ alegorija grč. I. slikovit način izražava-
drugo prevozno sredstvo bez dopUnE' alalija grč. nesposobnost normalnog go- IIII. i>.. lančevit, belančevinast. nja u književnosti, tj. izražavanje koje
goriva. vora, nemost. ima drukčiji smisao od onog koje se
"lhulllinoidi Jat. supstance po sastavu i
akdpirati lat. primiti, opaziti, osetiti, alaliti tur. 1. oprostiti se, pozdraviti se !'on·klu slične belančevinama. neposredno daje; alegorija se obično
shvatiti, razumeti. (na rastanku); 2. pokloniti nešto neko- "lhulllinurija Jat. izlučivanje belančevi- upotrebljava u basnama (npr. govori
akšam tw·. 1. swnrak, tj. doba od zala- me; isto i halaHti. 11;1 IIlllokraći. se () lukavosti lisice, a misli se na
ska sunca do potpunog mraka; 2. alaman nem. 1. gladnica, proždrljivac, ,,1\'1' IlJI' vrsta orijentalne poslastice od lukavog čoveka, ili prikazuje se naiv-
četvrta dnevna molitva muslimana. izeli('a; 2. neobUzdan čovek, pusta- I> 1'11 SI1 a , masti, masla i ulja; isto i nost jagnjeta, a misli se na naivna
akšamluk tur. večernji razgovor prijate- hija. h"lvn. čoveka); 2. u likovnoj umetnosti slika
lja i komšija uz kafu. alamanka tur. u narodnim pesmama .. 1\'I,luk III/'. 1. nagrada, napojnic'a; 2. ima drukčiji smisao, drukčiju poruku
akšamlučar tur. čovek koji akšamluči. naziv za sablju kova nu u Nemačkoj. !,os"lma čast zbog kupovine novog (npr. naslikan ljudski kostur je alego-
razgovara, ćaska s društvom. alapljiv tur. v. halap!iiv. t IcI~·1 a rija smrti); u alegoriji metafora je
akšamlučiti tur. u predvečerje sedeti u alarm fr. uzbuna; znak za uzbunu, za prote!-,'I1uta na veći ili manji niz poj-
.. 1""dH.in onaj koji pravi i prodaje
III/'.
društvu i razgovarati, ćaskati. nemir; strah. .01\'11. slastičar; isto i halvadžija. mova ili na cclo književno delo (pe-
akšamdžinil'a tur. gostionica u kojoj se alarmantan fr. uznemiravajući, zabri- .. 1.",,,1,, /nl I. male duplje, jamice u smu, priču, roman) .
provodi akšamluk (razgovor). njavajući glas. 1"'J"dmim organima; 2. ležište za zube alegorika grč. način izražavanja u alego-
ala tur. 1. neman, aždaja, čudovište; alarmirati fr. uzbuniti, dati alarm; po- tl \'lill'arna; :l. završni mehurići u rijama.
biće ogromne snage, proždrljivo, ne- zvati k oružju vojsku. Idtl('lIlla. alegorist(a) grč. onaj koji prikazuje ne-
nasito; 2. jaka oluja, velika nepogoda; alas mađ. onaj koji se bavi ribolovom. .. I,:,' /nl vod!'ne biljke, bescvetni('e, bez što u slikama, slikovito .
isto i hala. ribar; isto i halas. alegorisati i alegorizirati grč. slikovito,
1"''''11:1 , žila, tzv. talofite.
alabastar i alabaster grč. vrsta veoma alat' tur. alatast konj, riđ, riđan. ..IV-,-I .. u ,"jr I. upotreba sile; 2. grana u slikama govoriti ili pisati; izražavati
tvrdog gipsa. alae tur. ručna zanatska oruđa, alatke ",al","at,k,' II kojoj se umesto brojeva misli u zavijenoj formi, u slikama, a
alabuka tur. vreva, galama, graja, za rad. ,.'('11'1:' slovima kao posebnim znaci- ne direktno.
vika, gužva, isto i halabuka. alaturka ital. po turski, na turski način. alegoričan grč. slikovit, uvijen, iskazan
''''', /;"Lltak algebre je da rešava
alav tur. v. halav. Alah ar. bog, pravi bog kod muslimana. 1,'d'I:I<'IIII' , njihova svojstva; 3. knjiga slikom,
34 35

alegreto itaJ. muziČ. 1. oznaka tempa aligacioni račun lat. račun koji daje "limentirati lat. 1. snabdevati hranom, tečnost, koja se dobija vrenjem šećera
_. umereno brzo, umereno živo; 2. srednju cenu dve vrste robe kad se Ishranjivati nekoga; 2. pomagati, pru- i destilacijom; 2. čest naziv za žestoka
mali, umereno brzi muzički stav pomešaju. zati potporu, omogućiti nečemu ili pića.
(tada se sklanja alegreto). alijansa lat. savez, sporazum, udruživa- Il("kome rad, opstanak. alkoholizam ar. l. preterano uživanje
alegrisimo itai. muzič. vrlo živo vrlo nje; pismeni ugovor o savezu država' ,,(ineja lat. nov red u tekstu ili štampa- alkohola, opijanje, pijančenje; 2. hro-
veselo, što življe. ' Sveta alijansa: savez vladara Rusije: llom slogu, nov pasus, odeljak. nično trovanje organizma alkoholom
alegro itai. muzie'. 1. veselo, živo, brzo, Austrije i Pruske, stvoren ugovorom "Iir(a) fr. 1. način ponašanja (obično zbog stalnog i preteranog uživanja
živahno, vedro; 2. brzi muzički stav od 1815 (uperen protiv svih revolucio- otmen) u saobraćaju s ljudima; 2. alkoholnih pića.
(tada se sklanja ale/-.,'1"o). narnih stremljenja). vrsta konjskog hoda; 3. trag divljači. alkoholizadja ar. prečišćavanje alkoho-
aleja fr. uređen put između dva reda alijas lat. inače, na drugi način, drukči­ "liskaf lat. - grč. savremeni brod sa la; mešanje alkohola s nekom teč­
drveća; drvored; šetalište; uzan je, pod drugim imenom. IIgrađenim krilima na kojima počiva; nošću.
prolaz. alijena{'ija lal. 1. otuđivanje, otuđenje; kod velikih brzina, koje postiže snaž- alkoholizirati ar. 1. pojačavati piće al-
alejkum selam Iur. muslimanski poz- položaj ili stanje čoveka u kojem su IIl1n motorima, brod se izdigne nad koholom; 2. trovati alkoholom.
drav: mir među varnai proIzvodI njegovog rada, njegove ide- vodu i tako dostiže najveću brzinu alkoholičar ar. čovek koji preterano i
Aleksandrida grč. naziv za književno Je, moralna načela, postali njemu ne- (Ilobičajeni naziv - hidrokrilae). redovno uživa žestoka pića s jakim
delo koje opisuje život i delo Aleksan- sto strano, tuđe (alijenacija je jeddn "Iitenu·ija lat. stilska, poetska figura alkoholom, pijanac.
dra Makedonskog (ima ih u prozi i u od centralnih pojmova Marksove filo- koja se sastoji u tome što se poduda- alkoholometar ar. - Rrc'. uređaj koji
stihovima). zofije); 2. zamen a dve stvari, razmena; Iaju suglasnici ili grupa suglasnika, utvrđuje procenat alkohola u žesto-
aleksandri nac - rimovani stih od 12 :1. prodaja; 4. zalog kao garancija; 5. Ilaročito u početnim stihovima pesme kom piću.
slogova, dvanaesterac, šestostopni dusevno rastrojstvo. (IIPr. Gna poji po putu putnike); često alkoholometrija ar. - grč. postupak
stih sa cezurom posle šestog sloga alijenizam lat. duševno rastrojstvd, St' javlja u pratnji stilske figure aso- utvrđivanja količine alkohola u žesto-
(nazvan po francuskom romanu o ludilo. lIa/J('e U kojoj se ponavljaju samogla- kom piću.
Aleksandru Makedonskom). alije,.'irati lat. otuđiti, otuđivati. ustupiti snie-i. almanah ar. godišnji ili povremeni zbor-
aleksandrit MTČ. vrsta dragog kamena. nesto drugom (pravo ili svojinu); nliterirati lat. praviti aliteraciju, izraža- nik ćlanaka ili studija većeg broja
aleluja i alil uja hebr. pripev u crkvenim odvratiti, odbiti, premamiti (musteri- vati se pesnički saliteraCijama. autora.
pesmama: hvalite boga (pesma u slavu ju); poludE'ti. ulku tur. 1. kolut, prsten, beočug, kari- alov mađ. velika ribarska mreža.
boga). alikvantan lat. mat. deo nl'kog broja ka; 2. zvekir, veliki metalni prsten na alogičan grč. nelogičan, nerazrunan, koji
alem Iur. 1. dragi kamen, dragulj, dija- kOJIm taj broj nije deljiv, npr. 2 i 5 su kapiji koji služi za kucanje kod dola- je suprotan zdravom razumu.
mant (u narodnOj pesmi: alemkamen); altkvantm delovi broja g. ska u kuću; 3. Sinjska alka: viteška aloja f.,'Tč. tropska biljka od koje se
2. pozlaćeni ukras na vrhu minareta u alikv(.tan lat. mat. deo nekog broja 'I~ra U Sinjskoj krajini u kojoj konja- spravljaju neki [ekovi.
obliku poluloeseca. kOJllT! J" taj broj deljiv bez ostatka; lIi"i u trku kopljem gađaju i skidaju alokadja lat. 1. smeštanje, određivanje
alergen grč. supstanca životinjskog ili npr. 2 i 5 su alikvotni delovi broja 10; alku; isto i halka. mesta; 2. dobava dobara, sirovina.
biljnog. porekla koja kod preosetljivih 2. pravno: otpadajući deo, deo koji ulkuzar ar. dvorac, dvor, zamak; grad; alotropan !7č. hemij. elemenat koji se
osoba Izaziva alergiJU. srazmerno otapada. na svaku stranku' Ivrdava. javlja u više oblika ili stanja.
alergija f{I"č. osetljivost, odbojnost orga- isto i alikvota; alkikvotni tonovi: muz.' nikalij ar. so koja se dobija iz pepela alotropija grč. postojanje jednog hemij-
nizma prema zaraznoj supstanci, koja niz tiših tonova koji se javljaju uz lIIorskih biljaka, potaša. skog elementa u dva ili više čvrstih ili
je već jednom bila u njemu. osnovni ton i daju mu karakterističnu nikulije ar. oksidi, hidrati i soli alkalnih gasovitih oblika.
alergičan grč. koji pati od alergije. boju i punoću, tj. harmonijski gornji III1'tala, lužine. alpinizam lat. sportsko planinarstvo,
alergolog f{I"č. lekar, specijalista za aler- tonovI. nikuIni ar. 1. koji se odnosi na alkalije; penjanje na visoke i teško prohodne
giju. alil uja Rrc'. v. aleluja. 2. koji ima ukus ceđa; 3. koji sadrži planine.
alergologija grč. nauka o alergijskim alim Iw·. učen čovek, naučnik (u pitanji- 1I(·ki alkalni metal (npr. kalijum, na- alpinist(a) lat. planinar koji se često
oboljenjima i lečenju ove bolesti. ma vere), teolog, mudrac. II·ijulII). penje na planine.
alet tur. počasna svečana haljina koju je . alimen~(a) lat. novac za izdržavanje, nlknluidi ar. azotna hemijska jedinjenja alt lat. 1. najdublji ženski ili dečji glas;
sultan davao visokim dostojanstveni- naroclto vanbračne dece. II biljkama (kinin, kokain, kofein, 2. pevač s takvim glasom; 3. instrument
cima. alimentar lat. osoba koja po nekoj oba- 1I\()rfijum i dr.), koja se kao jaki otrovi čiji je zvuk sličan altu.
veZI Ih zaveštenju prima izdržavanje IIpolrebljavaju u medicini. alteracija lat 1. promena, izme na (obič­
alibi lat. 1. dokaz da je optuženi u času
od nekoga. nlkur Iur. takmičar u alci, naročito u no nagore); 2. pogoršanje, oštećenje,
izvršenja krivičnog dela bio na dru-
alimentadja lat. 1. hranjenje. ishrana; 2. Sinjskoj alci. krivotvorenje.
gom mestu, a ne na mestu gde je
zakonom određeno ili na osnovu za- nlkt'mija ar. v. alhemija. alteracija lat. 1. m uz. promena visine
izvršeno krivično delo; 2. prenosno:
kona sudskom ili drugom odlukom nlkemij'ar ar. v. alhemičar nekog tona ulestvici; 2. raspadanje
često pravdanje za neku učinjenu gre-
određeno izdržavanje (deteta, naročito nikutest lat. provera količine alkohola u stena pod uticajem Sunčevog zagreva-
šku ili neuspeli poduhvat.
vanbračnog, roditelja, rastavljene že- lI("korn organizmu, naročito kod voza- nja i atmosferskih padavina.
aligator itaJ. vrsta krokodila; živi u ('a lIIotornih vozila. alter ego lat. 1. "drugi ja", kaže se za
ne i s~.); 3. prenosno: novčana i druga
tropskim krajevima Severne Amerike nikuhul ar. 1. čist špiritus, bezbojna, čoveka koji može zameniti u svemu
pomoc ustanovama, pojedincima, rad-
i Kine; isto i kajman. Isparljiva i lako zapaljiva opojna prijatelja; 2. veran, odan prijatelj.
mm organizacijama i sl.
36 37

alterirati lat. menjati, preinačiti, pogor- aluniranje lat. pristajanje vasionske le- amalgam grč. 1. rastvor nekog metala u ambi- Jat. predmetak u složenicama sa
šati, oštetiti, izopačiti. telice na Mesec, sletanje. živi, odnosno legura žive s nekim značenjem: i jedan i drugi, oba, oboji-
alternativa lat. izbor između dva jedino alunirati lat. pristati letelicom na Mesec, drugim metalom; 2. mešavina raznih ca, oboje.
moguća rešenja, ili - ili. sletati na Mesec. ambivalentan lat. koji ima dvojaku
stvari, spoj, stapanje.
alternativan lat. koji je u vezi sa alter- alfa grč. 1. prvo slovo grčkog alfabeta; amalgamacija lat. 1. dobijanje zlata i vrednost, dvojnu vrednost.
nativom, vezan za izbor jednog od dva 2. prenosno: neki početak (npr. od alfe srebra iz njihovih ruda pomoću žive; ambivalencija i ambivalentnost Jat. dvo-
moguća rešenja. do omege, tj. od početka do kraja). 2. prevlačenje metala amalgamom. jaka, dvostruka vrednost; dvostruka
privlačnost, tj. istovremena pOjava
alternator lat. mašina za proizvodnju alfa-zraci grč. pozitivno naelektrisani amalgamisati i amalgamirati lat. 1. pre-
naizmenične električne struje. zraci koje ispuštaju radioaktivne ma- vući metal, obložiti amalgamom; 2. duševnih osećanja (npr. ljubav
alternacija lat. 1. preinačavanje; 2. za- terije. rastopiti metal u živi i tako napraviti mržnja) prema istoj osobi.
menj ivanje, odmenjivanje; naizmenič­ alfabet "TČ. 1. naziv za grčko pismo, amalgam; 3. vršiti amalgamaciju; isto ambigvitet lat. dvosmislenost, dvosmi-
no nastupanje dva glumca u istoj nastao spajanjem imena dvaju prvih slica, nejasnoća, nejasnost, neodređe­
i amalgamovati.
ulozi; :l. u lingvistici: promena osnov- slova (alfa-beta); 2. opšti naziv za amalija tur. v. hamaJija. nost, sumnjivost, neodlučnost.
nog samoglasnika u reči (napr. brati sistem pismenih znakova. amaliti tur. v. hamaJiti. am bijen (a)t lat. sredina, okolina; dru-
- berem; birati - izbor). alfabetar "TČ. 1. spisak izrađen alfabet- amam tur. tursko kupatilo sparenjem; štvo u kojem se čovek kreće, radi i
alternira ti lat. 1. preinačiti, smeniti, skim redom; 2. početnik u čitanju i isto i hamam. živi.
zameniti; 2. naizmenično nastupati u pisanju, osnova,·; 3. pn'nosno: počet­ aman! tur. 1. milost, pomilovanje, opro- ambis f{TČ. 1. provalija, ponor, bezdan;
jednoj glumačkoj ulozi. nik u nekoj nauci, veštini, zanatu i sl. štaj; 2. veroispovest, vera; zadata reč; 2. prenosIlo: propast, katastrofa.
altimetar lat. - Krč. uređaj za merenje AI Fatah ar. najveća vojnopolitička or- :1. kao uzvik: zaboga' milost! vere mi' ambiseksualan lat. koji ima karakteri-
nadmorske visine na letelicama. ganizacija palestinskih Arapa, osno- aman 2 tur. taman, baš, upravo, skoro. stiku oba pola; v. biseksualan.
altist(a) ital. pevač koji peva alt. vana 1965. amandman fr. izmena ili dopuna nekog ambidja lat. 1. častoljublje, slavoljubIje,
aItokumulusi lat. oblaci sastavljeni od alhemija i alkemija ar. naziv za nenauč­ zakona, popravak, poboljšanje zako- taština; 2. pregalaštvo, radno angažo-
grudvastih delova, grupisani ili pore- nu srednjovekovnu herniju, koja se' na, tj. predlog za njegovu izmenu ili vanje, istrajnost, upornost; :1. snažna
đani u nizove koji su naizmenično bavila raznim eksperimentima, poku- želja u postizanju nečega (uspeha u
dopunu.
beli ili sivkasti. šavajući da obične metale pretvori u amanet tur. 1. poveravanje nekome na radu, učenju i sL).
aItostratusi lat. beli časti ili sivi oblaci zlato, te da nađe lek za sve bolesti i čuvanje nekog dobra kao znak pove- ambidozan Jat. 1. slavoljubiv, častolju­
veoma razvučena oblika. sl.; ipak, u toku tih istraživanja, otkri- renja da će biti dobro sačuvano; 2. biv, tašt; 2. pun ambicije, željan da
altruizam lat. ljubav prema drugim ven je veliki broj hemijskih elemenata sama stvar koja se tako poverava; :1. nešto postigne.
ljudima, žrtvovanje za druge, za dobro i hemijskih jedinjenja, čime su udare- poštanska pošiljka sa označenom ambidoznost lat. svojstvo onoga koji je
ljudi; nesebičnost, odanost, čovečnost. ni temelji modernoj hemiji. vrednošću.
ambiciozan.
altruisat(a) lat. čovek koji se odlikuje alhemičar i alkemičar ar. čovek koji se amarela lat. 1. vrsta krupne nakisele amblem f{I'č. 1. beleg, znamenje; 2. sim-
bolična oznaka, obeležje nečega, npr.
altruizmom, plemenit, nesebičan, čo­ bavio alhemijom. višnje; 2. vrsta kajsije, marelice.
vekoljubiv. alčak lat. 1. lopov, nevaljalac, varalica; amater fr. čovek koji se iz ljubavi ili grb, zastava kao oznaka karaktera
2. mangup, obešenjak, šaljivčina; :l. naklonosti bavi nekom delatnošću, države; 3. simbolička jezička figura u
aluvijalan lat. nanosan, naplavan, stvo-
ren nanosom, naplavom. čovek s nedostatkom: sakat, ćorav, naročito nekom umetnošću, dobro- obliku neke izreke.
itd. voljno, besplatno, a ne profesionalno. ambrel(a) i amrel ital. l. kišobran; 2.
aluvij(um) lat. 1. najmlađi period u
aldžamija ar. najveća islamska bogo- amaterizam i amaterstvo fr. bavljenje suncobran.
razvoju Zemljine kore; 2. sloj zemlji- ambrozija f{TČ. 1. po grčkoj mitologiji
šta nastao nanosima vode. molja. sportom, književnošću, nekom umet-
am tur. deo konjske opreme za prezanje nošću ili kojim drugim poslom iz hrana grčkih bogova i njihovih konja
aludirati lat. činiti aluzije, tj. govoriti o na Ulimpu koja daje mladost i be-
konja u kola; isto i ham. ljubavi, zabave ili zbog izvesnog smi-
jednoj stvari, a ciljati na drugu; rugati smrtnost; 2. prenosno: jelo koje okre-
amazonka "TČ. 1. po grčkoj mitologiji: sla za taj posao, tj. bavljenje nestruč­
se, prebacivati nekome nešto, bockati pljuje, izvrsno jelo.
žena-ratnik; 2. prenosno: ratoborna IlO, neprofesionalno i besplatno.
u formi aluzije. ambulanta Jat. zdravstvena ustanova u
žena; jahačica; muškobanja; 3. vrsta ambalaža fr. svi materijali koji služe za
aluzija lat. govorna figura u kojoj se pakovanje robe, omot robe. kojoj se obavljaju lekarski pregledi i
govori na posredan, zaobilazan način, ženske haljine za jahanje; 4. vrsta lečenje bez zadržavanja bolesnika. u
papagaja. .. mbar tur. 1. objekat, skladište za žito
tj. umesto prave stvari kazuje se njoj u seoskom domaćinstvu; 2. pregrada u posteljama (može biti samostalna lIJ
slična stvar, a koja lako može da amajlija tur. talisman, amulet; predmet kao odeljenje bolnice).
vodi za lov riba; isto i hambar.
podseti na onu pravu, kao ono u ili zapis koji se nosi uza se kao amvon grč. u pravoslavnoj crkvi poviše-
ambasada fr. 1. diplomatsko predstavni-
narodnoj posloviei: snahu kara, sve- tobožnja zaštita od nesreća, neugod- no mesto ispred oltara (na soleji) sa
štvo jedne zemlje u drugoj zemlji koje
krvi prigovara. nosti, bolesti; isto i hamajlija. kojeg se čitaju molitve za vreme bogo-
ima najviši rang, najviši stepen; 2.
aluminij(um) lat. metal lak a velike amaksofobija grč. bolestan strah od pu- zgrada tog diplomatskog predstavni- služenja; amvon simbolički predsta-
otpornosti i čvrstoće; dobija se iz rude tovanja (vožnje) prevoznim sred- štva; poklisarstvo. vlja kamen koji je anđeo odvalio sa
boksita; ima široku primenu, naročito stvima. ambasador fr. diplomatski predstavnik groba Hristovog.
u industriji aviona, posuđa i kućnih amal i amalin tur. nosač tereta privat- najvišeg ranga, višeg ranga od posla- ameba grč. najprostija jednoćelijska ži-
predmeta. nim Iieima; isto i hamal, hamalin. nika; poklisar. votinja koja stalno menja oblik.
38 39

amelioracija lat. 1. poboljšanje, popra- amerirati fr. spustiti se avionom na aviona ili kretanja vozila po nerav- anrrel ital. v. ambrel.
vljanje nečega; 2. povećanje plodnosti vodu; v. aterirati. amulet lat. predmet koji tobože ima
nom terenu.
zemljišta putem isušivanja, krčenja, ametist grč. poludragi kamen ljubičaste amortizovati i amortizirati lat. 1. poste- čarobnu moć da štiti, amajlija.
čišćenja, navodnjavanja i sL boje (po verovanju starih Grka čuvao peno isplatiti; 2. izvući korist od kuće: amfibija /7č. 1. vodozemac, životinja
ameliorisati i ameliorirati lat. poboljša- je ljude od pijanstva). mašine i sL; 3. poništiti menicu, ček l koja živi na kopnu i II vodi (žaba i dr.)
ti, preurediti, popraviti zemljište, uči­ ametrija grč. nejednakost, nesrazrner- sL; 4. ublažiti potres. 2. biljka koja raste na zemlji i u vodi
niti ga plodnim. nost, nepravilnost. amorfan /7č. 1. koji nema oblika, bezo- (rogoz, ševar i dr.); 3. motorno vozilo
amen i amin hebr. 1. neka tako bude ametropija /7č. zajednički naziv za gre- bličan, ružan, nakazan; 2. koji nije u koje se može kretati po zemlJI I po
(potvrdna reč u molitvama); 2. preno- ške u oku, tj. za kratkovidost i dale- vidu kristala, koji nema građu krista- vodi.
sno: potvrda, priznanje. kovidost. lastu; 3. prenosno: nacionalno neodre- amfibolija /7č. dvosmislice, dvosmisle-
Ameri eng. skraćeni naziv u engleskom amin hebr. v. amen. đen, nedefinisan, bez određenih jasnih nost misli.
jeziku za sve Amerikance. amini /7č. opšti naziv za derivate amo- amfiteatar fi,TČ. l. pozorište pod vedrim
ideja.
amerika n - 1. obično, grubo nebeljeno nijaka. amorfizam fi,TČ. 1. bezobličnost, bez nebom ovalnog oblika, sa stepenasto
poređanim sedištima i arenom u sre-
platno; 2. vrsta kukuruza duguljasta aminokiseline grč. organske kiseline ko- određenog oblika; 2. nekristalnost,
zrna; 3. filmski izraz za sliku u kojoj je nastaju kao krajnji proizvodi razla- ono što nema građu kristala. dini; 2. studentska slušaonica.
je glumac snimljen do tri četvrtine ganja belančevina u procesu varenja. ampelografija fi,TČ. nauka koja se bavi amfora grč. ispupčen glineni krčag sa
tela odozgo, tj. do kolena; v. /7oplan i amidža tur. 1. stric; 2. prenosno: starac, proučavanjem vinove loze... . uskim grlićem (kod starih Grka i
total. deda. amper - jedinica za merenje jakostI Rimljana).
amerikanidi eng. zajedničko ime za sve amnezija /7č. delimičan ili potpun gubi- električne struje (nazvana po naučni­ an tur. krčma, kafana; is/o i han.
prastanovnike (urođenike) Amerike tak pamćenja, nesećanje; javlja se kod ku Amperu, 1775-1836). a na baptizam Urč. verski pokret koji za-
(Severne, Srednje i Južne). duševnih potresa i kontuzija. amperaža - jakost električne struje hteva ponovno krštenje u zrelim godi-
amerikanizam - 1. američki izraz u amnestija grč. pomilovanje, potpuno ili izražena u amperima. nama.
nekom drugom jeziku, osobito u en- delimično opraštanje kazne osuđenim ampermetar fr.-grč. instrumenat za anabaptist(a) j{rč. pristalica anabap-
gleskom jeziku; 2. skup obeležja i licima koje daje najviši državni organ merenje jačine električne struje. tizrna.
osobina koje karakterišu Amerikance: ili šef države. ampir fr. umetnički stil mlade industrij- anagnosti grč. obrazovani robovi ili slo-
praktičnost, dinamična aktivnost, amnestirati /7č. pomilovati, oprostiti ske buržoazije u I<'rancuskoj početkolJl bodnjaci kod starih Grka i Rimljana
izvanredna poslov';ost, brzina delova- kaznu; v. amnestija. 19. veka koji oponaša lUnetnost rim- koji su sluzili kao čitači ili predavači
nja, preduzimljivost, poseban način amonijak /7č. bezbojno gasovito jedinje- skog carstva; karakteristike: pretera- u boljim kućama.
života, mentalitet, itd. nje azota i vodonika; služi za proi- na kićenost, natrpanost, grubost i ra- anagnostid t-:rč. tragični pesnici u staroj
amerikanizadja - 1. pretapanje uselje- zvodnju veštačkog đubriva sode, bo- C;rčkoj koji su svoja dela pisali samo
skošnost.
nika u Amerikance, proces asimilaci- ja, azotne kiseline i dr. amplituda lat. 1. najveća udaljenost od za čitanje u užem krugu, a ne za
je, poameričenje; 2. preobražaj neke Amor lat. 1. u starorimskoj mitologiji ravnotežnog položaja klatna ili tela prikazivanje publici.
pojave na američki način (poslovnost, bog ljubavi; 2. amor: ljubav. koje se njiše 2. prostranstvo nečega, anagogija j{J'č. 1. tajno, mistično tuma-
tehnička usavršenost, preduzimljivost amoral fi,Tč.-lat. moralna iskvarenost u širina, zahvat; :1. na horizontu udalje- čenje, alegorično tumačenje tajnovitih
i sL). najgorem smislu, odsustvo morala. nost između izlaska i zalaska sunca, mesta iz biblijskih knjiga; 2. trazenJe
amerikanizovati i amerikanizirati - l. amoralan lat. nemoralan, čovek bez mo- .1. prenosIlo: stečeno bogatstvo, velići- skrivenog, tajnog smisla u nekom
poprimiti, poprimati osobine američ­ rala, iskvaren moralno. na, sjaj, sposobnost. . književnom delu.
ke, tj. dobiti američka svojstva; 2. IImplifikativ lat. v. augmentatIv. anagram grč. 1. obratno čitanje reči
amoralizam lat. učenje o nepostojanju
pretopiti se, asimilirati u Amerikanca. alllplifikator la t. uređaj za pojačanje (npr. mir od Rim); 2. zagonetka koja
morala, odbacivanje morala.
amerikanijada - izvođenje nekog umet- slabih impulsa električnih talasa (naJ- sc sastoji u premeštanju slova jedne
amoralnost lat. odsustvo morala, nedo-
ničkog dela (film, slika, muzika i dr.) češće u radiotehnil'1); pojačalo uopšte. reči.
statak morala.
po tobožnjem ukusu američke površne amplifikadja lat. preterano opširno anagraf grč. 1. lekarski recept; 2. popis
amortizator lat. v. amortizer.
publike, tj. u sadržaju provejava sla- izlaganje jedne misli, gomilanje nepo- (registar) stanovništva.
amortizadja lat. 1. postepeni otpis vred- trebnih, suvišnih reči.
dunjavost, jeftini trikovi, kratkotrajna anadiploza fi,TČ. udvostručavanje, ud\la-
efektnost i sL nosti imovine (mašina, zgrada i dr.) amplifikovati i amplifieirati lat. suviše janje; pesnička figura kota se sasY)Jl u
amerikanistika - nauka o američkim zbog dugog korišćenja i dotrajalosti; opširno izlagati neku misao, gomilati tome što naredni stih poemje reCJu Ih
jezicima i književnostima, o američkoj 2. izvlačenje, vraćanje uloženog kapi- suvišne reči u govoru. rečima kojima je prvi završen.
kulturi uopšte. tala u proizvodnju; 3. proglašavanje ampula lat. hermetički zatvorena uzana
ništavnim izgubljene meni ce, čeka, anakonda -- najveća vodena zmija trop-
amerikanist(a) - čovek koji se bavi bočica s lekom za ubrizgavanje.
amerikanistikom. polise osiguranja i sL koji se tim sami amputacija lat. 1. odsecanje (operativni ske Amerike.
amerikanka - 1. vrsta vinove loze; 2. od sebe isplaćuju; 4. ublažavanje po- zahvat) dela bolesnog tela; 2. preno- anakreontika bTČ. pesme ispevane u du-
vrsta lubenice; 3. vrsta košnice ame- tresa pri kretanju automobila, aviona sn(}: potpuno, nasilno odvajanje nekog hu i stilu Anakreona (grčki pesnik,
ričkog tipa. ili drugog vozila. dda od celine. živeo u 6. veku pre n.e.; pisao epigra-
amerikanština - v. amerikanizam i amortizer i amortizator lat. sprava za alllputirati lat. izvršiti amputaciju, od- me, elegije i lirske pesme u kojima je
amerikanijada. ublažavanje potresa kod spuštanja seći deo tela, odstraniti. opevao vino i ljubav).
40 41
anakreonski grč. koji opeva ljubav analogija grč. sličnost; delimična slič­ da radnici mogu popraviti svoj eko- vojne jedinice; 6. upotrebiti novčana
životne radosti; v. anakreontika. nost između dve stvari; istovrsnost ili nomski položaj štrajkovima i uzaja- sredstva.
anakronizam grč. v. anahronizanJ. jednakost odnosa; slaganje, podudar- mnom pomoći, bez političke borbe i angelologija grč. nauka o anđelima
analan lat. koji se odnosi na anus, čmar nost, srodnost. osvajanja vlasti. (Krleža).
(zadnji otvor debelog creva). analogija juris lat. sličnost pravna, sa- anastaza grč. ponovo ustajanje, uskr- angelus lat. molitva uz večernja i jutar-
analgezija grč. neosetljivost prema bolo- glasnost s pravnim načelima. ~nuće. nja zvona (kod katolika).
vima, bezbolnost. analogisti grč. predstavnici pravca u anastrofa grč. menjanje mesta rečima u angina lat, zapaljenje, upala krajnika;
analgetik grč. sredstvo za ublažavanje klasičnoj filologiji koji, suprotno ano- rečenici, što kvari stil; npr. "Kazao bolest grla, ždrela; gušobolja.
ili suzbijanje osećanja bola. malistima, shvataju analogiju kao pri- sam mu ja to", umesto: "To sam mu ja angina pektoris lat. bolest srca, arterio-
anale ital. umetnička priredba koja se rodnu tendenciju za očuvanje veze kazao". skleroza srčanih arterija; srčani grčevi,
održava svake godine; v. bijenale. između misli i iskaza. anatema grč. 1. prokletstvo (crkveno); 2. stezanje grudi.
analeptika grč. nauka o popravljanju analogon grč. koji po nečemu odgovara isključenje iz crkve. Angli lat. germansko pleme koje se
zdravlja. nečemu drugom, sličan; analogon ra- doselilo u 5. veku n.e. u Englesku.
anatemisati i anatemizirati grč. 1. pro-
analeptid grč. sredstva za oživljavanje, donis: nešto što odgovara razumu, što kleti, proklinjati; 2. isključiti iz crkve- anglika lat. sva dela pisana na engle-
za jačanje i okrepljenje. je u skladu sa razumom. ne zajednice; 3. oštro osuditi. skom jeziku ili sva dela pisana o
analeptičan grč. okrepljujući, osvežava- analfabeta grč. nepismen, neznalica, anatom grč. stručnjak u anatomiji. Englezima (npr. u nekoj biblioteci).
jući.
onaj koji ne zna ni azbuku. anatomija ,t.,TTČ 1. nauka koja prouča\'a anglikan i anglikanac lat. pripadnik
anali lat. 1. letopisi, istorijski spisi u analfabetizam grč. opšta nepismenost, građu i sastav živih bića (čoveka, engleske državne protestantske crkve.
kojima su najvažniji događaji zapisa- neznanje. životinja, biljaka); 2. veština razuđi­ anglikanizam lat. veroispovest u Engle-
ni hronološkim redom, po godinama; anamneza grč. I. podaci koje bolesnik vanja (seciranja) tela; 3. veličina, skoj koja predstavlja kompromis
2. naziv za periodične časopise. daje lekaru o bolestima koje je bolo- oblik i propor('ije jednog organizma. između kalvinizma i katolicizma.
analiza grč. naučni metod istraživanja vao do momenta dolaska na lečenje; njegovih delova i organa. Anglikanska crkva lat. engleska prote-
putem rastavljanja nekog predmeta na predistorija bolesti; 2. sposobnost anafora f.,'Tč. poetska figura kod koje stantska državna crkva kojom upra-
njegove najprostije sastavne delove; sećanja. više stihova, rečenica ili delova reče­ vljaju dva mitropolita i 24 episkopa,
rastavljanje, raščlanjivanje nekog poj_ ananas lat. vrsta tropske biljke, ukusna nica počinje istom rečju. episkopaina crkva.
ma u njegove oznake; suprotno: ploda, poreklom iz Amerike. anafrodizija grč. gubitak seksualnog anglist(a) lat. onaj koji sc bavi anglisti-
sinteza. ana plas tika grč. Uklanjanje raznih tele- kom, stručnjak u toj grani nauke.
osećanja.
analizator lat. 1. prizma za ispitivanje snih nedostataka hirurškim putem; anafrodizijak f.,'Tč. sredstvo za potiskiva- anglistika lat. I. naučno proučavanje
polarizovan~ svetlosti; 2. sprava za plastična hirurgija. nje spolnog nagona. engleskog jezika i književnosti; 2. stu-
ispitivanje električne mreže; 3. čulni anarhizam grč. I. bezvlašće; 2. malogra- anafrodit grč. čovek koji nije sposoban diranje engleskog jezika i književ-
organ koji analizira spoljne utiske; 4. đanska, marksizmu neprijateljska da oplodi. nosti.
onaj koji u proučavanju primenjuje struja koja poriče svaku državu, pa i anahoret(a) grč. pustinjak, isposnik, anglidzam lat. I. engleska reć koja se
analizu. odomaćila u nekom drugom jeziku; 2.
diktaturu proletarijata; ne priznaje usamlj('nik koji živi sam, povučeno.
analizirati lat. rastaviti, raščlaniti pu- red, disciplinu, autoritet, ulogu drža- anahronizam i anakronizam grč. l. po- neka osobina engleskog jezika preneta
tem analize; rastavljati na osnovn!' ve u prelaznom periodu; ne priznaje grešno računanje vrem('na kod opisa u neki drugi jezik; :l. izvesno svojst\·()
elemente; vršiti ispitivanja, analizu. rukovodeću ulogu proleterske partije. događaja; 2. smeštanje stvari i doga- engleskog jezika.
analitika !.,rrč. učenje o raščlanjivanju; anarhija f!Tč. I. bezvlašće nered haos' daj a u vreme u koje ne spadaju; :1. Angloamerikand - Amerikanci engle-
nauka o rastavljanju složenih sudova i stanje društva u kome 'potpun'o pre~ zastarelost nečega, nesavremenost; skog porekla.
zaključaka (silogizama); analitička staje vlada zakona i svakog autorite- održavanje zastarelih običaja i preži- Anglo-Amerikand - Englezi i Ameri-
metoda: način istraživanja koji polazi ta; 2. neplanska, neorganizovana, velih shvatanja. kanci zajedno.
od posledice ka uzroku, od opšteg ka neusklađena proizvodnja i raspodela an hlok fr. sve ujedno, sve skupa, ukup- angloman lat. čovek koji preterano ceni
pojedinačnom.
u privredi. 110, đuture. i uzdiže SVI' što je ('nglesko.
analitičar grč. lice koje vrši analizu, anarhist(a) f.,TTČ. pristalica anarhije u allgažman fr. 1. zaposlenje po ugovoru anglomanija lat. preterana ljubav prema
raščlanjivač, istraživač.
društvu, pobornik bezvlašća. umetnika (glumca, pevača, itd.); 2. Englezima i svemu što je englesko.
analog grč. reč jednog jezika koja, po anarhoindividualizam f.,TTČ. teza o otuđe­ radna, ugovorna obaveza; 3. uzimanje Anglosasi - germanska plemena (Angli,
značenju, poreklu, obliku itd., odgo- nju čoveka od društva, učenje koje učešća u ratnim operacijama. Sasi, Juti) koja su u 5, i 6. veku
vara reči drugog jezika. svodi društvo na slobodnog pojedinca angažovan fr. 1. zaposlen po ugovoru, prodrla u V. Britaniju.
analogan grč. sličan, podoban, saglasan, kome nikakav red, nikakav zakon ne obavezan; 2. uzet u službu, zauzet Anglosasi i Anglosaksonl'i - narodi
odgovarajući, srodan. srne biti nametnut. službenim, radnim obavezama. kojima je maternji jezik engl('ski (En-
analogizam ,t.,TTČ. zaključak izveden po anarholiberalizam grč. težnja da se allgažovati i angažirati fr. I. primiti u glezi, Amerikanci, Australijanci, No-
analogiji, po sličnosti. ostvare slobode čoveka u stanju bez- službu po ugovoru, uzeti u službu; 2. vozelanđani, Kanađani).
vlašća, nereda i haosa društva. preuzeti obavezu po ugovoru; 3. zau- anglofil lat. prijatelj Engleza, koji voli
analogizirati ,t.,TTČ. upoređivati, sravniti, anarhosindikalizam !?I·č. oportunistička zdi se za nešto, pokrenuti neku dru- sve što je englesko.
dokazivati, zaključivati na osnovu struja u radničkom pokretu (pod uti- st\'enu akciju; 4. umešati se u nešto, anglofob lat. čovek koji mrzi Engleze i
sličnosti, na osnovu analogije.
cajem anarhizma) koja zastupa tezu uplesti se u nešto; 5. uvesti u borbu sve što je englesko.
42 43
anglofobija lat. strah od Engleza; androginija grč. 1. dvospolnost, herma-
mržnja prema Englezima. lIneks Jat. 1. dodatak, prilog (npr. ugo- nastaje ubrizgavanjem kokaina ili
froditizam; 2. muški i ženski cvetovi voru); 2. dodatak glavnom građevin­ sličnih tvari, što se čini kod operacija.
anglofonske zemlje - zemlje u kojima zajedno.
se, pored domaćih jezika, govori jezik skom objektu (dogradnja). anesteziolog grč. lekar, specijalista za
a ndrogonija i androgenija grč. 1. stvara- lIneksija fr. nasilno prisajedinjenje, pri- anesteziologiju.
bivših koloni~tora (pre svega u ško- nje čoveka, naročito prvog čoveka; 2. pajanje tuđe teritorije; aneksiona kri- anesteziologija grč. grana medicine,
lama srednjeg i višeg obrazovanja, u rasplođavanje ljudskog roda. za: kriza nastala zbog austrougarske nauka o anesteziji.
publicistici i dnevnoj štampi, držav- android grč. automat u obliku čoveka,
nim službama, diplomatiji i sl.); to su
aneksije Bosne i Hercegovine (1908). anestezirati grč. dati injekciju anesteti-
veš tački napravljen čovek, robot. lIneksionizam lat. politika prisvajanja ka, opiti deo tela, umrtviti.
Zambija, Indija, Kenija, Uganda, androIit grč. okamenjen ljudski kostur.
Zimbabve i dr. t uđih teritorija. anestetik i anestezin grč. sredstvo za
andrologija A'TČ. nauka koja se bavi uneksionist(a) lat. pristalica aneksije. postizanje veštačke anestezije, tj. za
angora-vuna - vuna od angorske koze i sprečavanjem preranog starenja, oso- IJnektirati lat. nasilno pripojiti tuđu te- izazivanje neosetljivosti delova tela
oplemenjenog angorskog zeca (ima bito kod muškaraca. ritoriju; prisvojiti, proglasiti svojom uoči operacije.
tanka i duga vlakna svilasta sjaja); andromanija grč. preterana čežnja žene tj. izvršiti aneksiju. anestetist(a) i anestetičar grč. onaj koji
naziv prema gradu Angora (staro ime za muškarcima, nezasitost, upaljenost
Ankare) u Maloj Aziji. lInekumena grč. deo Zemlje na kojem se ubrizgava sredstvo za izazivanje neo-
žene, nimfomanija. ljudi ne mogu stalno nastaniti (Ark- setljivosti tela uoči operacije.
angro fr. naveliko (trgovina naveliko). Andromaha grč. mitolos'ki: tip plemeni- t'ik), Antarktik, pustinje, močvare, vi- an ženeral fr. uopšte, općenito; obično
andante ital. u muzici: oznaka za ume- te a nesrećne žene i majke, koja je soke planine); v. ekwnena. najčešće.
reno brzi tempo. poslužila kao lik u tragedijama Euri- anemija f{rč. malokrvnost, oboljenje koje anil ar. biljka od koje se pravi indigo,
andezit - vrsta vulkanske stene, nosi- pida i Rasina (bila je žena najvećeg
lac bakarne, olovne i srebrne rude. dolazi zbog smanjenja broja crvenih poreklom iz Indije.
trojanskog junaka Hektora, a posle krvnih zrnaca i hemoglobina (krvne anilin ar. bezbojno, otrovno aromatič­
anderJ.,'l'aund eng. pokret protiv establi- njegove pogibije robinja Ahilovog sina boje). no ulje od kojeg se spravljaju anilin-
šmenta u stilu života (oblačenje, sta- Pira i s njim rodila tri sina; posle, kad 1I11emičan grč. 1. malokrvan, slabokr- ske boje i razna hemijska jedinjenja
novanje, međusobni odnosi) u publici- je ovaj poginuo, postaje žena brata van; 2. prenosno: bled, nesposoban za (dobija se od indigo-biljke).
stici, umetnosti, književnosti pedese- Hektorova). život. anima lat. 1. duh, duša; 2. ženska strana
tih i šezdesetih godina 20. veka; po_ Andromeda f{rč. l. u starogrčkoj mitolo- 1II1cmii"ar f-,TČ. čovek koji boluje od ličnosti u ljudskoj podsvesti, bez obzi-
stoje andergraund filmovi, muzika, giji kćerka etiopijskog kralja Kefeja;
novine. stripuvi i sl. anemije. ra na pol (po Jungu).
naljutivši bogove bila je žrtvovana 1I11cmičnost f{rč. malokrvnost, slabokrv- animal lat. životinja; živo biće, živi
andosirati fr. potpisati meni cu na pole- morskom čudovištu, ali je spasao Per- nost. stvor; animal rat'iollale: misaona živo-
đini i time je preneti na drugog. sej; 2. naziv sazvežđa na severnoj
andosman fr. potpis meni ce na poleđini, 1I11cmograf ATČ. sprava koja automatski tinja (skolastička oznaka čoveka, za
nebeskoj hemisferi u kome se nalazi beleži smer i jačinu vetra. razliku od drugih živih bića).
prenos meni ce na drugog. galaksija.
Andora - simbolično nezavisna mala
1I11cmologija grč. nauka ovetrovima; animalan lat. životinjski, što pripada
andromolje grč. stvari bez ikakve vred- proučavanje vetrova. životinji, što je svojstveno životinji ili
republika u Pirinejima pod špansko- nosti: dronjci, prnje, drangulije; v.
-francuskim protektoratom. lIIIcrnometar ATč. l. sprava za merenje potiče od životinje; preterano čulan,
andramolje. brzine tečnosti, gas a ili vazduha; 2. u neobuzdan, telesan, bez duhovnosti,
andragogija grč. nauka o vaspitanju i androsteron grč. muški spolni hormon. meteorologiji: anemOh'Taf. bez emocija; animaIna hrana: hrana
obrazovanju odraslih osoba; pedago- nncmometrija grč. merenje brzine i snage koja potiče od životinja: meso, mleko,
gija odraslih ljudi. androtomija grč. sečenje čoveka, naroči­
to ljudskog leša, radi naučnog ispiti- v('tra. jaja, itd.
andrak pers. nevolja, nesreća, zlo, đavo, vanja. lInernnpatija grč. lečenje čistim vazdu- animalizam lat. 1. životinjstvo; životinj-
vrag, nečista sila. hom, klimatsko lečenje. ski postupak; preterana čulnost i tele-
androfag grč. ljudožder; v. kanibal.
andramolje grč. stvari bez ikakve vredno- 1I11CIlloskop grč. vetrokaz, sprava koja snost, bez emocija, što je svojstveno
sti: dronjci, prnje, drangulije. androfob f{rč. onaj koji se plaši ljudi, pokazuje smer duvanja vetra. životinji; 2. obožavanje, kult životinja,
muškaraca. lInClllnstat grč. sprava koja služi za kod primitivnih naroda.
andro- grč. predmetak u složenicama sa
značenjem: čovek-muškarac.
androfobija grč. bolestan strah od mu- provetravanje prostorija. animalije lat. životinjska tela; jela od
škaraca. 1I1lt·mofilija grč. oprašivanje biljaka po- mesa; suprotno: vegetabilije.
androgamija grč. oplođenje muškog ga- sredstvom vetra.
meta ženskim. androfonomanija f{rč. ludilo koje goni animalist(a) lat. 1. skulptor, kipar koji
ljude na vršenje ubistava. allt·piJ.,'l'af grč. knjiga ili spis bez vaja skulpture životinja; 2. slikar koji
androgenija grč. v. androgonija. naslova.
anđeo grč. 1. božanski glasnik, polubo- slika životinje.
androgizam f{rč. v. hermafroditizam. žansko krilato biće u ljudskom obliku; 1Il1t,roid A'TČ. metalni barometar bez žive
za merenje atmosferskog pritiska. animalitet lat. životinjstvo, životihjska
androgin grč. 1. čovek s muškim i žen- 2. prenosno: oličenje svih vrlina, sušta priroda.
dobrota. 1Il1t,rnmetar grč. instrumenat za merenje
skim osobinama; dvospolac, herma- animalnost lat. naklonost prema onome
Jači ne i brzine vetra.
frodit; 2. dvospolna životinja ili bilj- anegdota grč. kratka, duhovita pričica, što je animalno, životinjsko, bez ose-
lIm'stczija grč. 1. neosetljivost prema
ka; 3. cvet na kojem su prvo muški, pa šala. ćanja, tj. što je telesno, čulno.
bolu koja nastaje od bolesti, ozleda
onda ženski cvetovi, ili uz ženske i anegdotičar grč. onaj koji piše ili priča
!lekoliko muških cvetova. i.ivaca ili mozga; 2. veš tačka anestezi- animato ital. muzič. živahno, oduševlje-
anegdote. Ja (neosetljivost pojedinih delova tela) no, zanosno, vatreno.
44 45

animator lat. 1. crtač početnih i zavr- anketirati lat. voditi, izvršiti anketu; IInsambl fr. 1. zajednica, celina, skup, ma) u jeziku; 3. polemički sastav
šnih pokreta u crtanim filmovima; 2. istraživati ispitivanjem ljudi. grupa; 2. grupa muzičara ili glumaca protiv duševnog i društvenog barbar-
onaj koji podstiče, pokreče, pokretač, anlaser nem. električni uređaj za sta- za zajednički nastup; 3. ženski sako i stva (varvarstva); 4. protivnik upotre-
osoba koja podstiče, animira mase za vljanje u pokret motora (mali elektro- suknja od iste tkanine. be stranih reči.
kulturne i zabavne delatnosti (npr motor koji uzima struju iz akumulato- IInt- i anti- grč. predmetak u složenica- anti bebi pilule lat. sredstvo protiv zače­
animator kulture). ra); v. starter. ma sa značenjem: protiv, prema. ća, protiv oplođenja žene.
animadja lal. 1. oživljavanje, podstica- an mas fr. u masi, sve skupa, đuture. IIntabus grč. sredstvo, lek protiv uživa- antibioza grč. sprečavanje razvitka jed-
nje, oduševljavanje; 2. organizovanje anoda grč. pozitivni pol izvora električ­ nja alkohola. nog mikroorganizma delovanjem
kulturnih i kulturno-zabavnih delat- ne struje; suprotno katoda. IIntagonizam !-,'Tč. 1. uzajamna netrpelji- drugog.
nosti; 3. zahvati animatora u crtanom anomalan grč. neredovan, nepravilan, vost, suparništvo, neprijateljstvo; tr- antibiotik grč. supstanca biološkog po-
filmu. koji odstupa od pravila, neobičan. venje zbog suprotnosti interesa i mi- rekla koja sprečava razvoj bakterija
animizam lat. 1. primitivno verovanje da anomalija grč. 1. nepravilnost, odstupa- šljenja; 2. sukob (npr. klasni antagoni- (penicilin, streptomicin i dr.); dobija
sve u prirodi (životinje, biljke, stvari, nje od pravila; izuzetnost; 2. ugao zam proletarijata i buržoazije). se iz nekih gljivica.
pojave) ima dušu, što je osnov svih pomoću kojeg sc određuje položaj pla- IIntagonist(a) grč. 1. protivnik, rival, antivitamini lat. supstance koje spreča­
religija; 2. idealističko nenaučno nete ili komete prema Suncu. takmac; 2. mišić koji dejstvuje suprot- vaju dejstvo vitamina time što ih
shvatanje da je duša osnov svega anomalisti !-,'Tč. predstavnici pravca u no drugom mišiću. razaraju ili što se s njima vezuju za
materijalnog. klasičnoj filologiji, koji, suprotno ana- antanta fr. savez, sporazum, sloga; Veli- iste receptore u ćelijama.
animirani film lat. film snimljen animi- logistima, poriču da postoji veza ka antanta: Savez Engleske, carske antigeni lat. supstanca, najčešće pro-
ranjem, tj. "oživljavanjem" crteža ili između misli i iskaza. Rusije, Francuske, SAD i nekih manjih teinska, koja izaziva imunsku, tj. za-
lutaka. anomalologija grč. nauka o nepravilno- država (za vreme prvog svetskog ra- štitnu reakciju organizma (pojačava
animirati lal. 1. razveseliti, oduševiti, stima u jeziku. ta); Mala antanta: Savez Jugoslavije, mu otpornost), proizvodeći antitela.
raspoložiti, zabaviti, oživeti, oživlja- anoniman h'Tč. bezimen, nepotpisan, ne- Ćehoslovačke i Rumunije između Antigona grč. junakinja istoimene dra-
vati, "udahnuti dušu"; 2. prenosilo: poznat, bez navođenja imena autora. prvog i drugog svetskog rata. me starogrčkog pisca Sofokla, koja
podsticati, bodriti, sokoliti, pokretati. anonimnost i anonimitet grč. bezime- Antarktik grč. oblast Zemlje oko Južnog oličava nesebičnu ljubav prema bratu,
animir-dama lal. zaposlena žena u baru nost, nepoznatost pisca. pola. makakav on bio čovek.
koja služi za zabavljanjp gostiju da anonim(us) lat. pisac koji ne potpisuje "ntarktički h'Tč. južnopolarni, sve što se
untidatirati grč.-lat. v. an teda lira Ii.
bi ih navela na što veći trošak. svoje ime, nepotpisan, bezimen; ne- odnosi na Južni pol Zemlje. antidemokratski grč. stav protiv demo-
animo lat. 1. duševno raspoloženje, šti- poznat. antedatirati i antidatirati lat. mesto da- kratije, protiv vladavine naroda.
mung; 2. animo: samo hrabro odvaž- anonsa fr. oglas, objava (u novinama); antidinastičan h'TČ. onaj koji je neprija-
našnjeg staviti raniji datum.
no! insert, reklama; mali oglas. Antej - nepobediv čovek sve dok čvrsto teljski raspoložen prema vladajućoj
animozan lat. koji je neprijateljski ra- anonsirati fr. oglasiti, oglašavati (u no- stoji na zemlji (po grčkoj mitologiji dinastiji.
spoložen prema nekome, ogorčen. vinama), obznaniti. heroj, sin Posejdona, boga mora l antika lat. 1. period kulturne istorije
animoznost i animozitet lat. neprijatelj- anorgazmija grč. nf'mogućnost doživlja- Grčke i Rima u doba robovI asni čkog
Geje, boginje zemlje; po predanju ne-
sko raspoloženje prema nekome ili vanja orgazma bilo kojeg ljubavnog pobediv u borbi sve dok se doticao poretka; 2. umetnost i vaspitni ideali
nečemu; ozlojeđenost, mržnja, ogor- partnera iz različitih fizičkih uzroka. zemlje, svoje majke; pobedio ga Hera- pomenutih naroda; 3. predmeti iz do-
čenje. anorganologija h'Tč. nauka koja prouča­ klo, koji ga je podigao uvis i udavio). ba procvata grčke i rimske umetnosti;
animus lat. 1. duh, duša; 2. muška va mrtvu prirodu, naročito minerale. antena lat. žičana sprava za odašiljanje i 4. davno, drevno nestalo vreme, da-
strana ličnosti u ljudskoj podsvesti, bez anorganski grč. mrtav, bez života, koji primanje elektromagnetnih talasa, leka, nepovratna prošlost; 5. preno-
obzira na pol (po psihologu Jungu); :L nema organe; koji pripada neživoj obično učvršćena za visoku motku.
sno: umetnička retkost, nešto izvrsno.
osećanje aktivnog neprijateljstva. prirodi ili potiče od nje (npr kamenje, untestat lat. lice kome je testamentom antikva lal. naziv za uspravno štampana
anis lat. biljka od čijeg se ploda dobija rude). ostavljeno neko zaveštenje. slova latinice, za razliku od kurzivnih
začin, a služi i kao lek protiv kašlja. anormalan grč. nepravilan, nenormalan, "nte faktum lat. pre (započetog) doga- slova, koja se ukoso štampaju; antik-
anker lat. 1. kotva, sidro, lenger za koji odstupa od zakona, pravila. đaja; v. post faki um. va nastala u 15. veku.
održavanje stabilnosti broda u vodi; 2. anorhija grč. bezmudost, urođeno odsu- ante festum lat. pre svečanosti, tj prera- antikvar lat. 1. trgovac starim knjigama
kalem namotan bakarnom žicom, koji stvo muških spolnih žlezda. no; v. post festum. i drugim starinama (antikvitetima); 2.
se, u dinamomašinama, obrće u mag- anotadja lat. 1. napomena, primedba, IInti- grč. predmeta k u složenicama sa poznavalac starina i starih spome-
netnom polju. objašnjenje; beleška; 2. popis zaple- značenjem: protiv, prema. nika.
anketa lal. službeno istraživanje, priku- njenih stvari. antialkoholizam grč. pokret protiv uži- antikvara n lat. stari, polovan, upotre-
pljanje, ispitivanje određenih podata- vanja alkoholnih pića. bljavan, zastareo.
anotirati lat. 1. pribeležiti, staviti pri-
ka iz odgovora više lica na postavljena untialkoholičar grč. trezvenjak, protiv-
medbu; 2. popisati nešto, zapisati. antikvarnica i antikvarijat lat. trgovina
pitanja u upitniku (anketnom listu) na nik uživanja alkoholnih pića.
an pasan fr. 1. u prolasku, uzgred, starim knjigama i retkim umetničkim
osnovu kojih se donosi neka odluka, antibarbarus grč. 1. čistunac; protivnik
zakon, itd. usput; 2. nepravilan prolaz pešaka u surovosti i zastranjivanja u jeziku; 2. predmetima.
anketar lat. 1. lice koje sprovodi anketu; šahu. knjiga u kojoj se nalaze uputstva za antikviran Jat. zastareo, u starinskom
2. učesnik u anketi. an profil fr. u profilu, gledano sa strane. izbegavanje barbarizama (varvariza- stilu, na antički način.
46 47

antikvirati lat. 1. zastareti; proglasiti dovoljni kardinali, birali drugog papu dva pojma koji su između sebe jako periferiji; 2. nebo bez oblaka i mi-
nešto zastarelim, preživelim; 2. odba- (tako, najduže razdoblje s drugim pa- oprečni (npr. Ja bosiljak sijem, meni -rno, lepo vreme.
citi, kao zastareo, zakon, propis. pom bilo je od 1309. do 1377. kada su pelen niče); slovenska antiteza grč. anticipativan lat. prevremen, preran,
antikvitet lat. 1. stara stvar velike umet- protupape stolovale u Avinjonu poetsko nabrajanje više predmeta ili koji se obavlja pre roka, unapred.
ničke vrednosti; 2. retkost, iz drevne (Francuska); ukupno je bilo u istoriji pojmova koji imaju zajedničko svoj- anticipator lat. koji ide napred, preteča
prošlosti; 3. prenosno: nešto zastarelo. 35 antipapa. stvo sa upoređivanim predmetom, a nečega.
antiklerikalizam grč. pokret protiv nad- antipapizam grč.-Iat. organizovana bor- zatim negiranje tih predmeta ili poj- antidpadja lat. 1. predujam, akontacija,
moćnosti crkve i sveštenstva. ba protiv rimskih papa. mova; npr.: uzimanje novca unapred; 2. stvaranje
antiklimaks !-(rč. prelaz od jačih izraza antiparalelogram grč.-Iat. ravnokraki Sto se bljeli u gori zelenoj? suda ili predstave o nečemu unapred,
ka slabijim; opadanje, smanjivanje, trapez. II su snijezi, il su labudovi. tj. prihvatanje nekog suda (zaključka)
spuštanje; obrnut proces u odnosu na antipasat f.(rč. vetar koji, na visini od Nit su snijezi, nit su labudovi unapred kao da je istinit, s tim što će
klimaks; v. klimaks. 4.000 m, duva protiv pasata. Već je šator age Hasanage. se on kasnije dokazati (potvrditi).
Antikrist f.(rč. v. Antihrist. antipatija grč. odbojnost, odvratnost, antitelo /-:TČ. protivotrov u organizmu antidpirati lat. 1. unapred uzeti (ili
antilogičan f.(Tč. nelogičan, suprotan lo- nenaklonost prema nekom licu ili ne- kao odbrana od bolesti; v. antigeni. uzimati) nešto (npr. platu); unapred
gici, besmislen, nedosledan. koj stvari; suprotno: simpatija. antitoksin grč. protivotrov, materija u primiti (ili primati); 2. stvoriti zaklju-
antilopa grč. tropska životinja iz porodi- antipatičan f.(rč. odvratan, nemio, nepri- krvnom serum u koja ima svojstvo da čak o nečemu unapred.
ce šupljorogih preživara; u Evropi od jatan, mrzak; suprotno: simpatičan. čuva organizam od oboljenja, zaraze antii'ki lat. koji se odnosi na staro
ove vrste postoji samo gazela. antipiretici f.(rč. sredstva za snižavanje (antitoksin nastaje u organizmu pod rimsko i grčko doba, na nauku i
antimaterija f.(Tč.-Iat. skup antičestica u visoke telesne temperature. dejstvom toksina). kulturu, na umetnost Grka i Rimlja-
atomu, čije negativno jezgro sadrži antipirin f.(rč. vrsta antipiretika, sred- antituberkulozni grč. namenjen suzbija- na; koji se odnosi na davninu.
antiproton i ant.ineutron. stvo za sniženje telesne temperature. nju i lečenju tuberkuloze. antologija grč. zbirka izabranih, po po-
antimelanholičan f.(rč. koji razbija tugu, antipod !-(rČ. l. stanovnik na suprotnim antifašizam f.(Tč.-lat. organizovana bor- sebnom kriterijumu, književnih dela u
koji razvedrava, podstiče raspolo- tačkama zemaljske kugle; 2. preno- ba. protiv fašizma; slobodarstvo, na- stihu ili u prozi; zbirka najboljih
ženje. sno: čovek sa oprečnim pogledima i prednost; politički pokret protiv faši- književnih ostvarenja.
antimentalizam /-:TČ. pozitivizam u lin- crtama karaktera u odnosu na drugog stičke ideologije. antologičar grč. onaj koji se bavi sasta-
gvistici, ograničenje predmeta lingvi- čoveka. antifebrilije grč. lekovi protiv groznice. vljanjem antologije.
stike na ono što je neposredno dato u antisemit(a) f.(rč. neprijatelj Jevreja i antifeminizam grč.-Iat. protivljenje fe- antoriirni grč. reči suprotne po značenju;
govoru, ne vodeći računa o umnim njihovog načina života. minizmu kao pokretu. npr. toplo-hladno; kriv-prav.
(mentalnim) procesima, vezanim s antisemitizam f.(rč. neprijateljski stav antifemisit(a) f.(Tč.-lat. protivnik femini- antonimija grč. svojstvo suprotnog zna-
prime nom jezika. prema Jevrejima, jedan od oblika ra- stičkog pokreta. čenja nekih reči; v. antanimi.
antimerija /-:rč. poetska figura koja na- snog šovinizma; veštački stvorena antifona grč. naizmenično pevanje dvaju
staje kad se zamenjuju reči, npr. kad antonomazija f.(Tč. pes nička stilska figu-
mržnja i strah, judofobija. crkvenih horova; zapev, otpev. ra (trop) kada se vlastito ime upotrebi
se upotrebi imenica umesto prideva: antisepsa f.(rč. postupak radi sprečava­ antifonija f.(Tč. 1. besmislica, logička za neki opšti pojam (npr. Ci(,eron
rumenika vino - rumeno vino. nja razmnožavanja zaraznih klica koje protivureČnost; 2. otpevanje, otpev.
antimilitarizam f.(rč.-Iat. borba protiv umesto" veliki besednik" (ili obratno:
izazivaju oboljenja, naročito kod leče­ antifraza f.(rč. govorna figura u kojoj se "veliki besednik " umesto Ci('eron).
militarizma, pokret protiv rata. nja rana. željeni pojam izriče suprotnim rečima;
antimins /-:TČ. -lat. u pravoslav. crkvi antraks grč. crni prišt, prostrel, opasna
antiseptik(um) f.(Tč. hemijsko sredstvo npr. kaže se: to je pametno, mada je
platno sa slikom polaganja Hrista u radi uništavanja zaraznih klica. vrlo glupo. zarazna bolest.
grob, plaštanica. antiseptičan grč. koji sprečava sepsu, antifriz grč. -eng sredstvo koje sprečava antradt grč. najbolji kameni ugalj koji
antimon lat. krt metal; služi za izradu zarazu, koji uništava klice. zaleđivanje hladnjaka u automobilu. ima visoku kaloričnu vrednost.
legura sa olovom, cinkom i dr. antisodjalan /-:rč.-Iat. nedruštven, upe- antiheroj grč. heroj neuobičajenih oso- antre fr. 1. malo predsoblje, predvorje;
antimonarhičan f.(Tč. koji je protiv mo- ren protiv opšteg dobra ljudi. bina, najčešće suprotnih od konven- 2. predjelo; 3. ulaznica.
narhijskog oblika vladavine. antiteatar grL'. naziv za moderne pozori- donalnih herojskih vrlina u klasičnim antrešelj lat. 1. mesto nasred konjskog
antimonit f.(Tč. glavna ruda iz koje se šne komade koji se odlikuju samo romanima; npr. glavni junak Hašeko- samara između dva tovara sa strane;
dobija antimon. iznošenjem golih činjenica bez fabule, vog romana Švejk je antiheroj (u 2. teret, tegoba, nevolja.
antinomizam grč. odbijanje svakog za- bez izrazite dramske radnje. romanu "Dobri vojnik Švejk"). antr nu fr. među nama, u četiri oka, u
kona iz etičkih, religioznih i drugih antiteza grč. suprotnost, oprečnost; tvr- Antihrist i Antikrist grč. 1. po hrišćan­
pobuda. poverenju kazano.
đenje koje se s drugim tvrđenjem skom verovanju protivnik Hrista, koji
antinomija grč. protivurečnost zakona će se navodno pojaviti pre tzv. sud-
antropo- grč. prvi deo složeni ce u znače­
(tezom) nalazi u odnosu isključivanja, nju: čovek, ljudi.
sa samim sobom, tako da ga dve' tj. suprotstavljanja; protivna tvrdnja, njeg dana; 2. prenosno: neprijatelj
sukobljene strane mogu, svaka za se- protivurečnost; drugi od tri stupnja hrišćanstva, vrag; nemoralan, neka- antropobiologija grč. deo biologije koji
be, tumačiti u svoju korist. rakteran čovek. proučava život čoveka.
(teza, antiteza, sinteza) u Hegelovoj
antipapa grč.-lat. protupapa, papa ne- idealističkoj dijalektici koji znači po- anticikIon grč. 1. oblast visokog vaz- antropogenetika i antropogenija grč.
priznat od službene crkve; u istoriji je ricanje polaznog stanja u procesu ra- dušnog pritiska u čijem se centru nauka o postanku čoveka, o njegovom
bilo nekoliko razdoblja kada su, neza- zvitka; poetska figura koja izražava zapažaju strujanja od centra prema razvitku i o postanku ljudskih vrsta.
48 49

antropogeografija grč. nauka koja prou- antropopatizam iantropopatija f.,>Tč. anus lat. čmar, završetak zadnjeg creva. apartman fr. 1. raskošno uređe~. stan; 2.
čava značenje i uticaj prirode na čove­ shvatanje da je bog biće koje ima sve an fas fr. spreda, s lica, oči u oči.. . stan u hotelu sa više soba kO]1 konste
kove telesne i duševne osobine. ljudske osobine, koje oseća i želi isto anhidridi grč. anhidridi su Jedmjenja istaknute ličnosti.
antropognozija f.,>Tč. nauka o poznavanju što i čovek. koja nastaju iz kiselma kad lill se aparthejd eng 1. zasebnost, odvojenost,
čoveka. izdvojenost, odeljenost; 2 .. naZIV ~a
antropoplastika grč.. slikanje ili vajanje oduzme jedan ili više molekula vode.
antropognost {[Tč. dobar poznavalac čoveka. anhidrija grč. bezvodnost, nedostatak politiku rasne diskrimmacIJe u ~uz­
ljudi. antroposkopija {[Tč. veš tina da se po noafričkoj RepUblici koja uskraeu]e
vode, suša.
antropogonija f.,>Tč. nauka o postanku crtama lica zaključi o umnim i karak- osnovna prava većinskom crnačkom
unhidrit grč. sumporno-kiseli kreč kome
čoveka. ternim osobinama čoveka. stanovništvu, služeći se terorom l fI-
je oduzeta voda. .
antropografija f.,>Tč. nauka o čovečjem antroposomatologija f.,>Tč. nauka o sasta- zičkim uništavanjem svih onih crnaca
telu. unhidrobioza b>TČ. obamrlost. biljaka I
vu i osobinama čovečjeg tela. nižih životinja usled pomanjkanja vo- koji se bore za političku, ekonomsku i
antropozoik {[Tč. period razvoja Zemlje antropospeleologija {[Tč. nauka koja socijalnu ravnopravnost sa belc~a
de; čim dobiju vodu, bude se, oživlja-
u čijem se početku javlja čovek; ovo proučava tragove čoveka u pećinama. "patija f.,>Tč. neosetIJIvost, ravnodusnost ,
doba deli se na dilivij (doba potopa) i vaju.
antroposfera {[Tč. životni prostor na Ze- utučenost, otupelost, potištenost.
aluvij (današnje doba). andžija tur. v. hadžija.
mlji koji je pod uticajem čoveka. apatičan grč. potišten, utučen, ravnodu-
antropozofija grč. religiozno-mistično antropoteizam grč. obožavanje čoveka i anšlus nem. priključenje, pripajanje, pn- šan, bezvoljan, nemaran.
učenje o saznanju sveta natčulnim, sve ono što mu pripada. sajedinjenje, spajanje; aneks!ja,. naro- apatrid /?rč. lice koje nema svog drža-
dUhovnim opažanjima. čito aneksija Austrije NemaekoJ, kOJU
antropoteka grč. dvorana slavnih, za- vljanstva.
antropoid {[Tč. majmun sličan čoveku služnih ljudi. je, 1938, izvršila fašistička Nemačka apaš fr. propalica, razbojnik, mangup,
(gorila, orangutan, čimpanza). antropoterapija {[Tč. nauka o lečenju protivno odredbama međunarodnog lopov, varalica, kriminalac.
antropoistorija grč. istorija čoveka, isto- čoveka i negovanju njegovog zdravlja. prava. Apaš - pripadnik indijanskog plemena,
rija ljudskog društva uopšte. antropotomija f.,>Tč. rezanje čovečjeg tela aorist f.,>Tč. pređašnje svršeno vreme; nastanjenog u rezervatima SAD.
antropokemija grč. v. antropohemija. radi naučnog ispitivanja. radnja se završila za jedan trenutak apel fr. 1. poziv, pozivanje na moralne
antropolatrija grč. obožavanje čoveka, antropofag grč. ljudožder, onaj koji (npr. pOffledah, dadoh). obaveze, na svest, na solidarnost; 2.
izraz i za tzv. kult ličnosti. jede ljudsko meso; isto i kanibal. aorta f.,>Tč. najvažnija srčana žila koja opomena na opasnost, na obaveze;. :1.
antropolog grč. naučnik koji se bavi antropofagija f.,>Tč. ljudožderstvo; isto i izlazi iz leve pretkomore; IZ nje Izlaze žalba višem sudu na presudu nlzeg
antropologijom. kanibalizam. suda; 4. trubni znak u vojsci za zbor
sve ostale žile (arterije).
antropologizam f.,>Tč. učenje koje zastupa antropofiteja grč. rađanje čoveka, nauka apelant lal. lice koje se žali ili obraća
gledište da je sve što radimo i saznaje- apagogički f.,>Tč. posredan način, zat~bi~~­
o spolnom životu čoveka. zan, indirektan; suprotno: apodlktlc- višem sudu ili višoj vlasti.
mo uslovljeno ljudskom prirodom. antropofobija f.,>Tč. strah, bolesni strah apelat lal. žalba višem sudu protiv odlu-
antropologija grč. nauka koja proučava ki; apagogički dokaz: dokaz kOJIm se
od ljudi; zaziranje od ljudi. obara suprotna tvrdnja. ke nižeg suda. .
čoveka na osnovu anatomije, fiziolo- antropofonika f.,>Tč. nauka o ljudskim apelativ lat. !{Tam. zajednička imenica.
gije, psihologije, istorije, sociologije, glasovima. apanaža fr. 1. godišnji prihod k~)ji kr~­ apelatorija lat. viši sud za nkvene
filozofije, arheologije i lingvistike Ijevska porodica prima od drzave; 2.
antropohemija iantropokemija f.,>Tč. sporove.
antropometar {[Tč. sprava za merenje svota novca kojom porodIca stalno
nauka koja proučava materije od ko- apeladja lat. 1. žalba, prituž.ba; žalba
visine čoveka. podupira (pomaže) svoje članove.
jih je sastavljeno telo čoveka. na odluku prvostepenog (mzeg) suda;
antropometrija f.,>Tč. merenje i ispitivanje antropo('entrizam /?rč. nena učno gledi- aparat lat. 1. sprava, mašina, oruđe, 2. drugostepeni, viši sud kome se
čovečjeg tela i odnosa u veličini poje- šte, oslonjeno na idealizam i religiju, uređaj s različitom namenom; 2. u.sta- može žaliti osuđeno lice na presudu
dinih njegovih delova drugih prema kojem je čovek centar svemira i nova ili više ustanova kOJe opslUZUJU nižeg suda. . .
osobina. konačni cilj svega što postoji. neku oblast državne uprave ili privre~ apelovati i apelirati lal. 1. pOZIVati,
antropomorfan {[Tč. sličan čoveku, koji antrfile fr. kratak članak, vest, citat de' :1. svi zaposleni u administraCIJI pozvati nekoga za pomoć, za sohdar-
ima čovečji oblik. (uokviren), ubačen u novinski članak; neke partije, ustanove. ili privredne nost; 2. ukazati na teškoće i obaveze;
antropomorfizam grč. nena učni način informacija koju valja čitati između organizacije (npr. partijskI aparat); 4. 3. ulagati, uložiti žalbu višem sudu
gledanja po kome predmeti, životinje i redova. objašnjenja, tumačenja, napomene uz protiv presude nižeg suda. .
prirodne pojave poseduju ljudska anuitet lat. godišnja rata otplate duga naučni rad, tj. naučm aparat; 5. SVI apendiks lat. 1. dodatak, dopuna nekOj
svojstva; prikazivanje božanstva ili (zajma) zajedno s kamatom. telesni organi koji čine sistem za vrse~ knjizi ili nekom predmetu: dodatak
prirodnih pojava u ljudskom liku. anuladja lat. poništenje, ukidanje zako- nje iste funkcije (npr. probavm sadrži beleške i razna objasnjenja uz
antropomorfologija grč. nauka o oblici- na, propisa; opovrgavanje, proglaša- aparat). delo ili dokumenat; 2. u novinarstvu:
ma čovečjeg tela. vanje nevažećim. aparatura lat. svi uređaji, aparati, sva podlistak, feljton; 3. nastavak slepog
antroponim grč. vlastito ime. anulirati lat. poništiti, opozvati, brisati, tehnička postrojenja jedne radne or- creva ili neki privesak na drugIm
antroponimija grč. deo nauke o jeziku proglasiti nevažećim. ganizacije, odnosno fabrike, radlOmce organima. .
koji proučava lična imena. anuma tur. gospođa, žena, supruga, i sl. apepsija grč. loša probava, slabo varenje
antroponomija grč. 1. nauka o zakonima bračna družica (kod muslimana); isto aparat čik rus. čovek krutih navika, for- uzete hrane.
koji vladaju u čovečjem životu; 2. po i hanuma. miran u otuđenom blYokratskom apa- aperkat eng. udarac u boksu odozdo na
Kantu: zakonodavni razum čoveka. anurija grč. prestanak lučenja mokraće. gore, tj. udarac u bradu odozdo.
ratu države ili partije.
50 51

apolog grč. 1. basna s moralnom pou-


aperitiv lat. 1. alkoholno pIce koje se ili nečeg; bučno odobravati plje- odnosno zamenica, a može i da bliže
uzima radi otvaranja apetita; 2. sred- odredi njihovo značenje; npr. Beo- kom; 2. poučna priča uopšte.
skanjem.
stvo za čišćenje (otvaranje) stolice. aplaudimetar fr. -grč. uređaj za merenje grad, glavni grad naše zemlje, ima apologet(a) grč. 1. branilac hrišćanstva;
apercepcija lat. predstava nekog pojma jačine aplauza na nekom skupu ili na slavnu prošlost (apozlcIJa moze bItI l 2. prenosno: onaj koji brani i veliča
u našoj svesti; jasno shvatanje pred- sportskom takmičenju. samo jedna reč, npr. grad Zagreb, nekoga ili nešto. . . .. . . .
meta pomoću akta pažnje, odnosno aplauz lat. pljeskanje, tapšanje, pljesak reka Drina, gde reči grad l reka lffiaJu apologetika grč. grana teologIje CIJI. Je
predmet odbrana hrišćanskog učenp.
mišljenja; svesno opažanje, svesna rukama, bučno odobravanje, glasno funkciju apozicije); apozicija može da
apologizirati grč. braniti nekoga III ne-
predstava, shvatanje, svesno saznanje odobravanje. zameni subjekat u rečenici.
i tumačenje. aplikativ lat. glagol u nekim jezicima sa Apokalipsa grč. objava, otkrovenje; ,,?t- što; pisati odbranaške govore. .
apologija grč. odbrana, odbrambem go-
apercipovati i apercipirati lat. primiti, značenjem naklonosti prema nekome krovenje apostola Ivana" (prorocka
primati u svest putem apercepcije; (objektu). knjiga koja uglavnom obrađuje kraj, vor ili spis u korist nekoga.
zapaziti, zapažati, uvideti, jasno shva- aplikativan i aplikabilan lat. primenljiv, svršetak, uništenje sveta); otuda ~otI­ apologist(a) grč. v. apologel.
če mračno, fatalno, kobno prorocan-
Apolon !fFč. po mitologiji bog Sunca,
titi čulne podatke; logično, svesno upotrebljiv, podesan, prikladan, pri-
opaziti; novo opažanje ili predstavu ljubljiv, pogodan, zgodan. stvo o sudbini ljudskog roda, ono poezije, muzike irečitosti.
aplikatura lat. pravilan položaj prstiju mistično, tajanstveno što ga neizbežno
apopleksija !fFč. nagli prekid rada nekog
svesno uvrstiti u postojeći sadržaj
čovekovog organa (srce, mozak, bu-
svesti. pri sviranju. očekuje. .
apetale grč. biljke čiji cvetovi nemaju apokaliptik !fFč. tumač ApokalIpse, ver- brezi) praćen onesvešćenjem; udar ka-
aplikadja lal. 1. primena; 2. upotreba;
kruničnih listića, koji su bez latica. 3. stavljanje ili utiskivanje ukrasa na ski mistik, zanesenjak, fanatik. plje, šlog. . .
aporema grč. sumnja, sporno pitanJe,
apetit lat. 1. želja, prohtev za jelom, tkanine; nanošenje boja na tkanine; 4. apokaliptika grč. grana jevrejske knji-
osećanje gladi; 2. prenosno: žudnja za ukrašavanje zgrada, objekata. ževnosti koja prikazuje, u oblIku SIm- težak problem.
aporija grč. zbunjenost, nesnalaženje u
nečim; zadovoljstvo, uživanje u aplikovati i aplicirati la I. 1. primeni ti, bola slike čudesnih, tajanstvenih vi-
nečemu. primenjivati; 2. upotrebiti, upotre- zija 'budućnosti budućeg božjeg. car- rešavanju problema.
apidiktor lat. sprava koja meri zvučne bljavati; 3. namestiti, staviti, metnuti, stva i dolazak obećanog MeSIJe na aposterioran lat. stvoren na osnovu
frekvencije pčela u košnici i utvrđuje prišiti, prilepiti. utisnuti. iskustva; suprotno: aprioran.
Zemlju, spasitelja sveta.
čas rojenja. apogamija grč. razmnožavanje bez oplo- apokaliptičan !fFč. 1. tajanstven, nedo-
a posteriori lat. na temelju iskustva,
apijarij(um) lat. pčelinjak, uljanik, me- đavanja kod jednoćelijskih životinja. kučiv za običnog smrtmka, koban,
zavisan od iskustva; suproino:
sto gde su smeštene košnice sa apogej grč. 1. najudaljenija tačka Mese- katastrofalan; 2. zagonetan i neobja- a priori.
pčelama. ca od Zemlje ili najudaljeniji položaj apostol grč. 1. poslanik, onaj kOJI šin
šnjiv (kao Apokalipsa).. ." .. neko učenje; prema hnšćanskom vc-
apikuItura Jat. pčelarstvo, gajenje pčela Sunca od Zemlje; 2. prenosno: najviši apokaliptični jahači grč. cetIn ]3haca IZ
rovanju jedan od dvanaestorice Hrl-
kao privredna grana. stupanj nečega, vrhunac. Apokalipse: kuga, rat~ glad i s:=1.
apireksija grč. stanje bolesnikovo bez apo/.,'l'af grč. prepis, kopija originalnog, apokrif grč. 1. spis biblIjskog sadrza]3, stovih učenika; 2. bogoslužbena knJI-
groznice, stanje između dva napada izvornog dokumenta, spisa. kanonski nepriznat kao verodostoJan; ga pravoslavne crkve koja sadrži dela
groznice. apodiktičan !-.TJ'č. 1. nesporan, neoboriv, 2. drugi neki spis koji pretenduje na i poslanice apostola; 3. prenosn~:. ve-
apiretičan grč. bolesnik bez visoke tem- dokazan, neminovan, apsolutno ta- autentičnost, a to mu se službeno ne
snik, glasnik, propovedmk, krcltel.l,
perature,' bez groznice. čan; 2. nužan, neophodan, odlučan, priznaje; 3. delo koje se podmeće pobornik nekog učenja, ideje. .
apirija grč. pomanjkanje iskustva, prak- važan. apostolat lat. 1. služba apostola, tj.
nekom određenom autoru.
se, neiskustvo. apođatura ital. ukrašavanje melodije apokrifan grč. lažan, podmetnut, neka- propovedanje vere; 2. papinska vl,as1.
apiričan grč. nevičan, bez iskustva, sitnim notama. nonski, neautentičan (biblijski SpiS). apostolicizam grč. sistem neol-,'Tamccne
neiskusan. apoen fr. 1. novčani iznos ili meniea koji crkvene vlasti.
apolid grč. lice bez svog državljanstva. apostrof grč. gramatički znak kojim sc
apiričan grč. nezapaljiv, otporan na va- je potreban za potpuno izmirenje du- apolitidzam i apolitizam grč. privi,dna, obeležava da je jedan samoglasmk u
tru, teško sagorljiv. ga; 2. iznos, nominalna vrednost na
tobožnja ravnodušnost u polItickim pisanju neke reči ispušten. . .
Apis - mitološki: egipatski bog sunca koji glasi emitovana efektivna valuta
pitanjima, izvlačenja od aktivnog apostrofa grč. poetska figura u kOJOJ se
predstavljen kao bik; sveti bik, crn s neke zemlje, tj. oznaka vrednosti na
učešća u političkom životu; izbegava- pesnik (govornik) obraća nekOj nepn~
belom pegom na čelu, simbol zemljo- novčanicama; 3. oznaka nominalne
nje, bojkotovanje političkog delo- sutnoj osobi kao da je pnsutna, III
radnje. vrednosti neke vrednosne hartije (npr.
menice). vanja. nekoj stvari kao da je živa i razumna.
apkes juris lat. pravničke dosetljivosti, apolitičan !fFč. koji se ne bavi politikom, apostrofirati !fFč. 1. staviti na reč apo-
pravne začkoljice. apozitiv lal. isto što i atribut, odnosno
koji nema smisla ni interesa za polI- strof; 2. osloviti nekoga življim, oštri-
naknadno dodana pridevska oznaka
apifobija lat. bolestan strah od ujeda tiku. jim tonom; 3. u govoru posebno pome-
već nekim drugim oznakama određe­
pčela. apolitičnost grč. 1. ravnodušan odnos nuti neku ličnost ili stvar; 4. preno-
nog pojma (atribut atributu); njime se
aplazija grč. nedostatak dela tela ili kazuje privremena osobina imeni('e prema politici, nezainteresovanos~ za sno: ukoriti nekoga, izgrditi.
celog organa usled poremećaja u ra- (npr. gladan hrabri čovek). politiku; 2. nepoznavanje polItJcklh apoteka grč. 1. zdravstvena ustanova u
zvoju embriona (začetka). apozicija lat. gram reč ili izraz koji u zbivanja, neupućenost. kojoj se spravljaju i prodajU leko;ll; ~.
kutija za čuvanje lekova u kUCI; .1.
aplaudira ti Jat. tapšati, pljeskati u znak rečenici stoji uz imenicu ili zameni cu i Apolo - program američke ustanove za
prenosno: sredstva za ulepšavanje.
odobravanja ili pozdravljanja nekog iskazuje ono što znači ta imenica, svemirska istraživanja; v. NASA.
52 53

apotekar grč. stručno lice koje spravlja i


aprovizacija lat. 1. opskrba, snabdeva- apsolutist(a) lat. vladar s neograniče­ movno neodređeno, koje postoji kao
Izdaje lekove po lekarskim receptima
nje životnim namirnicama' 2. ustano- nom ličnom vlašću, samodržac. nedefinisan pojam.
u apoteci, farmaceut.
va za snabdevanje. ' upsolutnost lat. bezuslovnost, neuslo- apstrahovati i apstrahirati lat. 1. izdvo-
apoteoza grč. 1. obožavanje, proglašava-
aprovizirati lat. opskrbiti, snabdeti, vljenost, neograničenost, savršenost. jiti, izdvajati ono što je u nekom
nje neke ličnosti božanstvom; 2. oda-
obezbediti životnim namirnicama. npsolutoran lat. koji oslobađa, koji ra- pojmu glavno, bitno radi dobijanja
vanje naročitih počasti nekome; 3.
aproksimativa lat. dodirna tačka kao zrešava obaveza, otpusni. opšteg, zajedničkog; 2. ne uzimati
veličanje, slavljenje; 4. raskošna slika
osnov za neko zbliženje. npsolutorij(um) lat. 1. razrešnica (npr. nešto u obzir; odvojiti, izlučiti, odeliti,
neke pozorišne priredbe kojom se ve-
aproksimativan lat. približan, dosta bli- staroj upravi); 2. otpuštanje, oslobo- isključiti; ne gledati na nešto.
liča neka ličnost ili ideja.
zak, određen otprilike. đenje od krivice presudom; 3. otpusni- apsurd lat. besmislica, glupost, logička
apofiza grč. 1. koštani izraštaj pri kraju
aproksimacija lat. približnost; približna ca nakon završetka studija. nemogućnost, neskladnost.
zgloba cevaste kosti; 2. u rudarstvu: vrednost računanja. npsoludja lat. pomilovanje, opraštanje apsurdan lat. besmislen, neskladan, ne-
prisustvo jedne rude u drugoj.
aproksimirati lat. odrediti nešto približ- grehova ili krivice. moguć, nelogičan, glup.
apresijacija lat. povećanje vrednosti na- no, odoka, otprilike. nps()rbent lat. materija, tvar koja upija apsurdnost i apsurditet lat. besmisle-
cionalne valute, novca; suprotno: de-
presijadja. apropo fr. 1. u pravi čas, kao poručeno, tečnosti i gasove. nost, neskladnost, nelogičnost.
baš dobro; 2. tim povodom, u vezi s npsorbovati i apsorbirati lal. l. upiti, apsces Jat. /-,'I1ojni čir, upala tkiva na
apretirati fr. davati tkanini ili koži lepši tim. usisati, primiti u sebe; 2. potpuno ograničenom mestu, prišt, gnojnica.
Izgled (glatkoću, sjajnost), što se čini aprop~ijadja lat. prisvajanje; sti('anje zaposliti; 3. privući, privlačiti pažnju. apscisa lat. mat. u koordinatnom siste-
posebnim tehnološkim postupkom. svoJIne; suprotno: eksproprijadja. apsorpcija lat. l. upijanje, usisavanje mu, odstojanje ma koje tačke u ravni
apretura fr. postupak kojim se nekim aps(a) tur. lišavanje slobode, zatvaranje, dima, pare, gasa koje vrše najčešće od ordinatne osovine; horizontalna
materijalima (tkanini, koži i dr.) daju hapšenje; isto i haps, hapsa. tvrda tela čitavom povrŠinom, odno- osovina u koordinac-ionom sistemu.
t.:lOlja svojstva i veća vrednost (sjaj, apsana tur. zgrada zatvora tamnica' sno masom; 2. završni čin varenja apcigovati nem. l. oduzeti, oduzimati;
cvrstoća, glatkoća i sL). isto i hapsana. ' , hrane u želucu, tj. kada hrana prelazi odbiti, obustaviti (novac od plate i
april lat. mesec travanj, četvrti mesec u apsandžija tur. čuvar zatvorenika u za- u krvotok preko crevne sluzni('e. sL); 2. napraviti otisak štamparskog
godini. t voru; isto i hapsandžija. npstendja lat. l. odustajanje od nasled- sloga pomoću prese.
aprioran lat. v. a prirori; koji prethodi apsentizam la I. l. često odsustv()vanje s stva; 2. udaljenje počinitelja od mesta ar lat. jedinica za merenje površine: 100
Iskustvu i praksi, nezavisan od njih. posla; 2. odsustvo s mesta gde odgo- počinjenog krivičnog dela. kvadratnih metara.
vorno lice ili vlasnik mora biti; :1. upstinent lat. l. onaj koji se od nećega arabeska ital. l. vrsta ukrasnih šara u
a prirori lat.. u idealističkoj teoriji saz-
neprisutnost uopšte. uzdržava, odriče dobrovoljno (npr. arapskom stilu s motivima iz biljnog
nanja: Svojstven razumu pre ikakvog
apsida grč. l. zadnji, polukružni deo učešća u društvenom životu); 2. tre- sveta; 2. jedna od figura klasičnog
Iskustva, nezavisno od iskustva; su-
protno: a posteriori. oltara; 2. zajedničko ime za perihel i zvenjak, onaj koji se uzdržava od baleta, tj. stav kad i/-,'I'ač stoji na
afel (najveća i najmanja udaljenost alkohola, antialkoholičar. jednoj nozi dok je druga ispružena
apriorizam lat. filozofski pravac koji uči planeta na putanji oko Sunca). nazad.
apstinencija lat. 1. odustajanje, izbega-
da Ima spoznaja nezavisnih od isku- apsiti tur. lišavati slobode, stavljati u arabizam - arapski izraz, arapska reč u
vanje, dobrovoljno odricanje od učeš­
stva, bilo u teoriji saznanja, bilo u zatvor; isto i hapsiti. nekom drugom jeziku.
etici. ća u javnom i društvenom životu (npr.
apsolvent lat. student koji je apsolvirao, uzdržavanje od glasanja ili učešća na arabist(a) - naučnik koji proučava
aprobativan i aprobatora n lat. odobra- tj. koji je upisao i overio sve semestre, nekom skupu); 2. uzdržavanje od ne- arapski jezik i književnost.
van, koji izražava odobravanje. odslušao nastavu, ali još nije diplomi- kog uživanja, odricanje (od spolnog arabica arapsko pismo, arapski
aprobator lat. osoba, stručna i nadležna, rao, odnosno položio sve ispite. života, od uzimanja alkohola i sL). alfabet.
koja vrši aprobaciju, koja o nečemu apsolvirati lat. l. završiti školovanje na apstinirati lat. l. uzdržati se, odreći se arak lat. l. jedinica za meru papira,
daje stručno mišljenje i odobrenje fakultetu ili na nekoj visokoj školi, ali nečega (učešća u izborima, od nekog
tabak; jedanput presavijen list (4
(npr. puštanje nekog objekta u rad ili bez završnih ispita; 2. završiti kakav skupa i sL); 2. uzdržavati, odreći se strane); 2. štamparski: veliki list papi-
novog proizvoda u promet). drugi posao. nekog uživanja (spolnog uživanja, al- ra iz kojeg se dobija 16 štampanih
aprobadja lat. 1. odobrenje, davanje kohola i sL). strana u knjizi; 3. list papira različite
apsolut lat. u idealističkoj filozofiji:
povoljnog stručnog mišljenja o nekom veličine za praktične svrhe; 4. autor-
praosnova svega što postoji, sinonim apstraktan lat. l. misaon, pojmovan; 2.
proizvodu, o nekom stručnom radu i ski arak: 30.000 h'I'afičkih znakova u
za boga, božanstvo; potpun, savršen, koji je nastao apstrakcijom; 3. koji se
~I.; 2. dozvola za upotrebu objekta, za rukopisu (obuhvata sva slova u redo-
neograničen, koji u sebi obuhvata sve. može samo zamisliti a ne i iskusiti.
stampanje knjige, itd.; 3. priznanje vima rukopisa, beline između slova u
apsolutan lat. l. bezuslovan, ničim ne apstraktna umetnost lat. skupni naziv koje se mogu utisnuti slova, zatim
nekom hcu određene sposobnosti za uslovljen; 2. savršen, čist; 3. potpuno
izvesni posao. za umetničke pravce ekspresionizam, naslove, podnaslove, beleške, potpise i
neograničen, nezavisan u vršenju kubizam i fovizam. sL).
aprobirati lat. 1. dati aprobaciju; odo- vlasti. apstrakdja lat.!. log misaono izdvaja- aram tur. v. haram.
briti nešto na osnovu prethodnog ispi- apsolutizam lat. oblik vladavine u ko- nje bitnih osobina i svojstava predme- arambaša tur. v. harambaša.
tIvanJa; 2. povoljno oceniti, pohvaliti; jem sva vlast pripada jednom čoveku ta, a ispuštanje nebitni h elemenata, ararnija tur. v. haramija.
3. priznati nekome sposobnost za oba- (knezu, kralju, caru); samodržavlje, radi utvrđivanja opšteg i zajedničkog; aranžer fr. l. lice koje nešto aranžira,
vIjanje određenog posla.
samovlada, diktatura, tiranija. 2. nešto nestvarno, zamišljeno, poj- udešava (npr. izlog); 2. lice koje pri-
54 55

bljavala je taj naziv u smislu~ nežidov,


prema neku priredbu ili svečanost i za zlatnim runom; 2. prenosno: smeli An,opag grč. 1. vrhovni sud u staroj
nesernit; tako je rođena mracna teori-
njome rukovodi; 3. obrađivač ili prire- pomorci koji traže neobične doživljaje Atim; 2. prenosno: skup naJ.ugledm-
ja o tzv. nemačkoj višoj rasI kOJa
đivač muzičkih dela. na moru. jih ljudi; vrhovni forum uopste.
treba da vlada svetom. ..'
aranžirati fr. 1. udesiti, preurediti, us- argonautika grč. velik, dugotrajan i Ares grč. v. Arej. . Arion - slavni starogrčki pesmk I SVI-
kladiti, urediti, pripremiti; 2. rukovo- opasan poduhvat (Đalski). IIrest itaJ. 1. zatvor, haps, tammea; 2.
rač; smatra se osnivačem tragediJe ...
diti, upravljati nečim; 3. otpočeti uve- Ill'gumen(a)t lat. dokaz, dokazno sred- medic. zastoj, prekid rada nekog or~ aristokrat(a) grč. plemić po poreklu Ih
žbavanje pozorišnog komada pošto su stvo, opravdanje, obrazloženje, razlog. gana, blokada; srčani arest: trenutm položaju; pripadnik plemićkog stale-
uloge već naučene; 4. nagoditi se u argumentator lat. onaj koji pruža doka- zastoj u radu srca Ih potpum zastoj
__ smrt; privremeni prestanak rada ža, visokog plemstva. . .
spornom pitanju. ze, koji obrazlaže; raspravljač. aristokratizam grč. 1. aristokratski SI-
aranžman fr, l. sporazum, nagodba, argumentacija lat. 1. dokazivanje, obra- srca zbog opšte anestezije. .' stem vladavine; 2. privrženost aristo-
izmirenje, poravnanje; 2. ustaljeni po- zlaganje s više argumenata koji isto IIrestant itaJ. 1. zatvorenik, uhapsemk, kratskim načelima vladanja; 3. vlada-
redak, raspored, razvrstavanje snaga; dokazuju; 2. način iznošenja i korišće­ zatočenik; 2. osoba koja traži stavlp-
vina plemića; 4. izvanredn.o fmo,
3. obrada, prerada muzičkog ili knji- nja dokaza. nje neke zabrane sudskim putem. ..
"plemićko" op~ođenje ~.pona~anJe.
ževnog dela. argumentovan i argumentativan lat. jak, IIr"stat itaJ. lice protIv koga se trazl
aristokratija i aristokracija grc. 1. go-
Ararat Iur. po Bibliji brdo u Turskoj na bogat dokazima, sposoban, vredan da stavljanje neke zabrane. spodstvo, vladavina visokog plemstva;
kome je nađena Nojeva lađa nakon deluje kao dokazno sredstvo; isto i IIr"stacija itaJ. hapšenje, zatvaranje
2. viši, privilegovam sIOl plemstva,
potopa. argumentaran. krivca; haps, zatvor. . . visoko plemstvo; 3. prenosno: pnvlle-
arati tur. v. harati. argumentovati i argumentirati lat. pod- IIn'stirati i arestovati itaJ. 1. zatVOriti, govani sloj neke klase ll! SOCIjalne
aratos grč. proklet bio, dovraga, dođa­ nositi dokaze, dokazivati, izvoditi do- uhapsiti; 2. zaustaviti, učvrstIti neku
mašinu da se ne kreće; 3. zaustaVItI, grupe. .
vola! kaze, pozivati se na dokaze; isto i aristotelizam grč. filozofskI pogled na
arač tw·. v. harač. argumentisati. prekinuti isporuku neke robe. svet i učenje staroh'Tčkog filozofa i
arbitar i arbiter lat. izabrani sudija; Argus grč. po mitologiji div sa sto očiju IIn,tirati itaJ. v. arestlratJ. mislioca Aristotela (384-:322. g. pre
posrednik; merodavna ličnost čijem se po čitavom telu, čuvar kćerke grčkog IIr"tologija grč. deo etike koji se bavi n.e.), učenika Platonova, učitelja
sudu svi podvrgavaju; isto i arbi- kralja Inaha; 2. prenosno: čuvar koji problemima vezanim za vrline. Aleksandra Velikog, pisca mnogih de-
trator. sve vidi, kojemu ništa ne može izmaći; IIrivizam fr. bezobzirno guranje u tzv.
la i jednog od najvećih mudraca drev-
arbitraža fr. 1. izabrani sud; 2. suđenje i 3. Argusove oči: oči koje sve vide i vise krugove, laktaštvo, karijerizam.
uivist(a) fr. karijerista, laktaš, lovac na ne Atine. . .
presuda izabranog suda; 3. mirno re- zapaze. aritmetika grč. nauka o računanjU I
šavanje sporova između države putem Arej grč. starogrčki bog rata (kod Ri- zvanje i visoke položaje. . .. brojevima; deo matematike kOJI obra-
izabranih sudija. mljana: Mars). .. rija' itaJ. 1. m uz. vokalna kompOZIcIJa
đuje zakone brojeva.
arbitraran fr. proizvoljan, samovoljan, arena lat. 1. srednji deo antičkog amfi- za jedan glas uz instrumentalnu prCl t -
aritmetičar j,rrč. stručnjak u aritmetici;
koji presuđuje ne po zakonu već po teatra, drkusa ili stadiona, na kome nju, najčešće u operi; 2. melodiJa,
veštak u računanju. .
ličnom uverenju; presudan, meroda- su se izvodile razne igre i borbe napev, način pevanja neke pesme ..
aritmetički brrč. l. koji se odnOSI na
van; približan u proceni. prilikom svečanosti; 2. bojno polje, .rija' itaJ. 1. vazduh,. zrak; 2. k\Jma računanje; 2. koji se povećava ili sma-
arbitrirati fr. vršiti arbitražu, biti arbi- ratno bojište; 3. prcllosno: poprište, ),'Cinog kraja; 3. strujanje toplog vaz~
njuje za jednu stalnu razliku.
tar u sporu, presuđivati. polje umnog rada; 4. u naše vreme: duha u letnjoj žeZI, ~ara; 4. prenosllo.
aritmija grč. 1. nepravilno, neravnomer-
argat i argatar tur. v. arga tin. filmska nagrada (zlatna arena, srebr- velika količina nečega. no kretanje; 2. nepraVilnost u ritmu
argatin tur. najamni radnik; onaj koji na arena u Puli). Arijadnin konac grč. 1. po mitologiji kći
kritskog kralja kop Je pomogla mit- otkucaja srca.
radi težak fizički posao; isto arenda lat. 1. zakup, zakupljivanje ze- arka Ja/. lađa (u obliku kovčega, sandu-
kulučar. mlje radi obrade; 2. čist godišnji pri- skom junaku Tezeju, pomoću klupka ka) u kojoj se, po Bibliji, spasao NOJe
argatIuk tur. 1. težak fizički rad; 2. hod od obrađene i iskorišćene zemlje, konca, da iziđe iz lavirinta i pobegne;
s porodicom nakon potopa; zaustavIO
prenosno: težak rad uopšte. tj. kad se odbiju svi trđškovi proi- 2. prenosno: spasonosno sr.edstvo da
se na brdu Ararat (Turska).
argatovati tur. raditi težak fizički posao. zvodnje i vlastitog izdržavanja. SI' čovek izvuče iz nekog teskog polo-
arkada fr. 1. niz lukova na stubovima; 2.
argo grč. šatrovački jezik; neknjiževan arendar lat. osoba koja uzima zemlju u h~a. .. deo čeone kosti nad okom. .
govor jedne sredine, jednog staleža, zakup, zakupnik. IIrijllnizam - ucenje aleksandrlJ~kog Arkadija grč. u idiličnoj poeziji: zemlja
žargon nerazumljiv za druge. arendator lat. osoba koja daje zemlju u sVI'štenika Arija (iz 4. veka) kOJI Je srećnih pastira (po imenu Jedne po-
Argo grč. ime lađe na kojoj su Argonauti zakup, vlasnik. t vrdio da Isus Hristos nije bog, nego
krajine u staroj Grčkoj).
plovili po zlatno runo u Kolhidu. arendašica lat. zemlja koja se daje u običan čovek. Arktik grč. oblast oko Severnog pola
argon grč. plemeniti gas, bez boje i arendu. IIrijevoc - pristalica arijanizma (drugo
arendovati i arendirati lat. dati zemlju u Zemlje. krd" .
mirisa; upotrebljava se za reklamne j .. arijac). • '.' arlekin itai. 1. komedijaš. la Ijas ~
cevaste lampe (daje plavkasto svetlo). arendu, iznajmiti; takođe: uzeti ze- Arijo(' sanskrt. u uzem smislu. ~rlpad­ italijanskim komedijama. tofi.om 1"/.
argonaut grč. mekušac, živi u moru, a mlju u arendu, zakupiti. !lik indoevropskih, indorranskl? ple- veka; 2. prellosno: prevrtlJIV, nestabI-
pripada klasi osmorukih glavonožaca. areometar grč. sprava za merenje gu- mena; u širem smislu: pripadmk bilo
lan čovek; neozbiljan, vrdalama. .
Argonauti grč. 1. mitološki starogrčki stine i specifične težine tečnosti. kojeg indoevropskog narod~ ill ple- armada šp. 1. vojska, oružana sila, ar~l­
junaci koji su, na lađi Argo, plovili do areometrija grč. utvrđivanje gustine i mena (v. Indoevropljam); sluzbena ne- ja; 2. velika ratna flota; nepobediva
daleke Kolhide (Crno more) u potrazi specifične težine tečnosti. mačka hitlerovska "nauka" upotre-
56 57

armada: španska flota (napala engle- art-bios kop Jat. bioskop koji prikazu je arhiman drit grč. 1. starešin a pravosla v-
sko doba (beživot no doba, nije bilo
sku flotu 1588. i bila poražen a). filmove visoke umetničke vrednos ti, nog manasti ra; 2. najviši svešteno -
tragova života) i eozojs~o doba ,(tada
armatur a lat. 1. metalni skelet u građe­ bez komerci jalnih pretenzi ja. -monašk i čin do vladIke.
se javljaju prvi tragovI ZIVIh bIca). .
vini; 2. nauruža nje, odbram bena opre- Artemid a grč. boginja Meseca, lova i .. rhaičan grč. star, prastar, starmsk l; Arhimed ov zakon grč. v. eureka.
ma; 3. mašinsk i pribor; 4. muzič. šuma, zaštitnic a mladeži . arhipela g grč. skup ostrva koja leže
krstovi i be-moli u početku kompoz i- zastareo , staromo dan. .
arterija grč. 1. glavni krvni sud, žila ..rhande l grč. po hrišćanskom verovan ju relativn o blizu jedan prema drugom.
cije. kucavic a, damar koji odvodi krv iz arhitekt (a) grč. stručnjak za arhitektu~
armija lal. 1. celokup na vojna snaga viši red anđela. •
srca, odvodni ca; 2. prenosn o: glavni ..rhe- i arheo- grč. star, drevan (u sloze- ru; inženjer , građevinski .umetnIk 1
jedne države; 2. najveća strategi jsko- put, glavna ulica. projekta nt za visoku gradnju 1 nadzor
-operati vna jedinica koja ima korpuse , nicama kao predmet ak). .
arterios kleroza grč. zadeblja nje i suža- .. rheogra fija grč. opisivan je. i izdavan je kod podizan ja objekata . .
divizije, brigade i dr. vanje zidova arterija; oboljenj e koje se arhitekt oni ka grč. 1. organsk o slaganje
armirati Jat. I. naoruža ti ratnom opre- prastari h pisanih spornem ka. ..'
javlja kao posledic a sužavan ja arte- .. rheolog grč. stručnjak u arheolog l!l. delova u skladnu celinu (u arhitekt u-
mom, ojačati vojsku; 2. nešto učvrsti­ rija. ri); 2. nauka o građevinarstvu i građe­
IIrheolog ija grč. nauka kOJa prouc.av a
ti, pojačati, osnažiti ; armiran i beton: arterios tenoza grč. sužavan je ili stanje vinskoj umetnos ti; 3. skladno st u Izra-
ostatke materija lne kulture drustva
beton ojačan gvozd('n im šipkama . suženos ti arterija. di nekog umetničkog dela, srazmer -
od prve pojave čoveka do pIsamh
arnjevi mađ polukru žni sk('let za krov arteski i arteški ~ bunar koji se dobija nost, podudar nost.
spomen ika; baVI se Iskopav anJem. 1 .
na seljačkim kolima. arhitekt ura grč. 1. građevmska umet~
dubokim bušenjem zemlje. proučavanjem predme ta starIh
arogant an Jat. drzak, ohol, nadm('n , artizam Jat. 1. virtuozn o savlađivanje nost, graditel jstvo; projekto vanje I
!-,'Tub, uobraže n, gord, razmetlj iv. kultura.
formalno-tehničkih elemena ta u IIrhetip i arhitip grč. uzor, model; 1. umetničko oblikova nje objekata ; stIl
aroganc ija i arogant nost lal. nadmen ost, umetnos ti; 2. visoka umetnos t; 3. smi- !-,>Tadnje; 2. nauka D građenju.
rwki izvorni rukopis, nekomp letan ko-
oholost, drskost, osornost . sao za lepotu, za umetnos t. arhitip grč. v. arhetIp.
ji se može rekonstr uisati; 2. prVI prI- ..
aroma grč. miris, obično prijatan što ga artikula cija Jat. 1. tvorba govorni h gla- arhihije rarh grč. vrhovni svestem k,
puštaju eterična ulja. merak novog izdanja. ...
sova; namešta nje govorni h organa IIrhiv Jat. ustanov a za prikuplj anje, ~u­ episkop. .
aromati zacija grč. stavljan je mirisa ili (usta, zubi, glasnice ) da bi se izgovo- arhihije rarhija f.,TČ. 1 visoko svestens tvo;
vanje, sistemat izovanje . i strucno
začina u lekov(', jda i dr.
rio (artikuli sao) glas; 2. izgovara nje proučavanje starih rukopIsa , dokume - 2. dostojan stvo episkop a. . ...
aromati zirati grč. namirisa ti, staviti mi- reči da se mogu razlikov ati glasovi i arhont grč. 1. jedan od devet, n.aJvlslh
risa u nešto; začiniti. nata, akata, spomen ika kulture.
slogovi; a. u muzici: način izvođenja i IIrhiva Jat. 1. odeljenj e ustanov e u kome državni h činovnika u staroj GrckoJ; 2.
aromati ka grč. mirišljav e materij( ', miri- međusobno vezanje tonova; 4. dovo- knez, kralj, vladar (osobito za strane
SP odlažu i čuvaju predmet I nakon
si, začini.
arondac ija fr. grupisan je zemljišn ih par-
đenje različitih ideja u smisaon odnos vođenja nekog postupk a (npr. su~ska vladare u Vizantij i).
tako da one funkcio nišu zajedno. ar·hiva); 2. odeljenj e za sluzben a akta arčiti tur. trošiti neštedim ice tuđe, ono
cela radi lakše obrade; v. komasac ija. artikulis ati i artikuli rati lat. vršiti arti- što nije zarađeno trudom; IS/O l
ustanov e ili firme II kome se obra-
arondism an fr. t. kotar, srez; 2. gradska kulaciju ; govoriti jasno i razumlji vo duju i čuvaju. harčiti.
četvrt. aršin tur. stara mera za dužinu (između
reči za razliku od neartiku lisanih gla-
arpadži k tur. sitan crni luk za presađi­ nrhivar i arhivist( a) Jat. 1. služben ik
sova dece i životinja . arhiva; 2. zaniman je arhivske struke: 65 i 75 cm), lakat, rif.
vanje. artiljera c i artilera< ' fr. vojnik u artiljeri - as Jat. 1. najjača karta u igri; 2. prvak u
ars lat. umetnos t, znanje, nauka, vešti- nrhivira ti Jat. odložiti neki predmet Ih
ji, tobdžija . neki akt u arhiv ili u arhivu. sportsko j disciplin i ili pilot~lovac u
na, majstors tvo, spretnos t. artiljeri ja fr. rod vojske kome je osnovno vazdušn im bitkama ; 3. staronm skI SI-
ars antika Jat. t. stara umetnos t; a. IIrhidak on grč. prvi đakon;. zastupn ik
naoruža nje topovi. tan novac.
naziv za muziku 12. i la. veka u artist(a) fr. 1. glumac, osobito u varije- biskupa u katoličkoj crkvI. . asamble ja fr. 1. skupštin a, zbor, sabor,
Francus koj. teu, kabareu , cirkusu; 2. umetnik koji IIrhiepis kop grč. glavni episkop , prvI parlame nat; 2. u novinar skom Je~Iku:
arsen grč. hemijsk i elemena t čija su virtuozn o vlada tehniko m svoje umet- među episkop ima. naziv za plenarn u sednICU Skupstm e
jedinjen ja veoma otrovna. nosti. nrhiepis kopija grč. oblast koja je pod Ujedinje nih naroda.
arsenal fr. 1. fabrika za izradu vojne .'
artificij elan lat. veštački, umetnički; duhovno m upravom arhiepis kopa. asanacij a lat. 1. ozdravlj enje;. niz
opremp i naoruža nja; 2. skladišt e za izveštačen, neprirod an. IIrhijere j grč. 1. vla~ika u pravosla vnoj higijensko-tehničkih mera mdI. po-
čuvanje vojne opreme i oružja; 3.
artritis grč. zapaljen je zglobov a, kosto- ('I'kvi; 2. prvi svestem k u Jevreja. pravljan ja opštih zdravstv emh pr!!Ika
brodogr adilište, skladišt e, dokovi i ra- bolja, giht. (uklanja nje izvora z<u.:aze); 2. ISUSIva-
Arhijere jski sabor grč. u Srpskoj pravo-
dionice za održava nje i popravk u rat- art-rok engl. pravac u rok-muz ici koji je nje močvarnih zemljist a IZ zdravstv e-
slavnoj crkvi: najviša crkvenozakono~
nih brodova ; 4. prenosn o: velika i karakterističan po visokom umetnič­ nih razloga.
davna vlast i crkveno -sudska vlast,
raznovr sna količina nečega, velike asanirat i Jat. učiniti neku sredinu zdra-
zalihe.
kom nivou, uz obilno korišćenje elek- sačinjavaju ga patrijar h .kao predsed -
tronike. nik i eparhijs ki epIS~Opl. . . vom; sproves ti asanacij U. .
arsenik grč. arsenov trioksid ; otrovno arhaizam grč. 1. zastarel a reč ili oblik ASEAN engl. skraćenica: Savez zemalja
Arhijere jski sinod gre. Izvrsm organ
brašno. koji više nije u upotreb i; 2. neka Jugoistočne Azije (IndoneZ IJa, Malaja,
Arhijere jskog sabora, najviša upravna
arsenoi grč. prepara t arsena koji služi za zastarel a preživel a pojava. Singapu r, Tajland , FilipmI) ...
i nadzorn a vlast u Srpsk()J pravo~la:v~
prskanje voćaka. arhaik grč. prastaro , iskonsk o doba ra- aseksua lan grč. bespolan , kOJI nema
noj crkvi; članovi: patrIjar h l cetIn
art fr. umetnos t. zvitka Zemljin e kore; deli se na azoj- spola, koji ne može oploditi .
eparhijs ka arhijere ja.
58 59
asepsija i asepsa Krč, otklanjanje moguć­ asindenton grč, izostavljanje veznika usodjativan lat, pridev izveden od aso- astma grč, teško oboljenje bronhija; sip-
nosti zaraze na mestu gde se vrši između rečenica ili njihovih delova nja, zaduha, povremeno gušenje,
operacija, cijacija; sposoban za udruživanje, za
gde bi u običnom govoru morali doći život u asocijaciji, zajednici, astmatičar grč. čovek koji boluje od
aseptika grč, primena aseptičkih sred- (veznici se izostavljaju u pesmi radi astme,
Ilsodjativnost lat, sposobnost za udruži-
stava, tj, sredstava protiv zaraza rana pojačanja izraza), vanje uopšte, a za spajanje, odnosno astragan - skupoceno jagnjeće crno
kod operacija, asinhron i asinhroničan grč, neistodo- za vezivanje misli napose. kovrdžavo krzno (prema gradu Astra-
aseptičan grč, koji sprečava zarazu; koji ban, vremenski neusklađen, nepodu- nsodjadja lat, 1. udruženje, savez, za- ganu u Sovjetskom Savezu); veoma
nema zaraznih klica, daran; isto i asinkron i asinkroničan. jednica; udruživanje, spajanje; 2. udru- skupoceno krzno.
asesor la t. sudski porotnik; činovnik­ asinhronija i asinkronija grč, neistovet- ženje ljudi radi ostvarenja nekog za- astral ni lat. zvezdani, sve što se tiče
-pripravnik, pomoćnik nost, neistodobnost, nepodudarnost u jedničkog poduhvata; 3. povezivanje zvezda, zvezdanog neba,
asignant I asignator lat, onaj koji šalje vremenu; suprotno: sinhronija. pojedinih pojmova i predstava u mi- astro- grč. predmetak u složenicama sa
novac; izdavalac platnog naloga, Asirija - drevna država u Aziji, prva šljenju, tj, kad jedan pojam podseti na značenjem: zvezda,
čeka,
robovlasnička država, Asirsko Car- drugi (asocijacija ideja); 4. spajanje astrobolizam grč, L udar sunčanice; 2.
asignat lat. plati lac, osoba koja je po- stvo. molekula u složenije čestice. smrt ili obamrlost od udara groma,
zvana da plati ček, asirologija - nauka o životu i kulturi nsocirati lat. 1. pridružiti, udružiti; 2. astrobotanika grč, grana botanike koja
asignatar lat. primalac novca po uputni- starih Asiraca, log. misleno spojiti predstave, proučava mogućnosti i uslove razvoja
ci, platnom nalogu, čeku, Asirci- stanovnici Asirije; unapredili nsparagus lat, zeljasta ukrasna biljka. i opstanka biljaka na drugim nebe-
asignator lat. v, asiKJlant, astronomiju, matematiku, medicinu i Ilspek(a)t lat. L izgled, vidik, pogled; skim telima,
asignacija i asignatura lat. doznaka, geografiju, vid, oblik pod kojim se nešto posma- astrogeodezija grč, l. grana astronomije
uputnica, nalog za isplatu, asistent lat. L osoba koja pomaže profe- tra; 2. gledište, stanovište, polazište; koja proučava oblik Zemlje; 2. nauka
asignirati lat, I, uputnicom doznačiti soru univerziteta u praktičnom radu 3. vid pod kojim se nešto gleda, koja se bavi proučavanjem nebeskog
(poslati) nov;,,'; 2, dati nalog za sa studentima, lekaru pri operaciji, nspermizam grč, nemogućnost izlučiva­ svoda i njegovih oblika.
isplatu, itd.; 2. službenička titula, zvanje, nja semena iz spolnih žlezda, astrognozija grč. nauka o zvezdama s
asimetrija grč, nejednakost dve strane, asistendja la(, L pomoć uopšte; 2. po- nspida grč, l. guja, zmija otrovnica; 2. obzirom na njihov položaj, podelu i
nedostatak simetrije. moć lekaru kod operacije; 3. prisut- preJIosJIa: zla žena, rospija, grupisanje u sazvežđa, onako kako ih
asimetrii-an grč, kad nema jednakosti nost; 4. skup pomoćnika pri nekom nspirant lat. 1. kandidat za neko zvanje, vidi golo oko,
dve strane, bez simetrije. značajnom poslu; 4. P<J1l10Ć U ~raktič­ položaj ili nagradu; 2. pripravnik, astrognost grč. stručnjak u astrognoziji.
asimiladja lat. I. izj(>dnačavanje; proces noj nastavi. početnik u službi. astrograf grč, l. uređaj za foto h1I"afisanje
kojim se novi sadržaji prilagođavaju asistirati lat. ,)bavljati dužnost asisten- nspirator lat. aparat za usisivanje praši- nebeskih tela i pojava; 2. stručnjak u
starim; 2. pretvaranje materije u drugi ta; pomagati, sudelovati u radu. ne, gasova, tečnosti i dr, astrografiji.
oblik (npr. hrane u organizmu u tele- askeza grč. strog način života, odricanje nspiradja lat. 1. želja, težnja za nečim; astrografija grč, nauka koja se bavi
sno tkivo); :1. stapanje jednog namda s od čulnih uživanja; vežbanje u vrli- 2. usisivanje, udisanje, uvlačenje, proučavanjem nebeskih tela i pojava
drugim narodom putem usvajanja nje- nama; t('žnja za moralnim usavršava.- nspirin - prašak, preparat salicila; lek na osnovu fotografije.
govog jezika i kulture; 4. li nh>v , jedna- njem; pokoravanje, isposništvo, protiv prehlade, glavobolje. astrokompas grč, sprava za utvrđivanje
čenje glasova; 5. psihološki: primanje nspirirati lat, L disati, udisati; 2. težiti smera posmatranjem nebeskih tela,
asker /u.I. vojnik.
u svest predstava. nečemu, tražiti nešto, astrolatrija grč, obožavanje zvezda.
asimilator lat. onaj koji vrši asimilaciju asket(a) grč, isp,)snik; čovek koji se
odriče čulnih i drugih uživanja. IIstatičan grč, koji nije vezan za određe­ astrolog grč, onaj koji se bavi astrolo-
naroda.
ni smer i položaj; koji se nalazi u gijom.
asimilatorska politika lal. obično nasil- asketizam Krč. asketski život monaha svakom položaju u ravnoteži, bez astrologija grč, veština čitanja i prorica-
na politika koju vrši vlast jedne drža- (kaluđera) i monahinja (kaluderica),
određene orijentacije, nja čovekove sudbine po položaju i
ve nad nacionalnom manjinom (name- isposništvo, kretanju zvezda,
Astek - pripadnik starog indijanskog
će jezik, običaje, kulturu) da bi je asketika grč, nauka o askezi. astromantija i astromantika grč, prori-
naroda u Meksiku koji je imao visoku
odnarodila i pretopIla u većinski na- kulturu i čvrstu državnu organizaciju. canje (gatanje) budućnosti čoveka iz
asonanca i asol1andja lat. L prizvuk,
rod; u Istri i Slovenačkom primorju odjek; 2. poetskI ukras u kome se nstenija grč, telesna nemoć, slabost; ra- zvezda.
fašistička Italija provodi asimilaciju astrometar grč. uređaj za merenje polo-
podudaraju samoglasnici kod reči u zličiti oblici slabosti organizma,
hrvatskog i "lovenačkog življa od
1918-~-1943,
rečenici ili stihu; 3. nepotpuno rimo- IIsteničan grč, slab, oronuo, nemoćan, žaja i promena položaja nebeskih tela,
vanje pri kojem se ne slažu potpuni iscrpljen od bolesti. zvezdomer,
asimilov;;ti i asimilirati lat. L usvojiti, slogovi već samo vokali. nsteroidi grč. veoma male planete koje astrometrija grč. nauka o određivanju
prihvatiti, prisvojiti; 2. izjednačiti, kruže oko Sunca. položaja nebeskih tela.
i7.ravnati; prilagoditi, stopiti. asortiman fr, 1. raznovrstan izbor robe u
trgovini iste vrste; 2. razna roba, astigmatizam grč, nedovoljna oštrina vi- astronaut grč, letač na druga nebeska
asimpatija grč, nenaklonjenost prema da usled nepravilnog prelamanja zra- tela, letač u vasionu; isto i kosmonaut.
nekoj osobi, nedostatak simpatija. asocijalan grč, -lat. nesocijalan, nedru- kova u rožnjači i sočivu oka; ispravlja astronautika grč. teorija i praksa letenja
asimptota grč, ravna linija kojoj se pri- štven, nehuman, sebičan, se naočarima. u svemir; isto ikosmonautika.
bližava neka kriva, tako da međusob­ asocijalnost grč,-lat. nedruštvenost, ne- Ilstigmatik grč, onaj koji boluje od astig- astronom grč, naučnik koji se bavi
no odstojanje teži prema nuli. humanost, sebičnost. matizma, astronomijom.
60 61
astronomija grč. nauka koja proučava atar mađ. 1. područje sela ili opštine; 2. nička uniforma); dolama; naziv po atom grč. 1. najmanja čestica hemijskog
nebeska tela i zvezde. ograđeno imanje; isto i hatar; 3. pre- kralju Huna Atili. elementa za koji se, sve do početka 20.
astronomski grč. sve ono što je vezano nosno: delokrug, područje rada Atila - kralj Huna (iz 5. veka n.e.), veka, mislilo da je nedeljiv; savreme-
za astronomiju, za nebeska tela. uopšte. nazvan "bič božji". na fizika utvrdila je da je atom deljiv i
astroskop grč. dogled za posmatranje ataraksija grč. stanje bez strasti, dušev- utipičan grč. neuobičajen, nesvakidašnji, da ima složen sistem koji se sastoji iz
zvezda. ni mir, spokojstvo. nepravilan, koji odstupa od obrasca. pozitivno napunjenog jezgra i elektro-
astroskopija grč. veš tina posmatranja ataše fr. službenik u diplomatskom Atlant grč. v. Atlas. na koji se kreću oko njega; jezgro ima
zvezda pomoću velikog dogleda. predstavništvu koji vrši funkciju sa- Atlantida grč. naziv ostrvske zemlje ko- isto tako složen sistem: sastoji se iz
astrosofija f{rč. nauka o zvezdama. I vetnika (za štampu, za kulturu, za ja je navodno potonula u Atlantski protona i neutrona; kod sudara vrlo
astroteologija grč. vera u boga na osno- vojna pitanja, itd.). okean; po Platonu Atlantida je posto- brzih čestica (protona, deutrona, alfa-
vu postojanja zvezda i reda među ataširati fr. 1. dodeliti na rad; 2. navi- jala oko 9.000 godina pre njega. -čestka, neutrona i dr.) dolazi do
njima. knuti se na nešto, zavoleti nešto. Atlantik engl. Atlantski okean, nazvan cepanja atomskih jezgara i pretvara-
astrofizika f.,7TČ. grana astronomije koja ateizam f{rč. bezbožnost, neverovanje u po džinu Atlasu; v. Atlas. nje atoma u druge oblike, pri čemu se
se bavi fizičkim svojstvima nebeskih boga; odricanje od religioznih vero- utlantski lat. velik, gorostasan, koji pri- oslobađa vrlo velika količina energije
tela. vanja. pada divu Atlasu; Atlantska povelja: (atomska ili nuklearna energija); 2.
astrofizičar f{rč. naučnik koji se bavi ateist(a) f{rč. bezbožnik, koji ne veruje u izjava od 14. avgusta 1941. Ruzvelta i prenosno: beskrajno mala čestica ili
astrofizikom. boga; pristalica ateizma. Ćerčila da SAD i V. Britanija ne žele veoma sićušna stvar.
astrofobija f{rč. bolestan strah od nevre- atelje fr radionica, naročito umetnička' tuđe teritorije i da svaki narod treba atomizam grč. v. atomistika.
mena, posebno od groma. prostorija za rad umetnika. ' sam da bira oblik vladavine; Atlant- atomizacija f{Tč. rasparčavanje, razdva-
astrofotografija grč. fotografsko snima- a tempera ital. slikanje temperom (vode- ski pakt: v. NATO. janje u veoma sitne delove; v. atom.
nje zvezda i primena fotografije u nom bojom). Atlas f.,7TČ. 1. džin koji po grčkoj mitolo- atomizirati f.,7TČ. rasparčavati, razdvajati
izučavanju nebeskih tela. giji drži na svojim plećima nebeski u veoma sitne delove; v. atom.
a tempo ital. 1. odmah, u pravi čas, na
asura tur. prostirač za pod ispleten od vreme; 2. muz. tačno po taktu. svod (Atlant); 2. planina u severoza- atomist(a) grč. naučnik koji se bavi
rogoza. Atena f{rč. 1. boginja, kći Zevsova; za- padnoj Africi. atomistikom.
asfalt "rč. I. zemljana smola, smesa štitnica junaka, gradova, naročito utlas grč. 1. figura gorostasa koji nosi atomistika f{Tč. I. nauka o atomima, o
raznih ugljovodonika (irna kiseonika, grada Atene (Atine), boginja rata (kod glavni deo građevine (glavni potporni strukturi materije; naučno ispitivanje
azota, sumpora i dr.) koja, pomešana Rimljana: Minerva); 2. grad u Grčkoj; stub); 2. zbirka geografskih karata i i praktična primena svih pojava koje
sa kn;čnjakom, služi za pravljenje tro- 3. kulturno središte uopšte. drugih naučnih karata; :l. prvi vratni su u vezi s razbijanjem atoma i isko-
toara i gradskih ulica; upotrebljava se atentat lat. 1. napad na nekoga ili na pršIjen; 4. teška tkanina. nscavanjem atomske energije; v.
i za izolaciju zidova od vlage i u I nečija prava; ubistvo ili pokušaj ubi- utleta grč. 1. sportski boral', rvač; 2. atom; 2. materijalistička teorija koju
elektrotehnici, te za fabrikaciju lako- stva neke istaknute ličnosti (obično prenosno: jak, razvijen, snažan čovek. su prvi put postavili starogrčki filozo-
va; 2. ulični pločnik, trotoar. političke); 2. nasrtaj, napad uopšte. utletika grč. sportska disciplina koja fi Leukip i Demokrit, zatim Epikur i
asfalt irati i asfaltovati f{rč. prevući uli- atentator lat. čovek koji vrši atentat, zahteva snagu i spretnost; laka atleti- rimski filozof, materijalista, Lukrici-
cu, trotoar i drugo asfaltom. izvršilac atentata. ka: trčanje, hodanje, plivanje, skaka- je; po toj nauci materija se sastoji od
ascendenti lat. srodnici po uzlaznoj lini- aterirati fr spustiti se na zemlju avio- nje, bacanje koplja, diska, kugle i sl.; večnih, nepromenljivih čestica koje se
ji, preci kao roditelji, dedovi, prade- nom ili drugom letilicom. teška atletika: rvanje, boks, dizanje kreću, atoma (osnove savremene
dovi; suprotno: descendenti. aterisaža i ateriranje fr sletanje, spu- tereta, itd. naučne atomistike postavili su Dal-
at tur. konj arapske pasmine. štanje aviona. utletičar grč. čovek koji se bavi atleti- ton, Mendeljev, Bor i dr.).
atavizam lat. sličnost sa precima; slučaj ateroskleroza f{Tč. novi izraz za arterios- kom (Iakoatletičar, teškoatletičar). atomski grč. koji se odnosi na atom, koji
kad se kod živih bića pojavljuje neko klerozu, tj. njen najteži oblik. utmosfera grč. 1. gas oviti prekrivač ko- je u vezi sa atomom; v. atom.
svojstvo koje normalno ne postoji kod atest i atestat lat. potvrda, uverenje, jim su obavijena nebeska tela; 2. vaz-
dotične vrste, nego kod nekih dalekih
atonalan grč. bez tona, bezglasan.
pismena svedožba. dušni omotač oko Zemlje; vazduh,
predaka (npr. kosmatost, neuobičaje­ atonalna muzika grč. jedan od novijih
na dlakavost tela). atestacija lat. overavanje, potvrđivanje; zrak; 3. prenosno: sredina, okolina, pravaca u muzici koji negira svaku
svedočanstvo, uverenje, potvrda. situacija, okolnosti, raspoloženje; 4. vezu tona sa bilo kakvom harmonijski
atavistički lat. od dalekih predaka na-
atestirati lat. potvrditi, overiti; izdati jedinica za merenje vazdušnog pri- fundiranom skalom.
sleđen (u telesnom ili duševnom po-
svedodžbu, uverenje, pismenu po- tiska.
gledu). atonija grč. 1. mlitavost, tromost; bez-
atak fr. I. napad, navala, juriš, nasrtaj; tvrdu. utmosferiIije Jat. padavine: sneg, kiša, glasnost, klonulost, slabost tkiva i
2. napad bolesti. atika lat. nizak zid oko građevina kojim I-,'Tad, rosa, itd. mišića; 2. gram. nenaglašenost neke
atakovati i atakirati fr. napadati, nava- se skriva krov, što je karakteristika utoksičan grč. neotrovan, koji ne sadrži reči ili nekog sloga.
liti, nasrtati; vređati. starog atičkog građevinskog stila. u sebi otrova. Atos grč. planina na poluostrvu Halki-
ataman rus. I. vrhovni starešina kozaka' Atika grč. pokrajina u Grčkoj s glavnim utoli mal. koraIna ostrva, prstenastog dik u Grčkoj; na jednom delu ove
2. vođa jednog kozačkog odreda; v: gradom Atinom. oblika, nastala usled taloženja korala; planine podignut je čuveni pravoslav-
Kozaci. atila mađ kratak kaput u struk s gajta- imaju plitke lagune i strane strme ni srpski manastir Hilandar (zadužbi-
atanazija grč. besmrtnost, neumrlost. nima (mađarska narodna nošnja i voj- prema moru. na Stevana Nemanje iz 12. veka);
62 63

predeo poznat i pod nazivom Sveta august Jat. 1. počasno ime rimskih care- uudioskopik Jat.-grč. prvi naziv za zvuč­ ausvajz nem. legitimacija, dokumenat;
gora. va; 2. avgust: kolovoz, osmi mesec u ni film, za tonfilm. propusnica na nekom prelazu.
atraktivan Jat. pun atrakcija, privlačan, godini, mesec žetve. uuditiv Jat. osoba koja bolje uči sluša- auspuh nem. cev na automotoru za ispu-
primamljiv, zanimljiv, neobičan. audijendja Jat. 1. službeni prijem kod njem nego viđenjem, slušni tip. štanje pare isagorelih gasova.
atrakdja Jat. 1. privlačnost, privlačna osobe na visokom položaju, obično uuditivan Jat. koji se odnosi na sluh, Austro-Ugarska nem. naziv nekadašnje
snaga; ono što privlači, što izaziva kod poglavara države; 2. skup sluša- slušni, čujni; auditivni tip: onaj koji "dvojne" monarhije, Austrije i Ugar-
dopadanje, što ima čar, milinu, dra- laca ili gledalaca jednog govornika ili lakše pamti stvari koje je čuo nego ske (Mađarske).
gost, zanimljivost; 2. uspela, efektna izvođača. one koje je pročitao ili video. austrofil nem.-f{Tč. prijatelj Austrije,
tačka u zabavnim priredbama. audimutizam Jat. vrsta nemosti: čovek uuditor Jat. 1. vojni sudija; 2. slušatelj, onaj koji voli Austriju.
atribut Jat. glavno svojstvo, bitna osobi- normalno čuje a ne može da govori. slušalac; učenik. austrofob neIn.-grč. neprijateljski raspo-
na nekog predmeta ili pojma; gram. audio Jat. 1. čuj ni deo televizijskog pro- uuditorij(um) lat. 1. slušaonica, preda- ložen prema carskoj Austriji.
atributi su pridevi (najčešće), zameni- grama; 2. govorni tekst u filmskim i vaonica; 2. slušaoci; publika. austrofobija nem.-f{Tč. neprijateljsko ra-
ce i brojevi koji se dodaju imenicama televizijskim scenarijima. uuditus Jat. čulo sluha, slušno čulo, spoloženje prema carskoj Austriji.
za njihovu bližu oznaku. audiovibrator Jat. uređaj na gramofonu čuvenje. aut eng. L izraz za stanje kad lopta
atribudja Jat. 1. pravo, nadležnost; 2. koji reguliše treperenje i stvaranje uudifon Jat.-f{Tč. aparat koji služi pri- pređe izvan crte igrališta; 2. u tenisu
doprinos, doznaka; 3. ustupanje, da- zvuka. gluvima da bolje čuju. znači i pogreška; 3. u boksu: nesposo-
vanje onog što nekome pripada. audiovizuelan Jat. koji se odnosi na uudidja lat. 1. probni nastup pred ban za dalju borbu.
atrij(um) Jat. 1. predsoblje, predvorje; 2. slušanje i gledanje zajedno, tj. koji stručnim licima ili upravom u pozori- aut-aut Jat. stanje kad treba doneti
pokriven ulaz u kuću; 3. srčana pret- istovremeno angažuje i čulo sluha i stu (glumaca, pevača, muzičara i dr.) presudnu odluku: ili - ili.
komora; 3. prednji deo hrama. čulo vida (npr. gledanje i slušanje pre javnog nastupa; 2. provera muzič­ autarkija grč. L samozado\'oljnost, du-
atrofija /?rč. 1. smanjenje, sušenje nekog televizijskih emisija; slušanje i gleda- kih i glasovnih sposobnosti lica koja ševno stanje čoveka koji je dovoljan
organa ili tkiva usled nedovoljne is- nje zvučnih filmova; slušanje i gleda- se primaju u službu (spikera, članova samome sebi, koji je nf,zavisan od
hranjenosti; 2. zakržljalost, usahlost; nje hemijskih opita u laboratoriji koje orkestra, pevača i dr.); 3. prijemni spoljnog sveta, kome ništa ne treba; 2.
3. otupljivanje nekog osećanja. predstavlja audiovizuelnu metodu u ispit u muzičkim i drugim umetnič­ ekonomska politika neke zemlje koja
atrofičan grč. zakržljao, neishranjen, nastavi). kim školama; 4. čulna osetljivost ili nastoji da privredu osamostali i učini
smanjen, sasušen, usahnuo. audiogram Jat.-grč. grafički prikaz oset- akt čuvenja. je nezavisnom u odnosu na druge
athezija Jat. 1. fizič. sila koja privlači ljivosti sluha (za svako uvo posebno) uukdja lat. javna prodaja, dražba; lici- zemlje, tj. teži da se oslohodi uvoza
čestice dvaju tela; 2. medic. sraslina, na zvučne signale pomoću posebnog lacija o rasprodaji robe pri čemu strane robe.
koja se stvara oko organa i između aparata audiometra. kupac postaje onaj koji ponudi najve- autarh f,'Tč. samovladar, samodržac, de-
njih posle zapaljenja ili povreda; 3. audio-kaseta Jat.-fr. plastična kutijica s ću SUInU. spot, apsolutista.
pravno: naknadni pristup neke države magnetofonskom vrpcom na kojoj je uukdonator Iat. nadmetač pri javnim autarhija grč. 1. samovlada, samodrža-
nekom ugovoru; 4. presuda o imovin- obično već snimljen zvukovni materi- kupovinama i prodajama. vlje; 2. upravljanje samim sobom.
skom zahtevu (nadoknada štete, po- jal; kad se kaseta stavi u kasetofon uukdonirati lal. prodavati na aukciji autentičan f{rč. istinit, pravi, izvoran,
vratak oduzetih stvari i sl.). ovaj odmah reprodukuje zvukovni nadmetanjem, javno prodavati najpo- garantovan, originalan, verodostojan,
Augijeve štale grč. 1. mesto mnogo pr- materijal. voljnijem ponuđaču. koji potiče od onoga kome se pripi-
ljavo i zapušteno (po starogrčkom mi- audio-kasetofon Jat.-fr. radio-aparat sa uula Mrč. 1. svečana dvorana za okuplja- suje.
tu neki kralj Augije imao je štale koje uređajem za slušanje audio-kaseta. nje i predavanja na univerzitetu ili u autentičnost grč. istinitost, izvornost,
nisu dugo čišćene, ali ih je za jedan audiologija lat.-grč. nauka o sluhu. nekoj školi; 2. prostrano, otvoreno originalnost, verodostojnost.
dan očisto Heraklo, navrnuvši u njih audiometar Jat.-grč. aparat za ispitiva- dvorište ispred starogrčkih zgrada; ;~. autizam f,'Tč. povlačenje u sebe, nepover-
dve reke); 2. prenosno: nešto što treba nje i merenje jakosti nečijeg sluha, vladareva palata u starom Rimu. ljivost prema ljudima (javlja se često
temeljito očistiti. odnosno za određivanje stupnja nečije lIura grč. 1. vetrić, prijatan, mirisan kod šizofreničara).
augit grč. vrsta dragog kamena, dobijen gluvoće; kao rezultat merenja audio- povetarac; 2. medic. nelagodno oseća­ aut-Iinija - crta koja omeđuje prostor
iz vulkanskih stena; naziva se i tirkiz. metrom dobija se grafički prikaz, tj. nje uoči epileptičnog, asmatičkog ili na kome se odvija igra.
augment Jat. prefiks (predmetak) pomo- audiogram. histeričnog napada. auto grč. uobičajena skraćenica za auto-
ću kojeg se obrazuju prošla vremena u audiometrija Jat. -grč. ispitivanje i mere- uureola Jat. v. oreol. mobil.
nekim jezicima. nje oštrine nečijeg sluha. auriskop lat.-grč. sprava s ogledalom za
augmentativ Jat. reč koja, dodavanjem auto- grč. predmetak u složenicama sa
audiometričar lat. -grč. stručnjak koji pregled uha.
nekog od sufiksa, dobija uvećano zna- značenjem: sam, samo-o
vrši ispitivanja audiometrom. uurist(a) Jat. lekar, specijalista za bolesti
čenje ili još češće pejorativno (pogrd- uha. autoanaliza grč.-Jat. poniranje u samoga
audiomikser Jat.-eng. tehničar koji brine
no) značenje (npr. ženetina, knjižuri- Aurora lat. boginja zore i jutarnjeg ru- sebe, samokritičko preispitivanje svo-
o čujnom delu televizijskog programa.
na, ručetina); suprotno: deminutiv. menila kod starih Rimljana. jih postupaka, ispitivanje svoje sa-
augmentadja Jat. 1. povećanja, umnoža- audion Jat. pojačalo i regulator zvuka u vesti.
lIurora Jat. 1. zora, jutarnje rumenilo,
vanja, dodatak; 2. m uz. produženje, radio-prijemniku. istok; 2. naziv ratnog broda koji je autobaza grč. zgrade i prostor za sme-
obično podvostručenje trajanja tonova audiosektor Jat. čuj ni deo televizijskog odigrao značajnu ulogu u oktobarskoj štaj automobila, goriva i radionica za
nekog motiva, fraze ili teme. programa. revoluciji 1917. g. opravku motornih vozila.
64 65

autobiograf grč. pisac vlastite biografi- si pod visokim pritiskom i temperatu- automatizam grč. 1. sposobnost čoveka presađivanje tkiva samog bolesnika s
je, svog životopisa. rom; 2. aparat za sterilizaciju hirur- ili životinje da tačno ponavlja određe­ jednog mesta na drugo.
autobiografija grč. vlastita biografija; ških instrumenata. ne radnje bez svesnog regulisanja tih autoportret grč. -fr. slika, crtež ili skulp-
opis vlastitog života. auto-kolona grč.-Jat. dugi niz automobi- pokreta, tj. stečene navike koje se tura kad umetnik izradi sam sebe.
autobus grč.-Jat. automobilski omnibus; la u pokretu. dobijaju dugim vežbanjem; 2. radnje, autopsija grč. 1. lično posmatranje vla-
automobil za prevoz više putnika. auto-komanda grč.-Jat. vojna komanda, pokreti koji se čine bezvoljno, nesve- stitim očima; 2. medic. pregled bole-
autovakcina grč. -Jat. vakcina spravljena vojni štab koji upravlja motornim vo- sno, podsvesno, automatski. snika i određivanje dijagnoze na osno-
od klica uzetih od samog bolesnika. zilima. lIutomatizacija grč. 1. široka primena vu simptoma, bez ispitivanja; 3. me-
autogamija grč. 1. samooplođivanje, na- autokontrola grč.-Jat. kontrola nad sa- automata u procesu proizvodnje; 2. dic. pregled i seciranje leša radi utvr-
stalo oprašivanjem u istom cvetu; 2. mim sobom, samokontrola, samo- prenosno: pretvaranje određenih rad- đivanja uzroka smrti.
način oplođivanja kod nekih preživa- nadzor. nji čoveka u automatske pokrete, što auto-put grč. v. auto-strada.
ra; 3. samooplođivanje kod nekih dvo- autokoš grč. pogodak u koš na štetu se postiže čestim, sistematskim pona- autor lat. pisac, stvaralac, tvorac umet-
spolaca. vlastitog tima (u igri košarke). vljanjem. ničkog ili naučnog dela, pronalazač,
autogen grč. samorodan, koji nastaje autoknips grč. -nem. automatski okidač automatizovati i automatizirati grč. uči­ izumitelj; autorsko pravo: isključivo
sam od sebe; autogeno zavarivanje: na fotografskom aparatu (tako foto- niti da nešto deluje kao automat, pravo književnika, umetnika, naučni­
spajanje dva metalna dela pomoću graf može sam sebe da snimi). samo od sebe. ka, pronalazača, izumitelja da mogu
električne struje. autokrat(a) grč. samovladar, neograni- automatika grč. naučno-tehnička disci- moralno i ekonomski iskorišćavati
autogol grč. -eng. gol koji igrač nepaž- čeni vladalac, neograničeni gospodar, plina koja proučava teoriju i kon- svoje duhovne tvorevine, naročito u
njom ili slučajno da svom timu. samodržac, diktator, tiranin. strukciju za regulisanje i upravljanje vezi objavljivanja, prevođenja ili
autogravira grč. -fr. reprodukcijski po- autokratizam grč. sistemi i metodi auto- tehnološkim procesima. umnožavanja njihovih dela; skup
stupak za umnožavanje umetničkih kratske vladavine koji su zasnovani automatski grč. koji radi sam od sebe, pravnih propisa koji regulišu prava
slika, crtanih u bojama. na gušenju sloboda, na proganjanju mehanički, nesvesno, bezvoljno. stvaralaca.
autogram grč. svojeručni potpis. pro/-,'Tesivnih ljudi, na ograničavanju automacija grč. v. automatizacija. autoradiokasetofon grč. -la t. radio sa
autograf grč. 1. rukopis napisan sop- prava širokih slojeva naroda, uz ispo- autonoman f{rč. nezavisan, samosvojan, uređajem za radio-kasete ugrađen u
stvenom rukom; 2. svojeručni potpis; ljavanja surovosti u vršenju lične vla- samoupravan. automobilu.
3. instrumenat za izradu top0/-,'Tafskih sti autokrata. autonomija grč. nezavisnost, samoupra- autorizacija fr. ovlašćenje, odobrenje au-
planova. autokratija i autokracija grč. l. neo/-,'Ta- va; ustavom i drugim zakonima drža- tora, odnosno nosioca njegovih autor-
autografija grč. prenošenje crteža ili ničena lična vlast, samovolja vladara, ve regulisano pravo nacionalno- skih prava da se neko književno delo
teksta s papira na litografski kamen vlada autokrate; 2. oblik državnog -teritorijalne oblasti da samostalno ili drugo delo, spis i slično može
radi umnožavanja. uređenja u kojem vladar države lično rešava stvari unutrašnje uprave, uz objaviti kao da ga je sam priredio (ovo
autografirati grč. snimiti nečiji rukopis vlada prema svom nahođenju, uz pri- poštovanje saveznih zakona i propisa se čini na osnovu uvida u pripremljeni
tehničkim sredstvima. menu nasilja prema progresivnim lju- državne zajednice u kojoj i autOll()- tekst za objavljivanje).
autodafe šp. izricanje i izvršenje osuda dima i narodu čija su prava ograniče­ mna jedinica uzima odgovarajuće
srednjovekovne inkvizicije, naročito autorizovati i autorizirati fr. 1. ovlastiti,
na; diktatura, tiranija, samovlada ko- učešće u upravljanju (u Jugoslaviji
čin spaljivanja jeretika i njihovih dela
dati ovlašćenje, dopustiti; 2. odobriti
ja svim sredstvima ograničava slobo- postoje dve takve samoupravne, auto-
na lomači. širenje svog dela, odnosno korišćenje
de /-,'Tađana. nomne jedinice: Kosovo i Vojvodina).
autodidakt grč. samouk, onaj koji sam svojih autorskih prava.
autokritika grč. samokritika, ocenjiva- autonomizam grč. pokret koji teži ostva-
stiče obrazovanje, bez redovnog ško-
autoritaran Jat. 1. zasnovan na slepom,
nje samoga sebe objektivno, nepri- renju autonomije neke oblasti.
podaničkom potčinjavanju vlastima;
lovanja. strasno, ocenjivanje svojih dela, tvore- autonomizacija grč. proces ostvarenja
autodidaktika grč. učenje bez nastavni- 2. v. autoritativan.
vina, postupaka. autonomije i primena autonomije.
ka i škole, samoučenje. uutonomaš grč. pristalica autonomije autoritarizam Jat. oblik državne vlasti
autodinamičan grč. koji deluje sam po
autolatrija grč. obožavanje samoga sebe. koncentrisane u rukama grupe ljudi
Dalmacije u okviru Austrije, tj. protiv
sebi. autoliza grč. omekšanje i raspadanje sjedinjenja Dalmacije sa Hrvatskom u ili, još češće, u rukama jedne ličnosti
autodrom grč. automobiIsko trkalište, tkiva nakon smrti. prošlosti. koja zavodi okrutnu diktaturu; auto-
vežbalište. automat grč. 1. aparat koji, stavljen u autonomist(a) grč. pristalica autonomi- ritarizam su imale sve apsolutne mo-
autoerotizam grč. zaljubljenost u samo- pokret, vrši određenu radnju samo- je, borac za autonomiju. narhije, a najbrutalnije se ispoljava u
ga sebe. stalno, bez čoveka, pomoću unutra- autoopservacija grč.-lat. posmatranje fašističkim režimima Nemačke, Itali-
autožir grč. avion koji uzleće i sleće šnjeg mehanizma, pri čemu se uloga samoga sebe, ispitivanje svoje savesti, je, Španije i Portugalije; autoritarna
vertikalno pomoću propelera, elise. čoveka svodi na puštanje u rad, kon- poniranje u vlastitu psihu. ideologija odbacuje demokratiju i ne-
autokefalan grč. samostalan, nezavisan, trolu i regulisanje; robot; 2. vatreno autopilot grč. -fr. automatski uređaj u gira ulogu pojedinca, čoveka, građa­
sam, svoj. oružje koje jednim okidanjem ispali avionu koji omogućuje automatsko nina, a sudbina društva prepušta se
autokefalnost grč. samostalnost, nezavi- više metaka; 3. prenosno: čovek koji upravljanje letilicom, tj. reguliše rav- jednom čoveku "vođi" nadje, mistič­
snost, naročito pravoslavne crkve. se slepo pridržava naredbi starijeg po nomeran let bez uticaja pilota. noj ličnosti kojoj birokratska mašina
autoklav grč. 1. hermetički zatvorena rangu, zanemarujući situaciju koja Ilutoplastika grč. hirurška operacija radi neguje kult ličnosti, kult sile, kult
posuda u kojoj se vrše hemijski proce- često nameće drugačije ponašanje. otklanjanja nekog nedostatka tela uz nepogrešivosti (autoritarizam se snaž-
66 67

no ispoljio i za vreme okrutne vlada- autosugestija grč.-lat. 1. sugestivno uti-


vine J.V. Staljina u SSSR-u). afektirati lat. prenemagati se, ponašati afonija grč. bezglasnost, promuklost,
canje na samoga sebe; samoubeđiva­ neprirodno, izveštačeno. gubljenje glasa usled oboljenja mišića
autoritarnost lat. 1. metoda kontrolisa- nje; 2. sadržaji svesti koji se pojavlju-
nja drugih po kojoj jedno lice posta- afektuozan Jat.-fr. ljubazan, srdačan, i živaca koji pokreću glasne žice.
JU putem autohipnoze. veoma naklonjen, nežan, odan. afoničan grč. bezglasan, promukao.
vlJa zadatke, propisuje postupke i autoteizam grč. obožavanje samoga se-
ocenjuje rezultate, ne dopuštajući afekcija lat. 1. uzbuđenje, uzbuđenost; aforizam grč. kratka, jezgrovita, mudra,
be, smatranje sebe samoga bogom. 2. naklonost, sklonost; 3. oboljenje poučna misao, iskazana duhovito.
drugima da učestvuju u procesu odlu- autoterapija grč. lečenje samoga sebe
ke; 2. verovanje u princip autoriteta u koje je zahvatilo celo telo ili njegov aforist(a) grč. pisac, sastavljač afori-
prirodnim sredstvima. deo. zama.
socijalnim odnosima; 3. verovanje u autotip grč. dobijeni otisak, kopija, fak-
autoritet kao izvor istine; 4. personal- afel(ijum) grč. najveća udaljenost plane- aforistika grč. pisanje aforizama kao
simil putem autotipije. ta ili kometa od Sunca. književna vrsta.
na (lična) tendencija da se žudi ili autotipija grč. umnožavanje slike urezi-
zahteva poslušnost i subordinacija, tj. afera fr. neugodan događaj, spor, sukob; Afrikander - belac rođen u Južnoj
vanjem u cink ili drvo, tj. postupak lopovluk, pljačka, prljavi poslovi, Africi; u užem smislu: Bur.
potčinjavanje, pokornost.
izrade klišea na osnovu slike, klišira- skandal; slučaj koji uzbuđuje javnost. afrikanist(a) - naučnik koji se bavi
autoritativan lar. 1. stav koji traži po- nje; kliše služi za umnožavanje slike afera š fr. lice koje čini afere, koje je proučavanjem afričkih jezika, kultura
koravanje bez ikakve kritike ili bilo kod štampanja. umešano u neku aferu. i književnosti.
kakvog otpora podređenih, potčinje­ autotrofija grč. sposobnost nekih orga- aferim tur. bravo, živ bio! afrikanistika - nauka o afričkoj knji-
nih; 2. odlučan, uporan, nadležan, me- nIzama da se hrane neorganskim jedi- afefobija grč. neosnovan, bolestan strah ževnosti i jezicima, o afričkim kultu-
rodavan da presuđuje, strogo služben, njenjima (npr. zelene biljke).
zvaničan.
od dodira drugih lica. rama.
autofobija grč. 1. bolestan strah od afidavit lat. pismeni iskaz pred sudom afrikat(a) lat. suglasnik koji je složen iz
autoritativnost lat. ponašanje na dogma- samOĆe; 2. strah od samoga sebe. pod zakletvom o tovaru broda. dva suglasnika (npr. d + ž).
tski, imperativan, tiranski način. autohipnoza grč. uspavljivanje samoga afiks lat. zajedničko ime za prefiks i afrodizija grč. preterano razvijen spolni
autoritet lat 1. stvoreni ugled i na ugle- sebe, dovođenje samoga sebe u hipno- sufiks. nagon; pomama, pohota.
du osnovana vrednost, dostojanstvo i tičko stanje; v. hipnoza. afilantropija lat. 1. pomanjkanje ljubavi afrodizijak grč. sredstvo za jačanje i
snaga uticaja u odlučivanju i presu- autohton grč. 1. samonikao, samorodan; i pažnje prema porodici; 2. nedostatak izazivanje spolnog nagona, često štet-
đivanju u spornim stvarima; 2. ista- 2'. urođen, starosedelački; kOji odavni- razumevanja za ljude; mržnja prema no po zdravlje.
knuti stručnjak, naučni radnik, kva- na živi u nekom kraju, prastanovnik, ljudima. Afrodita grč. 1. starogrčka boginja lepo-
lifikovana osoba za određeno područje :>tarosedelac. afilijacija lat. 1. sporedna firma, pripo- te i ljubavi (kod Rimljana: Venera); 2.
čijem se mišljenju ili sudu svi pri- autohtonija grč. 1. urođeništvo, starose- jena glavnoj firmi; 2. poslovnica, fili- prenosno: ljubavno uživanje; obljuba;
klanjaju i bez pogovora pokoravaju; delaštvo; 2. samoniklost, samobitnost. jala, osnovna organizacija udruženog parenje; ljupkost.
3. čin, delo, princip, institucija, za- autocenzura grč. samocenzura umetni- rada, predstavništvo; 3. prijem u neku ahat grč. vrsta dragog kamena.
kon, misao, itd. koji imaju snagu uti- ka, svesno ograničavanje svoje slobo- organizaciju ili društvo. Aheron grč. 1. reka žalosti u podze-
caja na osnovu poštovanja zbog vre- de stvaralaštva zbog moguće službene
dnosti, uverljivosti, duhovne snage. afilirati lat. pripojiti manju firmu većoj mnom svetu (prema mitologiji); 2.
kontrole. kao filijalu, podružnicu. podzemni, donji svet.
auto-stop grč.-eng. zaustavljanje auto- autput grč. 1. ono što, ili količina onoga ufinitet lal. 1. sila kojom se spajaju Ahilova peta grč. 1. jedino ranjivo mesto
mobila na putu i molba pešaka (obi- što čovek ili mašina prOizvodi za hemijski elementi; 2. srodnost, slič­ najvećeg staro grčkog junaka Ahila,
čno turiste) da ga vozač poveze određenu dužinu vremena; 2. signal nost, bliskost, međusobna privlačnost. koji se osobito istakao u trojanskom
besplatno. koji odašilje neki izvor (npr. izlazni ufion tur. 1. sirovi opijum; 2. sok iz ratu; prema mitologiji mogao je biti
autostoper i autostopist(a) grč. -eng. put- rezultat kod kompjutera), za razliku makovih semenki; služi u medicini za ranjen samo u petu; 2. prenosno: sla-
nik koji, dižući palac desne ruke uvis, od imputa (označava ulazne podatke). spravljanje raznih preparata. bost, slaba strana jednog čoveka, ra-
moli vozače automobila da ga povezu autsajder eng. 1. takmičar koji ima afirmativa lat. potvrdno mišljenje o ne- njivo mesto.
besplatno. male izglede na pobedu, koji se ne ahromatizam grč. 1. bezbojnost, bledilo;
čemu; potvrda, potvrđivanje.
autostopirati grč.-eng. putovati auto- ubraja u favorite; 2. prenosno: onaj 2. nedostatak spektrainog bojenja sli-
afirmativan lat. potvrdan; odlučan; po-
-stopom. koji stoji po strani, neangažovan. ke u optičkim staklima.
kazan, potvrđen; suprotno: negativan.
autoskop grč. sprava za lekarski pregled afek(a)t lat. strast, uzbuđenje, razjare- ahromatičan grč. 1. bezbojan; 2. kod
grla bez ogledala. nost; napeto stanje psihe čoveka koje, ufirmacija lat. 1. potvrda, potkrepljenje, sočiva: bez hromatske aberacije.
u kriznim situacijama, kratko traje i tvrdnja; 2. postizanje nekog uspeha u ahromatopsija grč. nesposobnost razli-
autoskopija grč. 1. pregled grla autosko·· radu, nauci, u politici; 3. uzdizan.ie
pom; 2. halucinacija u kojoj čovek parališe svest. kovanja boja, odnosno potpuno slepilo
afektacija lat. izveštačeno ponašanje, iznad prosečnosti. za boje, praćeno smanjenom oštrinom
vidi samoga sebe pred sobom ili vidi
svoje unutrašnje organe. prenemaganje, neprirodnost, usilje- ufirmisati i afirmirati lat. potvrditi vida.
autostopist(a) grč. v. autostoper. nost, pretvaranje. uspeh, steći priznanje za rad, za anga- ahronija fr. isključenje vremenskog či­
afektivan lat. uzbudljiv, osećajan, oset- žovanje; biti uvažen. nioca iz jezičkog ispitivanja.
auto-strada grč.-ital. moderan drum za ljiv, razdražljiv.
motorna vozila sa više traka (obično ufiš(a) fr. objava, oglas, plakat. ahroničan grč. nesavremen, neblagovre-
afektivnost lat. stanje raspoloženja, ose- .. fi šira ti fr. oglasiti, objaviti, plakatirati. men; koji se uvek dešava u nevreme.
po tri ili četiri u jednom smeru a ćajnost, način na koji osećanja prate
toliko u drugom). ufobija grč. neosećanje prirodnog straha acedija grč. duhovno mrtvilo, tromost,
psihička zbivanja u čoveka. kod izvesnih osoba. ravnodušnost prema životu.
6B

acera lat. kutija s tamjano m, kadionic a. ašiklija tur. osoba koja je zaljublje na,
acetati la t. soli sirćetne kiseline. koja vodi ljubav (dragan ili draga).
acetilen lat. gas koji služi za osvetljen je,
ašikova nje i ašikluk tur. udvaran je, mi-
a kod gorenja razvija visoku tempera -
lovanje; ljubav momka idevojk e.
turu.
aceton lat. bezbojn a tečnost koja se ašikova ti tur. voditi ljubav; voleti se,
dobija suvom destilac ijom drveta. milovat i se; udvarat i se; maziti se.
adžamij a tur. 1. neiskusa n, nevešt, mlad ašluk tur. novac za svakodn evni trošak,
čovek (u narodno j poeziji: dete, nei- džepara c.
skusno, nerazum no, naivno, dete lu- aščija tur. kuvar u restoran u; vlasnik
do); 2. i u značenju: neiskusa n, mlad gostioni ce.
konj. aščiluk tur. kuvarsk a, kulinars ka vešti-
adžija tur. v. hadžija. na u spreman ju raznih jela i pića.
ašik tur. ljubav; zaljublje n čovek; lju- aščinica tur. restoran , kafana, javna
bavnik, dragan, momak koji ašikuje. kuhinja, gostioni ca.
71

Baas ar. skraćenica naziva za socijali- bademantil nem. ogrtač za ogrtanje po-
stičke partije Sirije i Iraka. sle kupanja.
Babilon hebr. v. Vavilon. badminton eng. v. bedminton.
babo tur. 1. otac, poočim, ded, svekar, baždar tur. 1. naplaćivač carine, cari-
tast; 2. stariji muškarac uopšte. nik; 2. kontrolor mera; 3. merač na
babovina tur. očevina, imanje od oca vagi, kantardžija.
nasleđeno; isto i babaluk; baždarenje tur. 1. službeno ispitivanje
habuvizam fr. nauka i ideje francuskog ispravnosti mera i utega; 2. određiva­
utopijskog socijaliste Fransoa Ba- nje nosivosti broda.
befa (18. vek); borio se za socijalnu baždarina tur. 1. taksa za proveravanje
jednakost metodom revolucionarnih mera koju naplaćuje baždar; 2. cari-
prevrata i zavera (podigao ustanak, na; skelerina; mostarina; 3. taksa za
1796, pod nazivom "zavera jednakih", merenje na opštinskoj vagi.
ali ubrzo je bio savladan i s drugovi- baždariti tur. službeno ispitivati i utvr-
ma pogubljen). đivati ispravnost mera i utega: 2.
hagav i bangav tur. hrom, ćopav, sakat. određivati nosivost broda.
bagaža fr. 1. prtljag za put, stvari; 2. baždarnica tur. ustanova koja obavlja
prenosno: ološ, fukara, bagra. poslove beždarenja.
bagatela fr. 1. jevtina stvar, niska cena; baza grč. 1. osnova, temelj, podloga,
2. sitnica, malenkost, nevažna stvar; osnovica; 2. tačka uporišta, središte,
3. kratak muzički komad lakšeg sadr- centar, polazno mesto za vojna dej-
žaja. stva; 3. skladišta, naoružanje, radioni-
bagatelan fr. jevtin, nevažan, tričav, ce, prevozna sredstva i drugo za op-
male vrednosti. skrbu vojske i stanovništva ili za
bagateIisati i bagatelizirati fr. omalova- ekspedicije; 4. oblast koja služi za
žavati, potcenjivati, prezirati, gledati snabdevanje namirnicama i sirovina-
s visoka na nekoga, nipodaštavati. ma; 5. materija lužasta ukusa koja s
bagaš Jat. stara mera za zapremi nu, kiselinama stvara soli; 6. mat. osnova
različita od mesta do mesta. pri stepenovanju.
bazalt Jat. vrsta vrlo tvrde stene vulkan-
hager hol. postrojenje za vađenje peska i
skog porekla (tvrđa od granita); tvori
šljunka sa dna mora, reka, jezera,
dno dubokog mora; služi kao dobar
kanala; služi za čišćenje voda od mu-
građevinski materijal, naročito za
lja i nanosa, za kopanje zemlje i
gradnju puteva.
drugih materija, za skidanje jalovine i
bazar pers. l. velika trgovinska kuća u
vađenje uglja.
kojoj se prodaju razne stvari za kućne
bagerist(a) hol. radnik koji rukuje bage-
potrebe; 2. pokrivena istočnjačka trž-
rima i buldožerima.
nica, pijaca; 3. orijentalni robni sa-
bagerovati hol. čistiti vode bagerom od
jam, pazar; 4. modni list, magazin.
raznih nanosa; kopati zemlju, ugalj i
bazati tur. besposlen tumarati, lutati
dr.
bez cilja.
bagra tur. 1. fukara, banda; 2. soj, vrsta,
Bazedovljeva bolest - oboljenje štitne
pasmina; 3. vrsta morske ribe.
žlezde čije su posledice: buljavost oči­
hadava tur. 1. besplatno ili vrlo jeftino; ju, drhtanje prstiju, preznojavanje,
2. beskorisno, neopravdano, uzaludno. naglo mršavljenje, malaksalost, nervo-
budavadžija tur. gotovan, lenčina, be- za i dr. (naziv po nemačkom lekaru K.
sposličar, danguba. Bazedovu, koji je prvi utvrdio ovu
hadavadžisati i badavadžiti tur. 1. živeti bolest).
muktaški, od tuđeg rada; 2. lenstvo- bazen fr. v. basen.
vati, besposličiti, dangubiti, traćiti bazilika grč. 1. tip prvih hrišćanskih
uzaludno vreme. crkava; 2. saborna, glavna crkva; 3.
hudanj mađ bure, bačva, kaca. antički i srednjovekovni tip građevine
hudem tur. nisko drvo koštičava ploda sa dva reda stubova; 4. u starom
koje se gaji u toplim krajevima; služi Rimu: zgrada za trgovačke i sudske
za kolače, a ima primenu i u medicini." poslove.
72 73

Bazilike grč. zakonik cara Basilijusa bajt eng. jedinica memorije digitalnog hakterije grč. najmanji jednoćelijski živi balansiranje fr. 1. kolebanje, ravnoteža;
Velikog za područje grčkog carstva, računara (sastoji se od osam bitova). organizmi, golim okom nevidljivi; iza- 2. m uz. drhtanje, treperenje, ljuljanje.
objavljen 887. godine. bajc nem. 1. kiseljenje, salamura, moče­ zivaju zarazne bolesti (tifus, tuberku- balansirati fr. 1. održavati ravnotežu; 2.
bazirati grč. 1. osnivati se, počivati na nje; 2. razne kiseline za čišćenje meta- lozu, kugu, koleru i dr.). kolebati se; 3. uspostaviti ravnotežu
nečemu; temeljiti se na nečemu; 2. la; 3. specijalni sok za konzerviranje hakterioze grč. biljne bolesti koje nasta- između primanja i izdataka; 4. izjed-
skloniti se, sklanjati u bazu. mesa ili divljači. ju usled prodiranja bakterija u biljke načiti dugovanja i potraživanja; 5.
bazuka eng. l. ručni protivtenkovski bajcati i bajcovati nem. kiseliti, nama- (od njih biljke trunu, lišće i plodovi vešto se snalaziti u pojedinim nezgod-
bacač granata na raketni pogon; 2. kati (kožu, drvo i dr.) radi smekšava- dobijaju pege ili uvenu cela stabla). nim situacijama.
puška za podvodni ribolov. nja i stavljanja boje, bojadisanja, hakterioliza grč. raspadanje bakterija balast keJt. 1. nepotreban, suvišan teret,
bajagi tur. tobože. farbanja. pod dejstvom izvesnih fermenata. breme koje smeta; 2. vreća peska, ka-
bajadere port. 1. indijske obredne ili bakalar itaJ. vrsta ribe iz severnih mora hakteriolizini grč. sastojci imunog seru- menja i dr. materijala za održavanje
ptofesionalne plesaČice i pevačice koja kod nas dolazi sušena. ma koji imaju moć da rastvaranjem ravnoteže broda ili aviona.
(katkada i javne žene); 2. u 18. i 19. bakalaureat lat. 1. nekada najniži aka- ubijaju bakterije. bal-boj eng. dečko koji, kod igre tenisa,
veku glavno lice u baletima. demski stepen (sada samo u Engle- hakteriolog grč. stručnjak u bakteriolo- kupi lopte i donosi ih igračima.
bajat tur. star, pokvaren od dugog staja- skoj); 2. velika matura, ispit zrelosti u giji. balvan tur. 1. greda, trupac, brvno; 2.
nja; ustajao, nesvež, užežen. nekim zemljama. hakteriologija grč. nauka o bakterijama prenosilo: glupak, tikvan, prosto
bajati tur. vračati (u svrhu lečenja), bakalin tur. trgovac na malo, pretežno (osnivači: Luj Pastel' i Robert Koh). čeljade.
opsenariti, varati, obmanjivati. životnim namirnicama. hakteriološki rat grč. rat koji bi vodili baldahin itaJ. 1. svečani pokrov nad
bakalniea tur. trgovina na malo, pretež- bakteriolozi širenjem bakterija koje bi nosiljkom, krevetom ili oltarom od
bajaco ital. 1. cirkuski lakrdijaš, harle- no kućnim namirnicama.
kin, klovn; 2. smešan, komičan čovek' ubijale ljude. skupocene tkanine; 2. "nebo" koje se
bakaluk tur. razna roba u trgovini na
3. smešna dečja igračka (predstavlj~ malo, kućne potrepštine.
hakteriostatid grč. sredstva koja zau- nosi u crkvenim procesijama.
smešna čoveka), pajac. stavljaju razvitak bakterija (antibioti- baldisao tur. iznemogao, iscrpljen, one-
bakandže mađ vrsta teških, pretežno
baj-baj eng. familijaran pozdrav pri ,.j, sulfonamidi i dr.). moćao; klonuo od napora ili bolesti.
vojničkih cipela.
rastanku (oponašanje dečjeg poz- hakterioterapija grč. lečenje obolelih baldisati tur. iznemoći, klonuti, onesve-
bakar tur. hemijski elemenat, metal koji pomoću nekih vrsta bakterija.
drava). stiti se od iscrpljenosti, bolesti.
ima široku primenu.
bajbok i bajbokana nem zatvor, tamni- bakelit - tvrda netopljiva veštačka hakteriofazi grč. klicožderi, najsitniji balerina itaJ. plesačica u baletu; umet-
ca, mesto izdržavanja kazne zatvora. smola (služi za izradu dugmadi, če­ mikroorganizmi, slični virusima, koji nica u baletnom plesanju.
bajdara rus. mali sibirski čamac s ko- šljeva, izolatora, kutija za telefone, rastvaraju i uništavaju bakterije. balet fr. umetnički ples uz muziku koji
sturom od riblje kosti. radio-aparate i sL). hakteriddi grč. klicomori, uništači za- simbolički prikazuje različita oseća­
bajka - kraća poetska priča, ispunjena Bakingemska palata eng. kraljevski raznih klica, sredstva za uništavanje nja i strasti.
fantastičnim zbivanjima i natprirod- dvor u Londonu. bakterija. baletan fr. plesač u baletu; umetnik u
nim bićima. hakšiš tur. 1. dar, poklon; 2. nagrada za baletskom plesu.
baklava tur. vrsta Slatke pite sa orasi-
Bajkonur rus. raketodrom u Kazahstanu ma, prelivena medom i šećerom. učinjenu uslugu; 3. mito, potkupnina. balet-majstor fr. 1. režiser baleta, ko-
(SSSR); mesto odakle se lansiraju ve- baklaža fr. taksa koju plaćaju brodovi haI fr. zabava sa plesom; svečana, otme- reograf; 2. prvi igrač u baletu.
like sovjetske rakete u vasionu koje za pristajanje u luku. balzam i balsam grč. 1. melem, mešavi-
na zabava sa svečanim ruhom.
nose veštačke satelite i kosrničke bro- baklja nem. upaljena buktinja ili luč na eteričnih ulja i smola, lekovita
hala fr. 1. denjak, svežanj; 2. mera za
dove s ljudskom posadom. mast za ublažavanje bolova i lečenje
koja se nosi na svečanostima noću. količinu sukna, sena, papira, pamuka
bajonet i bajunet fr. dug nož sa dva reza bakljada nem. svečana noćna povorka sa rana; 2. prenosno: uteha, olakšanje.
i dr.
koji se stavlja na vojničku pušku. bakljama i muzikom. balzamovati i balzamirati grč. l. poseb-
halaban tur. 1. krupan, nezgrapan čo­
bajrak tur. v. bmjak. nim postupkom napraviti zaštitu leša
bakrač tur. kotao, osobito bakreni; po- vek; 2. krupan petao.
bajraktar tur. zastavnik, onaj koji nosi suda uopšte. od truljenja unošenjem materija koje
balada fr. 1. lirsko-epska pesma sumor-
bajrak, v. barjaktm'. suzbijaju truljenje; 2. namirisati bal-
bakračlija tur. stremen, uzengija (prvo- nog sadržaja; 2. muzička kompozicija
Bajram tur. Barjam. zamskim mirisima.
bitno od bakra), deo na kome jahač u duhu balade; 3. srednjovekovni dru-
bajpas Jat. presađivanje (kalemIjenje) drži nogu dok jaše konja, balija tur. 1. ranije pogrdan naziv za
štveni ples uz pratnju viole i oboe.
parčeta vene istog čoveka na deo Turčina; 2. kasnije: lenjivac uopšte,
baksuz tur. čovek koji nema sreće ili balalajka rus. ruska narodna tambura
njegove aorte da bi se sa nje uklonio donosi drugome nesreću; nesreća. protuva.
sa tri ili više žica.
oštećeni, odnosno suženi deo, tj. da bi Bali Kombetar alb. Nacionalni front
baksuzan tur. nesrećan, koji donosi balans fr. 1. ravnoteža; 2. kolebanje,
se taj deo oštećene aorte zamenio nesreću. (albanska nacionalistička organizaci-
neodlučnost; balans privrede: uspo-
parčetom prohodne vene (presađiva­ ja, koja je u II svetskom ratu pomaga-
baksuzluk tur. stanje u kojem Je neko stavljanje planskih proporcija u ra-
nje se popularno zove "most života"). baksuz. zvitku pojedinih grana i zaposlenosti; la u borbi okupatore protiv NOP).
bajronizam - pesimističko shvatanje baksuznik tw·. čovek koji drugome do- uspostavljanje ravnoteže između proi- balist(a) alb. pripadnik albanske nacio-
života (da zlu nema leka), nazvano po nosi nesreću. zvodnje, raspodele i potrošnje. nalističke organizacije Bali Kombetar
engleskom pesniku Bajronu (1788- bakteriemija grč. prodiranje bakterija u balanse fr. u baletu i plesu: igračevo u toku II svetskog rata koja se borila
1824). krvotok, trovanje. sepsa. njihanje s noge na nogu. na strani okupatora.
74 75
balista lat. starorimska ratna sprava za balsam grč. v. balzam.
bombardovanje kamenjem, bacač, handit ital. 1. drumski razbojnik; 2. baptizirati grč. 1. krstiti, pokrstiti, uči­
balsamovati i balsamirati grč. v. balza- lopov; 3. plaćeni ubica; 4. nevaljalac, niti hrišćaninom; 2. nadenuti ime.
bacalo. movati i balzamirati.
balistika grč. 1. nauka o kretanju pro- propalica. baptizma grč. crkvena tajna krštenja;
Balti - zajedničko ime za Estonce, handitizam fr. organizovano razbojni- krštenje, krštavanje.
jektila u cevi oruđa (unutrašnja bali- Letonce, Litvance i stare Pruse.
stika) i nakon njegovog izletanja iz štvo, hajdukovanje, nevaljalstvo. baptisterij(um) grč. deo crkve u kome se
Baltik - 1. skraćeni naziv za Baltičko bandola ital. muzički instrumenat sličan obavlja krštenje.
oružja (spoljna balistika; 2. nauka o more; 2. područje koje nastanjuju
gađanju iz vatrenih oruđa. mandolini. baptist(a) grč. član hrišćanske sekte ko-
Balti. bandura rus. ukrajinski i poljski muzič­ ja odbacuje krštenje male dece, već
balističar grč. naučnik koji se bavi bali-
stikom. baluster i balustar grč. vrsta potpornog ki instrumenat nalik na mandolinu. traži da se krštavaju odrasli koji su
stubića, elemenat balustrade. bank eng. 1. zaravnjena površina ispod svesni toga čina.
balistička raketa grč.-eng. raketa koja, !
balustrada fr. ograda, naslon na balko- mora na dubini od 200 metara; 2. bar' l eng. 1. noćni lokal s muzikom i
nakon utroška goriva, leti do cilja bez nima ili stepeništima i sl.
ikakvog vođenja. bogato ribolovno područje; 3. novac atraktivnim umetničkim programom;
balčak, tur. drška od sablje ili mača. koji su svi igrači položili kao ulog. 2. manji ugostiteljski objekat u kome
balistogram grč. u sudskoj medicini: bambadava tur. 1. sasvim badava, sa-
snimak napravljen pomoću balisto- banka ital. ustanova za novčane i kre- se alkoholna pića piju pretežno stoje-
svim besplatno; 2. sasvim uzalud. ditne poslove (prima novac na šted- ći; 3. kućni bife, posebno uređen ili
skopa, koji služi kao identifikacija bambus eng. vrsta trske, često visoka i nju; daje zajmove uz zaračunavanje ugrađen u deo regala.
između pojedinih oružja (puške, re- do 20 metara; raste u Indiji.
volvera) i ispaljenog zrna. kamata). bar ~2grč. jedinica za merenje atmosfer-
banak ital. 1. tezga u radnji, kafani; bankar fr. 1. vlasnik ili suvlasnik banke; skog pritiska; v. mijibar.
balistoskop grč. u sudskoj medicini: klupa; 2. ozidano uzvišenje za sedenje.
aparat kojim se utvrđuje iz kojeg je 2. onaj koji se bavi trgovačkim i bar- 3 i barem tur. nešto najmanje, makar
banalan fr. opšti, običan, svakodnevni, kreditnim poslovima; 3. igrač koji pri toliko, makar koliko.
vatrenog oružja ispaljen metak (u slu- neznatan, otrcan, prost, neukusan.
čajevima gde je u pitanju više oružja kartanju ili kockanju "drži banku". baraba hebr. propalica, nevaljalac, man-
banalizovati i banalizirati fr. učiniti banket fr. svečani obed nekome ili neče­ gup, lopov, nitkov, skitnica.
istog modela i istog kalibra). nešto banalnim, prostim, neukusnim,
balistofobija grč. bolestan strah od met- mu u čast uz prigodne govore. bara bar tw·. zajedno, uporedo, ukorak
običnim, otrcanim. (pešačenje), jednako, ravno.
ka, granate i sl. kojih često i nema u bankina ital. 1. klupa; 2. nasip; 3. peron;
banalnost i banalitet fr. ono što je 4. most, brvno; 5. pešačka staza uz barabariti tur. 1. izjednačavati, uspore-
neposrednoj blizini.
banalno, prosto, otrcano, bez duha, put. đivati, stavljati u isti red sa drugim; 2.
Ralkanijada tur. takmičenja u sportskim obično, dosadno.
disciplinama predstavnika balkanskih banknota lat. 1. papirna novčanica; 2. održavati ravnotežu.
bangav tur. v. bagav. doznaka banke umesto gotovog novca. baraž(a) fr. 1. zapreka, brana, prepreka;
naroda (održavaju se od 1929. godine). banda ital. 1. razbojnička, organizovana
balkanistika i balkanologija tur. -grč. banko-konto ital. knjiga u kojoj trgovac 2. prepreka u vazduhu, stvorena od
lopovska družina; 2. ološ, fukara, ru- beleži svoje poslove vezane za banke. baražnih zaštitnih balona, koja ometa
nauka koja se bavi proučavanjem bal- lja; 3. muzički: grupa svirača, muzi-
kanskih naroda, naročito zajedničkih bankokrat ital.-grč. pristalica vladavine bombardovanje neprijateljskih avio-
kanata, naročito vojna muzika; 4. i društvenog uticaja bogatih ljudi i na; baražna vatra: stalna, unakrsna
pojava u jeziku, književnosti, folkloru, strana, kraj, bok.
istoriji, mentalitetu. novčanih zavoda; 2. prenosno: ban- puščana ili artiljerijska vatra koja
bandaža fr. 1. zavoj previjanje veće rane, kar, bogataš, kapitalista. tuče prostor kojim bi se mogao kretati
balneografija lat. opis lekovitih voda i prelom kosti i sl.; 2. zavoj oko glave bankokratija i bankokracija ital.-grč. neprijatelj; baražni baloni: baloni po-
kupališta. sportiste; 3. utega, ojačanje kod 'bok- stavljeni oko nekog mesta kao zapre-
vladavina velikih banaka, krupnog
balneologija Jat. nauka o lekovitoj pri- sera imačevalaca; 4. okov na točku' kapitala. ka (vezani užadima za zemlju u lancu
meni mineralnih voda, blata i morskih 5. veza, spojnica. ' bankrot ital. 1. slom banke, obustava onemogućavaju pristup neprijatelj-
kupki. bandažovati i bandažirati fr. stavljati njenog plaćanja; 2. slom neke firme; 3. skih aviona).
balneoterapija lat. lečenje kupanjem u bandaže, omotati ranu zavojem. prenosno: propast uopšte, neuspeh, baražirati fr. 1. zagraditi, preprečiti,
mineralnim vodama i oblaganjem mi- bandera ital. 1. zastava, barjak, steg; 2. krah, debakl. onemogućiti pristup, prelaz, prodor;
neralnim blatima. stub za vešanje zastave ili za telefon- bankroter ital. 1. čovek koji je najavio i 2. uspostaviti sistem balona u vazdu-
bal neum Jat. banja, kupatilo. ske žice i sl. sproveo stečaj neke firme; 2. preno- hu ili neprekidno patroliranje aviona
banderilja lip. koplje sa zastavicom koje sno: čovek koji je materijalno i moral- radi onemogućavanja dejstva neprija-
balon fr. okruglo šuplje telo od različite se upotrebljava u borbi s bikovima.
materije koje se, napunjeno gasom no propao. teljske avijacije; ratnim brodovima
banderiljero šp. borac s bikovima, nao- bankrotirati ital. 1. najaviti i izvršiti zaprečiti pristup obali ili lukama, itd.
lakšim od vazduha, diže uvis; probni ružan banderiljom.
balon: informacija koja ima za cilj stečaj firme, tj. likvidaciju; 2. doživeti baraka fr. kuća od dasaka za privreme-
banderola fr. 1. traka papira sa carin- ekonomsku i finansijsku propast; 3. no stanovanje (obično radnika), a slu-
da ispita javno mišljenje.
skim ili poreskim žigom; 2. nalepnica prenosno: potpuno propasti uopšte. ži i kao kantina, tj. kao prodavnica na
balota fr. kuglica za glasanje, glasačka na robi kao dokaz da je taksa plaćena;
kuglica. bansek i bQnsek nem. mašinska testera, pogodnim mestima.
3. zastava na koplju ili katarci broda; pila u obliku beskrajne trake. baratati ital. 1. vešto poslovati; 2. razu-
balotaža fr. glasanje kuglicama (balota- 4. omotač na cigaret-papiru; 5. traka s
ma); tajno glasanje, tajni izbor. bantam eng. 1. bokser, rvač ili dizač meti se u nešto; 3. rukovati vešto
parolom na knjizi ili časopisu. tereta od 51 do 57 kg (bantam-katego- nečim, spretno postupati.
balotirati fr. glasati kuglicama "za" ili bandist(a) ital. 1. muzičar, mUZikant,
"protiv"; tajno glasati. rije); 2. patuljast a vrlo ratoboran barba ital. ujak, stric; u primorju kod
svirač; 2. pripadnik bande. petao. nas obraćanje starijem čoveku: čika,
77
76
barutar i barudžija tur. radnik koji radi batIi i batIija tur. srećan čovek, koji
CIca (na brodu se tako naziva zapo- barkarola itaJ. t. lađarska, ribarska pe- donosi sreću; suprotno: baksuz.
vednik broda). sma; 2. muzička kompozicija u stilu na proizvodrlji baruta.
bas itaJ. t. najdublji muški glas; 2. pevač batometar grč. sprava za merenja mor-
barbar i barbarin grč. v. varvar i var- vojničkih pesama.
skih dubina, dubinomer.
koji peva taj glas; 3. muzički instru-
varln. barmen eng. 1. vlasnik ili poslovođa u batoskop grč. aparat za merenje, posma-
menat koji daje niske tonove; 4. dug-
barbarizam grč. v. varvarizanJ. baru; 2. kelner u baru. tranje i proučavanje morskog dna.
barogram grč. kriva linija koju ispisuje mad na levoj strani harmonike.
barbarin f?rč. v. varvar i varvarin.
basamak tur. 1. stepenica na stepeništu; batofobija grč. preteran, bolestan strah
barbarski grč. v. varvarski. barograf kod beleženja vazdušnog
barbarstvo grč. v. varvarstvo. pritiska 2. prečaga na lestvicama. od visina i dubina.
basen i bazen ir. 1. udubljenje, objekat baćuška rus. 1. otac (nežno oslovljava-
barbudos šp. popularan naziv kuban- barograf grč. barometar koji automatski
za kupanje; 2. oblast s koje se slivaju nje); 2. Rus; 3. pravoslavni pop ..
skih boraca koji su, na čelu sa Fide- zapisuje promene vazdušnog pritiska.
vode u reke, jezera, mora; 3. područje bauk neIn. strašilo za decu, za phce
lom Kastrom, izveli revoluciju na Ku- barok port. umetnički stil u Evropi od
bi i uspostavili sQ(·ijalizam. kraja 16. do sredine 18. veka; osnovne sa naslagama raznih ruda. divljač.

bard eng l. pesnik i pevač junačkih odlike: jaki efekti svetla i senki, bo- basist(a) ir. pevač koji peva bas ili bahanalije lat. t. pijanke, terevenke; 2.
svirač koji svira u bas. svetkovine u čast boga Baha, boga
pesama kod starih Kelta; 2. prenosno: gatstvo, kićellost, dekorativnost, pate-
Baski - veoma star narod, živi u vina i veselja; 3. kod starih Rimljana
prvak, najugledniji predstavnik u tičnost, bombastičnost (u pisanju).
Španiji. orgijske svečanosti.
književnosti iJi umetnosti. barokomora grč. specijalna komora u bahat tur. osion, nasilnički nastrojen,
hasna - kratka priča u kojoj životinje
bardak tur. zemljani ili bakarni sud, kojoj se stvara veštački nizak baromc-
predstavljaju ljude i njihove osobine. drzak, bezobziran.
krčag, vrč, kablić, najčešće za rakiju. tarski pritisak, pogodan za treniranje
basnoslovno - nešto ogromno, brojno Bahus lat. 1. starogrčki bog vina; zvali su
barel i baril eng mera za zapremi nu kosrnonauta. ga i Dionis; 2. prenosno: dobar vino-
veliko, gotovo nedostižno, kao u
tečnosti (oko 160 litara). barometar A"f['č. sprava za merenje vaz-
basni. pija, pijanica, bekrija.
bare ljef fr. niski reljef s blagim ispup- dušnog pritiska.
bastard itaJ. t. vanbračno dete, kopile; bad I lat. mikroorganizam, bakterija;
čenjem. harometrija b"f['Č. merenje vazdušnog pri- izazivač tifusa, tetanusa i drugih
2. hibrid, melez, nastao ukrštanjem
beret(a) itaJ. okrugla iJi uglasta kapa tiska pomoću barometra.
dvaju različitih životinjskih ili biljnih bolesti.
bez štita; isto i bere. baron i barun lat. plemićka titula po
vrsta. badlofobija f?Tč. bolestan strah od baci-
barijera fr. t. prepreka, pregrada, bra- rangu niža od grofovske.
na; 2. prenosno: smetnja, zapreka.
bastati itaJ. smeti, usuditi se, biti hra- la i mikroba uopšte.
baronat i baronija lat. posed za koju je bačija rum. izgon stoke tokom leta na
barij(wll) fr. hemij. elemenat, metal; bar, odvažan, sposoban.
vezana baronska titula.
bastilja fr. t. tvrđava; 2. Bastilja: pari- planinu; isto što ikatulI.
njegova jedinjenja imaju široku pri- baronesa ital. baronova kći.
ska tamnica za političke krivce; razo- bačijar rum. stočar na bačiji, katunar.
menu u industriji i u medicini. baronet eng. engleska plemićka titula,
barikada fr. l. pregrada, načinjena od nasleđena po muškoj liniji.
rena za vreme buržoaske revolucije, bačijati rum. izgoniti stoku na bačiju,
raznih predmeta, koja služi kao za- baronija lat. v. baronat. 14. jula 1789. boraviti kod stoke na bačiji.
bastion fr. t. kula tvrđava; istureni deo badža tur. otvor za izlaženje dima na
klon pri uličnim borbama; 2. prepreka baroskop grč. stariji naziv barometra. bedema na tvrđavi; 2. prenosno: do- krovu kuće, pa i sam dimnjak
uopšte; 3. prenosno: građanski rat, baroterapija f?Tč. terapija baroaparati-
bro čuvano mesto, oslonac u odbrani badža tur. l. uvozna carina, taksa, da-
ulična borba. ma pomoću kojih se menja atmosfer-
barikadirati fr. zaprečiti, pregraditi za- ski pritisak u laboratoriji. nekog položaja. žbina; 2. siromašna žena; 3. stara
uzeti busiju.
bataliti tur. pokvariti, poremetiti, napu- služavka; 4. ružna, zapuštena žena; 5.
barofon grč. čovek koji ima dubok ili stiti; okaniti se čega, odbaciti, osta-
barirani ček eng ček kojim se novac grub glas. sitan, kržljav muškarac .
. prenosi s računa na račun; v. ček. barter eng. trampa, razmena dobara: viti. badžak tur. 1. noga, bedro; 2. krak
bataljon lat. deo vojnog puka, sastavljen nekog postrojenja; 3. oderana koža s
barisfera grč. jezgro Zemlje; pretposta- roba za robu (barter-aranŽInani u
vlja se da je sastaVljeno od j.,'Vožđa, od dve do četiri čete. nogu životinje.
međunarodnoj trgovir'i).
baterija fr. 1. artiljerijska jedinica od badžakli tur. nogat, krakat; čovek dugih
nikla i drugih elemenata. Bartolomejska noć - t. pokolj, koji su u
4-8 topova; 2. spoj nekoliko galvan- nogu; čovek dobro građenih nogu.
bariton grč. l. duboki muški glas (izme- toku noći, 24. avgusta 1572. godine
skih elemenata ili akumulatora; 3. badžanak tur. pašenog, pašenac (paše-
đu tenora i basa); 2. pevač toga glasa. (uoči dana sv. Bartolomeja) izvršili
baritonist(a) grč. pevač koji peva džepna električna lampa. nozi su muževi dvaju sestara jedan
katolici u Parizu nad hugenotima po
bariton.
baterflaj eng. poseban stil u plivanju, drugome).
nalogu francuskog kralja i odobrenju
barjak i bajrak tur. zastava, stego katoličkog visokog sveštenstva; 2. tzv. l ept ir stil. badžomet tur. dimničar, odžačar.
barjaktar tw·. V. bajraktar. batiskaf grč. ronilački brod, opremljen baš tur. 1. u složenicama: najstariji,
prenosno: pokolj uopšte, genocid.
Barjam i Bajram pers. najveći musli- za ispitivanje morskih dubina. glavni (npr. baš-vezir: najstari, glavni
barun lat. v. baron.
manski verski praznik; u godini su batist fr. vrsta finog lanenog ili pamuč­ vezir); baščaršija: glavni trg; 2. pred-
barut tur. puščani prah, smesa kalijeva
dva: ramazanski (posle posta ramaza- nitrata, sumpora i drvenog uglja; služi nog platna. nji deo lađe, pramac.
na) i hadžijski ili kurban (70 dana
batisfera grč. 1. morska dubina; 2. apa- baša tur. 1. poglavar, prvak, general; 2.
kao eksploziv za punjenje metaka i
rat za merenje i ispitivanje morskih
posle ramazanskog); prvi traje tri da- kod razbijanja tvrdih predmeta. naziv janičara u 19. veku; 3. paša.
dubina; 3. morski omotač Zemlje.
na, a drugi četiri dana. barutana tur. t. radionica ili fabrika bašibozluk tur. razuzdano, obesno po-
barka itaJ. lađa, lađica, čun, čamac, batler eng. 1. glavni sluga; 2. pivničar,
baruta; 2. zgrada u kojoj se čuva našanje vojnika.
brodić, brodica. barut. pekar.
78
79
bašibozuk tur. 1. vojnik neredovne tur-
nju bolesnika; 2. prenosno: bogomolj- bedminton eng. igra slična tenisu; igra belegija tur. brus za oštrenje kose i
ske vojske; 2. uporni, okrutni
pljačkaš. ke, one kOJe se prave sveticama. se reketima i lopticama koje imaju noževa, gladilica.
baška tur. zasebno, odvojeno, napose, begler tur. veleposednik zemlje za vreme usađena pera na jednoj strani. belegijati tur. 1. brusiti, oštriti sečivo
stare Turske.
~zdv?J~no na stranu, po strani. beduini ar. stanovnici pustinjskih pre- kose; 2. prenosno: gladiti, laskati.
baskarItI tur. lenstvovati, ponašati se beglerbeg tur. 1. vrhovni zapovednik, dela, pretežno pripadnici arapskih belenzuk(a) tur. 1. narukvica, grivna; 2.
~?motno, opušteno, bezbrižno. upravitelj velike oblasti u staroj Tur- nomadskih plemena koja žive u pusti- okovi na nogama; 3. karika.
bashk tur.. !. marama koja pokriva gla- skOJ; 2. titula paše sa tri tuga. njama Arabije i Severne Afrike. beletrist(a) fr. pisac beletrističkih dela;
vu, vrat I ramena; 2. nadgrobni kamen begler.begat i beglerbegluk t~. 1. po- Be-dur ital. m uz. tvrdo zvučanje sa v. beletristika.
kod muslImana; 3. naslov knjige· 4 druCJe,. oblast, pokrajina kojom je osnovnim tonom b; suprotno: Be-moI. beletristika fr. lepa književnost; umet-
konjski ular. ' . upr,?vlJao beglerbeg u staroj Turskoj; bež fr.!. bledosmeđa prirodna boja; 2. nička literatura u prozi (romani, no-
bašluk tur.!. muslim. nadgrobni spome- 2. cast I dostOjanstvo koje je imao platno prirodne boje peska. vele, pripovetke); zabavna književnost
m~; 2. oglav za konja; 3. kapa od beglerbeg. bezbeli tur. dabome, dakako, svakako, svake vrste.
kIsne kabanice. begluk tur. 1. državno dobro, državna zaista, naravno. beli tur. jasno, besurnnje, dabome, daka-
bašta tw·. v. bašča blagajna, erar; 2. begovo imanje u bezistan tur. 1. trg, tržište; 2. pokriveni ko, zaista, sigurno tako.
baštovan tur. povrtar, vrtlar, onaj koji Bosni za vreme Turaka na kome nije deo gradske čaršije gde se prodaje belinograf fr. fototelegrafski aparat koji
se bavi gajenjem povrća. bilo kmetskIh odnosa (beg je davao raznovrsna roba, naročito u istočnim šalje štamparski kliše na velike dalji-
baši:'a tur. vrt, gradina, bašta. zemlju u zakup seljacima a delimično zemljama. ne; tako snimljena slika naziva se
baš-čaršija tw·. glavni trg u gradu naj- ju.i e i sam obrađivao); 3. područje bejzbol eng. vrsta američke i japanske be1inogram.
češće pokriven. ' kOJ~m Je upravljao beg; 4. kuća u kojoj igre loptom i štapom; u dva tima igra belogardejac rus. pripadnik kontrare-
Je zlveo beg; 5: besplatan rad raje na po devet igrača; lopta za tu igru. volucionarne vojske u oktobarskoj re-
baš-čauš tur. narednik, podoficir u tur- bejzik eng jedan od savremenih pro- voluciji u Rusiji ili "bele garde" u
skoj vojsci. begovom ImanJu; 6. kneževina, drža-
vIca; 7. stočni trg. gramskih jezika za elektronski raču­ Sloveniji za vreme revolucije.
beat~ virgo lat. blažena devica, tj. majka nar (kompjuter). belogardist(a) rus. v. belogardejac.
bozp, Bogorodica. beglučiti tur. 1. raditi, služiti na bego-
vom ImanJu; 2. rasipnički trošiti. bek eng. igrač iz uže odbrane fudbal- bernol ital. m uz. znak za snižavanje
beatizam lat. pravljenje svecem, tobož- skog tima (svaki tim ima po dva beka, glasa.
begova ti tur. biti beg, upravljati, vladati
nJa svetost, licemerstvo. kao beg. levog i desnog). BEMUS eng skraćenica za međunarod­
beatikum lat. poslednja pričest samrtni- bekgraund eng. 1. pozadina, podloga; 2. ni muzički festival u Beogradu.
begov~na tur. 1. imanje begovo; 2. po-
ka (kod katolika). u džez muzici: ansambl duvača sa bena tur. luda, glupak, budala.
druC}: pod upravom jednog bega.
udaraljkama koji prati svirku solista; benaviti tur. govoriti gluposti, budala-
beatif~kacija lat. proglašavanje za sveca, begoghJa tur. begov sin.
3. u radio-dramama zvučna kulisa, tj. štine.
uvrstenje u red posvećenih, blaženih begonija fr. ukrasna biljka velikih miri-
ozvučenje događaja na pozornici. Ben-Akiba - pseudonim književnika
od strane pape. smh cvetova (ima oko 400 vrsta).
bekerel fr. jedinica za merenje radioak- Branislava Nušića (Akiba ben Josip,
beatifikovati i beatifi ..irati lat. posvetiti, begu.") tur. 1. udovica - carica, udovica tivnog zračenja. poznati jevrejski naučnik iz II veka
proglasIt! svecem, uvrstiti se u red vehkog gospodina: 2. titula jedne in- bekon eng. 1. osušena slanina sa slojevi- naše ere koji se ničemu nije čudio u
svetitelja, svetaca. dIJske kneginje.
ma mesa; 2. svinja koja ima takvu životu).
bebi eng beba, vrlo malo dete, detence. be~ak Eur. luda, budala, glupak, ograni- slaninu. bengal eng. polusvilena tkanina, muslin
beb~-~if eng mlada govedina (junetina). cen covek. bekrija i bekrijan tur. pijanica, lola, u više boja.
bebl-slter eng lice koje čuva bebe. bedast nem. glup, tup. budalast čovek. propalica. bengalska vatra - obojeni vatromet
be~anda ital. vino, najčešće crno, pome- bedevija tur. 1. kobila dobre arapske bekrijati tur. lumpovati, pijančiti, tere- koji daju zapaljene različite smese.
sano s vodom (u Dalmaciji). pasmme; 2. ogroman, tovarni konj. venčiti. bend eng. manji instrumentalni sastav,
beg tur. 1. plemić i veliki posednik u bedeker nem. knjiga sa kratkim opisom bel eng. jedinica za merenje jačine zvu- manji orkestar za izvođenje plesne
staroj TurskoJ; 2: knez, upravnik jed- ?ekog grada, kraja, zemlje ili područ­ ka (naziv po pronalazaču telefona muzike.
ne oblash; 3. tItula koja se obično Ja, namenjena, kao vodič, turistima i Aleksandru Belu, 1874-1922). benevolentan lat. naklonjen nekome,
stavlja uz lična imena, gospodin, go- drugim posetiocima. belaj tur. 1. nevolja, nesreća, zlo, beda, odan, privržen.
spodar. bedem tur. 1. visoki zaštitni zid oko patnja; 2. gužva, metež; 3. nepogoda, benevolencija lat. naklonjenost, odanost,
begenisanje tur. biranje; dopadanje; iza- tvrđave; 2. zemljani nasip; 3. preno- ružno vreme, kijamet; 4. prenosno: privrženost, milostivost.
bIranje, izbor. sno: Jaka zaštita radi odbrane od đavo, vrag. benediktinci lat. pripadnici kaluđerskog
begenisa ti i begena ti tur. 1. sviđa ti se upada neprijatelja. belvedere ital. 1. vidikovac, toranj iznad reda sv. Benedikta.
poželeti, zavoleti, milovati; dopadati: ~iner n,em. sluga, poslužitelj u bogati- kuće s kojeg puca lep pogled na benedikcija lat. blagoslov u katoličkoj
2. odabrati, izabrati po svom ukusu' 3. JIm kucama. okolinu (belvi); 2. deo Vatikana s crkvi; benedikcija apostolika: blago-
odobriti, dati saglasnost; 4. diviti 'se kipom Apolona; 3. naziv dvorca, hote- slov pape koji, tri puta godišnje, daje
v;soko ocenjivati nekoga. ' bedin~rka i bedinerica nem. kućna po- la i sl. celom katoličkom svetu.
begme lat.!. vrsta katoličkih kaluđerica mocmca za određene i povremene po- belvi fr. v. belvedere. Beneluks - privredno-politički savez
slove koja se plaća na sat ili po
kOJe se više vekova posvećuju negova- dnevnom radu. beleg nem. 1. dokaz, prilog; 2. isprava Belgije, Holandije i Luksemburga.
kao opravdanje isplaćenog računa. benetati tur. govoriti gluposti, lupati.
80 81
beneficija lat. 1. povlastica, prednost, berićetan tur. 1. plodan, rodan, obilat,
korist, olakšica; 2. dobročinstvo. bastijalan lat. životinjski, zverski, surov, beštek nem. pribor za jelo, escajg: nož,
koristan, unosan, bogat; 2. srećan, divljački, grub, nečovečan. viljuška, kašika, tanjiri, salvete.
beneficirani (staž) lat. povlašćen, sma- uspešan.
nJen radni staž za lica koja rade na bestijalnost lat. zverstvo, divljaštvo, su- biblizam grč. biblijska reč u nekom te-
berklij(um) - hemij. elemenat, proizve- rovost, nečovečnost; životinjsko, nečo­ kstu, biblijski izraz.
težim poslovima (rudari, livci i dr.).
den veštački u laboratoriji Kalifornij- večno postupanje. Biblija grč. u grčkom jeziku znači: knji-
benzin lat. destilat, derivat nafte; služi skog univerziteta u Berkliju (otuda i
za pogon motora. bestijarij(um) Jat. 1. zbirka podataka i ga, pod Biblijom se podrazumeva
njegov naziv). bajki o životinjama u stihu i prozi, zbirka tekstova poučnog, moralisti-
benzoIar. uglJovodonik; bezbojna, lako berkšir eng rasa crnih svinja, dobijena naročito omiljeno štivo u srednjem čkog i poetskog sadržaja, napisanih u
upalJIva tecnost; upotrebljava se u
ukrštanjem sijamske, kineske i napo- veku; 2. prostor za životinje u staro- rasponu od preko hiljadu godina (imaju
prOIzvodnji lakova, eksploziva i dr.
litanske rase (naziv po grofoviji Berk- rimskom cirkusu. značaj svetinje i otuda - Sveto pi-
benigni lat. bezopasni, dobroćudni tu- šir u Engleskoj).
mor; suprotno: maligni. bestseler eng. knjiga, ploča ili druga smo); u njima su legende i mitovi o
bermuda - pantalone - pantalone do roba koja se najviše traži, koja se postanku sveta i ljudi, prožete staroje-
benka nem. vrsta košuljice za dojenče. kolena (nose se na ostrvu Bermuda).
bent tur. 1. brana, nasip, jaz, ustava; 2. najviše prodaje. vrejskom, helenističkom i starohiriš-
prop!s, paragraf; 3. uzvišica, mogila. bernardinac nem. veliki, snažni planin- beta grč. naziv drugog slova grčkog ćanskom tradicijom; prvi deo, Stari

bentomt - vrsta gline; služi za izradu ski pas; upotrebljava se kao putovođa alfabeta. zavet. sadrži jevrejske poučne i po-
livačkih kalupa i kod vađenja nafte; kroz snežne mećave i za spasavanje beta-zraci grč. elektroni koje ispuštaju etske knjige, umetnički nadahnute
putnika. radioaktivne materije. (Knjiga o Jovu, Psalmi, Solomonove
pogodna i kao stabilizator i emulgator
u emulzijama. bernardinac nem. redovnik katoličkog beton lat. smesa šljunka, cementa, peska priče, Pesma nad pesmama); Novi za-

bendžo eng muzički instrumenat (sličan kaluđerskog reda koji svojim osniva- i vode; služi kao građevinski mate- vet je sveta knjiga hrišćana, s četiri
gitari) severnoameričkih crnaca. čem smatra sv. Bernarda. rijal. jevanđelja (o životu i učenju Hrista),

Beotija grč. jedna od starogrčkih državi- besa l fr. padanje cena i vrednosnih betatron grč. postrojenje za bombardo- poslanice i jedno otkrovenje (Biblija je
ca (glavni grad Teba). papira, akcija i drugih hartija od vre- vanje atoma pomoću elektrona. ušla u temelje svetske kulture i ei-
viliza('ije).
Beoćani grč. 1. stanovnici Beotije; 2. dnosti, kao i robe koja se prodaje bećar tur. 1. neženja, momak; 2. man-
prenosno: glupi, ograničeni ljudi. na berzi. gup, zavodnik; 3. lola, bekrija; 4. biblio f{Fč. prvi deo u složenim rečima
besa -, alb. 1. časna reč, čvrsta vera, radnik. sa značenjem: knjiga, knjižni.
berat aI'. sultanov dekret (ukaz, odluka,
povelja) o nekom važnom pitanju (po- svečano obećanje kod Albanaca; 2. bećarI uk tur. bećarstvo, momkovanje, bibliobus f{Fč.-lat. putujući autobus s
stavlJenJe na neki položaj ili o dodeli sporazum, ugovor o .prekidu neprija- bećarski život. knjigama za posuđivanje čitaocima.
spahiluka i sl.). teljstva između zavađenih, zakrvljenih bećarovati tur. momkovati, živeti bećar­ bibliograf grč. 1. dobar poznavalac knji-
beratlija tur. onaj koji poseduje berat za strana. skim životom. ga; 2. sastavljač spiska knjiga.
neko pravo ili neku službu. bes-bol eng v. bejzbol. bećaruša tur. 1. žena koja živi bećar­ bibliografija f{Fč. 1. pomoćna nauka o
bere i beretka fr. plitka okrugla francu- beseda češ. 1. jedna vrsta zabave, zani- skim životom; 2. bubuljica na momač­ poznavanju knjiga (sadržaj, oprema);
ska kapa. mljivo pričanje (npr. Svetosavska be- kom licu. 2. popis knjiga i članaka o nekom
seda kod Srba) 2. vrsta plesa (čuvena predmetu; 3. spisak dela jednog pi-
berza i burza fr. u kapitalističkim zc- befel nem. 1. zapovest, nalog starešine;
je beseda u Smetaninoj operi Prodana sc:a.
mljama tržište vrednosnih papira i 2. odgovor potčinjenog u službi u
robe, npr. pamuka, žita, kafe, itd.; na nevesta); 3. sastajalište, zborište. značenju: razumem'
biblioklast f{Fč. osoba koja oštećuje knji-
robnim berzama poslovi se ugovaraju beseže fr. vakcina protiv tuberkuloze. ge vadeći iz njih neke listove.
behaviorizam eng ponašanje, način ra- biblioklastija grč. bolesna sklonost poje-
tako da kupac ne vidi robu; berza besežirati fr. vakcinisati protiv tuberku- da; psihološki smer koji svoja sazna-
rada: ustanova koja registruje neza- dinih osoba za uništavanjem i ošte-
loze vakcinom beseže. nja crpi iz tačnog posmatranja kako se ćivanjem knjiga.
poslene i posreduje u poslovima zapo- besemer - aparat za dobivanje čelika iz pod raznim uslovima vladaju ljudi, bibliokleptomanija grč. bolesna sklonost
sIJavanja; crna berza: nedopuštena tr- rastopljenog gvožđa u konvertorima, osobito deca, i na osnovu tih opažanja
govina, šverc. za krađom knjiga.
motodom uduvavanja vazduha (naziv objašnjava duševne procese. bibliolatrija grč. 1. preterano, zanese-
berzijanac fr. čovek koji trguje na berzi, po pronalazaču Besmeru). behar tur. 1. miris; 2. prolećni ('vet na njačko verovanje u tekstove Svetog
kOJI se bavi berzanskim poslovima. beskompromisan lat. onaj koji ne pravi voćkama.
beri beri ind. krvna bolest, pretežno pisma; 2. slepo, nekritičko verovanje
spor~zwne, kompromise; koji je nepo- IJeharati i behariti tur. cvetati, cvasti. u svaki pisani i štampani tekst.
tropskih krajeva, koja se javlja usled mIrlJIv I nepopustljiv. beharija tur. pesma o cveću.
nedostatka B vitamina u ishrani bibliolit grč. antički rukopIS, napola
beskrupulozan lat. bezobziran, nesave- beharli tur. rascvetan, procvao (cvet). oštećen usled delovanja vulkana.
beril grč. skupoceni dragi kamen žuto- stan, drzak, nepošten. bedž eng. znak, značka, simbol; obeležje, bibliologija grč. 1. nauka o knjigama i
zelenkaste boje; vrste: akvamarin i
smaragd. besprizoran rus. zapušteno dete, koje je marka (proizvodna, trgovačka i sl.). bibliotekama, o njihovom sadržaju,
bez lkakvog staranja i nadzora; va- bešika tur. kolevka za dete, zipka, ko- obliku i nastanku; 2. nauka o sadrža-
berilij(um) lat. hemij. elemenat, lak me-
spItno zapušteno dete, bez domaćeg ćeta. ju Biblije i njenim izdanjima.
tal koji ulazi u sastav berila; služi za odgoja.
pravljenje legw·a. bešika lat. 1. mokraćni mehur; 2. zdela, biblioman grč. strastveni skupljač starih
bestiia lat. 1. životinja. zver. stoka; 2. karlica. i retkih knjiga iz davnina.
berićet tur. 1. blagoslov, sreća; 2. dobra okrutna, krvoločna osoba sa životinj-
letina, rodna godina, izobilje, uspeh. bešlija tur. 1. stražar; 2. konjanik, pripa- bibliomanija grč. bolesna strast za sku-
skim osobinama, nečovek; 3. budala. dnik telesne straže velikog vezira. pljanjem i posedovanjem raznih knjiga.
82 83

binarni sistem lat. za razliku od deci-


biblioteka grč. 1. zbirka knjiga, knji- veka; komotnost, udobnost osnovna je bilanca nem. v. bilans. malnog sistema, koji ima 9 cifara i
žnica; 2. ustanova za čuvanje i po- karakteristika ovog stila. bilateralan Jat. obostran, dvostran; ugo-
vor koji obavezuje dve strane. jednu nulu, binarni sistem lilla samo
zajmljivanje knjiga i raznih publika- bižu - fr. nakit, ukras, dragocenost,
bilateralizam Jat. trgovina između dve jednu cifru (1) i nulu. .
cija; prostorija u stanu s knjigama. dragi kamen. binda nem. 1. veza, vrpca, zavoJ za ranu;
bibliotekar grč. stručna osoba koja ruku- bižuterija fr. 1. trgovina nakitom i dra- zemJje s prebijanjem dugova.
bilateralnost Jat. obostranost, dvojnost, 2. povez, pojas; 3. uložak za men-
je bibliotekom javnog značaja, knji- gocenostima, juvelirska radnja; 2. fa-
uzajamnost dve strane, ispornaganJe .. struaciju.
žničar; za ženu: bibliotekarka. brička proizvodnja ukrasa i nakita.
binokl fr. manji dvogled, dogled, dale-
bibliotekografija grč. proučavanje, opisi- bizam Jat. mirišljavi sok koji se luči iz bild-ap eng sistematska reklam~. pn
uvođenju novog proizvoda na trz~ste.
kozor za uveličavanje vidnog polja.
vanje biblioteka. bizamove trbušne žlezde; upotreblja-
bilder eng. 1. čovek koji dugim ,:ezba- binokularan fr. koji ima dva oka; koji je
bibliotekonomija grč. nauka o bibliote- va se kao lek za živce i kao prijatan
njem razvija mišiće; 2. vrlo Jak covek; rađen za potrebe dva oka.
kama, njihovom uređaju i vođenju, miris (mošus).
bibliotekarstvo, knjižničarstvo. Bizant grč. isto što i Carigrad; v. Vizant 3. snob, hohštapler. binom Jat. dvočlan, dvočlani broj (npr.
biblioterapija grč. popravak, "lečenje" i Vizantija. bildovati nem. obrazovati, vaspitati. a + b); v. trinom i poJinom.
oštećenih knjiga, dezinfekcija i sl. Bizantinac grč. v. Vizantinac. bildung nem. obrazovanje, obrazova- binomizam Jat.-grč. učenje o dva zako-
bibliofil grč. strastveni ljubitelj knjiga; bizantinizam grč. v. vizantinizam. nost, vaspitanje (Zmaj, Senoa). . . na o dve zakonitosti koje objašnjava-
skupljač starih, vrednih knjiga. bizantolog grč. v. vizantoJog bilet(a) fr. 1. ulaznica, karta, pOZIVniCa; ju ~loženu stvarnost (npr. život čoveka
bibliofilija grč. 1. ljubav prema knjiga- bizantologija grč. v. vizantoJogija. 2. uverenje, potvrda, dokumenat. objašnjava biologija i društvena zako-
ma; 2. skupljanje retkih knjiga. bizar fr. 1. čudak, osobenjak; 2. nemora- biletar fr. prodavac ulaznica, karata (za nitost).
bibliofobija grč. bolestan, neosnovan lan, nastran čovek. voz, autobus, bioskop i sL). . binjak i binjek tur. konj za jahanje,
strah od knjiga. bizaran fr. 1. čudan, osoben, neobičan; biletarnica fr. kiosk, šalter za prodaJU jahaći konj.
biblist(a) i bibličar grč. dobar poznava- 2. nemoralan, nastran čovek. karata, ulaznica i sl. binjaktaš i binjektaš tur. kamen. od
lac, proučavalac Biblije. bizarnost fr. čudnost, neobičnost, nesva- bilijar fr. igra sa tri ili više kugla na stepenica s kojeg se uzJahuJe konJ.
biblistika !;rč. nauka o Bibliji, stručno kidašnjost, osobenost. četvrtastom stolu. binjadžija i binjedžija tur. dobar, uve-
poznavanje Biblije. bizmut Jat. hemij. elemenat, metal; služi bilijarda fr. hiljadu biliona. . žban iskusan jahač konja.
biblicitet grč. u propovedima: dosledno za građenje legura (najčešće) bilingvizam Jat. dvojezičnost;. govorenJe binjiš t'ur. ogrtač od crvene čohe (nosila
držanje Biblije, neodstupanje od nje. biznis eng. unosan posao, pretežno trgo- dva jezika, obično u pogramčnoJ zom. ga turska konjica).
biblo fr. malo umetničko delo; ukrasna vački; posao koji donosi zaradu. bilion fr. milion miliona. .. bio- grč. predmetak u složenicama sa
sitnica, dražesna stvar. biznismen eng. poslovan čovek, trgovac. bilmez fr. neznalica, glupak: neradmk, značenjem: život, životni. . .
bivakovati fr. logorovati, boraviti pod bizon grč. divlje goveče, bivo; živi u danguba, skitnica. ,. bioaritmetika grč. nauka kOJa se baVI
šatorima. Evropi i Americi (bufalo). bilo - l. puls, damar u čoveka; 2. ,slrok izračunavanjem trajanja prosečnog
bivalentan Jat. hemijski: dvovalentan bijenale lat. kulturna manifestacija deo planinskog venca na ostrom ljudskog života. . .'
(kod nekih elemenata), čiji se atom (najčešće izložba) koja se održava sva- grebenu. . biobibliografija grč. popis dela l knJIga
jedini sa dva atoma vodonika ili ih ke dve godine u Veneciji. biologija fr. dva književna dela Jednog koje se odnose na život i rad neke
zastupa ujedinjenjima. bikvadrat Jat. četvrti stepen jedne veli- pisca koja čine celinu; v. trilogIJa. značajne ličnosti ili pisca. .
bigamija lat.-grč. brak sa dve žene; čine; bikvadratna jednačina: jednači­ bilokacija Jat. istovremena pnsutnost na biogen grč. belančevinasta tela kOJa su
dvobračnost; dvoženstvo. na četvrtog stepena; bikvadratni ko- dva mesta. pravi i glavni nosioci života.
bigamist(a) Jat.-grč. čovek koji živi sa ren: četvrti koren neke veličine. bilten fr. 1. kratak, zvanični izveštaj o biogeneza grč. postanak i razvoj života
dve žene, dvoženac, dvobračnik. bikefalan grč. 1. dvoglav; 2. onaj koji nekom važnom događaju (o toku ratne
na ZemJji.
bigot fr. bogomoljac, onaj koji je prete- istovremeno ima dva poglavara. operacije, o stanju zdravlja neke lič­ biogenija grč. istorija razvitka života.
rano pobožan, verski zatucan; koji se bikini - vrsta ženskog kupaćeg kostima nosti, o poplavi i sL); 2. nazIV ~a neke
biogeografija grč. nauka o rasprostra-
pravi da je strogo religiozan; licemer. koji pokriva najmanje moguće površi- povremene ili stalne publikacIJe.
8iljarda fr. 1. naziv dvorane u .dvoru na njenosti živih bića na Zemlji... .
bigotan fr. slepo pobožan, verski zatu- ne (po ostrvu Bikini na kome su biograf grč. životopisac, onaJ kOJ1 OpISU-
can, licemeran. vršene probe atomske bombe). Cetinju (u njoj su igrah bIliJar) 1 lille
je nečiji život, pisac bi0gr:,afije.,.
bigoterija i bigotizam fr. bogomoljstvo, bikonveksan Jat. dvogubo ispupčen, s Njegoševa dvora; 2. danas: muzeJ~. biografija grč. opisivanJe necIJeg ZIVota,
preterana pobožnost, verska zatuca- obe strane, npr. bi konveksno sočivo. biljur grč. 1. kristalno staklo; 2. SOCIVO
durbina ili naočara; 3. sam durbm. životopis. .
nost; licemerna pobožnost. bikonkavan Jat. dvogubo izdubljen, s biodinamika grč. nauka o snagama u
bigotirati fr. praviti se svecem, svetite- obe strane, npr. bikonkavno sočivo. bimbaša tur. vojni zapovednik; stareši-
na za vreme prvog srpskog ustanka. živim bićima.
ljem, prenemagati se, pretvarati; po- bilans i bilanca fr. 1. završni, zaključni bioelektronika grč. ukrštanje, kombina-
našati se licemerno. račun firme, ustanove (obično godi- bina nem. pozornica u pozorištu, mesto
cija biotehnologije i elektronike; no-
bigotnost fr. v. bigoterija i bigotizam. šnji) prihoda i rashoda; 2. prenosno: na kome glumci izvode predstave.
binar Jat. celina sastavljena od dva dela. vonastala tehnologija.
bide fr. mala kada u kupatilu za intimno rezultat bilo kakvog rada. bioenergetika grč. energetika svih živih
ispiranje genitalija žene. bilansirati fr. praviti završni račun, bi- binarni Jat. 1. sastavljen od dva elemen-
bića svih životnih procesa.
bidermajer nem. malograđanski, jedno- ta ili dela; dvojni, dualni; 2. mat.
lans; utvrditi ekonomsko stanje. bioene~gija grč. energija koju poseduje
stavan stil (naročito u nameštaju), bilansist(a) fr. lice koje vodi knjigovod- odnosi se na sistem numeracije (npr.
čovek.
nastao u Evropi u prvoj polovini 19 stvene poslove u firmi. binarni logaritam).
84
85
bioenerg.-:tičar grč. .osoba koja poseduje
biomehanika grč. nauka koja proučava
. n.e~ob~ca~eno velIku blOenergiju. biosociologija grč. -lat. deo sociologije biocenoza grč. prirodna i stalna zajedni-
. meha'.l.lčke procese u živim bićima.
blO~nZellJermg grč. v. genetički inženje- koji proučava probleme obnavljanja, ca živih bića.
rIng blomorf~zam grč. •učenje koje sve pojave
. u drus.tvu objasnjava biologijom. množenja ljudi i društveni značaj du- biočip grč. u savremenoj tehnologiji tre-
bioin!onnadja grč. pretpostavka o pre- žine čovekovog života. ća generacija čipa (čip, mikročip i
blonegahvan grč.-Iat. koji je nenorma-
nosenju mformacija pomoću biotoko- biostatika grč. nauka o zdravstvenom najzad biočip) , tj. proizvod koji nasta-
lan za životne funkcije i potomstvo
va velikog mozga; para psihološka po- stanju i prosečnom trajanju života je primenom elektronike i biologije;
Java. (bogalj, nakaza, duševno zaostao fi-
zički slabašan). ' ljudi koji žive pod izvesnim okolnosti- kombinacijom ovih dveju naučnih
biokemija grč. v. biohemija. ma (u nekom gradu, oblasti). oblasti dobija se provodnik sintetizo-
biokemičar grč. v. biohemičar.
bionika grč. nova grana nauke koja traži
polazne tačke za rešenja nekih teh- biosfera grč. celokupni prostor na Ze- vanog proteina koji će, kako se pre-
bi()ki~rnetika grč. deo kibernetike koji ničkih problema u uzorima što ih mlji koji naseljavaju živa bića; tu dviđa, omogućiti rad kompjutera koji
proucava tokove Informacija i sisteme čoveku pruža sama priroda. spada kopneni deo Zemlje, jedan deo će "misliti" poput čovekova mozga.
regulacije u živim organizmima. bionomija grč. nauka o opštim zakoni- atmosfere, litosfere i hidrosfere, jer bipartijski lat. dvopartijski, dvostra-
bioklimatika grč. nauka koja proučava ma života; posebno proučava kako se živih bića ima u vazduhu, u zemlji i u nački.
utIcaJe atmosferskih promena na čo­ organizmi odnose prema njihovoj sre- vodi. biped lat. 1. dvonožac, biće koje ima dve
večji organizam i na sva živa bića. dml, odnosno okolini. biosateliti grč. u njima se živi organizmi noge, dvonožno biće.
bi'~klimatologija grč. nauka koja prou- b~oontologija ATČ. nauka o živim bićima. (bakterije, biljke, životinje) izlažu ko- bipedija lat. obeležje bića koje hoda na
smičkim uslovima života radi nauč­
cava utIcaj klIme na živa bića i obrat- blO-pro~am grč. program pranja rublja dve noge, dvonožnost.
no: uticaj živih bića na klimu. u ma~ml za pranje veša u kojoj se, nog ispitivanja. biplan lat. avion, aeroplan sa dvostru-
biolingvistika ATČ. -la t. grana lingvistike pomocu deterdženata, biološkim pu- biotelemetrija grč. prenošenje, preko ra- kim krilima, dvokrilac.
kOja se bavi biološkim uslovima ra- tem razgrađUje prljavština i odstra- dija, stanja zdravlja kosrnonauta za bipolaran lat. 1. koji se nalazi na oba
zvoja pojedinih jezika. njuje. vreme leta kroz vasionu (disanje, rad Zemljina pola; 2. koji ima oba pola,
bit~liti ATČ. kamenje koje je postalo od biopsija ATČ. analiza obolelog telesnog srca, puls i dr.). muški i ženski, dvopolan.
. zlvotInJsklh i biljnih organizama. organa na temeljU uzetih (izrezanih) biotehnika grč. proces nasleđivanja i bipolaritet i bipolarnost la t. 1. postoja-
bIolog grč. naučnik koji se bavi biolo- uzoraka sa živog čoveka kad se sumnja prilagođavanja, mehanika razvitka i
nje dva Zemljina pola, karakteristike,
gijom. na kakav tumor (rak). drugi procesi u živim bićima.
osobenosti svakog pola i razlike među
biologizam ATČ. učenje po kojem se svi biopsihologija . grč. 1. psihologija kao biotehnologija grč. proučavanje i prime- njima; 2. prenosno: postojanje global-
društveni fenomeni tumače kao biolo- grana blOloglJe; 2. psihologija u odno- na delatnosti mikroorganizama u pri- nih društvenih grupacija, a u najnovi-
ški procesi, te rešavaju na osnovu · su. prema b~ologij!,. tj. psihobiologija. vrednim delatnostima, npr. organiza- je vreme i uporedno postojanje kapi-
. met??a i rezultata biologije. bIOrIzator j[re. . masma za biorizaciju ma koji izazivaju vrenja . talističkog i socijalističkog društve-
bIologIja j[rč. nauka o živim bićima. · m!eka.. (past:I"lzacIJu, sterilizaciju). biotika grč. nauka o praktičnom životu; nog uređenja, te odnosi koji između
biološko oružje ATČ. patogeni mikrobi blOrIZa"IJa ATe. postupak pasterizacije i učenje o životu. njih vladaju, snošljivi odnosi, tzv.
koji se mogu razmnožavati velikom steril}zacije mleka, tako da i dalje biotip bTČ. čist tip, čista rasa; ujednače­ detant.
brzinom i upotrebiti u ratu protivu · z~drzava sva Svojstva sirovog mleka. ne odlike nasleđa. bipoiarnost lat. v. bipolaritet.
neprijatelja kod kojeg izazivaju šire- blOrItam ATČ. prema nedokazanoj teoriji, biotipologija grč. nauka o različitim bir tur. 1. jedno, jedinstvo, kompakt-
nJe zaraznih bolesti. ljudski orgamzam ima od rođenja tipovima ljudi u istoj etničkoj grupi; nost; 2. jedna vrsta poklona, više
biomagnetizam ATČ. nauka koja prouča­ određeni ritam po kome se mo/-,'U ispituje biološke, psihičke i druge ka- obaveza raje prema Turcima u toku
va delovanje magnetizma na živa bića. Odrediti Izuzetno povoljni ili nepovolj- rakteristike. njihove okupacije balkanskih naroda.
biomant grč. osoba koja se bavi vrača­ m periodi fizičkih, emotivnih i inte- biotomija grč. nauka o stanju u kojem se birger nem. građanin.
njem, proricanjem ljudske sudbine na lektualnih sposobnosti svakog poje- telo nalazi u razna doba života. birgennajster nem. gradonačelnik, pred-
osnovu crta na ruci, pulsa i drugih dInca; ova teonja je istočnjačkog biotop grč. uže područje gde žive biljke sednik opštine većeg grada.
porekla. ili životinje u istim klimatskim i ži-
karakteristika ljudskog tela. birling eng. omiljeni sport u šumskim
biomantija grč. vračanje, proricanje biosenzor grč. sićušni aparat, treća ge- votnim uslovima. krajevima SAD; igra se izvodi s bal-
ne:acIJa senzora, kojim se munjevito i biofizika grč. nauka koja proučava od- vanima spuštenim u reku, na čijim
ljudske sudbine na osnovu crta na
tacno dobija komplikovana hemijska nose između radijacija i živih bića. krajevima stoje protivnici, koji nasto-
ruci, pulsa i drugih karakteristika
tela. analiza krvi (služi i za druge potrebe je, okretanjem balvana nogama, da
. sa.vrememh .tehnologija). biofori grč. nevidljive životne jedinice u
biomatematika grč. matematička disci- protoplazmi, koje rastu i razmnožava- protivnički tim svale u reku.
blOsmteza gre. stvaranje organskih he-
plina prilagođena potrebama biolo- ju se, a sposobne su i za asimilaciju; biro fr. 1. kancelarija, ured; 2. deo
. šk ih nauka, uključujući i medicinu. mljskih jedinjenja u ćelijama živih
tzv. nosioci života. ustanove, firme; 3. agencija, manja
blOmeteorologija grč. proučavanje odno- orgamzama; osnovni oblik je fotosin-
teza. biohemija i biokemija grč. nauka o he- firma.
sa lZmeđu klime i živih bića' isto j mijskom sastavu živih bića i o hemij- birov mađ 1. opštinski služitelj (vikač,
bioklimatika. ' bioskopija grč. ispitivanje da li jedno
telo Ima sposobnosti za život skim procesima u zdravom i bolesnom pozivar); 2. poljak, čuvar polja; 3.
biometrija grč. matematičko-statistička organizmu. opštinski starešina.
metoda pri istraživanju živih bića. biosofija. grč. •životna mudrost, ~čenje o
biohemičar i biokemičar grč. stručnjak birokrat(a) fr. -grč. 1. koji pripada biro-
praktJenoJ zIVotnoj mudrosti.
koji se bavi biohemijom. kratiji; 2. kruti formalista u poslu koji