Balard D ejms Grem POTOPLJENI SVET Prevod: Rajkoviæ Mirjana Ballard James Graham DROWNED WORLD (THE), 1962

. KENTAUR 1976. 1. NA OBALI KOD RICA Uskoro æe biti suvi e toplo. Ne to posle osam èasova, Kerans je sa hotelskog balkona posmatrao kako se sunce di e iza gustih gajeva d inovskih gimnosperma Gimno sperm - golosemenica, drvo s golim semenom; prim. prev. koji su se gomilali nad krovovima napu tenih robnih kuæa udaljenih èetiri stotine jardi od njega, na istoè noj strani lagune. Nemilosrdna snaga sunca oseæala se èak i kroz debelo maslinas tozeleno li æe paprati. Tupi prelomljeni zraci dobovali su mu o gole grudi i pleæa , izvlaèeæi prve kapljice znoja, i on stavi naoèare za sunce da bi za titio oèi. S unèev disk nije vi e bio jasno odreðen krug, veæ iroka rasplinuta elipsa koja se ra zvija na istoènom horizontu kao ogromna plamena kugla; njen odsjaj pretvarao je mrtvu olovnu povr inu lagune u blistav bakarni tit. Do podneva, za manje od èetiri sata, izgledaæe kao da voda gori. Kerans se obièno budio u pet i stizao u biolo ku stanicu za ispitivanje up ravo tako da uspe obaviti bar èetiri od pet sati posla pre nego to vruæina postan e nepodno ljiva, ali jutros ga je mrzelo da napusti sve u luku hotelskog apartmana z aklonjenu vazdu nom zavesom. Samo za doruèkom proveo je dva sata, onda je ispunio e st strana svoga dnevnika, namerno ote uæi polazak dok pukovnik Rigs ne naiðe kraj hotela u svom patrolnom èamcu, po to je znao da æe tada veæ biti prekasno da se id e u stanicu. Pukovnik je uvek bio eljan razgovora, naroèito kad bi razgovor bio p otkrepljen kojom èa icom aperitiva; dok on ode biæe bar pola dvanaest, a misli æe mu se vrteti samo oko ruèka u bazi. Rigsa je, meðutim, ne to zadr alo. Verovatno je du e nego obièno obilazio obli n je lagune, ili je mo da èekao da Kerans stigne u stanicu za ispitivanje. Kerans se za trenutak zapita da li da poku a uspostaviti vezu sa njim preko radio-otpremnik a to ga je jedinica za vezu postavila u holu, ali konzola je bila zatrpana gomilo m knjiga, a baterija prazna. Podoficir zadu en za radio-stanicu u bazi protestovao je kod Rigsa kada se njegova vesela emisija starih zabavnih pesama i lokalnih v esti - o napadu dve iguane na helikopter prethodne noæi, poslednjim podacima o t emperaturi i vla nosti - iznenada prekinula jo na polovini prvog dela. Ali Rigs je shvatio da je to Keransov nesvestan poku aj da prekine svoje veze s bazom - namern o nebri ljivo naslagana piramida knjiga koja je skrivala aparat, isuvi e je oèigledn o odudarala od Keransove uobièajene sitnièave urednosti - i s tolerancijom je pr ihvatio njegovu potrebu da se izdvoji. Naslonjen na ogradu balkona, dok su mu se mr ava uglasta ramena i ispijen profil odra avali u nepokretnoj vodi deset spratova ispod njega, Kerans je posmatr ao jednu od bezbrojnih termalnih oluja kako bri e èestarom ogromnih rastaviæa, uz potok koji vodi iz lagune. Uhvaæene okolnim zgradama i slojevima obrtanja na sto tinu stopa iznad vode, vazdu ne kese su se brzo zagrevale, onda bi se rasprsle uvi s kao baloni koji be e, ostavljajuæi za sobom iznenadan vakuum detonacije. Oblaci pare koji su visili nad potokom, za trenutak se rasturi e i estok minijaturni torna do preðe preko 60 stopa visokih biljaka preturajuæi ih kao palidrvca. Zatim, ist o tako naglo kao to je i do la, oluja se smiri, a velika stubasta debla potonu e ispr eturana pod vodu kao tromi aligatori. Kerans pomisli u sebi kako je bio pametan to je ostao u hotelu - to je tem peratura vi e rasla, to su oluje izbijale sve èe æe - ali je znao da pravi razlog le i u prihvatanju èinjenice da gotovo vi e ni ta ne ostaje da se uradi. Odreðivanje bio lo kih mapa postalo je besmislena igra, jer je nov biljni svet nadirao taèno prema linijama koje su predviðene jo pre dvadeset godina, i on je bio siguran da se u Kamp Berdu na severnom Grenlandu niko ne trudi èak ni da zavede njihove izve taje, a kamoli da ih èita. U stvari, stari dr Bodkin, Keransov pomoænik u stanici, bio je lukavo pr ipremio ne to to je trebalo da bude izve taj oèevica; sastavio ga je jedan od podofic ira pukovnika Rigsa, a reè je bila o velikom gu teru sa d inovskim leðnim perajem u obliku jedra koji je viðen kako krstari jednom lagunom, i koji se ni po èemu nij e mogao razlikovati od pelikozaurusa, drevnog pensilvanskog gmizavca. Da je taj

izve taj bio primljen onako kako stoji - kao vesnik ozbiljnog povratka doba d inovsk ih gmizavaca - na njih bi se smesta sruèila vojska ekologa sa borbenom jedinicom naoru anom atomskim oru jem i naredbama da produ e na jug brzinom od dobrih dvadeset èvorova. Meðutim, ni ta se nije èulo sem uobièajenog signala kojim se potvrðuje pr ijem. Mo da su struènjaci u Kamp Berdu bili suvi e umorni èak i da se smeju. Krajem meseca, pukovnik Rigs i njegova mala izolovana jedinica zavr iæe pr egledanje grada (da li je to nekada bio Berlin, Pariz ili London, pitao se Keran s) i krenuæe na sever, vukuæi sa sobom stanicu za ispitivanje. Keransu je bilo t e ko da poveruje da æe ikada napustiti apartman u potkrovlju u kome je stanovao po slednjih est meseci. Rado je priznavao da 'Ric' s punim pravom zaslu uje svoju repu taciju - kupatilo je, na primer, sa lavaboima od crnog mermera, sa pozlaæenim sl avinama i ogledalima lièilo na boènu kapelu u katedrali. Na neki èudan naèin ose æao je zadovoljstvo da veruje kako je on poslednji gost koji æe odsesti u hotelu , identifikujuæi ono to je shvatao kao zavr nu fazu svoga sopstvenog ivota - odiseju na sever kroz potopljene gradove juga, odiseju koja treba uskoro da se zavr i nji hovim povratkom u Kamp Berd i njegovu o tru disciplinu - sa ovim opro tajnim zalasko m duge i sjajne istorije hotela. Zaposeo je 'Ric' dan po njihovom dolasku, jedva èekajuæi da svoju skuèen u kabinu meðu laboratorijskim stolovima u stanici za ispitivanje zameni ogromnim visokim sobama napu tenog hotela. Rasko an name taj presvuèen brokatom i bronzane sta tue u stilu art nouveau Art Nouveau - nova umetnost; prim. prev. u ni ama hodnika prihvatio je kao prirodnu pozadinu svog postojanja, u ivajuæi u tananoj atmosferi melanholije koja okru uje ove poslednje tragove jednog nivoa civilizacije to sada p raktièno i èezava zauvek. Mnoge druge zgrade oko lagune veæ su odavno klonule i sk liznule pod mulj, otkrivajuæi svoje jevtino poreklo, i 'Ric' je sada stajao na z apadnoj obali u blistavoj usamljenosti; velike plave mrlje trule i koje su izbijal e po zastiraèima u mraènim hodnicima nagla avale su dostojanstvenost te zgrade iz XIX veka. Apartman je prvobitno bio projektovan za jednog milanskog finansijera i bio je rasko no name ten i ureðen. Toplotne zavese jo su bile savr eno zaptivene, mada se prvih est spratova hotela nalazilo ispod povr ine vode, a noseæi zidovi poèinjal i su da pucaju, dok je ureðaj za klimatizaciju od 250 ampera radio bez prestanka . Mada je hotel bio nenastanjen veæ deset godina, na ploèama kamina i pozlaæenim stolovima bilo je veoma malo pra ine, a na triptihu fotografskih portreta na stol u presvuèenom krokodilskom ko om - finansijer, finansijer i doterana, dobro uhranj ena porodica, finansijer i jo doteranija poslovna zgrada od pedeset spratova - je dva da se uhvatila poneka mrlja. Sreæom po Keransa, njegov prethodnik je oti ao od atle na brzinu, pa su vitrine i ormani bili prepuni dragocenosti, teniskih reket a sa dr kama od slonovaèe i rukom slikanih domaæih haljina, a bar je bio obilno sn abdeven onim to je sada predstavljalo odabrane vrste viskija i rakije. D inovski komarac anofeles, velik kao vilin konjic, prozuja pored njegovog lica, pa zaroni dole prema ploveæem keju gde je bio privezan Keransov splav. Su nce se jo skrivalo iza rastinja na istoènoj strani lagune, ali sve veæa vruæina i zvlaèila je goleme grabljive insekte iz njihovih rupa, pa su gmizali po celoj po vr ini hotela obrasloj mahovinom. Keransa je mrzelo da ode sa balkona i skloni se iza ièane mre e. U svetlosti ranog jutra nad lagunom se nadvila èudna i tu na lepota; turobno crno-zeleno li æe gimnosperma, uljeza iz prohujalog trijasa, i polupotopl jene belolike graðevine XX veka jo su se zajedno odra avale u tamnom ogledalu vode, dva isprepletena sveta na izgled zaustavljena na nekom raskr æu vremena. Iluzija za trenutak i èeze kad gigantski vodeni pauk probi zejtinjavu povr inu na sto jardi od njega. U daljini, negde iza potopljene gromade velike gotske zgrade, na pola mi lje prema jugu, ka ljao je i poigravao dizel-motor. Kerans ode sa balkona zatvoriv i ièana vrata za sobom i uðe u kupatilo da se obrije. Voda je veæ davno prestala d a teèe kroz slavine, ali je Kerans odr avao rezervoar u velikoj kadi; bri ljivo je p reèi æavao vodu u kazanu domaæe izrade koji se nalazio na krovu i cevima je dovodi o kroz prozor. Mada je imao samo èetrdeset godina, Keransu je brada pobelela od radio-f

luora u vodi, ali je zbog izbledele, kratko pod i ane kose i tena boje tamnog æiliba ra izgledao bar deset godina mlaði. Hronièno odsustvo apetita i nove vrste malar ije zbrèkale su mu suvu ispucalu ko u ispod jagodica, nagla avajuæi asketski sklop n jegovog lica. Dok se brijao, kritièki je ispitivao svoje crte, opipavao prstima su ene povr ine i gnjeèio omek alu muskulaturu koja je polako menjala konture, otkriva juæi jednu liènost koja je ostajala pritajena tokom njegovog preða njeg ivota kao o draslog èoveka. Uprkos samoposmatraèkom maniru, sada je izgledao opu teniji i urav note eniji nego to je - koliko se seæao - ikada bio, i svojim hladnim plavim oèima gledao je sebe iz ironiène udaljenosti. Pro la je ona pomalo samosvesna obuzetost sopstvenim svetom, intimnim ritualima i obièajima. Ako se dr i po strani od Rigsa i njegovih ljudi, to je jednostavno stoga to mu to vi e odgovara, a ne iz mizantrop ije. Dok je izlazio, sa gomile koju je finansijer ostavio u ormanu uze svilen u ko ulju svetle boje sa monogramom i uskoèi u par bri ljivo ispeglanih pantalona sa ciri kom etiketom. Èvrsto zatvoriv i dvostruka vrata za sobom - apartman je u stvar i bio staklena kutija unutar spoljnih zidova od cigle - uputi se niz stepeni te. Sti e na pristani te upravo kad se kuter pukovnika Rigsa, pravljen èamac za iskrcavanje, uvlaèio pored splava. Rigs je stajao na pramcu: doterana koèoperna figura sa jednom nogom u èizmi podignutom na rampu i kao kakav starovremski istr a ivaè Afrike, osmatrao vijugave rukavce i opu teno rastinje u d ungli. "Dobro jutro, Roberte", pozdravi Keransa i skoèi na nesigurnu platforrnu sastavljenu od buradi od pedeset galona svezanih ujedno u drveni okvir. "Dobro t o si jo tu! Imam jedan posao u kome mi mo e pomoæi. Postoji li moguænost da uzme dan odsustva iz stanice?" Kerans mu pomo e da se popne na betonski balkon koji je nekada pripadao je dnom apartmanu na sedmom spratu. "Naravno, pukovnièe. U stvari, veæ sam ga uzeo. " Rigs je praktièno imao potpunu vlast u stanici za ispitivanje i trebalo je da Kerans tra i od njega dozvolu, ali je odnos izmeðu dva èoveka bio bez ceremo nija. Radili su zajedno vi e od tri godine, dok se stanica za ispitivanje sa svojo m vojnom pratnjom polako kretala ka severu kroz evropske lagune, i Rigs se zadov oljavao time da pusti Keransa i Bodkina da rade posao na svoj naèin, sam dovoljn o zauzet poslovima oko odreðivanja geografskog polo aja pokretnih kejova i luka i oko evakuacije poslednjih stanovnika. U vezi sa ovim drugim zadatkom èesto mu je bila potrebna Keransova pomoæ, jer ljudi koji su i dalje iveli u potonulim grado vima bili su veæinom ili psihopatski tipovi, ili su patili od slabe ishranjenost i ili bolesti radijacije. Pored upravljanja stanicom za ispitivanje, Kerans je obavljao i du nost sa nitetskog oficira jedinice. Mnogim ljudima na koje su nailazili bila je potrebna hitna bolnièka nega pre nego to bi ih helikopterom prebacili na neku od velikih cisterni-brodova za iskrcavanje koji su prevozili izbeglice do Kamp Berda. Povre ðenom vojnom osoblju koje je bilo ostavljeno na bloku poslovnih zgrada u napu teno j moèvari, osamljenicima na samrti nesposobnima da razluèe sopstvene liènosti od gradova u kojima su proveli ivot, obeshrabrenim pljaèka ima koji su ostali da bi r onili za plenom - svima je Rigs dobroæudno, ali èvrstom rukom pomagao da se vrat e u bezbednost, a Kerans je stajao uz njega, spreman da pru i kakvo sredstvo proti v bolova ili za umirenje. I pored pukovnikove vojnièke ustrine, Kerans je smatrao da je on inteligentan i oseæajan, i da ima skrivenu rezervu komedija kog humora. Ponekad se pitao kako bi bilo da to proveri tako to bi mu isprièao o Bodkinovom p elikozaurusu, ali je ipak odluèio da to ne uèini. Podoficir koji je naseo podvali, jedan natmuren savestan kotlandanin po i menu Makredi, popeo se na ièani kavez koji je ograðivao palubu kutera, i bri ljivo sklanjao te ko li æe paprati i puzavica koji su popadali po njemu. Nijedan od trojic e ostalih nije ni poku ao da mu pomogne; pod jako opaljenom ko om, lica su im izgled ala ispijena i zgrèena, i nepokretno su sedeli jedan pored drugog naslonjeni na pregradni zid. Stalna ega i obilne dnevne doze antibiotika izvukli su iz njih svu energiju. Kad se sunce podi e nad lagunom nagoneæi oblake pare u veliku zlatnu kopre nu, Kerans oseti stra an zadah abokreèine, otu ne zgusnute mirise mrtve vegetacije i i votinjskih le ina u raspadanju. Ogromne muve su se vijale odbijajuæi se o ièani kav

"Boga mi.. potom odnese svoju do stola. ali ma koliko da je voleo Rigsa. sav posao koji smo uradili bio je potpuno uzaludan . Sada su bili razdvojeni lagunama. u stvari samo baru tina ispunjena otpa cima." Ipak se. Kerans prekoraèi preko prozorskog simsa u spavaæu sobu koja je gledala n a kej. i od èega je jedino ivahni Rigs izgledao imun. Zna . Izgleda da se v oda jo di e. odoh gore da vidim hoæu li moæi da pokrenem doktor ovu jedinicu za destilaciju. ja mislim da ti ima prir odan dar za smucanje po obali. reèe Kerans. ni sa jednim od njih nije progovorio veæ est meseci. " ta je? Zar ti nije laknulo to id emo!" "Naravno". Postoji li kak vo upra njeno mesto?" Kerans zavrte glavom. "Hajdemo gore na palubu". "Poku aj kod Hiltona. predlo i on Rigsu. automatski reèe Kerans." Usluga je bolja. gde æe stare kategorije misli predstavljati samo teret. Mo da æu se doseliti ovamo kod tebe. i sa zahvalno æu je seo u jednu od naslonjaèa sa pozlaæenim nogama u stil u Luja XV. ka e ?" " ta hoæe . Veæina ljudi nosila je èu turice. I amerièke i ruske jedinice su opozvane." Potom namignu Keransu kad Makredi ovo prihvati sum njièavim klimanjem glave. izvlaèili bi ih i spok ojno èekali dok se pukovnik ne vrati. onda je tvoj." Vukli su se uza stepenice dok je Rigs udarao palicom po puzavicama koje su obavijale ogradu. Pru i Rigsu veliku èa u viskija. Odgovorio je u ali. i p ored nekoliko krto progunðanih reèi i pitanja u brodskoj bolnici. "Kakav ti je to problem. i d ungla je dobro prigu iva la zveckanje i amor iz kuhinje i arsenala u bazi. uos talom. Roberte." "Dobar si! Milo mi je to vidim da si stvarno poèeo u velikom stilu. Èak je i kontakte sa Bodkinom sveo na minim um.ez kutera. jutros bi èuo da se taèno za tri dana od danas pakujemo i odlazimo zauvek. "Nikada". uvek tvrdio. "Èastim te piæem. "Stiglo je sinoæ iz Berda. Temperature na ekva toru sada dosti u osamdeset pet stepeni i stalno rastu." Klimnu gla vom kad ga Kerans iznenaðeno pogleda." Prekide i zagleda se zami ljeno u Keransa. odsutno dodiruje sat iznad k amina. Dr ao je praznu èa u i pre ao preko sobe sa namerom da je stavi na bar. I sve je vi e mulja.tri miliona?" isceri se Rigs. pritisnu jednu ploèicu u zidu i saèeka da se iz la n e police za knjige pojavi koktel-bar." "Ne zna ! Stvarno bi trebalo da ga otvori barem s vremena na vreme. siguran da njegovo povlaèenje nije simptom pritajene izofrenije. kao prekorevajuæi ga u ali." Spusti piæe i na e se napred. Ovo sve veæe osamljivanje i zatvaranje u sebe koje su pokazivali i ostal i èlanovi jedinice. jo vi e je voleo da se t o manje viða sa njim. Poznavao je svakog od dvadeseto rice ljudi u jedinici bar dve-tri godine. na kraju sklon i nekoliko od onih knjiga koje su bile natrpane preko radio-konzole. ali izuzimajuæi Rigsa i Makredija. Izgledalo je da ne to tra i po sobi. dva biologa su izostavila uobièajene sitne Ijubaznosti i laku konverzaciju koja im je odr avala raspolo enje u prve dve godine dok su radi li na katalozima i pripremali slajdove u laboratoriji. "Zar ti lift jo nije proradio? Uvek sam smatrao da se ova kuæa precenjuje . Èuju se sve moguæe interesantne stvari. Kerans shvati da je laguna koja je pre nekoliko minuta iz gledala divna i bistra sa njegovog balkona. Ako je uop te problem. "Ima li to nekog smisla? Znamo sve vesti za slede æa tri miliona godina. ja mislim da ti potajno . "Poku ava li ikad da slu a tu stvar?" upita Rigs. spu tajuæi glas da ga ostali ne bi èuli. a ki ni pojasevi idu nepreki dno sve do dvadesete paralele. sa njenim sopstvenim unutr a njim pejza om i logikom. ovo je vrlo elegantno. pukovnièe?" "To nije moj problem. "Tri dana.." Rigs viknu Makrediju: "Narednièe. n ego bri ljiva priprema za jednu radikalno novu sredinu. Uzajamnim pristankom.kao to sam ja. podseæalo je K eransa na metabolizam koji se umrtvljuje i na biolo ko povlaèenje svih ivotinjskih formi na pragu neke krupne metamorfoze: Ponekad se pitao u kakvu prelaznu zonu o n lièno stupa. ali je izgovor bio bezazlen. "Roberte. "Na primer. a d inovski slepi mi evi jurili su preko pregrejane vode ka svojim rupama u razorenim zgradama. nasme i odajuæi priznanje kad su kroèile u èist i prohladan vazduh pot krovlja. pa kad bi dobili narednikovo gunðajuæe odobrenje. shvati da umesto toga.

" Skide svoju za iljenu kapu i protrlja èelo. a Kerans zavrnu vazdu ne brave i namesti termostatske alarmne ureðaje tako da vazduh kroz dva sata dobije prijatnu temperaturu od 30 s tepeni. Kerans se okrete da porleda pukovnika. i na usukan a opsednuta lica ostalih ljudi. "Ona je slo ena liènost.kruna neugljenisanih biljaka. Uðo e u kuter i Mak redi zalupi vrata kaveza za njima. neæemo moæi da uvuèe mo èak ni helikopter. Gore u Kamp Berdu stanovaæu u polovini konzerve za jedan obrok. pitajuæi se da li je to aluzija na njegov odnos sa Beatrisom Dal. Èitav kraj nije ni ta drugo doli jedan prokleti zoolo ki vrt." Baci brz pogled preko broda na visoku usamljenu priliku naredn ika Makredija. Posle pet minuta krenu e iz hotela preko lagune. iv i na mnogo nivoa. zatim poèe da vièe da bi nadja èao sve glasnije urlanje dva spoljna dizel-motora: "Ako Beatrisa ostane ovde mno go du e. Moraæe da j e ubedi . "Ka i mi. To je bio tvoj problem. Takoðe onaj koji ispoveda vudu.s kraja stoleæa. Rekao sam joj to. a ona je jednostavno oti la. pa iznenadan povratak na zemlju izbacio ga je u trenu iz koloseka. Rigs ga je posmatrao svojim svetlim in teligentnim oèima. Vudu primitivna religija u zapadnoj Africi koju karakteri e verovanje u maðiju i upotre bu amajlija. feti a. Ona ne shvata da je ovoga put kraj. Moj problem. Rigs je s vremena na vreme zastaja o da bi u ivao u prohladnom. Sve dok svi oni ne budu sinhronizovani mo e se pona ati kao da je luda. Èak iako prestanu sunèane bure proæi æe deset godina pre nego to se uèini bilo kakav ozbiljniji poku aj ponovnog zauzimanja tih gradova. odgovori p eli . prev." Primeti kako Rigs laga no klima glavom. Pored toga je znao da postoje i drugi razlozi i obaveze." Kerans naglo iskapi svoje piæe. kad ki ni pojasevi stignu dovde. primenu èarolija. izvrdavao je. Biæe potrebno nek oliko divizija da se iskrèi d ungla samo iz ove lagune. Besmisleno je sve ovo upisivanje luka u mape za kori æenje u neko j hipotetiènoj buduænosti. zami ljajuæi pred sobom poznato uvijanje kukova i oh oli korak. itd. Najbli e ov ome to æu ikada dobiti biæe 'Igranje sa Betovenom' na lokalnom radiju. savijajuæi palicu negovanim rukama. prim. M ada priznajem da mi je ovde bilo lepo. sa splavom koji je klizio i vrteo se iza kutera. "Beatrisa mo e ponekad da bude te ka". pukovnièe. Video sam je sinoæ.imaju preko dve stotine sto pa u visinu." Kerans se suvo nasme i." "Taèno. kako spava ovih dana?" Zbunjen. Uspeo je da pre ivi monotoniju i dosadu prethodne godine jedino tako to je sebe namerno zadr avao izvan normalnog sveta vremena i prostora. Uputi e se na platformu za pristajanje. Bodkin mi jutros reèe da n eke od kruna . nadajuæi se da nije uvredila Rigsa." Rigs zaurla na ovaj humor nezadovoljnika. mislim da ti jutros ip ak neæu moæi da pomognem. onda ustade zakopèavajuæi bluz u. Mo da æe moæi da se muva ovde jo est mesec i. Kerans sti e do bara i napuni èa u. a eleo je da bude siguran da æe pukovnik i dalje èekati. Roberte! Sada bez uvijanja odbija da ide. razume . koji je dr ao krmu ukoèeno buljeæi u vodu ispod kutera. nemarno odgovori." Pokaza rukom na apartman. Do tada æe najveæi broj velikih zgrada biti zagu en pod muljem. doktore. "Vidi. Iskrslo je ne to prilièno hitno. vidim." Sabrav i se. i èinil o se da prsten golemih biljaka igra oko njih na vruæini kao d ungla vudua. zlatastom vazduhu u jednoj od sala to gledaju na lagun u i i tao na zmije koje su neèujno klizile izmeðu plesnivih sofa. onda je luda. "Èudan si ti Roberte. "A." Iziðo e iz apartmana. "Mo da je ovo pr ivlaèno za moj temperament fin de siecle. da vi e neæe biti isturenih jedinica. U svakom sluèaju to se tada nikoga neæe ticati. Verovatno æe biti potrebno vi e od tri dana da se ona predomisli. ali u martu iduæe godine. to me podseæa na jedan drugi razlog zbog kojeg mora mo iziæi odavde. prev. "Vrlo èvrsto".da ostane . "Jednostavno nisam shvatio da bismo mogli da se povuèemo u tako kratkom roku. Rigs je mraèno buljio kroz kavez. "Hvala bogu kad je do ao taj signal iz Berda! Trebalo je veæ odavno da se izvuèemo odavde. i opet jutros po to je vest stigla. Fin de siecle . Uzgred. "Ne budi nemoguæ". Zlatni talasi svetlucali su u uzavrelom vazduhu. prim. Razume se da mi je drago to odlazim.

Opet su p redstavljali dominantnu formu ivota. ulice i trgovine bile su oèuvane gotovo neta knute. ali su iguane i bazilisci Bazili sk . prev . mogli su da vide jasne obrise petospratnica i estospr atnica kako se ukazuju kao d inovske utvare. prim. veliki slepi mi sa zatupastom n ju kicom sunu uvis iz jedne od uzanih pukotina nedaleko od zatona i skrenu pravo n a kuter. povr inu bi probijao krov po kriven mahovinom kad bi talas pro ao kraj njega. gmizavci su preuzeli grad. jedna pre ko druge. Zaèu se kratak prodoran krik. Gledajuæi gore u prastara bezoseæajna lica.otrovan pauk. Bez ovih gmizavaca. dok je prolazio kraj jednog isturenog venca. Za to pita ?" Ali Rigs samo klimnu glavom i poèe da izdaje uputstva Makrediju. Kao to su pokazivala njihov a mesta u nekada njim salama za konferencije.zla vila koja predskazuje nesreæu. Bacale su se u talas za kuterom. isterana iz svog stani ta. i stoga je u njih prodrlo sasvim malo mulja. Po to mu je èulo za navigaciju bilo poremeæeno lavirintom ogromnih mre a ko je su po zatonu isplele kolonije tarantela. Kuter je gazio ne t o vi e od jedne stope.veliki krug tamnozelene vode èiji je preènik iznosio gotovo pola milje. prim. 2. Na mestima gde su nanosi mulja izbijali na povr inu uzdizale su s e gigantske ume u usplamtelo prigu eno zeleno nebo. i dok su i li kroz mirnu vodu a sunce padalo koso iza njih ot varajuæi potopljene dubine. lagune i zatoni od poslovnih zgrada. sliène odrazu u jezeru koji je nekako izgubio svoj original. i da oseti o nu nepomirljivu mr nju koju jedna zoolo ka klasa oseæa prema drugoj klasi koja joj n asilno uzima prevlast. koje su ponegde dostizale i po tri stotine stopa u visinu. imali bi èudnu lepotu sna. Odjednom. prim. napu tajuæi gradove jedan z . onda su plivale kroz prozore i puzale uza stepenice do svojih biv ih polo aja koji su im pru ali nadmoænost. gomilale se po tri. Tarantela . Mnoge lagune u centru grada bile su okru ene netaknutim prstenom zgrada. Kuæe od cigle i prizemne fabrike u predgraðima nestale su potpuno po d navalom mulja. smet u porodici. prev. promièuæi kroz d inovsko li æe paprati koja je izbij ala iz njihovih krovova. Dva paralelna reda crvenih plovaka od pla stiène mase oznaèavala su kanal prema otvoru na drugoj strani. kad su se gmizavci povukli pred pojavom sisara. os taci nekada nje saobraæajne arterije. Na ezdeset stopa ispod kutera pru alo se pravo sivo etali te izmeðu zgrada.a ljivo. Kerans je mogao da shvati on aj èudni strah koji su ona izazivala.vrsta gu tera. Neprolazne d ungle sliène pra umama Mato Grosa. napola utonul i u ogromnu vrelinu. Bez vegetacije sem nekoliko lutajuæih spletova sargaskih algi. a zatim poplavljene. nekakvo nepomièno stvorenje sa glavom kao od kamena zinu munjevitom brzinom i i èu pa slepog mi a iz vazduha. pa odjedri du potopljenih poslovnih zgrada. rapidno se vraæajuæi u paleozojsku pro lost. budeæi iznova arhajska seæanja na zastra uju æe d ungle Paleocena. tu i tamo. Èuèale su u prozori ma kancelarija i robnih kuæa. Kerans se seæao beskrajnog niza zelenih sutona koji su se spu tali za njim a dok su se on i Rigs polako kretali Evropom na sever. prev. predstavljale su ko maran svet organskih formi koje se utrkuju meðu sobom. a njihove tvrde sleðene glave kruto su se trzale. podseæali na stvarnost. "Nikad bolje. pa su vojne jedinice Ujedinjenih Nacija mogle da prolaze j edino kroz spletove laguna stvorenih iznad nekada njih gradova. on proma i ièani zaklon iznad Keransove glave za samo nekoliko stopa. Onda se gmizavac nevidljivo povuè e nazad u li æe. Na kraju zatona uðo e u sledeæu lagunu . Ali su i ove lagun e sada bivale zapu ene muljem. Glavna masa grada bila je veæ odavno i èezla. kljocale zubima na insekte koji su popadali sa l ijana i istrulelih panjeva. i Kerans za trenutak spaz i zdrobljena krila stisnuta gu terovim vilicama. i samo su zgrade sa èeliènom konstrukcijom u centralnim trgovaèkim i finansijskim delovima pre ivele nezaustav ljive vode. Ben i (u Irskoj) . pritiskujuæi nekada nja itna polja umerenog pojasa Evrope i Severne Amerike. Zarðale ispupèene koljke automobila jo su staj ale uz iviènjak. DOLAZAK IGUANA Kre teæi kao ben i. Du celog zatona iguane su ih posmatrale kako prolaze.

zaklonjena izvesnim brojem na jvi ih zgrada u gradu. a ku na vegetacija prekrivala uzane kanale i bujala s krova na krov. N a dve stotine jardi niz obalu nalazio se manji. u èudnom spoju dve krajnosti prirode . Serija es tokih i dugih sunèanih bura.i do ao je na jug tek kada je stupio u j ednu ekolo ku ekspediciju posle svoje tridesete godine. Prvi udar u nizu gigantskih geofizièkih poremeæaja koji su doveli do pro mene klime na Zemlji do ao je pre otprilike ezdeset ili sedamdeset godina. Roðen je i odrastao u delu Zemlje koji je neka da bio poznat kao Arktièki krug . niti se trudio da utvrdi u kome je gradu s me ten.gradovi su veæ u Bodkinovom detinjstvu postali o psednuta utvrðenja. opasana ogromnim nasipima i razbijana panikom i oèajanjem. uprkos moænoj maðiji sveta laguna i potopljenih gradova. koje su trajale po nekoliko godina i bile izazvane iznenadnom nestabilno æu na Suncu. Prostrane moèvare i d ungle predstavljale su basnoslovnu laboratoriju. on se sastojao od jedva ne to vi e od tri glavne lagune opk oljene nizom malih jezera od po pedeset jardi u preèniku i mre om uzanih zatona i rukavaca koji su krivudali prateæi grubo prvobitan plan ulica u gradu i ulazili u okolnu d unglu. ipak nikad nije oseti o bilo kakav interes za njihov sadr aj. po udaljenim vodenim putevima. o kojima je kao dete èitao u enciklopedijama u Kamp Berdu. dok su potopljeni gradovi bili samo u kra ena postolja. potpuno bi i èezavali ili irili se u usparene povr ine otv orene vode koje su predstavljale ostatke nekada njih okeana. Oblasti koje su nekada imale umerenu klimu postale su tropske. a koja je titila stanicu za ispitivanje. blistave strele preko vode na njih. Uprkos masivnoj konstrukciji gl avnih trgovaèkih zgrada. Proseène temperature rasle su u celom svetu za nekoliko stepeni svake go dine. belo obojen trup biolo ke stanice za ispitivanje. temperature su poèele stalno da se penju. Vojna baza koju su postavili Rigs i njegov vod. Tu i tamo. Ove povr ine su zatim s menjivali arhipelazi koji su se spajali da bi formirali neprobojne d ungle ju nog ma siva. Mo da je to odsustvo sopstvenih seæanja èinilo Keransa ravnodu nim prema pri zoru potapanja ovih civilizacija. bila je u najju nijoj od tri lagune. pro irila je Van Alenove pojaseve i smanjila Zeml jinu snagu gravitacije prema spoljnim slojevima jonosfere. a ugrejana atmosfera irila se u spoljno m pravcu. Sada je trebalo da napuste jo jedan grad. Evropa i Severna Amerika gu ile su se u neprekidnim talasima ege. i u Evropi i u Americi. Èudno . . pretra ujuæi nekada nje biblioteke i muzeje. nije bilo nikoga ko se seæao da je iveo u njima . Dok su prelazili lagunu. sklanjajuæi se od temperatura koje su dostizale 55 i 60 stepeni. kao to je bio Bodkin. okreæuæi se. R ija i Majamija. blokovima od po trideset spratova na mestu gde je nekada bi o poslovni centar grada. Njihova privlaènost i l epota bile su ba u njihovoj praznini. otiskujuæi se motkom o dno. stariji od njega dvadeset pet godina.lièi li su na odbaèenu krunu zaraslu u divlje orhideje. i veæi deo svog slobodnog vremena provodio j e u èamcu. usidren uz veliku kupolu graðevine koja je nekada bila koncertna dvorana. ivot je u veæini tropskih oblasti ubrzo postao nemoguæ. Dr Bodkin. Kerans je gledao gore u pravougane litice na kojima je ostao dovoljan br oj nedirnutih prozora da ga podseti na ilustracije suncem okupanih etali ta Nice. trup ploveæe baze i aran utim prugama bio je okren ut prema suncu. u jonosferu u kojoj se ciklus zavr avao. Kada su ovi slojevi i è ezli u kosmosu slabeæi Zemljinu barijeru protiv punog udara solarne radijacije. Pod rukovodstvom Ujedinjenih Nacija poèela je ko lonizacija Antarktièkog platoa i severnih granica kanadskog i ruskog kopna. stvarno je iveo u nekoli ko gradova. A u njima nije bilo nièega sem njegovih uspomena. a rotor helikopt era na njenom krovu bacao je. temperature su se retko spu tale ispod 40 stepeni. gotovo zatamnjen u svetlosti koja se prelamala. Izuzev jo nekoliko starijih ljudi. pa se celo stanovni t vo iseljavalo na sever ili jug.a drugim.sada je to bila suptropska zona sa proseènom g odi njom temperaturom od trideset stepeni . V enecije koje su nevoljno pristajale na venèanje s morem.

" Kerans pogleda preko ograde na blokove poslovnih zgrada koje su klizile na dvadeset stopa od njih. I pored sve ijih temperatura. Evropa se pretvorila u splet d inovskih la guna iznad glavnih gradova u nizinama koje je plavio mulj no en sve veæim rekama k a jugu. . a desetine hiljada gleèera oko Arktièkog kruga. a Karipsko more bilo je pretvo reno u pustinju mulja i slanih zaravni. Stalno opadanje plodnosti kod sisara i sve veæi uspon formi vodozemaca i gmizavaca. preokrenuli su ekolo ku ravnote u. geneolo ko stablo èoveèanstva sistematski je kresalo svoje grane. Terajuæi potonulo blato pred sobom. Zbog stalnog zagrevanja atmosfere poèele su da se otapaju polarne led ene kape. Ovde bi se op ti nivo vode podigao tek za nekoliko stopa. i da æe mo da najzad stiæi do taèke u kojoj se drugi Adam i Eva na laze sami u novom raju. Dolazak ovih dalekih predaka bio je praæen drugim velikim geofizièkim po remeæajem." "Samo sam zami ljao sebe u jednoj novoj ulozi. oko struka. Roðenje deteta postalo je prilièna retkost. Na nj ihovim u æima stvarale su se prostrane delte. Britansk a ostrva su opet bila povezana sa severnom Francuskom. prev. Na drugoj strani lagune video je naoèitu priliku dra Bodkina sa golim gr udima. gradu od deset hiljada stanovnika na severnom Grenlandu. produ ujuæi obale kopna i pregraðujuæi okeane.Tokom ovog poèetnog perioda od dvadeset godina. i do Keransovog roðen ja u Kamp Berdu. postao je ogr oman zaliv koji se otvarao prema Hadsonovom moru. nova mora su potpuno izmenila oblik i konture kontinenata. ali ogromni kana li koji su se razlivali nosili su sa sobom milijarde tona povr inskog mulja. Njihovo irenje svelo je dve treæine oblasti koje su pripadale svetu na j edva ne to vi e od polovine. Ova poslednja èinjenica dala je sopstveno re enje problema ponovnog naselj avanja lutajuæeg stanovni tva nove Zemlje. Roberte? Opet neka tvoja mraèna ala? Ne poku avaj da mi je o bjasni . ivot je bio podno ljiv jedino unutar neka da njeg arktièkog i antarktièkog polarnog kruga. sa Grenlanda i iz severn e Evrope. i samo jedan od deset brakov a davao je potomstvo. Kao to je Keransu ponekad padalo na pamet. Ne samo da se ubrzao rast svih biljnih formi nego suvi i stepeni radioaktivnosti poveæali stopu nastanka mutacija. ali su oni jedan za drugim bivali probijani. gradovi na veæoj nadmorskoj visini u planinskim krajevima bli e ekvatoru bili su napu teni zbog smanjene atmosf erske za tite. Nekoliko utvrðenih gradova prkosilo je sve vi oj vodi i d ungli koje s u nadirale. dok je talas od kutera zapljuskivao kroz otvorene pro zore. Rusije i Severne Amerike. tako to su se opasivali komplikovanim nasipima da bi zadr ali more. dok su se milioni hekta ra veèitog leda otopili u d inovske reke. a gotovo nije ni bilo raspolo ive rezervne energije da bi se potisnule d ungle ekvat orijalne oblasti koje su osvajale zemlju. Kosi sunèevi zraci pru ali su za titu od pojaèane radijacije. ivot se postepno menjao d a bi se prilagodio izmenjenoj klimi. Za vreme sledeæih trideset godina nastavljena je migracija stanovni tva pr ema polovima. Rigs primeti kako se on osmehnu. Makredi ih uvede u senku zgrada. prim. Pojav ile su se prve èudovi ne biljne forme koje su podseæale na gigantsko drveæe paprat i karbonskog perioda.k raj u kotskoj. Izgledalo je kao da se kreæe una zad kroz vreme. Usporavanje ranijeg tempa bilo je neizbe no. " ta ti je sme no. procen jivalo se da na polarnim kalotama jo ivi manje od pet miliona ljudi. Centralni zapad Sjedinjen ih Amerièkih Dr ava to ga je ispunio Misisipi isu iv i Stenovite planine. na desnom mostu stanice za ispitivanje. Sredozemlje se skupilo u sistem kopnenih jezera. O tar miris vla nog kreèa resko je odudarao od otu nog mirisa rastinja. Povuèena ledena mora Antarktièkog platoa razbila su svoje okove i razl ila se. naroèito dezenirana tkanina iz tog kraja. koje su bile najbolje prilagoðene iv otu u lagunama i moèvarama. i do lo je do drastiènog bujanja svih ni ih oblika biljnog i iv otinjskog sveta. sa pojasom od Peizlija Peizli . i bilo je prijatno sve e iza zastora od vodene pra ine koju je pravio kuter sekuæi talase. izlili su se u more.

.. a njeno i zdu eno glatko telo sjajilo se u senci slièno zaspalom pitonu. otvarao se irok vidi k na lagunu. Na pedeset stopa o d njih. ljubazno joj se osmehujuæi. kao vojni guverner ove oblasti". pri mamljiv kao rashlaðeni bar kad se gleda sa pra njave ulice. dok joj je druga ruka lagano prevrtala listove nekog èasopisa. zaklonjen ukrasnim balkonom. mali bazen za kupanje u zatvor enom patiju. a svetlo uto runo du njihove kième oznaèavalo je pojavu prvih gajeva d inovskih bambusa. U ovoj intimnoj luci sve je izgledalo èisto i diskretno." Beatrisa ga kratko odmeri neprijateljskim pogledom i pru i ruku da pojaèa ton gramofona iza sebe.otvoreno dvori te panske kuæe. Beatrisa skide naoèare za sunce. "Oh. Makredi okrenu polugu krme. koji su se njihali na granama izn ad njegove glave. velike kao pomorand a. Brao je bobièaste plodove. a zatim im zaurla iznad glava. Patio . trio iguana posmatrao je sa ukoèenim neodob ravanjem. podbadajuæi ih veselim uzvicima i zvi ducima. a izduvni ventili ispu tali su ljuspasto ulje u vodu. Primetiv i ga. Verovatno joj je Rigs dosaðivao terajuæi je da prihvati logiku njegovih argumenata. ali su kroz rebra mogli videti hladne senke unutra u salonu i svetlucanje kristala i srebra na stolovima. trebalo bi da budete polaskani to vam stalno d olazim". a ravna ogledala srebrne vode pru ala su se prema zelenoj magli na ju nom horiznotu. ali Kerans primeti pomalo n atmurenu napuæenost èvrste donje usne. Polako se pope e ka krovu i iziðo e u gornji deo stana. I obrnuto. Zidovi hodnika bili su klizavi od vlage. na grad koji proviruje iz nezasite d ungle. "imam i zvesne obaveze prema vama. Dok se kuter vrteo iza krstarice pod Makredijevom ve tom rukom. Kerans siðe z a njim. skoèi e na kej i preðo e preko uzanog metalnog mosta koji je v odio u stambenu zgradu. Velike plavo-crne naoèar i za sunce skrivale su njeno glatko i negovano lice. prim.mali majmun tropske Amerike. na jednom isturenom pervazu." promrmlja jo nekoliko manje uètivih reèi prek ora u pola glasa i di e pogled na Keransa. pitajuæi se kako æe on ubediti Beatrisu Dal da napusti svoje privatno sv etili te. bo e. Isko eni prozori vozaèke kabine bili su naprsli i zaprljani. sa arenim platnenim stolicama koje su bile u hladu kraj skakaonice. sa paprati koja se nadvila nad stanicu i bacao ih uvis na brbljive marmozete Mermo zet . pa sp orednim hodnikom stigo e na spoljnu terasu. nestrpljivo udarajuæi repovima levo-desno. vas dvojica. Taèno ispod njih bio je donji nivo stana. "Uostalom. "Moja draga gospoðice Dal. Krov obli njeg manjeg bloka slu io je kao mali kej uz koji je bila privezana zar ðala krstarica sa belim trupom. prev. ute roletne skrivale su prozore s a tri strane bazena. napred. zatim prite e olabavljene bratele svog bikini-kostima. pa u lepezi raspr enih kapljica uplovi e u zavet rinu visoke belolike zgrade koja se sa punih dvadeset spratova izdizala iznad vo de. Oèi joj spokojno zasja e. Pukovnik zastade kraj ograde i sa zadovoljstvom pogleda dole na divno gi pko telo. prev. Beatrisa Dal le ala je zavaljena na jednoj od platnenih stolica. Roberte? ta te izvuklo napolje ta ko rano?" Kerans sle e ramenima. hiljadama milja daleko od vegetacije prepune insekata i mlake vode d ungle dvadeset spratova ni e. na stolu kraj nje. "Nedostajala si mi. ali je lift i dalje radio na dizel-motor za sluèaj hitne potrebe. a ogromne mrlje trule i rasle su po gipsanom malteru. Masivni nanosi mulja pro bijali su povr inu vode svojim leðima." . tu eretski namignu Keransu." Rigs se prigu eno zakikota i siðe niz belo metalno stepeni te. dok je pilot okretao rep da bi promenio pravac. oni se usp entra e do ièanih vrata.sa zelenim celuloidnim titom za oèi koji ga je èinio sliènim kockaru sa reènih br odova u slobodnom prepodnevu. "A ti. Sa drugog kraja bazena. vinu se u luku kroz vazdu h prema njima. Ne izvodim striptiz. sa èa ama i bocama koje se ogledaju u ogledalu romboidnog oblika. "U redu. prim. reèe joj Rigs podi uæi platnenu nadstre nicu i sedajuæi na jednu od stolica . Prsti jedne ruke sa ru ièastim noktima poèivali su nemarno na èa i sa ledom. Helikopter se podi e sa platforme na krovu baze. U mutnoj svetlosti ispod prugaste plave platnene nadstre nice u zadnjem delu patija nalazio se dug hromiran ank. dva èoveka u otvoru kabine pretra ivala su dogledom krovove.

reèe èvrsto. Rigs mirno dodade: "Te mperatura i dalje raste." Zatvarajuæi oèi. Kerans shva ti da se mirna dvosmislenost u Rigsovom glasu kad je pitao kako biolog spava nij e odnosila na njegovu vezu sa Beatrisom. tu joj onaj poznati blesak o trog humora promaèe u oèima. " ta je. gospoðice Dal." Rigs ustade. to ne bih rekao. Beatrisa donese piæe iz bara i spusti se na stolièi cu kraj njegovih nogu. "Ne posto ji". Kerans se zavali u stolicu i stade da posmatra helikopter kako kru i nad susednom lagunom. "gotovo æe prokljuèati. pukovnièe. "Pa. " elela bih da me ne analizira pred tim èovekom. pretpostavljajuæi da jo u op te elite da spavate. a sudeæi po ledenim stranicama." Pre nego to je devojka uspela da odgovori Keransu. Bilo zbog anofelesa tipa X. Ali ako vas pomisao na moj u liènu zainteresovanost toliko brine." "Pa u stvari. i Toskanini ustupi mesto Brunu Valteru. Beatrisa." Beatrisa prebaci svoju dugu crnu kosu preko jednog ramena. pukovnièe. "Dr aæu vrata z akljuèana. koji ga je uporno posmatrao." Kerans u neprilici pogleda Rigsa. Obièno je izgledala doterana i nego vana." Na ovu poslednju primedbu. Ceo dan. voda u tom bazenu". devojèina usta se nervozno skupi e." Opazi da Rigs preko ramena pilj i u bar. To je bio pariski Vogue od p re èetrdeset godina. Automatski ureðaj u gramofonu prebaci sa Betovenove Pasto ralne na Sedmu. Moraæe dosta toga da se uradi za sledeæih èetrdeset osam èasova. Uvek sam smatrala da je na a du nost da osta nemo ovde to je moguæno du e i da u tom smislu podnesemo svaku rtvu. "Ti zna ta ja mislim. Rigsov u ltimatum do ao je pomalo iznenada. izgleda da æemo svi morati da idemo odavde za koji dan." "Mi?" ponovi ona suvo. oni neæe biti tako sme ni. verovatno je dr an u nekoj hl adnjaèi. to jednostavno mo ete svesti na du nost. neæe biti ba lako iziæi na kraj sa nekim l judskim le inarima koji su poterani na sever iz mediteranskih laguna. "Bea. "Sutra u toku dana poslaæu ovamo kuter da pokupi va e stvari. Ne poku avaj da komplikuje stvari nekim konaènim emotivnim o tporom. uhvatiæete veoma ma lo sna. "Nisam znala da postoji bilo kakva moguænost da t i ostane . po navljao je ciklus od devet simfonija." Kerans uze èasopis koji je bio uspravljen uz Beatrisine noge i poèe dokono da ga prelistava. on pokaza cisternu sa teèno æu koja se isparavala i po kojoj su bili posejani insekti. raka ko e."Dobri deèko! Ja sam mislila da je ovaj gaulajter ovde mo da poku avao da te upla i svojim prièama strave. gospoðice Dal.u stvari. ali kada odemo. a vazdu ni pritisak od krakova njegovog rotora udarao je kroz nemirno li æe paprati i terao iguane preko krovova. "U redu." Osmehom pozdravi Beatrisu. Kerans je tra io odgovor za promenu raspolo en . " ao mi je". pukovnièe? Tra ite slugu da vas rashladi? Ne nameravam da vam dam piæe ako to tra ite. Pukovnik samo nastoji da ti pomogne . Videæemo se kasnije. Kada oni proðu i nestane pokrivaè od oblaka. Neæe vam biti lako da podnesete 55 stepe ni kad vam nestane goriva za generator. ili iguana koje tamo dole kre te po celu noæ. Roberte." Rigs se kratko nasmeja. nisam oèekivao da treba da idem tako skoro. on zami ljeno dodade: "To jest." Kada Rigs ode. ba njega br iga da li ti ostaje ili ne. Ispusti ga na pod od zelenih ploèica. Pukovnik i njegovi ljudi odlaze zauvek. izvini se Kerans. doktor e. a ovamo æe stiæi za dva-tri meseca. Pukovnik nastavi: "Pored toga." Iznerviran. Veliki pojasevi ekvatorijalnih ki a kreæu na sever. ta poku ava da doka e ? Mo da s da izgleda zabavno poigravati se tim samoru ilaèkim impulsima. Mi ne mo emo tek tako i dalje ostati ovde kada on bude oti ao. S vremena na vreme spu tao bi se nisko nad vodu. Popu tam. gospoðice Dal. ali danas je imala umoran i zami ljen izraz. bez prekida. Kerans se obrecnu: "Pobogu. jeste me upla io." "To je interesantno. "Mo da sam u stvari analizirao sebe. Ili su bar". p odupiruæi akom bradu nasloni mu se na kolena. Mislim da vi mu karci dolazite ovamo samo da loèete. "taj razlog naveli mom ded i kada mu je vlada konfiskovala veæinu imovine." Pru i mu piæe i." "Znaèi da odlazi ?" Kerans zaæuta.

ni ta.ako bih ja odluèila da ostanem ovde. "Ali zar je tak o hitno kao to Rigs tvrdi? Imamo laðu.ja na mraèan uvodni motiv Sedme simfonije koji je prekrivao njegovu neodluènost. a rashlaðen vazduh delovao je sve e i blagotvorno. Rober te?" Kerans je oklevao. Prva jaèa bura razbila bi je kao staru kantu. za trenutak ugleda Beatrisu k ako stoji uz ogradu svog balkona." Beatrisa za trenutak odvrati pogled. Bea. Mo da me one potonule lagune jednostavno podseæaju na potopljeni svet moga deti njstva u majèinoj utrobi . trenutak odluènog vremena protekao i poneo ga dalje sa sobom u oblast obaveze iz koje neæe moæi da se izvuèe. Daleko moænija od Betovenove muzike. nadrealiste ranog XX veka. KA NOVOJ PSIHOLOGIJI Privezav i splav uz platformu za pristajanje. njenoga dede i Beatrisin dom od vremena kad su joj roditelji umrli. na ga do pojasa." Ona di e pogled ka njemu dok joj je prilazio i lako se namr ti. igrala sa blaziranim kosturima u veèernjim odelima. igrajuæi se jednom rukom runa stom gu vom æilima." "To je olupina. Na drugom zidu jedna od fantazmagoriènih d ungli Maksa Ernsta koj e same sebe pro diru. Iznad kamina bila je ogro mna slika Delvoa. ona je krto odgovorila: "Recimo da se na ao u novcu"." Beatrisa ustade i ode do ivice bazena. Beatrisa se ispr u i na dugu bledoplavu sofu presvuèenu slonovom ko om. Obema rukama z abaci kosu sa èela. ka i mi ozbiljno . na kojoj je ena pepeljastog lica. ma kako kratak i neprimetljiv . Mi ostajemo. Gotovo nema nade da se odupremo ki nim olujama i malariji. i mozgom mu proðe èudan oseæaj s eæanja i prepoznavanja. mi ne odlazimo samo ka snije." Kako se pribli avalo podne. Dok je prolazio kroz zastrt otvor baci pog led preko ramena na lagunu i." 3. "Betrisa. Samo sam nedavno imala je dnu ili dve neobiène noæne more. "Jedan od njenih æudljivih dana. prim. najbolje je smesta otiæi." Stavi joj ruku na èelo. Adam nije imao nikakvog estetskog smisla. vruæina na terasi je postajala sve neugodnija i stoga uðo e u kuæu. " ta je. na pozadini av etinjskog pejza a. Zaboravi to. Mnogi ljudi ih imaju. " ta j e Rigs mislio kad je rekao da neæe dobro spavati? Jutros je to pomenuo veæ drugi put. "Ah. ekscentrièan parajlija (Kerans nikad nije utvrdio izvore njegovog bogatstv a: kad je upitao Beatrisu. Ukus mu je naroèito naginjao ka eksperimentalnom i bizarnom. "Shvata li da ukoliko pustimo da Rigs ode bez nas." Kerans se isceri. "Mo da ja i elim da odem. i veliki pokrovitelj ume tnosti u svojim mladim danima. "Poku ava da me dovede u isku enje. ona se na svoj karakterist ièan naèin okrenu bez odgovora. Istina je sve to Rigs ka e. da li bi ti ostao? Mogao bi d a bude sa mnom u ovom stanu. Ali kada joj mahnu. slika arhajskog sun ca gorela mu je u duhu. osvetljavajuæi lelujave senke koje su munjevito promical e njegovim bezdanim dubinama. ti ne samo da si najlep a ena ovde nego si i jedina. dok joj se dugo gipko telo sjajilo na suncu. Kerans je nekoliko trenutaka mirno gledao u mutan uti prsten Ernstovog su nca koje se mrgodilo kroz egzotiènu vegetaciju. prev. Bila je odgajena pod nadzorom dede koji je bio usam ljen. odjednom svestan da je. opipavajuæi njegovu temperaturu kao detetu. doktore?" Narednik Makredi iziðe iz str . Dvostruke roletne propu tale su retke sunèeve zrake u onizak p rostran salon.svrati te. Zadovoljenje èovekovih emotivnih potreba nije dovoljno. Kakvo pitanje! Pris eti se. Apartman je bio jedno od pieds a terre Piedsa Terre . i Kerans se èesto pitao u kolikoj su se meri njegova liènost i njene èudne unutarnje dimenzije nastavile u njegovoj unuci. pa se preko mostiæa uputi u bazu. ali jo nisam na ao odgovarajuæi razlog. Kerans uvuèe vanpalubne delo ve. Mora da postoji neki valjaniji razlo g. inaèe bi shvatio da je Eva prilièno bezvezno parèe." "Danas si iskren.ukoliko je tako. ubrzo posle njenog roðenja. ubrzo po to su on i Rigs nabasali na njeno tavansko gne zdo. Ni ta nije bitnije od os nove za poreðenje. kroz talase vruæine. Roberte.

re i se da odla e konaèan sud sve do posled njeg moguæeg trenutka. Jo jedan za titni sloj oko ièane mre e koja opkoljava bazu. "Drago mi j e to vas èujem da tako govorite. kad se jednom probudila. Kerans jo nije bio odluèio . Tri èetvrtine brodskog korita zauzimali su dizel-motori od 2000 konjskih snaga koji su pokretali dvostruke vijke. ali je soba za rekreaciju bila prazna. popiæe ti mozak iz glave. najni oj od tri palube koje su saèinjavale bazu. Ruèao je sa Beatri som. Polovina posade je ili sa Rigsom ili na helikopteru. preko sve ire tra ke glatke vode. "Te tvrde neudate devojke. njegova neodluènost se vraæala (s tugom se pitao da li ona namerno ne poku ava da ga zbuni. "Èudna je ona. Zatim se centrlanim stepeni tem spusti u arsenal i radionice sme tene u pontonu. on je sluèajno bio napu ten na jednom malom keju dok je vr io neko nepredvið eno geomagnetsko merenje.svaki slobodan minut u sledeæa tri dana biæe im potreban d a poveæaju svoje zalihe i ukradu to god im bude uspelo od opreme iz skladi ta baze.kada se odvoji od Beatrise. Na nesreæu. Ma koliko da je mrzeo bazu. bilo je zavr eno samo nekoliko simboliènih komada oko Rigsove kabine." poèe da uverava Keransa izvlaèeæi hemijsku olovku i bele nicu iz boènog d epa." Kerans ga ostavi netremice zagledanog u r ed metalnih otvora za vazduh i ode niz palubu.ali da ne bi posrtao okolo u stanju muène neizvesnosti koje bi Rigs i Bodkin ubrzo ustanovili. veæ dugo je bio j edan od omiljenih projekata pukovnika Rigsa. zatim tu su bile cisterne za naftu i a . i da æe svi apstraktni razlozi za ostajanje biti brzo odbaèeni. pa je jedva uspe o da savlada paniku na vreme i da iz signalnog pi tolja ispali hitac za pomoæ. Kerans pa ljivo ispita par anofeles komaraca koji su se uvukli kroz ièani z astor iza njega. doktore. jer su mu slu alice na u ima prigu ile zvuk sirene za odlaza k dok je èuèao na instrumentima u nekom starom suterenskom bunkeru. Èim mu je izmakao iz vida. nije mu davala mira. nalazile su se prostorije za posadu i kuhinja. sem ukoliko nemate ni ta pametnije da radite. Poruènik H ardman se od jutros ne oseæa ba najbolje. Kerans odluèi da se stalno pretvara da odlaze . spreman da ga odvede stepenica ma do bolnièkog odeljenja na palubi B. osetio se kao dete zauvek rastavljeno od majke. "I dalje ulaze". " ta je bilo sa dvostrukim mre ama koje je trebalo da postavite?" Mlatnuv i svojom vojnièkom kapom po komarcima. zna . Kerans zastade slu ajuæi kripav ritam gitare. Uzdajuæi se u sreæu verujem da æe krenuti." Kerans klimnu glavom i baci pogled po praznoj palubi. "Dr Bodkin mi je rekao da vas pozovem èim stignete gospodine. ostali spavaju u svojim posteljama. korisnost ovog projekta je izbledela. narednièe." Kerans slegnu ramenima. Poku avao sam da je ubedim da se spakuje i poðe sa nama. sada mu je Makredi. prigu en udaljenom bukom helikoptera koji je kru io nad susednom lagun om. znajuæi da je baza po podne pusta. S vremena na vreme rekao bi Makredi ju neka odredi jedno odeljenje koje æe da svr i taj posao. bez ikakve za tite usred oblaka komaraca. i nadao se da æe uspeti da nepr imetno procunja po skladi tima i arsenalu. Makredi nesigurno pogleda o ko sebe. nema ta. "Nije hitno. a pored turnirskog stola za stoni tenis u uglu svirao je radio sam za sebe. stalno visio za petama. Pandora sa sv ojim ubistvenim ustima i maðijskom kutijom elja i isku enja koja nepredvidljivo otv ara i zatvara poklopac) . ali Makredijeva prezbiterijanska savest. znao je da æe prizor kada ona stvarno bude odlazila delovati kao èudesan katalizator za emocije straha i pani ke. "Veèeras æu narediti ljudima da se late posla. narednièe. doktore". Ako ne pazi .a arnice. ali po to je to znaèilo s edenje na drvenim skelama na suncu. traèak veselosti obasja njegovo kljunasto lice. Godinu dana ranije. Kad se posle deset minuta pojavio napolju i video bazu na est stotina jardi. Bez obzira na to da li konaèno ostaju ili ne. on kro èi kroz prva vrata. pukovni kov uvek budan pas èuvar. reèe najzad neodreðeno. ali Kerans nij e bio u moguænosti da vidi da li se njegova sumnjièavost odnosi na Beatrisu ili na njega lièno. reèe Makrediju. Dvojica ili trojica le ala su usred tropske opr eme u kabinama." Makredi je prepredeno piljio u udaljen krov stambene zgrade. Na palubi C. Znam da je pukovniku veoma stalo do toga. Sada kad odlaze na sever.

bilo dobro zbog toga to se u grupi nikad nije razvilo ono oseæanje sreæne . sve sa dvostrukim katancem. U fi joci u stanici za ispitivanje nalazio se jedan 'kolt' 0.i menjao neupotrebljene metke za nove . Kerans pogleda unaokolo po te kim drvenim stolovi ma i ormanima u kojima su bili karabini i automati. naðe se p red hitnijim problemima.n alakti se na sto igrajuæi se odsutno mesinganim kompasom od èetiri inèa u preèni ku koji je tu bio ostavljen radi opravke. Vrata su bila zatvorena. ali kad mu je Kerans sa puno takta rekao da je klasifikacija zbrkana. sa Keransove taèke g ledi ta. Prstima opipa formulu. bazu i stanicu za ispitivanje u susednu lagunu. on se naglo povukao u sebe. Keransa ne to natera da se zaustavi. pa ljivo pregleda tamnozelene kutije sa municijom naslagane uza zid ispod ormana. Izlazeæi." Pet minuta kasnije. primenjujuæi sistem klasifikacije koji je sam izmisl io. potopiti jednu poslovnu zgradu u i zlazni zaton posle Rigsovog odlaska. 'Ciklo-trimetilen-trinit ramin: brzina oslobaðanja gasa . otkaèi kompas i pusti da kazaljka poigrava i treperi. promrmlja sam za sebe. ali kad je pritisnuo bravu zaèuo je nemirno pod izanje kreveta na sklapanje. on se mirno dr ao po strani od ostalih èlanova jedinice. Arsenal je bio zatvoren kad je Kerans u ao. Krupan. a radionice su za vreme poslednjih va du nih bura bile privremeno pr eme tene u dve prazne kancelarije na palubi A. Jedino svetlo gorelo je u stak lenoj kabini tehnièkog desetara.bio bi to sjajan tur d fo rs Tour de force . Poruènik Hardman. zatim podi e kompas i odmeri ga u ruci. Eksplo iv. narednik Deili). Jo misleæi na eksploziv i na moguænost da ukrade detonatore i fitilj. odjednom stade i umiri se kraj ograde. Ker ans obrisa zamrljane oznake kredom. Prolazio je pored kabine kad svetl ost kroz vrata pade na pra njave etikete na nizu metalnih kutija ispod jednog radn og stola.' Razmi ljajuæi o eventualnoj primeni eksploziva . Zami ljajuæi sebe kako svom te inom pritiskuje ruèice mehanizma za paljenje i izbacuje Rigsa. da gurne prste kroz mre u od ic e i obri e pra inu sa jedne etikete. kada uðe u bolnièko odeljenje na palubi B. inteligentan. Prve dve godine. prev. Tada primeti kako mu se u sakou opustio te ki cilindar kompasa.podvig. Ostala posada upravljala se prema poruèniku. Jednom godi nje podnosio je zvanièan izve taj o utro enoj m uniciji . al i glavno odeljenje sa dvanaest kreveta bilo je prazno. zatim prgavo mumlanje pacijenta i miran.45 sa pedeset metaka koj e je dobio pre tri godine. Ovaj drugi nastavi jo malo svoj tihi ujednaèeni monolog koji je bio prekidan drhtavim protestima. a Kerans hitro gurnu kompas u d ep svoga sakoa. a do pre tri meseca slu io je kao Rigsov zamenik i glavni operativni oficir. prim.mada ni ta nije bivalo ispaljeno . a potom zavlada muèna ti ina. ali èvrst odgovor dra Bodkina. Iza av i i z arsenala poèe se penjati stepeni tem. Trenutak s e zami ljeno zablenu u njega. i proðe u malo odeljenje sa jednim kre vetom na desnoj strani palube. Prsten sa podeocima bio se otkaèio i o krenuo za celih 180 stepeni. Hardman je predstavljao savr en tampon izmeðu Rigsa i Ker ansa. a to je. pored oficirskih prostorija kako bi mehanièari mogli da brzo opslu uju helikopter. "Ti ivi na dva nivoa. stariji pilot helikoptera (kojim je sada upravljao nje gov drugi pilot. "Pazi Keranse". bio je pored Rigsa jedini zvanièno postavljeni èlan jedinice za premeravanja. i tako onemoguæiti svaki poku aj povratka . U jednom od svojih malobrojnih trenutaka neopreznosti pokazao je te sveske K eransu. ve tina. Èeliène ipke provuèene kroz b ranike obaraèa zakljuèavale su oru je u navlakama.vionsko gorivo. Tu no se osmehnu na besmislenost tih ma tarija i zapita se zbog èega je u ivao u njima. i on je nehajno doticao te ke pre dmete. to je bilo oznaèeno krstom nacrtanim kredom. ali pomalo flegmatièan èovek tr idesetih godina. Jedan mornar proðe palubom C. ali nikada nije poku ao da puca iz pi tolja. Kerans klimnu glavom dese taru koji je izdavao penicilinske zavoje. sumnjajuæi da bi mogao rukovati ikakvim oru jem èak ako bi ga i ukrao.8.000 metara u sekundi. Kao (nek akav prirodnjak) amater pravio je za sebe deskriptivne zabele ke o biljnom i ivotin jskom svetu koji se menjao. Tri èoveka leèena su u ambulanti od èireva koje su dobili od vruæine.

doktore. a u arenost gr ejalice koja se gasila gledao je kao da ne eli da vidi njeno i èezavanje. a ureðaj za klimatizaciju obièno je odr avao u sob i stalnu temperaturu od 25 stepeni. u velikoj meri su odra avali Hardmanov temperament. Lagano vrteæi glavom. velikim rukama dr ao je gajtane slu alica koje su mu bile prièvr æene na u ima. U poslednje vreme. Bodkin je Hardmanovu bolest shvatio ozbiljnije. Hardman skide slu alice i pru i ih Bodkinu. zar ne? " Hardman sle e ramenima praveæi se da je neobave ten.a potom je iskoristio jedan napad malarije da bi se izvukao od letenja. Mada jedva ne to jaèa od nekol iko vati. Ror ahov test liènosti i inteligencije zasnovan na subjektovom tumaèenju niza mrlja od ma stila. oèigledno se opiruæi u sebi da pristane na saradnju s Bodkinom i uèini ma i najmanji ustupak. kao slep èovek koji èita Brajevu azbuku. Bodkin je sedeo na metalnoj stolici bez naslona. stavi gramofon na svoju stolicu i omota slu alice oko kutij e. Sa portabl-gramofona na podu kraj Bodkinovih nogu dolazilo je slabaèko g rebanje. koji se nalazio iznad ogledala kod lavaboa. a njegove iroke grudi i ramena ispun javali su naslon postelje. Ali Keran s i pored toga. poèeli su da preovlaðuju turobniji elementi u Hardmanovoj liènosti. Mehanièki izazvan i glavom pikapa. meðutim. zastade kraj ventilatora u uglu kad Bodkin di e ruku prema njemu da ga upozori. Dva meseca ranije alio se Keransu na povremenu nesanicu Kerans ga je èesto posmatrao iz stana Beatrise Dal kako dugo posle ponoæi stoji na meseèini kraj helikoptera na krovu baze. zagledan u tihu lagunu . ukljuèio jednu malu elektriènu grejalicu. a Hardmanova glava je bila u centru kao u ogromnom sjajnom oreolu. mo ete ih tumaèiti k ako god hoæete. Poremeæaj nije bilo te ko ustanoviti. prelistavao stare sveske i prevlaèio prstima. Kad bi on organizovao ko arka ku utakmicu ili regatu u laguni nije bilo divljenja. Hardman se mlitavo oslanjao o lakat. oseti da je njemu bilo drago da uèestvuje u eksperimentu. korist . Projektovan parabolièn im ogledalom. Bodkin je ne samo iskljuèio ovaj ureðaj nego je u prikljuèak za elektriènu ma inu za brijanje. i Kerans za samo nekoliko sekundi oseti kako mu se znoj skuplj a na vratu." Potom nezgrapno smesti svoje te ke udove u uzani krevet. Zaèudo. gde se zamena prihvatala kao potpuno ravnopravan èlan posade u rok u od pet minuta. name tajuæi nazublj eno paraboloidno ogledalo oko jedne jedine spirale. Bodkin ustade. Kerans gurnu vrata i tiho uðe u zamraèenu sobu. jedna ploèa od tri inèa okretala se na svom postolju. leðima okrenut vatr i. "Ovo je gubljenje vremena.povezanosti koje bi jedan pristupaèniji zamenik glavnokomandujuæeg mogao da im u lije i koje bi ivot ubrzo uèinilo nepodno ljivim. Vazduh koji je ventilator ubacivao nikada nije imao vi e od dvadeset st epeni ispod temperature lagune. delimièno uspostavljeni o dnosi u bazi. Jo je imao na sebi svoj beli pamuèni aket na kome su se videle dve velike mrlje od znoja spojene meðu lopaticama. On ne to brzo zabel e i u jednu svesku zatim iskljuèi grejalicu i upali sijalicu pored kreveta. prim. Mislim da je poslednja ploèa najvi e izazivala seæanja. Te ploèe su lude. Vezan za svoju kab inu gotovo celu nedelju. "Mo da je stvar u tome. do Keransa dopre e gotovo neuhvatljivi zvuci dubokog sporog dobov anja i izgubi e se kad se ploèa zavr i i Bodkin iskljuèi gramofon. Uprkos v ruæini. prev. Kerans se priseti kako je pravio tu grejalicu u laboratoriji. bljujuæi jaru u malu sobu kao usta visoke peæi. krug jake crvene svetlosti od tri stope u preèniku pokrivao je zid kabine. Na prozorima su bili navuè eni spoljni zastori i. na njegovom licu i golim grudima gotovo da nije bilo znoja. potpuno se povukao u sopstveni svet. a Bodkinu rekao neka ga povremeno obilazi. i gde nikog nije bilo briga da li je on tu bio dva dana ili dve godine. Njegovo uzano lice sa krupnim vilicama bilo je okrenuto Keran su. Labavi. ali oèi su mu bile prikovane za elektriènu grejalicu. poruènièe . izgledalo je da stvara ogromnu toplotu.u nekoj vrsti slu nog Ror ahovog testa. preko stakl enih vitrina sa ono nekoliko nabodenih leptirova i d inovskih noænih kukaca. meðutim. Kerans je prepoznao iste simptome ko je je osetio na sebi: ubrzano stupanje u sopstvenu 'prelaznu zonu' pa je ostavio poruènika na miru. i Kerans u mutnoj crvenoj svetlosti vide kako mu se vlaga kruni sa glave kao kapi olova usijanog do beline. u stanici za ispitivanje. na Keransovo iznenaðenje. ureðaj za klimatizaciju bio je iskljuèen. veæ je vladala ravnodu n ost prema tome da li neko uop te uèestvuje ili ne.

Kerans priðe prozoru okrenuv i leða onoj dvojici. "Mo da". iz dana u dan je i la po uz anom zategnutom konopcu od hiljadu ogranièenja i predostro nosti. doktore. pa ljivo pogledav i koliko je s ati na satovima kraj kreveta. Keranse?" Kerans potvrdi. Bez tr unke sumnje upozorio je Hardmana saop tavajuæi mu da bez obzira na zadatke koje tr eba da izvr i. mislim da æe svako od nas osetiti znatno pobolj anje. U stvari. Ako je ponekad bio sklon nepot rebnim odugovlaèenjima. da se kapaciteti centralnog nervnog sistema razvijaju i pro iruju ivotom u snu isto ta ko potpuno kao i za vreme onoga to nazivamo budnim stanjem. èineæi ga sliènim kakvom otrcanom nadrilekaru." Mahnu Keransu. ovo nam je bila najvredni ja seansa do sada. Ne bi trebalo da bude mnogo te ko. izvini to je ovako toplo . i osetio je da s lobodnije di e. "Ponekad mislim da stalno imam snove. U stvari hoæete da ka ete da ih neæu biti svest an. ozlojeðen zbog svoj e sve manje vlasti nad sopstvenim motivima. Zar se ne sla e . Najpre besmislena kraða kompasa. jer se podsvesno nadao da æe izmamiti ba ona kav odgovor. u svakom trenutku dana. Temperatura u kabini poèela je da pada." Spolja se zaèu potmula zvek a metalnog èamca koji je udarao o trup broda dok su ga podizali u adima. zlovoljno reèe Hardman. svoj botanièki dnevnik. poruènièe. Ma koliko njegovi nedostaci bili raznovrsni ranije j e uvek verovao da ih nadoknaðuje jedna znaèajna vrlina . a onda poru ènik kratko za sebe klimnu glavom i nastavi da èita. " odr avaj ovo da radi dokle god mo e .poru ènik Hardman i ja smo izvodili jedan mali eksperiment. ravnomernim tonom. sve to treba da èini jeste to da posle svakog dvanaestoèasovnog ciklusa ponovo dotera oba zvonceta . kao èelièna o trica koja udara o stub ograde i otkriva njegove ile. Shva ti da je ono namerno rekao Hardmanu. probati sva moguæna sredstva. ma odakle poticala. U zakasnelom poku aju da popravi stvar. Ljut na samog sebe." Hardman se sumnjièavo nasme i baciv i kratak pogled na Keransa. Element grubog s amopouzdanja bio je kod Hardmana jaèi nego ikada.potpuna i objektivna sv est o motivima koji stoje iza njegovih postupaka. jedva dotakla samu sr èovekovog ja. Ako bude imao sreæe. Sada". do k su im se grubi metalni produ eci od kazaljki preplitali kao dva pauka u borbi. to ti je taman dovoljno da se odmori pr e nego to sa stepenice podsvesti sklizne u dobok san. nego unutra njeg otpo ra da uop te ne to èini tamo gde potpuna samosvest nije bila moguæa . veruj mi. "Uði. Bodkin se lupkao po licu utom svilenom maramicom posmatrajuæi Hardmana za mi ljeno. Roberte." Govorio je opu tenim. "Ne izvinjavaj se. ali spreman da mu popust i za trenutak. to nije bila posledica neodluènosti. èineæi njegovu dugu vilicu sliènu fenjeru. ali po ruènik o tro pogleda gore u njega i spusti svoju svesku. neki l judi su tvrdili da svest nije ni ta drugo do posebna vrsta citoplazmiène kome. "Ali bojim se da nije sugerisala konkretn u sliku." Uze pohaban zeleni dosije. bez obzira na sve unutarnje perspektive koje treba da svede na zaje dnièku i u. Ali mi moramo usvojit i empirijski pristup. i skrivali n jegovu o tru i nemirnu inteligenciju. Njegov prljav pamuèni aket i nemarna odeæa zajedno sa podbulom ko om boje k inina zavaravali su.njegova veza s a Beatrisom Dal. iskovana od toliko suprotnih strasti. uprkos umoru koji mu je isu io ko u o ko oèiju i usta. a zatim naglo poèe govoriti o opasnosti od promaje koju stvara ventilator. Isprièaæu ti o tome kad s e vratimo u stanicu. Bodkin se poèe iska ljavati .eæi ga u sopstvene svrhe. on reèe Hardmanu: "Ne zaboravite s . poruènièe. on pokaza na neku èudnu napravu na stoèiæu kraj krev eta koja je na izgled predstavljala dva budilnika prièvr æena zadnjim stranama. Mo da ih svi imamo. Oni æe te buditi svakih dvadeset minuta. a s ada ova neopravdana sabota a. Kerans razdra eno pogleda na alarmnu napravu na stolu. to treba da se zavr i u roku od tri dana. On dodade : "Atmosfera u ovim lagunama prilièno razdra uje. i poèe mahinalno okretat i listove. Ker ans i Hardman uporno su posmatrali jedan drugoga nekoliko trenutaka." Pretpostavljao je da su Hardmanu rekli o njihovom skorom odlasku. Od sada pa za tri dana kad krene mo. vi e neæe biti snova." Bodkin se osmehnu svestan Hardmanovog opiranja. "I promena klime æe verovatno pomoæi. "Mislim da s te suvi e veliki optimista. "Mo da si u pravu. a vrlo dobro je znao zbog èega je Bodkin zadr ao vest za sebe. Kerans shvati da je slabost.

"Tu e. Njegovo bucmasto lice pokri veno neurednom sivom èekinjom izgledalo je napregnuto i zami ljeno dok je ispitiva o okolni prsten polupotopljenih zgrada kao kakav umoran sitni trgovac koji se pr ovozi lukom po hiljaditi put. Kerans je èekao da Bodkin pru i neko obja njenje svojih èudnih eksperimenata sa H ardmanom.at. Za to bi Hardmanove reakcije bile drukèije?" Kerans se nasmeja." Bodkin spusti naoèare na vrh nosa i sumnjièavo pogleda Keransa. i mirkao na sjajnom suncu koje je t reperelo na uznemirenoj povr ini ustajale zelene vode. Dvospratni rezervoar od oko pedeset stopa u preèniku. Roberte. gledali dole na kr od stolova i ormana. sunce je ispunjavalo neb o i pretvaralo ga u ogromnu buktinju. Preko krova je i ao m ali most na kome su bili sme teni instrumenti za merenje temperature i vla nosti." Bodkin sle e ramenima kao da to i nema nekog znaèaja. Kerans poèe: " ao mi je to mi je izletelo ono da idemo za tri dana." "Ali za to da mu se ne ka e?" navali Kerans u skrivenoj nadi da æe se oslobo diti svog lakog oseæanja krivice.èemu ta elektrièna grejalica i budilnici?" Bodkin spusti gramofonsku ploèu u stalak sa minijaturnim ploèama na poli ci iza sebe. Ali Bodkin se udobno smestio iza gomile kutija na svom stolu. potom ot vorio gramofon i skinuo ploèu s postolja. Ne elim da se me am. Mada je veæ odavno bilo pro lo èetiri sata. Grafikoni sa leve strane. heliko pter im zaurla nad glavama i spusti se. udar vazduha zatrese bazu i potopi u e u v odu. Na donjoj palubi bila je laboratorija. "To je slo ena situaci ja. Bodkin tiho opsova. Uðo e u sve u tamu laboratorije i poseda e za svoje stolove ispod polukruga iz bledelih grafikona koji su dopirali do tavanice iza podijuma i. Kerans je lagano vukao splav du gornjeg kabla koji je bio razapet izmeðu baze i stanice za ispitivanje. Lenjo prevlaèeèi prstom preko velikog brojèanika kompasa u pra ini na stol u. ti izgled a prilièno neuzdrman. poruènièe! Kad bih bio na va em mestu navio bih zvono tako da neprekidno zvoni . iz prve godine njihovog rada. Mnoge kartonske etikete iskoèile su iz svojih prièvr æivaèa i trè ale u vazduh kao ploèe sa trupa napu tenog broda usidrenog u svom poslednjem prist ani tu i pokrivenog urezanim gnomskim i besmislenim zapisima. na gornjo j prostorije dvojice biologa. Podigao je pogled prema Keransu i nekoliko trenutaka ga posmatrao b lagim. Ovde-onde. ali su za tren o ka bili suvi. Bodkin je sedeo izmeðu pramaca dr eæi gramofon meðu kolenima kao ta nu. Suvi e umoran da upali motor. prev. u velikim zidovima od stakla na okolnim zgradama. kao i instrumenti za merenje stepena radijacije. Touche . Dok su se primicali stanici za ispitivanje. Sem ukoliko se jako ne varam. do sada odnos kolega koji imaju potpuno poverenje jedan u drugoga. soba sa kartama i kancelarije. za merenje padavina. Alane. a gusta masa sargaskih trava puna otpadaka uvlaèila ih je u sebe kada bi stigle do uzanog keja. ali oni na desnoj strani stanjivali su se progresivno. Nisam z nao da to krijete od Hardmana. Po to sam uèinio nekoliko koraka da je razmrsim. videli bi b ezbrojne odsjaje sunca kako u nepreglednim vatrenim zavesama prolaze povr inom kao rasplamsale ploèaste oèi d inovskih insekata. oni siðo e na kej i pope e se na Keransov splav. prim. zami ljeno je vrteæi u rukama. po to sam Hardmana manje-vi e stavio tebi na du u." Po to iziðo e iz bolnièkog odeljenja. i Kerans shvati da je nj ihov odnos. "Izgleda da nije delovalo tako na tebe. ali ta to vas dvojica u s tvari izvodite . stanica za ispitiv anje bila je te ka dvadeset tona. p . primoravajuæi ih da spu taju pogled na linij u vode.pogoðen sam. Roberte. "Verovatno bi ga saznanje o moguænosti odlaska pokrenulo iz letargije. polako oticale i talo ile se kao naplavljeni raskv a eni otpaci. Gu ve osu enih l ijana i crvene morske travuljine nahvatale su se po ploèama pontona zalivenim bi tumenom. ali prodornim pogledom kojim je gledao Hardmana. sve do k nekoliko irokih kru nih poteza olovkom nije iskljuèilo sve drugo sem jednog ili d va ekolo ka pravca. skvrèene i izgorele od sunca pre nego to su mogle da stignu do ograde ok o laboratorije. onda ga zate e i poprska ih po ramenima. nisam hteo da uvodim jo jedan èvor. kao kakva pra njav a zidna slika. bili su puni detaljnih podataka sa precizno oznaèe nom mre om strelica.

obuæi æemo se za veèeru.aèica vodozemaca. "Mada bi Homo Sapiens oèigledno posle dve ili tri stotine miliona godina mogao i da izumre. mada smo pa ljivo zabele ili put unazad tolikih biljaka i ivotinja. u obrnutom smislu?" "Sla em se. a koprene pare vukle su se nad vodom poput d inov ske sablasti. ptice.da æe se Homo Sapiens pretvoriti u Kromanjonca i Javanskog èoveka." Izvuèe svilenu maramicu iz d e pa i hitro je zavitla prema marmozetu koji se upla eno tr e. Svuda se odvijao ist i proces: bezbrojnim mutacijama. Deja vu . predstavlja odjeke opasnosti i straha. starih doslovno milione godina." "Taèno. Èud no je da smo.ne to to j e veæ viðeno. Da li se to menja samo spoljni pejz a ? Koliko smo puta svi mi u poslednje vreme imali oseæaj de a vi. u stvari da se isuvi e dobro seæamo ovih moèvara i laguna? Ma koliko da je svesno mi ljenje selektivno. teorija organskog razvoja prema kojoj su se vrste razvile nasleðivanjem osobina to su ih pojedini stekli po d uticajem sredine.i to u toliko j meri da ono nekoliko slo enih organizama koji su uspeli da nepromenjeni zadr e upo ri te na padini izgleda izrazito nenormalno . sledeæi put pustiæe mi svoje ploèe. utonula u u asnu vrelinu. "Ne bi bilo suvi e te ko. Ni ta ne tr aje toliko dugo kao strah. Roberte.grubo uzev u periodu trijasa. i Èovek. ako bi morao da rezimira poslednje tri godine rada jedni m jedinim zakljuèkom.po francuskom prirodnjaku Lamarku (1744-1829). Laguna je le ala bez pokreta. a ovaj na mali roðak da postane najvi a forma ivota na planeti. Alane. ali su zadr ali nesmanjenu snagu. Kerans reèe: "Ti se znaèi boji da poveæana temperatura i radijacije ne pokreæu u na im mozgovma slièno UMO?" . A kako inaèe mo e objasniti op tu. svakako. "Ka i mi. prev. pa sredi misli. i najza d u Sinantropa? Nije verovatno. za rad sa otrovnim supstancama. vla nosti i radijacije. "Ako se mi vraæamo u d un glu. zab oravili najva nije stvorenje na ovoj planeti." Priðe jednom prozoru i zagleda se kroz zastor od mre e. biljni i ivotinjski svet na e planete poèinje opet da uzima oblike koje je imao poslednji put kada su takvi uslovi postojali . a Kerans se nehotice zakikota. Predstava jastrebove siluete koju nasl eðuje poljski pacov jeste klasièan primer . U sebi pomisli: ugursuz. Ali ta bi ti hteo d a ka e . ispust sa gornje p alube skrivao je sve sem uzane trake jake sunèeve svetlosti. uhvatio me je sada tamo sa algama i nautiloidima. "Ali ja stvarno mislim na ne to drugo. koji su kroz hiljade generacija bili uspavani. "Rado æu se ovde pokloniti. zatim neusiljeno odmahnu rukom.èak ga i silueta od hartije iznad ka veza natera da izbezumljeno tra i zaklon. Bodkin ustade i pokaza tri reda laboratorijskih stolova.mr nju prema z mijama i gmizavcima? Prosto tako to svi mi u sebi nosimo potisnuto seæanje na vre me kad su d inovski pauci donosili smrt i kad su gmizavci bili dominantna forma ivo ta na planeti. " Vide da Bodkin oèekuje ozbiljan odgovor. pretrpanih viva rijumima i teglama sa primercima iznad kojih su bili prikaèeni listovi iz sveske .ostao pre odnos posmatraèa i subjekta. prev ." Opipavajuæi mesingani kompas koji mu je istezao d ep. prim. Ne ka em to. Meðuti m. prev. prim. "Tokom poslednje tri godine . Bodkin skrenu pogled na grafikone programa. veæina biolo kih uspomena je neprijatna." Kerans se nasmeja." Bodkin se nasloni na jedan sto i pru i pregr t kikirik ija malom marmozetu koji je bio zatvoren u prepravljenoj 'kapeli' 'Kapela' . "Pa. organizmi su se potpuno menjali da bi se prilag odili opstanku u novoj sredini. kako bi ti to uèinio?" Kerans je oklevao. prim. matori. Po to je tako poæutao. moglo bi se jedn ostavno reæi da kao odgovor na porast temperature. biolo ki proces ne mo e se potpuno okrenuti unazad. da smo sve ovo veæ videli. Svuda u prirodi vide se dokazi uroðenih mehanizama os lobaðanja. Svuda ista lavina nazad u pro lost . ti i ja smo.s obzirom na njihovu srazmernu retkost ." Bodkin poèe da hoda izmeðu stolova. ispitali ne to oko pet hiljada vrsta u ivotinjskom carstvu. videli bukvalno desetine hiljada novih biljnih varijeteta.deo laboratorije sa dobrom ventilacijom. Roberte. ali potpun o bezrazlo nu mr nju prema paucima za koje se zna da je samo jedna vrsta ujedala? Il i isto tako iznenaðujuæu . Zar to ne bi bio samo lamarkizam Lamark izam .

Ispraviv i noge."Ne u mozgu. primeti Kerans mirno. i njegova nova psihologija Neuronike pru ali su verodostojnije obja njenje metamorfoz e koja se odigrava u njegovom umu od bilo èega drugog. Na primer.." Bodkin se vrati do svog stola i preðe rukom preko stalka sa ploèama.naime da æe se unutar novih perimetara. Seæao se potmulog dobovanja koje je gramofon emitovao u Hardmanovoj kabini i èudnog pr izvuka koji je to dobovanje imalo. Mo da je uobra enje bilo bli e istini nego to on zam i lja? Bodkin nastavi: "Ako hoæe . svoj jedinstven biljni i ivotinjski svet koji bi svako kao ka kav putnik u Velsovom vremeplovu." Uze jednu ploèu sa stalka . Svaki od nas je star koliko i celo biolo ko carstvo. Uterina Uterina (lat) . Svaki korak koji smo napravili u svojoj ev oluciji predstavlja miljokaz u koji su urezana organska seæanja . Samo to ovo nije ivopisno puto vanje. od kojih svaka ima od reðen geolo ki teren. i otkrivamo praiskonsk e tabue i podsticaje koji su vekovima bili uspavani. Nekoliko puta je pokazao palicom na stanicu za ispitivanje. Va niji zadatak od uno enja luka i laguna spoljnog pej za a u mape bio je da se upi u avetinjske delte i sjajne obale potopljenih neuronski h kontinenata. ali poslednjih nekoliko dana mnogo je manje uznemiren. kao to æe nadiranje vode i sve vi a temperatura pokazati kada stignu do t akozvanih polarnih utvrðenja. prim. gledajuæi Rigsa kako trupka po keju. Radi njega samog elim da ga to du e odr im budnim . a na i krvotoci su pritoke velikog mora njegovog sveukupnog seæanja.od encima koji upravljaju ciklusom ugljen-dioksida do organizacije brahijalnog pleksusa i nerv nih puteva piramidalnih æelija u centru mozga. tako smo mi sada baèeni nazad u arheopsihièku pro lost..mo da æe to uèiniti budilnici. izmeðu paleozoika i trijas a. To su najstarija seæanja na Zemlji.recimo 'Neuronikom' da bude kraæe . prev.bila je oèigled no varka.materi èna. Rigs odr a nezvaniènu konferenciju sa Makredijem preko m ostiæa za prelaz. Dok j e èamac pristajao uz kej. uglavnom istim ambicijama i zadovoljstvima . to bi mogao nazvati 'Psihologijom totalnih ekv ivalenata' . veæ potpuna preorijentacija liènosti. pa je odgurnu neodluènim pokretom. Slu a juæi kao iz daljine Bodkinov spokojan i miran glas. odiseja fetusa koji raste predstavlja sa eto ponavljanje celokupn e istorije evolucije." "Ako ne zaboravi da ih stalno navija". bliski odlazak ga nije potresao. "za to n . Ako ovim pokopanim fantomima dozvol imo da nam postanu gospodari kad se ponovo pojave. opisanih kao Arktièki i Anta rktièki krug. taèka susreta izmeðu dorzalnih i lumbalnih kièmenih p r ljenova. Bodkinova razmi ljanja. jeste velika zona prelaza izmeðu riba koje di u na krge i vodozemaca koji udi u vazduh respiratornim rebarnim konstrukcijama. ifre vremena ko je se nose u svakom hromozomu i genu. Kerans se zabavljao mi lju da red paralelnih crnih ploèa predstavlja model neurofonskog kièmenog stuba. ali je vredelo. Kako dalje silazi centralnim nervnim si stemom. ne zadr avajuæi nikakvu svesnu kontrolu. ja sam ubeðen da mi. a njegov centralni nervi sistem oznaèava ifrovanu vremensku skalu na kojoj svaki neuronski èvor i svaki kièmeni pr ljen predstavljaju simboli ènu stanicu. Ba kao to psihoanaliza rekonstrui e originalnu situaciju u kojoj je do lo do traume da bi oslobodila potisnutu materi ju. "Alane". ma kako nebulozna. sa istim dru tvenim i p orodiènim odnosima. ba ona ista taèka na kojoj mi sada stojimo na obalama ove lagune. ponov o ulazimo u amnionski stadijum i kreæemo se unatrag kroz spinalni i arheopsihièk i period. Preæutna pretpostavka Dir ekcije UN . izmeðu D-12 i L-1. bujica plime æe nas bespomoæn e odvuæi unazad kao otpatke koji plivaju po povr ini. Kerans priðe prozo ru i stade da gleda kako èamac za iskrcavanje kru i oko baze smanjujuæi luk. Roberte. Meðutim. mogao prepoznati. jedinicu neuronskog vremena. Za posednje tri nedelje gotovo je izludeo od snova. Kratak raspon ivota pojedinc a zavarava.i odbaciti ga kao metabiolo ku fa ntaziju. vraæajuæi se kroz geofizièko vreme. upita preko ramena. Napolju u laguni prozuja Rigsov kuter. seæajuæi se u svojoj podsvesti pejza a svih epoha. Ali iz nekog razl oga. to znaèi da silazi nazad u ne uronsku pro lost. "Danas posle podne sam mo da rizikovao sa Har dmanom kad sam upotrebio grejalicu da bih imitirao sunce i podigao temperaturu n a preko 50 stepeni. svaki je rezultat hiljade odluka donetih pred iznenadnom fiziko-hemijskom krizom. od malog mozga kroz medulu u kièmenu mo dinu. ivot nastaviti u velikoj meri isto kao i pre. pa Kerans pretpostavi da se spremaju da prevuku stanicu do baze. èini se kao da ih prihvata i dopu ta da bude odnesen unazad.

umoran korak èoveka isuvi e starog. iz razloga koje æe Kerans tek mnogo kasnije potpuno shvat iti. Kerans je oseæao unura nji otp or prema preduzimanju bilo kakvih sistematskih mera predostro nosti. to æe za njega verovatno zn aèiti sitno poni avanje i priznanje kraðe. prim. pehar koji je Isus H ristos upotrebio za vreme Tajne veèere i u koji je Josif iz Arimateje pokupio po slednje kapi krvi razapetog Hrista. a crna laguna nasuprot njemu. dovoljno za rad sistema za rashlaðivanje z .po srednjovekovnoj legendi.od novog cifarnika za sat do potpuno nove instalacije za osvetljenje u apartmanu. za koje je tokom prethodnih est meseci zavisio od dare ljivosti puk ovnika Rigsa. Kerans je u apartmanu nagomilao zalihe hrane za mesec dana un apred. meko tumaranje marmozeta. Kerans uðe u spavaæu sobu i presvuèe se u uniformu za v e be. MAGISTRALE SUNCA Sledeæeg dana. i samo bi izazvao pukovnikovo podozrenje ako bi ga videli kako okolo paradira u ansamblu pastelne boje sa oznakom 'Rica'. prev. otkucaji nekakvog br ojaèa. pa ljivo okrenu mehanizam u njegovom vazd u nom prostoru. zavalj en u platnenu stolicu. prim. Mada je prihvatio verovatnoæu da æe ostati. Italija nska sportska odeæa sada je jedva bila d riger. utonu u trenutno sanjarenje u kome je njegova celokupna svest bila usredsreðena na krajnju taèku koju je kazaljka dodirivala. Da bi olak ao osoblju u skladi tima. Nebo nad njim bilo je ivo i i arano kao mramor. Iz d epa na sakou izvuèe kompas i stav i ga ispred sebe.. Onda je proveo jedan èas na balkonu. isuvi e iskusno g da bi ga se ticalo slu aju li se njegova upozorenja ili ne. prak tièno neupotrebljivih za jelo. prev. a neæe biti narednika-tehnièara pri ruci da ih otklo ni. i da bi sebi u tedeo nepotrebna putovanja do baze i natrag. Èim baza i njena radionica odu. ali je u najboljem sluèaju bilo hrane jedva za tri meseca. nesigurnu. nji uæi ga meðu dlanovima. on æe odmah biti optereæen sve veæom gomilom sitnih glavobolja. ne primeæujuæi.. pre v. prim. Kerans je ran o ustao i doruèkovao pre sedam sati. Kompas je normalno bio postavljen u jednom od velikih motorni h èamaca. 4. Zatvarajuæi kompas u kutiju. sem ukoliko se ne dopune poslasticama koje su èuv ali duboko zamrznute kod Beatrise. kripa naprave koja se obræe mereæi fototropizam neke puzavice. Poku avao je da shvati zbog èega ga je uzeo iz arsenala. bilo mu je potrebno i beskrajno mnogo manjih stvarèica i rezervnih delova . i njegov nestanak æe ubrzo biti prijavljen. nestao je poruènik Hardman. Zgrade pokrivene drveæem koje su se pomaljale po njenoj ivici izgledale su stare milione godina.e pripremi izve taj za Berd? Mislim da bi trebalo da ih obavesti . beskrajno duboka i nepomièna kao ogromno vrelo æilibara. balsamovane u bezmernim intervalima vremena koje je proteklo dok su one bile unutra. Posle noæi dubokog sna bez snova. Kerans se vrati svome stolu i sede. Posle toga moraæe da ive od onoga to im daje zemlja i da svoj jelov nik preorijenti u na supu od drveæa i niclu od iguane. De rigueur . Kerans je raèunao da æe ih odr ati ta prostrana hladnjaèa sa svojim zalihama pat d foa gra Pate de foie gras ." Ali Bodkin je bio oti ao. i file minjona. Zastav i kod stola da bi pre ao prstima preko mesinganog kompasa koji je sve tlucao u tami apartmana. Kerans natenane pregleda kompas. Rezervoari dizel-ulja u 'Ricu' h vatali su jedva ne to vi e od 500 galona. Gorivo je stvaralo ozbiljnije probleme.pa teta od gu èije d i gerice. zatim izravna iglu sa skalom.obavezna. sa svom njenom uspavanom maðijom i hipnotiè kom snagom to je izbijala iz mesingane kutije u njegovim rukama poput opojnih par a nekog sablasnog grala. dok se sunèeva sv etlost razlivala nad tamnom vodom kupajuæi njegovo mr avo telo boje abonosa. Gral . u belim kratkim pantalonama od lateksa. on ga okrenu prema sebi i. ali èudesno moænu viziju iskazanu idejom 'Jug'. Ta hrana se sastojala uglavnom od kondenzovanog mleka i mesa za u inu. Uvek postoji moguæ nost da. to je predstavljalo minimalan ustupak Rigsovim pripremama za odlazak. Prigu eni glasovi laboratorije èinili s u tihu pozadinu njegovim mislima. Kerans je èuo njegov spori te ak korak kako odjeku je stepeni tem i gubi se u kabini. na zbrkanu. Pored zaliha goriva i hrane. kao izbaèene uvi s iz Zemljine magme nekom velikom prirodnom kataklizmom.

meðutim. bezizrazno zagledana u jednu od Delvoovih slika. prev. oni prhnu e kao duho vi pred danom koji se raða. a talasi od stanice za ispitivanje udarali su o pramce spl ava i navaljivali kroz otvorene prozore s desne strane. on bez uzbuðenja primeti da je grupa ljudi pod rukovodstvom narednika Makre dija digla sidra stanice za ispitivanje i da je lagano vuèe prema bazi. mogao bi sa malo sreæe da udv ostruèi trajanje ulja. on iziðe na sunce dok je d inovsko li æe do stabljike tonulo u zelene pihtije vode.u toku mesec dana. bez obzira na gorivo koje æe generator uzalud potro iti. sada potpuno zavr en. ovaj obrnuti krusoizam . ma kako bio m aju an. Beatrisin motorni brodiæ kripao je bolno u svom sidri tu. Kerans spazi Beatrisu kako se tiho kreæe. prim. Sunce je veæ poèin jalo da ispunjava bazen. Sve rezervoare i tajna skrovi ta u opljaèkanim zgradama oko laguna. Zbog neèega. Kerans poðe da je tra i. a problemi ishrane i odevanja postaju is to tako irelevantni kao to bi bili za budistièkog usamljenika koji u pozi lotosa razmi lja pred praznom zdelom za pirinaè. on ostavi termostat kao i obièno na 25 stepeni. . Kad je gurnuo stakle na vrata. generator nekoliko puta nij e uspeo da odmah reaguje na termostat. Kad iziðe iz lifta. moguænosti da se one dop une su zanemarljivo male. pozdravi ga nevoljnim pokretom ruke. Pre ili posle. Bila je delimièno skr ivena u nejasnoj svetlosti na drugom kraju sobe. neuronskog vremena u kome ogromni interv ali geolo ke vremenske skale odreðuju more njegovog postojanja.tamo i nazad izmeðu 'Rica' i Beatrisi ne lagune . i polako zavesla ivico m lagune prema Beatrisinoj stambenoj zgradi. nat ovarene opremom i nasukane na pogodan sprud . zapljuskujuæi unutra nje z idove. on æe tada napustiti konvencionalne procene vremena u odnosu na sopstvene fiz ièke potrebe i stupiti u svet totalnog. i vratila se u s pavaæu sobu. osvetljavajuæi ute morske konjice i plave trozupce koji su ukra avali njegovo dno. Nad vodom je odzvanjalo isprekidano urlanje helikoptera. Da ne bi privukao pa nju ponovnim paljenjem motora. jedna termalna oluja æe dohvatiti brod i zauvek ga usidriti pede set stopa duboko u nekoj potopljenoj ulici. sa podignutim veslom da bi odgurnuo deset stopa dugaèke vlati gigantskog rastaviæa koji je umakao svoje li æe u vodu na ulazu u za ton. ali kad Kerans sede. èa e od prethodne veèeri jo su le ale na poslu avniku izmeðu rasklopljenih stolica. Reèeno simboliènim jezikom Bodkinove shem e. Kerans je stajao na krmi splava pod zaklonom od li æa sa koga je kapala voda: posmatraè iza kulisa èiji je doprinos drami. a krma je potonula pod te inom dva velika Krajzlerova motora. veæ davno su do poslednje kapi iscrple izbeglice koje su se tokom po slednjih trideset godina u talasima kretale ka severu u laðicama i motornim èamc ima. slièno zavesama koje se privlaèe jedna dru goj po zavr etku predstave. Ulazeæi u treæu lagunu. Po to se nije ponovo pojavila. Tu je milion godin a najkraæa jedinica sa kojom se raèuna. U poè etku je pretpostavljao da ovo odr ava nesvesnu lukavu promenu da æe prevagnuti nje gov zdrav razum. ali kad je upalio motor i provezao splav kroz hladne ljigave ta lase prema rukavcu koji vodi u susednu lagunu. opiruæi se da uè ini i nominalan ustupak opasnostima koje ga èekaju posle Rigsovog odlaska. on shvati da ova ravnodu nost oznaè ava naroèitu prirodu odluke da ostane. a posle pet minu ta ona uðe u salon sa crnim pe kirom obavijenim oko stomaka. Ako bi zatvorio spavaæu sobu i garderobu. preselio se u salon i podigao temperaturu sredine do 30 stepeni. dovoljno za trid eset milja ili za jedno putovanje dnevno .a najvi e dva-tri meseca. Nekoliko ljiljaka visilo je u senci pod odvodnim kanalo m iznad prozora Beatrisine spavaæe sobe. Za poslednjih mesec dana. Izgledala je umorna i poti tena. Rezervoar kod spoljnog motora splava primao je tri galona. temperatura je bila preko 35 stepeni i ve rovatno je to bio razlog Beatrisine letargije i nezainteresovanosti. Izvlaèeæi se iz apartmana. Dok se r astojanje izmeðu njih dve smanjivalo. Prostor sa motorim a bio je poplavljen.izazivao je kod Keransa veoma malu zabrinutost. vreo vazduh koji je ispunjavao salon udari mu u lice kao isparenje iz pretrpane brodske kuhinje. ali kad se zalihe jednom iscrpe. Pripremala je piæe za sebe naslanjajuæi se laktom na bar. pod za titnim baldahinom stoglave kobre ve ènosti.namerno ostavljanje samog sebe bez pomoæi karake Karaka . Kroz zastore. on vide da je patio oko bazena pust.panski (portugalski) ratni brod.

pijana ena. prospi to piæe! kotski doruèak je mo da stari obièaj Brðana. i ti æe ih uskoro sanja ti. ali se zvuci izgubi e u sve glasn ijem urlanju helikoptera. Roberte". Noæas su bile d ungle delta. a na njenim glatkim kolenima bila je èa a sa viskijem. Onda se Makredi i Rigs pope e u kabinu. biæe nam potrebno prisustvo duha." Kerans je sa odvratno æu gledao kako ona prinosi èa u us tima. Istu iraj se. Ostali ljudi bil i su postrojeni na keju i èekali svoj red da se ukrcaju. naðe jednu baklju i kutiju sa alatom i zapoèe rad na genera toru. Roberte". èula se zbrka povika i koraka du prolaza i hodnika." Beatrisa odmahnu rukom. i poku aj da se sabere . O dlazi. ali pro lu noæ sam provela u d unglama vr emena i ne elim da slu am predavanja. ali meni se ne uri. stajao je golih grudi na mostu stanice za ispitivanje i vikao n e to Rigsu. Izgledalo je da su svi èlanovi jedinice mobilisani. jesi li sada bolje raspolo en?" Kerans se spusti na pod od ploèica. ako bude imala sreæe. Ova soba zaudara kao da si imala ceo ka zneni bataljon na konaku. zatim dod ade sa prizvukom zlobnog humora: "Ne izgledaj tako strog. "Ostavi me na miru. ali ona mu je izmaèe. Roberte!" Kerans di e ruke od svega i okrenu se. Opu teni rotori helikoptera lagano su se okretali. U stvari. Roberte. kad odozdo iz lagune zatre ta meg afon. Iz baze su se dizali glasovi iznenadne i u urbane aktivnosti. motori su zavi jali i ubrzavali. "Zdravo. "Hoæe da me pokupe odavde". Pola sata kasnije. sme eæi se za sebe sa me avinom ne nosti i oèaj anja.Sedela je na krevetu kad je Kerans u ao. Beatrisa se oèigledno bila povratila iz otupelosti i pa ljivo je mazala nokte iz boèice sa plavim lakom. Poðe stepeni tem koje je vodilo iz ku hinje dole u ostavu. vi e neæe imati muke." Hteo je da op irno objasni ironiju ove ale. Kerans naèulji u i poku avajuæi da razazna ta pukovnik vièe. Èak je i Bodkin bio pot eran iz kreveta. Sna no ljepnu èvrstu oblinu njenog lista. a kuter i dva veli ka èamca uspinjali su se i poigravali oko keja. "KE-RAN-SE! ! DOK-TO-RE KE-RAN-SE!" Gromoglasni odlomci pojaèanih reèenica grmeli su izmeðu krovova. bri uæi sa ruku poslednje tragove ulja ." "Nadam se da neæu. "Znam. "Nemoj mi reæi da danas odl aze: Rigs je dovoljno pametan da to poku a u nadi da æe nas zateæi nepripremljene. pa se brzo izmaèe od osvetnièke pete ko ja mu polete na glavu. Kerans priðe termostatu na stoèiæu pored kreveta i spusti ruèicu sa 20 na 15 stepeni. reèe mu Beatrisa suvo. "Videæu da li mogu opraviti motor. reèe umornim glasom. Akohol ubija polako." Turobno mu se nasme i. nosaèi kripali dok su se dva velika rezervna motorna èamca spu ta la u vodu. " Kerans poku a da joj uzme èa u iz ruku. Bea. "Opet se pokvario". ali je propa st za jetru. On uze elektrièni megafon i krenu napred preko krova. "Biæe bolje da se obuèe ili da se ne . a Rigs i Makredi su se spremali da se ukrcaju. "Motor se stalno zaustavljao. Kerans prevede morzeove znake. pa zajedno pogleda e dole na bazu. Prilièno je zanimljivo: vremenski ureðaj na dvotaktnom motoru se pokvario . "Izleèio sam generator. Kerans se di e i po uri oko bazena prema ogradi. "P onovo uèim svoje ABC. kad se pojavila u patiju. reèe Beatrisi kad se helikopter odlepi od sv og postolja i dijagonalno podi e preko lagune. "Snove d ungle. Odjednom Makredi primeti Keransa na ogradi balkona i obrati se pukovniku . radio je unazad." Kerans ju je pa ljivo ispitivao. " Batrisa stade kraj njega prite uæi pe kir oko grudi. a pilot poèe da a lje svetlosne signale Keransu kroz vetrobran na pilotskoj kabini. "I. Kakve to ko mare ima ?" Beatrisa sle e ramenima. Gust i vreo vazduh u sobi podseti Keransa na Hardmanovu kabi nu za vreme eksperimenta to ga je Bodkin vr io nad pilotom. zatim se brzo okrenu od ograde i poèe da unosi platnene stolice u hol. promrmlja dvosmisleno. "Znam da sam razvratna. Rigs sutra odlaz i.

Bez iljate kape. pa je gotovo sigurno da je on oti ao prethodne veèeri. Hardmanov nestanak otkri o je de urni u bolnièkom odeljenju u 8 èasova toga jutra. Posvuda je nadiralo blato. "Ali ta se dogodilo. Na dvadeset milja. Èesto se èinilo da neki ljuds ki oblik. Duboko dole na pet stotina stopa jurila je senka helikoptera preko pegave zelene povr ine vode." Beatrisa mu pomo e da smota platneni krov. bio bi prinuðen da ide vodenim putev ima gde je ispod drveæa paprati imao najveæu moguænost da izbegne osmatranje iz vazduha. D inovski gajevi gimnosperma irili su se kao gusti èuperci po krovovima potopljenih zgrada. Nestao je poruènik Hardman!" Ispod donjeg otvora helikoptera prostirala se d ungla kao kakva ogromna gn jila rana. hitro promièe i skriva se meðu prozorima na liniji vode. i on usredsredi pa nju na teren neposredno oko nje. samo strahovito zabrinut. Kerans se na e nad donji otvor i poèe posmatra ti blistav prizor. a onda bi se otkrilo da je to krokodil koji hvata neku vodenu pticu ili kraj potopljenog panja izlomljenih stabala paprati. Kerans opet poèe da ispituje nagnuti disk d ungle dok su visoki tornjevi centralne lagune promicali oko otvora. Kerans j e posmatrao pejza koji se dole prostirao prateæi vodene puteve iz tri centralne l agune. sa retkom kosom boje peska koju mu je vetar p rebacio napred preko lica. potom stupi u hol ba u trenutku kad treperava senka helikoptera ispuni patio. Sem ukoli ko se nije sklonio u zgradu u blizini baze. stoprocentnoj koncentraciji. On primeti da Kerans gleda gore u nebo i povika: "Jesi li ga veæ video. talo ilo se u ogromnim nanosima uz eleznièki vij adukt ili polukru nu ulicu poslovnih zgrada. Tu i tamo trèala je i z baru tine stara betonska vodovodna kula.30 sati. ali je vazduh nad gradom bio bistar i jasan. dodajuæi do gled jedan drugom. doktore? Ne zazjavaj sada. gu eæi pod sobom bele pravougaone oblike. Moguænost da iz vazduha opaze Hardmana bila je beskrajno mala. i da ih neèujno . verovatno ubrzo na kon poslednje prozivke u odeljenju u 9. "Nije uzbuðen. Èvrsto vezan uz ogradu kabine najlonskom u adi oko pasa i ramena. koje su svodovi od rastinja iznad njih pretva rali u zeleno osvetljene tunele. a izduvne pare helikopt era ble tale su gubeæi se u dugom vijugavom tragu. kolonije slepih mi eva i zbijale su iz zelenih tunela kao rasprsli oblaci èaði. Dok su se udaljavali od central nih laguna u spiralnom bri uæem letu. Vazdu na struja æe ti strugnuti pe kir kao hartiju. vijugali su od veæih laguna da bi se na kraju p ridru ili kanalima irokim est stotina jardi koji su se irili vani preko nekada njih pre dgraða. Rigs je izgledao kao razjaren vrabac to besno istura s voj mali kljun u vazduh. Roberte? Zbog èega je Rigs tako uzbuðen?" Kerans zakloni glavu od urlanja ma ine i zagleda se preko zeleno obrubljen ih laguna koje su se pru ale prema horizontu. kao da je uznemiren bukom helikoptera." Prihvativ i prekor. Mnoga manja jezera bila su ispunje na muljem. Nijedan od manjih èamaca priveza nih uz ogradu keja nije nestao. iguane su nepomièno sedel e na senovitim pervazima zgrada kao kamene sfinge. koje su se spu tale sa neba kao svetli prozir ni zastori. a preko ramena im prostruja vetar od njega. Uzani rukavci. ali Hardman je lako mogao da prive e dva prazna bu reta za gorivo koje su bila ostavljena na gomili kraj palube C. tajna uspe nog pretra ivanja je u stoprocentnom pokrivanj u. ali njegov krevet je bio hladan. Sve oko njega poèinje da se ru i. Rigs sada ima dosta r azloga za svaðu. iznenadan grè zabrinutosti iskrivi m u ugao usta. Rigs i Makredi nastavi e svoje bdenje na desnom boènom otvoru. Neizmerno obilje ivotinjskog sveta ispunjavalo je zatone i kanale: vodene zmije uvijale su se meðu zdrobljenim stablima natopljenih gajeva bambusa. napustiv i pretra ivanje d ungle ispod helikoptera. horizont je jo bio zamraèen ranim jutarnjim maglama. ili su ostaci provizornog keja jo plovil i uz trupinu kakve nakrivljene poslovne zgrade zarasle u paperjaste akacije i ra scvetale tamariske.gde skloni . ograðeni vrtovi u jednom bezumnom Raju. o gromnim koprenama zlatnih isparenja. okrugle ute kaljuge pokrivene gljivama iz kojih je izbijala rasko na gu va biljnih formi to se bore za opstanak. cedilo se kroz poplavljenu arkadu kao ku na sadr ina neke velike kloake kasnijeg doba.

nismo mnogo ta postigli. sada æe biti jo te e da se ostane. tu Rigs zabubnja svojom palicom po mapi. da Hardmana neæe naæi u severozapadnom delu." Deili klimnu glavom. Rigs otvori torbu s mapama i ra iri polietilenski otisak na podu kabine. Deili i Makredi raspravljali su se o ko eventualnih pravaca kojima je Hardman krenuo. Najbli a graðevina bila je neka usamljena robna kuæa na dve stotine jardi od njih. ta bi ti rekao. Mo da. Kerans je mogao samo da nagaða o motivima koji su naterali Hardmana da napust i bazu. reèe Deiliju. a bela p ruga koju je ostavljao za sobom nestajala je na staklastoj ravni vode. N asloniv i se laktovima na ivicu otvora. Oslobaðajuæi se svojih veza. negde do granice terena za pretra ivanje od nekih sedamd eset pet kvadratnih milja. gledajuæi preko prostranstva plave vode. a Deili upade sa drugim predlogom.spusti u vodu. i vegetacija je bila reða. "izgleda da smo na pola puta prema Berdu." Bili su na oko deset milja severozapadno od centralnih laguna. ja mislim da nam ostaje jedina moguænost da u nekoliko odabranih pravaca izvr imo pretra ivanje sa male visine. Po to nije mogao da se vidi s Bodkinom pre nego to su ga digli na helikopte r. mada ne iz nekog racionalnog razloga.. Sve u svemu. puk ovnièe. jer ga je spreèila koncentracija grada prema jugu. Nekoliko grana i gu ve travuljine plovilo je severnom strujom. U ovaj kr aj je prodrlo manje mulja. kao da prelazi preko njegovog uma u pravcu suprotnom od njegovog sopstvenog toka. i Kera ns je bio ubeðen. Na pet milja. "Pa. i da su zategnutost i nemoæ sadr ani u tom sistemu popustili iznenada. kao da je Hardmanovim nestankom bila otklonjena jedna od suprotnih l inija sile koje ga opkoljavaju. viknu prema Keransu. Keransovo prvobitno uzbuðenje je i èilelo i on oseti neobiè no olak anje. Ima nade da bism o ne to mogli da vidimo . U poslednje vreme bio je kod Bodkina. "Ja stvarno ne znam kakvi su Hardmanovi motivi. a sjajna sunèeva svetlost pretvarala je povr inu vode u ogledalo od rastopljenog metala. a otvorene aleje podseti e Keransa na Herodotov opis pejza a Egipta u vreme p oplave. kraj ispod njih je bio prazan i nezakrèen. klizili su u iroke kanale i izlazili iz njih tra eæi pogodan krov na koji bi s e spustili." Glas poèe da mu se prekida. Sledeæih pet minuta. taèno izmeðu njih i baze. brzina i nagib helik toptera se promeni e. on stavi prst na mesto gde su se spustili. Ako i ta drugo. oznaèavajuæi samo ire vodene put eve kao da Hardman upravlja d epnim bojnim brodom. Rigs ustade sa gestom ozlojeðenosti i pru i d ogled jednom od dvojice vojnika koji su èuèali na podu u zadnjem delu kabine. pukovnik. Ma kako grubo sklepan. takav splav bi glatko umakao i do zore ga odneo deset milja daleko. i lagano se s pusti e na èvrst èetvrtasti krov neoasirskog portika. Poèe e blago da poniru i spusti e se do na stotinu stopa iznad v ode. na kome je svaki hektar bio razrovan ru evinama napu teni h zgrada. Kerans je gledao okolo kako vod a u vrtlozima prolazi kraj bioskopa." "Sla em se. Ali problem je". P osmatrao je kako talasiæi jedan za drugim zapljuskuju nagnuti krov i po eleo da mo e napustiti pukovnika i siæi pravo dole u vodu. "Otvoreno traganje je gubljenje vremena na ovakvom terenu". Voda je dobovala o trem sa stubovima pod njegovim nogam a. Najzad izabra e ispupèena leða polupotopljenog bioskopa. "Gospodine. a tornjev i su bili gotovo skriveni u magli du horizonta. "gde ? Hardman verovatno nije dalje od dve ili tri milje od baze..splav ili mrlju od ulja. meðutim. a izmeðu glavnih nizova zgrada bilo je vi e prostranstva nerazvijene vode. jedan od dva velika motorna èamca krstario je otvorenim kanalom. sa njegovim gradovima opasanim zidinama. odvukav i R igsovu pa nju. njegovo malo ozbiljno lice bilo je skriveno pod lemo m od vlaknastog stakla. Sem to smo tro ili ma inu. trenutak kasnije. sliènim ostrvima Jegejskog mora . Rigs se pope u pilotsku kabinu i. narednièe". dokt ore?" Kerans sle e ramenima. "Siæi æemo negde i pa ljivo pogledati mapu. Mo e da se oproba u èitanju Hardm anove psihologije. Nekoliko minuta su ispravljali noge. ili samo iznenada besmislena reakcija na vest da odla ze iz lagune na sever. rastvoriti sebe i stalno prisutne . lagano mu udarajuæi u glavi i postavljajuæi sve iri krug moguænosti me anja. kao i o tome da li su oni bili deo nekog veæeg plana koji je polako sazr evao u poruènikovoj glavi.

jug. helikopter je pod punim vi estrukim pritiskom hitao ka lagunama na jugu. Kerans odgovori mirnim glasom: "Pukov nièe. èiji su tok razuðivali i skretali gromadni nanosi mulja. Kerans je sa donjeg otvora posmatrao uzane trake obale pod spoljnom ivicom ume paprati. Hardman nije bu dala. pritoke jedinog ogromnog vodenog puta tri milje ju no od grada. oni poèe e da proèe ljavaju peri ferni deo glavnog kanala u du ini od pet milja. On gotovo neprimetno klimnu glavom Rigsu. kada ga je nadleteo helikopter." On zaæuta." Rigs je s nevericom klimao glavom. "Hardman æe biti tamo negde. ta ti misli . nikada ga neæemo pronaæi. Keranse?" Kerans zavrte glavom. Rigs se posle dvad eset minuta okrenu od otvora vrteæi utuèeno glavom. Temperatura se stalno penje .. bl ato je poèinjalo da se su i i stvrdnjava. to je znaèilo da je koncentrisan. a poslednja tri kruga osmatrao je polukrug neèega to je na iz gled bilo velika stambena zgrada u uglu izmeðu kanala i ju ne obale malog rukavca koji se gubio u okolnoj d ungli. i mora da je odluèio da dalje ne èeka. doktore. Svaki put su kru ili za oko stotinu jard i vi e od prethodnog. "Pukovnièe. èije su oèi bile za tiæene od ref .utvare koje ga obleæu kao ptice stra arice u sve em utoèi tu njenog èarobnog mira. zastiruæi celu baru tinu èvrstim tkivom.Berd je poslednje mesto na Zemlji u koje eli da se vrati. gospodine. Gornjih osam ili devet spratova zgrade stajali su iznad vode i opkoljavali nizak bedem tamnog mulja. ali ovo je beznade an posao. leteo sam sa njim gotovo pet hiljada èasova." Kerans ne to promrmlja kao odgovor. pretra ivanje krajeva severno od grada z naèi potpuno gubljenje vremena. ali sigurno ne ide na s ever . Kao to je Kerans predskazao. Dva sata ranije obala je pred stavljala pojas kaljuge. Biæe da je krenuo na sever i da se odmara negde u ovim otvorenim kanal ima van grada. Glavata ulje tura . Ne znam da li ide pe ke ili plovi na nekom splavu.on æe se ispr iti." Rigs je oklevao. èak ni dva dana. Postoji samo jed an pravac kojim se Hardman uputio . "Ali za to na jug?" pobuni se Deili. Hteo je da se vrati u Berd. po to su desetak puta pa ljivo pretra ivali kanal. Èak i kad bi se nag injao kroz prozor i mahao. Verovatno vredi poku ati. Verovatno mu je bila potrebna cela noæ da bi stigao do glavnog kanala. Njegova povr ina bila je izbra zdana vodom koja je oticala iz mno tva plitkih bara. Odjednom shvati. Gde god su hidrodinamiène konture kanala dozvoljavale nanosima mulja ma i najmanju trajnost. Ogromni nanosi mulja uzdizali su s e nad povr inom kao leða velikih glavatih ulje ura. odgovarajuæi na neiz reèeno pitanje. ako eli da se sakrije od nas. d ungla unaokolo slivala se s krovova i hvatala kor enje u vla noj ilovaèi. Za to bi Har dman izabrao da putuje na jug?" Gledajuæi opet napolje preko vode. kladim se u deset prema jedan da ga ne bismo videli. Keransu. "Kad iziðe iz kanala nema nièeg sem g uste d ungle i otvorenog mora. Spustiv i se na tri stotine stopa iznad vode. zatim pogleda na Makredija koji se izdvojio iz grupe i sada je stajao pored Keransa. "Narednik Deili dobro ka e. oèigledno neubeðen. ne sumnjajuæi ni trenutak. prev." Rigs di e pogled na Keransa. u blistavom zelenom moru po kome lebde zmije. njegova visoka pogurena prilika odra avala se na vod i kao mr ava vrana. oèigledno je da je on odjednom poremetio umom. tra eæi izdajn ièke znake koji bi otkrili kamufliran splav ili na brzinu sklepanu kolibu. Hardmana naðo e meðu zaravnima u mulju.Znao sam poruènika Hardmana. Meðutim. "Verovatno ima pravo. ali do deset èasova. Èak i Deili podi e nogu na prag ulaza u pilotsku kabinu.. Roberte. mo da si u pravu. prihvataj uæi logiku Keransovog argumenta i op te razumevanje Hardmanovih motiva kada ih je Kerans podrobno objasnio.vrsta velikog kita. Tri minuta kasnije. nema nijednog drugog pravca. iljata kapa bila mu je na vuèena na oèi. i ja verujem da se on sada odmara u nekom malom zatonu pre nego to æe noæ as krenuti dalje. isuvi e je otvoreno i izo lovano. Saèeka da Deili zavr i: ". prim. a Rigs se napregnuto zagleda u mapu. Hardman ne bi do ao ovamo." Kerans pokaza na mre u kanala koji su se ulivali u centralne lagune. gde treba tra iti Hardmana. "Pa. ali spreman da pr ihvati narednikov savet u nedostatku nekog drugog.

"Polako. Na èetiri stotine jardi odatle. Izvanredna ve tina u postavljanju dijagnoze. ne gonimo besnog psa. reèi su odjekivale preko moèvara i zatona. toliko udubljen u praæenje nji hovog krivudavog puta ka balkonu da gotovo nije ni primetio isto tako jasan crte otisaka izmeðu linija na prosu enoj povr ini. Kerans . Kad Rigs otkopèa poklopac svoje futrole. Veæina prozora bila je razbijena. Kad buka helikopterovog motora i èeznu na krovu iznad njih. Unaokolo je sve treperilo o d nesnosne vruæine. Èvrsto pritisnuv i èelo ruènim zglobom. Bio je napravljen od dva bureta privezana na krajeve metaln og krevetskog rama..lektovane sunèeve svetlosti. jer su mu se samopouzdanje i dobro raspolo enje potpuno povratili. Kerans mu reèe mirno: " Pukovnièe. i ljudi na krovu su razdra eno jadikovali pod vojnièkim kapama . podi e elektrièni megafon. i tako otkri broj ifre i spisan bojom preko prednjeg dela. i ceo kompleks je lièio na prezreo sir kamamber. pitajuæi se u kojoj bi od hiljadu soba moglo da bude Hardmanovo skrovi te. Rigs i Makredi se sago e da ispitaju grubo sklepan splav koji je bio sakriven ispod balkona iza zaklona od otpadaka. Makredi je pod rukom d r ao 'tompsonku'. Samo jo treba da ga u hvati . Roberte. odbija juæi se od njih. Keransu se naglo ste e jednjak od muke. dva belolika tornja sa satovima probijala su se kroz rastinje kao tornjevi hrama kakve izgubljene religije iz d ungle. u razmacima od oko èetiri stope.odzvanja moæ . "Tu smo. "da Hardman sa sobom nosi jedan kolt 45. ja jednostavno ne elim da mi kakav usnuli krokodil odgrize nogu. One su kao lanac sa mostalnih jedinica bile povezane kratkim nadvo njacima izmeðu ahtova za liftove na kraju svake zgrade. Tr agovi blata sa Hardmanovih stopala vodili su preko sobe koja je imala balkon i g ubili se kroz apartman u susednom hodniku. ali otvor je bio zagu en otpacima i istrulelim pan jevima." Rigs priðe Keransu trljajuæi ruke od zadovoljstva i sme kajuæi se samouvereno. on se naslo ni na jedan stub slu ajuæi kako se odjeci ponavljaju oko njega." "Dobro. " Odlièno. Gledao je gore u nemi luk prozora. zvuk njegovog imena . mogao bi da poku a pliv ati!" Dva èoveka pozdravi e i krenu e sa karabinima uz bok. nema sumnje . naravno." Prepredeno je piljio u Keransa kao da nagaða o stvarnim izvorima ove znaèajne sposobnosti sagledavanja. "Hardmane! Govori pukovnik Rigs!" Urlao je Hardmanovo ime u nemu vrelinu . on poku a da zaviri ispod betonske ploèe. i Keransu se uèini da.. "Vilsone. Bio si potpuno u pr avu. ti kreni prema severu! Pazite na obe strane. po tmulo grmeæi u daljini nad velikim praznim blati tima.. potom namignu Keransu i dodade: "Dr Kerans eli da razgovara sa vama. Roberte. "UNAF 22-H-549 .je li tako. tu on uputi Keransu blis tavi osmeh. Te ak zadah kloake izlazio je iz udoljice s muljem nad kojom je gladno pulsirala i zujala korona od milion insekata.Kerans. crepovi prekriveni ogromni m mrljama gljiva. a njegove dve iste sive trupine bile su jo pro arane blatom. gospodine." Rigs odmahnu rukom. Hardman æe ti biti zahvalan kad ga odvedemo natrag. "Razvedri se." Ostaviv i Keransa da ovo svari. narednièe?" upita Rigs izlazeæi na su nèevu svetlost da pogleda gore u polumesec stambenih zgrada. "Nadam se da si u pravu. On dotaèe Rigsovu ruku i pokaza na pruge. dr ali smo ih na palubi C. uèini se da je njena glatka povr ina u razmaku od oko est stopa zaparana dvema slabim paralelnim prugama koje su vodile do isturenog k rova jednog gotovo potopljenog balkona. Sigurno je uzeo rezervni krevet iz bolesnièkog odeljenja posle prozivke. motri sa jugozapadnog kra ja! Koldvele.to smo mi. nesum njivo tragove stopala visokog sna nog èoveka koji je vukao te ak tovar. Mada je zanimljivo èuti"." "Ne brini! Uhvatiæemo ga!" Rigs poèe dovikivati dvojici ljudi na krovu k oji su pomagali Deiliju da prive e helikopter." Kerans je stajao na ivici balkona i pod njim je bila padina od oèvrslog mulja. Dok su preletali iznad balkona. i on za trenutak oseti vrtoglavicu. Juèe sm o ra èi æavali pokretne cisterne. poruènièe! " Skupljene u i u lukom zgrada. Kerans.. nevidljivo ga izdvajajuæi. Makredi kleèe kraj jednog bureta da oèisti mulj.

nim predskazanjem u asa i nesreæe." Tra eæi gde da sedne. ili se oèajnièki klizali po suvim kadama u kupati lima. "Pa dobro.11.35! Kerans pomisli da sat u stvari radi. Pre nego to bi napustili neki od potopljenih gradova. zatim poèe da oslu kuje nemu zgradu di uæi kroz stisnute zu be. sa svim nejasnim i preteæim avetima koje su bacale sve tamnije senke na njegov duh. dok su Rigs i Makredi p retra ivali stanove i motrili penjuæi se na spratove. Dok je otvarao vrata. On je ovde negde!" Makredi zabaci svoju 'tompsonku' na rame i pope se do malog prozora na s ledeæem odmori tu. Gde go d se sunce probijalo. obojica svesni da imaju razlièit stav u odno su na Hardmana. Pojaèano zbog vruæine. On je zauzimao polo aj kod stepeni ta u svakom hodniku. svetlost se kao dijamant raspr tavala u hiljadu iskrica kad god bi se neka grana pokrenula prelamajuæi sunèeve zrake. Izgledalo je kao da uti vazduh podneva pritiskuje lisnatu prostirku kao ogroman poluproziran pokrivaè. "Ne gledaj me tako za titnièki. pukovnièe. a u slepooènicama udaralo od napora zbo g penjanja uz stepenice. Svi podovi bili su istruleli ili provaljeni." Dva èoveka izmenja e poglede. koji su visi li sa nakrivljenih ramova za slike. Nejasni obrisi klasiènog trema i fasade sa stubovima ispod tornjeva nagove tavali su da su zgrade nekada bile deo malog gradskog centr a. Izgledalo je da prvobitno tkivo zgrade odr ava jo jedino rasko na vegetacija k oja se granala kroz sve sobe i hodnike. On pogleda dole u Rigsovo zaduvano rumeno lice i oseti divlje nje prema pukovnikovoj samodisciplini i èestitosti. Poku avajuæi da razbije to suparni tvo. narednièe. On prekoraèi preko nje i uputi se prema velikim prozor ima koji su gledali na balkon. pa su tako odlazili praæeni posled njom jekom zvona preko vode. a nekoliko zgrada koje su se videle pod vegetacijom na drugoj strani blati ta. Kerans se nasloni na zid dok mu se znoj slivao niz leða i grudi. Zgrada je bila opusto ena. Kerans mirno reèe: "Sad æe ga verovatno uhvatiti. Kerans se zagleda u dva tornja sa satovima koji su se. ram se odjednom sru i i pretvori u hrpu crvotoèine i istrulelih komada grede. Gu teri su promicali i jurili kroz pukotine na podu. izdizali iz gustog li æa paprati. nekada je bio malo brdo. Uznemireni prvi put posle mnogih godina. mada bi. gole letve su bile isprepletane puzavicama i ilièastom maho vinom. izbezumljeno su se ustremljivali na prozore i rasturali se uz bolne krike u ble tavoj sunèevoj svetlosti. pa Kerans pusti da ga on miluje po licu i grudima dok je posmatrao d unglu ispod sebe. gde je?" Rigs se nasloni na ogradu stepeni ta i pokretom ruke d ade im znak da se uti aju. kao dva obeliska. Noæima posle toga. Jedan od brojèanika nije imao kazaljke. jo su bile izn ad vode to je nadolazila. Roberte. Ne to malo vazduha strujalo je kroz sobu. Znam da se znojim kao svinja. slepi mi evi. Njegovo ime mu je jo slabo odzvanjalo u u ima kad su poèeli da pretra uju zgr adu. Prete an deo maltera otpao je sa zidova i le ao u sivim gomilama du ivica. Rt n a kome je stajao polumesec stambenih zgrada. Sada treba da budemo oprezni. sa hiljadorukim èudovi tem kosmièkog vrem ena. ali se u poslednje vreme nisam toliko odmarao kao ti. kroz prozor je dolazio slab povetarac. koraèa velikim koracima po ogromnom dalijevskom pejz a u. "Stajaæemo mirno pet minuta. da ga mo da navija nek i ludi pustinjak koji se uhvatio za poslednji besmislen registar nepomraèenog um a. i Rigs mogao dobro da odigra tu ulogu. drugi se sluèajno zaustavio gotovo ta èno u taj èas . dok ga besmislen pravac kazaljki potpunije iden tifikuje. . ukoliko mehanizam jo radi. oprezno prelazeæi sa jedne popreène betonske grede na dru gu. Bilo je pola dvanaest i napolju je temperatura iznosila preko 45 stepeni. nego sve to je dotad do iveo. Iz pukotina u podovima dizao se smrad masne vode koja je klokotala kroz donje prozore. pa su se oni lagano kretali po umetnut im keramièkim ploèama. obuèen kao Viljem Tel. Rigs je nekoliko puta navio dv otonski mehanizam zarðalog sata na katedrali. Kerans je u snovima viðao kako R igs. on ode hodnikom i gurnu vrata koja su vodila u prvi stan. Rigsovo nestrpljenje je jo vi e raslo dok su se peli na spratove i bez uspeha pretra ili sve sem dva poslednja. zabadajuæi goleme sunèane èasovnike u itki pesak kao bode e.

le eva koji su lebdeli u razavijenim po krovima kao na kakvoj u asnoj probi Stra nog suda.u stvari. Krupni èovek stajao je malo p ognut ali opu ten. Ali Rigs zastade kao ukopan na ba lkonu. "Hardmane!" pro apta Kerans. èoveèe. zgrudvalo se na èizmama i tkanini njegovih vojnièkih pan talona. oèima koje su tinjale kao zapretena vatra. pa zgrabi krev etski okvir i poèe da ga cima laganim muènim trzajima. dok mu je plava vojnièka bluza pucala na leðima. Opet se seti jednog jezivog gr oblja nad kojim su se usidrili. ali je buljio u Keransa sa mraènom odsutno æu. Najzad odbaci u e za vuèu. zaostajali su trideset sekundi iza Hardman a. Doktore. Rigs zakopèa futrolu od revolvera i tu no zavrte glavom. Rigs kroèi na balkon i dade rukom znak Vilsonu i Koldvelu da siðu.Kerans se nasloni na prozor èekajuæi. Ili mo da on ne stoji (mada bi sigurno dva puta dnevno pokazivao vreme sa potpunom. i Hardman je do kolena tonuo u vla niji mulj. mo da æe uspeti da ga um iri . Keranse! Gotovo si ga dr ao!" Zajedno otrèa e nazad u hodni k i sjuri e se stepeni tem. "Gospode bo e. spazi e Hardmana kako leti po zavojima stepeni ta èetiri spr ata ispod njih. Hardman se baci na Keransa grèevitim skokom. Lice mu je imalo izraz gladne napregnutosti. a utisak zbunjenosti i umora po jaèavala je bluza sanitetskog de urnog od grubog plavog platna koja je bila manja za nekoliku brojeva pa mu se desetarska uznaka popela èak iznad ispupèenja delto idnih mi iæa. budi tu u blizini. gotovo se pla eæi da ne razbije zaèaranost. nehotiè no pogledajuæi na vrata spavaæe sobe kroz koja je stupio bradati èovek. Do ivice vode bil o je jo dobrih pedeset jardi. Kerans se okrenu od prozora i tr e se kad shvati da u vratim a iza njega neopomièno stoji visok crnobrad èovek. Makredi. hoæe da odvuèe splav nazad u vodu!" Na trideset jardi od njih. "Pobogu. opominjuæi ga da se ne mièe . a za uzvrat izmami izraz neobiènog sauèe æa punog razumevanja. Njegova kosmata brada bila je utonula medu iroka ramena. napravi se kao da udara neposredno pre no to se sudari e. neospo rnom taèno æu . ne misl eæi na ljude koji su ga gledali s krova. Hardman se kao akrobata spusti niz oluk. Pru i mu j ednu ruku. Kerans saèeka da mu se oèi priviknu na mrak u zadnjem delu sobe. Kerans se u nedoumi ci zablenu u tu priliku sreðujuæi misli s naporom. sa u etom koje mu je bilo zategnuto preko ramena. i on za trenutak podseti Keransa na neki od onih vaskrslih le ava. "Jadn ik! Izgleda potpuno izgubljen. Hardman je vukao splav preko oèvrsle mase mul ja. Odvrativ i oèi. dole na p arapet. "Hardmane!" Kerans dolete na balkon upravo u trenutku kad jedan od ljudi na krovu poèe dizati uzbunu. Keransovo bavljenje ovom idejom bilo je prekinuto otkriæem malog groblja koje se u gomili razvalina na suprotnoj obali spu talo u vodu. dva . Rigs i Makredi ulete e u sobu. i jedini spoljn i znak unutra nje energije bio je bledi sjaj zainteresovanosti za biologa. Rigs odjuri. obrta njem smera èasovnika i njegovim kretanjem unazad mogao bi se napraviti mehanizam za merenje vremena koji bi se u izvesnom smislu kretao jo sporije nego vasiona. minuti su prolazili i ostavljali z a sobom sat zaustavljen na 11. a te ke ruke su mu mlitavo visile niz bokove. a sa krova je dopirao agor uzbuðenih povika.vi e nego veæina instrumenata za merenje vremena) nego je samo tolik o spor da njegovo kretanje izgleda neprimetljivo? to sporiji sat. izmigolji s e pre nego tu je Kerans mogao da povrati ravnote u. gotovo kao da su im uloge bile obrnute. njegovih kitnjastih florentinskh grobova koji su se bili raspukli i izbacili svoju utrobu." Pa ljivo su stezali krug oko Hardmana. njegova velika telsina zakr èi pola sobe.35 i preticali ga kao vozilo u br oj traci. i tako predstavljao deo jednog jo veæeg prostorno-vremenskog sistema. na e se prek o ograde i opsova kad se Hardman izgubi u stanu. Petorica ljudi: Rigs. Pridr avajuæi svoj e ir. Crno blato skorelo mu se po rukama i èelu. to bli e odgovara beskonaèno postepenom i velièanstvenom toku kosmièkog vremena . Kad su stigli na najni i sprat. trzajuæi prednji deo splava u vazduh sa demonskom energijom. izlete na balkon i preskoèi pre ko ograde. sa nakrivljenim na dgrobnim ploèama to su nalikovale na grupu kupaèa. Prestra en. bacajuæi se jednim jedinim korakom sa jednog odmori ta na drugo.

Hardman nastavi da se batrga u blatu na deset jardi ispred njih. zatim se posræuæi pope stepenicama u sudsku zgradu. zaklanjajuæi oèi podlakticama. zatim se otkotrlja. inaèe je skver netaknut pre iv eo juri e pedesetih prethodnih godina. Hardman pogleda grupu koja ga je opko ljavala. " ta goni toga èoveka dalje? Potpuno sam raspolo e n da ga pustim da ode. Har dman bez oklevanja sunu u uzan propust izmeðu dva stara poploèana zida i nestade u ulièici. Izduvna cev bljuvala je iznad n jihovih glava uz resko praskanje." lz ulièice izbi e na mali skver na kome je grupa mirnih gradskih kuæa iz X IX veka gledala na kitnjastu fontanu. Vilson nesigur no zagazi kroz meki mulj uz vodu. Helikopter naglo poèe da gubi visinu. Divlje orhideje i magnolije obavijale su s e oko sivih jonskih stubova stare sudske zgrade. Deili je upalio motor pa su se krakovi rotora polaku okretali u vaz duhu. Dajuæi znake Keransu i Koldvelu. Nje ni beli stubovi presijavali su se na suncu kao niz ogromnih izbeljenih kostiju. pusti splav i èuènu iza njega. i njegovu prvobitno tlo jo se prilièno izdiz alo iznad okolnog nivoa vode. sada je suvi e opasno! Mo da vas neæe prepoznati. red za redom stabala paprati i d inovske preèice koja je cvetala sa terasa. upadali i izvlaèili se iz rupa to su ih ostavili ljudi ispred njih. Pojuri e za Hardmanom uz sve jaèe urlanje helikoptera. Iznenada se na krovu iza njih zaèu isprekidano urlanje izduvne cevi koje je cepalo ti inu zaravni. "Doktore. "Biæe u redu. pre nego to je Ke rans mogao da ga za dr i. "Gotovo smo ga uhvatili. pa Hardman zastade i u nedoumici pogleda ljude koji su i li za n jim." Kerans ne obrati pa nju na njega. Pored palate suda. Saèekaæemo dok n e popusti vruæina. a Makredi i Koldvel jurili su na rastojanju od dvadeset jardi iza nj ega. Ometen u poku aju da stigne do vode. skliznu iz vazduha na skver sa hro . plavokosim mladiæem koji je nekada bio Hardmanov pos ilni. Proèi æavao je grlo i pitao se ta da ka e Hardmanu. Sa karabinom preko grudi. napredovali su niz padinu od skorelog blata. a Keransu se poveri: "Gos pode. poèinje se zamarati". Kako se pribli avalo podne. sa masivnim tremom koji je bio ukra en skulpturama. Kad ostali poèe e da se povlaèe uz padinu. Makredi uzmaèe izmeðu statua na skveru i zauze polo aj iza bazena fontan e. Doktore. a vazdu ni udar eksplozije odnese mu kapu s glave." Vilson se bio dovoljno oporavio da bi mogao iæi bez pomoæi. I ao je lagano napred preko napuklih kamen ih ploèa. "Nastavi za njim. kakva klanica!" Beznade no uperi prst u ogromnu Hardmanovu priliku koja se t opæuæi udaljavala dugim koracima. Kad utonu do pojasa. minijaturne imitacije Partenona . Uznemiriv i skver svojom bukom. Rigs i Kerans su po magali povreðenom Vilsonu. Vilson uz kratak krik pade preko karabina. Kao ranjeni indijski bivo. sa tornjem na kome je bio sat b ez brojèanika. a zati m krenu napred sa Vilsonom. Na kraju muljevite zaravni dizala se d ungla kao visoka zelena litic a. Odjednom se Vilson zanjiha i. Predpostavljajuæi da je njihov zadatak sada zavr en. odande ne mo e da se makne. helikopter se sporo vinu uvis iznad njih. pa kako mu bude. a oblaci pra ine dizali su se u talasima oko njega. Kerans dade znak ostalima da ostanu na mestu. okrete se i otrèa ivicom vode do zgrada koje su se stapale sa d unglom na sto jar di odatle. Negde u senci èuo je kako Hardman iscrpljeno dahæe. pukovnièe! Ja æu poku ati da govorim sa njim mo da æ u uspeti da ga zadr im. narednièe!" prodra se Rigs kada Makredi zastade da ga saèeka. sunce je ispunilo ovaj antikni forum jakom usp lamtelom svetlo æu. plamen iz dobo a probode treperav vazduh. Hardman stavi revolver u pojas. gledajuæi kako elisa na repu ok reæe ma inu u sve manjoj spirali. Kerans zastade nekoliko koraka iza Vilsona i spazi Rigs a kako zabrinuto gleda gore u helikopter. Hardman je naslonjen na splav pucao na njih velikim kolt om 45.biblioteka ili muzej. mlateæi ga kao hiljadu maljeva. a li glas mu se izgubi u sve jaèem urlanju motora. Rigs i Vilson po uri e uza stepenice u ulaz u muzej. pa ga Kerans ostavi i potrèa. on doviknu ne to Keransu.vojnika i Kerans. nalazila se druga zgrada sa stubovima . i oprezno stavi nogu na prvi stepenik. zaklanjajuæi oèi od jakog sunca. Buka i vrelina zajedno su udarale u Keransovoj g lavi. unazad stiskajuæi okrvavljen lakat.

Osujeæeni u ovom drugom poku aju da uhvate Hardmana. zalazeæi iza zastora svetlosti koji su se smenjivali i izlazeæi iza njih. s lu ajuæi Rigsovo razdra eno gunðanje i Deilijeva sakata pravdanja. Rigs jurnu za njim bez e ira. Hardman obiðe helikopter i sti e do drugog kraja sudske zgrade. Dok je sedeo u relativnoj sve ini pod ièanim zaklonom. Njihovi grubi piskavi glasovi ispuni e Kerana tupi m strahom koji ga nije napustio èak ni onda kad je kuter stigao i oni se vratili u bazu. st apajuæi se sa u arenim nebom na ivicima tako da se Keransu uèini da on stupa u sam a usta sunca preko dina od belo usijanog pepela. zgrade sa druge strane fontane nisu se vi e jasno videle. a njegovo blatnjavo odelo sijalo se poput zlatnih ploèa u zaslepljujuæoj sunèevoj svetlosti. "Pukovnièe Rigs!" Makredi se stu ti niz stepenice. jaèina sunèeve svetlosti smanji se nez natno. Bodkin samo klimnu zagonetno glavom i primeti: "To neka ti bude upozorenje . Deset minuta kasnije. nego su se nazirale i nestajale iz vazduha kao arhitektura kakvog sabla snog grada. Obræuæi se. i uzmahnu svo jom 'tompsonkom' preko kaljuge. ot kucaji termalnih talasa izvrtali su normalnu perspektivu svakih nekoliko sekundi i za trenutak je uvelièavali. helikopter se zaljulja i te ko zari u kladrmu . kraj fontane. Hardman polako krenu preko skvera. umoran i obeshrabren. sada su èuèali u hlad u ispod trema muzeja i èekali da mine podne. skupljenih mr avih rame na. U bazi je smestio Vilsona u bolesnièko odeljenje. Nasred skvera. Iskljuèiv i ma inu. stajala je visoka usamljena prilika. "Neka ide. Kao da potvrduje njegovo bekstvo. Kerans se uzmièuæi skloni sa Makredijem iza fontane. dreèe æi na ljude na stepeni tu muzeja. ubrzo posle podneva. Sivi kamen zgrada oko skvera bio je obasjan ble tavom belom svetlo æu kao ogromnim reflektorima. dok je vidao Vilsona i smirivao ga s nekoliko pilula morfijuma. Kerans je poku avao da zaspi. njegovi zraci poèe e da se odbijaju uvi s sa ploènika. èuo je jo njihov promukao lave . sada su se gmizavci postrance unjali oko skvera. Beskrajne obale kopnenog mora pru ale su se pred njim. Deili je sedeo za komandnim ureðajima napola o amuæen udarom o zemlju i bespomoæn o poku avao da se ispetlja iz svojih veza. U svakom sluèaju. koraèajuæi ravnomerno uz anim nagibom prema nanosima mulja koji su se protezali obalom na stotinu jardi o d njih. zatim se pridi e upravo u trenutku kad je gotovo dotakao zemlju. Proðe na dvades et stopa od Keransa koji je èuèao sakriven iza stuba sa jednom rukom na Vilsonov om ramenu da bi uæutkao njegovo tiho jeèanje. Dok se sunce penjalo ka zenitu. zatim je prona ao doktor a Bodkina i isprièao mu dogaðaje minulog prepodneva. narednièe! Sada ga vi e neæemo uhvatiti. izgleda da i nema mnogo smisla. na tom mestu napusti skver. èekajuæi da stigne kuter. Sasvim n ejasne usled svetlosti i bleska. a smrskani propeler nastavi da se i dalje ekscentrièno okreæe. Hardman je nastavio ustro da koraèa ne pla eæi se jare kao u u arenoj peæi. dok se helikopter b atrgao nad njihovim glavama. a li se narednik zajedno sa Rigsom skupio uz jedan stub i njegove oèi su prazno bu ljile u tle pred njima kao da spava ili je u transu. S vremena na vreme. Udaljavajuæi se od fontane. Privuèena bukom helikoptera pribli ila im se jedna grupa iguana. Sledeæa dva sata presedeo je æutke u muzeju. slièno predugo eksponi ranoj fotografiji. Hardmanovo suncem opaljeno lice i crna brada sada su bili beli kao kreda. ali povremeni prasak karabina izazivao bi trzaj u njegovom izubijanom mozgu kao udarac èizme. Kerans se uspravi na kolena u oèekivanju da Makredi skoèi na Hardmana. Kerans bi spazio ostale kako pa ljivo motre ne bi li ugledali H ardmana i polako se hlade svojim vojnièkim kapama. On uhvati Makredija za lakat i zadr a ga. i podseæao je Keransa na kolonadu egipatske nekropole belu po put krede. delimièno skri venog ogromnim koprenama pare nad sredinom kaljuge i i èeznu u njih kao èovek koji nestaje u gustoj magli. uzgred pominjuæi glasove ig uana." Bezbedan na rastojanju od dve stotine jardi. on pogleda na skver. Sti e do prvog prevoja.ptavim ubrzanjem motora. elisa na repu zviznu u trem sudske zgra de uz grmljavinu razbijenog mermera. a zelene obale kana la klizile kraj njih. zaklanjajuæi oèi od bleska. Izmo den od vruæine .

dok mu je glava pu cala kao rascepljena mo dina. prev. anima protiv pers one. i stanica za isp itivanje se budila u mukloj ti ini. mo da æe ih opet èuti. ali veèito eljene i nedost i ne obale amnionskog Amnion . oti ao na palubu i poèeo gledati dole preko ograde na crn i sjajan disk lagune. pa on stoga odl uèi da prenoæi u svojoj kabini u stanici za ispitivanje. ego protiv ida. epureæi se oni dodo e do iv ice stena i poèe e zajedno urlati na sunce. potmulo se odbijajuæi od metalnih z idova i tavanice kao aputavo mrmljanje neke slepe okeanske struje koja se odbija od ploèa na trupu podmornice. tako da je kroz njih mogao tek da razazna slabu svetlucavu konturu jednog d inovskog sunca. prvi zraci la nog svitanja obasjavali su pra njave stolove sa reagensima i drvene sanduke nagomilane pod prozorima u hodniku. ka o izgubljeni telepati. Keransov splav je jo bio usidren na drugoj strani lagune. pa zapliva preko crn e vode koju su potresali tupi udarci. svetlo æu od mirijada mikroskopski sitnih fosforescentn ih ivotinjica koje su vrvele u gustim jatima kao mno tvo malih oreola pod vodom. sme tale u njegovu veæ prenatrpanu psihu. Kerans oseti kako u njemu. sa mi praoblici æe se uzjoguniti i poèeæe da se bore izmeðu sebe. Iziðe na p .. gusto rastinje du kreènjaèkih litica naglo se povuèe u pozadinu da bi otkril o crne i kao kamen sive glave ogromnih trijaskih gu tera. dreka je postepeno postajala sve jaèa tako da se vi e nije mogla razlikovati od vulkanskog udaranja sunèevih eksplozija. Tada se seti da je Beatrisa Dal sanjala isti san. pa iskoraèi u jezero èije su mu vode sada izgledale kao produ e nje sopstvenog krvotoka. I dok je sedeo na krevetu i pljuskao se po licu mlakom vodom iz bokala.. Dok se tupo udaranje pojaèavalo. Tu provede mirno popodn e. voda je bila gusta od hiljada isprepletenih zmija i jegulja to su se i zvijale u besomuènim gu vama i tako izbijale na povr inu lagune.. Kako se veliko sunce pribli avalo uz tutanj." Povodom Hardmanovog bekstva ne reèe ni ta. Roberte. Izgledalo je da ga ovi zvuci progone i onda kad je otvorio vrata kabine i oti ao hodnikom do kuhinje. ali su zvuci na neki ludaèki naèin bili pojaèani t ako da su ostajali tek iznad zvuène granice. Kao izi ao je iz kabine. on oseti da se rastapa ju barijere koje odvajaju njegove æelije od okolne sredine. Kera ns zastade nekoliko puta i poku a da ugu i odjeke koji su mu uporno bubnjali u u ima. isuvi e iscrpljen da bi otvorio oèi. pitajuæi se sa zebnjom ta su u stvari njegovi novi progonitelji. raja. dok je spavao u svojoj postelji u stanici za ispitivanj e. i dok su tamne vode lagune zapljuskivale potopljeni grad. unutra nja opna koja omotava zaæetak u mate rici. da èuje gromoglasno dobovanje njegovog bila. Pre ili posle. Obrativ i pa nju na vreme udaraca. leèeæi se od lake groznice u svojoj postelji. on shvati da njihova uèestalost predstavlja uèest alost otkucaja njegovog srca. jo je mogao da vidi ogroma n zapaljen disk avetinjskog sunca. Iz meðu njih. prim. kao samo njegovo bilo. SILAZAK U DUBOKO VREME Kasnije te noæi. misleæi na Hardmana i njegovu è udnu odiseju ka jugu.. Potmulo grmeæi iz da ljine. Keransu doðe prvi o d snova. ono je u impulsima slalo sumornu svetlost preko lagune i na trenutak osve tljavalo duge kreènjaèke litice koje su zamenile prsten belolikih zgrada. duboka zdela vode sjajila je difuzn im mutnim prelivima opala. Probudio se u zagu ljivoj metalnoj kutiji svoje kabine. i sabra se. 5. gotovo ispunjavajuæi i samo n ebo. Bilo je ne to posle est èasova ujutru. udara moæan hipnotièki zov gm izavaca koji laju..vodenjak. Njegova podsvest brzo se pretvarala u panteon krcat za titnim fobijama i opsesijama koje su se. Odra avajuæi ove isprekidane bleskove. na nanose mulja koji kao e eno zlato sjaje na meridijanskom s uncu. Guste koprene neprozirnog gasa vitlale su nebom na samo nekoliko stotina stopa iznad njegove glave. pa istovremeno i odbijaju i mame kao izgubljene.

Je li bila duboka?" Kerans se s naporom tu no osmehnu." Zami ljeno je srkutao toplu kafu. Alane? ne bih jo moga da ka em. "Poku ava da me upla i . Kao iz daljine. gotovo umirujuæeg i ohrabrujuæeg. kao to su otkucaji njegovog sopstvenog srca. Mo da se i on upravo probudio iz istog. "Ne sem ukoliko ne eli da udvostruèi de jstvo sna. U osnovi je to jedan isti san koji se pona vlja u svim sluèajevima. Ja ih sanjam veæ puna dva meseca." Nasme io se na Keransa. Po to je sada do iveo jedan od tih snova. drugi pilot helikoptera. prihvatao ih je kao neizbe an elemenat svog ivota. tonom koji je bio mek i od njegovog uobièajenog odseènog govora. (Logièno . i opet spazi nejasno svetlucanje fosforescentni h lokava. pojaèanog u nadi da æe se. u svojim u ima je mogao èuti kako sunce dobuje nad usahl om vodom. i eto. naravno. Alane. tada i tamo. "Dugo si se dr ao. shvatio je da u njegovim zvucima ima neèeg blagotvornog. Bo e." Potom za kopèa svoj pamuèni aket na grudima bez ko ulje. I Beatrisa Dal. Roberte. tako je nestal a i svaka podela izmeðu realnog i nadrealnog u spoljnom svetu. Roberte. Pa ipak je Kerans znao da se iz nekog razloga opirao da Beatrisi pru i stv arno sauèe æe kada joj je postavljao pitanja o ko marima to je krtije mogao. Ba onako kako je razlika izmeðu latentnog i manifestnog sadr aja sna prestala da va i. Ali d inovski gmizavci su bili jezivi. Kerans spusti p ogled na tamne senke pod stolom. U 'Ricu' nema ko mara." Kao da nastavlja misao. snovi su potpuno ovladali nj ime. Niti je poku ao da se pozabavi ije dnom od Bodkinovih ili Rigsovih okoli nih primedaba o snovima i opasnosti od njih. Veæ smo svi poèeli da se pitamo kada æe stiæi. Roberte. narav no. Ostaci tvoje svesne kontrole su jedina stvar koja dr i branu. kao sliku sopstvene smrti koju svaki od njih nosi u tajnim k utovima svoga srca. Sumnjajuæi u lek. na Golgoti i u Gomori." Bodkin je govorio sporim. pita juæi se da li da pozajmi jedan od velikih teretnih èamaca privezanih uz kej i da se preveze do nje. mirno je pio kafu skuvanu na tednjaku u velikoj napukloj erpi. Fantomi su se nep rimetno provlaèili iz ko mara u stvarnost i opet se vraæali nazad. zaje dnièkog ko mara i sada punio oèi maslinasto-zelenim spektrom lagune u uzaludnom oè ekivanju da æe uspeti da izbri e razbuktalu sliku trijaskog sunca. podseti me da veèeras uzmem jedan fenobarbito n. a ne nude æi joj kakvu terapiju ili sredstvo za umirenje. kao da je Kerans sada postao è lan odabrane zatvorene grupe. "Znaèi o tome je govorio Rigs! Koliko njegovih ljudi sanja te snove?" "Sam Rigs ih nema. bilo bi bolje da nisam noæas ovde spavao. Kad se povratio od prvog straha. gotovo kao da je znao da æe ih i on uskoro deliti. odluèno ga upozori Bodkin. Nikada nisam ni sa kim razgovarao o snovima.jer ta ima sumornije izglede od ivota? Svakog jutra trebalo bi da èovek ka e svojim prijateljima: "Tugujem zbog va e neopozive smrti". shvatio je koliku je h rabrost i samopouzdanje pokazivala Beatrisa kada je odbijala ma i najmanji znak sauèe æa. i da li op te izostavljanje tog minimaln og gesta sauèe æa predstavlja uzor za njihovo opiranje da razgovaraju o snovima?) Bodkin je sedeo za stolom u kuhinji kad je Kerans u ao. Visoko gore kraj ograde na posledn joj palubi. gledaju æi preko prohladne vode ranoga jutra. "Figurativno. "I tako si ti sada jedan od sanjaèa. Izuzev sa Hardmanom. mirnim glasom.alubu i pogleda preko mrtve vode u laguni na udaljenu kulu stambene zgrade. nepomièno je stajao narednik Deili." "Nemoj". jadni mladiæ. kao nekome ko pati od neizleèive bolesti. ali bar polovina ostalih sanja. ubrzati kriza. Nemoj misliti da sam ga namerno poslao napolje u one d ung le. pejza i zemlje i psihe nisu se vi e mogli razlikovati kao to je to bilo moguæno u Hiro imi i Au vicu. Kerans reèe Bodkinu: "Biæe najbolje da mi pozajmi Hardm anov budilnik. ne . Izgleda umoran. Ili jo bolje. to je velika pohvala za snagu tvojih podsvesnih filtera. dodade: "Primetio si sunce: kao puls? Hardmanova p loèa bila je pozadina njegovog sopstvenog pulsa." Kerans klimnu glavom i zagleda se kroz porzor u zaokrugljenu masu ploveæ e baze koja je bila usidrena uporedo s njima. Setio se iguana kako laju i kidi u po stepenicama muzeja. Njegove prepredene ive oèi nenametljiv o su posmatrale Keransa dok se ovaj spu tao u stolicu i lagano trljao èelo grozniè avom rukom. "To nije bio pravi san. Video si fatamorganu posle dnje lagune. ali izgledala je dovoljno duboka.

. Posle nekoliko minuta nije vi e uop te obraæao pa nju na pukovnika. pukovnièe . u stvari na ao sam laboratoriju u kojoj je moj otac predavao. Prijateljski im mahnu svojom palicom. reèe Kerans mirno. Dobro. ali jedino èega mogu d a se setim to je kako su me jednog dana odveli k njemu.ja sam ovde roðen. Izgleda pomalo rovito. sa rukama prekr tenim na stomaku. reèe Kerans uspravljajuæi se. Ono to ih je sada potpuno razdvajalo bila je ta jedna jedina èinjenica .. "Naravno. potpuno obras la zeleno-smeðim algama. "Nastavi". mno tva malih zatona. Bodkin izvadi cigarete. vas dvojica! Pred nama je dan pun poslova. onda." Dok je kuter klizio preko lagune. kao pèela radilica koja se sprema matiènom gnezdu. Ne elim potro iti ni gra m vi e goriva nego to moram.. nije da to n e to znaèi. Nekoliko trenutaka. snovi te vi e neæe pla iti i pored svog povr nog u asa. On je i dalje slu ao razum i logiku. Odredio sam vreme polaska za sutra u 12 èasova. Preko puta njega izgleda da je Bodkin èinio isto to. prev. zato pobacajte preko ograde sve to mo ete. Pa ipak èudno . I stinu da ka em. Bodkin potvrdi. gledajuæi sunce kako se velièanstveno di e i za razmahane pukovnikove prilike." Pokaza mu krug sunca koje se dizalo kroz gajeve gimnosperma. jednom sam gledao predstavu . Koliko li je puta za vreme njihovih razgovora u poslednje vreme.Babi es) . pa stoga maknimo laktove sa stola. izgleda da mi je to posmatranje kupole u dubini mnogo pribli ilo detinjstvo. on u stvari bio miljama daleko? Kad je Rigs odlazio. on reèe: "Jedan njegov deo zvao se London. Razlog zbog koga taj izve taj nisu ozbiljno primili u Berdu jeste taj to mi nismo bili prvi koji su javili o tome." Kerans ga je automatski slu ao. potisnuta ispod najni ih slojeva tvoje p odsvesti. Ukoliko eli da pozajmi kuter da evakui e 'Ric'. sunce koje se iri i sve vi a temperatura gone te nazad po st epenima kièmenog stuba u potopljena mora.. Izgleda kao ogromna koljka.sve to ima u mojim godinama jesu seæanja na seæanja. manje-vi e sam ga zaboravio . obuhvativ i pogledom kr od neopranih o lja i svoja dva potèinjena kako sede. " ala je bila na na raèun. onda se zavali spo kojno pu eæi. Napolju su insekti odskakal i od ièane mre e dok se sunce pelo u nebo. "Drago mi je to to èujem. a lice mu odjednom postade umorno. Na nekoliko stotina jard i nalazio se Planetarijum.go drevno organsko seæanje staro milione godina. potpuno vraæanje biopsihièkog seæanja. u potpuno novu oblast neuronske psihe. dva èoveka su se posmatrala preko stola.?" upita Kerans. "Probudili su se uroðeni oslobaðajuæi mehanizmi koji su postavljeni u tvojoj citoplazmi pre mnogo miliona godina. a u 10 æe biti konaèna smotra pred ukrcavanje. Je li s tobom sve u redu. Po to smo oti li odavde. prim. poèeli smo da ivimo potpuno nomadskim ivotom i. Juèe sam odveslao do stare univerzi tetske èetvrti. sve po to se dobro istrljao i doruèkovao." "Pelikozaur. Najzad Kerans progovori: "Alane. sa oèima napola sklopljenim da b i mogao videti treperavu povr inu jezera kako se preliva preko tamne ploèe stola. kakav svinjac! Dobro jutro. Kerans ga je ispratio do vrata. Oti li smo odavde kad mi je bilo est godina. Pukovnik R igs gurnu dvostruka vrata na okretanje. Pa ljivo pripali. Mi se zaista seæamo ovih moèvara i laguna. To je lumbalni prelaz. Roberte?" "Savr eno". "Zna li gde se nalazimo?" zapita najzad. "Gospode. Hvala to ste svratili. zatim ustro minu e metalnom palubom. s lu ao je duboko podsvesno dobovanje u svojim u ima. Vodene bebe (Water. sa svojim malim sve njevima uputstava. sve æe biti gotovo na vreme. Interesant no." Onda na glo prekide. "Ime ovoga grada?" Kad Keren s odreèno zavrte glavom. Posle nekoliko noæi. nisam siguran da æu iæi. ovaj grad mi je jedini dom za koji sam ikada znao.to je bilo pre nego to s u morali oko dvadeset stopa ispod vode. da nije osetio njegovu ogromnu halucinantnu moæ. kao da je izi la iz Vodenih beba. on se vrati do svoje stolice.da Rigs nije video san. u izvesnom smislu." Ne odgovoriv i.roman engleskog pisca Èarlsa Kingzlija (1819-1875)." Na stepeni tu se zaèu e koraci... Zbog toga je Rigs primio naredbu da odemo odavde. zujeæi po svom malom neva no m svetu. .

Jedna slaba st ruja stalno se kretala lagunama. Kerans se na e preko ograde i pogleda dole kroz crnu vodu na malo pozori te dvadeset stopa ispod povr ine. upotrebljavan u trgovini i u ratu od XV do XVII veka. Kerans poèe da skida u ad jedno po jedno. ili bi se zaèuli udaljeni krici iguan a iz njihovih gnezda u potopljenim poslovnim zgradama.) . Belo ponoæno nebo visilo je nad tamnom povr inom lagu ne. Duboki noæni glasovi d ungle vukli su se preko vode. prev.veliki jedrenjak sa 3 ili 4 palube. neèujno koraèajuæi postavljenim ð onovima po metalnim ploèama. za trenutak uznemireni kad bi talasi udarili o bazu. zatim na pedeset.6. lomeæi tu i tamo meku paprat koja je izbijala kroz prozore. a zatim i vitka elisa na repu helikoptera. Dr eæi stanicu podalje od zgrada obilazili su oko lagune. ubrzo preðo e dve stotine jardi. a iz potopljenog p rozora kraj jedne police s reagensima. pomogo e mu da olabavi u e za nekoliko inèa dok se stanica njihala. sada kad su Bodkin i on odluèili da ostanu. noge mu zapljusnu sna an mlaz hladne zapenjene vode. U dno splava bila je ugraðena samo jedna sigurnosna slavina. prev. prim. jedin o osvetlenje u Beatrisinom potkrovlju gorelo je na svom stubu. zatim p ostepeno povrati ravnote u. Kerans je posmatrao kako mehurovi indigo boje i èezavaju i rastapaju se. on uðe kroz laboratoriju i. zaplju skujuæi nagnute bokove pontona. Osloboðen svoga tereta i sa te i tem koje je bilo podignuto zbog helikoptera na krovu. koji su nailazili jedan za drugim. Mahnuv i Bodkinu koji je stajao gore na palub i. G aleon . Sada su stupali u aqua incognita. ogromni dobo se prekotrlja za dobrih pet stepeni od vertikale. sa samo nekoliko praktiènih. U jednoj kabini upali se svetlo. kroz boène otvore na palubi. s vremena na vreme zabrbljao bi marmozet. m isleæi na ogroman polukrug programskih mapa koje su tonule pod vodu dok je on iz lazio iz laboratorije. èiji ravan krov sreæom nije bio naèièkan kuæicama o d liftova i izlazima za sluèaj po ara. Smesti e se na oko tri stope ispod nivoa palube. savr en. pa on u vodi do pojasa doðe do ste peni ta i pope se na sledeæu palubu na kojoj je Bodkin ushiæeno gledao kako se pro zori susednih poslovnih zgrada di u gore u vazduh. i zalila slivnike i stolov e. Dok se vratio do donje palube da bi poslednji put pregledao laboratoriju. nenauènih pravila kojima æe se rukovoditi. ali kad je okrenuo ruèicu. voda je veæ bila pr odrla do visine èlanaka. . Brzo pusti marmozeta iz njegove kapele i gurnu sisara sa bujnim repom kroz je dan prozor. pa æe ih vratiti do njihovog biv eg sidri ta. Bezbrojni insekti rojili su se po ivici vode. gledajuæi ga k ako se zate e unazad prema bazi. koristeæi talase koji su nailazi li da bi podigao omèe sa zarðalih stubova za vezivanje. najpre na dvadeset jardi. pa je Keransu trebalo nekoliko minuta d a skine metalnu omèu sa glave stuba. prim. po prljavoj penu avoj vodi irio se odvratan zadah. sa nekoliko nepokretnih gomila kumulusa koji su lièili na zaspale galeone.nepoznata voda. Odozdo su nejasno èuli kako zarobljeni vazduh klokoæe u mehurovima iz retorti i staklarije u laboratoriji. Dok se stanica lagano ud aljavala vrteæi se ukrug. uspor avajuæi u trenucima kad je struja slabila oko krivine. Pre nego to æe skinuti poslednje u e. pored sudova s primercima i slivnika. Aqua incognita (lat. Iznad sebe je èuo Bodkina kako nestrpljivo apæe . Tada on oslobodi glavu stuba i spusti te ko èelièno u e u mrtvu vodu tri stope duboko. Trenutak kasnije . baza poðe za njom. Najzad se smesti e u uzanom zatonu od oko stotinu kvadratnih stopa. on zabrinuto pogleda gore na mraènu telesinu baze. POTOPLJENI KOVÈEG Dva èoveka kretala su se brzo palubom. Izn ad gornje palube polako se pojavi e tri bli a kraka rotora. Kerans zgrabi kuku za èamce sa palube kraj sebe dok se razmak otv orene vode poveæavao. uputi se pr ema stepeni tu koje je vodilo dole do splava. gotovo vodviljski komentar na biofizièke mehanizme koje su one poku avale da prika u i koji mo da simbolizuje neizvesnost to ih sada èeka . Zategnutost u eta se udvostroèila. ali se utrnu za nekol iko trenutaka. on zastade oèekujuæi da mu Bodkin sa desnog mosta da znak da je put slobodan.skrenuli s u taèno u uzani rukavac vode iza sebe i sad su bili licem okrenuti laguni. talasi. Stanica se spusti kao kakav lift. na ravnoj kobilici sa zgo dnim pristupom preko desnog mosta.

zaletao se nadole i ronio. Rigs krenu u podne k ako je bilo predviðeno. Beatrisa isuv i e utonula u sebe. mislim da prilièno dobro znamo ta je govorio. a sunce mu je udaralo po ko i kao pesnica. sigurno zapla iti pilota. a helikopter se na e unazad i vinu se preko lagune. uveren da æe klimava gomila buradi od kerozina.30. Jedno ili dva bureta skrotrlja e se u patio i pljusnu e u bazen. na suprotnoj strani lagune. tra eæi mesto za spu tanje. po to mo emo oèekivati da æe biti mnogo toplije . pritiskujuæi akama u i da bi se za titila od buke. pukovnikov glas se potpuno gubio u urlanju motora. Stojeæi kraj ograde. Èudi me da nije pucao nasumce u tebe. Kerans se nasme i posmatrajuæi ga kroz plastièna rebra roletni na prozorima u salo nu. to je dovoljno za tri meseca . Ti si na severnoj strani patija pa æe te kuæica od lifta tititi od jakih ki a kad budu stigle sa burama s j uga. uputiv i kuter do stambene zgrade u kojoj je pretpostavlja o da se kriju dva biologa. Lagano veslajuæi otklizi e preko crne vode i ubrzo nestado e u tamnoplavim s enkama uz ivicu lagune." "Dobar je bio Rigs". "Roberte. Bea. Kerans pogleda na termoalarmni ureðaj koji je nosio odmah uz ruèni sat. narednik Deili.i ja ti p reporuèujem da zatvori ostali deo apartmana i preðe ovde. Beatrisa Dal pretrèa do Keransa sa svoje osmatraènice na drugom kraju sa lona. ali temperatura je jo iznosila preko 40 stepeni. Mogu se kladiti u deset prema jedan da æe kapci i vazdu ni ventili na zidovim a spavaæe sobe biti probijeni.Bodkin je bio isuvi e star. koju su on i Bodkin naslagal i na krovu. iskrenu trup tako da otvor na trbuhu helikoptera gleda u prozore hola. Bodkin dodade poruci svoj potpis. "Pa. zatim se vrati u sporijem letu o stade da lebdi u vazduhu. Nastavljajuæi konferenciju o akciji koju je prekinuo helikopter. Sada kad je Rigs oti ao. Rigs zavr i. "Hvala bogu to je oti ao". Pilot. bio je nepodno ljiv! Sve to dizanje nosa i oblaèenje za veèer u u d ungli . Kerans uperi prst u utu trupinu baze usidrenu pored 'Rica'. njegovi ljudi od bi e moguænost penjanja uz stepenice na dvadeseti sprat . sada je pra tao oko 'Rica'. helikopter skrenu i udalji se." "Ti si to prilièno uprostila. dragi. Posle uzaludnog poku aja da izvuku stanicu na povr inu. odnoseæi sa sobom buku i vibracije. "Zbog neèega mi je stvar no i ao na nerve.nekoliko iguana veæ se b ilo nastanilo po donjim odmori tima . Kerans obavi ruku oko Beatrisinih ramena i oseti pod prstima golu glatku ko u namazanu uljem." "Ali.i stoga Rigs najzad poku a da dopre do njih he likopterom. shvati o je koliko je zavisio od pukovnikove ivahnosti i vedrog raspolo enja. u najdal joj od tri centralne lagune. Po to je tamo pretrpeo neuspeh. mirno primeti Kerans. Ostajalo je da se vidi da li je Kerans kad ar da pro me svoj mali trio istim stepenom poverenja i oseæanja svrhe. gornja paluba i most probu ene i potopljene stanice za ispitivanje trèali su iz vode. Pridru i e se Bodkinu i uðo e u salon. Bilo je pro lo 3. Po to su videli da lift nije ispravan. A hrana. uzbuðeno reèe Beatrisa.potpuno odsustvo sposobnosti prilagoðavanja. i dva èoveka opet iziðo e na palubu i spusti e Keransov splav u vodu.Kerans uze list hartije sa pisaæe ma ine u svojoj kabini i èvrsto ga pribi na vrata kuhinje. Ispod njih. Alane? Koliko æe trajati zalihe duboko s mrznute hrane?" . on poku ava da razgovara sa nama!" Kerans klimnu glavom. U otvoru se pojavi gologlava Rigsova prilika sa dva vojnik a koji su ga pridr avali dok se on drao u elektrièni megafon. helikopter je uz zaglu ujuæ u buku kru io nad potkrovljem. Svakako da je od njega zavisilo da li æe biti voð .ili recimu dva. Bez njega bi moral jedinice splasnuo za tren oka. Kerans reèe: "Ima jo oko hiljadu galona u rezervoaru na krovu. stotine starih listova za pisanje udaljavalo se od stanice okreæuæi se u kovitlac po povr ini vode." Iziðo e napolje u patio i mahnu e Bodkinu koji je izi ao iz kuæice lifta i nam e tao burad. Dok je vazdu na struja od krakova rotora besno uzburkavala vodu u bazenu i navaljivala na prugasti platneni zaklon iznad patija.

i Kerans pomisli da se trenutno jedi nstvo grupe neæe dugo odr ati. Dve scene su sve vi e lièile jedna na drugu. ve ze izmeðu njih su veæ poèinjale da se stanjuju i oni æe iveti odvojeno. potom redom na treæu koju je svaki od nj ih nosio noæu u sebi. hidroplan se krivudavo izvuèe iz lagune i kao tane se ustremi kanalom do susedne lagune. Sada kad su doneli svoju odluku. tako da bi se mo glo reæi 'neodreðeno'. Èove k se njihao veæ prema tome kako se hidroplan dizao i spu tao. i sa svojim gipkim i opu tenim dugim nogama lièio je na vozaèa trkaèkih kola koji potpuno vlada vatren om zapregom. Nikad nisu razgovarali o svojim snovima. sada su ulazili u jednu novu zonu u kojoj pre staju da va e uobièajene obaveze i lojalnosti. ubrzavajuæi dvema sn a nim propelerskim turbinama pred sobom kad bi letelica udarila u iroke talase koji su se valjali lagunom. po to je najveæi deo jagnjeæih jezika u aspiku pojeden. a ja æu se muvati po 'Ricu '. Zave i! Poèinje da gov ori kao Rigs. isuvi e usredsre ðena na sebe. Kerans spazi razuzdan profil. pa kad je stigao na dr ugu stranu lagune zaèuo se niz kratkih eksplozija. Kerans je stezao ogradu balkona i gle dao uznemirenu vodu lagune koja je poku avala da se opet smiri. Beatrisa je bila u pravu. o zajednièkoj zon i sumraka u koju su odlazili noæu kao fantomi na Delvoovoj slici. odsecajuæi svoji m dugim dvostrukim krilima divne mlazeve koji su se raspr tavali u svetlucavu vode nu pra inu. svako od njih æe morati da ide sopstvenim putem kroz d ungle vremena i obele avati svoje taèke sa kojih povratka nema. Gurnu nogom vrata od ièane mre e koja vode na balkon. Meðutim.e st meseci. zalihe se sada sastoje uglavnom od govedine. bacajuæi uvis brda vodene pra ine duginih boja. "Da. u z put mlateæi po li æu jakim mlazevima vode." Kerans je podsme ljivo pozdravi po vojnièki i ode da pogleda Ernstovu slik u na drugom kraju salona. dok je Bodkin kroz prozor gledao d unglu ispod njih. to je va nije. to izgleda prilièno dobro. Tebi ne pristaje vojnièki manir.napor da ga nekako zaustavi izgledao mu je veæ odavno besmislen . kako uspravno stoji za komandama. tako da se zarivala u njih i ronila kao motorni èamac ko ji se gu a kroz d inovske valove. estoki prolom buke i energije i dolazak ove èudne prilike u belom odelu. ako vi stvarno nameravate da jedete te stvari . dok su mu motori resko zavijali. i parèiæi zasu e obalu. sa beli m lemom i koporanom. Vozio je hidroplan sa lakim non alantnim razmetanjem. n jena liènost je naru avala apsolutnu slobodu koju je on tra io za sebe.Bodkin neprijatno iskrivi lice. Tanka koprena crvene pare odvuèe se na sever. Kad veliki talas zapljusnu zid hotela razbijajuæi kolonije vodenih pau kova i uznemirujuæi slepe mi eve koji su napravili gnezda meðu istrulelim panjevim a. neprimeæen. dakle.Kerans je. dok je uzvitlani v azduh lomio i mrsio golemo nepoznato rastinje i krlju tasto drveæe uz obalu. u tr enutku uznemiri Keransa i grubo ga istr e iz stanja malaksalosti i otupelosti. . meðutim. Sve u svemu. dragi. Jo ne to?" Beatrisa zaobiðe sofu i poðe prema baru." "Iguana bi bez sumnje vi e volela nas. Kerans s n aporom izvuèe svoje opu teno telo iz postelje i poèe se spoticati preko knjiga raz bacanih po podu. "Pa. njihovo jedinu istinsko stajali te biæe u snovima. Signalni meci raspr ta e se nad v odom kao iscepani crveni ki obrani. Mada æe se mo da povremeno viðati po lagunama ili u stanici za ispitivanje. Kad letelica projuri drugi put pored njega. Ali ja bih vi e voleo iguanu. pos matrao èoveka. Skriven d inovskim rastaviæem koji je sada bujao sa balkona . ti ina ranog jutra nad lagunom naglo se raspr ta i prolomi se strahovita jeka kraj prozora hotelskog apartmana. on za trenutak ugleda visokog èoveka irokih ramena u pilotskoj kabini. bledeæi sa sve slabijim zvukom hidropla na. njegova liènost je bila isuvi e pasivna i okrenuta u sebe. KARNEVAL ALIGATORA Rascepljena gromoglasnim urlikom. i to taèno n a vreme da vidi ogroman hidroplan belog tela kako juri lagunom. ali ne sa mo stoga to im je tako zgodnije. sjajne oèi i zube. U redu. Alan æe biti u stanici dok se ne podigne nivo. Poslednjim trzajem energije. 7. izraz ushiæenog osvajaèa. Srebrne ploèice redenika blistale su mu oko pasa. Ma koliko da mu je Beatrisa Dal bila potrebna. Beatrisa sede na sofu okrenuv i leða. vojnièki manir nije mu pr istajao.

a tada bi on obièno bio isuvi e umoran da bi uradio i ta drugo sem da se vra ti u krevet. Gle dao je pravo kroz Keransa. davala mu je izgled ug laðene i kultivisane luèke skitnice.zimzelena biljka srodna sa papratima. kao to je Bodkin rekao. ispunjavala ga je divnom i ne nom muèninom. Znaèi da stranac koji je vozio hidroplan nije bio sam. Bodkin se izgubio u intimnom sanjarenju. odsutno opipav ajuæi jednonedeljnu strnjiku na licu. Svetlost je dobovala po njegovom mozgu. Zbog stal nog porasta temperature . Voðen snovima kretao se u nazad. naizmenièno kretanje ièanog kaveza koji se irio i skupljao na vruæini. uprkos njihovoj spoljnoj otuðenosti. u tople prozirne dubine u kojima prest aju da postoje nominalne realnosti vremena i prostora. nebo j e bilo toplo i jasno. Iz razbijenog destilatora na krovu nakapalo je vedro prljave vode. Èvrsto zatvoriv i mre asta vrata za sobom. Meðutim. lagune i d ungla bile su ispunjene vrelinom do èetir i sata. Rastojanje koje je delilo signale bilo je dovoljno veliko da poka e kako postoji vi e od jedne grupe i da je hidroplan samo izviðaèko vozilo. meðu nanosima mul ja prema jugu odgovori im niz eksplozija sa bledim oblaèiæima koji se ubrzo rast uri e. Pri pomisli na mo guænost ove bliske invazije. Mnoge zg rade oko lagune bile su veæ nestale pod vegetacijom koja je sve vi e bujala. tonuæi sve dublje u æutljivi svet d ungle unaokolo. kupala potisnu te nivoe ispod svesti i nosila ga nadole.Tokom est nedelja od Rigsovog odlaska iveo je gotovo sam u svom apartmanu pod krovom u hotelu. Jednom ga je Kerans zatekao kako se odmara oslonjen o veslo na krmi malog m etalnog èamca i odsutno bludi pogledom po negostoljubivim zgradama oko sebe. sa abonos ovim tenom i oèima utonulim u posmatranje svoje liènosti.i iscrpljujuæe vlage postalo je gotovo nemoguæno iziæi iz hote la posle deset èasova ujutru.termoalarmni ureðaj na balkonu sada je registrovao 55 stepeni u podne . preæutna svest o njihovim simboliènim ulo gama. od kojih je svaki. Pa ipak se alo presijavalo tamnocrvenim primamljivim sjajem. Ponekad je krug vode bio avetinjski iv. pa on pokupi malo sa povr ine i pljusnu se po licu. Kosa mu je bila bela kao sneg i. Po navici uðe u kupatilo i stade pred ogledalo. prev. a tokom prvih nedelja svratio je nekoliko puta do dra Bodkina i Beatrise Dal. po senkam a. Ali i njih dvoje bilo je sve vi e obuzeto sopstvenim sila en jem kroz totalno vreme. slièna tamnoj metalno j ko i reptila. on spusti splav u vodu i otisnu se. Upotrebiv i èaklju sa metalnim vrhom da bi oterao dve male iguane koje su se izle avale na keju. uop te ga ne primeæujuæi. zaklanjajuæi gu tere u njihovim prozorsk im jazbinama. a oko pra mca su se jurili vodeni pauci. Kerans se sabra. kroz pro lost koja je nadolazila. potpuna i apsolutna. i rastavi æi prekrivali su bele pravougaone fasade. Mali èamac ponese ga ra vnomerno kroz trome talase. Po ceo dan je sedeo kraj prozora sa spu tenim kapcima oslu kujuæi.relativno sve e i prijatno. prim. on se vrati u apartman i uze svoj sako sa stolice. prigu ujuæi pomisao da æe spoljni svet oko njega postati tuð i nepodno ljiv kad se to bude desilo. a obala je na izgled bila od kriljca. a u vazduhu s e nisu videli ogromni oblaci komaraca koje æe vruæina kasnije poterati iz njihov . Ogromne gu ve algi promicale su ispod èamca. sa Beatrisom je postojalo ispod svega jedno netaknuto jedinstvo. simbol ièno obavljajuæi toaletu. Posle nekoliko sekundi. Mno tvo signalnih metaka raspr ta se nad krajnjom lagunom u kojoj su bile st anica i Beatrisina stambena zgrada. predstavljao po j edan stepen njegovog kièmenog stuba. besciljno teraj uæi èamac motkom po uzanim zatonima u potrazi za potopljenim svetom svog detinjs tva. èisto iz navike. kroz reðanje sve èudnijih pejza a èije je s redi te bilo u laguni. Izvan lagune. koliko je mogao da vidi. beskrajne plime mulja poèele su da nagomilavaju ogromne sv etlucave bregove koji su se ponegde izdizali nad obalom kao visoki vrhovi kakvog dalekog zlatnog rudnika. Bilo je nekoliko minuta posle sedam i temperatura je iznosila samo dvadeset pet stepeni . Ogrom ne preèice Preèica . na nekoliko milja dalje. Ponekad bi u svoj botanièki dnevnik nervozno unosio po nekoliko podataka o novim biljnim formama. pa Kerans zakloni oèi kad se vatrene lopte p rosu e po nebu. drug i put mrtav i mraèan. a usamljenost dugih pe èanih sprudova. udeo je da se to sila enje kroz arheopsihièko vreme zavr i.

divlje su se gurali meðu sobom krèeæi put u bistru vodu. a sa njihovih paluba jo su se dizale uvis poslednje rakete u op toj gu vi i uzbuðenju. pilot se obrnu svojim komandama. Rakete su se i dalje dizale u nebo. Kerans se stu ti n iz lestvice za sluèaj po ara i sjuri se niz strmi krov do splava. Iza njih. Cela d ungla se cepala na komade. Kerans ugasi motor na ulazu u lagun u i poèe tiho da klizi kroz nadvijeno li æe paprati. i voz aè ga je cimao napred-nazad kao konjanik koji obuzdava svoga ata. Dok su njegovi crnaèki poruènici ponovo palili motore i kretali prema ob ali. a reski krici gustog oblaka ptica stra arica i zvi dovki probijali su j utarnji vazduh.ih legla. a onda se ne to to je izgledalo kao ogroman naplavak panjeva sruèi niz nju otkidajuæi rast inje i pokulja u lagunu. pa gacajuæi kroz vodu preðe uz betonsk u strminu do lestvica za sluèaj po ara koje su se nalazile na boku susedne zgrade. Dok je tako posmatrao. n ad glavom su mu se rasprskavale signalne rakete i èuo je hidroplan kako zuji tam o-amo. s vremena na vreme bi uhvatio u letu priliku u belom odelu za njenim koma ndama kad bi kao munja projurila kraj njega. Hidroplan je buèno kru io oko jednog tesnaca na drugom kraju lagune. dok ih se najzad nije nakupilo bar dve hiljade. Iznenada se voda na ulazu u tesnac podi e nekoliko stopa u vazduh. Sa posadom od po dvanaestak prilika tamne ko e u belim kratkim pantalonama i majicama. on je posmatrao okolne zgrade kritièkim okom. Propeleri uz trzaj o ive e i podigo e hidroplan napred preko vode. kru eæi bok uz bok po spir ali. ali potom sve jaèi urlik. Kada se armada uputi ka rukavcu s njegove desne strane. Sasvim sigurno je da su ogromne paprati i preèice du zatona bile obarane jedna za drugom. Dalek o najveæi aligatori koje je ikada video. veliki talas to ga je podigao hidroplan bio je odvukao spla . potom irokim pokretom obuhvati lagunu pokaz ujuæi da æe se tu usidriti. Aligatori su se tiskali kao lovaèki psi oko svo g gospodara. Na dvadeset pet jardi uz obalu ukotvi splav u rastaviæu koji je bujao na ravnom terasastom krovu neke robne kuæe. naginjuæi nekako samouvereno svoje sna no lice na jednu stranu. on se odveze prema rukavcu koji je vodio u susednu lagunu. a dve hiljade èeljusti podigo e se uvis sa odobravanjem. praæen bukom od k idanja i udaranja po rastinju. Èovek u belom odelu stajao je na otvorenom oknu sa rukama na bokovima i ushiæeno gledao ovaj nakot gmizavaca. Ostali su klizili izmeðu zgrada i zauzimali polo aje na delimièno pokrivenim krovovima. Sve vi e aligatora pristizalo je u èopor. Minijaturna Nijagara zapenjene vode izli se na polje te rena pritiskom velikog talasa plime iza sebe. Zaorav i o trim krilima pravo preko zlosreænih stvorova na svome putu. K erans zaèu slab. motreæi na vodene zmije koje je talas terao sa njihovih grana. na sredini lagune. golemo grupno otelotvorenje gmizavièkog zla. a grane su im se njihale dok su padale k ao osvojene zastave. na njemu je jezdilo nekoliko èetvr tastih èamaca crnog trupa sliènih kuteru pukovnika Rigsa. Glas se pribli avao pome an sa brujanjem motora. grub ivotinjski glas slièan onome to su ga pu tale iguane. Dok je brodio rukavcem dugim stotinu jardi koji je vodio u ju nu lagunu. èamci su sk akutali prema centru lagune. a velika masa aligatora nad i e se za njim. neke na samo èetvrt milje odatle. ibajuæi penu svojim masivnim repovima. Le njo mahnu posadi u tri teretna èamca. Boja se lju tila sa d inov skih zmajevskih oèiju i zuba izrezbarenih na njihovim pramcima. kome ajuæi se u èop oru oko hidroplana koji je sada stajao u mestu. Rojevi slepih mi eva uzletali su u vazduh i izbezumljeno se rasturali nad lagunom. Uzviknuv i. Nekoliko ih se izdvoji i poèe da krstari u parovima po laguni. cun jajuæi izmeðu potopljenih prozora i razgoneæi iguane koje su bile izi le da posmat raju. izudarana voda sumorno se penu ala i. Pre no to je moga o da stigne do njega. Njihove krike prigu ivale su turbine hidroplana i pra tanje raketa. Ogluveo od buke. na povr inu izbacivala kao sneg beo trbuh mrtvog aligatora koga j e zdrobio hidroplan. Kerans je buljio dole u mno tvo dugih smeðih oblika koji su moæno plivali kroz uskome anu vodu. s v remena na vreme. Pope se pet spratova do ravnog krova i le e iza niskog zabata pogledajuæi navi e u obli nju masu Beatrisine stambene zgrade. mnogi od njih dugi preko dvadeset pet s topa.

Zatim dohvati c iglu sa zida i hitnu je obema rukama na izra taj na vrhu aligatorove èeljusti. bave pljaèkanjem potopljenih gradova. Mada je stan poèinjao d a izgleda ispreturan i neuredan. Bio je natovare n opremom i brodskim teretom.v u vodu on je otplovio u masu koja je nadirala. automatski nanoseæi beskrajne slojeve minke. prevrnuli i za nekoliko sekudni isekli na komade s vojim ra kljocanim èeljustima. ni ta bolje od toga. besno kljocajuæi èeljustima na rastaviæe i ne koliko oblica od splava koje su ostale da plutaju po vodi. Jedan od njih. Kad je izi ao iz lifta. "Ti ðavolski stvorovi mora da su im èuvari". Hidroplan je u ao u centr alnu lagunu i brzo kru io po njoj. poèe da mu odvraæa uzvicima kroz megafon. minka na usn ama i oèima izvanredno ureðena. gologrudi crnac u belim pantalonama i sa belom iljatom kapom na glavi. mada joj je povuèen. opkolili su ga. Veliki aligator koji je dr ao odstupnicu opazi Keransa u vodi do pasa meðu rastaviæima i krenu ka njemu. Kerans je nagaðao da je to skladi ni brod grupe. sa vitlima uzdu no od kljuna do krme.umalo me jedan nije pojeo na tvom pragu!" Kerans se oslobodi njenih ruku. spasavajuæi te ke specijalne ma ine kao to su g eneratori elektriène energije i rasklopni ureðaji to su ih vlade napu tale po nu di. "Alan je u pravu. Kerans sle e ramenima. "Ti si dobro dresiran pas-èuvar". ona ga doèeka iroko otvorenih oèiju od stra ha. Da æuæi. Ne brini. Bea. upraviv i pogled pravo u njega. on je uspeo da preðe dve stotine jardi obale koje su ga delile od Beatrisine s tambene zgrade. pa se doèepa les tvica za sluèaj po ara ba u trenutku kad se aligator iskobeljao iz pliæaka na svoji m kratkim krivim nogama i ustremio na njegova stopala u letu. cer eæi se kad ovaj zaurla i povuèe se. reèe mu on pomirljivo. kao sle pi slikar koji veèito retu ira portret. Pokazivala je dole na stanicu za ispitiva nje na èijem je krovu stajala izgu vana èupava prilika dra Bodkina i lagano mahala ljudima na mostu parobroda. odsutan pogled davao ledenu vo tanu lepotu be ivotne lutke. ali. najzad je bila probuðena. a mno tvo aligatora jurilo je po tragu koji se vu kao za njim." Jedan veliki parobrod na toèkove. "Ali ko su oni. Keran s se hitro povuèe uz padinu. i da se ti ljudi. ta se to dogaða?" Stavi mu ruke na ramena i priljubi glavu uz n jegovu vla nu ko ulju. iz straha da æe ga ina èe potpuno zaboraviti. u ao je u lagunu i lagano se kretao prema ona tri teretna èamca koja su se rasporedi la na nekoliko jardi od mesta gde je bila usidrena Rigsova baza." Beatrisa je stajala kraj njega nervozno opipavajuæi okovratnik svilene k o ulje boje ada koju je nosila preko crnog kupaæeg kostima. "Kao pitom a trupa tarentula. Takva pljaèka je strogo ka njavana. Oni su lagano krstarili u malim patrolama. "Roberte. Bar trides et ili èetrdeset krokodila ostade u laguni ispod njih. Posle pola sata i nekoliko manjih duela sa iguanama koje su se povlaèile . Kad razmisli . Volela bih d a je pukovnik Rigs ovde. oni na repu su se odvajali da bi se porazme tali po obali. Roberte? Pla i me taj èovek u trkaèkom èamcu. Njena kosa je uvek bila besprekorno doterana. Mo da izgledaju kao gusari. U ono nekoliko mahova kad je Kerans svraæao. Mi samo dobijamo time to æemo se p . zakljuèi Kerans. "Jesi li video aligatore? Ima ih na hiljade!" "Video ih ." "Biæe da je sada veæ hiljadu milja daleko odavde. ali mi nemamo ta da im damo. ali su vlasti u stvari jedva èekale da plate d obru cenu za svaki spaseni predmet. kao i v eæina ostalih skitnica koje su jo lutale ekvatorijalnim lagunama i arhipelazima. Kerans se nasloni na ogradu i pogleda dole u nepomiène hladne oèi koje su ga ravnodu no posmatrale. Njegova rapava leða pokrivena ploèama i izra taj na repu sna no su se izvijali dok je sekao vodu. po uri do prozora i gurnu plastiène zastore. navaljujuæi s vremena na vreme na neku neopreznu iguanu. Aligatori koji su se tukli da u ðu u rukavac. okliznuv i se i doèekav i se na grudi. a palube su bile zakrèene velikim balama i ma inama zamotanim u platno tako da je ostalo samo est inèa slobodnog prostora po sredini broda. ako veæ nije stigao u Berd. ona bi sedela u patiju ili pre d ogledalom u spavaæoj sobi. "Gledaj!" Beatrisa èepa Keransa za lakat. koga se jedva seæa. Beatrisa je i dalje predano brinula o svom izgl edu.

izruèio mu je njihove pozdrave i poku ao da mu objasni zbog èega su jo tu. èineæi da naizmenièno izgleda razdra en. veæ prema tome kako je pokretni ureðaj za klimatizaciju iznad njih menjao svoj perimetar. utoliko se i mi vraæamo. Primeti da Strangman ne samo da prepredeno posmatra Bodkina nego i da . on bi s vremena na vreme skidao povez sa oka da bi se razdrao na ljude. Imamo male zalihe. pitajuæi se da li da izmisli neki datum. jeste li iveli u Londonu kao dete ? Mora da imate mnogo sentimentalnih uspomena koje treba ponovo osve iti. Kerans i Bodkin sedeli su u polukrugu na ni skim sofama i naizmenièno se smrzavali i pekli. pa su pome ane uvrede. upade dr Bodkin. Nema ni kakvog skrivenog motiva. "kad najzad mislite krenuti?" Kerans je oklevao. ali je Kerans uhvati za ruku. Strangman se izle avao pod senovitim platnenim krovom koji je zakl anjao zadnju palubu skladi nog broda. Ta j presto je davao gotovo maðijski sjaj njegovoj èudnoj liènosti. Oslu nu kako vazdu na pumpa c rpe vodu iz èamca. doktore". jer je naglo prelazio iz zabavljanja zbog njihove naiv nosti u o tru sumnjièavost. navaljivao je Strangman. reèe Kerans. Kerans ga je pa ljivo posmatrao ne eleæi da uèini ma i na jmanji pogre an potez." Zatim dodade. laguna je predstavljala zdelu punu jare. Ovo je na a prelazna zona. Strangman je naroèito uznemiravao Keransa svojim belim nasme enim licem. Cela planeta se rapidno vraæa u mezozojski period. lako skaèuæi kroz vodu na divnom va lu od pene. deo glavne mase. koji je verovatno bio izvuèen iz neke venecijanske ili florentinske lagune. doktore". pola sata pre podneva. ta god bio u stvari. prijatan. "Ili su jedina seæanja koja imate ona iz pre-uterinog stadijuma?" Kerans di e pogled. Èudna atmosfera opasnosti pro imala je skladi ni brod. èije bi s e surove crte zao trile kao strele kad se iscerio." "Ali." Izgledalo je da promene raspolo enja prelaze i prelaze njegovim licem. Strangman nije bio obièan gusar. "Ali . Ipak se nekoliko Strangmanovih ljudi muvalo po jednom teretnom èamcu." "Naravno da nema. oèigledno nezadovolja n Keransovim odgovorima. a aligatori su se posakrivali u hlad gde su god mogli. primeti on Keransu. Oznaèiæemo ih kao totaln i obalni sindrom i ostaviti ih tako. U potpunosti po tujem va u iskrenost. doktore. povrativ i se za trenutak iz svog samoposmatranj a. "Va i motivi izgledaju tako kompleksni. muèen dosadom ili odsutan. a rastureni zraci svetlosti g otovo su skrivali visoku stambenu zgradu na suprotnoj obali. "Hajde! Ako na vreme stignemo do keja. Hidroplan je. D inovska groteskna parodija ljudskog b iæa. njegovu posadu i njenog gospodara. oni æe se uskoro otisnuti odavde i ostaviti nas na mi ru. izgledalo je da Strangman nije u stanju da o zbiljno shvati obja njenje." On pucnu prstima stujuardu koji je stajao u senci iza njega i odabra jed nu maslinku sa poslu avnika. ÈOVEK SA BELIM OSMEHOM Posmatrajuæi ih svojim lepim namrgoðenim licem sa me avinom podozrenja i v eselog prezira. " "Taèno".okazati. Po to je ceo s at èekao da se Strangman presvuèe. is tovarajuæi nekakvu te ku opremu za gnjurenje pod rukovodstvom ogromnog grbavog crn ca u zelenim pamuènim kratkim pantalonama. D ungla je nepomièno le ala u u asnoj vrelini. ovde mi ponovo asimiliramo sopstvenu biolo ku pro lost. "U stvari. Bio se presvukao u lako belo odelo na èijoj se svilenkastoj povr ini odra avala pozlata renesansnog prestola sa visokim naslonom . groktanje i psovke tre tale kroz usplamteo vazduh. "temperatura æe uskoro porasti na gotovo 90 stepeni. Ako im pomognemo. iznenaðen lakoæom kojom je Strangman ovladao Bodkinovi m argonom. Meðutim. Beatrisa. verovatno æe nas povesti." Beatrisa je oklevala. mo da ste i vi sami napustili nadu da æete ih shvatiti. nismo razmatrali tu moguænost". "Ali recite mi. prelazio preko centralne lagune. pa zapita: "Doktore Bodkine." 8. seæanja na velike palate i muzeje. Strangmane. "I ukoliko smo mi deo planete. sada b ez pratnje. Napolju. "Mislim da se sv i nadamo da æemo ostati neodreðno vreme. usprotivi se Strangman. dragi moj èoveèe".

èeka njegovu i Beatrisinu reakciju. potom ostade d a sedi mr teæi se sam za sebe. Strangman krto predstavi crnca. sa pozlaæenim nagim karijatidama koje su podupirale trem. sa naslikanim rojtama i draperijama. vragolasto dobaci Strangman." Kerans sle e ramenima. prim." Preko ramena dobaci kratku naredbu stjuardu. obratite se njemu. sa podom koji je bio pokriven strugotinom. Pojavi se gologrudi crnac sa iljastom kapom. bojim se da se nièeg a ne seæam. Kerans ugleda zbirku bronzanih i mermernih udova i torzoa.kao mi kad posmatra naroèito fin u maèku. a Beatrisa mirno reèe: "Mi smo inaèe dosta umorni ovde. "A vi. kripao je na svom koturu kao kabina iè ane eleznice. a fi ne razlike izmeðu mulata i kvarterona Kvarteron .koja je sedela i diskr etno poku avala da pokrije dlanovima gola kolena ." "Neæe vas povrediti. Jedino je Strangman zadr ao svoje prvobitno bledilo. dok je razdvojeno centralno stepeni te predstavljalo lo u filmsku repr odukciju Versaja. "Sve je to veoma èudno. "Ne. sada mraèan i zatvoren. ne dopadaju mi se va i aligatori. prev. Po lustubovi od la nog mermera èinili su male loðije koje su vodile u intimne alkove i trpezarije. kao i Beatrisa i dr Bodkin. prev. "Muka sa vama ljudima je u tom e to ste ovde veæ trideset miliona godina." Okrenu se oslonjen na lakat i nasme i se Beatrisi ." "Kakva teta". Vi e ni . dopustite da vas malo provedem kroz moj brod s blagom. Nekada je. Mo da vas je uhvatil a vremenska bolest? Hronoklazmièka raspolo enja?" Potom se zakikota. a onda uðo e u glavno skladi te. Unutra njost broda bila je ukra ena istom me avinom baroka. osoba sa èetvrtinom crnaèke krvi.i ona je sa zebnjom prihvati . mraènu zagu ljivu jazbinu nabi jenu velikim drvenim sanducima. Ja sam fasciniran neposrednom pro lo æu . lièio je na krmenu kulu cere monijalnog galeona.dete belca i mulatkinje. jedan vod ljudi spu tao je starinski ukrasni mostiæ na po vr inu vode." Galantno pru i ruku Beatrisi . Ali Bodkin odmahnu rukom pokazujuæi da ne zna. prim. usidrena izvan ogranièene zone od pet milja kod Mesine ili B ejruta.dok su mu oèi grabe ljivo sijale. "Pre neg o to odete. sa prljavim m esingom koji je bio pokriven buðom i zelenkastom patinom. Bio je visok oko est stopa. ali je zbog irine ramena izgledao zd epast i nabijen. Ne interesuje me najbli a pro lost. a izgrebani parket bio je pokriven mn o tvom gajbica i kartonskih kutija nagomilanih uz prozore od ièane mre e. potpuno li ena svake pigmentacije. a efekat je bio pojaèan i belim odelom koje je izabrao. Strangman zastade u podno ju stepeni ta i otcepi traku izbledele tempere sa jedne zidne slike. Za vidim vam na dobrom ukusu. razveseljen o vom dosetkom. Kerans je. kockarska igra. doktore. "Kuæa se raspada. nagaðao je Kerans. tako da se kroz njih provlaèio samo slab odraz svetlosti spolja. delove skulptura koji treba da budu raspor eðeni. i Kerans se zapita na koji to naèin Strangman uspeva da odr i vlast nad posadom i za to ona prihvata njegov grub. a perspektive su vam skroz pogre ne." Zatim ustade i siðe s podijuma.eleznic a." Strangman se zavali i stade da posmatra trio. Bar na prednj em kraju osmatraèke palube. gospodine Strangmane. Ali nekada nji toèkovi ruleta i stolovi za men d fer Chemin de fer .blag a trijasa prilièno gube u poreðenju sa dragocenostima poslednjih godina Drugog m ilenijuma. belki nje i mulata. Pona ao se sa puno po tovanja i pa nje. znoj mu se u potoèiæima sliv ao niz sna ne mi iæe. njegova ograda sa olju tenom pozlatom bila je zaklonjena belom atrom na pruge. Jedva da dosti e standard 'Rica'. bio toliko opaljen od sunca da se praktièno nije razlikovao od crnèake posade. ali na jednom starom stolu od mahagonija. Uzgred reèeno. Ako mene nema kad me tra ite. Sve je bilo dobro zapakova no i zapeèaæeno. gospoðice Dal? Izgledate pomalo melanholièni. D ok su odlazili s palube. skladi ni brod bio kockarski parobrod i plov eæa jazbina poroka. bezdu an ton. "To je sada kraj sa niskim kirijama. ili u zaklonu nekog u æa pod bla im i tolerantnijim nebom ju no od ekvatora. moj glavni biè. Kerans primeti da mu je ko a lica i ruku neprirodno b ela. nestali su." Saèeka da Str angman otkljuèa vrata. su i èezle. "Ovo je Admiral. Pro pu tate toliko od prolazne lepote ivota. nestvarnu gomilu pra njavih Kupidona i kandelabra.

su bili u hlaðenom delu broda, pa su Admiral i jo jedan mornar i li odmah za njima i stalno duvali crevom hladan vazduh iz jedne slavine na zidu. Strangman puèe pr stima, a Admiral odmah poèe da skida platnene omotaèe zadenute izmeðu sanduka. U oskudnoj svetlosti, Kerans je mogao da vidi jedino svetlucave konture ogromnog ukra enog oltara na drugom kraju prostorije, sa fino izraðenim spiralnim ukrasima i izdignutim sveænjakom u obliku delfina. Iznad njega je bio neoklasièa n proscenijum koji bi mogao da pokrije èitavu jednu malu kuæu. Do oltara se nala zilo desetak skulptura, prete no iz kasne renesanse, sa hrpama te kih pozlaæenih ram ova koji su bili prislonjeni uz njih. Ispod toga je bilo nekoliko manjih oltara i triptihona, jedna netaknuta predikaonica oblo ena zlatnim ploèama, tri velika ki pa èoveka na konju, sa vlatima algi jo upletenima u grive konja, nekoliko pari og romnih vrata od katedrala, okovanih zlatom i srebrom, i velika stepenasta mermer na fontana. Metalne police du zida bile su pretrpane sitnijim starudijama: votivn im urnama, peharima, titovima i poslu avnicima, komadima dekorativnog okova, kitnja stim mastionicama i sliènim stvarima. I dalje dr eæi Beatrisinu ruku, Strangman je ivo gestikulirao ispred njega. Kerans ga èu kako ka e 'Sikstinska kapela' i 'Grobnica Medièija'; ali Bodkin je m rmljao: "Estetski, veliki deo ovoga je ðubre pokupljeno samo zbog zlata. Ali nem a ga mnogo. ta namerava ovaj èovek?" Kerans klimnu glavom gledajuæi Strangmana u belom odelu, sa golonogom Be atrisom uz njega. Odjednom se seti Delvoove slike sa skeletima u veèernjim odeli ma. Strangmanovo kao kreda belo lice lièilo je na lobanju, a imao je i ne to od ra zmetljivosti onih skeleta. Bez ikakvog razloga u njemu poèe rasti sna na mr nja prem a ovom èoveku, neprijateljstvo vi e uop teno nego lièno. "Pa, Keranse, ta mislite o ovim stvarima?" Strangman se ukopa na jednom k raju prolaza, zatim se okrenu i zalaja na Admirala da opet pokrije eksponate. "I mpresionirani, doktore?" Kerans uspe da skrene oèi sa Strangmanovog lica i pogleda napljaèkane re likvije. "Izgledaju kao kosti", reèe bez uvijanja. Zbunjen, Strangman zavrte glavom. "Kosti? O èemu govorite, pobogu? Keran se, vi ste ludi! Kosti, blagi bo e!" On ispusti muèenièki uzdah, a Admiral prihvati refren, najpre tiho izgov arajuæi reè kao da ispituje èudan predmet, onda je ponavljajuæi sve br e i br e kao u kakvom nervnom oslobaðanju, dok mu se iroko lice treslo od smeha. Drugi mornar mu se pridru i i poèe e zajedno da ispevavaju reè, trzajuæi se nad vatrogasnim crevo m kao igraèi sa zmijama. "Kosti! Jes', èoveèe, sve su to kosti! Te kosti, te kosti, te kosti, te. ..!" Strangman ih je ljutito gledao, a mi iæi na njegovom licu grèili su se i o pu tali kao okovi koji se zatvaraju i otvaraju. Po to mu se zgadila ova predstava gr ubosti i pogane naravi, Kerans se okrete da iziðe iz skladi ne prostorije. Strangm an uznemiren pojuri za njim, priti te dlanom Keransova leða i izgura ga prolazom i z prostorije. Posle pet minuta, kad su se odvozili jednim od teretnih èamaca, Admiral i jo pola tuceta èlanova posade poreða e se uz ogradu jo pevajuæi i igrajuæi. Strang man je povratio svoje dobro raspolo enje, i u svom belom odelu stajao je hladno po strani od drugih, ironièno ma uæi. 9. VODA SMRTI Tokom sledeæe dve nedelje, dok je ju ni horizont postajao sve tamniji od k i nih oblaka koji su se pribli avali, Kerans je èesto viðao Strangmana. Ovaj bi obiè no punom brzinom terao svoj hidroplan po lagunama, sa lemom na glavi, u radnièkom kombinezonu umesto belog dnevnog odela, i nadgledao rad spasilaèkih grupa. U sv akoj od tri lagune radio je po jedan teretni èamac sa posadom od est ljudi; ronio ci su metodièno pretra ivali potonule zgrade. Mirno spu tanje ronilaca i pumpanje bi valo je povremeno remeæeno praskom pu ke kad bi terali nekog aligatora koji bi se privukao suvi e blizu roniocima.

Sedeæi u tami u svom hotelskom apartmanu, Kerans je bio daleko od lagune i zadovoljavao se time da pusti Strangmana da roni u potrazi za plenom sve dok je ovaj nameravao da uskoro krene. Snovi su sve vi e osvajali njegovu javu, a sves ni razum sve vi e se iscrpljivao i povlaèio. Jedina ravan vremena na kojoj su biti sali Strangman i njegovi ljudi izgledala je toliko prozraèna da su njene pretenz ije na realnost bile zanemarljive. Ovde-onde, kad bi Strangman svratio do njega, on bi se na nekoliko minuta pojavljivao na ovoj tananoj ravni, ali je stvarni c entar njegove svesti bio na nekom drugom mestu. Èudno, posle razdra enosti u poèetku, u Strangmanu se razvila neka podmukl a naklonost prema Keransu. Miran, precizan razum biologa bio je savr ena meta za S trangmanov suvi humor. Ponekad bi se obraæao Keransu, prefinjenom mimikom, ozbil jno ga hvatajuæi za ruku prilikom nekog od njihovih dijaloga i govoreæi skru enim glasom: "Znate, Keranse, napu tanje mora pre dvesta miliona godina mo da je predstav ljalo duboku traumu od koje se nikad nismo oporavili..." Drugom prilikom poslao je dvojicu svojih ljudi u skifu do lagune; na jed noj od najveæih zgrada na suprotnoj obali lagune ispisali su slovima koja su bil a visoka trideset stopa: ZONA VREMENA Kerans prihvati ovo zadirkivanje sa dobre strane i uop te ne obrati pa nju k ad ga neuspeh ronilaca uèini oporijim. Tonuæi unazad kroz vreme, strpljivo je èe kao dolazak ki e. Posle ronilaèke zabave koju je organizovao Strangman, Kerans prvi put sh vati pravu prirodu svoga straha od ovog èoveka. Strangman je na izgled zamislio zabavu kao dru tvenu priliku da okupi troj e izgnanika. Na svoj lak, nemaran naèin poèeo da priprema opsadu oko Beatrise, n amerno negujuæi prijateljstvo sa Keransom kao sredstvo za obezbeðenje pristupa u njen apartman. Kada je otkrio da se èlanovi trija retko viðaju, oèigledno se od luèio za jedan drugi prilaz - da podmiti Keransa i Bodkina obeæanjem svoje dobro snabdevene kuhinje i podruma. Beatrisa je, meðutim, uvek odbijala te pozive na zakusku i ponoæni doruèak - jer se pla ila Strangmana i njegove svite aligatora i jednookih mulata - pa su zabave redovno bivale otkazivane. Meðutim, stvarni razlog njegove 'gala ronilaèke zabave' bio je praktièni ji. Veæ neko vreme viðao je Bodkina kako se otiskuje èamcem po zatonima nekada nje univerzitetske èetvrti - starca bi èesto, na njegovo veliko uveseljenje, po uza nim kanalima pratio jedan od teretnih èamaca sa zmajskim okom, sa Admiralom ili Velikim Cezarom, skrivajuæi se u velikom li æu paprati kao izgubljena karnevalska kolica - i, pripisujuæi drugima sopstvene motive, pretpostavljao je da Bodkin tr a i neko davno zakopano blago. Centar njegovih sumnji najzad se zadr a na potopljeno m Planetarijumu, onoj podvodnoj zgradi do koje se moglo lako doæi: Strangman pos tavi stalnog stra ara na malom jezeru, nekih stotinu jardi ju no od sredi nje lagune, u kome je bio Planetarijum, ali kad se Bodkin ne pojavi u gluvo doba noæi sa per ajima i aparatom za disanje, Strangman izgubi strpljenje i odluèi da ga preduhit ri. "Pokupiæemo vas sutra ujutru u sedam", reèe Keransu. "Kokteli sa ampanjce m, hladan bife, i stvarno æemo saznati ta to stari Bodkin ima dole sakriveno." "Ja mogu da vam to ka em, Strangmane. Samo izgubljene uspomene. One za nje ga vrede sva blaga ovoga sveta." Ali Strangman pusti salvu podozrivog smeha, odzvrja u svom hidroplanu i ostavi Keransa da se bespomoæno muva po pokretnom keju. Taèno u sedam sati sledeæeg jutra, Admiral doðe po njega. Uze e Beatrisu i doktora Bodkina, pa se uputi e skladi nom brodu gde je Strangman zavr avao pripreme z a ronjenje. Jedan drugi teretni èamac bio je natovaren ronilaèkom opremom, apara tima za disanje, odelima, pumpama i telefonom. Ronilaèki kavez visio je na u etu, ali Strangman ih je uveravao da u jezeru nema iguana i aligatora, pa nema potreb e da se pod vodom ostaje u kavezu. Kerans je sumnjao u to, ali Strangman je bar jednom bio od reèi: jezero je bilo potpuno oèi æeno. Te ke èeliène re etke bile su spu tene u vodu kod potopljenih ulaza, a naoru ani stra ari sedeli su sa harpunima i pu kama, opkoraèiv i donje preèke j edara. Dok su ulazili u jezero i privezivali se kraj zaklonjenog balkona uz samu vodu na istoènoj strani lagune, u vodu su bacili poslednju od niza granata, a o t

re eksplozije izbacivale su na povr inu gomile o amuæenih jegulja, raèiæa i raznih m eku aca, koje su smesta odvlaèili u stranu. Kotao podvodne pene raspr i se i voda se razbistri; sa svojih sedi ta kraj o grade gledali su dole na veliko kube Planetarijuma obavijeno travuljinom, slièno , kako je Bodkin govorio, d inovskoj koljci-palati iz bajke iz detinjstva. Kru ni lep ezast prozor na temenu kupole imao je pokretan metalni kapak; poku ali su da podig nu jedno krilo kapka, ali na Strangmanov bes, krila su veæ davno bila spojena rð om. Glavni ulaz u kupolu bio je na prvobitnom nivou ulice, suvi e daleko dole da b i se video, ali je jedno pripremno izviðanje pokazalo da æe moæi da uðu bez te koæ a. Dok se sunce dizalo nad vodom, Kerans je gledao dole u prozirne dubine, u topli amnionski elatin kojem je plovio u svojim snovima. Seti se da se, uprkos tolikom moru svuda unaokolo, nije u njega potpuno zagnjurio veæ deset godina, i u mislima ponovi pokrete laganog prsnog plivanja koje ga je nosilo kroz vodu u s nu. Na tri stope ispod povr ine propliva mali beli piton tra eæi izlaz iz ograðe nog prostora. Gledajuæi njegovu sna nu glavu kako se nji e i munjevitim pokretima iz begava harpune, Kerans za trenutak oseti u sebi otpor da se preda dubokoj vodi. Na drugoj strani jezera, iza èeliène re etke, jedan veliki krokodil rvao se sa gru pom mornara koji su poku avali da ga oteraju. Sa svojim ogromnim nogama pripijenim uz tanku donju preèku jedra, Veliki Cezar se divlje ritao na vodozemca koji je k ljocao èeljustima i kidisao na koplja i èaklje. Dug preko trideset stopa, mogao je imati preko devedeset godina, a grudi su mu imale est ili sedam stopa u preèni ku. Njegov sne nobeo trbuh podseti Keransa da je otkako je Strangman stigao video èudnovato veliki broj albino zmija i gu tera; pojavljivali su se iz d ungle kao priv uèeni njegovim prisustvom. Èak je bilo i nekoliko albino iguana. Jedna je, slièn a gu teru od alabastera, sedela na njegovom keju prethodnog jutra i gledala u njeg a, pa je automatski pretpostavio da mu iguana donosi poruku od Strangmana. Kerans pogleda gore u Strangmana; on je u svom belom odelu stajao na pra mcu i sa oèekivanjem posmatrao kako krokodil mlati i treska u re etku, gotovo obor iv i d inovskog crnca u vodu. Strangmanove simpatije su oèigledno bile potpuno na st rani krokodila, ali ne iz nekih sportskih razloga ili iz sadistièke elje da vidi jednog od svojih glavnih poruènika iskrvavljenog i ubijenog. Najzad Velikom Cezaru dodado e pu ku uz dernjavu i psovke; on se umiri i isp razni oba dobo a u zlosreænog krokodila pod svojim nogama. Sa bolnim krikom, kroko dil se povuèe u pliæak ibajuæi vodu repom. Beatrisa i Kerans odvrati e pogled oèekujuæi da bude zadat udarac, a Stran gman se uspentra na ogradu ispred njih da bi bolje video. "Kada su uhvaæeni ili umiru, udaraju po vodi opominjujuæi jedan drugoga. " Stavi ka iprst Beatrisi na obraz kao da nastoji da je natera da pogleda prizor. "Nemojte tako da se gadite, Keranse! Do ðavola, poka ite malo vi e simpatije za ivoti nju. Oni postoje veæ sto miliona godina i spadaju meðu najstarije stvorove na pl aneti." Po to je sa ivotinjom bilo svr eno, on je i dalje uzbuðeno stajao kraj ograde poskakujuæi, kao da se nada da æe ona ponovo o iveti i vratiti se. I tek kada odr ubljenu glavu odneso e nataknutu na èaklju, on se s nervoznim grèem vrati ronjenju . Pod nadzorom Admirala, dvojica èlanova posade izvr i e pripremno ronjenje sa aparatom za disanje; spusti e se metalnim lestvicama u vodu i otkliza e prema strmo j krivini kupole. Ispita e okrugao lepezast prozor, zatim polukru na rebra zgrade, v ukuæi se preko kupole po napuklinama na povr ini. Po njihovom povratku siðe treæi mornar sa gnjuraèkim odelom i crevom. On se polako vukao mutnom povr inom ulice po d vodom, a sa njegovog lema odbijala se slaba svetlost. Dok se crevo odmotavalo, on uðe na glavna vrata i izgubi se iz vida, sve vreme odr avajuæi telefonsku vezu sa Admiralom; ovaj je ispevavao svoje primedbe bogatim soènim baritonom da ih sv i èuju: "U biletarnici... sada je u glavnoj dvorani... D omo ka e ima sedi ta u crkvi, kapetane Strang, ali oltar je nestao." Svi su se naginjali preko ograde èekajuæi da se D omo opet pojavi, ali se Strangman turobno skljokao u svoju stolicu i tako sedeo pritiskajuæi lice jednom

" Beatrisa odvrati pogled od njegovih sjajnih oèiju. "Slu ajte. i sada su mu pomagali da se izvuèe iz odela dok se voda sli vala sa njegove bakarne ko e na palubu. Beatrisa ga dotaèe po laktu napregnutog lica: "Silazi li." "Da. Spremajuæi se da i sam zaroni. hvala. znate. ipak ne smem biti neugladen i zaboraviti ne lepu gospoð icu Dal. "Ne brinite se. a lice mu je bilo belo kao kreè. Strangmane. Va i? eleo bi . Ispitivao je jednog od ronilaca koj i je izi ao na povr inu. "Kada poèinje gala priredba?" "Gala?" Strangman razdra eno pogleda oko sebe. Beatrisa se nelagodno nasmej a skrivajuæi lice u kragnu svoje ko ulje za pla u. Bodkin promrmlja: "Mislim da verovatno znate. dva puta lep a kada se vrati. velika kupola Planetarijuma izdizala se u utoj svetlos ti i podseæala Keransa na neki kosmièki brod napu ten na Zemlji veæ milionima godi na. tiho se izbrecnu. "Crkva!" frknu podrugljivo. oèigledno zaboravljajuæi da je on sam uveo tu reè. Voda je izgledala sve a i primamljiva nekoliko trenutaka ranije. draga moja. More me pla i. To je stvar raspolo enja. D omo je proklet a budala. Èak su i ljudi koji su dole plivali bili izmenjeni od vode. Biæete Venera koja silazi u more." Odgurnu svoju stolicu u sve oskudniju h ladnovinu. "Nadam se da æe ga naæi. pri unjao se palubom do mesta gde su oni sedeli. "Znam gde je." reèe blago . I ja. Kerans je polako srkutao opojno penu avo piæe . sa svedenim obrvama. On se na e iza Beatrise i reèe Bodkinu: "Alan e." "Nisam mislila na to. "Do prizemlja. Strangmane! Ja æu da idem umesto nje. Maslinasto -zelena svetlost koja se pre lamala kroz te ko li æe paprati ispunjavala je jezero utim ku nim isparenjem koje se vu klo nad povr inom kao para iz valova." "Ali morate! Kerans i Bodkin oèekuju to od vas. kapetane. Roberte?" Kerans se nasme i." Preko Bodkinovo lica prelete osmeh. a granica povr ine izgledala je kao ravan izmeðu dve dimenzije. Kerans se okrenu u svom sedi tu i uhvati je za ruku." Zatim se osmehnu na Strangmana kad ovaj jo jaèe navali na Beatrisu. Strangman stavi ruke na naslon Ke ransove stolice od pruæa. tela im se pretvori e u svetlucave himere sliène praskavim otkucajima zami ljenja u neuronskoj d ungli. ali sada je postala zatvoren svet. Strangman primeti ka ko Bodkin i Kerans apæu. pa je èitava njegova struktura bila potpuno iskrivljena. Bea." Ona pogleda gore na sve veæu sunèevu elipsu koja se tek pojavljivala nad krovom iza njih." On se sa e nad nju sa ljigavim osmehom. sa svitom od pedeset bo anskih krokodila." O krete se Bodkinu. Strangman tra i blago koje si ti sakrio tamo dole. a stjuard poslu i unaokolo prve koktele sa ampan jcem. a Beatrisa se tr e mr teæi se sa odvratno æu na njeg ovo ljigavo uspijanje. zatim se la gano poboèke privukao iza njih. Natu ten. "Ne. Nazdravljajuæi mu svojim ampanjskim koktelom. kao èuvar koji pazi na troje potencijalno nezgod nih zatvorenika. Strangmane. Èekajte trenutak. doktore. lice mu je bilo kao lice belog vampira razja renog preko svake mere. Kerans ustade. Ne brini! Uzeæu ono veliko odelo. njegove c rvene ipke mutno su se nazirale i treperile. Strangman e. Duboko ispod njih. ovo nije lokalni akv adrom. Strangmane. Kerans reèe u ali: "Ba sam pi tao doktora Bodkina gde je sakrio svoje blago. Mi plivamo samo uveèe k ad je pun mesec. Keran se"." Spusti e se i drugi ronioci. i dok su lebdeli i okretali se. "Mislim da danas nije Beatrisin dan. i nije mi potrebna va a pomoæ da ga naðem. "Treba li mi doktore?" Zaklanjajuæi jedno uvo od o trog seèiva njegovog glasa. Lajuæi svoja pitanja. uèiniæu va s kraljicom vodene parade. "Bo e! Po alji nekog drugog dole. a koga je more tek sada otkrilo." Strangman je stajao na pramcu broda." Sa e se da je uzme za ruku. s avr eno je sigurno.akom. "Èeka ga celokupno blago Podsvesnog ako mo e da ga naðe. sumnjièavo ih posmatrajuæi poluzatvorenim oèima. Kavez za ronjenje bi spu ten u vodu." Strangman zastade gledajuæi hladno u njega. "Hajdemo. "Ovde nema lepotica s pla e.

Bilo je ne to posle osam èaso va. videæe da jako iscrpljuje. Tu je voda bila hladnija. neke vlati bile su vi soke preko deset stopa. kao 'nebo' od svetlosti koja se odbijala od miliona èestica povr ine i cvetnog praha. dok su Admiral. divne morske sablasti koje se isprepletane lepr aju kao du hovi nekog svetog Neptunovog gaja. Brzo se spusti u dubinu do ramena. i on sa olak anjem skupi ruke i noge navikavajuæ i oèi na bledu svetlost. pusti d a ga te ina polako spu ta nadole u zelenoosvetljenu dubinu. Dva èoveka su pripremala odelo i lem. Neèujno se cerio sam za sebe. ali Kerans je sada got ovo lebdeo u vodi. koji su se odmarali na pumpnim toèkovima. zatim se pope na uzane le stvice i polako se spusti do nepokretne zelene vode. on viknu ne to to slu alice nejasno prene e Keransu. Na èetrdeset stopa od njega nazirala se bleda izboèena t rupina Planetarijuma. Pustio je da tone sve dok prstima nije dohvatio krajeve lestv ." Strangmanu se povratilo dobro raspolo enje. gospoðice Dal. tela su im si jala kao srebrne zvezde u prigu enom plavetnilu koje je dopiralo sa povr ine do na d ubinu od pet stopa. setite se da oprema nije predviðena za tako duboko sila enje!" Gegajuæi se lagano uz ogradu dok su mornari vukli crevo za njim. iz oèiju mu izbi jedva vidljiv nagove taj zadovol jstva to dr i Keransa u kand ama. Ker anse. daleko veæa i tajanstvenija nego to je izgledala sa povr ine. a meku ci su se lepili po uzanim pervazima koje su èinila popr eèna rebra svoda. Lestvice su se zavr avale na dvadeset stopa od dna." Ispitivao je Keransa kritièkim okom dok je ovaj èekao da mu navuku lem na glavu. Keranse. Kerans zastade da nespretno mahne Beatrisi i doktoru Bodkinu. Strangman i Admiral æe me dobro èuvati. Na desnoj strani video je Bodkina i Beatrisu kako ga osmatraju sa i èekiva njem." Kerans klimnu glavom.h da siðem i pogledam Planetarijum. lem je predstavljao savr enu kuglu sa dva boèna rebra i dozvoljavao maksimalnu vidljiv ost. "Staviæemo vas u veliko odelo tako da mo ete razgovar ati sa nama preko zvuènika. gde se kupola oslanjala na èetvrtast krov auditorijum a. Ni e dole. "Vidite da li mo ete siæi u glavni auditorijum". Nekada sjajan aluminijumski krov postao je siv i patinast. slièna krmi starog potonulog parobroda. Odmah se pojaèa i tanje vazduha kroz uvodne ventile u lemu i o ive unutra nje kolo mikrofona. Umesto sve eg okrepljujuæeg kupanj a ulazio je u rezervoar napunjen toplom lepljivom pihtijastom masom koja mu se p ripijala uz listove i bedra kao ku an zagrljaj d inovskog protozojskog èudovi ta. "Dobro vam stoji. Nekoliko malih sklatova proðe kraj njega. a s vremena na vreme izbijali su mehurovi zarobljenog vazduh a iz unutra njosti kupole. odjednom j e zraèio dobronamerno æu da ugodi. sunce je udaralo direktno na lepljvi vinilski omotaè koji ga je obavijao pri anjajuæi uz njegove grudi i noge. Oseæao je neobiènu zbrku u glavi. ne no lelujajuæi uvis. zatim krenu za Strangmanovim nervoznim korakom na prednju palubu. "Temperatura vo de iznosiæe bar 35 stepeni. lebdela je uma d inovskih travuljina. "Ali nemojte poku avati da doðete do Podsvesnog. "Jedan od momaka uspeo je da naðe pukotinu u jednim izlaznim vratima. ali ih je rða po tpuno spojila s ramom. viknu Bodkin za njim. "Ne brini. Umirite se. Roberte". dok su im brade bile pritisnute uz ogradu." Onda odmahnu rukom kao da tera Beatrisinu u znemirenost. "Nemoj dugo da se zadr ava . skide noge sa preèage i poma uæi se rukama. Keranse." Lic e mu se iskrivi od cerekanja. izgledate kao èovek iz unutarnjeg prostora. Voda ispade toplija nego to je oèekivao. ali kad Keran sova stopala dotako e vodu. Veliki Ceza r i mornari. mada je jedva dotakao svoj koktel. potom okrenu glav u kad opazi kako je Bodkin iznenaðen spremno æu sa kojom se on dobrovoljno prijavi o da siðe. Pravo gore na krovu teretnog èa mca stajala je visoka usukana figura Strangmana sa zavrnutim pe evima sakoa. Po njoj su lagano p lovili li æe i trava. Admirale! Odelo za doktora Keransa! Brzo. i on je sa zadovoljstvom oèekivao da rashladi svoju upaljenu ko u. Predviðen za upotrebu na dubini od samo pet hvatova." "Naravno. reèe mu Strangman. sa mlakim interesovanjem posmatrali Keransa kako dolazi. nema opasnosti. dok m u je vetar mrsio kao sneg belu kosu. Zastade kod oznake za dv a hvata. brzo!" Kerans izmeni kratak upozoravajuæi pogled sa Bodkinom. Povr ina jezera bila je sada potpuno tamna.

od èijih se slova odbijala svetlost. ili u kabinu kino-operatora ili u upravnikovu kancelariju. koje su sada bile zarðale u nepokre tne odbrambene zidove. lagano se vukao kroz duboki mulj koji se dizao za njegovim stopama poput o blaka uznemirenog gasa. U slaboj nadi da æe nasipi biti opravljeni. odzvanjajuæi kao gromoviti otkucaji plime koje je èuo u svojim snovima. on opazi mala vrata na v rhu kratkog stepeni ta iza biletarnice. Ritam se primetno promenio. S desne strane bili su nejasni bokovi zgrada uz trotoar. odseèena b arikadama od biljnog i ivotinjskog sveta laguna. Kerans se p ribli avao vratima Planetarijuma. dok su se crev o za vazduh i telefonska ica uvijale uz uzani stub svetlosti. Zastav i da razmrsi kablove. Oko auditorijuma vodio je kru ni hodnik." Utonu do kolena u meku ilovaèu koja je prekrivala dno i pridr a se za stub svetiljke obrastao koljkama. ovla vezanima uz pod. Povuèe se uz ogradu stepeni ta dok su metalni klinovi na njegovim ote alim cipelama klizili po l jigavoj prostirci. U slu alicama za kripa glas: "Ovde Strangman. Dok je i ao da donese testeru za metal iz kaveza. Metalna ograda na stepeni tu i hromir ane izlo bene ploèe bile su zarðale. Mada je bio potpuno svestan Strangmanove zlobe i nemoguænosti da se predvide njegovi pos tupci. Pro av i pored blagajne. a zaostale re etke bile su zarobljene u njima kao ogromne re etke te kih ulaznih vrata. a vrata graciozno odlebde e preko poda kao jedro od hartije . osvetljena ivom vodom sa povr ine. kao da hoda po povr ini Me seca. na pet stopa od ulice. Suvi e umor an od pritiska vode koji je oseæao na grudima i stomaku da bi mogao podignuti te k o odelo sa sobom. a mulj se u mekim dinama natalo io do prozora prvih spratova. pumpa za vazduh i prenesen ritam njegovog sopstvenog disanja bubnjali su mu ravnomerno u u ima. Iz nekog razloga. isto tako èista i sjajna kao i onoga dana kad su se sru ili poslednji nasipi. uprava Planetari juma postavila je jo jedan unutra nji krug barikada oko auditorijuma. Keranse! Kako je draga siva ma jka svih nas?" "Izgleda kao kod kuæe! Gotovo sam stigao do dna. Kavez za ronjenje je go re kod ulaza. penjuæi se stepenicama u mezanin. delovima name taja i metalnim ormanèiæima. pa je polukru ni luk od vrata koja su vodila u foaje bio otvoren. pa je tak o dobijena mala pukotina kroz koju je moglo da se gleda u auditorijum.ica iznad glave. izgledala je potpuno netaknuta. Barikade su b ile zatvorene popreènim gredama s katancima. Ker ens upali svetiljku na lemu i proðe kroz ulaz. Pa ljivo je zavirivao izmeðu stubova i alkova. pojaèavajuæi se pr ema tome kako se dizao vazdu ni pritisak. Kerans se lako trecnu od straha. komadima poda koji su bili sleplje ni travuljinom i glavono cima. Kao ogroman podvodni hram stajala je pred njim bela gromada Planetarijum a. Po to je voda odstranila sve druge zvuke. Ploèa u gornjem desnom uglu bila je pomerena udarcima æuskije. a sijalica je bacala kupu blede svetlosti kr oz gustu crnu vodu. Padine izmeðu zgrad a bile su visoke gotovo po dvadeset stopa. to ga je uznemirena voda slala na srebrnast pravougaoni trup èamca. polako promaèe do mezanina i zastade kraj ograde da proèita natpise nad vratima garderoba. pode avao pravac kablova za sobom i s vremena na v reme lako trzao noge kada bi se oni suvi e olabavili. sa testerama za metal i kljuèevima za zavrtnje. Kerans se zadovolji sa nekoliko èestica svetlosti koja je kroz pukotine prodirala u kupolu. Èinilo se da zvuci grme oko njega u tamn oj maslinastozelenoj vodi. Opu tenim lebedeæim korakom. verovatno nenaviknuti na pumpanje vazduha pod m aksimalnim pritiskom. Kavez za ronjenje lagano se okretao na svom u etu. Veæina prozora bila je zagu ena otpac ima. pokazujuæi da je posao gore preuzeo drugi par ru kovalaca. Kerans je slu ao ravnomerno pumpanje u svojim u i ma. ali cela unutra njost Planetarijuma. pa se dve arke lako razdvoji e. Vrata su bila zakljuèana. Ovi su radili sporije. verovatno je da on ipak neæe poku ati da ga ubije na tako svirep naèin kao t . ali on upre ramenima u njih. onda ih pusti i skliznu unazad prema dnu jezera. Èeliènu ogradu oko ulaza rastvarali su ronioc i pre njega. koja su oèigledno vodila nekud iznad audit orijuma.

I Beatrisa i Bodkin bili su prisutni. mo da ulaz u auditorijum.. ili u kontrolnoj sobi. osvajaæ Meksika. Odjednom. ritual da izvede za nevidljivu publik u koja ga. u uglu se nazirao orman za spise. Bio je u kontrolnoj kabini koja je gledala na auditorijum. razdvajajuæi telefonski vod od lema da bi se oslob odio Strangmanovog glasa.. U sredini kupol e. Zagrejana n ekom æudljivom strujom okupa mu ko u kao topli balsam. pr im. vukuæi za sobom crevo za dovod v azduha.St rangman bi video da bi mu Keransova smrt zadala vi e muke nego to bi od nje imao ko risti. Strangmane. pa ljutito èepa omèu i zakaèi je oko kvake na vratima. Kerans stavi ake na staklenu povr inu i odseèno okrete lem sl eva-nadesno. oèuvanje ovog dalekog zodijaka." "Dobar si! Vidi ako mo e da naðe sef. Ima jedno posebno stepeni te sa meðusprata. a srebrni mehuriæi su izletali i lebdeæi se ud aljavali od njega kao pobesneli fantomi. Pritisak vazduha u njegovom lemu naglo je pora stao. "Keranse. Gore sam u upravnikovoj kan celariji. mraèni svod sa zidovima prevuèenim muljom dizao se nad njim kao ogromna. Nekoliko p olica ugibalo se sa jednog zida. kako su prolazili minuti.o je presecanje dovoda vazduha. po to su ljudi na palubi izgubili kontakt sa njim preko telefona. Saèeka da se u e zategne. p otom ga jo jednom omota oko kvake obezbeðujuæi sebi radijus kretanja od desetak s . ta èno iznad stola. prim. koji izranja iz morskih dubina da za trenutak ugleda beskrajna prostra nstva nebeske puèine. ali ljudi su oti li.panski konkvistador. Postepeno." Kerans se sabra i polako krenu ka prilici koja m u se pribli avala. uvek je postojala mogu ænost da neka specijalizovana vladina jedinica doðe u leteæu posetu lagunama. prev. Kerans poðe napred preko prazne sobe. Se m ukoliko ne bi ubio i Beatrisu i Bodkina . mo da ba one iste konfiguracije sazve ða koja je obavijala Zemlju u periodu trijasa. ti budalo. iz njegove ablje glave dizali su se beli mehurovi." Ne slu ajuæi ga. prev. zbog neèega. trg nuv i se prepla eno. bli i nego apat n jegove sopstvene svesti. ne znam taèno ta je. Ispred njega je bio orman u kome je nekada stajala konzola sa instrumentima. n e znajuæi da li slu a nejasan podsvesni rekvijem iz svojih snova. "Strangmane!" povika on nekako protiv svoje volje. èovek je stajao na daljini od deset stopa. Projektor je bio sklonjen s podijuma. skrivajuæi p oslednju svetinju svojih dubina. Kru ni redovi sedi ta su.!" "Izvinite.materièni. Tanak sloj mulja prekrivao je zastrte stepenice prolaza. Vazduh je umirujuæe i tao. S iðe sa podijuma i krenu nazad u kontrolnu sobu. Kad je stigao do vrata od panela oseti kako mu se crevo migolji iz ruku. "Keranse! ta je?" Njegovu paniku preseèe Strangmanov glas. Stojeæi na podijumu. posmatra. Ker ansu poèe da izgleda va niji zadatak nego ijedan drugi koji je stajao pred njim. Trebalo bi da je iza rama od slike. gledao je neme redove sedi ta oko sebe pitajuæi se ka kav uterin Uterin . izgledalo je. Gotovo iscrpljen od pritiska vode. Ventili sa strane lema su se buèno podizali. kao osamljen presto kakvog silni ka opsednutog klicama. Kerans sede u stolicu i pogleda na kru ni auditorijum. a iz lema mu je izbijao mlaz svetlosti. pa mada su pukovnik Rigs i njegovi ljudi bili hiljadu milja daleko. p osmatrajuæi ga kako se razvija pred njegovim oèima kao prva vizija nekog okeansk og Korteza Hernando Kortez (1485-1547) . "Ba sam video sebe u nekom ogledalu. i Kerans èu udaranje u u ima. Gledao je gore u ovaj nepoznati zodijak. somotom postavljena utroba u ne kom nadrealistièkom ko maru. ruke su mu bile podignute kao da preti. spazi ne to to je izgledalo kao èovek u ogromnom naduvanom kosmièk om odelu.to nije izgledalo verovatno iz vi e raz loga (oèigledno je podozrevao da oni o gradu znaju vi e nego to su priznavali) . okrenut licem prema njemu. voda je bila bar dvadeset stepeni toplija nego u kontrolnoj sobi. Izgledalo je kao da crna neprozirna voda visi u èvrst im vertikalnim zastorima i zaklanja podijum u sredini auditorijuma. a operator ova pokretna stolica ostala je okrenuta upolje. Otvori panelna v rata ca koja vode u auditorijum. ali su pukotine na kupoli treperele dalekim iskrama svetlosti kao gal aktièke vizije neke udaljene vasione. Nejasno osvetljen malom lampom sa njegovog lema. pre pojaèava li nego smanjivali sliènost prostorije sa utrobom. i njegov lik se odra avao u staklenoj ploèi za izolaciju zvuka.

Velikim grèevitim vraæanjem ravnodnevica. sada siguran da se Strangman doèepao prilike da inscenira nesreæan sluèaj. Veæ mu je njihov raspored izgledao b liskiji od rasporeda klasiènih sazve ða." Bodkin priðe sa Keransovim sakoom i obavi mu ga oko ramena. lagano leb deæi prema sredi tu kupole. Zar niste vi zaustavili.. Duboka kolevka mulja pones e ga ne no kao ogromna placenta Placenta. nisam ja." Zagrcnuv i se od teènosti u grlu. utrnulo pritiskajuæi ru kom omèu od creva za vazduh oko kvake na vratima. Na samu nekoliko stopa o d njega piljilo je kao bestidna maska. O tra mamuza bola zari mu se u Eustahijevu trubu i natera ga da proguta." Admiral ustade. ali pritisak je naglo pao.. Ne poku ajte da bacite krivicu na mene... Neizmerni talasi. i on ostade svestan jedino slabog treperenja identi ènosti u najdubljim kutevima svoga razuma. daleko iznad seb e spazi drevne magline i galaksije kako sijaju kroz uterinu noæ. Le ao je ra irenih ruku i nogu na stepenicama. polako je disao. Doktor Bodkin æe jamèiti za to. blistavu rasko svetlosti na platnenom klonu iznad s ebe. Na nekoliko stopa od njega. Lica unaokolo su napregnuto gledala u njega . Kerans se podupre o lakat i malaksalo sede u jed nu lokvu vode. Kad se svetionik izgubi." Ugleda sjajnu palubu.. le alo je odelo kao izduvana le ina. Mirno poèe da joj prilazi... umirujuæi ih prohladnim vazduhom. dotetura se do vrata i poku a da odve e crevo za vazduh sa brave. Ovaj je stajao iza Keransa.Beatrisa irom otvorenih i upla enih oèiju. Odjednom se tu ubaci jednu jedino belo iscereno lice. ponovo se rodila milijarda zvezdanih dana i ponovo svrstala magline i usamljene vasione u njihove prvobitne perspektive. arenilu smeðih lica pod vojnièkim kapama kaki boje . pa je izgledalo da vi e ne postoje pregrade izmeðu njegovog sopstvenog krvotoka i krvotoka gigantskog vodenjaka. Izgleda lo je kao da mu se iz pluæa probija napolje ogromno kopneno jezero. Dok su mu se pluæa kidala spotaèe se o jednu stepenicu i nesretno se svali preko sedi ta blagim lelujavim pokretom.. oèigledno zadovoljan to se Kerans povratio. zgu vano u oluku sa strane palube." Iscereno lice pr te u pobednièki smeh. on. " Vukli su ga odozgo. Siðe niz stepenice i zaustavi se na pola puta do dvorane. Nasumce je plovio iz jednog pliæaka u drugi. re en da sliku sazve ða ure e u svoju mre njaèu. "Roberte.. Svakih desetak sekun di provlaèilo se neko slabo i tanje. Èinilo se kao da je paluba od usijanog gvo da. on nastavi da gura kroz tamu kao slepa r iba u beskrajnom zaboravljenom moru. lomil i su se i padali na obale vremenskog mora bez sunca. neopisivo mek a n ego ijedan krevet na kome je ikada le ao. da bi mogao da primi okeanske zapremine vode. dok mu je sunèeva svetlost udarala u oèi. prim. Epohe su promicale.. Bodkin koji se ozbiljno mr tio. O amuæen. sa rukama na boko vima. nemoj sada da misli u tome. a u obrnutim ogledalima povr ine odra avalo se hiljadu njegovih slika. zabaci glavu uvi s. u èistili tima veèn osti. a umirujuæi pritisak vode prod irao mu je kroz odelo. gonjen impulsom èiju su tinu nikada neæe shva titi. Kerans pusti da mu gl ava klone nazad na u arenu palubu. "Keranse. Beatrisa se probi kroz krug posmatraèa i èuènu kraj njega. "Strangman. Rob . koji mu je sedeo na nogama i svojim ruèerdam a pumpao mu pluæa. Keranse. budno abonosovo lice Admirala. "Ne. znajuæi da se ovaj slabi svetionik gasi br e nego to mu s e on pribli ava.. "Strangmane.." Obgrli ga oko ramena baciv i oprezan pogled na Strangmana.posteljica. izbacujuæi ga bespomoænog u njegove pliæake. vi. odm ori se. prev. Ali se najzad è ak i njihova svetlost prigu i. "Crevo se zakaèilo. O djednom shvati da usisni ventil za vazduh u lemu vi e ne radi. Kerans oseti kako ga od prostorije obliva muka ispu njena krvlju. zadovoljno se cereæi.." Zatim pripreti Keran su prstom: "Upozorio sam vas da ne idete podaleko dole." Keransu se bistrilo u glavi. "Polako. Kad snop svetlosti blesnu poslednji put preko zasvoðene tavanice obasjav ajuæi ogromnu praznu utrobu. beskrajno spori i obuhvatni. a da mu je g rudni ko naduvan poput kitovog. Dok mu je svest trnula.topa. a pluæa su mu bila k ao dva izubijana ne na cveta.

Sada je poèinjao da se uspavljuje u nepredvidljivim trenucim a. slu ajuæi kako motori napolju ubrzavaju. Obavestiæu vas kad budem imao odgovor. Ostatak posade oti ao je svojim poslom.30 . koja samo podvlaèi neizv esnost samoubistva. Da li su sam potopljeni s vet i tajanstvena te nja ka jugu koja je obuzela Hardmana bili samo jedan impuls n a samoubistvo. poluuspravno sedeæi na krevetu dok je odvezivao cipele. "Nemojte dalje odr avati mit. Shvatate li to. rtvovali jedino uz unutra nji otpor. opsene koje bi. Bodkin i Beatrisa isto tako prestado e da je spominju. "A vic je u tome to on ne zna da li ja govorim istinu ili ne. "Keranse. ne interesujuæi se dalje za dogaðaj. èak mo da Strangmanov poku aj da ga povredi? Da ga dvojica ronilaca bez odela nisu spasla (mo da je on raèunao da æe oni krenuti za njim da ga tra e kad je telefonski vod bio prekinut). "Zato to je eleo da postane deo potoplj enog sveta. Bilo je veæ pro lo 7.naroèito za Keransa .erte. doktore". ili je to zaista bio nesreæan sluèaj. daleko znaèajnija od 'Biti ili ne biti'. Po brzini kojom se oporavljao shvatio je da je od davljenja pretrpeo samo malo. 10.. kao da priznaju da bi odgov or na to pitanje re io za njih mnoge druge tajanstvene zagonetke koje su ih sada j edino odr avale. To èini stvar jo interesantnijom . nije. sa visine. sigurno bi na ao odgovor." "Ne. a onda s napor om siðe sa kreveta. kao i sve dvosmislene.. Jesam li ili nisam poku ao da se ubijem? Jedna od malog broja apsolutnih maksima egzistencije. Kerans je sistematski potiskivao seæanje na nezgodu. VEÈE IZNENAÐENJA "Keranse. teretnog èamca. Bodkine? Pogledajte ga. veselo se pljeskajuæi po bedrima. Kerans æe biti daleko zahvalniji aku èuje istinu. ako mo ete da saznate. ali potrebne pretpostavke o njihovim liènostima. prièao je sa mnom i Beatrisom kada se to dogodilo. "Dopustimo da je tako. on istinski nije siguran! Bo e. sve se vi e pla eæi stvarne uloge koju je Stra gman igrao u njegovom umu. ponovi jako nagla avajuæi re èi. Zadr a pogled na svetlom zelenom paralelogramu koji je ar ao tavanicu nad roletnama. upade Strangman." Potom se nasme i Kera nsu pokroviteljski. za tvorio je spavaæu sobu i premestio te ki braèni krevet sa pozlaæenim ramom u salon . Zabrinuto primeti da je zaboravio da iskljuèi ventilator kraj kreveta pr e nego to je zaspao.sat kasnije nego to se budio pre mese c dana ." Na povratku u 'Ric' sedeo je æuteæi na krmi. U stvari. ovaj je mirno sedeo na stolici i srkutao piæe koj e mu je donela Beatrisa. On je sam zakaèio to crevo. "Hvala. do k se Kerans malaksalo teturao do svoje stolice. Nije bilo sumnje da ga je na to nagnala èudnovata elja da se prepusti Strangmanu na milost i nemilost.i blistava sunèeva svetlost koja se odbijala od lagune gurala je svoje prste u zamraèenu sobu kao grabljivo zlatno èudovi te." Strangman teatralno sle e ramenima. poku avajuæi da izbri e iz glave ono stra no 'ili-ili' koje je Strangman ispravno postavio. Da bi tedeo gorivo. Strangmane. Zagonetka ostade nere ena i tokom sledeæih dana. a ne veèitu ambivalentnost njegove rtve. Za to?" Tu Strangman va no uvuèe vazduh. Razlozi iz kojih je uop te zaronio ostajali su nejasni. kakva ironija!" "Strangmane!" Beatrisa ljutito skoèi na njega savlaðujuæi svoj strah." Stade da se smeje sam za sebe.!" Probuðen dubokim brujanjem hidroplana koji se pribli avaju platformi za pr istajanje. Da li je on nesvesno zatvorio dovod za vazduh znajuæi da æe ga pritisa k u kablu ugu iti. ja sam siguran da to nije bila Strangmanova gr e ka. i to nam erno. Kerans se razdra eno prevrtao dok mu se glava klatila s jedne na drugu stranu na ule anom jastuku. konaèna neuronska sinteza arheopsihièke nule? Da ne bi bio p rimoran da ivi sa jo jednom zagonetkom. zavidim vam na saznanju. nesvesno prihvatanje logike njegovog sopstvenog sila enja unazad ni z lestvicu razvoja. sada to nije va no. gotovo kao da je re irao sopstveno ubistvo. "Mogao je". "P restanite s tim! Mogao je biti nesreæan sluèaj." Kerans je uspeo da se bledo nasme i. razmi ljajuæi o velikoj utrobi-odaji Planetarijuma i mnogoslojevitom omotaèu njenih asocijaci ja. Crevo je bilo obavijeno o ko neke prepreke i doista izgleda kao da je bio nesreæan sluèaj.

ne ba dobro. naroèit ton nagla avanja u Strangmanovom glasu nagove tavao je da j e Keransovo prisustvo obavezno i da mu neæe biti dopusteno da odbije. mada se Strangman svake veèeri provozio svojim hidropl anom do Beatrisine zgrade ( ta je uspeo kod nje. èekajuæi odgovor. "Poklon za vas." Ton mu se promeni. Poznajemo se tako dobro. post ade dalek i rasejan. "Keranse. sumnjajuæi da æe skupiti dovoljno snage za laku konve rzaciju sa doktorom Bodkinom i Beatrisom . jer bi Kerans inaèe veæ odavno napustio lagune i krenuo na jug. i zaobilazno ga opominjao na buduænost koju je izabr ao. Strangmane! Jureæi po lagunama kao duh-pre stupnik potopljenog grada. Baciv i lem na pod. Grad je isuvi e daleko na severu da bi bilo m nogo ostavljeno. P roklet bio ako ja tebe uop te poznajem. biæete impresionirani. Ta veza ih je dr ala zajedno. Kerans je samo mogao da nagaða. "kuda bismo i li? Vi e ni ta naroèito nije ostalo . Uos talom". Ja moram dolaziti ovamo. Biæe i Beatrisa i stari Bodkin." "Stra no mi je ao. Ja sa m uvek spreman na ludaèke planove. pliva morima arhipelaga. jer je isticao o gledalo upozorenja Keransu. "Ne nap u tate nas?" "Naravno da ne. prim.mogu vam re .. "Keranse." Kerans naðe dve pozlaæene porculanske oljice za kafu i napuni ih iz boce. Meðutim." Sv eèano klimnu glavom. "Keranse. dodade lukavo. Strangmane. ali on je tako sna no podseæao na san da je ubrzo morao da ga opet premesti naza d. ali po to se tako dobro poznajemo bio sam siguran da mi neæete zameriti. kako je u dubokom vremenu?" Kerans sede na ivicu kreveta èekajuæi da mu se u glavi uti a brujanje sabl asnih d ungli. prev. bongo bubnjevi i jedno iznenaðenje. apoteoza njegovog celokupnog besciljnog nasilja i svi reposti. imam jedan drugi razlog . Videæete veèeras!" Kerans je oklevao.elim da veèerate sa mnom. A mo da æe vam to pomoæi u d uhovnom smislu. vreme je da vam uzvrati m gostoprimstvo. Kao beskrajni pliæaci pru ali su se ostaci snova ispod povr ine stvarno sti oko njega." Zatim skide jednu knjigu sa ureðaja za klimatizaciju.ukazivale su n a nepovoljan odziv). svaki è ovek ostrvo za sebe. pozelenelu od starosti. Keranse. trebalo bi da bude prilièno lud o . usprotivi se Strangman. pesama. Stalno to zaboravljate.. tragiènu usamljenost ovih zaèaranih moèvara trijasa. primerak Donovih D on Don (1573-1631) ." ene su kao pauci. Strangman izvuèe vinsku bocu ispunjenu toplom crnom kaf om i kutiju gorgonzole. Kerans se pola ko odvuèe do kupatila i uspe da ispljuska lice pre nego to je Strangman upao u ap artman. Strangman je bio pola gusar.nije se video sa njima jo od onog deba kla na ronilaèkoj zabavi. Ali otkrili smo nekoliku zanimljivih stvari. Keranse". Kerans ga upita: "Kako ide s ronjenjem?" "Iskreno reèeno. "Ali ne smem se egaèiti sa vama. Pa ipak je imao jo i jednu neuro nsku ulogu u kojoj je izgledalo da ima gotovo pozitivan uticaj. verujte mi." Ispitivao je Keransove mutne oèi mr teæi se prijateljski." Prilièno siguran da se on ruga..!" Donjim hodnikom je opominjuæi odjekivao Strangmanov glas. "Pa. sme eæi se Keransu koji je budno motrio na njegovo usukano pr epredeno piljenje. pomisli ironièno u sebi.. do vraga s njom" . sede.vatromet. vi mi se sviðate. Na primer." "A ta to?" "Videæete. Strangmanovo lice dobi izraz duboke uvreðenosti." Ureðaj za klimatiza ciju okrenu na jaèe. Keranse. "Prilièno je kratak rok. Ja ne radim stvari nap ola. Ne to stvarno spektakularno. Ne poèinjite da vrtite glavom. Strangman poðe za njim u salon. mislim zaustaviti taj va ludi vremeplov. pa improvizujuæi odrecitova stih: "Svet u svetu. "U stvari. Mogao bih da nateram one aligatore da igraju na vrhu repa ako bih hteo. gledaju te i pletu svoje mre e". Roberte. " ta vas dovodi ovamo?" upita bez okoli enja. ili "ona stalno govori o vama. pola ðavo. Ne bih mogao da po dnesem ni deseti deo liènih obaveza koje ste vi uzeli na svoja pleæa. "Pretpostavljam da to nije opro tajna proslava?" upita Strangmana.. "Pa tek to smo do li. Krivite zbog toga moju manièno-depresivnu liènost. a li Stragmanove aluzije na nju .engleski pesn ik.

megafon zagrme na njih prek o vode sa mosta skladi nog broda. nadajuæi se da tu neæe biti neka uobièajen a komplikovana ala. i aut omatski su uèestvovali u razgovoru za vreme veèere. Bez obzira na motive. sedeo je jedan veliki beli gu ter meso der i posmatrao ga ledenim oèima u oèekivanju da se ne to desi. kao i Kerans. gos'n Keranse." "Èudan je on èovek.nekoliko statua od pocrnele bronze stajalo je unaokolo iza stola i dr alo poslu avnike s voæem i orhidejama. Kerans dovr i kafu iz boce. "Tako brzo menja raspolo enj e . Napolju. a komad starog krepa oko njegovog vrata predstavljao je dronjav ustupak cr noj kravati. po to radi za njega. Jedan nov platneni krov bio je razvijen kao lako belo jedro iznad osmatraèke palube. gos'n Keranse. Skladi ni brod bio je usidren na oko pedeset jardi od obale. Veliki okrugao trpezarij ski sto nalazio se pored ograde." Veliki mulat nasme i se zagonetno. mo da dvadeset. nastavi Kerans. oboje su izgledali odsutni i udaljeni.peèeni aligator?" D inovski grbavi mulat za kormilom teretnog èamca sle e ramenima sa prostudi ranom neobave teno æu. ali ipak sjajnih zlatnih i srebrnih komada pribora za jelo ukra avala je s to. Kerans pokaza na velikog aligatora koji se koprcao po vodi okru en èakljam a. Fenièanin. a oko njega su bili rasporeðeni niski divani u egipatskom stilu. boga mi"." odvrat i cerekajuæi se." Ali pre no to je Kerans uspeo da ga pritisne. Strangman to nije primeæivao. Bio se zamorio od napora dok se brijao i oblaèio beli smoking . Gomila rasp arenih. pravu ve liku predstavu. on podi e alone i pusti sjajno sunce unutra. Kerans je razmi ljao u verovatnoj prirodi Strangmanovog 'iznenaðenja'. uzdi uæi se nad stolom kao slika. Strangman je saèekivao svakog svog gosta na vrhu mostiæa za ukrcavanje. ali ukoliko i jeste bio je isuvi e uzbuðen i zauzet da bi se brinuo zbog toga. Èak se i Bodkin potrudio da potkre e bradu i odnekud izvuèe pristojan platneni aket. Deset godina. Ima da vidite!" Kerans ustade sa sedi ta i nasloni se na most. Meðutim. Ponekad me pla i. "Zbilja ste u pravu. U laguni su se oèigledno odvijale znaèajne pripreme. iskiæen arenim platnima i svetiljkama u b oji. "Tu ste u pravu.mora da si to primetio. gos'n Keranse. na njegovoj stolici na verandi. kada je poèeo da se oporav lja. a ogromno platno nekog slikara Tintoretove kole bilo je prislonjeno uz dimnjake i zaklanjalo otvore za u ad. "Strang ima veèeras veliku predstavu. Strangman je u nastupu rasipnièke strasti proèe ljao svoju riznicu u trupu broda . veæina golemih proporcija . Zvala se 'Venèanje Estere i kralja Kserksesa'. koliko dugo poznaje kapetana?" "Dugo. "Veliki Cezare. on je oèigledno ulo io zn atan trud da bi re irao svoje iznenaðenje. pa reèe Velikom Cezaru: " ta veèeras ima u jelovniku . zar ne?" Struja pod morem Pokupi apæuæi njegove kosti. Dok se dizao i padao Proðe doba svoje starosti i mladosti Ulazeæi u vrtlog. Mada je to u stvari va a uloga. uspevao je da poka e uzdr an arm i veselost. a dva preostala teretna èamca radila su sistematski du obala saterujuæi alig atore u centralnu lagunu. a zatim razdragano odjuri. obasipajuæi Beatrisu kom plimentima zbog njenog izgleda. ali zbog paganskog po . podavijen du ivice kao izvrnuta atra da bi im se omoguæio nesmetan pogled na lagunu i nebo. Dobro raspolo en. Dok se te veèeri vozio lagunom do broda. Potom nastavi da dosaðuje Keransu sve dok ovaj ne prihvati njegov poziv. a oko oèiju je imala tirkiznu minku pa je lièila na neku egzotiènu rajsku pti cu. Ona je nosila dugu plavu balsku haljinu od broka ta. sa spiralnom pozlatom i podupiraèima od slonovaèe.zdele od pozlaæene bronze za pranje prstiju bile su velike kao umivaonici.æi da se ponekad oseæam kao Fleba.

zatim potap a Keransa po ramenu. Strangman sede." Strangman dade znak stjuard u da poslu i Bodkina koji je sedeo mirno sanjareæi.Strangmanovo lice meðu tvrdim surovim osmesima Saveta de setorice. koj u su nagla avale dve lagune i zgrade koje se di u iz vode. Srkuæuæi svoj koktel." Pokl oni se Beatrisi. Kerans reèe Beatrisi: "Vidi li sebe tamo. Posma trala je svoju dvojnicu. "Taèno ste shvatili. Strangmane. draga moja?" "Veoma sam polaskana. najzad se zavali u svom èesterfildu." Beatrisa ode do slike. koristeæi svoja o dsustvovanja od stola da porazgovara sa Admiralom. posle trideset miliona godina ne mo ete prièekati pet minuta? Ja vas o èigledno vraæam u sada njost. ali su bili suvi e slabi z a blesak i praskanje ognjenih toèkova i raketa èije su se reske eksplozije jasno ocrtavale na pastelno obojenom veèernjem nebu. ili venecijanski admiral. ali ipak uoèljivo lièila na Beatri su. stade kraj ogra de i zagleda se preko vode. kako je izgledalo konaèno. Osmeh na Strangmanovom licu sve se vi e irio. uskoro æete videti. Kralj Kserkses. odjednom vide dvadeset ili trideset èlanova posade kako nepomièno posmatraju lagunu." "Ali dobili ste je. iroko namignuv i Keransu. i Kerans se protiv svoje volje prislon i uz ogradu da bi se zadr ao u sluèaju da Strangman aktivira podvodni naboj eksplo ziva. i èinilo se da se njegova kitnjasta u ad i jedra u rokoko stilu stapaju sa èel iènim palamarima i kri nim konopcima skladi nog broda." Strangman je tokom celog obeda nadgledao reðanje vina. Bea? Stra ngman se oèigledno nada da æe ti obuzdati nabujale vode istom ve tinom koju je Este r upotrebila da bi smirila kralja. i sama arena Strangmanova posada mogla je siæi pravo s platna. "Ali nisam sigurna da li elim da dobijem tu ulogu. Kerans pretra i pogledom nebo i lagunu. Kerans se zagleda dole u povr inu pitajuæi se da nije pripremlj ena predstava podvodnog plivanja trupe uve banih aligatora. prepreden kljunonosi postariji du d.. zajedno sa dekorom i kostimima æinkveæenta. na ta je Strangman bez sumnje i hteo da uka e. Kad izne e poslednja piæa pred njih. "Verujte mi. "Nadam se da primate kompliment. dok su crveni i zeleni odblesci poigravali na njegovom zlobnom licu. "Alane! Gledaj za ime boga! Beatrisa." " ta. Negde u daljini odzvanjalo je tiho bubnjanje. Postajem pomalo nestrpljiv. Pogledav i nani e na donju palubu. Poslednji sunèevi zraci jo su se spu tali na vodu. Suton se spustio ne to br e no to je oèek ivao. izgledao je veæ potpuno ukroæen od svoj e trezvene vranokose Estere koja je neznatno. Pored sliènosti pozadina. Obuhvativ i pogledom platno pretrpano stotinama svatova. ali kad se pribli i platnu. vidi li?" Kerans odgurnu nogom svoj u stolicu i skoèi do ograde. zapanjeno pokazujuæi dole na povr inu vode.. nestali su oni mali talasi koji su je ob ièno uznemiravali. U isto vrem e.stupka i lokalne pozadine venecijanske lagune i palata Kanala grande. nebo je ostalo jasno i vidljivo u zalasku sunca. "Pa zar niste primetili?" Pogleda oko stola. Strangmane. Dva tere tna èamca stigla su do zatona na drugom kraju lagune i nestala u njegovom u æu. to su bile vazdu ne pumpe ko je su radile ceo dan i èiju je buku prikrivala pirotehnièka predstava. neizbe no. doktore." "Taèno. Voda oko broda postala je èudno mirna i be ivotna. sa robovima koji su bili nakiæeni dragim ka menjem i sa crnaèkim kapetanom gondolijera. Kerans se na e da ga upita kad æe doæi iznenaðenj e. Zbu njen. naravno. ali Strangman ga preduhitri. "Nivo se . "Beatrisa? Doktor Bodkine? Vas troje sporo reagujete. njihova lica boje abonosa i bele majic e svetlucali su sablasnom svetlo æu kao da su posada kakvog avetinjskog broda. a neprekidni zidovi zgrada na drugoj strani tonuli su u senku. cereæi se bezglasno sam za sebe." "Dobro. Kerans odjednom vide jo jedan poznat profil . gospoðice Dal. sliènost i èeze." Nad brodom je lebdela èudna ti ina. a krune okolnog rastinja ble t ale su od boja. onda se okrenu u oblaku plavog brokata. Iziðite za trenutak iz dubokog vremena. Keranse!" Strangman im priðe s mosta. vi e je lièila na 'Venèanje Neptuna i Minerve'. St rangmane. do k je treæi zauzeo polo aj u centru odakle je prireðivao mali vatromet. Ceremonija venèanja proslavljala se na galeonu usidrenom kraj Du deve pala te. Oseæajuæi se neprijatno.

K erans upita: "Ali kako ste zapu ili ivice? Oko lagune nema neprekidnog zida. Glatka ravan povr ine vode pretvorila se po ivica ma u d unglu kubistièkih kocaka koje su se stapale sa vi im nivoom okolnog rastinja. kakav izvanredan prizor! Hajde doktore. nemojte da ste tako nakraj srca. Na pedeset jardi od njih." "Sada ima. Ona dva teretna èamca koja su oti la do ulaza u zaton za vreme vatrometa. jer je to bio deo jednog kraja sa malim radn jama i kancelarijama koje su bile opkoljene visokim zgradama. dok se Strangman razdragano kotrljao okolo na èesterfildu. Najpre izroni desetak. Svega nekoliko stopa od povr ine pribli avale su se izran jajuæi iz dubina kao beskrajna netaknuta Atlantida. Èestitajte mi! Nije ovo bilo ba lako izvesti. a na stotinu jardi od njih. Zastori prlj ave vodene skrame visili su sa ukr tenih telegrafskih ica i iskrivljenih neonskih f irmi. poslednje ne delje bio je samo jedan otvor kroz koji je ulazila voda. morao bi se vratiti ovoj novoj sada njosti. plutala su iza jedne masivne barijere. koj i su oticali iza uglova i gubili se u uskim ulièicama. jasno vidlji vim kroz sve tanji sloj bistre vode koji je prelamao svetlost. pored sebe èu Bodkina kako m rmlja: "Te pumpe su moæne! Voda pada za dobre dve ili tri stope u minutu. sa otvorenim prozorima koji su lièili na prazne oèi u ogrom nim potopljenim lobanjama. Dole su dvojica ili trojica uvlaèila sidrene konopce. veæ grubo ocrtavajuæi uzanu ulicu. a tanak sloj mulja prekrivao je fasade zgrada. Ali duboko u njegovom duhu. Veæina zgrada ima la je samo èetiri ili pet spratova. Najpre se upita da nije do lo do potpunog vraæanja klime. u jednoj od poboènih uli ca. Onda im krovovi zakloni e vidik preko vode. Kerans se za trenutak borio da oslobodi svoj duh. Laguna je veæ i èezla. "Roberte! Zaustavi to! Stra no je!" Kerans oseti kako ga Beatrisa èepa za r uku. a svetlost koja je trnula od bijala se od njegovih golih grudi kao gong. Cela stvar je fantastièna!" Smeh ustalasa sve mraèniji vazduh. Ako je tako. Bul jila je u grad koji se pomaljao iz dubine. doktore Bodkine? Ka kva ala. mogli su videti treæi èamac kako se pipajuæi provlaèi ispod obe enih ica. Ostalo je samo petnae st ili dvadeset stopa vode. a zapenjena masa vode izlivala se iz dva ventila ogromnog pumpnog sistema. Sa mosta izn ad njega gledao je Admiral zabavljajuæi se sumorno.spu ta!" Tik ispod tamne prozirne povr ine pomaljali su se nejasni pravougaoni obli ci potonulih zgrada. Dok su lagano tonuli. tamne i osenèene. ili ostati napu ten milione god ina daleko na obali neke izgubljene lagune trijasa. vla nim nabubrelim gomilama zarðalih otpadaka. kako se njeni dugi plavi nokti zabadaju kroz tkaninu njegovog smokinga." Bodkin klimnu glavom i udalji se uz ogradu sa zapanjenim izrazom lica. i na njenom zgranutom licu bio je izr az naglog preokreta. upravljajuæi brod prema skveru. veliko sunce je nejasno udaralo nesmanjenom snagom. trebalo nam je pet minu . Odmah z atim pojavi se jo pet. Po to ga je pro la napetost oko re iranj a spektakla. trljajuæi oèi salvetom. Izr oni gornja ivica prozora sa koje je kapala voda. doktore. Strangman se obuzda i priðe ogradi. one su sada èinile okvir lagune. gledali su na nejasnu gomilu krovova naèièkanih ok rnjenim dimnjacima i tornjevima. sada je u ivao gledajuæi u tri zbunjena lica kod ograde. Mislio sam da ste struènjak za pomorsku biologiju. prvi krov probi povr inu: zatupljen pravougaonik zagu en travuljinom i algama po kojima se korpcalo nekoliko oèajnih riba. Ono to je ostalo od vode slilo se u jasno odreðene kanale. a lj udi na palubi gledali su gore u izbledele kuæe oko skvera. zatim dvadesetak zgrada sa svojim pervazima i lestvicama za sluèaj po ara. spu tajuæi se na ne to to je izgle da bilo veliki otvoren skver. sa gu ve od ica koje su se obesile preko ulica spu tali se se zastori od travuljine. nesposoban da prihvati logiku ponovnog roðe nja pred sobom.est drugih oko njega. Sada vi e nismo daleko od dna. "Savr eno. zar ne. opiruæi se ovom potpun om izvrtanju svog uobièajenog sveta. zbog èeg a se skupljaju mora koja su se ranije razlivala i isu uju potopljeni gradovi. fizièki izazvanog o trim i ljutim mirisima algi i vodene trav uljine izlo ene vazduhu. pretvarajuæi nekada jasnu l epotu podvodnog grada u isu enu rupèagu punu trule i. G ljive koje rastu u moèvarnom blatu spolja oèvrsle su u èitavu masu.

" Radosno je gledao kako ulice izranjaju u mutnoj svetlosti. troèlana posada iskoèi u vodu duboku do pasa i buèno krenu ka skladi nom b rodu. grabljivo sev ajuæi oèima na tremove sa stubovima nekada njih bioskopa i pozori ta. blago ga upozori. Kao to je Strangman prorekao. bezbradi èla n Saveta desetorice.ta da ga zaèepimo. Neptun je popustio i povukao se. Pritiskujuæi vrat svojom ne nom rukom. Beatrisa je prestra eno gledala kako on nestaje dole. Izgleda kao neki imaginarni grad pakla. stiskajuæi rukama ogradu kao starac koji kod tezge kakve velike robne kuæe kupuje uspomene svoga detinjs tva. kao i jedino belo lice. udari akom po ogradi i munu Keransa u lakat. tako da je ostajao samo povr inski uglaðen s loj arma i hirovitosti. "Ali ovo je sve tako grozno! Ne mogu da verujem da je ovde iko ikada ive o. È vrsto je pridr a uza se kad brod dodirnu dno i lako se zakotrlja." Strangmanu zamre smeh u grlu i on se naglo okrenu Bodkinu. misleæi o transformaciji Strangmana kojoj je prisu stvovao. Teretni èamac koji im se pribli avao nalete na trotoar." Kerans je oklevao. a smeðe alge su umirale opu tene s prozora." Ali Bodkin nije hajao. celo njegovo pona anje na glo se izmenilo. I èezli su svi tragovi gospodstvene prefinjenosti i lakonskog hum ora. Ester i crnaèki ka petan gondilijera ostali su jo na svetlosti. Kerans je odlagao odgovor da bi dobio u vremenu. U svakom sluèaju. sada je bio grub i prepreden. koje su ih vrebale nad glavama. "Alane". . doktore! teta to niste mogli da nam p omognete ranije kad ni ta nismo mogli da uèinimo. vi umete da se snaðete ovde. Od nas vi e nema koristi. velike zgrade po obodu lagune sada su odsecale p olovinu neba. Tu se Strangman iskrca. Meni je potrebna laguna." Zare a i odj uri od njih odgurnuv i nogom sto za ruèavanje. prekrivene neo nskim reklamama. pa uz hor pesnica k oje su dobovale po ogradi. "Vas dvoje idite. Mali èamac bi spu ten u vodu. Na osamdese t ili devedeset stopa u visinu." Opsovav i. Kerans di e pogled na okruglu masu stanice za ispitivanje koja se bila zak aèila na bioskop iza njih kao kakav ogroman oblutak na ivici litice. Gledao je dole na ulicu. uzbuðeno pljuskajuæi vodu u otvorena lica radnji. Uskoro æemo biti jednostavno nepo eljni go sti. i zatvarale ljude u sumraènom svetu na dnu kanjona. zdrobiv i mali aut omobil pod levom stranom pramca." Beatrisa s gadenjem proèisti grlo. Bodkin tupo progovori. mogli bismo da odemo odavde i krenemo na jug preko mulja. Brod lopatar se sa trzajem èvrsto smesti na dno. D inovske anemone i morske zve zde mlitavo su pljuskale po pliæacima. Iza njih je senka jedne poslovne zgrade padala preko palube i navlaèila dijagonalnu zavesu tame preko ogromne slike. "Znaèi. Nekoliko figura. otpadnièki duh pustahijskih ulica koji se vra æa svom izgubljenom igrali tu. kada izbego e nakrivljene telegrafske stubove i ice. Alane?" Bodkin lagano zavrte glavom. i sa uzvikom likovanja stade da ispaljuje u nebo salvu za salvom svetleæih zrna u boji. izvuèe signalni pi tolj iz d epa svog smoki nga. Admiral preveze Strangmana preko pliæaka do fontane u sredini skvera. "Roberte. kako ispupèen i krovovi automobila i autobusa izbijaju na povr inu. odbi se i najzad se zaglavi na ostrvcetu za pe ake. Beatrisa je odigrala svoju sim boliènu ulogu. koj i poèe e da lepr aju po krovovima i promièu kao munje izmeðu streha sa kojih je kapa la voda. prigu ujuæi njegov pravi karakter. Na èelu sa Velikim C ezarom. uz klicanje i uzvikivan je Strangmana i ostale posade. trzajuæi se od prvih slepih mi eva. "Kad zavr i pusto enje radnji i muzeja. Ulice su bile gotovo isu ene. on je lud! ta da uèinimo? On æe isu iti sve lagune!" Kerans klimnu glavom. "Lester skver. ta ti misl i . otiæi æe. ki ne oluje dolaze za nedelju-dve. ja moram da ostanem ovde. "Strangman sada ima sve to mu je potrebno. bezizrazno buljeæi u potamnele zgrade oko s kvera. Roberte!" "Pa. Bilo je to gotovo kao da ga je prisustvo vode uspav alo. "Mada smo sada boga mi stvarno zapoèeli posao. izdiruæi se na Admirala. Sa ponovnom pojavom potopljenih ulica i zgrada. "Nije to toliko va no".

Kerans povede svoju grupu preko trotoar a do najbli ih zgrada. Kerans i dr Bodkin mogli su da iziðu na uli ce. trio se uputi mre om ulica na ju nu obalu nekada nje lagune. mulj je gu io svu eleganciju i osobenosti kojima su se nekada odlikovale ulice. armije mrtvih æe se verovatno podiæi iz grobova od . Brzo se zavuko e u jedna vrata kad Strangman i njegov èopor pokulja e nazad prek o skvera u blesku svetlosti i buke. aljuæi ru ièaste i plave odsjaje. Ponegde bi linija nasipa zapela za neku krupniju prepreku . zatim trio bi ostavljen u ti ini nasukanog broda. ostali su v itlali mno tvom boca. a grupe od po dva ili tri èoveka grejale su se nad rasplamsalim trudom. Pokaza masivan n anos mulja koji je kao vla na ulegnuta padina dopirao do prozora petog sprata. Beatrisa pokupi suknju jednom rukom. Na prvom uglu okrenu e se od glasova terevenke koji su dolazili sa drugog kraja skvera i krenu e na zapad ka zamagljenim kanjonima sa èijih je zidova kapala voda . sekuæi maèetama po istrulelim firmama iznad izloga trgovina. Stado e kod ulaza jednog od velikih bioskopa. "Koventri strit.crkvu ili ad ministrativnu zgradu . Pretr a ivao je pogledom pretrpanu liniju neba. skrivajuæi sve ono to je moglo biti unutra. Po nekoliko svetleæih metaka i dalje se rasprskavalo gore u vazduhu. Izbegavajuæi ih. Beatrisa. Bilo je del ova trotoara èistih u du inu od preko stotinu jardi. a mnoge dalje ulice bile su p otpuno isu ene. "Nadajmo se da æe naæi ne to to æe ih zadovoljiti". a ne ni sta klasti sunðeri svetlucali su meko u vratnicama. Ne koliko vatrica gorelo je u sredini na raskr æima. deo gromadnog masiva zgusnute ilovaèe koja je. "Moraæe pe ke prvih deset spratova". reèe Kerans Beatrisi. a u kanalima i po trotoarima natalo ile su se velike gomile crnog gliba.11. Nekoliko èasova lutali su uskim ulicama kao izgubljeni elegantni duhovi. i Kerans oseti k ako ubrzava korak dok su se pribli avali pred praznim izlozima starih robnih kuèa. sada opasi vala lagunu i èinila neprobojan nasip prema nabujalom moru. posada se stu ti kao razu laren èopor. Ogromne lokve vode jo su le ale svuda unaokolo. sa ostacima neke izbledele odeæe u jednoj ruci i maèetom u drugoj. Hejmarket. BALADA O GOS'N KO TUNJAVKU Pola èasa kasnije.. povremeno susreæuæi ponekog èlana razularene posade kako pijano tumara sredinom kolovoza. stvarale su se od vode koja je dolazila iz prizemlja zgrada. morski je evi i k rastavci bledo su svetlucali na poploèanom tlu. Ako treba da doðe Stra ni sud. a potkrovlje gubilo meðu zvez dama. ili gledali kako se niz pokretne stepenice ispod poslovnih zgrada cedi crna kal juga u lokve koje se lenjo razlivaju ulicom. Sve je bilo pokriveno finim sloj em mulja. pa se Keransu èinilo da je ceo grad vaskrsnuo iz sopstvene kanalizacije. i oni polako krenu e ulicom bioskopa. Nekoliko podrugljivih povika "Gos'n Ko tunjav ko!" zamre e oko Keransa dok je pomagao Beatrisi da siðe sa mostiæa. Predvoðena Strangmanom koji je jurio u belom odelu i ispaljivao svetleæe hice u tamne ulice.i skrenula sa svoje kru ne staze oko lagune. U poboènim ulicama v ideli su te ku lepljivu masu to se dizala iznad krovova kako se probija kroz ispra nj ene zgrade. a pe èani dolari cvetali u nekada nj oj biletarnici. a na brzinu nabacana gomila èeliènih zastora i re etaka ru ila se preko vratn ica. Èak je i najmanja zgrada bila zabarikadirana pre nego to su je ljudi napu stili. voda koja se povlaèila prosekla je kroz njih duge staze. promrmlja Bodkin. ali nisu bile dublje od dve-tri stope. pored kafea i arkada sa aparatima za zabavu koje su sada èuvali samo razni meku c i. Jedan od ovih zaokreta povede ih putem kojim su dolazili na ronilaèku zabavu. oni napred su balansirali burencetom ruma na dlanovima." èitao je Kerans sa zarðalih uliènih broje va.. Ribe i morske biljke izdisale su po sredini kolovoza. Pogledav i u nedoumici u visok udaljen krug d ungle koja se nazirala u tami kao okruglo grotlo uga ene vulkanske kupe. Sreæom. maèeta i gitara. kao da tra i duboku crnu vodu koja je neka da pokrivala zgrade. gde se Beatrisina stambena zgrada uzdizala u tami. kao to je Strangman rekao.

potom salutira Keransu. Odjednom se prolomi pu ka i plamenovi probodo e tamu preko ulice. Kerans podi e ruku i razgrnu li æe. Strangmanove oèi blistale su na svetlosti prskalica. primeti. "Za vas. za njim Admiral i Veliki Cezar sa pu kama o ramenu. seæajuæi se dubokog sumraènog utoèi ta au ditorijuma i njegovog èudnog zodijaka. Trava upletena oko blistavog kamenja na beloj ko i njenih grudi èini la ju je sliènom kakvoj najadi dubina. Strangman je posmatrao prizor sa zlobnim zadovoljstvom. polako ibajuæi repom i raste uæi èeljusti. Na pedeset jardi uzdizala se mraèna trupina Planetarijuma zaodevena senka ma. a Kerans povuèe Beatrisu za sobom. Nekada proziran prag utrobe je i èezao. Ke rans bi sam lutao noæu mraènim ulicama . sada su bili oklembe eni preko trema sa stubovima. prepozna pravac kru nog puta. a aligator je jurio za njima.nesposoban da se otrgne od svojih seæanja na staru lagunu. ponovo se naðo e na otvorenoj ulici. Vi e to nije bio onaj somotski ogrtaè koga se seæao od svo g silaska. kao krv kita koja lagano curi. izgledao je zbunjen i spre man da napadne bilo ta. dogaðaji dovedo e do jo veæeg bezumlja. Ostavljen nasukan u laguni. Dado e se u t rk i preðo e desetak jardi kad se Bodkin okliznu i te ko tresnu u gomilu mulja.danju je postalo neizdr ljivo toplo u lav irintu ulica . zatim opr ezno proviri u unutra njost zamraèenog foajea. zatvoren unutra pokretnim ravnima disonantnih . i sve se vi e oseæa o kao èovek napu ten u moru vremena. s lièno odrpanim platnenim nadstre nicama. pa ljivo birajuæi put preko gomila blata uz ivicu ulice. Natera sebe na osmeh. prema tom panteonu koji je u sebi èuvao toliko njegovih strahova i zagonetaka. draga moja. On zastade kraj bandere na ivici trotoara. i pru i je Beatrisi. a njihovo dugo li æe sa koga se cedila voda visilo je nad ulazom. a aligatorova glava se opet ustremi na njih. nego raskomadan pokrivaè od organskih formi u raspadanju poput odora u grobu. Brzo uze Beatrisu za ruku i vrati e se ulicom istim putem. oblepljivalo j e zidove i ploèe vrata. Posle prvog iznenaðenja kad je video ispra njenu lagunu. Sve izgubljeniji. obavijenu algam a. Bacajuæi se izmeðu zarðalih koljki automobila. N ejasno je shvatao da je laguna predstavljala kompleks neuronskih potreba koje ni je bilo moguæno zadovoljiti bilo kojim drugim sredstvima. nesiguran i radoznao. Potom oseti kako tamna teènost vijuga pre ko blata izmeðu njegovih stopala. Sve je bilo prekriveno debelim sloj em crnog blata koje je tiho i talo dok je morski ivot u njemu i èezavao uz lagano pra nj enje vazdu nih mehurova. posmatrajuæi efeka t sa u ivanjem. "I svi ostali dragulji ovog mrtvog mora." Sledeæih dana. "Pretpostavljam da b i Strangman rekao da samoubica nikad ne treba da se vraæa na mesto svog zloèina. pa krenu napred. Gajevi av etinjskih travnjaka koji su obavijali kupolu. trotoare i uliène sve tiljke. a njegovo mesto zauzeo je prolaz u kanalizaciju. neprekidana divljanjem oko njega. Sa raznesenom kièmom. njegova metalna kupola bledo se ocrtavala u isprekidanoj svetlosti dalekih s ignalnih hitaca. brzo je poèeo da zapada u stanje otupele inertnosti iz koga je bespomoæno poku avao da se otrgne. pa izvuèe iz d epa veliku ogrlicu od rajnskog kamena. Sunðeri i crvene alge mlitavo su se vukli po trotoaru pred ulazom dok su oni prilazili. otkrivajuæi svoj uti trbuh. Napred je i la belolika Strangmanova pr ilika. Ova otupljujuæa letarg ija postajala je sve dublja. Lako se nakloni Bea trisi. aligator se nemoæno koprcao u ulegnuæu uz trotoar." Spretno joj je stavi oko vrata. zabasa e u nekakav krivudav æorsokak i uspe e na vreme da ustuknu kada se iz jedne plitke bare na njih ustremi mali aligator. Kerans stade.evene u isti prljavi ogrtaè. preko biletarnica i stepeni ta za meðusprat." Bodkin ga uhvati za ruku pokazujuæi niz zamraèenu ulicu pred njima. " Poku avajuæi da naðu kraæi put. "Odvratna ivotinj a". Kerans pode napred preko foajea. "Roberte. Veliki Cezar izvuèe maèetu i poèe mu odsecati glavu. Iza ugla i zbi grupa ljudi s prskalicama iznad glava. reèe jednostavno. "Bojim se da je èarolija nestala". "Alane! Po uri!" Kerans se vrati natrag da mu pomogne. a isto vremeno èvrsto vezan uz prazne ulice i opljaèkane zgrade.

bilo je sigurnije da ostaje uz Strangmana nego da poku ava nastaviti svoj raniji izdvojen naèin ivota." Bodkin uspe da se malaksalo uspravi u krevetu. Ne znam za to. pljaèka poèe da uzima ozbiljniji ton. "Roberte". i ostavljala ga je na miru."Beatrisu. prev. " ta je to? Oseæam neki èudan pritisak na svoj duh. posle bri ljivog izviðanja. i prekrivala napu tene stolove i kapele. izgleda namerno. Skakali su ulicama visoko di uæi kolena. Bodkin je t o poku ao. promrmlja kroz nateèene usne. onda di e ruke od toga i sledeæih pola sata provede u pranju svog s vilenog smokinga u lokvi vode koja se zadr ala u jednom slivniku. otvorio prozore pre nego to je oti ao.te ogolel e ulice. beli smoking bio je prljav. Pri kljuèiv i se Strangmanovoj sviti. ali ima ne to ovde . Bodkinov raskidan neuronski zodijak. Alane. Nje govi ljudi premesti e ga ploèicu po ploèicu iz ulaznog hola i postavi e. zapeèaæene u limene kutije u koje ne prodire voda. Veliko sunce koje mu je udaralo u glavi. nekoliko èlanova posade sada su takoðe paradirali ok olo u smokinzima i sa crnim kravatama.ovde stade da tra i ime .i preko dana je ili spavao u Beatrisinom stanu na sofi." Rastu eno zastade. ali kad se rano uveèe sledeæeg dana popeo na stanicu za ispitivanje video je da je Bodkin oti ao. Kao i on sam i Bodkin je izgledao izolovan na malom greb enu realnosti usred vremenskog mora. on naðe jedan od glavnih muzeja grada. kao ogromne ukra ene reèi. prasak eksploziva i pu aka. Èudno. Strangman se jedino interesovao za umetnièke p redmete." Dole u laboratoriji. ali iz nekakvog razloga ne mogu jo da odem. dev ojku" . gotovo je istisnulo glasove plj aèke i pijanèenja. Ureðaj za klimatizaciju bio je istro io svoje gorivo. Zaronjen u samo g sebe. U ponoæ bi groznièavo lutao izmeðu buènih pevaèa na skveru i sedeo kraj Strangmana na nj egovim veèerinkama." Kerans klimnu glavom. U jednom od skladi ta naðen je vagon pun ve èernje odeæe.zaton je bio zakrèen t eretnim èamcima koji su pumpali vodu. skrivao se u senku broda. Posle zati ja na poèetku. povukao se u stanicu za ispitivanje u stanju sve jaèeg oka . on prosto pretpostavi da je biolog poslu ao sopstveni savet i krenuo ka ne . Kapela . Strangman je lud i opasan. Ovo razoèaranje je nagnalo Keransa da ode do Bodkina i da ga upozori na to da bi Starangman mogao poku ati da svoju muku iskali na njemu. na ao ga je kako mirno le i u postelji i hladi se ventilatorom kuæne izrade i ureðajem za klimatizaciju k oji je bio na izdisaju. gledajuæi igranje i slu ajuæi udaran je bubnjeva i gitara koje je u njegovom duhu nadjaèavalo uporno udaranje crnog s unca. oèekujuæi sumrak sa potmulim nestrpljenj em. n a njegovu alost. i naði drugu lagunu. "Znam. zgrada je bila oèerupana i jedini plen bio je veliki mozaik. "Keranse. estorica mornara obuko e se sveèano i stavi e leptir ma ne oko golih vr atova. zguriv i se u uzanu kapu prohladnog vazduha koju je izbacivao ureðaj za klimatizaciju. Suprotno logici. a laguna je vrvela od aligatora . iza Planetarijuma ga je doèekala grupa mornara i grubo propustila kroz ake. slièni bandi ludih kelnera na fantastiènom karnevalu. ali Bodkinov nestanak veoma malo zabrinu Keransa.do stanice se sada dolazilo vratolomnim penjanjem uz rasklimatane lestvice za sluèaj po ara ali prilikom jednog od njegovih ponoænih pohoda na ulice univerzitetske èetvrti . prim. bledosmeða prljava skrama obavijala je veliki poluk rug mapa koje su pokazivale razvoj procesa. Naj pre moram da ga se oslobodim. Ali. Mo da podra avajuæi ga. Odustao je od svakog poku aja da se vrati u hotel . pa se cela stanica pu ila kao kazan. na osmatraèku palubu skladi nog broda. a Bodkin je. Kerans uèini nevoljan poku aj da vrati na mesto karte koje su po padale na pod.stvarnosti. Po to ih je Stran gman nagovorio.deo opreme u hemijskoj laborato riji. rastavljenim milionima godina. mornari su mu se podsmevali kad bi projurili kraj njega i veselo ga lupkali po ramenima. Spoticao se poput slepca ulazeæi i izlazeæi iz starih arkada i ulaza. ili obamrlo sedeo u jednom mirno m alkovu na kockarskoj palubi skladi nog broda. Jednom je uspeo da prisili sebe da poseti Bodkina. "odlazi odavde! Povedi nju. estoko se zabavljajuæi dok su im pe e vi kaputa lepr ali. slu aj! Uzmi je i odlazi! Noæas! Ovde vreme sada ne postoji. Kerans je bar priznao njegovu apsolutnu vlast na d lagunama. Veæina posade spavala je meðu drve nim sanducima ili se svaðala oko plena. Kakvi god da su bili njegovi lièni razlozi.

Dade svoj septarijum za dve banane. Keranse? Admiral. kud jure osu eni ljudi.koj laguni na jugu. Strangman je igrao oko logorskih v atri. jo bila tu. Betrisa je. grudi su joj se gu il e pod masom sjajnih lanaca i polumeseca." Grèeæi se od smeha. ne pogledav i ga. Strangman se razdra: "Admirale! Veliki Cezare! Uhvatit . ta misli . Da va m ka em moju tajnu.ali bi u ponoæ. a njegovo mr avao belo lice p ostajalo je modro. on im je prilazio skidajuæi osu enu glavu aligatora koju je nosio kao kapuljaèu. poèe dubokim i grlenim glasom: "Gos'n Ko tunjavko.." Strangman iznenada skoèi sa divana sa krikom. igrao je za voljenu devojku. on se preturi unazad na divan. doktore? Da èujemo onda Baladu o gos'n Ko tunjavku!" Veliki Crnac proèisti grlo i. ta je? Specijalna pesma za doktora Keransa? Sjajno! Jeste li èuli ovo. Strangman se prema njoj ophodio sa èudnim po tovanjem koje nije bilo li eno uglaðenog neprijateljstva. bo anstvo èija mo æ obezbeðuje njihovu stalnu dobru sreæu. pa one veè eri posle Bodkinovog nestanka na e se preko jastuèiæa da joj ka e: "Alan je nestao. stra no se kreveljeæi i mlatarajuæi rukama. gotovo kao da je ona plemenski totem. Oslanjajuæi se o lakat.tada bi se zakljuèavala u svoju spa vaæu sobu . Gadan neki boga. Niz Anðeoski potok. Onda bi se iscrpljen skljokao na divan. Da li je bio kod tebe pre nego to je oti ao?" Ali Beatrisa je bila zagledana preko vatara koje su gorele na skveru i." Onda apatom dodade: "Zato to misle da sam mrtav.. utopila u zmijskom vinu. ponekad terajuæi Keransa da mu se pridru i. reèe praznim glasom: "Slu aj udaranje. kad zahladi. Kao i Kerans. tresuæi se bespomoæno . Stari Bodkin. tri proroka lukava. Sagradio kuæu od banana za njenu ljubavnu lo nicu. Nesve stan da su ga oni dole primetili. redovno silazila iz svog potkrovlja með u zvezdama i pridru ivala se Strangmanu u njegovim zabavama. pa je lièila na suludu kraljicu u nekoj drami u asa. Èudni Ko tunjavko. Sebi je dobavio beraèicu banana. mraèno je buljio u Keransa koji je èuèao na jast uèetu iza njega. I nijedan osu eni èovek ne doðe po Èudnog Ko tunjavka. "Znate li za to me se boje. zapala je u unutra nje sanja renje. voli on osu ene ljude. Izvuèe svoj septarijum i stade da èeka crkveni brod. koliko sun aca ima?" Be nji nego to ga je Kerans ikada video. Ke rans je nastojao da se zadr ava u njenoj blizini. ali koje se zbog toga ne mrzi manje. meðutim. Keranse! ta je to sa vama dvoma? Iziðite iz toga transa. a i z ice koja se vukla za njim i tale su iskrice slabe svetlosti. Uze tu banana-devojku kao vruæi mangrov. vide voljenu devojku. Potpuno razbuðen. projuri pored Velikog Ceza ra u sredinu skvera i pokaza gore na zid koji je obrubljivao lagunu visoko iznad njih. Èudni Ko tunjavko. Sasvim ga je zaludela. Sa tri proroka. Nikad ne èu toliko ptica moèvarica Taj matori gazda aligator. Proroci ga vide e. Na nebu se ocrtavala mala èetvrtasta prilika doktora Bodkina kako lagano bira put preko drvenih zapreka koje su zadr avale vodu iz rukavaca i zatona. u orbiti njene za tite. Veliki Cezar i ostali. "Oh. a u kosu su joj bile upletene tri-èetiri dijade me koje je Strangman opljaèkao iz svodova sa starim nakitom. podstièuæi bongo-bubnjeve na sve br e ritmove. Roberte. "Da. nosio je u jednoj ruci malu drvenu kutiju. Tupo je sedela kraj n jega u plavoj veèernjoj haljini. Gospode bo e. Kerans ju je retko viðao preko dana . Èudni Ko tunjavko ode da peca lobanje." Di e p ogled na Velikog Cezara.

dr eæi se potpornog zida. Ne znam da li uop te da dalje rizikujem s a ludim biolozima. od onih dole se zaèu e uzvici odobravanja.. "Prilièno ste dobro poznavali Bodkina. uobra eni medicinar suparn ièkog feti a. Hvatajuæi dah. ne uspevajuæi da sa iscerenih lica u krugu proèita da li je to samo neka zamr ena gruba ala kako bi popustila napetost i zazvana ubistvom Bodkina. svi odjuri e pr eko skvera. popu tajuæi uz gunðanje. a zatim iz futrole o ramenu izvuèe kolt 38 sa kratkim dobo em. kad Beatrisa skoèi i pojuri na nj ega. za tim o tro zalaja na Velikog Cezara. mo ete da uzmete sve ovo!" Naglo otkopèa gomilu ogrlica. jedan je dosta. Za trenutak mu se lice iskrivi u grotesknu masku kao kod èoveka koga je uhvatio vilièni grè." Upravo htede dati znak Velikom Cezaru. Prestanite s tim! Mi vam neæem o uèiniti zlo. Re eæi od ljutine. ceo èopor se baci na Keransa vitlajuæi i mlatarajuæi rukama. Prebaciv i se preko poslednje preèage. zar ne mo e da nas ostavi na mir u?" Strangman je odlepi od sebe. a Veliki Cezar kroèi pored nje uzmahujuæi maèetom.zbog koje mu ni ta nije zamerao jer je odluèio da je ignori e .!" Strangman promrmlja za sebe ne to nerazgovetn o i poravna svoj kaput. Mogli smo svi da se podavimo. Maèete behu pobacane u stranu. poku avajuæi da ga otera kao muvu. oèigledno zadovoljna to vidi kako Kerans. Uz usklike svojih pratilaca ustremi se za Bodkinom dok se ova j s mukom pentrao uz ponton stanice za ispitivanje. "To je bilo prilièno glupo od Bodkina. Dok je pljusak za mirao. "Strangmane!" Beatrisa se baci na Strangmana.da St rangman i njegova posada likvidiraju i njega. kad mu desni obrazom preðe drhtaj iznenadne namere. a Kerans se povuèe u senke ispod skla di nog broda. Veliki Cezar zastade. Oseæajuæi neodluèn ost svoga gospodara. gledajuæi ga natmureno. zar ne mislite. istr e dijademe iz kose i baci ih na Strangmana. dok mu je dah i tao kroz stisnute zube. Kad sti e do kru nog zida. dok su mu us ta bila iskrivljena u grimasu. Na licu mu z atitra bled osmeh. Lagano klimn u glavom Beatrisi kao da je opominje da æe ignorisati sva dalja posredovanja. u desetak velikih koraka sti e do bombe i utnu je u sredinu zatona. u stvari. doktore? A i opas no. Odjednom skoèi napred i podbi Keransu noge. a glava aligatora le ala je n a zemlji pred njom. . htede da mahne Velikom Cezaru da poène. Bodkin je ostavio bombu nasred brane.." Strangman se zaustavi na nekoliko s topa od Keransa. Uz njega su bili veliki Cezar i Adamiral. spotaèe se i gotovo ga obo ri na zemlju povukav i ga za revere.e ga! Ima bombu!" Dru tvo se rasturi u divljem neredu. Kerans je obamrlo slu ao poslednje hice misleæi na Bodkinovo upozorenje i na moguænost . pa je sada be ao preko krovova. pa me iznenaðuje da to niste predvideli. dobija kolaè koji po pravdi zaslu uje. Keransa. umesto pu aka nosili su maèete. nesposoban da obuzda grè. Ostala posada stajala je okolo u polukrugu i posmatrala s a oèekivanjem. "U redu! Gospode. Kerans skoèi i potrèa za ostalima. ali pre nego to je Beatrisa ponovo mogla da protestuje. kakva. "Strangmane! Za ime boga. i kako bi to istovremeno bio blagotvoran prekor. Gledajte. Strangman ih gur nu nogom u ulièni kanal. Kad sti e do Beatrise zaèu iza sebe korake koji su se preteæi usporavali. tobo e kao igra è. i oseti kako se nad èopor spu ta èudna ti ina. rakete su se v eæ rasprskavale u vazduhu zasipajuæi ulicu komadiæima magnezijuma. Onda se okrenu i poèe se povlaèiti. On se udari po obrazu otvorenom akom. dok im je nad glavama pra tala pu ka velikog Cezara. Strangman skoèi na potporni zid. Strangman zakopèa sako. Divlje je buljio u razdrljenu enu dole na kolenima meðu dragim kamenjem. onda zate e mi i æe lica u ru nu grimasu. i Bodkin nesigurno zastade dok mu je fitilj svetlucao oko nogu. napadao s jedne na drugu stranu. Pu ke zapra ta e levo i desno. i vide da mu je odstupnicu presekao Admiral koji je u belim teniskim cipelama. Skliz nu oko Strangmanovog divana dok je gomila zatvarala krug oko njega. Polako se vrati do skvera gde je Beatrisa i dalje sedela na gomili jastuèiæa. Grè lica se povukao. Strangman i A dmiral su se u skokovima peli uz lestvice za sluèaj po ara. sem Beatrise i Keransa. Okrenu se oko sebe da bi video Strangmana kako se privlaèi. "Ti beli ðavole. Kerans poku a da im poboèke izmakne.

izgleda da Strangman jo nije bio sprem an da ga ubije. Kerans je bespomoæno lebdeo u polusvesnom bunilu. Oko njega se smesta stvori raspevan krug. pa se od njegovog smokinga videlo samo nekoliko poderanih krpa. lopatice sl iène dotrajalim mistrijama. Bio je mutno svest an svojih iskidanih zglobova na rukama i izubijanog tela. primajuæi ðubre i uvre de kojima ga je posada obasipala. dok su kolica za ðubre tandrkala i zanosila se preko poploèanog skvera. Svetlost razigranih bleskova odbijala se od pozlaæenih ruèic a prestola. Po to je za trenutak bio ostavljen na miru dok su oni obigravali skver. beli zubi bleskali i kljocali u vazduh kao demonske ko ckice. ravnodu an prema bolu dok je tonuo u nesvest i vr aæao se iz nje. dok su se bubnjari oko vatri vrteli u svojim sedi tima prateæi njiho vu igru. Zatim na Keransovo lice pritisnu e veliki svileni jastuk i grubi dlanovi p oèe e da mu dobuju po vratu. gomila izlomljenih belih k ostiju sijala je belinom slonovaèe. a na nje govim palubama jo je gorelo nekoliko svetiljki.davljenj e Neptuna u jo èarobnijem i moænijem moru). dok su ga kitili . Kakve god razloge imao. Bespomoæno se borio da se os lobodi. Uzev i je za ruku. cimajuæi automatski svoje o kovane ruène zglobove. ruke su udara le u uzbuðenom ritmu buke. stalno skrivajuæi vreð anje i muèenje pod maskom grotesknih i razuzdanih ala. kraj kr a od kostiju i boca od ru ma. pa grokæuæi izmahnu i baci u vazduh iznad prestola li æe sa koga se cedila voda. Strangman je oèigledno bio re en da iscrpi s voju posadu. Strangman ju je sna no vukao ka mos tu za ukrcavanje. on se svom te inom opusti o ko ne kai eve oko ruènih zglobova. kloparala su i trzala se kroz sve ivlji ar vatri. Dok je ritam bubnjeva udarao oko njega. Vitke potkolene i bedrene kosti. bila je njegova jedina bezbednost.Kerans se te ko sruèi na divan. Dvadeset stopa iza njega uzdizala se tamna masa skladi nog broda. èak i dve razbijen e lobanje. gotovo istiskujuæi dublje ot kucaje koji su potmulo odzvanjali na dnu njegovog duha. prim. a pete udarale o zemlju. Igraèi su se rasporedili u dugu talasavu lini ju i.zamraèenje dela vidnog polja usled ozlede mre njaèe ili vidnih centara u mozgu. GOZBA LOBANJA "Gozba lobanja!" Podi uæi pehar u plamsavoj svetlosti i prosipajuæi njegovu æilibarsku sadr i nu po odelu. bilo je jo naplavljene travuljine. ali je strpljivo sedeo . Svetlost je poigravala na njihovim golim temenima i mirkala u praznim oènim dupljama. iskaljujuæi na njemu svoj strah i mr nju prema m oru. blag potres u glavi obavijao je prizo r pred njim izmaglicom od krvi i skotome. I u toj ulozi. Kola je guralo est oznojenih gologrudih mornara. dok se tempo pojaèavao iz sata u sat. bol mu je otupeo od ruma koji su mu na silu nalivali u grlo (oèigledno krajnje poni enje . Na ivici podijuma. u podno ju prestola. Gotovo osu ena travuljina is pu tala je sladunjav zadah pokrivajuæi mu ruke. ili njenoj karikaturi koju je predstavljao. a onda je kroz zadihana tela za trenutak ugledao Strangmana i Beatrisu k ako posmatraju sa rastojanja. i sa zavr nim ubrzanim kre endom n a bubnjevima udari e o ivicu podijuma. desetak ljigavih smeðih ruku zgrabi ga oko vrata i ramena i odvuèe naglavaèke nazad na poploèano tle. gomila rebara i kièmenih kostiju. zatim gomila lju tura od koljki i iskidanih m orskih zvezda kojima su ga zasuli dok nisu stigli do mauzoleja. pa izruèi e svoj beli svetlucavi tovar na das ke kraj Keransovih nogu. bokovi se uvijali. a posada je odr avala to njegovo oklevanje. Kerans se bespomoæno zaljulja napred kad mu slatkasto-ljuta travuljina z asu glavu i ramena. a Veliki Cezar se privuèe podijumu sa ogromnom gu vom cr vene morske travuljine nabodenom na iljke èeliènog trozupca. stoièki izigravajuæi ulogu Neptuna koju su mu dodelili. Admiral sunu napred i raskrèi put kroz uzvitlana tela. Alge su mu obavijale vrat i ramena i spu tale se preko oèij u sa limene krune koju mu je Strangman nabio na èelo. sa Strangmanom koji je skakao ispred njih. Kod njegovih nogu. Strangman ispusti uzbuðen krik i sa trijumfalnim urlanjem skotrlja se niz fontanu. li uæi iz zdela sa kerozinom u rukama statua postavljenih preko sk vera kao kakav hodnik do prestola. 12. poèe e da se prodevaju izmeðu mer mernih nimfi. titeæi se. prev. Veselje je trajalo veæ dve noæi. presamiæenih izmeðu ruda . Skotoma . Ke rans se klatio uz somotom presvuèen naslon prestola.

mo da se pla io da bi ga raskrvavljeni zglobovi i èelo naterali da shv ati svirepost ale. pa se nasloni i poku a da za titi oèi kad mu se salva svetleæih metaka raspr te nad glavom i za trenutak osvetli skladi ni brod i okolne zgrade.oèigledno mu se nije prilazilo suvi e b lizu Keransu. Strangman se dr ao podalje od sredine . Opet je Strangman izgledao zbunjen kad ga je na ao kako se nji e iscrpljen u delirijumu. tek polusvestan iscerenih uvredljivih lica koja su se tiskala na stopu-dve od njegovog. kritièki ga osmotri i iznenada promrmlja u èudnom nastupu sa aljenja: "Keranse. Odmah zatim utonu u duboku obamrlost da bi se probudio kad padne sumrak. Jednom se veliki salamander od tri stope ustremio izmeðu kostiju na njega. Uzviknuv i. kada je u podne beli zastiraè l e ao na skveru u usijanim slojevima. Kerans je èekao da to prestane. jedan jedini pucanj planu sa palube i zdr obi gu tera u krvavu gu vu koja ostade da se uvija kraj njegovih nogu. Zmija koju su èinili igraèi pojavi se opet i napravi vijugav krug oko nj ega. Jo nekoliko drugih se pridru i e. vukuæi za sobom ogroman zlatan baldahin sunca. Vazduh ga je pekao kao plamen. i on besno pogleda Velikog Cezara i posadu koja je u svetlosti baklji èekala oko podijuma. nestajuæi iza dina od svetlucavog pepela. Kerans je tada veæ spavao. Ovde-onde. nesvestan umora i gladi. p re no to æe poèeti noæno slavlje. oèigledno isto t ako iznenaðena kao i on sam. zaklonj en samo ogrtaèem od travuljine koja mu je visila s krune. Be ivotno je buljio u mermerne statue i mislio na Hardmana koji kroz kolonadu svetlosti ide svojim putem ka ustima sunca. Ovo je oznaèilo kraj slavlja i poèetak jo jedne noæi rada. Kad Strangman poèe da zvi di i doziva buvnjeve. Skver je ostao mr aèan i prazan u roku od jednog minuta. Strangman naredi da se sa skla . Nije je video otkako su ga uhvatili posle Bodkinove smrti. lakatne kosti i bice. Mala ksao. Veliki Cezar istupi napred sa ogromnim licem u rukama. jo si iv! Kako to uspeva ?" Ta primedba ga odr a u ivotu ceo drugi dan. time to su se upola pretvarali da prinose rtvu idolu. poèe ludaèka igra kostiju. u razmacima od po nekoliko inèi. Najzad se posle noæi pra tave od dobo a i svetleæih metaka di e zora nad skver om ispunjenim senkama. i on je strpljivo èekao da se svr i dan. na neki naèin prilagoðujuæi njegov mehanizam da bi mogao pr e iveti neprekidnu vruæinu.algama. poput g lave razbesnelog nilskog konja. Kolica behu odvuèena dok j e metalni okov tandrkao po kaldrmi. Za jedan s at zaneme e skver i isu ene ulice oko Keransa. Nekoliko utuljenih vatri tinjalo je meðu jastuèiæima i bubnjevima. Re en da jednom zauvek skr i Keransovu snagu. bronzanu statuu ili deo trema. odziv je bio primetno sporiji. Kao i gmizavci koji nepomièno sede na suncu. Izgledalo je da se ona ista snaga koja je èuvala Hardmana ja vlja sada u Keransu. ali jo iv. tokom noæi bi ponovo nailazila poneka grupica pl jaèka a gurajuæi pred sobom svoj plen. pa uz zveketanj e bedrene kosti i golenica. Grozniè avo je usrkivao hladne kapljice koje su mu sa algi padale u usta kao zaleðeni bi seri. polako krguæuæi svojim ludaèkim zubima kad je nanju io Keransa. dizala ga na brod pa onda opet i èezavala. Kao nasukani Neptun gl edao je iz svoje senice od algi na zastiraè od blistave svetlosti koji je prekri vao kosti i otpatke. koristeæi razlièitu debljinu slepooène i potiljaène kosti da bi izvukao grubu lobanjsku oktavu. on odabr a jednu lobanju i bedrenu kost sa gomile kostiju oko prestola i poèe da udara po veèerje za Keransa. pre iveo je prethodni dan sedeæi neza tiæen usred naj e æe podnevne jare. on se probudi na nekoliko minuta da bi zovnuo Beatrisu. Kada je z ahladilo pred zoru. Jo su ga posmatrali odozgo sa palube. a kerozinske baklje uga ene. i samo ga je udaljeno brujanje ureðaj a za klimatizaciju u skladi nom brodu podseæalo da nije sam. kao ravni pa ralelenih vasiona ogromnom vruæinom iskristalisanih iz kontinuuma. Tada Strangman siðe u svom ispeglanom belom odelu. nekim divnim èudom. Treptaj nervoze nabra mu usne. Jedanput je bio svestan da se na palubi iznad njega otvara donji kapak i osetio da je Strangman iza ao iz svoje kabine da bi ga pogledao . Batrgajuæi se unaokolo uz ritam bongoa. Nekako. ne obraæajuæi pa nju na nepokretnu priliku zgurenu na prestolu u senci. bacajuæi isprekidane odsjaje na pozlaæene noge prestol a i bele kosti oko njega.po sle nekoliko minuta na njega je bilo baèeno nekoliko vedara ledene vode. Strangman i Admiral razdvoji e grupu igraèa. pa je pretpostavio da ju je Strangman zakljuèao negde u skladi nom brodu. u razmacima.

ljudi izmeðu ruda poèe e da pevaju ne to to je zvuèalo kao pesma sta rog kulta brodskog tovara sa Haitija. nesvesni pravca. a mulj mu je ubla io udarac o tle.di nog broda spuste jo dva burenceta s rumom. Ne gledajuæi. a onda se ispravi e i ubr za e jednim otvorenim putem. Kerans se s mukom pokrenu. Nezaustavivo su jurila jedno pedesetak jardi. nakreta le vrèeve i boce i razigrano udarale o ko u bubnjeva. Ali postepeno. Strangman uzviknu i pijana povorka krenu. nadajuæi se da æe tako iz glava svoji h ljudi izbiti njihov nesvestan strah od Keransa i oca-za titnika mora to ga je Ker ans sada simbolizovao. kola su se zanosi la i zaletala. Okupi e se oko r azlupanih kola. presto bi baèen nasred ulice u omanju gomilu mulja. Poku avajuæi da ponovo uspostavi pravu svrh u vo nje. duboka tugovanka koja je opet podvlaèila n jihov ambivalentan stav prema Keransu. okaèi se o presto kao ogroman majmun. Dvojica-trojica iz posade le al a su na zemlji oko njega i poèinjala da se pridi u. pa priðo e da pogledaju prevrnut presto. i kola se zane e i podskoèi e na trotoar. Glava i desn o rame bili su mu dopola zariveni u gomilu stvrdnutog blata. Kerans je le ao mlitavo zavaljen i gleda o gore u crne bokove zgrada. dok se jedan izvrnut toèak od kola lagano okretao u vazduhu. on zadenu signalni pit olj u futrolu i otrèa ulicom dajuæi znak ostalima da poðu za njim. Ljudi izmeðu ruda. bespomoænog. pa ih posle kra æeg natezanja natera da promene pravac kretanja kola tako da su ih sada gurali u mesto da ih vuku. uze aligatorovu glavu i nabi je Keransu do ramena. kola s u naglo hvatala brzinu. oslobodio se aliga torove glave. dok mu je Veliki Cezar gomilao kosti i alge oko nog u. Stade da izvija zgl obove u olabavelim vezama. Veliki Cezar je navukao glavu aligatora i na kolenima se vukao oko skvera sa bandom bubnjara koja je grajala za njim. bacaju levo-desno dok su kola opet ubrzavala. desetak ljudi poèe se gu ati u nastoj anju da se uvuku meðu rude kola. Ubrzo se skver ispuni prilikama koje su posrtale. baciv i ih sa leve na desnu stranu preko skvera i oboriv i dve statue. potom uz kripu gvozdene oso vine i drveta udari e u zid i tu se ukopa e. Usred buènih nareðenja koja su Strangman i Admiral zajedno i zvikiva li trèeæi uz toèkove kola i bespomoæno poku avajuæi da ih obuzdaju. Strangman velièanstvenim pokretom spusti jednu nogu na njega. Otrgnut iz svog le i ta. Po Strangmanovim uputstvima. Skrenu e u jednu poboènu ulicu i nakrivi e se uz trotoar pre nego to æe sru iti zarðali stub za svetiljku. ba kao da je on Neptun primoran da protiv svoje volje posveæuje one kra jeve potopljenog grada koje je Strangman ukrao od njega i povratio ih. presto bi p odignut sa podijuma i privezan za kolica. Veliki Cezar skoèi na kol a. Strangman poèe da urla i vitla svojim signalnim pi toljem. jurili su ulicom da æuæi za Strangmanom i Admiralom. Kerans je le ao licem nadole. potom se umalo ne razbi e o ostrvo za pe ake. . Kerans oseti kako ga. ali je jo bio zarobljen u svom sedi tu. kad im naprezanje od vuèe kola razbistri glave i natera i h da idu ukorak. a Vel iki Cezar ih je gonio pljuskom udaraca. Zaslepljen i gotovo ugu en od gadnog zadaha grubo odrane ko e. Dok su prolazili kraj Planetarijuma. cimajuæi izlomljeni naslon za glavu. Veliki Cezar prokrèi put do prednjeg dela rud a. znajuæi da oni sistematski prolaze svakom ulicom isu en e lagune. Strangman je lupao Velikog Cezara i Admiral a po leðima. Mlateæi svojim masivnim pesnicama po kudravim temenima ljudi oko sebe. Dok su se pribli avali. Strangman odjednom viknu na Vel ikog Cezara. ali su one jo bile suvi e jako stegnute da bi mogao oslo boditi ruke. Strangma n je brzo i ao od grupe do grupe i podsticao na jo veæu razularenost. a ostali poèe e ubrzo da brbljaju uzbuðeno meðu sobom. U pratnji Amdirala. a prohladan vazduh ga je lagano vraæao u ivot. Kerans je umorno èekao vrhunac. Prignjeèen prevrnutim prestolom. Visoko nad njihovim glavama sedeo je Kerans na rasklimatanom prestolu. iz gaziv i nekoliko ljudi po nogama koji popada e na zemlju. Krdo jurnu. golemi mulat se baci svom te inom na desnu rudu. Zadr ava juæi pozu dovoljno dugo da ubedi pratioce kako je Keransovoj moæi sada istinski kraj. zgrabi po jednu u svaku ruku i uspe da uspori kola. Gotovo izvan kontrole. Posmatrao je ceremoniju ispod sebe sa polusvesnom izdvojeno æu. deruæi se i podrugljivo vri teæi u horu. Malaksalo posræuæi od smeha.

pa se pripi uz naprsli malter i stopi se u senkama koje su pokrivale zid. ubla avajuæi bol u svojim izranjavljenim ruènim zglobo vima. po to se pope uz centralno stepeni te. na vrhovima prstiju. zatetura pr eko trotoara i nasloni na zid. Potom odvrnu stakleni titnik sa lampe koji je bio ceo i poèe njime da pa ljivo skuplja vodu iz jedne èiste bare na donjem spratu. Da ne bi priznao potpun poraz . Kerans se nesigurno podi e na noge. Nakupi ne to vi e . zatim brzo.Prebaciv i te inu na ramena. i da ispere zadah alg i i mulja. koji su se jo dr ali na njemu. petlju po petlju. Po to ispuza ispod prestola. Bleskovi postepeno utrnu e i ulic a se pretvori u tih kanjon sa krovovima koji su bili bledo obasjani fosforescent nim sjajem mikroskopski sitnih umiruæih ivotinjica. Kerans se odmarao do zore le eæi u bari vode. Na plastiènim podovima le ale su barice vode koja se kondenzovala od izmaglice u popodnevnoj vruæini. Kerans krenu du zida i gotovo iseèe ake o razbijeno stakl o u jednom izlogu. Uzan balkon i ao je oko nekoliko povezanih kancelarija i na zadnjem delu vodio do lestvica za sluèaj po ara koje su se preko ni ih krovova spu tale dole u d unglu i nestajale u zaostalim d inovskim nanosima mulja. zatim polako protrèa kroz crni tunel do drugog kraja arkade. dok mu je u glavi sve bubljalo od naprezanja. Pljaèka ke grupe nastavi e da krstare ulicama t okom noæi. one su obavijale isu ene zgrade pauèinastim srebrnim velom i pretvarale ih u kutak kakvog starog sablasnog grad a na izdisaju. dok Strangman i Veliki Cezar ne priðo e prestolu. on poku a da prevuèe presto preko sebe i primeti da se levi oslonac za ruku odvojio od svog uspravnog podupiraèa. dok je mulj prigu ivao njegove sakate korake. protrlja izubijane usne i obraze.Strangman je oèigledno re io da njegovo bekstvo prihvati kao svr en èin i da ga zaboravi.jedino tumaèenj e koje bi veæina posade dala Keransovom nestanku . ugleda dve prilike kako mu prilaze.srebrni bode koji j e sevao iz ruke Velikog Cezara. druga v isoka i povijenih ramena. Kad mu se ruka oslobodila. Kerans se povuèe unazad iza stuba. Odjednom. Gonioci nisu i li za njim. Ne to sinu uhvativ i prelomljen zrak svetlosti . Poto m se izvi na bok. gledajuæi niz ulicu u kojoj su nestali Strangman i njegovi ljudi. prek o istro enog patrljka podupiraèa koji je izleteo iz sastavnog zgloba. a meseèina je obasjavala njegovu mr avu belu vilicu. Saèeka iza jednog stuba kod zadnjeg ulaza. olabavi veze i oslobodi se. Kerans le e i pokvasi lice i usta u hladnoj teènosti. Zat im pritisnu lice uz hladan i vla an kamen. pa èvor koji mu je stezao desni zglob zakaèi na drugi oslonac. smirujuæi se.!" pro apta Kerans. preðe preko ulice prema uzanoj ulièici koja se utapala u mre u univerzitetske èetvrti. Strangman opominjuæi podi e jednu ruku pre nego to dotaèe presto. Le ao je nepokretno pet minuta pod tamnom masom prestola. Kad se njihove psovke zaori e u vazduh. Sat pre svitanja podi e se na noge. skide sako i ko ulju i ugura ih u jed nu pukotinu u zidu. Pretra ujuæi tamu. Dva èoveka bila su na oko sto jardi od njega. obele avajuæi svaki pronalazak salvom raketa i svetleæih metaka. Polako pritisnu svoje utrnule prste ispod oslonca i poèe da svlaèi veze. I le su brzo ulicom prema njemu: jedna u poznatom belom odelu. Na nekoliko jardi nalazio se ulaz u neku veliku arkadu koja j e i la kroz zgradu i izlazila na paralelnu ulicu pedeset jardi zapadno odatle. pu tajuæi da mu se natope pode rani komadi svilenog smokinga. Pa ljivo je ispitivao pogledom ulice i zidove sa prozorima. pre nego to æe nehotice zatvoriti oèi.. Sto pu debeo crni mulj pokrivao je pod arkade i Kerans se poguri penjuæi se uz niske stepenice. a li je mogao da prepozna Strangmanov ustar odluèan hod i dug opu ten korak Velikog C ezara iza njega. Pola sata kasnije zauze polo aj na vrhu petnaestospratne poslovne zgrade k oja je èinila deo iviènog zida lagune. pretpostavljajuæi da æe Kerans krenuti ka lagunama na jugu. zati m. izmasira ukoèene mi iæe grudi i stomaka. "Strangman. slu ajuæi kako dal eki glasovi zamiru u ulicama iza skladi nog broda. Onda o tro dade znak Velikom Cezaru i nogom prevrnu presto. on je pustio da mlitavo padne na zemlju.. Maèeta u mulatovoj d inovskoj ruci izgledala je j edva ne to veæa od brijaèa.

Dok su Keransovi prsti preletali preko osiguraèa. na kojima je le ao toliko meseci. Na daljin i od stotinu jardi. dok su se iguane povlaèile pred njima. la ni sef iza stola bio je obijen. Kao to je i oèekivao.od litra dok sunce ne poèe da se di e nad istoènom ivicom lagune. Ki a udaraca sruèila se na kamin. voda je lenjo zapljuskivala ostatke keja ispod 'Rica'. De o radnog stola sa fijokama le ao je u dva odvojena komada sa odrezanim nogama. tra eæi Strangmanove stra e po obali i u izlaznom rukavcu. Sreæom. kako bi sastavci poda mogli da se iseku i razbiju. Zastir aèi su le ali u gomili dugih iscepanih komada. Knjige su bile razbacane po pod u. Udahnuv i sa olak anjem. Name taj u stilu Luja XV bio je iseèen na komade. Uklje tiv i splav izmeðu dva bureta tako da nesmetano pluta meðu otpacima na povr ini vode. Stolice za pla u. aligatori koje je Strangman rasporedio oko lagune bili su jo u svojim g nezdima po zgradama. pa napuni dobo odmeravajuæi masivno crno oru je u ruci. Dva hodnika ni e uhvati malog gu tera u kupatilu i ubi ga odvaljenom ciglom. Po to mu s e povrati snaga. a otkinute noge i ruèice bacane kroz unutra nje staklene zidove. Mrtav zejtinjav talas nabirao je povr inu lagune. mnoge jednostavno rascepljene preko pola. Isprazni pak et i napuni d epove mecima. Hitro se uputi stepenicama. . Kerans pa ljivo okrenu rokoko ram. pekao je kai eve tamnog ilavog mesa dok ne omek a e. a po ogledalu su kao zamrznut e eksplozije bile rasute velike zvezde rasprsnutog stakla i srebrne pozadine. a fantastièni kolutovi koralnih oblaka su kao èudno pramenje pare oznaèavali silazak sunca. Poslednji sunèevi zraci zamirali su nad vodom kad Kerans krenu svojim sp lavom ispod li æa paprati koje se spu talo u vodu oko lagune. Privezana ujedno labavom mre om si drenih konopaca. sistem atski razbijajuæi sve to je video oko sebe. burad od pedeset galona plovila su kao gomila grbavih aligatora . Koncentracija koja mu je bila potrebna da od dve galvanizovane gvozdene cisterne za vodu sagradi s plav gotovo mu je iscrpla mozak. èak je bila iskidana i traka kojom su zastori bili prièvr æeni. Kad otvori spoljna drvena vrata koja su vod ila u apartman. on povuèe vrata prema sebi i brzo izvuèe te ki kolt 45 sa paketom metaka. Nebo j e bilo ogroman levak safira i purpura. Preskaèuæi preko kr a. pra veæi ogromne zaseke na njegovom pozlaæenom okviru. Nazubljen cilindar mesinganog kompasa to ga je ne razmi ljajuæi ukrao iz baze. dok su popodnevne boje krvi i bakarne bronze odstupale pred tamnoljubièastim i indigo tonovima. Soèivom od izlomljenog stakla zapali vatru. a voda je visila na li æu paprati kao proziran vosak. Dok se pribli avao keju. Kerans zastade pre nego to æe izveslati na otvoreni deo napu tene obale uz 'Ric'. sa neba se spu tala tama bacajuæi duge senke u apartman. ili su se rasturili po okolnim zatonima u potrazi za hranom . Zatarabi vrata sa nekoliko komada od zarðale stepeni ne ograde. napukla staklena ploèa sa unutra njeg ventila za vazduh pade na po d kraj njegovih nogu. a k rokodilska ko a bila je slju tena sa njegovih ivica. i smesti s e u jedan ugao u oèekivanju noæi. Kerans brzo pretrèa na terasu gde je ièana mre a proti v komaraca bila pritiskana sve dok nije pukla. Kerans se odvuèe gore na balkon i preko prozorske daske uðe u hote l. a koji je jo pokazivao svoj maðijski jug. on se vrati na poslednji sprat i zavuèe u sobicu za poslugu iza lifta. a vrata su mu bila otvorena prema praznom svodu. oslobodi arku i povuèe je unaz ad otkrivajuæi neo teæen brojèanik sefa. pa je oprezno èekao pre no to æe se otisnuti dal je. on spazi da su sidrena u ad namerno iseèena. Neko je pro ao sobama u neobuzdanom bezumlju nasilja. Sede na razlupan krevet i skide pe èate s kutije. bile su iscepkane na palidrvca. prateæi ogromne zamrljane tragove stopala na plav oj prostirci od plesni koja se spu tala s krova. zatim pritegnu pojas i vrati se u salon. izbac iv i na povr inu nekoliko izlomljenih oblica graðe. Mali komadi topili su se u njegovim ispucalim ustima sa divnom mekoæom toplog sala. Kerans uðe u spavaæu sobu i licem mu prelete bled osmeh kad shvati da Strangmanovi obijaèi nisu uspeli da pronaðu skriveni sef iz a ogledala iznad pulta za pisanje. le ao je n a podu ispod malog okruglog ogledala koje je razbio stvoriv i aru sliènu uvelièanoj sne noj pahuljici. a drveni r am zdrobljen nekim te kim ploveæim objektom. Potkrovlje je bilo razoreno. verovatno hidroplanom koji je Strangm an usidrio u centralnoj laguni.

zatim je nestade. Kad sti e na vrh. izazvane onim dogaðajem u Planetarijumu kad se umalo ni je udavio.Dok je posmatrao sobu. Kerans stupi na najni u lopaticu i brz o poèe da se vuèe nagore. a u vazduhu se rasturi kupa belog dima kao srebrna pra ina. Dobra dva-tri . a to je potreba da napusti lagunu i krene na jug. Na kuhinji se otvori donji otvor. kad ovaj zadovoljno povuèe dim. Admiral se okrete i poèe da za gleda osmatraèku palubu. mornari su teturali preko skvera sa bocom u j ednoj i maèetom u drugoj ruci. Njegovo v reme u laguni nad ivelo je sebe. Daleko na drugoj strani lagune bio je Beatrisin stan sa prozorima a mraku. tako st i e do zarðalog vitla. bili su neophodan podstrek na akciju. arheopsihièkog sunca. Kerans je veæ pomi ljao da se popne na poslednji sprat. i virio kr oz karike lanca velike kao kokosov orah. Dok su ljudi dole prelazili preko skvera. on se prebaci na èeliènu oblicu koja n osi osovinu toèka sa lopaticama. Sto je bio oguljen. on polako poèe da puzi uz gredu iroku jednu stopu. Po to se uèvrstio na gornjem u etu za upravljanje m ehanizmom za èi æenje lopatica. Ni pro lost koju j e predstavljao Rigs. Njegova vezanost za buduænost. trebalo da ga natera da prihvati. bez svoje volje Strangmanov kuæni gost. na krilu mosta. uskoro æe ispuniti lagunu i brod æe opet zaploviti. pa ustade i pr ièvrsti kolt za opasaè. Kerans nekim èudnim paradoksom shvati da gotovo n e mrzi Strangmana zato to je opusto io apartman. sada je bila apsolutna. kosti i sagorele eravice. Preko ivice drvene ograde. Kerans se kretao napred pretrèavajuæi od ventilatora do ventilatora. Gore na ogradi pojavi se prilika nekog èoveka. Razbijanje ove lju ture i razdiruæe sumnje o njegovim pr avim nesvesnim motivima. Pikavac mu skliznu u ugao usana. hvatajuæi se rukama uz ove nakrivljene kru ne lestvice. bila je poga ena i svetlost na stubu. i sve to je on znaèio. Kerans pretra i tamu oko u arene taèke i razazna be li obod Admiralove iljate kape. Uni tenje stana. Po ploèama su bili razbacani iscepani jastuèiæi i bongo-bubnjevi. zatim se uspravi i preko ograde palube za putnike pope se u mali otvor podijuma za zastavu. na izgled odvojen od bilo kakvog telesnog oblika. Balansirajuæi na stopalima. Bilo je ne to pre ponoæi. Odjednom zastade i posegnu za koltom. dosada neizvesna i opsedn uta tolikim sumnjama i kolebanjima. Zagnjuriv i se ispod prenosnog lanca. sa zalihama goriva i hrane. Skriven u zavetrini belo obojenog komandantskog èamca privezanog na palu bi. Kerans se æuæuri u senku krmenog toèka a njegovo mr avao br onzano telo stopi se s pozadinom. ali je sa sigurno æu pretpostavio da æe Beatrisa biti na skladi nom brodu. Na jedva petnaestak stopa od njega . pa se Ker ans neèujno pope njime zastajuæi dok je prolazio kraj druge dve palube za sluèaj da neki mamuran mornar kraj ograde ne bulji u mesec. u izvesnom smislu je samo podvlaèilo ne to to je on veæ neko vreme æutke ignorisao i to je Strangmanov dolazak. i sve se to udaralo nogama u jednom be zbri nom mete u. Kerans saèeka dok se poslednja grupa ne izgubi u ulicama. nije predstavljao ni ta vi e od zapeèaæe nog oblika njegove ranije sredine uz koji se pribijao kao embrion to se opire da napusti svoju posteljicu. pomeriv i se pod njegovom te inom za nekoliko inèa ukrug dok s e prenosni lanac zatezao. pa hermetièki zatvoren apartman sa stalnom temper aturom i vla no æu. a divani i stolice naslagani u redu ispod d inovske slike koja je jo bila prislonjena uz dimnjake. a sa njim i svih se æanja na lagunu. ni sada njost koja se nalazila u razorenom potkrovlju nisu vi e nudile ivotni opstanak. Neki ud aljeni glas ne to viknu. i poslednja gru pa pljaèka a silazila je sa mostiæa. Uglaèana zaobljena trupina skladi nog broda uzdizala se u tami kao somotsk i trbuh nasukanog kita. drugi odgovori s mosta. na njegov hitan odlazak u svetl iji dan unutra njeg. Skrivao se u uzanom prostoru izmeðu dve lopate . Uzano stepeni te dijagonalno je vodilo do osmatraèke palube. Ispod broda se veæ bila nakupil a prilièna lokva teènosti iz neizmernih dubina. i vedro prljavih splaèina bi izruèeno na skver. svetlucao je u mraku crven kraj cigarete. Trenutak kasnije. Lopatica lako za kripa. sjaj u njegovim oèima odgovori sjaju za arenog vrha cigarete. metalne ploèe spojene zakivcima. Sada æe morati napred. koje se nalazilo na nekoliko stopa od stola za ruèavanje gd e ih je Strangman zabavljao. duge petnaest i iroke èetiri stope. Kerans je mogao videti kunda k pu ke koja mu je bila le erno sme tena u udubljenju lakta. u nemoguænosti niti da krene napred niti da se povuèe.

ali nièim ne pokaza da ga je prepoznao. èekaj! Ne mièi se jo !" Poku ao je da otvori vrata iza stolice. to je bila odaj a èiji su zidovi bili oblo eni hrastovinom.izraz lica bio joj je odsutan i prazan poput maske vo tane lutke. a li ustanovi da su zakljuèana. navikavajuæi oèi na mutnu svetlost koja je dopirala u pre dsoblje kroz zastor od kuglica skriven iza ormanèiæa sa mapama s desne strane. i u njega se ulazilo k roz vrata u alkovu iza bara. a pogled joj je bio uperen u neku daleku taèku. ostavi me o vde i odlazi. Mislim da mi Strangman neæe uèiniti zlo. pazi! ta je bilo s tobom? Strangman mi nije dopustio da gledam!" Njeno olak anje i zadovoljstvo to vidi Keransa ustupi e mesto strahu." Kerans zavrte glavom i pomo e joj da ustane. "Strangman i njegovi ljudi pljaèkaju po ulicama. Po gnut. Gurnuv i kuglice una zad. Kerans brzo preðe preko sobe i uhvati je za lakat kad ona poèe da se di e sa stolice. Zastade nekoliko sekundi sa unutra nje strane vrata. N a sredini sobe nalazio se veliki sto za karte a na njemu smotane mape pod stakle nim zvonom. a njeni hladni prsti preðo e prek o crnih masnica koje su se probijale kroz opaljenu ko u. "Beatrisa. Beatrisa! On je lud! Igrali su neku vrstu sablasne igre sa mnom. stiskajuæi kolt u ruci. Preko palube se pru ao mlaz svetlosti iz donjeg otvora. a veliki starinski globus na bronzanom postolju nalazio se ispod prednjeg reda boènih otvora. èija se figura ocrtavala u tami prema mno tvu f igura na platnu. pozlaæenih kopèi. dijadema i lanaca od cirkona. oèigledno joj je zvuk stakla koje zvecka bio isuvi e dobro poznat. Soba duga oko 30 stopa bila je Strangmanov glavni salon. sedela je Beatrisa Dal. Strangmanov apartman bio je taèno ispod mosta. Glave zavaljene na stolici.sekunda gledao je pravo u Keransa. umalo me nisu ubili. a nekoliko bisera i safira koji su joj se prosuli iz leve ruke sijali su u naborima kao magiène oèi. Beatrisa ne obrati pa nju na to. Njena plava broka tska haljina bila je ra irena unaokolo kao paunov rep. Kerans za trenutak pomisli da je Beatrisa drogirana . ogrlica i privezaka od rajnskog stakla. Kerans se pomeri do ivice slike. Kerans zastade gledajuæi u vrata preko puta koja su vodila u Strangmanovu kabinu. M islim da je gore na mostu samo Admiral. provuèe se kraj ormanèi æa i zaviri kroz kuglice. gotovo o amuæen opojnim mirisom parfema i u tanjem njene haljine od brokata. prosu vino u krilo i iznenaðeno di e pogled. Zabrinuto pogleda po sobi. "Strangman je za sve sposoban. Sanduci kraj njenih nogu bili su ispunjeni mno tvom drangu lija od dragog kamenja . Posle nasilja i prljav tine pro teklih dana oseæao se kao kakav pra njavi istra ivaè Nefretitine grobnice koji se u dubinama nekropole spotièe preko njene divne oslikane maske. pa se za gnjuri u senke iza nje. on je obasjavao drago kamenje to se prosipalo iz metalnih san duka za oru je koji su bili postavljeni na niske stoèiæe u polukrugu. ili uperenu pu ku meðu zavesama. "Roberte." Beatrisa prikupi obod svoje suknje. jednom rukom dodirujuæi vitku nogu èa e sa poz laæenom ivicom na stolu od mahagonija. Sa tavanice su visila tri lustera.dijamantskih alki. podi e rezu i tiho stupi u mrak. zati m polako razgrnu zavesu tako da kuglice lako zazveèa e." Beatrisa priljubi lice uz njegove grudi. ogromnih nau nica od gajenog b isera . Èekao je kraj vrata sve dok u kuhinji ne tresnu metalan poslu avnik.i sve se to prelivalo iz jednog sanduka u drugi i padalo na poslu avnike k oji su bili postavljeni na pod kao sudovi koji treba da pokupe potok ive. Zatim joj se ruka pokrenu i ona uobièajenim pokretom prinese usnam a èa u s vinom. Gledao je Beatrisin elegantni profil. njena na minkana jarkocrvena usta i lakirane nokte. ali je go reo samo jedan iznad vizantijske stolice sa inkrustacijama od obojenog stakla na drugom kraju sobe. lagano se spusti niz stepenice na praznu donju pal ubu motreæi na vrata da bi video ukoliko se bilo ta pomakne. ko ni kauèevi stajali su jedan prema dru gome uz boène zidove. Zatim lagano uðe u kabinu mosta. oèigledno pretpostavlja juæi da je Kerans deo kompozicije. Bri ljivo pazeæi na svaki korak. "Dragi. tada se nasloni na kvaku. otresajuæi nakit koji se priljubio n . "Beatrisa!" Ona se tr e. Njegova bosa stopala utonu e u meku prostirku.

pribli avala se jo jedna grupa sa èovekom u belom odelu u sredini. ali njen glas naglo zagu i gromoglasno urlanje kolta. dok ga je pratilo jedno kiklopsko oko d inovskog crnca. grudi i zglobovi na rukama bili su joj goli. ali to je otp rilike jedini put koji nam sada ostaje. èak i ako iziðemo. lagano ispu tajuæi no . U desnoj ruci dr ao je za iljenu kuku od sjajnog èelika dugu dv anaest inèa i spremao se da je hitne u Keransov stomak. pa se sa èeliènim drhtajem zabi u hrastovu oblogu iza njega. Koraèao je sa jednim palcem nemarno zadenuti m za pojas. Iz grla mu izbi èudno zadavljeno i krkljavo groktanje. Sa palube broda di e se jedna raketa i obasja skver ru ièastom svetlo æu. Roberte! Pogledaj!" Ispred njih. sa flautama na svojim rubinskim usnama." Kad su bili na pola puta. Kerans se pognu na poèetku mostiæa. samo je oko vrata nosila jednu od svojih malih zlatnih ogrlica. Pre nego to je Kerans mogao da stigne do nje. i Admir al urliknu na njih. i koraci po uri e preko palube prema ogradi. na drugoj strani skvera pojavi se grupa Strangmanovih ljudi. uhvati Beatrisu oko pasa i skinu je dole. Promeniv i pravac. mostiæ poèe da se ljulja na konopcima. on zgrabi zavesu od kuglica i zdera je sa gredice iznad vrata. izvi vr at da pogleda na most koji im je sada bio taèno iznad glave i spazi dug dobo pu ke kako trèi u vazduh dok Admiral manevri e. Beatrisa ustuknu i udari u jedan od stolova. gledajuæi kako se na bori lako pokreæu i poku avajuæi da se seti da li u predsoblju postoji neka otvore na pu karnica. "Ne.preko krmenog toèka. Kerans se pognu i oset i kako mu bode okrznu desno rame i napravi plitak zarez u du ini od tri inèa. prevrnuv i na pod sanduk sa draguljima. Kerans se osvrnu. ste uæi revolver u ruci. Ispupèeni mi iæi njegovog grudnog ko a skupi e se poslednji put. I pored rasko nog izbora pred njom.. Kerans se sruèi na sofu od trza ja i pogleda mulata koji se sroza niz vrata. "Mo da æe biti malo vidljivo. "Ali." Uputi se zavesi kad se dva nabora delimièno razdvoji e. Gore sa mosta uzviknu jedan glas. Kerans skoèi na skver. Skupi e s e zajedno ispod trupine skladi nog broda. razrogaèenih oèiju. rasporeðena celom irinom ulice. ali prva gru pa bila se veæ razvila u lepezu i odsekla ih. Iduæi postrance po sobi.. Posle æemo se odmoriti i napraviti veæi. ." Pokaza joj na neèuvan ulaz na ogradi s desne strane gde su barski kupidoni. Trenutak kasnije grunu pu ka. ali ga Beatrisa zadr a. a njegovi prsti gotovo su dodirivali vrh maèete kojom je vitlao èovek do njega. Kerans povuèe Beatrisu ukoso preko skvera. Veliki Cezar se baci kroz vazduh na njega. Preðo e alkov i protrèa e pored napu tenog bara. Umotan u zavesu pade nièice na pod sa svojim golemim udovima kao u kakvog podbul og d ina. Tada nagazi na otvorenu k opèu ogrlice i posrnu unazad na sofu. sa no em koji je u kratkom luku sekao vazduh kao vrh propelera. pa napusti svo j plan da ponovo proðe onuda kuda je u ao na brod . Znoj mu je liptao sa golemih mi iæavih grudi i pravio mrlje na njegovim kratkim zelenim pantalonama." "Æuti!" Kerans zastade na nekoliko stopa od zavese. sa kataklizmiènim grèem. a hiljade kuglica rasu e se oko njega. trebalo bi da nas odnese dovoljno daleko. i zrna poèe e svirati kroz krov po kriven ploèama iznad njihovih glava. Kerans je smirivao ruke kojima je dr ao revolver. Dok se uspravljao uza zid. Desna ruka i podlaktica bile su mu utrnule od sna nih trzaja kolta. Roberte. "Sagradio sam mali splav. zatim jurnu e preko skvera u najbli u ulicu. drugim dajuæi znak svojim ljudima da nastave. Kerans zastade pogledav i bogate nabore Beatrisine haljine. "Moraæemo poku ati preko mostiæa. koji kao da je izra avao sav njegov bol i osujeæenost. Kerans krenu da trèi dalje. Trgnuv i se od bola. jedna ogromna ruka str e zave su i vrata ispuni d inovska prilika sa jednookom glavom pognutom napred kao u bika . Vikali su i trèali tamo-amo sa Admiralom. igr ali pozivajuæi sa obe strane stepeni ta.a tkaninu. Sa reèima sleðenim u grl u. a onda spazi e Kera nsa i Beatrisu udaljene stotinu jardi. ne to se pokrenu zmi jolikom brzinom i zavitlano srebrno seèivo dugo tri stope probi vazduh i zazvi da prema njegovoj glavi kao ogromna kosa. Beatrisa vrisnu. "Beatrisa! Hajde!" Kerans je èepa za ruku i progura je u predsoblje kraj ispru enog tela. Na pola puta.

"Bolja nego onaj stari aligator to si ga ti nosio. kao da ima posla s jogunastim detetom.. "Veruj mi. Napor od penjanja na brod i trèanja po skveru iscrpli su Keransa. Izgleda da ste se ovde malo zabavljali. " Dragi. "U redu. kao da oèekuje da se dokotrlja neki veliki opsadni top i obrne situaciju. onda se uputi na skv er kao to je Strangman naredio. Os tali vojnici se razvi e u veliki polukrug. gledala je ljude koji su zatvarali obruè oko njih. ali dobro zaklonjen ljudima sa o be strane. udi uæi poslednji put mo usni miris sa njenih grudi. I ao je napred. Dok su dugi no evi probadali vazduh za njim. Dosta æe biti. i uperi e r upièasti dobo sa vazdu nim hlaðenjem na zbunjenu rulju koja je uzmicala od njih.. Keranse. sa pu kama o ramenu. Pre nego to su im se oèi susrele. Noga mu se oklizn u u jednoj od smrdljivih bara.." Rigs udari palicom Admirala po grud ima i primora ga da uzmakne. n a mostu se pojavi e dva vojnika pod lemovima noseæi pokretni reflektor èiji snop sv etlosti upravi e dole na skver. Povrativ i upori te na vla noj kaldrmi. i oni se povuko e u senke ispod prednjeg toèka g de su ih lopatice titile od pu ke na mostu. "Dobro ste. Onda kreni napred. boduæi bajonetima sporije Strangmanove ljude. neæe je ni pipnuti. Tada oseti kako ga ne to èepa otpozadi i grubo povuèe unazad tak o da izgubi ravnote u." "Keranse. Rekao sam ti da baci pi tolj." Strangmanov hladan ironièan glas razli se po skveru." Dok ga je sluz gu ila u grlu. nema vremena za molitve. a lica su im bila ljubazna i smirena.. umesto toga. pa oni ispusti e no eve i bez reèi se nadado e u trk za ostalima. na deset stopa ispred Keransa. pa ne mogav i da se zadr i on tresnu svom te inom na ze mlju. Ne elimo da se i ta dogodi Beatrisi. SUVI E KASNO . nemoæno di uæi jednu ruku da se odbrani od kruga podignutih maèeta. taèno na dometu kolta.. nema vremena ni za ta.. ali ti si pomalo dosadan. ali dvojica." Kerans je uhvati za ruku. "Svr eno je. poku a e da se probiju kroz kordon. Veæina posade uzmicala je u op toj gu vi preko skvera. njegove sardoniène usne bile su iskrivljene u bled osmeh. "Strangmane." Zati m dodade s prizvukom pretnje: "Hajde. Na èelu im je bila gizdava ivahna figura pu kovnika Rigsa. gospodine?" tiho upita Makredi. bez daha. Bespomoæno preðe pogledom preko skladi nog broda. Keranse. onda odjednom skoèi napred i zare a. Svr eno.. Nekako se skupi na kolena. Kerans oseti kako ga neko uhvati za lakat.. Okrenu se i ugleda bri no lice narednika Makredija koji je stajao sa ma inkom o ramenu. "Izvinjavam se to vas ovako c imamo okolo. kako bi bilo otiæi na brod? Poku aj da se tamo sam vrati . On ga je gledao sa zlim i usiljenim osmehom. "Ja to stvarno mislim" Keransu se povrati glas.Beatrisa zastade. Meðutim. a treæi dve kutije s redeni cima. Baci pi tolj ili æemo ubiti i devojku Dal. poku avajuæi da se doèepa prostora iza broda. Potpuno zbunjen od svega. hitro izlete iz tame i za skladi nog broda gde su se skrivali. pluæa su mu uvlaèila vazduh u bolnim grèevima tako da je jedva mogao da umiri ruku u kojoj je dr ao revolver. on zaèu kako Strangman iznenadeno uzvi kuje." Prièeka nekoliko trenutaka. koja su jo dr ala svoje bode e. sad nije vreme za metafizièku diskusiju. Kerans se okrete oko sebe i pru i revolver Bea trisi pritisnuv i njene male ake oko dr ke. on odvra ti pogled.. " ao mi je. SUVI E BRZO. Roberte." U glas mu se uvuèe t on uznemirenosti. Dva vojnika nosila su laki mitraljez. je li tako? Pomisli kakva æe divna maska biti od njenog lica". terajuæi druge da krenu za njim.. Kerans se okrete i jurnu oko toèka sa lopatama. Isprva gotovo da ne prepo znade Makredija. bespomoæno dr eæi slomljenu potpeticu svoje zl atne papuèe. Keranse. Grupa ljudi u smeðim uniformama. Strangmane. le erno kaskajuæi. Brzo ga postavi e na trono ni stalak." Strangman se zaustavi na dvadeset stopa od Keransa. "Keranse. Kerans je prazno buljio u vojnike koji su juri li kraj njega. Svi su nosili maèete. Ne shvatajuæi. pa jedva sa naporom uspe da u glavi smesti njegove orlovske crt e kao neko lice koga se nejasno seæa sa druge strane ivotnog veka. i zacereka se ka o ludak. Smesta im se iznad glava pros u kratak o tar rafal. Moji ljudi misle da si na silu odvukao gospoðicu Dal." 13. Posmatrao ga je gotovo s toplim sa aljenjem.

" Obasja Keransa prijateljskim osmehom. "Nije. a ne on. Roberte. "Mnogo je ve bao. koje je le alo dole u l aboratoriji meðu programskim mapama umrljanima krvlju. primeti Kerans. Kerans i Beatrisa prenoæili su u bolnièkom odeljenju na Rigsovom patroln om èamcu. Bio je svestan da njega i Rigsa sada razdvaja jo veæi jaz. Veruj mi. Stvarno je trebalo da poðe sa nama na sever. on nastavi: "Zar se ne seæa Zakona o povraæenom zemlji tu i Propisa o od r avanju nasipa? Oni su jo i te kako na snazi. Priðe prozoru." Kerans klimnu glavom gledajuæi preko kancelarije u tragove maèeta. Mada je pukovnik st ajao na samo nekoliko stopa od njega i nagla avao svoje obrazlo enje ivahnim mahanjem palicom. on nije mogao potpuno da prihvati misao da je Rigs stvaran. naroèito nad brodom na skveru. Pokaza dole na ulice obasjane suncem." "Verovatno si u pravu. na veliko sunce koje mu je jo mag netski udaralo u duhu. Biæe da je dosad veæ daleko. "To bi trebalo da ih umiri za nek o vreme. Pametan je on!" Izmoren. to on sasvim dobro zna. tab mu je bio sme ten u stanici za ispitivanj e i dominirao je nad ulicama dole. smesta su si li na skver. prebaèeno je na patrolni brod. Pravno. dobro naoru anom brodu od 30 tona koji je sada bio usidren uz hidroplan u centralnoj laguni. izvuèe iverèiæ iz rukava svoje nove uniforme i zagleda se dole u ljude okupljene ispod skladi nog broda. da sam stigao pet minuta kasnije i zatekao te iseèenog na komade.ali strogo uzev i on zaslu uje medalju zato to je ispumpao lagunu. Stra ngman i njegova posada sedeli su unaokolo u senci ispod broda.s t om njegovom belom ko om i aligatorima . Rigsovo pominjanje Hardmana podsetilo ga je na ne to daleko hitnije i va nije. posle samo tri èasa sna . Kerans se nasloni na prozor bledo se osmehujuæi za sebe. na njih je pazio laki pu komitraljez kojim su rukovali Makredi i dvojica njegovih ljudi. a izviðaèka patrola je do la u stanicu za ispitivanje na ivici isu ene lagune otprilike u vreme kad je Kera ns u ao u Strangmanov apartman na skladi nom brodu. Strangman i Admiral pri li su do pu ko mitraljeza i bunili se ne to kod Makredija koji je neosetljivo odmahivao glavom. Osu eni mu lj na krovovima i zidovima izgledao je kao stvrdnuto ðubrivo. Na svoje iznenaðenje. Veæi deo kr a bio je ra èi æen. "Zato to nema apsolutno nièega za ta bih mogao da ga uhvatim. ili pak dovoljno taktièan da ne pote e stvar tako brzo posle Keransovih muènih isku enja. nisam ga video od onoga d ana kad je nestao. deo tete koja je neizazvano prièinjena stanici posle Bodkinove smrti. oèigledno mu pra tajuæi to je probu io i poto pio stanicu za ispitivanje." "Izgleda da je Deili najzad na ao svoja krila". je li ovde Hardman?" "Hardman?" Kerans lagano zavrte glavom. gotovo kao da je neka komplikovana trodimenzionalna kamera projektovala njegovu sliku u st anicu za ispitivanje preko ogromnih daljina vremena i prostora." Potom sede na ivicu stola gl edajuæi kako helikopter kru i otvorenim ulicama. Rigs. Dobar izgovor za to bio nam je poku aj da povratimo stanicu za ispitivanje. Pomislio sam samo da bi mogao da bude negde ovde. b . "Pogodio sam da je Strangman ovde". Ako se bude alio. "Prilièno je gadno tamo dole. pa vizija beskrajnih pe èanih obala i kao krv crvenih moèva ra juga promaèe pred njegovim oèima. zaseè ene u drveni ram oko vrata. objasni Rigs. Razoru ani. a njegovo telo. Strangman bi mogao tvrditi da si bio Bodkinov sauèesnik i ja ne bih bio u moguænosti da bilo ta uèinim. Rigs se kratko nasmeja." Rigs upravi svoje inteligentne oèi na Keransa i nemarno reèe: "Uzgred reèeno. Kad su èuli pu karanje. i da ne oseæa ne to vi e od beznaèajnog aljenja za njim. imaæu muke da objasnim onaj pu komitraljez do le.Do osam sati sledeæeg jutra. Znam da je Strangman jedan gad . Jedinica je stigla ubrzo po ponoæi." Kad ga Kerans iznenadeno pogleda pre ko ramena. Rigs je sredio situaciju i bio je u moguæno sti da se nezvanièno vidi s Keransom. pukovnièe. "Jedna na a vazdu na patro la izvestila je da je videla hidroplan ne to pre mesec dana. "Za to ne uhapsite Strangmana?" upita Kerans. poku avajuæi da Rigsov tolerantan stav prema Strangmanu uskladi sa onim to je on sam do iveo od toga èovek a. Velika je teta za starog Bodkina. imao je apsolutno pravo da se brani o d Bodkina i da ga ubije ako bude potrebno. Kerans shvati da je veæ gotovo zaboravio na Bodkina. pa sam raèunao da mo da imate malo neprilika s njim ukoliko se jo vrzmate ovuda.

pukovnièe.. On s ada mirno sedi sam zato to zna da je zakon na njegovoj strani. æuæuren u maloj kancelariji dva sprata iznad brane.io je putnik kroz vreme. Rigs sle e ramenima. Vremenom. to se tièe svih tih statua i tako dalje. uklj uèujuæi Vilsona i Koldvela. a delimièno i zbog njihovih bledunjavih lica i slabih oèiju. u tako izrazitoj suprotnosti prema Strangmanovim ljudima. Zastade za trenut ak da pogleda Rigsa. Sutra smesta odlazimo. prev. mo da æe poku ati da s e on ponovo naseli. prim. sekuæi lopatama krugove jako obojene svetlosti i bacajuæi ih gore u nebo." Onda prekide misao. "Ne brini! Ja ne pa tim ni od kakvih kretenskih opsesija o ovim lagunama. "Ne nameravam ostati ovde tri dana".robna kuæa koja prodaje jevtinu robu (po Amerikancu F. Kerans je primetio isti nedostatak fizièke vrednosti i kod ostale posade. Strangmanova sedeljka je bila jo u p unom jeku. sada nemam ni zbog èega da ostajem ovde . Mada pouzdano ne znam kakvi su mu stvarni motivi . tim bolje. ukoliko povrati dovoljan deo grada. nije uzeo ni ta to se ne bi moglo objasniti prirodnom veselo æu od strane njegovih ljudi. Meðutim. U glasu mu se oseti nes trpljenje. mo da. odseèe suvo. pukovnièe. on èini znaèajnu stvar time to spasava umetnièka de la koja su bila napu tena po nu di. svi mi!" Zbunjen. Nikad se ne zna. "Sem nekoliko drangulija koje su digli iz jednog star og Vulvorta Vulvort . Mnogi od prvobitnih èlanova bili su zamenjeni . ja æu svakako podneti zvaniènu prepor uku. Te ko je opisati Strangmana . "Moraæe da zaboravi na Strangmana.svi oni. "A pljaèkanje?" upita. "Pukovnièe. ne samo da æe dobiti opro taj nego i titulu generalnog guvernera pride. prev. prim. Shvata li koliko je ona sreæna to je ostala iva? Bl agi bo e!" Odseèno klimnu glavom Keransu i ustade upravo u trenutku kad se na vrat ima zaèu odluèno kucanje.ne mogu da preselim stan icu. ." Kerans preðe do boènih vrata da bi izbegao Strangmana. i kretala se okolo vr eæi svoje zadatke kao inteligentni andro idi. tebi i devojci Dal je potreban odmor. naroèito gradskog podruèja kao to je ovo u samom centru nekada njeg glavnog grada. moraæe opet da je poplavi . Roberte. "Treba da bude zahvalan to sam do ao na vreme.no enje svih karata u jednoj igri..W. dolazi. Iz tog ra zloga. Ako Strang man ozbiljno misli da ispumpa jo dve susedne lagune. "To ne znam. Poslednja stvar ko ju nameravam uèiniti jeste da potopim lagunu. Ako uspe da sprovede hlaðenje u nekoliko od ovih velikih zgrad a. bilo zakona ili ne. ali to je zaslu eni gubitak. koji su poèeli da do ivljavaju duboke snove. "Evo ga. sada nja posada je izgledala sp ljo tena i nestvarna." Kerans se strese.. ovde je bilo b ezumno. V ulvortu koji je razvio tip trgovine jevtinom robom)." Rigs se naglo okrete od stola. poplavljenim ili drukèijim . ti si zaista izgubio vezu sa stvarno æu! to pre ode odavde. "Roberte." 14. U svakom sluèaju. mo da æe moæi. Pitam se ta sada ima u svom jadnom malom umu?" Kerans priðe Rigsu odvraæajuæi pogled od lavirinta trulo utih krovova kuæ a. Roberte. Kad se vratimo u Berd. Bojim se da si do ao isuvi e kasno. presekav i Keransa." Pogleda dole kroz prozor gde su metal ne preèage lestvica za sluèaj po ara zvonile na suncu. lièno æ u mu oktinuti glavu! Povraæaj zemlje.?" ponovi Rigs zavrtev i zbunjeno glavom.on je kao beli ðavo iz kulta vudu. Jo ima one snove?" "Ovde-onde. Kerans je slu ao muziku sa osvetljene gornje palube skladi nog broda. VELIKI SLEM Veliki slem (u brid u) . ovd e bismo imali velièanstvenu bitku. "Izgleda veoma iscrpljen. predstavlja prioritet vrste AI. Strangman æe jo biti ovde. I da se malo povratite.." "Naravno da æe biti! Misli li da brod-lopatar ima krila? On nema razloga da ode ako veruje da mo e izdr ati i ki ne oluje i velike talase vruæine koji nailaze. ti æe . St rangman vaskrsava le inu! Posle dva-tri dana ovde. "Poslednjih nekoliko dana. Kad ne bi bio." Zatim potap a Keransa po ramenu. Jesi li bio dole u t im ulicama? One su sramne i odvratne! To je svet ko mara koji je mrtav i gotov. Kerans reèe: "Ali ne mo ete otiæi. Kad æe opet potopiti lagunu?" "Opet potopiti. Dva mlada èlana posade gurala su velike toèkove koji su se polako okr etali. Ne mogu d a prihvatim ideju da æe se tek tako izvuæi. A ukoliko to bilo ko poku a.

zvalo ga je na jug u stra nu vruæinu i potopljene lagu ne ekvatora. Kerans se napravi da ga je uhvatio blag napad malarije. Tu se stvarno zabavlja. On a je preko ramena gledala na skver. a umesto ujeda pojavio se grabljiv sjaj. najpre je mitraljez bio povuèen. dok se Stra ngman slo io da ostane u perimetru lagune sve dok Rigs ne ode. brzina tok a æe biti mala. Pored izlaznog kanala na drugoj strani lagune. pa su se tu i tamo povremeno razlegali gla sovi pljaèke i pucnjava. Celoga dana su Stra ngman i njegov èopor lunjali ulicama. ali Kerans se okrenu. Beatrisa se pope na krov stanice za ispitivanje koji j e slu io i kao pristani te za helikopter. a do nji nivo stavljen na neogranièeno raspolaganje pukovnikovim ljudima. najzad pronaðe blago u j ednoj praznoj cisterni u klozetu. Uz Rigsovu pomoæ. ko ji gotovo i nije poku ao da razgovara sa njim: U jednom trenutku. da se pru a napolje. pukovnik i Beatrisa Dal. pro i ao je pokraj Keransa. izmeðu kabaretsk ih taèaka. Kad motor helikoptera poèe glasnije brektati dok je izduvna cev bljuvala varnice u tamu. Gledajuæi sa rastojanja kako Strangman pljeska sledeæoj taèki programa. Nekada nji arm je i èezao. kao vampir koji truli. gde su bili postavljeni teretni èamci s pumpama. uveren da je Bodkin opljaèkao arsenal baze onda kad je i on ukrao kompas. sasvim su drukèije. skupio se u uzan rukavac zapu en muljem i gljivama. "Zabave na koje smo doktor Kerans i ja na vikli. pukovnièe. i stvarno. Kerans se brzo spusti dole na balkon dva sprata ni e. Zamraèeno dogaðajima prethodne nede lje." Potom uputi zao osmeh Rigsu koji je sedeo uspravno na svilenom jastuèetu s resama. nekada irok i dubok dvadeset j ardi. Na samo pedeset milja prema jugu gomilali su se ki ni oblaci u gustim sloj evima. Kerans se zapita da li on na neki naèin nije pre ao svoj vrhunac i ne poèinje li d a se raspada. napu tali zabavu i peli se lestvicama za sluèaj po ara u stanicu za ispitivanje . prebaci se preko ogra de i potrèa prema sredini brane. Izgledate umorni. Èak i sada dok su poslednji gosti. Pr oveo je celo popodne tra eæi ih po okolnim zgradama. Prvobitni kanal. u njima je bilo po pet tapiæa dinamita povezanih ujedno.Gledane odozgo. Tu se sa e i obesi sanduèiæe da vise sa male kuke . Pognut ispod irokog l i æa paprati. na palubi izbi tuèa i boce stado e da lete dole na skver. Kerans se reda radi pojavio na zabavi. Kerans izvuèe dve èetvrtaste crne kutije iz malog skrovi ta ispod jedne ol abavele kamene ploèe. i lako mr tenje za trenutak prekri raspolo enje umrtvljenosti i uronjenosti u sebe kome se opet vraæala. otvor æe se opet pro iri ti. Dizao se iz okolne moèvare sve do ograde terase na koju se izlivala rasko na vegetacija. Èim je to mogao. blago odvrati Rigs. "Nadam se da vam nije mnogo dosadno. doktore. Kad narednik Deili upali motor i rotori po èe e da se okreæu." "To verujem. to je bila jedina krupna ulazna taèka za vodu koja je prodrla u lagunu. nesp osoban kao i Beatrisa da sakrije svoje oseæanje odvratnosti prema Strangmanu. a njegov est stopa irok ot vor bio je zakrèen gomilom te kih panjeva. Kerans oseti da mu je um opet jasan i sreðen. izvan obima lagune. a duga terasa zgrade povezivala je ove tri taèke. bele platnene nadstre nice lièile su na veliku atru kakvog va ari ta. ali kako voda bude odnosila sve vi e mulja. namerno ga oèe av i. Iza zgrade se nagomilao ogroman nanos mulja. prepun zla i u asa. dr eæi se podalje od Strangmana. Zamolite pukovnika da vam pozajmi svog slugu da vas hladi. stapajuæi se sada sa stvarnim suncem koje se naziralo iza ki nih oblaka. i nazdravio mu svojim peharo m. Nemilos rdno i magnetski privlaèno. pa iziðe napolje i pope se uz po arne lestvice u stanicu za ispitivanje. Izmeð u dvojice voða bila je sklopljena pogodba. Kerans upali kratak fitilj od 30 sekundi. blistavo ari te buke i slavlja na zamraèenom skveru. U poèetku kad se zid ukloni. Sada kad se odluèio za jedno jedino moguæno re enje. Strangmane". Èineæi ustupak Strangmanu. Naðe se taè no na sredini izmeðu helikoptera i brane. Kerans otrèa do brane koja je bila uglavljena izmedu ivice zgrade i susednog poslovnog bloka. bri uæi moèvare i arhipelage horizonta. sa budnim izrazom na licu kao oblasni izaslanik na pa inom dvoru. arhajsko sunce u njegovom umu opet poèe neprekidno da udara ogromnom snagom . Sada je izgledao prosto gnusan. Rigs mu se pridru io na opro tajnoj veèeri.

a prodorna grmljavina udarnog talasa povuèe se pred potmulim umom razbesnele bujice. Mlazevi pare i pene izbijali su iz njegovih kotlova koji su se rasprskavali i pr obijali se kroz pukotine na trupu kad ga je voda terala preko o trih ivica polupot opljenih pervaza. on se s muko m podi e na noge i odvuèe do ograde." Kerans automatski zavr i sam za sebe. Makredi se na e napred. Nastade op ta trka na palubi skladi nog broda. "Eksplodiraæe!" Uzmièuæi izmeðu li æa.. Motor helikoptera je smanjio brzinu. more se sruèi svom silinom. Sti e do ugla i baci se na kolena kra j Keransa. a trup mu je trèao u vazduh kao trbuh umiruæeg kita. Zaèu e se brzi koraci. Sedlo od mulja u obliku slova U sru i se za njima. Kerans sagnut potrèa nazad du brane. O krenu leða brani. opazi Rigsa kako s pi toljem t rèi sa pristani ta za helikopter. mora da ode ! Sada pre nego to Rigs dovede jo ljudi! On hoæe da te ubije. Slivala se u skver. pa brzo smaèe svoju tompsonku.. Kad se tamnim nebom prlomi gromovit urlik eksplozije. Crna voda se valjala kroz zgrade i dopirala do g ornje ivice prozora. gospodine!" Kerans podi e glavu i ugleda narednika Makredija kako stoji na drugom kraj u brane kod ograde susednog krova. "Makredi! Vrati se!" povika narednika koji je dugim koracima grabio po d rvenim daskama. a Kerans pade kad ga jedan bakarno-nikleni metak pogodi u desnu nogu.. a gomila od dvanaestak trupac a od po dvadeset stopa sruèi se dole. "Narednik . Onda donji deo brane odjednom pade napred. on spazi kako Makredi ve a pu ku o rame i sk aèe dole na branu. Zgrada se tresla pod udarom bujice koja ju je oblivala. dvadeset devet. odjednom primeti svetlu cav kraj fitilja.nisa m shvatio da on patrolira. noseæi sa sobom ogromne gromade mulja.koju je ranije te veèeri zabio u spoljni red panjeva. bespomoæno je gledao kako se Makredi zaustavlja n a sredini brane i saginje da dohvati sanduèiæe. Makredi ponovo uz viknu i ispali kratak rafal. Oba hica proma i e. Kerans dohrama u zavetrinu malog tornja u kome je ranije bila njeg ova osmatraènica. Nije video ni Strangmana niti ijednog . uhvati dr ku obema rukam a i dva puta opali iza ugla na Rigsovu gologlavu priliku koja se pribli avala. "Roberte. sladeæi se sve i m o trim dahom koji je voda vratila laguni. ond a poslednji put pogleda lagunu. pa ne to to je lièilo na gigantsku kocku vode visoku pedeset stopa preturi se dole u ulicu kao mlitav grumen pihtija. ogroman vodoskok p ene i mulja osvetli kratkim bleskom terasu ocrtavajuæi Keransovu prostrtu prilik u. skladi ni brod se lagano ud aljavao prema drugoj obali. Prevrnut i sa otkinutim lopatama. Iza pojasa od pantalona izvuèe kolt 45. odmah iznad èlanka. otkrivajuæi ceo otvor rukavca.. "Doktore Keranse! Mièite se odatle. a narednik Deili je pomagao Beatrisi da iziðe iz kabine. s mukom se uspravljajuæi na noge. Zrna zazveèa e po ogradi kopajuæi parèiæe cementa. Sanduèiæi glatko skliznu e do na dve stope od povr ine vode i izgubi e se iz vida. Rukom pridr avajuæ i desnu nogu." Bespomoæno odmahnu rukom. ali Rigs se zaustavi i ustuknu nekoliko stopa. "Dvadeset osam. Kerans ga je gledao sa spokojnim zadovoljstvom. hvatajuæi zaklon iza jedne balustrade. Voda je rasla na njegove oèi i u mlazevima nadirala dole u ulice. gasila vatre i zapljuskivala korito broda koji je jo podrhtavao od eksploz ije. ja znam." Kerans klimnu glavom. Uz potm ulo urlanje zgrada koje se ru e. othrama terasom i baci se na pod. dok mu se glas gubio u urlanju helikoptera koji je ubrzavao motor pred uzletanje. dese tine ruku pokazivale su gore na vodu koja se izlivala iz pukotine. "Keranse!" Okrenu se kad mu iznad glave prozvi da hitac. Ka i Rigsu da mi je ao. Grumenje mulja i iskidanog rastinja zasu ploèe oko Keransa. Èinilo se kao da se buka od poèetnog kre enda pojaèava stalnim prigu enim brujanj em. Dok se prebacivao preko ograde. Kad sti e do terase. pa on pogleda okolo: Beatrisa je trèala terasom pre ma njemu dok su Rigs i Deili vikali za njom.

onda na dve stotine jardi i. Kad motor o ive. Kad helikopter ode. Sreæom. Kerans je jasno video kako Rigs osmatra iz donjeg otvora. ali visoko gore na tornju zgrade ugleda us amljenu Beatrisinu priliku kako lagano ma e u pravcu moèvare. Na mil ju daleko jurio je helikopter na visini od pedeset stopa iznad vode. Skriven ovde. zatim se poslednji put osvrnu na obrub lagune. Ipak se mit raljeska vatra sve vi e razreðivala i letovi konaèno prestado e toga popodneva. uze jednu tabletu morfijum a i pade u nemiran san pun potmule jeke. i on kroz guste alge s mukom izvuèe do vode glomazni splav koji je sam napravio od è etiri bureta od po pedeset galona povezanih u paralelnim parovima. kad bol postade nepodno ljiv. èak i zeleni krov 'Rica'. koju su ispisali Strangmanovi ljudi. Vodeno rastojanje polako se poveæa na stotinu. u snu se veliko sunce irilo sve dok nije ispunilo celu vasionu. Kerans obori katarku i skli znu unutra ispod drveta da saèeka dok helikopter ne ode." Zagrli je. pojede parèe èokolade. hvata juæi lak ju ni povetarac. Iz svog skrovi ta na ostrvu. i on otvori malu sanitetsku t orbu koju je bio spakovao i ispra ranu raspr enim mlazom penicilina. Suprotna struja vode uspori njegovo napredovanje. Daleko sa njene desne strane . U prolazu kraj poslednjeg sprata jedne male zgrade uvuèe se unutra kroz prozo r i mirno saèeka dok je vazduhoplov urlao gore-dole mitraljirajuæi ostrva. Do tada. zatim je èvrs to previ. Delove razbijenog mosta i dimnjaka. Kerans je bio gotovo potpuno iscrpljen. Pred samu zoru. g usto rastinje je hrlilo u vodu. a konture ostrva bile su potpuno izmenjene od na do le vode za kratko vreme koje je proteklo otkako su tra ili Hardmana. prekrivala su njegovu povr inu. Pramci splava bili su zab ijeni u veliko stablo paprati koje je raslo sa ivice jednog malog ostrva. neumorno smenjujuæi ruke. duga i po nekoliko stotina jardi. on jo nije bio stigao do kraja moèvar e. sa otvorenom sanitetskom torbom na krilu. Ivica moèvare bila se ne to malo povukla kad se voda izlila u lagunu. Velika ostrva. kad gore u vazduhu zaurla helikopter. podoficiru koji je bio zadu en za magacine na patrolnom èamcu bilo je n alo eno da Keransu u svako doba dozvoli slobodan pristup medicinskoj opremi i mate rijalu. on sede usp ravno i skrati jedro. "Dragi. Bea. onda se istr e iz njenih ruku i otrèa do zadnje ograde terase. kuda æe ? ao mi je to ne mogu biti s tobom!" "Na jug". i on je mlitavo le ao pod nakva enim jedrom. proguta e i opet povrati e kljuèale podvodne struje. a same zvezde stado e da poigravaju od njegovih udaraca. pu tajuæi da mu topla voda kaplje na grudi i lice. di e malo jedro i krenu ravnomernom brzinom od dve-tri milje na sat. Probudio se u sedam sati sledeæeg jutra. ostala su dobro poznata mesta. moleæi se . tonuæi sv e do kolena u meko blato. iako nije mogla da ga razazna meðu ostrvcima. on sti e do prvog od malih ostrva koja s u izrastala iz baru tine na krovovima usamljenih zgrada. pa mu helikopter jednom prele te taèno iznad glave. pa petnaest minuta kas nije. on se iscrpljeno spusti na daske. Rigsa i pilota nije vi e video. izdignuta u nanosima mulja koji ih je opasivao. Masirajuæi nogu. iza ugla izbi e Rigs i narednik Deil i i zapuca e u li æe. Noga je poèela da mu se koèi ispod kolena. baciv i pri tome brz pogled p reko ramena na ustrèale prilike Rigsa i pilota na udaljenosti od svega pedeset j ardi. "Prema suncu . ali Kerans se sagnu i pobe e izmeðu povijenih stabala. prve od deset koliko je uspeo da pokup i. koje je voda odnela s broda. besno isturajuæi svoju malu donju vilicu. ali bo jeæi se morfijuma. blago reèe Kerans slu ajuæi grohot sve dublje vode. Podnevna temperatura od 70 stepeni izvukla je svu energiju iz njega. on se opet otisnu i za jedan sat konaèno isplovi iz izlaznih voda moèvare i uðe u prostrano kopneno more koje æe ga odvesti na jug. Pu komitralje z iz njegove kabine bljuvao je vatru dole na ostrva. "Roberte! Po uri!" Beatrisa ga povuèe za ruku. le eæi naslonjen na katarku na sj ajnom suncu. i i èezavala u izmaglici. Vazdu ni napadi nastavi e se svakih pola sata. kako izranjaju iz tame nad mirnom vodom kao kakav zavr ni epitaf: ZONA VREMENA. Biæe sa mnom. razgræuæi te ko li æe paprati. Poslednje to je mogao videti b ila su usamljena slova d inovske parole. Kad kroèi na mulj. a zrna iz Rigsovog kolt a 38 poèe e da probijaju malo trouglasto jedro. Kerans ugasi motor.èlana njegove posade. u pet èasova.

a bleda s vetlost bi obasjala malu èistinu sa razru enim poslednjim spratom neke potonule zg rade koji se nazirao kroz li æe dok je ki a tukla po njemu.da doðe sve iji dah veèeri. Kasnije te veèeri. a senke su preletale preko velikih s ivih padina. osloniv i se na jedno od buradi. Tu i tamo nailazio bi na uzan procep u svodu iznad glave. hraneæi se d inovskim bobicama k oje su rasle kao grozdovi jabuka. U podne se temperatura spustila na 35 stepeni . i on ostade sam sa ovo nekoliko be ivotnih predmeta. krivudale su dine pro arane hobotnicama i nautiloidima. crna svetlost prekidala se jedino kad bi se fosforescentne reke vod e probijale i izlivale dole na njega. olujni oblaci su prolazili gore izmeðu njega i su nca. RAJEVI SUNCA Sledeæeg dana. Najzad je ostavio splav i nastavio da se batrga dalje sa malim zave ljajem stvari. sliènih ostacima kakvog i èezlog kontinuuma. pa se èinilo da spl av lebdi na oblaku lutajuæeg plamena. odsekao je jednu jaèu granu da mu poslu i kao tak a. bezizrazno. Na pola milje od obale presu i mu rezervoar. bri ljivo èisteæi pi tolj . Sledeæeg jutra rastavi splav i izvuèe delove jedan po jedan uz strme pad ine pokrivene sluzavim slojem vegetacije. iznemoglo je ve slao jednom rukom. po to bi spu stio jedan teret. Voda mu se u mlazevima slivala niz grudi. dok su ki n e oluje ibale po zemlji. U treperavoj sun èevoj svetlosti blistali su na horizontu kao polja od zlata. dine su se smenjivale jedna za drugom dok je on vukao te ku burad od pedeset galona s v rha na vrh. i on o ive dovoljno da pokrene motor i poveæa brzinu na deset milja na sat. kidajuæi s njega iscepanu t kaninu sakoa. iduæi za suncem koje je udaralo u njegovom duhu. gurao je dalje odstreljujuæi iguane koje su navaljivale. On odvrnu motor i baci ga u v odu. oporavi se toliko da se mogao uspraviti na jednoj nozi u z katarku. Zagledan u beskrajnu usamljenost ove mrtve posled nje obale. S vremena na vreme. ubrzo iscrpljen pade u san. S vremena na vreme ugledao bi na levoj strani srebrna leða reke u d ungli. Pred veèe poèe da pada ki a ibajuæi po golemim ki obranima na stotinu stopa i znad zemlje. liniju ogromnih nanosa mulja visokih preko stotinu jardi. Kru eæi meðu ostrvima kretao se dalje na ju g. kao unutra nji svod neke duboke neopozive psihoze. On odseèe granu s jednog drveta i hramljuæi stupi u senke. Èlanak je poèeo bolno da mu otièe. osvræuæi se dok su burad lagano tonula iza njega. vazduh se razbistri i on ugleda ju nu obalu mora. Kad je stigao do obale bio je sumrak. njen a povr ina treperila je pod naletima ki e. Progonjen èudnim vizijama. Ali tragovi bilo kakvih graðevina koje je stvorio èovek postajali su sve reði. i kako iguane re e i kidi u. Smota jedro i lagano zavesla protiv glavnog v etra. trèeæi od jednog masivnog stabl a do drugog. a krune d ungle su se uzdizale iznad njih. bezoseæajno plavetnilo. Nebo nad njim bilo je sumorno i bez oblaka. kretao se prema udaljenoj d ungli u kojoj su se ze leni tornjevi velikih rastaviæa i paprati izdizali stotinu stopa u vazduh. jer su naselja i gradove juga davno progutali mulj i vegetacija. Veliki nanosi su se talasali miljama oko njega. Velike gromade crnih kumulusa na samo èetiri-pet stotina stopa iznad njega zat amnile su vazduh kao da je pomraèenje sunca. More se vi e nije videlo. Pa ljivo izbegavajuæi m esta sa ivim peskom izmeðu dina. Povr ina vode pretvorila se u vatru. i vazduh se znatno rashladio. posmatrao je kako tone kroz smeðu vodu. nadajuæi se da æe naæi produ etak vodeno g puta na jug. Hramljuæi kroz pliæake priterao je splav uz obalu i seo na zemlju. Ponovo se odmarao ispod jednog drveta na ivici ume. Pred sobom je èuo kako slepi mi evi cvile i proleæu meðu tamnim deblima u svetu beskrajnog sumraka ume pri zemlji. Kad proðe olujni pojas. ali nije mogao da doðe do nje zbog veliki . Pla eæi se da se odmara preko noæi. pu tajuæi sitne mehurove koji su se u lelujavom stubu dizali na povr inu. Tri dana gurao je napred bez sna kroz umu. oteturao bi u udolinu pogre ne dine i video da se spotièe po nem im udubljenjima sa podovima koji su razbijeni u heksagonalne ploèe kao usnuo èov ek koji tra i nevidljiva vrata da iziðe iz svoga ko mara. 15. sreæom. stalno istezanje povreðenog mi iæa ra irilo je prvobitnu infekciju. a ne nebeska sfera ispunjena burom koju je poznavao prethodnih dana.

a njegov golemi disk pomorand ine boje bio je zastrt maglom. Glasovi su oèigledno dolazili iz ove izmo dene prilike. Bri uæi vlagu s lica. a ki a s e slivala preko njegove upale donje vilice koja se isturala prema zamiruæoj svet losti. Nekada bujna. Kerans je gledao ogormnu isu enu priliku na ze mlji pred sobom. prislonjen uz oltar kao neko koga su i èupali iz groba i ostavili da èeka dan Str a nog suda. p o to je gotovo nagazio na ostatke èoveka koji je sedeo sa leðima uz oltar i glavom uspravljenom uz kamen. pa se naðe u uzanoj dolini izmeðu po um ljenih padina. kad li ki a opet poèe padati. razbijeni oltar gledao je na neuznemirenu sliku doline. Vukuæi se vl a nim tlom koje je nalikovalo na ilovaèu on se utetura u ne to to je po svoj prilici predstavljalo ostatke nekog malog hrama. al i ona je bila toliko nepokretna i pocrnela da Kerans pretpostavi da mora biti mr tva. S vremena na vreme. eleæi da se tu skloni preko noæi. kao da poku a va da zadr i sliku koja mu se tako razorno upekla u mre njeèe. a ki a je zalivala naprsline u tro nim zidinama. Kerans hitro pogleda oko sebe. beskorisno su t rèale ispred njega. Tada shvati za to èovek nije mogao da ga primeti. Onda se svali na jedn u stranu na svom kamenom jastuku. Sunce je padalo taèno na otkrivenu ko u njegovog lica i ruku. pitajuæi se da mo da neka i guana nije u la za njim u ru evinu. povezane kratkim komadima puzavica. iznenada se podi e kao ruka iz groba i upravi u sunce kao da ga prepoznaje.h mangrova kojima su bile obrasle obale. Kad disk opet stade da udar a. Prljav tina i gruba ko a oko upalih oènih duplji spaljena suncem pretvorile su ih u pocrnele levkove na èije m je dnu mutan zagnojen sjaj bledo odra avao daleko sunce. "Aaa-ah!" slab. pa bi oblaci par e ispunjavali prostor izmeðu drveæa. Za vreme jednog takvog prekida. a sumrak se kao koprena provuèe kroz sivu ki u. R uke i upale grudi bile su mu slièno odevene. negde iz pravca zamiruæeg sunca . èija se povr ina ritmièki pokretal a kao ljaka na sudu istopljenog metala. i Kerans pomisli da te oèi ne bi ni mogle v ideti bilo ta sem umiruæeg sunca. a od boènih zidova ostalo je jo samo nekoliko stopa. Nakrivljeni stubovi kapije vodili su ka blago nagnutom stepeni tu gde je pet poru enih stubova èinilo tro an ulaz. Èovekove duge noge. zatim mlitavo pade na zemlju. Prekrivena gustom vegetacijom. Tako se nastavljalo njegovo sila enje u fantazmagoriènu umu. visili nad natopljenim tlom kao prozirna ru na i rasturali se tek kad bi se pljusak nastavio. tamo je sunce lagano tonulo. Stigav i do oltara polo i ruke na mermerni sto u visin i grudiju i zagleda se u sve manji sunèev disk. a sada proreðena crna brada pokrivala mu je veæi deo lica. Muve poèe e da se roje po zemlji i zuje na njego vim izbrazdanim obrazima. Jedna njegova ruka. na licu se pokaza neka mala promena. brda su se talasala oko dolje kao dine preko kojih je ranije pre ao i zatvarala ga u zeleni raskva en svet. Duboke usekline oko usta i nosa. ponovo bi za trenutak ugledao rek u u d ungli izmeðu uzvi ica na daljini od pola milje. Kerans oprezno zaðe iza oltara i ustuknu trgav i se. kao dve ugljenisane pritke od drveta. Disk je opet udarao i oèigledno izvlaèio ovaj zadavljeni odziv. èovekova glava se s mukom podi e. "Aaa-ah!" Ovoga puta glas je do ao spreda. ispuni e se za trenutak kao da je jedan jedini da ak i vota iznenada prostrujao telom. Krov je bi o sru en. on se pope uz neku strmu uzvi icu usred iro kog proplanka u elji da izbegne vla ne magle. upola kao prot est. omotane gu vom poderanih crnih rita i komada kore od drveta. . Oba oka bila su gotovo potpuno zatvorena usled raka ro njaèe. upola kao zahvalnost. Ali i d ungla i dolina i sve kamenje bili su nemi i nepomièni. uplji ob razi koji su bili toliko upali preko iroke vilice da je izgledalo da ne ostavljaj u mesta za usnu upljinu unutra. Ponekad bi naglo prestajala. a bledogrimizne magle obavijale su grebene brda u daljini. Kerans proðe brodom iznemoglo zastajuæi . dok mu je ki a n emilosrdno oblivala lice i ramena. kad bi se magle uzvitlale i podigle. Nesposoban da mu se pribli i. bez hrane ili opreme. Na drugom kraju brod a. Èovek nije bio ni ta drugo doli vaskrsao le . Kako disk zapade za d unglu pred njima. gotovo neljudski krik kao jeèanje ranjene ivotinje jedva se èuo u vla nom vazduhu. Sunce na zalasku obojilo je vl a no nebo. skeletna zelena kand a.

ne haj uæi za muve koje su mu se sme tale po licu i bradi. nabra pregr t bobica za jelo. "Hej. Uèvrstio je kolibu sa jo nekoliko kamenih p loèa i napravio grub le aj od li æa." Kerans sede kraj njega. hranio ga bobicama i prskao mu o èi onim to mu je ostalo od penicilina. Drugog dana. dok je sunce to nulo iza po umljenih brda. Hardman bi sedeo u ot vorenim vratima i kroz izmaglicu gledao u daleko sunce. pre nego to ode zauvek. Kerans svojim no em poèe da iskopav a neke od raspuklih kamenih ploèa iz broda crkve.doktor Kerans. Dok je Hardman le ao naslonjen uz oltar. I pored delovanja sunca i ki e. i da su njegovo spolja nje pona anje i reakcije samo ble di odrazi te liènosti. s vremena na vreme naglo bi zahrkao. oslanjajuæi se o dovratak. Odatle je najbolje mogao da v idi jedino postojanje dovoljno jako da ure e svoju sliku na njegove umiruæe mre njaè e. "Hej. ponekad bi se prenuo iz umrtvljenosti da bi izdao niz nepovezanih zapov esti za sutradan. K erans se kroz mrak vrati do ivice d ungle. Nagaðao je da je Hardman izgubio vid otprilike pre mesec dana i da je po in stinktu dopuzao do uzvi ice na kojoj je bila ru evina. Sve dok mu oèi budu dovoljno jake da oseæaju udaljene s ignale koje prenosi sunce i sve dok ga iguane ne nanju e. ali monolog nareðenja i uputstava prestade. Hardman nije uspeo da se seti Keransa i obraæao mu se jednostavno sa 'v ojnièe'. Hardman se malo uznemiri u tom m raènom alkovu. Kerans nije bio siguran da li ga je Hardman sada prepoz nao. ostaci èovekovih pantalona o d uniforme pokazivali su da je oficir. Tokom popodneva i veèeri. Hardman æe iæi napred pi panjem tra eæi put kroz umu. slu ajuæi njegove prigu ene odjeke kako zamiru meðu mraènim stablima. Prenese komade nazad kroz ki u i sagradi grubo kameno skloni te oko nepokretne prilike. zatim se vrati do kolibe. Hardman poèe pohlepno da jede kao da se sprema za jo jedan p ohod kroz d unglu. d epni kompas koji se nosi u torbicama za spasavanje vazduhoplovne posa de. ne ostavljaj me! Mo e se sada odmoriti dok ja èuva m stra u. kao da ne to tra i. Slabim glasom viknu Ha rdmanovo ime. vojnièe. Glava mu se opet svali unazad. sa glavom uzdignutom prema sunèevoj svetlosti koja se . izra avajuæi zbunjenost. Kerans kleèe. njegovi ki om isprani zraci obasjavali su Hardmanovu zelenkastu ko u èudnom jakom svetlo æu. "Ja ti nareðujem. Na dlanu mu je bio mali srebrni cilindar sa kru nim br ojèanikom. Njegova desna aka koja je ostala zatvorena . U prekidima izmeðu oluja . tokom njihove zajedn ièke odiseje prema jugu. pa se vrati do skloni ta da bi sedeo kraj Hardmana sve dok nad brdima iza njih ne svane zora. Tu podi e pogled na tamne grane paprati koje su visile u ti ini. Slepe prazne oèi stado e da pretra uju sumorni nimbus oko njega. Podigav i se u oskudnoj svetlosti praskozorja. a mo da i neæe. zaèu se njegov glas kao slabaèko kripanje. veðe mu se lako svedo e. razveza svoj mali zave ljaj i poèe da otire ki u i u ginule muve sa èovekovog lica.Kerans se sa e da se obrati èoveku. Sutra kreæemo dalje. ovde je Kerans . Izgl edalo je da se snaga odjednom vraæa u njegovo veliko istro eno telo. Onda se èovek okrenu nazad i èezlom suncu. a ki a se poèe slivati preko njegove crne lobanje. do kraja treæeg dana pojede nekoliko veza d inovskih bobica. pokrivajuæi pukotine puzav icom otkinutom sa zidova. izgledalo je da je on osetio njegov po kret. vojnièe!" Èovek je naglo o iveo i njegova glava bez oèiju okrete se prema Keransu. sada se iznemoglo otvori." Zatim ispru i svoju kand u prema Keransu kao prosjak koji umire. on pa ljivo izgovori: "Hardmane. Iæiæu s to bom. Mada zaklonjen od ki e. pa je tokom p opodneva uspeo da se podigne na noge. hodi ovamo! Odakle si do ao?" Njegova leva ruka zahvati kao rak okolo po vla noj ka menitoj ilovaèi. "Opet nestade! Aa-aah! Udaljav a se od mene! Pomozi mi da ustanem. Dr eæi izmuèene obraze u svojim rukama kao obraze d eteta. Sada. Prihvati bez komentara Hardmanovu odluku da krene dalj e pretpostavljajuæi da æe ga mo da opet videti. idemo za njim. vojnièe." Hardman nièim ne pokaza da mu je ime poznato. Kerans je sve vi e oseæao da je Hardmanova stvarna liènost potis nuta duboko u njegovom umu. ali uskoro pade u lak san. on othrama do linom do ivice ume gde se maju ni potok raèvao na svom putu prema dalekoj reci. Kerans se veoma prijatno iznenadio kad se sledeæeg jutra probudio i vide o da je Hardman oti ao. Ostao je sa Hardmanom sledeæa tri dana. dru e". ali poku aj da se odmori . prigu eni njegovim delirijumom i simptomima od izlo enosti su ncu. "Ti tamo.

sliène kuæicama na pla i kad se gledaju iz daljine. Kad mu tok reke zatra i da krene nekoliko milja u pravcu zapada da bi stig ao do njenih obala. Gledajuæi sa prozora na vodeni disk. U jednoj od njih se odmori jedan dan. i sve t o je nosio bili su torba bobica i kolt sa dva metka. Tako napusti lagunu i opet uðe u d unglu. zadr avaju æi uspomenu na nju jasno u svom duhu to je du e mogao. odjednom izbi na obale jedne ogromne la gune od preko jedne milje u preèniku. dizala se do 60 stepeni. Za nekoliko dana potpuno se izgu bi sledeæi lagune ka jugu kroz sve veæu ki u i vruæinu. Iz n ekog razloga je znao da æe Hardman uskoro umreti. . zatim i sam krenu. zatim na Strangmana i njegove stra ne aligatore. Iduæi dolinom gacao je kroz onaj plitki potoèiæ s namerom da stigne do o bala daleke reke. posmatrao je k ako se popodnevna ki a izliva na povr inu sa nemilosrdnim besom. Opet je vrelina sve pro imala. i da on sam takoðe neæe mo da jo . ali sada su iz gledale koncentrisane na nekoliko èasova posle podne i uveèe. drugi Adam koji tra i zaboravljene rajeve ponovo roðenog sunca. Sat mu je jo radio. dok su ga napadali aligato ri i d inovski slepi mi evi. misleæi na dogaðaje proteklih godina koji su dostigli vrhunac njihovim dolaskom u centralne lagune i bacili g a u njegovu neuronsku odiseju. sa sna nim grèem aljenja i ne nosti. on di e ruke od tog poku aja. Hrlio je dalje na jug. pa ga je koristio kao kompas. a dr kom praznog kolta 45 izgreba na zid ispod prozora. izgledalo je kao da njene boje po navljaju redom sve one promene koje je video u svojim snovima. kad su se oblaci ra zi li i voda se smirila u glatku staklenu ploèu.probijala kroz granje. siguran da niko nikada neæe proèitati poruku: Dvadeset sedmi dan. nastojeæi da izleè i pocrneo i nateèeni èlanak. dugo iveti u gustim netaknutim d unglama dalje na jugu. oivièena trakom belog peska kroz koji su s e probijali vrhovi nekoliko poru enih stambenih zgrada. Odmorio se i kreæem na jug. Najzad opet priveza taku za nogu. Te ke ki ne oluje povremeno su ibale po povr ini vode. Njegov sanitetski materijal bio je sada iscrpen. i najzad. i njemu se nije napu tala laguna sa praznim obalama i spokojnim prstenom d ungle. ostavljajuæ i za sobom gu æu d unglu brdskog kraja i ulazeæi u reðu umu koja najzad ustupi pred v elikim prostranstvima moèvare. Obilazeæi oko moèvarnih krajeva. Po primetnom porastu temperature mogao je zakljuèiti da je oti ao preko st o pedeset milja na jug. Takoðe je pa ljivo bele io dane tako to je svakog jutra pravio zarez na svom opasaèu. Upola utonuo u san le ao je zavaljene glave. na Beatrisu i njen bodri osmeh. Kerans. Kerans saèeka jo dva dana kod kolibe za sluèaj ako Hardman odluèi da se v rati. Sve je dobro.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful