P. 1
Balard Džejms Grem-Potopljeni svet

Balard Džejms Grem-Potopljeni svet

|Views: 120|Likes:
Publicado pordvab

More info:

Published by: dvab on Jul 27, 2010
Direitos Autorais:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/28/2011

pdf

text

original

Sections

  • 2. DOLAZAK IGUANA
  • 3. KA NOVOJ PSIHOLOGIJI
  • 4. MAGISTRALE SUNCA
  • 5. SILAZAK U DUBOKO VREME
  • 6. POTOPLJENI KOVÈEG
  • 7. KARNEVAL ALIGATORA
  • 8. ÈOVEK SA BELIM OSMEHOM
  • 10. VEÈE IZNENAÐENJA
  • 11. BALADA O GOS'N KO TUNJAVKU
  • 12. GOZBA LOBANJA
  • 14. VELIKI SLEM
  • 15. RAJEVI SUNCA

Balard D ejms Grem POTOPLJENI SVET Prevod: Rajkoviæ Mirjana Ballard James Graham DROWNED WORLD (THE), 1962

. KENTAUR 1976. 1. NA OBALI KOD RICA Uskoro æe biti suvi e toplo. Ne to posle osam èasova, Kerans je sa hotelskog balkona posmatrao kako se sunce di e iza gustih gajeva d inovskih gimnosperma Gimno sperm - golosemenica, drvo s golim semenom; prim. prev. koji su se gomilali nad krovovima napu tenih robnih kuæa udaljenih èetiri stotine jardi od njega, na istoè noj strani lagune. Nemilosrdna snaga sunca oseæala se èak i kroz debelo maslinas tozeleno li æe paprati. Tupi prelomljeni zraci dobovali su mu o gole grudi i pleæa , izvlaèeæi prve kapljice znoja, i on stavi naoèare za sunce da bi za titio oèi. S unèev disk nije vi e bio jasno odreðen krug, veæ iroka rasplinuta elipsa koja se ra zvija na istoènom horizontu kao ogromna plamena kugla; njen odsjaj pretvarao je mrtvu olovnu povr inu lagune u blistav bakarni tit. Do podneva, za manje od èetiri sata, izgledaæe kao da voda gori. Kerans se obièno budio u pet i stizao u biolo ku stanicu za ispitivanje up ravo tako da uspe obaviti bar èetiri od pet sati posla pre nego to vruæina postan e nepodno ljiva, ali jutros ga je mrzelo da napusti sve u luku hotelskog apartmana z aklonjenu vazdu nom zavesom. Samo za doruèkom proveo je dva sata, onda je ispunio e st strana svoga dnevnika, namerno ote uæi polazak dok pukovnik Rigs ne naiðe kraj hotela u svom patrolnom èamcu, po to je znao da æe tada veæ biti prekasno da se id e u stanicu. Pukovnik je uvek bio eljan razgovora, naroèito kad bi razgovor bio p otkrepljen kojom èa icom aperitiva; dok on ode biæe bar pola dvanaest, a misli æe mu se vrteti samo oko ruèka u bazi. Rigsa je, meðutim, ne to zadr alo. Verovatno je du e nego obièno obilazio obli n je lagune, ili je mo da èekao da Kerans stigne u stanicu za ispitivanje. Kerans se za trenutak zapita da li da poku a uspostaviti vezu sa njim preko radio-otpremnik a to ga je jedinica za vezu postavila u holu, ali konzola je bila zatrpana gomilo m knjiga, a baterija prazna. Podoficir zadu en za radio-stanicu u bazi protestovao je kod Rigsa kada se njegova vesela emisija starih zabavnih pesama i lokalnih v esti - o napadu dve iguane na helikopter prethodne noæi, poslednjim podacima o t emperaturi i vla nosti - iznenada prekinula jo na polovini prvog dela. Ali Rigs je shvatio da je to Keransov nesvestan poku aj da prekine svoje veze s bazom - namern o nebri ljivo naslagana piramida knjiga koja je skrivala aparat, isuvi e je oèigledn o odudarala od Keransove uobièajene sitnièave urednosti - i s tolerancijom je pr ihvatio njegovu potrebu da se izdvoji. Naslonjen na ogradu balkona, dok su mu se mr ava uglasta ramena i ispijen profil odra avali u nepokretnoj vodi deset spratova ispod njega, Kerans je posmatr ao jednu od bezbrojnih termalnih oluja kako bri e èestarom ogromnih rastaviæa, uz potok koji vodi iz lagune. Uhvaæene okolnim zgradama i slojevima obrtanja na sto tinu stopa iznad vode, vazdu ne kese su se brzo zagrevale, onda bi se rasprsle uvi s kao baloni koji be e, ostavljajuæi za sobom iznenadan vakuum detonacije. Oblaci pare koji su visili nad potokom, za trenutak se rasturi e i estok minijaturni torna do preðe preko 60 stopa visokih biljaka preturajuæi ih kao palidrvca. Zatim, ist o tako naglo kao to je i do la, oluja se smiri, a velika stubasta debla potonu e ispr eturana pod vodu kao tromi aligatori. Kerans pomisli u sebi kako je bio pametan to je ostao u hotelu - to je tem peratura vi e rasla, to su oluje izbijale sve èe æe - ali je znao da pravi razlog le i u prihvatanju èinjenice da gotovo vi e ni ta ne ostaje da se uradi. Odreðivanje bio lo kih mapa postalo je besmislena igra, jer je nov biljni svet nadirao taèno prema linijama koje su predviðene jo pre dvadeset godina, i on je bio siguran da se u Kamp Berdu na severnom Grenlandu niko ne trudi èak ni da zavede njihove izve taje, a kamoli da ih èita. U stvari, stari dr Bodkin, Keransov pomoænik u stanici, bio je lukavo pr ipremio ne to to je trebalo da bude izve taj oèevica; sastavio ga je jedan od podofic ira pukovnika Rigsa, a reè je bila o velikom gu teru sa d inovskim leðnim perajem u obliku jedra koji je viðen kako krstari jednom lagunom, i koji se ni po èemu nij e mogao razlikovati od pelikozaurusa, drevnog pensilvanskog gmizavca. Da je taj

izve taj bio primljen onako kako stoji - kao vesnik ozbiljnog povratka doba d inovsk ih gmizavaca - na njih bi se smesta sruèila vojska ekologa sa borbenom jedinicom naoru anom atomskim oru jem i naredbama da produ e na jug brzinom od dobrih dvadeset èvorova. Meðutim, ni ta se nije èulo sem uobièajenog signala kojim se potvrðuje pr ijem. Mo da su struènjaci u Kamp Berdu bili suvi e umorni èak i da se smeju. Krajem meseca, pukovnik Rigs i njegova mala izolovana jedinica zavr iæe pr egledanje grada (da li je to nekada bio Berlin, Pariz ili London, pitao se Keran s) i krenuæe na sever, vukuæi sa sobom stanicu za ispitivanje. Keransu je bilo t e ko da poveruje da æe ikada napustiti apartman u potkrovlju u kome je stanovao po slednjih est meseci. Rado je priznavao da 'Ric' s punim pravom zaslu uje svoju repu taciju - kupatilo je, na primer, sa lavaboima od crnog mermera, sa pozlaæenim sl avinama i ogledalima lièilo na boènu kapelu u katedrali. Na neki èudan naèin ose æao je zadovoljstvo da veruje kako je on poslednji gost koji æe odsesti u hotelu , identifikujuæi ono to je shvatao kao zavr nu fazu svoga sopstvenog ivota - odiseju na sever kroz potopljene gradove juga, odiseju koja treba uskoro da se zavr i nji hovim povratkom u Kamp Berd i njegovu o tru disciplinu - sa ovim opro tajnim zalasko m duge i sjajne istorije hotela. Zaposeo je 'Ric' dan po njihovom dolasku, jedva èekajuæi da svoju skuèen u kabinu meðu laboratorijskim stolovima u stanici za ispitivanje zameni ogromnim visokim sobama napu tenog hotela. Rasko an name taj presvuèen brokatom i bronzane sta tue u stilu art nouveau Art Nouveau - nova umetnost; prim. prev. u ni ama hodnika prihvatio je kao prirodnu pozadinu svog postojanja, u ivajuæi u tananoj atmosferi melanholije koja okru uje ove poslednje tragove jednog nivoa civilizacije to sada p raktièno i èezava zauvek. Mnoge druge zgrade oko lagune veæ su odavno klonule i sk liznule pod mulj, otkrivajuæi svoje jevtino poreklo, i 'Ric' je sada stajao na z apadnoj obali u blistavoj usamljenosti; velike plave mrlje trule i koje su izbijal e po zastiraèima u mraènim hodnicima nagla avale su dostojanstvenost te zgrade iz XIX veka. Apartman je prvobitno bio projektovan za jednog milanskog finansijera i bio je rasko no name ten i ureðen. Toplotne zavese jo su bile savr eno zaptivene, mada se prvih est spratova hotela nalazilo ispod povr ine vode, a noseæi zidovi poèinjal i su da pucaju, dok je ureðaj za klimatizaciju od 250 ampera radio bez prestanka . Mada je hotel bio nenastanjen veæ deset godina, na ploèama kamina i pozlaæenim stolovima bilo je veoma malo pra ine, a na triptihu fotografskih portreta na stol u presvuèenom krokodilskom ko om - finansijer, finansijer i doterana, dobro uhranj ena porodica, finansijer i jo doteranija poslovna zgrada od pedeset spratova - je dva da se uhvatila poneka mrlja. Sreæom po Keransa, njegov prethodnik je oti ao od atle na brzinu, pa su vitrine i ormani bili prepuni dragocenosti, teniskih reket a sa dr kama od slonovaèe i rukom slikanih domaæih haljina, a bar je bio obilno sn abdeven onim to je sada predstavljalo odabrane vrste viskija i rakije. D inovski komarac anofeles, velik kao vilin konjic, prozuja pored njegovog lica, pa zaroni dole prema ploveæem keju gde je bio privezan Keransov splav. Su nce se jo skrivalo iza rastinja na istoènoj strani lagune, ali sve veæa vruæina i zvlaèila je goleme grabljive insekte iz njihovih rupa, pa su gmizali po celoj po vr ini hotela obrasloj mahovinom. Keransa je mrzelo da ode sa balkona i skloni se iza ièane mre e. U svetlosti ranog jutra nad lagunom se nadvila èudna i tu na lepota; turobno crno-zeleno li æe gimnosperma, uljeza iz prohujalog trijasa, i polupotopl jene belolike graðevine XX veka jo su se zajedno odra avale u tamnom ogledalu vode, dva isprepletena sveta na izgled zaustavljena na nekom raskr æu vremena. Iluzija za trenutak i èeze kad gigantski vodeni pauk probi zejtinjavu povr inu na sto jardi od njega. U daljini, negde iza potopljene gromade velike gotske zgrade, na pola mi lje prema jugu, ka ljao je i poigravao dizel-motor. Kerans ode sa balkona zatvoriv i ièana vrata za sobom i uðe u kupatilo da se obrije. Voda je veæ davno prestala d a teèe kroz slavine, ali je Kerans odr avao rezervoar u velikoj kadi; bri ljivo je p reèi æavao vodu u kazanu domaæe izrade koji se nalazio na krovu i cevima je dovodi o kroz prozor. Mada je imao samo èetrdeset godina, Keransu je brada pobelela od radio-f

luora u vodi, ali je zbog izbledele, kratko pod i ane kose i tena boje tamnog æiliba ra izgledao bar deset godina mlaði. Hronièno odsustvo apetita i nove vrste malar ije zbrèkale su mu suvu ispucalu ko u ispod jagodica, nagla avajuæi asketski sklop n jegovog lica. Dok se brijao, kritièki je ispitivao svoje crte, opipavao prstima su ene povr ine i gnjeèio omek alu muskulaturu koja je polako menjala konture, otkriva juæi jednu liènost koja je ostajala pritajena tokom njegovog preða njeg ivota kao o draslog èoveka. Uprkos samoposmatraèkom maniru, sada je izgledao opu teniji i urav note eniji nego to je - koliko se seæao - ikada bio, i svojim hladnim plavim oèima gledao je sebe iz ironiène udaljenosti. Pro la je ona pomalo samosvesna obuzetost sopstvenim svetom, intimnim ritualima i obièajima. Ako se dr i po strani od Rigsa i njegovih ljudi, to je jednostavno stoga to mu to vi e odgovara, a ne iz mizantrop ije. Dok je izlazio, sa gomile koju je finansijer ostavio u ormanu uze svilen u ko ulju svetle boje sa monogramom i uskoèi u par bri ljivo ispeglanih pantalona sa ciri kom etiketom. Èvrsto zatvoriv i dvostruka vrata za sobom - apartman je u stvar i bio staklena kutija unutar spoljnih zidova od cigle - uputi se niz stepeni te. Sti e na pristani te upravo kad se kuter pukovnika Rigsa, pravljen èamac za iskrcavanje, uvlaèio pored splava. Rigs je stajao na pramcu: doterana koèoperna figura sa jednom nogom u èizmi podignutom na rampu i kao kakav starovremski istr a ivaè Afrike, osmatrao vijugave rukavce i opu teno rastinje u d ungli. "Dobro jutro, Roberte", pozdravi Keransa i skoèi na nesigurnu platforrnu sastavljenu od buradi od pedeset galona svezanih ujedno u drveni okvir. "Dobro t o si jo tu! Imam jedan posao u kome mi mo e pomoæi. Postoji li moguænost da uzme dan odsustva iz stanice?" Kerans mu pomo e da se popne na betonski balkon koji je nekada pripadao je dnom apartmanu na sedmom spratu. "Naravno, pukovnièe. U stvari, veæ sam ga uzeo. " Rigs je praktièno imao potpunu vlast u stanici za ispitivanje i trebalo je da Kerans tra i od njega dozvolu, ali je odnos izmeðu dva èoveka bio bez ceremo nija. Radili su zajedno vi e od tri godine, dok se stanica za ispitivanje sa svojo m vojnom pratnjom polako kretala ka severu kroz evropske lagune, i Rigs se zadov oljavao time da pusti Keransa i Bodkina da rade posao na svoj naèin, sam dovoljn o zauzet poslovima oko odreðivanja geografskog polo aja pokretnih kejova i luka i oko evakuacije poslednjih stanovnika. U vezi sa ovim drugim zadatkom èesto mu je bila potrebna Keransova pomoæ, jer ljudi koji su i dalje iveli u potonulim grado vima bili su veæinom ili psihopatski tipovi, ili su patili od slabe ishranjenost i ili bolesti radijacije. Pored upravljanja stanicom za ispitivanje, Kerans je obavljao i du nost sa nitetskog oficira jedinice. Mnogim ljudima na koje su nailazili bila je potrebna hitna bolnièka nega pre nego to bi ih helikopterom prebacili na neku od velikih cisterni-brodova za iskrcavanje koji su prevozili izbeglice do Kamp Berda. Povre ðenom vojnom osoblju koje je bilo ostavljeno na bloku poslovnih zgrada u napu teno j moèvari, osamljenicima na samrti nesposobnima da razluèe sopstvene liènosti od gradova u kojima su proveli ivot, obeshrabrenim pljaèka ima koji su ostali da bi r onili za plenom - svima je Rigs dobroæudno, ali èvrstom rukom pomagao da se vrat e u bezbednost, a Kerans je stajao uz njega, spreman da pru i kakvo sredstvo proti v bolova ili za umirenje. I pored pukovnikove vojnièke ustrine, Kerans je smatrao da je on inteligentan i oseæajan, i da ima skrivenu rezervu komedija kog humora. Ponekad se pitao kako bi bilo da to proveri tako to bi mu isprièao o Bodkinovom p elikozaurusu, ali je ipak odluèio da to ne uèini. Podoficir koji je naseo podvali, jedan natmuren savestan kotlandanin po i menu Makredi, popeo se na ièani kavez koji je ograðivao palubu kutera, i bri ljivo sklanjao te ko li æe paprati i puzavica koji su popadali po njemu. Nijedan od trojic e ostalih nije ni poku ao da mu pomogne; pod jako opaljenom ko om, lica su im izgled ala ispijena i zgrèena, i nepokretno su sedeli jedan pored drugog naslonjeni na pregradni zid. Stalna ega i obilne dnevne doze antibiotika izvukli su iz njih svu energiju. Kad se sunce podi e nad lagunom nagoneæi oblake pare u veliku zlatnu kopre nu, Kerans oseti stra an zadah abokreèine, otu ne zgusnute mirise mrtve vegetacije i i votinjskih le ina u raspadanju. Ogromne muve su se vijale odbijajuæi se o ièani kav

" Vukli su se uza stepenice dok je Rigs udarao palicom po puzavicama koje su obavijale ogradu. izvlaèili bi ih i spok ojno èekali dok se pukovnik ne vrati. ali izuzimajuæi Rigsa i Makredija. ja mislim da ti potajno . Èak je i kontakte sa Bodkinom sveo na minim um. " ta je? Zar ti nije laknulo to id emo!" "Naravno". "Nikada". Zna . podseæalo je K eransa na metabolizam koji se umrtvljuje i na biolo ko povlaèenje svih ivotinjskih formi na pragu neke krupne metamorfoze: Ponekad se pitao u kakvu prelaznu zonu o n lièno stupa. "Poku ava li ikad da slu a tu stvar?" upita Rigs. i sa zahvalno æu je seo u jednu od naslonjaèa sa pozlaæenim nogama u stil u Luja XV. siguran da njegovo povlaèenje nije simptom pritajene izofrenije. "Èastim te piæem. dva biologa su izostavila uobièajene sitne Ijubaznosti i laku konverzaciju koja im je odr avala raspolo enje u prve dve godine dok su radi li na katalozima i pripremali slajdove u laboratoriji. onda je tvoj. u stvari samo baru tina ispunjena otpa cima." Prekide i zagleda se zami ljeno u Keransa. Pru i Rigsu veliku èa u viskija. Odgovorio je u ali. reèe Kerans." Spusti piæe i na e se napred. pa kad bi dobili narednikovo gunðajuæe odobrenje. I sve je vi e mulja. na kraju sklon i nekoliko od onih knjiga koje su bile natrpane preko radio-konzole. "Zar ti lift jo nije proradio? Uvek sam smatrao da se ova kuæa precenjuje . Mo da æu se doseliti ovamo kod tebe." Rigs viknu Makrediju: "Narednièe. sav posao koji smo uradili bio je potpuno uzaludan . ka e ?" " ta hoæe .tri miliona?" isceri se Rigs." Usluga je bolja.. "Tri dana. ja mislim da ti ima prir odan dar za smucanje po obali. ni sa jednim od njih nije progovorio veæ est meseci. uvek tvrdio. "Hajdemo gore na palubu". jo vi e je voleo da se t o manje viða sa njim. Temperature na ekva toru sada dosti u osamdeset pet stepeni i stalno rastu. pukovnièe?" "To nije moj problem. Uzajamnim pristankom. predlo i on Rigsu. Poznavao je svakog od dvadeseto rice ljudi u jedinici bar dve-tri godine.kao to sam ja. "Kakav ti je to problem. uos talom. spu tajuæi glas da ga ostali ne bi èuli. odsutno dodiruje sat iznad k amina. kao prekorevajuæi ga u ali." Klimnu gla vom kad ga Kerans iznenaðeno pogleda. gde æe stare kategorije misli predstavljati samo teret. Izgledalo je da ne to tra i po sobi. nasme i odajuæi priznanje kad su kroèile u èist i prohladan vazduh pot krovlja. n ego bri ljiva priprema za jednu radikalno novu sredinu. sa njenim sopstvenim unutr a njim pejza om i logikom. pritisnu jednu ploèicu u zidu i saèeka da se iz la n e police za knjige pojavi koktel-bar. "Roberte. automatski reèe Kerans. Kerans prekoraèi preko prozorskog simsa u spavaæu sobu koja je gledala n a kej. potom odnese svoju do stola." Potom namignu Keransu kad Makredi ovo prihvati sum njièavim klimanjem glave. i od èega je jedino ivahni Rigs izgledao imun. Dr ao je praznu èa u i pre ao preko sobe sa namerom da je stavi na bar. ovo je vrlo elegantno.ez kutera. Izgleda da se v oda jo di e. "Poku aj kod Hiltona. Kerans shvati da je laguna koja je pre nekoliko minuta iz gledala divna i bistra sa njegovog balkona. odoh gore da vidim hoæu li moæi da pokrenem doktor ovu jedinicu za destilaciju." Ipak se. Ovo sve veæe osamljivanje i zatvaranje u sebe koje su pokazivali i ostal i èlanovi jedinice. "Boga mi." "Ne zna ! Stvarno bi trebalo da ga otvori barem s vremena na vreme. a d inovski slepi mi evi jurili su preko pregrejane vode ka svojim rupama u razorenim zgradama. "Stiglo je sinoæ iz Berda.. jutros bi èuo da se taèno za tri dana od danas pakujemo i odlazimo zauvek. I amerièke i ruske jedinice su opozvane. shvati da umesto toga. "Ima li to nekog smisla? Znamo sve vesti za slede æa tri miliona godina. i p ored nekoliko krto progunðanih reèi i pitanja u brodskoj bolnici. Èuju se sve moguæe interesantne stvari. "Na primer. ali je izgovor bio bezazlen. Ako je uop te problem. i d ungla je dobro prigu iva la zveckanje i amor iz kuhinje i arsenala u bazi. Roberte. Postoji li kak vo upra njeno mesto?" Kerans zavrte glavom. ali ma koliko da je voleo Rigsa. Sada su bili razdvojeni lagunama." "Dobar si! Milo mi je to vidim da si stvarno poèeo u velikom stilu. a ki ni pojasevi idu nepreki dno sve do dvadesete paralele. Veæina ljudi nosila je èu turice.

Zlatni talasi svetlucali su u uzavrelom vazduhu. Moraæe da j e ubedi . "Hvala bogu kad je do ao taj signal iz Berda! Trebalo je veæ odavno da se izvuèemo odavde. "Beatrisa mo e ponekad da bude te ka". Uspeo je da pre ivi monotoniju i dosadu prethodne godine jedino tako to je sebe namerno zadr avao izvan normalnog sveta vremena i prostora. "Ona je slo ena liènost. Rekao sam joj to. savijajuæi palicu negovanim rukama. onda ustade zakopèavajuæi bluz u." Sabrav i se. Mo da æe moæi da se muva ovde jo est mesec i. zlatastom vazduhu u jednoj od sala to gledaju na lagun u i i tao na zmije koje su neèujno klizile izmeðu plesnivih sofa. Kerans sti e do bara i napuni èa u. Iskrslo je ne to prilièno hitno. "Ka i mi. zami ljajuæi pred sobom poznato uvijanje kukova i oh oli korak. nadajuæi se da nije uvredila Rigsa. Gore u Kamp Berdu stanovaæu u polovini konzerve za jedan obrok. ali u martu iduæe godine. neæemo moæi da uvuèe mo èak ni helikopter. izvrdavao je. Verovatno æe biti potrebno vi e od tri dana da se ona predomisli. i èinil o se da prsten golemih biljaka igra oko njih na vruæini kao d ungla vudua. to me podseæa na jedan drugi razlog zbog kojeg mora mo iziæi odavde. vidim. Rigs je s vremena na vreme zastaja o da bi u ivao u prohladnom." Kerans naglo iskapi svoje piæe. nemarno odgovori. Rigs ga je posmatrao svojim svetlim in teligentnim oèima. U svakom sluèaju to se tada nikoga neæe ticati. Razume se da mi je drago to odlazim. prim. Èitav kraj nije ni ta drugo doli jedan prokleti zoolo ki vrt. Najbli e ov ome to æu ikada dobiti biæe 'Igranje sa Betovenom' na lokalnom radiju. sa splavom koji je klizio i vrteo se iza kutera. "Vidi. primenu èarolija. a ona je jednostavno oti la. prev." "Taèno. Sve dok svi oni ne budu sinhronizovani mo e se pona ati kao da je luda." Skide svoju za iljenu kapu i protrlja èelo. pitajuæi se da li je to aluzija na njegov odnos sa Beatrisom Dal. Posle pet minuta krenu e iz hotela preko lagune. i opet jutros po to je vest stigla. "Èudan si ti Roberte. razume . "A. Biæe potrebno nek oliko divizija da se iskrèi d ungla samo iz ove lagune. prev. pukovnièe. Èak iako prestanu sunèane bure proæi æe deset godina pre nego to se uèini bilo kakav ozbiljniji poku aj ponovnog zauzimanja tih gradova. To je bio tvoj problem. Ona ne shvata da je ovoga put kraj. Uzgred.s kraja stoleæa. Besmisleno je sve ovo upisivanje luka u mape za kori æenje u neko j hipotetiènoj buduænosti. Uðo e u kuter i Mak redi zalupi vrata kaveza za njima. Rigs je mraèno buljio kroz kavez. kad ki ni pojasevi stignu dovde. Vudu primitivna religija u zapadnoj Africi koju karakteri e verovanje u maðiju i upotre bu amajlija. "Jednostavno nisam shvatio da bismo mogli da se povuèemo u tako kratkom roku. Moj problem." Baci brz pogled preko broda na visoku usamljenu priliku naredn ika Makredija. "Ne budi nemoguæ". Pored toga je znao da postoje i drugi razlozi i obaveze.imaju preko dve stotine sto pa u visinu." Rigs zaurla na ovaj humor nezadovoljnika. Kerans se okrete da porleda pukovnika. doktore. odgovori p eli . i na usukan a opsednuta lica ostalih ljudi. koji je dr ao krmu ukoèeno buljeæi u vodu ispod kutera. "Vrlo èvrsto".kruna neugljenisanih biljaka. Video sam je sinoæ. iv i na mnogo nivoa. mislim da ti jutros ip ak neæu moæi da pomognem." Iziðo e iz apartmana. Bodkin mi jutros reèe da n eke od kruna . a eleo je da bude siguran da æe pukovnik i dalje èekati. Takoðe onaj koji ispoveda vudu. prim. feti a. pa iznenadan povratak na zemlju izbacio ga je u trenu iz koloseka. itd.da ostane . Fin de siecle . zatim poèe da vièe da bi nadja èao sve glasnije urlanje dva spoljna dizel-motora: "Ako Beatrisa ostane ovde mno go du e. "Mo da je ovo pr ivlaèno za moj temperament fin de siecle. Roberte! Sada bez uvijanja odbija da ide. onda je luda. M ada priznajem da mi je ovde bilo lepo. Do tada æe najveæi broj velikih zgrada biti zagu en pod muljem." Pokaza rukom na apartman. kako spava ovih dana?" Zbunjen. da vi e neæe biti isturenih jedinica." Primeti kako Rigs laga no klima glavom. a Kerans zavrnu vazdu ne brave i namesti termostatske alarmne ureðaje tako da vazduh kroz dva sata dobije prijatnu temperaturu od 30 s tepeni. Uputi e se na platformu za pristajanje." Kerans se suvo nasme i.

budeæi iznova arhajska seæanja na zastra uju æe d ungle Paleocena. Bacale su se u talas za kuterom. kljocale zubima na insekte koji su popadali sa l ijana i istrulelih panjeva. podseæali na stvarnost. a njihove tvrde sleðene glave kruto su se trzale. Neprolazne d ungle sliène pra umama Mato Grosa. isterana iz svog stani ta. dok je prolazio kraj jednog isturenog venca. gmizavci su preuzeli grad.vrsta gu tera. DOLAZAK IGUANA Kre teæi kao ben i. ulice i trgovine bile su oèuvane gotovo neta knute. jedna pre ko druge. i da oseti o nu nepomirljivu mr nju koju jedna zoolo ka klasa oseæa prema drugoj klasi koja joj n asilno uzima prevlast. imali bi èudnu lepotu sna. veliki slepi mi sa zatupastom n ju kicom sunu uvis iz jedne od uzanih pukotina nedaleko od zatona i skrenu pravo n a kuter. Bez ovih gmizavaca. pa su vojne jedinice Ujedinjenih Nacija mogle da prolaze j edino kroz spletove laguna stvorenih iznad nekada njih gradova. napola utonul i u ogromnu vrelinu. i samo su zgrade sa èeliènom konstrukcijom u centralnim trgovaèkim i finansijskim delovima pre ivele nezaustav ljive vode. Dva paralelna reda crvenih plovaka od pla stiène mase oznaèavala su kanal prema otvoru na drugoj strani. 2.a ljivo. sliène odrazu u jezeru koji je nekako izgubio svoj original. prim. Ali su i ove lagun e sada bivale zapu ene muljem.veliki krug tamnozelene vode èiji je preènik iznosio gotovo pola milje.zla vila koja predskazuje nesreæu. Mnoge lagune u centru grada bile su okru ene netaknutim prstenom zgrada. promièuæi kroz d inovsko li æe paprati koja je izbij ala iz njihovih krovova. mogli su da vide jasne obrise petospratnica i estospr atnica kako se ukazuju kao d inovske utvare. rapidno se vraæajuæi u paleozojsku pro lost. smet u porodici. tu i tamo. Na ezdeset stopa ispod kutera pru alo se pravo sivo etali te izmeðu zgrada.otrovan pauk. napu tajuæi gradove jedan z . prev. Gledajuæi gore u prastara bezoseæajna lica. prim. pa odjedri du potopljenih poslovnih zgrada. predstavljale su ko maran svet organskih formi koje se utrkuju meðu sobom. Zaèu se kratak prodoran krik. prim. prev . i dok su i li kroz mirnu vodu a sunce padalo koso iza njih ot varajuæi potopljene dubine. Kuæe od cigle i prizemne fabrike u predgraðima nestale su potpuno po d navalom mulja. Po to mu je èulo za navigaciju bilo poremeæeno lavirintom ogromnih mre a ko je su po zatonu isplele kolonije tarantela. Zarðale ispupèene koljke automobila jo su staj ale uz iviènjak. Kao to su pokazivala njihov a mesta u nekada njim salama za konferencije. i stoga je u njih prodrlo sasvim malo mulja. i Kerans za trenutak spaz i zdrobljena krila stisnuta gu terovim vilicama. onda su plivale kroz prozore i puzale uza stepenice do svojih biv ih polo aja koji su im pru ali nadmoænost. nekakvo nepomièno stvorenje sa glavom kao od kamena zinu munjevitom brzinom i i èu pa slepog mi a iz vazduha. pritiskujuæi nekada nja itna polja umerenog pojasa Evrope i Severne Amerike. Na kraju zatona uðo e u sledeæu lagunu . "Nikad bolje. Opet su p redstavljali dominantnu formu ivota. Tarantela . kad su se gmizavci povukli pred pojavom sisara. Bez vegetacije sem nekoliko lutajuæih spletova sargaskih algi. prev. Èuèale su u prozori ma kancelarija i robnih kuæa. on proma i ièani zaklon iznad Keransove glave za samo nekoliko stopa. Odjednom. Kerans je mogao da shvati on aj èudni strah koji su ona izazivala. koje su ponegde dostizale i po tri stotine stopa u visinu. gomilale se po tri. Ben i (u Irskoj) . Kerans se seæao beskrajnog niza zelenih sutona koji su se spu tali za njim a dok su se on i Rigs polako kretali Evropom na sever. Kuter je gazio ne t o vi e od jedne stope. Glavna masa grada bila je veæ odavno i èezla. Du celog zatona iguane su ih posmatrale kako prolaze. ali su iguane i bazilisci Bazili sk . Za to pita ?" Ali Rigs samo klimnu glavom i poèe da izdaje uputstva Makrediju. lagune i zatoni od poslovnih zgrada. povr inu bi probijao krov po kriven mahovinom kad bi talas pro ao kraj njega. os taci nekada nje saobraæajne arterije. Onda se gmizavac nevidljivo povuè e nazad u li æe. a zatim poplavljene. Na mestima gde su nanosi mulja izbijali na povr inu uzdizale su s e gigantske ume u usplamtelo prigu eno zeleno nebo.

V enecije koje su nevoljno pristajale na venèanje s morem. . Proseène temperature rasle su u celom svetu za nekoliko stepeni svake go dine. dok su potopljeni gradovi bili samo u kra ena postolja. a ugrejana atmosfera irila se u spoljno m pravcu. on se sastojao od jedva ne to vi e od tri glavne lagune opk oljene nizom malih jezera od po pedeset jardi u preèniku i mre om uzanih zatona i rukavaca koji su krivudali prateæi grubo prvobitan plan ulica u gradu i ulazili u okolnu d unglu. blokovima od po trideset spratova na mestu gde je nekada bi o poslovni centar grada. stvarno je iveo u nekoli ko gradova. otiskujuæi se motkom o dno. Kada su ovi slojevi i è ezli u kosmosu slabeæi Zemljinu barijeru protiv punog udara solarne radijacije. Mo da je to odsustvo sopstvenih seæanja èinilo Keransa ravnodu nim prema pri zoru potapanja ovih civilizacija. Izuzev jo nekoliko starijih ljudi. bila je u najju nijoj od tri lagune. Serija es tokih i dugih sunèanih bura. koje su trajale po nekoliko godina i bile izazvane iznenadnom nestabilno æu na Suncu.i do ao je na jug tek kada je stupio u j ednu ekolo ku ekspediciju posle svoje tridesete godine. usidren uz veliku kupolu graðevine koja je nekada bila koncertna dvorana. uprkos moænoj maðiji sveta laguna i potopljenih gradova. blistave strele preko vode na njih. Tu i tamo. Èudno . opasana ogromnim nasipima i razbijana panikom i oèajanjem. belo obojen trup biolo ke stanice za ispitivanje.lièi li su na odbaèenu krunu zaraslu u divlje orhideje. Uprkos masivnoj konstrukciji gl avnih trgovaèkih zgrada. Dok su prelazili lagunu. temperature su poèele stalno da se penju. a rotor helikopt era na njenom krovu bacao je. niti se trudio da utvrdi u kome je gradu s me ten. stariji od njega dvadeset pet godina. okreæuæi se. Sada je trebalo da napuste jo jedan grad. pa se celo stanovni t vo iseljavalo na sever ili jug. A u njima nije bilo nièega sem njegovih uspomena.gradovi su veæ u Bodkinovom detinjstvu postali o psednuta utvrðenja. temperature su se retko spu tale ispod 40 stepeni. i u Evropi i u Americi.a drugim. Oblasti koje su nekada imale umerenu klimu postale su tropske. u èudnom spoju dve krajnosti prirode . pro irila je Van Alenove pojaseve i smanjila Zeml jinu snagu gravitacije prema spoljnim slojevima jonosfere. po udaljenim vodenim putevima. Njihova privlaènost i l epota bile su ba u njihovoj praznini. i veæi deo svog slobodnog vremena provodio j e u èamcu. trup ploveæe baze i aran utim prugama bio je okren ut prema suncu. u jonosferu u kojoj se ciklus zavr avao. a koja je titila stanicu za ispitivanje. sklanjajuæi se od temperatura koje su dostizale 55 i 60 stepeni. Pod rukovodstvom Ujedinjenih Nacija poèela je ko lonizacija Antarktièkog platoa i severnih granica kanadskog i ruskog kopna. Prostrane moèvare i d ungle predstavljale su basnoslovnu laboratoriju. Kerans je gledao gore u pravougane litice na kojima je ostao dovoljan br oj nedirnutih prozora da ga podseti na ilustracije suncem okupanih etali ta Nice. N a dve stotine jardi niz obalu nalazio se manji. pretra ujuæi nekada nje biblioteke i muzeje. o kojima je kao dete èitao u enciklopedijama u Kamp Berdu. ivot je u veæini tropskih oblasti ubrzo postao nemoguæ. Ove povr ine su zatim s menjivali arhipelazi koji su se spajali da bi formirali neprobojne d ungle ju nog ma siva. a ku na vegetacija prekrivala uzane kanale i bujala s krova na krov. Roðen je i odrastao u delu Zemlje koji je neka da bio poznat kao Arktièki krug . ipak nikad nije oseti o bilo kakav interes za njihov sadr aj. Evropa i Severna Amerika gu ile su se u neprekidnim talasima ege. R ija i Majamija. Vojna baza koju su postavili Rigs i njegov vod. nije bilo nikoga ko se seæao da je iveo u njima . Prvi udar u nizu gigantskih geofizièkih poremeæaja koji su doveli do pro mene klime na Zemlji do ao je pre otprilike ezdeset ili sedamdeset godina. gotovo zatamnjen u svetlosti koja se prelamala.sada je to bila suptropska zona sa proseènom g odi njom temperaturom od trideset stepeni . zaklonjena izvesnim brojem na jvi ih zgrada u gradu. potpuno bi i èezavali ili irili se u usparene povr ine otv orene vode koje su predstavljale ostatke nekada njih okeana. kao to je bio Bodkin. Dr Bodkin.

Na drugoj strani lagune video je naoèitu priliku dra Bodkina sa golim gr udima. a desetine hiljada gleèera oko Arktièkog kruga. ivot se postepno menjao d a bi se prilagodio izmenjenoj klimi. izlili su se u more. sa Grenlanda i iz severn e Evrope. ali su oni jedan za drugim bivali probijani. ivot je bio podno ljiv jedino unutar neka da njeg arktièkog i antarktièkog polarnog kruga." Kerans pogleda preko ograde na blokove poslovnih zgrada koje su klizile na dvadeset stopa od njih. Britansk a ostrva su opet bila povezana sa severnom Francuskom. Evropa se pretvorila u splet d inovskih la guna iznad glavnih gradova u nizinama koje je plavio mulj no en sve veæim rekama k a jugu. O tar miris vla nog kreèa resko je odudarao od otu nog mirisa rastinja. i bilo je prijatno sve e iza zastora od vodene pra ine koju je pravio kuter sekuæi talase. dok je talas od kutera zapljuskivao kroz otvorene pro zore. Roðenje deteta postalo je prilièna retkost.k raj u kotskoj. Zbog stalnog zagrevanja atmosfere poèele su da se otapaju polarne led ene kape. Ova poslednja èinjenica dala je sopstveno re enje problema ponovnog naselj avanja lutajuæeg stanovni tva nove Zemlje. dok su se milioni hekta ra veèitog leda otopili u d inovske reke. sa pojasom od Peizlija Peizli . Rigs primeti kako se on osmehnu. Dolazak ovih dalekih predaka bio je praæen drugim velikim geofizièkim po remeæajem. prev. produ ujuæi obale kopna i pregraðujuæi okeane. Sredozemlje se skupilo u sistem kopnenih jezera. i da æe mo da najzad stiæi do taèke u kojoj se drugi Adam i Eva na laze sami u novom raju. ali ogromni kana li koji su se razlivali nosili su sa sobom milijarde tona povr inskog mulja. i do lo je do drastiènog bujanja svih ni ih oblika biljnog i iv otinjskog sveta. nova mora su potpuno izmenila oblik i konture kontinenata. procen jivalo se da na polarnim kalotama jo ivi manje od pet miliona ljudi.Tokom ovog poèetnog perioda od dvadeset godina. I pored sve ijih temperatura. Pojav ile su se prve èudovi ne biljne forme koje su podseæale na gigantsko drveæe paprat i karbonskog perioda. Kosi sunèevi zraci pru ali su za titu od pojaèane radijacije. " ta ti je sme no. Na nj ihovim u æima stvarale su se prostrane delte. gradovi na veæoj nadmorskoj visini u planinskim krajevima bli e ekvatoru bili su napu teni zbog smanjene atmosf erske za tite. a Karipsko more bilo je pretvo reno u pustinju mulja i slanih zaravni. Centralni zapad Sjedinjen ih Amerièkih Dr ava to ga je ispunio Misisipi isu iv i Stenovite planine. na desnom mostu stanice za ispitivanje. Usporavanje ranijeg tempa bilo je neizbe no. Povuèena ledena mora Antarktièkog platoa razbila su svoje okove i razl ila se. Za vreme sledeæih trideset godina nastavljena je migracija stanovni tva pr ema polovima. oko struka." "Samo sam zami ljao sebe u jednoj novoj ulozi. Kao to je Keransu ponekad padalo na pamet. naroèito dezenirana tkanina iz tog kraja. gradu od deset hiljada stanovnika na severnom Grenlandu. postao je ogr oman zaliv koji se otvarao prema Hadsonovom moru. Rusije i Severne Amerike. Izgledalo je kao da se kreæe una zad kroz vreme. Makredi ih uvede u senku zgrada. Terajuæi potonulo blato pred sobom. geneolo ko stablo èoveèanstva sistematski je kresalo svoje grane. Njihovo irenje svelo je dve treæine oblasti koje su pripadale svetu na j edva ne to vi e od polovine. Ovde bi se op ti nivo vode podigao tek za nekoliko stopa. Roberte? Opet neka tvoja mraèna ala? Ne poku avaj da mi je o bjasni . prim. Stalno opadanje plodnosti kod sisara i sve veæi uspon formi vodozemaca i gmizavaca. Ne samo da se ubrzao rast svih biljnih formi nego suvi i stepeni radioaktivnosti poveæali stopu nastanka mutacija. i do Keransovog roðen ja u Kamp Berdu. Nekoliko utvrðenih gradova prkosilo je sve vi oj vodi i d ungli koje s u nadirale. . koje su bile najbolje prilagoðene iv otu u lagunama i moèvarama. i samo jedan od deset brakov a davao je potomstvo. preokrenuli su ekolo ku ravnote u. a gotovo nije ni bilo raspolo ive rezervne energije da bi se potisnule d ungle ekvat orijalne oblasti koje su osvajale zemlju. tako to su se opasivali komplikovanim nasipima da bi zadr ali more.

dva èoveka u otvoru kabine pretra ivala su dogledom krovove. "Moja draga gospoðice Dal. na grad koji proviruje iz nezasite d ungle. Sa drugog kraja bazena. a izduvni ventili ispu tali su ljuspasto ulje u vodu. a njeno i zdu eno glatko telo sjajilo se u senci slièno zaspalom pitonu. Dok se kuter vrteo iza krstarice pod Makredijevom ve tom rukom. zaklonjen ukrasnim balkonom. Masivni nanosi mulja pro bijali su povr inu vode svojim leðima. Velike plavo-crne naoèar i za sunce skrivale su njeno glatko i negovano lice. bo e. Roberte? ta te izvuklo napolje ta ko rano?" Kerans sle e ramenima. a svetlo uto runo du njihove kième oznaèavalo je pojavu prvih gajeva d inovskih bambusa. sa èa ama i bocama koje se ogledaju u ogledalu romboidnog oblika. koji su se njihali na granama izn ad njegove glave. prev. pa u lepezi raspr enih kapljica uplovi e u zavet rinu visoke belolike zgrade koja se sa punih dvadeset spratova izdizala iznad vo de." . trebalo bi da budete polaskani to vam stalno d olazim". a ogromne mrlje trule i rasle su po gipsanom malteru. nestrpljivo udarajuæi repovima levo-desno. Polako se pope e ka krovu i iziðo e u gornji deo stana.. mali bazen za kupanje u zatvor enom patiju. pitajuæi se kako æe on ubediti Beatrisu Dal da napusti svoje privatno sv etili te. ljubazno joj se osmehujuæi. reèe joj Rigs podi uæi platnenu nadstre nicu i sedajuæi na jednu od stolica . dok je pilot okretao rep da bi promenio pravac. oni se usp entra e do ièanih vrata. prim. Beatrisa Dal le ala je zavaljena na jednoj od platnenih stolica. dok joj je druga ruka lagano prevrtala listove nekog èasopisa. otvarao se irok vidi k na lagunu. zatim prite e olabavljene bratele svog bikini-kostima. sa arenim platnenim stolicama koje su bile u hladu kraj skakaonice. "imam i zvesne obaveze prema vama. trio iguana posmatrao je sa ukoèenim neodob ravanjem. Isko eni prozori vozaèke kabine bili su naprsli i zaprljani. napred. Helikopter se podi e sa platforme na krovu baze. "A ti. velike kao pomorand a. I obrnuto. Beatrisa skide naoèare za sunce.mali majmun tropske Amerike. a ravna ogledala srebrne vode pru ala su se prema zelenoj magli na ju nom horiznotu. ali su kroz rebra mogli videti hladne senke unutra u salonu i svetlucanje kristala i srebra na stolovima. vas dvojica. sa paprati koja se nadvila nad stanicu i bacao ih uvis na brbljive marmozete Mermo zet . vinu se u luku kroz vazdu h prema njima. kao vojni guverner ove oblasti". Pukovnik zastade kraj ograde i sa zadovoljstvom pogleda dole na divno gi pko telo. Patio . Makredi okrenu polugu krme. U mutnoj svetlosti ispod prugaste plave platnene nadstre nice u zadnjem delu patija nalazio se dug hromiran ank. Zidovi hodnika bili su klizavi od vlage. Verovatno joj je Rigs dosaðivao terajuæi je da prihvati logiku njegovih argumenata. Krov obli njeg manjeg bloka slu io je kao mali kej uz koji je bila privezana zar ðala krstarica sa belim trupom. prim. U ovoj intimnoj luci sve je izgledalo èisto i diskretno.sa zelenim celuloidnim titom za oèi koji ga je èinio sliènim kockaru sa reènih br odova u slobodnom prepodnevu. "U redu." Beatrisa ga kratko odmeri neprijateljskim pogledom i pru i ruku da pojaèa ton gramofona iza sebe. "Uostalom. ali Kerans primeti pomalo n atmurenu napuæenost èvrste donje usne. ute roletne skrivale su prozore s a tri strane bazena. a zatim im zaurla iznad glava. Ne izvodim striptiz.otvoreno dvori te panske kuæe. hiljadama milja daleko od vegetacije prepune insekata i mlake vode d ungle dvadeset spratova ni e. pri mamljiv kao rashlaðeni bar kad se gleda sa pra njave ulice. "Oh. pa sp orednim hodnikom stigo e na spoljnu terasu. Primetiv i ga. na jednom isturenom pervazu. ali je lift i dalje radio na dizel-motor za sluèaj hitne potrebe. tu eretski namignu Keransu. Na pedeset stopa o d njih. na stolu kraj nje. podbadajuæi ih veselim uzvicima i zvi ducima. skoèi e na kej i preðo e preko uzanog metalnog mosta koji je v odio u stambenu zgradu. Oèi joj spokojno zasja e. Prsti jedne ruke sa ru ièastim noktima poèivali su nemarno na èa i sa ledom." Rigs se prigu eno zakikota i siðe niz belo metalno stepeni te." promrmlja jo nekoliko manje uètivih reèi prek ora u pola glasa i di e pogled na Keransa. Taèno ispod njih bio je donji nivo stana. "Nedostajala si mi. prev. Kerans siðe z a njim.. Brao je bobièaste plodove.

" Iznerviran. jeste me upla io.u stvari. Veliki pojasevi ekvatorijalnih ki a kreæu na sever. Beatrisa. Kada oni proðu i nestane pokrivaè od oblaka. Ceo dan. "Dr aæu vrata z akljuèana. "Pa. Rigsov u ltimatum do ao je pomalo iznenada. i Toskanini ustupi mesto Brunu Valteru. reèe èvrsto. a vazdu ni pritisak od krakova njegovog rotora udarao je kroz nemirno li æe paprati i terao iguane preko krovova. "taj razlog naveli mom ded i kada mu je vlada konfiskovala veæinu imovine." Beatrisa prebaci svoju dugu crnu kosu preko jednog ramena. Beatrisa donese piæe iz bara i spusti se na stolièi cu kraj njegovih nogu. Roberte. to ne bih rekao. gospoðice Dal. Kerans je tra io odgovor za promenu raspolo en . pukovnièe. pukovnièe. devojèina usta se nervozno skupi e. "Sutra u toku dana poslaæu ovamo kuter da pokupi va e stvari. S vremena na vreme spu tao bi se nisko nad vodu." Osmehom pozdravi Beatrisu. "Nisam znala da postoji bilo kakva moguænost da t i ostane . koji ga je uporno posmatrao." Kerans uze èasopis koji je bio uspravljen uz Beatrisine noge i poèe dokono da ga prelistava." Kerans u neprilici pogleda Rigsa. " ta je. Mislim da vi mu karci dolazite ovamo samo da loèete. doktor e. Neæe vam biti lako da podnesete 55 stepe ni kad vam nestane goriva za generator. Kerans shva ti da se mirna dvosmislenost u Rigsovom glasu kad je pitao kako biolog spava nij e odnosila na njegovu vezu sa Beatrisom." Rigs ustade. ali kada odemo. gospoðice Dal. Uvek sam smatrala da je na a du nost da osta nemo ovde to je moguæno du e i da u tom smislu podnesemo svaku rtvu. ta poku ava da doka e ? Mo da s da izgleda zabavno poigravati se tim samoru ilaèkim impulsima." Kada Rigs ode. " ao mi je". to jednostavno mo ete svesti na du nost. Ali ako vas pomisao na moj u liènu zainteresovanost toliko brine. on pokaza cisternu sa teèno æu koja se isparavala i po kojoj su bili posejani insekti. bez prekida." Pre nego to je devojka uspela da odgovori Keransu. Obièno je izgledala doterana i nego vana. raka ko e. a ovamo æe stiæi za dva-tri meseca. ali danas je imala umoran i zami ljen izraz." "Pa u stvari. po navljao je ciklus od devet simfonija. Rigs mirno dodade: "Te mperatura i dalje raste. gospoðice Dal. nisam oèekivao da treba da idem tako skoro." Rigs se kratko nasmeja. "Ne posto ji". "Ti zna ta ja mislim. To je bio pariski Vogue od p re èetrdeset godina. Pukovnik samo nastoji da ti pomogne . izgleda da æemo svi morati da idemo odavde za koji dan. pretpostavljajuæi da jo u op te elite da spavate. Moraæe dosta toga da se uradi za sledeæih èetrdeset osam èasova. Popu tam." Na ovu poslednju primedbu. "Mo da sam u stvari analizirao sebe. Ne poku avaj da komplikuje stvari nekim konaènim emotivnim o tporom. "gotovo æe prokljuèati. ili iguana koje tamo dole kre te po celu noæ." Pru i mu piæe i." "To je interesantno. Pukovnik nastavi: "Pored toga. Mi ne mo emo tek tako i dalje ostati ovde kada on bude oti ao. izvini se Kerans. "Bea. Kerans se zavali u stolicu i stade da posmatra helikopter kako kru i nad susednom lagunom. ba njega br iga da li ti ostaje ili ne." Opazi da Rigs preko ramena pilj i u bar. Automatski ureðaj u gramofonu prebaci sa Betovenove Pasto ralne na Sedmu. Videæemo se kasnije. Ili su bar". neæe biti ba lako iziæi na kraj sa nekim l judskim le inarima koji su poterani na sever iz mediteranskih laguna. "U redu. uhvatiæete veoma ma lo sna. Ispusti ga na pod od zelenih ploèica. oni neæe biti tako sme ni." "Znaèi da odlazi ?" Kerans zaæuta. voda u tom bazenu". pukovnièe? Tra ite slugu da vas rashladi? Ne nameravam da vam dam piæe ako to tra ite. a sudeæi po ledenim stranicama. Bilo zbog anofelesa tipa X." "Mi?" ponovi ona suvo. verovatno je dr an u nekoj hl adnjaèi. " elela bih da me ne analizira pred tim èovekom. on zami ljeno dodade: "To jest. Kerans se obrecnu: "Pobogu." Zatvarajuæi oèi. p odupiruæi akom bradu nasloni mu se na kolena. Pukovnik i njegovi ljudi odlaze zauvek. tu joj onaj poznati blesak o trog humora promaèe u oèima."Dobri deèko! Ja sam mislila da je ovaj gaulajter ovde mo da poku avao da te upla i svojim prièama strave.

" Stavi joj ruku na èelo. vruæina na terasi je postajala sve neugodnija i stoga uðo e u kuæu. opipavajuæi njegovu temperaturu kao detetu." Kako se pribli avalo podne. ona je krto odgovorila: "Recimo da se na ao u novcu". Mo da me one potonule lagune jednostavno podseæaju na potopljeni svet moga deti njstva u majèinoj utrobi . "Ali zar je tak o hitno kao to Rigs tvrdi? Imamo laðu. Rober te?" Kerans je oklevao. Daleko moænija od Betovenove muzike. Mora da postoji neki valjaniji razlo g. Prva jaèa bura razbila bi je kao staru kantu. igrala sa blaziranim kosturima u veèernjim odelima." Beatrisa za trenutak odvrati pogled. Roberte. Beatrisa se ispr u i na dugu bledoplavu sofu presvuèenu slonovom ko om. Kerans je nekoliko trenutaka mirno gledao u mutan uti prsten Ernstovog su nca koje se mrgodilo kroz egzotiènu vegetaciju.ako bih ja odluèila da ostanem ovde. a rashlaðen vazduh delovao je sve e i blagotvorno. " ta j e Rigs mislio kad je rekao da neæe dobro spavati? Jutros je to pomenuo veæ drugi put. prev. ali jo nisam na ao odgovarajuæi razlog. ti ne samo da si najlep a ena ovde nego si i jedina. Dok je prolazio kroz zastrt otvor baci pog led preko ramena na lagunu i. igrajuæi se jednom rukom runa stom gu vom æilima. Mi ostajemo. na pozadini av etinjskog pejza a. Dvostruke roletne propu tale su retke sunèeve zrake u onizak p rostran salon. "Jedan od njenih æudljivih dana. Kerans uvuèe vanpalubne delo ve. najbolje je smesta otiæi. Na drugom zidu jedna od fantazmagoriènih d ungli Maksa Ernsta koj e same sebe pro diru. ubrzo posle njenog roðenja. Bea. ubrzo po to su on i Rigs nabasali na njeno tavansko gne zdo." "Danas si iskren. "Ah. Ni ta nije bitnije od os nove za poreðenje. trenutak odluènog vremena protekao i poneo ga dalje sa sobom u oblast obaveze iz koje neæe moæi da se izvuèe. " ta je. ni ta." Beatrisa ustade i ode do ivice bazena. KA NOVOJ PSIHOLOGIJI Privezav i splav uz platformu za pristajanje. ma kako kratak i neprimetljiv . Kakvo pitanje! Pris eti se. Mnogi ljudi ih imaju." "To je olupina. kroz talase vruæine. i veliki pokrovitelj ume tnosti u svojim mladim danima. i mozgom mu proðe èudan oseæaj s eæanja i prepoznavanja. njenoga dede i Beatrisin dom od vremena kad su joj roditelji umrli. i Kerans se èesto pitao u kolikoj su se meri njegova liènost i njene èudne unutarnje dimenzije nastavile u njegovoj unuci. slika arhajskog sun ca gorela mu je u duhu. ekscentrièan parajlija (Kerans nikad nije utvrdio izvore njegovog bogatstv a: kad je upitao Beatrisu. dok joj se dugo gipko telo sjajilo na suncu. "Mo da ja i elim da odem." Kerans se isceri." Ona di e pogled ka njemu dok joj je prilazio i lako se namr ti. Apartman je bio jedno od pieds a terre Piedsa Terre . "Betrisa. inaèe bi shvatio da je Eva prilièno bezvezno parèe. Ali kada joj mahnu. prim. Iznad kamina bila je ogro mna slika Delvoa. na kojoj je ena pepeljastog lica. Zadovoljenje èovekovih emotivnih potreba nije dovoljno.ukoliko je tako. doktore?" Narednik Makredi iziðe iz str . Gotovo nema nade da se odupremo ki nim olujama i malariji. Bila je odgajena pod nadzorom dede koji je bio usam ljen. nadrealiste ranog XX veka. Istina je sve to Rigs ka e. na ga do pojasa. za trenutak ugleda Beatrisu k ako stoji uz ogradu svog balkona. Adam nije imao nikakvog estetskog smisla. Samo sam nedavno imala je dnu ili dve neobiène noæne more. pa se preko mostiæa uputi u bazu. mi ne odlazimo samo ka snije. Ukus mu je naroèito naginjao ka eksperimentalnom i bizarnom. ka i mi ozbiljno . "Poku ava da me dovede u isku enje." 3. osvetljavajuæi lelujave senke koje su munjevito promical e njegovim bezdanim dubinama. Zaboravi to. "Shvata li da ukoliko pustimo da Rigs ode bez nas. odjednom svestan da je.svrati te.ja na mraèan uvodni motiv Sedme simfonije koji je prekrivao njegovu neodluènost. Obema rukama z abaci kosu sa èela. da li bi ti ostao? Mogao bi d a bude sa mnom u ovom stanu. ona se na svoj karakterist ièan naèin okrenu bez odgovora.

spreman da ga odvede stepenica ma do bolnièkog odeljenja na palubi B. Bez obzira na to da li konaèno ostaju ili ne." Kerans klimnu glavom i baci pogled po praznoj palubi. " ta je bilo sa dvostrukim mre ama koje je trebalo da postavite?" Mlatnuv i svojom vojnièkom kapom po komarcima. Makredi nesigurno pogleda o ko sebe. "Dr Bodkin mi je rekao da vas pozovem èim stignete gospodine. "Te tvrde neudate devojke. jer su mu slu alice na u ima prigu ile zvuk sirene za odlaza k dok je èuèao na instrumentima u nekom starom suterenskom bunkeru. Ma koliko da je mrzeo bazu. reèe Makrediju. "Èudna je ona. Kerans zastade slu ajuæi kripav ritam gitare. ostali spavaju u svojim posteljama." Makredi je prepredeno piljio u udaljen krov stambene zgrade. on kro èi kroz prva vrata. reèe najzad neodreðeno. ali Kerans nij e bio u moguænosti da vidi da li se njegova sumnjièavost odnosi na Beatrisu ili na njega lièno. bilo je zavr eno samo nekoliko simboliènih komada oko Rigsove kabine. a pored turnirskog stola za stoni tenis u uglu svirao je radio sam za sebe. nalazile su se prostorije za posadu i kuhinja. Jo jedan za titni sloj oko ièane mre e koja opkoljava bazu. Sada kad odlaze na sever. narednièe. zna . doktore". sada mu je Makredi. veæ dugo je bio j edan od omiljenih projekata pukovnika Rigsa. i nadao se da æe uspeti da nepr imetno procunja po skladi tima i arsenalu. ali po to je to znaèilo s edenje na drvenim skelama na suncu. prigu en udaljenom bukom helikoptera koji je kru io nad susednom lagun om. Èim mu je izmakao iz vida. Ako ne pazi . traèak veselosti obasja njegovo kljunasto lice. kad se jednom probudila. najni oj od tri palube koje su saèinjavale bazu.ali da ne bi posrtao okolo u stanju muène neizvesnosti koje bi Rigs i Bodkin ubrzo ustanovili.kada se odvoji od Beatrise. Kerans jo nije bio odluèio . Poruènik H ardman se od jutros ne oseæa ba najbolje." Kerans slegnu ramenima. pukovni kov uvek budan pas èuvar. njegova neodluènost se vraæala (s tugom se pitao da li ona namerno ne poku ava da ga zbuni.a arnice. Poku avao sam da je ubedim da se spakuje i poðe sa nama. narednièe. Zatim se centrlanim stepeni tem spusti u arsenal i radionice sme tene u pontonu." poèe da uverava Keransa izvlaèeæi hemijsku olovku i bele nicu iz boènog d epa. re i se da odla e konaèan sud sve do posled njeg moguæeg trenutka. "Veèeras æu narediti ljudima da se late posla. "I dalje ulaze". Uzdajuæi se u sreæu verujem da æe krenuti. Dvojica ili trojica le ala su usred tropske opr eme u kabinama. popiæe ti mozak iz glave. Kad se posle deset minuta pojavio napolju i video bazu na est stotina jardi. Polovina posade je ili sa Rigsom ili na helikopteru. zatim tu su bile cisterne za naftu i a . Ruèao je sa Beatri som. i da æe svi apstraktni razlozi za ostajanje biti brzo odbaèeni. Kerans pa ljivo ispita par anofeles komaraca koji su se uvukli kroz ièani z astor iza njega. bez ikakve za tite usred oblaka komaraca. Na palubi C. ali Makredijeva prezbiterijanska savest. nije mu davala mira. S vremena na vreme rekao bi Makredi ju neka odredi jedno odeljenje koje æe da svr i taj posao. Tri èetvrtine brodskog korita zauzimali su dizel-motori od 2000 konjskih snaga koji su pokretali dvostruke vijke. ali je soba za rekreaciju bila prazna. Kerans odluèi da se stalno pretvara da odlaze . Znam da je pukovniku veoma stalo do toga. stalno visio za petama. Godinu dana ranije. korisnost ovog projekta je izbledela. doktore. znajuæi da je baza po podne pusta. Pandora sa sv ojim ubistvenim ustima i maðijskom kutijom elja i isku enja koja nepredvidljivo otv ara i zatvara poklopac) . "Drago mi j e to vas èujem da tako govorite. preko sve ire tra ke glatke vode." Kerans ga ostavi netremice zagledanog u r ed metalnih otvora za vazduh i ode niz palubu.svaki slobodan minut u sledeæa tri dana biæe im potreban d a poveæaju svoje zalihe i ukradu to god im bude uspelo od opreme iz skladi ta baze. on je sluèajno bio napu ten na jednom malom keju dok je vr io neko nepredvið eno geomagnetsko merenje. znao je da æe prizor kada ona stvarno bude odlazila delovati kao èudesan katalizator za emocije straha i pani ke. sem ukoliko nemate ni ta pametnije da radite. Na nesreæu. nema ta. pa je jedva uspe o da savlada paniku na vreme i da iz signalnog pi tolja ispali hitac za pomoæ. "Nije hitno. osetio se kao dete zauvek rastavljeno od majke.

zatim prgavo mumlanje pacijenta i miran. 'Ciklo-trimetilen-trinit ramin: brzina oslobaðanja gasa . Prsten sa podeocima bio se otkaèio i o krenuo za celih 180 stepeni. kada uðe u bolnièko odeljenje na palubi B. primenjujuæi sistem klasifikacije koji je sam izmisl io. Keransa ne to natera da se zaustavi. pa ljivo pregleda tamnozelene kutije sa municijom naslagane uza zid ispod ormana. a radionice su za vreme poslednjih va du nih bura bile privremeno pr eme tene u dve prazne kancelarije na palubi A.bio bi to sjajan tur d fo rs Tour de force ." Pet minuta kasnije. naðe se p red hitnijim problemima. Tri èoveka leèena su u ambulanti od èireva koje su dobili od vruæine. Prve dve godine. Krupan. a Kerans hitro gurnu kompas u d ep svoga sakoa. Èeliène ipke provuèene kroz b ranike obaraèa zakljuèavale su oru je u navlakama. on se mirno dr ao po strani od ostalih èlanova jedinice. Iza av i i z arsenala poèe se penjati stepeni tem.mada ni ta nije bivalo ispaljeno . sve sa dvostrukim katancem. "Pazi Keranse". Zami ljajuæi sebe kako svom te inom pritiskuje ruèice mehanizma za paljenje i izbacuje Rigsa. bilo dobro zbog toga to se u grupi nikad nije razvilo ono oseæanje sreæne .i menjao neupotrebljene metke za nove . Kao (nek akav prirodnjak) amater pravio je za sebe deskriptivne zabele ke o biljnom i ivotin jskom svetu koji se menjao. ve tina. bio je pored Rigsa jedini zvanièno postavljeni èlan jedinice za premeravanja. i proðe u malo odeljenje sa jednim kre vetom na desnoj strani palube. Prolazio je pored kabine kad svetl ost kroz vrata pade na pra njave etikete na nizu metalnih kutija ispod jednog radn og stola. Ovaj drugi nastavi jo malo svoj tihi ujednaèeni monolog koji je bio prekidan drhtavim protestima. Vrata su bila zatvorena. da gurne prste kroz mre u od ic e i obri e pra inu sa jedne etikete. Jo misleæi na eksploziv i na moguænost da ukrade detonatore i fitilj. a potom zavlada muèna ti ina. Jednom godi nje podnosio je zvanièan izve taj o utro enoj m uniciji . Kerans klimnu glavom dese taru koji je izdavao penicilinske zavoje. Ker ans obrisa zamrljane oznake kredom. Jedino svetlo gorelo je u stak lenoj kabini tehnièkog desetara. Prstima opipa formulu. ali kad mu je Kerans sa puno takta rekao da je klasifikacija zbrkana. narednik Deili). ali èvrst odgovor dra Bodkina.vionsko gorivo. potopiti jednu poslovnu zgradu u i zlazni zaton posle Rigsovog odlaska. promrmlja sam za sebe.' Razmi ljajuæi o eventualnoj primeni eksploziva . bazu i stanicu za ispitivanje u susednu lagunu. inteligentan. zatim podi e kompas i odmeri ga u ruci. i on je nehajno doticao te ke pre dmete. Hardman je predstavljao savr en tampon izmeðu Rigsa i Ker ansa. a to je. U fi joci u stanici za ispitivanje nalazio se jedan 'kolt' 0. on se naglo povukao u sebe. a do pre tri meseca slu io je kao Rigsov zamenik i glavni operativni oficir. al i glavno odeljenje sa dvanaest kreveta bilo je prazno. pored oficirskih prostorija kako bi mehanièari mogli da brzo opslu uju helikopter.000 metara u sekundi. ali pomalo flegmatièan èovek tr idesetih godina.45 sa pedeset metaka koj e je dobio pre tri godine.n alakti se na sto igrajuæi se odsutno mesinganim kompasom od èetiri inèa u preèni ku koji je tu bio ostavljen radi opravke. Tada primeti kako mu se u sakou opustio te ki cilindar kompasa. Ostala posada upravljala se prema poruèniku. Poruènik Hardman. sumnjajuæi da bi mogao rukovati ikakvim oru jem èak ako bi ga i ukrao. prev. i tako onemoguæiti svaki poku aj povratka . Eksplo iv. Izlazeæi. Trenutak s e zami ljeno zablenu u njega. Jedan mornar proðe palubom C. sa Keransove taèke g ledi ta.8. prim. ali nikada nije poku ao da puca iz pi tolja. ali kad je pritisnuo bravu zaèuo je nemirno pod izanje kreveta na sklapanje. "Ti ivi na dva nivoa. stariji pilot helikoptera (kojim je sada upravljao nje gov drugi pilot. odjednom stade i umiri se kraj ograde. otkaèi kompas i pusti da kazaljka poigrava i treperi. to je bilo oznaèeno krstom nacrtanim kredom.podvig. Kerans pogleda unaokolo po te kim drvenim stolovi ma i ormanima u kojima su bili karabini i automati. Tu no se osmehnu na besmislenost tih ma tarija i zapita se zbog èega je u ivao u njima. Arsenal je bio zatvoren kad je Kerans u ao. U jednom od svojih malobrojnih trenutaka neopreznosti pokazao je te sveske K eransu.

gde se zamena prihvatala kao potpuno ravnopravan èlan posade u rok u od pet minuta. doktore. na Keransovo iznenaðenje. prelistavao stare sveske i prevlaèio prstima. Te ploèe su lude. bljujuæi jaru u malu sobu kao usta visoke peæi. a Hardmanova glava je bila u centru kao u ogromnom sjajnom oreolu. Bodkin je ne samo iskljuèio ovaj ureðaj nego je u prikljuèak za elektriènu ma inu za brijanje. potpuno se povukao u sopstveni svet. velikim rukama dr ao je gajtane slu alica koje su mu bile prièvr æene na u ima. u stanici za ispitivanje. Zaèudo. na njegovom licu i golim grudima gotovo da nije bilo znoja. poruènièe . Jo je imao na sebi svoj beli pamuèni aket na kome su se videle dve velike mrlje od znoja spojene meðu lopaticama. kao slep èovek koji èita Brajevu azbuku. a Bodkinu rekao neka ga povremeno obilazi. u velikoj meri su odra avali Hardmanov temperament. veæ je vladala ravnodu n ost prema tome da li neko uop te uèestvuje ili ne. a njegove iroke grudi i ramena ispun javali su naslon postelje. Hardman skide slu alice i pru i ih Bodkinu. Hardman se mlitavo oslanjao o lakat. "Mo da je stvar u tome. poèeli su da preovlaðuju turobniji elementi u Hardmanovoj liènosti. Na prozorima su bili navuè eni spoljni zastori i. i Kerans za samo nekoliko sekundi oseti kako mu se znoj skuplj a na vratu. oseti da je njemu bilo drago da uèestvuje u eksperimentu. Mislim da je poslednja ploèa najvi e izazivala seæanja. "Ovo je gubljenje vremena.a potom je iskoristio jedan napad malarije da bi se izvukao od letenja. Mehanièki izazvan i glavom pikapa. do Keransa dopre e gotovo neuhvatljivi zvuci dubokog sporog dobov anja i izgubi e se kad se ploèa zavr i i Bodkin iskljuèi gramofon. zar ne? " Hardman sle e ramenima praveæi se da je neobave ten. a ureðaj za klimatizaciju obièno je odr avao u sob i stalnu temperaturu od 25 stepeni. Bodkin je sedeo na metalnoj stolici bez naslona. Bodkin ustade. Vazduh koji je ventilator ubacivao nikada nije imao vi e od dvadeset st epeni ispod temperature lagune. koji se nalazio iznad ogledala kod lavaboa. Mada jedva ne to jaèa od nekol iko vati. Njegovo uzano lice sa krupnim vilicama bilo je okrenuto Keran su.u nekoj vrsti slu nog Ror ahovog testa. Sa portabl-gramofona na podu kraj Bodkinovih nogu dolazilo je slabaèko g rebanje. ukljuèio jednu malu elektriènu grejalicu.povezanosti koje bi jedan pristupaèniji zamenik glavnokomandujuæeg mogao da im u lije i koje bi ivot ubrzo uèinilo nepodno ljivim. korist . preko stakl enih vitrina sa ono nekoliko nabodenih leptirova i d inovskih noænih kukaca. Vezan za svoju kab inu gotovo celu nedelju. i gde nikog nije bilo briga da li je on tu bio dva dana ili dve godine." Potom nezgrapno smesti svoje te ke udove u uzani krevet. U poslednje vreme. Projektovan parabolièn im ogledalom. Kerans se priseti kako je pravio tu grejalicu u laboratoriji. jedna ploèa od tri inèa okretala se na svom postolju. Ror ahov test liènosti i inteligencije zasnovan na subjektovom tumaèenju niza mrlja od ma stila. meðutim. prim. i Kerans u mutnoj crvenoj svetlosti vide kako mu se vlaga kruni sa glave kao kapi olova usijanog do beline. meðutim. izgledalo je da stvara ogromnu toplotu. Kerans gurnu vrata i tiho uðe u zamraèenu sobu. Kad bi on organizovao ko arka ku utakmicu ili regatu u laguni nije bilo divljenja. Dva meseca ranije alio se Keransu na povremenu nesanicu Kerans ga je èesto posmatrao iz stana Beatrise Dal kako dugo posle ponoæi stoji na meseèini kraj helikoptera na krovu baze. oèigledno se opiruæi u sebi da pristane na saradnju s Bodkinom i uèini ma i najmanji ustupak. Ali Keran s i pored toga. Bodkin je Hardmanovu bolest shvatio ozbiljnije. ali oèi su mu bile prikovane za elektriènu grejalicu. leðima okrenut vatr i. Poremeæaj nije bilo te ko ustanoviti. zastade kraj ventilatora u uglu kad Bodkin di e ruku prema njemu da ga upozori. krug jake crvene svetlosti od tri stope u preèniku pokrivao je zid kabine. a u arenost gr ejalice koja se gasila gledao je kao da ne eli da vidi njeno i èezavanje. Labavi. mo ete ih tumaèiti k ako god hoæete. ureðaj za klimatizaciju bio je iskljuèen. On ne to brzo zabel e i u jednu svesku zatim iskljuèi grejalicu i upali sijalicu pored kreveta. Kerans je prepoznao iste simptome ko je je osetio na sebi: ubrzano stupanje u sopstvenu 'prelaznu zonu' pa je ostavio poruènika na miru. name tajuæi nazublj eno paraboloidno ogledalo oko jedne jedine spirale. Uprkos v ruæini. Lagano vrteæi glavom. zagledan u tihu lagunu . stavi gramofon na svoju stolicu i omota slu alice oko kutij e. delimièno uspostavljeni o dnosi u bazi. prev.

"Ponekad mislim da stalno imam snove. do k su im se grubi metalni produ eci od kazaljki preplitali kao dva pauka u borbi. Element grubog s amopouzdanja bio je kod Hardmana jaèi nego ikada." Spolja se zaèu potmula zvek a metalnog èamca koji je udarao o trup broda dok su ga podizali u adima. Roberte." Pretpostavljao je da su Hardmanu rekli o njihovom skorom odlasku. vi e neæe biti snova. poruènièe. izvini to je ovako toplo . Zar se ne sla e . neki l judi su tvrdili da svest nije ni ta drugo do posebna vrsta citoplazmiène kome. jer se podsvesno nadao da æe izmamiti ba ona kav odgovor. a s ada ova neopravdana sabota a. poruènièe.potpuna i objektivna sv est o motivima koji stoje iza njegovih postupaka. "Mo da". kao èelièna o trica koja udara o stub ograde i otkriva njegove ile. "I promena klime æe verovatno pomoæi. probati sva moguæna sredstva. Sada". Kerans razdra eno pogleda na alarmnu napravu na stolu. ali po ruènik o tro pogleda gore u njega i spusti svoju svesku. Temperatura u kabini poèela je da pada. i poèe mahinalno okretat i listove. èineæi njegovu dugu vilicu sliènu fenjeru.njegova veza s a Beatrisom Dal. a vrlo dobro je znao zbog èega je Bodkin zadr ao vest za sebe. a onda poru ènik kratko za sebe klimnu glavom i nastavi da èita. On dodade : "Atmosfera u ovim lagunama prilièno razdra uje. on pokaza na neku èudnu napravu na stoèiæu kraj krev eta koja je na izgled predstavljala dva budilnika prièvr æena zadnjim stranama. u svakom trenutku dana. veruj mi. "Mo da si u pravu. U stvari hoæete da ka ete da ih neæu biti svest an. ali spreman da mu popust i za trenutak. èineæi ga sliènim kakvom otrcanom nadrilekaru. to ti je taman dovoljno da se odmori pr e nego to sa stepenice podsvesti sklizne u dobok san. Ma koliko njegovi nedostaci bili raznovrsni ranije j e uvek verovao da ih nadoknaðuje jedna znaèajna vrlina . i osetio je da s lobodnije di e. "Ali bojim se da nije sugerisala konkretn u sliku. ovo nam je bila najvredni ja seansa do sada. jedva dotakla samu sr èovekovog ja. mislim da æe svako od nas osetiti znatno pobolj anje. Od sada pa za tri dana kad krene mo. ravnomernim tonom. iz dana u dan je i la po uz anom zategnutom konopcu od hiljadu ogranièenja i predostro nosti. to nije bila posledica neodluènosti. zlovoljno reèe Hardman. da se kapaciteti centralnog nervnog sistema razvijaju i pro iruju ivotom u snu isto ta ko potpuno kao i za vreme onoga to nazivamo budnim stanjem." Bodkin se osmehnu svestan Hardmanovog opiranja. nego unutra njeg otpo ra da uop te ne to èini tamo gde potpuna samosvest nije bila moguæa . doktore. U stvari. to treba da se zavr i u roku od tri dana. Keranse?" Kerans potvrdi. Bodkin se lupkao po licu utom svilenom maramicom posmatrajuæi Hardmana za mi ljeno. U zakasnelom poku aju da popravi stvar. Ako bude imao sreæe. "Ne izvinjavaj se. Shva ti da je ono namerno rekao Hardmanu. Najpre besmislena kraða kompasa. Mo da ih svi imamo. ozlojeðen zbog svoj e sve manje vlasti nad sopstvenim motivima. iskovana od toliko suprotnih strasti. "Mislim da s te suvi e veliki optimista. on reèe Hardmanu: "Ne zaboravite s . Njegov prljav pamuèni aket i nemarna odeæa zajedno sa podbulom ko om boje k inina zavaravali su. Bodkin se poèe iska ljavati . pa ljivo pogledav i koliko je s ati na satovima kraj kreveta. sve to treba da èini jeste to da posle svakog dvanaestoèasovnog ciklusa ponovo dotera oba zvonceta ." Mahnu Keransu." Govorio je opu tenim." Hardman se sumnjièavo nasme i baciv i kratak pogled na Keransa. " odr avaj ovo da radi dokle god mo e . Ne bi trebalo da bude mnogo te ko. Ali mi moramo usvojit i empirijski pristup. Ljut na samog sebe. Kerans priðe prozoru okrenuv i leða onoj dvojici. Ako je ponekad bio sklon nepot rebnim odugovlaèenjima. Bez tr unke sumnje upozorio je Hardmana saop tavajuæi mu da bez obzira na zadatke koje tr eba da izvr i. bez obzira na sve unutarnje perspektive koje treba da svede na zaje dnièku i u.poru ènik Hardman i ja smo izvodili jedan mali eksperiment. uprkos umoru koji mu je isu io ko u o ko oèiju i usta. ma odakle poticala." Uze pohaban zeleni dosije. "Uði. i skrivali n jegovu o tru i nemirnu inteligenciju. Kerans shvati da je slabost. Isprièaæu ti o tome kad s e vratimo u stanicu. svoj botanièki dnevnik. a zatim naglo poèe govoriti o opasnosti od promaje koju stvara ventilator. Ker ans i Hardman uporno su posmatrali jedan drugoga nekoliko trenutaka. Oni æe te buditi svakih dvadeset minuta.eæi ga u sopstvene svrhe.

Gu ve osu enih l ijana i crvene morske travuljine nahvatale su se po ploèama pontona zalivenim bi tumenom. soba sa kartama i kancelarije. skvrèene i izgorele od sunca pre nego to su mogle da stignu do ograde ok o laboratorije. a gusta masa sargaskih trava puna otpadaka uvlaèila ih je u sebe kada bi stigle do uzanog keja. "Izgleda da nije delovalo tako na tebe. Mnoge kartonske etikete iskoèile su iz svojih prièvr æivaèa i trè ale u vazduh kao ploèe sa trupa napu tenog broda usidrenog u svom poslednjem prist ani tu i pokrivenog urezanim gnomskim i besmislenim zapisima. stanica za ispitiv anje bila je te ka dvadeset tona. Po to sam uèinio nekoliko koraka da je razmrsim. Podigao je pogled prema Keransu i nekoliko trenutaka ga posmatrao b lagim. Kerans je èekao da Bodkin pru i neko obja njenje svojih èudnih eksperimenata sa H ardmanom. Dvospratni rezervoar od oko pedeset stopa u preèniku. Touche . gledali dole na kr od stolova i ormana. sunce je ispunjavalo neb o i pretvaralo ga u ogromnu buktinju.èemu ta elektrièna grejalica i budilnici?" Bodkin spusti gramofonsku ploèu u stalak sa minijaturnim ploèama na poli ci iza sebe. "To je slo ena situaci ja. ali oni na desnoj strani stanjivali su se progresivno. za merenje padavina. p . ali prodornim pogledom kojim je gledao Hardmana. Kerans poèe: " ao mi je to mi je izletelo ono da idemo za tri dana. "Verovatno bi ga saznanje o moguænosti odlaska pokrenulo iz letargije. primoravajuæi ih da spu taju pogled na linij u vode. Ne elim da se me am. Grafikoni sa leve strane. Lenjo prevlaèeèi prstom preko velikog brojèanika kompasa u pra ini na stol u. prev. Roberte. i Kerans shvati da je nj ihov odnos. Za to bi Hardmanove reakcije bile drukèije?" Kerans se nasmeja. iz prve godine njihovog rada. kao i instrumenti za merenje stepena radijacije. polako oticale i talo ile se kao naplavljeni raskv a eni otpaci. Roberte. po to sam Hardmana manje-vi e stavio tebi na du u. do sada odnos kolega koji imaju potpuno poverenje jedan u drugoga." "Ali za to da mu se ne ka e?" navali Kerans u skrivenoj nadi da æe se oslobo diti svog lakog oseæanja krivice. poruènièe! Kad bih bio na va em mestu navio bih zvono tako da neprekidno zvoni . Bodkin tiho opsova. nisam hteo da uvodim jo jedan èvor. prim. Alane.pogoðen sam." Bodkin sle e ramenima kao da to i nema nekog znaèaja. Bodkin je sedeo izmeðu pramaca dr eæi gramofon meðu kolenima kao ta nu. Mada je veæ odavno bilo pro lo èetiri sata. Kerans je lagano vukao splav du gornjeg kabla koji je bio razapet izmeðu baze i stanice za ispitivanje. ti izgled a prilièno neuzdrman. sve do k nekoliko irokih kru nih poteza olovkom nije iskljuèilo sve drugo sem jednog ili d va ekolo ka pravca. Na donjoj palubi bila je laboratorija. heliko pter im zaurla nad glavama i spusti se. bili su puni detaljnih podataka sa precizno oznaèe nom mre om strelica. u velikim zidovima od stakla na okolnim zgradama. zami ljeno je vrteæi u rukama. i mirkao na sjajnom suncu koje je t reperelo na uznemirenoj povr ini ustajale zelene vode. onda ga zate e i poprska ih po ramenima. Preko krova je i ao m ali most na kome su bili sme teni instrumenti za merenje temperature i vla nosti. ali ta to vas dvojica u s tvari izvodite . udar vazduha zatrese bazu i potopi u e u v odu. oni siðo e na kej i pope e se na Keransov splav." Bodkin spusti naoèare na vrh nosa i sumnjièavo pogleda Keransa. Njegovo bucmasto lice pokri veno neurednom sivom èekinjom izgledalo je napregnuto i zami ljeno dok je ispitiva o okolni prsten polupotopljenih zgrada kao kakav umoran sitni trgovac koji se pr ovozi lukom po hiljaditi put. Ali Bodkin se udobno smestio iza gomile kutija na svom stolu. potom ot vorio gramofon i skinuo ploèu s postolja. Dok su se primicali stanici za ispitivanje. ali su za tren o ka bili suvi. "Tu e." Po to iziðo e iz bolnièkog odeljenja. na gornjo j prostorije dvojice biologa. Sem ukoliko se jako ne varam. Nisam z nao da to krijete od Hardmana. Uðo e u sve u tamu laboratorije i poseda e za svoje stolove ispod polukruga iz bledelih grafikona koji su dopirali do tavanice iza podijuma i. Suvi e umoran da upali motor. kao kakva pra njav a zidna slika.at. Ovde-onde. videli bi b ezbrojne odsjaje sunca kako u nepreglednim vatrenim zavesama prolaze povr inom kao rasplamsale ploèaste oèi d inovskih insekata.

Svuda u prirodi vide se dokazi uroðenih mehanizama os lobaðanja.mr nju prema z mijama i gmizavcima? Prosto tako to svi mi u sebi nosimo potisnuto seæanje na vre me kad su d inovski pauci donosili smrt i kad su gmizavci bili dominantna forma ivo ta na planeti. " Vide da Bodkin oèekuje ozbiljan odgovor. pretrpanih viva rijumima i teglama sa primercima iznad kojih su bili prikaèeni listovi iz sveske . u obrnutom smislu?" "Sla em se. "Ka i mi. a Kerans se nehotice zakikota. uhvatio me je sada tamo sa algama i nautiloidima. i Èovek. prim. zatim neusiljeno odmahnu rukom. Deja vu . matori. pa sredi misli. Kerans reèe: "Ti se znaèi boji da poveæana temperatura i radijacije ne pokreæu u na im mozgovma slièno UMO?" ." Bodkin poèe da hoda izmeðu stolova. Svuda ista lavina nazad u pro lost . Ne ka em to. Ali ta bi ti hteo d a ka e . Predstava jastrebove siluete koju nasl eðuje poljski pacov jeste klasièan primer . A kako inaèe mo e objasniti op tu. "Ali ja stvarno mislim na ne to drugo. ti i ja smo. koji su kroz hiljade generacija bili uspavani.po francuskom prirodnjaku Lamarku (1744-1829). Da li se to menja samo spoljni pejz a ? Koliko smo puta svi mi u poslednje vreme imali oseæaj de a vi. a ovaj na mali roðak da postane najvi a forma ivota na planeti. "Rado æu se ovde pokloniti. biolo ki proces ne mo e se potpuno okrenuti unazad. prim. mada smo pa ljivo zabele ili put unazad tolikih biljaka i ivotinja.s obzirom na njihovu srazmernu retkost . Svuda se odvijao ist i proces: bezbrojnim mutacijama. vla nosti i radijacije. U sebi pomisli: ugursuz. prev. Roberte. "Pa. "Ne bi bilo suvi e te ko. Laguna je le ala bez pokreta. Meðuti m. obuæi æemo se za veèeru. Èud no je da smo." Bodkin se nasloni na jedan sto i pru i pregr t kikirik ija malom marmozetu koji je bio zatvoren u prepravljenoj 'kapeli' 'Kapela' . Alane. a koprene pare vukle su se nad vodom poput d inov ske sablasti. biljni i ivotinjski svet na e planete poèinje opet da uzima oblike koje je imao poslednji put kada su takvi uslovi postojali . moglo bi se jedn ostavno reæi da kao odgovor na porast temperature. ispitali ne to oko pet hiljada vrsta u ivotinjskom carstvu. sledeæi put pustiæe mi svoje ploèe.deo laboratorije sa dobrom ventilacijom. ali su zadr ali nesmanjenu snagu.aèica vodozemaca. organizmi su se potpuno menjali da bi se prilag odili opstanku u novoj sredini." "Taèno. Ni ta ne tr aje toliko dugo kao strah. ptice. Roberte. teorija organskog razvoja prema kojoj su se vrste razvile nasleðivanjem osobina to su ih pojedini stekli po d uticajem sredine." Priðe jednom prozoru i zagleda se kroz zastor od mre e.da æe se Homo Sapiens pretvoriti u Kromanjonca i Javanskog èoveka. utonula u u asnu vrelinu. Zar to ne bi bio samo lamarkizam Lamark izam . starih doslovno milione godina. prim. da smo sve ovo veæ videli. "Mada bi Homo Sapiens oèigledno posle dve ili tri stotine miliona godina mogao i da izumre. ali potpun o bezrazlo nu mr nju prema paucima za koje se zna da je samo jedna vrsta ujedala? Il i isto tako iznenaðujuæu . prev . prev.grubo uzev u periodu trijasa. Bodkin ustade i pokaza tri reda laboratorijskih stolova. ispust sa gornje p alube skrivao je sve sem uzane trake jake sunèeve svetlosti.ostao pre odnos posmatraèa i subjekta. Bodkin skrenu pogled na grafikone programa. za rad sa otrovnim supstancama. kako bi ti to uèinio?" Kerans je oklevao. "Ako se mi vraæamo u d un glu. Po to je tako poæutao.èak ga i silueta od hartije iznad ka veza natera da izbezumljeno tra i zaklon.ne to to j e veæ viðeno. veæina biolo kih uspomena je neprijatna. ako bi morao da rezimira poslednje tri godine rada jedni m jedinim zakljuèkom.i to u toliko j meri da ono nekoliko slo enih organizama koji su uspeli da nepromenjeni zadr e upo ri te na padini izgleda izrazito nenormalno . zab oravili najva nije stvorenje na ovoj planeti." Izvuèe svilenu maramicu iz d e pa i hitro je zavitla prema marmozetu koji se upla eno tr e. predstavlja odjeke opasnosti i straha. svakako. u stvari da se isuvi e dobro seæamo ovih moèvara i laguna? Ma koliko da je svesno mi ljenje selektivno. "Tokom poslednje tri godine ." Opipavajuæi mesingani kompas koji mu je istezao d ep. videli bukvalno desetine hiljada novih biljnih varijeteta." Kerans se nasmeja. i najza d u Sinantropa? Nije verovatno.

" Uze jednu ploèu sa stalka . a na i krvotoci su pritoke velikog mora njegovog sveukupnog seæanja. izmeðu D-12 i L-1." "Ako ne zaboravi da ih stalno navija". "za to n . uglavnom istim ambicijama i zadovoljstvima . svoj jedinstven biljni i ivotinjski svet koji bi svako kao ka kav putnik u Velsovom vremeplovu. opisanih kao Arktièki i Anta rktièki krug. i njegova nova psihologija Neuronike pru ali su verodostojnije obja njenje metamorfoz e koja se odigrava u njegovom umu od bilo èega drugog. Kako dalje silazi centralnim nervnim si stemom. primeti Kerans mirno. Dok j e èamac pristajao uz kej. gledajuæi Rigsa kako trupka po keju. Na primer.materi èna. èini se kao da ih prihvata i dopu ta da bude odnesen unazad. jeste velika zona prelaza izmeðu riba koje di u na krge i vodozemaca koji udi u vazduh respiratornim rebarnim konstrukcijama. Roberte. Svaki korak koji smo napravili u svojoj ev oluciji predstavlja miljokaz u koji su urezana organska seæanja . odiseja fetusa koji raste predstavlja sa eto ponavljanje celokupn e istorije evolucije. Slu a juæi kao iz daljine Bodkinov spokojan i miran glas.recimo 'Neuronikom' da bude kraæe . ifre vremena ko je se nose u svakom hromozomu i genu. ba ona ista taèka na kojoj mi sada stojimo na obalama ove lagune. od kojih svaka ima od reðen geolo ki teren. ponov o ulazimo u amnionski stadijum i kreæemo se unatrag kroz spinalni i arheopsihièk i period. Preæutna pretpostavka Dir ekcije UN . Bodkinova razmi ljanja. Rigs odr a nezvaniènu konferenciju sa Makredijem preko m ostiæa za prelaz. tako smo mi sada baèeni nazad u arheopsihièku pro lost. ma kako nebulozna. Kerans se zabavljao mi lju da red paralelnih crnih ploèa predstavlja model neurofonskog kièmenog stuba. to znaèi da silazi nazad u ne uronsku pro lost. vraæajuæi se kroz geofizièko vreme. veæ potpuna preorijentacija liènosti. upita preko ramena.i odbaciti ga kao metabiolo ku fa ntaziju.. ali poslednjih nekoliko dana mnogo je manje uznemiren. Svaki od nas je star koliko i celo biolo ko carstvo. jedinicu neuronskog vremena. Ispraviv i noge.bila je oèigled no varka. Nekoliko puta je pokazao palicom na stanicu za ispitivanje. ja sam ubeðen da mi. kao to æe nadiranje vode i sve vi a temperatura pokazati kada stignu do t akozvanih polarnih utvrðenja. Seæao se potmulog dobovanja koje je gramofon emitovao u Hardmanovoj kabini i èudnog pr izvuka koji je to dobovanje imalo. taèka susreta izmeðu dorzalnih i lumbalnih kièmenih p r ljenova. od malog mozga kroz medulu u kièmenu mo dinu. ivot nastaviti u velikoj meri isto kao i pre. Kerans priðe prozo ru i stade da gleda kako èamac za iskrcavanje kru i oko baze smanjujuæi luk. Za posednje tri nedelje gotovo je izludeo od snova. Ako ovim pokopanim fantomima dozvol imo da nam postanu gospodari kad se ponovo pojave. Radi njega samog elim da ga to du e odr im budnim . Ali iz nekog razl oga. Uterina Uterina (lat) .naime da æe se unutar novih perimetara. seæajuæi se u svojoj podsvesti pejza a svih epoha. bujica plime æe nas bespomoæn e odvuæi unazad kao otpatke koji plivaju po povr ini. Ba kao to psihoanaliza rekonstrui e originalnu situaciju u kojoj je do lo do traume da bi oslobodila potisnutu materi ju. "Alane". ali je vredelo. Va niji zadatak od uno enja luka i laguna spoljnog pej za a u mape bio je da se upi u avetinjske delte i sjajne obale potopljenih neuronski h kontinenata. prim. prev. "Danas posle podne sam mo da rizikovao sa Har dmanom kad sam upotrebio grejalicu da bih imitirao sunce i podigao temperaturu n a preko 50 stepeni. a njegov centralni nervi sistem oznaèava ifrovanu vremensku skalu na kojoj svaki neuronski èvor i svaki kièmeni pr ljen predstavljaju simboli ènu stanicu.. izmeðu paleozoika i trijas a."Ne u mozgu. mogao prepoznati. bliski odlazak ga nije potresao. Mo da je uobra enje bilo bli e istini nego to on zam i lja? Bodkin nastavi: "Ako hoæe .od encima koji upravljaju ciklusom ugljen-dioksida do organizacije brahijalnog pleksusa i nerv nih puteva piramidalnih æelija u centru mozga. Napolju u laguni prozuja Rigsov kuter. sa istim dru tvenim i p orodiènim odnosima.mo da æe to uèiniti budilnici. Meðutim." Bodkin se vrati do svog stola i preðe rukom preko stalka sa ploèama. Samo to ovo nije ivopisno puto vanje. to bi mogao nazvati 'Psihologijom totalnih ekv ivalenata' . ne zadr avajuæi nikakvu svesnu kontrolu. pa je odgurnu neodluènim pokretom. pa Kerans pretpostavi da se spremaju da prevuku stanicu do baze. i otkrivamo praiskonsk e tabue i podsticaje koji su vekovima bili uspavani. To su najstarija seæanja na Zemlji. Kratak raspon ivota pojedinc a zavarava. svaki je rezultat hiljade odluka donetih pred iznenadnom fiziko-hemijskom krizom.

prim. Poku avao je da shvati zbog èega ga je uzeo iz arsenala. Ta hrana se sastojala uglavnom od kondenzovanog mleka i mesa za u inu. Prigu eni glasovi laboratorije èinili s u tihu pozadinu njegovim mislima. i file minjona. Kerans je u apartmanu nagomilao zalihe hrane za mesec dana un apred. Kerans je oseæao unura nji otp or prema preduzimanju bilo kakvih sistematskih mera predostro nosti. a crna laguna nasuprot njemu. Zgrade pokrivene drveæem koje su se pomaljale po njenoj ivici izgledale su stare milione godina. dovoljno za rad sistema za rashlaðivanje z . Rezervoari dizel-ulja u 'Ricu' h vatali su jedva ne to vi e od 500 galona. Zatvarajuæi kompas u kutiju. balsamovane u bezmernim intervalima vremena koje je proteklo dok su one bile unutra. Gorivo je stvaralo ozbiljnije probleme.. u belim kratkim pantalonama od lateksa. Gral . pehar koji je Isus H ristos upotrebio za vreme Tajne veèere i u koji je Josif iz Arimateje pokupio po slednje kapi krvi razapetog Hrista. utonu u trenutno sanjarenje u kome je njegova celokupna svest bila usredsreðena na krajnju taèku koju je kazaljka dodirivala. Kerans se vrati svome stolu i sede. prev. dok se sunèeva sv etlost razlivala nad tamnom vodom kupajuæi njegovo mr avo telo boje abonosa. Mada je prihvatio verovatnoæu da æe ostati. na zbrkanu.e pripremi izve taj za Berd? Mislim da bi trebalo da ih obavesti . Zastav i kod stola da bi pre ao prstima preko mesinganog kompasa koji je sve tlucao u tami apartmana. 4. i da bi sebi u tedeo nepotrebna putovanja do baze i natrag. Onda je proveo jedan èas na balkonu. Italija nska sportska odeæa sada je jedva bila d riger." Ali Bodkin je bio oti ao. MAGISTRALE SUNCA Sledeæeg dana. nji uæi ga meðu dlanovima. iz razloga koje æe Kerans tek mnogo kasnije potpuno shvat iti. Èim baza i njena radionica odu. Kerans uðe u spavaæu sobu i presvuèe se u uniformu za v e be. Kerans je raèunao da æe ih odr ati ta prostrana hladnjaèa sa svojim zalihama pat d foa gra Pate de foie gras . pa ljivo okrenu mehanizam u njegovom vazd u nom prostoru. sa svom njenom uspavanom maðijom i hipnotiè kom snagom to je izbijala iz mesingane kutije u njegovim rukama poput opojnih par a nekog sablasnog grala. meko tumaranje marmozeta. De rigueur . Uvek postoji moguæ nost da. prev.obavezna. i njegov nestanak æe ubrzo biti prijavljen. i samo bi izazvao pukovnikovo podozrenje ako bi ga videli kako okolo paradira u ansamblu pastelne boje sa oznakom 'Rica'. isuvi e iskusno g da bi ga se ticalo slu aju li se njegova upozorenja ili ne. bilo mu je potrebno i beskrajno mnogo manjih stvarèica i rezervnih delova . Kerans natenane pregleda kompas. ali je u najboljem sluèaju bilo hrane jedva za tri meseca. kripa naprave koja se obræe mereæi fototropizam neke puzavice. Kerans je èuo njegov spori te ak korak kako odjeku je stepeni tem i gubi se u kabini. zatim izravna iglu sa skalom. sem ukoliko se ne dopune poslasticama koje su èuv ali duboko zamrznute kod Beatrise.pa teta od gu èije d i gerice. Kerans je ran o ustao i doruèkovao pre sedam sati. to je predstavljalo minimalan ustupak Rigsovim pripremama za odlazak. za koje je tokom prethodnih est meseci zavisio od dare ljivosti puk ovnika Rigsa. Posle toga moraæe da ive od onoga to im daje zemlja i da svoj jelov nik preorijenti u na supu od drveæa i niclu od iguane. Iz d epa na sakou izvuèe kompas i stav i ga ispred sebe. Da bi olak ao osoblju u skladi tima. ne primeæujuæi. on ga okrenu prema sebi i. zavalj en u platnenu stolicu.. beskrajno duboka i nepomièna kao ogromno vrelo æilibara. to æe za njega verovatno zn aèiti sitno poni avanje i priznanje kraðe.od novog cifarnika za sat do potpuno nove instalacije za osvetljenje u apartmanu. Pored zaliha goriva i hrane. Nebo nad njim bilo je ivo i i arano kao mramor. pre v. prim. on æe odmah biti optereæen sve veæom gomilom sitnih glavobolja. ali èudesno moænu viziju iskazanu idejom 'Jug'.po srednjovekovnoj legendi. prak tièno neupotrebljivih za jelo. umoran korak èoveka isuvi e starog. nesigurnu. Posle noæi dubokog sna bez snova. otkucaji nekakvog br ojaèa. prim. a neæe biti narednika-tehnièara pri ruci da ih otklo ni. Kompas je normalno bio postavljen u jednom od velikih motorni h èamaca. kao izbaèene uvi s iz Zemljine magme nekom velikom prirodnom kataklizmom. nestao je poruènik Hardman.

Izvlaèeæi se iz apartmana. Rezervoar kod spoljnog motora splava primao je tri galona. on æe tada napustiti konvencionalne procene vremena u odnosu na sopstvene fiz ièke potrebe i stupiti u svet totalnog. U poè etku je pretpostavljao da ovo odr ava nesvesnu lukavu promenu da æe prevagnuti nje gov zdrav razum. veæ davno su do poslednje kapi iscrple izbeglice koje su se tokom po slednjih trideset godina u talasima kretale ka severu u laðicama i motornim èamc ima.tamo i nazad izmeðu 'Rica' i Beatrisi ne lagune . Ako bi zatvorio spavaæu sobu i garderobu. Pre ili posle.a najvi e dva-tri meseca. Pripremala je piæe za sebe naslanjajuæi se laktom na bar. a problemi ishrane i odevanja postaju is to tako irelevantni kao to bi bili za budistièkog usamljenika koji u pozi lotosa razmi lja pred praznom zdelom za pirinaè. generator nekoliko puta nij e uspeo da odmah reaguje na termostat. Izgledala je umorna i poti tena. meðutim. Za poslednjih mesec dana. slièno zavesama koje se privlaèe jedna dru goj po zavr etku predstave. i vratila se u s pavaæu sobu. sada potpuno zavr en. opiruæi se da uè ini i nominalan ustupak opasnostima koje ga èekaju posle Rigsovog odlaska. on ostavi termostat kao i obièno na 25 stepeni. dovoljno za trid eset milja ili za jedno putovanje dnevno . temperatura je bila preko 35 stepeni i ve rovatno je to bio razlog Beatrisine letargije i nezainteresovanosti. oni prhnu e kao duho vi pred danom koji se raða. pozdravi ga nevoljnim pokretom ruke. sa podignutim veslom da bi odgurnuo deset stopa dugaèke vlati gigantskog rastaviæa koji je umakao svoje li æe u vodu na ulazu u za ton.panski (portugalski) ratni brod. ma kako bio m aju an. bezizrazno zagledana u jednu od Delvoovih slika. ovaj obrnuti krusoizam . a krma je potonula pod te inom dva velika Krajzlerova motora. bez obzira na gorivo koje æe generator uzalud potro iti. Kad je gurnuo stakle na vrata. Ulazeæi u treæu lagunu.namerno ostavljanje samog sebe bez pomoæi karake Karaka . Kroz zastore. Da ne bi privukao pa nju ponovnim paljenjem motora. Bila je delimièno skr ivena u nejasnoj svetlosti na drugom kraju sobe. èa e od prethodne veèeri jo su le ale na poslu avniku izmeðu rasklopljenih stolica. nat ovarene opremom i nasukane na pogodan sprud . on bez uzbuðenja primeti da je grupa ljudi pod rukovodstvom narednika Makre dija digla sidra stanice za ispitivanje i da je lagano vuèe prema bazi. ali kad Kerans sede. Reèeno simboliènim jezikom Bodkinove shem e. . Prostor sa motorim a bio je poplavljen. neuronskog vremena u kome ogromni interv ali geolo ke vremenske skale odreðuju more njegovog postojanja. a talasi od stanice za ispitivanje udarali su o pramce spl ava i navaljivali kroz otvorene prozore s desne strane. Zbog neèega. Po to se nije ponovo pojavila. vreo vazduh koji je ispunjavao salon udari mu u lice kao isparenje iz pretrpane brodske kuhinje. Dok se r astojanje izmeðu njih dve smanjivalo. prim.izazivao je kod Keransa veoma malu zabrinutost. Sve rezervoare i tajna skrovi ta u opljaèkanim zgradama oko laguna. osvetljavajuæi ute morske konjice i plave trozupce koji su ukra avali njegovo dno. i polako zavesla ivico m lagune prema Beatrisinoj stambenoj zgradi. on shvati da ova ravnodu nost oznaè ava naroèitu prirodu odluke da ostane. preselio se u salon i podigao temperaturu sredine do 30 stepeni. a posle pet minu ta ona uðe u salon sa crnim pe kirom obavijenim oko stomaka. Sunce je veæ poèin jalo da ispunjava bazen. ali kad se zalihe jednom iscrpe. prev. Kerans je stajao na krmi splava pod zaklonom od li æa sa koga je kapala voda: posmatraè iza kulisa èiji je doprinos drami. Beatrisin motorni brodiæ kripao je bolno u svom sidri tu. zapljuskujuæi unutra nje z idove. Tu je milion godin a najkraæa jedinica sa kojom se raèuna. Kad iziðe iz lifta. on iziðe na sunce dok je d inovsko li æe do stabljike tonulo u zelene pihtije vode. on vide da je patio oko bazena pust.u toku mesec dana. moguænosti da se one dop une su zanemarljivo male. Nekoliko ljiljaka visilo je u senci pod odvodnim kanalo m iznad prozora Beatrisine spavaæe sobe. Kerans spazi Beatrisu kako se tiho kreæe. jedna termalna oluja æe dohvatiti brod i zauvek ga usidriti pede set stopa duboko u nekoj potopljenoj ulici. Nad vodom je odzvanjalo isprekidano urlanje helikoptera. ali kad je upalio motor i provezao splav kroz hladne ljigave ta lase prema rukavcu koji vodi u susednu lagunu. pod za titnim baldahinom stoglave kobre ve ènosti. Kerans poðe da je tra i. mogao bi sa malo sreæe da udv ostruèi trajanje ulja.

Ostali ljudi bil i su postrojeni na keju i èekali svoj red da se ukrcaju. pa zajedno pogleda e dole na bazu. a na njenim glatkim kolenima bila je èa a sa viskijem. ali meni se ne uri. Rigs sutra odlaz i. reèe Beatrisi kad se helikopter odlepi od sv og postolja i dijagonalno podi e preko lagune. kad odozdo iz lagune zatre ta meg afon. zatim se brzo okrenu od ograde i poèe da unosi platnene stolice u hol. a pilot poèe da a lje svetlosne signale Keransu kroz vetrobran na pilotskoj kabini. "Ostavi me na miru. Roberte!" Kerans di e ruke od svega i okrenu se. kad se pojavila u patiju. i ti æe ih uskoro sanja ti. Kerans priðe termostatu na stoèiæu pored kreveta i spusti ruèicu sa 20 na 15 stepeni. "Videæu da li mogu opraviti motor. reèe umornim glasom. Kerans prevede morzeove znake. "Znam da sam razvratna. "Izleèio sam generator. Ova soba zaudara kao da si imala ceo ka zneni bataljon na konaku. Onda se Makredi i Rigs pope e u kabinu.Sedela je na krevetu kad je Kerans u ao. Odjednom Makredi primeti Keransa na ogradi balkona i obrati se pukovniku . "KE-RAN-SE! ! DOK-TO-RE KE-RAN-SE!" Gromoglasni odlomci pojaèanih reèenica grmeli su izmeðu krovova. pa se brzo izmaèe od osvetnièke pete ko ja mu polete na glavu. Iz baze su se dizali glasovi iznenadne i u urbane aktivnosti. motori su zavi jali i ubrzavali. ali je propa st za jetru. "Hoæe da me pokupe odavde". prospi to piæe! kotski doruèak je mo da stari obièaj Brðana. Noæas su bile d ungle delta. Akohol ubija polako. Poðe stepeni tem koje je vodilo iz ku hinje dole u ostavu. U stvari." Turobno mu se nasme i." Beatrisa odmahnu rukom. stajao je golih grudi na mostu stanice za ispitivanje i vikao n e to Rigsu. Sna no ljepnu èvrstu oblinu njenog lista. vi e neæe imati muke. ali se zvuci izgubi e u sve glasn ijem urlanju helikoptera. Prilièno je zanimljivo: vremenski ureðaj na dvotaktnom motoru se pokvario . "Nemoj mi reæi da danas odl aze: Rigs je dovoljno pametan da to poku a u nadi da æe nas zateæi nepripremljene. Beatrisa se oèigledno bila povratila iz otupelosti i pa ljivo je mazala nokte iz boèice sa plavim lakom. "Znam. Roberte". ako bude imala sreæe. Kerans naèulji u i poku avajuæi da razazna ta pukovnik vièe. reèe mu Beatrisa suvo. sme eæi se za sebe sa me avinom ne nosti i oèaj anja. i poku aj da se sabere ." "Nadam se da neæu. "Opet se pokvario". ali pro lu noæ sam provela u d unglama vr emena i ne elim da slu am predavanja. "I. " Batrisa stade kraj njega prite uæi pe kir oko grudi. a kuter i dva veli ka èamca uspinjali su se i poigravali oko keja. Istu iraj se." Kerans ju je pa ljivo ispitivao. Kakve to ko mare ima ?" Beatrisa sle e ramenima." Kerans je sa odvratno æu gledao kako ona prinosi èa u us tima. biæe nam potrebno prisustvo duha. O dlazi. "Motor se stalno zaustavljao. "Biæe bolje da se obuèe ili da se ne . Pola sata kasnije. "Zdravo." Hteo je da op irno objasni ironiju ove ale. Opu teni rotori helikoptera lagano su se okretali. "Snove d ungle. Roberte". naðe jednu baklju i kutiju sa alatom i zapoèe rad na genera toru. Bea. bri uæi sa ruku poslednje tragove ulja . èula se zbrka povika i koraka du prolaza i hodnika. Izgledalo je da su svi èlanovi jedinice mobilisani. Roberte. ali ona mu je izmaèe. pijana ena. a Rigs i Makredi su se spremali da se ukrcaju. jesi li sada bolje raspolo en?" Kerans se spusti na pod od ploèica. " Kerans poku a da joj uzme èa u iz ruku. zatim dod ade sa prizvukom zlobnog humora: "Ne izgledaj tako strog. promrmlja dvosmisleno. Èak je i Bodkin bio pot eran iz kreveta. Gust i vreo vazduh u sobi podseti Keransa na Hardmanovu kabi nu za vreme eksperimenta to ga je Bodkin vr io nad pilotom. nosaèi kripali dok su se dva velika rezervna motorna èamca spu ta la u vodu. "P onovo uèim svoje ABC. Kerans se di e i po uri oko bazena prema ogradi. On uze elektrièni megafon i krenu napred preko krova. radio je unazad.

Nestao je poruènik Hardman!" Ispod donjeg otvora helikoptera prostirala se d ungla kao kakva ogromna gn jila rana. Duboko dole na pet stotina stopa jurila je senka helikoptera preko pegave zelene povr ine vode. hitro promièe i skriva se meðu prozorima na liniji vode. Hardmanov nestanak otkri o je de urni u bolnièkom odeljenju u 8 èasova toga jutra. Sve oko njega poèinje da se ru i. iznenadan grè zabrinutosti iskrivi m u ugao usta. ali njegov krevet je bio hladan. Dok su se udaljavali od central nih laguna u spiralnom bri uæem letu. Roberte? Zbog èega je Rigs tako uzbuðen?" Kerans zakloni glavu od urlanja ma ine i zagleda se preko zeleno obrubljen ih laguna koje su se pru ale prema horizontu. ograðeni vrtovi u jednom bezumnom Raju. Kerans opet poèe da ispituje nagnuti disk d ungle dok su visoki tornjevi centralne lagune promicali oko otvora. okrugle ute kaljuge pokrivene gljivama iz kojih je izbijala rasko na gu va biljnih formi to se bore za opstanak. cedilo se kroz poplavljenu arkadu kao ku na sadr ina neke velike kloake kasnijeg doba. "Nije uzbuðen. Sem ukoli ko se nije sklonio u zgradu u blizini baze. On primeti da Kerans gleda gore u nebo i povika: "Jesi li ga veæ video. D inovski gajevi gimnosperma irili su se kao gusti èuperci po krovovima potopljenih zgrada. a onda bi se otkrilo da je to krokodil koji hvata neku vodenu pticu ili kraj potopljenog panja izlomljenih stabala paprati. Nijedan od manjih èamaca priveza nih uz ogradu keja nije nestao. horizont je jo bio zamraèen ranim jutarnjim maglama." Beatrisa mu pomo e da smota platneni krov. sa retkom kosom boje peska koju mu je vetar p rebacio napred preko lica. "Ali ta se dogodilo. ili su ostaci provizornog keja jo plovil i uz trupinu kakve nakrivljene poslovne zgrade zarasle u paperjaste akacije i ra scvetale tamariske. Neizmerno obilje ivotinjskog sveta ispunjavalo je zatone i kanale: vodene zmije uvijale su se meðu zdrobljenim stablima natopljenih gajeva bambusa. pa je gotovo sigurno da je on oti ao prethodne veèeri." Prihvativ i prekor. Rigs i Makredi nastavi e svoje bdenje na desnom boènom otvoru. vijugali su od veæih laguna da bi se na kraju p ridru ili kanalima irokim est stotina jardi koji su se irili vani preko nekada njih pre dgraða. Moguænost da iz vazduha opaze Hardmana bila je beskrajno mala. iguane su nepomièno sedel e na senovitim pervazima zgrada kao kamene sfinge. talo ilo se u ogromnim nanosima uz eleznièki vij adukt ili polukru nu ulicu poslovnih zgrada. Posvuda je nadiralo blato. tajna uspe nog pretra ivanja je u stoprocentnom pokrivanj u. Uzani rukavci. doktore? Ne zazjavaj sada. bio bi prinuðen da ide vodenim putev ima gde je ispod drveæa paprati imao najveæu moguænost da izbegne osmatranje iz vazduha.gde skloni . Vazdu na struja æe ti strugnuti pe kir kao hartiju. verovatno ubrzo na kon poslednje prozivke u odeljenju u 9. koje su se spu tale sa neba kao svetli prozir ni zastori. Bez iljate kape. kao da je uznemiren bukom helikoptera.30 sati. Èvrsto vezan uz ogradu kabine najlonskom u adi oko pasa i ramena. a preko ramena im prostruja vetar od njega. napustiv i pretra ivanje d ungle ispod helikoptera. i on usredsredi pa nju na teren neposredno oko nje. Kerans se na e nad donji otvor i poèe posmatra ti blistav prizor. kolonije slepih mi eva i zbijale su iz zelenih tunela kao rasprsli oblaci èaði. potom stupi u hol ba u trenutku kad treperava senka helikoptera ispuni patio. ali je vazduh nad gradom bio bistar i jasan. Rigs sada ima dosta r azloga za svaðu. Èesto se èinilo da neki ljuds ki oblik. samo strahovito zabrinut. Rigs je izgledao kao razjaren vrabac to besno istura s voj mali kljun u vazduh. dodajuæi do gled jedan drugom. Tu i tamo trèala je i z baru tine stara betonska vodovodna kula. a izduvne pare helikopt era ble tale su gubeæi se u dugom vijugavom tragu. o gromnim koprenama zlatnih isparenja. Mnoga manja jezera bila su ispunje na muljem. gu eæi pod sobom bele pravougaone oblike. stoprocentnoj koncentraciji. ali Hardman je lako mogao da prive e dva prazna bu reta za gorivo koje su bila ostavljena na gomili kraj palube C. Kerans j e posmatrao pejza koji se dole prostirao prateæi vodene puteve iz tri centralne l agune. i da ih neèujno . Na dvadeset milja. koje su svodovi od rastinja iznad njih pretva rali u zeleno osvetljene tunele.

Sem to smo tro ili ma inu. negde do granice terena za pretra ivanje od nekih sedamd eset pet kvadratnih milja. ja mislim da nam ostaje jedina moguænost da u nekoliko odabranih pravaca izvr imo pretra ivanje sa male visine. jer ga je spreèila koncentracija grada prema jugu. odvukav i R igsovu pa nju. a bela p ruga koju je ostavljao za sobom nestajala je na staklastoj ravni vode. Oslobaðajuæi se svojih veza. "Ja stvarno ne znam kakvi su Hardmanovi motivi. Mo e da se oproba u èitanju Hardm anove psihologije. Nekoliko minuta su ispravljali noge. i Kera ns je bio ubeðen.spusti u vodu. a otvorene aleje podseti e Keransa na Herodotov opis pejza a Egipta u vreme p oplave. on stavi prst na mesto gde su se spustili.." Bili su na oko deset milja severozapadno od centralnih laguna. a Deili upade sa drugim predlogom. taèno izmeðu njih i baze. dokt ore?" Kerans sle e ramenima. sa njegovim gradovima opasanim zidinama. i da su zategnutost i nemoæ sadr ani u tom sistemu popustili iznenada. Sve u svemu. kraj ispod njih je bio prazan i nezakrèen. trenutak kasnije. "Pa. Najbli a graðevina bila je neka usamljena robna kuæa na dve stotine jardi od njih. njegovo malo ozbiljno lice bilo je skriveno pod lemo m od vlaknastog stakla. i lagano se s pusti e na èvrst èetvrtasti krov neoasirskog portika. kao da prelazi preko njegovog uma u pravcu suprotnom od njegovog sopstvenog toka. takav splav bi glatko umakao i do zore ga odneo deset milja daleko. da Hardmana neæe naæi u severozapadnom delu. kao i o tome da li su oni bili deo nekog veæeg plana koji je polako sazr evao u poruènikovoj glavi. Mo da. "izgleda da smo na pola puta prema Berdu. Rigs se pope u pilotsku kabinu i. Ima nade da bism o ne to mogli da vidimo . nismo mnogo ta postigli. "Gospodine. Keransovo prvobitno uzbuðenje je i èilelo i on oseti neobiè no olak anje. a izmeðu glavnih nizova zgrada bilo je vi e prostranstva nerazvijene vode. a tornjev i su bili gotovo skriveni u magli du horizonta.splav ili mrlju od ulja. Sledeæih pet minuta. U poslednje vreme bio je kod Bodkina. Rigs otvori torbu s mapama i ra iri polietilenski otisak na podu kabine." Deili klimnu glavom. mada ne iz nekog racionalnog razloga. rastvoriti sebe i stalno prisutne . Deili i Makredi raspravljali su se o ko eventualnih pravaca kojima je Hardman krenuo. U ovaj kr aj je prodrlo manje mulja.. Voda je dobovala o trem sa stubovima pod njegovim nogam a. ta bi ti rekao. "Otvoreno traganje je gubljenje vremena na ovakvom terenu". ili samo iznenada besmislena reakcija na vest da odla ze iz lagune na sever. i vegetacija je bila reða. pukovnik." Glas poèe da mu se prekida. Kerans je gledao okolo kako vod a u vrtlozima prolazi kraj bioskopa. P osmatrao je kako talasiæi jedan za drugim zapljuskuju nagnuti krov i po eleo da mo e napustiti pukovnika i siæi pravo dole u vodu. puk ovnièe. Po to nije mogao da se vidi s Bodkinom pre nego to su ga digli na helikopte r. oznaèavajuæi samo ire vodene put eve kao da Hardman upravlja d epnim bojnim brodom. Najzad izabra e ispupèena leða polupotopljenog bioskopa. Kerans je mogao samo da nagaða o motivima koji su naterali Hardmana da napust i bazu. "Siæi æemo negde i pa ljivo pogledati mapu. Rigs ustade sa gestom ozlojeðenosti i pru i d ogled jednom od dvojice vojnika koji su èuèali na podu u zadnjem delu kabine." "Sla em se. meðutim. klizili su u iroke kanale i izlazili iz njih tra eæi pogodan krov na koji bi s e spustili. reèe Deiliju. sada æe biti jo te e da se ostane. tu Rigs zabubnja svojom palicom po mapi. lagano mu udarajuæi u glavi i postavljajuæi sve iri krug moguænosti me anja. na kome je svaki hektar bio razrovan ru evinama napu teni h zgrada. Poèe e blago da poniru i spusti e se do na stotinu stopa iznad v ode. gledajuæi preko prostranstva plave vode. Ma kako grubo sklepan. Ali problem je". viknu prema Keransu. narednièe". jedan od dva velika motorna èamca krstario je otvorenim kanalom. Ako i ta drugo. sliènim ostrvima Jegejskog mora . Na pet milja. N asloniv i se laktovima na ivicu otvora. brzina i nagib helik toptera se promeni e. "gde ? Hardman verovatno nije dalje od dve ili tri milje od baze. kao da je Hardmanovim nestankom bila otklonjena jedna od suprotnih l inija sile koje ga opkoljavaju. Nekoliko grana i gu ve travuljine plovilo je severnom strujom. a sjajna sunèeva svetlost pretvarala je povr inu vode u ogledalo od rastopljenog metala.

Tri minuta kasnije. Njegova povr ina bila je izbra zdana vodom koja je oticala iz mno tva plitkih bara.vrsta velikog kita. zastiruæi celu baru tinu èvrstim tkivom. a Rigs se napregnuto zagleda u mapu. doktore. "Pukovnièe. èak ni dva dana. po to su desetak puta pa ljivo pretra ivali kanal. ta ti misli . Hardmana naðo e meðu zaravnima u mulju. gde treba tra iti Hardmana." Kerans pokaza na mre u kanala koji su se ulivali u centralne lagune. "Kad iziðe iz kanala nema nièeg sem g uste d ungle i otvorenog mora. Keransu. i mora da je odluèio da dalje ne èeka. nikada ga neæemo pronaæi." Kerans ne to promrmlja kao odgovor.. bl ato je poèinjalo da se su i i stvrdnjava. Spustiv i se na tri stotine stopa iznad vode. Odjednom shvati. èiji su tok razuðivali i skretali gromadni nanosi mulja. èije su oèi bile za tiæene od ref . iljata kapa bila mu je na vuèena na oèi.jug. ali spreman da pr ihvati narednikov savet u nedostatku nekog drugog. mo da si u pravu. Postoji samo jed an pravac kojim se Hardman uputio . "Hardman æe biti tamo negde. d ungla unaokolo slivala se s krovova i hvatala kor enje u vla noj ilovaèi. Hardman ne bi do ao ovamo." Rigs di e pogled na Keransa. Svaki put su kru ili za oko stotinu jard i vi e od prethodnog.. kladim se u deset prema jedan da ga ne bismo videli." Rigs je s nevericom klimao glavom.utvare koje ga obleæu kao ptice stra arice u sve em utoèi tu njenog èarobnog mira. ali do deset èasova. ali sigurno ne ide na s ever . to je znaèilo da je koncentrisan. Kerans odgovori mirnim glasom: "Pukov nièe. Rigs se posle dvad eset minuta okrenu od otvora vrteæi utuèeno glavom. "Verovatno ima pravo. a poslednja tri kruga osmatrao je polukrug neèega to je na iz gled bilo velika stambena zgrada u uglu izmeðu kanala i ju ne obale malog rukavca koji se gubio u okolnoj d ungli. zatim pogleda na Makredija koji se izdvojio iz grupe i sada je stajao pored Keransa. ne sumnjajuæi ni trenutak. Ne znam da li ide pe ke ili plovi na nekom splavu. gospodine. Keranse?" Kerans zavrte glavom. ako eli da se sakrije od nas. ali ovo je beznade an posao. oèigledno je da je on odjednom poremetio umom.Znao sam poruènika Hardmana. Dva sata ranije obala je pred stavljala pojas kaljuge." Rigs je oklevao. Verovatno mu je bila potrebna cela noæ da bi stigao do glavnog kanala. prev. Biæe da je krenuo na sever i da se odmara negde u ovim otvorenim kanal ima van grada. Temperatura se stalno penje . leteo sam sa njim gotovo pet hiljada èasova. "Narednik Deili dobro ka e. "Ali za to na jug?" pobuni se Deili. Ogromni nanosi mulja uzdizali su s e nad povr inom kao leða velikih glavatih ulje ura. pretra ivanje krajeva severno od grada z naèi potpuno gubljenje vremena. On gotovo neprimetno klimnu glavom Rigsu." On zaæuta. Gde god su hidrodinamiène konture kanala dozvoljavale nanosima mulja ma i najmanju trajnost. njegova visoka pogurena prilika odra avala se na vod i kao mr ava vrana. Glavata ulje tura . kada ga je nadleteo helikopter. pritoke jedinog ogromnog vodenog puta tri milje ju no od grada. "Pa. i ja verujem da se on sada odmara u nekom malom zatonu pre nego to æe noæ as krenuti dalje. Saèeka da Deili zavr i: ". Roberte. Kerans je sa donjeg otvora posmatrao uzane trake obale pod spoljnom ivicom ume paprati. Za to bi Har dman izabrao da putuje na jug?" Gledajuæi opet napolje preko vode. odgovarajuæi na neiz reèeno pitanje. Hteo je da se vrati u Berd. Èak i Deili podi e nogu na prag ulaza u pilotsku kabinu. nema nijednog drugog pravca. Hardman nije bu dala. Èak i kad bi se nag injao kroz prozor i mahao. Gornjih osam ili devet spratova zgrade stajali su iznad vode i opkoljavali nizak bedem tamnog mulja. prim.Berd je poslednje mesto na Zemlji u koje eli da se vrati. tra eæi izdajn ièke znake koji bi otkrili kamufliran splav ili na brzinu sklepanu kolibu. Kao to je Kerans predskazao. helikopter je pod punim vi estrukim pritiskom hitao ka lagunama na jugu. oni poèe e da proèe ljavaju peri ferni deo glavnog kanala u du ini od pet milja. isuvi e je otvoreno i izo lovano. oèigledno neubeðen. u blistavom zelenom moru po kome lebde zmije. prihvataj uæi logiku Keransovog argumenta i op te razumevanje Hardmanovih motiva kada ih je Kerans podrobno objasnio.on æe se ispr iti. Verovatno vredi poku ati. Meðutim.

Na èetiri stotine jardi odatle. "da Hardman sa sobom nosi jedan kolt 45.. pitajuæi se u kojoj bi od hiljadu soba moglo da bude Hardmanovo skrovi te. dr ali smo ih na palubi C. gospodine. Juèe sm o ra èi æavali pokretne cisterne. Kerans mu reèe mirno: " Pukovnièe. tu on uputi Keransu blis tavi osmeh. "Nadam se da si u pravu. i Keransu se uèini da.. dva belolika tornja sa satovima probijala su se kroz rastinje kao tornjevi hrama kakve izgubljene religije iz d ungle. Kerans . Kad buka helikopterovog motora i èeznu na krovu iznad njih. Makredi kleèe kraj jednog bureta da oèisti mulj. " Odlièno. Dok su preletali iznad balkona.je li tako. Samo jo treba da ga u hvati . "Hardmane! Govori pukovnik Rigs!" Urlao je Hardmanovo ime u nemu vrelinu . poruènièe! " Skupljene u i u lukom zgrada. Kerans." Ostaviv i Keransa da ovo svari. potom namignu Keransu i dodade: "Dr Kerans eli da razgovara sa vama. toliko udubljen u praæenje nji hovog krivudavog puta ka balkonu da gotovo nije ni primetio isto tako jasan crte otisaka izmeðu linija na prosu enoj povr ini. Bio si potpuno u pr avu. reèi su odjekivale preko moèvara i zatona. i ceo kompleks je lièio na prezreo sir kamamber. a njegove dve iste sive trupine bile su jo pro arane blatom.odzvanja moæ . Roberte. Bio je napravljen od dva bureta privezana na krajeve metaln og krevetskog rama." "Ne brini! Uhvatiæemo ga!" Rigs poèe dovikivati dvojici ljudi na krovu k oji su pomagali Deiliju da prive e helikopter. zvuk njegovog imena . On dotaèe Rigsovu ruku i pokaza na pruge. on se naslo ni na jedan stub slu ajuæi kako se odjeci ponavljaju oko njega. Sigurno je uzeo rezervni krevet iz bolesnièkog odeljenja posle prozivke. Rigs i Makredi se sago e da ispitaju grubo sklepan splav koji je bio sakriven ispod balkona iza zaklona od otpadaka. Roberte. Gledao je gore u nemi luk prozora. Makredi je pod rukom d r ao 'tompsonku'. Hardman æe ti biti zahvalan kad ga odvedemo natrag. i on za trenutak oseti vrtoglavicu. "Razvedri se. Keransu se naglo ste e jednjak od muke. nema sumnje .lektovane sunèeve svetlosti.. narednièe?" upita Rigs izlazeæi na su nèevu svetlost da pogleda gore u polumesec stambenih zgrada. "Polako.. Tr agovi blata sa Hardmanovih stopala vodili su preko sobe koja je imala balkon i g ubili se kroz apartman u susednom hodniku. motri sa jugozapadnog kra ja! Koldvele." Rigs odmahnu rukom. jer su mu se samopouzdanje i dobro raspolo enje potpuno povratili. Veæina prozora bila je razbijena." "Dobro. i ljudi na krovu su razdra eno jadikovali pod vojnièkim kapama . "Tu smo. ne gonimo besnog psa. One su kao lanac sa mostalnih jedinica bile povezane kratkim nadvo njacima izmeðu ahtova za liftove na kraju svake zgrade. crepovi prekriveni ogromni m mrljama gljiva. podi e elektrièni megafon. mogao bi da poku a pliv ati!" Dva èoveka pozdravi e i krenu e sa karabinima uz bok. nevidljivo ga izdvajajuæi." Rigs priðe Keransu trljajuæi ruke od zadovoljstva i sme kajuæi se samouvereno. ali otvor je bio zagu en otpacima i istrulelim pan jevima. Izvanredna ve tina u postavljanju dijagnoze." Prepredeno je piljio u Keransa kao da nagaða o stvarnim izvorima ove znaèajne sposobnosti sagledavanja. Te ak zadah kloake izlazio je iz udoljice s muljem nad kojom je gladno pulsirala i zujala korona od milion insekata. Mada je zanimljivo èuti". po tmulo grmeæi u daljini nad velikim praznim blati tima. i tako otkri broj ifre i spisan bojom preko prednjeg dela.to smo mi. "UNAF 22-H-549 . ja jednostavno ne elim da mi kakav usnuli krokodil odgrize nogu. u razmacima od oko èetiri stope. Unaokolo je sve treperilo o d nesnosne vruæine. on poku a da zaviri ispod betonske ploèe. ti kreni prema severu! Pazite na obe strane. naravno." Kerans je stajao na ivici balkona i pod njim je bila padina od oèvrslog mulja. "Vilsone.Kerans. uèini se da je njena glatka povr ina u razmaku od oko est stopa zaparana dvema slabim paralelnim prugama koje su vodile do isturenog k rova jednog gotovo potopljenog balkona. nesum njivo tragove stopala visokog sna nog èoveka koji je vukao te ak tovar. Èvrsto pritisnuv i èelo ruènim zglobom. Kad Rigs otkopèa poklopac svoje futrole. odbija juæi se od njih.

nego sve to je dotad do iveo.nim predskazanjem u asa i nesreæe. Gu teri su promicali i jurili kroz pukotine na podu. Noæima posle toga. drugi se sluèajno zaustavio gotovo ta èno u taj èas . a u slepooènicama udaralo od napora zbo g penjanja uz stepenice. dok su Rigs i Makredi p retra ivali stanove i motrili penjuæi se na spratove. Bilo je pola dvanaest i napolju je temperatura iznosila preko 45 stepeni. "Stajaæemo mirno pet minuta. sa svim nejasnim i preteæim avetima koje su bacale sve tamnije senke na njegov duh. "Pa dobro. gde je?" Rigs se nasloni na ogradu stepeni ta i pokretom ruke d ade im znak da se uti aju. Prete an deo maltera otpao je sa zidova i le ao u sivim gomilama du ivica. Kerans mirno reèe: "Sad æe ga verovatno uhvatiti. Iz pukotina u podovima dizao se smrad masne vode koja je klokotala kroz donje prozore. Gde go d se sunce probijalo. zatim poèe da oslu kuje nemu zgradu di uæi kroz stisnute zu be. kao dva obeliska. izbezumljeno su se ustremljivali na prozore i rasturali se uz bolne krike u ble tavoj sunèevoj svetlosti. "Ne gledaj me tako za titnièki. Znam da se znojim kao svinja. On je zauzimao polo aj kod stepeni ta u svakom hodniku. narednièe.35! Kerans pomisli da sat u stvari radi. dok ga besmislen pravac kazaljki potpunije iden tifikuje. Roberte. Pre nego to bi napustili neki od potopljenih gradova. da ga mo da navija nek i ludi pustinjak koji se uhvatio za poslednji besmislen registar nepomraèenog um a. Zgrada je bila opusto ena. pukovnièe." Tra eæi gde da sedne. ali se u poslednje vreme nisam toliko odmarao kao ti. Uznemireni prvi put posle mnogih godina. koji su visi li sa nakrivljenih ramova za slike. Svi podovi bili su istruleli ili provaljeni. Izgledalo je kao da uti vazduh podneva pritiskuje lisnatu prostirku kao ogroman poluproziran pokrivaè. obojica svesni da imaju razlièit stav u odno su na Hardmana. nekada je bio malo brdo. koraèa velikim koracima po ogromnom dalijevskom pejz a u. mada bi. Rigs je nekoliko puta navio dv otonski mehanizam zarðalog sata na katedrali. obuèen kao Viljem Tel. On je ovde negde!" Makredi zabaci svoju 'tompsonku' na rame i pope se do malog prozora na s ledeæem odmori tu. Jedan od brojèanika nije imao kazaljke. on ode hodnikom i gurnu vrata koja su vodila u prvi stan. Rt n a kome je stajao polumesec stambenih zgrada. Nejasni obrisi klasiènog trema i fasade sa stubovima ispod tornjeva nagove tavali su da su zgrade nekada bile deo malog gradskog centr a. On pogleda dole u Rigsovo zaduvano rumeno lice i oseti divlje nje prema pukovnikovoj samodisciplini i èestitosti. kroz prozor je dolazio slab povetarac. ukoliko mehanizam jo radi. sa hiljadorukim èudovi tem kosmièkog vrem ena. zabadajuæi goleme sunèane èasovnike u itki pesak kao bode e. Kerans se nasloni na zid dok mu se znoj slivao niz leða i grudi. Sada treba da budemo oprezni. izdizali iz gustog li æa paprati." Dva èoveka izmenja e poglede. Pojaèano zbog vruæine. ram se odjednom sru i i pretvori u hrpu crvotoèine i istrulelih komada grede. slepi mi evi. Njegovo ime mu je jo slabo odzvanjalo u u ima kad su poèeli da pretra uju zgr adu. Kerans je u snovima viðao kako R igs. Poku avajuæi da razbije to suparni tvo. Rigsovo nestrpljenje je jo vi e raslo dok su se peli na spratove i bez uspeha pretra ili sve sem dva poslednja. Kerans se zagleda u dva tornja sa satovima koji su se. jo su bile izn ad vode to je nadolazila. svetlost se kao dijamant raspr tavala u hiljadu iskrica kad god bi se neka grana pokrenula prelamajuæi sunèeve zrake. pa su tako odlazili praæeni posled njom jekom zvona preko vode. pa su se oni lagano kretali po umetnut im keramièkim ploèama. gole letve su bile isprepletane puzavicama i ilièastom maho vinom. oprezno prelazeæi sa jedne popreène betonske grede na dru gu. pa Kerans pusti da ga on miluje po licu i grudima dok je posmatrao d unglu ispod sebe. . Dok je otvarao vrata. Ne to malo vazduha strujalo je kroz sobu. i Rigs mogao dobro da odigra tu ulogu. Izgledalo je da prvobitno tkivo zgrade odr ava jo jedino rasko na vegetacija k oja se granala kroz sve sobe i hodnike. On prekoraèi preko nje i uputi se prema velikim prozor ima koji su gledali na balkon. a nekoliko zgrada koje su se videle pod vegetacijom na drugoj strani blati ta. ili se oèajnièki klizali po suvim kadama u kupati lima.11.

Prestra en. Pridr avajuæi svoj e ir. minuti su prolazili i ostavljali z a sobom sat zaustavljen na 11. èoveèe. Njegova kosmata brada bila je utonula medu iroka ramena. Lice mu je imalo izraz gladne napregnutosti. "Pobogu. i jedini spoljn i znak unutra nje energije bio je bledi sjaj zainteresovanosti za biologa. nehotiè no pogledajuæi na vrata spavaæe sobe kroz koja je stupio bradati èovek. Krupni èovek stajao je malo p ognut ali opu ten. Kerans se okrenu od prozora i tr e se kad shvati da u vratim a iza njega neopomièno stoji visok crnobrad èovek. sa u etom koje mu je bilo zategnuto preko ramena. hoæe da odvuèe splav nazad u vodu!" Na trideset jardi od njih. le eva koji su lebdeli u razavijenim po krovima kao na kakvoj u asnoj probi Stra nog suda. Pru i mu j ednu ruku.vi e nego veæina instrumenata za merenje vremena) nego je samo tolik o spor da njegovo kretanje izgleda neprimetljivo? to sporiji sat. dole na p arapet.u stvari. a sa krova je dopirao agor uzbuðenih povika. "Hardmane!" pro apta Kerans. a te ke ruke su mu mlitavo visile niz bokove. njegovih kitnjastih florentinskh grobova koji su se bili raspukli i izbacili svoju utrobu. i tako predstavljao deo jednog jo veæeg prostorno-vremenskog sistema. obrta njem smera èasovnika i njegovim kretanjem unazad mogao bi se napraviti mehanizam za merenje vremena koji bi se u izvesnom smislu kretao jo sporije nego vasiona. Rigs kroèi na balkon i dade rukom znak Vilsonu i Koldvelu da siðu. Kerans saèeka da mu se oèi priviknu na mrak u zadnjem delu sobe." Pa ljivo su stezali krug oko Hardmana. bacajuæi se jednim jedinim korakom sa jednog odmori ta na drugo. i on za trenutak podseti Keransa na neki od onih vaskrslih le ava. izlete na balkon i preskoèi pre ko ograde. "Gospode bo e. pa zgrabi krev etski okvir i poèe da ga cima laganim muènim trzajima. Ili mo da on ne stoji (mada bi sigurno dva puta dnevno pokazivao vreme sa potpunom. Crno blato skorelo mu se po rukama i èelu. izmigolji s e pre nego tu je Kerans mogao da povrati ravnote u. "Jadn ik! Izgleda potpuno izgubljen. zaostajali su trideset sekundi iza Hardman a. Keranse! Gotovo si ga dr ao!" Zajedno otrèa e nazad u hodni k i sjuri e se stepeni tem. a utisak zbunjenosti i umora po jaèavala je bluza sanitetskog de urnog od grubog plavog platna koja je bila manja za nekoliku brojeva pa mu se desetarska uznaka popela èak iznad ispupèenja delto idnih mi iæa. to bli e odgovara beskonaèno postepenom i velièanstvenom toku kosmièkog vremena . neospo rnom taèno æu . "Hardmane!" Kerans dolete na balkon upravo u trenutku kad jedan od ljudi na krovu poèe dizati uzbunu. Odvrativ i oèi. Rigs zakopèa futrolu od revolvera i tu no zavrte glavom. mo da æe uspeti da ga um iri . zgrudvalo se na èizmama i tkanini njegovih vojnièkih pan talona. gotovo se pla eæi da ne razbije zaèaranost. njegova velika telsina zakr èi pola sobe. dva . spazi e Hardmana kako leti po zavojima stepeni ta èetiri spr ata ispod njih. Keransovo bavljenje ovom idejom bilo je prekinuto otkriæem malog groblja koje se u gomili razvalina na suprotnoj obali spu talo u vodu. Opet se seti jednog jezivog gr oblja nad kojim su se usidrili. ne misl eæi na ljude koji su ga gledali s krova. opominjuæi ga da se ne mièe . Ali Rigs zastade kao ukopan na ba lkonu. Hardman se kao akrobata spusti niz oluk.35 i preticali ga kao vozilo u br oj traci. Najzad odbaci u e za vuèu. dok mu je plava vojnièka bluza pucala na leðima. trzajuæi prednji deo splava u vazduh sa demonskom energijom. Rigs i Makredi ulete e u sobu. a za uzvrat izmami izraz neobiènog sauèe æa punog razumevanja. Do ivice vode bil o je jo dobrih pedeset jardi. Petorica ljudi: Rigs. Hardman se baci na Keransa grèevitim skokom. Makredi. na e se prek o ograde i opsova kad se Hardman izgubi u stanu. i Hardman je do kolena tonuo u vla niji mulj. Hardman je vukao splav preko oèvrsle mase mul ja. sa nakrivljenim na dgrobnim ploèama to su nalikovale na grupu kupaèa. budi tu u blizini.Kerans se nasloni na prozor èekajuæi. oèima koje su tinjale kao zapretena vatra. napravi se kao da udara neposredno pre no to se sudari e. Kad su stigli na najni i sprat. Kerans se u nedoumi ci zablenu u tu priliku sreðujuæi misli s naporom. gotovo kao da su im uloge bile obrnute. ali je buljio u Keransa sa mraènom odsutno æu. Rigs odjuri. Doktore.

poèinje se zamarati". i oprezno stavi nogu na prvi stepenik. Har dman bez oklevanja sunu u uzan propust izmeðu dva stara poploèana zida i nestade u ulièici. zaklanjajuæi oèi podlakticama. napredovali su niz padinu od skorelog blata. " ta goni toga èoveka dalje? Potpuno sam raspolo e n da ga pustim da ode. Makredi uzmaèe izmeðu statua na skveru i zauze polo aj iza bazena fontan e. a zati m krenu napred sa Vilsonom. Divlje orhideje i magnolije obavijale su s e oko sivih jonskih stubova stare sudske zgrade. Hardman nastavi da se batrga u blatu na deset jardi ispred njih. Hardman je naslonjen na splav pucao na njih velikim kolt om 45. Pored palate suda. odande ne mo e da se makne. sada je suvi e opasno! Mo da vas neæe prepoznati. pre nego to je Ke rans mogao da ga za dr i. Kako se pribli avalo podne. Kerans zastade nekoliko koraka iza Vilsona i spazi Rigs a kako zabrinuto gleda gore u helikopter. pa Hardman zastade i u nedoumici pogleda ljude koji su i li za n jim. Hardman pogleda grupu koja ga je opko ljavala. "Nastavi za njim. I ao je lagano napred preko napuklih kamen ih ploèa. Deili je upalio motor pa su se krakovi rotora polaku okretali u vaz duhu. Kad utonu do pojasa. "Doktore. unazad stiskajuæi okrvavljen lakat. a Keransu se poveri: "Gos pode. minijaturne imitacije Partenona . Iznenada se na krovu iza njih zaèu isprekidano urlanje izduvne cevi koje je cepalo ti inu zaravni. Helikopter naglo poèe da gubi visinu. Vilson uz kratak krik pade preko karabina. Izduvna cev bljuvala je iznad n jihovih glava uz resko praskanje. mlateæi ga kao hiljadu maljeva. Odjednom se Vilson zanjiha i. plamen iz dobo a probode treperav vazduh. pa ga Kerans ostavi i potrèa. sa masivnim tremom koji je bio ukra en skulpturama. Rigs i Kerans su po magali povreðenom Vilsonu. a vazdu ni udar eksplozije odnese mu kapu s glave. gledajuæi kako elisa na repu ok reæe ma inu u sve manjoj spirali. pa kako mu bude. Saèekaæemo dok n e popusti vruæina. "Biæe u redu. inaèe je skver netaknut pre iv eo juri e pedesetih prethodnih godina. Pojuri e za Hardmanom uz sve jaèe urlanje helikoptera. Proèi æavao je grlo i pitao se ta da ka e Hardmanu. Kerans dade znak ostalima da ostanu na mestu. zatim se otkotrlja. pukovnièe! Ja æu poku ati da govorim sa njim mo da æ u uspeti da ga zadr im. red za redom stabala paprati i d inovske preèice koja je cvetala sa terasa. Negde u senci èuo je kako Hardman iscrpljeno dahæe. Doktore. upadali i izvlaèili se iz rupa to su ih ostavili ljudi ispred njih. Buka i vrelina zajedno su udarale u Keransovoj g lavi. Kao ranjeni indijski bivo." Vilson se bio dovoljno oporavio da bi mogao iæi bez pomoæi. pusti splav i èuènu iza njega.vojnika i Kerans. i njegovu prvobitno tlo jo se prilièno izdiz alo iznad okolnog nivoa vode." Kerans ne obrati pa nju na njega. Hardman stavi revolver u pojas. a li glas mu se izgubi u sve jaèem urlanju motora. zatim se posræuæi pope stepenicama u sudsku zgradu." lz ulièice izbi e na mali skver na kome je grupa mirnih gradskih kuæa iz X IX veka gledala na kitnjastu fontanu. Na kraju muljevite zaravni dizala se d ungla kao visoka zelena litic a. Ometen u poku aju da stigne do vode. on doviknu ne to Keransu. nalazila se druga zgrada sa stubovima . Rigs i Vilson po uri e uza stepenice u ulaz u muzej. okrete se i otrèa ivicom vode do zgrada koje su se stapale sa d unglom na sto jar di odatle. sa tornjem na kome je bio sat b ez brojèanika. Dajuæi znake Keransu i Koldvelu. plavokosim mladiæem koji je nekada bio Hardmanov pos ilni. Predpostavljajuæi da je njihov zadatak sada zavr en. "Gotovo smo ga uhvatili. helikopter se sporo vinu uvis iznad njih. Sa karabinom preko grudi. narednièe!" prodra se Rigs kada Makredi zastade da ga saèeka. Kad ostali poèe e da se povlaèe uz padinu. zaklanjajuæi oèi od jakog sunca. skliznu iz vazduha na skver sa hro . sunce je ispunilo ovaj antikni forum jakom usp lamtelom svetlo æu. a Makredi i Koldvel jurili su na rastojanju od dvadeset jardi iza nj ega. kakva klanica!" Beznade no uperi prst u ogromnu Hardmanovu priliku koja se t opæuæi udaljavala dugim koracima. Uznemiriv i skver svojom bukom. a oblaci pra ine dizali su se u talasima oko njega. Vilson nesigur no zagazi kroz meki mulj uz vodu.biblioteka ili muzej. Nje ni beli stubovi presijavali su se na suncu kao niz ogromnih izbeljenih kostiju.

a li se narednik zajedno sa Rigsom skupio uz jedan stub i njegove oèi su prazno bu ljile u tle pred njima kao da spava ili je u transu. Dok se sunce penjalo ka zenitu. "Neka ide. Osujeæeni u ovom drugom poku aju da uhvate Hardmana. dok je vidao Vilsona i smirivao ga s nekoliko pilula morfijuma. Sivi kamen zgrada oko skvera bio je obasjan ble tavom belom svetlo æu kao ogromnim reflektorima. kraj fontane. Udaljavajuæi se od fontane. a smrskani propeler nastavi da se i dalje ekscentrièno okreæe. delimièno skri venog ogromnim koprenama pare nad sredinom kaljuge i i èeznu u njih kao èovek koji nestaje u gustoj magli. stajala je visoka usamljena prilika. Nasred skvera. dreèe æi na ljude na stepeni tu muzeja. zaklanjajuæi oèi od bleska. s lu ajuæi Rigsovo razdra eno gunðanje i Deilijeva sakata pravdanja. ot kucaji termalnih talasa izvrtali su normalnu perspektivu svakih nekoliko sekundi i za trenutak je uvelièavali. umoran i obeshrabren. Deili je sedeo za komandnim ureðajima napola o amuæen udarom o zemlju i bespomoæn o poku avao da se ispetlja iz svojih veza. Sasvim n ejasne usled svetlosti i bleska. U bazi je smestio Vilsona u bolesnièko odeljenje. Hardman polako krenu preko skvera. sada su èuèali u hlad u ispod trema muzeja i èekali da mine podne. Dok je sedeo u relativnoj sve ini pod ièanim zaklonom. njegovi zraci poèe e da se odbijaju uvi s sa ploènika. na tom mestu napusti skver.ptavim ubrzanjem motora. zalazeæi iza zastora svetlosti koji su se smenjivali i izlazeæi iza njih. dok se helikopter b atrgao nad njihovim glavama. sada su se gmizavci postrance unjali oko skvera. a zelene obale kana la klizile kraj njih. helikopter se zaljulja i te ko zari u kladrmu . Deset minuta kasnije. izgleda da i nema mnogo smisla. zatim se pridi e upravo u trenutku kad je gotovo dotakao zemlju. Hardmanovo suncem opaljeno lice i crna brada sada su bili beli kao kreda. zatim je prona ao doktor a Bodkina i isprièao mu dogaðaje minulog prepodneva. narednièe! Sada ga vi e neæemo uhvatiti. nego su se nazirale i nestajale iz vazduha kao arhitektura kakvog sabla snog grada. ubrzo posle podneva. elisa na repu zviznu u trem sudske zgra de uz grmljavinu razbijenog mermera. slièno predugo eksponi ranoj fotografiji. S vremena na vreme. uzgred pominjuæi glasove ig uana. on pogleda na skver. zgrade sa druge strane fontane nisu se vi e jasno videle. i podseæao je Keransa na kolonadu egipatske nekropole belu po put krede. Njihovi grubi piskavi glasovi ispuni e Kerana tupi m strahom koji ga nije napustio èak ni onda kad je kuter stigao i oni se vratili u bazu. Proðe na dvades et stopa od Keransa koji je èuèao sakriven iza stuba sa jednom rukom na Vilsonov om ramenu da bi uæutkao njegovo tiho jeèanje. st apajuæi se sa u arenim nebom na ivicima tako da se Keransu uèini da on stupa u sam a usta sunca preko dina od belo usijanog pepela. Hardman obiðe helikopter i sti e do drugog kraja sudske zgrade. Kerans se uzmièuæi skloni sa Makredijem iza fontane. Kao da potvrduje njegovo bekstvo." Bezbedan na rastojanju od dve stotine jardi. U svakom sluèaju. èekajuæi da stigne kuter. Beskrajne obale kopnenog mora pru ale su se pred njim. Rigs jurnu za njim bez e ira. Iskljuèiv i ma inu. "Pukovnièe Rigs!" Makredi se stu ti niz stepenice. Sledeæa dva sata presedeo je æutke u muzeju. Kerans je poku avao da zaspi. a njegovo blatnjavo odelo sijalo se poput zlatnih ploèa u zaslepljujuæoj sunèevoj svetlosti. Izmo den od vruæine . Kerans se uspravi na kolena u oèekivanju da Makredi skoèi na Hardmana. On uhvati Makredija za lakat i zadr a ga. Bodkin samo klimnu zagonetno glavom i primeti: "To neka ti bude upozorenje . Obræuæi se. jaèina sunèeve svetlosti smanji se nez natno. Hardman je nastavio ustro da koraèa ne pla eæi se jare kao u u arenoj peæi. i uzmahnu svo jom 'tompsonkom' preko kaljuge. koraèajuæi ravnomerno uz anim nagibom prema nanosima mulja koji su se protezali obalom na stotinu jardi o d njih. Kerans bi spazio ostale kako pa ljivo motre ne bi li ugledali H ardmana i polako se hlade svojim vojnièkim kapama. skupljenih mr avih rame na. èuo je jo njihov promukao lave . Sti e do prvog prevoja. Privuèena bukom helikoptera pribli ila im se jedna grupa iguana. ali povremeni prasak karabina izazivao bi trzaj u njegovom izubijanom mozgu kao udarac èizme.

raja. potmulo se odbijajuæi od metalnih z idova i tavanice kao aputavo mrmljanje neke slepe okeanske struje koja se odbija od ploèa na trupu podmornice. da èuje gromoglasno dobovanje njegovog bila. Obrativ i pa nju na vreme udaraca.. on shvati da njihova uèestalost predstavlja uèest alost otkucaja njegovog srca.vodenjak. pa on stoga odl uèi da prenoæi u svojoj kabini u stanici za ispitivanje. voda je bila gusta od hiljada isprepletenih zmija i jegulja to su se i zvijale u besomuènim gu vama i tako izbijale na povr inu lagune. isuvi e iscrpljen da bi otvorio oèi. dreka je postepeno postajala sve jaèa tako da se vi e nije mogla razlikovati od vulkanskog udaranja sunèevih eksplozija. Kerans oseti kako u njemu. dok je spavao u svojoj postelji u stanici za ispitivanj e.. Keransu doðe prvi o d snova. Tada se seti da je Beatrisa Dal sanjala isti san. Keransov splav je jo bio usidren na drugoj strani lagune.. i sabra se. pa istovremeno i odbijaju i mame kao izgubljene. pa zapliva preko crn e vode koju su potresali tupi udarci. SILAZAK U DUBOKO VREME Kasnije te noæi. i stanica za isp itivanje se budila u mukloj ti ini. gotovo ispunjavajuæi i samo n ebo. svetlo æu od mirijada mikroskopski sitnih fosforescentn ih ivotinjica koje su vrvele u gustim jatima kao mno tvo malih oreola pod vodom. Iz meðu njih. i dok su tamne vode lagune zapljuskivale potopljeni grad. Roberte. Guste koprene neprozirnog gasa vitlale su nebom na samo nekoliko stotina stopa iznad njegove glave. Odra avajuæi ove isprekidane bleskove. Probudio se u zagu ljivoj metalnoj kutiji svoje kabine. epureæi se oni dodo e do iv ice stena i poèe e zajedno urlati na sunce. dok mu je glava pu cala kao rascepljena mo dina.. pa iskoraèi u jezero èije su mu vode sada izgledale kao produ e nje sopstvenog krvotoka. Pre ili posle. sa mi praoblici æe se uzjoguniti i poèeæe da se bore izmeðu sebe. jo je mogao da vidi ogroma n zapaljen disk avetinjskog sunca.." Povodom Hardmanovog bekstva ne reèe ni ta. prev. misleæi na Hardmana i njegovu è udnu odiseju ka jugu. I dok je sedeo na krevetu i pljuskao se po licu mlakom vodom iz bokala. 5. ali veèito eljene i nedost i ne obale amnionskog Amnion . Potmulo grmeæi iz da ljine. ego protiv ida. sme tale u njegovu veæ prenatrpanu psihu. anima protiv pers one. tako da je kroz njih mogao tek da razazna slabu svetlucavu konturu jednog d inovskog sunca. Kako se veliko sunce pribli avalo uz tutanj. oti ao na palubu i poèeo gledati dole preko ograde na crn i sjajan disk lagune. unutra nja opna koja omotava zaæetak u mate rici. prvi zraci la nog svitanja obasjavali su pra njave stolove sa reagensima i drvene sanduke nagomilane pod prozorima u hodniku. Bilo je ne to posle est èasova ujutru. ono je u impulsima slalo sumornu svetlost preko lagune i na trenutak osve tljavalo duge kreènjaèke litice koje su zamenile prsten belolikih zgrada. kao samo njegovo bilo. on oseti da se rastapa ju barijere koje odvajaju njegove æelije od okolne sredine. Dok se tupo udaranje pojaèavalo. duboka zdela vode sjajila je difuzn im mutnim prelivima opala. udara moæan hipnotièki zov gm izavaca koji laju. Kao izi ao je iz kabine. ka o izgubljeni telepati. Iziðe na p . mo da æe ih opet èuti. Izgledalo je da ga ovi zvuci progone i onda kad je otvorio vrata kabine i oti ao hodnikom do kuhinje. prim. Tu provede mirno popodn e. Kera ns zastade nekoliko puta i poku a da ugu i odjeke koji su mu uporno bubnjali u u ima. ali su zvuci na neki ludaèki naèin bili pojaèani t ako da su ostajali tek iznad zvuène granice. na nanose mulja koji kao e eno zlato sjaje na meridijanskom s uncu. Njegova podsvest brzo se pretvarala u panteon krcat za titnim fobijama i opsesijama koje su se. pitajuæi se sa zebnjom ta su u stvari njegovi novi progonitelji. leèeæi se od lake groznice u svojoj postelji. gusto rastinje du kreènjaèkih litica naglo se povuèe u pozadinu da bi otkril o crne i kao kamen sive glave ogromnih trijaskih gu tera.

podseti me da veèeras uzmem jedan fenobarbito n. kao to su otkucaji njegovog sopstvenog srca. Niti je poku ao da se pozabavi ije dnom od Bodkinovih ili Rigsovih okoli nih primedaba o snovima i opasnosti od njih. Kao iz daljine. i da li op te izostavljanje tog minimaln og gesta sauèe æa predstavlja uzor za njihovo opiranje da razgovaraju o snovima?) Bodkin je sedeo za stolom u kuhinji kad je Kerans u ao. Visoko gore kraj ograde na posledn joj palubi. odluèno ga upozori Bodkin. ubrzati kriza. Ja ih sanjam veæ puna dva meseca. i eto. shvatio je da u njegovim zvucima ima neèeg blagotvornog.jer ta ima sumornije izglede od ivota? Svakog jutra trebalo bi da èovek ka e svojim prijateljima: "Tugujem zbog va e neopozive smrti". Njegove prepredene ive oèi nenametljiv o su posmatrale Keransa dok se ovaj spu tao u stolicu i lagano trljao èelo grozniè avom rukom. Roberte. Izgleda umoran. Fantomi su se nep rimetno provlaèili iz ko mara u stvarnost i opet se vraæali nazad. Kerans reèe Bodkinu: "Biæe najbolje da mi pozajmi Hardm anov budilnik. Alane? ne bih jo moga da ka em." Kerans klimnu glavom i zagleda se kroz porzor u zaokrugljenu masu ploveæ e baze koja je bila usidrena uporedo s njima. tako je nestal a i svaka podela izmeðu realnog i nadrealnog u spoljnom svetu. Kad se povratio od prvog straha. Kerans spusti p ogled na tamne senke pod stolom. U 'Ricu' nema ko mara. Pa ipak je Kerans znao da se iz nekog razloga opirao da Beatrisi pru i stv arno sauèe æe kada joj je postavljao pitanja o ko marima to je krtije mogao. bilo bi bolje da nisam noæas ovde spavao. mirno je pio kafu skuvanu na tednjaku u velikoj napukloj erpi. i opet spazi nejasno svetlucanje fosforescentni h lokava. Ili jo bolje. Ba onako kako je razlika izmeðu latentnog i manifestnog sadr aja sna prestala da va i." Kao da nastavlja misao. zaje dnièkog ko mara i sada punio oèi maslinasto-zelenim spektrom lagune u uzaludnom oè ekivanju da æe uspeti da izbri e razbuktalu sliku trijaskog sunca. gledaju æi preko prohladne vode ranoga jutra. tonom koji je bio mek i od njegovog uobièajenog odseènog govora. "Ne sem ukoliko ne eli da udvostruèi de jstvo sna. gotovo umirujuæeg i ohrabrujuæeg. Sumnjajuæi u lek. ali izgledala je dovoljno duboka. u svojim u ima je mogao èuti kako sunce dobuje nad usahl om vodom. (Logièno . naravno. Setio se iguana kako laju i kidi u po stepenicama muzeja. prihvatao ih je kao neizbe an elemenat svog ivota. jadni mladiæ. pejza i zemlje i psihe nisu se vi e mogli razlikovati kao to je to bilo moguæno u Hiro imi i Au vicu." Zami ljeno je srkutao toplu kafu." "Nemoj". "Dugo si se dr ao. snovi su potpuno ovladali nj ime. Je li bila duboka?" Kerans se s naporom tu no osmehnu. pita juæi se da li da pozajmi jedan od velikih teretnih èamaca privezanih uz kej i da se preveze do nje. Veæ smo svi poèeli da se pitamo kada æe stiæi. Po to je sada do iveo jedan od tih snova." Bodkin je govorio sporim.alubu i pogleda preko mrtve vode u laguni na udaljenu kulu stambene zgrade. narav no. Ali d inovski gmizavci su bili jezivi. shvatio je koliku je h rabrost i samopouzdanje pokazivala Beatrisa kada je odbijala ma i najmanji znak sauèe æa. Alane. "Znaèi o tome je govorio Rigs! Koliko njegovih ljudi sanja te snove?" "Sam Rigs ih nema. Nemoj misliti da sam ga namerno poslao napolje u one d ung le. drugi pilot helikoptera. gotovo kao da je znao da æe ih i on uskoro deliti. a ne nude æi joj kakvu terapiju ili sredstvo za umirenje. Bo e. kao nekome ko pati od neizleèive bolesti. dodade: "Primetio si sunce: kao puls? Hardmanova p loèa bila je pozadina njegovog sopstvenog pulsa." Nasme io se na Keransa. mirnim glasom. ne ." Potom za kopèa svoj pamuèni aket na grudima bez ko ulje. pojaèanog u nadi da æe se. kao da je Kerans sada postao è lan odabrane zatvorene grupe. "To nije bio pravi san. Nikada nisam ni sa kim razgovarao o snovima. nepomièno je stajao narednik Deili. I Beatrisa Dal. na Golgoti i u Gomori. U osnovi je to jedan isti san koji se pona vlja u svim sluèajevima. Video si fatamorganu posle dnje lagune. Roberte. to je velika pohvala za snagu tvojih podsvesnih filtera. Mo da se i on upravo probudio iz istog. "Poku ava da me upla i . tada i tamo. Roberte. "Figurativno. Ostaci tvoje svesne kontrole su jedina stvar koja dr i branu. ali bar polovina ostalih sanja. kao sliku sopstvene smrti koju svaki od njih nosi u tajnim k utovima svoga srca. "I tako si ti sada jedan od sanjaèa. Izuzev sa Hardmanom.

Napolju su insekti odskakal i od ièane mre e dok se sunce pelo u nebo. poèeli smo da ivimo potpuno nomadskim ivotom i. on u stvari bio miljama daleko? Kad je Rigs odlazio. onda. kakav svinjac! Dobro jutro. Je li s tobom sve u redu. nisam siguran da æu iæi.. on se vrati do svoje stolice. Po to smo oti li odavde.Babi es) . u izvesnom smislu. dva èoveka su se posmatrala preko stola.. Hvala to ste svratili. " ala je bila na na raèun. potpuno obras la zeleno-smeðim algama. potisnuta ispod najni ih slojeva tvoje p odsvesti. jednom sam gledao predstavu . pukovnièe . Oti li smo odavde kad mi je bilo est godina. onda se zavali spo kojno pu eæi. Ukoliko eli da pozajmi kuter da evakui e 'Ric'. reèe Kerans mirno." Dok je kuter klizio preko lagune. sa oèima napola sklopljenim da b i mogao videti treperavu povr inu jezera kako se preliva preko tamne ploèe stola. Razlog zbog koga taj izve taj nisu ozbiljno primili u Berdu jeste taj to mi nismo bili prvi koji su javili o tome.. Ono to ih je sada potpuno razdvajalo bila je ta jedna jedina èinjenica ." Ne odgovoriv i." Kerans ga je automatski slu ao. kao pèela radilica koja se sprema matiènom gnezdu. Preko puta njega izgleda da je Bodkin èinio isto to.. zatim ustro minu e metalnom palubom. Juèe sam odveslao do stare univerzi tetske èetvrti. a lice mu odjednom postade umorno. s lu ao je duboko podsvesno dobovanje u svojim u ima. izgleda da mi je to posmatranje kupole u dubini mnogo pribli ilo detinjstvo. Interesant no. Vodene bebe (Water. reèe Kerans uspravljajuæi se. Kerans ga je ispratio do vrata." Pokaza mu krug sunca koje se dizalo kroz gajeve gimnosperma. Izgleda pomalo rovito. Roberte?" "Savr eno". sunce koje se iri i sve vi a temperatura gone te nazad po st epenima kièmenog stuba u potopljena mora. "Nastavi". pa stoga maknimo laktove sa stola. Dobro.roman engleskog pisca Èarlsa Kingzlija (1819-1875). Bodkin potvrdi.to je bilo pre nego to s u morali oko dvadeset stopa ispod vode. u stvari na ao sam laboratoriju u kojoj je moj otac predavao. Koliko li je puta za vreme njihovih razgovora u poslednje vreme. ali jedino èega mogu d a se setim to je kako su me jednog dana odveli k njemu. Ne elim potro iti ni gra m vi e goriva nego to moram. Bodkin izvadi cigarete. "Ime ovoga grada?" Kad Keren s odreèno zavrte glavom. Pa ljivo pripali. sa svojim malim sve njevima uputstava. potpuno vraæanje biopsihièkog seæanja. mno tva malih zatona. Pa ipak èudno ." Onda na glo prekide. Izgleda kao ogromna koljka. "Naravno. I stinu da ka em.sve to ima u mojim godinama jesu seæanja na seæanja. zujeæi po svom malom neva no m svetu." "Pelikozaur. da nije osetio njegovu ogromnu halucinantnu moæ. "Zna li gde se nalazimo?" zapita najzad. u potpuno novu oblast neuronske psihe. Posle nekoliko noæi. zato pobacajte preko ograde sve to mo ete.. "Gospode. sve po to se dobro istrljao i doruèkovao. manje-vi e sam ga zaboravio . ovaj grad mi je jedini dom za koji sam ikada znao. Pukovnik R igs gurnu dvostruka vrata na okretanje. To je lumbalni prelaz. nije da to n e to znaèi. snovi te vi e neæe pla iti i pored svog povr nog u asa. on reèe: "Jedan njegov deo zvao se London." Na stepeni tu se zaèu e koraci. a u 10 æe biti konaèna smotra pred ukrcavanje. obuhvativ i pogledom kr od neopranih o lja i svoja dva potèinjena kako sede. Posle nekoliko minuta nije vi e uop te obraæao pa nju na pukovnika. Mi se zaista seæamo ovih moèvara i laguna. On je i dalje slu ao razum i logiku. "Drago mi je to to èujem. sve æe biti gotovo na vreme.da Rigs nije video san. sa rukama prekr tenim na stomaku. Najzad Kerans progovori: "Alane..?" upita Kerans. kao da je izi la iz Vodenih beba. Na nekoliko stotina jard i nalazio se Planetarijum. vas dvojica! Pred nama je dan pun poslova. . "Probudili su se uroðeni oslobaðajuæi mehanizmi koji su postavljeni u tvojoj citoplazmi pre mnogo miliona godina. Nekoliko trenutaka. gledajuæi sunce kako se velièanstveno di e i za razmahane pukovnikove prilike.ja sam ovde roðen. Odredio sam vreme polaska za sutra u 12 èasova.go drevno organsko seæanje staro milione godina. Prijateljski im mahnu svojom palicom. prim. Zbog toga je Rigs primio naredbu da odemo odavde. prev.

gotovo vodviljski komentar na biofizièke mehanizme koje su one poku avale da prika u i koji mo da simbolizuje neizvesnost to ih sada èeka . uspor avajuæi u trenucima kad je struja slabila oko krivine. koristeæi talase koji su nailazi li da bi podigao omèe sa zarðalih stubova za vezivanje. pomogo e mu da olabavi u e za nekoliko inèa dok se stanica njihala. Kerans zgrabi kuku za èamce sa palube kraj sebe dok se razmak otv orene vode poveæavao. upotrebljavan u trgovini i u ratu od XV do XVII veka. G aleon . prim. on zastade oèekujuæi da mu Bodkin sa desnog mosta da znak da je put slobodan. noge mu zapljusnu sna an mlaz hladne zapenjene vode. on uðe kroz laboratoriju i. zaplju skujuæi nagnute bokove pontona. jedin o osvetlenje u Beatrisinom potkrovlju gorelo je na svom stubu. Najzad se smesti e u uzanom zatonu od oko stotinu kvadratnih stopa. prev. nenauènih pravila kojima æe se rukovoditi. Aqua incognita (lat.6. Pre nego to æe skinuti poslednje u e. Dok se vratio do donje palube da bi poslednji put pregledao laboratoriju. Osloboðen svoga tereta i sa te i tem koje je bilo podignuto zbog helikoptera na krovu. Izn ad gornje palube polako se pojavi e tri bli a kraka rotora. Stanica se spusti kao kakav lift. na ravnoj kobilici sa zgo dnim pristupom preko desnog mosta. Zategnutost u eta se udvostroèila. Dr eæi stanicu podalje od zgrada obilazili su oko lagune. talasi.) . pa je Keransu trebalo nekoliko minuta d a skine metalnu omèu sa glave stuba.skrenuli s u taèno u uzani rukavac vode iza sebe i sad su bili licem okrenuti laguni. pored sudova s primercima i slivnika. zatim p ostepeno povrati ravnote u. Bezbrojni insekti rojili su se po ivici vode. prev. ali se utrnu za nekol iko trenutaka. POTOPLJENI KOVÈEG Dva èoveka kretala su se brzo palubom. kroz boène otvore na palubi. prim. on zabrinuto pogleda gore na mraènu telesinu baze. ili bi se zaèuli udaljeni krici iguan a iz njihovih gnezda u potopljenim poslovnim zgradama. U dno splava bila je ugraðena samo jedna sigurnosna slavina. neèujno koraèajuæi postavljenim ð onovima po metalnim ploèama. koji su nailazili jedan za drugim. Iznad sebe je èuo Bodkina kako nestrpljivo apæe . zatim na pedeset. pa æe ih vratiti do njihovog biv eg sidri ta. ali kad je okrenuo ruèicu. voda je veæ bila pr odrla do visine èlanaka. èiji ravan krov sreæom nije bio naèièkan kuæicama o d liftova i izlazima za sluèaj po ara. Kerans poèe da skida u ad jedno po jedno. gledajuæi ga k ako se zate e unazad prema bazi. Brzo pusti marmozeta iz njegove kapele i gurnu sisara sa bujnim repom kroz je dan prozor. Dok se stanica lagano ud aljavala vrteæi se ukrug. Mahnuv i Bodkinu koji je stajao gore na palub i. i zalila slivnike i stolov e.veliki jedrenjak sa 3 ili 4 palube. sa nekoliko nepokretnih gomila kumulusa koji su lièili na zaspale galeone. s vremena na vreme zabrbljao bi marmozet. sa samo nekoliko praktiènih. Duboki noæni glasovi d ungle vukli su se preko vode. a zatim i vitka elisa na repu helikoptera. Trenutak kasnije . najpre na dvadeset jardi. uputi se pr ema stepeni tu koje je vodilo dole do splava. baza poðe za njom. Belo ponoæno nebo visilo je nad tamnom povr inom lagu ne. Smesti e se na oko tri stope ispod nivoa palube. . ubrzo preðo e dve stotine jardi. Tada on oslobodi glavu stuba i spusti te ko èelièno u e u mrtvu vodu tri stope duboko. lomeæi tu i tamo meku paprat koja je izbijala kroz prozore. U jednoj kabini upali se svetlo. po prljavoj penu avoj vodi irio se odvratan zadah. za trenutak uznemireni kad bi talasi udarili o bazu.nepoznata voda. pa on u vodi do pojasa doðe do ste peni ta i pope se na sledeæu palubu na kojoj je Bodkin ushiæeno gledao kako se pro zori susednih poslovnih zgrada di u gore u vazduh. savr en. Jedna slaba st ruja stalno se kretala lagunama. Sada su stupali u aqua incognita. a iz potopljenog p rozora kraj jedne police s reagensima. Odozdo su nejasno èuli kako zarobljeni vazduh klokoæe u mehurovima iz retorti i staklarije u laboratoriji. ogromni dobo se prekotrlja za dobrih pet stepeni od vertikale. Kerans je posmatrao kako mehurovi indigo boje i èezavaju i rastapaju se. m isleæi na ogroman polukrug programskih mapa koje su tonule pod vodu dok je on iz lazio iz laboratorije. sada kad su Bodkin i on odluèili da ostanu. Kerans se na e preko ograde i pogleda dole kroz crnu vodu na malo pozori te dvadeset stopa ispod povr ine.

Po to je tamo pretrpeo neuspeh. on poku ava da razgovara sa nama!" Kerans klimnu glavom. Pilot. Bodkin dodade poruci svoj potpis. tra eæi mesto za spu tanje. Beatrisa Dal pretrèa do Keransa sa svoje osmatraènice na drugom kraju sa lona.nekoliko iguana veæ se b ilo nastanilo po donjim odmori tima . u najdal joj od tri centralne lagune. Kerans pogleda na termoalarmni ureðaj koji je nosio odmah uz ruèni sat. "Zbog neèega mi je stvar no i ao na nerve. bio je nepodno ljiv! Sve to dizanje nosa i oblaèenje za veèer u u d ungli . Alane? Koliko æe trajati zalihe duboko s mrznute hrane?" ." Iziðo e napolje u patio i mahnu e Bodkinu koji je izi ao iz kuæice lifta i nam e tao burad. Pridru i e se Bodkinu i uðo e u salon. Bea. iskrenu trup tako da otvor na trbuhu helikoptera gleda u prozore hola. na suprotnoj strani lagune. U otvoru se pojavi gologlava Rigsova prilika sa dva vojnik a koji su ga pridr avali dok se on drao u elektrièni megafon. mislim da prilièno dobro znamo ta je govorio. narednik Deili. zaletao se nadole i ronio. mirno primeti Kerans. a helikopter se na e unazad i vinu se preko lagune. Stojeæi kraj ograde. Kerans reèe: "Ima jo oko hiljadu galona u rezervoaru na krovu. a sunce mu je udaralo po ko i kao pesnica. zatim se vrati u sporijem letu o stade da lebdi u vazduhu. Rigs zavr i. Ti si na severnoj strani patija pa æe te kuæica od lifta tititi od jakih ki a kad budu stigle sa burama s j uga. Ispod njih. Bez njega bi moral jedinice splasnuo za tren oka. uzbuðeno reèe Beatrisa. "Hvala bogu to je oti ao". odnoseæi sa sobom buku i vibracije.Kerans uze list hartije sa pisaæe ma ine u svojoj kabini i èvrsto ga pribi na vrata kuhinje. helikopter je uz zaglu ujuæ u buku kru io nad potkrovljem. to je dovoljno za tri meseca . gornja paluba i most probu ene i potopljene stanice za ispitivanje trèali su iz vode. stotine starih listova za pisanje udaljavalo se od stanice okreæuæi se u kovitlac po povr ini vode." "Dobar je bio Rigs". po to mo emo oèekivati da æe biti mnogo toplije . shvati o je koliko je zavisio od pukovnikove ivahnosti i vedrog raspolo enja. Kerans obavi ruku oko Beatrisinih ramena i oseti pod prstima golu glatku ko u namazanu uljem. helikopter skrenu i udalji se. Beatrisa isuv i e utonula u sebe. Rigs krenu u podne k ako je bilo predviðeno. i dva èoveka opet iziðo e na palubu i spusti e Keransov splav u vodu. dragi. Ostajalo je da se vidi da li je Kerans kad ar da pro me svoj mali trio istim stepenom poverenja i oseæanja svrhe. Sada kad je Rigs oti ao.Bodkin je bio isuvi e star. "Pa. Dok je vazdu na struja od krakova rotora besno uzburkavala vodu u bazenu i navaljivala na prugasti platneni zaklon iznad patija. pukovnikov glas se potpuno gubio u urlanju motora. njegovi ljudi od bi e moguænost penjanja uz stepenice na dvadeseti sprat . "Roberte. ali temperatura je jo iznosila preko 40 stepeni.30." "Ti si to prilièno uprostila. Nastavljajuæi konferenciju o akciji koju je prekinuo helikopter. Èudi me da nije pucao nasumce u tebe. pritiskujuæi akama u i da bi se za titila od buke.i stoga Rigs najzad poku a da dopre do njih he likopterom.ili recimu dva." "Ali. Posle uzaludnog poku aja da izvuku stanicu na povr inu. koju su on i Bodkin naslagal i na krovu. Kerans se nasme i posmatrajuæi ga kroz plastièna rebra roletni na prozorima u salo nu. A hrana. Jedno ili dva bureta skrotrlja e se u patio i pljusnu e u bazen. sada je pra tao oko 'Rica'. Lagano veslajuæi otklizi e preko crne vode i ubrzo nestado e u tamnoplavim s enkama uz ivicu lagune.i ja ti p reporuèujem da zatvori ostali deo apartmana i preðe ovde. Kerans uperi prst u utu trupinu baze usidrenu pored 'Rica'. Svakako da je od njega zavisilo da li æe biti voð . uputiv i kuter do stambene zgrade u kojoj je pretpostavlja o da se kriju dva biologa. Bilo je pro lo 3. uveren da æe klimava gomila buradi od kerozina. Po to su videli da lift nije ispravan. sigurno zapla iti pilota. Mogu se kladiti u deset prema jedan da æe kapci i vazdu ni ventili na zidovim a spavaæe sobe biti probijeni.potpuno odsustvo sposobnosti prilagoðavanja.

n jena liènost je naru avala apsolutnu slobodu koju je on tra io za sebe. sada su ulazili u jednu novu zonu u kojoj pre staju da va e uobièajene obaveze i lojalnosti. Skriven d inovskim rastaviæem koji je sada bujao sa balkona . neprimeæen. Èove k se njihao veæ prema tome kako se hidroplan dizao i spu tao. vojnièki manir nije mu pr istajao. Vozio je hidroplan sa lakim non alantnim razmetanjem. bledeæi sa sve slabijim zvukom hidropla na. Kad letelica projuri drugi put pored njega. njihovo jedinu istinsko stajali te biæe u snovima. po to je najveæi deo jagnjeæih jezika u aspiku pojeden.Kerans je." "Iguana bi bez sumnje vi e volela nas. ti ina ranog jutra nad lagunom naglo se raspr ta i prolomi se strahovita jeka kraj prozora hotelskog apartmana. Sada kad su doneli svoju odluku. Poslednjim trzajem energije. Gurnu nogom vrata od ièane mre e koja vode na balkon. i Kerans pomisli da se trenutno jedi nstvo grupe neæe dugo odr ati. on za trenutak ugleda visokog èoveka irokih ramena u pilotskoj kabini. ubrzavajuæi dvema sn a nim propelerskim turbinama pred sobom kad bi letelica udarila u iroke talase koji su se valjali lagunom. bacajuæi uvis brda vodene pra ine duginih boja. i sa svojim gipkim i opu tenim dugim nogama lièio je na vozaèa trkaèkih kola koji potpuno vlada vatren om zapregom. o zajednièkoj zon i sumraka u koju su odlazili noæu kao fantomi na Delvoovoj slici. u tr enutku uznemiri Keransa i grubo ga istr e iz stanja malaksalosti i otupelosti. Kerans s n aporom izvuèe svoje opu teno telo iz postelje i poèe se spoticati preko knjiga raz bacanih po podu.Bodkin neprijatno iskrivi lice. Jo ne to?" Beatrisa zaobiðe sofu i poðe prema baru. a ja æu se muvati po 'Ricu '. meðutim. tako da se zarivala u njih i ronila kao motorni èamac ko ji se gu a kroz d inovske valove. ako vi stvarno nameravate da jedete te stvari . Beatrisa sede na sofu okrenuv i leða. tako da bi se mo glo reæi 'neodreðeno'. Sve u svemu. dok je Bodkin kroz prozor gledao d unglu ispod njih. pa kad je stigao na dr ugu stranu lagune zaèuo se niz kratkih eksplozija. 7. isuvi e usredsre ðena na sebe. Tanka koprena crvene pare odvuèe se na sever. dok su mu motori resko zavijali. hidroplan se krivudavo izvuèe iz lagune i kao tane se ustremi kanalom do susedne lagune." Kerans je podsme ljivo pozdravi po vojnièki i ode da pogleda Ernstovu slik u na drugom kraju salona. Alan æe biti u stanici dok se ne podigne nivo. Signalni meci raspr ta e se nad v odom kao iscepani crveni ki obrani. dok je uzvitlani v azduh lomio i mrsio golemo nepoznato rastinje i krlju tasto drveæe uz obalu. Tebi ne pristaje vojnièki manir. Kad veliki talas zapljusnu zid hotela razbijajuæi kolonije vodenih pau kova i uznemirujuæi slepe mi eve koji su napravili gnezda meðu istrulelim panjevim a. u z put mlateæi po li æu jakim mlazevima vode. Ali ja bih vi e voleo iguanu. sjajne oèi i zube. i to taèno n a vreme da vidi ogroman hidroplan belog tela kako juri lagunom. Kerans spazi razuzdan profil. Srebrne ploèice redenika blistale su mu oko pasa. kako uspravno stoji za komandama. izraz ushiæenog osvajaèa. i parèiæi zasu e obalu. Mada æe se mo da povremeno viðati po lagunama ili u stanici za ispitivanje. Ma koliko da mu je Beatrisa Dal bila potrebna. dragi. ve ze izmeðu njih su veæ poèinjale da se stanjuju i oni æe iveti odvojeno. Zave i! Poèinje da gov ori kao Rigs. pos matrao èoveka. svako od njih æe morati da ide sopstvenim putem kroz d ungle vremena i obele avati svoje taèke sa kojih povratka nema. ali ne sa mo stoga to im je tako zgodnije. potom redom na treæu koju je svaki od nj ih nosio noæu u sebi. to je va nije. Meðutim. . "Pa. Beatrisa je bila u pravu. dakle. sa beli m lemom i koporanom. Kerans je stezao ogradu balkona i gle dao uznemirenu vodu lagune koja je poku avala da se opet smiri. to izgleda prilièno dobro.napor da ga nekako zaustavi izgledao mu je veæ odavno besmislen . estoki prolom buke i energije i dolazak ove èudne prilike u belom odelu. KARNEVAL ALIGATORA Rascepljena gromoglasnim urlikom. zalihe se sada sastoje uglavnom od govedine. U redu. njegova liènost je bila isuvi e pasivna i okrenuta u sebe. odsecajuæi svoji m dugim dvostrukim krilima divne mlazeve koji su se raspr tavali u svetlucavu vode nu pra inu. "Da. Nikad nisu razgovarali o svojim snovima.e st meseci. Dve scene su sve vi e lièile jedna na drugu.

Izvan lagune. a u vazduhu s e nisu videli ogromni oblaci komaraca koje æe vruæina kasnije poterati iz njihov . kao to je Bodkin rekao. a oko pra mca su se jurili vodeni pauci. nebo j e bilo toplo i jasno. kupala potisnu te nivoe ispod svesti i nosila ga nadole. uprkos njihovoj spoljnoj otuðenosti. Mali èamac ponese ga ra vnomerno kroz trome talase. na nekoliko milja dalje. odsutno opipav ajuæi jednonedeljnu strnjiku na licu. Po ceo dan je sedeo kraj prozora sa spu tenim kapcima oslu kujuæi. Jednom ga je Kerans zatekao kako se odmara oslonjen o veslo na krmi malog m etalnog èamca i odsutno bludi pogledom po negostoljubivim zgradama oko sebe. prigu ujuæi pomisao da æe spoljni svet oko njega postati tuð i nepodno ljiv kad se to bude desilo. potpuna i apsolutna. besciljno teraj uæi èamac motkom po uzanim zatonima u potrazi za potopljenim svetom svog detinjs tva. tonuæi sve dublje u æutljivi svet d ungle unaokolo. Svetlost je dobovala po njegovom mozgu. preæutna svest o njihovim simboliènim ulo gama. a obala je na izgled bila od kriljca. a tokom prvih nedelja svratio je nekoliko puta do dra Bodkina i Beatrise Dal. sa Beatrisom je postojalo ispod svega jedno netaknuto jedinstvo. Bilo je nekoliko minuta posle sedam i temperatura je iznosila samo dvadeset pet stepeni . Ali i njih dvoje bilo je sve vi e obuzeto sopstvenim sila en jem kroz totalno vreme.Tokom est nedelja od Rigsovog odlaska iveo je gotovo sam u svom apartmanu pod krovom u hotelu. beskrajne plime mulja poèele su da nagomilavaju ogromne sv etlucave bregove koji su se ponegde izdizali nad obalom kao visoki vrhovi kakvog dalekog zlatnog rudnika. pa Kerans zakloni oèi kad se vatrene lopte p rosu e po nebu. Ogrom ne preèice Preèica . slièna tamnoj metalno j ko i reptila. meðu nanosima mul ja prema jugu odgovori im niz eksplozija sa bledim oblaèiæima koji se ubrzo rast uri e. Bodkin se izgubio u intimnom sanjarenju.zimzelena biljka srodna sa papratima. po senkam a. Meðutim. Rastojanje koje je delilo signale bilo je dovoljno veliko da poka e kako postoji vi e od jedne grupe i da je hidroplan samo izviðaèko vozilo. od kojih je svaki. Èvrsto zatvoriv i mre asta vrata za sobom. èisto iz navike. Kosa mu je bila bela kao sneg i. predstavljao po j edan stepen njegovog kièmenog stuba. Iz razbijenog destilatora na krovu nakapalo je vedro prljave vode. kroz reðanje sve èudnijih pejza a èije je s redi te bilo u laguni. davala mu je izgled ug laðene i kultivisane luèke skitnice. Mno tvo signalnih metaka raspr ta se nad krajnjom lagunom u kojoj su bile st anica i Beatrisina stambena zgrada. Gle dao je pravo kroz Keransa. udeo je da se to sila enje kroz arheopsihièko vreme zavr i. Znaèi da stranac koji je vozio hidroplan nije bio sam. Kerans se sabra. a usamljenost dugih pe èanih sprudova. drug i put mrtav i mraèan. ispunjavala ga je divnom i ne nom muèninom. Ponekad bi u svoj botanièki dnevnik nervozno unosio po nekoliko podataka o novim biljnim formama. a tada bi on obièno bio isuvi e umoran da bi uradio i ta drugo sem da se vra ti u krevet. Pri pomisli na mo guænost ove bliske invazije. u tople prozirne dubine u kojima prest aju da postoje nominalne realnosti vremena i prostora. naizmenièno kretanje ièanog kaveza koji se irio i skupljao na vruæini. Pa ipak se alo presijavalo tamnocrvenim primamljivim sjajem. Ponekad je krug vode bio avetinjski iv. prim. Mnoge zg rade oko lagune bile su veæ nestale pod vegetacijom koja je sve vi e bujala. Ogromne gu ve algi promicale su ispod èamca. Zbog stal nog porasta temperature . i rastavi æi prekrivali su bele pravougaone fasade. uop te ga ne primeæujuæi. simbol ièno obavljajuæi toaletu. prev. koliko je mogao da vidi. on se vrati u apartman i uze svoj sako sa stolice.relativno sve e i prijatno. on spusti splav u vodu i otisnu se. Voðen snovima kretao se u nazad. sa abonos ovim tenom i oèima utonulim u posmatranje svoje liènosti. zaklanjajuæi gu tere u njihovim prozorsk im jazbinama. lagune i d ungla bile su ispunjene vrelinom do èetir i sata. Posle nekoliko sekundi.termoalarmni ureðaj na balkonu sada je registrovao 55 stepeni u podne . Po navici uðe u kupatilo i stade pred ogledalo. Upotrebiv i èaklju sa metalnim vrhom da bi oterao dve male iguane koje su se izle avale na keju. pa on pokupi malo sa povr ine i pljusnu se po licu.i iscrpljujuæe vlage postalo je gotovo nemoguæno iziæi iz hote la posle deset èasova ujutru. kroz pro lost koja je nadolazila.

ali potom sve jaèi urlik. Glas se pribli avao pome an sa brujanjem motora. Iznenada se voda na ulazu u tesnac podi e nekoliko stopa u vazduh. kome ajuæi se u èop oru oko hidroplana koji je sada stajao u mestu. motreæi na vodene zmije koje je talas terao sa njihovih grana. Rojevi slepih mi eva uzletali su u vazduh i izbezumljeno se rasturali nad lagunom. Dok je tako posmatrao. s v remena na vreme. Zaorav i o trim krilima pravo preko zlosreænih stvorova na svome putu. Sasvim sigurno je da su ogromne paprati i preèice du zatona bile obarane jedna za drugom. Hidroplan je buèno kru io oko jednog tesnaca na drugom kraju lagune. èamci su sk akutali prema centru lagune. a onda se ne to to je izgledalo kao ogroman naplavak panjeva sruèi niz nju otkidajuæi rast inje i pokulja u lagunu. Uzviknuv i. a dve hiljade èeljusti podigo e se uvis sa odobravanjem. Dalek o najveæi aligatori koje je ikada video. Sve vi e aligatora pristizalo je u èopor. ibajuæi penu svojim masivnim repovima. Ostali su klizili izmeðu zgrada i zauzimali polo aje na delimièno pokrivenim krovovima. Dok su njegovi crnaèki poruènici ponovo palili motore i kretali prema ob ali. Kerans je buljio dole u mno tvo dugih smeðih oblika koji su moæno plivali kroz uskome anu vodu. neke na samo èetvrt milje odatle. mnogi od njih dugi preko dvadeset pet s topa. on se odveze prema rukavcu koji je vodio u susednu lagunu. na sredini lagune. i voz aè ga je cimao napred-nazad kao konjanik koji obuzdava svoga ata. Pre no to je moga o da stigne do njega. n ad glavom su mu se rasprskavale signalne rakete i èuo je hidroplan kako zuji tam o-amo. na njemu je jezdilo nekoliko èetvr tastih èamaca crnog trupa sliènih kuteru pukovnika Rigsa. pa gacajuæi kroz vodu preðe uz betonsk u strminu do lestvica za sluèaj po ara koje su se nalazile na boku susedne zgrade. Èovek u belom odelu stajao je na otvorenom oknu sa rukama na bokovima i ushiæeno gledao ovaj nakot gmizavaca. cun jajuæi izmeðu potopljenih prozora i razgoneæi iguane koje su bile izi le da posmat raju. Pope se pet spratova do ravnog krova i le e iza niskog zabata pogledajuæi navi e u obli nju masu Beatrisine stambene zgrade. Kerans se stu ti n iz lestvice za sluèaj po ara i sjuri se niz strmi krov do splava. Le njo mahnu posadi u tri teretna èamca. a velika masa aligatora nad i e se za njim. Kerans ugasi motor na ulazu u lagun u i poèe tiho da klizi kroz nadvijeno li æe paprati. Njihove krike prigu ivale su turbine hidroplana i pra tanje raketa. a grane su im se njihale dok su padale k ao osvojene zastave. na povr inu izbacivala kao sneg beo trbuh mrtvog aligatora koga j e zdrobio hidroplan. dok ih se najzad nije nakupilo bar dve hiljade. Boja se lju tila sa d inov skih zmajevskih oèiju i zuba izrezbarenih na njihovim pramcima. a sa njihovih paluba jo su se dizale uvis poslednje rakete u op toj gu vi i uzbuðenju. divlje su se gurali meðu sobom krèeæi put u bistru vodu. Iza njih. Minijaturna Nijagara zapenjene vode izli se na polje te rena pritiskom velikog talasa plime iza sebe. Propeleri uz trzaj o ive e i podigo e hidroplan napred preko vode.ih legla. naginjuæi nekako samouvereno svoje sna no lice na jednu stranu. Rakete su se i dalje dizale u nebo. Kada se armada uputi ka rukavcu s njegove desne strane. potom irokim pokretom obuhvati lagunu pokaz ujuæi da æe se tu usidriti. Sa posadom od po dvanaestak prilika tamne ko e u belim kratkim pantalonama i majicama. a reski krici gustog oblaka ptica stra arica i zvi dovki probijali su j utarnji vazduh. golemo grupno otelotvorenje gmizavièkog zla. Nekoliko ih se izdvoji i poèe da krstari u parovima po laguni. grub ivotinjski glas slièan onome to su ga pu tale iguane. praæen bukom od k idanja i udaranja po rastinju. s vremena na vreme bi uhvatio u letu priliku u belom odelu za njenim koma ndama kad bi kao munja projurila kraj njega. on je posmatrao okolne zgrade kritièkim okom. veliki talas to ga je podigao hidroplan bio je odvukao spla . izudarana voda sumorno se penu ala i. Aligatori su se tiskali kao lovaèki psi oko svo g gospodara. pilot se obrnu svojim komandama. Cela d ungla se cepala na komade. Ogluveo od buke. Na dvadeset pet jardi uz obalu ukotvi splav u rastaviæu koji je bujao na ravnom terasastom krovu neke robne kuæe. K erans zaèu slab. Dok je brodio rukavcem dugim stotinu jardi koji je vodio u ju nu lagunu. kru eæi bok uz bok po spir ali.

Takva pljaèka je strogo ka njavana. Mada je stan poèinjao d a izgleda ispreturan i neuredan. ta se to dogaða?" Stavi mu ruke na ramena i priljubi glavu uz n jegovu vla nu ko ulju. poèe da mu odvraæa uzvicima kroz megafon. gologrudi crnac u belim pantalonama i sa belom iljatom kapom na glavi. opkolili su ga. Volela bih d a je pukovnik Rigs ovde. koga se jedva seæa. po uri do prozora i gurnu plastiène zastore. Beatrisa je i dalje predano brinula o svom izgl edu. kao i v eæina ostalih skitnica koje su jo lutale ekvatorijalnim lagunama i arhipelazima." "Biæe da je sada veæ hiljadu milja daleko odavde. Bar trides et ili èetrdeset krokodila ostade u laguni ispod njih. Mo da izgledaju kao gusari. okliznuv i se i doèekav i se na grudi. Mi samo dobijamo time to æemo se p . Keran s se hitro povuèe uz padinu. navaljujuæi s vremena na vreme na neku neopreznu iguanu. "Alan je u pravu. a mno tvo aligatora jurilo je po tragu koji se vu kao za njim." Jedan veliki parobrod na toèkove. u ao je u lagunu i lagano se kretao prema ona tri teretna èamca koja su se rasporedi la na nekoliko jardi od mesta gde je bila usidrena Rigsova baza. Kerans se nasloni na ogradu i pogleda dole u nepomiène hladne oèi koje su ga ravnodu no posmatrale. ako veæ nije stigao u Berd. "Ti ðavolski stvorovi mora da su im èuvari". upraviv i pogled pravo u njega. Kerans sle e ramenima. Hidroplan je u ao u centr alnu lagunu i brzo kru io po njoj. Aligatori koji su se tukli da u ðu u rukavac. Pokazivala je dole na stanicu za ispitiva nje na èijem je krovu stajala izgu vana èupava prilika dra Bodkina i lagano mahala ljudima na mostu parobroda. oni na repu su se odvajali da bi se porazme tali po obali. U ono nekoliko mahova kad je Kerans svraæao. "Ti si dobro dresiran pas-èuvar". Veliki aligator koji je dr ao odstupnicu opazi Keransa u vodi do pasa meðu rastaviæima i krenu ka njemu. najzad je bila probuðena. i da se ti ljudi. ali mi nemamo ta da im damo. cer eæi se kad ovaj zaurla i povuèe se. Bea. spasavajuæi te ke specijalne ma ine kao to su g eneratori elektriène energije i rasklopni ureðaji to su ih vlade napu tale po nu di. minka na usn ama i oèima izvanredno ureðena. "Kao pitom a trupa tarentula. "Roberte. Bio je natovare n opremom i brodskim teretom. kao sle pi slikar koji veèito retu ira portret.v u vodu on je otplovio u masu koja je nadirala. Zatim dohvati c iglu sa zida i hitnu je obema rukama na izra taj na vrhu aligatorove èeljusti. automatski nanoseæi beskrajne slojeve minke. ni ta bolje od toga. reèe mu on pomirljivo. zakljuèi Kerans. Ne brini. ali. ona ga doèeka iroko otvorenih oèiju od stra ha. Roberte? Pla i me taj èovek u trkaèkom èamcu. "Gledaj!" Beatrisa èepa Keransa za lakat. Oni su lagano krstarili u malim patrolama. Njena kosa je uvek bila besprekorno doterana. bave pljaèkanjem potopljenih gradova. odsutan pogled davao ledenu vo tanu lepotu be ivotne lutke. pa se doèepa les tvica za sluèaj po ara ba u trenutku kad se aligator iskobeljao iz pliæaka na svoji m kratkim krivim nogama i ustremio na njegova stopala u letu. ali su vlasti u stvari jedva èekale da plate d obru cenu za svaki spaseni predmet. Da æuæi. "Ali ko su oni. prevrnuli i za nekoliko sekudni isekli na komade s vojim ra kljocanim èeljustima. "Jesi li video aligatore? Ima ih na hiljade!" "Video ih . Kad je izi ao iz lifta." Beatrisa je stajala kraj njega nervozno opipavajuæi okovratnik svilene k o ulje boje ada koju je nosila preko crnog kupaæeg kostima. besno kljocajuæi èeljustima na rastaviæe i ne koliko oblica od splava koje su ostale da plutaju po vodi. a palube su bile zakrèene velikim balama i ma inama zamotanim u platno tako da je ostalo samo est inèa slobodnog prostora po sredini broda. iz straha da æe ga ina èe potpuno zaboraviti. sa vitlima uzdu no od kljuna do krme. Jedan od njih. on je uspeo da preðe dve stotine jardi obale koje su ga delile od Beatrisine s tambene zgrade. Kerans je nagaðao da je to skladi ni brod grupe.umalo me jedan nije pojeo na tvom pragu!" Kerans se oslobodi njenih ruku. mada joj je povuèen. Kad razmisli . Njegova rapava leða pokrivena ploèama i izra taj na repu sna no su se izvijali dok je sekao vodu. ona bi sedela u patiju ili pre d ogledalom u spavaæoj sobi. Posle pola sata i nekoliko manjih duela sa iguanama koje su se povlaèile .

Ipak se nekoliko Strangmanovih ljudi muvalo po jednom teretnom èamcu. on bi s vremena na vreme skidao povez sa oka da bi se razdrao na ljude. èineæi da naizmenièno izgleda razdra en. "Mislim da se sv i nadamo da æemo ostati neodreðno vreme. D inovska groteskna parodija ljudskog b iæa. utoliko se i mi vraæamo. primeti on Keransu. Strangman se izle avao pod senovitim platnenim krovom koji je zakl anjao zadnju palubu skladi nog broda. groktanje i psovke tre tale kroz usplamteo vazduh. is tovarajuæi nekakvu te ku opremu za gnjurenje pod rukovodstvom ogromnog grbavog crn ca u zelenim pamuènim kratkim pantalonama." "Naravno da nema. mo da ste i vi sami napustili nadu da æete ih shvatiti. Strangman nije bio obièan gusar. pa su pome ane uvrede. Beatrisa. sada b ez pratnje. "Ili su jedina seæanja koja imate ona iz pre-uterinog stadijuma?" Kerans di e pogled. izgledalo je da Strangman nije u stanju da o zbiljno shvati obja njenje. navaljivao je Strangman. a rastureni zraci svetlosti g otovo su skrivali visoku stambenu zgradu na suprotnoj obali. laguna je predstavljala zdelu punu jare. pola sata pre podneva. Hidroplan je. povrativ i se za trenutak iz svog samoposmatranj a. Po to je ceo s at èekao da se Strangman presvuèe." Beatrisa je oklevala. deo glavne mase. nismo razmatrali tu moguænost". doktore. Kerans i Bodkin sedeli su u polukrugu na ni skim sofama i naizmenièno se smrzavali i pekli. reèe Kerans. Oznaèiæemo ih kao totaln i obalni sindrom i ostaviti ih tako. doktore". ÈOVEK SA BELIM OSMEHOM Posmatrajuæi ih svojim lepim namrgoðenim licem sa me avinom podozrenja i v eselog prezira. verovatno æe nas povesti. "temperatura æe uskoro porasti na gotovo 90 stepeni. prelazio preko centralne lagune. "Va i motivi izgledaju tako kompleksni. " "Taèno". doktore". jer je naglo prelazio iz zabavljanja zbog njihove naiv nosti u o tru sumnjièavost. "Ali recite mi. "Ali . koji je verovatno bio izvuèen iz neke venecijanske ili florentinske lagune." Zatim dodade. pa zapita: "Doktore Bodkine. "kad najzad mislite krenuti?" Kerans je oklevao. usprotivi se Strangman. "Hajde! Ako na vreme stignemo do keja. dragi moj èoveèe". "I ukoliko smo mi deo planete. Imamo male zalihe. ovde mi ponovo asimiliramo sopstvenu biolo ku pro lost." "Ali. muèen dosadom ili odsutan. Èudna atmosfera opasnosti pro imala je skladi ni brod. iznenaðen lakoæom kojom je Strangman ovladao Bodkinovi m argonom. Bio se presvukao u lako belo odelo na èijoj se svilenkastoj povr ini odra avala pozlata renesansnog prestola sa visokim naslonom . Cela planeta se rapidno vraæa u mezozojski period. pitajuæi se da li da izmisli neki datum." On pucnu prstima stujuardu koji je stajao u senci iza njega i odabra jed nu maslinku sa poslu avnika. Ako im pomognemo. D ungla je nepomièno le ala u u asnoj vrelini. upade dr Bodkin. lako skaèuæi kroz vodu na divnom va lu od pene. prijatan. Primeti da Strangman ne samo da prepredeno posmatra Bodkina nego i da . U potpunosti po tujem va u iskrenost. Ta j presto je davao gotovo maðijski sjaj njegovoj èudnoj liènosti. èije bi s e surove crte zao trile kao strele kad se iscerio. jeste li iveli u Londonu kao dete ? Mora da imate mnogo sentimentalnih uspomena koje treba ponovo osve iti. Oslu nu kako vazdu na pumpa c rpe vodu iz èamca. oni æe se uskoro otisnuti odavde i ostaviti nas na mi ru. izruèio mu je njihove pozdrave i poku ao da mu objasni zbog èega su jo tu. Strangman je naroèito uznemiravao Keransa svojim belim nasme enim licem. ta god bio u stvari." 8. Meðutim. "U stvari. a aligatori su se posakrivali u hlad gde su god mogli.okazati. Nema ni kakvog skrivenog motiva. Kerans ga je pa ljivo posmatrao ne eleæi da uèini ma i na jmanji pogre an potez. ali je Kerans uhvati za ruku. Strangmane. veæ prema tome kako je pokretni ureðaj za klimatizaciju iznad njih menjao svoj perimetar. njegovu posadu i njenog gospodara. seæanja na velike palate i muzeje. Napolju. Ovo je na a prelazna zona." Izgledalo je da promene raspolo enja prelaze i prelaze njegovim licem. oèigledno nezadovolja n Keransovim odgovorima.

su i èezle. nestali su.kao mi kad posmatra naroèito fin u maèku.èeka njegovu i Beatrisinu reakciju. Ali nekada nji toèkovi ruleta i stolovi za men d fer Chemin de fer . Mo da vas je uhvatil a vremenska bolest? Hronoklazmièka raspolo enja?" Potom se zakikota. Vi e ni ." Galantno pru i ruku Beatrisi . dok je razdvojeno centralno stepeni te predstavljalo lo u filmsku repr odukciju Versaja.dete belca i mulatkinje. ne dopadaju mi se va i aligatori. Sve je bilo dobro zapakova no i zapeèaæeno." Preko ramena dobaci kratku naredbu stjuardu. Kerans je." "Neæe vas povrediti. Ali Bodkin odmahnu rukom pokazujuæi da ne zna. prev. usidrena izvan ogranièene zone od pet milja kod Mesine ili B ejruta. razveseljen o vom dosetkom. Kerans ugleda zbirku bronzanih i mermernih udova i torzoa. lièio je na krmenu kulu cere monijalnog galeona. znoj mu se u potoèiæima sliv ao niz sna ne mi iæe. prim. "To je sada kraj sa niskim kirijama. a Beatrisa mirno reèe: "Mi smo inaèe dosta umorni ovde. Jedino je Strangman zadr ao svoje prvobitno bledilo. kockarska igra. a perspektive su vam skroz pogre ne. obratite se njemu. osoba sa èetvrtinom crnaèke krvi. mraènu zagu ljivu jazbinu nabi jenu velikim drvenim sanducima. jedan vod ljudi spu tao je starinski ukrasni mostiæ na po vr inu vode. "A vi. Strangman krto predstavi crnca. moj glavni biè.dok su mu oèi grabe ljivo sijale.eleznic a." Saèeka da Str angman otkljuèa vrata. Bio je visok oko est stopa. ili u zaklonu nekog u æa pod bla im i tolerantnijim nebom ju no od ekvatora. kao i Beatrisa i dr Bodkin. gospoðice Dal? Izgledate pomalo melanholièni. a onda uðo e u glavno skladi te. Nekada je. ali je zbog irine ramena izgledao zd epast i nabijen. "Ovo je Admiral. D ok su odlazili s palube.i ona je sa zebnjom prihvati ." Strangman se zavali i stade da posmatra trio. bojim se da se nièeg a ne seæam. Jedva da dosti e standard 'Rica'. dopustite da vas malo provedem kroz moj brod s blagom. Unutra njost broda bila je ukra ena istom me avinom baroka. tako da se kroz njih provlaèio samo slab odraz svetlosti spolja. bio toliko opaljen od sunca da se praktièno nije razlikovao od crnèake posade." Okrenu se oslonjen na lakat i nasme i se Beatrisi . nagaðao je Kerans. kripao je na svom koturu kao kabina iè ane eleznice." "Kakva teta". "Pre neg o to odete. Strangman zastade u podno ju stepeni ta i otcepi traku izbledele tempere sa jedne zidne slike. a efekat je bio pojaèan i belim odelom koje je izabrao. skladi ni brod bio kockarski parobrod i plov eæa jazbina poroka. sa pozlaæenim nagim karijatidama koje su podupirale trem. delove skulptura koji treba da budu raspor eðeni. nestvarnu gomilu pra njavih Kupidona i kandelabra. "Ne. potpuno li ena svake pigmentacije. ali na jednom starom stolu od mahagonija. prev." Kerans sle e ramenima. doktore. a izgrebani parket bio je pokriven mn o tvom gajbica i kartonskih kutija nagomilanih uz prozore od ièane mre e. potom ostade d a sedi mr teæi se sam za sebe. Ne interesuje me najbli a pro lost. Uzgred reèeno. i Kerans se zapita na koji to naèin Strangman uspeva da odr i vlast nad posadom i za to ona prihvata njegov grub. "Sve je to veoma èudno. gospodine Strangmane. sa podom koji je bio pokriven strugotinom.blag a trijasa prilièno gube u poreðenju sa dragocenostima poslednjih godina Drugog m ilenijuma.koja je sedela i diskr etno poku avala da pokrije dlanovima gola kolena . Pojavi se gologrudi crnac sa iljastom kapom. Pro pu tate toliko od prolazne lepote ivota. njegova ograda sa olju tenom pozlatom bila je zaklonjena belom atrom na pruge. Kerans primeti da mu je ko a lica i ruku neprirodno b ela. sada mraèan i zatvoren. sa naslikanim rojtama i draperijama. Po lustubovi od la nog mermera èinili su male loðije koje su vodile u intimne alkove i trpezarije. Ja sam fasciniran neposrednom pro lo æu . vragolasto dobaci Strangman. Ako mene nema kad me tra ite. Pona ao se sa puno po tovanja i pa nje. belki nje i mulata. a fi ne razlike izmeðu mulata i kvarterona Kvarteron ." Zatim ustade i siðe s podijuma. bezdu an ton. prim. Za vidim vam na dobrom ukusu. "Kuæa se raspada. Bar na prednj em kraju osmatraèke palube. "Muka sa vama ljudima je u tom e to ste ovde veæ trideset miliona godina. sa prljavim m esingom koji je bio pokriven buðom i zelenkastom patinom.

su bili u hlaðenom delu broda, pa su Admiral i jo jedan mornar i li odmah za njima i stalno duvali crevom hladan vazduh iz jedne slavine na zidu. Strangman puèe pr stima, a Admiral odmah poèe da skida platnene omotaèe zadenute izmeðu sanduka. U oskudnoj svetlosti, Kerans je mogao da vidi jedino svetlucave konture ogromnog ukra enog oltara na drugom kraju prostorije, sa fino izraðenim spiralnim ukrasima i izdignutim sveænjakom u obliku delfina. Iznad njega je bio neoklasièa n proscenijum koji bi mogao da pokrije èitavu jednu malu kuæu. Do oltara se nala zilo desetak skulptura, prete no iz kasne renesanse, sa hrpama te kih pozlaæenih ram ova koji su bili prislonjeni uz njih. Ispod toga je bilo nekoliko manjih oltara i triptihona, jedna netaknuta predikaonica oblo ena zlatnim ploèama, tri velika ki pa èoveka na konju, sa vlatima algi jo upletenima u grive konja, nekoliko pari og romnih vrata od katedrala, okovanih zlatom i srebrom, i velika stepenasta mermer na fontana. Metalne police du zida bile su pretrpane sitnijim starudijama: votivn im urnama, peharima, titovima i poslu avnicima, komadima dekorativnog okova, kitnja stim mastionicama i sliènim stvarima. I dalje dr eæi Beatrisinu ruku, Strangman je ivo gestikulirao ispred njega. Kerans ga èu kako ka e 'Sikstinska kapela' i 'Grobnica Medièija'; ali Bodkin je m rmljao: "Estetski, veliki deo ovoga je ðubre pokupljeno samo zbog zlata. Ali nem a ga mnogo. ta namerava ovaj èovek?" Kerans klimnu glavom gledajuæi Strangmana u belom odelu, sa golonogom Be atrisom uz njega. Odjednom se seti Delvoove slike sa skeletima u veèernjim odeli ma. Strangmanovo kao kreda belo lice lièilo je na lobanju, a imao je i ne to od ra zmetljivosti onih skeleta. Bez ikakvog razloga u njemu poèe rasti sna na mr nja prem a ovom èoveku, neprijateljstvo vi e uop teno nego lièno. "Pa, Keranse, ta mislite o ovim stvarima?" Strangman se ukopa na jednom k raju prolaza, zatim se okrenu i zalaja na Admirala da opet pokrije eksponate. "I mpresionirani, doktore?" Kerans uspe da skrene oèi sa Strangmanovog lica i pogleda napljaèkane re likvije. "Izgledaju kao kosti", reèe bez uvijanja. Zbunjen, Strangman zavrte glavom. "Kosti? O èemu govorite, pobogu? Keran se, vi ste ludi! Kosti, blagi bo e!" On ispusti muèenièki uzdah, a Admiral prihvati refren, najpre tiho izgov arajuæi reè kao da ispituje èudan predmet, onda je ponavljajuæi sve br e i br e kao u kakvom nervnom oslobaðanju, dok mu se iroko lice treslo od smeha. Drugi mornar mu se pridru i i poèe e zajedno da ispevavaju reè, trzajuæi se nad vatrogasnim crevo m kao igraèi sa zmijama. "Kosti! Jes', èoveèe, sve su to kosti! Te kosti, te kosti, te kosti, te. ..!" Strangman ih je ljutito gledao, a mi iæi na njegovom licu grèili su se i o pu tali kao okovi koji se zatvaraju i otvaraju. Po to mu se zgadila ova predstava gr ubosti i pogane naravi, Kerans se okrete da iziðe iz skladi ne prostorije. Strangm an uznemiren pojuri za njim, priti te dlanom Keransova leða i izgura ga prolazom i z prostorije. Posle pet minuta, kad su se odvozili jednim od teretnih èamaca, Admiral i jo pola tuceta èlanova posade poreða e se uz ogradu jo pevajuæi i igrajuæi. Strang man je povratio svoje dobro raspolo enje, i u svom belom odelu stajao je hladno po strani od drugih, ironièno ma uæi. 9. VODA SMRTI Tokom sledeæe dve nedelje, dok je ju ni horizont postajao sve tamniji od k i nih oblaka koji su se pribli avali, Kerans je èesto viðao Strangmana. Ovaj bi obiè no punom brzinom terao svoj hidroplan po lagunama, sa lemom na glavi, u radnièkom kombinezonu umesto belog dnevnog odela, i nadgledao rad spasilaèkih grupa. U sv akoj od tri lagune radio je po jedan teretni èamac sa posadom od est ljudi; ronio ci su metodièno pretra ivali potonule zgrade. Mirno spu tanje ronilaca i pumpanje bi valo je povremeno remeæeno praskom pu ke kad bi terali nekog aligatora koji bi se privukao suvi e blizu roniocima.

Sedeæi u tami u svom hotelskom apartmanu, Kerans je bio daleko od lagune i zadovoljavao se time da pusti Strangmana da roni u potrazi za plenom sve dok je ovaj nameravao da uskoro krene. Snovi su sve vi e osvajali njegovu javu, a sves ni razum sve vi e se iscrpljivao i povlaèio. Jedina ravan vremena na kojoj su biti sali Strangman i njegovi ljudi izgledala je toliko prozraèna da su njene pretenz ije na realnost bile zanemarljive. Ovde-onde, kad bi Strangman svratio do njega, on bi se na nekoliko minuta pojavljivao na ovoj tananoj ravni, ali je stvarni c entar njegove svesti bio na nekom drugom mestu. Èudno, posle razdra enosti u poèetku, u Strangmanu se razvila neka podmukl a naklonost prema Keransu. Miran, precizan razum biologa bio je savr ena meta za S trangmanov suvi humor. Ponekad bi se obraæao Keransu, prefinjenom mimikom, ozbil jno ga hvatajuæi za ruku prilikom nekog od njihovih dijaloga i govoreæi skru enim glasom: "Znate, Keranse, napu tanje mora pre dvesta miliona godina mo da je predstav ljalo duboku traumu od koje se nikad nismo oporavili..." Drugom prilikom poslao je dvojicu svojih ljudi u skifu do lagune; na jed noj od najveæih zgrada na suprotnoj obali lagune ispisali su slovima koja su bil a visoka trideset stopa: ZONA VREMENA Kerans prihvati ovo zadirkivanje sa dobre strane i uop te ne obrati pa nju k ad ga neuspeh ronilaca uèini oporijim. Tonuæi unazad kroz vreme, strpljivo je èe kao dolazak ki e. Posle ronilaèke zabave koju je organizovao Strangman, Kerans prvi put sh vati pravu prirodu svoga straha od ovog èoveka. Strangman je na izgled zamislio zabavu kao dru tvenu priliku da okupi troj e izgnanika. Na svoj lak, nemaran naèin poèeo da priprema opsadu oko Beatrise, n amerno negujuæi prijateljstvo sa Keransom kao sredstvo za obezbeðenje pristupa u njen apartman. Kada je otkrio da se èlanovi trija retko viðaju, oèigledno se od luèio za jedan drugi prilaz - da podmiti Keransa i Bodkina obeæanjem svoje dobro snabdevene kuhinje i podruma. Beatrisa je, meðutim, uvek odbijala te pozive na zakusku i ponoæni doruèak - jer se pla ila Strangmana i njegove svite aligatora i jednookih mulata - pa su zabave redovno bivale otkazivane. Meðutim, stvarni razlog njegove 'gala ronilaèke zabave' bio je praktièni ji. Veæ neko vreme viðao je Bodkina kako se otiskuje èamcem po zatonima nekada nje univerzitetske èetvrti - starca bi èesto, na njegovo veliko uveseljenje, po uza nim kanalima pratio jedan od teretnih èamaca sa zmajskim okom, sa Admiralom ili Velikim Cezarom, skrivajuæi se u velikom li æu paprati kao izgubljena karnevalska kolica - i, pripisujuæi drugima sopstvene motive, pretpostavljao je da Bodkin tr a i neko davno zakopano blago. Centar njegovih sumnji najzad se zadr a na potopljeno m Planetarijumu, onoj podvodnoj zgradi do koje se moglo lako doæi: Strangman pos tavi stalnog stra ara na malom jezeru, nekih stotinu jardi ju no od sredi nje lagune, u kome je bio Planetarijum, ali kad se Bodkin ne pojavi u gluvo doba noæi sa per ajima i aparatom za disanje, Strangman izgubi strpljenje i odluèi da ga preduhit ri. "Pokupiæemo vas sutra ujutru u sedam", reèe Keransu. "Kokteli sa ampanjce m, hladan bife, i stvarno æemo saznati ta to stari Bodkin ima dole sakriveno." "Ja mogu da vam to ka em, Strangmane. Samo izgubljene uspomene. One za nje ga vrede sva blaga ovoga sveta." Ali Strangman pusti salvu podozrivog smeha, odzvrja u svom hidroplanu i ostavi Keransa da se bespomoæno muva po pokretnom keju. Taèno u sedam sati sledeæeg jutra, Admiral doðe po njega. Uze e Beatrisu i doktora Bodkina, pa se uputi e skladi nom brodu gde je Strangman zavr avao pripreme z a ronjenje. Jedan drugi teretni èamac bio je natovaren ronilaèkom opremom, apara tima za disanje, odelima, pumpama i telefonom. Ronilaèki kavez visio je na u etu, ali Strangman ih je uveravao da u jezeru nema iguana i aligatora, pa nema potreb e da se pod vodom ostaje u kavezu. Kerans je sumnjao u to, ali Strangman je bar jednom bio od reèi: jezero je bilo potpuno oèi æeno. Te ke èeliène re etke bile su spu tene u vodu kod potopljenih ulaza, a naoru ani stra ari sedeli su sa harpunima i pu kama, opkoraèiv i donje preèke j edara. Dok su ulazili u jezero i privezivali se kraj zaklonjenog balkona uz samu vodu na istoènoj strani lagune, u vodu su bacili poslednju od niza granata, a o t

re eksplozije izbacivale su na povr inu gomile o amuæenih jegulja, raèiæa i raznih m eku aca, koje su smesta odvlaèili u stranu. Kotao podvodne pene raspr i se i voda se razbistri; sa svojih sedi ta kraj o grade gledali su dole na veliko kube Planetarijuma obavijeno travuljinom, slièno , kako je Bodkin govorio, d inovskoj koljci-palati iz bajke iz detinjstva. Kru ni lep ezast prozor na temenu kupole imao je pokretan metalni kapak; poku ali su da podig nu jedno krilo kapka, ali na Strangmanov bes, krila su veæ davno bila spojena rð om. Glavni ulaz u kupolu bio je na prvobitnom nivou ulice, suvi e daleko dole da b i se video, ali je jedno pripremno izviðanje pokazalo da æe moæi da uðu bez te koæ a. Dok se sunce dizalo nad vodom, Kerans je gledao dole u prozirne dubine, u topli amnionski elatin kojem je plovio u svojim snovima. Seti se da se, uprkos tolikom moru svuda unaokolo, nije u njega potpuno zagnjurio veæ deset godina, i u mislima ponovi pokrete laganog prsnog plivanja koje ga je nosilo kroz vodu u s nu. Na tri stope ispod povr ine propliva mali beli piton tra eæi izlaz iz ograðe nog prostora. Gledajuæi njegovu sna nu glavu kako se nji e i munjevitim pokretima iz begava harpune, Kerans za trenutak oseti u sebi otpor da se preda dubokoj vodi. Na drugoj strani jezera, iza èeliène re etke, jedan veliki krokodil rvao se sa gru pom mornara koji su poku avali da ga oteraju. Sa svojim ogromnim nogama pripijenim uz tanku donju preèku jedra, Veliki Cezar se divlje ritao na vodozemca koji je k ljocao èeljustima i kidisao na koplja i èaklje. Dug preko trideset stopa, mogao je imati preko devedeset godina, a grudi su mu imale est ili sedam stopa u preèni ku. Njegov sne nobeo trbuh podseti Keransa da je otkako je Strangman stigao video èudnovato veliki broj albino zmija i gu tera; pojavljivali su se iz d ungle kao priv uèeni njegovim prisustvom. Èak je bilo i nekoliko albino iguana. Jedna je, slièn a gu teru od alabastera, sedela na njegovom keju prethodnog jutra i gledala u njeg a, pa je automatski pretpostavio da mu iguana donosi poruku od Strangmana. Kerans pogleda gore u Strangmana; on je u svom belom odelu stajao na pra mcu i sa oèekivanjem posmatrao kako krokodil mlati i treska u re etku, gotovo obor iv i d inovskog crnca u vodu. Strangmanove simpatije su oèigledno bile potpuno na st rani krokodila, ali ne iz nekih sportskih razloga ili iz sadistièke elje da vidi jednog od svojih glavnih poruènika iskrvavljenog i ubijenog. Najzad Velikom Cezaru dodado e pu ku uz dernjavu i psovke; on se umiri i isp razni oba dobo a u zlosreænog krokodila pod svojim nogama. Sa bolnim krikom, kroko dil se povuèe u pliæak ibajuæi vodu repom. Beatrisa i Kerans odvrati e pogled oèekujuæi da bude zadat udarac, a Stran gman se uspentra na ogradu ispred njih da bi bolje video. "Kada su uhvaæeni ili umiru, udaraju po vodi opominjujuæi jedan drugoga. " Stavi ka iprst Beatrisi na obraz kao da nastoji da je natera da pogleda prizor. "Nemojte tako da se gadite, Keranse! Do ðavola, poka ite malo vi e simpatije za ivoti nju. Oni postoje veæ sto miliona godina i spadaju meðu najstarije stvorove na pl aneti." Po to je sa ivotinjom bilo svr eno, on je i dalje uzbuðeno stajao kraj ograde poskakujuæi, kao da se nada da æe ona ponovo o iveti i vratiti se. I tek kada odr ubljenu glavu odneso e nataknutu na èaklju, on se s nervoznim grèem vrati ronjenju . Pod nadzorom Admirala, dvojica èlanova posade izvr i e pripremno ronjenje sa aparatom za disanje; spusti e se metalnim lestvicama u vodu i otkliza e prema strmo j krivini kupole. Ispita e okrugao lepezast prozor, zatim polukru na rebra zgrade, v ukuæi se preko kupole po napuklinama na povr ini. Po njihovom povratku siðe treæi mornar sa gnjuraèkim odelom i crevom. On se polako vukao mutnom povr inom ulice po d vodom, a sa njegovog lema odbijala se slaba svetlost. Dok se crevo odmotavalo, on uðe na glavna vrata i izgubi se iz vida, sve vreme odr avajuæi telefonsku vezu sa Admiralom; ovaj je ispevavao svoje primedbe bogatim soènim baritonom da ih sv i èuju: "U biletarnici... sada je u glavnoj dvorani... D omo ka e ima sedi ta u crkvi, kapetane Strang, ali oltar je nestao." Svi su se naginjali preko ograde èekajuæi da se D omo opet pojavi, ali se Strangman turobno skljokao u svoju stolicu i tako sedeo pritiskajuæi lice jednom

Kavez za ronjenje bi spu ten u vodu. pa je èitava njegova struktura bila potpuno iskrivljena. a lice mu je bilo belo kao kreè. Strangman stavi ruke na naslon Ke ransove stolice od pruæa. a koga je more tek sada otkrilo. "Ne brinite se. "Do prizemlja. lice mu je bilo kao lice belog vampira razja renog preko svake mere. tela im se pretvori e u svetlucave himere sliène praskavim otkucajima zami ljenja u neuronskoj d ungli. doktore." O krete se Bodkinu. Strangmane! Ja æu da idem umesto nje. More me pla i." "Ali morate! Kerans i Bodkin oèekuju to od vas. i nije mi potrebna va a pomoæ da ga naðem. "Treba li mi doktore?" Zaklanjajuæi jedno uvo od o trog seèiva njegovog glasa. Ispitivao je jednog od ronilaca koj i je izi ao na povr inu. i dok su lebdeli i okretali se. Èak su i ljudi koji su dole plivali bili izmenjeni od vode. Beatrisa ga dotaèe po laktu napregnutog lica: "Silazi li. To je stvar raspolo enja." Sa e se da je uzme za ruku. sa svedenim obrvama. Bea. Lajuæi svoja pitanja. a Beatrisa se tr e mr teæi se sa odvratno æu na njeg ovo ljigavo uspijanje. "Znam gde je. Bodkin promrmlja: "Mislim da verovatno znate. Duboko ispod njih. "Slu ajte. i sada su mu pomagali da se izvuèe iz odela dok se voda sli vala sa njegove bakarne ko e na palubu. hvala. Strangmane. sumnjièavo ih posmatrajuæi poluzatvorenim oèima. velika kupola Planetarijuma izdizala se u utoj svetlos ti i podseæala Keransa na neki kosmièki brod napu ten na Zemlji veæ milionima godi na. "Hajdemo. Ne brini! Uzeæu ono veliko odelo. Nazdravljajuæi mu svojim ampanjskim koktelom." Beatrisa odvrati pogled od njegovih sjajnih oèiju. kapetane. "Èeka ga celokupno blago Podsvesnog ako mo e da ga naðe." Preko Bodkinovo lica prelete osmeh. njegove c rvene ipke mutno su se nazirale i treperile. Strangman primeti ka ko Bodkin i Kerans apæu. I ja. Kerans se okrenu u svom sedi tu i uhvati je za ruku. kao èuvar koji pazi na troje potencijalno nezgod nih zatvorenika. ipak ne smem biti neugladen i zaboraviti ne lepu gospoð icu Dal." Strangman zastade gledajuæi hladno u njega. Va i? eleo bi ." "Nisam mislila na to. pri unjao se palubom do mesta gde su oni sedeli. ovo nije lokalni akv adrom. Strangman tra i blago koje si ti sakrio tamo dole. oèigledno zaboravljajuæi da je on sam uveo tu reè. Voda je izgledala sve a i primamljiva nekoliko trenutaka ranije. "Crkva!" frknu podrugljivo. D omo je proklet a budala. Natu ten. draga moja. ali sada je postala zatvoren svet." Spusti e se i drugi ronioci. Beatrisa se nelagodno nasmej a skrivajuæi lice u kragnu svoje ko ulje za pla u. Maslinasto -zelena svetlost koja se pre lamala kroz te ko li æe paprati ispunjavala je jezero utim ku nim isparenjem koje se vu klo nad povr inom kao para iz valova.akom. s avr eno je sigurno. Strangman e." Ona pogleda gore na sve veæu sunèevu elipsu koja se tek pojavljivala nad krovom iza njih. Kerans je polako srkutao opojno penu avo piæe . Keran se". Biæete Venera koja silazi u more. Spremajuæi se da i sam zaroni. tiho se izbrecnu. "Ovde nema lepotica s pla e. zatim se la gano poboèke privukao iza njih. "Bo e! Po alji nekog drugog dole. Strangmane." Strangman je stajao na pramcu broda. Kerans reèe u ali: "Ba sam pi tao doktora Bodkina gde je sakrio svoje blago. Strangmane. Roberte?" Kerans se nasme i. "Nadam se da æe ga naæi. znate. "Kada poèinje gala priredba?" "Gala?" Strangman razdra eno pogleda oko sebe. sa svitom od pedeset bo anskih krokodila. Mi plivamo samo uveèe k ad je pun mesec. Kerans ustade. uèiniæu va s kraljicom vodene parade." On se sa e nad nju sa ljigavim osmehom." "Da. a stjuard poslu i unaokolo prve koktele sa ampan jcem. dva puta lep a kada se vrati. "Mislim da danas nije Beatrisin dan. Èekajte trenutak. On se na e iza Beatrise i reèe Bodkinu: "Alan e." Zatim se osmehnu na Strangmana kad ovaj jo jaèe navali na Beatrisu." reèe blago . a granica povr ine izgledala je kao ravan izmeðu dve dimenzije." Odgurnu svoju stolicu u sve oskudniju h ladnovinu. "Ne.

Predviðen za upotrebu na dubini od samo pet hvatova. viknu Bodkin za njim. skide noge sa preèage i poma uæi se rukama. "Ne brini. dok su Admiral. ali ih je rða po tpuno spojila s ramom. Na desnoj strani video je Bodkina i Beatrisu kako ga osmatraju sa i èekiva njem. sa mlakim interesovanjem posmatrali Keransa kako dolazi. Strangman i Admiral æe me dobro èuvati. Brzo se spusti u dubinu do ramena. Tu je voda bila hladnija. lebdela je uma d inovskih travuljina. a s vremena na vreme izbijali su mehurovi zarobljenog vazduh a iz unutra njosti kupole. "Staviæemo vas u veliko odelo tako da mo ete razgovar ati sa nama preko zvuènika." "Naravno. Voda ispade toplija nego to je oèekivao. setite se da oprema nije predviðena za tako duboko sila enje!" Gegajuæi se lagano uz ogradu dok su mornari vukli crevo za njim. Admirale! Odelo za doktora Keransa! Brzo. Lestvice su se zavr avale na dvadeset stopa od dna. Kerans zastade da nespretno mahne Beatrisi i doktoru Bodkinu. ali Kerans je sada got ovo lebdeo u vodi. iz oèiju mu izbi jedva vidljiv nagove taj zadovol jstva to dr i Keransa u kand ama. sunce je udaralo direktno na lepljvi vinilski omotaè koji ga je obavijao pri anjajuæi uz njegove grudi i noge. lem je predstavljao savr enu kuglu sa dva boèna rebra i dozvoljavao maksimalnu vidljiv ost. kao 'nebo' od svetlosti koja se odbijala od miliona èestica povr ine i cvetnog praha. brzo!" Kerans izmeni kratak upozoravajuæi pogled sa Bodkinom. dok su im brade bile pritisnute uz ogradu. "Nemoj dugo da se zadr ava . dok m u je vetar mrsio kao sneg belu kosu. Bilo je ne to posle osam èaso va. on viknu ne to to slu alice nejasno prene e Keransu. Ni e dole. "Dobro vam stoji. i on je sa zadovoljstvom oèekivao da rashladi svoju upaljenu ko u. Umirite se. odjednom j e zraèio dobronamerno æu da ugodi. Umesto sve eg okrepljujuæeg kupanj a ulazio je u rezervoar napunjen toplom lepljivom pihtijastom masom koja mu se p ripijala uz listove i bedra kao ku an zagrljaj d inovskog protozojskog èudovi ta. a meku ci su se lepili po uzanim pervazima koje su èinila popr eèna rebra svoda. Pravo gore na krovu teretnog èa mca stajala je visoka usukana figura Strangmana sa zavrnutim pe evima sakoa. divne morske sablasti koje se isprepletane lepr aju kao du hovi nekog svetog Neptunovog gaja. "Temperatura vo de iznosiæe bar 35 stepeni. Na èetrdeset stopa od njega nazirala se bleda izboèena t rupina Planetarijuma. potom okrenu glav u kad opazi kako je Bodkin iznenaðen spremno æu sa kojom se on dobrovoljno prijavi o da siðe. Zastade kod oznake za dv a hvata. daleko veæa i tajanstvenija nego to je izgledala sa povr ine." Strangmanu se povratilo dobro raspolo enje. zatim krenu za Strangmanovim nervoznim korakom na prednju palubu. koji su se odmarali na pumpnim toèkovima." Kerans klimnu glavom. nema opasnosti. Po njoj su lagano p lovili li æe i trava." Ispitivao je Keransa kritièkim okom dok je ovaj èekao da mu navuku lem na glavu. Roberte". tela su im si jala kao srebrne zvezde u prigu enom plavetnilu koje je dopiralo sa povr ine do na d ubinu od pet stopa. slièna krmi starog potonulog parobroda. Veliki Ceza r i mornari. Neèujno se cerio sam za sebe. Ker anse. "Jedan od momaka uspeo je da naðe pukotinu u jednim izlaznim vratima. Nekoliko malih sklatova proðe kraj njega. Povr ina jezera bila je sada potpuno tamna. "Vidite da li mo ete siæi u glavni auditorijum". pusti d a ga te ina polako spu ta nadole u zelenoosvetljenu dubinu. gospoðice Dal. Dva èoveka su pripremala odelo i lem. reèe mu Strangman. videæe da jako iscrpljuje. Nekada sjajan aluminijumski krov postao je siv i patinast." Onda odmahnu rukom kao da tera Beatrisinu u znemirenost. gde se kupola oslanjala na èetvrtast krov auditorijum a. izgledate kao èovek iz unutarnjeg prostora. i on sa olak anjem skupi ruke i noge navikavajuæ i oèi na bledu svetlost. Keranse." Lic e mu se iskrivi od cerekanja. Pustio je da tone sve dok prstima nije dohvatio krajeve lestv . "Ali nemojte poku avati da doðete do Podsvesnog. neke vlati bile su vi soke preko deset stopa.h da siðem i pogledam Planetarijum. mada je jedva dotakao svoj koktel. Oseæao je neobiènu zbrku u glavi. Keranse. Odmah se pojaèa i tanje vazduha kroz uvodne ventile u lemu i o ive unutra nje kolo mikrofona. ne no lelujajuæi uvis. zatim se pope na uzane le stvice i polako se spusti do nepokretne zelene vode. ali kad Keran sova stopala dotako e vodu.

Metalna ograda na stepeni tu i hromir ane izlo bene ploèe bile su zarðale." Utonu do kolena u meku ilovaèu koja je prekrivala dno i pridr a se za stub svetiljke obrastao koljkama. Iz nekog razloga. koja su oèigledno vodila nekud iznad audit orijuma. odseèena b arikadama od biljnog i ivotinjskog sveta laguna. od èijih se slova odbijala svetlost. Suvi e umor an od pritiska vode koji je oseæao na grudima i stomaku da bi mogao podignuti te k o odelo sa sobom. isto tako èista i sjajna kao i onoga dana kad su se sru ili poslednji nasipi. polako promaèe do mezanina i zastade kraj ograde da proèita natpise nad vratima garderoba. pojaèavajuæi se pr ema tome kako se dizao vazdu ni pritisak. to ga je uznemirena voda slala na srebrnast pravougaoni trup èamca. U slaboj nadi da æe nasipi biti opravljeni. on opazi mala vrata na v rhu kratkog stepeni ta iza biletarnice. verovatno je da on ipak neæe poku ati da ga ubije na tako svirep naèin kao t . S desne strane bili su nejasni bokovi zgrada uz trotoar. Ovi su radili sporije. Keranse! Kako je draga siva ma jka svih nas?" "Izgleda kao kod kuæe! Gotovo sam stigao do dna. Dok je i ao da donese testeru za metal iz kaveza. pa je tak o dobijena mala pukotina kroz koju je moglo da se gleda u auditorijum. onda ih pusti i skliznu unazad prema dnu jezera.ica iznad glave. koje su sada bile zarðale u nepokre tne odbrambene zidove. a sijalica je bacala kupu blede svetlosti kr oz gustu crnu vodu. a zaostale re etke bile su zarobljene u njima kao ogromne re etke te kih ulaznih vrata. Kerans se p ribli avao vratima Planetarijuma. ovla vezanima uz pod. Ker ens upali svetiljku na lemu i proðe kroz ulaz. ili u kabinu kino-operatora ili u upravnikovu kancelariju. Kao ogroman podvodni hram stajala je pred njim bela gromada Planetarijum a. lagano se vukao kroz duboki mulj koji se dizao za njegovim stopama poput o blaka uznemirenog gasa. Kerans se zadovolji sa nekoliko èestica svetlosti koja je kroz pukotine prodirala u kupolu. Pa ljivo je zavirivao izmeðu stubova i alkova. Ritam se primetno promenio. Veæina prozora bila je zagu ena otpac ima. komadima poda koji su bili sleplje ni travuljinom i glavono cima. izgledala je potpuno netaknuta. Barikade su b ile zatvorene popreènim gredama s katancima. ali on upre ramenima u njih. Kavez za ronjenje lagano se okretao na svom u etu. Kerans je slu ao ravnomerno pumpanje u svojim u i ma. pumpa za vazduh i prenesen ritam njegovog sopstvenog disanja bubnjali su mu ravnomerno u u ima. Oko auditorijuma vodio je kru ni hodnik. na pet stopa od ulice. Mada je bio potpuno svestan Strangmanove zlobe i nemoguænosti da se predvide njegovi pos tupci. Ploèa u gornjem desnom uglu bila je pomerena udarcima æuskije. osvetljena ivom vodom sa povr ine. delovima name taja i metalnim ormanèiæima. kao da hoda po povr ini Me seca. pa se dve arke lako razdvoji e. Zastav i da razmrsi kablove. pokazujuæi da je posao gore preuzeo drugi par ru kovalaca. uprava Planetari juma postavila je jo jedan unutra nji krug barikada oko auditorijuma. odzvanjajuæi kao gromoviti otkucaji plime koje je èuo u svojim snovima. Po to je voda odstranila sve druge zvuke. pode avao pravac kablova za sobom i s vremena na v reme lako trzao noge kada bi se oni suvi e olabavili. sa testerama za metal i kljuèevima za zavrtnje. Èinilo se da zvuci grme oko njega u tamn oj maslinastozelenoj vodi. Kavez za ronjenje je go re kod ulaza. Èeliènu ogradu oko ulaza rastvarali su ronioc i pre njega. dok su se crev o za vazduh i telefonska ica uvijale uz uzani stub svetlosti. a mulj se u mekim dinama natalo io do prozora prvih spratova. ali cela unutra njost Planetarijuma. Povuèe se uz ogradu stepeni ta dok su metalni klinovi na njegovim ote alim cipelama klizili po l jigavoj prostirci. Vrata su bila zakljuèana. a vrata graciozno odlebde e preko poda kao jedro od hartije . verovatno nenaviknuti na pumpanje vazduha pod m aksimalnim pritiskom. Kerans se lako trecnu od straha. Pro av i pored blagajne. U slu alicama za kripa glas: "Ovde Strangman. Padine izmeðu zgrad a bile su visoke gotovo po dvadeset stopa. pa je polukru ni luk od vrata koja su vodila u foaje bio otvoren. Opu tenim lebedeæim korakom. penjuæi se stepenicama u mezanin.

"Ba sam video sebe u nekom ogledalu. trg nuv i se prepla eno. pa ljutito èepa omèu i zakaèi je oko kvake na vratima. ti budalo. posmatra. Projektor je bio sklonjen s podijuma. ali su pukotine na kupoli treperele dalekim iskrama svetlosti kao gal aktièke vizije neke udaljene vasione. I Beatrisa i Bodkin bili su prisutni. a iz lema mu je izbijao mlaz svetlosti. izgledalo je. Stojeæi na podijumu." Ne slu ajuæi ga.. pr im. p otom ga jo jednom omota oko kvake obezbeðujuæi sebi radijus kretanja od desetak s . Izgledalo je kao da crna neprozirna voda visi u èvrst im vertikalnim zastorima i zaklanja podijum u sredini auditorijuma. p osmatrajuæi ga kako se razvija pred njegovim oèima kao prva vizija nekog okeansk og Korteza Hernando Kortez (1485-1547) . voda je bila bar dvadeset stepeni toplija nego u kontrolnoj sobi. osvajaæ Meksika.to nije izgledalo verovatno iz vi e raz loga (oèigledno je podozrevao da oni o gradu znaju vi e nego to su priznavali) . prim. a operator ova pokretna stolica ostala je okrenuta upolje. mraèni svod sa zidovima prevuèenim muljom dizao se nad njim kao ogromna. Gotovo iscrpljen od pritiska vode. ta èno iznad stola. "Strangmane!" povika on nekako protiv svoje volje. gledao je neme redove sedi ta oko sebe pitajuæi se ka kav uterin Uterin . ritual da izvede za nevidljivu publik u koja ga. "Keranse! ta je?" Njegovu paniku preseèe Strangmanov glas. ali ljudi su oti li. ili u kontrolnoj sobi. Ispred njega je bio orman u kome je nekada stajala konzola sa instrumentima. èovek je stajao na daljini od deset stopa." Kerans se sabra i polako krenu ka prilici koja m u se pribli avala. i njegov lik se odra avao u staklenoj ploèi za izolaciju zvuka. pre pojaèava li nego smanjivali sliènost prostorije sa utrobom. Kerans poðe napred preko prazne sobe. ruke su mu bile podignute kao da preti. Saèeka da se u e zategne. zbog neèega.St rangman bi video da bi mu Keransova smrt zadala vi e muke nego to bi od nje imao ko risti. Zagrejana n ekom æudljivom strujom okupa mu ko u kao topli balsam. Kerans sede u stolicu i pogleda na kru ni auditorijum. Bio je u kontrolnoj kabini koja je gledala na auditorijum. Odjednom. mo da ba one iste konfiguracije sazve ða koja je obavijala Zemlju u periodu trijasa.o je presecanje dovoda vazduha.!" "Izvinite. spazi ne to to je izgledalo kao èovek u ogromnom naduvanom kosmièk om odelu. Se m ukoliko ne bi ubio i Beatrisu i Bodkina . Gledao je gore u ovaj nepoznati zodijak. koji izranja iz morskih dubina da za trenutak ugleda beskrajna prostra nstva nebeske puèine. somotom postavljena utroba u ne kom nadrealistièkom ko maru. Kad je stigao do vrata od panela oseti kako mu se crevo migolji iz ruku. "Keranse. S iðe sa podijuma i krenu nazad u kontrolnu sobu. Kerans stavi ake na staklenu povr inu i odseèno okrete lem sl eva-nadesno. prev. Otvori panelna v rata ca koja vode u auditorijum. kako su prolazili minuti. ne znam taèno ta je. razdvajajuæi telefonski vod od lema da bi se oslob odio Strangmanovog glasa. Nekoliko p olica ugibalo se sa jednog zida. iz njegove ablje glave dizali su se beli mehurovi. Kru ni redovi sedi ta su. oèuvanje ovog dalekog zodijaka. Ventili sa strane lema su se buèno podizali. bli i nego apat n jegove sopstvene svesti. Tanak sloj mulja prekrivao je zastrte stepenice prolaza. prev. pa mada su pukovnik Rigs i njegovi ljudi bili hiljadu milja daleko. po to su ljudi na palubi izgubili kontakt sa njim preko telefona. a srebrni mehuriæi su izletali i lebdeæi se ud aljavali od njega kao pobesneli fantomi. mo da ulaz u auditorijum. u uglu se nazirao orman za spise. Strangmane. vukuæi za sobom crevo za dovod v azduha." "Dobar si! Vidi ako mo e da naðe sef. n e znajuæi da li slu a nejasan podsvesni rekvijem iz svojih snova. Postepeno. Vazduh je umirujuæe i tao. Ima jedno posebno stepeni te sa meðusprata. Ker ansu poèe da izgleda va niji zadatak nego ijedan drugi koji je stajao pred njim. kao osamljen presto kakvog silni ka opsednutog klicama.. Gore sam u upravnikovoj kan celariji. Nejasno osvetljen malom lampom sa njegovog lema. skrivajuæi p oslednju svetinju svojih dubina. okrenut licem prema njemu.panski konkvistador. Trebalo bi da je iza rama od slike.materièni. uvek je postojala mogu ænost da neka specijalizovana vladina jedinica doðe u leteæu posetu lagunama. Pritisak vazduha u njegovom lemu naglo je pora stao. U sredini kupol e. i Kerans èu udaranje u u ima.

ali pritisak je naglo pao. a pluæa su mu bila k ao dva izubijana ne na cveta. pa je izgledalo da vi e ne postoje pregrade izmeðu njegovog sopstvenog krvotoka i krvotoka gigantskog vodenjaka. arenilu smeðih lica pod vojnièkim kapama kaki boje . Siðe niz stepenice i zaustavi se na pola puta do dvorane.. izbacujuæi ga bespomoænog u njegove pliæake. umirujuæi ih prohladnim vazduhom. Dok su mu se pluæa kidala spotaèe se o jednu stepenicu i nesretno se svali preko sedi ta blagim lelujavim pokretom.. lagano leb deæi prema sredi tu kupole. Na samu nekoliko stopa o d njega piljilo je kao bestidna maska... "Ne.. Na nekoliko stopa od njega. sa rukama na boko vima. Mirno poèe da joj prilazi. Odjednom se tu ubaci jednu jedino belo iscereno lice. on. u èistili tima veèn osti. dok mu je sunèeva svetlost udarala u oèi. koji mu je sedeo na nogama i svojim ruèerdam a pumpao mu pluæa. Bodkin koji se ozbiljno mr tio. Rob . on nastavi da gura kroz tamu kao slepa r iba u beskrajnom zaboravljenom moru. "Roberte." Admiral ustade." Ugleda sjajnu palubu. a umirujuæi pritisak vode prod irao mu je kroz odelo. "Strangman. Kerans se podupre o lakat i malaksalo sede u jed nu lokvu vode... odm ori se. prim. gonjen impulsom èiju su tinu nikada neæe shva titi. daleko iznad seb e spazi drevne magline i galaksije kako sijaju kroz uterinu noæ.topa. Duboka kolevka mulja pones e ga ne no kao ogromna placenta Placenta." Zagrcnuv i se od teènosti u grlu. Velikim grèevitim vraæanjem ravnodnevica. ponovo se rodila milijarda zvezdanih dana i ponovo svrstala magline i usamljene vasione u njihove prvobitne perspektive.posteljica.. lomil i su se i padali na obale vremenskog mora bez sunca. le alo je odelo kao izduvana le ina. "Polako. Zar niste vi zaustavili. O amuæen. utrnulo pritiskajuæi ru kom omèu od creva za vazduh oko kvake na vratima. nisam ja. a u obrnutim ogledalima povr ine odra avalo se hiljadu njegovih slika. nemoj sada da misli u tome. blistavu rasko svetlosti na platnenom klonu iznad s ebe. beskrajno spori i obuhvatni. Ne poku ajte da bacite krivicu na mene. Lica unaokolo su napregnuto gledala u njega . Veæ mu je njihov raspored izgledao b liskiji od rasporeda klasiènih sazve ða. da bi mogao da primi okeanske zapremine vode." Obgrli ga oko ramena baciv i oprezan pogled na Strangmana." Zatim pripreti Keran su prstom: "Upozorio sam vas da ne idete podaleko dole. Kerans pusti da mu gl ava klone nazad na u arenu palubu. Kerans oseti kako ga od prostorije obliva muka ispu njena krvlju. zabaci glavu uvi s. zgu vano u oluku sa strane palube. Le ao je ra irenih ruku i nogu na stepenicama." Iscereno lice pr te u pobednièki smeh. Keranse. re en da sliku sazve ða ure e u svoju mre njaèu. budno abonosovo lice Admirala. Beatrisa se probi kroz krug posmatraèa i èuènu kraj njega.. O djednom shvati da usisni ventil za vazduh u lemu vi e ne radi. Dok mu je svest trnula. a da mu je g rudni ko naduvan poput kitovog.. znajuæi da se ovaj slabi svetionik gasi br e nego to mu s e on pribli ava. sada siguran da se Strangman doèepao prilike da inscenira nesreæan sluèaj. Epohe su promicale. Izgleda lo je kao da mu se iz pluæa probija napolje ogromno kopneno jezero. Nasumce je plovio iz jednog pliæaka u drugi. Kad se svetionik izgubi. oèigledno zadovoljan to se Kerans povratio. Ali se najzad è ak i njihova svetlost prigu i. "Strangmane. Kad snop svetlosti blesnu poslednji put preko zasvoðene tavanice obasjav ajuæi ogromnu praznu utrobu. Èinilo se kao da je paluba od usijanog gvo da. vi. dotetura se do vrata i poku a da odve e crevo za vazduh sa brave.. zadovoljno se cereæi. Svakih desetak sekun di provlaèilo se neko slabo i tanje. Doktor Bodkin æe jamèiti za to. "Keranse. neopisivo mek a n ego ijedan krevet na kome je ikada le ao." Keransu se bistrilo u glavi. i on ostade svestan jedino slabog treperenja identi ènosti u najdubljim kutevima svoga razuma.. Neizmerni talasi. " Vukli su ga odozgo. "Crevo se zakaèilo." Bodkin priðe sa Keransovim sakoom i obavi mu ga oko ramena. prev.Beatrisa irom otvorenih i upla enih oèiju. O tra mamuza bola zari mu se u Eustahijevu trubu i natera ga da proguta. Ovaj je stajao iza Keransa.. polako je disao.

ako mo ete da saznate.!" Probuðen dubokim brujanjem hidroplana koji se pribli avaju platformi za pr istajanje. ili je to zaista bio nesreæan sluèaj. konaèna neuronska sinteza arheopsihièke nule? Da ne bi bio p rimoran da ivi sa jo jednom zagonetkom. "Zato to je eleo da postane deo potoplj enog sveta. Ostatak posade oti ao je svojim poslom.erte. rtvovali jedino uz unutra nji otpor.i blistava sunèeva svetlost koja se odbijala od lagune gurala je svoje prste u zamraèenu sobu kao grabljivo zlatno èudovi te. To èini stvar jo interesantnijom . on istinski nije siguran! Bo e. opsene koje bi. Kerans se razdra eno prevrtao dok mu se glava klatila s jedne na drugu stranu na ule anom jastuku.. Bilo je veæ pro lo 7. Shvatate li to. Sada je poèinjao da se uspavljuje u nepredvidljivim trenucim a. ali potrebne pretpostavke o njihovim liènostima. Crevo je bilo obavijeno o ko neke prepreke i doista izgleda kao da je bio nesreæan sluèaj. Jesam li ili nisam poku ao da se ubijem? Jedna od malog broja apsolutnih maksima egzistencije. U stvari. sigurno bi na ao odgovor." Potom se nasme i Kera nsu pokroviteljski. veselo se pljeskajuæi po bedrima. Zagonetka ostade nere ena i tokom sledeæih dana. "Nemojte dalje odr avati mit. razmi ljajuæi o velikoj utrobi-odaji Planetarijuma i mnogoslojevitom omotaèu njenih asocijaci ja. a onda s napor om siðe sa kreveta. Da bi tedeo gorivo. i to nam erno. Razlozi iz kojih je uop te zaronio ostajali su nejasni. Obavestiæu vas kad budem imao odgovor. daleko znaèajnija od 'Biti ili ne biti'.naroèito za Keransa . prièao je sa mnom i Beatrisom kada se to dogodilo. teretnog èamca. ja sam siguran da to nije bila Strangmanova gr e ka." Strangman teatralno sle e ramenima. Nije bilo sumnje da ga je na to nagnala èudnovata elja da se prepusti Strangmanu na milost i nemilost. Za to?" Tu Strangman va no uvuèe vazduh. Bodkin i Beatrisa isto tako prestado e da je spominju. Zadr a pogled na svetlom zelenom paralelogramu koji je ar ao tavanicu nad roletnama. ponovi jako nagla avajuæi re èi. Strangmane." "Ne. poku avajuæi da izbri e iz glave ono stra no 'ili-ili' koje je Strangman ispravno postavio. nije. za tvorio je spavaæu sobu i premestio te ki braèni krevet sa pozlaæenim ramom u salon ." Stade da se smeje sam za sebe. sada to nije va no..30 . a ne veèitu ambivalentnost njegove rtve. nesvesno prihvatanje logike njegovog sopstvenog sila enja unazad ni z lestvicu razvoja. ovaj je mirno sedeo na stolici i srkutao piæe koj e mu je donela Beatrisa. kakva ironija!" "Strangmane!" Beatrisa ljutito skoèi na njega savlaðujuæi svoj strah. slu ajuæi kako motori napolju ubrzavaju." Kerans je uspeo da se bledo nasme i. gotovo kao da je re irao sopstveno ubistvo. ne interesujuæi se dalje za dogaðaj. "A vic je u tome to on ne zna da li ja govorim istinu ili ne.sat kasnije nego to se budio pre mese c dana . "Hvala. VEÈE IZNENAÐENJA "Keranse. kao da priznaju da bi odgov or na to pitanje re io za njih mnoge druge tajanstvene zagonetke koje su ih sada j edino odr avale. kao i sve dvosmislene. On je sam zakaèio to crevo. koja samo podvlaèi neizv esnost samoubistva. "Mogao je". "Dopustimo da je tako. 10. "P restanite s tim! Mogao je biti nesreæan sluèaj. poluuspravno sedeæi na krevetu dok je odvezivao cipele. Po brzini kojom se oporavljao shvatio je da je od davljenja pretrpeo samo malo. doktore". Kerans æe biti daleko zahvalniji aku èuje istinu. Kerans je sistematski potiskivao seæanje na nezgodu. upade Strangman. èak mo da Strangmanov poku aj da ga povredi? Da ga dvojica ronilaca bez odela nisu spasla (mo da je on raèunao da æe oni krenuti za njim da ga tra e kad je telefonski vod bio prekinut). Da li je on nesvesno zatvorio dovod za vazduh znajuæi da æe ga pritisa k u kablu ugu iti. Zabrinuto primeti da je zaboravio da iskljuèi ventilator kraj kreveta pr e nego to je zaspao. Da li su sam potopljeni s vet i tajanstvena te nja ka jugu koja je obuzela Hardmana bili samo jedan impuls n a samoubistvo. sa visine." Na povratku u 'Ric' sedeo je æuteæi na krmi. do k se Kerans malaksalo teturao do svoje stolice. zavidim vam na saznanju. "Keranse. sve se vi e pla eæi stvarne uloge koju je Stra gman igrao u njegovom umu. Bodkine? Pogledajte ga.

mada se Strangman svake veèeri provozio svojim hidropl anom do Beatrisine zgrade ( ta je uspeo kod nje. Ne poèinjite da vrtite glavom. Keranse".nije se video sa njima jo od onog deba kla na ronilaèkoj zabavi. Ja moram dolaziti ovamo. Poznajemo se tako dobro." Kerans naðe dve pozlaæene porculanske oljice za kafu i napuni ih iz boce. P roklet bio ako ja tebe uop te poznajem." Prilièno siguran da se on ruga. mislim zaustaviti taj va ludi vremeplov.. verujte mi. prim. post ade dalek i rasejan. Ta veza ih je dr ala zajedno.elim da veèerate sa mnom. ne ba dobro. usprotivi se Strangman. èekajuæi odgovor. Ne bih mogao da po dnesem ni deseti deo liènih obaveza koje ste vi uzeli na svoja pleæa. jer je isticao o gledalo upozorenja Keransu. "Ali ne smem se egaèiti sa vama. Stalno to zaboravljate. a li Stragmanove aluzije na nju . Strangmane! Jureæi po lagunama kao duh-pre stupnik potopljenog grada. vreme je da vam uzvrati m gostoprimstvo. Pa ipak je imao jo i jednu neuro nsku ulogu u kojoj je izgledalo da ima gotovo pozitivan uticaj. do vraga s njom" . bongo bubnjevi i jedno iznenaðenje. dodade lukavo.. Uos talom". pomisli ironièno u sebi.. Meðutim. sede. "kuda bismo i li? Vi e ni ta naroèito nije ostalo .engleski pesn ik. Strangman je bio pola gusar. Kerans ga upita: "Kako ide s ronjenjem?" "Iskreno reèeno. ili "ona stalno govori o vama. Strangman poðe za njim u salon.vatromet. Ja ne radim stvari nap ola. "U stvari. "Pa. primerak Donovih D on Don (1573-1631) . sumnjajuæi da æe skupiti dovoljno snage za laku konve rzaciju sa doktorom Bodkinom i Beatrisom . biæete impresionirani. kako je u dubokom vremenu?" Kerans sede na ivicu kreveta èekajuæi da mu se u glavi uti a brujanje sabl asnih d ungli. pola ðavo. Ali otkrili smo nekoliku zanimljivih stvari. Videæete veèeras!" Kerans je oklevao.." Ispitivao je Keransove mutne oèi mr teæi se prijateljski. sme eæi se Keransu koji je budno motrio na njegovo usukano pr epredeno piljenje. vi mi se sviðate. "Pa tek to smo do li. Biæe i Beatrisa i stari Bodkin. "Pretpostavljam da to nije opro tajna proslava?" upita Strangmana. jer bi Kerans inaèe veæ odavno napustio lagune i krenuo na jug.mogu vam re . tragiènu usamljenost ovih zaèaranih moèvara trijasa. pozelenelu od starosti. Ja sa m uvek spreman na ludaèke planove. "Prilièno je kratak rok." Zatim skide jednu knjigu sa ureðaja za klimatizaciju. i zaobilazno ga opominjao na buduænost koju je izabr ao. ali po to se tako dobro poznajemo bio sam siguran da mi neæete zameriti." "A ta to?" "Videæete. trebalo bi da bude prilièno lud o . Kerans je samo mogao da nagaða. "Keranse. Strangmanovo lice dobi izraz duboke uvreðenosti. pesama.." Ureðaj za klimatiza ciju okrenu na jaèe.ukazivale su n a nepovoljan odziv). " ta vas dovodi ovamo?" upita bez okoli enja. ali on je tako sna no podseæao na san da je ubrzo morao da ga opet premesti naza d. "Ne nap u tate nas?" "Naravno da ne." Ton mu se promeni.!" Donjim hodnikom je opominjuæi odjekivao Strangmanov glas." Sv eèano klimnu glavom. Roberte. Baciv i lem na pod. Kerans se pola ko odvuèe do kupatila i uspe da ispljuska lice pre nego to je Strangman upao u ap artman. Keranse. Kao beskrajni pliæaci pru ali su se ostaci snova ispod povr ine stvarno sti oko njega. prev. "Keranse. "Keranse. gledaju te i pletu svoje mre e". apoteoza njegovog celokupnog besciljnog nasilja i svi reposti. Strangman izvuèe vinsku bocu ispunjenu toplom crnom kaf om i kutiju gorgonzole. pliva morima arhipelaga. pa improvizujuæi odrecitova stih: "Svet u svetu." "Stra no mi je ao. Keranse. imam jedan drugi razlog ." ene su kao pauci. "Poklon za vas. Strangmane. svaki è ovek ostrvo za sebe. Grad je isuvi e daleko na severu da bi bilo m nogo ostavljeno. Mogao bih da nateram one aligatore da igraju na vrhu repa ako bih hteo. naroèit ton nagla avanja u Strangmanovom glasu nagove tavao je da j e Keransovo prisustvo obavezno i da mu neæe biti dopusteno da odbije. Krivite zbog toga moju manièno-depresivnu liènost. A mo da æe vam to pomoæi u d uhovnom smislu. Ne to stvarno spektakularno. Na primer.

on podi e alone i pusti sjajno sunce unutra. a oko njega su bili rasporeðeni niski divani u egipatskom stilu. U laguni su se oèigledno odvijale znaèajne pripreme. Strangman je saèekivao svakog svog gosta na vrhu mostiæa za ukrcavanje. Veliki okrugao trpezarij ski sto nalazio se pored ograde. ali ukoliko i jeste bio je isuvi e uzbuðen i zauzet da bi se brinuo zbog toga." Veliki mulat nasme i se zagonetno. Dok se te veèeri vozio lagunom do broda. kada je poèeo da se oporav lja. Strangman je u nastupu rasipnièke strasti proèe ljao svoju riznicu u trupu broda . gos'n Keranse. i aut omatski su uèestvovali u razgovoru za vreme veèere. a ogromno platno nekog slikara Tintoretove kole bilo je prislonjeno uz dimnjake i zaklanjalo otvore za u ad. na njegovoj stolici na verandi. pravu ve liku predstavu. Jedan nov platneni krov bio je razvijen kao lako belo jedro iznad osmatraèke palube. po to radi za njega. ali zbog paganskog po . Kerans je razmi ljao u verovatnoj prirodi Strangmanovog 'iznenaðenja'. pa reèe Velikom Cezaru: " ta veèeras ima u jelovniku . on je oèigledno ulo io zn atan trud da bi re irao svoje iznenaðenje. a komad starog krepa oko njegovog vrata predstavljao je dronjav ustupak cr noj kravati. obasipajuæi Beatrisu kom plimentima zbog njenog izgleda. a zatim razdragano odjuri. Bez obzira na motive. gos'n Keranse. uzdi uæi se nad stolom kao slika. "Tu ste u pravu. veæina golemih proporcija . Strangman to nije primeæivao. nastavi Kerans. Skladi ni brod bio je usidren na oko pedeset jardi od obale.æi da se ponekad oseæam kao Fleba. Meðutim. Kerans pokaza na velikog aligatora koji se koprcao po vodi okru en èakljam a. Potom nastavi da dosaðuje Keransu sve dok ovaj ne prihvati njegov poziv. nadajuæi se da tu neæe biti neka uobièajen a komplikovana ala. megafon zagrme na njih prek o vode sa mosta skladi nog broda. uspevao je da poka e uzdr an arm i veselost. zar ne?" Struja pod morem Pokupi apæuæi njegove kosti. Gomila rasp arenih. podavijen du ivice kao izvrnuta atra da bi im se omoguæio nesmetan pogled na lagunu i nebo.nekoliko statua od pocrnele bronze stajalo je unaokolo iza stola i dr alo poslu avnike s voæem i orhidejama. Ponekad me pla i. "Zbilja ste u pravu. "Veliki Cezare. "Tako brzo menja raspolo enj e .zdele od pozlaæene bronze za pranje prstiju bile su velike kao umivaonici." odvrat i cerekajuæi se. Napolju. Fenièanin. boga mi". Deset godina. Dobro raspolo en.peèeni aligator?" D inovski grbavi mulat za kormilom teretnog èamca sle e ramenima sa prostudi ranom neobave teno æu. sedeo je jedan veliki beli gu ter meso der i posmatrao ga ledenim oèima u oèekivanju da se ne to desi. Mada je to u stvari va a uloga. ali ipak sjajnih zlatnih i srebrnih komada pribora za jelo ukra avala je s to.mora da si to primetio. a dva preostala teretna èamca radila su sistematski du obala saterujuæi alig atore u centralnu lagunu. Ima da vidite!" Kerans ustade sa sedi ta i nasloni se na most. Bio se zamorio od napora dok se brijao i oblaèio beli smoking . Dok se dizao i padao Proðe doba svoje starosti i mladosti Ulazeæi u vrtlog. oboje su izgledali odsutni i udaljeni. "Strang ima veèeras veliku predstavu. Zvala se 'Venèanje Estere i kralja Kserksesa'. Èak se i Bodkin potrudio da potkre e bradu i odnekud izvuèe pristojan platneni aket." Ali pre no to je Kerans uspeo da ga pritisne. iskiæen arenim platnima i svetiljkama u b oji. gos'n Keranse." "Èudan je on èovek. a oko oèiju je imala tirkiznu minku pa je lièila na neku egzotiènu rajsku pti cu. koliko dugo poznaje kapetana?" "Dugo. sa spiralnom pozlatom i podupiraèima od slonovaèe. kao i Kerans. Kerans dovr i kafu iz boce. Ona je nosila dugu plavu balsku haljinu od broka ta. mo da dvadeset.

onda se okrenu u oblaku plavog brokata. i sama arena Strangmanova posada mogla je siæi pravo s platna. doktore. a neprekidni zidovi zgrada na drugoj strani tonuli su u senku. Kerans reèe Beatrisi: "Vidi li sebe tamo. posle trideset miliona godina ne mo ete prièekati pet minuta? Ja vas o èigledno vraæam u sada njost. Strangmane. Iziðite za trenutak iz dubokog vremena." " ta. gospoðice Dal. "Pa zar niste primetili?" Pogleda oko stola. vi e je lièila na 'Venèanje Neptuna i Minerve'. zajedno sa dekorom i kostimima æinkveæenta. "Beatrisa? Doktor Bodkine? Vas troje sporo reagujete. Pored sliènosti pozadina. sa robovima koji su bili nakiæeni dragim ka menjem i sa crnaèkim kapetanom gondolijera. izgledao je veæ potpuno ukroæen od svoj e trezvene vranokose Estere koja je neznatno. najzad se zavali u svom èesterfildu.Strangmanovo lice meðu tvrdim surovim osmesima Saveta de setorice. Suton se spustio ne to br e no to je oèek ivao. to su bile vazdu ne pumpe ko je su radile ceo dan i èiju je buku prikrivala pirotehnièka predstava. cereæi se bezglasno sam za sebe. Obuhvativ i pogledom platno pretrpano stotinama svatova. Oseæajuæi se neprijatno. nestali su oni mali talasi koji su je ob ièno uznemiravali. "Verujte mi. do k je treæi zauzeo polo aj u centru odakle je prireðivao mali vatromet. i èinilo se da se njegova kitnjasta u ad i jedra u rokoko stilu stapaju sa èel iènim palamarima i kri nim konopcima skladi nog broda. Negde u daljini odzvanjalo je tiho bubnjanje. Kerans pretra i pogledom nebo i lagunu. ali kad se pribli i platnu." "Dobro. zapanjeno pokazujuæi dole na povr inu vode. Posma trala je svoju dvojnicu. draga moja?" "Veoma sam polaskana. Kralj Kserkses.. Kerans se na e da ga upita kad æe doæi iznenaðenj e. Pogledav i nani e na donju palubu. ali Strangman ga preduhitri. na ta je Strangman bez sumnje i hteo da uka e. uskoro æete videti." "Taèno. "Nivo se . sliènost i èeze. U isto vrem e." Nad brodom je lebdela èudna ti ina. Poslednji sunèevi zraci jo su se spu tali na vodu. Bea? Stra ngman se oèigledno nada da æe ti obuzdati nabujale vode istom ve tinom koju je Este r upotrebila da bi smirila kralja. Ceremonija venèanja proslavljala se na galeonu usidrenom kraj Du deve pala te. Kerans se zagleda dole u povr inu pitajuæi se da nije pripremlj ena predstava podvodnog plivanja trupe uve banih aligatora. Voda oko broda postala je èudno mirna i be ivotna. Postajem pomalo nestrpljiv. Keranse!" Strangman im priðe s mosta. Zbu njen. zatim potap a Keransa po ramenu. koristeæi svoja o dsustvovanja od stola da porazgovara sa Admiralom. naravno. nebo je ostalo jasno i vidljivo u zalasku sunca.. ali su bili suvi e slabi z a blesak i praskanje ognjenih toèkova i raketa èije su se reske eksplozije jasno ocrtavale na pastelno obojenom veèernjem nebu." Beatrisa ode do slike." "Ali dobili ste je. prepreden kljunonosi postariji du d. iroko namignuv i Keransu. Strangmane. vidi li?" Kerans odgurnu nogom svoj u stolicu i skoèi do ograde. ili venecijanski admiral. Kad izne e poslednja piæa pred njih. stade kraj ogra de i zagleda se preko vode. kako je izgledalo konaèno. neizbe no. "Ali nisam sigurna da li elim da dobijem tu ulogu. Osmeh na Strangmanovom licu sve se vi e irio. "Taèno ste shvatili. i Kerans se protiv svoje volje prislon i uz ogradu da bi se zadr ao u sluèaju da Strangman aktivira podvodni naboj eksplo ziva. "Nadam se da primate kompliment. ali ipak uoèljivo lièila na Beatri su. "Alane! Gledaj za ime boga! Beatrisa." Pokl oni se Beatrisi. St rangmane. Srkuæuæi svoj koktel. Dva tere tna èamca stigla su do zatona na drugom kraju lagune i nestala u njegovom u æu. koj u su nagla avale dve lagune i zgrade koje se di u iz vode. Kerans odjednom vide jo jedan poznat profil . odjednom vide dvadeset ili trideset èlanova posade kako nepomièno posmatraju lagunu." Strangman dade znak stjuard u da poslu i Bodkina koji je sedeo mirno sanjareæi. a krune okolnog rastinja ble t ale su od boja.stupka i lokalne pozadine venecijanske lagune i palata Kanala grande. Strangman sede. njihova lica boje abonosa i bele majic e svetlucali su sablasnom svetlo æu kao da su posada kakvog avetinjskog broda. dok su crveni i zeleni odblesci poigravali na njegovom zlobnom licu." Strangman je tokom celog obeda nadgledao reðanje vina.

Ako je tako. Ostalo je samo petnae st ili dvadeset stopa vode. doktore. Strangman se obuzda i priðe ogradi. morao bi se vratiti ovoj novoj sada njosti. Sada vi e nismo daleko od dna. a lj udi na palubi gledali su gore u izbledele kuæe oko skvera. sa gu ve od ica koje su se obesile preko ulica spu tali se se zastori od travuljine. Glatka ravan povr ine vode pretvorila se po ivica ma u d unglu kubistièkih kocaka koje su se stapale sa vi im nivoom okolnog rastinja. sa otvorenim prozorima koji su lièili na prazne oèi u ogrom nim potopljenim lobanjama. Izr oni gornja ivica prozora sa koje je kapala voda. poslednje ne delje bio je samo jedan otvor kroz koji je ulazila voda. dok se Strangman razdragano kotrljao okolo na èesterfildu." Bodkin klimnu glavom i udalji se uz ogradu sa zapanjenim izrazom lica. Po to ga je pro la napetost oko re iranj a spektakla. Veæina zgrada ima la je samo èetiri ili pet spratova. prvi krov probi povr inu: zatupljen pravougaonik zagu en travuljinom i algama po kojima se korpcalo nekoliko oèajnih riba. zatim dvadesetak zgrada sa svojim pervazima i lestvicama za sluèaj po ara. Odmah z atim pojavi se jo pet. zbog èeg a se skupljaju mora koja su se ranije razlivala i isu uju potopljeni gradovi. veliko sunce je nejasno udaralo nesmanjenom snagom. Èestitajte mi! Nije ovo bilo ba lako izvesti. Dok su lagano tonuli. spu tajuæi se na ne to to je izgle da bilo veliki otvoren skver. pretvarajuæi nekada jasnu l epotu podvodnog grada u isu enu rupèagu punu trule i. Na pedeset jardi od njih. a na stotinu jardi od njih. u jednoj od poboènih uli ca. Cela stvar je fantastièna!" Smeh ustalasa sve mraèniji vazduh. a zapenjena masa vode izlivala se iz dva ventila ogromnog pumpnog sistema. gledali su na nejasnu gomilu krovova naèièkanih ok rnjenim dimnjacima i tornjevima. trljajuæi oèi salvetom.spu ta!" Tik ispod tamne prozirne povr ine pomaljali su se nejasni pravougaoni obli ci potonulih zgrada. K erans upita: "Ali kako ste zapu ili ivice? Oko lagune nema neprekidnog zida. plutala su iza jedne masivne barijere. Onda im krovovi zakloni e vidik preko vode. "Savr eno. kako se njeni dugi plavi nokti zabadaju kroz tkaninu njegovog smokinga. mogli su videti treæi èamac kako se pipajuæi provlaèi ispod obe enih ica. a svetlost koja je trnula od bijala se od njegovih golih grudi kao gong. "Roberte! Zaustavi to! Stra no je!" Kerans oseti kako ga Beatrisa èepa za r uku. pored sebe èu Bodkina kako m rmlja: "Te pumpe su moæne! Voda pada za dobre dve ili tri stope u minutu. opiruæi se ovom potpun om izvrtanju svog uobièajenog sveta. zar ne. veæ grubo ocrtavajuæi uzanu ulicu. Najpre se upita da nije do lo do potpunog vraæanja klime. jasno vidlji vim kroz sve tanji sloj bistre vode koji je prelamao svetlost. Ono to je ostalo od vode slilo se u jasno odreðene kanale. tamne i osenèene. fizièki izazvanog o trim i ljutim mirisima algi i vodene trav uljine izlo ene vazduhu. Dole su dvojica ili trojica uvlaèila sidrene konopce. Kerans se za trenutak borio da oslobodi svoj duh. Mislio sam da ste struènjak za pomorsku biologiju. one su sada èinile okvir lagune. a tanak sloj mulja prekrivao je fasade zgrada. upravljajuæi brod prema skveru. kakav izvanredan prizor! Hajde doktore. trebalo nam je pet minu . sada je u ivao gledajuæi u tri zbunjena lica kod ograde." "Sada ima. G ljive koje rastu u moèvarnom blatu spolja oèvrsle su u èitavu masu. Bul jila je u grad koji se pomaljao iz dubine. Ali duboko u njegovom duhu. Svega nekoliko stopa od povr ine pribli avale su se izran jajuæi iz dubina kao beskrajna netaknuta Atlantida. jer je to bio deo jednog kraja sa malim radn jama i kancelarijama koje su bile opkoljene visokim zgradama. nemojte da ste tako nakraj srca. Ona dva teretna èamca koja su oti la do ulaza u zaton za vreme vatrometa. koj i su oticali iza uglova i gubili se u uskim ulièicama.est drugih oko njega. i na njenom zgranutom licu bio je izr az naglog preokreta. vla nim nabubrelim gomilama zarðalih otpadaka. Laguna je veæ i èezla. doktore Bodkine? Ka kva ala. ili ostati napu ten milione god ina daleko na obali neke izgubljene lagune trijasa. Zastori prlj ave vodene skrame visili su sa ukr tenih telegrafskih ica i iskrivljenih neonskih f irmi. Najpre izroni desetak. nesposoban da prihvati logiku ponovnog roðe nja pred sobom. Sa mosta izn ad njega gledao je Admiral zabavljajuæi se sumorno.

Meni je potrebna laguna. udari akom po ogradi i munu Keransa u lakat. "Znaèi. prigu ujuæi njegov pravi karakter. Uskoro æemo biti jednostavno nepo eljni go sti. izvuèe signalni pi tolj iz d epa svog smoki nga. Teretni èamac koji im se pribli avao nalete na trotoar. prekrivene neo nskim reklamama.ta da ga zaèepimo. sada je bio grub i prepreden. Sa ponovnom pojavom potopljenih ulica i zgrada. kako ispupèen i krovovi automobila i autobusa izbijaju na povr inu. velike zgrade po obodu lagune sada su odsecale p olovinu neba. U svakom sluèaju. Kerans je odlagao odgovor da bi dobio u vremenu. i zatvarale ljude u sumraènom svetu na dnu kanjona. "Roberte. I èezli su svi tragovi gospodstvene prefinjenosti i lakonskog hum ora. Nekoliko figura. "Kad zavr i pusto enje radnji i muzeja. Iza njih je senka jedne poslovne zgrade padala preko palube i navlaèila dijagonalnu zavesu tame preko ogromne slike. zdrobiv i mali aut omobil pod levom stranom pramca. Od nas vi e nema koristi. Mali èamac bi spu ten u vodu. celo njegovo pona anje na glo se izmenilo. Roberte!" "Pa. tako da je ostajao samo povr inski uglaðen s loj arma i hirovitosti. Brod lopatar se sa trzajem èvrsto smesti na dno. otiæi æe. ta ti misl i ." Ali Bodkin nije hajao. on je lud! ta da uèinimo? On æe isu iti sve lagune!" Kerans klimnu glavom. Kerans di e pogled na okruglu masu stanice za ispitivanje koja se bila zak aèila na bioskop iza njih kao kakav ogroman oblutak na ivici litice. a smeðe alge su umirale opu tene s prozora. Pritiskujuæi vrat svojom ne nom rukom. Tu se Strangman iskrca. izdiruæi se na Admirala. grabljivo sev ajuæi oèima na tremove sa stubovima nekada njih bioskopa i pozori ta." Zare a i odj uri od njih odgurnuv i nogom sto za ruèavanje. otpadnièki duh pustahijskih ulica koji se vra æa svom izgubljenom igrali tu. doktore! teta to niste mogli da nam p omognete ranije kad ni ta nismo mogli da uèinimo. bezizrazno buljeæi u potamnele zgrade oko s kvera. "Nije to toliko va no". Beatrisa je prestra eno gledala kako on nestaje dole. ki ne oluje dolaze za nedelju-dve. "Lester skver. bezbradi èla n Saveta desetorice. "Ali ovo je sve tako grozno! Ne mogu da verujem da je ovde iko ikada ive o. Bodkin tupo progovori. "Vas dvoje idite. Gledao je dole na ulicu." Radosno je gledao kako ulice izranjaju u mutnoj svetlosti." Strangmanu zamre smeh u grlu i on se naglo okrenu Bodkinu. . ja moram da ostanem ovde." Beatrisa s gadenjem proèisti grlo. Alane?" Bodkin lagano zavrte glavom. Ulice su bile gotovo isu ene. pa uz hor pesnica k oje su dobovale po ogradi." Opsovav i. uz klicanje i uzvikivan je Strangmana i ostale posade. Ester i crnaèki ka petan gondilijera ostali su jo na svetlosti. uzbuðeno pljuskajuæi vodu u otvorena lica radnji. odbi se i najzad se zaglavi na ostrvcetu za pe ake. Na èelu sa Velikim C ezarom. Bilo je to gotovo kao da ga je prisustvo vode uspav alo. "Strangman sada ima sve to mu je potrebno. i sa uzvikom likovanja stade da ispaljuje u nebo salvu za salvom svetleæih zrna u boji. "Mada smo sada boga mi stvarno zapoèeli posao. kada izbego e nakrivljene telegrafske stubove i ice. "Alane". vi umete da se snaðete ovde. Neptun je popustio i povukao se. È vrsto je pridr a uza se kad brod dodirnu dno i lako se zakotrlja. Na osamdese t ili devedeset stopa u visinu. stiskajuæi rukama ogradu kao starac koji kod tezge kakve velike robne kuæe kupuje uspomene svoga detinjs tva. blago ga upozori. mogli bismo da odemo odavde i krenemo na jug preko mulja. kao i jedino belo lice. misleæi o transformaciji Strangmana kojoj je prisu stvovao. Beatrisa je odigrala svoju sim boliènu ulogu. D inovske anemone i morske zve zde mlitavo su pljuskale po pliæacima. trzajuæi se od prvih slepih mi eva. troèlana posada iskoèi u vodu duboku do pasa i buèno krenu ka skladi nom b rodu. koj i poèe e da lepr aju po krovovima i promièu kao munje izmeðu streha sa kojih je kapa la voda. Admiral preveze Strangmana preko pliæaka do fontane u sredini skvera. Kao to je Strangman prorekao. koje su ih vrebale nad glavama." Kerans je oklevao. Izgleda kao neki imaginarni grad pakla.

Stado e kod ulaza jednog od velikih bioskopa. Ako treba da doðe Stra ni sud. a ne ni sta klasti sunðeri svetlucali su meko u vratnicama. Ne koliko vatrica gorelo je u sredini na raskr æima. a grupe od po dva ili tri èoveka grejale su se nad rasplamsalim trudom. maèeta i gitara. oni napred su balansirali burencetom ruma na dlanovima. Nekoliko podrugljivih povika "Gos'n Ko tunjav ko!" zamre e oko Keransa dok je pomagao Beatrisi da siðe sa mostiæa. ali nisu bile dublje od dve-tri stope. reèe Kerans Beatrisi. Po nekoliko svetleæih metaka i dalje se rasprskavalo gore u vazduhu.11. Hejmarket. morski je evi i k rastavci bledo su svetlucali na poploèanom tlu. ostali su v itlali mno tvom boca. armije mrtvih æe se verovatno podiæi iz grobova od . Kerans povede svoju grupu preko trotoar a do najbli ih zgrada. Na prvom uglu okrenu e se od glasova terevenke koji su dolazili sa drugog kraja skvera i krenu e na zapad ka zamagljenim kanjonima sa èijih je zidova kapala voda . deo gromadnog masiva zgusnute ilovaèe koja je. Pretr a ivao je pogledom pretrpanu liniju neba. voda koja se povlaèila prosekla je kroz njih duge staze. Ribe i morske biljke izdisale su po sredini kolovoza. gde se Beatrisina stambena zgrada uzdizala u tami." èitao je Kerans sa zarðalih uliènih broje va.. a na brzinu nabacana gomila èeliènih zastora i re etaka ru ila se preko vratn ica. a u kanalima i po trotoarima natalo ile su se velike gomile crnog gliba. promrmlja Bodkin. stvarale su se od vode koja je dolazila iz prizemlja zgrada. Sreæom. U poboènim ulicama v ideli su te ku lepljivu masu to se dizala iznad krovova kako se probija kroz ispra nj ene zgrade. pa se Keransu èinilo da je ceo grad vaskrsnuo iz sopstvene kanalizacije. zatim trio bi ostavljen u ti ini nasukanog broda.. "Moraæe pe ke prvih deset spratova". Beatrisa pokupi suknju jednom rukom. kao da tra i duboku crnu vodu koja je neka da pokrivala zgrade. Ogromne lokve vode jo su le ale svuda unaokolo. Bilo je del ova trotoara èistih u du inu od preko stotinu jardi. Pogledav i u nedoumici u visok udaljen krug d ungle koja se nazirala u tami kao okruglo grotlo uga ene vulkanske kupe. skrivajuæi sve ono to je moglo biti unutra. povremeno susreæuæi ponekog èlana razularene posade kako pijano tumara sredinom kolovoza. Jedan od ovih zaokreta povede ih putem kojim su dolazili na ronilaèku zabavu. aljuæi ru ièaste i plave odsjaje. Predvoðena Strangmanom koji je jurio u belom odelu i ispaljivao svetleæe hice u tamne ulice. a mnoge dalje ulice bile su p otpuno isu ene. Pokaza masivan n anos mulja koji je kao vla na ulegnuta padina dopirao do prozora petog sprata. Izbegavajuæi ih. BALADA O GOS'N KO TUNJAVKU Pola èasa kasnije. trio se uputi mre om ulica na ju nu obalu nekada nje lagune. Ponegde bi linija nasipa zapela za neku krupniju prepreku . i Kerans oseti k ako ubrzava korak dok su se pribli avali pred praznim izlozima starih robnih kuèa. Beatrisa. Brzo se zavuko e u jedna vrata kad Strangman i njegov èopor pokulja e nazad prek o skvera u blesku svetlosti i buke. Nekoliko èasova lutali su uskim ulicama kao izgubljeni elegantni duhovi. pored kafea i arkada sa aparatima za zabavu koje su sada èuvali samo razni meku c i. sekuæi maèetama po istrulelim firmama iznad izloga trgovina.i skrenula sa svoje kru ne staze oko lagune. "Nadajmo se da æe naæi ne to to æe ih zadovoljiti". kao to je Strangman rekao. sa ostacima neke izbledele odeæe u jednoj ruci i maèetom u drugoj. ili gledali kako se niz pokretne stepenice ispod poslovnih zgrada cedi crna kal juga u lokve koje se lenjo razlivaju ulicom. posada se stu ti kao razu laren èopor. "Koventri strit. a potkrovlje gubilo meðu zvez dama. i oni polako krenu e ulicom bioskopa. Kerans i dr Bodkin mogli su da iziðu na uli ce. sada opasi vala lagunu i èinila neprobojan nasip prema nabujalom moru.crkvu ili ad ministrativnu zgradu . a pe èani dolari cvetali u nekada nj oj biletarnici. mulj je gu io svu eleganciju i osobenosti kojima su se nekada odlikovale ulice. Sve je bilo pokriveno finim sloj em mulja. Èak je i najmanja zgrada bila zabarikadirana pre nego to su je ljudi napu stili.

prepozna pravac kru nog puta. Brzo uze Beatrisu za ruku i vrati e se ulicom istim putem. Potom oseti kako tamna teènost vijuga pre ko blata izmeðu njegovih stopala. a Kerans povuèe Beatrisu za sobom. Odjednom se prolomi pu ka i plamenovi probodo e tamu preko ulice. Strangman je posmatrao prizor sa zlobnim zadovoljstvom.evene u isti prljavi ogrtaè. brzo je poèeo da zapada u stanje otupele inertnosti iz koga je bespomoæno poku avao da se otrgne. i sve se vi e oseæa o kao èovek napu ten u moru vremena. a njihovo dugo li æe sa koga se cedila voda visilo je nad ulazom. preko biletarnica i stepeni ta za meðusprat. izgledao je zbunjen i spre man da napadne bilo ta. za njim Admiral i Veliki Cezar sa pu kama o ramenu. zatim opr ezno proviri u unutra njost zamraèenog foajea. otkrivajuæi svoj uti trbuh. Kerans podi e ruku i razgrnu li æe. Sa raznesenom kièmom. Sve je bilo prekriveno debelim sloj em crnog blata koje je tiho i talo dok je morski ivot u njemu i èezavao uz lagano pra nj enje vazdu nih mehurova. "Pretpostavljam da b i Strangman rekao da samoubica nikad ne treba da se vraæa na mesto svog zloèina. primeti. nego raskomadan pokrivaè od organskih formi u raspadanju poput odora u grobu. Lako se nakloni Bea trisi. obavijenu algam a. Sve izgubljeniji. Napred je i la belolika Strangmanova pr ilika. Vi e to nije bio onaj somotski ogrtaè koga se seæao od svo g silaska. kao krv kita koja lagano curi. Kerans pode napred preko foajea. aligator se nemoæno koprcao u ulegnuæu uz trotoar. reèe jednostavno." Spretno joj je stavi oko vrata. njegova metalna kupola bledo se ocrtavala u isprekidanoj svetlosti dalekih s ignalnih hitaca. "Alane! Po uri!" Kerans se vrati natrag da mu pomogne. Kerans stade. "Za vas. Ostavljen nasukan u laguni. oblepljivalo j e zidove i ploèe vrata. dogaðaji dovedo e do jo veæeg bezumlja. zatvoren unutra pokretnim ravnima disonantnih . Trava upletena oko blistavog kamenja na beloj ko i njenih grudi èini la ju je sliènom kakvoj najadi dubina. potom salutira Keransu. Gajevi av etinjskih travnjaka koji su obavijali kupolu. "I svi ostali dragulji ovog mrtvog mora. Strangmanove oèi blistale su na svetlosti prskalica. pa izvuèe iz d epa veliku ogrlicu od rajnskog kamena. zabasa e u nekakav krivudav æorsokak i uspe e na vreme da ustuknu kada se iz jedne plitke bare na njih ustremi mali aligator. prema tom panteonu koji je u sebi èuvao toliko njegovih strahova i zagonetaka. "Bojim se da je èarolija nestala". neprekidana divljanjem oko njega. " Poku avajuæi da naðu kraæi put. On zastade kraj bandere na ivici trotoara. posmatrajuæi efeka t sa u ivanjem. a aligatorova glava se opet ustremi na njih. pa krenu napred. seæajuæi se dubokog sumraènog utoèi ta au ditorijuma i njegovog èudnog zodijaka. "Odvratna ivotinj a". i pru i je Beatrisi." Bodkin ga uhvati za ruku pokazujuæi niz zamraèenu ulicu pred njima. s lièno odrpanim platnenim nadstre nicama. ponovo se naðo e na otvorenoj ulici. N ejasno je shvatao da je laguna predstavljala kompleks neuronskih potreba koje ni je bilo moguæno zadovoljiti bilo kojim drugim sredstvima. Natera sebe na osmeh. Nekada proziran prag utrobe je i èezao. Sunðeri i crvene alge mlitavo su se vukli po trotoaru pred ulazom dok su oni prilazili. sada su bili oklembe eni preko trema sa stubovima. nesiguran i radoznao. Veliki Cezar izvuèe maèetu i poèe mu odsecati glavu.nesposoban da se otrgne od svojih seæanja na staru lagunu.danju je postalo neizdr ljivo toplo u lav irintu ulica . Ova otupljujuæa letarg ija postajala je sve dublja. draga moja. "Roberte. a njegovo mesto zauzeo je prolaz u kanalizaciju. trotoare i uliène sve tiljke. polako ibajuæi repom i raste uæi èeljusti. a isto vremeno èvrsto vezan uz prazne ulice i opljaèkane zgrade. Dado e se u t rk i preðo e desetak jardi kad se Bodkin okliznu i te ko tresnu u gomilu mulja." Sledeæih dana. Na pedeset jardi uzdizala se mraèna trupina Planetarijuma zaodevena senka ma. a aligator je jurio za njima. Ke rans bi sam lutao noæu mraènim ulicama . Iza ugla i zbi grupa ljudi s prskalicama iznad glava. Posle prvog iznenaðenja kad je video ispra njenu lagunu. pa ljivo birajuæi put preko gomila blata uz ivicu ulice. Bacajuæi se izmeðu zarðalih koljki automobila.

otvorio prozore pre nego to je oti ao. skrivao se u senku broda. Strangman je lud i opasan. ili obamrlo sedeo u jednom mirno m alkovu na kockarskoj palubi skladi nog broda. bilo je sigurnije da ostaje uz Strangmana nego da poku ava nastaviti svoj raniji izdvojen naèin ivota. slièni bandi ludih kelnera na fantastiènom karnevalu. U ponoæ bi groznièavo lutao izmeðu buènih pevaèa na skveru i sedeo kraj Strangmana na nj egovim veèerinkama." Rastu eno zastade. prasak eksploziva i pu aka. slu aj! Uzmi je i odlazi! Noæas! Ovde vreme sada ne postoji.ovde stade da tra i ime .zaton je bio zakrèen t eretnim èamcima koji su pumpali vodu. Pri kljuèiv i se Strangmanovoj sviti. Kakvi god da su bili njegovi lièni razlozi. Naj pre moram da ga se oslobodim. i ostavljala ga je na miru. prev. Bodkinov raskidan neuronski zodijak." Bodkin uspe da se malaksalo uspravi u krevetu. nekoliko èlanova posade sada su takoðe paradirali ok olo u smokinzima i sa crnim kravatama. ali kad se rano uveèe sledeæeg dana popeo na stanicu za ispitivanje video je da je Bodkin oti ao. "odlazi odavde! Povedi nju. Alane. onda di e ruke od toga i sledeæih pola sata provede u pranju svog s vilenog smokinga u lokvi vode koja se zadr ala u jednom slivniku.stvarnosti. Ureðaj za klimatizaciju bio je istro io svoje gorivo." Dole u laboratoriji. Strangman se jedino interesovao za umetnièke p redmete. Ne znam za to. i naði drugu lagunu. mornari su mu se podsmevali kad bi projurili kraj njega i veselo ga lupkali po ramenima. i prekrivala napu tene stolove i kapele. kao ogromne ukra ene reèi. Kerans uèini nevoljan poku aj da vrati na mesto karte koje su po padale na pod. estoko se zabavljajuæi dok su im pe e vi kaputa lepr ali. Ovo razoèaranje je nagnalo Keransa da ode do Bodkina i da ga upozori na to da bi Starangman mogao poku ati da svoju muku iskali na njemu. on naðe jedan od glavnih muzeja grada. " ta je to? Oseæam neki èudan pritisak na svoj duh. Mo da podra avajuæi ga. "Roberte". Jednom je uspeo da prisili sebe da poseti Bodkina. U jednom od skladi ta naðen je vagon pun ve èernje odeæe. zgrada je bila oèerupana i jedini plen bio je veliki mozaik. Kapela . Veliko sunce koje mu je udaralo u glavi. zguriv i se u uzanu kapu prohladnog vazduha koju je izbacivao ureðaj za klimatizaciju. Odustao je od svakog poku aja da se vrati u hotel . zapeèaæene u limene kutije u koje ne prodire voda. a Bodkin je. rastavljenim milionima godina." Kerans klimnu glavom. iza Planetarijuma ga je doèekala grupa mornara i grubo propustila kroz ake. gotovo je istisnulo glasove plj aèke i pijanèenja. Skakali su ulicama visoko di uæi kolena. Veæina posade spavala je meðu drve nim sanducima ili se svaðala oko plena. promrmlja kroz nateèene usne. prim. Ali.i preko dana je ili spavao u Beatrisinom stanu na sofi. "Znam. Spoticao se poput slepca ulazeæi i izlazeæi iz starih arkada i ulaza. ali Bodkinov nestanak veoma malo zabrinu Keransa. Posle zati ja na poèetku. Bodkin je t o poku ao. Èudno. Zaronjen u samo g sebe. n a njegovu alost. estorica mornara obuko e se sveèano i stavi e leptir ma ne oko golih vr atova. ali ima ne to ovde . pa se cela stanica pu ila kao kazan. izgleda namerno. oèekujuæi sumrak sa potmulim nestrpljenj em. povukao se u stanicu za ispitivanje u stanju sve jaèeg oka . na ao ga je kako mirno le i u postelji i hladi se ventilatorom kuæne izrade i ureðajem za klimatizaciju k oji je bio na izdisaju. dev ojku" . ali iz nekakvog razloga ne mogu jo da odem. Po to ih je Stran gman nagovorio.do stanice se sada dolazilo vratolomnim penjanjem uz rasklimatane lestvice za sluèaj po ara ali prilikom jednog od njegovih ponoænih pohoda na ulice univerzitetske èetvrti . on prosto pretpostavi da je biolog poslu ao sopstveni savet i krenuo ka ne . posle bri ljivog izviðanja. gledajuæi igranje i slu ajuæi udaran je bubnjeva i gitara koje je u njegovom duhu nadjaèavalo uporno udaranje crnog s unca. Suprotno logici."Beatrisu. na osmatraèku palubu skladi nog broda.te ogolel e ulice. a laguna je vrvela od aligatora . Kerans je bar priznao njegovu apsolutnu vlast na d lagunama. pljaèka poèe da uzima ozbiljniji ton. "Keranse.deo opreme u hemijskoj laborato riji. Kao i on sam i Bodkin je izgledao izolovan na malom greb enu realnosti usred vremenskog mora. bledosmeða prljava skrama obavijala je veliki poluk rug mapa koje su pokazivale razvoj procesa. beli smoking bio je prljav. Nje govi ljudi premesti e ga ploèicu po ploèicu iz ulaznog hola i postavi e.

mraèno je buljio u Keransa koji je èuèao na jast uèetu iza njega. tri proroka lukava. igrao je za voljenu devojku. bo anstvo èija mo æ obezbeðuje njihovu stalnu dobru sreæu. Potpuno razbuðen. grudi su joj se gu il e pod masom sjajnih lanaca i polumeseca.koj laguni na jugu. Betrisa je. Sa tri proroka. koliko sun aca ima?" Be nji nego to ga je Kerans ikada video. Èudni Ko tunjavko. Èudni Ko tunjavko ode da peca lobanje. Nikad ne èu toliko ptica moèvarica Taj matori gazda aligator. Keranse! ta je to sa vama dvoma? Iziðite iz toga transa. reèe praznim glasom: "Slu aj udaranje. Gadan neki boga. Veliki Cezar i ostali. vide voljenu devojku. meðutim." Onda apatom dodade: "Zato to misle da sam mrtav. Dade svoj septarijum za dve banane. a i z ice koja se vukla za njim i tale su iskrice slabe svetlosti. ne pogledav i ga. tresuæi se bespomoæno . Gospode bo e. Oslanjajuæi se o lakat. pa je lièila na suludu kraljicu u nekoj drami u asa. Sagradio kuæu od banana za njenu ljubavnu lo nicu. Tupo je sedela kraj n jega u plavoj veèernjoj haljini. ponekad terajuæi Keransa da mu se pridru i. ta je? Specijalna pesma za doktora Keransa? Sjajno! Jeste li èuli ovo.. Onda bi se iscrpljen skljokao na divan." Di e p ogled na Velikog Cezara. Niz Anðeoski potok. "Znate li za to me se boje. a njegovo mr avao belo lice p ostajalo je modro. I nijedan osu eni èovek ne doðe po Èudnog Ko tunjavka. pa one veè eri posle Bodkinovog nestanka na e se preko jastuèiæa da joj ka e: "Alan je nestao. stra no se kreveljeæi i mlatarajuæi rukama.. Da va m ka em moju tajnu. Roberte. Strangman se prema njoj ophodio sa èudnim po tovanjem koje nije bilo li eno uglaðenog neprijateljstva. Proroci ga vide e. kud jure osu eni ljudi. ta misli . Sasvim ga je zaludela. redovno silazila iz svog potkrovlja með u zvezdama i pridru ivala se Strangmanu u njegovim zabavama. "Da. voli on osu ene ljude. poèe dubokim i grlenim glasom: "Gos'n Ko tunjavko. Stari Bodkin. kad zahladi. u orbiti njene za tite. Keranse? Admiral. nosio je u jednoj ruci malu drvenu kutiju. Èudni Ko tunjavko. podstièuæi bongo-bubnjeve na sve br e ritmove. "Oh. Nesve stan da su ga oni dole primetili." Strangman iznenada skoèi sa divana sa krikom.ali bi u ponoæ. Uze tu banana-devojku kao vruæi mangrov." Grèeæi se od smeha. projuri pored Velikog Ceza ra u sredinu skvera i pokaza gore na zid koji je obrubljivao lagunu visoko iznad njih. Kao i Kerans. Sebi je dobavio beraèicu banana. utopila u zmijskom vinu. zapala je u unutra nje sanja renje. jo bila tu. Strangman se razdra: "Admirale! Veliki Cezare! Uhvatit . Da li je bio kod tebe pre nego to je oti ao?" Ali Beatrisa je bila zagledana preko vatara koje su gorele na skveru i. gotovo kao da je ona plemenski totem. Izvuèe svoj septarijum i stade da èeka crkveni brod. ali koje se zbog toga ne mrzi manje. Strangman je igrao oko logorskih v atri. doktore? Da èujemo onda Baladu o gos'n Ko tunjavku!" Veliki Crnac proèisti grlo i. on se preturi unazad na divan. on im je prilazio skidajuæi osu enu glavu aligatora koju je nosio kao kapuljaèu. Kerans ju je retko viðao preko dana . Ke rans je nastojao da se zadr ava u njenoj blizini. Na nebu se ocrtavala mala èetvrtasta prilika doktora Bodkina kako lagano bira put preko drvenih zapreka koje su zadr avale vodu iz rukavaca i zatona.tada bi se zakljuèavala u svoju spa vaæu sobu . a u kosu su joj bile upletene tri-èetiri dijade me koje je Strangman opljaèkao iz svodova sa starim nakitom.

Divlje je buljio u razdrljenu enu dole na kolenima meðu dragim kamenjem. Kerans skoèi i potrèa za ostalima. Onda se okrenu i poèe se povlaèiti. poku avajuæi da ga otera kao muvu. kad mu desni obrazom preðe drhtaj iznenadne namere. Odjednom skoèi napred i podbi Keransu noge. On se udari po obrazu otvorenom akom. .zbog koje mu ni ta nije zamerao jer je odluèio da je ignori e . spotaèe se i gotovo ga obo ri na zemlju povukav i ga za revere." Upravo htede dati znak Velikom Cezaru.da St rangman i njegova posada likvidiraju i njega. Strangman zakopèa sako. Kad sti e do kru nog zida. doktore? A i opas no. nesposoban da obuzda grè. Prestanite s tim! Mi vam neæem o uèiniti zlo.. napadao s jedne na drugu stranu. istr e dijademe iz kose i baci ih na Strangmana. zar ne mislite. pa me iznenaðuje da to niste predvideli. a Veliki Cezar kroèi pored nje uzmahujuæi maèetom. Za trenutak mu se lice iskrivi u grotesknu masku kao kod èoveka koga je uhvatio vilièni grè. svi odjuri e pr eko skvera. tobo e kao igra è. za tim o tro zalaja na Velikog Cezara. mo ete da uzmete sve ovo!" Naglo otkopèa gomilu ogrlica. i kako bi to istovremeno bio blagotvoran prekor. a zatim iz futrole o ramenu izvuèe kolt 38 sa kratkim dobo em. sem Beatrise i Keransa. Strangman i A dmiral su se u skokovima peli uz lestvice za sluèaj po ara. dok mu je dah i tao kroz stisnute zube. kad Beatrisa skoèi i pojuri na nj ega. "Strangmane! Za ime boga. Prebaciv i se preko poslednje preèage. Uz usklike svojih pratilaca ustremi se za Bodkinom dok se ova j s mukom pentrao uz ponton stanice za ispitivanje. i oseti kako se nad èopor spu ta èudna ti ina. ali pre nego to je Beatrisa ponovo mogla da protestuje. ceo èopor se baci na Keransa vitlajuæi i mlatarajuæi rukama. Hvatajuæi dah. Bodkin je ostavio bombu nasred brane. Pu ke zapra ta e levo i desno. uobra eni medicinar suparn ièkog feti a. "Strangmane!" Beatrisa se baci na Strangmana. Kerans je obamrlo slu ao poslednje hice misleæi na Bodkinovo upozorenje i na moguænost . od onih dole se zaèu e uzvici odobravanja. Na licu mu z atitra bled osmeh. i vide da mu je odstupnicu presekao Admiral koji je u belim teniskim cipelama. umesto pu aka nosili su maèete. i Bodkin nesigurno zastade dok mu je fitilj svetlucao oko nogu. Strangman ih gur nu nogom u ulièni kanal.e ga! Ima bombu!" Dru tvo se rasturi u divljem neredu. "Prilièno ste dobro poznavali Bodkina. Ostala posada stajala je okolo u polukrugu i posmatrala s a oèekivanjem. rakete su se v eæ rasprskavale u vazduhu zasipajuæi ulicu komadiæima magnezijuma. Dok je pljusak za mirao. Strangman skoèi na potporni zid. Oseæajuæi neodluèn ost svoga gospodara. Kad sti e do Beatrise zaèu iza sebe korake koji su se preteæi usporavali. Veliki Cezar zastade. u desetak velikih koraka sti e do bombe i utnu je u sredinu zatona. Uz njega su bili veliki Cezar i Adamiral. zar ne mo e da nas ostavi na mir u?" Strangman je odlepi od sebe. a Kerans se povuèe u senke ispod skla di nog broda. Skliz nu oko Strangmanovog divana dok je gomila zatvarala krug oko njega. oèigledno zadovoljna to vidi kako Kerans. jedan je dosta.!" Strangman promrmlja za sebe ne to nerazgovetn o i poravna svoj kaput. Okrenu se oko sebe da bi video Strangmana kako se privlaèi. Polako se vrati do skvera gde je Beatrisa i dalje sedela na gomili jastuèiæa. onda zate e mi i æe lica u ru nu grimasu. Lagano klimn u glavom Beatrisi kao da je opominje da æe ignorisati sva dalja posredovanja. Kerans poku a da im poboèke izmakne. dr eæi se potpornog zida. htede da mahne Velikom Cezaru da poène. gledajuæi ga natmureno. "To je bilo prilièno glupo od Bodkina. dok im je nad glavama pra tala pu ka velikog Cezara. Keransa. "Ti beli ðavole. a glava aligatora le ala je n a zemlji pred njom. pa je sada be ao preko krovova. u stvari.. Maèete behu pobacane u stranu. popu tajuæi uz gunðanje. Mogli smo svi da se podavimo. dobija kolaè koji po pravdi zaslu uje. dok su mu us ta bila iskrivljena u grimasu. Gledajte. Re eæi od ljutine. ne uspevajuæi da sa iscerenih lica u krugu proèita da li je to samo neka zamr ena gruba ala kako bi popustila napetost i zazvana ubistvom Bodkina. kakva. Grè lica se povukao. Ne znam da li uop te da dalje rizikujem s a ludim biolozima." Strangman se zaustavi na nekoliko s topa od Keransa. "U redu! Gospode.

bila je njegova jedina bezbednost. Vitke potkolene i bedrene kosti. GOZBA LOBANJA "Gozba lobanja!" Podi uæi pehar u plamsavoj svetlosti i prosipajuæi njegovu æilibarsku sadr i nu po odelu. primajuæi ðubre i uvre de kojima ga je posada obasipala. titeæi se. Strangman je oèigledno bio re en da iscrpi s voju posadu. Na ivici podijuma. Kod njegovih nogu. Kola je guralo est oznojenih gologrudih mornara. pa grokæuæi izmahnu i baci u vazduh iznad prestola li æe sa koga se cedila voda. Alge su mu obavijale vrat i ramena i spu tale se preko oèij u sa limene krune koju mu je Strangman nabio na èelo. Oko njega se smesta stvori raspevan krug. u podno ju prestola. dok su kolica za ðubre tandrkala i zanosila se preko poploèanog skvera. beli zubi bleskali i kljocali u vazduh kao demonske ko ckice. dok su se bubnjari oko vatri vrteli u svojim sedi tima prateæi njiho vu igru. Dvadeset stopa iza njega uzdizala se tamna masa skladi nog broda. Veselje je trajalo veæ dve noæi. Svetlost je poigravala na njihovim golim temenima i mirkala u praznim oènim dupljama.davljenj e Neptuna u jo èarobnijem i moænijem moru). stoièki izigravajuæi ulogu Neptuna koju su mu dodelili. gomila rebara i kièmenih kostiju. kloparala su i trzala se kroz sve ivlji ar vatri. dok su ga kitili . gotovo istiskujuæi dublje ot kucaje koji su potmulo odzvanjali na dnu njegovog duha. Po to je za trenutak bio ostavljen na miru dok su oni obigravali skver. Svetlost razigranih bleskova odbijala se od pozlaæenih ruèic a prestola. ruke su udara le u uzbuðenom ritmu buke. Strangman ju je sna no vukao ka mos tu za ukrcavanje. èak i dve razbijen e lobanje. poèe e da se prodevaju izmeðu mer mernih nimfi. pa izruèi e svoj beli svetlucavi tovar na das ke kraj Keransovih nogu. I u toj ulozi. i sa zavr nim ubrzanim kre endom n a bubnjevima udari e o ivicu podijuma.zamraèenje dela vidnog polja usled ozlede mre njaèe ili vidnih centara u mozgu. prim. Kerans je bespomoæno lebdeo u polusvesnom bunilu. Kakve god razloge imao. Kerans se bespomoæno zaljulja napred kad mu slatkasto-ljuta travuljina z asu glavu i ramena. a Veliki Cezar se privuèe podijumu sa ogromnom gu vom cr vene morske travuljine nabodenom na iljke èeliènog trozupca. Bespomoæno se borio da se os lobodi. ali je strpljivo sedeo . prev. presamiæenih izmeðu ruda . a onda je kroz zadihana tela za trenutak ugledao Strangmana i Beatrisu k ako posmatraju sa rastojanja. desetak ljigavih smeðih ruku zgrabi ga oko vrata i ramena i odvuèe naglavaèke nazad na poploèano tle. a pete udarale o zemlju. li uæi iz zdela sa kerozinom u rukama statua postavljenih preko sk vera kao kakav hodnik do prestola. sa Strangmanom koji je skakao ispred njih. Zatim na Keransovo lice pritisnu e veliki svileni jastuk i grubi dlanovi p oèe e da mu dobuju po vratu. pa se od njegovog smokinga videlo samo nekoliko poderanih krpa. ravnodu an prema bolu dok je tonuo u nesvest i vr aæao se iz nje. a na nje govim palubama jo je gorelo nekoliko svetiljki. Bio je mutno svest an svojih iskidanih zglobova na rukama i izubijanog tela. Skotoma .Kerans se te ko sruèi na divan. cimajuæi automatski svoje o kovane ruène zglobove. lopatice sl iène dotrajalim mistrijama. kraj kr a od kostiju i boca od ru ma. on se svom te inom opusti o ko ne kai eve oko ruènih zglobova. bokovi se uvijali. Ke rans se klatio uz somotom presvuèen naslon prestola. zatim gomila lju tura od koljki i iskidanih m orskih zvezda kojima su ga zasuli dok nisu stigli do mauzoleja. a posada je odr avala to njegovo oklevanje. iskaljujuæi na njemu svoj strah i mr nju prema m oru. bilo je jo naplavljene travuljine. izgleda da Strangman jo nije bio sprem an da ga ubije. Dok je ritam bubnjeva udarao oko njega. 12. Gotovo osu ena travuljina is pu tala je sladunjav zadah pokrivajuæi mu ruke. Uzev i je za ruku. stalno skrivajuæi vreð anje i muèenje pod maskom grotesknih i razuzdanih ala. Igraèi su se rasporedili u dugu talasavu lini ju i. Admiral sunu napred i raskrèi put kroz uzvitlana tela. bol mu je otupeo od ruma koji su mu na silu nalivali u grlo (oèigledno krajnje poni enje . dok se tempo pojaèavao iz sata u sat. gomila izlomljenih belih k ostiju sijala je belinom slonovaèe. Strangman ispusti uzbuðen krik i sa trijumfalnim urlanjem skotrlja se niz fontanu. ili njenoj karikaturi koju je predstavljao. blag potres u glavi obavijao je prizo r pred njim izmaglicom od krvi i skotome.

Jednom se veliki salamander od tri stope ustremio izmeðu kostiju na njega. Vazduh ga je pekao kao plamen. ne obraæajuæi pa nju na nepokretnu priliku zgurenu na prestolu u senci. polako krguæuæi svojim ludaèkim zubima kad je nanju io Keransa.oèigledno mu se nije prilazilo suvi e b lizu Keransu. kritièki ga osmotri i iznenada promrmlja u èudnom nastupu sa aljenja: "Keranse. mo da se pla io da bi ga raskrvavljeni zglobovi i èelo naterali da shv ati svirepost ale. on se probudi na nekoliko minuta da bi zovnuo Beatrisu. Strangman i Admiral razdvoji e grupu igraèa. Nekako. jo si iv! Kako to uspeva ?" Ta primedba ga odr a u ivotu ceo drugi dan. Odmah zatim utonu u duboku obamrlost da bi se probudio kad padne sumrak. Kao nasukani Neptun gl edao je iz svoje senice od algi na zastiraè od blistave svetlosti koji je prekri vao kosti i otpatke. nekim divnim èudom. Ovde-onde.po sle nekoliko minuta na njega je bilo baèeno nekoliko vedara ledene vode. odziv je bio primetno sporiji. Uzviknuv i. u razmacima od po nekoliko inèi. p re no to æe poèeti noæno slavlje. Nije je video otkako su ga uhvatili posle Bodkinove smrti. oèigledno isto t ako iznenaðena kao i on sam. Skver je ostao mr aèan i prazan u roku od jednog minuta. Kolica behu odvuèena dok j e metalni okov tandrkao po kaldrmi. lakatne kosti i bice. i on besno pogleda Velikog Cezara i posadu koja je u svetlosti baklji èekala oko podijuma. Re en da jednom zauvek skr i Keransovu snagu. ali jo iv.algama. Kad Strangman poèe da zvi di i doziva buvnjeve. koristeæi razlièitu debljinu slepooène i potiljaène kosti da bi izvukao grubu lobanjsku oktavu. Kerans je tada veæ spavao. Ovo je oznaèilo kraj slavlja i poèetak jo jedne noæi rada. dizala ga na brod pa onda opet i èezavala. Batrgajuæi se unaokolo uz ritam bongoa. Be ivotno je buljio u mermerne statue i mislio na Hardmana koji kroz kolonadu svetlosti ide svojim putem ka ustima sunca. Zmija koju su èinili igraèi pojavi se opet i napravi vijugav krug oko nj ega. nestajuæi iza dina od svetlucavog pepela. time to su se upola pretvarali da prinose rtvu idolu. Nekoliko utuljenih vatri tinjalo je meðu jastuèiæima i bubnjevima. poèe ludaèka igra kostiju. Kerans je èekao da to prestane. kada je u podne beli zastiraè l e ao na skveru u usijanim slojevima. on odabr a jednu lobanju i bedrenu kost sa gomile kostiju oko prestola i poèe da udara po veèerje za Keransa. bacajuæi isprekidane odsjaje na pozlaæene noge prestol a i bele kosti oko njega. zaklonj en samo ogrtaèem od travuljine koja mu je visila s krune. Treptaj nervoze nabra mu usne. Kada je z ahladilo pred zoru. bronzanu statuu ili deo trema. nesvestan umora i gladi. i samo ga je udaljeno brujanje ureðaj a za klimatizaciju u skladi nom brodu podseæalo da nije sam. Strangman se dr ao podalje od sredine . pa je pretpostavio da ju je Strangman zakljuèao negde u skladi nom brodu. pa se nasloni i poku a da za titi oèi kad mu se salva svetleæih metaka raspr te nad glavom i za trenutak osvetli skladi ni brod i okolne zgrade. Veliki Cezar istupi napred sa ogromnim licem u rukama. Za jedan s at zaneme e skver i isu ene ulice oko Keransa. pa uz zveketanj e bedrene kosti i golenica. Grozniè avo je usrkivao hladne kapljice koje su mu sa algi padale u usta kao zaleðeni bi seri. Opet je Strangman izgledao zbunjen kad ga je na ao kako se nji e iscrpljen u delirijumu. Strangman naredi da se sa skla . vukuæi za sobom ogroman zlatan baldahin sunca. pre iveo je prethodni dan sedeæi neza tiæen usred naj e æe podnevne jare. Najzad se posle noæi pra tave od dobo a i svetleæih metaka di e zora nad skver om ispunjenim senkama. u razmacima. Mala ksao. Izgledalo je da se ona ista snaga koja je èuvala Hardmana ja vlja sada u Keransu. i on je strpljivo èekao da se svr i dan. poput g lave razbesnelog nilskog konja. a kerozinske baklje uga ene. Kao i gmizavci koji nepomièno sede na suncu. Jedanput je bio svestan da se na palubi iznad njega otvara donji kapak i osetio da je Strangman iza ao iz svoje kabine da bi ga pogledao . Jo nekoliko drugih se pridru i e. Tada Strangman siðe u svom ispeglanom belom odelu. tokom noæi bi ponovo nailazila poneka grupica pl jaèka a gurajuæi pred sobom svoj plen. Jo su ga posmatrali odozgo sa palube. na neki naèin prilagoðujuæi njegov mehanizam da bi mogao pr e iveti neprekidnu vruæinu. tek polusvestan iscerenih uvredljivih lica koja su se tiskala na stopu-dve od njegovog. kao ravni pa ralelenih vasiona ogromnom vruæinom iskristalisanih iz kontinuuma. jedan jedini pucanj planu sa palube i zdr obi gu tera u krvavu gu vu koja ostade da se uvija kraj njegovih nogu.

kola su se zanosi la i zaletala. Kerans je umorno èekao vrhunac. a ostali poèe e ubrzo da brbljaju uzbuðeno meðu sobom. Dok su prolazili kraj Planetarijuma. presto bi p odignut sa podijuma i privezan za kolica. zgrabi po jednu u svaku ruku i uspe da uspori kola. jurili su ulicom da æuæi za Strangmanom i Admiralom. Strangman poèe da urla i vitla svojim signalnim pi toljem. Ne gledajuæi. Mlateæi svojim masivnim pesnicama po kudravim temenima ljudi oko sebe. Kerans se s mukom pokrenu. Nezaustavivo su jurila jedno pedesetak jardi. ba kao da je on Neptun primoran da protiv svoje volje posveæuje one kra jeve potopljenog grada koje je Strangman ukrao od njega i povratio ih. nakreta le vrèeve i boce i razigrano udarale o ko u bubnjeva. presto bi baèen nasred ulice u omanju gomilu mulja. Stade da izvija zgl obove u olabavelim vezama. a mulj mu je ubla io udarac o tle. Dok su se pribli avali. duboka tugovanka koja je opet podvlaèila n jihov ambivalentan stav prema Keransu. Kerans je le ao licem nadole. pa priðo e da pogledaju prevrnut presto. Usred buènih nareðenja koja su Strangman i Admiral zajedno i zvikiva li trèeæi uz toèkove kola i bespomoæno poku avajuæi da ih obuzdaju. potom uz kripu gvozdene oso vine i drveta udari e u zid i tu se ukopa e. Zadr ava juæi pozu dovoljno dugo da ubedi pratioce kako je Keransovoj moæi sada istinski kraj. bacaju levo-desno dok su kola opet ubrzavala. desetak ljudi poèe se gu ati u nastoj anju da se uvuku meðu rude kola. Strangman je lupao Velikog Cezara i Admiral a po leðima. deruæi se i podrugljivo vri teæi u horu. ljudi izmeðu ruda poèe e da pevaju ne to to je zvuèalo kao pesma sta rog kulta brodskog tovara sa Haitija. okaèi se o presto kao ogroman majmun. Malaksalo posræuæi od smeha. potom se umalo ne razbi e o ostrvo za pe ake. Kerans je le ao mlitavo zavaljen i gleda o gore u crne bokove zgrada. Strangman odjednom viknu na Vel ikog Cezara. oslobodio se aliga torove glave. iz gaziv i nekoliko ljudi po nogama koji popada e na zemlju. Veliki Cezar skoèi na kol a. . Glava i desn o rame bili su mu dopola zariveni u gomilu stvrdnutog blata. Ljudi izmeðu ruda. pa ih posle kra æeg natezanja natera da promene pravac kretanja kola tako da su ih sada gurali u mesto da ih vuku. Veliki Cezar je navukao glavu aligatora i na kolenima se vukao oko skvera sa bandom bubnjara koja je grajala za njim. ali su one jo bile suvi e jako stegnute da bi mogao oslo boditi ruke. a onda se ispravi e i ubr za e jednim otvorenim putem. Strangman uzviknu i pijana povorka krenu. dok mu je Veliki Cezar gomilao kosti i alge oko nog u. a Vel iki Cezar ih je gonio pljuskom udaraca. kad im naprezanje od vuèe kola razbistri glave i natera i h da idu ukorak. Strangma n je brzo i ao od grupe do grupe i podsticao na jo veæu razularenost. Strangman velièanstvenim pokretom spusti jednu nogu na njega. a prohladan vazduh ga je lagano vraæao u ivot. golemi mulat se baci svom te inom na desnu rudu. nesvesni pravca. Krdo jurnu. baciv i ih sa leve na desnu stranu preko skvera i oboriv i dve statue. Skrenu e u jednu poboènu ulicu i nakrivi e se uz trotoar pre nego to æe sru iti zarðali stub za svetiljku. Zaslepljen i gotovo ugu en od gadnog zadaha grubo odrane ko e. Okupi e se oko r azlupanih kola. Poku avajuæi da ponovo uspostavi pravu svrh u vo nje. Prignjeèen prevrnutim prestolom. Po Strangmanovim uputstvima. Visoko nad njihovim glavama sedeo je Kerans na rasklimatanom prestolu.di nog broda spuste jo dva burenceta s rumom. dok se jedan izvrnut toèak od kola lagano okretao u vazduhu. bespomoænog. cimajuæi izlomljeni naslon za glavu. Kerans oseti kako ga. Posmatrao je ceremoniju ispod sebe sa polusvesnom izdvojeno æu. Veliki Cezar prokrèi put do prednjeg dela rud a. Otrgnut iz svog le i ta. uze aligatorovu glavu i nabi je Keransu do ramena. Ubrzo se skver ispuni prilikama koje su posrtale. i kola se zane e i podskoèi e na trotoar. U pratnji Amdirala. znajuæi da oni sistematski prolaze svakom ulicom isu en e lagune. Gotovo izvan kontrole. Dvojica-trojica iz posade le al a su na zemlji oko njega i poèinjala da se pridi u. on zadenu signalni pit olj u futrolu i otrèa ulicom dajuæi znak ostalima da poðu za njim. kola s u naglo hvatala brzinu. Ali postepeno. ali je jo bio zarobljen u svom sedi tu. nadajuæi se da æe tako iz glava svoji h ljudi izbiti njihov nesvestan strah od Keransa i oca-za titnika mora to ga je Ker ans sada simbolizovao.

Da ne bi priznao potpun poraz . Uzan balkon i ao je oko nekoliko povezanih kancelarija i na zadnjem delu vodio do lestvica za sluèaj po ara koje su se preko ni ih krovova spu tale dole u d unglu i nestajale u zaostalim d inovskim nanosima mulja.jedino tumaèenj e koje bi veæina posade dala Keransovom nestanku . pa se pripi uz naprsli malter i stopi se u senkama koje su pokrivale zid. Saèeka iza jednog stuba kod zadnjeg ulaza. obele avajuæi svaki pronalazak salvom raketa i svetleæih metaka. Na nekoliko jardi nalazio se ulaz u neku veliku arkadu koja j e i la kroz zgradu i izlazila na paralelnu ulicu pedeset jardi zapadno odatle. ugleda dve prilike kako mu prilaze. dok mu je u glavi sve bubljalo od naprezanja. Strangman opominjuæi podi e jednu ruku pre nego to dotaèe presto. Maèeta u mulatovoj d inovskoj ruci izgledala je j edva ne to veæa od brijaèa. dok Strangman i Veliki Cezar ne priðo e prestolu. Kerans se nesigurno podi e na noge. koji su se jo dr ali na njemu. Kad se njihove psovke zaori e u vazduh. prek o istro enog patrljka podupiraèa koji je izleteo iz sastavnog zgloba.srebrni bode koji j e sevao iz ruke Velikog Cezara. one su obavijale isu ene zgrade pauèinastim srebrnim velom i pretvarale ih u kutak kakvog starog sablasnog grad a na izdisaju. Ne to sinu uhvativ i prelomljen zrak svetlosti . Pljaèka ke grupe nastavi e da krstare ulicama t okom noæi. preðe preko ulice prema uzanoj ulièici koja se utapala u mre u univerzitetske èetvrti. pretpostavljajuæi da æe Kerans krenuti ka lagunama na jugu. protrlja izubijane usne i obraze. I le su brzo ulicom prema njemu: jedna u poznatom belom odelu. Kerans le e i pokvasi lice i usta u hladnoj teènosti. Kerans se odmarao do zore le eæi u bari vode. petlju po petlju. Dva èoveka bila su na oko sto jardi od njega..!" pro apta Kerans. Sat pre svitanja podi e se na noge. zati m. Pa ljivo je ispitivao pogledom ulice i zidove sa prozorima. zatim polako protrèa kroz crni tunel do drugog kraja arkade. po to se pope uz centralno stepeni te. Kad mu se ruka oslobodila. Polako pritisnu svoje utrnule prste ispod oslonca i poèe da svlaèi veze. Na plastiènim podovima le ale su barice vode koja se kondenzovala od izmaglice u popodnevnoj vruæini. Poto m se izvi na bok. izmasira ukoèene mi iæe grudi i stomaka. on poku a da prevuèe presto preko sebe i primeti da se levi oslonac za ruku odvojio od svog uspravnog podupiraèa. Bleskovi postepeno utrnu e i ulic a se pretvori u tih kanjon sa krovovima koji su bili bledo obasjani fosforescent nim sjajem mikroskopski sitnih umiruæih ivotinjica. Sto pu debeo crni mulj pokrivao je pod arkade i Kerans se poguri penjuæi se uz niske stepenice. on je pustio da mlitavo padne na zemlju. Po to ispuza ispod prestola. Nakupi ne to vi e . Onda o tro dade znak Velikom Cezaru i nogom prevrnu presto. a li je mogao da prepozna Strangmanov ustar odluèan hod i dug opu ten korak Velikog C ezara iza njega. i da ispere zadah alg i i mulja. pu tajuæi da mu se natope pode rani komadi svilenog smokinga.. a meseèina je obasjavala njegovu mr avu belu vilicu. Potom odvrnu stakleni titnik sa lampe koji je bio ceo i poèe njime da pa ljivo skuplja vodu iz jedne èiste bare na donjem spratu.Prebaciv i te inu na ramena. pa èvor koji mu je stezao desni zglob zakaèi na drugi oslonac. Le ao je nepokretno pet minuta pod tamnom masom prestola. zatetura pr eko trotoara i nasloni na zid. Gonioci nisu i li za njim. Odjednom. Kerans se povuèe unazad iza stuba. Zat im pritisnu lice uz hladan i vla an kamen. Pola sata kasnije zauze polo aj na vrhu petnaestospratne poslovne zgrade k oja je èinila deo iviènog zida lagune. druga v isoka i povijenih ramena. na vrhovima prstiju. gledajuæi niz ulicu u kojoj su nestali Strangman i njegovi ljudi. Pretra ujuæi tamu. olabavi veze i oslobodi se. pre nego to æe nehotice zatvoriti oèi. slu ajuæi kako dal eki glasovi zamiru u ulicama iza skladi nog broda. zatim brzo. "Strangman.Strangman je oèigledno re io da njegovo bekstvo prihvati kao svr en èin i da ga zaboravi. ubla avajuæi bol u svojim izranjavljenim ruènim zglobo vima. Kerans krenu du zida i gotovo iseèe ake o razbijeno stakl o u jednom izlogu. smirujuæi se. dok je mulj prigu ivao njegove sakate korake. skide sako i ko ulju i ugura ih u jed nu pukotinu u zidu.

bile su iscepkane na palidrvca. ili su se rasturili po okolnim zatonima u potrazi za hranom . Privezana ujedno labavom mre om si drenih konopaca. napukla staklena ploèa sa unutra njeg ventila za vazduh pade na po d kraj njegovih nogu. Ki a udaraca sruèila se na kamin.od litra dok sunce ne poèe da se di e nad istoènom ivicom lagune. aligatori koje je Strangman rasporedio oko lagune bili su jo u svojim g nezdima po zgradama. Nazubljen cilindar mesinganog kompasa to ga je ne razmi ljajuæi ukrao iz baze. pra veæi ogromne zaseke na njegovom pozlaæenom okviru. mnoge jednostavno rascepljene preko pola. Hitro se uputi stepenicama. Koncentracija koja mu je bila potrebna da od dve galvanizovane gvozdene cisterne za vodu sagradi s plav gotovo mu je iscrpla mozak. Kerans pa ljivo okrenu rokoko ram. on povuèe vrata prema sebi i brzo izvuèe te ki kolt 45 sa paketom metaka. i smesti s e u jedan ugao u oèekivanju noæi. Sreæom. prateæi ogromne zamrljane tragove stopala na plav oj prostirci od plesni koja se spu tala s krova. pa napuni dobo odmeravajuæi masivno crno oru je u ruci. Isprazni pak et i napuni d epove mecima. Kao to je i oèekivao. dok su se iguane povlaèile pred njima. Mali komadi topili su se u njegovim ispucalim ustima sa divnom mekoæom toplog sala. la ni sef iza stola bio je obijen. Mrtav zejtinjav talas nabirao je povr inu lagune. Po to mu s e povrati snaga. tra eæi Strangmanove stra e po obali i u izlaznom rukavcu. a otkinute noge i ruèice bacane kroz unutra nje staklene zidove. Na daljin i od stotinu jardi. èak je bila iskidana i traka kojom su zastori bili prièvr æeni. le ao je n a podu ispod malog okruglog ogledala koje je razbio stvoriv i aru sliènu uvelièanoj sne noj pahuljici. De o radnog stola sa fijokama le ao je u dva odvojena komada sa odrezanim nogama. Kerans se odvuèe gore na balkon i preko prozorske daske uðe u hote l. dok su popodnevne boje krvi i bakarne bronze odstupale pred tamnoljubièastim i indigo tonovima. Knjige su bile razbacane po pod u. Sede na razlupan krevet i skide pe èate s kutije. a vrata su mu bila otvorena prema praznom svodu. voda je lenjo zapljuskivala ostatke keja ispod 'Rica'. Uklje tiv i splav izmeðu dva bureta tako da nesmetano pluta meðu otpacima na povr ini vode. Zastir aèi su le ali u gomili dugih iscepanih komada. Soèivom od izlomljenog stakla zapali vatru. Dva hodnika ni e uhvati malog gu tera u kupatilu i ubi ga odvaljenom ciglom. oslobodi arku i povuèe je unaz ad otkrivajuæi neo teæen brojèanik sefa. Preskaèuæi preko kr a. Stolice za pla u. a drveni r am zdrobljen nekim te kim ploveæim objektom. Potkrovlje je bilo razoreno. verovatno hidroplanom koji je Strangm an usidrio u centralnoj laguni. on se vrati na poslednji sprat i zavuèe u sobicu za poslugu iza lifta. Poslednji sunèevi zraci zamirali su nad vodom kad Kerans krenu svojim sp lavom ispod li æa paprati koje se spu talo u vodu oko lagune. na kojima je le ao toliko meseci. burad od pedeset galona plovila su kao gomila grbavih aligatora . Kerans uðe u spavaæu sobu i licem mu prelete bled osmeh kad shvati da Strangmanovi obijaèi nisu uspeli da pronaðu skriveni sef iz a ogledala iznad pulta za pisanje. Dok su Keransovi prsti preletali preko osiguraèa. on spazi da su sidrena u ad namerno iseèena. Kad otvori spoljna drvena vrata koja su vod ila u apartman. Zatarabi vrata sa nekoliko komada od zarðale stepeni ne ograde. a fantastièni kolutovi koralnih oblaka su kao èudno pramenje pare oznaèavali silazak sunca. Name taj u stilu Luja XV bio je iseèen na komade. sa neba se spu tala tama bacajuæi duge senke u apartman. a koji je jo pokazivao svoj maðijski jug. a k rokodilska ko a bila je slju tena sa njegovih ivica. izbac iv i na povr inu nekoliko izlomljenih oblica graðe. a voda je visila na li æu paprati kao proziran vosak. Kerans zastade pre nego to æe izveslati na otvoreni deo napu tene obale uz 'Ric'. kako bi sastavci poda mogli da se iseku i razbiju. pa je oprezno èekao pre no to æe se otisnuti dal je. a po ogledalu su kao zamrznut e eksplozije bile rasute velike zvezde rasprsnutog stakla i srebrne pozadine. zatim pritegnu pojas i vrati se u salon. Neko je pro ao sobama u neobuzdanom bezumlju nasilja. Udahnuv i sa olak anjem. Nebo j e bilo ogroman levak safira i purpura. sistem atski razbijajuæi sve to je video oko sebe. . Kerans brzo pretrèa na terasu gde je ièana mre a proti v komaraca bila pritiskana sve dok nije pukla. Dok se pribli avao keju. pekao je kai eve tamnog ilavog mesa dok ne omek a e.

Uni tenje stana. koje se nalazilo na nekoliko stopa od stola za ruèavanje gd e ih je Strangman zabavljao. Kerans stupi na najni u lopaticu i brz o poèe da se vuèe nagore. uskoro æe ispuniti lagunu i brod æe opet zaploviti. ali je sa sigurno æu pretpostavio da æe Beatrisa biti na skladi nom brodu. nije predstavljao ni ta vi e od zapeèaæe nog oblika njegove ranije sredine uz koji se pribijao kao embrion to se opire da napusti svoju posteljicu. drugi odgovori s mosta. Kad sti e na vrh. i virio kr oz karike lanca velike kao kokosov orah. svetlucao je u mraku crven kraj cigarete. pomeriv i se pod njegovom te inom za nekoliko inèa ukrug dok s e prenosni lanac zatezao. Kerans se æuæuri u senku krmenog toèka a njegovo mr avao br onzano telo stopi se s pozadinom. Kerans nekim èudnim paradoksom shvati da gotovo n e mrzi Strangmana zato to je opusto io apartman. Odjednom zastade i posegnu za koltom. Po to se uèvrstio na gornjem u etu za upravljanje m ehanizmom za èi æenje lopatica. Ispod broda se veæ bila nakupil a prilièna lokva teènosti iz neizmernih dubina. Neki ud aljeni glas ne to viknu. na njegov hitan odlazak u svetl iji dan unutra njeg. Kerans je veæ pomi ljao da se popne na poslednji sprat. Skriven u zavetrini belo obojenog komandantskog èamca privezanog na palu bi. trebalo da ga natera da prihvati. tako st i e do zarðalog vitla. kosti i sagorele eravice. on se prebaci na èeliènu oblicu koja n osi osovinu toèka sa lopaticama. Dobra dva-tri . Kerans saèeka dok se poslednja grupa ne izgubi u ulicama. Preko ivice drvene ograde. dosada neizvesna i opsedn uta tolikim sumnjama i kolebanjima. a to je potreba da napusti lagunu i krene na jug. Ni pro lost koju j e predstavljao Rigs. sjaj u njegovim oèima odgovori sjaju za arenog vrha cigarete. Pikavac mu skliznu u ugao usana. bez svoje volje Strangmanov kuæni gost. Admiral se okrete i poèe da za gleda osmatraèku palubu. a sa njim i svih se æanja na lagunu. Na kuhinji se otvori donji otvor. Kerans pretra i tamu oko u arene taèke i razazna be li obod Admiralove iljate kape. Sto je bio oguljen. u nemoguænosti niti da krene napred niti da se povuèe. sada je bila apsolutna. hvatajuæi se rukama uz ove nakrivljene kru ne lestvice. arheopsihièkog sunca. i poslednja gru pa pljaèka a silazila je sa mostiæa. Sada æe morati napred. i sve to je on znaèio. bila je poga ena i svetlost na stubu. Uzano stepeni te dijagonalno je vodilo do osmatraèke palube. on polako poèe da puzi uz gredu iroku jednu stopu. Bilo je ne to pre ponoæi. Njegova vezanost za buduænost. metalne ploèe spojene zakivcima. zatim je nestade. a u vazduhu se rasturi kupa belog dima kao srebrna pra ina. Skrivao se u uzanom prostoru izmeðu dve lopate . Po ploèama su bili razbacani iscepani jastuèiæi i bongo-bubnjevi. mornari su teturali preko skvera sa bocom u j ednoj i maèetom u drugoj ruci. Daleko na drugoj strani lagune bio je Beatrisin stan sa prozorima a mraku. Njegovo v reme u laguni nad ivelo je sebe. u izvesnom smislu je samo podvlaèilo ne to to je on veæ neko vreme æutke ignorisao i to je Strangmanov dolazak. na izgled odvojen od bilo kakvog telesnog oblika. Gore na ogradi pojavi se prilika nekog èoveka. ni sada njost koja se nalazila u razorenom potkrovlju nisu vi e nudile ivotni opstanak. Uglaèana zaobljena trupina skladi nog broda uzdizala se u tami kao somotsk i trbuh nasukanog kita. bili su neophodan podstrek na akciju. Na jedva petnaestak stopa od njega . i vedro prljavih splaèina bi izruèeno na skver. i sve se to udaralo nogama u jednom be zbri nom mete u. Trenutak kasnije.Dok je posmatrao sobu. duge petnaest i iroke èetiri stope. Kerans je mogao videti kunda k pu ke koja mu je bila le erno sme tena u udubljenju lakta. Balansirajuæi na stopalima. kad ovaj zadovoljno povuèe dim. Kerans se kretao napred pretrèavajuæi od ventilatora do ventilatora. Razbijanje ove lju ture i razdiruæe sumnje o njegovim pr avim nesvesnim motivima. sa zalihama goriva i hrane. pa hermetièki zatvoren apartman sa stalnom temper aturom i vla no æu. Dok su ljudi dole prelazili preko skvera. pa se Ker ans neèujno pope njime zastajuæi dok je prolazio kraj druge dve palube za sluèaj da neki mamuran mornar kraj ograde ne bulji u mesec. a divani i stolice naslagani u redu ispod d inovske slike koja je jo bila prislonjena uz dimnjake. pa ustade i pr ièvrsti kolt za opasaè. izazvane onim dogaðajem u Planetarijumu kad se umalo ni je udavio. Zagnjuriv i se ispod prenosnog lanca. na krilu mosta. Lopatica lako za kripa. zatim se uspravi i preko ograde palube za putnike pope se u mali otvor podijuma za zastavu.

Preko palube se pru ao mlaz svetlosti iz donjeg otvora. Bri ljivo pazeæi na svaki korak. a nekoliko bisera i safira koji su joj se prosuli iz leve ruke sijali su u naborima kao magiène oèi. èija se figura ocrtavala u tami prema mno tvu f igura na platnu. otresajuæi nakit koji se priljubio n . navikavajuæi oèi na mutnu svetlost koja je dopirala u pre dsoblje kroz zastor od kuglica skriven iza ormanèiæa sa mapama s desne strane. Gurnuv i kuglice una zad. a veliki starinski globus na bronzanom postolju nalazio se ispod prednjeg reda boènih otvora.dijamantskih alki. i u njega se ulazilo k roz vrata u alkovu iza bara. ogromnih nau nica od gajenog b isera . Gledao je Beatrisin elegantni profil. ili uperenu pu ku meðu zavesama. ogrlica i privezaka od rajnskog stakla. Mislim da mi Strangman neæe uèiniti zlo.sekunda gledao je pravo u Keransa. to je bila odaj a èiji su zidovi bili oblo eni hrastovinom. dijadema i lanaca od cirkona. Zabrinuto pogleda po sobi. a njeni hladni prsti preðo e prek o crnih masnica koje su se probijale kroz opaljenu ko u. oèigledno pretpostavlja juæi da je Kerans deo kompozicije." Beatrisa prikupi obod svoje suknje. Kerans zastade gledajuæi u vrata preko puta koja su vodila u Strangmanovu kabinu. on je obasjavao drago kamenje to se prosipalo iz metalnih san duka za oru je koji su bili postavljeni na niske stoèiæe u polukrugu. Kerans se pomeri do ivice slike. Èekao je kraj vrata sve dok u kuhinji ne tresnu metalan poslu avnik. pazi! ta je bilo s tobom? Strangman mi nije dopustio da gledam!" Njeno olak anje i zadovoljstvo to vidi Keransa ustupi e mesto strahu. oèigledno joj je zvuk stakla koje zvecka bio isuvi e dobro poznat. Beatrisa! On je lud! Igrali su neku vrstu sablasne igre sa mnom. pa se za gnjuri u senke iza nje. Strangmanov apartman bio je taèno ispod mosta. "Strangman je za sve sposoban. Soba duga oko 30 stopa bila je Strangmanov glavni salon.i sve se to prelivalo iz jednog sanduka u drugi i padalo na poslu avnike k oji su bili postavljeni na pod kao sudovi koji treba da pokupe potok ive. Glave zavaljene na stolici. "Dragi.izraz lica bio joj je odsutan i prazan poput maske vo tane lutke. tada se nasloni na kvaku. jednom rukom dodirujuæi vitku nogu èa e sa poz laæenom ivicom na stolu od mahagonija. stiskajuæi kolt u ruci. umalo me nisu ubili. prosu vino u krilo i iznenaðeno di e pogled. "Beatrisa!" Ona se tr e. sedela je Beatrisa Dal. Beatrisa ne obrati pa nju na to. M islim da je gore na mostu samo Admiral. "Roberte. ostavi me o vde i odlazi." Beatrisa priljubi lice uz njegove grudi. Njena plava broka tska haljina bila je ra irena unaokolo kao paunov rep. èekaj! Ne mièi se jo !" Poku ao je da otvori vrata iza stolice. Po gnut. podi e rezu i tiho stupi u mrak. ko ni kauèevi stajali su jedan prema dru gome uz boène zidove. "Beatrisa. Zatim joj se ruka pokrenu i ona uobièajenim pokretom prinese usnam a èa u s vinom. Sa tavanice su visila tri lustera. a li ustanovi da su zakljuèana. pozlaæenih kopèi. ali nièim ne pokaza da ga je prepoznao. Njegova bosa stopala utonu e u meku prostirku. zati m polako razgrnu zavesu tako da kuglice lako zazveèa e. a pogled joj je bio uperen u neku daleku taèku. ali je go reo samo jedan iznad vizantijske stolice sa inkrustacijama od obojenog stakla na drugom kraju sobe. "Strangman i njegovi ljudi pljaèkaju po ulicama. Zatim lagano uðe u kabinu mosta. Sanduci kraj njenih nogu bili su ispunjeni mno tvom drangu lija od dragog kamenja . provuèe se kraj ormanèi æa i zaviri kroz kuglice. N a sredini sobe nalazio se veliki sto za karte a na njemu smotane mape pod stakle nim zvonom. Kerans za trenutak pomisli da je Beatrisa drogirana . lagano se spusti niz stepenice na praznu donju pal ubu motreæi na vrata da bi video ukoliko se bilo ta pomakne. njena na minkana jarkocrvena usta i lakirane nokte. Kerans brzo preðe preko sobe i uhvati je za lakat kad ona poèe da se di e sa stolice." Kerans zavrte glavom i pomo e joj da ustane. Zastade nekoliko sekundi sa unutra nje strane vrata. gotovo o amuæen opojnim mirisom parfema i u tanjem njene haljine od brokata. Posle nasilja i prljav tine pro teklih dana oseæao se kao kakav pra njavi istra ivaè Nefretitine grobnice koji se u dubinama nekropole spotièe preko njene divne oslikane maske.

"Ali. on zgrabi zavesu od kuglica i zdera je sa gredice iznad vrata. "Moraæemo poku ati preko mostiæa. "Beatrisa! Hajde!" Kerans je èepa za ruku i progura je u predsoblje kraj ispru enog tela. Kerans se pognu na poèetku mostiæa. drugim dajuæi znak svojim ljudima da nastave. zatim jurnu e preko skvera u najbli u ulicu. a njegovi prsti gotovo su dodirivali vrh maèete kojom je vitlao èovek do njega.. Promeniv i pravac. ali njen glas naglo zagu i gromoglasno urlanje kolta. Posle æemo se odmoriti i napraviti veæi. . Na pola puta. samo je oko vrata nosila jednu od svojih malih zlatnih ogrlica. Trenutak kasnije grunu pu ka. grudi i zglobovi na rukama bili su joj goli. Koraèao je sa jednim palcem nemarno zadenuti m za pojas. Preðo e alkov i protrèa e pored napu tenog bara. Roberte. gledajuæi kako se na bori lako pokreæu i poku avajuæi da se seti da li u predsoblju postoji neka otvore na pu karnica. "Sagradio sam mali splav. i zrna poèe e svirati kroz krov po kriven ploèama iznad njihovih glava. ne to se pokrenu zmi jolikom brzinom i zavitlano srebrno seèivo dugo tri stope probi vazduh i zazvi da prema njegovoj glavi kao ogromna kosa.. Skupi e s e zajedno ispod trupine skladi nog broda.a tkaninu. Sa palube broda di e se jedna raketa i obasja skver ru ièastom svetlo æu. razrogaèenih oèiju. izvi vr at da pogleda na most koji im je sada bio taèno iznad glave i spazi dug dobo pu ke kako trèi u vazduh dok Admiral manevri e." Uputi se zavesi kad se dva nabora delimièno razdvoji e. "Mo da æe biti malo vidljivo. Kerans se osvrnu. Znoj mu je liptao sa golemih mi iæavih grudi i pravio mrlje na njegovim kratkim zelenim pantalonama. Iduæi postrance po sobi. Kerans se pognu i oset i kako mu bode okrznu desno rame i napravi plitak zarez u du ini od tri inèa. Umotan u zavesu pade nièice na pod sa svojim golemim udovima kao u kakvog podbul og d ina. Kerans zastade pogledav i bogate nabore Beatrisine haljine. dok ga je pratilo jedno kiklopsko oko d inovskog crnca. Kerans se sruèi na sofu od trza ja i pogleda mulata koji se sroza niz vrata. ste uæi revolver u ruci. ali prva gru pa bila se veæ razvila u lepezu i odsekla ih. na drugoj strani skvera pojavi se grupa Strangmanovih ljudi. Sa reèima sleðenim u grl u. i Admir al urliknu na njih. Vikali su i trèali tamo-amo sa Admiralom. jedna ogromna ruka str e zave su i vrata ispuni d inovska prilika sa jednookom glavom pognutom napred kao u bika . Ispupèeni mi iæi njegovog grudnog ko a skupi e se poslednji put. rasporeðena celom irinom ulice. Desna ruka i podlaktica bile su mu utrnule od sna nih trzaja kolta.preko krmenog toèka. U desnoj ruci dr ao je za iljenu kuku od sjajnog èelika dugu dv anaest inèa i spremao se da je hitne u Keransov stomak. Tada nagazi na otvorenu k opèu ogrlice i posrnu unazad na sofu. Gore sa mosta uzviknu jedan glas. Kerans krenu da trèi dalje. Roberte! Pogledaj!" Ispred njih. i koraci po uri e preko palube prema ogradi. igr ali pozivajuæi sa obe strane stepeni ta. Kerans je smirivao ruke kojima je dr ao revolver. sa flautama na svojim rubinskim usnama. uhvati Beatrisu oko pasa i skinu je dole. pa napusti svo j plan da ponovo proðe onuda kuda je u ao na brod . lagano ispu tajuæi no . Kerans povuèe Beatrisu ukoso preko skvera. Trgnuv i se od bola. Kerans skoèi na skver. Pre nego to je Kerans mogao da stigne do nje." Kad su bili na pola puta. "Ne. Beatrisa vrisnu. a hiljade kuglica rasu e se oko njega. Veliki Cezar se baci kroz vazduh na njega. Iz grla mu izbi èudno zadavljeno i krkljavo groktanje. pa se sa èeliènim drhtajem zabi u hrastovu oblogu iza njega. a onda spazi e Kera nsa i Beatrisu udaljene stotinu jardi. sa no em koji je u kratkom luku sekao vazduh kao vrh propelera. prevrnuv i na pod sanduk sa draguljima." "Æuti!" Kerans zastade na nekoliko stopa od zavese. Beatrisa ustuknu i udari u jedan od stolova. koji kao da je izra avao sav njegov bol i osujeæenost. ali ga Beatrisa zadr a. mostiæ poèe da se ljulja na konopcima. trebalo bi da nas odnese dovoljno daleko. Dok se uspravljao uza zid. pribli avala se jo jedna grupa sa èovekom u belom odelu u sredini. sa kataklizmiènim grèem. I pored rasko nog izbora pred njom. èak i ako iziðemo." Pokaza joj na neèuvan ulaz na ogradi s desne strane gde su barski kupidoni. ali to je otp rilike jedini put koji nam sada ostaje.

Grupa ljudi u smeðim uniformama.. Bespomoæno preðe pogledom preko skladi nog broda. Nekako se skupi na kolena. SUVI E BRZO. Onda kreni napred. Brzo ga postavi e na trono ni stalak. Dva vojnika nosila su laki mitraljez. pluæa su mu uvlaèila vazduh u bolnim grèevima tako da je jedva mogao da umiri ruku u kojoj je dr ao revolver. Kerans oseti kako ga neko uhvati za lakat. nema vremena ni za ta. nemoæno di uæi jednu ruku da se odbrani od kruga podignutih maèeta. "Dobro ste. gospodine?" tiho upita Makredi. boduæi bajonetima sporije Strangmanove ljude. bespomoæno dr eæi slomljenu potpeticu svoje zl atne papuèe. Strangmane." U glas mu se uvuèe t on uznemirenosti." Kerans je uhvati za ruku.. Rekao sam ti da baci pi tolj. Os tali vojnici se razvi e u veliki polukrug. sa pu kama o ramenu. Svi su nosili maèete. "Keranse. a lica su im bila ljubazna i smirena. Kerans se okrete oko sebe i pru i revolver Bea trisi pritisnuv i njene male ake oko dr ke. On ga je gledao sa zlim i usiljenim osmehom." Strangmanov hladan ironièan glas razli se po skveru. onda odjednom skoèi napred i zare a. Svr eno. Veæina posade uzmicala je u op toj gu vi preko skvera. on zaèu kako Strangman iznenadeno uzvi kuje. SUVI E KASNO . onda se uputi na skv er kao to je Strangman naredio. hitro izlete iz tame i za skladi nog broda gde su se skrivali. "Izvinjavam se to vas ovako c imamo okolo. poku avajuæi da se doèepa prostora iza broda.. " Dragi. Meðutim. n a mostu se pojavi e dva vojnika pod lemovima noseæi pokretni reflektor èiji snop sv etlosti upravi e dole na skver." 13. Ne shvatajuæi. Izgleda da ste se ovde malo zabavljali. ali dvojica. na deset stopa ispred Keransa. Kerans je prazno buljio u vojnike koji su juri li kraj njega. Povrativ i upori te na vla noj kaldrmi. ali ti si pomalo dosadan. Dok su dugi no evi probadali vazduh za njim... "Strangmane. Baci pi tolj ili æemo ubiti i devojku Dal." Rigs udari palicom Admirala po grud ima i primora ga da uzmakne." Zati m dodade s prizvukom pretnje: "Hajde.. Okrenu se i ugleda bri no lice narednika Makredija koji je stajao sa ma inkom o ramenu. "U redu. gledala je ljude koji su zatvarali obruè oko njih. Napor od penjanja na brod i trèanja po skveru iscrpli su Keransa. Pre nego to su im se oèi susrele. neæe je ni pipnuti. Keranse. koja su jo dr ala svoje bode e. " ao mi je. Isprva gotovo da ne prepo znade Makredija. njegove sardoniène usne bile su iskrivljene u bled osmeh." "Keranse. on odvra ti pogled. Tada oseti kako ga ne to èepa otpozadi i grubo povuèe unazad tak o da izgubi ravnote u. Keranse. poku a e da se probiju kroz kordon. bez daha. Smesta im se iznad glava pros u kratak o tar rafal.Beatrisa zastade.. I ao je napred. Keranse. Na èelu im je bila gizdava ivahna figura pu kovnika Rigsa. "Bolja nego onaj stari aligator to si ga ti nosio. pa ne mogav i da se zadr i on tresnu svom te inom na ze mlju. Potpuno zbunjen od svega. Kerans se okrete i jurnu oko toèka sa lopatama. "Veruj mi." Strangman se zaustavi na dvadeset stopa od Keransa. Posmatrao ga je gotovo s toplim sa aljenjem. taèno na dometu kolta. udi uæi poslednji put mo usni miris sa njenih grudi. kao da ima posla s jogunastim detetom. umesto toga. le erno kaskajuæi.. kako bi bilo otiæi na brod? Poku aj da se tamo sam vrati . terajuæi druge da krenu za njim. Dosta æe biti. Noga mu se oklizn u u jednoj od smrdljivih bara. "Ja to stvarno mislim" Keransu se povrati glas.. pa jedva sa naporom uspe da u glavi smesti njegove orlovske crt e kao neko lice koga se nejasno seæa sa druge strane ivotnog veka." Dok ga je sluz gu ila u grlu. kao da oèekuje da se dokotrlja neki veliki opsadni top i obrne situaciju. a treæi dve kutije s redeni cima. "Svr eno je. Roberte." Prièeka nekoliko trenutaka. nema vremena za molitve. ali dobro zaklonjen ljudima sa o be strane. pa oni ispusti e no eve i bez reèi se nadado e u trk za ostalima. sad nije vreme za metafizièku diskusiju.. i zacereka se ka o ludak. je li tako? Pomisli kakva æe divna maska biti od njenog lica". Moji ljudi misle da si na silu odvukao gospoðicu Dal. i uperi e r upièasti dobo sa vazdu nim hlaðenjem na zbunjenu rulju koja je uzmicala od njih. i oni se povuko e u senke ispod prednjeg toèka g de su ih lopatice titile od pu ke na mostu. Ne elimo da se i ta dogodi Beatrisi.

Pokaza dole na ulice obasjane suncem. to on sasvim dobro zna. posle samo tri èasa sna ." "Verovatno si u pravu. Kerans se nasloni na prozor bledo se osmehujuæi za sebe." Kad ga Kerans iznenadeno pogleda pre ko ramena. "Za to ne uhapsite Strangmana?" upita Kerans. Razoru ani. Strangman i Admiral pri li su do pu ko mitraljeza i bunili se ne to kod Makredija koji je neosetljivo odmahivao glavom.Do osam sati sledeæeg jutra. smesta su si li na skver. Mada je pukovnik st ajao na samo nekoliko stopa od njega i nagla avao svoje obrazlo enje ivahnim mahanjem palicom. Biæe da je dosad veæ daleko. Strangman bi mogao tvrditi da si bio Bodkinov sauèesnik i ja ne bih bio u moguænosti da bilo ta uèinim. da sam stigao pet minuta kasnije i zatekao te iseèenog na komade. Rigs. Dobar izgovor za to bio nam je poku aj da povratimo stanicu za ispitivanje." Potom sede na ivicu stola gl edajuæi kako helikopter kru i otvorenim ulicama. na njih je pazio laki pu komitraljez kojim su rukovali Makredi i dvojica njegovih ljudi. Pomislio sam samo da bi mogao da bude negde ovde. " Obasja Keransa prijateljskim osmehom. Na svoje iznenaðenje. Veæi deo kr a bio je ra èi æen. ili pak dovoljno taktièan da ne pote e stvar tako brzo posle Keransovih muènih isku enja. Kad su èuli pu karanje. objasni Rigs. imaæu muke da objasnim onaj pu komitraljez do le. Pametan je on!" Izmoren. Pravno. a ne on. koje je le alo dole u l aboratoriji meðu programskim mapama umrljanima krvlju. Rigs se kratko nasmeja. Rigs je sredio situaciju i bio je u moguæno sti da se nezvanièno vidi s Keransom. Ako se bude alio. nisam ga video od onoga d ana kad je nestao. "To bi trebalo da ih umiri za nek o vreme.ali strogo uzev i on zaslu uje medalju zato to je ispumpao lagunu. on nije mogao potpuno da prihvati misao da je Rigs stvaran. "Nije. a izviðaèka patrola je do la u stanicu za ispitivanje na ivici isu ene lagune otprilike u vreme kad je Kera ns u ao u Strangmanov apartman na skladi nom brodu. i da ne oseæa ne to vi e od beznaèajnog aljenja za njim. naroèito nad brodom na skveru. primeti Kerans. prebaèeno je na patrolni brod. Stra ngman i njegova posada sedeli su unaokolo u senci ispod broda. Kerans shvati da je veæ gotovo zaboravio na Bodkina. "Prilièno je gadno tamo dole. "Mnogo je ve bao. tab mu je bio sme ten u stanici za ispitivanj e i dominirao je nad ulicama dole. Kerans i Beatrisa prenoæili su u bolnièkom odeljenju na Rigsovom patroln om èamcu. Velika je teta za starog Bodkina. "Zato to nema apsolutno nièega za ta bih mogao da ga uhvatim." Kerans klimnu glavom gledajuæi preko kancelarije u tragove maèeta. gotovo kao da je neka komplikovana trodimenzionalna kamera projektovala njegovu sliku u st anicu za ispitivanje preko ogromnih daljina vremena i prostora. poku avajuæi da Rigsov tolerantan stav prema Strangmanu uskladi sa onim to je on sam do iveo od toga èovek a. Bio je svestan da njega i Rigsa sada razdvaja jo veæi jaz. dobro naoru anom brodu od 30 tona koji je sada bio usidren uz hidroplan u centralnoj laguni. oèigledno mu pra tajuæi to je probu io i poto pio stanicu za ispitivanje." Rigs upravi svoje inteligentne oèi na Keransa i nemarno reèe: "Uzgred reèeno. "Jedna na a vazdu na patro la izvestila je da je videla hidroplan ne to pre mesec dana. Osu eni mu lj na krovovima i zidovima izgledao je kao stvrdnuto ðubrivo. zaseè ene u drveni ram oko vrata. pa sam raèunao da mo da imate malo neprilika s njim ukoliko se jo vrzmate ovuda. a njegovo telo. Roberte. Rigsovo pominjanje Hardmana podsetilo ga je na ne to daleko hitnije i va nije.s t om njegovom belom ko om i aligatorima . na veliko sunce koje mu je jo mag netski udaralo u duhu. b . pukovnièe. "Pogodio sam da je Strangman ovde". on nastavi: "Zar se ne seæa Zakona o povraæenom zemlji tu i Propisa o od r avanju nasipa? Oni su jo i te kako na snazi. Stvarno je trebalo da poðe sa nama na sever. je li ovde Hardman?" "Hardman?" Kerans lagano zavrte glavom." "Izgleda da je Deili najzad na ao svoja krila". Priðe prozoru. izvuèe iverèiæ iz rukava svoje nove uniforme i zagleda se dole u ljude okupljene ispod skladi nog broda. Jedinica je stigla ubrzo po ponoæi. Znam da je Strangman jedan gad . Veruj mi. deo tete koja je neizazvano prièinjena stanici posle Bodkinove smrti. imao je apsolutno pravo da se brani o d Bodkina i da ga ubije ako bude potrebno. pa vizija beskrajnih pe èanih obala i kao krv crvenih moèva ra juga promaèe pred njegovim oèima.

svi mi!" Zbunjen." 14. Vremenom. VELIKI SLEM Veliki slem (u brid u) . a delimièno i zbog njihovih bledunjavih lica i slabih oèiju. I da se malo povratite. prev. "Izgleda veoma iscrpljen. A ukoliko to bilo ko poku a. sada nemam ni zbog èega da ostajem ovde . ti si zaista izgubio vezu sa stvarno æu! to pre ode odavde. "Sem nekoliko drangulija koje su digli iz jednog star og Vulvorta Vulvort .. Sutra smesta odlazimo. ovde je bilo b ezumno. Poslednja stvar ko ju nameravam uèiniti jeste da potopim lagunu. odseèe suvo. prim. Meðutim. Kad se vratimo u Berd. ovd e bismo imali velièanstvenu bitku. mo da. Kad ne bi bio. "Roberte. Ne mogu d a prihvatim ideju da æe se tek tako izvuæi.no enje svih karata u jednoj igri. "Ne nameravam ostati ovde tri dana". prim. Roberte. ukoliko povrati dovoljan deo grada. Nikad se ne zna. bilo zakona ili ne. "Evo ga. Mnogi od prvobitnih èlanova bili su zamenjeni . nije uzeo ni ta to se ne bi moglo objasniti prirodnom veselo æu od strane njegovih ljudi. Strangmanova sedeljka je bila jo u p unom jeku. V ulvortu koji je razvio tip trgovine jevtinom robom). presekav i Keransa. pukovnièe. . sada nja posada je izgledala sp ljo tena i nestvarna. "Pukovnièe. predstavlja prioritet vrste AI.?" ponovi Rigs zavrtev i zbunjeno glavom." Kerans preðe do boènih vrata da bi izbegao Strangmana. Bojim se da si do ao isuvi e kasno. ne samo da æe dobiti opro taj nego i titulu generalnog guvernera pride. St rangman vaskrsava le inu! Posle dva-tri dana ovde. mo da æe moæi. dolazi. "A pljaèkanje?" upita. u tako izrazitoj suprotnosti prema Strangmanovim ljudima. Zastade za trenut ak da pogleda Rigsa. Mada pouzdano ne znam kakvi su mu stvarni motivi . Jo ima one snove?" "Ovde-onde. "Treba da bude zahvalan to sam do ao na vreme. Shvata li koliko je ona sreæna to je ostala iva? Bl agi bo e!" Odseèno klimnu glavom Keransu i ustade upravo u trenutku kad se na vrat ima zaèu odluèno kucanje." Pogleda dole kroz prozor gde su metal ne preèage lestvica za sluèaj po ara zvonile na suncu. ali to je zaslu eni gubitak. Kad æe opet potopiti lagunu?" "Opet potopiti. tim bolje. prev. U svakom sluèaju. Te ko je opisati Strangmana . Jesi li bio dole u t im ulicama? One su sramne i odvratne! To je svet ko mara koji je mrtav i gotov.on je kao beli ðavo iz kulta vudu. Kerans je slu ao muziku sa osvetljene gornje palube skladi nog broda. koji su poèeli da do ivljavaju duboke snove. Ako Strang man ozbiljno misli da ispumpa jo dve susedne lagune. Iz tog ra zloga." Zatim potap a Keransa po ramenu. poplavljenim ili drukèijim .W. pukovnièe. Dva mlada èlana posade gurala su velike toèkove koji su se polako okr etali.. Ako uspe da sprovede hlaðenje u nekoliko od ovih velikih zgrad a. Rigs sle e ramenima. "Moraæe da zaboravi na Strangmana. mo da æe poku ati da s e on ponovo naseli." "Naravno da æe biti! Misli li da brod-lopatar ima krila? On nema razloga da ode ako veruje da mo e izdr ati i ki ne oluje i velike talase vruæine koji nailaze.. "To ne znam." Rigs se naglo okrete od stola. moraæe opet da je poplavi .robna kuæa koja prodaje jevtinu robu (po Amerikancu F. uklj uèujuæi Vilsona i Koldvela. lièno æ u mu oktinuti glavu! Povraæaj zemlje. i kretala se okolo vr eæi svoje zadatke kao inteligentni andro idi. ja æu svakako podneti zvaniènu prepor uku. to se tièe svih tih statua i tako dalje. "Poslednjih nekoliko dana. naroèito gradskog podruèja kao to je ovo u samom centru nekada njeg glavnog grada. Pitam se ta sada ima u svom jadnom malom umu?" Kerans priðe Rigsu odvraæajuæi pogled od lavirinta trulo utih krovova kuæ a.. Kerans reèe: "Ali ne mo ete otiæi." Onda prekide misao. Kerans je primetio isti nedostatak fizièke vrednosti i kod ostale posade. Strangman æe jo biti ovde.ne mogu da preselim stan icu. ti æe . Roberte. "Ne brini! Ja ne pa tim ni od kakvih kretenskih opsesija o ovim lagunama. tebi i devojci Dal je potreban odmor. U glasu mu se oseti nes trpljenje. æuæuren u maloj kancelariji dva sprata iznad brane. On s ada mirno sedi sam zato to zna da je zakon na njegovoj strani. on èini znaèajnu stvar time to spasava umetnièka de la koja su bila napu tena po nu di.io je putnik kroz vreme." Kerans se strese. sekuæi lopatama krugove jako obojene svetlosti i bacajuæi ih gore u nebo.svi oni.

"Nadam se da vam nije mnogo dosadno. napu tali zabavu i peli se lestvicama za sluèaj po ara u stanicu za ispitivanje . Nekada nji arm je i èezao. Èim je to mogao. gde su bili postavljeni teretni èamci s pumpama. to je bila jedina krupna ulazna taèka za vodu koja je prodrla u lagunu. "Zabave na koje smo doktor Kerans i ja na vikli. Strangmane"." Potom uputi zao osmeh Rigsu koji je sedeo uspravno na svilenom jastuèetu s resama. prebaci se preko ogra de i potrèa prema sredini brane. ali kako voda bude odnosila sve vi e mulja. brzina tok a æe biti mala. zvalo ga je na jug u stra nu vruæinu i potopljene lagu ne ekvatora. sasvim su drukèije. Kad motor helikoptera poèe glasnije brektati dok je izduvna cev bljuvala varnice u tamu. Izmeð u dvojice voða bila je sklopljena pogodba. pa su se tu i tamo povremeno razlegali gla sovi pljaèke i pucnjava. Pored izlaznog kanala na drugoj strani lagune. Kerans oseti da mu je um opet jasan i sreðen. Kad narednik Deili upali motor i rotori po èe e da se okreæu. Beatrisa se pope na krov stanice za ispitivanje koji j e slu io i kao pristani te za helikopter.Gledane odozgo. namerno ga oèe av i. Tu se sa e i obesi sanduèiæe da vise sa male kuke . U poèetku kad se zid ukloni. Kerans izvuèe dve èetvrtaste crne kutije iz malog skrovi ta ispod jedne ol abavele kamene ploèe. prepun zla i u asa. Pr oveo je celo popodne tra eæi ih po okolnim zgradama. Prvobitni kanal. nekada irok i dubok dvadeset j ardi. pukovnièe. izvan obima lagune. Celoga dana su Stra ngman i njegov èopor lunjali ulicama. Zamraèeno dogaðajima prethodne nede lje. a njegov est stopa irok ot vor bio je zakrèen gomilom te kih panjeva. sa budnim izrazom na licu kao oblasni izaslanik na pa inom dvoru. Kerans se brzo spusti dole na balkon dva sprata ni e. Tu se stvarno zabavlja. Iza zgrade se nagomilao ogroman nanos mulja. Na samo pedeset milja prema jugu gomilali su se ki ni oblaci u gustim sloj evima. stapajuæi se sada sa stvarnim suncem koje se naziralo iza ki nih oblaka. na palubi izbi tuèa i boce stado e da lete dole na skver. Kerans upali kratak fitilj od 30 sekundi. Pognut ispod irokog l i æa paprati. Kerans se napravi da ga je uhvatio blag napad malarije. dr eæi se podalje od Strangmana. Sada kad se odluèio za jedno jedino moguæno re enje. najpre je mitraljez bio povuèen. arhajsko sunce u njegovom umu opet poèe neprekidno da udara ogromnom snagom . pa iziðe napolje i pope se uz po arne lestvice u stanicu za ispitivanje. Gledajuæi sa rastojanja kako Strangman pljeska sledeæoj taèki programa. Èineæi ustupak Strangmanu. bri uæi moèvare i arhipelage horizonta. doktore. otvor æe se opet pro iri ti. ko ji gotovo i nije poku ao da razgovara sa njim: U jednom trenutku. Naðe se taè no na sredini izmeðu helikoptera i brane. pukovnik i Beatrisa Dal. u njima je bilo po pet tapiæa dinamita povezanih ujedno. pro i ao je pokraj Keransa. blago odvrati Rigs. Zamolite pukovnika da vam pozajmi svog slugu da vas hladi. i stvarno. Rigs mu se pridru io na opro tajnoj veèeri. ali Kerans se okrenu. blistavo ari te buke i slavlja na zamraèenom skveru. kao vampir koji truli. Sada je izgledao prosto gnusan. i nazdravio mu svojim peharo m. a duga terasa zgrade povezivala je ove tri taèke. a do nji nivo stavljen na neogranièeno raspolaganje pukovnikovim ljudima. Dizao se iz okolne moèvare sve do ograde terase na koju se izlivala rasko na vegetacija. nesp osoban kao i Beatrisa da sakrije svoje oseæanje odvratnosti prema Strangmanu. Kerans se zapita da li on na neki naèin nije pre ao svoj vrhunac i ne poèinje li d a se raspada. a umesto ujeda pojavio se grabljiv sjaj. bele platnene nadstre nice lièile su na veliku atru kakvog va ari ta. Kerans otrèa do brane koja je bila uglavljena izmedu ivice zgrade i susednog poslovnog bloka. da se pru a napolje. dok se Stra ngman slo io da ostane u perimetru lagune sve dok Rigs ne ode. Kerans se reda radi pojavio na zabavi. i lako mr tenje za trenutak prekri raspolo enje umrtvljenosti i uronjenosti u sebe kome se opet vraæala. On a je preko ramena gledala na skver. najzad pronaðe blago u j ednoj praznoj cisterni u klozetu. skupio se u uzan rukavac zapu en muljem i gljivama. Izgledate umorni. Uz Rigsovu pomoæ. Nemilos rdno i magnetski privlaèno. uveren da je Bodkin opljaèkao arsenal baze onda kad je i on ukrao kompas. izmeðu kabaretsk ih taèaka." "To verujem. Èak i sada dok su poslednji gosti.

Iza pojasa od pantalona izvuèe kolt 45. opazi Rigsa kako s pi toljem t rèi sa pristani ta za helikopter. Zgrada se tresla pod udarom bujice koja ju je oblivala. Kerans dohrama u zavetrinu malog tornja u kome je ranije bila njeg ova osmatraènica. otkrivajuæi ceo otvor rukavca. hvatajuæi zaklon iza jedne balustrade. Zrna zazveèa e po ogradi kopajuæi parèiæe cementa. Grumenje mulja i iskidanog rastinja zasu ploèe oko Keransa. gospodine!" Kerans podi e glavu i ugleda narednika Makredija kako stoji na drugom kraj u brane kod ograde susednog krova. a prodorna grmljavina udarnog talasa povuèe se pred potmulim umom razbesnele bujice. "Eksplodiraæe!" Uzmièuæi izmeðu li æa. pa brzo smaèe svoju tompsonku. Onda donji deo brane odjednom pade napred. Kerans ga je gledao sa spokojnim zadovoljstvom. Kerans sagnut potrèa nazad du brane. Zaèu e se brzi koraci. mora da ode ! Sada pre nego to Rigs dovede jo ljudi! On hoæe da te ubije. "Makredi! Vrati se!" povika narednika koji je dugim koracima grabio po d rvenim daskama. "Dvadeset osam.nisa m shvatio da on patrolira.. Sti e do ugla i baci se na kolena kra j Keransa. ja znam. on se s muko m podi e na noge i odvuèe do ograde.. a Kerans pade kad ga jedan bakarno-nikleni metak pogodi u desnu nogu.. sladeæi se sve i m o trim dahom koji je voda vratila laguni. dvadeset devet.koju je ranije te veèeri zabio u spoljni red panjeva. Dok se prebacivao preko ograde. pa on pogleda okolo: Beatrisa je trèala terasom pre ma njemu dok su Rigs i Deili vikali za njom. odmah iznad èlanka. "Keranse!" Okrenu se kad mu iznad glave prozvi da hitac. Voda je rasla na njegove oèi i u mlazevima nadirala dole u ulice. Rukom pridr avajuæ i desnu nogu. bespomoæno je gledao kako se Makredi zaustavlja n a sredini brane i saginje da dohvati sanduèiæe. more se sruèi svom silinom. Makredi se na e napred. Uz potm ulo urlanje zgrada koje se ru e. "Roberte. dese tine ruku pokazivale su gore na vodu koja se izlivala iz pukotine. gasila vatre i zapljuskivala korito broda koji je jo podrhtavao od eksploz ije." Bespomoæno odmahnu rukom. pa ne to to je lièilo na gigantsku kocku vode visoku pedeset stopa preturi se dole u ulicu kao mlitav grumen pihtija. a trup mu je trèao u vazduh kao trbuh umiruæeg kita. Sanduèiæi glatko skliznu e do na dve stope od povr ine vode i izgubi e se iz vida. Nastade op ta trka na palubi skladi nog broda. dok mu se glas gubio u urlanju helikoptera koji je ubrzavao motor pred uzletanje. "Narednik . Oba hica proma i e. Kad sti e do terase. ogroman vodoskok p ene i mulja osvetli kratkim bleskom terasu ocrtavajuæi Keransovu prostrtu prilik u. othrama terasom i baci se na pod. Motor helikoptera je smanjio brzinu. Sedlo od mulja u obliku slova U sru i se za njima. Mlazevi pare i pene izbijali su iz njegovih kotlova koji su se rasprskavali i pr obijali se kroz pukotine na trupu kad ga je voda terala preko o trih ivica polupot opljenih pervaza. O krenu leða brani. ond a poslednji put pogleda lagunu. skladi ni brod se lagano ud aljavao prema drugoj obali. Crna voda se valjala kroz zgrade i dopirala do g ornje ivice prozora. a gomila od dvanaestak trupac a od po dvadeset stopa sruèi se dole. Prevrnut i sa otkinutim lopatama. a narednik Deili je pomagao Beatrisi da iziðe iz kabine." Kerans automatski zavr i sam za sebe. Slivala se u skver. s mukom se uspravljajuæi na noge. Makredi ponovo uz viknu i ispali kratak rafal. "Doktore Keranse! Mièite se odatle. Èinilo se kao da se buka od poèetnog kre enda pojaèava stalnim prigu enim brujanj em." Kerans klimnu glavom. ali Rigs se zaustavi i ustuknu nekoliko stopa. uhvati dr ku obema rukam a i dva puta opali iza ugla na Rigsovu gologlavu priliku koja se pribli avala.. odjednom primeti svetlu cav kraj fitilja. Kad se tamnim nebom prlomi gromovit urlik eksplozije. Ka i Rigsu da mi je ao. on spazi kako Makredi ve a pu ku o rame i sk aèe dole na branu. noseæi sa sobom ogromne gromade mulja. Nije video ni Strangmana niti ijednog .

pojede parèe èokolade. moleæi se .èlana njegove posade. Ivica moèvare bila se ne to malo povukla kad se voda izlila u lagunu. Kerans je bio gotovo potpuno iscrpljen. Poslednje to je mogao videti b ila su usamljena slova d inovske parole. Kad helikopter ode. Pu komitralje z iz njegove kabine bljuvao je vatru dole na ostrva. g usto rastinje je hrlilo u vodu. onda na dve stotine jardi i. Suprotna struja vode uspori njegovo napredovanje. izdignuta u nanosima mulja koji ih je opasivao. duga i po nekoliko stotina jardi. besno isturajuæi svoju malu donju vilicu. Na mil ju daleko jurio je helikopter na visini od pedeset stopa iznad vode. Pred samu zoru. zatim se poslednji put osvrnu na obrub lagune. Vodeno rastojanje polako se poveæa na stotinu. iako nije mogla da ga razazna meðu ostrvcima. ali visoko gore na tornju zgrade ugleda us amljenu Beatrisinu priliku kako lagano ma e u pravcu moèvare. le eæi naslonjen na katarku na sj ajnom suncu. Bea. blago reèe Kerans slu ajuæi grohot sve dublje vode. Do tada. razgræuæi te ko li æe paprati. Vazdu ni napadi nastavi e se svakih pola sata. uze jednu tabletu morfijum a i pade u nemiran san pun potmule jeke. podoficiru koji je bio zadu en za magacine na patrolnom èamcu bilo je n alo eno da Keransu u svako doba dozvoli slobodan pristup medicinskoj opremi i mate rijalu. u pet èasova. ostala su dobro poznata mesta. i on je mlitavo le ao pod nakva enim jedrom. pa petnaest minuta kas nije. di e malo jedro i krenu ravnomernom brzinom od dve-tri milje na sat. Sreæom. onda se istr e iz njenih ruku i otrèa do zadnje ograde terase. neumorno smenjujuæi ruke. Ipak se mit raljeska vatra sve vi e razreðivala i letovi konaèno prestado e toga popodneva. on sti e do prvog od malih ostrva koja s u izrastala iz baru tine na krovovima usamljenih zgrada. kuda æe ? ao mi je to ne mogu biti s tobom!" "Na jug". prekrivala su njegovu povr inu. Kad motor o ive. Kerans ugasi motor. Delove razbijenog mosta i dimnjaka. koje je voda odnela s broda. prve od deset koliko je uspeo da pokup i. on se iscrpljeno spusti na daske. Skriven ovde. u snu se veliko sunce irilo sve dok nije ispunilo celu vasionu." Zagrli je. Masirajuæi nogu. kad gore u vazduhu zaurla helikopter. on se opet otisnu i za jedan sat konaèno isplovi iz izlaznih voda moèvare i uðe u prostrano kopneno more koje æe ga odvesti na jug. Velika ostrva. èak i zeleni krov 'Rica'. Iz svog skrovi ta na ostrvu. Biæe sa mnom. Noga je poèela da mu se koèi ispod kolena. "Roberte! Po uri!" Beatrisa ga povuèe za ruku. iza ugla izbi e Rigs i narednik Deil i i zapuca e u li æe. pa mu helikopter jednom prele te taèno iznad glave. i on kroz guste alge s mukom izvuèe do vode glomazni splav koji je sam napravio od è etiri bureta od po pedeset galona povezanih u paralelnim parovima. Pramci splava bili su zab ijeni u veliko stablo paprati koje je raslo sa ivice jednog malog ostrva. on sede usp ravno i skrati jedro. Kad kroèi na mulj. U prolazu kraj poslednjeg sprata jedne male zgrade uvuèe se unutra kroz prozo r i mirno saèeka dok je vazduhoplov urlao gore-dole mitraljirajuæi ostrva. Probudio se u sedam sati sledeæeg jutra. Kerans obori katarku i skli znu unutra ispod drveta da saèeka dok helikopter ne ode. ali Kerans se sagnu i pobe e izmeðu povijenih stabala. "Prema suncu . Podnevna temperatura od 70 stepeni izvukla je svu energiju iz njega. hvata juæi lak ju ni povetarac. a zrna iz Rigsovog kolt a 38 poèe e da probijaju malo trouglasto jedro. i i èezavala u izmaglici. Rigsa i pilota nije vi e video. proguta e i opet povrati e kljuèale podvodne struje. a same zvezde stado e da poigravaju od njegovih udaraca. sa otvorenom sanitetskom torbom na krilu. "Dragi. pu tajuæi da mu topla voda kaplje na grudi i lice. i on otvori malu sanitetsku t orbu koju je bio spakovao i ispra ranu raspr enim mlazom penicilina. Daleko sa njene desne strane . koju su ispisali Strangmanovi ljudi. kad bol postade nepodno ljiv. kako izranjaju iz tame nad mirnom vodom kao kakav zavr ni epitaf: ZONA VREMENA. on jo nije bio stigao do kraja moèvar e. Kerans je jasno video kako Rigs osmatra iz donjeg otvora. a konture ostrva bile su potpuno izmenjene od na do le vode za kratko vreme koje je proteklo otkako su tra ili Hardmana. ali bo jeæi se morfijuma. tonuæi sv e do kolena u meko blato. baciv i pri tome brz pogled p reko ramena na ustrèale prilike Rigsa i pilota na udaljenosti od svega pedeset j ardi. zatim je èvrs to previ.

pa se èinilo da spl av lebdi na oblaku lutajuæeg plamena. liniju ogromnih nanosa mulja visokih preko stotinu jardi. jer su naselja i gradove juga davno progutali mulj i vegetacija. Veliki nanosi su se talasali miljama oko njega. iduæi za suncem koje je udaralo u njegovom duhu. Sledeæeg jutra rastavi splav i izvuèe delove jedan po jedan uz strme pad ine pokrivene sluzavim slojem vegetacije. bezoseæajno plavetnilo. posmatrao je kako tone kroz smeðu vodu. i on o ive dovoljno da pokrene motor i poveæa brzinu na deset milja na sat. Progonjen èudnim vizijama. Pred veèe poèe da pada ki a ibajuæi po golemim ki obranima na stotinu stopa i znad zemlje. i kako iguane re e i kidi u. crna svetlost prekidala se jedino kad bi se fosforescentne reke vod e probijale i izlivale dole na njega. odsekao je jednu jaèu granu da mu poslu i kao tak a. vazduh se razbistri i on ugleda ju nu obalu mora. krivudale su dine pro arane hobotnicama i nautiloidima. Ponovo se odmarao ispod jednog drveta na ivici ume. bezizrazno. 15. oteturao bi u udolinu pogre ne dine i video da se spotièe po nem im udubljenjima sa podovima koji su razbijeni u heksagonalne ploèe kao usnuo èov ek koji tra i nevidljiva vrata da iziðe iz svoga ko mara. olujni oblaci su prolazili gore izmeðu njega i su nca. Povr ina vode pretvorila se u vatru.da doðe sve iji dah veèeri. Kad je stigao do obale bio je sumrak. Èlanak je poèeo bolno da mu otièe. Na pola milje od obale presu i mu rezervoar. Zagledan u beskrajnu usamljenost ove mrtve posled nje obale. stalno istezanje povreðenog mi iæa ra irilo je prvobitnu infekciju. nadajuæi se da æe naæi produ etak vodeno g puta na jug. i on ostade sam sa ovo nekoliko be ivotnih predmeta. kidajuæi s njega iscepanu t kaninu sakoa. trèeæi od jednog masivnog stabl a do drugog. U treperavoj sun èevoj svetlosti blistali su na horizontu kao polja od zlata. osvræuæi se dok su burad lagano tonula iza njega. Nebo nad njim bilo je sumorno i bez oblaka. dok su ki n e oluje ibale po zemlji. i vazduh se znatno rashladio. sliènih ostacima kakvog i èezlog kontinuuma. po to bi spu stio jedan teret. ali nije mogao da doðe do nje zbog veliki . kretao se prema udaljenoj d ungli u kojoj su se ze leni tornjevi velikih rastaviæa i paprati izdizali stotinu stopa u vazduh. njen a povr ina treperila je pod naletima ki e. Smota jedro i lagano zavesla protiv glavnog v etra. a bleda s vetlost bi obasjala malu èistinu sa razru enim poslednjim spratom neke potonule zg rade koji se nazirao kroz li æe dok je ki a tukla po njemu. osloniv i se na jedno od buradi. S vremena na vreme. ubrzo iscrpljen pade u san. bri ljivo èisteæi pi tolj . a ne nebeska sfera ispunjena burom koju je poznavao prethodnih dana. Ali tragovi bilo kakvih graðevina koje je stvorio èovek postajali su sve reði. oporavi se toliko da se mogao uspraviti na jednoj nozi u z katarku. pu tajuæi sitne mehurove koji su se u lelujavom stubu dizali na povr inu. Pred sobom je èuo kako slepi mi evi cvile i proleæu meðu tamnim deblima u svetu beskrajnog sumraka ume pri zemlji. On odvrnu motor i baci ga u v odu. Tu i tamo nailazio bi na uzan procep u svodu iznad glave. On odseèe granu s jednog drveta i hramljuæi stupi u senke. iznemoglo je ve slao jednom rukom. Voda mu se u mlazevima slivala niz grudi. Hramljuæi kroz pliæake priterao je splav uz obalu i seo na zemlju. dine su se smenjivale jedna za drugom dok je on vukao te ku burad od pedeset galona s v rha na vrh. gurao je dalje odstreljujuæi iguane koje su navaljivale. More se vi e nije videlo. Velike gromade crnih kumulusa na samo èetiri-pet stotina stopa iznad njega zat amnile su vazduh kao da je pomraèenje sunca. Najzad je ostavio splav i nastavio da se batrga dalje sa malim zave ljajem stvari. Kru eæi meðu ostrvima kretao se dalje na ju g. Pa ljivo izbegavajuæi m esta sa ivim peskom izmeðu dina. U podne se temperatura spustila na 35 stepeni . RAJEVI SUNCA Sledeæeg dana. a senke su preletale preko velikih s ivih padina. a krune d ungle su se uzdizale iznad njih. kao unutra nji svod neke duboke neopozive psihoze. sreæom. Tri dana gurao je napred bez sna kroz umu. Pla eæi se da se odmara preko noæi. Kasnije te veèeri. hraneæi se d inovskim bobicama k oje su rasle kao grozdovi jabuka. Kad proðe olujni pojas. S vremena na vreme ugledao bi na levoj strani srebrna leða reke u d ungli.

Prekrivena gustom vegetacijom. Sunce na zalasku obojilo je vl a no nebo. Stigav i do oltara polo i ruke na mermerni sto u visin i grudiju i zagleda se u sve manji sunèev disk. Kerans je gledao ogormnu isu enu priliku na ze mlji pred sobom. i Kerans pomisli da te oèi ne bi ni mogle v ideti bilo ta sem umiruæeg sunca. a ki a s e slivala preko njegove upale donje vilice koja se isturala prema zamiruæoj svet losti. Na drugom kraju brod a. kao da poku a va da zadr i sliku koja mu se tako razorno upekla u mre njeèe. Èovek nije bio ni ta drugo doli vaskrsao le . upola kao prot est. Kerans proðe brodom iznemoglo zastajuæi . ispuni e se za trenutak kao da je jedan jedini da ak i vota iznenada prostrujao telom. Prljav tina i gruba ko a oko upalih oènih duplji spaljena suncem pretvorile su ih u pocrnele levkove na èije m je dnu mutan zagnojen sjaj bledo odra avao daleko sunce. negde iz pravca zamiruæeg sunca . brda su se talasala oko dolje kao dine preko kojih je ranije pre ao i zatvarala ga u zeleni raskva en svet. Disk je opet udarao i oèigledno izvlaèio ovaj zadavljeni odziv. Onda se svali na jedn u stranu na svom kamenom jastuku. kad bi se magle uzvitlale i podigle. eleæi da se tu skloni preko noæi. a od boènih zidova ostalo je jo samo nekoliko stopa. uplji ob razi koji su bili toliko upali preko iroke vilice da je izgledalo da ne ostavljaj u mesta za usnu upljinu unutra. a sumrak se kao koprena provuèe kroz sivu ki u. upola kao zahvalnost. Oba oka bila su gotovo potpuno zatvorena usled raka ro njaèe. al i ona je bila toliko nepokretna i pocrnela da Kerans pretpostavi da mora biti mr tva. a sada proreðena crna brada pokrivala mu je veæi deo lica. omotane gu vom poderanih crnih rita i komada kore od drveta. S vremena na vreme. na licu se pokaza neka mala promena. prislonjen uz oltar kao neko koga su i èupali iz groba i ostavili da èeka dan Str a nog suda. Kerans hitro pogleda oko sebe. Muve poèe e da se roje po zemlji i zuje na njego vim izbrazdanim obrazima. Kad disk opet stade da udar a. Glasovi su oèigledno dolazili iz ove izmo dene prilike. pa se naðe u uzanoj dolini izmeðu po um ljenih padina. Nekada bujna. ponovo bi za trenutak ugledao rek u u d ungli izmeðu uzvi ica na daljini od pola milje. R uke i upale grudi bile su mu slièno odevene. Kerans oprezno zaðe iza oltara i ustuknu trgav i se. on se pope uz neku strmu uzvi icu usred iro kog proplanka u elji da izbegne vla ne magle. "Aaa-ah!" Ovoga puta glas je do ao spreda. gotovo neljudski krik kao jeèanje ranjene ivotinje jedva se èuo u vla nom vazduhu. dok mu je ki a n emilosrdno oblivala lice i ramena. Ali i d ungla i dolina i sve kamenje bili su nemi i nepomièni.h mangrova kojima su bile obrasle obale. Kako disk zapade za d unglu pred njima. Sunce je padalo taèno na otkrivenu ko u njegovog lica i ruku. Vukuæi se vl a nim tlom koje je nalikovalo na ilovaèu on se utetura u ne to to je po svoj prilici predstavljalo ostatke nekog malog hrama. a ki a je zalivala naprsline u tro nim zidinama. bez hrane ili opreme. kad li ki a opet poèe padati. razbijeni oltar gledao je na neuznemirenu sliku doline. èovekova glava se s mukom podi e. beskorisno su t rèale ispred njega. Krov je bi o sru en. Duboke usekline oko usta i nosa. Ponekad bi naglo prestajala. Za vreme jednog takvog prekida. tamo je sunce lagano tonulo. skeletna zelena kand a. Nakrivljeni stubovi kapije vodili su ka blago nagnutom stepeni tu gde je pet poru enih stubova èinilo tro an ulaz. Èovekove duge noge. "Aaa-ah!" slab. p o to je gotovo nagazio na ostatke èoveka koji je sedeo sa leðima uz oltar i glavom uspravljenom uz kamen. Nesposoban da mu se pribli i. visili nad natopljenim tlom kao prozirna ru na i rasturali se tek kad bi se pljusak nastavio. pa bi oblaci par e ispunjavali prostor izmeðu drveæa. pitajuæi se da mo da neka i guana nije u la za njim u ru evinu. Jedna njegova ruka. kao dve ugljenisane pritke od drveta. èija se povr ina ritmièki pokretal a kao ljaka na sudu istopljenog metala. iznenada se podi e kao ruka iz groba i upravi u sunce kao da ga prepoznaje. a bledogrimizne magle obavijale su grebene brda u daljini. Tada shvati za to èovek nije mogao da ga primeti. . Bri uæi vlagu s lica. zatim mlitavo pade na zemlju. povezane kratkim komadima puzavica. a njegov golemi disk pomorand ine boje bio je zastrt maglom. Tako se nastavljalo njegovo sila enje u fantazmagoriènu umu.

sada se iznemoglo otvori. pre nego to ode zauvek. pa se vrati do skloni ta da bi sedeo kraj Hardmana sve dok nad brdima iza njih ne svane zora. Mada zaklonjen od ki e. ali poku aj da se odmori ." Kerans sede kraj njega. ali monolog nareðenja i uputstava prestade. prigu eni njegovim delirijumom i simptomima od izlo enosti su ncu. Dr eæi izmuèene obraze u svojim rukama kao obraze d eteta. Podigav i se u oskudnoj svetlosti praskozorja. Sve dok mu oèi budu dovoljno jake da oseæaju udaljene s ignale koje prenosi sunce i sve dok ga iguane ne nanju e. Sutra kreæemo dalje." Hardman nièim ne pokaza da mu je ime poznato. Kerans kleèe. Prihvati bez komentara Hardmanovu odluku da krene dalj e pretpostavljajuæi da æe ga mo da opet videti. i da su njegovo spolja nje pona anje i reakcije samo ble di odrazi te liènosti. Hardman se malo uznemiri u tom m raènom alkovu. vojnièe. Drugog dana. hranio ga bobicama i prskao mu o èi onim to mu je ostalo od penicilina. dru e". ponekad bi se prenuo iz umrtvljenosti da bi izdao niz nepovezanih zapov esti za sutradan. Slepe prazne oèi stado e da pretra uju sumorni nimbus oko njega. "Hej. a ki a se poèe slivati preko njegove crne lobanje. pa je tokom p opodneva uspeo da se podigne na noge. Nagaðao je da je Hardman izgubio vid otprilike pre mesec dana i da je po in stinktu dopuzao do uzvi ice na kojoj je bila ru evina. Izgl edalo je da se snaga odjednom vraæa u njegovo veliko istro eno telo. Ostao je sa Hardmanom sledeæa tri dana. Onda se èovek okrenu nazad i èezlom suncu. idemo za njim. veðe mu se lako svedo e. "Ja ti nareðujem. d epni kompas koji se nosi u torbicama za spasavanje vazduhoplovne posa de. hodi ovamo! Odakle si do ao?" Njegova leva ruka zahvati kao rak okolo po vla noj ka menitoj ilovaèi. ne haj uæi za muve koje su mu se sme tale po licu i bradi. zatim se vrati do kolibe. a mo da i neæe. K erans se kroz mrak vrati do ivice d ungle. I pored delovanja sunca i ki e. Prenese komade nazad kroz ki u i sagradi grubo kameno skloni te oko nepokretne prilike. Dok je Hardman le ao naslonjen uz oltar. ali uskoro pade u lak san. njegovi ki om isprani zraci obasjavali su Hardmanovu zelenkastu ko u èudnom jakom svetlo æu. Hardman poèe pohlepno da jede kao da se sprema za jo jedan p ohod kroz d unglu. ne ostavljaj me! Mo e se sada odmoriti dok ja èuva m stra u. kao da ne to tra i.doktor Kerans. tokom njihove zajedn ièke odiseje prema jugu. "Opet nestade! Aa-aah! Udaljav a se od mene! Pomozi mi da ustanem. Hardman æe iæi napred pi panjem tra eæi put kroz umu. oslanjajuæi se o dovratak. Uèvrstio je kolibu sa jo nekoliko kamenih p loèa i napravio grub le aj od li æa. on pa ljivo izgovori: "Hardmane. ostaci èovekovih pantalona o d uniforme pokazivali su da je oficir. Na dlanu mu je bio mali srebrni cilindar sa kru nim br ojèanikom. Iæiæu s to bom. Tu podi e pogled na tamne grane paprati koje su visile u ti ini. Glava mu se opet svali unazad. Odatle je najbolje mogao da v idi jedino postojanje dovoljno jako da ure e svoju sliku na njegove umiruæe mre njaè e. "Hej. sa glavom uzdignutom prema sunèevoj svetlosti koja se . Kerans se veoma prijatno iznenadio kad se sledeæeg jutra probudio i vide o da je Hardman oti ao. razveza svoj mali zave ljaj i poèe da otire ki u i u ginule muve sa èovekovog lica. Sada. zaèu se njegov glas kao slabaèko kripanje.Kerans se sa e da se obrati èoveku. ovde je Kerans . s vremena na vreme naglo bi zahrkao. Tokom popodneva i veèeri. slu ajuæi njegove prigu ene odjeke kako zamiru meðu mraènim stablima. vojnièe. Kerans svojim no em poèe da iskopav a neke od raspuklih kamenih ploèa iz broda crkve. dok je sunce to nulo iza po umljenih brda. vojnièe!" Èovek je naglo o iveo i njegova glava bez oèiju okrete se prema Keransu. Njegova desna aka koja je ostala zatvorena . izgledalo je da je on osetio njegov po kret. pokrivajuæi pukotine puzav icom otkinutom sa zidova. U prekidima izmeðu oluja . Hardman nije uspeo da se seti Keransa i obraæao mu se jednostavno sa 'v ojnièe'. on othrama do linom do ivice ume gde se maju ni potok raèvao na svom putu prema dalekoj reci. nabra pregr t bobica za jelo. Kerans nije bio siguran da li ga je Hardman sada prepoz nao. Kerans je sve vi e oseæao da je Hardmanova stvarna liènost potis nuta duboko u njegovom umu. Hardman bi sedeo u ot vorenim vratima i kroz izmaglicu gledao u daleko sunce. "Ti tamo. izra avajuæi zbunjenost." Zatim ispru i svoju kand u prema Keransu kao prosjak koji umire. do kraja treæeg dana pojede nekoliko veza d inovskih bobica. Slabim glasom viknu Ha rdmanovo ime.

Iduæi dolinom gacao je kroz onaj plitki potoèiæ s namerom da stigne do o bala daleke reke. dok su ga napadali aligato ri i d inovski slepi mi evi. Za nekoliko dana potpuno se izgu bi sledeæi lagune ka jugu kroz sve veæu ki u i vruæinu. oivièena trakom belog peska kroz koji su s e probijali vrhovi nekoliko poru enih stambenih zgrada. siguran da niko nikada neæe proèitati poruku: Dvadeset sedmi dan. Kerans saèeka jo dva dana kod kolibe za sluèaj ako Hardman odluèi da se v rati. Sve je dobro. Takoðe je pa ljivo bele io dane tako to je svakog jutra pravio zarez na svom opasaèu. i sve t o je nosio bili su torba bobica i kolt sa dva metka. kad su se oblaci ra zi li i voda se smirila u glatku staklenu ploèu. Obilazeæi oko moèvarnih krajeva. i da on sam takoðe neæe mo da jo . zatim i sam krenu. ostavljajuæ i za sobom gu æu d unglu brdskog kraja i ulazeæi u reðu umu koja najzad ustupi pred v elikim prostranstvima moèvare.probijala kroz granje. Sat mu je jo radio. dizala se do 60 stepeni. na Beatrisu i njen bodri osmeh. zatim na Strangmana i njegove stra ne aligatore. Gledajuæi sa prozora na vodeni disk. Opet je vrelina sve pro imala. Tako napusti lagunu i opet uðe u d unglu. odjednom izbi na obale jedne ogromne la gune od preko jedne milje u preèniku. Najzad opet priveza taku za nogu. on di e ruke od tog poku aja. ali sada su iz gledale koncentrisane na nekoliko èasova posle podne i uveèe. Odmorio se i kreæem na jug. U jednoj od njih se odmori jedan dan. sliène kuæicama na pla i kad se gledaju iz daljine. posmatrao je k ako se popodnevna ki a izliva na povr inu sa nemilosrdnim besom. i njemu se nije napu tala laguna sa praznim obalama i spokojnim prstenom d ungle. misleæi na dogaðaje proteklih godina koji su dostigli vrhunac njihovim dolaskom u centralne lagune i bacili g a u njegovu neuronsku odiseju. pa ga je koristio kao kompas. Iz n ekog razloga je znao da æe Hardman uskoro umreti. a dr kom praznog kolta 45 izgreba na zid ispod prozora. Kad mu tok reke zatra i da krene nekoliko milja u pravcu zapada da bi stig ao do njenih obala. Upola utonuo u san le ao je zavaljene glave. Te ke ki ne oluje povremeno su ibale po povr ini vode. Kerans. izgledalo je kao da njene boje po navljaju redom sve one promene koje je video u svojim snovima. i najzad. . drugi Adam koji tra i zaboravljene rajeve ponovo roðenog sunca. sa sna nim grèem aljenja i ne nosti. nastojeæi da izleè i pocrneo i nateèeni èlanak. Po primetnom porastu temperature mogao je zakljuèiti da je oti ao preko st o pedeset milja na jug. Hrlio je dalje na jug. zadr avaju æi uspomenu na nju jasno u svom duhu to je du e mogao. dugo iveti u gustim netaknutim d unglama dalje na jugu. Njegov sanitetski materijal bio je sada iscrpen.

You're Reading a Free Preview

Descarregar
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->