III.

OTROVNE ILI SKODLJIVE BILJKE

Medu ima
takvih koje, ako ih covek upo-
za jelo tt rnanjoj i]j vccoj
merj, mogu cla izazovu
pOI'emecaje, cla otrovnc,
nekc cak i smrtonosnc.
Opisacemo nekc bj]jnc
koje se u closta cesto nala7.c,
51. 99 - Velcblljt - ltpn
100
medu najskodljivije, kao
one ciji pojedjni delovi (Jjstovi,
plodovi dr.) Jice
trebljive clelove bllja
ka, ili . su pak svom jzglcdu p1i
mamJjjyj (npr. jagodjcasti ili
blcastj plodovj nekih otrovnih
ljaka), te mogu da navedu
vaoca da ih za jelo.
r. VELEBILJE - /llt'opa b1f
ladonna, porodica -
mocnjce (bun, bunovjna, vinika,
huc[jceve cresnje, trava od Judita;
sl. 99). \fisegodjsnja zeljasta bjljka.
Moze da naraste u visinu i do z
jako granata. U svakom
grane jma dva jajolika lista, <)(1
kojih jedan veliki, drugi malr.
Cvctovi su pojedinacni, 11
listova i su mutno
Cveta u toku
lcta. Plod veoma kao vif.
nja krupna, sjajna koja jt,
kacl sazri, modrocrvene
sokom.

nas brds kim
movjcjm predelima. Raste l' tl
bovima suma, prosecima, krcevi
nama, pozarjsri ma i sli coim mesti
ma, cesto veli koj
1 r .rovi velebilja njsLI sliCni lis-
' 1 jeStive ne$kodljive
1 rltl primamljivog izgle-
11 1'11111:\ su socne, nakiselo-slatke
1, prijatnog ukusa, te mogu
1' 111 narocjco da ih
1 111 1 Svj delovj su
111, , 111, naroiito
KUZNJAK - Sll'a-
tfll, porodica -
"'" IIH'C (tatula, trava od astme,
1 1 11 ,.ll>uka, s]. 1
1 llloJ\Odisnja zeljasta Na-
1 1 tl o 1,5 m u ,,jsinu.
11l 1, trokrako razgranata.
1 1 11 1\ 1 SLI
1 11 1 s:1 s.ilj atjm Cveta
111 1 " ('Ciog leta lepjm belim krttp-
111111 1 vctovjma kojj
1111l1ltl', Ptod kao orah krt1pna
1 11 11.1
lltljk:l veoma rasprosrranjena
1 1 1 l11j nasoj zemlji i raste kao
I1111V 11:1 najrazliCitijim mestima,
111" oko nase!ja, na dubristjma,
11111 rt' ll im mestjma i sl.
1 1 mvi i ostali delovj
111 11 njjednoj jestivoj samo-
llllloot ne postoji opasnost
], p1i skupljanju drugih
1 '" tJII< I nc oberu Jjscovj
1 1 11 11 :t.natnoj meri otrovni.

1 11 oocll(':\ Jolaflaceae -
111 \,1 7.uba, crni zob-
'"' .1. ro1). jli
1 zeljasta Na-
' 1 tlo 1 m u ret1e do
, 1 111. 1>1izemno Jjsce dugacko
\11
1lol1 l .1, jvici krupno
111 na kraju se
1
.. 1 ''1"'110 suzava u drsku; Jjsce
111 1.1lt lji ci bez drske
OTROVNE ILI SKODLJ IVB BILJKB
Sl. too. - Kutnjak - Jll'fiiJJOJiitol/
51. 101. - Dunika -
1or
OTR.OVNE SKOOI. JI V[\ DII. J h: l.
svojom osnovom obuhvata stab-
ljiktl. Cveta Ll toku celog lcta.
Plod cll1guljasto-krt1Skolika
ra veJjCine naprstka.
Veoma rasprostranjena
u celoj nasoj zemlji. Raste na-
pL1stenim mestima Ll nlzini Ll
brdskim predelima.
Cela neprijatnog mirisa i
nagorkog ljutkastog ukLJsa. Veo-
ma otrovna. Listovi i ostali njen i
delovi lice ni na jednu jesrivu
vrstu, te pri paz\ jjvom sa-
kupl janju ne postoji opasnost se
zameni sa nekom drugom jcstivom

4 ASKVICA - dulca-
porod ica - po-
mocoice
t imbolja, grenka, sl. 1 oz).
povijt1sa.
St. toz. - -
10 2.
ze da naraste i
u cl lli inu. Listovi su srcoliki 11i
jajoliko-dugulj asti . Cvetovi su si1111
cveta u toku celog kt.l
Plocl crvena
bobica dLJga 1 cm.
Biljka rasprostranjena L1 cclo]
nasoj zemlji, rasre na vlaznij1111
mestjma, u znatnom bro1
Cela skodljiva, u ve<'ol
LIZeta ffiOZC da jzazove Ozbl \J
nija trovanja, slicno kao od bunikt
T,istovi njsLJ s]jcni nijedooj upo
samoni kloj ali plo
clo \ri mogu u meri da
secajl1 na plodove jestive zutjke 111
si msjrike ( Berberi s V11/gt11'i S). Me<ill
cjm, ove ne rastll 11.1
isrjm n jrj na slicnjm
dosta visok i razvi j<'ll
zbl1n, te se, ako se 1 ()
ima Ll vjd LI, njil1ovj plodovj ne mo
g-u zameniti. Osim toga, plod Zll
t ikc izrazito nakiseo, dok
plod paskvjce slatkasto-nago1ak
(sto se oglecla L1 naucnom imc1111
ove dtllcamara znaCi
ko-nagorak ).
5. -
porodjca Liliaceae -
(bela cemerika, presrrelen,
koren ; sl. 103). Opis ove
odnosno njenjh listova, dat
opjsivanjll jesti \'e samonjkJe
sremus - A!lium f(f'Sillll!l/ (videll
jesti\ru br. 155), gde uka
na razlike jzmcJu uporrc\1
Jj jvjh listo va i otrovnt ll
listova cemerjke.
6. DURDEV -
porodica L iliaceae - lj iJj :ll\1
(clu rdica; sl. 104). Opis
dat prili kom
s(emusa - (viclt-1 1
1 . .. .
I LI $K00t.j!VE BILJ KE
Sl. 103. - Cemcrika - albtt lll
D11rde vak - mftjafi s broj 1 5 5), gclc
u kazano na razli ke
listova sremusa i otrovnih listova
(!urdevka. T reba LJkazati jos i na
da durdevak ima plocl kao sitnu
crvenu koja moze izglc-
da privlacno i da navede nepozna-
vaoca da L1potrebl. Ovaj plod
meclutim, otrovan i ne treba cla se
koristi ni na koji nacjn.
7 JEDIC - Jtapellus,
porodica -
(jedjc, oalep, klobubl,
na, CO\'eljcek; sl. 105 ). \1 tsego-
djsn ja zeljasta veoma
\' isoka do 1-1,5 sa jako peras-
rjm listoYima vcoma Jepim
castjm CVetoYill13.
Raste u planinski m precleJima
livadama, proplancima, na ptore-
mesti ma sl., do -
sta se gaji i kao t1krasna
103
OTROYNE SKODLJIVE
Sl. os. - Jcdic -
Cela ka veoma otrovna, ali
ni S\'Om deJu nc JiCi mt
neku od jestivih vrsta, rc
pri pazlj ivom skupljanju ne postoji
opasnost da se zameni sa nekom
bi ljkom.
8. OPUTA -
Dophne porodica
- hajclucke (vttt ja
vtiCja lika, mecec,
s!. 106).
Mali zbun, dosta
raste do m. Lista poslc
cvetanja malim listovima.
Cveta u prolece, cesro jos
snegu; cveto\i su veoma lepi,
bez peteljke
gusto su poredani svuda oko cvetne
grancice; veoma su prij arnog mi-
risa. P!ocl okrug]a vcli-
Cine graska, jasoocrvene kacl
sazri. Raste cesto u mesovitim
celoj zemlj i.
104
Cela biljka skodljiva, u
vecoj koli cini uzeta moie da
otrovna. Ne liCi ni na jednu jestJvU
ali boblce veo1111
primamljive, te se cesto cleca i drttl(l
posetioci suma prcvare tc ih bel' \1 1
jedu. Zato treba obratiti
celtt ne samo na
9 VRANINO - Ptmt
qf(adrifolia, porodica Lilioceae
(petrov krst, kruzevac,
tac, krujaea jagoda, hudoglidjr ,
sl. 07). Zeljasra koja nara\ tt'
visi nu do 30 cm. U gornjem
na]aze se cetiri ( VC0111A
retko 5 -6) pra ,.iJno raspored<: rt a
lista, koji stoje u U
sc nalazi jedan cvet
na dugackoj petelj ci. Plocl jt
C1'11o-mocl ra bobica, 1
prilicno JiCi
borovnicu.
Sl. - op\lla -

1 "'7 VrRI'Iino oko -
1{ "ri'Ostranjena skoro u
11 "1 ;-cmlji, raste u mesO\'itim
brdskih i planinskih pre-
111
"'''' delovi su otrovni,
11 boblca. Kako mo-
' 1la podseti na neke jestivne
l'l"o lovc primer na
sjaj11a, dok su borovnice
1111 ' ' '' ccne Jakim pepeljkom), t reba
na cele
l t sc izbegla zabuna.
1 >. KOZLAC -
' . rorodica Aroceae - kozlaci
III.IJ.Lsil, zakozlik, zminec, kacnik,
lovcc; sl. 108). Visegodisnja
, bl ljka, sa tamnozelenim lis-
,,, , rma strelastog cesto sa
1 111111im mrljama povrsini. Cve-
'"" karakterisricni, u
,,, klasa (klipa) sa ovecom
l1 1olikom zavrsavajtl
OTIIOVNE I LI SKODLJI VB BILJKE
Sl. ro8. - -
se golom, razlicito obojenom izras-
linom. Koren zadebljao, krto-
last. Plod saCi njava vise boblca
crvene grupisanih pri vrhu
cvetne (sl. 109).
Rasprostranj en skoro u celoj
nasoj zemlji, od pobrda dosca
visoko u planinc, raste sumama,
medtt uvek na dobroj,
humoznoj zemlji.
Cela skodljiva.
pali u ispr va slabo, nak-
nadno mnogo Medutim, kuva-
skod-
ljive sascojke i postaje
znacaj no u odnosu na mes-
naci koren, koji sadrzi dosta hran-
!jivih materij a (skroba), te moze da
se za jelo sam ili mesavini
sa clrugim s krobnim sirovinama.
T reba o bratiti da se listovi
kozlaca ne zajedno sa listovi-
OTROVNLJ JLI SKODI.JIVI.\ OI L.JKH
Sl. 109. Kozlac - AI'IIIJJ :t. I'Co
plo<l
ma sremusa (
jesciva br. 164), posco se ovc
dve vrste cesto nalazc Za-
bLJna nepozeljna, jcr sremus moze
da se jede i presan, tc nepaznjom
mogao da se uzme i koji lisc od
kozlaca zaco treba obraciri paznjtl
na oblik liscova, koji se znacno
razlikuju, sc stoga njima
mogu lako da raspoznaju.
11. KOZJA KRV ILI ORLOVI
NOKTI - vrste roda
poodjca Cap1-ijoliacene - kozo-
krvine (kozokrvina, pasje grozde).
su ili puzavice, kojc
rastu celoj zcmlji,
i planjnskim predcl iJna,
ima ih u prit110J'jLt. Odlikuju se
lepim, ili nesto klupnijim
cvetovima koji
podsccaju na o: l ove kanclze .( otttda
106
ime: orlovi nokci), bele,
ZLICkaste iLi crvene Plod
ili
ka, crvene ili crne Cvecaj11
prolcca, tt leto i ranu
dosta privlacne,
desava da ih beru i
ll1C((Urim, niSLI jestjve, VCC \U
od vrsta skodljjve, dok
naroCito ako su uzetc 11
mogu da izazo\tl 1
poremecaje.
U nas rastu sledece ,,rste:
ORLOVI NOKTI -
(kozja krY, or]ovnjak,
orlovi nohtje). Puzavica, koja rasrr
u toplijim, svctlijim sumama i s11
matcima brclskih predela sk11
t:o u celoj nasoj zemlji. Cvt
tovi se javljaju cvastima ''
pi;Jjcnovima dela sca\1
ljika, SLI spolja
imajll crvenkasti pl'eliv; plod jt
socan, sjajan, Cl'vene
bez peteljke 11
paZLihll listova. Skoro neskotl
lji,,a.
CRVENO PASJE GROZDE
- L011icna (brzolist, plo
toplet, rozicevje; sl. 110). Zbllll,
koji raste svetlim
brdskih i planinskih predela u sk01 1
celoj nasoj zemlji. Cvetovi su bk
i se dva
listova; pJod socan, tamnocrvt
dve zajctl
peceljci. Skodljive
PLANINSKO ASJE GROl.
DE - Lo11icera alpigma (scokoza,
tikvic, crno pasj e groicle; sl. 11 1).
Zblln, koji l'aSte viibl1 1
preclela \ 'CCt.: l tl
delll nase- zemlje. Cvetovi su tam
nocrvene plod socan, crvc11,
1 1
Ml "
Crveno - Lrmittl'fl

OTROVNB ILJ SKODLJI VB BILJKB
sjajan i ima dve na zajed-
ni ckoj peteljci. Smacra se otrovnim.
CRNO PASJE GROZDE -
Lonicera tJigra (sl. 112.). Zbun, koji
raste u sumama nizih planinskih
predcla u vecem delu
nase zemlje. Cvetovi su beli ili
ruzicasci, bobice crnc i nalaze se
dve na jednoj pcteljci. f\:isu
jestive.
Osim opisani\1 vrsta, u nas se
javljaju jos: leplji va kozokrvi na
( Lonim'f1glutillosa) primorju
nasta, cvetovi ruzicasti cr-
Crr1o pas je - LQIIift.I'P nigra Sl. 111. -
Plo11insko posjc
Louictro
O'I'ROVNE IL I $KODCJ!VE DILJKU.
vene); moclri kozolist (
coemlea) u zapaclnim clelovima na-
se zemljc cvecovi zuckas-
tobeli, crne); zimzeJena
kozokrvina ( Lonicera u
primorj u (puzavica, kozastj,
sjaj nj); mediteranski orlovi nokti
( Lonicera etmsca) u dclovjma Hr-
vatske, Crne Gore Makeclonije
(puzavjca, cvetovi zuckastobe/j)
kozjacina (
u topljjjm nase zemljc
( C\' CtoYi zuckastobelicastj,
Plocl ovi svih Yrsta
smatraju se nejescjvim.
12. MRAZOV - Colchicum
porodica - lj i-
ljani (mrazovka, jesenji jese-
nji vocak, tl sivec; sl. 1 r 3).
V isegodi snja zelj asta koja
naraste clo 30 cm tl visintl. Ocll ikuje
51. 13. - Mrazovac -
108
SC time StO najpre CYCta U 11
od meseca) lcp1111
pojeclinacnim krupnjm cvetovima
levkastog rulicaste
kojj pravo iz zemlje, ll \
tovi cek nareclnog prol<:< .1
Listovj su svi prizemni,
pravo iz zemlje, bez lisne drsk<,
dugacki Stl 1 do 3 5 cm, $irok1
3 do 5 cm, pri vrhu Stl si /jati
uvrnut i, sjaj ni, sa finim
nervima cluz celog lista. Pod zc111
ljom se nalazj lukovjca, velika 2 tlo
3 cm.
skoro u ccloJ
zemlji, raste 1
livadama i travnjacima,
nizina do visih cesto 11
velikom mnostvu.
Cela sadrzi otrovni saslo
jak kolhicin skodljiva za
i za zivotinje. Toptuno neupucco1
skupljac mogao lisce mrazovca
da zameni sa liScem il1
zelja. Sremus, nikacl
raste Ji vadi, vec U sumi JistC)\'1
mu jako mi risu na luk. Ljscovi zt
imaju dobro izrazenu lisr111
drsku, manje su i na njima
dobro vidi jako razgranata .
nerava, dok listovi mrazo,,t',l
drsku, nervj su 1
pruzaju se samo uzduz celog li s1a.
r 3. KUKUT -
porodica - s11
tare (velika kakuta, bucumjs, miSJt
zelj e; sl. Dvogodisnja
koja moze da naraste i prt::ko
coveCije visine. jako
tazgranata, iznlltra sup\ja poSLIHI
plavicastim pepeljkom, u donjim
clelovima se njoj nalaze smeclo
crveoe pege. Stitasta cvast v
lj ena od 1 z do zo krakova, 1111
1 , , 1 - Conim11
OTROVNE\ JLI $KODLJ IVB B!LJKE
kojima se nalazi veJjk broj sitnih
belih C\'etova.
celoj nasoj
zemljj, nizina do brda,
raste u naselja, zapusce-
nim mestima, ukraj ograda, na
rusevinama bunjistima na
mestima.
Svi clelovi su veoma ne-
prijatnog (mirise na
otuda i neka od njenih narodnih
i sad rzj orrovne sastoj ke.
Listovi kukute da lice na
neke od jestivih vrsta iz
porodice stitara, ali malo
skupljac Jako tiOCi razJku
jer, clok sve v1ste imaju
prijatan zaCioski miris ku-
veoma njegova
za od drugih,
pegava.