Aaliza Finansijske Situacije

Diplomski rad: Analiza fin. situacije po metodima medjunarodnih rač.
standarda
___________________________________________________________________________
UVOD
Politika bilansa služi za ostvarivanje ciljeva politike preduzeća,ina nema izvorne

ciljeve ,već je usmerena na uobičajne sadržaje bilansa stanja i bilansa uspeha u skladu sa
zakonskim propisima,a u cilju što boljeg ostvarenja rezultata preduzeća.Razvoj preduzeća
zavisi od ostvarenja dobiti,a ostvarenja dobiti zavisi od svih parcijalnih funcija u preduzeću
(nabavka,proizvodnja,prodaja,finansiranje ), a sve se to prelama kroz bilans,usled čega on
postaje najefikasnije srestvo za polaganje računa menadžmenta.
Politika bilansa služi za sagledavanje položaja preduzeća u datim momentima i datim
okolnostima,ali i zadatim ciljevima u budućnosti.Politika bilansa služi i interesima preduzeća
i interesima spoljnih korisnika bilansa.
Preduzeće i spoljni korisnici bilansa imaju različite interese u prikazivanju finansijskog
položaja,u zavisnosti da li su u pitanju poverioci ili ulagači i poreski organi.
Glavni predmet politike bilansa predstavlja godišni zaključni bilans koji služi i interesima
preduzeća ali i interesima spoljnih korisnika.Bilans stanja ocenjuje rezultate poslovanja
menadžmenta preduzeća,a bilans uspeha ocenjuje rezultate uspešnosti postavljenih ciljeva
preduzeća od strane samih vlasnika,tj.akcionara.
Bilans stanja i bilans uspeha mora da pokaže usklađenost i poštujući zakonska

računovodstvena pravila prikažu stvarnu sliku preduzeća u datom momentu poslovanja.
Ali bilans ne daje samo prosek datog stanja u datom momentu nego,on mora da pokazuje
kakvo je bilo poslovanje tokom prošlih perioda,ali iz nega takođe moramo videti kakve su
namere i proekcije budućnosti.
Interesi preduzeća u uslovima visokih poreskih stopa su u umanjenju finansiskog

rezultata,da bi se odložila poreska opterećenja za naredni poslovni period,a ujedno smanji
rizik od poslovanja sa gubitkom u budućnost.U svakom slučaju preduzeće nije izolovana
________________________________________________________________________ 1
Stevanović Božidar
Diplomski rad: Analiza fin. situacije po metodima medjunarodnih rač. standarda
___________________________________________________________________________
jedinka na koju se ne prelamaju dešavanja u širom i užem okruženju,pa i politika bilansiranja
prati sva ekonomska i politička dešavanja da bi se u svakom momentu mogla prilagoditi
datim uslovima poslovanjas.Ovde se obavezno mora napomenuti da se u svim situacijama
moraju poštovati zakonom propisane metode vođenja i izrade bilansa ,alo će se izbor
zakonski dozvoljene metode zavisiti od ciljeva i potrebama preduzeća.
________________________________________________________________________ 2
___________________________________________________________________________
1.ANALIZA FINANSIJSKE SITUACIJE.
1.1.SAGLEDAVANJE FINANSIJSKE SITUACIJE
Finansije podrezumevaju skup ljuckih aktivnosti na izučavanju i rešavanju finansijskog

problema,odnosno problema pokrića novčanih izdataka novčanim srestvima.
Finansijska situacija preduzeća predstavlja stepen njenog ekonomske sposobnosti da
efikasno i racionalno upravlja svojim novčanim tokovima,predodređena je i iskazivana
horizontalnim i veretikalnim strukturama srestava i njihovih izvora u bilansu stanja.Može da
bude:normalna ili uravnotežena,jaka ili sufcitarna i slaba ili deficitarna u određenom
trenutku,odnosno da se: narušava,poboljšava ili pogoršava u određenom
razdoblju.Prema:obimu,intenzitetu i učestalosti odstupanja od optimalno-normalne.konkretne
finansijske situacije može da bude:stabilna ili nestabilna i to dugoročno ili kratkoročno.
Finansijska situacija je jaka- suficitarna ako je dugoročna aktiva manja od dugoročne

pasive,a kratkoročna aktiva veća od kratkoročne pasive.Finansijska situacija je slaba-
deficitarna ako je dugoročna aktiva veća od dugoročne pasive,a kratkoročna aktiva manja od
kratkoročne pasive
Obezbeđenje neprekidnog i neometanog optimalnog finansiranja reprodukcije je osnovni

zadatak upravljanja finansiranja.U savremenim uslovima upravljanje finansijama teži prema
stalnoj stabilizaciji,ravnoteži i jačanju poslovanja preduzeća.Pojavanestabilnosti,narušavanja
ravnoteže i slabljenje finansijske snage preduzeća dovodi do opadanja opšteg poslovnog
zamaha i ukupnih poslovnih efekata,odnosno finansijskog problema.Zbog toga je bitno
kvantitativno ili kvalitativno uskladiti novčana srestva i novčane izdatke u svim
područjima,tj,području međunarodnih javnih i poslovnih finansija.Za održavanje finansijske
ravnoteže presudna su dva zahteva i to:
________________________________________________________________________ 3
___________________________________________________________________________
-zahtev za što je moguće većim ,maksimalnim,rentabilnošću,
-zahtev za optimalnom likvidnošću.
Ukoliko su usklađene potrebe i mogućnosti preduzeća onda je ono u stanju održavati

financisku ravnotežu.Prema tome,financiska ravnoteža se ispoljava u bilansu odnosa koji
omogućuje da se uplate i isplate u određenom vremenu dovodu u takav odnos koji
obezbeđuje usklađen obim poslovanja ,rentabilnosti i mogućnost finansiranja.
Nesmotreno i svrsishodno usklađivanje tokova plaćanja predstavlja preduslov za aktivne
bilansne odnose.Zbog toga se veliki značaj posvećuje planiranju,kontroli i analizi financiske
strukture
Zadatak održavanja financiske ravnoteže odnosi se na dva područja :
1.Struktualno-organizaciono područje
2.Dinamičko-dispozicisko područje.
Strukturalno-organizaciono područje obuhvata poslove pribavljanja i ulaganja dugoročno

vezanog kapitala ,koji potiče od ostvarenog dobitka ili biva pribavljen na tržište
kapitala.Kapital pribavljen na ovakav način prevashodno služi finansiranju investicija u
postrojenjsku i obrtnom imovinom ali može biti iskorišćen i u druge svrhe(dogradnja
,popravka,reorganizacija,ekspanzije.).
Dinamičko-dispoziciono područje obuhvata poslove i ulaganja kratkoročnog vezanog

kapitala pomoću tržišta novca uz stalno osmatranje likvidnosti u cilju ostvarivanja
optimalnog poslovnog učinka(cilja).
Poslovna efikasnost preduzeća,njegova sigurnost i brzina razvoja zavise od stepena

obavljanja zadataka.
________________________________________________________________________ 4
___________________________________________________________________________
Pitanja ravnoteže finansiskog položaja će se pokloniti mnogo veći značaj ,ako se uzme u
obzir da sve mere iz oblasti finansijskog planiranja i finansijskog upravljanja i financiske
analize treba da budu usmerene prema postizanju optimalne finasijske situacije.Optimalna
finasiska situacija dovodi do optimalne likvidnosti i rentabilnosti,manje zavisnosti od
poverilaca veće kreditne sposobnosti,odnosno do solidne finansijske situacije.
Analiza finansijske situacije sagledavaju se dobre od lošig strana u poslovanju

preduzeća,dobar izbor srestava i metoda za ostvarivanje ciljeva financiske politike.Analiza
financiske situacije mora biti kontiuirana,
Veliki brij preduzeća u našoj privredi ima izrazito nepovoljnu finansijsku situaciju,što
povećava potrebu kontuniranja analize finansijske situacije.Samo na ovaj način mogiće je
preduzeti adekvatne mere kako bi se izbeglo povećanje nepovoljne finansijske situacije,a sa
kojom je u direknoj vezi ostvarivanja ciljeva finansiske politike.
1.2.POJAM FINANSIJSKE SITUACIJE.
Iako se pojam finansijske situacije ,na prvi pogled nema ničeg spornog ,ipak je veoma
teško precizno definisatu finansijsku situaciju.Prema definiciji Prof.dr.M.Kkovačevića koji
za finansijsku situaciju kaže "ako ima dovoljno sredstava za izvršenje postavljenog
zadatka,ako postoje skladni odnosi između osnovnih i obrtnih srestava u celini,ako unutar
svake grupe nisu poremećeni normalni odnosi između njihovih konstitutavnih elemenata,ako
su rokovi vraćanja pozajmljenih srestava duži,ako je kamata na pozajmljena srestva manja"
Financiska situacija preduzeća predstavlja stepen njegove ekonomske sposobnosti da

efikasno i racionalno upravlja svojim novčanim tokovima.
Iskazuje se pomoću horizontalnih i vertikalnih strukturama srestava i njihovih izvora u

bilansu stanja.Finansiska situacija je uslovljena dejstvom brojnih faktora koji su često
podložna znaćajnim promenama.
________________________________________________________________________ 5
___________________________________________________________________________
1.3.FAKTORI FINANSIJSKE SITUACIJE.
Utvrđivanje i ocenu finansijske situacije uslovljava veći broj internih i eksternih

faktora.Da bi se stekla potpuna i jasna slika finansijske situacije, neophodno je izvršiti
sveobuhvatnu analizu uticaja svih faktora, ispitati njihovu međuzavisnost i uslovljenost.
Faktori koji utiču na finansijsku situaciju su:

- Bonitet inicijalne finansijske konstitucije
- poslovna aktivnost preduzeća;
- brzina obrta srestva;
- konjuktura;
- privredni sistem i mere ekonomske politike;
- inflatorna kretanja i sl.
Konstituciona finansijska situacija je ona koju svako preduzeće ima na početku svog
poslovanja.Njen značaj za egzistenciju i pravilno finansiranje preduzeća može se sagledati
naročito u slučaju loše početne finansijske situacije,tako što će opteretiti sve buduće
finansijske situacije.To naravno ne znaći da dobra početna situacija automacki garantuje
optimalan bonitet svih budućih finansijskih situacija.
Poslovna aktivnost preduzeća sastoji se u nabavkama faktora proizvodnje,ulaganjima u
proizvodnju proizvodnih učinaka,i njihovoj naplati.Unutar ovih područja(oblasti) dolazi do
brojnih poslovnih promena koje kontinirano dovode do izmene pojedinih oblika srestava i
njihovih izvora,a time i do sukcesivnih financiskih situacija.
Obrt srestava predstavlja dinamički proces kružnog kretanja ,odnosno transformacije

različitih oblika poslovnih sredstava u procesu reprodukcije.Ubrzanje obrta sredstava
uposlovnom procesu predstavlja poboljšanje i uspešnije odvijanje poslovne aktivnosti.
Izražava se na način da se istom masom ongažovanih sredstava postiže povoljniji ekonomski
efekat ili da se isti ekonomski efekat može postići i srazmerno angažovanim
srestvima.Ukoliko se uspore obrtna sredstva u reprodukcionom ciklusu indikacije bile bi
________________________________________________________________________ 6
___________________________________________________________________________
usmerene na pogoršanje u poslovanju,što bi proizvelo nepovoljne ekonomske efekte.Svako
ubrzavanje ili usporasvanje obrta sredstava predstavlja dinamički proces koji je rezultat
poslovanja pojedinog preduzeća.
Konjuktura ukoliko se svi vidovi potrošnje žele dovesti u skladu sa realnim

mogućnostima privrede,moraju se držati pod kontrolom ,odnosno u određenim
granicama.Restriktivni uslovi dovode do poremećaja ponude i potražnje,a samim tim i
promena u celinama.Navedeni poremećaji se na određenim način (pozitivno ili negativno)
odražavaju na finansisku situaciju preduzeća,zavisno od samog preduzeća.
Privredni sistem i merenje ekonomske politike-Ekonomski posmatrano privredni sistem se

realizuje putem ekonomske politike i njenih mera.Mere ekonomske politike mogu imati
usmeravajući ili ograničavajući karakter na finansijsku situaciju.Takođe one mogu uticati i
na finansiojske rezultate svakog preduzeća,svakako ili pozitivno ili negativno.Na finansisku
situaciju u značajnijoj meri uticaće sledeće mere: carinski i devizni režim,kreditno-
monetarna politika,politika usmeravanja investicija,politika cene i sl.
Inflatorna kretanja-U uslovima inflacije dolazi do obezvređivanja novčane jedinice ,te

tako računovodstveni izveštaji postaju zbir nehomogenih veličina.Sve bilansne pozicije se ne
ponašaju na isti način u uslovima inflacije.Različito ponašanja bilansnih pozicija uslovljena
je nihovim pripadnošću pozicijama monetarnog ili nemonetarnog karaktera.M onetarne
bilansne pozicije se ne revalizuju jer se po prirodi stvari uvek iskazivane u dinarima,a
nemonetarne pozicije se mogu revalizovati.Struktura monetarnih pozicija sačinjavaju
gotovine i potraživanja u aktivi i obaveze u pasivi bilansa stanja,a nemonetarni elemente
bilansa stanja čine realna imovina u aktivi i sopstveni izvori u pasivi bilansa stanja.
________________________________________________________________________ 7
___________________________________________________________________________
2. EVOLUCIJA SHVATANJA FINANSIJSKOG STANJA
Svrha pravila finansiranja je da posluže preduzećima kao smernica za donošenje odluka o

finansiranju.Na pravilima finansiranja krediteri zasnivaju svoju ocenu kreditne sposobnosti i
finansiske situacije preduzeća.
Utvrđivanje i postavljanje pravila finansiranja bilo bi inspirisano prvenstveno zahtevima

principa zaštite poverioca,čija je osnovna intencija sastoji u utvrđivanju imovinskog bilansa
koji otkriva realnu garantnu supstancu,koja će poveriocu da omogući nadzor sigurnosti i
održavanja kapitala,pri čemu kao garantna supstanca za poverioca služi sopstveni
kapital(osnovni kapital,rezerni i neraspodeljeni dobitak).
Sa ciljem postavljanja opštevažećih normi finansirana u skladu s principom sigurnosti i

likvidnosti,pravila su usredsređena na fiksiranje određenih relacija između pojedinih
elemenata bilansa stanja,kako unutar strukture pasive(vertikalna pravila),tako i unutar
povezanosti aktive i pasive(horizontalna pravila).
Po dinamičkom shvatanju sigurnosti,rentabilnosti,tj. zarađivačka sposobnost dužnika

predstavlja največu sigurnost za kreditere.To znači da krediter najvažnija obezbeđenja svojih
potraživanja nalazi u uspehu ,odnosno ostvarenim rezultatima kreditnim preduzeća.
Racionalno upravljanje finansijama preduzeća predstavlja optimalno usklađivanje

navedenih zahteva i ostalih načina finansiske politike,čiji je cilj maksimalna sigurnost i
i likvidnost,a da se pri tome ostvari maksimalna rentabilnost .Ispitivanje i ocena finansijske
situacije podrazumeva komplesnu analizu i dinamički aspekt saznanja o stanju kretanju i
pespektivi razvoja u budućnost.D rugaćije rečeno pored uvida u bilansu stanja,za podpunu
sliku o finansiskoj situaciji potrebno je uvid i u bilans uspeha,kao i podaci o novčanim
tokovima,s ciljem sagledavanja zarađivačke sposobnosti i razvoj finansiske snage preduzeća.
________________________________________________________________________ 8
___________________________________________________________________________
2.1.TRADICIONALNO SHVATANJE FINANSIJSKOG POLOŽAJA
Polazeći od zajedničke karakteristike svih pravila finansiranja,moguće ih je

sistematizovati u dve grupe , i to :
1.vertikalna pravila finansiranja
2.horizontalna pravila finansiranja.
Vertikalna pravila finansiranja kao uslov sigurnosti nastoje da postave normu za strukturu
izvora finansiranja,nezavisno od strukture sredstava u aktivi bilansa stanja.Najveća pažnja
poklanja se pravilima koja tangiraju odnose između sopstvenog i pozajmljenog kapitala,dok
je broj pravila finansiranja koja tangiraju ostale odnose između pojedinih vrsta kapitala
daleko manji. U okviru vertikalnih pravila finansiranja bitno je napomenuti sledeća pravila.
•pravila za odnos između sopstvenih i pozajmljenih izvora sredstava-za plasman
svojih sredstava poverioci su sigurnost tražili isključivo u visini sopstvenog kapitala
tražioca zajma.Uslov za sposobnost kreditnog preduzeća da prevaziđe eventualne
teškoće u poslovanju kako ne bi ugrozili interese poverioca je veće učešće sopstvenog
kapitala u strukturi pasive bilansa.Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala
razlikuje se od autora do autora.Jedni autori zahtevaju čvrsto utvrđene norme za
odnos između sopstvenog i pozajmljenog kapitala,dok drugi traže donje limite ili
minimalne zahteve 2).Znatan broj autora koristi pravilo jednakosti sopstvenog i tuđeg
kapitala odnosno"zlatno pravilo izravnjanja rizika".Da se nebi ugrozila likvidnost,
učešće sopstvenih izvora treba da bude što veći a učešće od 50% treba da je neka
donja granica.Gertsner smatra da je"Najzdravije finansiranje isključivo sopstvenim
kapitalom"3)a takav stav zastupa i Antone koji kaže "Tuđi kapital ne treba da bude
veći od sopstvenog kapitala"4).
•pravila za ostale odnose između pojedinih vrsta kapitala-na ovom planu retki su
normativni stavovi, ali se tretira odnos rezerve prema norminalnom kapitalu.Gerstner
ne postavlja nikakav normativ ali ima odnos koji kaze "ukoliko su veće rezerve u
________________________________________________________________________ 9
___________________________________________________________________________
odnosu na sopstveni kapital,utoliko je preduzeće solisnije"5). Vrednost vertikalnih
pravila finansiranja devalvirana je činjenicom da su ona orjentisana:
- na parcijalno posmatranje problematike finansijske strukture,i
- na posmatranje i ocenu sigurnosti samo na osnovu odnosa imeđu sopstvenog i
tuđeg kapitala.
Prilikom ispitivanja kreditne sposobnosti tražioca kredita, potrebno je svako
preduzeće tretirati individualno.
2) Savremena gledišta finansijske situacije na ovaj odnos gledaju kroz teoriju Finansijskog
leverage-a,koji se uz upotrebu racia zaduženosti, može prikazati kao odnos između
pozamljenih izvora i ukupnih sredstava.
3)Harle D.,Finanzierungsregeln und ihre Problematik Wiesbaden 1961.
________________________________________________________________________ 10
___________________________________________________________________________
Horizontalna pravila finansiranja kao uslov likvidnosti bave se postavljanjem normi za

odnose koji postoje između pojedinih segmenata, odnosno delova imovine i kapitala. Smisao
ovih pravila zasnovan je na realizaciji između imovine i kapitala u sagledavanju odgovora na
pitanje da li je i u kojoj meri, vreme vezivanja sredstava koja proilaze iz strukture imovine
usklađeno sa ročnošću kapitala u datoj strukturi finansiranja.U okviru horizontalnih pravila
finansiranja bitno je napomenuti sledeća pravila:
•zlatno pravilo finansiranja-ovaj princip se sastoji u zahtevu da"kredit koji neka banka
može dati, a da pri tom ne dođe u opasnost ispunjenja svojih obaveza, mora
odgovarati kreditu koji banka uživa, i to ne samo po iznosu, već i po kvalitetu
rokova6).Moto zlatnog pravila finansiranja je, dakle, da se primljeni tuđi kapital ne
sme koristiti dugoročnije nego što je dobijen7).
•zlatna bilansna pravila finansiranja-u užem smislu predstavlja zahteve da se
postrojenska imovina(osnovna sredstva) finansiraju sa dugoročnim kapitalom, a
obrtna imovina kratkoročnim kapitalom.Zlatno bilansno pravilo u širem smislu
zahteva da se pored osnovnih i trajna obrtna sredstva finansiraju iz dugoročnih
izvora.Trajna, tj. stalna, obrtna sredstva predstavljaju onaj iznos obrtnih sredstava
koji preduzeće mora da ima da bi obezbesilo barem minimalni nivo poslovanja. To
se, u suštini, odnosi na novčana sredstva, zalihe, kupce.Novčanih sredstava mora biti
dovoljno kako bi se moglo odgovoriti ustanovljenim obavezama, kao i tekučim
obavezama, kao i tekućim obavezama.Zalihe sirovina i materijala moraju biti onolike
da bi se moglo otpočeti sa proizvodnjom, a zalihe gotovih proizvoda onolike koliko je
neophodno za izlazak na tržište.
•Ostala pravila finansiranja
a) Pravilo finansiranja 2:1-ovo pravilo zahteva da odnos obrtne imovine i
kratkoročnih obaveza bude 2:1.To znači da se 50% obrtne imovine pokriva
iz dugoročnih izvora finansiranja,a 50% iz kratkoročnog izvora finansiranja a iz toga
sledi da ovo pravilo ne uzima u obzir strukturu obrtbe imovine.
b) Pravilo finansiranja 1:1-ovo pravilo zahteva da kratkoročna potražnja uvećana
za kratkoročne hartije od vrednosti i za gotovinu budu jednaka kratkoročnim
obavezama.
________________________________________________________________________ 11
___________________________________________________________________________
6)Prof.Dr.Jovan Rodić:Poslovne finansije i procena vrednosti preduzeća,Beostar-

Ekonomika,Beograd,1997.str.62
7)Zlatno pravilo finansiranja insistira na paralelitetu rokova,odnosno usklađenost između
vremena korišćenja sredstava i vremena raspoloživosti izvora za njihovo finansiranje.
________________________________________________________________________ 12
___________________________________________________________________________
2.2. SAVREMENO SHVATANJE FINANSIJSKE SITACIJE
Vertikalna pravila finansiranja, u čijoj se osnovi nalazi princip sigurnosti nastoje da

fiksiraju rezultate između sopstvenog i tuđeg kapitala. Pri tome sopstveni kapital je imao
ulogu garanta, i poveriocu je pružao najveći stepen sigurnosti.
Kod preduzeća koje posluje samo sa sopstvenim kapitalom može u toku poslovanja
doći do poremećaja u kružnom toku sredstava, što ima za posledicu smanjene priliva
novčanih sredsava, a istovremeno novčane obaveze nastavljaju priticati normalnim
intezitetom.Ukoliko takvo preduzeće posluje nerentabilno ostvareni su uslovi za pojavu
nelikvidnosti, bez obzira što je ono poslovalo sopstvenim kapitalom.Takođe, preduzeće sa
minimalnim učešćem sopstvenih sredstava mogu zahvaljujući visokoj rentabilnosti imati
zadovoljavajuću ocenu sopstvenog položaja.
Zahev za obezbeđenjem sigurnosti u današnjim uslovima poslovanja potrebno je postaviti

mnogo elastičnije, odnosno odbaciti shvatanja po kome funkciju garantne supstance i
kriterijuma kreditne sposobnosti vrši jedino sopstveni kapital.Funkciju kriterijuma primarne
sigurnosti preuzeo je zahtev za rentabilnošću, da li je ocena imovinskih prilika uzimanjem u
obzir visine garantne supstance zadržala poziciju sekundarne sigurnosti.
Osnovna intencija principa likvidnosti je obezbeđenje sposobnosti plaćanja preduzeća.Na
osnovu izloženih pravila finansiranja moglo bi se zakljućiti da respektovanje normi koje ona
propisuje obezbeđuje likvidnost, a nepostovanje normi je ugrožava.Preduzeća može bez
ugrožavanja likvidnosti pojedine segmente svoje imovine finansirati iz izvora finansiranja
čiji je rok otplate kraći od vremena njihovog vezivanja, uz uslov da iz realizacije ostvaruje
veći priliv sredstava od sume uloženih sredstava.
Zlatno pravilo finansiranja bi obezbeđivalo likvidnost preduzeća u slučaju jednokratne
potrebe za finansiskim sredstvima.Pod likvidnošću ne treba podrazumevati sposobnost
izmirenja eksternih obaveza već i sposobnost obezbeđivanja nesmetanog odvijanja
poslovnog procesa.8).Savremeno svatanje finansiskog položaja polazi od predpostavke da se
ocene financiskog položaja mora zasnivati na organskoj povezanosti bilansa stanja i bilansa
________________________________________________________________________ 13
___________________________________________________________________________
uspeha.Neophodnost korišćenja bilansa stanja i bilansa uspeha sa stanovišta ocene
finansiskog položaja ,prelazi iz karaktera komplementarnosti ova dva izveštaja.
U praksi se pokazalo da nijedno kruto pravilo finansiranja ne može biti prihvaćeno kao
opštevažeće,ali se ne može ni odbaciti.Pravila finansiranja koja predstavljaju samo
kvalitativno i kvantitativno definisanje zahteva u odnosu na strukturu bilansa stanja ,imaju
značaj jednog sredstva finansiske analize.
8)Tako shvaćenu likvidnost možemo posmatrati sa dugorošnog i kratkoročnog
aspekta.Dugoročna likvidnost se može defenisati kao sposobnost preduzeća da
izvrši obaveze koje će dospeti u nekoj daljoj budućnosti.Dok kratkoročna
likvidnost obuhvata obavezu koje dospevaju u skoroj budućnosti a njihovo
podmirenje zavisiće od saldo novčanih sredstava.
Za obezbeđenje dugoročne egzistencije i nesmetanog razvoja preduzeća neophodno je

simultano zadovoljavanje principa finansijske politike u određenoj meri, što
podrazumevaodređeni kompromis između pojedinačnih kriterijuma za izbor finansijske
strukture.Takav kompromis bi trebao rezultirati najboljim rezultatima.
Finansijska politika kao politika finansijske funkcije ima svoj cilj i načela kao osnovne
izvore saznanja po kojima se radi da bi se ostvario cilj.Vrhunski cilj finansijske politike je
finansijka snaga preduzeća koja podrazumeva:
- trajnu sposobnost plaćanja,
- trajnu sposobnost finansiranja,
- trajnu sposobnost investicija,
- trajnu sposobnost povećanja imovine vlasnika,
- trajnu sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa učesnika u preduzeću.
Zarađivačka sposobnost preduzeća može se utvrditi putem parcijalnih i sintetičkih

indikarora rentabilnosti. Utvrđenje i analiza parcijalnih indikatora, koji se odnose na stopu
poslovnog i neto dobitka, vrše se isključivo na osnovu periodičnih bilansa uspeha.Ssintetički
indikatori rentabilnosti izražavaju se putem dve stope prinosa i to: na ukupna poslovna
________________________________________________________________________ 14
___________________________________________________________________________
sredstva i na sopstvena sredstva. Za utvrđenje i analizu odnosnih pokazitelja neophodno je
koristiti oba bilansna agregata i bilans stanja i bilans uspeha.
U finansijsko-računovodstvenom smislu poslovni dobitak može se definisati kao

periodični prirast ukupnih poslovnih sredstava, korišćen za obavljanje redovne poslovne
aktivnosti preduzeća. Može se reći i da poslovni dobitak predstavlja efekat privređivanja sa
ukupnim poslovnim sredstvima. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva može se dobiti
direktno iz odnosa između poslovnog dobitka i prosečnih poslovnih sredstava, i na osnovu
pojedinačnih determinanti stope prinosa i koeficijenta obrta prosečnih poslovnih sredstava i
stope poslovnog dobitka.
Stopa prinosa na sopstena sredstva sa može utvrditi na dva načina i to neposredno iz

odnosa između neto dobitka i prosečnih sopstvenih sredstava i na osnovu pojedinih
determinanti ove stope, tj. koeficijenta obrta sopstvenih sredstava9) i stope neto dobitka10).
9) Koeficijent obrta prosečnih angažovanih poslovnih sredstava dobija se
iz odnosa između neto prihoda od prodaje i prosečnih poslovnih
sredstava.
10) Stopa poslovnog dobitka izražava se indikatorom kod koga se u
brojiocu nalazi poslovni dobitak, a u imeniocu neto prihodi od prodaje.
3. INFORMACIONA PODLOGA ZA ANALIZU

________________________________________________________________________ 15
___________________________________________________________________________
FINANSIJSKE SITUACIJE
3.1. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI
Da bi se sagledala uspešnost poslovanja preduzeća, neophodno je analizirati njegove

finansijske perfomanse na osnovu finansijskih izveštaja o poslovanju, koji, pokazuje rezultate
koje je ostranio menažment, u upravljanju resursima koji su mu povereni. Kompletan set
finansijskih izveštaja uključuje:
•bilans stanja; i
•bilans uspeha,
•izveštaj o promenama u kapitalu, koji pokazuje bilo:
-sve promene u kapitalu; ili
-promene u kapitalu osim onih koje proizstiču iz transakcija sa vlasnicima
kapitala;
•izveštaj o novčanom toku ; i
•zabeleške, koje uključuju kratak pregled računovodsvenih politika i ruge
zabeleške kojima se objašnjavaju oderđene stavke.
Finansijski izveštaj treba da na fer način, a to znači pošteno, objektivno i istinito,

prikažu inansijski položaj, finansijsku uspešnost i novčane tokove pravnog lica. Ukoliko su
finansijski izveštaji pravnog lica sačinjeni u skladu sa MSFI tu činjenicu treba ekspicidno
objaviti u zabeleškama. Međutim, takva izjava se može objaviti samo ukoliko su prilikom
saćinjavanja datih finansijskih izveštaja primljeni svi zahtevi svih relevantnih važećih MSFI.
Na osnovu navedene informacione podloge moguće je dalje, uz upotrebu različitih

sredstava finansijske analize, razviti čitav sistem praćenja i iskazivanja rezultata poslovanja
preduzeća. MSFI se primenjuju samo na finansijske izveštaje, te je važno, da korisnici mogu
da razlikuju informacije koje su pripremljene korišćenjem MSFI od drugih informacija, koje
mogu biti korisne za njih ali nisu predmet ovih zahteva.
________________________________________________________________________ 16
___________________________________________________________________________
Bilans stanja i bilans uspeha su dva finansijska izveštaja čija je važnost u
računovodstvenoj tradiciji, sve do danas neosporena i neprevaziđena.
Bilans stanja poverioci i kreditori vide kao instrument za obračun kapaciteta pokrića
dugova. Sastavljenu formi izbalansiranog dvostranog pregleda, na levoj strani indicirao je
realna dobra i salda realnih i salda monetarnih tokova.
Njihova salda odražavaju sliku finansiranja, odnosno način na koji su pojedini delovi
sredstava (realni i monetarni) finansirani, kojim kapitalom, po vlasništvu i rokovima
dospeća. Iz navedenih razloga menađment preduzeća je prihvatio stav, da je za nesmetano
nastavljanje poslovaja primarni kriterijum rentabilno poslovanje. Bilans stanja predstavlja
danas neizostavan finansijski izveštaj za utvrđenje imovinske situacije i finansijskog položaja
preduzeća. U praksi se susreću dve osnovne forme bilansa stanja, zavisno od
osnoveračunovodstvene jedačine na kojoj baziraju:
- postrojenja, nekretnine i oprema;

- ulaganja u nekretnine;
- nematerijalna sredstva;
- finansijska sredstva;
- zalihe;
- potraživanja od kupaca i druga potraživanja;
- gotovina i ekvivalentni gotovine;
- obaveza prema dobavljačima i ostale obaveze;
- rezervisanja;
- finansijske obaveze;
- tekuće poreske obaveze i sredstva;
- porez na dobit.
Pravno lice treba da objavi, bilo na glavnom obrascu bilansa stanja ili u zabeleškama,
dalju podklasifikaciju stavki, koje su prikazane i klasifikovane na način koji odgovara
poslovanju pravnog lica prema MSFI 11).
________________________________________________________________________ 17
___________________________________________________________________________
Bilans uspeha (račun dobitka i gubitka) ima mnogo kraću istoriju od bilansa
stanja.Suštinska funkcija ovog finansijskog izveštaja je da služi analizi procesa stvaranja
bogastva od strane preduzeća i sučeljavanju realizovane proizvodje i odnose potrošnje,
dopunjene rezultatima vanrednih operacija, iz kojih proizlazi periodični rezultat, kao osnova
kontrole poslovnog procesa, polaganja računa, oporezivanja itd.Ovaj bilansni agregat
prikazuje"realne tokove"proizvodnje i potrošnje dobara i usluga.Finansiski tokovi(koje
pokreću ove operacije,sa svokim neizbežne razlike između primanja i izdavanja)bilans
uspeha ne uzima u obzir.Na obrascu bilansa uspeha trebaju se minimalno prikazati iznosi
sledećih stavki za period o kome se izveštava:
-prihodi,
-troškovi finansiranja,
-troškovi poreza.
-iznos koji predstavlja zbir (1) dobitak ili gubitak od obustavljenog poslovanja nakon
poreza (2)dobitak ili gubitak nakon poreza koji je priznat prilikom utvrđivanja fer
vrednosti umanenog za troškove prodaje.
Izveštaj o promenama na kapitalu treba da sadrži:
-dobitak ili gubitak perioda,
-svaka stavka prihoda i rashoda perioda,
-ukupne prihode i rashode perioda.12).
Izveštaji o novčanim tokovima može biti prikazan u formi izbalansiranih izvora i njihove
upotrebe,pri čemu razlika pokazuje neto povećanja ili smanjenja gotovine ili neto obrtnog
fonda.Informacije o novčanom toku pružaju korisnicima finansijskih izveštaja osnovu za
ocenu sposobnosti pravnog lica da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente i potrebe
pravnog lica da koristi ove novčane tokove.Osnovu izveštaja o tokovima sredstava čine
različite koncepcije sredstava,od najuže(novčana sredstva),do najšire(ukupna sredstva).
------------------------------------------------
11)Detaljna razrada bilansa stanja po dinamičkoj koncepciji,Dr Jovan Ranković,Teorija
bilansa str.258.
Zavisno od toga u koju svrhu će informacije da se koriste,odabraće se odgovarajuća
koncepcija sredstava.
________________________________________________________________________ 18
___________________________________________________________________________
Zabeleške su posebna komponenta seta finansiskih izveštaja pripremljenih u skladu sa
MSFI.13)koje sadrže dodatne informacije uz bilans stanja,bilans uspeha,izveštaj o
promenama u kapitalu i izveštaj o novčanom toku.Zabeleške pružaju:
-informacija o stavkama koji nisu zadovoljile kriterijume za priznavanje u
finansijskim izveštajima.
-opisana objašnjena i rasčlanjivanja stavki objavljenih u finansijskom izveštaju.
Zabeleške treba da budu prikazane na sistematski način,što je više moguće.Svaka stavka
prikazana na glavnim obrascima treba da ima oznaku koja upućuje na povezane informacije
u zabeleškama.
12. Rashodi predstavljaju vrednost dobara koja su za račun preduzeća potrošena ili čak
izgubljena bilo prema obliku ili bez oblika,bilo u pogonu samog preduzeća,ili izvan
njega.Učinci su proizvedena dobra ili ostvarena usluga.Prihod predstavlja vrednost prodatih
učinaka.
13)MSFI=IFRS(International Financial Reporting Standards)
3.2. NAČELA BALANSIRANJA
________________________________________________________________________ 19
___________________________________________________________________________
Da bi preduzeće putem bilansa moglo da ostvari zadane ciljeve mora da se koristi
načelima bilalansiranja koji se odnosi na formalne i materijalne sadržaje bilansa.Osnovne
grupe načela prema nemačkom profesoru Heinenu su:
-opšta načela urednog knjigovodstva i bilansa,

-modifikujuća načela,
-dopunska načela.
Prva grupa načela predstavlja skup opštih pravila koji u sebi sadrže i sve zakonske
propisana pravila i daju tačne porodične rezultate.Naredne grupe čine dopunska načela koja
se koriste u cilju dodatno postavljenih ciljeva i namera preduzeća u datoj situaciji.
Opčta načela urednog knjigovodstva i bilansa-Pod ovim načelom se podrazumeva

zakonom propisana pravila prikazivanja vrednosti bilansnih pozicija.Iako živimo u vremenu
stalnih promena i ubrzanog privrednog razvoja moramo se pridržavati propisanih normi
vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja bilansa kao obrazac tačnog periodičnog rezultata i da
između kontnog okvira i bilansa mora postojati direkna veza.Shvatajući bilans kao statičku
kategoriju koja pokazuje trenutno stvarno stanje stvari,u cilju zaštite poverioca,preduzeće
mora tačno i jasno prikazati svoj imovinski položaj i na kraju poslovne godine sačinjen tačno
popis svoje imovine i dugova i sve to vrednosno iskazati.
Poštujući statički karakter bilansa,preduzeće će na taj način zaštititi poverioca ali bilan ne
sme imati samo statički,nego mora imati i dinamički karakter,jer samo zaštita poverioca ne
sme biti primereni zadatak bilansa.Dinamička shvatanja bilansa mora takođe biti prisutno jer
ono posmatra prihode i rashode u datom obračunskom periodu,jer se njihovo kretanje
reflektuje na budućnost i tako se omogućava da kroz uporedno praćeno bilansa stanja i
bilansa uspeha stvara realnu slika poslovanja preduzeća i stvarne finansijske pozicije u datum
momentu,da bi se budućnosti mogli poduzeti pravi koraci koji će dovesti do što većih
poslovnih rezultata,kao osnovnog cilja postojanja preduzeća.
________________________________________________________________________ 20
___________________________________________________________________________
Modifikujuća načela-Pošto se kroz predhodno načelo u bilansu stanja nije moglo tačno
utvrditi vrsta imovine,a kroz bilans uspeha tačno razgraničiti prihod i rashod uvedene su
modifikovana načela,kao izlaz iz predhodne situacije a u cilju izbegavanja subjektivizma u
ocenjivanju pozicije preduzečas u društvu i na tržištu.Struktura modufikujućih pravila čine
sledeći principi:
•Princip zaštite poverioca potiče od francuske uredbe o trgovini iz 1673 godine i

inspirisan je željo da se izbegne previsoko izračunavanje rezultata u cilju zaštite
postojeće imovine.
•Princip opreznosti 14) je motivisan željom da se zaštiti osnovna imovina preduzeća u

vrlo dinamičnim i složenim uslovima poslovanja
•Princip finansijske obazrivosti polazi od opreznog odmeravanja rizika prihoda i

rashoda u cilju zabrane raspodele onog što stvarno nije zarađeno i razmišljanja na
dugoročnoj osnovi širenja i napretka preduzeća.Sva ova razmišljanja i nesigurnosti
su doveli do pojačanog interesa o stvarnom imovinskog stanja preduzeća,da bi se u
budućnost moglo realno investirati i proširavati obim poslovanja.
Ako se poslovni rezultati prikažu kao visok on izaziva nove investicije koje se ne moraju
pokazati kao rentabilne i mogu dovesti do gubitka u budućnost,ali i nizak rezultat nosi
opasnost umanjenog tempa razvoja što bi dovelo do nazadovanja u napretku
čovečanstva.Naša stvarnost pokazuje da se u nošoj državi preduzeća ne poštuju načelo
opreznosti i periodični rezultati pokazuju veći nego što je to stvarno stanje,imovinski delovi
su opterećeni skrivenim gubicima,dok u privatnim preduzećima stanje pokazuje dijametralno
suprotnim u cilju davanja što manjih obaveza prema državi i ličnog bogaćenja."Istinitost
bilansa će biti utoliko veća ukoliko je modifikujuća dejstvo manje,ukoliko su potcenjivanja
periodičnog rezultata manji" .
________________________________________________________________________ 21
___________________________________________________________________________
Dopunska načela.Polazeći od stava da će bilans biti istinit samo onda ako se poštuje
zakonske regulative i načela ispravnog knjigovodstva i bilansiranja, mora se razraditi
konkretna formula i materijalna sadržina bilansa koja u sebi uključuje:
•princip istinitosti je povezan sa materijalnim ispravnošću svih knjiženja i zahteva da

se aktiva ne prikazuje suviše visoko,a pasiva suviše nisko.Istinitost bilans je zako-
nska obaveza svakog poslovnog subjekta 15).
•princip jasnosti se odnosi na njegovu firmu,tj na njegov spoljni izgled i jasnost u pri-
kazivanju i opis svih pozicija i dešavanja.Ovaj princip zahteva jasno rasčlanjivanje u
bilansu stanja i bilansa uspeha i upotrebu bruto principa.Jasnost svih stavki je pose-
bno važno kod kontrole eksternih revizorskih kuća i kod prikazivanja stanja u cilju
pribavljanja budućih investitora za nov razvoj.Kroz sve elemente aktive i pasive mora
se primetiti jasna povezasnost između svih stavki i dešavanja i jasno razdvajanja
različitih stanja delova imovine i kapitala sa jedne strane i jasan odnos između
prihoda i rashoda sa druge strane 16).Za uspeh preduzeća nisu zainteresovani samo
članovi koji u njemu rade nego i vlasnici i poverioci.Kroz bilans stanja i bilans
uspeha se moraju provlačiti uporedo podaci koji će kroz određene vremenske periode
pokazivati tendenciju rasta, odnosno pada preduzeća.Zbog pojedinačnih bilansda
mora dati trenutno stanje i pokazati ulogu i mesto datog sistema u cilju kontrole
razvoja i određivanja budućih ciljeva u poslovanju.
•princip povezanosti treba da poveriocima pokaže da će preduzeće moći vraćati svoje

obaveze i u momentima kada likvidna sredstva trenutno ne pokrivaju obaveze,ali sve
pozicije u bilansu ukazuju da je to samo trenutno stanje koje ne oslikava stvarnu poz-
icuju preduzeća.Kontinuitet u preduzeću bilansa mora da se omogući preko uporednih
pojedinačnih rezultata u datom momentu.Zbog toga se bilans izkazuje u domaćoj val-
-uti koji bi dao stvarno stanje kada se porede bilans iz dva različita perioda u kome je
dolazilo do pomeranja u domaćoj valuti odnosno do inflacije ili deflacije.Uporedivost
podataka daje osećaj stalnosti i sigurnosti koji je u današnjoj dinamičkoj tržišnoj priv-
redi veoma bitan element za poverioca.
________________________________________________________________________ 22
___________________________________________________________________________
3.3.LATENTNE REZERVE.
Latentne rezerve,a nasuprot njima,skriveni gubici se pojavljuju u slučajevima kada se

podcenjuje,aktiva odnosno pasiva.Latentne rezerve se pojavljuju kada se srazmerno mali deo
troškova prenosi na budući poslovni period,a skriveni gubici se pojavljuju unošenjem
fiktivnih dugova u pasivu u cilju što većeg zadržavanja srestava u preduzeću.
Definicija latentnih rezervi se može svesti na svako podcenjivanje vrednosti bilansnih

pozicija aktive ili čak njihovo izostavljanje usled čega dolazi do prelivanja troškova na
budući obračunski period.Suprotna aktivnost procenjivanja pasivnih bilansnih pozicija
dovodi do pojave skrivenih gubitaka.
Pojave latentnih rezervi mogu se javiti iz tri osnovna razloga:
-zbog objektivne teškoće tačnog rasporeda troškova na sadašnjost i budućnost,
-zbog primene bilansnog principa opreznosti,
-zbog mogućnosti svesnih manipulacija u cilju ostvarivanja određenih poslovnih i

političkih težnji.
Najčešće je prvi razlog pojave latentnih rezervi,jer je veoma teško predvideti dinamiku
obezbeđenje osnovnih sredstavaizvršiti procenu nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda
ili predvideti porast ili pad cene na tržištu.Ujedno smanjenje vrednosti osnovnih
sredstavapredstavlja jedno od najkomplikovanijih područja u oblasti računovodstva,jer se
vrši netačna raspodela troškova investiranja između sadašnjih i budućih obračunskih perioda.
Sa stanovišta poverioca postojanje latentnih rezervi može značiti stabilnost preduzeća da

svoje obaveze prema njima i u budućem periodu izvršavaju na vreme,postojanje skrivenih
gubitaka može uticati na nestabilnost datog subjekta u budućem poslovanju.Princip
________________________________________________________________________ 23
___________________________________________________________________________
opreznosti utiče na bilans tako da se prati povećanje cene i njihov uticaj na bilansne stavke
tako da se vrši opis osnovnih sredstava u potpunosti iako ona i dalje ostaju u funciji stvaranja
nove vrednosti.
Svesne manipulacije menađmenta takođe mogu dovesti do pojave latentnih rezervi,tako

što se pojedine stavke jednostavno izostavljaju iz bilansnih pozicija aktive,odnosno prihoda
iz bilansnih pozicija pasive,što izaziva smanjenje postignutog rezultata18).Ovde treba
napomenuti da i zakonska regulativa često omogućava izostavljanje gore pomenutih
stavki,tako da i one dovode do pojave latentnih rezervi,odnosno skrivenih gubitaka.
Pojam latentnih rezervi se često zamenjuje sa pojmom tihih rezervi koje u bilansu ne
postoje kao posebne pozicije niti se spolja prepoznaju kao trajna zadržavanja srestava u
preduzeću,a izkazuju se kao dopunske dobiti ili otvorena rezerva.Ona nastaje u slučajevima
kada se obrtna sredstva obračunavaju po nižoj ceni od tržišne,kada se otpis vrši po većoj
stopi otpisa i kada se nove nabavke knjiže kao rashod,umesto da se aktiviraju preko
odgovarajućih računa.
Sa stanovišta poverioca treba napomenuti da se bilans stanja i bilans uspeha ne treba

posmatrati kao fisna kategorija prikazanog stanja u datom momentu,jer će izostavljanje
pozicija koja je izazvala latentne rezerve morati se prikazati u narednom periodu i poravnjati
stanje i svesti finansisku poziciju na stvarno stanje preduzeća u datim uslovima
poslovanja.Ovo je još jedan dokaz tvrdnje da bilans dinamička kategorija koja obavezno ima
svoje odraze u budućnosti.
14)Dr Jovan Rankovuć,Teorija bužilansa, str 297.

15)Po mišljenju Heinena i princip opreznosti zadovoljava
interese poverioca.
16)Pitanje istinotosti u bilansu je dakle,u kauzalnoj vezi sa pitanjima cilja ili
svrha bilansa ,zbog čega se i ne govori o apsolutnoj istini u bilansu,već se ističe
relativna istina,koja treba da osigura ispravnost načina bilansiranja shodno svrsi
bilansa.
17)Dr Jovan Ranković,Teorija bilansa,str 319
________________________________________________________________________ 24
18)Otome kako i litentnim rezervama i i skrivenim
Stevanović gubicima vidi:Dr Jovan
Božidar
Rodić,Teorija i analiza bilansa"Ekonomika" Beograd,1990,str.13-17 i 45-48.
___________________________________________________________________________
4. ZNAČAJ I ANALITIKA VREDNOSTI RACIO BROJEVA
________________________________________________________________________ 25
___________________________________________________________________________
Analizu finansijske situacije preduzeća izvršićemo putem racio analiza,kao značajnog
segmenta finansijske analize.
Racio brojevi predstavljaju odnos između dve uzročno vezane ekonomske veličine,koje se
izražavaju obliku količnika ili procenta, koja su relevantna za ocenu finansijskog položaja
preduzeća u pogledu njegove sigurnosti,likvidnosti,rentabilnosti i upravljanja obrtnim
sredstvima.
Svoju logićku podlogu"racio"brojevi sigurnosti nalaze u vertikalnim pravilima

finansiranja, čime je omogućeno sagledavanje stepena finansijske sigurnosti,nezavisnosti i
dugoročne stabilnosti.
Racio brojevi likvidnosti proizilaze iz horizontalna pravila finansiranja.Oni služe kao

pokazatelji stanja u pogledu opštih uslova za održavanje likvidnosti da bi se upotpunila slika
o finansiskom položaju preduzeća.Neophodno je u analizi uključiti"racio" brojeve
rentabilnosti,i to u vidu stope prinosa na ukupna sredstva i stope prinosa na spostvena
sredstva.
Na financisku strukturu preduzeća u značajnijoj meri utiče novi oblici organizovanja

(preduzeća sa mešovitim oblicima svojine,deoničarska preduzeća i sl.).Pri vršenju finansijske
analize u takvim preduzećima ukazuje se potreba za utvrđivanje i analiziranje odgovarajućih
racio brojeva.
Kada je reč o saradnji sa ino-partnerima,isti će pre donošenja odluke o učešću u

zajedničkim ulaganjima izvršiti iscrpnu analizu finansijskog položaja i zarađivačke
sposobnosti određenog preduzeća,pri čemu će između ostalog koristiti racio brojeve.
4.1. RACIO ANALIZA INDIKATORA USPEŠNOSTI POSLOVANJA PO

TERMINO-LOGIJI KORIŠĆENJA U MEĐUNARODNIM
RAČUNOVODSTVENIM STANDARDIMA
________________________________________________________________________ 26
___________________________________________________________________________
Pozitivne karakteristike analize odnosnih bilansnih pozicija i pozicija u računu dobitka i

gubitka mogu se sistematizovati na način da:
-menadžerima služi za planiranje,kontrolu i donošenje odluke;

-definiče smer aktivnosti menadžera i optimalnih odluka o izboru strategije poslovanja
u budućem periodu;
-sumira ključne odnose i zadatke koji se odnose na finansijske performanse preduzeća;
-pomaže pri definisanju indikatora uspešnosti.
Strukturu analize sačinjavaju :
-analiza profitabilnosti;
-analiza obrta aktive;
-analiza solventnosti i likvidnosti;
-analiza investicionog potencijala izračunavanja ukupnog izraza uspešnosti;
-analiza dodane vrednosti.
Analiza profitabilnosti je primarna analiza u kojoj su dve najraširenije mere(veličine)

profitna marža i povrat na investirano.Upaksi menadžera najviše upotrebljavana mera
profitabilnosti je indikator marže dobitka ili profitne marže koja se dobija iz sledeće formule:
Profitna marža = dobitak

prihod.od.prodaje
Na ovaj način se dobija procenat ostvarenog dobitka u odnosu na vrednost celokupnog

urađenog posla.Kategorije profitne mreže su:
a)bruto profitna mreža=Operativni dobitak/Prihod od prodaje

b)profitna mreža pre oporezovanja19)= Dobitak pre oporezov./Prihod od prodaje
c)neto profitna mreža =Dobitak nakon oporezov./Prihod od prodaje.
________________________________________________________________________ 27
___________________________________________________________________________
d)mreža neto preostalog profita = Dobitak nakon oporezovanja./Trž.cilj.kap-1
Da bi procena profitabilnosti bila kompletna u analizu je neophodno uvesti indikatore koji

ukazuju na isplativost ulaganja deoničara ili vlasnika u odnosu na zaradu koja bi se dobila
investiranjem.Prilikom izračunavanja može neto preostalog profita neophodno je uvesti
tržišnu cenu kapitala. Tako se može izkazati da:
Trž..cena ulož kapitala =Uložen sopstveni kapit.xTrž.stopa na pozaj.kapital u% kapit.
Analiza obrta aktive-imovine predstavlja analiza odnosa između prihoda i aktive,a može
se izračunavati i za svaki pojedinačni deo aktive.Koeficijent obrta ukupne imovine indicira
koliko jedna novčana jedinica ukupne imovine stvara novčanih jedinica prihoda.On
predstavlja odnos između prihoda od prodaje i ukupne aktive.Pored njega razlikujemo još i
koeficijent fiksne aktive (odnos između prihoda od prodaje i tekuća aktiva ),koeficijent
unovčivosti zaliha (odnos između prihoda od prodaje i zaliha) i koificijent obrta neto
potraživanja(odnos između prihoda od prodaje i neto potrasživanja) .
Analiza solventnosti i likvidnosti-Solventnost preduzeća znači sposobnost preduzeća da

plati dugove,ne u roku dospeća već kad-tad,makar iz stečajne,odnosno likvidacione
mase.Likvidnost je sposobnost preduzeća da plati obaveze u momentu njenog dospeća.Mere
koje se koriste za analizu likvidnosti su :
a)mere koje baziraju na odnosu između tekuće aktive i tekuće pasive,

b)mere koje indiciraju na mogućnost transformisanja tekuće nenovčane aktive u novcu.
Indikator efikasnosti investiranja deoničara-ovi indikatori pružaju različitim

korisnicima (deoničari i potecijalni deoničari) informacije o efektima investiranja u redovne
deonice deoničarskog društva. U osnovne indikatore ubrajaju se:
a)zarada po deonici,
b)dividende po deonici,
c)prinos od dividendi,
________________________________________________________________________ 28
___________________________________________________________________________
d)odnos cene i zarade po deonici20.
Analiza investicionog potencijala izračunavanja ukupnog izraza uspešnosti ili Zeta

Score-predstavlja tehniku računanja ukupne uspešnosti preduzeća bazirane na malom broju
indikatora koji su u kauzalnom odnosu i različitim intenzitetom utiču na ukupnu uspešnost.
Ponderi predstavljaju konstantne veličine dobijene na osnovu empiriskih studija, a
izračunavanju se na sledeći način:
X1= Tekuće.aktiva
Ukupna.aktiva
X2= Zadržani.dobitak
Ukupna.aktiva
X3= Operativni.dobitak
Ukupna.aktiva
X4= Trž.vrednost.glavnice
Knjig.vrednost.ukupnih.dugova
X5= prihod.od.prodaje
ukupna.aktiva
Profesor Altman je ustanovio kontrolne mere koje indiciraju kako preduzeće posluje,i
to:
 Ako je Zeta Score> 3,0 - preduzeće posluje dobro i ima sjajnu perspektivu;
 Ako je Zeta Score < 1,8 - preduzeće slabo posluje i u periodu od najviše 2
godine očekuje ga neuspeh;
 Ako je 3>Z>1,8 – preduzeće mora hitno izvršiti preispitivanje svog
poslovanja.
20)Ako bi se,međutim,posmatralo kretanje odnosa cene i zarade,onda stvarni i

potecijalni deoničari mogu proceniti hoće li vreme povrata investicija biti kraće
ili duže već šta proizlazi iz statičnog odnosa.
________________________________________________________________________ 29
___________________________________________________________________________
Ovaj obrazac često koriste revizori,kao i menađment preduzeća s ciljem bolje procene
tekućeg poslovanja.
Analiza dodate vrednosti kao indikator produktivnosti-Dodata vrednost predstavlja

razliku između prihoda i kupljenih dobara i usluga,i pomaže pri određivanju relativne
efikasnosti preduzeća.Treba je razlikovati od novostvorene vrednosti.Karakteristične
mere,produktivnosti zasnovane na konceptu dodate vrednosti su:odnos dodate vrednosti i
dugoterajne aktive,odnos dodate vrednosti i tekuće aktive,odnos dodate vrednosti i ukupne
aktive,odnos dodate vrednosti po zaposlenom,odnos dodate vrednosti po novčanoj jedinici
direkne plate.
4.2. KLASIFIKACIJA RACIO BROJEVA USPEŠNOSTI POSLOVANJA

DOMAĆIH PREDUZEĆA
U finansiskoj analizi koristi se više pojedinačnih racio brojevi 21).Racio brojevi se

svrstavaju u sledećih sedam kategorija indikatora,i to:sastava kapitala,finansijske
strukture,likvidnost,finansijske snage,uspeh prodaje i prinosne snage.
Racio brojevi za analizu novčanog stanja-Gotovina i tržišne hartije od vrednosti

predstavljaju važan izvor iz koga preduzeće može podmirivati novčane izdatke vezane za
redovno poslovanje,s jedne strane,i plaćati dospele obaveze,s druge strane.
Racio brojevi neto obrtnih sredstava i cash-flow-a-Sa aspekta računovodstvenih

informacija posebna pažnja se posvećuje oceni sposobnosti preduzeća da ostvari adekvatan
priliv gotovine iz poslovanja.Da bi se pribavile ove informacije,neophodno je pored bilansa
stanja i bilansa uspeha koristiti i izveštaj o tokovima neto obrtnih sredstava i tokovima
gotovine 22).Priliv neto obrtnih sredstava i gotovine iz poslovanja preduzeća će biti utoliko
veći, ukoliko je svaki od tretiranih racio brojeva veći.
________________________________________________________________________ 30
___________________________________________________________________________
Racio brojevi strukture kapitala-Učešće tuđeg kapitala u finansiranju sredstava
preduzeća utoliko će biti veće,ukoliko su veći njegovi indikatori.
Racio brojevi pokrića dugova-Sposobnost preduzeća da blagovremeno izvršava

obaveze prema eksternim krediterima,po osnovi kamate na pozajmljena sredstva.
Racio brojevi rentabilnosti-Ovi brojevi se izvode iz bilansnih pozicija,bilansa stanja i

bilansa uspeha.Poređenje apsolutnog iznosa poslovnog rezultata sa istom veličinom iz
predhodnog poslovnog perioda, vrlo je nepouzdano sredstvo kontrole,zato što se uzima u
obzir visina angažovanog kapitala ili sredstava sa kojima je odnosni poslovni rezultat
ostvaren.
21)Vidaković dr S.,Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi,Beograd,2001.
22)Za razliku od bilansa stanja i bilansa uspeha, pomenuti izveštaji nisu orginalni, već
izvedeni u smislu da se do njih dolazi adekvatnim sređivanjem podataka koji su prezentovani u
bilansnim agregatima.
Analiza finansijskog boniteta23)konkretnog preduzeća vršićemo na osnovu:analiza

finansijske strukture i analiza zarađivaćke sposobnosti.
Analza finansijske strukture-Finansijska struktura preduzeća temelj je njegove

stabilnosti.Ukoliko preduzeće ima jaku finansijsku strukturu ono će se lakše suprostaviti
svim teškoćama koje mogu iskrsnuti u njegovom poslovanju. Podloga za analizu i ocenu
finansijske strukture je bilans stanja, jer on objedinjuje sve izvore sredstava za
finansijranje,kao i sve oblike imovine i imovinskih prava u koja su ta sredstva uložena. Za
analizu finansijske strukture konkretnog preduzeća poslužiće nam uporedni bilansi stanja za
period od tri godine, odnosno od 2000. do 2002.godine.
Tabela 1.Uporedni bilansi stanja preduzeća ''Boska'' od 2000.do 2002.godine(u 000 Dinara)
R/b Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
I AKTIVA
________________________________________________________________________ 31
___________________________________________________________________________
1. Novčana sredstva-na žiro računu 12.000 11.000 55.000
-na blagajni 180 928 860
2. Potraživanja-po osnovu prodaje 10.000 20.000 50.000
-iz specifičnih poslova 6.000 20.000 40.000
-od zaposlenih 800 740 2.400
3. Zalihe-materijala 9.800 10.800 12.160
-robe 70.000 90.000 300.000
4. Obrtna sredstva (1 do 3) 108.780 152.838 462.420

5. Osnovna sredstva-građevinski objekti 70.000 100.000 170.000
-oprema 32.276 55.520 100.198
6. Dug.Finans.ulaganja 12.636 24.570 24.102
7. Stalna sredstva (5+6) 114.912 180.090 294.300
8. POSLOVNA SREDSTVA (4+7) 223.692 332.928 756.720
9. VANPOSLOVNA SR+EDSTVA 3.240 4.455 16.605
10. UKUPNA AKTIVA (8+9) 226.932 337.383 773.325
II PASIVA
11. Kratkoročne obaveze-krat.finan.krediti 50.000 80.000 100.000
-prema dobavljačima 81.418 125.884 253.769
12. Dugoročni krediti u zemlji 27.972 48.888 51.924
13. Trajni kapital 60.177 78.595 323.820
14. Stalni izvori (12+13) 88.149 127.483 375.769
15. POSLOVNA PASIVA(11+14) 219.567 333.367 729.513
16. VANPOSLOVNA PASIVA 7.365 4.016 43.812
17. UKUPNA PASIVA (15+16) 226.932 337.383 773.325
23)Vidaković dr S.,Analiza poslovanja preduzeća u tržnoj privredi,Beograd,2001.
Tabela 2.Uporedni bilans uspeha preduzeća ''Boska'' od 2000 do 2002 .godine (u 000
dinarima)
R/b Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
1. Poslovni prihodi 20.902 47.227 280.530
2. Finansijski prihodi 5.166 8.100 10.764
3. Vanredni prihodi 1.866 3.663 1.134
4. UKUPNI PRIHODI (1 do 3) 27.934 58.900 292.428
5. Poslovni rashodi 18.144 44.700 264.960
6. Finansijski rashodi 6.012 8.100 12.285
7. Vanredni rashodi 2.556 3.420 5.400
8. UKUPNI RASHODI ( 5 do 7) 26.712 56.220 282.645
________________________________________________________________________ 32
___________________________________________________________________________
9. Revalorizaciona rezerva 918 1.209 648
10. BRUTO DOBIT ( 4-8-9) 304 1.561 9.135
11. Porezi i doprinosi 192 1.215 7.440
12. Bruto I.d.i.z.p. iz dobiti 67 300 1.500
13. Akumulacija 45 46 195
Na osnovu ovih podataka jasno se vidi buran razvoj svih bilansnih pozicija, kao i brzo
povećanje zbira bilansa u svim godinama posmatranog perioda. Relativni odnosi između
pojedinih pozicija aktive i pozicija pasive indiciraju funkcionalnu zavisnost i mogu poslužiti
kao pouzdana osnova za izvlačenje zaključka o bonitetu finansijske strukture, kao i
tendencijama njenog razvoja.
Analiza finansijske strukture podrazumeva:
 analiza obrtmih sredstava,
 analiza neto obrtnih fonta,
 analiza relativnih odnosa između pojedinih pozicija aktive i pojedinih pozicija
pasive bilansa stanja,
 putem racio brojeva strukture.
Analiza obrtnih sredstava-Informacije dobijene analizom obrtnih sredstava imaju za

menađment preduzeća ogroman značaj. Analizom obrtnih sredstava ćemo izvršiti
pomoću:analize brzine cirkulisanja obrtnih sredstava,analize celine i strukture obrtnih
sredstava i analiza odnosa između obrtnih sredstava i njihovih izvora. U svakoj fazi poslovanja
postoji i izdvaja se samo jedan najvažniji zadatak a to je ubrzanje cirkulacija obrtnih sredstava.
Što je broj dana trajanja obrta obrtne imovine manji efikasnost obrtne imovine je bolja i obrtno.
Indikator za merenje brzine cirkulacije obrtnih sredstava:
Poslovni prihodi
Obrtna sredstva
Tabela 3.Odos između poslovnih prihoda i obrtnih sredstava u periodu od 2000.do 2002.god.(u 000 din)
Period
R/b. Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
________________________________________________________________________ 33
___________________________________________________________________________
2. Obrtna sredstva 108.780 152.838 462.420
3. 1/2 0,192 0,309 0,607
Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da je analizirano preduzeće u posmatranom

periodu imalo nizak koeficijent obrta obrtnih sredstava.
Tabela 4.Odnos između obrtnih i ukupnih poslovnih sredstava u periodu od 2000.do 2002.god.(u 000 din)
Period
31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
R/b. Pozicije
1. Obrtna sredstva 108.780 152.838 462.420
2. Poslovna sredstva 223.692 332.928 756.720
3. 1/2 0,486 0,459 0,611
Obrtna sredstva su imala neravnomerno procentualno učešće u ukupnim poslovnim

sredstvima i to: 48,6% u 2000.godini do 61,1% u 2002.godini. Jedan od razloga za nestabilno
učešće obrtnih sredstava u ukupnim poslovnim sredstvima je nizak koeficijent obrta onrtnih
sredstava.
Tabela 5.Struktura obrtnih sredstava u periodu od 2000.do 2002.godine (u 000 dinarima)

Period
R/b. Pozicije 31.12.2000. % 31.12.2001. % 31.12.2002. %
1. Novčana sredstva 12.180 12 11.298 7 55.860 12
2. Potraživanja 16.800 15 40.740 27 92.400 20
3. Zalihe 79.800 73 100.800 66 314.160 68
Ukupn obrnih sredstava 108.780 100 152.838 100 462.420 100
Prezentirana tabela jasno ukazuje na negativne tendencije u razvoju srtukture obrtnih

sredstava, koja, u značajnoj meri determiniše i finansijsku ravnotežu i likvidnost.
Tabela 6.Odnos između obrtnih sredstava i ostvarenih prihoda u periodu od 2000.do 2002.god.(u 000 din)
Period
R/b. Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
1. Obrtna sredstva 108.780 152.838 462.420
________________________________________________________________________ 34
___________________________________________________________________________
3. 1/2 5,20 3,24 1,65
Logično je da veći obim poslovne aktivnosti neminovno zahteva i veće angažovanje

obrtnih sredstava u svim svojim pojavnim oblicima. Ako se postojeći obim obrtnih sredstava
u svim svim svojim pojavnim oblicima. Ako se postojeći obim obrtnih sredstava dovede u
vezu sa ostvarenim poslovnim prihodima, možemo konstatovati da je u 2000.godini, na 100
km ostvarenih poslovnih prihoda bilo angažovano 520 km obrtnih sredstava odnosno 165 km
obrtnih sredstava u 2002.godini.
U kojoj meri je redukovano angažovanje pojedinih oblika pbrtnih sredstava videćemo

iz sledećeg tabelarnog pregleda:
Tabela 7.Odnos između zaliha, potraživanja, novčanih sredstava i poslovnog prihoda u periodu od 2000.do
2002.god.(u 000 din)
Period
R/b. Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
1. Zalihe 79.800 100.800 314.160
2. Potraživanja 16.800 40.740 92.400
3. Novčania sredstava 12.180 11.298 55.860
5. Zalihe / Poslovni prihodi 3,818 2,134 1,120
6. Potraživanja / Posovni prihodi 0,804 0,863 0,329
7. Novčana sredstva / Poslovni prihodi 0,583 0,239 0,199
________________________________________________________________________ 35
___________________________________________________________________________
Prezentirana tabela indicira, da je angažovanje zaliha reducirano u odnosu na ostvareni
prihod i to sa 381,8% u 2000.godini na 112% u 2002.godini. Potraživanja su u 2000.godini
iznosila 80,4% od ostvarenih prihoda, da bi u 2002.godini došlo di ogromnog smanjenja
njihovog učešća na svega 32,9% od ostvarenih prihoda. Situaciju posebno lošom čini
tendencija pada novčanih sredstava, koja su sa 58,3% u 2000.godini imala smanjenje 19,9%
u 2002.godini.
Analiza neto obrtnog fonda-Najpouzdaniji pokazitelj o tendenciji u razvoju finansijske

strukture je neto obrtni fond koji predstavlja deo dugoročnog kapitala koji po pokriću
imobilizacija, preostaje za finansiranje obrtnih sredstava. Za ovu vrstu analize koriste se
podaci iz bilansa stanja.
Tabela 8. Razvoj neto obrtog fonda u periodu od 2000 do 2002 .godine (u 000 dinarima)
Period
R/b. Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
1. Sopstveni(trajni) izvori 60.177 78.535 323.820

2. Dugoročni(tuđi) izvori 27.972 48.888 51.924
3. Ukupni dugor. Kapital (1+2) 88.149 127.483 375.744

4. Stalna sredstva (imobiliz.) 114.912 180.090 294.300
5. Sopstv.neto.ob.fond (1-4) -54.735 -101.495 29.520
6. Neto obrtni fond (3-4) -26.763 -52.607 81.444
Prezentirana tabela indicira, da posmatrano preduzeće deo dugoročnih imobilizacija

finansira neadekvatnim, tj. kratkoročnim izvorima finansiranja. Na ovaj način narušena su
pravila finansiranja.Neusaglašenost pomenutih rokova dovešće do finansiske nesposobnosti
preduzeća da izmeni svoje dugoročne obaveze. Tek 2002.godini preduzeće je uspelo
ispoštovati pravilo finansiranja po kome odnos između stalnih izvora i stalnih sredstava treba
da bude veći od 1.
Analiza zarađivačke sposobnosti- Polazeći od opšteprihvaćenog stanovišta da

rentabilno preduzeće i uz lošu finansijsku strukturu može uspešno da posluje, kao i od toga
________________________________________________________________________ 36
___________________________________________________________________________
da preduzeće koje posluje sa dobitkom može da zapadne u finansijske teškoće i pored toga
što ima povoljnu finansijsku strukturu, celu ocenu finansijskog položaja preduzeća nemoguće
je dati bez sagledavanja njegove zarađivačke sposobnosti i ocene rentabilnosti.
Tabela 9. Uporedni bilans uspeha preduzeća ''Boska'' od 2000 do 2002 .godine (u 000 dinarima)
R/b Pozicije Period
31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
2. Finansijski prihodi 5.166 8.100 10.764
4. UKUPNI PRIHODI (1 do 3) 27.934 58.900 292.428
8. UKUPNI RASHODI ( 5 do 7) 26.712 56.220 282.645
9. Revalorizaciona rezerva 918 1.209 648
10. BRUTO DOBIT ( 4-8-9) 304 1.561 9.135
11. Porezi i doprinosi 192 1.215 7.440
12. Bruto I.d.i.z.p. iz dobiti 67 300 1.500
13. Akumulacija 45 46 195
Prezentirana struktura bilansa uspeha omogućava iskazivanje poslovnog dobitka kao

razlike između poslovnih prihoda i poslovnih rashoda, odnosno kao finansijskog rezultata
koji proizilazi iz osnove delatnosti, zbog koje je preduzeće i osnovano, zatim, rezultata koji
proističe iz finansijke sfere, rezultata koji proizilaze iz vandrenih prihoda i vandrednih
rashoda.
Da bi se stekla predstava o tome koja je sfera poslovne aktivnosti u najvećoj meri uticala
na ukupno ostvareni finansijski rezultat preduzeća,izvršićemo dekomonovanje bruto dobiti
na: rezultat iz osnovne delatnosti, rezultat po osnovu finansiranja i rezultata koji proističe iz
vandrednih prihoda i vandrednih rashoda.
Analiza rezultata iz osnovne delatnosti pokazuje sledeće:
________________________________________________________________________ 37
___________________________________________________________________________
Tabela 10. Rezultat iz osnovne delatnosti u periodu od 2000.do 2002 god. (u 000 din.
Period
R/b. Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
3. Poslovni DOBITAK (1-2) 2.758 2,527 15.570
Kao što prezentirana tabela indicira, preduzeće je u posmatranom periodu ostvarilo

pozitivan finansijki rezultat. Da bi se menadžmentu preduzeća, dostavila realna informacija o
stepenu ostvarene efikasnosti poslovanja, neophodno je apsolutni iznos ostvarenog
poslovnog dobitka dovesti u vezu sa obimom angažovanih poslovnih sredstava.
Tabela 11.Stopa prinosa na ukupno angažovana sredstva u periodu od 2000.do 2002.god.(u 000 din)
Period
R/b. Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
1. Poslovni dobitak 2.758 2.527 15.570
2. Ukupno angaž.sredstava 223.692 332.928 756.720
3. Stopa prinosa na angaž.sredst.(1/2) 0,012 0,008 0,021
Stopa prinosa na angažovana poslovna sredstva u 2000.godini iznos:
Posl.dobitak 2000 x Posl.prihodi 2000 = 2.758 x 20.902 = (0.132)x(0.093)=0.012

Posl.prihodi 2000 ukupna.ang.sred. 20.902 223.692
Na osnovu prezentirane stope prinosa na angažovana poslovna sredstva može se izvesti

zaključak o izuzetno niskom stepenu efikasnosti poslovanja posmatranog preduzeća.
________________________________________________________________________ 38
___________________________________________________________________________
Analiza rezultata po osnovu finansiranja-Na ostvareni bruto dobitak preduzeće utiče i
rezultat po osnovu finansiranja:
Tabela 12,Rezultat po osnovu finansiranja u periodu od 2000.do 2002.godine (u 000 dinarima)

Period
R/b. Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
1. Finansijki prihodi 5.166 8.100 10.764
3. Rezultat iz finansiranja -846 - -1.521
Rezultat po osnovu finansiranja, kao što indicira ova tabela, je negativan. Visoki rashodi
finansiranja pokazuju da analizirano preduzeće nema dovoljno stalnih izvora (sopstvenih i
tuđih) za finansiranje povećanog angažovanja sredstava što je i dovelo do pojave negativnog
rezultata po osnovu finansiranja.
Analiza rezultata koji proističu iz vanrednih prihoda i vanrednih rashoda-Vanredni

prihodi i vanredni rashodi utiču na ostvareni bruto dobitak preduzeća:
Tabela 13. Rezultat koji proističe iz vanrednih prihoda i vanrednih rashoda u periodu od
2000.do 2002.god
Period
R/b. Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
3. Rezultat - 690 + 243 - 4.466
Ovakav razvoj rezultata, koji proizilazi iz vanrednih prihoda i vanrednih rashoda imao je
negativne posledice po ostvareni bruto dobitak preduzeća. Struktura ostvarenog finansijskog
rezultata prikazana u uporednim bilansima uspeha izgleda:
________________________________________________________________________ 39
___________________________________________________________________________
Tabela 14.Struktura ostvarenog finan.rezultata u periodu od 2000.do 2002.godine (u 000
dinarima)
Period
R/b. Pozicije 31.12.2000. 31.12.2001. 31.12.2002.
1. Rezultat iz osnovne delatnosti 2.758 2.527 15.570
2. Rezultat iz finansiranja -846 - -1.521
3. Revalorizaciona rezerva -918 -1.209 -648
4. Rezultat iz van.prih.i van.rash. -690 +243 -4.266
5. Bruto dobit ( 1 do 4) 304 1.561 9.135
Kao što iz prezentirane tabele, skoro sav efekat iz osnovne delatnosti umanjio se zbog
negativnog rezultata ostvarenog po osnovu finansiranja i po osnovu vanrednih prihoda i
vanrednih rashoda.
Tabela 15. Raspodela ostvarenog rezultata u periodu od 2000.do 2002.godine (u 000 dinarima)
Period
31.12.2000. % 31.12.2001. % 31.12.2002. %
R/b. Pozicije
1. Porezi i doprinosi 192 63,16 1.215 77,83 7.440 81,44
2. Bruto.I.d.i.z.p. iz dobiti 67 22,04 300 19,22 1.500 16,42
3. Akumulacija 45 14,80 46 2,95 195 2,14
4. Bruto dobit 304 100 1.561 100 9.135 100
Prezentirana tabela pokazuje odnos velikog učešća države, stalnom padu životnog
standarda i padu akumulacije u ostvarenom rezultatu preduzeća, a to znači i lošu budućnost i
prosperitet preduzeća.
________________________________________________________________________ 40
___________________________________________________________________________
ZAKLJUČAK
U ovom radu izvršeno je pojmovno uopštavanje finansijske situacije kroz

sagledavanje finansijske situacije i evoluciju shvatanja finansijskog stanja. Na primeru
konkretnog preduzeća prikazana je informaciona podloga za analizu finansijske situacije i
značaj i analitička vrednost racio brojeva.U analizi su primenjeni međunarodni
računovodstveni standardi.
Da bi menadžment preduzeća mogao da vodi preduzeće ka stabilnom rastu i razvoju

mora da uzima analizu poslovanja kao osnovni element preko koga će steći realnu osnovu za
realizaciju svih postavljenih ciljeva i vizija od strane vlasnika.Analiza bilansa stanja i bilansa
uspeha u cilju zaštite svih učesnika u lancu:vlasnil-akcionar-poverilac,mora da bude vrlo
ozbiljan posao poveren računovodstvenim i knjigovodstvenim stručnjacima,koji će koristiti
________________________________________________________________________ 41
___________________________________________________________________________
sva svoja znanja iz oblasti računovodstva morati poštovati zakonsku regulativu zemlje u
kojoj preduzeće deluje.
Poslujući po zakonskim računovodstvenim standardima,bez obzira na koju varijantu

analiza bilansa se odluči,menadžment preduzeća će izvršiti i zaštitu poverioca,kao i ostalih
zainteresovanih učesnika u preduzeću,u zavisnosti od postavljenih dugoročnih i kratkoročnih
ciljeva preduzeća.Kad se posmatra dugoročno,svaka korištena teorija bilansa mora prikazati
elemente iz kojih se vidi da li je ulaganje poverioca sigurno ili ne,a ako se posmatra
kratkoročno,tada će se na momente činiti da je poverenje poverioca izigrano,ali treba
napomenuti da je to samo trenutno stanje koje ne ukazuje na stvarne namere preduzeća u
dugoročnim planovima rasta i razvoja.
LITERATURA
1. Prof.Dr.S.Vidaković,Analiza Poslovanja Preduzeća u tržišnoj privredi,Beograd,2001.
2. Dr.M.Kovačević Finansiska situacijaOOUR-A,Delta pres,Beograd,1976.
3. Dr.Č.Ljubojević,,Marketing usluga,Fakultet za uslužni biznis,Novi Sad 2004.
4. Dr.J.Rodić,,Teorija i analiza bilansa, Beograd,1990.
5. Dr.J.Rodić,,Poslovne finansije,Ekonomika, 1991.
________________________________________________________________________ 42
___________________________________________________________________________
________________________________________________________________________ 43

Aaliza Finansijske Situacije

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Aaliza Finansijske Situacije

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Diplomski rad: Analiza fin. situacije po metodima medjunarodnih rač.

Politika bilansa služi za ostvarivanje ciljeva politike preduzeća,ina nema izvorne

Bilans stanja i bilans uspeha mora da pokaže usklađenost i poštujući zakonska

Interesi preduzeća u uslovima visokih poreskih stopa su u umanjenju finansiskog

1.ANALIZA FINANSIJSKE SITUACIJE.

1.1.SAGLEDAVANJE FINANSIJSKE SITUACIJE

Finansije podrezumevaju skup ljuckih aktivnosti na izučavanju i rešavanju finansijskog

Finansijska situacija je jaka- suficitarna ako je dugoročna aktiva manja od dugoročne

Obezbeđenje neprekidnog i neometanog optimalnog finansiranja reprodukcije je osnovni

-zahtev za optimalnom likvidnošću.

Ukoliko su usklađene potrebe i mogućnosti preduzeća onda je ono u stanju održavati

Zadatak održavanja financiske ravnoteže odnosi se na dva područja :

Strukturalno-organizaciono područje obuhvata poslove pribavljanja i ulaganja dugoročno

Dinamičko-dispoziciono područje obuhvata poslove i ulaganja kratkoročnog vezanog

Poslovna efikasnost preduzeća,njegova sigurnost i brzina razvoja zavise od stepena

Analiza finansijske situacije sagledavaju se dobre od lošig strana u poslovanju

1.2.POJAM FINANSIJSKE SITUACIJE.

Financiska situacija preduzeća predstavlja stepen njegove ekonomske sposobnosti da

Iskazuje se pomoću horizontalnih i vertikalnih strukturama srestava i njihovih izvora u

1.3.FAKTORI FINANSIJSKE SITUACIJE.

Utvrđivanje i ocenu finansijske situacije uslovljava veći broj internih i eksternih

Faktori koji utiču na finansijsku situaciju su:

Obrt srestava predstavlja dinamički proces kružnog kretanja ,odnosno transformacije

Konjuktura ukoliko se svi vidovi potrošnje žele dovesti u skladu sa realnim

Privredni sistem i merenje ekonomske politike-Ekonomski posmatrano privredni sistem se

Inflatorna kretanja-U uslovima inflacije dolazi do obezvređivanja novčane jedinice ,te

2. EVOLUCIJA SHVATANJA FINANSIJSKOG STANJA

Svrha pravila finansiranja je da posluže preduzećima kao smernica za donošenje odluka o

Utvrđivanje i postavljanje pravila finansiranja bilo bi inspirisano prvenstveno zahtevima

Sa ciljem postavljanja opštevažećih normi finansirana u skladu s principom sigurnosti i

Po dinamičkom shvatanju sigurnosti,rentabilnosti,tj. zarađivačka sposobnost dužnika

Racionalno upravljanje finansijama preduzeća predstavlja optimalno usklađivanje

2.1.TRADICIONALNO SHVATANJE FINANSIJSKOG POLOŽAJA

Polazeći od zajedničke karakteristike svih pravila finansiranja,moguće ih je

Horizontalna pravila finansiranja kao uslov likvidnosti bave se postavljanjem normi za

6)Prof.Dr.Jovan Rodić:Poslovne finansije i procena vrednosti preduzeća,Beostar-

2.2. SAVREMENO SHVATANJE FINANSIJSKE SITACIJE

Vertikalna pravila finansiranja, u čijoj se osnovi nalazi princip sigurnosti nastoje da

Zahev za obezbeđenjem sigurnosti u današnjim uslovima poslovanja potrebno je postaviti

Za obezbeđenje dugoročne egzistencije i nesmetanog razvoja preduzeća neophodno je

Zarađivačka sposobnost preduzeća može se utvrditi putem parcijalnih i sintetičkih

U finansijsko-računovodstvenom smislu poslovni dobitak može se definisati kao

Stopa prinosa na sopstena sredstva sa može utvrditi na dva načina i to neposredno iz

3. INFORMACIONA PODLOGA ZA ANALIZU

3.1. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

Da bi se sagledala uspešnost poslovanja preduzeća, neophodno je analizirati njegove

Finansijski izveštaj treba da na fer način, a to znači pošteno, objektivno i istinito,

Na osnovu navedene informacione podloge moguće je dalje, uz upotrebu različitih

- postrojenja, nekretnine i oprema;

3.2. NAČELA BALANSIRANJA

-opšta načela urednog knjigovodstva i bilansa,

Opčta načela urednog knjigovodstva i bilansa-Pod ovim načelom se podrazumeva

•Princip zaštite poverioca potiče od francuske uredbe o trgovini iz 1673 godine i

•Princip opreznosti 14) je motivisan željom da se zaštiti osnovna imovina preduzeća u

•Princip finansijske obazrivosti polazi od opreznog odmeravanja rizika prihoda i

•princip istinitosti je povezan sa materijalnim ispravnošću svih knjiženja i zahteva da

•princip povezanosti treba da poveriocima pokaže da će preduzeće moći vraćati svoje

Latentne rezerve,a nasuprot njima,skriveni gubici se pojavljuju u slučajevima kada se

Definicija latentnih rezervi se može svesti na svako podcenjivanje vrednosti bilansnih

Pojave latentnih rezervi mogu se javiti iz tri osnovna razloga:

-zbog objektivne teškoće tačnog rasporeda troškova na sadašnjost i budućnost,

-zbog primene bilansnog principa opreznosti,

-zbog mogućnosti svesnih manipulacija u cilju ostvarivanja određenih poslovnih i