Univerzitet u Beogradu

Filosofski fakultet
Odeqewe za etnologiju i antropologiju

SEMINARSKI RAD
Iz predmeta antropologija dru{tva

Vuko Pavi}evi}

“ Sociologija religije
sa elementima filozofije religije
 Studenti :
Vuk Simi} EN/03-
24
Ivan Todorov
Beograd maj 2005.ev

Vuko Pavi}evi} (1914-1978)

DR. Vuko Pavi}evi} ro|en je 1914. u Rsojevi}ima kod Danilovgrada . Studije

filosofije je zavr{io pre rata filosofskom fakiltetu u Skopqu gde je izabran za asistenta
ve} 1939. Rat je proveo u zarobqeni{tvu u Nema~koj; 1954. izabran je za docenta a
1957. je doktorirao u Zagrebu a od 1964. postaje redovni profesor na filosofskom
fakultetu u Beogradu.
Wegovo delovawe odvijalo se u 3 osnovne ravni: §a)Istra`ivawe u oblasti etike i
razmatrawa o osnovama filosofije i sociologije religije; b)Profesorska dugotrajna
aktivnost; c)Osnivawe filosofske biblioteke u izdava`kom preduze}u “KULTURA”
Konstantno je radio na misiji izdavawa svih va`nijih filosofskih dela od Platona
do Hegela i opremawe istih stru~nim predgovorima i pogovorima bez ~ega bi kulturna
ba{tina naroda bila jako osiroma{ena. Sam je mnogo pisao’wegova najzna~ajnija dela su
“Osnovi etike””; “”Sociologija religije””; mnogi radovi su sakupqeni u kwizi ”Ogledi o
humanizmu””.
Iz wegovih predavawa i u~estvovawa u raznim emisijama nastala je kwiga
”Razgovori o Socijalizmu i etici”” 1977.
Umro je 7.10.1978.ev rade}i na novom izdawu “Sociologije religije””

GLAVA I
Op{te odredbe religije i magije
1. Op{te odredbe religije

a) Uvodna (karakteristi~na) definicija religije

Religiju mo`emo podvesti pod klasu ~ovekove kulturne aktivnosti. Ona se mo`e
definisati kao vera u onostrani svet. Mo`e i kao verovawe u Boga. Kritika ide u pravcu da
mnoge religije nemaju Boga a kamoli monoteisti~kog.Po Dirkemu definiens religije nije
onostrano nego podela na sveto i profano.
b) Komponente religije.Strukturalno-fenomenolo{ka definicija religije
Religiju mo`emo smatrati strukturalnom povezano{}u elemenata ili komponenata
koji me|usobno stoje psiholo{ki povezani jedni sa drugima.Prva komponenta je zamisao
o natprirodnom, onostranom bi}u.Druga su osobena religijska ose}awa koje se mo`e
ispoqiti u ose}awu po{tovawa,staha kao i zavisnosti,apsolutne zavisnosti.Tre}i elemenat
je obred ili ritual.^etbrti su simboli dok je peti religijska organizacija.
Fenomenolo{ka definicija:Religija je organizovani skup verovawa,ose}awa,simbola,
kultnih radwi i moralnih propisa vezanih za ideju ili zamisao o natprirodnom bi}u.

2
 v) Bele{ke o Svetovnim religijama ili svetovnoj religioznosti
Autoritet Boga se svodi na autoritet verskih osniva~a i kasnijih verskih
funkcionera i foruma.Sociolozi svetovne religije shvataju kao razne dru{tveno politi~ke
ideologije koje imaju i svoje filosofske osnove pa makar i negirale ideju o onostranom.
D) Funkcija religije
Prva funkcija je Pogled na svet, druga je psiholo{ko emocionalna ili
kompenzaciona funkcija,sledi eti~ka funkcija religije

2. MAGIJA (MA\IJA)
Dve su vrste studija o magiji : opisno-informativnog karaktera a druga su
teorijsko eksplikativne studije.Svi vi|eniji antropolozi i sociolozi druge polovine XIXv i
po~etkom XXv su pisali o magiji.
a)Uvodna odredba magije
Svrha magije je uop{te uticawe na neko prirodno doga|awe prema |udskim
`eqama.Ona je jedan oblik prakse
b)Oblici magije
Klasifikaciju mo`emo obaviti prema broju kriterijuma: karakter svrhe koja se `eli
posti}i se deli na crnu i belu magiju; prema vrsti qudske aktivnosti u kojoj se primewuje
na medicinsku,ekonomsku,ratnu,qubavnu;prema sredstvima i metodama re~ zle
o~i,formulama; prema osnovnoj zamisli ili modelu mi{qewa koji stoji u osnovi magijskih
radwi.
v)Osnovne zamisli na kojima po~iva magija(logika i psihologija magije)Osnovne
metode i vrste magije.
Ovo je formulisao Ser X.X. Frejzer.Kao prvi model mo`e se navesti mi{qewe i
zakqu~ivawe na osnovu sli~nosti.Sli~no proizvodi sli~no. Magija koja se zasniva na tom
modelu je Imitativna ili Homeopatska magija. Drugi model je verovawe u trajnu
povezanost svega {to je jednom bilo povezano.Ova vrsta magije se naziva magija po
dodiru ili Kontagiozna(Pars pro toto)Oba ova modela se pro`imaju i dopuwuju i
zasnivaju se na pogre{nom asocirawu misli i ideja.Tre}i princip je preno{ewe
sile(mana,orenda,vakan).Unio magica –verovawe da je sve sa svim povezano.Ovo je
Livi Brilov princip participacije. Emocionalni momenat u magiji uo~io je B. Malinovski:
Ne ~ini psiholo{ku osnovu magije asocijacija ideja da sli~no proizvodi sli~no i da dodir
i daqe traje ve} potvr|ivawe i ozakowewe `eqenih ciqeva i rezultata.
g)Hipoteti~ka bele{ka o odnosu magije i religije
Dva pitawa: da li postoje zna~ajne razlike izme|u ove dve i drugo da li magija
mo`e da se smatra prvobitnom fazom razvitka qudske svesti a religija kasnijom. H.
Mos;Bastid;Anri i Mandi} smatraju da nema su{tinske razlike dok Hegel;Frejzer i
Gurvi~ smatraju da postoje razlike.

GLAVA II

Mogu}nost, zadaci i osnovne faze religije

1. Mogu}nost cociologije religije

3
 Sociologiju mozemo podeliti na op{tu i posebne me|u koje spada i sociologija
religije koja se bavi uticajem drustva na religiju i vice verse.Ona je danas ve} afirmisana
grana koja se predaje na svim ve}im univerzitetima.Teorijska osporavawa dolaze kako od
teologa koji smatraju da pozitivna nauka ne mo`e da zahvati su{tinu religije tako i od
fenomenolo{ke filosofije jer kako mo`e nauka koja barata objektivnom metodologijom
mo`e da tuma~i subjektivni do`ivqaj koji religija stvara. Religiju mo~emo da gledamo
kao na oblik qudskog reagovawa na svet koji je slabiji ukoliko je stvarna mo} ~oveka
ja~a.Ona je promenqiva veli~ina koja zavisi od kulture {to je samo po sebi dovoqno za
nau~ni pristup. Sociolo{ki pristup je zasnovan na tome {to razli~ita dru{tva razli~ito
podr`avaju religiju.Sam religijski izraz je dovoqan za zasnivawe jedne discipline o takvoj
pojavi. Svaka dru{tvena grupa postavqa obrazac religioznosti koji mo`e da se sociolo{ki
obradi i upotrebi. Religija se ne nasle|uje biolo{ki ve} socijalno (G.Vernon)

2. Zadaci sociologije religije

Wen zadatak je dvostruk. Prvo on se sastoji u prou~avawu stawa i strukture samih
verskih zajednica kao osobenog tipa povezivawa i organizovawa a ~ime se bavi
pastoralna sociologija. Drugi wen zadatak je u prou~avawu najraznovrsnijih uticaja
svetovnog drustva na religiju i vice verse. Mo`e se razmatrati uticaj dru{tveno
ekonomskih sistema ili grupa na oblik organizovawa religije na osnovu opozicije crkva-
sekta kao i odnos onostranih sila i ovostranog sveta.

3. Kratak pregled razvitka sociologije religije

Odvijao se u dve faze.Prva faza traje od polovine XIX v i u prvim decenijama xx
v a druga je od dvadesetih i tridesetih g. xx v. Razlika je u metodologiji. Wenoj pojavi
prethodila je pojava filosofije religije a obe su potekle iz kritike dogmi racionalista i
materijalista XVIII v . Neophodno je bilo ispitati kompenzacionu ulogu religije i wena
emocionalno egzistencijalna strana kao i istorijsko gledawe na ~oveka uop{te. Velik je
broj nau~nika koji su je zasnovali od Hegela,Fojerbaha,Kanta,Marksa i Tejlora do Milera
i Laboka. Evolucionisti se u prvoj fazi bave pitawima porekla religije kao i wenog
razvitka te ispituju wenu kompenzacionu i socijalnointegrativnu funkciju. Druga faza je
karakteristi~na po preno{ewu te`i{ta sa istorijskog pristupa na savremene procese u
religiji i dru{tvu.

Elementarna bibliografija

GLAVA III
Glavni predstavnici sociologije religije
1. Marks i Engels

Marksovo jedino delo oreligiji je O hri{}anskoj umetnosti dok je Engels napisao

nekoliko me|u kojima su [eling filosofija u Hristu i Bruno Bauer i rano
hri{}anstvo.Nekoliko razloga wihovog interesa za religiju su: svaki pojedinac mora
prema religiji zauzeti neki stav;dru{tveno-politi~ka uloga religije u Pruskoj;kriti~ko
bavqewe religijom tog vremena je ve} bilo mogu}e
a)Marksova analiza i kritika religije

4
 Ova kritika zapo~eta je ve} doktorskom disertacijom a nastavqena ontolo{kim
dokazom za egzistenciju boga koji je po Marksu tautologija.Vera u bogove je za wega
dokaz nerazumnosti sveta.Eti~ka kritika je zasnovana na Plutarhovim postulatima o
strahu i qudskoj kona~nosti.Wegova kritika Hri{}anstva je humanisti~ko-naturalisti~ka
sa izuzetnim divqewem za Helenski svet
b)Gnoseolo{ka odredba religijskih zamisli
Oni su monisti u shvatawu sveta. Onostrane sile su odraz vladaju}ih dru{tvenih
sila tj. ~ovekova tvorevina.
v)Religija kao oblik out|ewa
Ona je ~ovekova tvorevina i kao takva je out|ewe od prirode.Ovo upotrebqavaju u
psiholo{kom: ~ovek out|uje svojstva prirode i pripisuje ih natprirodnom bi}u i
aksiol{kom smislu: ona je negativna pojava zbog zanemarivawa svojih vlastitih snaga i
mogu}nosti.
g)Koreni i funkcija religije
^ovek stvara svoje ideje one nisu date kao ne{to prirodno.Engels izvodi religiju
pored dru{tvenih snaga i iz ~ovekovog odnosa prema prirodi.Koreni religije su u
~ovekovom nepoznavawu dru{tvenih i prirodnih sila i nemogu}nosti da wima ovlada.
Funkcija religije je fantasti~no ostvarewe qudskog bi}a jer ono nema istinsku
stvarnost.Religija je opijum naroda
d) Stav prema religiji i pitawe ateizmaImaju negativan stav prema woj kao obliku
out|ewa ~oveka
|)Rezime i kriti~ki osvrti
Wihovo shvatawe religije sastoji se u napu{tawu individualno psiholo{kog i
antropolo{kog pristupa i u nastojawu da se ona odredi kao izraz odre|enih dru{tveno
istorijskih stawa i odnosa.

2. Maks Veber
a)Op{ta nau~no epistemolo{ka i metodolo{ka shvatawa
Svije metodolo{ke stavove izneo je u zbirci Sabrani ~lanci o u~ewu u
nauci.Celina stvarnosti ne mo`e biti predmet nau~nog saznawa, te nau~nik bira neke
momente koji postaju predmet nau~nog saznawa.Objektivno znawe nije mogu}e jer
~ovek saznaje samo ono {to za wega ima neko zna~ewe.On ne pravi razliku izme|u
prirodnih i dru{tvenih nauka.Jedina razlika je u vrsti zadatka dok prirodne te`e
obja{wavawu dru{tvene te`e razumevawu
b)Predmet i zadatak sociologije
Odre|uje ga antropolo{ki i aktivisti~ki a ne supstancijalisti~ki
v)Pojam idealnih tipova
Oni nisu isto {to i rodni tipovi jer se odnose na dru{tveno istorijsku stvarnost,niti
su isto {to i prosek.Oni su konstrukcija samog nau~nika i predstavqaju ideale kojima
stvarnost mo`e da se poredi.
g) Op{ta shvatawa o religiji.Funkcija religije
Govoriti o su{tini nije mogu}e te on govori o nekim segmentima. Funkciju svodi
na osmi{qavawe sveta i qudske egzistencije
d) Odnos svetske religije i ekonomike. Uticaj religije na ekonomiku

5
 Ukazuje na proces racionalizacije {to je omogu}ila protestantska religija sa
svojom privrednom etikom i omogu}ila nastanak racionalnog kapitalisti~kog privre|
ivawa.Da bi ovo potvrdio koristio je komparativnu metodu i indukciju.
|) Uticaj dru{tvenog(ekonomskog i klasnog) faktora na oblik religioznosti
Intelektualci odre|uju kontemplaciju i du{evni mir dok zanatlije odre|uju delawe
e)Reagovawe na Veberove teze
Teze da korene kapitalizma treba tra`iti u protestantskoj religiji izazvala je `ivu
debatu i mnoge kritike od Sombarta do Gurvi~a
`)Zakqu~ak
Primewuju}i istorijsko komparativnu metodu i indukciju tretiraju}i ekonomske i
religijske probleme Veber je sociologiju religije izdigao na vi{i nau~ni nivo.

3. Emil Dirkem
Svoja gledi{ta izrazio je u delu Elementarni oblici religijskig `ivota iz 1912
g.Kritikuje racionalisti~ko i intelektualno shvatawe religije.Poku{ao je da svede religiju
na dru{tvo.
a) Dirkemova kritika animizma i naturalizma
Mnogobrojni su wegovi argumenti protiv animisti~kog tuma~ewa religije: san
nije toliko okupirao ~oveka; pretpostavka o ekonomi~nom na~inu mi{qewa;
nezadovoqavaju}e je kako je du{a (dvojnik) postala predmet kulta.Antropomorfizam je
kasnija faza ~ovekovog shvatawa sveta.San je fiktivan i fantazmagori~an i ne mo`e da
~ine osnov i temeq religije.Kritika naturalisti~kog tuma~ewa religije:Kritikuje osnovnu
tezu da je izvor religije u utisku koji je na ~oveka ostavila priroda.Po wemu Totemizam
ili kult `ivotiwa je prvobitan oblik religioznosti.
b) Sociologisti~ka teorija religije
Da bi izgradio ovo shvatawe Dirkem je skrenuo pa`wu kako naturizam ne mo`e
da objasni totemizam.Predmet kulta nije `ivotiwa per se nego neka sila koja se u woj
otelovquje a sama `ivotiwa je religijski simbol.Po wemu po~etak religioznog `ivota vezan
je za neki op{ti princip kao {to je mana,orenda koje se kasnije personifikuje u
Bogovima,demonima. Totem je simbol i boga i klana tj, sama divinizovana
zajednica.Sveto nije nista drugo do hipostazirano i preobra`eno dru{tvo
v) Poku{aj ocene i kritike
Metodolo{ka kritika je da Dirkem svoju teoriju izgra|uje na jednom obliku
(totemizmu) koji je neprikladan za univerzalni oblik religije.Apsolutizovao je dru{tvenu
ulogu u religiji.Sociolo{ki odnosno sociologisti~ki monizam kao i svaki drugi nije odr`iv.

4. Ernst Trel~

On je jedan od najzna~ajnijih teologa i cociologa religije s po~etka XXv. Napisao

je kapitalno delo o socijalnom u~ewu hri{}anskih crkava i grupa.Spada u red liberalnih
teologa.Na wega je uticao i marksizam kome se i suprotstavqa.Osnovni wegovi koncepti i
kategorije su: samostalnost religijske misli i ose}awa,unutra{wa samostalna dijalektika
razvoja rel. misli i indirektna uslovqenost rel. misli dru{tveno-ekonomskim razvitkom

6
 GLAVA IV
Osnovni pojmovi u sociolo{kom istra`ivawu religije

1. Indikatori religioznosti
Wih ~ine sami sastavni delovi religije a to su:verovawe, ose}awe, kult i slu`ewe
religijski simbolima,sistem moralnih normi, verovawe u~e{}e u delovawu verske
organizacije.Neki od ovih indikatora se dele na indikatore religijske identifikacije i
religijske participacije.
2. Faktori religioznosti
Sociologija religije proy~ava ekonomsko dru{tvene razloge ili faktore promena u
religioznosti. Ti faktori su: stepen razvijenosti proizvodnih snaga, karakter produkcionih
odnosa, klasna pripadnost, profesionalna pripadnost i oblik porodice.

a)Tipovi religija
Podela prema dominantnim elementima u datoj religiji: dogmatski, emocionalno-
eti~ki, ritualisti~ki(tradicionalisti~ki tip) a imamo i strogo individualizovane ili
organizovane.Tipologiju mo`emo izvesti i prema stavu prema profanom svetu na: stav
potvr|ivawa, negirawa ili ovladavawa svetom.
b)tipologija religioznosti i vernika
Prema ovome mo`emo imati: teolo{ki ube|ene vernike; militantne vernike;
emocionalne vernike(ili misti~ni tip); obredni tip vernika.

GLAVA V
Razvoj religije od monoteizma
1.Osnovne faze u razvitku religije s obzirom na
karakter zamisli

a) Prvobitna religija
Ona nije isto {to i dana{we primitivne religije.Religijske predstave se jako sporo
mewaju i produ`avaju da `ive makar i u izmewenoj formi.Pri odre|ivawu prareligije
poma`u nam dana{wi ostaci u primitivnim religijama.Kult lobawe rekonstruisan prema
arheolo{kim nalazima glave odvojene od trupa i pe}inskim crte`ima je va`na smernica,
Verovatno je prareligija u osnovi magija
b) Animizam
Verovawe da duhovi obitavaju u raznim stvarima i pojavama. Animatizam koji je
uveo Robert Maret ozna~ava verovawe da je sve u svetu oduhovqeno,`ivo.Jedna
svepro`imaju}a sila(mana, vakanda, orenda, baraka). Zakqu~ak o postojawu du{e na
osnovu sna i izdisaja iz tela. Du{a putuje(san) i vra}a se u telo(budno stawe) pa je do{lo
do zakqu~ka o odvojenim entitetima. Toremizam(srodstvo) je verovawe da odre|ena
grupa vodi poreklo od neke `ivotiwe ili biqke.Odabir totema je ~esto uslovqen
ekonomskim razlozima.
v) Teizam: politeizam i monoteizam

7
 Theos-bog, verovawe u bogove je slede}i stepen religijske zamisli.Kada duhovi
po~nu da se zami{qaju kao li~na bi}a antropomorfna postaju BogoviDobijaju posebnu
funkciju i mesto stanovawa (nebo). Teizam se javqa u dva oblika: politeizam(vi{e
Bogova) i monoteizam(jedan Bog)
g) Problem pramonoteizma
Ovu tezu zastupali su: Volter, @an Lafito, Endru Leng i Vilhelm [mit a kod nas
Tihomir \or|evi}. Ova teza je u su{tini antievolucionisti~ka i ka`e da je oduvek postojao
pravi oblik religije (monoteizam) i odstupawa od wega.
2. Op{ta karakteristika narodnih i univerzalnih
religija
Narodne religije rasprostiru se na jedno pleme ili narodnost dok univerzalne imaju
pristalice me|u raznim plemenima i narodnostima. U univerzalne spadaju: Zaratustrizam,
Budizam, Hri{}anstvo i Islam. Kod narodnih sama zajednica se shvata kao sakralna i
imena Bogova se ~esto skrivaju; kult predaka je razvijen a hijerarhizovawe bogova
odslikava patrijarhalny porodicu.Izdvajawe jednog Boga i wegovo {irewe me|u drugim
zajednicama ~esto je posledica integracije i politi~ke evolucije.Profetske tj. Univerzalme
religije su osnovali osniva~i dok su narodne delo kolektivnog duha. U profetskim je
naglasak na pojedincu dok je dru{tvena zajednica kod narodnih u prvom planu. Narodne
su i tolerantnije dok su univerzalne jedino ispravne . Po Men{ingu prelaz sa sa narodnih
ka profetskim religijama je Potpuni zaokret od kolektivizma ka individualizmu.