Prof. DR Komljenovic - Opste Ratarstvo

Prof.
dr Ilija Komljenović
Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO
UVOD
Kako u prirodi uopšte, tako u poljoprivredi vlada odreĎeni okvir života koji se oblikuje pod
djelovanjem niza životnih faktora. Ovi faktori su abiotički: zemljište, klima ( vazduh, svjetlost, toplota, voda), i
biotički (gajena biljka, domaća životinja i čovek) a njima se pridružuju i drugi prateći biljni i životinjski organizmi,
meĎu kojima posebna uloga pripada mikroorganizmima, korovima, insektima, zemljišnoj makrofauni. Zemljište i
klima čine nerazdvojnu celinu kao izvor energije, u koju se uklapaju i koriste gajene biljke.
Biljke cvetnice su pozitivno uticale na evoluciju čoveka i drugih heterotrofnih organizama, što znači da je
prvo došlo do evolucije biljaka, a onda životinja. Čovek je za gajenje odabrao prve više biljke koje nose plodove
(seme). S njima počinje agrikultura koja uslovljava sedelački način života. To je ujedno početak civilizacije. Prvi
uzgajači biljaka služili su se opažanjima da bi izdvojili iz slobodne prirode lepo razvijene biljke s većim plodovima
(semenkama), pretpostavlja se da su to bile trave od kojih su nastale žitarice. To izdvajanje je početak selekcije,
kada je otada do prošlog stoleća prešla veoma dug put empirije, a tek s pojavom nauke o nasleĎivanju, postavljena
je na naučne osnove.
Prirodu izdvojenih odnosno domestifikovanih biljaka u prošlosti nije menjala samo iskustvena selekcija
koju je obavljao čovek, nego i promena ekološke sredine. To su u prvom redu odnosi na antropogenizaciju
zemljišta. Važna uloga u tome pripada obrada i Ďubrenje zemljišta.
Čovek kao svestan faktor povezuje vladajuće faktore u jedan usmereni proces, koji treba da omogući
optimalne uslove za uspevanje poljoprivrednih biljaka. Pri tome, on treba da do maksimuma iskorištava povoljnost
koja mu obezbeĎuje taj okvir a da otklanja nepovoljnost koje mogu biti izazvane delovanjem pojedinih faktora
(nepovoljni vremenski uslovi, pojava bolesti, štetnika i korova, debalansa mineralne ishrane itd).
Prirodni uslovi odreĎenog poljoprivrednog prostora, predstavljaju njegov prirodni potencijal. On
omogućuje ostvarenje odgovarajućeg proizvodnog efekta gajenih bilja. Do koje će mere ove mogućnosti biti
iskorišćene, najviše zavisi od čoveka, s jedne strane od izbora sorte ili hibrida, kao i njihove reakcije na postojeće
uslove, a s druge strane od njegove sposobnosti da utiče na uslove sredine kao i na osobine gajenih biljaka.
Polazeći od zakona o jednakoj vrednosti svih proizvodnih faktora u poljoprivredi, maksimalni proizvodni
učinak postiže se uz optimalno prisustvo svih spomenutih faktora. Da bi se optimalno iskoristila prirodna energija,
važno je da postoji sklad izmeĎu proizvodnog potencijala poljoprivrednog prostora i produktivne sposobnosti
gajenih biljaka.
Pod gajenim biljkama podrazumevaju se sve one vrste biljaka i njihove sorte koje po načinu svoga života
i održavanja žive stalno u simbiozi sa čovekom. Procenjuje se da danas na zemljinoj kugli ima više od 200.000
biljnih vrsta, broj gajenih vrsta je oko 1.000, dok čovek danas koristi oko 50.
Zbog činjenice da biljke troše mali deo sunčeve energije, zadatak selekcije je u iznalaženju takvih formi
gajenih biljaka koje će biti sposobnije da koriste besplatnu i obilnu sunčevu energiju. Takvim radom dobijene su
danas takve sorte / hibridi koje daju izuzetno visoke prinose. Sinteza ratarske i stočarske proizvodnje omogućuje
pravilno ekonomisanje činilaca proizvodnje, očuvanje i poboljšavanje bogatstva, plodnosti, strukture te povećanja
ukupne poljoprivredne proizvodnje.
Poljoprivredna proizvodnja planska i organizovana ljudska delatnost usmerena na proizvodnju organske
materije koja ima upotrebnu vrednost za čoveka (hrana, prediva vlakna i dr), odnosno koja je neophodna za
održavanje života ljudi i domaćih životinja. Ona je apsolutno neophodna, jer se njeni produkti ne mogu zameniti
veštačkim proizvodima. Zbog toga od upravljanja poljoprivrednim resursima zavisi opstanak čovečanstva, odnosno
ekonomski, kulturni i socijalni razvoj društva, (Molnar i Lazić, 2001).
Čovekova uloga je da interveniše kako bi se postojeća energija što potpunije iskoristila, odnosno, da u
okviru ratarske proizvodnje, otklone ono što biljkama smeta a nadopune ono što im nedostaje.
2
Osnovne karakteristike biljne proizvodnje

Zelena biljka je prava “biohemijska fabrika” koja čoveku obezbeĎuje oko 94 % hrane jer je sposobna,
koristeći sunčevu energiju, da iz prostih neorganskih jedinjenja sintetišu složena organska jedinjenja koja su
neophodna svim živim bićima.
Smatra se da zelene biljke u procesu fotosinteze godišnje obezbede oko 350 milijardi tona organske
materije koju koristi čovek, životinje ili su sirovina za preraĎivačku industriju. Najznačajniji zadatak biljne
proizvodnje, je dakle pretvaranje prirodne plodnosti zemljišta u ekonomsku, što omogućava primena različitih
agrotehničkih, meliorativnih, organizacionih i ekonomskih mera uz maksimalno moguće ostvarenje racionalnog
sistema biljne proizvodnje.
Glavna karakteristika poljoprivredne biljne proizvodnje je u tome, što se temelji na zelenoj autotrofnoj
biljci koja pomoću hlorofila može direktno iskorišćavati sunčevu energiju i u procesu fotosintetske asimilacije
ugljenika stvarati organsku materiju.
Poljoprivredna, kulturna biljka vezana je uz stanište, a svojim organima nalazi se u dva medijuma: koren u
zemljištu, a nadzemni deo u atmosferi. Iz zemljišta biljka usvaja edafske činioce (vodu, kiseonik i hranjiva) a iz
atmosfere sunčevu energiju i ugljen-dioksid.
Gajena biljka je zapravo "biohemijska tvornica" koja proizvodi organsku materiju potrebnu za opstanak
heterotrofa (čovjeka i domaćih životinja). Poljoprivreda, a s njom i biljna proizvodnja se razlikuje od drugih grana
ljudske delatnosti. Njezina su glavna obeležja:
1. Poljoprivredna proizvodnja se odvija u slobodnom prostoru (fabrika bez krova) i ima sezonski karakter, ali i
u zaštićenom prostoru (plastenici, staklenici) kada nije sezonski ograničena.
2. U tehnološkom procesu biljna masa se postepeno se povećava rastenjem i razvojem uz sredstva za

proizvodnju i ljudski rad, uz postojanje povoljnih klimatskih faktora.
3. U poljoprivredi proces rada je mnogo kraći od procesa proizvodnje jer radovi u poljoprivredi imaju sezonski
karakter (špica radova), dok rast i razvoj biljaka teče kontinuirano u toku vegetacijske sezone.
4. U biljnoj proizvodnji obrtni kapital se troši neravnomerno, a vraća se odjednom u toku žetve – berbe.
5. Koeficijent obrta kapitala u poljoprivredi se kreće od 0,9 do 2,4 dok je u trgovini i industriji od 4 do 12 u
toku godine.
Poljoprivreda menja svoju fizionomiju zbog različitih klimatskih prilika, stvarajući posebne regije u kojima
su zastupljene odreĎene biljne vrste pa i vrste domaćih životinja. Dosljedno tome, i regionalnost je jedno od
obeležja poljoprivrede. Jasno je, da na stvaranje regija odnosno rejona deluju i drugi faktori (ekonomsko-istorijski,
npr.) ali su bio-ekološki primarni.
Klima i njeno značenje za život biljaka

Klima ima veliki uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Najvažnije je njezino delovanje na autotrofne
organizme (biljke) zbog bazičnog procesa fotosinteze. MeĎutim, klima jednako tako ima važan uticaj i na ostale
članove agrobiocenoze (čoveka i domaće životinje).
Na klimu ne možemo značajnije uticati, zato se ona javlja kao dominantan faktor proizvodnje. To znači da
se agrobiocenoza odnosno poljoprivreda mora prilagoĎavati klimi.
Klima predstavlja prosečno stanje meteoroloških pojava na određenom prostoru u dužem

vremenskom periodu od najmanje 30 godina.
Klimu pored opšteg pojma možemo podeliti i na:
1. Mikroklima - klima usko ograničenog područja-prostora.

2. Ekoklima -kompleks klimatskih uslova formiranih u okviru jedne zajednice.
3. Fitoklima - klima stvorena dejstvom biocenoze koja u svome formiranju (životu) i rasprostiranju
uslovljava specifične klimatske uslove (fitoklima šume, voćnjaka, pšenice, kukuruza i sl.)
4. Nanoklima - klimatske specifičnosti koje se ispoljavaju na malim rastojanjima.
3
Klima je dominantan faktor kod gajenja biljaka (na koji čovek ima mali uticaj), a javlja se kao složeni
vegetacioni činilac sa svojim elementima: svetlost, toplota, voda i vazduh.
Svetlost
Sunce je glavni izvor svetlosti. Sunčeva svetlost deluje hemijski i fizičko-toplinski. Sunčeva svetlost ili sunčeva
radijacija sastavljena je od zraka razne valne dužine: od 280 do više od 800 nm.
Čovek vidi valne dužine od 400 do 760 nm. Prema uticaju na članove agrobiocenoze, dio spektra od 300 do 400
nm deluje na smanjenje habitusa biljke i debljanje listova. Zona do 500 do 700 nm važna je za fotosintetsku
asimilaciju ugljenika, ali najjača je apsorpcija sunčevog svetla u hlorofilu u zoni od 600 do 700 nm (crvena zona
spektra). Zona od 700 do 800 utiče na produženje rasta biljaka, a više od 800 nm ima toplinski efekat. To je glavni
izvor toplotne energije za transpiraciju biljaka.
Približno polovicu ukupne sunčeve radijacije otpada na toplinski efekat, sledi fotositntetski učinak a tek na
trećem mestu ostali uticaji na članove u agrobiocenozi.
Prikaz sunčevog spektra po talasnim dužinama
U globalu bi se moglo reći, da sunčeva svetlost ima ulogu u sledećem:
1. Izvor je energije u ishrani (fotosintezi)

2. Utiče u obrazovanju hlorofila (zelenog dela biljke)
3. Oko 50 % svetlosne energije koja dospe na list transformiše se u toplotu, te biljka transpiracijom
vode održava temperaturni režim.
4. Aktiviranju fermenata koji regulišu razne životne procese (klijanje semena, obrazovanje
hlorofila i sl.)
Priticanje sunčeve energije na površinu zemlje nije svugde jednaka, pa se prema geografskom položaju,
godišnjem razdoblju i vremenu u danu odnosno vremenskim prilikama razlikuje intenzitet i dužina trajanja.
sunčeve svetlosti:
Intenzitet sunčeva svetla

Količina sunčeve energije koja dolazi na gornju granicu atmosfere vrlo je velika i iznosi 1,36 x 10 26 kWm-
2
. Ta vrednost se naziva solarna konstanta. Od navedene količine energije na površinu zemlje stigne njezin manji
deo (0.9 – 1.1 x 1026 kWm-2). I tako mala količina energije je za agrobiocenozu vrlo velika.
Fenomen odbijanja sunčeve svetlosti s površine naziva se albedo. To je procentualni odnos izmeĎu
reflektovane energije zračenja i celokupne svetlosne energije koja je pala na površinu zemlje ili nekog drugog tela.
Na albedo utiče izmeĎu ostalog vlaga i boja površine. Što je površina tamnija, to je sposobnost upijanja svetlosnog
zračenja veća i tada je albedo manji. Najveći albedo pokazuje snežni pokrivač (85%), dok tlo ima mnogo manji
albedo (10-30%).
Intenzitet sunčeve svetlosti ovisi dalje u geografskom položaju, nadmorskoj visini, inklinaciji terena,
naoblaci itd. Intenzitet sunčeva svetla znatno se smanjuje naoblakom, a to utiče na fotosintezu i hemositezu.
MeĎutim, i difuzna svetlost je važan ekološki faktor u biosferi i agrosferi. Smanjenje intenziteta sunčeve radijacije
zbog naoblake na biljke deluje tako da se vegetacija produžava, jače se razvija vegetativna masa na štetu
generativnih organa.
4
0,9
Vedro
0,8
0,7
Relativna jakost svetla

0,6
0,5
slabo oblačno
0,4
0,3
Jako oblačno
0,2
0,1
0
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Časova u danu
Intenzitet svetla pri različitoj naoblaci (po Lundegårdhu)
U zemljama koje imaju više naoblaka, manje sunčanih dana (sever i severozapad Evrope) manje se
nakuplja šećer i ulje u semenu. To znači da takva područja nisu prikladna za gajenje uljarica ili kultura za
proizvodnju šećera. Nasuprot tome, sočnije povrće se gaji upravo u tim područjima gde ima više difuzne svetlosti.
Isto tako, detelinsko travne smese, prirodne ili veštačke livade i pašnjaci su zastupljeniji na severu i severozapadu
Evrope gde je dosledno tome, razvijenije stočarstvo. Jug Evrope prikladniji je za gajenje voćaka i vinograda i
povrća.
Biljkama je za normalan rast i razvoj potrebna odreĎena količina svetlosti, ali se u tome one razlikuju i to:
1. Heliofite - za svoj razvoj traže mnogo svetla (krompir, duvan, soja, suncokret, kukuruz, paprika, lubenica,
itd).
2. Semiskiofite - za svoj razvoj zahtevaju osrednji intenzitet svetlosti (tikve, deteline, neke sorte pasulja,
paradajz)
3. Skiofite - biljke sene.
Za gajenje poljoprivrednih kultura, važna je minimalna količina svetla izražena u luksima. Luks je
međunarodna jedinica osvetljenja, koju dobiva neka ploha na kojoj je svaki četvorni metar površine
jednoliko osvetljen svetlosnim tokom od jednog lumena. Po drugoj definiciji, luks je količina svetlosti koja
ispušta jedna sveća merena na udaljenosti od jednog metra. Grašak treba 1100 luksa da bi ušao u fazu zriobe,
kukuruz 1 400 – 1 800, ječam i pšenica 1 800 – 2 000, duvan 2 200 – 2 800, pasulj 2 400 luksa, paprika i do 400
luksa.
Prinos krompira pri različitom osvetljenju (po Klappu)
5
Ako je količina svetla ispod minimuma, nema uspešnog stvaranja hlorofila. U tom slučaju dolazi do
izduživanja bledih stabljika (etioliranje), slabo se razvija lišće i koren a cvetovi i plodovi se ne formiraju.
MeĎutim, ne prevelik intenzitet svetlosti nije dobar jer on povećava uticaj štetnih ultraviolentnih zraka. U
tom slučaju se smanjuje habitus biljke, lišće postaje manje i tamnije (nagomilavanje hlorofila). Biljka se od
prevelikom intenziteta svetlosti brani dlačicama, uvijanjem lišća i sjajnim površinama (odbijanje svetlosti).
Koliko će biljke na nekom staništu stvarno primiti svetlosti, ovisi o vrednosti

svetlosnog korišćenja, a ono se izračunava na osnovu sledeće formule:
int enzitet svetlosti na s tan ištu

L
int enzitet pune dnevne svetlosti
Preračunato u procente, svetlosno korišćenje može biti od 1 do više od 40% pune dnevne svetlosti
(Janković, 1966).
Propustljivost svetlosti od strane biljke Propuštanje svetlosti kroz list
U biljnoj proizvodnji se intenzitet sunčeve svetlosti može regulisati: pravcem setve/sadnje, gustinom useva,
pinciranjem, orezivanjem, zakidanjem zaperaka, uništavanjem korova i drugim merama nege. Biljka iskoristi samo
1- 7 % sunčeve energije, a neke vrste (lucerka) imaju i preko 85 puta veću lisnu površinu u odnosu na površinu
zemljišta koju pokriva.
Dužinu sunčane svetlosti

Na ekvatoru je dužina dana i noći uvek jednaka tj, noć i dan traju po 12 časova. Idući od ekvatora prema
polovima dužina dana i noći se menja. U ljetnjim mesecima, dužina dana raste a zimi opada. Dužina dana i noći
važan je kozmički odnosno geofizički faktor za život na Zemlji. To se u prvom redu odnosi na biljke, jer su se one
kao autotrofni organizmi tokom svoje evolucije prilagodile staništima. Prema tome, ritam njihova života je
prilagoĎen odreĎenoj dužini dana i noći.
Bliže ekvatoru, dužina dana u doba aktivne vegetacije je kraća, a prema polovima je duža. S obzirom na
dužinu dana i noći u vreme aktivne vegetacije, biljke delimo na one iz područja kratkog i na one iz područja
dugog dana. Ako se biljka iz područja kratkog dana prenese u područje dužeg dana, nastaje poremećaj koji
nazivamo fotoperiodička reakcija, odnosno biljka reaguje na dužinu dana. To je tzv. fotoperiodizam. Poremećaj
se manifestuje tako da biljka ne može normalno cvasti i doneti plod. Iz ovoga se može zaključiti, da je
fotoperiodička reakcija jako bitna za prelaz iz vegetativnog u generativni period života biljke.
Danas se fotoperiodizam iskorišćuje prilikom selekcije biljaka (stvaranje novih sorata ili hibrida), tako da
se u kontrolisanim uslovima prema potrebi skraćuje ili produžuje trajanje dana i tako omogući istodobna cvatnja
radi ukrštanja biljaka koje inače ne cvetaju u isto vreme. U direktnoj proizvodnji, fotoperiodizam se iskorišćava
tako da se neka kultura kraćeg dana prenese u područje dužeg dana kako bi se produžio vegetativni period i tako
dobila veća biljna masa.
MeĎu kulturnim biljkama postoje razlike u pogledu zahteva biljaka prema dužini dana, pa tako imamo:
6
1. Biljke kratkog dana (konoplja, pamuk, proso, pasulj, soja, duvan, kukuruz i paprika).
2. Biljke dugog dana (ovas, šargarepa, repa, lan, grašak, raž, pšenica, crvena detelina i španać).
3. Neutralne biljke (heljda, suncokret, ječam ozimi, riža, evropske sorte čičoke, paradajz i repica).
Toplota
Glavni izvor toplote je sunce. Atmosfera se zagrejava toplinskom radijacijom kopna i mora jer sunčevo
zračenje prolazi kroz atmosferu, a da je praktički ne zagrejava. Zato je toplota vazduha pri površini zemljišta
najveća, a opada pri porastu nadmorske visine. Postoji ritam dnevnog zagrevanja i hlaĎenja izmenama dana i noći .
Promene toplote danju i noću (po Geigeru i Kessleru)
Isto tako, postoji horizontalni raspored toplote (ovisno o geografskoj širini) i vertikalni raspored
(ovisno o nadmorskoj visini). Horizontalni raspored toplote na Zemlji pokazuje sve osobine zonalnosti, a
najpovoljniji sa gledišta poljoprivredne proizvodnje je umereni pojas u kome se odvija najintenzivnija biljna
proizvodnja.
45
40 1,22% CO2
Krompir
35
30
paradajz
Asimilacija CO2
25
20
krastavac
15
10
0
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55
Temperatura (0C)
Zavisnost fotosinteze lišća krompira, paradajza i krastavaca od temperature (po Venckjeviču)
7
U vertikalnom rasporedu toplote prisutno je pravilo po kojem na svakih 100 m nadmorske visine temperatura opada
za 0.60C (vertikalni termički gradijent).
Za agrikulturu su važne kardinalne temperaturne tačke , a to su temperaturni minimum, optimum i
maksimum. Ispod temperaturnog minimuma i iznad maksimuma fiziološki procesi prestaju, a najpovoljniji su pri
temperaturnom optimumu. Pri tome je najvažniji raspon temperatura od 0 do 45oC.
S obzirom na fiziološke procese u biljci, sve temperature ispod O oC smatramo negativnim, a iznad OoC
pozitivnim. Kako dioba ćelija u biljci prestaje kod 5oC, ovu temperaturu smatramo biološkim temperaturnim
minimumom. Sve aktivne temperature umanjene za vrednost biološkog temperaturnog minimuma su efektivne
temperature.
Sabiranjem dnevnih efektivnih temperatura u toku meseca ili u toku vegetacije, dobije se suma efektivnih
temperatura vazduha ili suma toplotnih jedinica. Za izračunavanje sume efektivnih temperatura za jare vrste
(kukuruz), postoje još dve metode (Komljenović i Todorović Vida , 1988):
1. GDU jedinice (growing degree units) a formula glasi:  max oC  min oC 

GDU     10 o C
 2 
2.
2

CHU jedinice (corn heats units): CHU  1 3.33  T  10   0.084  T  10 2  1.8T  4.44   0 C
max max mm 
o 0 o o
Temperature manje od 10 C uzimaju se kao 10 C, a temperature veće od 30 C kao 30 C. Za svaki dan
vegetacije jarina se računaju toplotne jedinice, i na taj način se dobije suma toplotnih jedinica za celi vegetacioni
period ili za odreĎenu fenofazu razvoja biljke.
Suma efektivnih temperatura koje su potrebne od početka do kraja vegetacije iznose za: krompir od 1500
do 3000 oC, pšenicu od 1200 do 23000 oC, kukuruz od 2400 do 3000 oC, suncokret od 2600 do 2800 oC, šećernu
repu od 2400 do 2700 oC, paradajz od 1800 do 2000 oC, krastavce od 1900 do 21000 oC itd.
Temperature izmeĎu 25 i 30oC je prosečan optimum za glavne fiziološke procese u biljkama pre svega
generativne kao i za fotosintetsku asimilaciju biljaka. Biljke maksimalno primaju vodu kod temperatura izmeĎu 35
i 40oC. Optimum disanja je izmeĎu 36 i 40oC. Pri 45oC hlorofil se inaktivira i fotosinteza prestaje, a iznad
temperaturne granice nastaju negativni biohemijski procesi u hlorofilu koji uzrokuje njegovo raspadanje. Pri 50 oC
disanje prestaje.
Za aktivni život biljaka su vrlo važni temperaturni pragovi: 0oC, 5oC, 10oC i 20oC. Na 0oC prestaje ili
počinje aktivni život biljaka, iznad 5oC počinje aktivna vegetacija trava i strnih žitarica umerenog pojasa, iznad
10oC aktivna vegetacija biljaka iz suptropskih a iznad 20oC tropskih predela.
Temperature oko 250C predstavljaju optimum za cvetanje i oplodnju, dok temperature više od 250C pogoduju
dozrevanju useva.
Više temperature potrebne su za maksimalno nagomilavanje suhe materije u biljci i za gubljenje vlage, a
jedno i drugo znači proces dozrevanja biljaka.
U agroekosistemu sve biljke nemaju jednake zahteve prema toploti, pa se one u tom pogledu dele na:
1. Termofilne - (prilagoĎene su višim temperaturama). To su biljke južnih područja i ne podnose mrazeve

(kukuruz, pamuk, sirak, proso, kikiriki, paradajz, paprika, pasulj, dinja, lubenica, smokva i sl.).
2. Kriofilne - (prilagoĎene su nižim temperaturama). Potiču iz umerenog klimatskog područja (strna žita,
grašak, crvena detelina, repa, luk, salata, mnoge trave, kupus, spanać, kruška, jabuka i dr.)
3. Mezotermne – biljke koje imaju osrednje zahteve za toplotom.
S obzirom na ekološku valencu biljke delimo još na:
a) Euritermne biljke - one podnose velika termička kolebanja i imaju veliki areal rasprostranjenosti.
b) Stenotermne - njihov areal rasprostranjenosti je mnogo uži, s obzirom da ne podnose veća termička
kolebanja.
I drugi izvori svetlosti mogu imati približan efekat kao i sunčeva svetlost koja se primenjuje u
kontrolisanim uslovima (zaštićen prostor u fitotronima, hidroponima, staklenicima, plastenicima i sl).
Uticaj visokih temperatura

Najštetniji uticaj visokih temperatura je zbog velikog povećanja evapotranspiracije pri čemu se u biljci
dešavaju nepovratne pojave u strukturi i metabolizmu biljke (koagulacija protoplazme i dehidracija), dolazi do
destrukcije hlorofila, povećava se transpiracija i disanje i sve to dovodi do ubrzanog zrenja - prisilnog zrenja.
Takva pojava naročito je poznata kod strnih žita kao “toplotni udar” kada temperatura vazduha dostigne
vrednost od 330C , uz nisku relativnu vlažnost vazduha može se u roku od nekoliko sati prekinuti vegetacija pšenice
8
u fazi voštanog zrenja i uzrokovati šturost zrna uz opadanje kvaliteta i visine prinosa. MeĎutim, visoke temperature
mogu biti ograničeno korisne u poljoprivredi zbog sušenja mokrog zemljišta i osposobljavanje za poljske radove,
kao i korisnog dozrevanja i sušenja plodina.
Poljoprivreda se nalazi u većini slučajeva u povoljnim termičkim uslovima kao što se može videti u
sledećoj tabeli.
Maksimalna i minimalna srednja godišnja temperatura vazduha ovisno o geografskoj širini (Mihalić, 1985)
Temperature Geografska širina (u 0)
(u 0C) 80 60 40 20 0 -20 -40 -60 -80
Max.srednja godišnja -10 8 17 29 28 15 14 1 -12
Min. srednja godišnja -19 -8 10 23 25 18 9 -6 -20
Za agrikulturu nisu bitne izoterme, nego termička kolebanja tokom godine, naročito u doba najaktivnije
vegetacije gajenih biljaka.
Zbog toplinskih uslova najveća prostranstva poljoprivrednih površina nalaze se u umerenom pojasu. Idući
prema polovima, agrosferu ograničavaju niske a prema ekvatoru visoke temperature. U tropima se poljoprivredna
proizvodnja organizuje i do 3000 m nadmorske visine, a iznad 72 0 severne širine postoje samo tundre koje se
iskorišćuju na nomadski način (sobovi).
Kako je ranije bilo naglašeno, penjanjem u visinu za svakih 100 m temperatura pada za 0.6 0C, a sa svakim
0
1 C smanjenja srednje godišnje temperature, vegetacija kasni 5 dana.
Za evropske prilike je 600 m nadmorske visine granica gajenja termofilnih biljaka (kukuruz, vinova loza i
voćke), 800 m je granica ozimih usjeva, a 1000 m jarih kultura. To je ujedno granica gajenja oraničnih biljnih vrsta.
Do 1000 do 2000 m zona je visinskih šuma i travnjaka, a iznad 2000 m je pojas kamena, večnog snega i leda.
Na toplinske prilike osim geografske širine i nadmorske visine utiče i ekspozicija terena. Južne su
ekspozicije toplije, (primer u Centralnoj Evropi 400 m severne ekspozicije odgovara 550 m nadmorske visine južne
ekspozicije u termičkom pogledu).
Štetno dejstvo visokih temperatura može se ublažiti dobrom obezbeĎenošću vodom, orošavanjem i
uravnoteženom mineralnom ishranom, odnosno kvalitetnom agrotehnikom.
Uticaj niskih temperatura

Niske temperature su nepovoljne za biljke, u prvom redu zbog toga što aktivna vegetacije prestaje.
Na temperaturama ispod 0 oC, prestaje aktivna vegetacija, termofilne biljke ugibaju, a kriofilne prelaze u
stadijum mirovanja (kriptovegetacija). Ozime vrste zahvaljujući postepenom prilagoĎavanju na niske temperature
(kaljenju) mogu da podnesu veoma niske temperature. Smenjivanjem hladnih i toplih dana tokom zime, negativno
se odražava na useve. Ako su dani topli biljka počinje intenzivno da diše, utrošak šećera se povećava, biljka se budi
iz zimskog sna - mirovanja, aktivira se njen metabolizam, a ako nastupe niske temperature ona obično ugine.
Kasni prolećni mrazevi (april - maj) su izuzetno opasni, kao i mrazevi koji se javljaju u ranu jesen (treća
dekada septembra i prva dekada oktobra) kada je vegetacija još u toku.
U toku zime niske temperature uzrokuju izmrzavanje površinskog sloja zemljišta, te se on izdiže kao kora
koja izdizanjem mladih biljčica kida korenov sistem. Ova se pojava naziva “podlubljivanje ili srijež” i veoma je
štetna za ozima strna žita.
MeĎutim, niske temperature pogoduju nekim lukovičastim i krtolastim vrstama, jer bez niskih
temperatura one ne klijaju - period stratifikacije. Otpornost na niske temperature zavisi od naslednih osobina,
kaljenja, uravnotežene ishrane, gajenja otpornih hibrida i sorata, kvalitetne obrade zemljišta, dreniranosti parcele,
malčovanja folijom ili organskim materijalima, zagrtanja i gajenja u zaštićenom prostoru.
9
Voda
Voda je najnestabilniji
klimatski element zbog toga što se
vlaga skuplja u atmosferi
isparavanjem vodenih površina i
kopna pa se kao oborina vraća na
zemlju. Voda se u vazduhu nalazi
u obliku vodene pare ili
kodenzovana. Kiša i sneg su
glavni izvori vode za
poljoprivredne biljke. Raspored
oborina na Zemlji vrlo je
promenljiv - prostorno, količinski
i vremenski, a uzrok su mu
nepravilan raspored kopna i
vodenih površina te razlike u
reljefu.
Voda je potrebna svim
živim bićima. U biljkama voda
obavlja mnogostruku funkciju.
Protoplazma je izgraĎena od
složenih kompleksa hidrofilnih
koloida koji primaju vodu i bubre
i u tom stanju omogućuju osnovne
fiziološke procese u ćeliji. Stoga,
voda za biljku ima sledeću ulogu:
Kruženje vode u prirodi

1. Učestvuje u graĎi ćelije i biljnog tkiva.
2. Vrši transport mineralnih materija rastvorenih u vodi u druge organe (ove funkcije obavlja koren).
3. Vrši transport biljnih asimilativa stvorenih u zelenim organima (provodnim sudovima) u druge ćelije i organe.
4. Učestvuje u izgradnji organske materije, aktivira fermente, reguliše metabolizam.
5. Stvara odreĎenu napetost (turgor, u slučaju nedovoljne obezbeĎenosti
biljka gubi turgor i vene).
6. Učestvuje u transpiraciji, izbacivanje vode u obliku vodene pare iz biljke. Postoji stomaterna i kutikularna
transpiracija, prvu biljka reguliše otvaranjem i zatvaranjem puči, a druga je pasivni oblik transpiracije.
7. Obavlja regulisanje temperature (termoregulator).
8. Pomaže pri razlaganju rezervnih materija u semenu delovanjem encima.
Najveći deo vode koju biljka koristi je tranzitna, a samo 1% vode se ugraĎuje u ćelije biljke. U vezi s tim,
potrebno je poznavati i pojam transpiracionog koeficijenta, a to je količina vode koja prođe kroz biljku da bi
stvorila 1 kg suhe tvari.
Transpiracioni koeficijent za neke gajene biljke

Transpiracioni
Kultura
koeficijent
Pšenica 450-600
Kukuruz 250-300
Riža 500-800
Soja 520-1000
Pamuk 300-600
Konoplja 600-800
Trave 500-700
Povrće 500-800
10
Voda koju biljka primi korisna je ili fiziološki aktivna voda. U životu biljke u svakom času je važna
njezina vodna bilanca. Postoji pozitivna i negativna vodna bilanca. Pozitivna je vodna bilanca stanje pri kojem je
ravnoteža izmeĎu utrošene vode i nove količine koja pritiče u biljku, a negativna je vodna bilanca stanje pri kojem
biljka ima veće potrebe za vodom nego što iz sredine može primiti. Negativna vodna bilanca vodi uginuću biljke
(fiziološka smrt od uvenuća).
Biljke se u odnosu na potrebe za vodom znatno razlikuju. Ta se potreba ispoljava u osiguranju vode za
izgraĎivanje biljnog tkiva i za transpiraciju. Pa se one s toga dele na:
1. Kserofite - lako se prilagoĎavaju uslovima suše (sirak, proso, mrkva, kukuruz, suncokret, sudanska trava,
šećerna repa, tikve).
2. Higrofite - zahtevaju velike količine vode (soja, paprika, konoplja, pirinač, ovas , lupina, crvena detelina).
3. Mezofite - troše umerenu količinu vode (pšenica, raž, krompir, ječam, crni luk).
Za svaku biljnu vrstu postoji kritični period rasta, a on nastupa kad biljka ima najveću potrebu za
primanjem vegetacijskog faktora a najosetljivija je na poremećaje, na prvom mestu na nedostatak vode.
Poznavanjem kritičnog perioda od velike je važnosti u gajenju poljoprivrednih biljaka. U globalu, kritični periodi na
nedostatak vlage kod biljke su porast u stablo, cvetanje i oplodnja i nalivanje zrna.
Kod nas se najintenzivnija poljoprivredna proizvodnja organizuje u zonama subhumidne klime, jer
aridnost i humidnost klime od najveće je važnosti za agrikulturu bilo kojeg područja. Aridnost i humidnost klime
utiče na stvaranje zemljišta (tipovi), vodni režim, sposobnost zemljišta za obradu, sistem Ďubrenja, izbor vrsta
gajenih biljaka itd.
Opšta podela klime prema aridnosti-humidnosti (geografska)

Ukupna količina
Ocena aridnosti-
godišnjih padavina
humidnosti klime
(mm)
<250 aridna
250-500 semiaridna
500-1000 subhumidna
1000-1500 humidna
1500-2000 perhumidna
>4000 perhumidna
Najrazvijenija je poljoprivreda u poluvlažnom do vlažnom klimatu uz povoljnu evapotranspiraciju. Pri

manjoj evapotranspiraciji intenzivna se poljoprivreda može organizovati na donjoj granici subhumidne klime, ali u
humidnoj zoni do 1500 mm, ako je evapotranspiracija povećana.
Glavna poljoprivredna područja na prostorima bivše Jugoslavije je u zoni subhumidne klime (500-1 000
mm).
U aridnoj zoni potrebno je navodnjavanje, na prelazu u semiaridnu klimu povremeno gajenje biljaka
manjeg utroška vode (strne žitarice). Tek u subhumidnoj klima uspešno je kontinuirano gajenje poljoprivrednih
kultura, a iznad 600 mm mogu se u proizvodnju uključiti i higrofite. Vlažno-toplija klima povoljna je za drvenaste i
jednogodišnje zeljaste vrste, a vlažno-hladnija za travnjake.
U vrućim predelima perhumidne klime, s jakom evapotranspiracijom, gaje se pamuk, riža, šećerna trska.
Ako je vlaga visoka (1500-3000 mm godišnjih oborina), a evapotranspiracija slaba, prevladavaju plantaže
višegodišnjih poludrvenastih i drvenastih vrsta (kakaovac, banane, sisal-palma, kokosova palma, papaja, mango i
dr). Kod velikih količina oborina (> 3000 mm) nema više povoljnih uslova za gajenje poljoprivrednih biljaka,
zemljište je pod bujnom prirodnom vegetacijom (kišne šume).
Oborine
Vrlo su važan faktor u poljoprivredi ne samo po obliku (kiša, sneg, grad i rosa) i po količini već i u
distribuciji u odnosu prema vegetacijskom i izvanvegetacijskom periodu, padanju oborina, s vetrom ili bez njega.
Jedan milimetar oborina odgovara količini od 1 litre na površinu od 1 m2 ili 10 tona na jedan hektar.
Na primer, količina od 720 mm godišnjih oborina odgovara 7 200 000 litara po hektaru, a to čini pritisak
od 720 kg/m2.
11
Pritisak oborina deluje negativno na golo zemljište kao mehanička snaga zbijanjem zemljišta, razaranjem
strukturnih agregata, zamuljivanjem, stvaranjem pokorice, a posljedica je slabija aeracija zemljišta.
Kiša
Količina kiše od ekvatora prema polovima se smanjuje, jednako se smanjuje vlaga u vazduhu. Količina
kiše koja padne godišnje, zavisno od geografskog položaja, iznosi od nekoliko milimetara do 11 000 mm (područje
Himalaja). U tropskom pojasu padne u proseku 1 030 mm, u umerenom 610 a u polarnom samo 250 mm oborina
godišnje.
Nadmorska visina i ororeljef utiče na količinu kiše, pa se računa, da se na svakih 100 m nadmorske visine
(n/v) količina padavina povećava prosečno za 80 mm. Južne strane brda bogatije su oborinama, od severnih, jer se
na južnim stranama se penju vlažne mase, a osloboĎene vlage zagrijavaju se spuštanjem niz severnu stranu.
MeĎutim, južne ekspozicije su jače izložene hidroeroziji.
Važno je poznavati intenzitet kiše, a on se meri količinom kiše koja padne u jedinici vremena. Što je
intenzitet kiše veći, to je zemljište manje koristi, a opasnost je od erozije veća. Za poljoprivredu su najpovoljnije
tihe kiše slaba intenziteta, kada se čak 95 % vode upije u zemljište u toku 6 sati. Kiša je štetna ako je zemljište već
zasićeno vodom jer tad ga čini blatnjavim i onemogućeni su radni zadaci. Jake (obilne) kiše, pogotovo ako ih nosi
vetar, uzrokuju poleganje zeljastih i lom drvenastih kultura. Tople kiše pospešuju vegetaciju i život u zemljištu, a
hladne i dugotrajne koče vegetaciju i biološke procese u zemljištu.
Kiše jakog intenziteta (torencijalne kiše ili pljuskovi), izazivaju snažne erozione procese na nagnutim
terenima, a na ravnim terenima izazivaju zabarivanje u mikrodepresijama. Pored toga, veći procenat vode biva
neiskorišćen usled brzog površinskog oticanja.
Sneg
Za biljnu proizvodnju snežni pokrivač ima pozitivnu i negativnu ulogu. Korisno delovanje snega je u
tome što se on javlja u mikrotermijskom periodu godine kao termički izolator koji čuva ozime useve od
izmrzavanja. Pored toga, on je izvor vlage za zemljište u prvim proletnim mesecima i u predelima sa manje
oborina, gde veća količina oborina u toku godine padne u obliku snega.
štetni uticaj snežnog pokrivača ogleda se u nekoliko vidova. Rani snežni pokrivač može da pospeši širenje
bolesti kod nekih ozimih useva (snežna plesan na strnim žitaricama), slabljenje useva usled sprečavanja fotosinteze,
stvaranje ledene kore koje uzrokuje sprečavanje dotoka kiseonika. Mokar i težak sneg može izazvati gušenje useva,
a dugo zadržavanje snežnog pokrivača odgaĎa pravovremenu pripremu zemljišta za setvu kao i ostale agrotehničke
zahvate.
Grad (tuča)
Kao meteorološka pojava, za poljoprivredu je apsolutno štetna. Ona dolazi u vreme intenzivne vegetacije,
u toplom delu godine. Grad ili tuča izaziva oštećenje lisne površine, lomi stabljike, uništava cvetove, plodove te
smanjuje njihov kvalitet.
Danas se grad više-manje efikasno suzbija protivgradnim raketama razbijanjem gradonosnih oblaka.
Rosa
Rosa je kodenzovana vodena para pri površini zemljišta, a u odreĎenim uslovima može se iskoristiti kao
izvor vode u biljkama prirodne vegetacije i poljoprivrednim biljkama.
Šematski prikaz opskrbe biljke vodom A) normalno korišćenje vode iz zemljišta, B) korišćenje rose putem lišća u aridnim
uslovima.
12
Rosa je obilata u aridnim predelima zbog velikih temperaturnih razlika izmeĎu dana i noći. Danju se
temperature visoke, a noću padnu i do ispod 00C. To je posljedica jake termičke radijacije noću zbog vedrine.
U umerenom klimatskom pojasu, rosa ne igra značajniju ulogu u snabdevanju biljaka vlagom, premda u
sušnom razdoblju može pomoći biljkama u svladavanju kritičnog perioda nedostatka vlage. Prema istraživanjima u
Nemačkoj, u toplom delu godine bez mraza, mesečna količina rose preračunata na oborine iznosi 1,21 – 2.46 mm.
Vazduh
Atmosfera je sredina u kojoj žive biljke sa svojim nadzemnim delovima i glavni heterotrofni članovi
agrobiocenoze (čovek i domaće životinje). Vazduh je jedan od elemenata klime, a za žive organizme predstavlja
svojim sastavom i kretanjem vrlo značajan ekološki faktor. Vazduh je mešavina različitih gasova, čija je
koncentracija na zemljinoj površini manje-više postojana.
Sastav vazduha
Vrednosti izražene u zapreminskim
Elementi vazduha
%
Azot (N2) 78.08 x 10-2
Kiseonik (O2) 20.95x10-2
Argon (Ar) 0.93x10-2
Ugljen dioksid (CO2) 3.3x10-4
Neon (Ne) 1.8x10-5
Helijum (He) 5.2x10-6
Metan (CH4) 2.2x10-6
Kripton (Kr) 1.1x10-6
Vodonik (H) 0.5x10-6
Azotsuboksid (N2O) 0.5x10-6
Ksenon (Xe) 0.1x10-6
Iz tabele se vidi da u vazduhu ima najviše azota. MeĎutim, plinoviti azot je za biljke neiskoristiv. Za
poljoprivredu azot iz atmosfere je važan jer ga vežu mikroorganizmi zemljišta (fiksatori azota). Simbionti u
proseku uvek vežu više azota od nesimbionata. Simbiontski fiksatori azota (Bacterium radicicola) mogu vezati i
više od 200 kg azota, a nesimbiontski (npr. Azotobacter sp.), do 50 kg azota po hektaru.
Obrazovanje nitrata u atmosferi iz elementarnog stanja N, dešava se i pri električnom pražnjenju (munje),
koji kasnije putem kiše dolazi u zemljište. Na ovakav način se biljke mogu opskrbiti nitratima ali znatno manje nego
putem simbiotskih bakterija. U proseku je ta količina oko 30 kg/ha nitrata. Ovaj fenomen je iskorišćen u
tehnološkom procesu proizvodnje azotnih Ďubriva (Haber-Bosh-ov postupak).
U savremenoj poljoprivredi atmosferski azot glavni je izvor za dobivanje tvorničkih azotnih Ďubriva. Bez
toga izvora poljoprivreda se ne bi mogla razvijati.
Poslije azota, vazduh sadrži najviše kiseonika. Ima ga u izobilju za sve oksidacijske procese. Kiseonik se
obnavlja oslobaĎanjem iz zelenih biljaka kopna i voda, ali najviše iz fito-planktona u oceanima.
Ugljen dioksida u vazduhu ima oko 2 1000 biliona kg. Kopnene biljke potroše 50-60 biliona kg CO2 i kad se a
količina ne bi obnavljala, potpuno bi se iscrpla za 35-40 godina. Ali ta opasnost ne postoji, jer se on obnavlja putem
globalnog disanja biosfere i izgaranjem fosilnih i raznih drugih goriva. Može se čak govoriti o jakoj tendenciji
porasta CO2 u atmosferi i sve prisutnijeg problema efekta "staklene bašte" odnosno pregrejavanja atmosfere
Zemlje.
Količina ugljen-dioksida od 0.03% nije optimalna za fotosintezu, ona bi to bila pri količini 20 – 30 puta
većoj. Količina CO2 u vazduhu neprestano se menja. Zimi ga ima više, a leti manje, ujutro sadržaj CO2 je veći a
navečer manji. Ugljen-dioksida ima više u šumi nego na travnjaku, više u gušćem usevu nego u reĎem.
U biljnoj proizvodnji teško je povećati količinu CO2, iako se stimulisanjem aeracije zemljišta može postići
povećanje količine CO2 u prizemnim slojevima atmosfere.
13
7
0.12%
6
0.09%
5
Asimilacija CO2
4
0.06%
3
2 0.03%
0
1/40 1/20 1/10 1/4
svetlo
Krivulja asimilacije biljke Oxalis acetosella pri koncentraciji CO2 od 0.03 do 0.12% (po Lundegårdu)
U vazduhu se pored navedenih elemenata, nalaze sumpor, kalijum, atmosferska prašina, polen biljaka,
korisni i štetni mikroorganizmi te vodena para ili vlažnost vazduha. Vlažnost vazduha je manja ili veća zavisno od
toplote, blizine vodene površine. Zbog toga je vlažnost vazduha u primorskim područjima redovno veća nego u
kontinentalnim delovima. Vlažnost vazduha delimo u tri kategorije (Stojanović, 1985):
1. Apsolutna vlažnost (e) - označava količinu vodene pare koju vazduh sadrži u odreĎenom momentu, pri
odreĎenoj temperaturi, a izražava se gramima ili milimetrima napona pare.
2. Relativna vlažnost (e1) - predstavlja odnos izmeĎu apsolutne vlažnosti i maksimalno moguće vlažnosti pri
istoj temperaturi i izražava se u % :
e
e1   100
E
3. Deficit vlage (D) - predstavlja razliku izmeĎu maksimalno moguće vodene pare (E) i apsolutne
vazdušne vlažnosti (e) pri istoj temperaturi (u milimetrima živinog supa). Od nje
zavisi veličina isparavanja:
D E  e
Poljoprivredne klimatske sezone
Koristeći klimatske podatke kod fizioloških studija za mnoge kulture moraju se uzeti u obzir, letalne kao i
optimalne temperaturne granice. Na osnovu tih graničnih temperatura na koje usev reaguje svojim porastom, može
se izvršiti deoba kalendarske godine i sezone. Takve klimatske podele nazvane su poljoprivredne sezone. One
mogu imati prosečne datume, kada počinje sezona, dužina sezone, a ekstremi ili optimumi mogu se izraziti
verovatnošću pojavljivanja. Kriterijumi za karakterisanje poljoprivrednih sezona su (Backer i Strub,1963):
1. Rano proleće počinje kada je 20% ili manje minimalnih temperatura oko -8.80C. U rano proleće
višegodišnji usevi kao što je Poa pratensis, počinju rasti, a jednogodišnje biljke hladne sezone (ovas)
seju se.
2. Kasno proleće počinje kada je manje od 20% minimalnih temperatura od 0 0C ili niže. U kasnom
proleću usevi tople sezone (kukuruz i soja), seju se ili sade (paprika, paradajz i slične vrste), a usevi
hladne sezone brzo rastu.
3. Leto počinje kada je manje od 10% minimalnih temperatura od 50C ili niže. U leto usevi tople sezone
(soja) rastu brzo, a jednogodišnje biljke ka žitarice, žanju se.
4. Rana jesen počinje kada je u drugom delu godine, više od 20% minimalnih temperatura od 50C ili niže.
14
5. Kasna jesen počinje kada je više od 10% minimuma od 00C ili više.
6. Zima, kada je moguća proizvodnja ozimih useva ali i proizvodnja u zaštićenom prostoru.
Datumi nastupanja godišnjih doba

Datum početka godišnjih
Godišnja doba
doba
Proleće 21. mart
Leto 21. juni
Jesen 22. septembar
Zima 21. decembar
Uticaj agrotehničkih mera na mikroklimu parcele

Agrotehnikom se u izvesnoj meri utiče na regulisanje temperature, vazdušnog i hrandidbenog režima
zemljišta, a ugleda se u sledećem:
Ljuštenjem strništa nakon žetve u zemljištu se sačuva 20 - 30 mm vode. Povećanjem dubine obrade
zemljišta za 1 cm smanjuju se gubici vode za 2- 4 mm jer se oranjem razbija kapilaritet zemljišta i na izvesno vreme
sprečava ascedentni tok vlage.
Po obavljanju oranja u hladnim područjima temperatura zemljišta se povećava 3-50C. Time se povećava
zapremina zemljišta, a s tim u vezi i kapacitet zemljišta za vazduh koji deluje kao toplinski izolator.
Nasuprot tome, u toplijim područjima, oranje, Ďubrenje uz navodnjavanje (fertirigacija) povećava bujnost useva
usled zasenjivanja zemljišta, što uslovljava snižavanje temperature za 2 - 30C
Navodnjavanje useva povećava odavanje toplote zemljišta, čime se u značajnom stepenu snižava
temperatura. Na parcelama bez navodnjavanja na isparavanje vlage troši se 30 - 40 % primljene sunčeve energije, a
na navodnjavanim 80 - 90 %.
Drenirana zemljišta su toplija, bezmrazni period je na dreniranim površinama duži za 5 - 10 dana, a obrada
u proleće počinje 10 - 15 dana ranije.
Primena malča smanjuje eroziju, sprečava stvaranje pokorice, smanjuje veličinu evapotranspiracije,
smanjuje pojavu korova, povećava ili smanjuje temperaturu zemljišta.
Vetrozaštitni pojasevi povećavaju relativnu vlažnost vazduha - povećava se produktivno isparavanje.
Hemijska defolijacija utiče na povećanje temperature, smanjivanje vlažnosti vazduha, povećava se
zagrevanje zemljišta.
15
Edafon (zemljišni uslovi)

U agrosferi biljke ţive na kopnu i u vodi. biljke su gotovo sve
kopnene, prilagoĎene umerenoj vlazi zemljišta, premda ima izuzetaka
(riţa). biljke mogu uspevati u vodi opskrbljenoj biljnim hranjivima i
kiseonikom (krastavac, paradajz npr,). Gajenje useva u
vodi poznat je pod nazivom hidroponično gajenje ili Organski deo 5-10% Voda
gajenje u hidroponima. Pored hidropona, biljke se (tečna faza)
mogu gajiti na podlogama od sterilnog peska, šljunka,

šljake, usitnjenog stakla (drip kultura) i gajenje bez
zemlje (supstrat napravljen od polistirena ili
poliuretana).
Svi navedeni načini gajenja biljnih vrsta bez
prirodnog zemljišta su po opsegu proizvodnje vrlo
ograničeni, iziskuju specijalističko znanje, a po
investicijama su vrlo skupi. Iz toga razloga ćemo paţnju
posvetiti zemljištu kao prirodnom kategorijom po kojoj
Vazduh
su zemljišta rastresita prirodno-istorijska tela nastala od Mineralni deo 90-95% (gasovita faza)
listosfere delovanjem pedogenetskih faktora od kojih
faktor vreme ima vrlo vaţnu ulogu.
Tako se zemljište smatra četverofaznim disperznim
sistemom, sastavljenim od krutih čestica (organskih i mineralnih),
vode odnosno vodene otopine krutih tvari i apsorbovanih plinova,
vazduha i organizama (mikroba i makroba).
Da bi neko zemljište bilo supstrat za gajenje biljaka, mora biti plodno. A ono je plodno ako biljkama
pruţa dovoljno hranjiva, vode, kiseonika i toplote.
Kulturno zemljište mora u potrebnoj meri sadrţavati biljna hranjiva i u obliku pristupačnom za biljke.
Nepovoljno je kako veće ispiranje, tako i prelaţenje hranjiva u neaktivan oblik. Jednako je nepovoljno preveliko
nakupljanje aktivnih hranjiva. Poljoprivredno zemljište mora imati
dovoljno fiziološki aktivne vode i kiseonika.
Obnavljanje količine kiseonika postiţe se aeracijom zemljišta.
Mehanički sastav zemljišta (tekstura)

Mehanički sastav zemljišta (tekstura) je u velikoj meri konstantna veličina o kojoj ovisi vrednost
zemljišta kao supstrata za gajenje poljoprivrednih biljaka, odnosno njihov bonitet. Bonitetna vrednost
kulturnog zemljišta raste od skeleta prema ilovači i pada prema glini.
Tekstura zemljišta predstavlja odnos pojedinih frakcija u njemu.
Podela zemljišta prema teksturi (mehaničkom sastavu)

Veličina
Grupa zemljišta Tipovi zemljišta
agregata
Peskovita Peskuša
zemljišta Krupni
Ilovasta peskuša
(peskuše)
Peskovita ilovača
Umereni krupni Sitna (fina) peskovita ilovača
Vrlo sitna (fina) peskovita ilovača.
Ilovača
Ilovasta zemljišta
Srednji Praškasta ilovača
Prah (prahulja)
Glinasta ilovača
Umereno sitni
Praškasto glinasta ilovača
Peskovita glina
Glinasta zemljišta Sitni Praškasta glina
Glina
16
Dimenzije mehaničkih frakcija u zemljištu

Naziv frakcije Promer (u mm)
Kamen >20
Šljunak 20-2
Krupni pesak 2.0-0.2
Sitni pesak 0.2-0.05
Krupni prah 0.05-0.02
Sitni prah 0.02-0.002
Glina <0.002
Koloidi <0.0002
Na ekstremno skeletnim zemljištima ne mogu uspevati gajene biljke, a jednako tako i na ekstremno
teškim zemljištima, pogotovo ako se nalaze u nepovoljnim klimatskim uslovima s viškom ili nedostatkom
oborina. MeĎutim, ako se porede skeletna i vrlo teška zemljišta, onda skeletna pruţaju više šanse kao supstrati,
pa su poznati primeri gajenja nekih kultura (vinova loza, lucerka) na šljunkovitim zemljištima pod uslovom da je
osigurana voda u takvom supstratu (natapanjem).
Za uspevanje većine kulturnih biljaka najpovoljnije uslove pruţaju ilovače i to lakše ilovače kod slabo
humusnih i bezkarbonatnih zemljišta ili teţe ilovače kod karbonatnih i humoznijih zemljišta.
Naša najplodnija obradiva zemljišta pripadaju zoni šumo-stepe juţnog dela Panonske nizije. Formirana
su na karbonatnom lesu (černozem, smeĎa i smeĎa lesivirana) što ukazuje da je većina poljoprivrednih zemljišta
(obradivih) nastala na račun šuma i travnjaka.
Oblici mehaničkih frakcija zemljišta: A-prizmatičan, B-stubast, C-uglast, D-amorfan, E-horizontalno pločast, D-
mrvičast (granulast)
Dubina zemljišta
Kod dubine zemljišta podrazumevamo dvije kategorije: apsolutna dubina i dubina fiziološki aktivnog
profila. Apsolutna dubina zemljišta je zapravo dubina pedosfere a uslovljena je
pedogenezom, u prvom redu poloţajem zemljišta u reljefu. Zato su najdublja
zemljišta u ravnicama gde je materijal nanesen vodom, vetrom u velikim
količinama. Duboka zemljišta ili debeli sedimenti nastaju i taloţenjem finih
čestica u mirnoj vodi stajačica (jezera i mora), pa se takva subakvalna zemljišta
iskorištavaju kao obradiva tek nakon odvodnjavanja. Na strminama i na visokim
poloţajima, zemljišta su plitka zbog početnih procesa stvaranja zemljišta ili
zbog erozije vodom. Tu se na površini javlja geološka podloga.
Za iskorištavanje zemljišta gajenjem biljaka merodavna je dubina
fiziološki aktivnog profila, a to je ujedno i efektivna dubina zemljišta. Fiziološki
aktivna dubina zemljišta obuhvaća onaj deo pedosfere (dentrita, trošine) koja
sluţi kao supstrat za ukorenjavanje odnosno ishranu gajenih biljaka. U fiziološki
aktivnom profilu se nalazi ţivotni prostor gajenih biljaka, aktivna hranjiva,
korisna voda, kiseonik i korisni mikroorganizmi.
Slojevi antropogenog zemljišta
17
Klasifikacija efektivne dubine zemljišta (Kovačević i Jakšić Vojna, 1964)
Tip zemljišta Dubina u cm

Vrlo plitka < 25
Plitka < 50
Srednje duboka <90
Duboka <150
Vrlo duboka >150
Potencijalna vrednost zemljišta raste s dubinom fiziološki aktivnog profila, jer se samo na zemljištima
veće dubine, mogu gajiti biljke dubokog ukorenjivanja. Za savremeno gajenje poljoprivrednih biljaka, potrebno
je da efektivna dubina zemljišta bude 90-100 cm.
Dreniranost – ocednost zemljišta

Ova osobina je od vaţnosti u iskorišćavanju nekog zemljišta jer su u njima odreĎeni vodovazdušni
odnosi, a oni su ključni za biokomponentu zemljišta.
Ocednost utiče na oksidacijske procese zemljišta u kulturnom zemljištu u globalu moraju prevladavati
oksidacijski nad redukcionim procesima.
U odnosu na prirodnu dreniranost Mihalić, (1985) je podelio zemljište na;
Podela zemljišta prema prirodnoj dreniranosti (Mihalić, 1985)

Razred Dreniranost Osobine
I Ekstremno ocedna Brzo gube vodu-nepovoljna za gajenje biljaka
II Jače ocedna Pogodna za vinovu lozu
Imaju povoljne vodno-fizičke osobine za gajenje
III Ocedna
poljoprivrednih kultura
Srednje teškog su mehaničkog sastava. Povoljna su
IV Umereno ocedna
za gajenje leguminoza.
Prisustvo visokih podzemnih voda, na njima su
V Nepotpuno ocedna zastupljene kulture sa većim zahtevom u vodi.
Popravka se vrši hidro i agotehničkim zahvatima.
VI Slabo ocedna Teţeg su teksturnog sastava, pogodna za travnjake.
Nalaze se u depresijama, teţeg su mehaničkog
VII Vrlo slabo ocedna
sastava, permanentni travnjaci, pirinač i sl.
Zemljišta sa više peska i šljunka, sa većim sadrţajem gline, manje su ocedita, podloţna su zabarivanju i
biljke trpe zbog suviška vlage.
Brzina proceđivanje vode ovisno o teksturi zemljišta
18
Za savremenu biljnu proizvodnju najbolja su zemljišta umerene ocednosti jer imaju optimalan odnos
gline i peska, kao i povoljan vazdušni reţim.
Struktura zemljišta
Struktura zemljišta predstavlja osnov njegove plodnosti, a od nje zavisi vodni, vazdušni i toplotni reţim
zemljišta, pristupačnost vode i hranjiva, aktivnost mikroorganizama i mogućnost korenovog sistema.
Sposobnost zemljišta da obrazuje agregate različite veličine i forme nazivamo strukturnost zemljišta,
a celina koja se dobija pri obradi zemljišta naziva se struktura.
Zemljište moţe biti u strukturnom i bestrukturnom stanju. Ako čestice nisu povezane (pesak) ili suviše
povezane ili slepljene (teška glina), onda takvo zemljište nazivamo bezstrukturna –nestrukturna zemljišta.
Prema veličini, neovisno od oblika svi agregati se dele na:
1. Mikroagregate ……………………..< 0.25 mm

2. Makroagregate ……………………..>0.25 mm
Strukturni agregat zemljišta
Značaj strukture u poljoprivrednoj proizvodnji, naročito u ratarsko-povrtarskoj, isto tako je velika kao
značaj mehaničkog sastava zemljišta. Struktura koriguje mehanički sastav kao integralni indikator
produktivnosti zemljišta. Ilovače samo onda vaţe kao najproduktivnije zemljište, kada su strukturne.
Nestrukturne ilovače su neproduktivne od strukturnih glinuša, pa čak i od nekih peskuša, jer se pod uticajem
strukture menja niz drugih vaţnih osobina zemljišta, fizičkih i bioloških.
Za razliku od pedologije, u ratarstvu se smatraju kao strukturna zemljišta samo ona koja se odlikuju
mrvičastom i sitnogrudvičastom strukturom. Zrnasta struktura, koja je još bolja i otpornija od mrvičaste,
praktično se ne moţe naći u današnjim oranicama. Ona se pod uticajem dugogodišnje obrade modifikuje u
mrvičastu, vrlo dobru, ali manje otpornu prema vodi i oruĎima.
Oranica mrvičaste strukture pruţa najbolje uslove za setvu, nicanje i razvoj ţila gajenih biljaka, a i za
intenzivan razvoj mikroorganizama. Mrvičasta struktura ima vrlo povoljnu poroznost agregata, koja omogućava
oticanje suviška vode, istovremeno zadrţava kapilarnim snagama i porama unutar agregata veliku količinu vode
pristupačne biljnim ţilama. Krupnije pore izmeĎu agregata obezbeĎuju odvoĎenje suvišne vode i dobar
vazdušni reţim sredine.
U ratarstvu se mrvičasta struktura u oraničnom sloju postiţe pravilnom obradom. Dakle, čovek svojom
delatnošću menja prirodnu strukturu zemljišta. To menjanje varira, već prema sistemu ratarenja, obradi, Ďubrenju
i prema samom tipu zemljišta. Ako je prirodna struktura toliko promenjena da se više ne raspoznaje, govori se u
veštačkoj strukturi. Prirodna struktura zemljišta se menja i pod uticajem različitih meliorativnih zahvata. Trajanje
procesa u kome se stvara zemljište i koje utiče na njegov razvojni stadijum, a time i na tip, utiče takoĎe na
strukturu. i na kraju, reljef utiče na strukturu time što utiče na tip zemljišta, ili na niţe sistematske jedinice.
Postoje i pokušaji stvaranja strukture veštačkim putem i sintetskim organskim preparatima (200-1000
kg/ha) koji dugo deluju i otporni su na mikrobiološko razlaganje. Veoma su skupi. Kod nas su poznati pod
trgovačkim nazivom, terasan, higromul, strimul.
Danas se u globalu struktura zemljišta popravlja na jeftiniji i jednostavniji način i to putem:
1. Nakupljanja organskih materija podzemnih i nadzemnih ostataka gajenih biljaka.

2. Regulisanja razlaganja organske materije.
3. Unošenja odgovarajućih organskih i mineralnih Ďubriva.
19
4. Odgovarajućeg učešća siderata u plodoredu namenjenih zelenišnom Ďubrenju.

5. Stvaranja dubokog oraničnog sloja zemljišta.
Pojednostavljena klasifikacija strukture zemljišta

Osnovne grupe
Struktura Izgled strukturnih agregata
strukture
Orašasta
(uglovi i ivice
slabo izraţeni,
ravni sa
hrapavom
površinom)
Kubomorfni agregati Zrnasta

(agragati razvijeni u (uglovi i ivice
pravcu tri osi) jako izraţeni)
Blokoidna
(ravni i ivice
nejasne,
površina
neravna
Stubasta
(agregati imaju
zaobljene
vrhove i ravan
donji kraj)
Prizmomorfna
(agregati jače razvijeni
po vertikalnoj osi)
Prizmatična
(ivice agregata
oštre, plohe
ravne i ponekad
sjajne)
Pločasta
Laminomorfni
(agregati u vidu
(agregati jače razvijeni
ploča i pločica
u pravcu dve
različite
horizontalne osi)
debljine)
20
Vodne osobine zemljišta

Biološki značaj vode potiče iz činjenice da je ţivot nastao u vodi i da bez vode nema ţivota. Voda je
odlučujući faktor u biljnoj proizvodnji. Redovni je sastojak zemljišta i čini njegovu tečnu fazu. Ima značajnu
ulogu u rastvaranju organskih i neorganskih i materija u zemljištu, omogućuje usvajanje i transport tih materija
kroz biljku, kao i njihovo učešće u metabolizmu biljaka.
Spoljašnji činioci koji utiču na usvajanje vode su: količina pristupačne vode u zemljištu, njena
temperatura i aeracija, koncentracija i sastav zemljišnog rastvora.
U zavisnosti od načina vezivanja molekule vode u zemljištu razlikuju se: opnena, kapilarna i
gravitaciona voda a za biljke su samo pristupačne kapilarna, gravitaciona i jednim delom opnena.
Oblici vode u zemljištu
Usvajanje vode zavisi od osmotskog potencijala zemljišnog rastvora, a do smanjenja usvajanja moţe
doći u letnim mesecima i to na zaslanjenim zemljištima. Pri niskim temperaturama smanjuje se usvajanje vode i
tada kod biljaka dolazi do fiziološke suše. Do ove pojave često u našim uslovima ratarenja dolazi u proleće kad
usled relativno visoke temperature vazduha i niske temperature zemljišta nastaje debalans u vodnom reţimu
biljaka, i pored toga što zemljište sadrţi dovoljne količine vode. U daljnjem tekstu navodimo detaljniju podelu
oblika vode u zemljištu:
1. Hemijski vezana voda - nema značaja za biljku

2. Voda u gasovitom stanju (vodena para) - fiziološki je korisna ako kondenzacijom preĎe u tečno stanje,
a i stalni je sastojak zemljišnog vazduha
3. Adsorpciona- higroskopna voda - fiziološki nepristupačna biljkama
4. Opnena voda - nalazi se oko zemljišnih čestica, a biljkama koristi samo kada se zemljište isuši do
opnene vlage
5. Kapilarna voda - veoma je pokretna i ima veliki značaj pri obezbeĎenju biljaka vodom, kao i za fizičke
i hemijske procese u zemljištu. U suvljim klimatskim zonama ona je jedina rezerva za biljku, a mere koje
omogućuju zadrţavanje kapilarne vode su: duboka obrada, primena malča, prašenje strništa, kultivacija.
6. Gravitaciono-filtraciona - to je ona voda koja se nesmetano proceĎuje do podzemne vode, a veoma je
značajna ako se nalazi u zoni korena. Malo se zadrţava i za biljku je od malog značaja.
7. Podzemna voda - obrazuje se iznad ili ispod nepropusnog sloja
8. Voda se u zemljištu javlja i u obliku leda.
Za većinu gajenih biljaka najpovoljnije je ako zasićenost zemljišta vodom iznosi oko 70 % od poljskog
vodnog kapaciteta (PVK) ili nešto iznad njega.
Zemljište na kome se uzgajaju biljke mora biti vododrţivo i drenirano, odnosno takvih osobina da
zadrţava količinu vode koja je biljci potrebna, a da višak vode koji bi bio štetan propušta naniţe. Kapacitet
zemljišta za vodu je sposobnost zemljišta da u sebe moţe primiti manju ili veću količinu vode što zavisi od:
1. Stanja zemljišne površine (obradivo-golo ili pod biljnim pokrivačem).

2. Oblika reljefa (blago-nagnuto).
3. Vrste i karaktera padavina.
4. Mehaničkog sastava i strukture zemljišta.
21
Zemljišta sa izrazitim nedostacima u pogledu vododrţnosti se popravljaju unošenjem organskih

materije. Osim toga, tekstura se moţe popraviti mešanjem horizonata u profilu, a ako ima takvih mogućnosti, pa
čak i dovoţenjem peska za teška zemljišta a ilovača za laka zemljišta. Ova dva posljednja načina popravljanja
dolaze u obzir samo na malim površinama (zbog prevelikih troškova). Pored toga, mogu se primenjivti i
sintetska sredstva za poboljšanje vodnog reţima zemljišta.
Moramo imati na umu da biljka vodu ne prima direktno iz atmosfere, već preko zemljišta kao
posrednika, pa je i snabdevanje biljke vodom zavisno od vodnog reţima zemljišta.
Vazdušne osobine zemljišta

U svakom zemljištu, pored čvrste mase i vode, ima i vazduha. Količina vode i vazduha menja se svakog
momenta. IzmeĎu vode i vazduha u zemljištu postoji antagonizam. Na mesto vode u zemljišne pore ulazi vazduh
i obratno. Zbir količine vode i vazduha u zemljištu je stalan i uvek ravan ukupnoj zapremini pora.
Za gajene biljke optimalan odnos vode i vazduha, pri poljskom vodnom kapacitetu, treba da je
pribliţno voda:vazduh = 60:40 % od ukupne zapremine pora. Povoljan odnos vode i vazduha u zemljištu postiţe
se na dva načina: stvaranjem strukture i razrahljivanjem, odnosno obradom zemljišta. Prva mera je trajnija a
druga privremena.
Vazduh u zemljištu sadrţi uvek izvestan procenat vodene pare, utoliko više, ukoliko je zemljište
vlaţnije.
Za vazdušni reţim zemljišta ključni značaj imaju pore iz kojih voda gravitaciono otiče i koje su uvek
ispunjene vazduhom. Sadrţaj tih pora uzima se kao mera kapaciteta zemljišta za vazduh. Normalan vazdušni
reţim obezbeĎen je ako zemljište ima vazdušni kapacitet veći od 10 %, a onaj ispod 5 % je vrlo nepovoljan, 5 -
10 % slab, 10 - 15 % srednji, a preko 15 % smatra se da nema ekološki značaj.
Smanjenjem vazdušnog kapaciteta smanjuje se aktivnost bakterija u zemljištu, a isto tako i infiltracioni
kapacitet.
Razmena gasova izmeĎu zemljišnog vazduha i atmosfere naziva se aeracija zemljišta. Taj proces je
vrlo značajan za korenov sistem biljaka, mikrofloru, faunu i oksidaciju organske materije u zemljištu. Vrši se
pod uticajem difuzije i meteoroloških faktora (temperaturne promene, razlike u barometarskom pritisku, dejstvo
vetrova i promene procenta vlage u zemljišnim porama od padavina ili navodnjavanje).
Difuzija gasova je osnovni faktor aeracije zemljišta. Pod tim pojmom podrazumeva se kretanje gasova i
pare pod uticajem različite koncentracije i parcijalnih pritisaka gasova i pare. Pošto zemljišni vazduh sadrţi više
CO2 a manje O2 od vazduha u atmosferi, proces difuzije u zemljištu sastoji se od kretanja CO 2 iz zemljišta u
atmosferu i kretanja O2 iz atmosfere u zemljište. Pošto difuzija ide u pravcu niţe koncentracije ili u pravcu niţeg
parcijalnog pritiska, to se pod njenim uticajem O2 suprotno od CO2, spušta iz atmosfere u zemljište, CO2 se,
naprotiv, diţe iz zemljišta u atmosferu.
Ukoliko aeracija nije dovoljna, stvara se višak CO2 i manjak O2 (naročito u zabarenim zemljištima ili
bezstrukturnim glinovitim zemljištima). U tom slučaju, povećana koncentracija CO 2 u zemljištu preko 1% deluje
toksično na gajenu biljku (onemogućava klijanje i blokira rad mikroorganizama).
Vazdušni reţim zemljišta se poboljšava gajenjem okopavina, unošenjem organske materije, dubokom
obradom, gajenjem leguminoza.
Toplotne osobine zemljišta

Toplota je značajna za klijanje i nicanje biljaka, rad mikroorganizama, biohemijske i oksido-redukcione
procese. Sve razvojne faze biljaka vezane su za odreĎenu temperaturu zemljišta i prizemne atmosfere.
Temperatura zemljišta utiče na uzimanje hranljivih materija, njihov transport do lisne površine i na samu
sintezu. Podzemni delovi biljaka dišu na 00-350C, izvan tih granica disanje naglo opada.
Sposobnost zemljišta da u svakog momenta reguliše svoje toplotno stanje naziva se toplotnim režimom
zemljišta. Intenzitet primanja toplote zavisi od količine toplote koja doĎe na površinu zemljišta, toplotnog
kapaciteta zemljišta i biljnog pokrivača.
Zemljišta se prema toplotnim osobinama dele na hladna, umereno topla i topla.
Hladna zemljišta su većinom teška i vlaţna, teško se zagrevaju a brzo se hlade. Slabo drenirana
zemljišta ne sadrţe vazduh, a on se javlja kao čuvar toplote, jer u većim porama sprečava njegovo sprovoĎenje.
SprovoĎenje toplote u zemljištu zavisi od: sadrţaja vode, vazduha u zemljištu, mineraloškog sastava zemljišta.
Umereno topla su većina naših zemljišta. U topla zemljišta se ubrajaju drenirana zemljišta na toplim
ekspozicijama, koja se relativno brzo zagrevaju a sporo hlade zbog mrvičaste strukture i većeg sadrţaja humusa.
22
Plodnost zemljišta
Plodnost zemljišta ima nekoliko definicija. Prema Gračaninu (1947), to je kompleksno svojstvo, koje
ga čini manje ili više sposobnim supstratom za gajenje biljaka. On razlikuje potencijalnu i efektivnu plodnost
zemljišta. Prva je definisana konstalacijom svih faktora zemljišta, a druga intenzitetom svih vrednosti edafskih i
vegetacijskih faktora.
Za stvaranje prinosa najvažnija je efektivna plodnost zemljišta, pa nju treba povećati ako se želi
postići glavni cilj-povećanje prinosa gajenih biljaka.
Drugi autor Edelman (1965) je plodnost zemljišta podelio na sledeće kategorije:
1. Primarna plodnost.
2. Prirodna plodnost.
3. Tradicionalna plodnost.
4. Tehnološka plodnost.
Primarna plodnost je akumulisana u zemljištima slobodne prirode koja se razvijala pod prirodnom
vegetacijom. Kod ovih zemljišta u prvom momentu su vaţni sadrţaj humusa i hranjiva. Ako se ova zemljišta
privode korišćenju za gajenje poljoprivrednih biljaka, nazivaju se devičanska zemljišta.
Prirodna plodnost nastaje nakon iscrpljivanja primarne plodnosti. Ona je rezultat pedoloških
svojstava nekog zemljišta. Ovde dolazi do izraţaja apsolutna dubina, teksturni sastav, graĎa profila, prirodna
dreniranost. Na zemljištima koja su duže u eksploataciji, prirodna plodnost je glavni pokazatelj
sposobnosti zemljišta kao supstrata za gajenje biljaka.
Tradicionalna plodnost odraţava uticaj antropogenizacije zemljišta kroz duţe vreme. Ona je zapravo
klimaks plodnosti zemljišta nastala primenom raznih agrotehničkih zahvata u prvom redu Ďubrenje stajnjakom,
plitka obrada i gajenje leguminoza.
Tehnološka plodnost "poremećenih zemljišta" oslanja se na prirodnu plodnost ili se od neplodnih
supstrata stvaraju antropogena zemljišta sposobna za gajenje biljaka. Tehnološka plodnost rezultat je radikalnih i
sloţenih mehaničkih zahvata uključujući u to i hidrotehničke melioracije, a dopunjena efikasnim veštačkim
Ďubrivima i drugim uzgojnim merama. Tehnološka plodnost zemljišta je jedno od obeležja savremene biljne
proizvodnje.
Na kraju, moţe se reći da tehnološka plodnost zemljišta u osnovi ovisi o:
1. Dubine zemljišta.
2. Tekstrure.
3. Strukture.
4. Dreniranosti.
5. Vrednosti pH.
6. Sadržaja i oblika humusa.
7. Vodno-vazdušnog i toplotnog režima i drugih faktora.
Za planiranje odreĎenih mera u intenzivnoj biljnoj proizvodnji potrebno je, da se pored trenutnog stanja
zna, koliko je efektivna produktivnost ispod maksimalnog proizvodnog potencijala. Ona se moţe definisati kao
veličina očekivanog prinosa u uslovima kada je posejana/posaĎena vrsta, sa najvećim biološkim potencijalom i
kada je primenjen sistem gazdovanja s najracionalnijim iskorišćavanjem resursa i ulaganjima u agro i
hidromelioracione zahvate.
Reakcija zemljišta (pH vrednost)

Reakcija zemljišta ili njegova pH vrednost, javlja se kao edafski faktor, a upozorava na stepen
zasićenosti bazama adsorptivnog kompleksa i otopine zemljišta. Ukoliko u otopini zemljišta prevladavaju H
iona, onda je zemljište kiselo, a ako prevladavaju OH ioni onda je ono alkalno a ukoliko je podjednako H i OH
iona, onda je zemljište neutralne reakcije. Pri tome razlikujemo:
1. Aktivna kiselost je kiselost zemljišnog rastvora, odnosno , to je ukupna količina H iona u tom rastvoru.
2. Supstitucijska kiselost ili izmenjiva kiselost se dobije istiskivanjem adsorbovanih H iona i Al iona
pod uticajem rastvora neutralnih soli (1 n KCl). Time se ne istiskuje celokupna količina adsorbovanih H
23
i Al iona, nego samo oni koji su slabije vezani. Tako odreĎena supstitucijska kiselost u sebi sadrţi i
aktivnu kiselost.
3. Hidrolitička kiselost se dobije istiskivanjem adsorbovanih H iona pod uticajem bazičnih soli (1 n
CH2COONa ili sa 1 n (CH3COOH)2Ca). Zbog bazične reakcije ovih soli, mogu se istisnuti svi
apsorbovani H i Al ioni, odnosno oni slabije i oni jače vezani. Hidrolitička kiselost uključuje u sebi
aktivnu i skoro celokupnu supstitucijsku kiselost. Zato se ponekad naziva i ukupna kiselost zemljišta.
Oblici kiselosti zemljišta
Za pedodimatske procese zemljišta i uspevanje gajenih biljaka, optimalna zona reakcije zemljišta
nalazi se oko neutralne tačke s laganim pomakom u kiseli medijum.
U kiseloj sredini prevladavaju procesi ispiranja, a to znači da adsorptivni kompleks nema dovoljno
hranjiva. Kiselost ne pogoduje radu bakterija, pa prevladavaju gljivice i u zemljištu se nagomilavaju
fulvokiseline. Nagomilavanjem fulvokiselina podupire se proces razaranja kompleksa apsorpcije, što je vrlo
štetno za plodnost zemljišta. Ni jača alkaličnost nije pozitivna. Ona blokira veći broj mikroelemata, ubrzava
mineralizaciju organske materije, favorizuje pojavu
nekih biljnih bolesti. Osobito su štetne lako topive
alkalijske soli jer povećavaju koncentraciju otopine
zemljišta do stepena toksičnosti. Osim toga, pH
zemljišta uveliko odreĎuje stepen primanja
hranjivih elemenata od strane gajenih biljaka kao i
njihov stepen toksičnosti.
Gajene biljke mogu rasti u rasponu pH 4-8,
ali to su ekstremne vrednosti.
OdreĎivanje pH zemljišta vrši se u
poljoprivrednim ustanovama opremljenim posebnim
aparatima (pH-metrima), a pH vrednost se odreĎuje
u suspenziji zemljišta sa H2O i u nKCl. Za naša
zemljišta pouzdanija je ocena reakcije zemljišnog
rastvora u nKCl.
Uticaj pH na aktivnost biljnih hranjiva
Tipovi zemljišta prema pH vrednosti (Šefer-Šahtšabel)

Oznaka Oznaka reakcije
pH pH
reakcije
Vrlo jako kisela <4 Slabo alkalna 7.1 -8.0
Vrlo kisela 4.0-4.9 Umereno alkalna 8.0-9.0
Umereno kisela 5.0-5.9 Jako alkalna 9.1-10.0
Slabo kisela 6.0-6.9 Vrlo jako alkalna >10.0
Neutralna 7.0 - -
Najbolji uslovi za normalan porast i razviće gajenih biljaka je u intervalu pH 6 - 7,5 .
24
Biološke osobine zemljišta

Od obilja organizama izdvajaju se one koji su za ţivot zemljišta s obzirom na plodnost najvaţniji.
Prvo je korenje gajenih biljaka, a drugo saprofagna mezofauna antropogenog zemljišta.
Koren gajenih biljaka

Korenje viših biljaka (gajene vrste i korovi) deluje u zemljištu dvostruko. S jedne strane prima edafske
vegetacione faktore (vodu, hranjiva i kiseonik), a s druge strane izlučuje ugljen dioksid, organske kiseline,
šećere, alkaloide, vrlo komplikovana organska jedinjena (aminokiseline i dr), pa i sama hranjiva koje je biljka
ranije primila. Posebno su vaţne izlučene tvari nazvane alelopatici (kolini) koje na druge više biljke deluju
negativno ili pozitivno i fitocide koje su nepovoljni za mikroorganizme zemljišta.
Korenje prima hranjiva neposredno s adsorpcijskog kompleksa, iz tekuće faze zemljišta, a posredno
preko bakterija zemljišta. U zoni sisajućeg korenja (rizosfera), stvara se aktivni sloj bogat mikroorganizmima. U
toj zoni javlja se mutualizam. Korenje od bakterija prima antibiotike i druga jedinjenja, a bakterije od biljaka
šećer, organske kiseline i druge materije. MeĎutim, mikroorganizmi se mogu prema biljkama ponašati kao
konkurenti za neke materije ili delovati štetno putem svojih izlučevina koje se nazivaju marizmini. Tako se
nesimbiotksi fiksator Azotobacter sp. javlja kao konkurent za fosfor.
Korenje viših biljaka rahli zemljište prilikom prodiranja u njega, što se naziva biološka
drenaža. Osim toga, korenje oblepljuje grudice zemljišta čime poboljšava njegovu strukturu., čuvajući ga
istodobno od odnošenja putem eolske i hidroerozije.
Ostaci podzemnih organa viših biljaka izvor su humusa i energije za poljoprivredna zemljišta.
Detelinsko travne smeše, npr., ostavljaju u zemljištu najviše svojih podzemnih organa. Pri tome treba imati na
umu, da je odnos nadzemnog i podzemnog dela biljke u vrlo širokom proseku 1:1, što znači da je masa
korenja poljoprivrednih biljaka jedan od faktora stvaranje antropogenog zemljišta.
Saprofagna mezofauna zemljišta

Zemljište je supstrat u kojem ţive mnogobrojni mikroorganizmi čija je aktivnost tesno vezana za
njegov postanak i plodnost. Ţivotna zajednica raznih vrsta flore i faune u zemljištu zove se edafon.
Pored mikroorganizama, u zemljištu ţivi čitav svet viših ţivotinja pa se zemljišna fauna deli na:
1. Mikrofaunu - sitni beskičmenjaci veličine 0,02 - 0,2 mm (protozoe i metazoe - hrane se

rastvorenom organskom materijom i mikroorganizmima).
2. Mezofaunu - krupniji beskičmenjaci (0,2 - 2 mm) - nematode, pregljevi, Collembolae .
3. Malerofaunu - čine je beskičmenjaci (2 - 20 mm) i kišne gliste, stonoge, mravi, puţevi, insekti.
4. Megafaunu - to su najkrupniji predstavnici zemljišne faune (razni glodari).
Njegova je bitna karakteristika da neki članovi ţive u zemljištu, jer su ishranom vezani za njegove
hranljive sastojke.
Suština aktivnosti zemljišnih organizama sastoji se u posrednoj ili neposrednoj transformaciji
organske materije. Intenzitet aktivnosti ovisi o broju organizama i prisustvu organske materije, a ona je različita
zavisno od godišnjeg doba unutar odreĎenog geografskog prostora. Pedofauna posredno razlaţe mrtvu i ţivu
organsku materiju, i to uglavnom prethodnim mehaničkim sitnjenjem i mešanjem. MeĎutim, delovanje
mikroorganizama u daljem procesu transformacije je neposredno i vodi potpunoj mineralizaciji organske
materije. Kao rezultat ovog oksidativnog procesa oslobaĎaju se CO2, H2O i NH3 i mineralni sastojci (mineralna
hranjiva izmeĎu ostalog), te se ponovo uključuju u kruţno kretanje materije. Proces mineralizacije organske
materije je najvaţniji izvor CO2 u zemljištu. Stepen otpuštanja CO2 iz zemljišta ukazuje na njegovu
mikrobiološku aktivnost. Bez ovog procesa - disanja sićušnih ali brojnih zemljišnih organizama, ţivot biljaka
bio bi onemogućen, a na površini zemljišta došlo bi do nepoţeljne akumulacije nerazloţenih organskih ostataka.
U normalnim okolnostima, sva organska materija se ne razloţi odjednom potpuno, već se jedan
njegov deo transformiše u relativno stabilnu formu – humus. U humus, kao visokomolekularnom organskom
jedinjenju, ugraĎena je znatna energija. U ovim sloţenim procesima naročito je vaţna aktivnost bakterija, u
nitrifikaciji, oksidaciji sumpora i fiksaciji azota.
Prema načinu disanja, bakterije se dele:
1. Aerobne, za svoj ţivot zahtevaju slobodan kiseonik. Od velikog su značaja za poljoprivredna zemljišta.
25
2. Anaerobne , koriste vezani kiseonik, odnosno razvijaju se bez molekularnog kiseonika. Utiču negativno
fizičko-hemijska svojstva zemljišta.
Na fizičke osobine zemljišta prvenstveno utiče aktivnost

pedofaune, naročito kišnih glista, koje rove, prevrću i temeljito
mešaju organsku materiju sa mineralnim česticama, te formiraju
strukturne agregate koje su uzgred rečeno, vrlo stabilne na razorno
dejstvo vode. Ova se stabilnost objašnjava vezivanjem agregata ne
samo pomoću sluzi, već i otpornijom materijom, humusom, što
znači da je organska materija u digestivnom traktu izvrgnuta
dejstvu fermenata i crevne flore. Pored toga, svojim hodnicima,
kišne gliste vrše prirodnu drenaţu što se itekako odraţava na
ukupni kvalitet zemljišta. Najpovoljniji ishod transformacije
organske materije (sinteza humus), javlja se onda kada u tim
sloţenim biohemijskim procesima, pored mikroflore, sudeluje i
zemljišna fauna. Sadejstvo svih članova biocenoze kroz duţi niz
godina, zadovoljava princip kontinuiteta, koji ima veliko značenje Kišna glista Lumbricus sp.)
za čitavu ţivu prirodu. Postoje meĎutim, i antagonistički odnosi prema višim biljkama ili čak izmeĎu
pojedinih mikroorganizama (privremena prevaga heterotrofnih organizama nad malobrojnim autotrofnim, kad
se zemljištu dodaje sveţa organska materija).
Sve agrotehničke mere zahvataju pliće ili dublje u ţivotni prostor zemljišnih organizama. Obrada
(ugar, plodored), Ďubrenje organskim i veštačkim Ďubrivima, borba protiv korova i štetočina, kalcizacija,
odvodnjavanje i navodnjavanje utiču na sastav i ravnoteţu u zemljištu. Intenzivna agrotehnika, primena
jednobraznih Ďubriva, nedostatak mikroelemenata, teška mehanizacija i monoprodukcija (monokultura) dovela je
do narušene ravnoteţe ţivotne zajednice u većini poljoprivrednih zemljišta. Iz toga razloga, danas se nameće
potreba iskorišćavanja zemljišta na način koji moţe obezbediti kontinuirani razvoj ţivota u njemu.
Slojevi kulturnog zemljišta

Pod pojmom kulturnog zemljišta podrazumeva se ono zemljište koje se nalazi pod trajnim i
dominantnim uticajem čoveka, što dalje podrazumeva poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina, dakle
stvaranje novog sloja koga nema u zemljištima slobodne prirode. Taj sloj se naziva ornica ili mekota -
površinski sloj u kome se obavlja setva/sadnja, klijanje, početni rast i glavno ukorenjavanje kulturnih biljaka.
Nastala je obradom i ukupnim sistemom biljne proizvodnje. Obogaćena je humusom, ima dobru strukturu,
povoljan vodno-vazdušni reţim, intenzivniju mikrobiološku aktivnost, više hranjiva i bolju pristupačnost istih
korenovom sistemu biljaka. Za stvaranje mekote ili ornice, potrebno je odreĎeno vreme, pa je vreme vaţan
faktor u njezinom stvaranju. Sigurno je da taj proces teče osetno brţe nego prilikom stvaranja tipova zemljišta i
prirodnih horizonata. Jednom stvorena mekota se razlikuje od drugih slojeva zemljišta. Budući da je mekota
glavni ţivotni prostor podzemnih organa gajenih biljaka, nastoji se da ona bude što dublja.
Po današnjoj klasifikaciji moćnosti orničnog sloja razlikujemo:

1. Vrlo plitku ornicu…………...do 10 cm
2. Plitku ornicu………………...do 20 cm
3. Srednje duboku ornicu……..do 30 cm
4. Duboku ornicu …………..preko 30 cm
Dubina ornice (mekote) je kompleksan pokazatelj apsolutne dubine

zemljišta, reljefa, glavnih osobina zemljišta, sistema biljne proizvodnje,
vučne sile i instrumenata za obradu zemljišta.
Vrlo plitka mekota upozorava ili na nepovoljne prirodne činioce za
stvaranje antropogenog zemljišta ili na ekstenzivnu poljoprivrednu
proizvodnju. Duboka mekota, naprotiv, je znak povoljnih prirodnih faktora i
intenzivne poljoprivrede.
Ispod mekote nalazi se sloj zemljišta nazvan zdravica. Zdravica je
zapravo deo pedosfere koji nije obuhvaćen antropogenizacijom zemljišta.
Kadkad se zdravica označuje kao mrtvica ili sirovo zemljište što upozorava
na slabu biogenost i humoznost. Na apsolutno dubokim zemljištima s
dubokim fiziološki aktivnim profilom, dele se i zdravice u dve kategorije:
zdravicu I i zdravicu II.
Slojevi antropogenog zemljišta
26
Zdravica I je dio fiziološki aktivnog profila, pa se u njemu nalazi još korenja i drugi organizmi
zemljišta.
Zdravica II ili donja zdravica nalazi se izvan fiziološki aktivnog profila i bez uticaja korenja viših
biljaka. Slabih je fizičkih, hemijskih i bioloških osobina.
Ispod zdravice nalazi se matični supstrat odnosno litosfera. Ako je rastresit onda se označuje sa C a ako
je stenovit onda se označuje sa R.
Ako se zemljište obraĎuje dubinskim rahljenjem, ispod mekote se formira dopunski podoranični sloj -
podmekota. Ona se obično ne Ďubri, iako takva mogućnost postoji. Prisutnost podoraničnog sloja, povećava
ukupnu dubinu antropogenog sloja i moţe biti uvodni stadijum za njezino kasnije uključivanje u mekotu, a time i
za produbljivanje aktivnog sloja zemljišta.
Pored odnosa mehaničkih frakcija unutar zemljišta, bitna je njihova veličina odnosno, promer pojedinih
frakcija jer ona odreĎuje pripadnost teksturnoj klasi pojedinih zemljišta.
Čuvanje plodnosti zemljišta

Intenzivno iskorištavanje zemljišta sa sobom nosi i negativne uticaje na njegovu plodnost. To znači, da
se sa gajenjem biljaka javlja opadanje početne plodnosti i da se u iskorištavanje antropogenog zemljišta, moraju
uključiti zahvati koje čuvaju, obnavljaju, pa i povećavaju plodnost iznad početne razine.
Faktori koji negativno utiču na plodnost zemljišta jesu klima, gajena biljka i čovjek., odnosno radovi
koji se obavljaju u gajenju biljaka.
a) Klima deluje na plodnost zemljišta insolacijom, oborinama i vetrom. Naime, antropogena zemljišta su u
jednom delu godine "gola", a nakon setve/sadnje su i dalje nezaštićena do porasta gajenih biljaka.
Zemljišta slobodne prirode su naprotiv, stalno pokrivena
biljnim pokrivačem, te sama sebe štite od štetnog uticaja
atmosferilija.
a) Padavine svojom mehaničkom snagom razaraju strukturne
agregate, zamuljuju ih, a posledica je stvaranje tanje ili deblje
pokorice koja sprečava aeraciju i ulaţenje vode u zemljište.
To se neposredno odraţava na klijanje i nicanje gajenih
biljaka jer onemogućava njihov izlazak na površinu i biljka
ugiba. Kiša u obliku pljuskova jakog intenziteta uzrokuje
eroziju na golom zemljištu pogotovu na nagnutim terenima.
Razorno delovanje kišne kapi na zemljište
Oblik hidroerozije uz morske i Posledice hidroerozije Delovanje vodene erozije usled jakih pljuskova
rečne obale
27
Delovanje vetra na čestice zemljišta Zabarivanje proizvodnih površina usled jakih

pljuskovitih kiša
b) Insolacija ultraviolentnim zrakama ubija mikroorganizme zemljišta na površini i time ga biološki
umrtvljuje. Toplotni efekat insolacije izaziva povećanju evapotranspiraciju čime naglo isušuje
zemljište.
c c) Biljke prinosom iz zemljišta iznose ogromne količine hranjiva i time smanjuju plodnost. Neke biljke
ubrzavaju razgradnju humusa ili destimulišu ugorenje zemljište.
d) Vetar na golim površinama bez biljaka, pogotovo na obraĎenim i usitnjenim zemljištima moţe u
odreĎenim okolnostima uzrokovati eolsku eroziju. Hidro i eolska erozija smanjuju plodnost jer odnose
najplodniji dio zemljišta (mekotu).
e) Čovek najviše deluje na smanjenje plodnosti načinom iskorištavanja zemljišta. Tu su uključeni
agrotehnički zahvati i skidanje plodina. Od agrotehničkih zahvata u prvom redu je to obrada zemljišta.
Obradom zemljišta se potiče aeracija i tako stimuliše proces razgradnje organske materije
(mineralizacija). Većom frekvencijom obrade kvari se struktura, jedan od vrlo vaţnih faktora plodnosti
zemljišta čime se otvara put mikroeroziji na obraĎenim zemljištima. Najnepovoljniji uticaj na plodnost
zemljišta u vezi je s gaţenjem proizvodne površine.
Uticaj sabijanja zemljišta na razvoj korenovog sistema kukuruza (Micić, 1985)
Pri obavljanju agrotehničkih zahvata, zahvata ţetve, berbe i košnje, po proizvodnim površinama se
kreću razni poljoprivredne mašine. One gaze zemljište, što se negativno odraţava na njegovu plodnost. Gaženje
zemljišta je zajednički pojam za negativan uticaj radnih zahvata na proizvodnoj površini. Postoji nekoliko oblika
gaţenja zemljišta (Rid, 1956):
1. Stvarno zbijanje je mehanički učinak gaţenja zemljišta.
2. Rupa i razmazivanje su zemljišta je fenomeni koji se javljaju ako je zemljište mokro. Rupe su bile redovito
dok su se u obradi zemljišta koristile zaprege, a razmazivanje je sada u epohi traktora i to prilikom njegovog
naglog menjanja pravca kretanja na mokrom zemljištu. To je takozvani "efekat škara". Do razmazivanje
moţe doći i kretanjem transportnih sredstava preko mokrog zemljišta.
Sva zemljišta nisu jednako osetljiva na zbijanje, pa s povećanjem mineralnih koloida izraţene
lepljivosti u zemljištu raste osetljivost, dok su lagana, a pogotovu skeletoidna zemljišta neosetljiva na zbijanje.
28
Rupa i razmazivanje su ne teškim mineralnim zemljištima apsolutno štetni, zato se ne sme prelaziti
preko takvih zemljišta kada su vlaţna. Plodno zemljište podrazumeva zemljište koje je strukturno,
humusno, bogato pristupačnim hranjivima i korisnim
mikroorganizmima. Takvo zemljište je stabilnije prema nepovoljnim
uticajima i brţe obnavlja narušenu plodnost.
Da se odrţi ravnoteţa prirodnih sila, čovek mora uključiti
zahvate koji obnavljaju, čuvaju, pa i povećavaju plodnost zemljišta.
Zato čovek mora biti usmeren na zahvate koji stabilizuju strukturu,
odrţavaju optimalan sadrţaj humusa, vraćaju oduzeta hranjiva i
aktiviraju mikrobiološke procese u zemljištu. U tim korisnim
zahvatima vaţnu ulogu ima Ďubrenje kalcijumom, fosforom i
azotom, te obogaćivanje zemljišta organskom materijom.
Tragovi guma i površinskog zbijanje pri predsetvenoj

pripremi
Korisno je i obradu zemljišta svesti na odgovarajuću meru, a zemljište ostaviti što manje vremena
"golo". Podrivanje je delotvorna mera čuvanja plodnosti zemljišta.
Da bi se sačuvala stabilna mrvičasta struktura, treba ako je to moguće, uključiti u plodored detelinsko
travne smeše.
U čuvanje plodnosti zemljišta, uključuju se danas razni tehnički zahvati. Osnovno je smanjiti broj
prohoda a time i gaţenje. To se postiţe primenom širokozahvatnih oruĎa (metoda stalnih tragova),
korišćenje pneumatika širokog profila na pogonskim i transportnim mašinama, uduplavanje točkova ili
ugradnja metalnih ili gumenih gusenica.
Primena avijacije je takoĎer jedna od mera smanjenja gaţenja zemljišta. MeĎutim, ona je moguća
samo u radnim zahvatima Ďubrenja i zaštite useva.
Klasifikacija zemljišta
Zemljišta se stvaraju i razvijaju pod uticajem pedogenetičkih faktora (organizmi, matični supstrat,
klima i reljef), a u toku vremena se menjaju na način koji ima karakter evolucije. Budući da oblik i intenzitet
delovanja faktora varira u širokom intervalu, mogu da se jave bezbrojne kombinacije dejstva faktora i kao
posledica toga, veoma raznovrsne forme zemljišta. Ako se tome doda, da razvoj zemljišta ne počinje
istovremeno na svim delovima kopna, i da se stalnim spiranjem razvijenih zemljišta njihov ciklus ponavlja iz
početka, onda je razumljivo što se i u rejonima gde vladaju jednaki pedogenetički faktori javljaju raznovrsni
razvojni stadijumi zemljišta. Time se objašnjava ogromna raznovrsnost zemljišnog pokrivača, a zadatak je
klasifikacije da, primenom adekvatnog logičkog sistema, to mnoštvo raznovrsnih formi zemljišta učini
preglednim. Kada se, primenom takvog sistema, srodne forme grupišu, broj jedinica kojima se operiše, svodi se
na razumnu meru. Ako se takve jedinice, s obzirom na srodnost, razlike i genetičku vezu meĎu njima, razvrstaju
po hijerarhijskom principu, dobija se pregled koji omogućuje lako snalaţenje u mozaiku zemljišnog pokrivača i
brzo informisanje o bitnim osobinama zemljišta.
Proces grupisanja i razvrstavanja zemljišnih individua, prema nekim zajedničkim obeleţjima naziva
se klasifikacija zemljišta, pa razlikujemo:
1. Naučnu, (geološko-petrografske, hemijske, fizičke, mešovite i genetičke).
2. Praktičnu, (agronomske - bonitetne, meliorativne i sanitarne).
3. Ekonomsku, (prema ukupnoj ceni zemljišta, prema dohotku i prema čistom prihodu).
Danas se mahom koristi genetička klasifikacija (zasnovana na genezi), a u najširoj primeni je sistem
koji su izradili Škorić, Filipovski i Ćirić (1973), a prihvatilo ga je Jugoslovensko društvo za proučavanje
zemljišta.
29
Automorfna zemljišta
Klasa zemljišta Profil Tip zemljišta
1. Kamenjar (litosol)
2. Sirozem (rigosol)
I) Nerazvijna zemljišta (A)-C
3. Eolski pesak (aerosol)
4. Koluvijalni nanos (koluvijum)
1. Krečnjačko dolomitne crnice (kalkomelanosol)
2. Rendzine
II) Humusno akumulativna 3. Humusno-silikatno zemljište (ranker)
A-C
zemljišta 4. Černozem
5. Smonice (vertisol)
6. Ranker
1. Eutrično smeĎe zemljište (eutrični kambisol)
2. Kiselo-smeĎe zemljište (distrični kambisol)
III) Kambična zemljišta A-(B)-C 3. SmeĎe zemljište na krečnjaku i dolomitu
(kalkokambisol)
4. Crvenica (terra rosa)
1. Ilimerizovana zemljišta (luvisol)
IV) Eluvijalno-iluvijalna
A-E-B-C 2. Podzol
zemljišta
3. SmeĎe podzolasto zemljište (brunipodzol)
1. Rigolovano zemljište (regosol)
V) Antropogena zemljišta P-C 2. Vrtna zemljišta (hortisol)
3. Zemljišta deponije (deposol)
1. Zemljišta deponija
VI) Tehnogena zemljišta 2. Flotacijski materijal
3. Nanosi iz vazduha
b. Hidromorfna zemljišta
1. Pseudoglej
I) Epigeljna zemljišta A-Eg-Bg-C
2. Stagnoglej
1. Močvarno glejno zemljište (euglej)
II) Hipoglejna zemljišta A-G 2. Kiselo-smeĎe zemljište (semiglej)
3. Amfiglejno zemljište
1. Recentni rečni nanosi (fluvisol)
III) Fluvijalna i fluviglejna (A)-I…:A-I,II..A-
2. Fluvijalno livadsko zemljište (A-C-G)
zemljišta Gpo
3. Ritska crnica (molični fluviglej)
1. Visoki treset (acro-histosol)
IV) Tresetna zemljišta T-G 2. Prelazni treset (p.o. histosol)
3. Niski treset (plano histosol)
1. Rigolovani treset
V) Antropogena zemljišta P-C 2. Zemljišta pirinčanih polja (rizosol)
3. Hidromeliorisana zemljišta
C. Halomorfna zemljišta
I) Akutno zasoljena
Asa-C-Gp 1. Solončak
Zemljišta
II) Eluvijalno-iluvijalna
A-E-Bt, Na-C 2. Solončec
alkalna zemljišta
Postoji i FAO/UNESCO klasifikacija zemljišta. Ovde nećemo dati detalje ove klasifikacije, već samo
nazive grupa zemljišta i njihove oznake: Fluvisols (FL), Gleysols (GL), Regosols (RG), Cambisols (CM),
Calcisols (CL), Gypsisols (GY), Solonetz (SN), Solonchaks (SC), Kastanozems (KS), Chernozems (CH),
Phaeozems (PH),Gryzems (GR), Luvisols (LV), Planosols (PL), Podzoluvisols (PD), Podzols (PZ), Lixisols
(LX), Acrisols (AC), Alisols (AL), Nitisols (NT), Ferralsols (FR), Plinthosols (PT), Histosols (HS) i Anthrosols
(AT)
30
Prinos
Rast organizama je glavno obeleţje ţivota. Uţe, biološki shvaćeno, rast omogućuje da asimilacija
bude veća od disimilacije. S biohemijskog stajališta, rast znači da je prirast veći od utrošenih a ekonomski, da je
efekt u produktu veći od uloţenih troškova.
Fenomen ţivota, pa prema tome i rast javlja se u takvom ekološkom ambijentu koji osigurava
opstanak ţivih bića. Zakoni ţivota vrede za sve organizme, autotrofne, heterotrofne, za one u slobodnoj prirodi i
gajene biljke.
Ukupnu biljnu masu (nadzemnu i podzemnu) stvorenu gajenjem neke kulture na jedinici površine
smatramo biološkim prinosom, a deo biološkog prinosa koji predstavlja glavni cilj gajenja i ima odreĎenu
upotrebnu poljoprivrednu vrednost, odnosno ekonomsku, trţišnu vrednost – prinosom.
Prema tome, prinos je odreĎen u biološkom prirodu i čini njegov najvaţniji deo. Svaki prinos ima
dvije komponente: kvantitet i kvalitetu. Obe komponente su vrlo vaţne, a za podmirenje osnovnih potreba
čoveka i domaćih ţivotinja primarna je količina. Nakon toga, dobija na značaju kvaliteta, iako je kod nekih
kultura ona uvek dominantna (npr. duvan). Prirod i prinos su rezultanta pozitivno i negativno delujućih
ambijentalnih faktora, kapaciteta rodnosti i otpornosti biljke prema negativnim faktorima. Svaki od tih faktora
ima svoj raspon odnosno gradaciju delovanja, zato se ni prirod ne moţe smatrati apsolutnom ili statičkom, nego
promenljivom, dinamičkom veličinom i za istu biljnu vrstu.
Samo u potpuno kontrolisanim uslovima i postizavanjem optimalne konstelacije svih vegetacijskih
faktora, mogla bi se realizovati maksimalna rodnost neke biljke odnosno kulture.
Faktori stvaranja prinosa

Gajena biljka uklopljena na staništu u dve sredine (zemljište i atmosfera) daje rod ili, drugim rečima,
stvara prinos.
Šematski prikaz stvaranja prinosa
Na prinos deluju unutrašnji i vanjski faktori. Vanjski se faktori dele na one koji deluju putem zemljišta
(edafski) i one koje deluju iz atmosfere (klimatski).
Na prinos jako deluje čovek, stvaranjem sorata i hibrida te zahvatima u gajenju biljaka. Napokon, na
prinos deluju ovi kompleksni faktori: zemljište, klima, biljka, čovek.
Iz prikazane sheme, jasno se vidi da plodnost zemljišta nije identična prinosu, ali se ona pored ostalih
faktora produktivnost nalazi u prinosu. Plodnost se ne moţe izraziti u brojčanom veličinom, jer je ona rezultat
čitavog niza elemenata, za razliku od prinosa, koji se moţe izraziti brojčanom veličinom odnosno masom uroda
po jedinici površine ( npr. kg/ha).
Postoji kompenzacija izmeĎu faktora produktivnosti (plodnost zemljišta, klima, sorta ili hibrid,
agrotehnika), u odnosu prema prinosu, ali samo u odreĎenim granicama, jer preko toga svaki faktor deluje kao
limitirajući na prinos.
31
Zakoni stvaranja prinosa

Plodnost zemljišta i rast biljaka oduvek su bili predmet paţnje, razmišljanja i raznih tumačenja. S
današnjih naučnih pozicija uočavamo razne zablude o objašnjenju prinosa u toku iskustvene epohe razvoja
poljoprivrede.
Razvojem fundamentalnih prirodnih nauka, omogućilo je razvoj naučne agrikulture u 19. stoleću.
Prinos je počeo biti tretiran sa naučnog gledišta.
Priv zakon o prinosu postavio je Justus v. Liebig (1855), koji je ujedno i tvorac teorije o mineralnoj
ishrani biljaka. Njegov zakon je glasio: "Visina je prinosa polja u
omeru s onim, za puni razvoj biljke preko potrebnim hranjivom
kojeg ima u najmanjoj količini (in minimo)". Zato je Liebigov zakon
poznat pod nazivom "zakon o minimumu". Po njegovom tumačenju,
prinos raste pravolinijski s porastom doze biljnog hranjiva bez obzira
na druge vegetacijske faktore.
Nedostatak Liebigova zakona je što nije ispitivao ostale
faktore koji utiču na prinos (vode, temperatura, svetlost itd). Pored
toga, po njegovom zakonu bi značilo, kad bi dodavali hranjiva u
neograničenim količinama, prinos bi srazmerno pravolinijski rastao.
Herllriegel je u drugoj polovini stoleća uz biljna hranjiva ispitivao i
druge ţivotne faktore (npr.vodu), a Liebscher (1985) je dalje razradio Šematski prikaz Libig-ova zakona
Liebigov zakon davši mu novu formulaciju, po kojoj je delovanje
nekog biofaktora u minimumu ovisno o optimalnom sudelovanju ostalih vegetacijskih činilaca. Veliki napredak
je u tumačenju prinosa učinio Wollny (1897-1898), jer je prvi istodobno pratio delovanje nekoliko
vegetacijskih faktora (svetlost, voda, toplota i hranjiva).
Wollny je utvrdio da jedan biofaktor utiče na povećanje prinosa dakle, pozitivno od minimumima od
optimuma, a zatim efekt opada. To je zakon optimuma. Wollnyeva je zasluga što je u eksperiment uveo nekoliko
faktora, menjao njihove količine i pratio kako kompleks faktora deluje na prinos.
Grafikon promene visine prinosa pod Wollnyev ogled (neprekidno povećanje

uticajem promene u jednom faktoru života biljaka prinosa pod uticajem istovremene
promene tri faktora- svetlost, voda i
hranjiva (Hellriegel-ov ogled).
32
Grafički prikaz Mitscherlich-ova zakona
Na Wollnyevu ogledu Viljams (1938) je formulisao zakon o jednakoj vaţnosti i nezamenjivosti

vegetacijskih faktora. To bi značilo da su svi biofaktori jednako vaţni i nezamenjivi, meĎutim, neki su faktori
relativno vaţniji (npr. voda, azot) jer ih biljke trebaju u velikim količinama.
Mitsherlich (1954), je postavio zakon o delovanju vegetacijskih faktora koji kaţe da: "Prinos raste s
porastom svakog vegetacijskog faktora proporcionalno razlici do maksimalno mogućeg prinosa". Njegov
se zakon još zove "zakon o opadajućem porastu prinosa" ili jednostavno Mitscherlich-ov zakon.
Na grafikonu se jasno vidi da biofaktori u početnim količinama najjače deluju, a kako količina raste,
uticaj se na visinu prinosa smanjuje prema teoretskom maksimumu "A", zato nema pravolinijskog povećanja
prinosa.
Na visinu prinosa deluju svi prisutni faktori prema količini i intenzitetu pojedinog faktora. Za
povećanje prinosa, Mitscherlich je postavio sledeću jednačinu:
log  A  y   log A  cx
-gde je A – maksimalni prinos, y – ostvareni prinos, c-činilac intenziteta pojedinih vegetacionih faktora, x-
primenjena količina nekog činioca (npr. Ďubriva) i A-x – razlika izmeĎu maksimalnog i ostvarenog.
Sam Mitscherlich je primetio da prinos opada kad je preĎen maksimum, kao što je to kod prejakog
Ďubrenja (npr. azota). Tada se govori o "štetnom faktoru".
Iako je Mitscherlich-ov zakon vidno unapredio naučno shvatanje i tumačenje prinosa, on ipak ima nekih
nedostataka. Prvo, ako u eksperimentu nisu potpuno kontrolisani svi faktori, nemoguće je ostvariti maksimalni
prinos "A". Zatim, pojedini se faktori meĎusobno ne odnose samo harmonično nego i konkurentno, pa ako se
poveća doza jednog faktora, drugi moţe biti potisnut. To ne znači da antagonističko delovanje iona mora uvek
biti negativno. Na kraju, u zemljištu kao heterogenom sistemu, hranjiva nisu apsolutne nego relativne veličine.
Willcox je na osnovu Mitccerlich-ova zakona zaključio da: “Delovanje nekoga faktora ne ovisi o tipu
zemljišta i gajenoj biljci, da najveći broj vegetacijskih činioca mora biti pod kontrolom ako se ţeli ostvariti
maksimalan prinos nijednog faktora ne sme biti previše jer inače počinje delovati negativno”.
Boguslawski i Schneider (1962) su izvršili daljnju interpretaciju Mitscherlich-ova zakon, što je
prikazano u sledećem grafikonu.
Mitscherlichov zakon prema Bogoslowskom i Schneideru (1962)
33
xi
U jednačini Y  M 10  z (log ) vezanom za ovaj grafikon Y= srednji prinos, x = data
mi
količina faktora rasta, M = maksimalni prinos, m = maksimalnom prinosu pripadajuća doza faktora, i =
udaljenost početne tačke krivulje od nulte osi (mereno u jedinicama doza faktora), z = konstanta.
Iz ovog grafikona se moţe zaključiti da se u zoni maksimuma postiţe najveći prinos optimalnim
dozama vegetacijskih faktora, i da se ova zona ne sme prekoračiti jer počinje prinos opadati (zona depresije). Iz
toga proizlazi da je teško dozirati sve vegetacijske faktore, tako da se optimalno dopunjuju sve do teoretskog
maksimalnog prinosa.
34
Agrotehnika
Tehnika ratarenja je primena agrotehničkih mera, a agrotehničke mera predstavljaju sredstva čijom
primenom čovek, u skladu sa agrotehničkim osnovama podešava uslove biljne proizvodnje u cilju postizanja
prinosa maksimalne veličine i kakvoće (Todorović, 1958).
U ekosistemu: klima-zemljište-gajena biljka-čovek, naročitu ulogu kao tvorac, regulator i rukovodilac
ima čovek (Milojić, 1991). Dakle, čovek je tvorac poljoprivrede. Ona je najstarija grana ljudske delatnosti i
vrlo je složena. Ona se može podeliti u tri dela: ekološki , biološki i ekonomski. Svaka od navedenih kategorija
su posebne, međutim, one se isprepliću u vrlo komplikovane odnose.. Zbog didaktičkih razloga one se ipak
odvajaju.
U ekološkom delu proučavaju se faktori sredine, njihovo poboljšanje i iskorištavanje u
organizovanom procesu poljoprivredne proizvodnje. U biološki deo idu gajene biljke i domaće životinje
uključivši metode oplemenjivanje, a ekonomskom delu pripada organizacija rada i rentabilnosti.
Ako se iz ekološkog kompleksa izdvoje zahvati koji se tiču gajenja biljaka, ne ulazeći u biološki i
ekonomski aspekt poljoprivredne proizvodnje, dobivamo agrotehnički kompleks.
Reč agrotehnika je složenica od latinske reči- ager (polje) i grčke –techne (veština, umeće).
Mere kojima se kulturnim biljkama stvaraju povoljni uslovi za rast i razvoj nazivamo agrotehničkim
merama. Zadatak agrotehničkih mera je da se sa što manje uloženog rada i sredstava postigne maksimalno
mogući prinos neke gajene biljke, kako u kvantitetu tako i u kvalitetu. To je moguće, ako se svi vegetacioni
faktori dovedu u optimalnu konstelaciju (voda, hranjiva, svetlost, CO2 itd).
Prema prirodi delovanja, sve agrotehničke mere se mogu podeliti u tri grupe:
1. Mere pomoću kojih možemo uticati na klimu (navodnjavanje, gajenje u zaštićenom prostoru,
proređivanje, vetrozaštitni pojasevi).
2. Mere pomoću kojih utičemo na promenu plodnosti zemljišta (obrada -osnovna i dopunska, kalcizacija,
humizacija, fosfatizacija, primena ostrukturujućih materija ).
3. Mere kojima delujemo na biljke (selekcija, zaštita od korova, bolesti i štetočina, priprema semena,
načini setve, nega useva).
Agrotehničke mere imaju smisao vegetacionih činilaca, jer se čovek služi njima kao sredstvom kojim
utiče na sile prirode, odnosno, da menja vegetacionu sredinu. One se moraju primenjivati ne jednostrano nego u
obliku potpunog kompleksa i jedna drugu ne može zamenjivati, niti se pak one mogu samo obavljati, ne vodeći
računa o njihovom kvalitetu.
Za uspeh izvedenih agrotehničkih mera značajni su:
1. Izbor najpogodnijih agrotehničkih mera.

2. Način primene agrotehničkih mera.
3. Blagovremena primena.
4. Sažetost rokova izvođenja agrotehničkih mera, odnosno primena u onom roku kada su uslovi
najpovoljniji.
5. Izbor mehanizacije.
6. Uložena marljivost i savesnost.
U biljnoj proizvodnji razlikujemo:
1. Opšte agrotehničke mere primerene svim biljnim vrstama (obrada zemljišta, đubrenje, biološka
reprodukcija, njega kultura i borba protiv štetnika).
2. Specijalne agrotehničke mere karakteristične samo za određen broj vrsta.
3. Specifične, svojstvene samo pojedinim vrstama, pa i sortama (hmelj, duvan, povrće itd).
Obrada zemljišta
Počeci poljoprivrede nastali su u vreme “neolitske revolucije” u području plodnog zemljišta na
Bliskom istoku oko 9000-8000 godina p.n.e. gajenjem ječma i pšenice, oko 6500 godina p.n.e. u Grčkoj, šire se
oko 5500 godina p.n.e. uz Dunav, oko 4500 godina p.n.e. do Nemačke, Holandije i Francuske (uz Sredozemne
obale), a oko 4000 godina p.n.e. ratari prelaze u Britaniju.
35
Ukorenjivanjem zasejanog semena počela je kulturna revolucija (gajenje) useva, a ratar je postao
stalnosedelac i vlasnik useva u polju. Formirana su i prva stalna naselja.
Kod nas se zemljoradnja razvijala autohtono, pa se sa najstarijim arheološkim ostacima sreće u selu
Obrana kod Kaknja nalazima kostiju govečeta, ovce, koze, svinje i psa, a pre 7000 godina kod Butmira nađeni su
dokazi gajenja kruške, jabuke, pšenice, zobi, trešnje i sl. U neolitu zemljoradnjom su se bavili i u Podunavlju.
Obrada zemljišta u historijskom razvoju poljoprivrede, prešla je sledeće epohe razvoja: ručna,
zaprežna i mehanizovana obrada zemljišta.
Epoha ručne obrade zemljišta
Prije domestifikacije životinja, zemljište je obrađivano ručno. U početku je to bio drveni štap raznih
dimenzija, na vrhu opaljen vatrom da ne gnjije, a kadkada opterećen kamenom. Takvim štapom obavljala se
najjednostavnije obrada, zapravo, pravila rupa u zemljištu da se može u nju položiti seme i đubrivo (plodna
zemlja, uginula riba i dr). Ovakva obrada zemljišta bila je poznata kod starih naroda Maya, Asteka i Inka
Indijanaca u centralnoj i južnoj Americi.
Ručna obrada zemljišta kod Zuňi Obrada zemljišta motikom (motičarstvo)

Indijanaca
Kamene motike Drvene motike
Drveni štap se razvio i oblike drvene kuke koje je vuklo više ljudi i obrađivao je veću površinu
zemljišta. Nakon pripitomljavanja životinja, drvene kuke su se razvile u zaprežno oruđe – ralicu.
Brončane motike u Asteka

Tamo gde se zadržao ručni rad, usavršena su ručna oruđa kakve postoje i danas u upotrebi širom sveta.
To su motike, budak, pijuk, lopata i dr.
36
Danas u svetu postoje predeli gde je ručna obrada zemljišta jedini zahvat. Takav oblik poljoprivrede
naziva se zove motičarstvo. Motičarstvo je znak vrlo ekstenzivne poljoprivrede sa malim učinkom po jedinici
površine. Motičarstvo još postoji u zemljama sa prenapučenim stanovništvom ili u ekološki nepovoljnim
rejonima za intenzivnu biljnu proizvodnju.
Epoha zaprežne obrade

Zaprežna obrada se javlja nakon domestifikacije životinja. To je bez sumnje predstavljalo značajan
napredak obrade zemljišta, najpre što se mnogo povećao izvor energije za vuču u uporedbi sa čovekom, a
zemljište se moglo u principu obraditi dublje i po jedinici vremena mnogo više.
Obrada zemljišta volovskom zapregom Oranje konjskom zapregom
U epohi zaprežne obrade, nastali su pojmovi jedinica obradivih površina, a odnosi se na površinu koju
jedna zaprega u danim uslovima može obraditi u jednom danu (od jutra do noći). Ta jedinica je kod nas jutro, u
Mađarskoj - hold, Nemačkoj - morgen a u anglosaksonskim zemljama -acre.
Danas se u stručnoj i naučnoj literaturi obavezno koristi jedinica površine 1 hektar (10 000 m2),
što vredi u svim zemljama sveta.
Nakon uvođenja životinja za vuču pri obradi zemljišta, oruđa za ručnu obradu su se morala prilagoditi
radu sa stokom. Smatra se da je prvo takvo oruđe bila spomenuta kuka, koja je postala masivnija. Od nje je
nastala ralica, koja ne okreće nego samo površinski rahli zemlju. Radni organ ralice u početku je bio od drva ili
oštra kamena, a kasnije od metala.
Tada se nazivao kapa. Ralica je dugo vremena bila jedino
zaprežno oruđe, a kad joj je dodana daska (odgrnjača), od nje je
nastao plug. Plug je danas prvo i do danas jedino oruđe koje okreće
zemljište. Prvi plugovi su bili primitivni, malih dimenzija i
kompletno izrađeni od drveta, samo je radni organ (ralo, lemeš) bio
od metala. U područjima stepe upotrebljavao se u pretprošlom
stoleću vrlo masivan, poludrven plug nazvan saban kojeg su vukli
nekoliko pari volova. Saban je orao do 30 cm dubine i vrlo široko, a
mogao je potpuno prevrnuti brazdu. Drveni plug sa metalnim ralom
Epoha mehanizovane obrade

Primena mehanizovane obrade zemljišta počela je u 19 stoleću i traje do danas. Mehanizacija danas u
poljoprivredi daje glavno obeležje savremenog procesa gajenja biljaka. U početku je to bila parna pogonska
mašina (parni traktor), zatim motor sa unutrašnjim sagorevanjem a sporadično i elektromotor.
37
Počeci mehanizovane obrade Traktor na parni pogon

(oranje traktorom na parni pogon)
Obrada zemljišta mašinama u poređenju s ručnom i zaprežnom znači pravu revoluciju iz nekoliko
razloga. Snaga je jako povećana po nekoliko stotina kW u agregatu. Tako golema snaga omogućuje da se
mehanički zahvaća u zemljište do velikih dubina, više od 300 cm. Zapremina obrađenog zemljišta povećala, a
naročito učinak po jedinici vremena. Osim toga, pogonska mašina (traktor) može pokretati takva oruđa za obradu
zemljišta koja sa zapregom a kamoli ručno ne mogu primenjivati (vibro plugovi, freze, rotirajuće motike ili
lopate, freze, rotirajuće drljače npr). Objektivno se može reći da mehanizovana obrada zemljišta povećava
učinak i poboljšava kvalitet rada.
Savremeni način obrade zemljišta
I na kraju treba istaći da su se ove epohe u opštoj evoluciji smenjivale navedenim redom, ali treba imati
na umu da i danas sve tri epohe postoje u agrosferi sveta.
Primenom agrotehničkih mera i đubrenja zemljišta, izazivaju se mnoge promene u zemljištu, odnosno,
tehnološki se deluje na njega. Obrada zemljišta u sebi sadrži dva dela: prvo je zasnivanje ornica, koja ima
zadatak stvaranja osnovnog rastresitog i dubokog sloja zemljišta kao optimalnog staništa za gajene biljke i
drugo je primena kompleksnih agrotehničkih mera, koji služe stvaranju optimalnog mehaničko-fizičkog stanja za
potrebe pojedinih useva i naziva se redovno obrađivanje ornica (oranica). Na ovom mestu potrebno je
objasniti pojam obradivog zemljišta i oranica. Obradiva zemljišta su ona koju čovek sistematski i kontinuirano
iskorištava za određenu biljnu produkciju. Tako se u kategorizaciji poljoprivrednih površina obradivim
zemljištem se smatra i livada iako se ona obično ne obrađuje, izuzevši prilikom preoravanja travnjaka radi
obnove tratine ili zasnivanja veštačke livade. Prema tome, za oranicu ili ornicu vredi definicija da je to obradiva
površina koja se svake godine redovito obrađuje, a po pravilu ore i ima ulogu glavnog posrednika između
atmosfere (vremenske prilike). Voćnjak i vinograd se svake godine obrađuju, ali se ne moraju redovito orati,
pa se ne smatraju ornicama ili oraničnim površinama.
38
Da bi ornični sloj mogao da ispuni svoju ulogu potrebno je, da zemljište raspolaže svim svojim
pozitivnim unutrašnjim snagama u smislu suprotstavljanja negativnim uticajima uz maksimalno udovoljavanje
kulturnim biljkama i da je obrađen na potrebnu dubinu prema zahtevima većine gajenih biljaka.
Sve se površine ne mogu ili nije ekonomično obrađivati. S obzirom na reljef, za obradu se najpovoljniji
ravni i manje nagnuti tereni, a ako se prethodno ne obavi korektura reljefa (stvaranje kontura i terasiranje).
Dalje, pedosfera mora imati dovoljnu dubinu i povoljnu teksturnu građu. Za obradu nisu pogodna skeletna i
teška glinovita zemljišta (teške gline). Teška glinovita zemljišta se zovu još minutna zemljišta, jer se mogu
obrađivati u jednom kratkom vremenskom periodu kada imaju povoljnu vlažnost za obradu. Izvan toga perioda,
ona su prevlažna ili su jako suha za obradu.
Glavni zadatak obrade zemljišta je, kako je već ranije rečeno, da zemljište učini povoljnim za gajenje
kulturnih biljaka. To je mehanički zahvat mehaničkim sredstvima sa zadacima da:
1. Pripremi zemljište za setvu.

2. Omogući prodiranje korenovog sistema u dubinu radi usvajanja potrebnih hranljivih elemenata
rastvorenih u vodi, boljem ukupnom ukorenjavanju, većoj otpornosti na poleganje itd.
3. Da se popravi struktura zemljišta.
4. Da se omogući povoljna biološka aktivnost zemljišta i biljna hranjiva iz nepristupačnih prevedu
u biljkama pristupačne oblike.
5. Bolje ekonomisanje vodom.
6. Da se omogući razmena vazduha između zemljišta i atmosfere.
7. Da izvrgne štetne zemljišne insekte i semenke korova nepovoljnim klimatskim uslovima.
8. Uništavanje korovskih biljaka i njihovih reproduktivnih organa.
Obrada je nužna zbog okulturenja zemljišta, a vrši se do dubine orničnog sloja (antropogenog,
obrađenog sloja), kao i zahvatanjem zdravice (meliorativna obrada). Dubina obrade ovisi u apsolutnoj dubini
zemljišta, o stanju podzemnih voda, teksturnoj građi i stratigrafiji, reljefu, klimi, izvoru energije, sredstvima za
obradu, zahtevima kulture, agrotehničkoj nameni i visini ulaganja u obradu zemljišta te u ukupnim režijskim
troškovima za gajenje neke kulture.
(Mihalić, 1985) je dubinu obrade zemljišta podelio na sledeće kategorije:
Vrlo plitka obrada (do 10 cm dubine), zahvaća površinski sloj u kontaktu s atmosferom, to je kritični
sloj u kojem se obavlja setva većine biljaka. Ovom se obradom razbija pokorica, omogućuje prodiranje oborina u
zemljište, aeracije zemljišta, disanje i grejanje. Za takvu obradu se primenjuju lagana i širokozahvatna oruđa.
Plitka obrada (od 10 do 20 cm dubine) ima u principu iste agrotehničke zadatke kao i prethodna
kategorija, ali je zapremina obrađenog zemljišta i specifični otpor veći. Ovom obradom omogućuje se da ostaci
useva i veće količine đubriva (u prvom redu organskih), budu lakše uneseni u zemljište, a osim toga pogodna je
za setvu i sadnju većeg broja kultura.
Srednje duboka obrada (od 20 do 40 cm dubine) je stvarna granica zaprežne obrade. Ova obrada je
namenjena setvi odnosno sadnji, ali već u sebi nosi element korekture klime (ekonomija vlagom) i produbljenje
mekote.
Duboka obrada ( od 40 do 100 cm dubine) u prvom redu ima za cilj melioraciju zemljišta i korekturu
klime, a obavlja se primarno na težim zemljištima nepovoljne uslojenosti. Kombinuje se sa meliorativnim
đubrenjem. Duboka obrada obavlja se prema biološkom zahtevu gajenih biljaka dubokog zakorenjavanja i radi
meliorativnih zahvata.
Vrlo duboka do ekstremno duboka obrada (dublje od 100 cm) ima samo meliorativno značenje, a
može se obavljati samo na jako dubokim zemljištima ravnog reljefa. Ovom obradom se menja tekstura gornjeg
sloja ili se premeštaju horizonti. Takva obrada namenjena je stvaranju novog, antropogenog zemljišta u inače
nepovoljnim uslovima pedosfere i vodnog režima, a povezana je s drugim specijalnim agrotehničkim zahvatima.
Pri ovoj obradi koriste se specijalna oruđa kao što su plugovi rigoleri, dubinski rahljači, beskonačne pužnice za
izbacivanje zemlje iz dubine. Pogonska mašina su vrlo teški traktori. Ovakva obrada je vrlo skupa, pa se
primenjuje samo u izuzetnim uslovima a ulazi u ekonomsku kategoriju investicija.
Povoljno stanje za obradu zemljišta

Poljoprivredno zemljište je dinamičan sistem koji se menja, a glavni je agens tih promena voda.
Zapravo, klima utiče na hidrotermičke prilike u zemljištu, a one opet na ostale pedodinamičke i biološke procese
zemljišta. Hidrotermičke oscilacije menjaju koherenciju i plastičnost zemljišta. To vredi za srednje teška i teška
zemljišta, dok se kod rastresitih peskulja oba fizička svojstva zbog siromaštva mineralnih koloida ne javljaju ili
tek u maloj meri.
39
Kad su u zemljištu povoljni vodo-vazdušni i toplinski odnosi, aktivira se biofaza, a najpovoljniji

izraz toga je stanje ugorenosti zemljišta.
Za bolje razumevanje promena sila koherencije i plastičnost u nekim ekstremnim zemljištima, može se
videti u grafikonu .
Iz grafikona se može videti da samo pri povoljnoj vlažnosti, odnosno u intervalu povoljnog stanja za obradu
(između tačke krutosti "C" i tačke žitkosti "C1") To je interval kod teških zemljišta vrlo uzak, zato se nazivaju
minutna zemljišta. Ona su najveći deo vremena ili mokra ili lepljiva, presuha ili zbita. Kod humusne ilovače,
interval povoljnosti za obradu širi je nego kog teških zemljišta, a kod peskulja ga nema, pa se one mogu
obrađivati u svako vreme.
Uticaj vlažnosti zemljišta na momenat obrade
Povoljno stanje zemljišta za obradu zavisi u prvom redu o sadržaju vode u tekućem agregatnom stanju,
te se smatra da se jedno srednje teško zemljište najbolje obrađuje pri sadržaju vode 40-%maksimalnog
kapaciteta. Tolika vlažnost treba biti do dubine do koje dopiru oruđa.
Koje vreme i momenat obrade zemljišta treba uzeti kao optimalno, pored ostalog, zavisi od vrste biljke
koju nameravamo da gajimo, stanja vlage u zemljištu, zakorovljenosti .
Za ocenu pogodnosti zemljišta za obradu primenjuju se različiti kriterijumi. U odnosu na količinu vode
u i na zemljištu kvalitet obrade ocenjuje se kao što je prikazano u sledećoj tabeli.
Pogodnost obrade zemljišta zavisno od stanja vlažnosti zemljišta (Butorac i Mihalić, 1970)
Mogućnost (stanje
Kategorija Stanje zemljišta s obzirom na prisutnost vode
obrade)
0 Ekstremno suvo i tvrdo Ne može se obrađivati
1 Suho i tvrdo Teško se obrađuje
2 Prosušeno Obrada otežana
3 Umereno vlažno i ne lepi se Stanje za obradu povoljno
4 Jako vlažno i modeluje se Obrada otežana
5 Mokro i vlažno Teško se obrađuje
6 Zasićeno, voda leži u depresijama Obrada nemoguća
7 Voda leži na površini zemljišta Obrada nemoguća
Ako se zemljište obrađuje kada je jako mokro nastaje dugotrajna šteta. jer su mikrostrukturni agregati
s vodenim omotačem vrlo osetljivi, deformišu se, narušava se struktura, što direktno utiče na plodnost zemljišta.
Mokro, odnosno lepljivo zemljište se ne sme obrađivati. Značajan momenat vezan za obradu zemljišta
jeste da između obrade i setve prođe određeni vremenski period radi biološkog zrenja, odnosno aktiviranja
različitih fizičkih i mikrobioloških procesa.
Teška, nestrukturna zemljišta siromašna humusom, naročito zbog nedostatka vlage i nižih temperatura,
zahtevaju duži period zrenja od obrade do setve, pa se moraju obrađivati znatno ranije u odnosu na setvu. Lakša,
peskovita zemljišta lakše se aktiviraju, pa ih treba obrađivati što bliže vremenu setve.
Tako se u jesen prvo obrađuju teža zemljišta jer se prije zablate, a zatim se obrađuje lakša. U proljeće je
sukcesija obrnuta, sada se prvo obrađuje lakša zemljišta jer se pre suše, a kasnije teška zemljišta dok ne postignu
povoljnu vlažnost za obradu.
40
Međutim, često vremenske prilike diktiraju momenat obrade ako se zna da mesec oktobar predstavlja
“špic” poslova u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji, od pomenutog pravila, kao idealnog, se odstupa radi
vremenskih, agrotehničkih rokova, pa često njive u jesen ostanu nezasejane kao posledica obilnih kiša i rane
pojave snežnih padavina.
Biljna proizvodnja sastoji se od umeća pomaganja prirodi (putem agrotehničkih mera koje čovek
preduzima) da na svakom mestu svakoj gajenoj biljci obezbedi sve povoljne uslove i otkloni sve smetnje u
domenu čoveka za njihov nesmetan porast i razviće.
Po globalnoj agrotehničkoj nameni obrada zemljišta može se podeliti na: osnovnu i dopunsku obradu
zemljišta.
Osnovna obrada zemljišta

Zadatak osnovne ili bazične obrade, je da zahvati masu zemljišta do određene dubine u kojoj će se
formirati glavna masa korenovog sistema gajene biljke i deo koji će primiti seme i osigurati aktiviranje
biološkog procesa (klijanje i nicanje). Osnovnom obradom se praktično zahvata sloj pedosfere do maksimalno
moguće dubine.
U osnovnu obradu zemljišta se ubrajaju: oranje, rigolanje, dubinsko rahlenje i specijalni načini u koje
se ubraja i tretiranje zemljišta eksplozivom.
Oranje
Bazični zahvat kod osnovne obrade zemljišta je oranje. Njime se stvara dubok, rastresit sloj zemljišta
koji obuhvata korenski i setveni sloj. Obavlja se plugovima.
Osim prevrtanja plastice, zemljište se sitni, rahli i meša, čime
se povećava zapreminska masa za oko 20 - 25 %, popravlja strukturnost
zemljišta, povećava propusnost za vodu i vazduh, obezbeđuje više
kiseonika, manji je kapacitet i provodljivost toplote, ali veća
evaporacija.
Oranjem se stimuliše razvoj korena i povećava aktivnost
mikrorganizama i razlaganje organske materije, prekidaju se
uspostavljeni kapilarni tokovi.
Pored upotrebe diskosnih, rotacionih, vibracionih i nekih
drugih plugova, najzastupljeniji su raonični plugovi. Raoni plug radi
na principu rezanja i struganja. Pri kretanju pluga kroz masu
zemljišta, raonik odreže brazdu horizontalno, a crtalo reže okomito. Oranje trobraznim plugom
Odrezano zemljište potiskuje nova masa zemlje i pri usponu i
otporu na odgrnjači, zemljište se rahli i slaže u brazde.
Šematski prikaz rada raonog pluga (a=dubina oranja, b=širina oranja, =ugao prevrtanja brazde, =ugao nagiba brazde
i horizontalne zdravice)
Na grafikonu je D-A dubina, a D-C širina oranja. Pri okretanju zemljišta za 43 - 460 zemljište se
najbolje izlaže uticaju atmosferilija, najbolje se unose đubriva, biljni ostaci pretkulture (slama, kukuruzovina,
žetveni ostaci soje) korovi. Pri potpunom prevrtanju brazde, ugao iznosi O 0. Optimalan odnos širine i dubine
brazde je 1,41 :1 i pri ovom odnosu ugao nagiba brazde i horizontale je =450 . Prosečna širina brazde iznosi 25
cm a brzina oranja treba da u proseku bude 9,5 km/h zavisno od o vučnoj sili, konstrukciji i radnim
karakteristikama plugova, osobinama i stanja zemljišta u času oranja, dubini i širini oranja.
41
Oranje je danas jedini način obrade kojem se zemljište okreće, a najmanje meša. Oranje u vreme
povoljnog stanja zemljišta izaziva efekt "kalanja" ili listanja što je vrlo poželjno. Taj efekt se javlja zbog trenja
odnosno otpora što se stvara na površini odgrnjače.
A obzirom na dubinu zahvata, oranje se može podeliti u:
1. Vrlo plitko oranje do 10 cm. Usled vrlo malog zahvata u dubinu i malog specifičnog otpora, mogu se
koristiti višebrazdni plugovi velikog radnog zahvata ili teške tanjirače. Ova obrada se primenjuje nakon
skidanja strnina u leto(ljuštenje, prašenje, zaoravanja strništa).
2. Plitko oranje od 10 do 20 cm ima agrotehničku svrhu kao prethodna kategorija ali je prikladnija za unošenje
organskih đubriva, zaoravanje siderata, žetvenih ostataka ili predvegetacijsko uništavanje korova.
3. Srednje duboko oranje od 20 do 30 cm ima namenu stvaranja pogodnijeg supstrata za setvu/sadnju.
Primenjuje se i radi obavljanja đubrenja, prvenstveno namenjena gajenim biljkama za koje se ore, ovo se
oranje često naziva oranje za setvu.
4. Duboko oranje od 30 do 40 cm obavlja se samo raonim plugovima. Ovo oranje se primenjuje radi
produbljivanja mekote i korekture klime (sakupljanje vlage i vertikalna drenaža). Duboko se ore za kulture
dubljeg zakorenjavanja. Svi zahvati đubrenja se mogu povezati s dubokim oranjem.
5. Vrlo duboko oranje od 40 do 50 cm se obavlja samo jednobrazdnim plugom većih dimenzija zbog vrlo
velikog specifičnog otpora. Koristi se u meliorativnim zahvatima, prvenstveno radi korekture klime i vodnih
prilika u zemljištu. Vrlo duboko oranje se spaja sa meliorativnim đubrenjem i ono obično ne prethodi setvi,
već se ostavlja da zemljište neko vreme leži kako bi se sleglo i aktiviralo pod uticajem atmosferilija.
Po pravilu ore se uz dužu stranu parcele, a na nagibima po izohipsama, ili po konturama. Na parcelama
u ravnici pravougaonog ili kvadratnog oblika ore se u oba pravca, naizmenično iz godine u godinu, što
omogućuje bolje mešanje zemljišta, izravnavanje površinskog sloja. Pri tome treba odabrati odgovarajuću
tehniku oranja. Ona zavisi o reljefu, osobinama i vodnim prilikama zemljišta, klimi, vučnoj sili i vrsti pluga,
zatim o veličini i obliku parcele. Razlikujemo nekoliko tehnika oranja ovisno o načinu slaganja brazde:
1. Oranje u ravnicu.
2. Oranje u slogove.
3. Oranje u figuru.
4. Oranje na grebenove
5. Oranje na sistematizovanim terenima u ravnici i nagibu.
Oranje u ravnicu
To je najbolja tehnika oranja jer nema nikakva gubitka u proizvodnoj površini, odnosno najmanje je
praznog hoda traktora. Pri oranju u ravnicu brazde padaju u jednu stranu (shema ). Za to se oranje primenjuju
plugovi obrtači ili premetnjaci (slika ).
Za ravno (glatko) oranje koriste se plugovi obrtači sa dvostrukim plužnim telima, a tehnika oranja
sastoji se u tome što se oni mogu vraćati istim tragom u povratnom smeru prevrtanjem plastice na desnu stranu,
pri čemu se racionalizuje utrošak pogonskog goriva, smanjuje potrebno vreme i povećava učinak.
Plug obrtač 5-brazdni
Oranje u ravnicu
Oranje u ravnicu se koristi na zemljištima sa dobrom dreniranošću i u manje vlažnoj klimi. U vlažnoj
klimi i na težim zemljištima, došlo bi do saturacije vode na površini (zabarivanja u depresijama).
42
Oranje na slogove
To je najraširenija tehnika oranja, a obavlja se traktorskim plugovima s jednostrukim plužnim telima
koji uvek oru na desno. Oranje na slogove deli se na naoravanje i razoravanje.
Naoravanje se obavlja tako da rad počinje u sredini sloga. Prva i druga brazda padaju jedna na drugu,
a dalje se ore prema krajevima sloga. U sredini sloga nastaje malo uzdignuće - "naor". Da bi se ovo uzdignuće
izbeglo, prva brazda se ore uže i pliće, a druga šire i dublje od prve, a nakon toga se prelazi na željenu dubinu.
Tako se dobije ravna površina sloga.
Razoravanjem se počinje orati prvo na desnoj strani sloga gledano u smeru oranja, a zatim se prelazi
na levi slog. Nakon toga se ore prema sredini sloga, dok napokon u sredini ostane kanalić nazvan "razor".
Pri razoravanju je bitno da
se dve prve brazde na suprotnim
stranama sloga izoru paralelno, jer će
tada razor imati paralelne stranice.
Kvalitetnim razaranjem dobije se uzak
razor, pa je time gubitak na
proizvodnoj površini manji. Ako prve
bočne brazde nisu paralelno izvučene
u sredini sloga (na početku ili kraju
razora) ostaje široka površina koju
nazivamo osredak ili uklinak.
Uklinak treba kasnije poorati, pa se
time izaziva gaženje poorane
površine. Ukoliko je klimat sa dosta
vlage, razor ima ulogu da skuplja
suvišak vode na parceli, a ako je
zemljište povoljne strukture i dobre Oranje u slog ( razoravanje) Oranje u slog ( naoravanje)
dreniranosti, u klimi gde ne postoji prevlaživanje proizvodnih površina, razor se može nakon završetka oranja
sloga zatvoriti (zaoravanje razora).
Svakom slogu pripada dio proizvodne

površine na kojem se kreću radne agregati izvan
brazde, a to je uvratina (čelo sloga). Bez uvratina bilo
bi nemoguće izvoditi tehniku oranja u slogove. Za
traktorsku obradu, širina uvratina treba da bude oko
10 m.
Nošeni četverobrazdni plug za oranje na slogove
Oranje u figuru
Ova tehnika oranja se primenjuje na
tablama pravilnog oblika, odnosno gde je širina i
dužina jednaka. Figurno oranje je pogodna u
manje vlažnoj klimi, na parcelama gde je
zemljište strukturno, sa dobrom propusnošću za
vodu. To je zapravo jedan oblik oranja u ravnicu.
U središtu parcele odredi se "figura" koja u
malim dimenzijama ima oblik cele tabele. Prvo se
ona poore sa tehnikom oranja u ravnicu. Posle
toga, traktor kružeći oko figure stalno ore bez
praznih hodova. Na kraju parcele ostaju oplazine
neobuhvaćene kružnim oranjem, One se naknadno oru tehnikom Oranje u figuru
oranja u ravnicu ili oranjem u slogove, pošto se te površine
prethodno podele u potreban broj jedinica za obradu.
43
Oranje na grebenove (humke)

Ovaj način oranja ima za cilj da na plitkim
zemljištima obezbedi dovoljno rahlog zemljišta za
ukorenjavanje, a u slučaju povećane vlažnosti
zemljišta, da smanji negativan uticaj prevlaživanja.
Razmak grebenova je 50 - 60 cm, a visina 15 - 30
cm.
U perhumidnoj klimi, grebenovi se dobro
suše i greju, prvo zbog ceđenja vode u jarke između Izgled grebenova kod oranja na humke
grebenova, a drugo, zbog toga što na grebenove padaju
sunčeve zrake pod većim uglom i jači ih greju.
Za oranje u grebenove može prethoditi plošno pliće oranje čitave površine, a zatim formiranje
grebenova ili se odmah mogu formirati humke bez prethodnog plošnog oranja. Za ovo oranje mogu poslužiti
obični jedobrazdni plugovi kojim se odmah jako naorava i tako formiraju grebenovi, ili se koriste posebni
dvokrilni plugovi odgrnjači (dvije daske na zajedničkom raoniku). U literaturi je ovaj sistem oranja poznat pod
nazivom bedding-system, a može biti znak ekstenzivne poljoprivrede gde je ručni rad jako angažovan.
Grebenovi ili humci su prikladni za useve ređeg gustine. Humci se postavljaju u pravac sever jug.
Oranje na sistematizovanim terenima u ravnici i na nagibima

Pod sistematizacijom podrazumevamo korekturu reljefa, sa svrhom intenzivnog iskorištavanja uz
prethodno regulisanje vodnog režima u ravnici i čuvanje zemljišta od erozije vodom na nagibu.
Na dubokim, težim zemljištima u uslovima uticaja podzemnih ili nadzemnih voda formiraju se
proizvodne parcele, koje se po talijanskoj terminologiji nazivaju “baule”, a čitav posao “baulacija”. Sastoji se u
stvaranju uzdignute površine sa slogovnom brazdom.
Baule su u sredini uzdignute u obliku krova, radi eliminacije površinskih voda sa baule u kanale
“sisači”, koji ulaze u otvorene ili zatvorene kanale a ovi u “kolektore”.
Baule imaju raznu dužinu
i širinu o reljefu, klimi, osobinama
zemljišta, veličine proizvodnog
prostora, fiksnim komunikacijama
itd. Poželjno je da dužina baula
bude duža od 100 m a za naše
uslove širina bi trebala iznositi 20
do 50 cm. Relativni pad baule bi
trebalo iznositi 1,5 – 2%. Ako je
pad prevelik, nastaje jača erozija
vodom koja odnosi površinski dio
zemljišta u kanale. Ako je pad
mali, onda je obično oceđivanje
vode sporo što šteti gajenim biljkama. Šematski prikaz baula
Baule se formiraju pošto se prethodno buldožerima grubo poravna
zemljišta a zatim ore na naor i to na dubini većom od 30 cm. Nije dobro svake
godine orati na naor, jer se može preći kritična veličina relativnog pada, pa se
povremeno ore na razor.
Na nagnutim terenima, zemljište se obrađuje tako da se stvaraju
pojasevi ili terase. Tada se ore samo uzduž kontura ili terasa, dakle, po
izohipsama. Na takvim terenima najčešće se koriste diskosni plugovi.
Diskosni plug
44
Rigolanje
Već smo pomenuli da duboka obrada zemljišta ima

meliorativnu ulogu na težim zemljištima. Namenjeno je stvaranju novog
antropogenog zemljišta na površinama sa nepovoljnim vodni režimom. To
je poseban način oranja, gde se zemljište okreće na veliku dubinu od 50, a
izuzetno do 200 cm. Rigolanje se obavlja plugovima s jednim plužnim
telom velikih dimenzija, a vuku ga traktori goleme snage. Korpus pluga
rigolera je masivno napravljen. Odgrnjača je od specijalnog žilavog
višeslojnog ili specijalnog jednoslojnog čelika. Raonik je pojačan i
izdužen u obliku dleta.
S obzirom na dubinu zahvata rigolanje se deli u tri stepena: prvi
stepen 50-10 cm, drugi 100-150 i treći 150-200 cm. Radni zahvat pluga
rigolera je 50-60 cm, dubina zahvata je obično takva da je omer širine i
dubine jednak ili inverzan. Zbog takvog omera dubine i širine dolazi do
sklizanja odnosno premeštanja površinskog humusnog sloja (h)
u gornju trećinu dubine rigolanja. To je pogodno za drvenaste biljke, jer je
njihovo početno zakorenjavanje mnogo dublje nego kod biljaka koje se seju. Rigolanje
Šematski prikaz rigolanja (po Dereti), a=dubina brazde, b=širina brazde i h=humusni sloj
U našim klimatskim uslovima zemljište je najviše suho leti i rano u jesen, pa se tada i rigola. Rigolanje
se najčešće povezuje s meliorativnim đubrenjem koje također ima karakter meliorativnog zahvata prema tipu
zemljišta. Međutim, to se usklađuje sa zahtevom gajenih biljaka. Zato se redovito rigola za drvenaste kulture, ali
i za neke oranične koje se duboko ukorenjuju (hmelj, lucerka).
Podrivanje
Podrivanje dublje zadire u zdravicu, a obrada se vrši paralelno s
površinom zemljišta na raznim dubinama. Debljina podrivenog sloja u proseku
je 8-15 cm a ređe dublje zbog jakog povećanja specifičnog otpora zemljištu pri
podrivanju. Povećanje specifičnog otpora zemljišta iznosi u proseku do 50% u
poređenju s otporom prilikom oranja.
Podrivanje u principu ima opravdanje samo na zemljištima sa zbitom
zdravicom i ako ima dokaza da se samim oranjem utiče negativno na rast
gajenih biljaka, inače prednost ima oranje. Najbolje vreme za momenat
podrivanja je kada je sloj zemljišta koji će se podrivati dovoljno suv (nikako
mokar), dakle u letnim mesecima. Podrivanjem se stvaraju bolji uslovi za
fiziološku aktivnost korena gajenih biljaka.
Rad podrivač
Šadarović (1988) ukazuje da na aluvijalnom zemljištu sa plitkim orničnim slojem,
dugogodišnjom obradom teškim traktorima sa pneumaticima se stvara zbijen, nepropustan sloj (plužni đon) na
uvratinama i na takvim mestima dolazi do stagniranja površinskih voda. Usev na takvim mestima počinje da
propada , što značajno smanjuje aktivnu površinu (10 - 20 %), a time umanjuje ukupni prinos.
Da bi se eliminisale negativne posledice, prišlo se primeni vibracionih podrivača, koji su već u prvoj
godini ispoljili pozitivne efekte. Podrivanje se danas spaja s đubrenjem (organskim i mineralnim). Pneumatski
45
pod pritiskom utiskuje se vapneni materijal u jedan ili više slojeva, mineralna i organska đubriva, čak i
pokvarena silaža. U ovom slučaju, pokvarena silaža služi kao dren za proceđivanje vode.
Za uspešno odstranjivanje suvišnih voda na površinama sa postavljenim drenažnim sistemima (cevna
drenaža), podrivanje se obavlja u pravcu suprotnom od drenskog rova, uz zadržavanje određenog pada.
Isto tako, osnovna obrada zemljišta, odnosno oranje može dovesti do zbijanja zemljišta, pa je neophodno da
pravac izvođenja seče smer podrivanja i drenova.
U globalu, podrivanje povećava dubinu aktivnog sloja zemljišta, ostvaruje bržu infiltraciju iz kritičnog
dela mekote, obogaćuje podriveni sloj kiseonikom i time stimuliše procese oksidacije. Time se povećava životni
prostor korenja gajenih biljaka.
Vertikalno dubinsko rahlenje

Na zemljištima veće i velike apsolutne dubine koja u
profilu imaju zbiti nepropusni sloj ispod 40 cm, a težeg su
mehaničkog sastava, primenjuje se vertikalno dubinsko rahlenje na
50-100 cm dubine. Radni organi su u obliku noža i imaju širinu
približno 13 cm. Vertikalno dubinsko rahlenje obavlja se pre oranja
na istom zemljištu i to traktorima velike snage. Na nagnutim
terenima sa izraženom vodenom erozijom, pre formiranja pojasa,
izvodi se vertikalno dubinsko rahlenje čime se umanjuje razorna
snaga vode. Da bi se smanjio otpor zemljišta, primenjuju se i
vibracioni dubinski rahljači.
Vertikalni dubinski rahljač
Krtična drenaža
Na teškim glinovitim zemljištima, kao zamena za crevnu drenažu, primenjuje se naročit način
dubinskog rahlenja pod nazivom krtična drenaža. Takav tip drenaže pogodan je za travnjake, ali nije za oranice
i druge obradive površine. Zato je ona prvenstveno namenjena travnjacima. Oruđem za krtičnu drenažu se
vertikalno seče zemljište, i pod malim relativnim padom prave se provizorni drenovi (iza radnog dela postoji
cilindrični nastavak koji prolaskom kroz zemlju proširuje, zaglađuje stenke i tako učvršćuje drenove – tzv.
torpedo). Provizorni drenovi primaju i odvode vodu o otvoreni kolektor. Promer drena je 7-10 cm, razmak
između njih 2 – 3 m. Drenovi se prave na raznim dubinama 25-50 cm, ređe dublje. Krtična drenaža
funkcioniše tako da se voda
infiltrira kroz vertikalne pukotine,
ulazi u drenove i otiče padajući u
kolektore. Kretanje vode izaziva
usisavanje vazduha, što je
pozitivno. Uspeh
krtične drenaže ovisi o teksturnoj
građi zemljišta, njegovoj
uslojenosti, vodo-vazdušnim
odnosima, stabilnosti strukturnih
agregata, dubini izmrzavanja. Na
oranicama je krtična drenaža
pokazala slabe efekte, jer se drenovi
brzo zatrpaju pogotovo u zoni
izmrzavanja zemljišta. Ispitavanja su pokazala da efekti krtične drenaže
traju do
3 godine. Plug za krtičnu drenažu Izgled krtične drenaže
46
Specijalni načini osnovne obrade

Navesti ćemo nekoliko specijalnih načina obrade zemljišta koji imaju uglavnom meliorativni karakter.
Zapravo, oni se retko koriste i to u slučajevima kada se neko zemljište privodi iskorištavanju u proizvodnji
hrane. Ove mere su vrlo skupe, te pripadaju karakteru investicija.
1. Izbacivanje peska radi popravljanja teksture antropogenog sloja zemljišta. Primenjuje se

samo gdje se u dubini profila nalazi sloj peska, a na površini teška glina. Vađenje peska se vrši pomoću
posebne mašine koja ima beskonačnu pužnicu. Ona prodire u dubinu zemljišta do sloja peska i izbacuje
ga na površinu pod uglom od 450. Izbačeni pesak zahvaća rotirajuća zvezda i jednoliko ga raspoređuje
po površini u širinu 200-300 cm. Posle toga, teškim tanjiračama ili frezom se pesak izmeša sa
površinskim delom zemljišta. Ovakva mašina se primenjuje na polderima u Holandiji.
2. Prebacivanje horizonata sa nižeg na viši novo u

profilu i to tako što se peskoviti, lakši sloj postavlja bliže
površini, čime se postiže brža infiltracija u descedentnom
pravcu. To se postiže tako da se taj lakši sloj podigne "sprat"
više. Operacija se izvodi posebnim vrlo velikim dubinskim
rahljačem koji radi na dubini do 200 cm. On na donjem delu
ima metalno proširenje (krila). Prolazeći kroz masu zemljišta
na većoj dubini pod određenim uglom, podiže lakši sloj
zemljišta do visine krila i tu ga ostavlja. Na taj način, teksturno
lakši sloj zemljišta bude postavljen bliže površini, odnosno
ispod mekote, pa se voda brže infiltrira i kreće descedentno.
Krilni dubinski rahljač za premeštanje
horizonata
3. Primena eksploziva poznata je u poljoprivredi za tretiranje zemljišta prilikom razbijanja vrlo

debelih, kompaktnih glinovitih slojeva koji se ne mogu dovoljno razrahliti na drugi način obrade, zatim
za probijanje sloja orštajna koji je neprobojan za prolaz vode i korenja. Ni jedan način obrade zemljište
tako radikalno ne razrahljuje, sitni i meša kao eksploziv. Rukovanje eksplozivom je stručan i opasan
posao, zato ga u dogovoru sa agronomima izvode za to obučeni ljudi.
4.
Dopunska obrada zemljišta
Posle oranja, poorana površina je gruba jer je drobljenje i usitnjavanje postignuto u najgrubljem obliku,
što onemogućava potpuno iskorištavanje i dobijanje maksimalnih prinosa. Zato se pristupa pripremi njenog
površinskog sloja. Zemljište mora biti pripremljeno tako da je idealno izdrobljeno, usitnjeno, da grudve ne
sprečavaju i ometaju pokrivanje semena i njegovo klijanje. Dopunska obrada zemljišta ima isključivo karakter
površinske obrade.
Operacije koje se obavljaju pri dopunskoj obradi zemljišta, odnosno predsetvenoj pripremi površinskog
(setvenog) sloja zemljišta su: brananje (vlačenje), ravnanje (finiširanje), kultiviranje, valjanje, drljanje, kao i
obrada rotacionim oruđima - integralna obrada. Cilj ovih operacija je usitnjavanje plitkog sloja ornice i stvaranje
uslova za klijanje i nicanje semena i dalji porast i razviće kulturnih biljaka.
Brananje
Osnovna namena brane je izravnavanje površinskog plitkog rastresitog

sloja zemljišta do 3 cm dubine. Brananjem se zemljište "seče", lomi tanka
pokorica na površini. Učinak se brananja sastoji u smanjenju evaporacije,
zemljište se zagrejava, sitni, a površina poravnava, aktiviraju se mikroroganizmi
a korovi se provociraju na klijanje i nicanje. Primenjuje se na lakšim, strukturnim
i nezakorovljenim zemljištima, rano u proleće, na oranju koje je obavljeno u
letnje-jesenjem periodu prethodne godine. Pravi je momenat za brananje onda
kad vrhovi brazda sa sunčane strane pobele odnosno, onda kada su se prosušili, a
sa suprotne strane su još vlažni. Ta intervencija se još naziva zatvaranje
brazde.
Brana od drvenih
gredica
47
Ako je zemljište suviše suvo i sklono rasprašivanju brananje se ne preporučuje jer tada dolazi do
nakupljanja sitnih agregata u mikrodepresijama (mineralni koloidi) te ukoliko dođe do padavina - kiša, stvara
se debela pokorica. Brana se takođe ne primenjuje ako je zemljište suviše vlažno.
Pravac brananja obično je ukoso u odnosu na pravac oranja, sem u slučaju težih, glinovitih zemljišta,
kada se ova operacija obavlja popreko na pravac oranja. Brzina rada je 6 - 8 km/sat. Ova se operacija praktikuje i
pri rasturanju krtičnjaka na travnjacima.
Ima nekoliko konstrukcija brana, a prema potrebi može se izraditi i na samom gospodarstvu.
Jednostavna brana je izrađena od nekoliko paralelno postavljenih drvenih gredica koje su međusobno spojene
lancima. Umesto drvenih gredica mogu poslužiti metalni obručevi, metalne šipke itd.
Ravnanje zemljišta
Potreba za ravnanjem zemljišta u dopunskoj obradi javlja se kao
posledica nekvalitetno izvedene osnovne obrade. Za ovaj posao više nego
kod drugih operacija mora se voditi računa o stanju vlažnosti zemljišta. Ako
je zemljište vlažno dolazi do kvarenja strukture, razmazivanja, zbijanja, a
potom raspucavanja. Ravnanje se primenjuje u cilju sistematizacije terena,
izravnavanja prirodnih depresija ili uzvišenja koja ometaju normalan rad
mehanizacije za osnovnu i dopunsku obradu zemljišta u sistemima
intenzivne biljne proizvodnje.
Danas se u tu svrhu koriste ravnjači, skreperi, greberi, finišeri. Naša
mašinogradnja (IMT) izrađuje na srednjim i teškim traktorima točkašima
ravnjač upravljan hidrauličnim sistemom, sa nožicama čiji se ugao može
menjati. Primenom ovih oruđa postiže se ravna, mrvičasta i rahla površina
zemljišta. Ravnjač
Drljanje
Pravilno izvedeno drljanje predstavlja vrlo koristan zahvat u obradi zemljišta, kojim se postiže stvaranje
rastresitog površinskog sloja zemljišta kao idealne podloge za klijanje semena i nicanje biljaka. Dubina rada
drljače je 6 - 7 cm, a najbolje efekte postiže ako je zemljište umerene vlažnosti (40 - 50 % PVK).
Nošena kombinovana drljača Šema rada drljače
Drljanjem se razbija pokorica formirana kao posledica obilnih padavina, čime se stvaraju povoljni
uslovi za aeraciju što poboljšava toplinsko stanje i disanje zemljišta, agregati se isitnjuju, njegova površina
poravnava pri čemu se suzbijaju krovi. Dobar učinak i kvalitet rada postiže se pri brzini 6 - 8 km/sat.
Pri drljanju zemljišta pokazuje se specifičnost drljača a sto je sortiranje agregata zemljišta. Nakon
primene drljače, na površini ostaju krupnije grudice, a ispod njih sitnije. Sortiranje agregata zemljišta vezano je
za radni organ drljače, a to je zub raznog oblika i dužine. Može se reći da nijedno drugo oruđe kao drljača nije
tako efikasno u mehaničkom uništenju korova u početnim fazama njegova rasta. Najpogodnije je vreme za
uništavanje korova drljanjem, kada semenke korova isklijaju, a primarne se stabljičice korova poput belih
konaca nalaze ispod površine zemljišta, dakle, pre nicanja. Agrotehničko pravilo je da se na teškim zemljištima
primenjuju teže drljače, dok se na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava, uglavnom upotrebljavaju lake
drljače.
Na parceli se može drljati u svim smerovima, uzduž brazda, dijagonalno, okomito na brazde i cik-cak.
Na grebenastoj površini nakon prethodne obrade, najbolje je drljati dijagonalno ili okomito na vrhove brazda.
48
Danas se u upotrebi nalaze različiti tipovi drljača: krute i ogibljene, zatim mrežaste, livadske drljače,
klateće, rotacione, kao i plevilice (čupaju korove i plitko usitnjavaju zemljište).
Tanjiranje
Osnovna uloga tanjiranja je da poorano zemljište iseče, usitni i izmeša. Ovo je posledica činjenice da za
radne organe tanjirača ima diskove (tanjire), koji bez obzira bili oni punog (glatkog) ili izrezanog (nazubljenog)
oboda rade na principu rotacije. Na radnom organu (tanjiru), delovi zemljišta prevaljuju razne dužine puta, bliže
centru tanjira kraći, a idući prema obodu tanjira duži put. Radni organi tanjirače ulaze u zemljište od 10 do 15
cm a maksimalno nešto više od 20 cm. Rad tanjirače ovisi o veličini tanjira, o uglu između poluosovina i o
opterećenju oruđa. Tanjirača sa većim promerom diskova redovito mogu dublje ulaziti u zemljište, a prodiranje
je to jače što je manji ugao između poluosovina i ako je tanjirača jače opterećena. Kada su poluosovine
izravnane, tanjirača ne obrađuje zemljište.
Vučena offset tanjirača Nošena tandem tanjirača
Optimalno vreme izvođenja tanjiranja je kod sadržaja zemljišne vlage na nivou 40 - 50 % od poljskog
vodnog kapaciteta (MVK).
Brzina rada tanjirače obično se kreće oko 4,5 - 5 km/sat, odnosno 8 km/sat u cilju boljeg sitnjenja
zemljišta.
Tanjiranjem se meša đubrivo (organsko i mineralno) a osim
toga i otvara put plugu na zbitim travnjacima i detelištima pre
preoravanja. Važno je istaći da tanjiranje ne sme biti poslednji zahvat
obrade na oranici, jer iza tanjirače površina ostaje grebenasta, zato
nakon tanjiranja treba zemljište poravnati drljačom.
U agregatiranju tanjirača važan je proporcionalan odnos snage
traktora prema broju radnih organa. Pri obavljanju plitkog tanjiranja,
minimalno potrebna snaga po disku je 0,73 kW (1 KS), dok je za
duboko tanjiranje potrebna snaga 1,47 kW (2 KS).
S obzirom na konstrukciju, tanjirače se dele na jednostruke
(dve poluosovine) o dvostruke (četiri poluosovine).
Princip rad tanjirače
Jednostruke tanjirače su nošene, a dvostruke su vučene ili polunošene. Posebna konstrukcija su offset
tanjirače, čije su poluosovine pomaknute u stranu. Pogodne su za obradu zemljišta u širokim nasadima,
prvenstveno u voćnjacima. Posebnu grupu čine tanjiraste ljuštilice. Koriste se za ljuštenje strništa nakon žetve
strnina. Imaju veliki broj tanjira ili baterija diskova, koja im omogućava da se lako prilagođava neravninama
zemljišta. širokog su zahvata i imaju veliki učinak po jedinici vremena.
Plošno kultiviranje
Plošnim kultiviranjem se zemljište intenzivnije rahli i sitni, odnosno meša zemljište, ali se sloj zemljišta
zahvaćen obradom ne okreće.
Kultiviranje je delotvoran način mehaničkog uništavanja korova, a samo ograničeno upotrebljava za
mešanje mineralnih đubriva. Plošno kultiviranje se po pravilu nastavlja na oranje, pogotovo ako se poorano
zemljište sleglo ili se od kiša zbilo. Kadkad je plošna kultivacija prva operacija na lakšim zemljištima i u
aridnijem klimatu.
49
Važno je da se zemljište kultivira u vreme povoljne vlažnosti zemljišta. Ako je zemljište prevlažno, na
površinu izbacuje mokre grude koje se kasnije brzo stvrdnu. Ako je zemljište suho, oruđe teško ulazi u
zemljište te lome komade zemljišta.
Plošni kultivator Plošno kultiviranje
Kod teškog, zbitog i suhog zemljišta, kultivator ne može ući u zemljište. Smer kretanja kultivator ne
ide uzduž brazde, nego dijagonalno, jer ako se kultivator kreće uzduž brazde, radni organi kultivatora jednim
delom obrađuju naprazno, odnosno, prolaze između sastava brazda. Ako je zemljište pre kultiviranja poravnano,
onda se kultiviranje vrši okomito na smer oranja. Kultivatori iza sebe ostavljaju grebenastu površinu, pa je posle
toga potrebno izvršiti drljanje.
Dubina kultiviranje se kreće od 5 do 30 cm a u proseku 10 do 15 cm. Prosečna radna brzina je 7 km/h.
Pored plošnih kultivatora postoje međurednim kultivatori o kojima će biti reči u poglavlju nege gajenih biljaka.
Valjanje
Namena valjanja kao agrotehničke mere je poravnavanje površinskog sloja zemljišta, pojačanje
kapilarnog penjanja vode, uspostavljanje fizičkog kontakta semena i zemljišta, razbijanje busena (grudvi) i
pokorice, provociranje korova na nicanje Valjanjem zemljišta postaju hladnija ali se povećava vodljivost toplote.
Valjanjem se također mogu uništavati korovi ili ih provocirati na aktivan život. Valjci s glatkim plaštom ne
mogu izravno uništavati korov, već potiču na klijanje i nicanje, pa se onda uništavaju sledećim zahvatima
obrade. Valjci neravnih plašteva izravno uništavaju korove ali samo u početnim stadijuma rasta. Agrotehničko
pravilo je da valjanje oranica glatkim valjcima ne sme biti poslednja agrotehnička operacija, kod travnjaka
naprotiv to je kadkad i potrebno. Posle valjanja površinu zemljišta treba prorahliti kako ne bi došlo do stvaranja
pokorice. Sloj zemljišta zbit valjcima nije debeo, a kreće se između 5 i 20 cm. Lagani valjci zbijaju do 5, srednje
teški do 15 a teški ili specijalni paker valjci do 20 cm dubine.
Glatki valjak Rad glatkog valjka
Za valjanje su najpogodnija zemljišta osrednje vlažnosti u suprotnom se ne postiže očekivani efekat,

naprotiv, može se učiniti veća šteta na stanje zemljišta (utiskivanje krupnih suvih gruda u zemljište ili stvaranje
debele pokorice ukoliko je zemljište jako vlažno).
50
Na ravnoj površini nakon osnovne obrade zemljišta, može se valjati uzduž, okomito pa čak i
dijagonalno na smer oranja
Ima mnogo oruđa za valjanje. Uglavnom se dele na valjke s glatkim i neravnim plaštem. Po broju
cilindarskih delova, oni se dalje dele na jednodelne, trodelne, peterodelne i višedelne. Valjak ne može biti
dvodelan, jer bi između dva cilindra ostalo nepovaljano zemljište. U principu, bolji su višedelni valjci od
jednodelnih jer se mogu prilagođavati neravninama zemljišta.
Po težini valjci mogu biti lagani, srednje teški i teški, zatim valjci sa cilindrima većeg i manjeg
promera. Valjci manjeg promera jače razbijaju grude, a većeg promera dublje zbijaju zemljište.
U poslednje vreme u primeni su kombinovana oruđa (kultivator + valjak) koji izuzetno efikasno sitne
zemljište, paravnavaju površinu i stvaraju idealne uslove za setvu.
Obrada zemljišta frezom

Obrada zemljišta rotacionim oruđima predstavlja integralnu obradu zemljišta, s obzirom da se u jednom
prohodu stvara supstrat, dovoljno pripremljen za setvu - sadnju.
Freza se primenjuje prilikom privođenja zemljišta kulturi, za uklanjanje spontane biljne vegetacije,
homogeniziranja unetih materija (đubriva, pesticida, strukturo-obrazujućih materija) i zemljišta. Freza može biti
vučena i nošena. Radni delovi mrve, sitne i bacaju delove zemljišta uvis koji udaraju u zaštitni poklopac i tu
padaju. Taj deo je homogen i može se izvršiti setva. Freza obično zahvata samo deo ornice (15-25 cm) i
uključuje osnovnu, dopunsku obradu pa je zemljište u jednom potezu sposobno da primi seme.
Princip rada freze Rad freze u polju Traktorska nošena freza
Radna brzina kretanja freze je 1,5 - 7,5 km/sat. Pri optimalnim uslovima, primenom freze se stvara
idealna struktura zemljišta, koja na žalost nije stabilna jer je stvorena u jednom momentu na veštački način, pod
uticajem mehaničkih sila. Zbog toga se zemljište brzo sleže. Na koloidnim zemljištima nestabilne strukture se
nakon obilnih kiša stvara debela pokorica, o čemu svakako treba voditi računa.
Danas se opravdano smatra da je freza s obzirom na učinak gotovo nezamenjivo oruđe za obradu teških,
koherentnih tala u nepovoljnom stanju za obradu, za potpuno mešanje bilo koje materije s zemljištem i kad u
jednom zahvatu treba prirediti zemljište za setvu (sadnju).
Obrada zemljišta rotacionom lopatom

Princip rada jeste rotacija ekscentrično uzglobljenih radnih organa na
horizontalnom vratilu (nema širu primenu kod nas). Rotirajućom se lopatom ili
prvi put obrađuje i tada je to osnovna operacija obrade, ili se primenjuje kao
dopunski zahvat nakon izvršenog oranja. Mehanička lopata još može poslužiti za
unošenje organskih materija u zemljište (stajnjak, siderati, mineralna đubriva). To
je oruđe osobito pogodno za obradu teških žilavih zemljišta, za sprečavanje
stvaranja bolesti tabana pluga. Upravo u gorim uslovima proizvodnje, rotirajuća
lopata omogućuje finalizaciju obrade za setvu (sadnju). Dubina rada rotirajuće
lopate je do 35 cm.
Radni organ rotirajuće lopate
51
Obrada zemljišta rotirajućom motikom

Ovim načinom se obrađuje plitki površinski sloj s ciljem pokorice i suzbijanja korova. Ovom se
traktorskom rotirajućem oruđu okretanje radnih organa postiže kretanjem traktora odnosno oruđa kroz tlo.
Radni organ rotirajuće motike Rotirajuća motika
Rotirajuća motika vrlo plitko, površinski rahli

zemljište. Pri tome razbija tanku pokoricu, mehanički uništava
korov u klijanju i nicanju. To je glavna namena ovog oruđa, a
primenjuje se u početnom rastu gajenih biljaka, i to onih šireg
razmaka setve (okopavinski usevi).
Rad rotirajuće motike
Ogrtanje
Sastoji se u ogrtanju prizemnih delova biljke rastresitom, sitnom zemljom (krompir). Nakon ogrtanja, u
redovima biljaka nastaju humci. Ogrtanje je moguće kod kultura širokog razmaka setve, odnosno sadnje
(okopavine). Svrha ogrtanja je bolji rast podzemnih organa biljaka (gomolja), brže sušenje i grejanje teškog
zemljišta kada je godina vlažna, učvršćenje useva visokog rasta na lakom zemljištu protiv jačih vetrova
(kukuruz). Ogrtanjem se usput uništava korov.
Ogrtanje ima i svojih nedostataka, a to je poskupljenje režijskih troškova, suhi grebenovi na suhom
zemljištu smetaju pri skidanju useva i daljnjoj obradi, pogotovo za sušne godine, jer je ogrnuta površina jače
osušena zbog povećane površine i evaporacije.
Ovaj način obrade zemljišta je napušten za kukuruz i druge okopavine osim za krompir.
Oruđe za ogrtanje okopovina posebne konstrukcije Rad ogrtača
52
Agregatiranje oruđa za obradu zemljišta
U današnjim uslovima, racionalnom korišćenju rada i sredstava, blagovremenom izvršavanju planiranih

operacija u optimalnim agrotehničkim rokovima u manjem
broju prohoda teške mehanizacije, pravilno agregatiranje
oruđa ima izuzetan značaj. Naime, svaka radna operacija u
obradi zemljišta je delimična, što znači da se pri obradi
zemljišta intenzivno gazi proizvodna površina što utiče na
pogoršanje fizičkih osobina zemljišta. Da bi se ovo izbeglo,
moguće je koristiti mašine koje u jednom prohodu vrše više
radnih operacija i na taj način smanji broj prohoda. Kod
kombinovanih zahvata obrade najvažnije je iskoristiti
povoljno stanje vlažnosti zemljišta što je vrlo bitno za
kvalitet izvedene operacije. Time se stvaraju najpovoljniji Vučeni setvospremač (teški) Multitiller
uslovi za klijanje i nicanje.
Danas se agregatiranje oruđa najčešće koriste za dopunsku obradu zemljišta. Ona su širokozahvatna da
se smanji broj prohoda a time i gaženje. Međutim, postoje i brojne druge izvedbe u kojem je povezana osnovna i
dopunska obrada zemljišta, npr., osnovna obrada rotirajućim oruđima+priprema zemljišta drljanjem i ježastim
valjcima ili sa šupljim cilindrima+setva (rotosem sistem).
Jedno od najsavremenijih rešenja jeste mašina koja istovremeno obavlja sledeće operacije: osnovnu
obradu zemljišta diskosnim oruđem, ravnanje površine, drljanje, aplikaciju mineralnih đubriva i pesticida,
valjanje i setvu (tilter, maxicultivator).
Sistemi obrade zemljišta

Spajanjem odvojenih načina obrade zemljišta u agrotehničku logičku celinu nastaje sistem obrade
zemljišta. On je prilagođen ekološkim i proizvodnim uslovima da bi se što bolje iskoristilo zemljište za gajenje
biljaka, a istodobno to nije zatvorena celina, nego postoji u kontinuitetu gajenja biljaka sa sezonskim uklapanjem
u intervale određene za obradu zemljišta.
Na sistem obrade zemljišta deluje veći broj faktora kao što su klima, zemljište, reljef, đubrenje, sistem
biljne proizvodnje, izvor energije i oruđa za obradu, nivoa ulaganja u gajenje kultura itd. Prema ovome se vidi,
da su zemljište i klima konstantni činioci, a sve ostalo su promenljivi. Prema tome, nema univerzalnog sistema
obrade zemljišta za celu agrosferu, on je regionalan a ponegde i lokalan. Na istom mestu, sistem obrade se
menja.
Svaki sistem obrade ima i nedostatke, ali je najbolji onaj sistem obrade koji je optimalno usklađen s
osobinama zemljišta i klime, sa zahtevima gajenih biljaka a istodobno treba najmanje rada.
Iz gora razloga ćemo izložiti sisteme obrade koji su prilagođeni našim uslovima. To su zapravo klasični
sistemi obrade jer se kod nas najčešće koriste.
Postoji tri sistema obrade zemljišta a to su:
1. Sistem obrade zemljišta na oranicama.
2. Sistem obrade zemljišta za drvenaste kulture.
3. Pretvaranje permanentnih travnjaka u oranice.
Sistem obrade zemljišta na oranici

Ovde je dominantna sezona setve/sadnje, pa se na oranici sistemi obrade dele na:
1. Sistem obrade za ozimine (jesenska setva).

2. Sistem obrade za jarine (proletna setva).
3. Sistem obrade za interpolirane useve (kasna proletna i letna setva)
53
Sistem obrade za ozimine

Zajedničko za ozimine je da se seju na prelazu leta u jesen i u jesen. Ozimine izdrže nepovoljan zimski
period odnosno prezimljuju. S prolećem nastavljaju vegetaciju, a dozrevaju u toplom delu godine pod uslovom
da nisu višegodišnje biljke.
U našim proizvodnim uslovima je agrotehnički zadatak sistema obrade zemljišta za ozimine, da se
pripremi povoljan supstrat do optimalnog roka setve. Pri tome treba naglasiti, da u ovom sistemu nema potrebe
da se oborine sakupljaju u zemljištu jer ozimine i onako prolaze hladno-vlažni period, u kojem ima prekomerne
vlage.
Sistem obrade zemljišta za ozimine ima nekoliko varijanata ovisno o slobodnim intervalima između
preduseva i termina setve ozimina. Sledeća tabela prikazuje neke varijante sistema obrade zemljišta za ozimine.
Varijante sistema obrade zemljišta za ozimine

Redni
Leto Jesen
broj
1. Vrlo plitko oranje strništa+plitko letnje oranje Duboko oranje, dopunska obrada
2. Vrlo plitka obrada zemljišta (stnjikanje) Duboko oranje, dopunska obrada
3. Oranje za setvu (duboko oranje) Dopunska obrada
4. Strnjikanje+ duboko oranje -
5. - Plitko oranje+duboko oranje, dopunska obrada
6. - Duboko oranje, dopunska obrada
U našim uslovima se danas primenjuje varijanta dubokog oranja i s dopunskom obradom u jesen.
Ostale varijante se zbog racionalizacije i smanjenja režijskih troškova gotovo više ne primenjuju. Drugi razlog je
plodored, odnosno predusev. Predusev ozimina u nas je redovito neka jara okopavina, koja se ubire u jesen
(kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa itd), pa nema dovoljno vremena za primenu ostalih varijanti obrade
zemljišta.
Duboko oranje ili oranje za setvu
To je najdublji zahvat obrade zemljišta za ozimine, a obavlja se raonim plugom (ponegde diskosnim).
Prosečna dubina oranja varira 20-30 cm. U zadnje vreme, na teksturno lakšim zemljištima primenjuje se
tanjiranje teškim tanjiračama, imajući u vidu olakotnu okolnost da strnine (pšenica, ječam, ovas) imaju slabije
razvijen korenov sistem. Setveno oranje se obavezno povezuje s prethodnim osnovnim đubrenjem. Ukoliko pri
berbi ili žetve preduseva, žetveni ostaci nisu usitnjeni, vrši se njihovo sitnjenja (tarupiranje). Ako to nije
moguće, primenjuju se plugovi sa visokim klirensom da ne bi došlo do zagušenja žetvenim ostacima. U tom
slučaju dolazi do iskakanja pluga iz brazde, što nije poželjno, jer je tada kvalitet oranja vrlo loš.
Dopunska ili površinska finalna obrada
Za finalizaciju obrade nakon lošijeg oranja može poslužiti tanjiranje i drljanje, eventualno i kultivator.
Ako je zemljište dobro poorano u vreme povoljne vlažnosti na tlima lakše strukture, dovoljno je koristiti samo
setvospremač. Da bi se neravnine prilikom oranja ispravile, dobro je da se setvospremačem ide dijagonalno na
smer brazde.
Neka od oruđa za dopunsku obradu zemljišta
54
Budući da se radi o kulturama koje prolaze kroz vrlo nepovoljan godišnji period (zimu) s niskim
temperaturama i obiljem oborina, to se u finalizaciji obrade treba držati pravila, da setvena površina ne bude
previše usitnjena jer se lakše zakorovi a usevi jače mrznu. Zato se u ovoj fazi obrade ne primenjuje freza, ne
brana se teškom branom niti radikalno drlja. Iako krupniji agregati na setvenoj površini ne pružaju lepu sliku,
ipak je takva površinska struktura povoljnija za usev jer se biljke bolje odupiru izvlačenju od mraza
(golomrazica) i zaštićenije su od ledenih vetrova ako nema snežnog pokrivača.
Sistem obrade zemljišta za jarine

Ovaj sistem obrade se odnosi na useve koji se seju/sade nakon zime, odnosno početkom proleća i u
proleće, a kao jednogodišnji završavaju vegetaciju kasno leti ili u jesen. Agrotehnički zadatak sistema obrade
zemljišta za jarine je da stvori povoljan supstrat do optimalnog termina setve jarih useva. On u našim uslovima,
također ima zadatak da sakuplja vlagu u hladnom i vlažnom periodu jeseni i zime i da je čuva u toplom delu
godine.
Sistem obrade zemljišta za jarine može se realizovati prema intervalu slobodnog zemljišta između
preduseva i sledećeg useva. Taj interval može biti dug, tako da obuhvati sve sezone (leto, jesen, zimu i proleće),
ili jako kratak. Mereno vremenskim intervalom, to je raspon od 10 meseci do svega nekoliko dana.
U sledećoj tabeli, dat je prikaz varijanti sistema obrade zemljišta za jarine.
Varijante sistema obrade zemljišta za jarine

Redni Godišnje doba
broj Leto Jesen Zima
1. Strnjikanje + letno oranje Duboko oranje sa ili bez podrivanja Dopunska obrada
2. Strnjikanje Duboko oranje sa ili bez podrivanja Dopunska obrada
Strnjikanje + letno oranje Duboko oranje sa ili bez podrivanja Vrlo plitko oranje+dopunska
3.
obrada
4. Strnjikanje+duboko oranje - Dopunska obrada
Duboko oranje sa ili bez
5. Eventualno plitka obrada Dopunska obrada
podrivanja
6. - Duboko oranje sa ili bez podrivanja Dopunska obrada
Proletno setveno oranje+dopunska
7. - -
obrada
Vrlo plitko oranje+oranje za
8. - -
setvu+dopunska obrada
Dana se u nas najčešće primenjuje nekoliko varijanti sistema obrade za jarine, a to su: 1. strnikanje u
leto, duboko oranje u jesen i predsetvena priprema u proleće, 2. duboko oranje u jesen i predsetvena
priprema zemljišta u proleće i 3. oranje za setvu u proleće + predsetvena priprema zemljišta.
Strnikanje
Strnikanje (prašenje, ljuštenje strništa) se obavlja nakon žetve strnina u leto. Strnikanje se vrši
plugovima strnikašima ili tanjiračama ljuštilicama. To je plitka obrada od 10 cm dubine. Uloga strnikanje je da
se sačuva vlaga nakon skidanja strnina, da se u zemljište unesu žetveni ostaci, unište tek ponikli korova a oni
koji nisu ponikli da se isprovociraju na klijanje nicanje. Bitno je da se odmah nakon žetve i usitnjavanja žetvenih
ostataka izvrši strnikanje, kako bi se iskoristilo povoljno stanje vlažnosti. Ukoliko protekne dosta vremena
između žetve i strnikanja, proizvodna se površina u usled letnih vrućina brzo isuši što kasnije, utiče na kvalitet
rada ove operacije.
55
Strnjikanje
Duboko oranje u jesen (setveno oranje)
Duboko oranje u jesen treba izvršiti prije sezona kiša u jesen, a to je od polovine septembra do
polovine oktobra. Ore se dublje od 30 cm, jer okopavine manje-više imaju dobro razvijen korenov sistem. Ako je
zemljište težeg mehaničkog sastava (teške gline) oranje se povezuje sa podrivanjem, da bi se razbio nepropusni
sloj za vodu i uništio tzv. taban pluga.
Dubokim oranjem se okreće veća masa zemljišta i izvrgava uticaju atmosferilija. Niže zone oranog
zemljišta u koju su migrirala i delom inaktivirala biljna hranjiva, sada se izbacuju na površinu, gde se ponovo
aktiviraju. To je prije svega posledica snažne oksidacije.
Površina zemljišta se zimi navlažuje i smrzava pi negativnim temperaturama, kod nas ponekad po
nekoliko puta, zbog izmene hladnih i toplih razdoblja. To je vrlo korisno jer dolazi do već ugorenja zemljišta
od mraza, koje će se iskoristiti nakon zime za brzu i kvalitetnu površinsku pripremu zemljišta za setvu, bez
ponovnog oranja.
Izvrgavanjem zemljišta negativnim temperaturama postiže se ugibanje biljnih štetnika i korova.
Napokon, što je vrlo važno, svrha dubokog oranja između ostalog je akumulacija zimske vlage kojom će se
biljke koristiti u toplom delu godine, u vreme kada nema dovoljno oborina.
Dopunska obrada ili priprema zemljišta za setvu
Ako je jesensko oranje obavljeno kvalitetno i na vreme, ako je usled mrazove došlo do ugorenja
zemljišta, kasno u zimi ili rano u proleće kada je sa sunčane strane brazda došlo od prosušivanja, može se
obaviti zatvaranje brazde brananjem. Dobar učinak ima i drljanje ili kombinovane sitnilice. Pre setve, vrši se
tanjiranje ako je površina grublja i ako je jača pojava korova. Ukoliko to nije, tanjiranje se može izostaviti. Tada
se zemljište za setvu može pripremiti nekim kombinovanim oruđem kao što je setvospremač.
Kod nas se ponekad, a to je češće kod privatnim proizvođača hrane, izostavlja strnikanje ili duboko
oranje u jesen. Tada se samo ore za setvu u proleće što je nepoželjno, jer se time gubi osnovna svrha obrade
zemljišta za jarine, a to je akumulacija vlage, ugorenje zemljišta pod uticajem mraza i izlaganje štetočina
nepovoljnim klimatskim uslovima, što se dakako kasnije odražava na pad prinosa jarina.
Priprema zemljišta za setvu
56
Sistem obrade zemljišta za interpolirane useve
Ovaj sistem se primenjuje za useve kraće ili kratke vegetacije koji se seju kasno u proleće ili leti nakon
skidanja ozimog međuuseva ili ozimina koje ostavljaju zemljište slobodno raniju u letu.
Osnovno je da se obrada obavi u što kraće vreme zbog visoke evapotranspiracije, da se ne gube
optimalni termini setve i da se osigura dovoljno dug period vegetacije za interpolirane useve. Za ovu grupu
useva, najdelotvornija je primena freze, jer u jednom prohodu može prirediti zemljište za setvu. Danas postoje i
druga oruđa koja u jednom prohodu obrade, pripreme zemljište za setvu i izvrše setvu. To je već spomenuti
rotosem – sistem.
Ako se ne primenjuju ova oruđa, mogu se koristiti raoni ili diskosni plugovi koji treba da pooru na 10
do 20 cm dubine i povalja. Svrha valjanja je, da se uspostavi kapilaritet i dovede vode kapilarnim putem iz
dubljih slojeva zemljišta. Nakon valjanja, drlja se, da bi se površinski sloj razrahlio i sprečio nagli gubitak vlage
evaporacijom. Drljanje je poslednja operacija pre setve. Pre frezanja odnosno oranja, rasipaju se veštačka
đubriva.
Sistem obrade za drvenaste useve

Sistem obrade zemljišta za drvenaste biljke, dele se u dve glavne vremenski odvojene faze. Prva faza
dolazi pre postavljanja nasada. Druga se dalje deli na obradu za vreme mirovanja i obradu u toku aktivne
vegetacije drvenastih useva.
Pri postavljanju plantaža ore se duboko, rigola pa i dubinski rahli. Ova operacija se u našim klimatskim
uslovima obavlja kad je zemljište dovoljno suvo, a to je kasno leti i rano u jesen.
Jako duboku obradu iziskuju voćke zbog vrlo dubokog ukorenjivanja. Ovi vrlo masivni zahvati u
osnovnoj obradi su povezani sa meliorativnim đubrenjem organskim i veštačkim đubrivima, koji se u zemljištu
dodaju u većim količinama radi produžnog efekta ali i zbog velike zapremine zemljišta koja se obrađuje.
U drugoj fazi obrade obavljaju se operacije osnovne obrade za drvenaste biljke dok vegetacije miruje
(jesen i rano proleće). Tada se vrši srednje duboko oranje u jesen, zatim pliće frezanje rano u proleće. Ti se
agrotehnički zahvati dopunjuju tanjiranjem i kultiviranjem. Dok vegetacija miruje, obrada se spaja sa redovnim
osnovnim đubrenjem.
Za vreme aktivne vegetacije prema potrebi se obavlja plitka površinska obrada odgovarajućim oruđima.
Pretvaranje permanentnih travnjaka u oranice
Trajni je travnjak prirodna biljna zajednica formirana na zemljištu slobodne prirode s prirodnom
stratigrafijom. Prilikom stvaranja permanentnih travnjaka u oranicu, dominiraju dva momenta: gustina tratine i
tip zemljišta sa svojim prirodnim horizontima.
Za fitocenozu trajnog travnjaka je karakteristično da prevladavaju travne višegodišnje vrste, pa je
dosledno tome stvoren čvrst sklop odnosno tratina. Trave su karakteristične po procesu busanja, te se stoga mora
voditi računa o kvalitetu oranja takvih površina, jer će inače travne vrste nakon privođenja o oranicu stalno
izbijati na površinu.
Zato je agrotehnički zadatak privođenja trajnog permanentnog travnjaka u oranicu da se uništi tratina,
konzervacija humusa i dobijanje čistog zemljišta za setvu gajenih biljaka.
Za praksu je važno vreme odnosno sezona privođenja travnjaka u oranicu. Najpogodnije je leto, kad je
prirodni travnjak iskorišćen (kosidba).
Debljina humusnog sloja pod tratinom varira, a time njegov sadržaj, ali je pravilo da se pri prvoj obradi
ore dublje od debljine humusnog sloja.
Ti su načina pretvaranja permanentnog travnjaka u oranicu:
1. Preoravanjem plugom za 1800.

2. Preoravanjem plugom za 1350.
3. Frezanje.
Preoravanje plugom za 1800, primenjuje se na teškim zemljištima s vrlo kompaktnom tratinom. Za tu

svrhu služe plugovi sa izduženim spiralnim odgrnačama. Rezultat je potpuno okretanje tratine da ona nalegne na
zdravicu pa zbog nedostatka svetla i kiseonika ugine.
57
Šema preoravanja travnjaka za 1800
Preoravanje plugom za 1350 se primenjuje na nešto lakšim zemljištima sa slabijom tratinom u

sušnijem klimatu. Oranje se obavlja običnim plugovima. Da ne bi na spojevima brazdi izbijala tratina, dodavali
su se predraonici za rezanje tratine na spoju brazda (u obliku trougla ili pravougaonika). Još jedan način, koji je
češći je da predraonik reže prvi sloj sa tratinom na 10 do 12 cm i baca je na dno brazde, a za njim glavno plužno
telo ore i potpuno poklapa sa izoranim slojem plastice. Na taj način je bila smanjena mogućnost oživljavanja
tratine.
Šema preoravanje travnjaka za 1350
Primena freze ima prednost što brzo uništava tratinu i stvara fino sitno zemljište, ali postoji opasnost
da vegetacija ponovo krene ako je vreme vlažno ili kad posle obrade nastupi kišni period.
Šema rada pluga sa predraonikom
Danas se pre privođenja travnjaka u oranicu koriste totalni herbicidi, čime se uspešno uništava tratina,
nakon čega se ore normalnim ili uobičajenim plugovima. Sa zaoravanjem travnjaka, primenjuju se insekticidi,
kalcizacija za kisela zemljišta itd.
58
Redukovana obrada zemljišta

Prelaskom sa ručne na sprežnu, obrada zemljišta se nije bitno promenila jer je izvor energije ostao isti
(živa sila). Prekretnica u razvoju obrade zemljišta nastupila je naglim razvojem metalurgije, kada je omogućena
izrada sprežnih oruđa od gvožđa. Nakon pronalaska parne mašine, te kasnijim uvođenjem benzinskih i dizel
motora, ona je prešla u drugu, razvijeniju fazu. Od tada se intenzivira i usavršava u dva pravca: a) povećava se
dubina zahvata, b) povećava se broj operacija ( Mihalić, 1985). Upotrebom mašinske obrade zemljišta,
ostvareni su takvi zahvati koji su bili fantastični. u poređenju sa ručnom ili sprežnom obradom, prvenstveno po
dubini zahvata u pedosferi (Mihalić, 1985 ).
Redukovana obrada se često primenjuje na nagnutim terenima
Glavno i osnovno oruđe u obradi zemljišta je lemešni plug, koji energično prekreće, mrvi i meša
oranični sloj zemljišta. Takvim načinom rada pluga, javili su se neželjeni efekti kao što su gubitak organske
materije, pojave tabana pluga, narušavanje strukture zemljišta a s tim u vezi fizičkih i hemijskih svojstava
zemljišta.
Zbog toga su još u prošlom stoleću počela kritika klasične obrade zemljišta. Zahtevi za promenu načina
obrade nisu u početku imali za cilj ekonomičnost i jednostavnost obrade, nego brigu za plodnost tla i efikasno
uništenje korova. Iz tog razloga su na kraju prošlog i početkom ovog stoleća stvoreni sistemi obrade tla koji su
odbacili upotrebu pluga, a zamenili ga upotrebom plošnog kultivatora. Tada su se razvili novi sistemi obrade
zemljišta kao što su Jeanev i Ovsinsky-ev (Butorac et.al. 1986 ), sistem biološkog ratarenja po Goerbing-Sekeri
( Todorović, 1957 ), Maningerov sistem u Mađarskoj, Campbellov sistem u Australiji i još neki sistemi razvijeni
u Nemačkoj i SAD (Butorac et.al. 1986 ), te sistem obrade tla po Maljcevu u prvoj polovici ovog stoleća, (
Todorović, 1957 ).
Čizel plug je dobra zamena za lemešni
59
U većini slučajeva, na ovim sistemima obrade zemljišta opao je prinos ratarskih biljaka, uglavnom zbog
jake zakorovljenosti, a između ostalog i zbog plitke obrade teških zemljišta bez okretanja plastice. Iz tog razloga,
ovi sistemi obrade zemljišta bili su napušteni, iako su i dalje vršena istraživanja. Međutim, pojavom totalnih
herbicida krajem pedesetih godina, uvođenjem teške mehanizacije u obradu zemljišta, te nastankom energetske
krize, javili su se novi momenti koji su intenzivirali istraživanja, pa tako i širenje sistema redukovane obrade
zemljišta.
Imajući sve ovo u vidu, može ne navesti nekoliko razloga uvođenja i širenja redukovane obrade
zemljišta:
1. Energetski razlozi -Primenom standardne obrade zemljišta, troši se velika količina energije. Tako
se prema zapadno evropskim proračunima, 38% od ukupne energije u poljoprivredi troši za obradu
zemljišta, (Milojić, 1988 ), a od toga 75 do 85% samo na oranje ( Mihalić, 1978 ).
Prema američkim podacima, gajenjem useva bez obrade zemljišta troši se 8 l/ha goriva i 48 sati
ljudskog rada, dok se na standardnoj obradi zemljišta potroši 50 l/ha goriva i 515 sati/ha ljudskog
rada ( Mi1ojić, 1988 ).
1. Ekonomski razlozi - Smanjivanjem utroška energije, mašinskog i ljudskog rada, opadaju troškovi
proizvodnje, raste produktivnost i do 2000 (Konstantinović, 1988 ), što se konačno odražava na
profit gospodarstva.
2. Organizacijsko-tehnički razlozi - U mnogim zemljama ili u pojedinim područjima jedne zemlje,
specijalizacija u biljnoj proizvodnji dovela je do "špice radova". Primenom redukovane obrade
zemljišta u smislu izostavljanja pojedinih radnih procesa ili njihovim spajanjem u jedan prohod,
bitno se ubrzavaju i pojednostavljuju radni zahvati i time obezbeđuje obavljanje radova u
optimalnim rokovima.
3. Ekološki razlozi – Primenom teške mehanizacije s velikim brojem prohoda, dolazi do kvarenja
strukture zemljišta, degradacija humusa, povećanja zbijenosti zemljišta, narušavanja vodo-
vazdušnih odnosa u zemljištu i promene odnosa štetne i korisne mikrofaune u zemljištu u korist
štetne. Klasičnim ratarenjem na nagnutim terenima pojavljuju se hidroerozija, a u područjima sa
suhom klimom i eolska erozija. Primenom nekih sistema redukovane obrade (konzervacijska
obrada) smanjuju se ili čak zaustavljaju ove pojave izazvane klasičnim ratarenjem.
Promene koje se danas uvode u obradu zemljišta imaju tri cilja:
1. Redukovanje klasičnih sistema obrade zemljišta.

2. Minimalizacija obrade zemljišta.
3. Izostavljanje obrade zemljišta.
Direktna setva soje i kikirikija u malč od slame
60
Redukovanje klasičnih sistema obrade

Sastoji se od smanjenja broja radnih zahvata, a da se ne ugrozi postignuti nivo prinosa. To je
omogućeno zbog primene herbicida, jačeg đubrenja te kombinovanih operacija obrade (kombinovani zahvati
obrade i kombinovana oruđa - setvospremač npr.).
Duboki zahvati u osnovnoj obradi, izazivaju na jednoj strani produžno delovanje a na drugoj potiskuje
korove. To je omogućilo ne samo pliću osnovnu obradu u periodu dok fenomen produžnog delovanja duboke
obrade traje, nego i napuštanje drugih zahvata kojima je bila glavna svrha uništenje korova ili stimulacija
procesa nitrifikacije radi nakupljanja nitrata. Zbog primene herbicida, predvegetacijsko uništenje korova više
nije potrebno.
Minimalizacija obrade zemljišta

Minimalizacijom se smanjuje obrada zemljišta na potreban minimum. Ona ima dva vida:
1. Redukovanje dubine zahvata na minimum uz obraĎivanje pojasa na proizvodnoj površini .

2. Minimalizacija broja zahvata na jedan jedini. Često su oba vida minimalizacije spojena (strip
tillage).
Minimalizacija obrade zemljišta je počela u kukuruznom pojasu SAD i ušla u literaturu pod nazivom
“minimum tillage”.
Minimalnom obradom zemljišta se redukuje zapremina obraĎenog zemljišta na minimum,
obrada se svodi na jedan zahvat, čuva humus i struktura zemljišta, sprečava erozija na proizvodnoj
površini (ridge tillage, konzervacijska obrada) te stavlja seme gajene biljke u povoljne a seme korova u
nepovoljne uslove.
Milojić (1968) je predložio naziv “minimum obrade” i dao definiciju po kojoj je “sistem minimum
obrade redukovanje obrade pod dubini zahvata, površini, tj. masi obraĎenog zemljišta i broju radnih
operacija”.
Ona je uspešna samo onda ako se upotrebljavaju oruđa sa tehničkim rešenjima za ovakav vid obrade
zemljišta. Fabrika John Deere proizvodi veći broj tipova kombinovanih oruđa i mašina za minimalnu obradu
zemljišta.
Potpuna minimalizacija obrade dobila je integralno agrotehničko rešenje koje pored minimalne obrade,
unosi đubriva, herbicide i seje, premda ima i nepotpunih rešenja (oranje+drljanje na težim zemljištima ili
oranje+setva na lakšim zemljištima).
Agregatiranje oruđa različitih radnih operacija
Po dubini obrade, zahvati su 7,5 do 18 cm, a po širini mogu biti plošni, odnosno da se obrađuje cela
površina ili samo pojasi širine 35 do 50 cm kod useva širokih redova.
Minimalna obrada zemljišta se pored primene na čistoj površini primenjuje i na površinama pod mrtvim
i živim malčem.
61
Oruđe za strip till obradu
U područjima s manje oborina (ispod 700 mm godišnje) i povećanom evapotranspiracijom primenjuje

se varijanta minimalne obrade u mrtvi malč, a to je na površini pod žetvenim ostacima preduseva. Mrtvi malč
služi kao zaštita od atmosferilija i erozije vodom ili vetrom te potiskivanje korova.
Mašine za obradu, đubrenje i setvu obrađuju pojase u koje se stavlja đubrivo i seme. Razmaci setve u
mrtvi malč su 50 do 100 cm.
Nakon nekoliko godina, primena mrtvog malča se mora prekinuti i nagomilanu masu biljnih ostataka
treba spaliti ili zaorati.
Strip-till obrada sa depozitorom za tečni amonijak Strip - till setva
U predelima sa godišnjom količinom oborina iznad 700 mm, povoljne evapotranspiracije, primenjuje se
varijanta minimalne obrade u živi malč, dakle na površinu gde već postoji aktivna vegetacija. Dovoljne količine
vlage i povoljni hidrotermički odnose ne dovode u konkurentne odnose živi malč i useva za vodu, ali može doći
do konkurencije za hranjiva, naročito za azot. Radi toga se kao živi malč koriste leguminoze, iako u početnom
stadijumu razvoja leguminoza može doći do borbe za azot.
62
Ridge till obrada i setva (obrada na grebenove-humke)
Izgled grebenova ridge till obrade Usev soje na humkama (ridge-till obrada)
Pri ovome sistemu minimalne obrade, obrađuje se pojas od 37 do 50 cm širine i u njih seju usevi,
redovito kukuruz. Živi malč odlično štiti zemljište od erozije i atmosferilija, a čuva i humus zemljišta. On se vrlo
često koristi na nagnutim terenima kao deo konzervacijske obrade radi sprečavanja vodene erozije.
Minimalne obrade zemljišta pogoduje lakšim, plodnim zemljištima i u povoljnoj klimi. Nadalje,
minimalna obrada pogoduje nekim usevima, u prvom redu širokog razmaka setve (soja, kukuruz,
pamuk). Lošija je na težim zemljištima, niže plodnosti i u nepovoljnoj klimi, a ne odgovara nekim usevima
(trave, deteline, šećerna repa).
Minimalnom obradom zemljišta se ne mogu rešiti krupni agrotehnički zahvati kao što su
meliorativna obrada, meliorativno Ďubrenje i Ďubrenje na zalihu niti se ne može primeniti za drvenaste
useve pre postavljanja nasada.
Izostavljena obrada zemljišta

Sistem izostavljene obrade zemljišta se razvio nakon pronalaska totalnih herbicida na bazi diquata i
paraquata 1958. godine (Janjić, 1988). Prilikom razmatranja termina o obradi zemljišta Milojić (1968), je
predložio da se za ovu obradu zemljišta primenjuje termin “gajenje useva bez obrade” što podrazumeva
izostavljanje obrade u cilju korišćenja povoljnog stanja zemljišta”. Kod nas se ovaj način obrade zove još
“nula obrada, hemijska setva, hemijsko oranje, direktna setva, zemljište bez obrade” itd).
U SAD se izostavljena obrada zove “zero tillage, no tillage, chemical tillage, shemical seedbed
preparation, killed sod, sod planting, sod seeding, chemical plowing” u Velikoj Britaniji ”direct drilling”,
Nemačkoj ”direksaat”, Francuskoj ”labours chemiques”, Rusiji ”нулевая обработка” itd.
63
Setva u neobrađeno zemljište (no-till setva) Adaptirana sejalica SKPO4 za no-till setvu
Osnovni smisao izostavljene obrade je isključiti obradu zemljišta kao najteži i ujedno najskuplji
zahvat u agrotehnici poljoprivrednih useva, a istodobno potpuno sačuvati humus i strukturu zemljišta.
Setva bez obrade zemljišta je počela u Engleskoj. Temelj svega čini primena herbicida jakog letalnog
delovanja ali bez produžnog delovanja kao što su to bili herbicid iz bipiridilium grupe (diquat i paraquat odnosno
pod trgovačkim nazivom reglone i gramaxone). Danas postoje herbicidi translokacionog delovanja s mnogo
većom efikasnosti uništavanja posebno višegodišnjeg korova (iz grupe glifosata).
No-till setva u malč od kukuruzovine Redovi setve no-till sejalice u malču o kukuruzovine
Prednosti izostavljene obrade zemljišta su potpuno čuvanje zemljišta od erozije, smanjenje širenja
bolesti donjeg dela stabla (Ophiobolus sp. i Cercosporella sp.), izmenična upotreba površina za travnjak i
oranicu te obnova travnjaka bez preoravanja. Znatne su i uštede energije u tehnologiji useva, izravno korišćenje
zemljišta za setvu, mnogo manja ovisnost o vremenskim prilikama i stanju zemljišta u pogledu stepena vlažnosti
i koherencije, apsolutno smanjenje trošenja herbicida, jer se oni primenjuju u trenutku uništenja korovske
vegetacije pre obrazovanja semena korova u jesen i sedam dana pre setve). Međutim, u kasnijim
istraživanjima se pokazalo da je potrebna primena selektivnih herbicida odmah nakon setve u neobrađeno
zemljište, jer se na takvim površinama pojavljuje veći broj višegodišnjih korova kao i korova koji su bili u
momentu apliciranja totalnih herbicida u fazi semena.
Kukuruz ispod malča od kukuruzovine na neobrađenom zemljištu Gajenje pšenice izostavljenom obradom zemljišta
64
Izostavljena obrada zemljišta se često primenjuje sa primenom mrtvog malča po površini čime se
znatno smanjuje opasnost od pojave korova, a istodobno čuva vlaga zemljišta.
Za setvu u neobrađeno zemljište koriste se posebne sejalice sa dvostrukim diskovima koji otvaraju
brazdu za odlaganje semena u zemlju. Diskovi mogu biti različite izvedbe (glatki, cik-cak, nasečeni po obodu
itd). One moraju imati mogućnost za ulaganje startnih količina đubriva ispod ili pored zrna u brazdu, jer je
problem kod izostavljene obrade zemljišta primena većih količina đubriva koja rasipanjem običnim rasipačem
ostaje na površini zemljišta.
Različiti diskovi za otvaranje brazdi na sejalici za no-till setvu
Međutim, sistem izostavljene obrade zemljišta ne može biti novi univerzalni način iskorišćavanja
kulturnog zemljišta, jer bi ono pomalo prestalo biti antropogenog zemljište.
Jedan od oblika radnih organa sejalice za no-till setvu
Sistemom izostavljene obrade zemljišta, analogno sistemu minimalne obrade, ne može se obavljati
maliorativno đubrenje, unositi u zemljište nadzemni ostaci useva, vršiti redovito đubrenje naročito organskim
đubrivima s većim količinama, a nema mogućnosti da se obradom koriguje klima. Ne može se primenjivati na
teškim, zbijenim zemljištima niske plodnosti niti za korenaste useve (šećerna repa).
No-till sejalica za setvu pšenice u neobrađeno zemljište No-till sejalica za setvu kukuruza u neobrađeno zemljište
Zemljišta pod izostavljenom obradom se moraju povremeno duboko preorati kako bi se u zemljište
unijeli žetveni ostaci, a isto tako iskoristio produžni efekat duboke obrade.
65
Merenje otpora na izostavljenoj obradi zemljišta pod kukuruzom
Najveće površine pod izostavljenom obradom se nalaze u kukuruznom pojasu SAD (država Illinois –
Cornbelt pojas).
66
Đubrenje zemljišta
Svaka biljka prima iz svoje sredine (zemljište i atmosfera) elemente odnosno hemijska jedinjenja koji
su joj potrebna za ţivot. To jednako vredi i za gajene biljke. Telo gajenih biljaka, izuzevši vodonik i kiseonik,
uglavnom je izgraĎeno od ugljenika (pribliţno 40%), dok na ostale elemente otpada malo, tek
5-10%. Biljke primaju ugljenik, vodonik i kiseonik iz atmosfere i zemljišta,
najviše kao ugljeni dioksid i vodu, a ostale hemijske elemente odnosno jedinjenja
iz zemljišta.
Gajenje biljke troše mnogo više hranjiva u istom vremenskom razdoblju, a
naročito u tome što znatan deo vezanih hranjiva u biljci (seme, koren, gomolj,
vegetivna masa itd.) iskorišćuje čovek i domaće ţivotinje kao hranu ili sirovine za
industrijsku preradu. Na taj se način prekida kruţenje materije biljnih hranjiva.
Posledica je toga stalno osiromašenje u aktivnim biljnim hranjivima na
antropogenom zemljištu.
Biljke ne mogu primati hranjiva bez vode, koja u najvećoj meri izgraĎuje
biljni organizam (od nekoliko do više od 90%). Ako nema dovoljno vode iz
atmosfere i zemljišta, a ne moţe se dodati natapanjem, ili će se biološki prirod
znatno smanjiti, ili gajenje biljaka nije moguće.
Što se tiče hranjiva koje gajene biljke primaju iz zemljišta, njih ima u
različitim količinama, ali nikada dovoljno za trajno iskorišćavanje bez
nadoknaĎivanja (Ďubrenje). U zemljištu dolazi do aktiviranja hranjiva iz rezerve
zemljišta (organske i mineralne), a nešto ulazi u zemljište oborinama. MeĎutim, te
su količine male i ne bi mogle zadovoljiti stvaranje prosečnih prinosa, a pogotovo
visokih. Hranjivi biljni elementi
Praksu dakako ne interesuje donja granica prinosa jer je ona takva da ni izdaleka ne pokriva uloţena
sredstva, a tek se minimalno iskorišćuje biološki kapacitet rodnosti gajenih biljaka. Nasuprot tome, biljnu
proizvodnju interesuju barem prosečni, a još više maksimalno mogući prinosi. MeĎutim, ti se prinosi ne mogu
ostvariti bez redovitog unošenja biljnih hranjiva u obliku Ďubriva (fertilizatora u agrotehničkom zahvatu koji se
naziva đubrenje, fertilizacija).
Kretanje biljnih hranjiva u zemljištu
U antropogenom zemljištu vlada specifična dinamika koja je rezultat iskorišćivanja zemljišta gajenjem
domestifikovanih biljaka. Kretanja biljnih hranjiva u kulturnom zemljištu mogu se prikazati kao tokovi
gubitaka i dobitaka po kriteriju njihove pristupačnosti biljkama odnosno mogućnosti iskorišćivanja.
Ako je stanje na nekom staništu uravnoteţeno, onda su gubici i dobici (osim odnošenja ţetvom i
donošenja Ďubrenjem) praktički izjednačen. Prevladava li jedan od gubitaka hranjiva, ne moţe se govoriti o
normalnim uslovima gajenja biljaka, dok prevladavanjem dobitaka hranjiva dolazi do povećanja nivoa plodnosti
zemljišta. Izuzetak je obogaćivanje poplavama, jer u tom slučaju nije situacija normalna i bez obzira na dobitke
treba štiti proizvodne površine od poplava.
Gubici i dobici mineralnih zemljišta u poljoprivrednom zemljištu (Mihalić, 1985)

Gubici hranjiva Dobici hranjiva
Inaktivacija u organski ili mineralni oblik i štetna
Aktivacija iz organskog ili mineralnog dela zemljišta
fiksacija
Ispiranje iz fiziološki aktivnog profila zemljišta Ascedentno kretanje vodom do površine zemljišta
Ascedentno donošenje korenovima iz zdravice u
Erozija vodom i vetrom
mekotu odnosno gornji sloj zemljišta
Denitrifikacija bakterijama Poplave
Ţetva/berba Oborine
Vetar
Biološka azotna fiksacija (simbiotska i nesimbiotska)
Đubrenje
67
Gubici i dobici biljnih hranjiva u poljoprivrednom zemljištu mora biti pod kontrolom
organizatora biljne proizvodnje.
Đubrenje kao agrotehnički zahvat je potrebno da bi se odrţalo funkcionisanje sistema zemljište -
biljka s obzirom na primanje hranjiva i stvaranje prinosa.
Definicija i podela đubriva
Pojam “đubrivo”, dolazi od glagola”đubriti se”, a to je u vezi s patološkim pojavama u ljudi i

ţivotinja. Uporedbom s Ďubrenjem kod heterotrofnih bića, uginula i bakterijama izmenjena organska materija
nazvana je đubrivom. Primenjena kod gajenja biljaka, povoljno je delovala na rast biljke. Ona je, stoga,
đubrivo ili fertilizator.
Đubrivo ili fertilizator sinonimi su, samo što termin “fertilizator” vuče koren od latinske riječi fertilitas
što znači plodnost, a ovdje se to odnosi na plodnost zemljišta.
Prema tome, svaka materija koja povoljno deluje na plodnost zemljišta trebalo bi da se naziva
fertilizatorom ili Ďubrivom. To ipak nije potpuno tačno, jer pojam je plodnosti mnogo širi, a Ďubrivo ili
fertilizator utiče na povišenje plodnosti prvenstveno u hemijskom kompleksu zemljišta, i to kao nosilac biljnih
hranjiva.
Sve materije organskog ili mineralnog sastava koje obogaćuju zemljište aktivnim hranjivima,
koje deluju na povećanje plodnosti antropogenog zemljišta i povećanje biološkog priroda i prinosa,
nazivaju se gnojiva ili fertilizatori.
Đubriva se mogu podeliti po raznim kriterijumima, ali je uobičajeno da se dele u dve glavne grupe:
domaća i tvornička đubriva. Prva nastaju u procesu poljoprivredne proizvodnje na samom gazdinstvu ili u
ljudskim naseljima, a druga dolaze iz tvornice ili trgovačke mreţe.
Domaća Ďubriva su organskog sastava i prema tome su nosioci humusnih materija. Izuzetak čini pepeo
nastao spaljivanjem raznih organskih materija u samom gospodarstvu.
Podela domaćih đubriva

Tvornička đubriva zovu se još trgovačka, veštačka ili mineralna. U velikoj meri su anorganskog ili
mineralnog sastava, pa se s pravom nazivaju “mineralna Ďubriva”.
Tvorničkih Ďubriva ima mnogo više od domaćih, a nose i razna trgovačka imena. Uobičajeno je ipak da
se dele prema biljnim hranjivima koja sadrţe u većoj količini i koja kupac pri nabavci plaća.
Tvornički fertilizatori dele se u makrođubriva i mikrođubriva, a zatim u Ďubriva koja sadrţe jedno ili više
makrohranjiva. Postoji posebna grupa mikroĎubriva nosilaca mikroelemenata, ali mikrohranjiva mogu biti
sadrţana i u makroĎubrivima.
Dalje, ima posebna grupa humusno-mineralnih Ďubriva u kojima su s humusom kao nosiocem, spojena
razna mineralna Ďubriva odnosno biljna hranjiva. Kao humusna osnova moţe sluţiti treset, ugljen i druge
materije.
Bakterijska đubriva nisu Ďubriva u pravom smislu. U njima su na nosiocu - supstratu (agar, sterilisana
zemlja i dr.) razmnoţene bakterije koje u zemljištu obavljaju razne procese korisne za plodnost zemljišta, u
prvom redu biološku fiksaciju azota. Nosilac-supstrat ovih Ďubriva moţe biti obogaćen biljnim hranjivima (npr.
fosforom).
68
Podela tvorničkih đubriva
Po fizičkom stanju Ďubriva se nalaze u svima agregatnim stanjima, krutom, tekućem i gasovitom. A
kruta Ďubriva mogu biti u kristalima, praškastom stanju i granulama (zrncima).
Humus u zemljištu
Na prirodnim staništima postoji promet humusa, a on

kreće unutar klimaksa prirodnih biocenoza. U poljoprivredi
postoji takoĎer promet humusnih materija, ali na njega utiče
čovek načinom kako je organizovao proces poljoprivredne
proizvodnje, a uţe obradom i Ďubrenjem zemljišta te sistemom
biljne proizvodnje.
Glavni je problem u iskorišćivanju kulturnog zemljišta
povećanje proizvodnosti (porast prinosa) uz istu ili povećanu
plodnost zemljišta. To je u najuţoj vezi s unošenjem sveţih
organskih materija u zemljište, odrţavanjem potrebnog nivoa
humusa i mineralizacijom organske materije zemljišta.
Humus je uginula organska materija na antropogenom
zemljištu i u njemu, a dalje se deli na hranjivi i trajni humus.
Hranjivi humus čine lako raspadljivi ugljeni hidrati

(hemiceluloza, celuloza, šećeri, pektini, skrobovi), organske
kiseline i lako raspadljive belančevine. Hranjivi je humus
odlična hrana bakterija i brz izvor energije, koju one dobijaju
procesom mineralizacije organske materije. Pri tom nastaje
Ciklus organske materije u zemljištu
69
voda, CO2, azot, sumpor i P205, neke anorganske kiseline, antibiotici, biljni stimulatori i lepljive materije
(biološki cement) koje učvršćuju strukturne agregate zemljišta.
Trajan humus rezultat je razgradnje i resinteze u procesu stvaranja pravog humusa. Trajan humus je
stabilan, teško raspadljiv organski kompleks zemljišta. Njemu pripadaju: lignin, uronske kiseline, taninske
materije, voskovi, masti i teško raspadljivi proteini. U procesu humifikacije, organska se tvar obogaćuje
ugljenikom, a tu su za plodnost zemljišta najvaţnije huminske kiseline, ako su nastajale u zemljištu bogatom
bazama u prisustvu glinenih koloida pri smanjenom prisutnosti kiseonika.
Na putu stvaranja trajnog humusa vaţna je oksidacija lignina i njegovo spajanje s azotom, pa dolazi do
ligninsko-proteinske veze autooksidacijom i polimerizacijom. Zapravo se stvaraju strukturne jedinice huminskih
kiselina, zatim njihova kondenzacija i napokon polimerizacija kondenzata. Huminske kiseline se mogu stvarati i
na drugi način, preko kinoidnih produkata izmene materije (kinomi su derivati benzola, heterociklički nezasićeni
ugljenovodonici).
Huminske kiseline su mnogobazične slabe kiseline, slaba električnog naboja i velike sposobnosti
upijanja korisne vode. Huminske kiseline s jednovalentnim ionima (H+, K+, Na+, NH4+) čine topive, a sa
viševalentnim ionima (naročito s Ca2+) teško topive soli-humate.
Trajni humus je glavna rezerva organski vezanog azota u zemljištu. S gledišta plodnosti zemljišta
najkvalitetnije su sive huminske kiseline, bogate azotom, velike pufernosti i sposobnosti vezivanja produktivne
vode. Njih sadrţi kulturno zemljište kao blagi, zreli humus. Nasuprot njima fulvokiseline su neprijatelji
plodnosti antropogenog zemljišta, a nastaju radom gljivica. One deluju u zemljištu mikrobicidno.
Stabilizacija huminskih sivih kiselina pospešuje se mešanjem sa sekundarnim mineralima gline,
naročito s montomorilonitom. Tu baze deluju na vezivanje u humusna-glineni kompleks, a ovaj kompleks ima
prvorazredno značenje u formiranju stabilne mrvičaste strukture zemljišta.
Za procenu vrednosti organskih materija a posebno za humus zemljišta, vaţan je razmer ugljenika i
azota. On je i jedan od kriterijuma odvajanja tipova zemljišta. Idealnim se smatra razmer C: N = 10 : 1,
povoljnim 10-20: 1, a nepovoljnim širi od toga. Černozem ima razmer C: N = 10: 1, pseudoglej 30 :1, podzol
50: 1, slama strnih ţitarica 50-150 :1, stajnjak od slame 25 : 1, a kompost 15: 1.
U antropogenom zemljištu humus je kompleksan faktor plodnosti zbog svojih regulatornih
funkcija, on popravlja voda-vazdušne odnose, izvor je hrane za organizme zemljišta i nosilac aktivnih
materija.
U teškom zemljištu deluje na razrahljivanje (više vazduha), a u lakom na povezivanje (veća
vododrţnost). Ako neko zemljište svojom mineralnom masom lošije reguliše vodovazdušne odnose, to treba
više humusa, i obrnuto.
Potrebna količina humusa prema teksturi zemljišta (po Welteu, 1964)
Humus zemljišta za plodnost ima još jedno vaţno svojstvo, a to da na svoju aktivnu površinu dobro
veţe baze (hranjiva) i da se one relativno lako desorbiraju. Zato ovde ne dolazi do štetne fiksacije kao kod
mineralnih koloida zemljišta.
Mobilizacija azota je brţa što je u humusu razmer C:N uţi. Ukupna se masa organskih materija u
procesu poljoprivredne proizvodnje, sastoji od svih mogućih domaćih organskih Ďubriva, nadzemnih i
70
podzemnih ostataka gajenih biljaka i svih heterotrofnih organizama zemljišta. Stalnom prolaskom organske
materije kroz zemljište i njezinim stvaranjem, u njemu se podrţava proces mineralizacije, osigurava izvor
energije i hranjiva za biokomponentu i tako kulturno zemljište odrţava biološki aktivnim.
Nivo humusa u poljoprivrednim zemljištima

Svaki tip prirodnog zemljišta ima stanovitu količinu i oblik humusa koji odgovara prirodnom klimaksu
staništa. Izraţeno u procentima, ima tipova zemljišta koji su vrlo siromašni humusom (< 1%) i takvih koji su
njim vrlo bogati (>20%). U slobodnoj prirodi tundre sakuplja se pribliţno 5 tona, a u prašumama 500 tona
biljne mase po hektaru. I dok černozemi sadrţe blagi humus, u drugih je tipova on kiseo ili nezreo (sirovi
humus).
Kad neko prirodno zemljište doĎe pod čovekov uticaj, nivo humusa se menja, po pravilu ispod razine u
prirodnom zemljištu, ali moţe u stanovitim ekološkim uslovima i pod delovanjem odreĎenih zahvata porasti
iznad nivoa u prirodnom zemljištu.
Stvaranje kulturnog klimaksa u odnosu na prirodni klimaks prema sadržaju humusa u zemljištu(Mihalić, 1985)
Intenzivnije iskorišćivanje zemljišta deluje se na gubitak humusa. Povećanom frekvencijom obrade

zemljišta ubrzava se mineralizacija organske materije, a dubokim se okretanjem zemljišta snizuje sadrţaj u
gornjem sloju zemljišta.
Kompletno i harmonično đubrenje pozitivno utiče na ţivot zemljišta. S jedne strane ubrzano se
razgraĎuje organska materija, s druge u zemljištu ostaje više podzemnih organa (korenova), pa se organska
materija ponovno vraća u zemljište.
Primena herbicida utiče na sadrţaj organske materije, jer smanjuje potrebu obrade radi uništenja
korova, a ponekad se takva obrada i ne vrši. Na taj način ne čuva se samo humus nego i struktura zemljišta.
Sistem biljne proizvodnje vrlo mnogo utiče na humus zemljšta. Ako se uključuju usevi koji ostavljaju
mali ostatak u zemljištu, a pri tome se još u toku vegetacije meĎuredno obraĎuju, humus se u pravilu znatno
gubi. Naprotiv, ako usevi nagomilavaju podzemne ostatke, traju više godina i ne obraĎuje se za vreme rasta,
onda je nakupljanje humusa najjače.
Lucerka i detelinsko-travne smeše ostavljaju vrlo mnogo korenova u zemljištu, strne ţitarice osrednje, a
krumpir i repa malo.
Danas se sve više praktikuje unošenje ţetvenih ostataka (slame i kukuruzovine) u zemljište čime se
snaţno deluje na promet organske materije kroz zemljište.
Faktori koji utiču na razgradnju organske materije u zemljištu su klima, teksturna građa zemljišta,
pH-vrednost zemljišta, sadržaj kalcijuma, zasićenost zemljišta bazama, vodni, zračni i toplinski režim
zemljišta, karakter organske materije (odnos C:N), vrste useva i agrotehnički zahvati.
Plodno i biološki aktivno zemljište brţe gubi organsku materiju, to brţe što je odnos C:N uţi. Tu utiče i
otpornost azota prema kiselinskoj hidrolizi. Dalje, u ispranim, kiselim zemljištima pored nagomilavanja biljnih
ostataka nakupljaju se i fulvokiseline koje deluju štetno na mikroorganizme zemljišta. Posledica je toga
gomilanja sirovog humusa male vrednosti. Zato plodno zemljište redovito ima niţi nivo humusa od zemljišta
niske plodnosti.
Unesena humusna sirovina brţe se raspada što je prirodni klimaks u sadrţaju humusa, kao rezultat
delovanja ambijentalnih faktora niţi, a odnos C:N uţi. Tu utiče i sastav, odnosno odnos C:N u korenovima.
Zemljišta od prirodne niske plodnosti zbog sadrţaja kiselog i sirovog humusa mogu povećati nivo
humusa unošenjem zrelog humusa koji je bogat huminskim kiselinama i potiskivanjem fulvokiseline.
71
Ako humusna sirovina sadrži više hranjivog humusa u zemljištu, brže se raspada, a brže
također što je ono plodnije, i obrnuto.
Povećanje humusa iznad nivoa prirodnog klimaksa nije lako postići, naročito ako klima utiče na
gubitak humusa, a sistem biljne proizvodnje ne pridonosi akumulaciji humusa. Povećanje se lakše postiţe ako je
prirodni klimaks viši te ako agrotehničke mere pogoduju sakupljanju organske materije u zemljištu.
Za neko kulturno zemljište je bitan optimalan nivo humusa, a to je ona količina pri kojoj su
uslovi ishrane gajenih biljaka povoljni.
A optimalan nivo humusa ovisi o tipu zemljišta, o ambijentalnim faktorima, zahtevima useva
odnosno o sistemu biljne proizvodnje. Za to nema nikakva recepta, pa je optimalan nivo s obzirom na sadrţaj
humusa jedan put niţi, a drugi put viši. On u proseku ipak nije apsolutno visok i kreće se za oranična ilovasta
zemljišta izmeĎu 2 - 3 %.
Kad se zna koliki je optimalan nivo humusa za neko kulturno zemljište, onda se on mora postići i
odrţavati!
Uklanjanje žetvenih ostataka useva

Nakon odvajanja prinosa nekog useva ostaju u zemljištu podzemni organski ostaci (korenovi, delovi
gomolja, rizomi), a na zemljištu nadzemni (stabla, lišće itd.). Podzemni ostaci useva delom podleţu potpunoj
razgradnji, a delom prelaze u trajni humus zemljišta.
Ţetveni ostaci gomilaju se svake godine u ţitarskim gazdinstvima koja imaju malo stoke ili je nemaju,
te kod ponovljenog gajenja, a pogotovu monoprodukcije(npr. kukuruza).
Ako se nadzemni ostaci ne iskorišćuju, oni predstavljaju stvarne viškove pa je potrebno odlučiti što će
se s njima dalje činiti, odnosno kako ih se rešiti.
Nadzemni ostaci useva mogu se ukloniti na više načina:
a) Spaljivanje -ako potpuno uspe, totalan je gubitak organske materije, Na taj način se indirektno
Ďubrini pepelom koji ostaje nakon spaljivanja na površini zemljišta.
U našim proizvodnim prilikama najviše se nagomilava slama i kukuruzovina. Prva se spaljuje relativno
lako, a druga mnogo teţe. Osim gubitka u organskoj materiji, spaljivanje iziskuje dosta rada i troškove oko
obavljanja te operacije. Inače je u našim agroekološkim uslovima poţeljan veći promet organske materije kroz
zemljište pa je spaljivanje ţetvenih ostataka nepoţeljan postupak. MeĎutim, spaljivanje moţe biti i opravdano,
ako ambijentalni činioci pogoduju nakupljaju humusa zemljišta, zatim ako bolesti i štetnici ozbiljno ugroţavaju
gajenja useva, a nema delotvornih fitozaštitnih sredstava protiv njih.
Spaljivanje slame
b) Zastiranje površine zemljišta žetvenim ostacima i setva useva za zelenišno đubrenje – praktikuje
se leti, uglavnom slamom nakon ţetve strnih ţita. Usitnjena slama ostavi se da leţi na površini zemljišta poput
zaštitnog sloja, tzv. mrtvog malča. Na taj način smanjuje se gubitak vlage iz zemljišta, potiskuju se korovi, a
pod uticajem atmosferlija slama omekša i već na površini zemljišta počinje razgradnja. Pod mrtvim malčem
slame aktivira se biokomponenta zemljišta, u prvom redu mikroorganizmi, ali i fauna zemljišta. Budući da će
slama kraće vreme leţati na zemljištu, tu se preteţno namnoţi grupa mikrofaune zemljišta (Collembola,
Enchytreae), dok bi za kišne gliste trebalo duţe vremena. Ali ako pre ţetve i nakon nje nastane sušni period ili
su kiše slabe, zemljište će ispod malča ostati suvo.
72
Zastiranje proizvodnih površina slamom (mrtvi malč)

Nakon odreĎenog vremena, a to je u vezi s izmenom useva, slamu
treba zaorati. Period leţanja slame se ponekada iskorišćuje za usejavanje pod
mrtvi malč useva za zelenišno Ďubrenje. Za to su pogodne repica, gorušica,
rauola, lihoraps. Kad siderati razviju dovoljnu lisnu masu, zaoru se zajedno sa
slamom. Siderat dobro iskorišćuje osloboĎena hranjiva, a ubrzava procese
razgradnje organske materije.
Navedeni način ostavljanja slame na površini moguć je tamo gde
slobodno zemljište ostaje duţe vremena bez useva i gde u toploj sezoni ima
dovoljno oborina da se razviju siderati. Iako ta praksa moţe pozitivno uticati na
plodnost zemljišta, ona iziskuje dodatni rad i troškove za seme, pa treba dobro Collembola (skočibube) se
u svakom slučaju prosuditi, da li je korisno da se provodi. namnože ispod mrtvog
malča od slame
c) Unošenje nadzemnih ostataka u zemljište ima nekoliko prednosti u poreĎenju sa spaljivanjem,
ostavljanjem na površini, s usijavanjem siderata.
Njima se najviše povećava promet organske materije, stimuliše biološka aktivnost u zemljištu,
pozitivno utiče na voda-vazdušne odnose, a u vezi s tim i na strukturu zemljišta. Unošenje nadzemnih ostataka u
zemljište vaţan je prilog vraćanja organskih materija koje su se u toku jedne godine mineralizovale. Pri
razgradnji ţetvenih ostataka, snaţno se deluje na disanje zemljišta, pa osloboĎeni ugljen dioksid razrahljuje
zemljište. Osim toga, u teško zemljište uneseni nadzemni ostaci dok nisu razgraĎeni, povećavaju dreniranost
zemljišta do dubine unošenja organskih materije.
Unošenje žetvenih ostataka u zemljište tanjiranjem
Za unošenje u zemljište dolaze u obzir razni organski materijali: slama, kukuruzovina, lišće šećerne
repe. Količine nadzemnih ostataka mogu varirati. U proseku računa se u intenzivnom gajenju sa 4-5 t/ha slame,
6-7 t/ha kukuruzovine i 40-60 t/ha sveţeg lišća šećerne repe.
Kod organskih materija širokog C:N razmera (slama i kukuruzovina) moţe se očekivati pojava azotne
depresije zbog oduzimanja azota iz raspoloţivog fonda u zemljištu koji bakterije ugraĎuju u svoja tela.
Posledica toga je pad sadrţaja azota koja moţe uticati na rast useva. Da bi se otklonila azotna depresija, dodaje
se azot u količini 6-12 (prosečno 8) kg/ t biljne mase. Moţe se javiti stanovita depresija i drugih hranjiva, ali je
ona od malog značenja u poreĎenju s azotom.
73
Postoje dve mogućnosti davanja azotnih Ďubriva:

1. Dok su žetveni ostaci još na površini zemljišta, kada se osigurava se brţa razgradnja unesene
materije. MeĎutim, postoji opasnost da bakterije dodani azot veţu u svojim ćelijama, pa
idući usev ima manje azota za sebe.
2. Druga mogućnost davanja azotnih đubriva je pred setvu /sadnju useva, koji dolaze nakon
unošenja organskih materijala u zemljište. Ovaj način moţe usporiti razgradnju organske materije, a
usev u početnom periodu rasta staviti na raspolaganje previše azota.
U praksi ima prednost prvi način, a dokazano je da su prinosi viši i stabilniji ako se kod unošenja
ţetvenih ostataka u zemljište daje i azot.
Kao izvori azota dolaze u obzir gnojnica, tekući stajnjak i tvornička azotna Ďubriva (KAN, urea).
Amonijum sulfat nije poţeljan jer jače zakiseljuje zemljište.
Dubine unošenja nadzemnih ostataka, mora biti tolika da do njih dopire kiseonik jer je proces
razgradnje aeroban. Osim toga, površina mora ostati čista za nesmetanu obradu i setvu /sadnju useva. U srednje
teškom zemljištu ako je manja količina ţetvenih ostataka, zadovoljiti će dubina 10-20 cm, a kod veće količine
organske materije i lakšeg zemljišta ostaci se dublje unose.
Nadzemni ostaci unose se u zemljište raonim plugom posebne konstrukcije, diskosnim plugovima,
frezama (rotavatori) i kruţnim plugovima. Najbolje to obavlja freza, ali je radni učinak u jedinici vremena nizak.
Najviše se upotrebljavaju raoni plugovi koji se ne guše od biljne mase, jer imaju visok slobodni prostor (klirens)
izmeĎu okvira pluga i korpusa, te razmaknuta pluţna tela.
Kruto stajsko đubrivo

Klasično stajsko Ďubrenje je smesa je krutih i tekućih ekskremenata domaćih krupnih i manjih
četveronoţnih ţivotinja. Izmešan sa steljom, a preraĎen radom mikroorganizama upotrebljava se kao organsko
Ďubrivo.
Kruto stajsko Ďubrivo moţe se smatrati humusnim i bakterijskim, te kompletnim Ďubrivom, jer pored
svih makrohranjiva ima i mikroelemente. Osim toga, kruto stajsko Ďubrivo sadrţi aktivne materije kao što su
vitaminski B-kompleks i estrogene materije (ove se materije nalaze u mokraći gravidnih kobila), a pripadaju u
hormone koje ubrzavaju stvaranje huminskih kiselina. Ako je dobro pripremljen, ima pribliţno 35% trajnog
humusa.
Sastav svežeg i zrelog stajskog đubriva u zavisnost od vrsta domaćih životinja (u%), (Mihalić, 1985)
Vrsta stoke Voda Org.mat. N P 2O 5 K2O CaO MgO
Sveži stajnjak
Mešani 76.0 20.0 0.40 0.20 0.60 0.45 0.14
GoveĎi 77.3 20.3 0.40 0.16 0.50 0.45 0.10
Konjski 71.3 25.4 0.60 0.28 0.53 0.25 0.14
Ovčiji 64.3 31.8 0.80 0.23 0.67 0.33 0.18
Svinjski 72.4 25.0 0.45 0.20 0.60 0.08 0.09
Zreli stajnjak
Mešani 75.0 18.0 0.50 0.25 0.65 0.60 0.18
Plemeniti 75.0 18.0 0.60 0.32 0.70 0.64 0.22
Stajnjak dubokih štala 75.0 18.0 0.75 0.35 0.75 0.60 0.21
Konjski 75.0 20.0 0.65 0.30 0.63 0.30 0.18
Ovčiji 75.0 20.0 0.85 0.33 0.80. 0.35 0.20
MeĎutim, radi jednostavnosti uzima se u raznim obračunima prosečan normirani sastav: 0,50% N;
0,25% P2O5; 0,50% K2O i 20% organske materije
Stelja ima uticaja na sastav i fizičko stanje Ďubriva. Za nastiranje upotrebljavaju se razne materije,
slama strnih ţitarica, kukuruzovina, pokvareno seno, pilovina, šumska prostirka (listinac), treset, pesak i dr.
Najviše se upotrebljava slama strnih ţitarica. Ona pruţa najudobniju i najhigijenskiju stelju, a ujedno najbolju
sirovinu za dobijanje Ďubriva. Kukuruzovina je neudobna kao leţaj, slabije upija tekućinu i teţe se njome
manipuliše u staji i na Ďubrištu. Listinac daje kiselo Ďubrivo, a pilovina se zbog mnogo lignina sporo raspada.
Pesak je inertna masa koja mnogo smeta u spremanju Ďubriva.
Sveţa masa, balege i navlaţene stelje izvrgnuta je na Ďubrištu biohemijskim promenama koje su već
započele u staji. Nosioci tih biohemijskih promena su neke grupe bakterija.
Masa sveţeg stajskog Ďubriva sastoji se preteţno od celuloze, hemiceluloze, lignina i belančevina.
Celuloza, hemiceluloza i lako raspadljivi proteini predstavljaju hranjivi humus stajskog Ďubriva koji podleţe
74
brzoj razgradnji, pa dolazi do biološke vatre i s njom u vezi do podizanja temperature u masi Ďubra. Termogene
bakterije u Ďubrivu mogu podići ekstremno temperaturu do 73 0 C na mestima gde je najveći pristup kiseonika,
inače ove bakterije podiţu temperaturu do 600 C. Dublje u hrpi Ďubriva temperatura ne prelazi 35 0 C.
Dnevna proizvodnja stajnjaka zavisno od vrste i kategorije domaćih životinja
Pri raspadanju stajskog Ďubriva stvaraju se razni gasovi (CO, CO 2, CH4, H2 i NH3), a nepoţeljno je
stvaranje amonijaka, jer to znači gubitak azota volatizacijom. Ako nema dovoljno vlage, Ďubre plesnivi, ali ako
je vlage previše, poremećuje se tok aerobne razgradnje i Ďubre gnjije. U suvo godišnje doba, potrebno je zalevati
hrpu Ďubra, a u perhumidnoj, zaštititi Ďubrište od prevelikih oborina. Što se tiče topline, ona uz povoljnu
vlaţnost ubrzava raspadanje, a hladnoća koči rad bakterija i razgradnja teče sporije.
Đubre se moţe polivati običnom vodom, ali još bolje gnojnicom ili gnojovkom. Od prevelikih oborina
veće se Ďubrište zaštićuje krovnom konstrukcijom, reĎe daskama.
Đubrište
Na brzinu zrenja stajskog Ďubra, deluje se manipulacijom tako da se razgradnja pospešuje toplim, a
usporava hladnim postupkom.
Po toplom postupku Ďubre se u početku rahlo rasprostire tako da kiseonik ima slobodan pristup. Time
se snaţno stimulišu termogene bakterije, pa se već nakon nekoliko dana temperatura u masi- Ďubra znatno
podigne (do
600 C). Čim se Ďubre zagreje do te temperature, hrpa se zbija a time se potisne aktivnost termogenih u korist
ostalih bakterija.
Po hladnom postupku na pod Ďubrišta stavlja se i rasprostre sloj zrelog stajskog Ďubriva i na njega
slaţe sloj sveţeg Ďubra. Ugljeni dioksid prodire iz zrelog Ďubra u sveţu masu i zbog smanjenja udela kiseonika
razgradnja teče sporije. Temperatura mase Ďubra po ovom postupku u pravilu je pribliţno 10 0 C viša od
temperature okoline.
U praksi se primjenjuje kombinacija obaju postupaka, a to znači da se prvo Ďubre na Ďubrištu rahlo
rasprostre čime se temperatura brzo povisi, ali se idući sloj zbije tako da se prekida rad termogenih bakterija.
Zreli stajsko đubrivo je poluhumificirana masa koja se dobiva ležanjem stajskog đubra od
nekoliko meseci, u proseku 3-4 meseca.
U toplijim uslovima uz dovoljno vlage Ďubre zri brţe, i obrnuto, sporije. Pošto hrpa Ďubra sazre, dobro
je pokriti ga slojem zemlje 20-25 cm, jer se time Ďubre štiti od nepovoljnog uticaja atmosferilija.
75
Zapreminska masa, kvalitet i potrebno zrenje stajnjaka (Mihalić, 1985)

Dnevna količina Vreme potrebno
Masa m3 svežeg Kvalitet stajkog
stelje (kg/po grlu Nega đubra za zrenje stajskog
stajnjaka (u kg) đubriva
stoke) đubriva (dana)
Mokar, bogat Slaţe se do visine
0-2 900 60
belegom, teţak od 100 cm
Slaţe se na kocke
Mokar, bogat na Ďubrištu, a sleţe
2-4 700 60
balegom se vlastitom
teţinom
Slaţe se na kocke,
Dosta slame, često
5-7 500 potrebno gaţenje i 90
suv
vlaţenje
Primenjuje se u
10-15 >500 S mnogo slame dubokim stajama, 180
bez nege.
Nakon završetka zrenja Ďubra, javljaju se gubici u ukupnoj masi i glavnim hranjivima, ali se gubitak
hranjiva odnosi prvenstveno na azot.
Gubici pri zrenju stajskog đubra ovisno o kvalitetu nege (Mihalić, 1985)
Gubici (u%)
Kvalitet nege
Org. materije N P2O5 K2O
Najbolji 15 20 0 0
Srednji 25 40 18 10
Loš 50 60 20 20
Retko se ostvaruje najviši stepen nege kad nema gubitaka fosfora i kalijuma, a azota 20% i organske materije
15%. Za obračunavanja najpouzdanije je uzeti srednju kvalitetu nege, iako je u praksi ona zapravo loša, pa su
gubici organske materije i glavnih hranjiva veliki.
Fosfatiziranje krutog stajskog đubriva

To je zapravo dodavanje običnog superfosfata krutom stajnjaku, ali se daju i sirovi fosfati. Obični
superfosfat deluje bakteristatično i na sebe veţe amonijak supstitucijom vodonikovih iona.
Primena običnog superfosfata u staji deluje povoljno na zdravlje stoke zbog bakteristatičnog
delovanja, i zbog vezivanja amonijaka. Smanjuju upale vimena mlečne stoke, infekcije pupka u teladi i bolesti
papaka. OslobaĎanje amonijaka prati i stvaranje amina, a ovi uzrokuju razne alergije i štetne pojave kod stoke.
Nakon primene superfosfata znatno se smanjio broj muva u staji. Za stajsku primenu uzima se samo suvi i fino
mleveni superfosfat, jer sirovi fosfati nemaju bakteristatičnog delovanja ni sposobnost vezivanja amonijaka.
Stoka ne sme lizati superfosfat.
Norme doziranja superfosfata za stajsku primenu

Superfosfat (g/m2
Vrsta stoke Superfosfat (dnevno u g)
površine ležaja)
Krupna stoka 500 -700 800-100 g dnevno
Svinje 150 2-3 kg za suprasne krmače
Ovce 80-100 -
Perad 20-30 500 g (svaka 2-3 dana)
Ako se praktikuje redovita primena superfosfata u staji sa 500-700 g dnevno, onda u masi od 30 t
fosfatizovanog stajnjaka ima 546-765 kg superfosfata, pa se s time mora uskladiti mineralno Ďubrenje fosforom
sa
svrhom smanjenja ili izostavljanja fosfornih Ďubriva za prvu vegetaciju nakon primene takvog Ďubriva.
Primenom superfosfata nastaje amonizovani superfosfat i delom dikalcijumov fosfat, a Ďubre ima više
azota i organske materije.
76
Superfosfat se moţe davati na Ďubrištu sa 20 do 25 kg na 1 000 kg stajnjaka. Ali ta praksa nije dobra,
jer se gubi amonijak i organska materija, a nije postignut uticaj na zdravlje stoke. Zato davanje superfosfata još u
staji ima apsolutnu prednost.
Prilikom zrenja stajnjaka na Ďubrištu, veţu se fosforna kiselina i humusne materije, što je vrlo povoljna
za plodnost zemljišta.
Određivanje količine stajnjaka po jedinici površine
Kriterijuma za doziranje krutog stajnjaka ima nekoliko:
a) Prema zapreminskoj masi obrađenog zemljišta.
b) Prema količini hranjiva potrebnih za đubrenje neko useva, potrebi useva za organskom
materijom, teksturnoj građi zemljišta i klimi.
Naročitu vrednost ima doziranje po principu intenzivnosti Ďubrenja, a ova se ravna prema dubini
obraĎenog zemljišta odnosno zapreminskoj masi zemljišta.
Količina stajnjaka za đubrenje u zavisnosti od intenziteta đubrenja i dubine oranja (Todorović, 1960)
Dubina oranja Zap.masa Intenzitet đubrenja (u %)
(cm) zemljišta (t/ha) 0,5% 0.75% 1,0% 1,5%
10 1 250 6.25 9.37 12.50 18.77
20 2 500 12.50 18.75 25.00 37.5
30 5 000 25.00 37.50 50.00 75.00
U praksi se doza krutog stajnjaka odreĎuje prema empiričkim normama, a ove uključuju glavne
ekobiološke i proizvodne momente. MeĎutim, sada kada osnovu Ďubrenja čine tvornička (mineralna) Ďubriva,
ovaj kriterijum nije aktuelan, a količine stajnjaka odreĎuju se preteţno radi uklapanja u promet organske materije
kroz zemljište, odrţavanja biološke aktivnosti i procesa mineralizacija, te prema dubini obrade zemljišta.
U srednje teškim zemljištima s niţim sadrţajem humusa, a pri dubljoj obradi, količina stajnjaka iznosi
od 30 do 40 t/ha.
U novije vreme predlaţe se da se količine stajnjaka smanje na 7 do 8 t/ha uz redovito davanje na svim
obradivim površinama, sa svrhom da se zemljište odrţava biološki aktivnim unošenjem energetskog materijala
prvenstveno za proces mineralizacije organske materije.
Kad kruti stajnjak postigne ţeljenu zrelost, a to znači kad je masa u poluhumifikovanom stanju, odvozi
se s Ďubrišta na mesto upotrebe. Za praţnjenje Ďubrišta pogodno je prohladno i oblačno vreme bez vetra, dok
jaka insolacija te suhi i topli vetrovi nisu povoljni.
Rasipanje treba podesiti tako da se stajnjak odmah ili što pre unese u zemljište na jedan od načina
obrade, a po pravilu oranjem. Ostavljati rasuto Ďubrivo da leţi na površini više dana nije dobro, jer se gubi
organska materija i azot. Ukoliko zbog organizacijsko-tehnoloških razloga, unošenje stajnjaka nije moguće
odmah, onda se stajnjak ostavlja na tabli u hrpice na ocedna mesta, a potom se hrpice pokrivaju slojem zemlje da
ne doĎe do gubitka hranjiva, posebno azota volatizacijom.
Zreo stajnjak
77
Vreme i dubina unošenja stajskog đubriva u zemljište

Zreli stajnjak se moţe uneti u svako vreme ako stanje zemljišta to omogućuje. Ipak, upotreba stajnjaka
se podešava prema setvi/sadnji, a prema njima se uključuju sistemi obrade zemljišta kada se odreĎuje momenat
primene stajnjaka. Stajsko Ďubrivo se kod nas primenjuje leti, u jesen i proleće.
Rasturanje stajnjaka
Ako je klima sušnija, stajnjak se moţe uneti dosta pre setve/sadnje, a ako je klima vlaţnija, unosi se
bliţe setvi. Ako je zemljište teksturno teţe, stajnjak se unosi mnogo pre setve, a ako je lakše bliţe setvi/sadnji.
U našim klimatskim prilikama, bolje je za jarine dati stajnjak u jesenskom periodu, a za šećernu repu je
to izričito potrebno.
Što se tiče zrelosti stajnjaka, moţe se davati bliţe setvi/sadnji ako je zreliji i obrnuto mnogo pre setve.
Na nezreli stajnjak je osetljiva šećerna repa, a posledica primene nezrelog stajnjaka je pad prinosa i stvaranje
račvastog korena, što je za preradu nepoţeljno.
Dubina unošenja stajnjaka određuje se prema količini đubra i prema svojstvima zemljišta. U
proseku, dubina unošenja stajnjaka u zemljište je 20 do 25 cm, iako se ona ponekad kreće u rasponu od 10
do 45 cm dubine.
Dinamika delovanja krutog stajskog đubriva

Biljke hranjiva iz stajskog Ďubriva lošije iskorištavaju, pribliţno 30% u odnosu prema hranjivima u
mineralnim Ďubrivima.
Azot se u proseku iz stajnjaka iskorišćuje pribliţno 25%, fosfor 25 do 30% a kalijum 60 do 70%. Pri
tome se mora imati u vidu da su biljna hranjiva u stajnjaku organski vezana pa su prema tome biljkama
nepristupačna do momenta mineralizacije.
Stajnjak ima produţno delovanje, te nakon unošenja deluje nekoliko godina. MeĎutim, njegovo
delovanje nije jednako svake godine što zavisi od teksture, strukture i tipa zemljišta, kvalitetu stajnjaka, stepena
zgorevanja, klimatskih uslova itd. Iskorišćavanje mineralizovanih hranjiva iz stajnjaka u proseku je najveće u
prvoj godini nakon primene:
1. U prvoj godini iskorišćuje se oko 50%
2. U drugoj godini iskorišćuje se oko 30%
3. U trećoj godini iskorišćuje se oko 20%
S obzirom da iskorišćavanje hranjiva iz stajnjaka postepeno, biljkama nisu pristupačna mineralna

hranjiva u potrebnoj količini za ţeljeni prinos u jednoj sezoni. Iz tog razloga se nedostatak hranjiva do potrebnih
količina za biljku nadoknaĎuje iz mineralnih Ďubriva. Kombinacija organskih i mineralnih Ďubriva ima najbolji
učinak na prinos biljke.
78
Mašine za rasturanje stajnjaka sa vertikalnim i horizontalnim noževima
Đubrivo peradi
Ovo organsko Ďubrivo pripada takoĎer krutom stajskom Ďubrivu, ali se od njega razlikuje po hemijskom
sastavu i što nema tekućih ekskremenata ni stelje.
Količina i srednji sastav đubra peradi (Gericke i Bärmann, 1964)

Vrste Količina Sadržaj mineralnih hranjiva (u%)
peradi (u kg godišnje) Voda N P2O5 K 2O CaO MgO
Kokoši <60 55 1,6 1,55 0.85 2.4 0.75
Patke 50-70 55 1.0 1.4 0.60 1.7 0.36
Guske 50-70 70 0.55 0.55 0.95 0.85 0.20
Od navedenih vrsta peradi za spremanje stajnjaka dolaze u obzir samo kokoši jer se one uzgajaju na
velikim farmama u velikom broju, dok su guske i patke tzv. vodena perad, pa prema načinu drţanja najveći dio
ekskremenata propada, a proizvodnja na farmama nije od značaja.
Đubre peradi moţe se primeniti u krutom stanju ili kao otopina. Praktikuje se i homogeno mešanje sa
zemljom ili tresetom u razmeri jedan deo Ďubra sa 2 do 3 dela zemlje. Masa se umereno vlaţe i meša i odrţava
zagrevanje na optimalnom nivou. Ako se meša sa vodom, onda jedan deo Ďubra dolazi na 6 do 7 delova vode.
Pošto stoji 2 do 3 sata, suspenzija je spremna za upotrebu.
U krutom stanju, Ďubre peradi se primenjuje 7 do 10 dana pre setve/sadnje, a kao vodena otopina
izravno pred setvu/sadnju ili ovršno za vreme vegetacije. Prednost je ipak u unošenju u zemljište.
Količine Ďubriva od peradi koje se daju po jedinici površine zavise od raspoloţive mase Ďubra, sadrţaju
humusa u zemljištu, sadrţaju aktivnih materija i o usevu za koje se Ďubrivo primenjuje. Količine mogu iznositi
od nekoliko stotina kilograma do 20 t/ha. Prednost za primenu stajnjaka od peradi imaju visokoprofitabilni usevi,
posebno povrće.
79
Tečni stajnjak
U grupu tečnih stajnjaka ulaze otplavno stajsko đubrivo, gnojovka i osoka.
Otplavno stajsko đubrivo

Ovo organsko Ďubrivo se dobije od krutog stajskog Ďubra, u stajama gde se kruti i tekući ekstrementi
čiste hidrauličkim putem (vodom). Slama se za taj postupak usitnjuje na 2 do 3 cm dužine i meša sa stajnjakom.
Kasnije se razreĎuje s vodom ili gnojnicom u razmeru 1:3. U takvom se stanju otplavni stajnjak može prebaciti
cevima i čak primeniti fertirigacija ako se doda više vode. Samleveni ostaci liče na blatnu juhu. Biljna hranjiva
iz otplavnog stajnjaka brže deluju u zemljištu od klasičnog krutog stajnjaka.
Delovanje čvrstih i tečnih đubriva
Gnojovka
Radi smanjenja troškova u stočarskoj proizvodnji i primena slame kao prostirke za ležaj stoke je sve
manje u upotrebi. Naime, da bi se proizveo čvrsti stajnjak, slama od njive do primene na proizvodnim
površinama u obliku stajnjaka, mora preći kroz jedanaest i više radnih operacija. Držanje stoke bez prostirke je
znatno jednostavnije i jevtinije, jer se na ležišta ne stavlja prostirka, pa se kao otpadak skuplja samo urin i
balega, koji se mešaju sa vodom posle pranja. Rešetkasti pod ili neki drugi od plastičnih materijala služe za
odvoĎenje tečnog stajnjaka do jama u kojima se čuva stajnjak od 25 do 90 dana. Pri tome je vrlo važno
dimenzionirati septičke jame odnosno spremišta za gnojovku. Ako se doda voda pre upotrebe, računa se s 4 m 3
prostora po uslovnom govedu 500 kg težine za period od 4 meseca punjenja spremišta. Po jednoj velikoj
stočnoj jedinici može se uz dodatak vode računati s godišnjom proizvodnjom od 25m 3 gnojovke. Bolja su
spremišta kapaciteta 20 do 25 dana punjenja a može i do 90 jer se do tog vremena još ne stvara kompaktna kora
na površini gnojovke.
Betonsko spremište gnojovke (laguna)
80
Količina organske materije i hranjiva sveže nerazređene gnojovke (Rübensam i Rauhe, 1968).
Količina hranjiva i organske materije u kg
Vrsta gnojovke Odnos
Org. At. N P2O5 K2O
hranjiva
Siromašna balegom 37 6,0 1,1 11,4 1:0.18:1,9
Bogata balegom 113 5,0 1,6 8,7 1:0,32:1,7
Potpuna gnojvka 125 4,6 1,8 7,0 1:0.3:1,5
Sirova ili sveža gnojovka je ona do tri dana starosti, a prevrela nakon fermentacije u septičkim jamama
u vremenu od 1 do 4 meseca.
Zemljana laguna obložena plastičnom folijom Zemljana laguna
Pre upotrebe, gnojovka se meša u spremištu mehanički sa ugraĎenim krilima ili tanjirima ili
propelerskim mešalicama, pneumatski (kompresorskim ili vazdušnim mešalicama)i hidraulički (vodom).
Utovar gnojovke u cisterne pumpama
Mirno, prohladno i oblačno vreme najviše odgovaraju primeni gnojovke u polju.

Gnojovka se do mesta primena transportuje cisternama ili pomoću zalivnih sistema. Primenjuje se u
količini sa 20 do 25m3 po hektaru.
S obzirom da gnojovka najviše sadrži azota i kalijuma, pa se ona tretira kao azotno-kalijumovo
đubrivo.
Primenjuje se i sveža gnojovka razreĎena s vodom jer to povećava hranljiv dejstvo. Na oranicama se
gnojovka može različito primenjivati, na golo zemljište, na slamu ili kukuruzovinu pre zaoravanja. Štetno je
primenjivati po tankom snegu ispod kojeg su usevi, jer volatizacijom gnojovka gubi toplotu, sneg se tada otapa
pa se usevi jače oštećuju usled niskih temperatura. Jače Ďubrenje gnojovkom na travnjacima može biti štetno, jer
može doći do gubitka kalcijuma zbog antagonizma prema kalijumu, zatim do širenja divlje mrkve, a kod stoke
se mogu javiti neke bolesti (lom kostiju, spontani pobačaji, prolivi) pa čak i do kvarenja kvaliteta sira.
81
Rasturanje gnojovke cisternom Unošenje gnojovke u zemljište injektorima
Osoka (gnojnica)
Urin domaćih životinja sadrži lako raspadljiva azotna jedinjenja, najviše ureju, a osim nje
hipurnu kiselinu i u maloj meri mokraćnu kiselinu.
Čim se urin izluči iz tela domaćih životinja napadaju ga mikroorganizmi, koji ureju razlažu encimom
ureaze u amonijumkarbonat, a ovaj se lako raspada i pri tome oslobaĎa amonijak. Hipurna se kiselina pod
delovanjem encima takoĎer hidrolizuje i nastaje benzojeva kiselina i glikokol. I dok se benzojeva kiselina većim
delom zadržava u gnojnici, glikokol se brzo razgraĎuje, tj. amonifikuje.
Stvoreni amonijak lako ishlapljuje pa postoji velika opasnost od gubitka azota iz gnojnice, zato su
potrebne mere njegove konzervacije. Drugim rečima, gnojnica je uvek prevrela, a to znači da zapravo ne sadrži
ureju i glikokol. Gubici azota volatizacijom amonijaka mogu biti približno 50%, a katkada do 85%.
Prema svom sastavu gnojnica je slično gnojovci azotno-.kalijumov likvidno đubrivo, a sastav joj je u
proseku približno 98% vode, 0,8% organske materije, 0,22% N, 0,01 % P 2O5 i 0,45% K20.
Da se spreči gubitak azota, urin se zatvorenim kanalima odvodi u jamu za gnojnicu, a ova je opet
sifonom spojena s Ďubrištem. Najbolje je ako je jama za gnojnicu uska i duboka i izgraĎena od betona. U nju ne
sme prodirati okolna voda. Jama za gnojnicu mora biti čvrsto zatvorena betonskim poklopcem ili daskama. Po
površini gnojnice polije se staro motorno ulje, koje kao specifično lakše pliva na površini i sprečava da amonijak
ishlapljuje.
Najpogodnija je sezona za iznošenje gnojovke proleće i leto, a zatim jesen. Gnojnicu ne treba izvoziti
na smrznuto zemljište, a nipošto na sneg zbog istog razloga koji vredi za gnojovku. S obzirom na usev, gnojnica
se izvozi pred setvu/sadnju ili na početku rasta useva površno, a na travnjake približno osam dana nakon košnje
livada ili pred početak vegetacije travnjaka u rano proleće, na pašnjake pre kretanja vegetacije i nakon završenih
napasivanja.
Utovar osoke traktorskim pumpama
Što se tiče vremenskih prilika pogodnih za izvoženje gnojnice, vredi isto što je rečeno za gnojovku. Na
površinama gde je upravo izvršena kalcifikacija treba izbegavati primenu gnojnice, jer lako dolazi do gubitka
azota oslobaĎanjem amonijaka.
Gnojnicu kao i gnojovku treba korigovati Ďubrenje povećavanjem fosfora u mineralnim Ďubrivima.
Količina gnojnice po hektaru računa se prema sadržaju azota, a njegova se količina kreće 20 do 40 kg. Više od
toga nije preporučljivo jer dolazi do većih gubitaka azota. U skladu s tim dozira se i gnojnica 100-200 hl/ha
hektaru, uz pretpostavku da sadrži približno 0,2% azota.
82
Đubrenje s tečnim đubrivima injektorima
Rasturanje tečnih đubriva po površini i inkorporacija u zemljište tanjiranjem
Bihugnoj
To je organsko Ďubrivo, zapravo ostatak nakon dobivanja bio-gasa od stajskog Ďubriva i raznih drugih
organskih otpadaka.
U hermetički zatvorenim kontejnerima stvara se uz obilato dodavanje vode, kod 30 0C metan sa oko
60% i CO2 oko 40%. Metan dobiven anaerobnim vrenjem vrlo je kaloričan pa se može upotrebiti za rasvetu,
pogon motora i grejanje.
Inače se i mulj koji preostane od čišćenja gradskih kanalskih voda može podvrgnuti metanskom vrenju i
kao ostatak dobiva se bihugnoj. Bihugnoj je mnogo bogatiji od stajskog Ďubriva glavnim hranjivima pa sadrži
približno 3% azota, 1,2% fosfora i 3,7% kalijuma.
Bihugnoj je gusta likvidna masa, pa je način primene isti kao kod gnojovke. Količine primene
bihugnoja su za travnjake od 10 do 20 t/ha, za žitarice 15 do 20 t/ha a za okopavine 40 do 60 t/ha. Daje se
uglavnom pred setvu/sadnju ali i u toku vegetacije.
Cisterne za proizvodnju bio-gasa
83
Komposti
Termin kompost dolazi od latinskog prideva compositus = složen ili sastavljen, a odnosi se na smesu
raznih organskih otpadaka gazdinstva, kućanstva, naselja i industrija, koji preraĎeni radom mikroorganizama i
faune služe kao Ďubrivo.
Zajedničko je svim kompostima da je kod njih proces humifikacije išao do kraja, pa je organska
materija u njima gotovo posve trajni humus.
Podela komposta
Najstarija je vrsta komposta u koji se unose otpaci kućanstva odnosno gazdinstva, kao što su kuhinjski
otpaci, fekalije, pepeo, mulj, Ďubre peradi, lišće, korovske biljke, slama iz trapova, krompirova cima, pokvarena
krma itd. U kompostnu hrpu ulazi još zemlja i mineralno Ďubrivo.
S obzirom na proces humifikacije sve materije običnog komposta mogu se podijeliti u tri grupe:
1. grupa - teško raspadljive materije dlake, perje, čekinje, rožnate materije.
2. grupa - materije koje imaju veliku sposobnost sorpcije vode i hranjiva (zemlja, mulj, pepeo).
3. grupa - materije koje potiču na raspadanje (fekalije, kreč, Ďubre domaćih životinja, mineralna
Ďubriva).
U kompostnoj hrpi ne smeju biti materije koje se uopšte ne razlažu, štetno utiču na rad
mikroorganizama, koje su negativne za plodnost zemljišta, mogu biti toksične za biljke i opasne za zdravlje ljudi
i domaćih životinja. To su metalni predmeti, staklo, otporni plastični materijali, sredstva za zaštitu biljaka, lešine
životinja uginulih od zaraznih bolesti, korovi sa zrelim semenom.
Kompost
Zreo kompost je tamnosmeĎe-siva amorfna masa, bogata trajnim humusom, prema tome i ugljenikom,
ima svojstva pufernosti i dobre sorpcije korisne vode i biljnih hranjiva.
84
Za spremanje običnog komposta bira se prikladno ocedito mesto (obično se ne podiže betonska ploča
kao za Ďubrište), u blizini zgrada i lako pristupačno. Najbolje je da kompostište bude sa severne strane u seni
zgrada ili pod drvećem s velikom krošnjom. Širina kompostišta varira 150-200 cm, a visina 60-120 cm. Dužina
hrpe ovisi o količini materijala za kompost. Te su dimenzije pogodne za ručnu manipulaciju. Kod manjih hrpa
slojevi se slažu horizontalno, a kod velikih i gde dnevno dolazi dosta materijala slažu se koso.
Mikroorganizmi i makrofauna koji učestvuju u Kompostne sirovine

razgradnji organske materije u kompostu
povezani lancem ishrane
Na površinu zemljišta koja se prema potrebi nabije slojem gline, stavlja se prvo sloj stare slame, pleve
ili listinca, a zatim prvi sloj otpadaka. Na prvi sloj otpadaka dolazi sloj zemlje približno 10 cm debeo i tako se
slaže redom do konačne visine. Kad hrpa komposta dobije definitivnu visinu, oblaže se plodnom zemljom
debljine 10-20 cm, čime se kompost štiti od nepovoljna uticaja atmosferilija. Na kompostište se obično poseju
usevi koji vole azot, a stvaraju veliku lisnu površinu (npr. gorušica i tikva).
Proces razgradnje organske materije u kompostištu
Za vreme zrenja komposta, hrpa se 2 do 3 puta prebacuje sa svrhom da se uklone materije koje su
štetne, organska masa prozrači i potaknu oksidativni procesi. Osim toga, dodaje se kreč ili mineralna Ďubriva da
se ubrza proces humifikacije. Prvo mešanje dolazi 3-4 sedmice nakon završetka hrpe. Kreč ima ulogu
neutralizatora stvorenih kiselina i održava povoljnu reakciju za rad mikroflore. Na m3 organske mase dodaje se
85
10-15 kg CaO. Da bi se ubrzalo zrenje komposta primenjuju se još razna sredstva koje sadrže materije za
aktivaciju mikroorganizama ili pak same bakterije.
Različiti oblici kompostera za baštensku upotrebu komposta i u zaštićenom prostoru
Od mineralnih Ďubriva dolaze azotna, i to ona koja imaju kalcijuma i ne zakiseljuju. Dodavanjem azota,
suzuje se odnos C:N, ubrzava razgradnja i povoljno utiče na dobivanje vrednih huminskih kiselina. Mogu se
dodavati i bazični fosfati, ali je uloga azota primarna. Kompost se prema potrebi vlaži vodom ili gnojnicom.
Kompostna se masa obično prebacuje odnosno meša ručno, ali se može i mehanizovati, ako su količine
komposta velike. Dužina zrenja komposta od 6 do 20 meseci. Najbolje je početi slagati hrpu s proleća da
kompost zimi promrzne. Sastav komposta varira, što je razumljivo kad se ima na umu da u njega ulaze materije
raznih osobina odnosno hemijskih svojstava.
U zrelom običnom kompostu ima 0,35% N, 0,20% P2O5, 0,25% K2O i 2-3% CaO
Zreli je kompost sadržajem glavnih hranjiva siromašniji od stajskog đubriva, ali bogatiji trajnim
humusom, zato bolje deluje na plodnost zemljišta.
S obzirom da je zreli kompost humificirana masa u kojoj su burni procesi razgradnje završeni i
nema jačeg zagrevanja, može se bez rizika dati zajedno sa semenom ili sadnim materijalom.
Kompost sadrži stimulativne materije (fitohormone) koje potiču klijanje, ukorenjavanje i bokorenje trava.
Zreo se kompost može primijeniti na obradivim površinama u principu u svako vreme, na travnjacima u
mirovanju vegetacije ili na livadama nakon prvog otkosa, a na pašnjacima nakon glavnog napasivanja.
Količine mogu varirati 20-60 t/ha . Dužina delovanja običnog komposta je od 1 do 2 godine.
Mehanizovano mešanje komposta u toku fermentacije organske materije
86
Kompostirani stajnjak
Cilj ovog kompostiranja je da se proces humifikacije stajnjaka dovede do kraja. Zrenje se pospješuje
mešanjem s plodnom zemljom i zrelim običnim kompostom. Na taj način unose se mikroorganizmi i fauna za
ubrzavanje razgradnje, a može se s bakterijama i faunom inokulisati masa namenjena kompostiranju.
Priprema komposta od krompira i stajnjaka
Treba računati da se pri kompostiranju stajnjaka i dalje gubi organska materija, u prvom redu hranjivi
humus. Zrenje u normalnim uslovima završava za 4-6 meseci.
Stajnjak se kompostira i mašinama. Kroz mašine-mešalice propušta, stajnjak i plodna zemlja s
poljoprivrednih površina. Na 1 deo stajnjaka dolazi 4-5 delova zemlje, ali se odnos stajnjaka i zemlje može
menjati i tako delovati na toplinu zrenja, manje zemlje -jače zagrevanje, i obrnuto. Temperature kod zrenja
komposta se kreću 50-700C (što je visoko), a nakon 3 do 5 meseci, kompost je sposoban za upotrebu. Kod
mešanja mogu se inokulirati korisne vrste mezofaune (kišne gliste). Takav kompostirani stajnjak je bogat
humusno-glinenim kompleksom. Količine za Ďubrenje zemljišta se u proseku kreću 10 do 12 t/ha a mogu biti i
veće, ovisno o količini raspoloživog komposta i potrebe za Ďubrenjem.
Kompost od slame i kukuruzovine

Kompostiranje slame i kukuruzovine sve se više napušta iz nekoliko važnih razloga. Najvažniji je taj
što, ako neko gospodarstvo ima tolike viškove slame ili kukuruzovine koje ne može iskoristiti stočarstvo, tada je
najbolje da ti viškovi ostanu na polju i da se izravno unesu u zemljište, a ne sakupljaju, utovaruju, transportuju i
uskladištuju na ekonomskom dvorištu. Drugi je važan razlog što spremanje komposta od slame ili kukuruzovine
iziskuje mnogo ručnog rada i vode, a često treba graditi posebne betonske podloge za kompostiranje. Potrebno je
humificirati slamu i kukuruzovinu onda kad tog materijala ima previše, postoji opasnost od širenja bolesti i
štetnika ako se unosi u zemljište, a ne želi se masa spaliti.
Priprema slame za proizvodnju komposta radi proizvodnje gljiva
87
Kompost od slame strnih žitarica. Prvo je potrebno izgraditi betonsku ploču dovoljno veliku, s
odvodom suvišne vode iz kompostne hrpe. Slama strnih žitarica siromašna je azotom (široki odnos C:N), pa se
mora dodavati azot i to na 100 kg slame približno 0,7 kg čistog azota (krečno-azotna Ďubriva).
Na pod se stavi sloj raznog biljnog materijala, ali najbolje zrelog stajnjaka, na to dolazi seckana slama
debljine približno 30 cm. Nakon toga sloj plodne zemlje debljine približno 10 cm pa sloj slame itd., do konačne
visine koja treba biti tolika da se može kompostom manipulisati. Kako se slaže sloj po sloj, tako se hrpa zbija
traktorom. Novi sloj dolazi svakih 8-10 dana. Slama ima premalo vode za rad bakterija, pa treba dodavati vodu,
u početku 200-300 litara na 100 kg slame, a kasnije, kada hrpa već bolje drži vodu i 400 litara.
Kompostiranje kukuruzovine je isto kao kod kompostiranja slame. S obzirom da je kukuruzovina

grublja, treba je raščešljati posebnim mašinama. Da bi se razgradnja ubrzala, dodaje još 25 do 30 kg brašna od
pokvarenog sena.
U proseku se od 100 kg slame/kukuruzovine dobije 200 do 250 kg komposta.
Kompost od treseta
Vrednost treseta je njegovoj sposobnosti vezanja aktivne vode i hranjiva. U zemljištu deluje povoljno na
plodnost laganih zemljišta.
Treset se kompostira slično kao i obični kompost, uz održavanje umerene vlažnosti i dodavanje biljnih
hranjiva u obliku mineralnih Ďubriva. Na balu treseta dodaje se 1/2 m3 plodne zemlje, 4 kg amonijum sulfata, 4
kg superfosfata, 4 kg patent kalijuma ili se daje 8 kg kompleksnih NPK Ďubriva. Osim dodavanja mineralnih
Ďubriva, kompost se poleva gnojnicom i gnojovkom i meša s raznim organskim otpacima da bi mu se poboljšala
fertilizacijska vrednost.
Utovar i rasturanje komposta po proizvodnoj površini
Kompost od gradskog smeća, mulja otpadnih voda i industrijskih otpadaka

Pored toga što gradsko smeće i industrijski otpaci zagaĎuju čovekovu sredinu, oni su istodobno nosioci
humusnih materija i svih biljnih hranjiva.
Gradski i industrijski otpaci se mogu podeliti na tekuće i čvrste. Tekući su kanalske otpadne vode, a čvrsti
smeće.
Kompost od mulja otpadnih voda. U otpadne vode urbanih centara ubraju se ljudske fekalije, prljave
vode iz stanova i ulica, zatim tekuće industrijske otpatke. Kanalske otpadne vode mogu se upotrebiti za
natapanje poljoprivrednih površina (krmni i povrtni usevi) u prvoj zoni oko gradova, ali ih prije toga treba učiniti
bezopasnim za zdravlje ljudi i životinja (one sadrže toksične materije, uzročnike raznih oboljenja, pre svega
crevnih). Otpadne se vode puštaju u bazene radi sedimentacije i uništavanja uzročnika bolesti. Pre se
primenjivala metoda mešanja prljave vode u bazenima mehanički pomoću ugraĎenih propelera ili lopatica. Zbog
energične aeracije, bakterija i protozoe su ugibale i taložile su se na dnu bazena u obliku finog taloga bogata
proteinima. Danas se kroz masu vode propušta slaba izmenična električna energija koja stimuliše aktivnost
mikroorganizama i time čišćenje vode. Kasnije se kroz vodu propušta jača struja koja ubija mikroorganizme. Na
dnu se sakuplja mulj koji je predstavlja sirovinu za dobijanje Ďubriva.
Iz bazena se izbacuje mulj na odreĎena mesta gde će se kompostirati. Dopunskim mehaničkim
tretiranjem masa mulja se suši na 50-55 % sadržaja vode a zatim formiraju kompostne hrpe 2-2,5 m široke i 1-
1,2 m visoke. Hrpe su u početku dosta rahle i u njima se brzo počinje dizati temperatura do 60 0C, zbog rada
termogenih bakterija, što pridonosi daljnjem ugibanju patogena. Raspadanje teče brzo jer je u masi odnos C:N
88
uzak, pa je korisno dodati gradsko smeće ili treset. Iz starije je literature poznato da se od mulja otpadnih voda
dodavanjem superfosfata dobivalo kruto Ďubrivo nazvano poudrette.
Iskoristivost hranjiva iz mulja je jednaka iskoristivost iz stajnjaka.
Da bi se postigao meliorativni učinak na zemljište, moraju količine otpadnog mulja biti veće, pa se za oranice
uzima 40-80 t/ha svake 3-4 godine. To znači da mulj analogno stajnjaku pokazuje produžno delovanje, ali ima
jači uticaj na humizaciju zemljišta.
Iskorišćavanje otpadnih voda. Pre nego se puste u vodotoke, one se mogu iskoristiti za natapanje. Za
fertirigaciju bi se mogle u odreĎenim uslovima primeniti i neočišćene vode. Za natapanje koriste se sistemi kao
preplavljivanje i puštanje u brazde, a radi čuvanja zemljišta i natapanje kišenjem.
Prljave vode imaju hranjive sastojke u organskom i mineralnom obliku, a temperatura je vode
povoljnija nego kad se drugi izvori vode upotrebljavaju za irigaciju (vodotoci, voda iz dubine). Mora se imati u
vidu da se u vodama nalaze tvari štetne s gledišta plodnosti (masti, NaCI i dr.), zato se na mineralizovanim
zemljištima kvari struktura i stvara pokorica. Zbog spomenutih razloga najpogodnija su za ovu vrstu fertirigacije
peskovita zemljišta.
U 1 000 m3 otpadnih voda ima 40-60 kg azota 8-20 kg P2O5, 30-40 kg K2O i 140-200 kg CaO. Prilikom
natapanja mora se računati s gubitkom azota (isparavanje amonijaka) i antagonističkim delovanjem kalcijuma i
kalijuma. Fertilizacijska sposobnost otpadnih voda opada ako su prljave vode bile pre toga čišćene i mulj
iskorišćen. Pre setve/sadnje, potrebna je kvalitetno izvedena osnovna obrada zemljišta.
Za ovu vrstu fertirigacije najbolji su usevi za dobijanje vegetativne mase, (travnjaci, zeljasto povrće i
krmne repe). Neko vreme pre berbe plodina odnosno iskorišćivanja travnjaka, treba prestati s natapanjem, a kod
gajenja svežeg povrća potpuno izostaviti.
Kompostiranje gradskog smeća

Kompostiranje smeća mnogo se praktikuje jer je to povoljno s gledišta javne higijene, a dobiva se
vredno organsko Ďubrivo. Ovdje, postoji proces humifikacije gde se pored razgradnje (mineralizacije) zbivaju i
zamršeni procesi izgradnje novih humusnih materija.
U kompostiranju smeća glavnu ulogu imaju bakterije koje izlučivanjem encima utiču na raspadanje
organske materije. Pored bakterija pri tom sudeluju gljivice, aktinomiceti, alge, protozoe.
Termički gledano, postoje tri faze:
1. faza - mezofilna (početno zagrevanje),
2. faza - termofilna (maksimalno zagrevanje)
3. faza – hlađenje mase. Tek u trećoj fazi, kad se i nakon mešanja masa više ne zagreva, kompost od
smeća je zreo.
Optimalan sadržaj vlage u hrpi je 50-60%, ali nje u proseku ima 30-40%. Na održavanje povoljne
vlažnosti deluje se najbolje dodavanjem otpadnih voda. Da bi se dobilo fizičko stanje smeća pogodno za
humifikaciju i s tim u vezi odnos vode i vazduha, potrebno je da se sveže smeće pre toga samelje u sposebnim
bubnjevima.
Odnos C:N je u proseku 35:1. Sužavanje odnosa dobiva se dodavanjem mulja i azotna Ďubriva. Dobro
prireĎen kompost od smeća, Ďubrivo je kompleksnog, ali pozitivnog delovanja na plodnost zemljišta. Ako se
izvode meliorativni zahvati i želi brzo poboljšati zemljište (regulacija vodo-vazdušnih odnosa, struktura,
sorpcija), onda se moraju dati i veće količine (> 50 t/ha).
Proizvodnja komposta od gradskog smeća Mašina za mešanje (aeraciju) komposta
89
Industrijski kompost
Razlika se u odnosu prema običnom kompostu sastoji pre svega u ulaznim sirovinama i u količini
kojima se manipuliše. U industrijske komposte ulaze, pepeo od ugljena, amonijačna voda kao otpadak
industrije, mulj otpadnih voda, treset, đubre svinjskih i peradarskih farmi.
U Čehoslovačkoj se proizvodi industrijski kompost pod imenom vitahum. Ovaj industrijski kompost
može sadržavati maksimalno 40% vode, 25% organske materije, 5% azota, 1,4% fosfora i 0,9% kalijuma,
a pored ovih ima u njemu dosta kalcijumaa, zatim nešto magnezijumaa i mikroelemenata.
Industrijski kompost ima više glavnih hranjiva, bogatiji je trajnim humusom, veće je pufernosti i
sorpcije, a ima i stimulatore biljnog rasta.
MeĎutim, upozorava se da gradsko-industrijski komposti mogu biti nosioci materija štetnih za zdravlje
ljudi i domaćih životinja. MeĎu njima se spominju teški metali i heterociklički benzolovi derivati.
Fekalije
Upotreba zahodnjaka je raširena u selima prenaseljenih zemalja dalekog istoka (Kina, Japan, Koreja).
U gradovima je sav urbani prostor obuhvaćen kanalskom mrežom i ljudske fekalije su sastavni deo gradskih
otpadnih voda. Uklanjanje ljudskih izmetina sanitaran je problem pa je podvrgnuto strogim propisima.
Hemijski sastav i količina fekalija ovisi o dobi, polu, individualnim razlikama, zdravstvenom stanju,
prehrani i načinu držanja.
Hemijski sastav fekalija i godišnja produkcija po čoveku (Prjanišnikov, 1946)

Sadržaj (u%) Po čoveku
Ekstrementi
Voda Org.mat. Ukupni N P2O5 K2O CaO kg/godišnje
Kruti 77.20 19.50 1.20 1.13 0.37 0.60 48.5-60
Tekući 96.30 3.30 0.80 0.80 0.19 0.002 483.5
Iz septičkih jama zahodnjak se izvozi na mesto primene, ali uvek na golo zemljište bez useva.
Zahodnjak se može upotrebiti nakon odreĎenog vremena ležanja u septičkim jamama dok ne završi
bakterijsko-enzimatsko vrenje, a najbolje zimi dok zemljište nije još smrznuto. Zahodnjak treba biti dobro
pomešan s zemljom, što se postiže raznim zahvatima obrade.
Zreo zahodnjak se može dati za veći broj useva, ali ne za one kojima ne pogoduje veća količina hlora,
kao što su duvan, vinova loza i krompir. Inače, zahodnjak deluje nepovoljno na strukturu zemljišta i ono nakon
tretiranja postaje sklono zakorovljivanju.
Prosječne količine zahodnjaka kreću se od 20 do 60 m3/ha. Upotreba zahodnjaka kao Ďubrivo znači
latentnu opasnost širenja bolesti i parazita na čoveka i životinje. Nakon završenog amonijačnog vrenja mokraće
u septičkoj jami, jedan će dio patogena i parazita uginuti, ali ne potpuno. Zbog toga postoji raširenost koli-
zaraza i crevnih parazita u zemljama dalekog istoka, gde se za Ďubrenje redovito upotrebljavaju ljudske izmetine.
Sapropel
Sapropel je talog koji se skuplja na dnu voda
stajačica (slatkih i slanih) u žitkom ili petrifikovanom
obliku. Komponente od kojih se sastoji sapropel su
plankton, uginuli biljni i životinjski organizmi i
mineralne materije. Prema tome je sapropel organo-
mineralna smeša koja se razgraĎuje u anaerobnim
uslovima.
IzvaĎeni sapropel podvrgnut oksidaciji i ispiranju
štetnih sastojaka, može poslužiti kao organsko Ďubrivo.
Vadi se iz slatkih jezera i gradskih luka na obalama jezera
ili mora.
Postoji kategorizacija jezerskog sapropela prema
sadržaju pepela u njemu:
Vađenje taloga (sapropela) iz jezera
90
1. s malim sadržajem pepela (5-30%),

2. s osrednjim sadržajem (30-50%),
3. s većim sadržajem (50-70%)
4. s visokim sadržajem pepela (70-85%).
Ako je udio pepela veći od 85%, onda je sapropel već mineraliziovan. S porastom sadržaja pepela, u
sapropelu raste udeo minerala: gvožĎa, kalcijuma, aluminijuma, silicijuma, magnezijuma, kalijuma, fosfora,
bakar, mangan, molibden, brom, bor, titan, kobalt, jod i neki drugi.
Vrednost pH jezerskog sapropela u proseku je 5-6, krečnih sapropela više od 7, a kiselih ispod 5.
U sapropelu ima 4-6% huminskih kiselina, nekoliko procenata bitumena, promenljive količine hemiceluloze i
celuloze te fulvo kiselina. Azota ima malo (manje od 1 do nekoliko procenata). Jezerski sapropel može se
dodavati kompostu ili pumpanjem radi kolmacije razbacivati na odreĎene površine. Dobro ga je mešati s
mineralnim Ďubrivima i amonijačnom vodom.
Sirovi sapropel (nakon vađenja iz jezera) Prerađeni sapropel kao organsko đubrivo
S ekonomskog gledišta, najbolji je hidraulični transport, dakle, pumpanje i razvoĎenje cevima. Pri tom
se mulj taloži, a voda odeljuje. Izbačeni mulj pusti se da leži preko zime izvrgnut uticaju atmosferilija
(smrzavanje, oksidacija i sušenje), nakon čega se pretvara u praškastu masu koja se dalje primjenjuje kao i
ostala kruta Ďubriva.
Doziranje sapropela iz jezera ovisi o tri glavna faktora: sadržaju pepela, svojstvima zemljišta i klime
te o usevu koja će se gajiti. Sapropel bogat organskom materijom se primenjuje u količini od 10 do 20 t, a sa
srednjim sadržajem organske materije u količini od 20 do 40 t/ha. Sapropeli s mnogo pepela ne isplate se
transportovati daleko, a nisu pogodni za mineralna zemljišta. Primenjuju se u količini od 50 do 60 t/ha.
91
Glistenjak
Poznato je da su kišne gliste indikator dobre plodnosti zemljišta. Samo na plodnom i nezagaĎenom
zemljištu ima glista. To je i osnov da specifične gliste korisne za proizvodnju organskog Ďubriva – glistenjaka.
Glistenjak je bogat humusom (i do 25%), siromašan mineralnim azotom (1 do 1,7%) ali sadrži visoke količine
fosfora (do 240 mg/100 g zemljišta)i kalijum (do 1 4000 mg/100 g zemljišta) kao i značajne mikroelemente (Zn,
Cu, Mn, Fe). Glistenjak se koristi u smeši sa zemljištem i to za siromašna zemljišta jedan deo glistenjaka prema
10 delova zemlje, a za ploda zemljišta u odnosu 1-6. Ove smeše koriste se za gajenja rasada i povrća, u baštama i
u zaštićenom prostoru. Glistenjak se kao Ďubrivo koristi u količini od 0.2 do 5 kg/m2.
Kišne gliste (lumbricus terestris) u glistenjaku
Zelenišno đubrenje
(sideracija)
Zelenišno Ďubrenje znači unošenje u zemljište nadzemne mase za to posebno gajenih biljaka.
Sinonim je za zelenišno Ďubrenje vuče koren od kulta plodnosti vezanog uz zvezde i mesec. Sideracija dolazi
od latinske riječi sidereus,što znači zvezdan. U ovom se kultu verovalo da plodnost s nebeskih tela prelazi na
biljke, a s njih na zemljište. Odatle se i usevi za zelenišno Ďubrenje nazivaju siderati.
Zelenišno Ďubrenje u prvom redu obogaćuje kulturno zemljište svežom organskom materijom koja se
pretežno sastoji od lako raspadljivih sastojaka (celuloza, hemiceluloza), čime se snažno utiče na biološku
aktivnost zemljišta. Osim toga, siderati u težim zemljištima rahle i prožimaju masu zemlje, uzimaju iz zemljišta
teže pristupačna hranjiva, a leguminozni siderati obogaćuju zemljište azotom. Na teškim zemljištima sideracija
razrahljuje, a na lakim povećava kompaktnost zemljišta, ima efikasnu pedohigijensku ulogu pri ponovljenom
gajenju istog usjeva ili monoprodukcije.
Sideracija se primjenjuje na zemljištima u kojima nema dovoljno humusa, kad nema organizovane
stočne proizvodnje, da se na ovaj način osigura promet organske materije. Zelenišno Ďubrenje je dobar način
organskog Ďubrenja na vrlo udaljenim i teže pristupačnim parcelama, tamo gde je skupo ili se ne isplati dovoziti
stajnjak.
Gajenje leguminoznih siderata sa svrhom da se popravi azotna bilanca u Ďubrenju, danas nije toliko
aktuelna jer je fertilizacijska vrednost biološki vezanog azota u zelenišnom Ďubrenju manja od mineralnih
azotnih Ďubriva.
92
Izbor i svojstva siderata
Broj siderata je dosta velik. Oni pripadaju raznim botaničkim grupama i familijama, a rašireni su po
čitavoj agrosferi sveta i prema tome prilagoĎeni vrlo različitim ekološkim uslovima rasta.
Najčešće biljne vrste koje služe za zelenišno đubrenje

Dubina Dubina
Vrste siderata korena Vrste siderata korena
(cm) (cm)
110-
30-50
220
Vicia villosa Roth. (dlakava grahorica) Melilotus alba Med. (kokotac)
100-
30-90
200
Trifolium pratense L. (crvena

Vicia sativa L. (usevna grahorica)
detelina)
30-80 >200
Ornithopus sativus L. (seradela) Onobrychis sativa L. (esperzeta)
93
30-80 80-150
Trifolium incarnatum L. (inkarnatka) Sinapis alba Mill. ( bela gorušica)
60 -
80-150
230
Lupinus luteus L. (žuta lupina) Brassica napus L. (repica)
80-
80-150
150
Fagopyrum esculentum L.
Phacelia sp. (facelija)
(heljda)
Faktori o kojima ovisi izbor siderata i uspeh zelenišnog Ďubrenja su klima, zemljište i sistem biljne
proizvodnje. Dovoljno dug vegetacijski period pruža znatnu mogućnost za uključivanje useva za zelenišno
Ďubrenje.
Količina oborina limitira gajenja siderata, pa se kao minimalna godišnja količina uzima 400-500 mm
uz prosečnu evaporaciju. Ispod 400 mm nema dovoljno vlage za izgradnju biljne mase ako se ne osigura
natapanjem. Potrebno je da se oborine u vegetacionom periodu budu dobro rasporeĎene.
Zemljište srednje teksturne graĎe, dobro opskrbljeno humusom i kalcijumom pogoduje svim
sideratima, ali ima razlika meĎu vrsta u tome kakvo zemljište podnose. Bob, grahor, stočni grašak i bela detelina
dobro uspevaju na teškim zemljištima, a žuta lupina, heljda i seradela na laganim.
Gotovo svima leguminoznim sideratima pogoduju zemljišta s dovoljno kalcijuma, a jednako i nekim
neleguminoznim usevima (npr. kupusnjače). Od leguminoza je jedan izuzetak lupina koja dobro podnosi i kiselo
zemljište.
94
Kvržice bakterija na korenu i koren leguminoznih siderata
Sistem biljne proizvodnje odlučan je za izbor siderata jer čini temelj iskorišćavanja nekog
agrobiotopa, a prilagoĎen je edafsko-klimatskim uslovima gajenja useva, osim u slučaju kada još nije
organizovano glavno gajenja biljaka, i siderati čine uvodnu fazu, oni mogu sami koristiti proizvodnu površinu i
celi vegetacioni period. Ako već funkcioniše sistem biljne proizvodnje, zelenišno Ďubrenje se interpoliše
vremenski i prostorno izmeĎu glavnih useva na oranici, a uvek kao podusev u nasadima drvenastih biljaka.
Gajenje siderata na oranici
Setva. Na oranici se gajenje siderata uklapa u sistem biljne proizvodnje tako da se oni redovito seju kao
vremenski interpolirani usevi, reĎe kao podusevi, a izuzetno kao glavni usev. Samo onda kad još nije
organizovana stočna proizvodnja, treba pojačati promet organske materije kroz zemljište i kad je vegetacioni
period kratak, može imati opravdanje setva siderata kao glavnih useva. Kao vremenski interpolisani usevi dolaze
siderati na oranici najviše leti nakon skidanja useva. To je i najbolje, ali uz pretpostavku da je leto klimatski
povoljno, odnosno da s vremena na vreme ima oborina. Inače se usevi za zelenišno Ďubrenje ne bi mogli sejati
bez natapanja. S obzirom na klimatske prilike leti, letna setva siderata može biti riskantna.
Usevi za zelenišno Ďubrenje mogu se usejavati kao podusevi odnosno meĎuusevi u glavni usev. Oni
mogu biti niskog i višeg rasta. Prilikom usejavanja prednost imaju siderati malog habitusa, jer ne smetaju
eventualnim zahvatima u toku vegetacije, a naročito pri skidanju glavnog useva. Poznati su dobri rezultati s
usejavanjem bele deteline u kukuruz, dok bela lupina kao podusev ima prebujan rast u visinu te stvara znatne
teškoće pri berbi kukuruza.
Usejavanje siderata u glavni usev može biti i inkompatibilno s primenom herbicida, pa treba proceniti
može li se to praktikovati ili ne.
Neke travne vrste se koriste kao siderat Raž i detelina kao siderati
Usevi za zelenišno Ďubrenje kao poduseva nemaju posebne agrotehnike, izuzevši setvu. Naprotiv, kao
samostalni usevi, siderati imaju svoju agrotehniku, a to znači da se za njih obavlja obrada, Ďubrenje i setva. Što
se tiče Ďubrenja, treba imati na umu da se potpun uspeh zelenišnog Ďubrenja, postiže samo onda ako se razvije
velika nadzemna masa. A to ne može biti bez dovoljno hranjiva. Zato se u principu daju sva tri glavna hranjiva
(N, P i K). Za leguminozne siderate daje se približno 20 kg/ha čistog azota za početni rast, odnosno, za period
azotne gladi dok ne nastupi biološka fiksacija azota kvržičnim bakterijama. Za neleguminozne siderate potrebna
je normalno Ďubrenje azotom d 80 do 120 kg/ha, jer se inače neće dobiti dovoljno velika nadzemna biljna masa.
Može se dati i povećana količina slabije pristupačnih fosfornih Ďubriva sa svrhom da ih neki siderati iskoriste i
ostave aktivirane u zemljištu.
95
Količina semena za setvu siderata povećava se 25 -100% u poreĎenju s uobičajenim ciljem gajenja tog
useva. To ne vredi za vrste koji su namenjene samo zelenišnom Ďubrenju. Količine semena se znatno razlikuju,
od nekoliko do više od 200 kg/ha.
Usevi za zelenišno Ďubrenje obično ne iziskuju nikakvu negu, osim ako se izmeĎu setve i nicanja stvori
pokorica, tada ju treba razbiti.
Siderati u plantaži vinove loze
Vreme i tehnika unošenja siderata u zemljište. Za uspeh zelenišnog Ďubrenja je bitno vreme unošenja
nadzemne mase u zemljište. Postoje razlike izmeĎu leguminoznih i neleguminoznih siderata, a zatim izmeĎu
pojedinih biljnih vrsta. Važno je da se nadzemna masa dovoljno razvije. Ako prevladavaju lako raspadljiva
jedinjenja (celuloza), razgradnja u zemljištu teče prebrzo. Kod leguminoza se najveća količina biološki vezanog
azota stvara nakon cvatnje. U vezi s iznesenim treba čekati dok masa nešto odrveni, a dobro je da je ofuri mraz,
jer tada razgradnja u zemljištu ide sporije.
Nakon sideracije se obično seju jari usevi, pa se zaoravanje ravna prema svojstvima zemljišta. Na težem
zemljištu i ako u proleće dolazi rana jarina, zaorava se u kasnu jesen, a na lakom zemljištu za kasnu jarinu u
proleće. Zaoravanje siderata na lakom zemljištu i u humidnijem klimatu u proleće ima veliku prednost, a
unošenje u zemljište još u jesen može uzrokovati gubitke do 70% biološki vezanog azota.
Ako se ipak i na lakšem zemljištu s blažim zimama žele s jeseni uneti leguminozni siderati, nakon
unošenja može se posejati neka ozima strna žitarica koja će sačuvati osloboĎena hranjiva tokom zime, a u
proleće se i ona zaore. Time će se dobiti veća ukupna nadzemna masa koja će povećati učinak zelenišnog
Ďubrenja. Prednost ima dublje unošenje jer se tim se produžava korisno delovanje zelenišnog đubrenja.
Izuzetno se siderati vrlo plitko unose, tako da iz zemljišta vire biljke, ako se želi sneg zadržati na
proizvodnoj površini. Inače vredi agrotehničko pravilo da biljnu masu treba pokriti zemljom, da ne smeta u
pripremi za setvu.
Tehnika unošenja usjeva za zelenišno đubrenje podešava se prema visini nadzemne biljne mase, a
zatim da li je masa sočna (mekana) ili je odrvenela. Freza vrlo dobro unosi i meša biljnu masu s zemljom, ali je
glavno oruĎe plug. Niski siderat lako se zaorava, ali ako su biljke visoke, potrebno ga je pre toga glatkim ili
rebrastim valjcima povaljati u smeru oranja. Sledi tanjiranje teškim tanjiračama a nakon toga zaoravanje. Ako je
zemljište u času zaoravanja zbito i suho, pa postoji opasnost da zaorana biljna masa neće imati dovoljno vlage,
nakon unošenja se povalja i tako uspostavi kapilarna veza s donjim slojevima zemljišta i bolje držanje vlage u
obraĎenoj masi zemljišta.
Tanjiranje siderata od žute lupine Frezanje siderata
96
Vrednost zelenišnog đubrenja
Najvažnije je a u isti mah i najkorisnije kod zelenišnog Ďubrenja unošenje sveže organske materije, a
kod leguminoznih siderata još i obogaćivanje zemljišta azotom.
Uticaj siderata na povećanja suve materije i azota u zemljištu

Vrste siderata Količina suve materije (kg/ha) Količina azota (kg/ha)
Bela lupina 6 980 183
Stočni grašak 7 981 223
Grahorice 5 680 175
Zelenišno Ďubrenje se može smatrati uspešnim kada siderati stvore 5 000-8 000 kg/ha organske suve
materije a kao leguminoze nakupe 100-200 kg/ha azota.
MeĎutim, količina azota najčešće je bliža donjoj vrednosti, a u siderata kratke vegetacije količina pada
ispod 100 kg/ha.
Vrednost, zelenišnog Ďubrenja se nalazi u povišenju prinosa glavnih useva koje slede nakon unošenja
organske materije u zemljište. Taj pozitivni uticaj traje 1 do 2 godine. Ono je prve godine jače, a druge slabije
od stajnjaka, ali u celini delovanje je otprilike na nivou stajnjaka. Zelenišno Ďubrenje u globalu popravlja
strukturu zemljišta a i značajan je faktor pedohigijene.
Nedostaci sideracije su u dekalcifikaciji pod uticajem CO 2 koji se oslobaĎa pri raspadanju organske
materije Posledica je gubitak kalcijuma, povećanje kiselosti, što je naročito opaženo na lakom, peskovitom
zemljištu. Osim toga, siderati mogu imati uticaj na povećano razlaganje humusa u zemljištu.
97
Prof.dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO
Kalcijum
Poljoprivredna zemljišta sadrţavaju različite količine kalcijuma, ovisno u prvom redu o tome od kakva su
geološkog materijala nastala i kakvim uticajima su bila izvrgnuta u svom razvoju i iskorišćavanju.
Kalcijuma u zemljištu ima u raznim materijalima (kalcit, kalcijumkarbonat, dolomit, silikati), kao biljci
nepristupačan, u otopini zemljišta i kao zamenljivi kalcijum adsorptivnog kompleksa zemljišta.
U poreĎenju s drugim elementima kalcijum je redovito najviše zastupljen iona poljoprivrednog zemljišta.
Kalcijum ima dvostruku ulogu: kao kompleksan faktor plodnosti zemljišta i kao biljno hranjivo.
Kao faktor plodnosti zemljišta ima nekoliko korisnih funkcija. Glavni je neutralizator kiselosti zemljišta čime se
odrţava povoljna pH vrednost zemljišta za korisne pedodinamske procese i za aktivnost edafona.
Simptomi nedostatka Ca kod paradajza i kukuruza
Pri tome treba naglasiti da kod povoljne reakcije zemljišta (oko neutralne tačke) prevladavaju za plodnosti
zemljišta korisne bakterije, a potisnute su gljivice. U kiselom mediju, gljivice stvaraju jake organske kiseline koje
potiču štetne procese za plodnost zemljišta, na primer, razaranje adsorptivnog kompleksa zemljišta i ispiranje
hranjiva. Kalcijum nadalje, smanjuje mobilnost gvoţĎa, aluminijuma i mangana, a ovi ioni u pokretnom obliku u
većim količinama štetno deluju na plodnost zemljišta i rast biljaka.
Kalcijum do odreĎenog stepena popravlja strukturu zemljišta na dva načina. Pre svega koagulacijom
koloida, zatim neutralizacijom huminske kiseline u kalcijumove humate koji su ne topivi u vodi, a to je siguran put
stvaranja stabilne strukture zemljišta. U vezi s humusom kalcijum pomaţe pri stvaranju huminske kiseline vrlo
potrebnih za plodnost zemljišta.
Kalcijum indirektno pospešuje razgradnju organske materije stimulišući aktivnost biokomponente
zemljišta. Aktivira druga hranjiva zamenom na adsorptivnom kompleksu zemljišta. Posebno treba spomenuti da
mobiliše vaţno mikrohranjivo - molibden, koji je inače u kiseloj sredini blokiran i stoga biljci nepristupačan.
Kao biogeni element se nalazi u organskim jedinjenjima, gde je sorptivno vezan. Poznata su jedinjenja
kao što su kalcijumovi oksalati, fosfati. U biljci kalcijum ima vrlo vaţnu ulogu kao graĎevni element i prilikom
stvaranja mitohondrija.
Dinamika kalcijuma u poljoprivrednom zemljištu

Kalcijum se iz zemljišta gubi ispiranjem i odnošenjem putem gajenih biljaka. Ispire ga voda obogaćena
uljendiokisid zbog stvaranja u vodi topivog kalcijumbikarbonata. Jak je antagonizam kalcijuma i iona kalijuma što
dovodi do istiskivanja kalcijuma iz adsorptivnog kompleksa, i tada se otvara put za prelaţenje kalcijuma u topivi
oblik u otopinu zemljišta. Ispiranje je jače u lakšim zemljištima u hladno-vlaţnoj klimi i ako se zemljište češće
obraĎuje i duţe leţi bez gajenih biljaka. Prema istraţivanjima mnogih autora, gubici kalcijuma ispiranjem mogu
dostići i do 800kg/ha godišnje.
Biljke takoĎe odnose kalcijum i to vrlo različito, što ovisi o vrsti gajenih biljaka i visini prinosa.
Proces neutralizacije kiselih zemljišta
98
Kalcijum najviše iznose biljke iz familije leguminoza i kupusnjača.

Kriterijum za stvaranje i odrţavanje povoljnog nivoa kalijuma u zemljištu u prvom redu je pH vrednost
zemljišta, zasićenost bazama i puferna sposobnost zemljišta. Padne li pH vrednost za odreĎenu vrstu zemljišta
ispod optimalne veličine, znak je da treba izvršiti povećanje reakcije zemljišta kalcizacijom.
Zasićenost bazama je merodavna za intervenciju kalcijumom, pa je kalcizacija aktuelna ako je zasićenost
ispod 50%.
Puferna sposobnost zemljišta od velikog je uticaja na odmeravanje količine kalcijuma, pa se samo
zemljište jače pufernosti mogu obogaćivati kalcijumom u većim količinama, inače moţe se izazvati šok u zemljištu
zbog nagle promene reakcije zemljišta. To se negativno odraţava na pedodinamske procese u zemljištu i aktivnost
mikroorganizama.
Kalcizacija
Postoje dva oblika kalcizacija: meliorativna i dopunska.

Meliorativna se kalcizacija primenjuje ako je glavni uzrok slabe plodnosti nedostatak kalcijuma, a
redovito se obavlja na zemljištima srednjeg ili teţeg mehaničkog sastava. Na njima se meliorativna kalcizacija
provodi do neutralne tače, za razliku od dopunske gde se nadoknaĎuju gubici kalcijuma nastali zbog ispiranja iz
zemljišta i zbog toga što ga odnose gajene biljke.
Kalcizacija se provodi krečnim Ďubrivima, ali u dopunskom kalcizacijom izgubljeni kalcijum se moţe
vratiti pomoću fertilizatora bogatih kalcijumom.
Različiti krečni materijali Rasturanje krečnog materijala

Navesti ćemo nekoliko krečnih Ďubriva, a to su: živi kreč (70-90% CaO, gašeni kreč (60-70% CaO),
krečnjak (50-55% CaO), dolomitno brašno (30% CaO), sadra ili gips (33% CaO), saturacioni mulj kao
otpadak pri proizvodnji šećera (22% CaO), lapori (10-95% CaCO3 i MgCO3).
Količine krečnog materijala za kalcizaciju odreĎuje se na osnovu hidrolitičke kiselosti, jer se tada
obuhvata ne samo slobodni vodonikovi ioni u otopini zemljišta nego i oni koji se nalaze u asorptivnom kompleksu
zemljišta. Izračunate vrednosti se preračunavaju u kg ili tone odreĎenog krečnog materijala koji se daje po jedinici
površine (hektaru). U proseku su to količine od 5 do 10 t/ha krečnog materijala.
Osim navedene egzaktne ima i empirička (iskustvena) kalcizacija, koja se provodi u predelima jače kiselih
zemljišta sa hemijski manje aktivnim materijalima (krečnjak, dolomitno brašno i lapori). Ovako izvedena
kalcizacija zove se šodranje, a količine materijala po hektaru se kreću do nekoliko t/ha.
Krečni materijal za kalcizaciju mora biti finom mleven, pa se za teţa zemljišta upotrebljavaju čestice
promera od 0.5 do 1 mm, a za lakša zemljišta od 0.1 do 0.5 mm. Samleveni materijal se razbacuje ručno ili što je
još bolje – mehanizovanao. Na mašine za rasipanje krečnog materijala stavljaju se zaštitne cerade da se spreči jako
raspršavanje krečnog materijala, ali uspeh nije potpun. Zato se kalcizacija unatoč brojnim tehničkim poboljšanjem
nerado obavlja. Potrebne su odreĎene mere zaštite radnika, jer su oni izloţeni oštećenju koţe i sluzokoţe. Radnici
na sebi moraju imati zaštitne kombinezone a po mogućnosti maske.
99
Unošenje krečnog materijala u zemljište moţe se izvršiti u svim sezonama ali je najpovoljnije u leto
nakon ţetve, jer su putevi prohodni a zemljište povoljne vlaţnosti da ne dolazi do njegovog zbijanja. Prednost je i u
tome, što se nakon ţetve vrši plitko zaoravanje strništa, nakon toga duboko oranje u jesen i u proleće predsetvena
priprema zemljišta. Na taj način se krečni materijal unese dublje u zemljište i dobro izmeša. Pored toga, letna
primena kreča ostavlja dovoljno prostora za uspostavu ravnoteţe u zemljištu zbog “ šoka” izazvanog naglom
promenom reakcije zemljišta.
Rana jesenska kalcizacija manje je povoljna za jarine, a najnepovoljnija je proletna. Ovo je zbog toga što
moramo računati s vlaţnim i još češće s mokrim zemljištem (šteta od gaţenja), a teško je osigurati mesec dana
izmeĎu kalcizacije i setve. Na travnjacima je glavna zimska kalcizacija.
Rahljač za dubinsko unošenje kreča Zaoravanje krečnog materijala
Što se tiče načina unošenja, ono se redovito obavlja plugovima ali se to moţe raditi i drugim oruĎima
(kultivatorima, drljačama, tanjiračama i rotovatorima). Poznato je u novije vreme lokalno, etaţno unošenje krečnih
Ďubriva posebni dubinskim rahljačima. Vaţno je naglasiti da je delovanje kalcijuma ograničeno dubinom
unošenja, zato ne treba očekivati da će ono imati većeg uticaja na dublje, kalcizacijom netretirane slojeve zemljišta.
U principu, treba meliorativnu kalcizaciju odvojiti od ostalog Ďubrenja. To je naročito vaţno ako
se primenjuju hemijski vrlo aktivna krečna Ďubriva (ţivi kreč). Ako se kalcizacija vrši na oranicama, ona mora biti
prva radna operacija a nakon 3 do 4 sedmice se primenjuje organsko Ďubrenje. Što se tiče azotnih mineralnih
Ďubriva, osoke i gnojovke, istodobno davanje sa ţivim ili gašenim krečom znači stvarnu opasnost od gubitka azota
volatizacijom, pa se ti zahvati moraju odvojiti.
Kalcizacija prethodi kulturama čiji se optimum rasta nalazi oko neutralne tačke ili je pomaknut u alkalnu
sredinu. Setvu/sadnju acidifilnih biljaka nakon kalcizacije treba izbegavati. Nakon meliorativne kalcizacije treba
očekivati pad plodnost zemljišta i pad prinosa u prvoj godini. Zatim se plodnost povećava i rast prinos gajenih
biljaka. Najjači se efekat kalcizacije oseća druge i treće godine nakon kalcizacije, kada učinak kalcizacije ponovo
stagnira. Ali se moţe reći, da nakon meliorativne kalcizacije ne treba ponovo intervenisati dok u zemljištu ima
slobodnih kalcijumovih iona. Treba znati, da neka mineralna Ďubriva zakiseljuju zemljište, zato povremeno treba
primeniti dopunsku kalcizaciju Ďubrivima koja u sebi imaju kalcijum (vapneni azot, vapnenoamonijska salitra,
pelofos), a neka Ďubriva povećavaju potrebu biljaka za kalcijumom (urea, nitrati, kalijumove soli, amonijak i visoko
koncentrovana kompleksan Ďubriva).
Kritički osvrt na kalcizaciju

Kalcizacija sama po sebi ne rešava problem plodnosti zemljišta, jer se kalcizacijom ubrzava razgradnja
organske materije i mobilišu vezana hranjiva, ali je to prolazni povoljan učinak, pa se mora primeniti odgovarajuća
organska i mineralna Ďubriva. Ovako je kalcijuma bilo odavno poznato pa otuda izreka: “Kalcizacija zemljišta
obogaćuje očeve a osiromašuje sinove”.
Kao što je poznato, postoje antagonizmi izmeĎu iona kalcijuma i nekoliko drugih iona (kalijuma,
magnezijuma, bora, amonijuma i natrijuma). Primenom kalcizacije izazivaju se teškoće u primanju magnezijuma,
kog trebaju naročito leguminoze. Kalcijum nadalje blokira i druge elemente, gvoţde, mangan, bakar i cink, a
posebno fosfor ukoliko se povećava udeo kalcijuma u jedinjenjima sa fosforom sve do hidroksilapatita, koji je
netopiv u vodi i kiselinama.
100
Mineralna đubriva
Biljna hranjiva se sve više iznose iz poljoprivrednog zemljišta, zbog stalno rasuće potrebe za proizvodnju
hrane. Stvoriti visoki prinos mogu samo biljke velikog biološkog potencijala rodnosti, a postići taj potencijal moţe
se uz ostalu konstelaciju vegetacionih faktora stavljanjem na raspolaganje gajenim biljkama velike količine
hranjiva. To mogu pruţiti samo Ďubriva kao koncetrovani fertilizatori. Treba istaći da savremena poljoprivreda ne
moţe opstati bez mineralnih Ďubriva, a ne bi bio moguć ni njezin daljnji progres.
Ranije se smatralo da se plodnost zemljišta ne moţe očuvati bez organskih Ďubriva, a danas smo svedoci
da se na brojnim gazdinstvima ne koriste ova Ďubriva, dakle samo mineralna, pa su ipak postignuti vrlo visoki
prosečni prinos. Pri isticanju vaţnosti mineralnih Ďubriva ne smeju se zaboraviti neke činjenice. Poljoprivredno
zemljište nije samo mrtva masa, nego se definiše kao četverofazni disperzni sistem sastavljen od krute, tekuće,
gasovite faze i biofaze. A biofaza za svoje postojanje odnosno rad treba organsku materiju kao izvor energije. U tom
pogledu organska materije je nezamenjiva vrednost.
Danas su mineralna Ďubriva glavni, a organska dopunski izvori s obzirom na opskrbu gajenih biljaka
hranjivima.
Današnja saznanja ukazuju da Zemlju izgraĎuje 80 elemenata. MeĎutim, biljke ih sve ne usvajaju, a one
koje biljke koriste svrstavamo u 3 grupe: neophodni (biogeni, esencijalni, hranjivi), korisni i ostali. Da bi se neki
od elemenata smatrao biogenim mora ispunjavati sledeće uslove:
1. Da u njegovom odsustvu biljke ne mogu da proĎu sve faze ţivotnog ciklusa.

2. Da omogućava harmonično nicanje i razviće biljaka.
3. Da se simptomi uočeni nedostatkom nekog elementa mogu otkloniti njegovim dodavanjem.
4. Da se zbog svoje fiziološke uloge ne moţe zameniti drugim elementima.
Elementima koji grade organska jedinjenja pripada oko 95,0 %. MeĎutim, za optimalnu mineralnu
ishranu bitno je omogućiti efikasno iskorišćavanje neophodnih elemenata.
Makrođubriva
U makroĎubriva ulaze azotna, fosforna i kalijumova đubriva.
Azot i azotna đubriva

Azot ima vodeće mesto u plodnosti poljoprivrednog zemljišta i stvaranju prinosa. Poljoprivreda se malo
koristi prirodnim zalihama azota (čilska salitra), jer su glavni izvori azota za ţiva bića u atmosferi u obliku gasa.
Količina vezanog azota koja iz atmosfere ulazi u zemljište ili koju veţu bakterije fiksatori, ograničena je.
Zato iskorištavanje atmosferskog azota hemijskom sintezom (Haber-Boshov postupak) je glavni izvor
nezamenjivog hranjiva u savremenoj
poljoprivredi.
Sva azotna Ďubriva se mogu
podeliti u četiri grupe: nitratna (salitre),
amonijačna, amonijačno nitratna i
amidna.
Nitrati se ne veţu za koloidni
kompleks zemljišta, zato se lako ispiru
ako ih ne primaju biljke i zemljišni
mikroorganizmi. Ali se nitrati u
anaerobnim uslovima bakterijskim
procesom denitrifikacije redukuju u
elementarni azot i ovaj se gubi
volatizacijom.
Amidni azot (cijanamid i urea)
u transformaciji prelazi prvo u amonijski
oblik, dalje je podvrgnut bakterijskom
procesu nitrifkacije s dve faze: nitritna i
nitratna, i dok se nitrati adsorbuju na koloide zemljišta, Azotni ciklus
101
a jednako ni amidni oblici azota, to se amonijumov ion dobro veţe za adsorptivni kompleks zemljišta, što više u
odreĎenim uslovima on se jako, pa čak i štetno fiksira na nekoliko meseci. Neki glineni minerali (montmoriolinit,
biotit, ilit, vermikulit) imaju izraţena svojstva fiksacija amonijumova iona. Na jakost fiksacija amonijumova iona
imaju i ekološki faktori.
Poseban problem je amidni azot ureje zbog znatne nestabilnosti ovog jedinjenja, zato dolazi do
transformacije u amonijski oblik, čime je opet otvoren put nitrifikaciji.
Ureja je sama po sebi odlična i brzo delujuća, ali se brzo hidrolizira, pri povoljnoj temperaturi za 3-4
dana, zato biljke najviše primaju azot u amonijskom obliku. Urejin azot biljke najviše iskorišćavaju kad se ona
primenjuje folijarno.
Porastom doza azota u ishrani gajenih biljaka, (amonijačna, amonijačno-nitratna i amidna Ďubriva)
zaoštrava se problem nitrifikacije i potreba da se u zemljištu stvore zalihe vezanog azota, spreči luksuzno trošenje
u obliku nitrata i ispiranjem.
Zato se ureja podvrgava hemijskom vezivanju s aldehidima (formaldehid i acetaldehid),
derivatima krotonske kiseline (CD-ureja) u ugljenima. Tim se osim zaštite od prebrze hidrolize i dalje nitrifikacije
postiţe produţno delovanje. Zbog ovakvog tehnološkog postupka, urea je nešto skuplje Ďubrivo u odnosu na ostala
azotna Ďubriva.
Nitrati i naročito amonijum-sulfat zakiseljuju zemljište. Ali u prisustvu slobodnog kalcijuma moţe se
zakisljevanje ublaţiti odnosno ukloniti. Ostali amonijski oblici a pogotovo čisti amonijak u prvo vreme jako
alkalizuju sredinu izazivajući stanoviti “šok” na izbalansirane procese u zemljištu, uz propratnu pojavu blokade
mikroelemenata, slično kao kod kalcizacije. Kasnije dolazi do nitrifikacije i time do tendencije prema
zakiseljavanju.
Krečni azot zbog obilja kalcijuma (54%) alkalizuje sredinu, ali i tu kasnije dolazi do promena iako u
ograničenom opsegu. Ureja je u početku neutralna, nakon hidrolize utiče na povišenje pH vrednosti zemljišta i
konačno prelaskom u nitrate ima tendenciju prema zakiseljavanju.
Biljke azot usvajaju u obliku NO3- (nitratnog) i NH4+(amonijum) jona, a odreĎene biljne vrste
(Legiminoseae) zahvaljujući i simbiozi sa kvrţičnim bakterijama (azotofiksatorima) mogu da koriste elementarni
azot iz atmosfere (200 - 300 kg/ha).
Njegova fiziološka uloga je: azot je gradivni element i ne postoji ni jedan proces u biljkama na koji
azot ne utiče (posredno ili neposredno). Za njega se kaže da je prinosni element pa pored visine prinosa, azot
determiniše i kvalitet proizvoda.
Ukoliko u zemljištu nema dovoljno azota smanjuje se porast, listovi su uţi, bledo-zeleni, dolazi do hloroze,
koren se izduţuje, smanjuje se njegovo grananje, smanjuje se prinos i kvalitet plodova a ako je potrošnja azota
suviše luksuzna dolazi do bujnog razvoja biljke, listovi su tamno zelene boje, veoma sočni, koren kraći i deblji, a
otpornost biljaka na zemljišnu sušu je slabija.
Simptom nedostatka azota na kukuruzu (Vukadinović)
Pri odreĎivanju količine azota u obzir se uzima sadrţaj azota u zemljištu, potreba gajenih biljaka shodno
planiranoj visini prinosa, kao i karakteristike sezone. Ako zemljište sadrţi veše količine ukupnog azota znači da su
bolje obezbeĎena humusom. Prema sadrţaju ukupnog azota sva zemljišta su podeljena u 3 klase:
Klasifikacija zemljišta prema sadržaju azota

%N Klasa obezbeđenosti zemlji{ta
<0.10 Siromašno
0.10-0.20 Srednje obezbeĎeno
>0.20 Dobro obezbeĎeno
102
Azotna đubriva
Vrste azotni đubriva Sadržaj N u đubrivu (u %)
Čilska salitra 16
Norveška (kalijumova) salitra 15.5
Krečni amonijum nitrat (nitromonkal, kalkamon) 27
Amonijum sulfat 20.5
Krečni azot (kalcijum cijanamid) 20-21
Sintetska mokraćevina (ureja) 46
Amonijum nitrat 32.5-34.0
Anhidrovani amonijak (gasoviti) 82
Amonijačna voda 20.6-24.7
Primena azotnih đubriva

Najčešće se primenjuju u predsetvenom Ďubrenju i prihrani. Manji deo se daje u osnovnom Ďubrenju,
pogotovo ako se Ďubri za jarine. Tada se daje manja količina, jer je podloţan ispiranju (nitratni oblik) u vreme kada
nema vegetacije (jesen – zima) a povećane su količine padavina. Ostatak, (veća količina) azota daje se pred
dopunsku obradu (predsetveno) i u prihrani. A ako se daje za ozimine, moţe se dati veća količina u osnovnom
Ďubrenju (pred duboko oranje) a ostatak azota u prihrani.
Ureja se obično unosi u zemljište prilikom zaoravanja ţetvenih ostataka radi ubrzavanje mikrobiološke
razgradnje celuloze u količini od 40 kg/ha ili 8 kg po toni ţetvenih ostataka. Ako se daje u prihrani okopavinskih
useva, mora se plitko zagrnuti zemljom (meĎuredni kultivatori) da bi se sprečila volatizacija azota.
Fosfor i fosforna đubriva

Za razliku od azota, fosfor se nalazi u mineralima, ali ne u tako velikim količinama i ne jednako rasporeĎen
kao azot u atmosferi. On se nalazi u nekoliko većih nalazišta, (Bliski istok, severna Afrika, bivši SSSR, SAD i
Oceanija), i najviše dolazi u formi apatita. U zemljinoj kori ima pribliţno 0.28% čistog fosfora. U površinskom
sloju zemljišta fosfora ima i u organskim jedinjenjima.
U odnosu prema azotu, problem fosfora je mnogo komplikovaniji jer u pogledu azota postoji stalno
kruţenje slobodnog oblika u vezani i obrnuto, kod fosfora preteţe ireverzibilni proces. Naime, fosfor se nagomilava
u heterotrofnim organizmima a najviše u kostima i tu ostaje u raznim jedinjenjima. Poseban problem je vezanje
fosfora u ljudskim kostima, čime je povratni krug definitivno prekinut.
Biljke fosfor primaju u obliku HPO4-- i H2PO4- iona. Ima značajnu ulogu u biljnom organizmu u prometu
energije, procesu fotosinteze, disanju, sintezi primarnih i sekundarnih jedinjenja. Konstitutivni je element
nukleinskih kiselina (RNK i DNK), povoljno utiče na otpornost biljaka na niske temperature, bolesti i poleganje .
Fosfor ima dvojaku ulogu, vaţno je biljno hranjivo i faktor plodnosti zemljišta. Pozitivno utiče na strukturu
zemljišta, nakupljanje i kvalitet humusa, na simbiotske fiksatore azota i neizravno na korisnu saprofagnu mezofaunu
zemljišta. Zato se količina aktivnog fosfora uzima kao indikator stepena plodnosti zemljišta.
Fosforna Ďubriva unesena u zemljište izvrgnuta se promenama. Specifičnost je dinamike fosfora u tome što
taj biogeni element u jedinjenjima koja se unose kao Ďubrivo prelazi iz topivih u manje topive oblike. U vodi
monokalcijumov ortofosfat (superfosfat) primajući kalcijum prelazi u oblike netopiv u vodi. Po opštoj shemi put ide
od pomenutog monokalcijumova fosfata prema monohidratu Ca(H 2PO4) zatim dikalcijumovu fosfatu, odatle
dihidratu (CaHPO4 x 2H2O) pa oktakalcijumovu fosfatu (Ca4H(PO4)3 x nH2O napokon do hidroksilapatita -
Ca(HPO4)5OH.
Istim putem opada topivost fosfata, a kao hidroksilapatit gotovo je netopiv u vodi.
103
Ciklus fosfora u zemljištu Simptomi nedostatka fosfora kod kukuruza

(Vukadinović)
Dakle, s porastom udela kalcijuma u zemljištu opada i topivost fosfata. Za fertilizaciju je vaţno da su
fosforna Ďubriva u vodi topiva i da u zemljištu teţe da preĎu u manje topive oblike. MeĎutim, stvaranje
dikalcijumova fosfata nije štetno, jer ga biljke pod uticajem svojih sekreta i kiselina otapaju i mogu ga dobro
iskorištavati.
Ako kalcijuma ima vrlo malo, a ima dosta mobilnog aluminijuma i gvoţĎa, što se dogaĎa na kiselim
zemljištima, topivi oblici fosfora prelaze u vrlo teško pristupačne gvoţĎeve i aluminijumove fosfate, pa se tada
govori o štetnoj promeni fosfata u zemljištu.
Primanje fosfornog iona najjače je oko neutralne tačke, zato treba određenim zahvatima zemljište
održati u optimalnoj pH vrednosti.
Primena fosfornih đubriva
Fosfor ima osobinu da iz topivih oblika preĎe u manje topive i biljci nepristupačna jedinjenja. Obrnuto, u
vodi netopiva fosforna Ďubriva se u zemljišnom rastvoru odnosno kiselinama zemljišta aktiviraju. Budući da se
fosfor sporo pomiče u zemljištu i dobro veţe na adsorptivni kompleks, a ne stvara u zemljištu povećane, a još manje
štetne količine, moţe se u Ďubrenju dozirati odjednom i u većim količinama.
Potreba za fosfornim đubrivima u odnosu prema klasi obezbeđenost zemljišta fosforom

Sadržaj P2O5 u zemljištu Potrebno je uneti P2O5
Klasa obezbeđenosti
mg/100 g zemljištu više od iznetog u %
Siromašno <10 50-100
Srednje obezbeĎeno 10-20 30-50
Dobro obezbeĎeno >20 Vratiti izneto prinosom
Fosforom se Ďubri čitava masa obraĎenog sloja zemljišta do maksimalnih dubina mehaničkog zahvata
zemljišta. Fosfor nije podloţan ispiranju. Fosforna Ďubriva je najbolje unositi sa osnovnim Ďubrenjem u jesen i
predsetveno. Količina fosfora koja se primenjuje zavisi od klase obezbeĎenosti zemljišta i potreba za Ďubrenjem.
Fosforna đubriva
Vrsta fosfornih đubriva Sadržaj P2O5 u đubrivu (u %)
Tripleks 42-45
Super fosfat 17-19
Tomasovo brašno 16-22
Termofosfat 19-28
Precipitat 20-35
Pelofos 17-18
104
Kalijum i kalijumova đubriva

Ovo hranjivo je jako rašireno u prirodi (3% do 16 km dubine Zemljine kore). A nalazi se u brojnim
mineralima (silikatima, ortoklasu, leucitu i dr). Naročito je nagomilan u prirodnim nalazištima kalijumove soli u
obliku silvinita, silvnina, kainita, karnalita i drugih minerala.
Ciklus kalijuma u zemljištu
Velika nalazišta kalijumove soli ima u Evropi (Nemačka, Španija, Francuska,bivši SSSR ), u Izraelu, SAD
i Kanada. More i oceani su golemi izvori kalijuma. Veoma je vaţan za biljke, a utiče na fotosintezu, sintezu
proteina, na metabolizam, transport i nakupljanje ugljenih hidrata. Mnoge ratarske i povrtarske biljke (krompir,
kukuruz, šećerna repa, duvan, lucerka, heljda, paradajz, spanać) imaju velike potrebe u kalijumu i odlikuju se
povećanom sintezom skroba i šećera.
Simptomi nedostatka kalijuma kod soje, šećerne repe i kukuruza (Vukadinović)
Vizuelni simptomi nedostatka kalijuma uočavaju se prvo na najstarijim listovima u vidu ţuto-mrke ili
mrke boje (nekrotične pege), na vrhu lista i duţ ivica, krajevi lista savijaju se dole ili se suše. Koren je kratak,
plodovi su lošijeg kvaliteta i teţe se čuvaju.
Biljke kalijum usvajaju u obliku K + iona. U pedosferi pored primarnih minerala koji sadrţe kalijum, ima i
sekundarnih glinenih minerala, nosioca kalijuma. To su u prvom redu ilit i vermikulit. Iako su kalijumove soli
topive u vodi, ipak se u zemljištu brzo veţu uz adsorptivni kompleks iz otopine zemljišta.
Samo u humidnoj klimi i u peskovitim zemljišta moţe doći do gubitka kalijuma descedentnim tokovima
c vode. MeĎutim, u normalnim zemljištima gde ima dosta glinenih koloida, većina kalijumovih iona su sorbirana uz
adsorptivni kompleks, pa se u otopini nalazi manje od 10% ukupne količine kalijumovih iona. I dok je u
mineralnim zemljištima glavni deo kalijuma vezan za glinene minerale, u peskovitim zemljištima zbog nedostatka
kalijuma preteţno je vezan za humusne koloide u onoj meri u kojoj ga zemljište ima.
Vezanje kalijumovih iona na sekundarne glinene minerale ovisi o njihovoj graĎi kao pločastih dvoslojnih i
troslojnih paketića debelih 0.6-2 nm, tetraedarske graĎe i oktaedarske kristalne strukture. Zbog jačeg negativnog
105
električnog naboja, pozitivno nabijeni ioni vezuju se na površini ili izmeĎu lamela paketića mineralnih koloida
zemljišta. Kontinuirana izmena iona u vodenu otopinu zemljišta, ovisi o njegovoj vlaţnosti i zasićenosti
adsorptivnog kompleksa. Primanjem kalijumovih iona od strane biljke poremećuje se hemijska ravnoteţa, pa se ona
opet uspostavlja odlaţenjem kalijumovih iona s kompleksa adsorpcije u otopinu zemljišta. Za kalijum je vaţno da
se u stanovitim uslovima javlja vrlo jaka, zapravo štetna fiksacija. Tada biljke ne mogu iskorišćavati kalijum. Na
fiksaciju utiče razmak izmeĎu lamela u paketiću i višak električnog naboja. Naročito ilitna i vermikulitna glina
nakon duţeg izlaţenja kalijuma iz interlamelarnih prostora puni se drugim ionima iz zemljišta (Ca, Mg , NH 4), a
prostori se izmeĎu lamela proširuju. Ako se u takvoj situaciji Ďubri kalijumom, on se štetno fiksira i za biljke je
izgubljen. Kompenzacija kalijuma se u tom slučaju postiţe meliorativnim Ďubrenjem, koja biljci osigurava dovoljno
pristupačnih iona nakon zasićenja u paketićima glinenih minerala. Ovakvo obilno Ďubrenje se ne vrši svake godine,
jer ima meliorativni karakter i vrlo je skupo. Da bi se sprečila jaka fiksacija kalijuma delotvorna je jako organsko
Ďubrenje, jer se ioni kalijuma tada veţu za humusne koloide s kojih se lako desorbuju.
Osvrtom na pojedinačna Ďubriva koja su
prikazana u tabeli, treba napomenuti da se u
savremenoj fertilizaciji sa smanjenim udelom
organskih Ďubriva povećava vrednost kalijumsulfata
kao dobrog izvora sumpora. A sa patent klijumom
pored sumpora obavlja se Ďubrenje i magnezijumom,
što je povoljno zbog antagonizma kalijuma i Ca iona
prema magnezijumu u zemljištu.
Potrebe biljaka u kalijumu naročito su
izraţene u prvoj polovini vegetacije, odnosno u fazi
intenzivnog porasta vegetativnih organa. Ratarske i
povrtarske biljke iz zemljišta u širokom proseku
iznose od 120 - 550 kg K2O /ha . Fiksacija kalijuma
Primena kalijumovih đubriva
Kalijum je kao fosfor slabo mobilan u zemljištu. Njega dobro veţe adsorptivni kompleks zemljišta, čak
kako smo ranije istakli, moţe doći do štetne fiksacije. Ipak treba napomenuti da su sva kalijumova Ďubriva topiva u
vodi i zato lako dolazi do prolazne povećane pa i štetne prelazne koncentracije u zoni klijanja semena. To vredi i za
azotna Ďubriva.
Klasa obezbeđenosti i potrebe za đubrenjem kalijumom

Sadržaj K2O u zemljištu Potrebno je uneti K2O
Klasa obezbeđenosti
mg/100 g zemljištu više od iznetog u %
Siromašno <10 80-100
Srednje obezbeĎeno 10-20 60-80
Dobro obezbeĎeno >20 50-60
Kalijumova đubriva
Vrste kalijumovih đubriva Sadržaj K2O u đubrivu (u %)
Kalijum hlorid 40-62
Kalijum sulfat 48-51
Kalijum-magnezijum sulfat 26-30 K2O i 9-12 % MgO
Najbolje ih je unositi u zemljište pred osnovnu obradu u jesen ili predsetveno.
Magnezijum
Neophodan je sastojak hlorofila, aktivira odreĎene encime koji uzimaju učešća u procesima fotosinteze i
disanja. U zemljištu se nalazi u primarnim mineralima, od kojih prema udelu spominjemo najvaţnije: serpentin,
olivin, biotit, augit i dolomit. Vezan je u na adsorptivni kompleks u sekundarnim mineralima i u otopini zemljišta .
Nedostatak aluminijuma najviše se javlja u kiselim, ispranim zemljištima, ali zbog antagonističkog delovanja iona
moţe se dogoditi da ga biljke teţe usvajaju, iako ga u zemljištu ima. Najizraţeniji je antagonizam izmeĎu
106
magnezijuma i kalcijuma, a povoljnim se smatra odnos Mg : Ca = 1:6. Zato se prilikom kalcizacije radije
upotrebljava dolomit. Postoji i antagonizam izmeĎu magnezijuma i kalijuma, a u manjoj meri izmeĎu Mg i NH 4
iona. Magnezijum je pokretljiviji od kalijuma, manje se veţe na adsorptivni kompleks i lakše ispire.
Nedostatak Mg prvo se manifestuje na starijim listovima (izmeĎu lisnih nerava) u vidu hloroze sa
nekrotičnim mrkim pegama.
Simptomi nedostatka magnezijuma na listu kukuruza (Vukadinović)
Primena magnezijuma
Đubrenje magnezijumom se ne obavlja posebno već se njegov gubitak nadoknaĎuje iz drugih Ďubriva. U
zemljištu se ponaša slično kao kalijum ali mu je topivost jače izraţena i lakše podleţe ispiranju, pogotovo ako
prevladavaju u zemljištu ioni kalcijuma i kalijuma. Organska Ďubriva sadrţe magnezijum iako u maloj količini. Od
mineralnih Ďubriva najviše ga ima dolomit (kalcijum magnezijumski karbonat), zatim kalijsko-magnezijumski sulfat
i ostala kalijumska Ďubriva, osim 60% kalijum-hlorida, zatim ga sadrţi Thomasova fosfat, pelofos, obični
superfosfat, termofosfat, sirovi fosfati i krečnoamonijska šalitra ako se meša salitra. Osim navedenih, magnezijum
se dodaje amonijumskim i kompleksnim Ďubrivima (magensium-nitrophoska sa 3% MgO).
Nivo obezbeđenosti i preporuke za đubrenje (Gruppe, 1970)

MgO mg /100 zemljišta (CaCO2
Nivo Preporuka
metoda)
obezbeđenosti MgO
Teksturna klasa zemljišta
zemljišta Mg kg/ha
Peskuša Ilovača Glinuša
Nizak <6 <8 <10 <35
Srednji 8-10 8-15 10-18 35
Visok >10 >15 >18 -
Najdelotvornije način opskrbe biljaka magnezijumom je Ďubrenje zemljišta, ali se u slučajevima blokade
ovog elementa koristi folijarno magnezijum sulfatom - (MgSO4 x 7 H2O) i to 30 - 40 kg/ha, sa 2 %-tnim rastvorom
u kombinaciji sa urejom.
Gvožđe
Osnovna fiziološka uloga mu je što učestvuje u tvorbi hlorofila (iako nije u sastavu molekula), zatim u
metabolizmi belančevina, kao redoks katalizator pri oksidaciji ugljenih hidrata. Ima značajnu ulogu u fiksaciji
elementarnog azota. Sadrţaj gvoţĎa u suvoj materiji se kreće od 50 - 200 ppm, ali neke ferofilne biljke (spanać)
mogu da sadrţe i do 3000 ppm gvožđa.
Njegov nedostatak se prvo manifestuje na alkalnim zemljištima sa pH vrednostima preko 7 i na zemljištima
bogatim kalcijumom i glinom. Zbijenost zemljišta i visok sadrţaj fosfora mogu da izazovu nedostatak gvoţĎa.
Tipičan znak nedostatka gvoţĎa je hloroza koja se javlja na najmlaĎim listovima, izmeĎu nervature, kasnije zahvata
celi list koji poprima limun ţutu, a ponekad i belu boju.
107
Simptomi nedostatka gvožđa (soja) Simptomi nedostatka gvožđa (kukuruz)
U zemljištu ga ima u primarnim mineralima (olivin, biotit), ali pristupačnost gvoţĎa biljkama zavisi od pH
zemljišta i redokspotencijala. Što je kiselost veća, to u otopini zemljišta ima više gvoţĎenih iona, ali su to preteţno
dvovalentni i manje pristupačni ioni. Ako je redoks potencijal zemljišta visok, tada gvoţĎe prelazi u viševalentne
oblike pristupačnije biljkama.
U redovnom Ďubrenju ne primenjuju se posebna gvoţĎeva Ďubriva, pa se daje u Ďubrivima koja u sebi
sadrţe gvoţĎe (pelofos, Thomasova drozga, sirovi fosfati, termofosfati).
Ako se na zemljištima bogatim kalcijumom vrši fosfatizacija, gvoţĎe moţe preći u teško topive gvoţĎeve
fosfate, što istodobno znači i gubitak aktivnog fosfora. Postoje i drugi uzroci blokade fosfora.
Moţe se reći, da kod većine biljaka do nedostatka gvoţĎa dolazi kada je njegov sadrţaj u suvoj materiji
listova niţi od 50 ppm. Najefikasniji način otklanjanja nedostatka gvoţĎa je prskanje helatima gvoţĎa ( Fe-EDTA i
sekvestren, versen) sa 0,3 - 0,5 %-nim rastvorom gvoţĎa ili putem fertirigacije uz primenu helata gvoţĎa.
Sumpor
Sumpor sudeluje u izgradnji encima, proteina, vitamina, raznih ulja. U zemljištu je najviše vezan u
organskom materiji, nekim materijalima (gips), zatim na adsorptivnom kompleksu i u otopini zemljišta. Glavni
oblik sumpora u zemljištu je sulfatni ion (SO4), koji je lako topiv i pristupačan biljkama. Organska Ďubriva sadrţe
sumpor, pa se smanjenjem ili izostavljanjem organskog Ďubrenja zaoštrava problem ishrane biljaka ovim
elementom.
Simptomi nedostatka sumpora (uljana repica) Simptomi nedostatka sumpora (š.repa)

(Vukadinović) (Vukadinović)
Sumpora imaju neka mineralna Ďubriva. To su superfosfat, kalijumfosfat, patent-kalijum i amonijum

sulfat. Treba imati na umu da sumpor u zemljište dolazi putem pesticida, naročito fungicida, kao što je koloidni
sumpor i bakar-sulfat. U zemljište sumpor ulazi putem padavina kao sumporni dioksid (SO 2).
Mikrođubriva
U ovu grupu pripadaju mikroelementi: bor, mangan, bakar, cink i molibden. Biljke ih trebaju vrlo
malo, a ako ih ima previše mogu izazvati toksični efekt.
Mikrohranjiva u biljci obavljaju različite i vaţne funkcije pa su u tom pogledu nezamenjiva. Kao
najvaţnije ističe se njihov udeo u enzimatskim sistemima biljnih ćelija. Mikroelemenata u zemljištu ima u različitim
mineralima, vezanih na adsorptivni kompleks ili kao slobodnih iona u zemljišnom rastvoru, ali u vrlo malim
količinama.
108
Dakle, biogeni mikroelementi imaju značajnu ulogu u biljnom organizmu, a i u zemljištu jer su značajni
činioci normalnog rasta i razvića gajenih biljaka. Razlozi zbog kojih je opravdano očekivati veću primenu
mikroelemenata su sve manja primena organskih đubriva, sve veća primena mineralnih đubriva sa manjim
sadržajem korisnih primesa, intenzivna obrada zemljišta, gajenje intenzivnih sorata i hibrida osetljivih na
nedostatak mikroelemenata, uzak izbor kultura u plodoredu (jednostrano korišćenje asimilativa u
zemljištu), antagonističko delovanje iona, prevođenje mikroelemenata u teško pristupačne oblike za biljke,
sabijanje zemljišta sve češćom primenom teške mehanizacije u nepovoljnim uslovima vlažnosti.
Bor
U prirodi je široko rasprostranjen, ali u veoma malim koncetracijama. Ukupni sadrţaj u zemljištu se kreće
od 2 do 100 ppm. Ulazi u sastav organskih jedinjenja. Ima vaţnu ulogu u procesu klijanja polena, sintezi lignina,
biosintezi fosfornih jedinjenja. Ukoliko ga u zemljištu ima manje od 0.5 ppm, zemljište je nedovoljno obezbeĎeno
borom, a ako ga je više od 5 ppm moţe delovati toksično na biljke.
Koncentracija bora u listovima moţe da ukaţe na nivo obezbeĎenosti biljaka borom, a u slučaju
nedostatka dobri efekti se postiţu Ďubrenjem sa 10 - 30 kg/ha boraksa ili folijarnim tretiranjem biljaka sa 500 -
1000 l/ha razblaženog rastvora (0,1 - 0,3 %) boraksa. Za Ďubrenje borom mogu se koristiti i natrijum tetraborat,
salubor, borna kiselina, kolemanit.
Simptomi nedostatka bora kod cvetače, šećerne repe i kukuruza (Vukadinović)
Mangan
U prirodi se nalazi u obliku oksida, a ukupni mu je sadrţaj u zemljištu od 200 do 3000 ppm. Granična
vrednost koncentracije u suvoj materiji kod većine biljaka iznosi manje od 25 ppm. Značajan je regulator oksido-
redukcionih procesa i aktivator brojnih encima u biljkama u procesu fotosinteze, redukciji nitrata, fiksaciji azota .
Za Ďubrenje manganom mogu se koristiti: mangan sulfat, mangan oksid, mangan karbonat, mangan
hlorid, mangan helat (folijarno). Ako se manganova Ďubriva primenjuju na celoj površini koristi se 20 - 120
kg/ha Mn, a ako se u zemljište unosi u trake doza je manja i iznosi 6 - 15 kg/ha Mn.
Nedostatak mangana moţe se takoĎe otkloniti folijarnim tretiranjem uz korišćenje mangan sulfata 0,5 do
2,0 kg/ha ili mangan helata 0,1 - 0,5 kg/ha. Folijarno tretiranje treba ponoviti 2 - 3 puta tokom vegetacije u
dvonedeljnom intervalu.
Simptomi nedostatka mangana kod soje, kukuruza, šećerne repe (Vukadinović)
109
Cink
U zemljištu se nalazi vezan u mineralnim i organskim jedinjenjima s ukupnim sadrţajem od 10 do 300 ppm
ili 80 ppm u proseku. Sadrţaj cinka u suvoj materiji biljaka kreće se od 20 do 100 ppm kritično od 10 do 20 ppm, a
pri 10 ppm pojavljuje se vidljivi znaci njegova nedostatka. Ulazi u sastav encima i utiče na metabolizam drugih
jona. Za Ďubrenje cinkom koriste se: cink sulfat, cink oksid, cink hlorid, cink amonijum fosfat, kao i tečna i
čvrsta NPK đubriva obogaćena cinkom, kako folijarno , tako i unošenjem u zemljište.
Pri unošenju u zemljište u vidu soli doze se kreću od 5 - 20 kg/ha cinka, a ako se primenjuje folijarno 0,5
- 1,5 kg/ha. Folijarno tretiranje treba otpočeti rano u proleće, čim se obrazuje dovoljna lisna površina. Tokom
vegetacije biljke se tretiraju 1 - 1,5 %-nim rastvorom cink fosfata, koga pre upotrebe treba neutralizovati
bakarnim krečom. Nedostatak cinka se moţe nadomestiti i unošenjem stajnjaka, zelenišnim Ďubrenjem. Na
nedostatak cinka snaţno reaguje kukuruz.
.
Simptomi nedostatka cinka kod kukuruza (Vukadinović)
Bakar
U zemljištu se nalazi u širokom rasponu od 10 do 200 ppm, a kritična koncentracija za biljke pri njegovoj
ekstrakciji sa DTPA iznosi 0.2 ppm, a u suvoj materiji manje od 5 ppm. Biljke ga usvajaju u obliku Cu+ i Cu2+ iona.
Osnovna uloga bakra u fiziološko-biohemijskim procesima u biljkama ogleda se u tome što ulazi u sastav niza
encima koji regulišu oksido-redukcione procese. Bakar utiče na otpornost biljaka prema suši i bolestima. Jedinjenja
bakra mogu se primenjivati preko zemljišta i folijarno. Pri Ďubrenju sa bakar sulfatom i bakar oksidom, zavisno od
primene, koristi se 1 - 4,5 kg/ha pri unošenju u zemljište u trake, dok se tretiranjem cele površine upotrebljava 3 - 6
kg/ha.
Pri folijarnom tretiranju Cu fosfatom upotrebljava se oko 100 g/ha, a pri tretiranju Cu helatima (Cu-
EDTA) 30 g/ha. Tretiranje se obavlja samo u proleće i ponavlja se svakih 15 dana.
Simptomi nedostatka bakra na pšenici i citrusu (Vukadinović)
Molibden
Sadrţaj ukupnog molibdena u zemljištu je veoma nizak i kreće se od 0.5 do 10 ppm, dok se njegova
pristupačna forma za biljke kreće oko 0.25 ppm. Molibden je neophodan za vezivanja atmosferskog azota putem
azotobactera kod leguminoza. UtvrĎena je pozitivna korelacija izmeĎu udela molibdena i azota, dok je izmeĎu
bakra, bora, cinka i gvoţĎa u odnosu na molibden u negativnoj korelaciji. Molibden smanjuje broj kvrţica koje se
nalaze na korenu leguminoza ali se one krupnije i fiziološki aktivnije pa zahvaljujući tome usvajaju veću količinu
azota.
Nedostatak molibdena ispoljava se na kiselim zemljištima gde se moţe javiti nedovoljna obezbeĎenost
kalcijumom, magnezijumom, kao i suvišak aluminijuma i mangana. U svim slučajevima javlja se hloroza.
110
Nedostaci molibdena efikasno se mogu otkloniti primenom natrijum molibdata 150 - 500 g/ha
unošenjem u zemljište, dok se u folijarnoj primeni preporučuje 0,1 % rastvor natrijum molibdata.
Kalcizacija kao obavezna mera na kiselim zemljištima moţe značajno poboljšati snabdevanje biljaka
molibdenom. Nedostatak uzrokuje pojavu hloroze, listovi su ţuti, biljka zaostaje u porastu, stablo je smanjeno i
zadebljava. Za Ďubrenje se koristi:
1. natrijum molibdat ……………………….. sa 39 % molibdena

2. amonijum molibdat……………………... sa 54 % molibdena
3. molibdenov trioksid……………………… sa 66 % molibdena
4. molibdenov sulfid………………………. sa 60 % molibdena
Primena mikroelemenata
Mikroelementi dodani glavnim Ďubrivima podreĎuju se načinu primene njihovih nosilaca. Ako se daju
odvojeno, kao mikroĎubriva, onda se već iz navedenih razloga unose u zemljište prilikom osnovne obrade u obliku
koji nije topiv u vodi pa tu sluţi kao zaliha oligohranjiva duţe vreme. Kao čista jedinjenja u aktivnom obliku daju se
u agrotehničkoj fazi osnovne ili dopunske obrade ili u folijarnom Ďubrenju.
Simptomi nedostatka molibdena na listu citrusa
Makrođubriva sa dva ili više hranjiva

S razvojem hemijske poljoprivrede, iz tehnoloških
razloga, počela su se upotrebljavati jedinačna đubriva, koji
su nosioci jednog od glavnih hranjiva. Uočene su greške zbog
jednostrane primene jednog hranjiva, pa su se početkom 20.
stoleća jedinačna Ďubriva počela fizički mešati. Tada su
nastala mešana đubriva. Ulazne komponente su bila
pojedinačna N, P i K Ďubriva. Mešana Ďubriva su imala niţi
sadrţaj aktivnih materija, ali s dosta balasta, što je
kompleksnije delovalo na plodnost zemljišta i ishranu biljaka.
Razvojem tehnologije tvorničkih Ďubriva i potrebe
savremenog gajenja biljaka, naročito na velikim površinama,
počela su se proizvoditi visoko koncentrovana kompleksna
đubriva.
Kompleksna đubriva za razliku od mešanih,
dobijaju se posebnim tehnološkim postupcima, korišćenjem
hemijske reakcije, pa su u hranjiva u njima preteţno u
jedinjenjima odnosno hemijski vezana.
Dve su glavne grupe kompleksnih Ďubriva: prva s
fosforom topivom u citratu, a druga s fosforom topivim
u vodi. U prvoj grupi fosfor je u obliku dikalcijum- Oblici makrođubriva
ortofosfata, a u drugoj pored amonfosfata, još amonijum
polifosfat, kalijumov polifosfat pa i kalijumov metafosfat.
Osim postojećih razlika u sadrţaju aktivne materije, Ďubriva su prve grupe imaju nešto niţu a Ďubriva
druge grupe imaju veću koncentraciju.
Kompleksna Ďubriva označuju se s brojevima koji znače sadrţaj hranjiva u procentu (%). Prema
meĎunarodnom dogovoru brojevi dolaze u sukcesiji N:P:K, a ako nekog hranjiva nema , na to se mesto stavlja “O”.
111
Pa tako na primer, Ďubrivo NPK 7:20:30, predstavlja formulaciju 7% azota, 20% fosfora i 30% kalijuma a
to je ukupno 57% aktivne materije, a ostalih 43% je balast. Prema aktivnoj materiji se računaju norme Ďubriva, a
kupac plaća samo aktivnu materiju u Ďubrivu.
Formulacija kompleksnih Ďubriva danas ima preko 70, premda je moguće da se prema specifičnom nivou
hranjiva u zemljištu i potreba biljaka za odreĎena hranjiva iz fabrike naruči odgovarajuća kombinacija radi
balansiranja hranjiva. Naravno da će ovakve naručene formulacije biti skuplje za naručioca u odnosu na ona koja se
nalaze na trţištu.
Sve formulacije se mogu podeliti na sledeće kategorije:
1. Formulacije s jednakim sadrţajem glavnih hranjiva (NPK -10:10:10)
2. Formulacije s više fosfora od azota i kalijuma (NPK – 10:20:10)
3. Formulacije s više azota od fosfora i kalijuma (NPK 17:8:9)
4. Formulacije s više kalijuma od azota i fosfora (NPK 10:20:30)
5. Formulacije sa dva hranjiva s većim sadrţajem od trećeg (NPK – 10:20:20).
U agrotehničkoj primeni pri osnovnom obradi dolaze formulacije s povećanim sadrţajem fosfora i kalijuma
(NPK 7:20:30, 10:20:30, 10:30:20 itd., a mogu biti formulacije bez prisustva azota NPK 0:10:20). U predsetvenoj
obradi zemljišta primenjuje se Ďubriva sa više fosfora i kalijuma a s manje azota ili u kombinaciji sa jednakim
sadrţajem sva tri elementa. U startnom Ďubrenju, koriste se formulacije sa jednakim omerom svih hranjiva (NPK
15:15:15), a u prihranjivanju formulacije sa većim sadrţajem azota u odnosu na ostala dva hranjiva (NPK 20:10:10).
Formulacije kompleksnih đubriva

Formulacije s fosforom topivim u citratu Formulacije s topivim u vodi
Vreme primene
Glavna hranjiva (%) Aktivna materija (%) Glavna hranjiva (%) Aktivna materija (%)
10:20:10 40 10:20:20 50
Osnovno Ďubrenje
8:16:22 46 12:30:16 58
(pred osnovnu obradu)
9:18:18 47 10:30:20 60
10:10:12 35 10:20:30 50
Predsetveno Ďubrenje 12:12:12 36 17:17:17 51
9:18:18 47 12:18:24 54
Startno 10:10:10 30 15:15:15 42
Prihranjivanje 17:8:9 34 20:10:10 40
Glavna prednost kompleksnih Ďubriva što pojednostavljuje primenu i čuvanje od grešaka jednostranog
Ďubrenja. Kompleksna Ďubriva trebaju manje ambalaţe, manja je masa Ďubriva kojom se rukuje i treba manje
prostora za skladištenje i transport.
Humusno-mineralna đubriva
Spajanjem humusne i mineralne komponente dobija se humusno-mineralno Ďubrivo. Posmatrajući sa
stanovišta ishrane biljaka, bioelementi vezani za humusne koloide se ne fiksiraju i lako se odvajaju – desorbuju.
Humusna komponenta povoljno utiče na pufernost zemljišta, veţe fiziološki aktivnu vodu i za mikroorganizme
predstavlja izvor energije. Prema izvoru humusne komponente razlikujemo: humusno-mineralno Ďubrivo na bazi
treseta, na bazi industrijskih organskih otpadaka i na bazi uglja.
Učešće humusne komponente u proseku iznosi 50 %.
Čista jedinjenja humata u malim količinama dodaju se vodi i tretiraju s vodenom otopinom, bilo da se
dodaju za natapanje, bilo u folijarnom tretiranju ili pak unose u zemljište.
Iako ova Ďubriva povoljno utiču na plodnost zemljišta i prinos, vrlo su skupa zbog načina dobijanja, a
uzgubljena je pozitivna komponenta -organska materija.
Visina doze ovih Ďubriva zavisi od udela biljnog hranjiva u fertilizatoru. Ako je u Ďubrivu zastupljen azot u
većem procentu onda se prema njenu ravna gornja granica dotičnog Ďubriva.
Povećanjem koncentracije biljnih hranjiva smanjuje se količina Ďubriva.
Tečna đubriva
Danas se ne troši ni jedno Ďubrivo koje bi po svojim hemijskim svojstvima bila tečna. Prema tome, pojam
tečna Ďubriva se odnosi na vodeni rastvor krutih mineralnih Ďubriva i otopine amonijaka u vodi.
Prednost tečnih Ďubriva je u tome što je njihovo delovanje neovisno u vlazi zemljišta, a uslovi primanja
hranjiva pribliţavaju se optimumu.
112
Ona imaju i nedostataka, a to je, da se pre svega mora

osigurati mnogo vode, a potrebe za vodom rastu s povećanjem
površina koja se njima tretiraju. Zatim, tečna se Ďubriva mogu
primeniti samo iz posebnih metalnih ili plastičnih kontejnera, a ako
se radi o otopinama pod pritiskom, kontejneri moraju biti od
specijalnih legura i ureĎaja za uvoĎenje u zemljište ili u vodu za
natapanje. Za njihovu primenu, treba obezbediti dopunski i stručni
rad, jer se mešaju s vodom u odreĎenoj koncentraciji na licu mesta, i
na kraju, tečna Ďubriva nemaju balast, pa se javlja problem kako
nadoknaditi korisne materije koje se inače nalaze u balastu
kompleksnih čvrstih Ďubriva. Unošenje tečnih đubriva u zemljište
Za prireĎivanje otopina dolaze u obzir sva Ďubriva čija je topivost u vodi dobra. Od azotnih Ďubriva se sva
mogu primeniti kao tečna osim vapnenog azota, od fosfornih su primarni kalcijumovi ortofosfati, čista ortofosforna
kiselina, amonijumfosfati i sva kalijumova Ďubriva.
Za tečna Ďubriva prikladna su sva kompleksna i mikroĎubriva dovoljne topivosti i napokon amonijak.
Vodene otopine tvorničkih Ďubriva mogu se podeliti u dve grupe: otopine bez pritiska i otopine s pritiskom.
U otopine bez pritiska ulaze sva Ďubriva osim bezvodnog amonijaka, jer njegovo sudelovanje stvara
pritisak. Porastom udela amonijaka raste pritisak pa se dobijaju otopine s visokim pritiskom. Otopine u kojima
osim amonijaka sudeluju i druga azotna Ďubriva (ureja, amonijum nitrat) nazivaju se amonijakati.
Rukovanje njima iziskuje posebnu opreznost i stručnost, jer su pod pritiskom i mogu izazvati eksploziju i poţar.
Tečna Ďubriva se detaljnije mogu podeliti na sledeće grupe: azotna, složena i specijalna.
U azotna tečna Ďubriva spadaju anhidrovani amonijak sa 82 % azota, amonijačne vode sa 20-25 %
azota, amonijakati sa 50 - 54 % azota.
Složena tečna đubriva su ili dvojna (NP, NK, PK) ili trojna (NPK). Proizvode se kao bistri rastvori, ili
kao suspenzije. Primenjuju se na razne načine, a najčešće po celoj površini uz inkorporaciju na dubinu 10 - 15 cm.
Mogu se primenjivati folijarno preko lista, ili putem navodnjavanja. Prema potrebi im se dodaju i mikroelementi.
Neka sloţena tečna Ďubriva koja se danas nalaze na našem trţištu proizvodi hemijska industrija “Zorka”
Subotica:
Složena tečna đubriva

Sadržaj hranjiva u tečnom đubrivu (u%)
Trgovački naziv
N P2O5 K2O Mikroelementi
Terafert 36 0 4 -
Terafert 36 0 4 2%B
Folizor N 12 5 5 -
Folizor P 6 11 5.5 -
Folizor K 5 8 10 -
Specijalna tečna đubriva su sa hranjivima koja su izbalansirana za potrebe odreĎene grupe ili vrste
gajenih biljaka. Pa tako postoje sledeća specijalna tečna hranjiva koje proizvodi Biovita iz Aleksandrovca (kod
Banje Luke).
Specijalna tečna đubriva

Trgovački Sadržaj hranjiva u tečnom đubrivu (u%)
naziv N P2O5 K2O Mikroelementi Korišćenje
Agrovita 11 3 6 Zn, Cu Fe, Mo,B Za povrće, kruške i jabuke
Floravita 8 2 6 Zn, Cu, Mn, B Za hortikulturu
Izračunavanje potrebnih količina hranjiva

Svaka biljna vrsta ima svoje zahteve i potrebe za biljnim hranjivima, na šta se mora obratiti posebna paţnja
pri odreĎivanju doze Ďubriva. Na bazi obezbeĎenosti zemljišta lako pristupačnim hranjivima i na bazi planiranog
prinosa utvrĎuje se potrebna količina hranjiva koju treba unositi u zemljište Ďubrivima.
Ukoliko ne raspolaţemo detaljnim analizama hemijskih osobina zemljišta, onda se orijentaciono mogu
koristiti iskustvene norme.
113
Orentacione količine NPK koje treba primeniti za neke kulture (Kastori, 1991)
kg/ha
Kulture Fosfor
Azot (N) Kalijum (K)
(P)
Pšenica 110-130 70-90 50-70
Kukuruz 120-140 80-100 100-120
Šećerna repa 130-150 100-120 160-180
Suncokret 60-80 80-100 100-120
Krompir 110-130 100-120 120-140
Ako pak posedujemo, hemijske analize zemljišta (vrednosti pH, procenat humusa u zemljištu, sadrţaj P 2O5
i K2O u mg na 100 g zemljišta), zatim planirani prinos za odreĎenu vrstu gajenih biljaka za koju vršimo Ďubrenje,
iznošenje hranjiva po toni prinosa iste vrste gajene biljke, moţemo egzaktno izvršiti proračun potrebnih količina
Ďubriva za planirani prinos odreĎene vrste gajenih biljaka. Ovaj način je mnogo bolji, jer unosimo u zemljište onu
količinu hranjiva koja su potrebna za odreĎenu visinu prinosa. Tu tada postoji mogućnost uštede respektujući
efektivnu plodnost zemljišta, a isto tako kvalitetnije balansiranje hranjiva.
Načini đubrenja
Ima više načina unošenja Ďubriva u zemljište, a to su: ručno rasipanje čvrstih i tečnih mineralnih
đubriva, rasipanje čvrstih đubriva rasipačima širom iznad površine zemljišta, lokalno unošenje tečnih i
gasovitih đubriva u zemljište, folijarno đubrenje, aerođubrenje i fertirigacija.
Ručno rasipanje čvrstih i tečnih đubriva

Kvaliteta rada ručnog rasipanja ovisi o fizičkom stanju Ďubriva, o vremenskim prilikama (vetar) i veštini
izvoĎača rasipanja. Za ručno rasipanje najprikladnija su granulirana Ďubriva. Pored rasipanja “omaške” širom
proizvodne površine, primenjuje se rasipanje oko biljke (ručna prihrana), u jamice i otvorene jarke kod sadnje.
Nedostatak ručnog rasipanja je mali radni učinak i neravnomeran raspored granula pri bacanju širom.
Nakon ručnog rasipanja, Ďubrivo se mora izmešati ili pokriti zemljom.
Rasipanje čvrstih đubriva rasipačima širom iznad površine zemljišta

Ovom načinu rasipanja Ďubriva ne smeta vetar, jer se rasipa sa male visine. Ovde se Ďubriva rasipaju širom,
ali je učinak mnogo veći i kvalitetniji u odnosu na ručno rasipanje.
Za rasipanje rasipačima, najbolja su granulirana Ďubriva čiji je optimalni promer granula od 3 do 4 mm.
Koriste se rasipači raznih tehničkih izvedbi. Ranije su bili u upotrebi rasipači sa aktivnim i pasivnim valjkom, a
danas su najčešće u upotrebi rasipači koji rade na principu centrifugalnih sila. Jedna izvedba je rasipač sa
horizontalnim diskom koji se okreće brzinom od 720 do 800 o/min.. Na rotirajući disk padaju granule Ďubriva iz
koša, koji ga razbacuje u širinu od 6 do 12 m. Druga izvedba j rasipač sa klatećom cevi, koja se na bazi ekscentra
brzo pokreće levo i desno i tako razbacuje granule Ďubriva u širinu od 4 do 7 m. Radna brzina ovih rasipača je i do
25km/h
Rasipač s horizontalnim diskom Rasipač s klatećom cevi
114
Lokalno unošenje čvrstih, tečnih i gasovitih đubriva u zemljište

Lokalno se Ďubrivo polaţe zajedno sa zahvatima osnovne i dopunske obrade (plošne i za vreme vegetacije),
neovisno o obradi zemljišta i istodobno sa setvom/sadnjom.
U osnovnoj obradi zemljišta čvrsta mineralna Ďubriva unose se plugovima i podrivačima koji imaju
depozitore za Ďubriva. Pri oranju se Ďubrivo lokalno polaţe na dno brazde na dubinu do 40 cm.
U dopunskoj obradi đubrivo se unose plošnim kultivatorima koji imaju depozitore na dubinu od 10 do
20 cm. U agrotehničkoj fazi osnovne i dopunske obrade zemljišta, primenjuje se najviše ona Ďubriva koja se dobro
veţu u zemljištu a to su fosforna i kalijumova Ďubriva.
U međurednoj dopunskoj obradi zemljišta Ďubriva se unose lokalno meĎurednim kultivatorima. Ona se
uglavnom koristi kod prihrane širokorednih useva, gde se najviše u zemljište dodaju azotna Ďubriva
(kalcijskoamonijski nitrat ili urea).
U setvi/sadnji (startno đubrenje) koriste se sijačice koje imaju depozitore za Ďubrivo. Dok se kod setve
uglavnom koriste granulirana mineralna Ďubriva, najčešće kompleksna Ďubriva sa istim udelom glavnih hranjiva
(npr., NPK 15:15:15), to se prilikom sadnje više primenjuju tečna Ďubriva odnosno vodene otopine čvrstih Ďubriva.
Vezano za setvu, Ďubrivo se polaţe ispod, iznad i sa jedne i s druge strane semena.
Folijarno đubrenje
Đubrenje preko lista zasniva se na spoznaji da biljke nadzemnim organima a najviše lišćem mogu primati
makro i mikrohranjiva, sama ili u kombinaciji sa sredstvima za zaštitu biljaka.
Biljna hranjiva primljena listovima pektinskom vezom u kutinu kutikule putuju dalje kroz biljku floemom.
Nadzemnim organima primljena hranjiva skupljaju se tamo gde je rast najţivlji, a to su mladi listovi i vrh korenja.
Folijarno se tretiraju usevi kada se stvori dovoljno velika
lisna masa dok su listovi još u porastu, a metabolizam ćelije
intenzivan.
Folijarno Ďubrenje ne moţe u celosti ispuniti potrebu za
opskrbom biljaka hranjivima, tako da ona ispunjava samo pribliţno
1/3 ukupne količine hranjiva planiranih u Ďubrenju za neki usev ili
pribliţno 40 kg čistih hranjiva po hektaru.
Koncentracija vodenih otopina za folijarno Ďubrenje vrlo
je različita. Ona se moţe kretati od 0.3% od 30% (za tretiranje
strnih ţitarica). Mikroelementi se primenjuju u koncentraciji od
0.1%. Folijarno Ďubrenje povećava potrebe biljaka za vodom što
u aridnijim područjima moţe imati i nepovoljne posledice. Folijarno đubrenje avionom
Folijarno Ďubrenje vrši se leĎnim prskalicama na malim površinama (povrtnjaci), a traktorskim
prskalicama i avionima/helikopterima za velike površine.
Aerođubrenje
Đubrenje avionima ispunjava sve potrebne zahteve jer se Ďubriva mogu dozirati ţeljenom tačnosti i
rasporediti po površini zemljišta ravnomernije nego kad se Ďubrenje obavlja sa zemlje.
AeroĎubrenje ima apsolutnu prednost na ravnim terenima, na velikim parcelama pravilnih dimenzija.
Što se tiče Ďubriva, prednost imaju granulirana nad praškastim i to Ďubriva većeg promera granula, jer im
tada manje smata vetar i brţe padaju na zemljište. Najbolja su granulirana kompleksna Ďubriva veće koncetracija
aktivnih hranjiva. TakoĎe, radi efikasnosti, primenjuju se mineralna Ďubriva sa sredstvima za zaštitu biljaka
(volaton).
Za aeroĎubrenje više se koriste avioni nego helikopteri. Helikopteri imaju prednost na parcelama koje su
manje i nepravilna oblika , ali im je rad skuplji i komplikovaniji.
Postoje laki avioni, specijalno izraĎeni za primenu u poljoprivredi. Prilikom primene aviona za Ďubrenje,
da bi rad bio efikasniji i jevtiniji, potrebno je izvršiti dobro organizaciju i signalizaciju na parceli koja se Ďubri.
Treba osigurati blizinu privremenog aerodroma i brzinu utovara Ďubriva.
Vaţno je da se Ďubriva ravnomerno rasturaju po jedinici površine. Avioni lete blizu zemlje od 10 do 15 m.
Nosivost aviona je različita, kao i radni zahvat. Duţina leta aviona traje prosečno 3-5 minuta, odnosno, 10-15 letova
u jednom satu. Utovar mineralnih Ďubriva vrši se mehanički, tako da se za minut utovari oko 1 000 kg .
AeroĎubrenje se obavlja po mirnom i prohladnom vremenu i dobroj vidljivosti. Kiša i magle ometaju
aeroĎubrenje, a i vetar, čim preĎe jačinu 3 stepena po Boforovoj skali.
U povoljnim uslovima rada, jedan avion moţe naĎubriti površinu od 200 do 300 hektara.
115
.
Aerođubrenje
Fertirigacija
Fertirigacija je oblik natapanje dodavanjem Ďubriva, ali je irigacija glavna. Pri fertirigaciji povisuje se
delovanje Ďubriva u proseku 20-30% u odnosu prema primeni Ďubriva na uobičajeni način. Đubriva se unose u vodu
za natapanje po sistemu stojeće ili tekuće poplave, pri natapanju u brazde i u sistemu za veštačku kišu.
Koncentracija otopina Ďubriva variraju pa se u primeni pre setve/sadnja kreću od 7 do 10%, a u vreme
aktivne vegetacije su niţe. Treba naglasiti da fertirigacija na obuhvata sve obroke zalevanja, nego se ona podešava
prema planu natapanja i Ďubrenja useva. Jedna se zalivna norma u 2/3 količine obavlja čistom vodom, a samo 1/3
otopinom Ďubriva. Nakon toga se natapa čistom vodom, što je kod sistema veštačkog kišenja vaţno da se površine
biljaka ispere ostatak Ďubriva.
Osnovni kriterijum za primenu Ďubriva preko sistema za navodnjavanje jeste da on mora obezbediti
ujednačenu raspodelu hranjiva, što zavisi od efikasnosti mešanja, ujednačenosti primene vode, od osobina vode za
navodnjavanje i od osobina primenjenih formulacija Ďubriva. Primena Ďubriva i njihovo unošenje u irigacioni sistem
izvodi se na dva načina:
1. Na osnovu razlike u pritiscima (venturi-aspiracioni sistem).
2. Putem specijalnih pumpi, što je precizniji način.
Da bi se izbegla pojava korozije elemenata sistema za navodnjavanje, u nekim zemljama (Izrael) oni se
izraĎuju od plastičnih masa. MeĎutim, u tom slučaju moţe doći do taloţenja i začepljenja cevi, spojeva i kapljača.
Zbog toga se pre svake sezone, a i kod češće upotrebe fertirigacionog sistema, vrši detaljno ispiranje.
U pogledu funkcionalnosti sistema za navodnjavanje, zatim u odnosu na biljku i zemljište, najbolje je kada
voda sadrţi minimalne količine preko potrebnih mineralnih materija. Pored hemijskih, bioloških i fizički agensi
imaju značajnu ulogu kod začepljenja cevnih vodova. Uzimajući u obzir i domaća iskustava (Vučić, 1985) dobijene
rezultate treba uporeĎivati sa hlorifikacijom voda u odnosu na rizik začepljenja.
Rizik od začepljenja zalivnog sistema (prema Bucks et Nakayama, 1980)

Stepen rizika od začepljenja
Agensi koji izazivaju začepljenje
Neznatan Srednji Visok
Fizički
Čvrste čestice u suspenziji mg/l <50 50-100 >100
Hemijski
pH <7 7-8 >8
Ukupni isparljivi ostatak <500 400-200 >2000
Mangan <0.1 0.1-1.5 >1.5
GvoţĎe ukupno <0.2 0.2-1.5 >1.5
Vodonik sulfid <0.2 0.2-2.0 >2.0
Biološki
Broj bakterija /ml <10.000 10.000-50.000 >50.000
MeĎutim, sa razvojem tehnike navodnjavanja i usavršavanjem pojedinih radnih delova: filtera i kapljača
problem začepljenja je sve manje prisutan.
Noviji tipovi kapljača Tiphon, Ra - am, Eurodrip, omogućuju nova rešenja za otklanjanje mehaničkih
primesa u vodi.
Da bi Ďubrenje putem fertirigacije imalo ţeljeni efekat, Ďubriva moraju se ispuniti sledeće uslove:
1. Da se u najvećoj mogućoj koncentraciji nalaze u rastvorljivoj formi.
116
2. Da sadrţe deo azota u nitratnoj formi radi direktnog delovanja, a drugi deo u amonijačnoj formi radi produţnog
delovanja.
3. Da su slabo kisele hemijske reakcije radi manjeg taloţenja i izraţenog antihlorotičnog delovanja.
4. Da sadrţe minimalne količine hlora i sulfata radi neznatnog povećanja sadrţaja ukupnih soli u zemljištu.
5. Da sadrţe lako usvojivi magnezijum.
6. Da sadrţe mikrohranjiva Mn, Cu, Zn, Fe i B, izuzev bora u helatnom obliku.
“Zorka” - Subotica proizvodi Ďubrivo “Plantazor”, koje se osim za folijarnu primenu uspešno koristi za
fertirigaciju, sa sledećim odnosom makro hranjiva:
NPK (23:4:16), (18:4:25), (26:9:92), (0:0:6) i (19:19 19 sa mikroelementima ili bez mikroelemenata).
Kompanija DSM iz Holandije proizvodi “kristalon” sa sledećom formulacijom

Odnos
hranjiva Osnovna namena
Naziv đubriva
N:P2O5:K2O
Ţuti 13:40:13 Za dobro startno delovanje
Ljubičasti 19:6:6 Za voće i povrće i vrste gde se koristi list
Bela etiketa 15:5:30 Dodato 3% MgO-za cveće
Plava etiketa 19:6:20 Dodato 4% MgO-za cveće , povrće i voće
Crveni 8:14:32 Dodato 3% MgO za jagodičasto voće
Specijalni 18:18:18 Za nuţan antihloritički tretman
Da bi se što tačnije odredila potrebna količina hranljivog rastvora - vode za fertirigaciju Vučić (1987) je
za uslove Vojvodine razradio jedan uprošćeni postupak nazvan hidrofilno-termički indeks (HFTI) koji označava
potrebe - potrošnju vode od strane pojedinih vrsta u m3/ha. On se kod ratarskih useva kreće od 1,1 - 1,3 u prvim
mesecima razvoja, kao i na kraju vegetacije, pa do 1,8 -2,0 u toku letnjih meseci.
Vemeiren et Fabling utvrdili su praktični postupak za odreĎivanje bruto irigacionih normi (IN b) u mm
koji glasi:
IN b = E . ke . kc. kr. ks. Eu + Lr - R
E = Isparavanje sa evaporimetra klase A u mm
ke = Koeficijent evaporimetra klase A
kc = Koeficijen kulture
kr = Redukcioni faktor
ks = Koeficijent sadrţaja vode
Eu = Uniformnost isticanja vode iz emitera
Lr = Potrebne količine vode za ispiranje soli u %
R = Količina vode iz drugih izvora (rezerve vode u zemljištu, atmosferski talozi, podzemne vode).
Đubriva za mikronavodnjavanje unose se u obliku rastvora, a rastvor se priprema rastvaranjem čvrstih ili
razblaţivanjem tečnih Ďubriva.
Sadrţaj čiste materije u matičnom, već pripremljenom rastvoru najčešće je oko 180 - 200 g/l , što sa vodom
za navodnjavanje čini odnos 1 : 200 (1 l matičnog rastvora u 200 l vode za navodnjavanje)
117
Najčešće korišćena đubriva, njihova rastvorljivost i koncentracija hranljivih elemenata (Janjić, 1992)
Rastvorljivost Sadržaj hranjiva (%)
Naziv đubriva
g/100 cm3 vode N P K Ostali
Amonijum nitrat (AN) 118 33.5 - - -
Amonijum sulfat 71 21.0 - - -
Kalcijum nitrat 102 15.5 - - 21 Ca
Diamonijum fosfat (DAP) 43 21.0 11.5 - -
Monoamonijum fosfat (MAP) 23 11.0 10.5 - -
Fosforna kiselina 550 - 23.5 - -
Kalijum hlorid 35 - - 52.0 -
Kalijum nitrat 13 14.0 - 39.0 -
Kalijum sulfat 12 - - 45.0 18 S
Karbamid (urea) 78 46.0 - - -
Bakar (II) sulfat 22 - - - 25 Cu
GvoţĎe (II) sulfat 29 - - - 20 Fe
Mangan (II) sulfat 105 - - - 25 MN
Natrijum borat 5 - - - 11 B
Natrijum molibdat 56 - - - 40 Mo
Cink sulfat 75 - - - 22 Zn
Fe DTPA 22 - - - 10 Fe
Kristalno Ďubrivo (19:19:19) 100 19.0 8.3 15.8 -
Osnovni rastvor se priprema i čuva u rezeorvarima otpornim na koroziju (plastika, polietilen, armirani
polietilen).
U rezervoar se unese prvo voda pa onda Ďubrivo uz intenzivno mešanje. Napravljen rastvor je u principu
stabilan, te ga dalje ne treba mešati.
Određivanje koncentracije hranjiva u hranljivom rastvoru
Najpre nam je potreban podatak o zapremini vode u m3 (Q) koja se koristi za navodnjavanje (dnevno,
mesečno, godišnje), masa hranjiva (NPK) u kilogramima (H) koja se u datom momentu unosi po jedinici površine.
Koncentracija hranljivog elementa u hranljivom rastvoru (C) dato je u g na m3 vode koja se koristi za
navodnjavanje.
H  1000
C ( g / m3 )
Q
Pripremljeni osnovni rastvor unosi se u vodu za navodnjavanje u odreĎenom zapreminskom
odnosu. Ako je odnos 1 : 200, razblaţenje (q) osnovnog rastvora iznosi 200 puta, što praktično znači da je
koncentracija osnovnog rastvora (C osn.) obično 200 puta veća od koncentracije hranljivog rastvora.
C osn. = C . q (g/ m3= ppm)
q = zapremina vode koja dolazi na jedinicu zapremine osnovnog rastvora.
Osnova za izračunavanje potrebne količine Ďubriva za odreĎeni period vremena je masa hranljivog
elementa (NPK) u kilogramima (H) sa kojom se vrši Ďubrenje u datom periodu.
Masa Ďubriva (\) izračunava se:

100  H
Đ (kg / ha đubriva)
P
p = % čistog hranjiva u Ďubrivu.
Putem mikronavodnjavanja primenjena hranjiva omogućavaju ravnomernije usvajanje hranjiva i njihovo
dublje prodiranje u zemljište.
Isto tako pruţa se mogućnost automatizacije i programiranja prihranjivanja, čime se znatno smanjuju
troškovi, potpunije je iskorišćenje hranjiva, vode itd.
118
Setva i sadnja
Bazični biohemijski proces, vezivanje sunčeve energije fotosintetskom asimilacijom ugljenika i daljnja
nadgradnja u hemosintezi dogaĎaju se u aktivnoj vegetaciji gajenih biljaka. Budući da svaka biljka mora uginuti, to se
osnovni biohemijski procesi produžavaju ponovnim gajenjem biljaka, dakle biološkom reprodukcijom.
Biološka reprodukcija koja se odnosi na gajenje biljaka deli se na generativnu (setva) i vegetativnu (sadnja).
U gajenju biljaka je mnogo više zastupljena setva nego sadnja, pa se setva uzima kao opšti pojam za biološku
reprodukciju.
Seme
Pod setvenim materijalom se podrazumevaju svi delovi poljoprivrednih biljaka koji služe za setvu i
razmnožavanje. Po botaničkoj definiciji, seme je organ viših biljaka, nastao spajanjem muške i ženske oplodne ćelije
(gamete).
Pojam semena u poljoprivredi je širi i pod setvenim materijalom se podrazumevaju svi organi i delovi
biljaka koji služe za razmnožavanje pa se ono dalje deli na pravo i nepravo.
Pravo seme se deli na prosto (mahunarke,lan,mak, suncokret, uljana repica, paradajz, paprika itd., seme-
plod (žitarice, trave) i složeno (repe).
Prosto seme (soja) Seme plod (pšenica) Složeno seme (cvekla)
U nepravo seme ulazi sadni materijal odnosno, svi vegetativni delovi biljke koji služe za razmnožavanje
(gomolji, reznice, rasad, sadnice, lukovice, rizomi).
Nepravo seme (lukovice) Nepravo seme (gomolja-krompir)
Svako seme ima dva osnovna dela: klica (buduća biljka) i

endosperm odnosno klicine listiće (spremište hrane za klicu odnosno
klijanac do osamostaljenja u primanju biofaktora iz sredine). Seme gajenih
biljaka se po graĎi razlikuje u osnovi na dve grupe. Ono koje pripadaju
botaničkoj grupi monokotiledona (jednosupnice- žitarice i trave) i
dikotiledona (dvosupnice – leguminoze, suncokret, repice, repe itd). Seme
monokotiledona se sastoji od osnovna tri dela, a to su: ljuska ili omotač,
endosperm ili kotiledon i klica), a kod dikotiledona: ljuska ili omotač, dva
kotiledona i klica).
Seme je ljuskom ili omotačem zaštićeno od nepovoljnih vanjskih uticaja.
Endosperm i kotiledon služe kao izvor hrane za klicu prilikom klijanja i
nicanja do momenta kada biljka prelazi na autotrofnu ishranu. Klica je kako je
ranije bilo naglašeno buduća biljka i glavni je deo semena.
Seme monokotiledonih biljnih vrsta (pšenica)
119
Ona se sastoji od sledećih delova:

1. Klicin korenčić (radicula).
2. Klicin listić (coleoptila kod žita i trava), i cotiledonae kod dvosupnica.
3. Klicino stabaoce (plumula).
4. Klicin štitić (scutelum).
Klicin listić obmotava klicino stablo i štiti ga prilikom probijanja kroz
zemljište. Kod dikotiledona, na površinu izbijaju dva kotiledona koji služe za
početak asimilacije do pojave prvog pravog lista. Klicin štitić prenosi za vreme
klijanja hranu iz endosperma ili kotiledona. Klicin korenčić leži u donjem, a
stabaoce u gornjem delu klice i oni u procesu klijanja počinju rasti. Kod
monokotiledonih (crni luk) na površinu izbija jedan klicin listić.
Odlika semena je da sadrži malo vode (od 12-15%). Zato su životni
procesi u semenu svedeni na minimum (latentni život).
Po hemijskom sastavu endospermi (kotiledone) se u zavisnost od vrste
biljaka razlikuju. Praktično su zastupljene tri grupe: škrob, proteini i ulje.
Seme strnih žitarica sadrže najviše škroba, seme leguminoza proteine a seme
uljarica ulje (suncokret, uljana repica, ricinus).
Seme dokotiledonih biljnih vrsta (soja)
Prosečni sastav nekih vrsta semena i plodova (Marić, 1987)

Suva materija Prosečni ukupni sastav u %
Vrsta semena
(%) Proteini Masti Celuloza BEM Minerali
Ječam 89.8 12.3 2.3 8.5 63.7 3.0
Pasulj 88.2 22.9 1.4 3.5 56.1 4.3
Sirak 88.6 10.8 3.5 8.4 62.7 3.2
Heljda 90.4 11.9 2.4 10.3 63.8 2.0
Kukuruz 88.5 9.8 4.3 1.0 71.0 1.5
Kukuruz-šećerac 90.7 11.5 7.9 2.3 67.2 1.8
Pamuk oljušteni 93.6 39.0 33.2 2.2 14.8 4.4
Lan 93.6 23.5 36.4 5.9 24.2 3.6
Sirak 89.1 12.1 4.1 8.6 60.7 3.6
Proso 90.7 11.7 3.3 8.4 64.2 3.4
Ovas-ozimi 91.1 9.6 7.2 8.7 62.2 3.4
Ovas bez plevica 91.7 16.2 6.4 1.9 65.3 1.9
Grašak 90.5 23.8 1.2 6.2 56.2 3.1
Kikiriki-oljušteni 94.7 30.5 47.7 2.5 11.7 3.2
Bundeva 55.0 17.6 20.6 10.8 4.1 1.9
Pirinač 88.6 8.3 1.8 8.8 64.7 5.0
Pirinač-polirani 87.8 7.4 0.4 0.4 79.1 0.5
Raž 90.0 12.3 1.7 2.3 71.7 2.0
Soja 90.2 36.9 17.2 4.5 26.3 5.3
Suncokret 93.4 15.9 25.1 28.1 21.2 3.1
Suncokret-oljušteni 95.5 27.7 41.4 6.3 16.3 3.8
Pšenica 89.6 13.5 2.1 2.4 69.8 1.8
Svojstva semena gajenih biljaka

Po poljoprivrednim kriterijumima, razlikuju se unutrašnja i vanjska svojstva semena.
Unutrašnja svojstva semena

Unutrašnja svojstva semena su fiziološka zrelost, koja kod gajenih biljaka redovito kasni iza tehnološke
zrelosti koja odreĎuje momenat ubiranja useva. Bez postizanja potpune fiziološke zrelosti, seme nema pravu klijavost.
U vezi sa fiziološkim dozrevanjem je i dormantnost (uspavanost) semena. Ona je više izražena kod korova,
pa ako uspavanost semena postoji, limitira klijanje semena u različitim vremenskim periodima.
Postoji i meridionalizacija semena. To je promena u ponašanju biljnih vrsta gajenih u južnim geografskim
regijama ako se prebace u severnije krajeve. Meridionalizovano seme daje veći i kvalitetniji prinos ali pod uslovom da
geografske razlike nisu velike, inače može biti ispoljen negativan učinak.
120
Vanjska svojstva semena

U vanjska svojstva semena ulaze: čistoća, klijavost, energija klijanja, snaga nicanja, apsolutna masa (masa
1000 zrna), hektolitarska težina, boja (sjaj), miris i oblik semena.
Čistoća semena
Čistoća semena odreĎena je njegovom nečistoćom, koja se označava kao ukupna nečistoća nekog semena.
Ukupna nečistoća semena može biti živa i mrtva. U živu nečistoću ulaze klijave semenke korova, jaja insekata i živi
insekti. U mrtvu nečistoću idu razni delovi biljke, čestice peska, grudvice zemlje, mrtvi insekti. Štetnija je živa od mrtve
nečistoće, pogotovo ako u semenu ima klijavog semena korova. Čistoća semena gajenih biljaka se izražava u težinskim
procentima, a odreĎuje se tako da se iz 100 g odvagnute količine semena izdvajaju sve nečistoće, a ova opet odvajaju u
živu i mrtvu.
Prilikom odvajanja nečistoća iz semena, izdvajaju se sledeće kategorije:
1. Čisto seme osnovne biljne vrste. To je zrelo i neoštećeno seme vrste koja se ispituje, normalne veličine
kao i polomljeno seme, ako su delovi takvog semena veći od polovine celog zrna pod uslovom da sadrže
klicu.
2. Seme drugih gajenih biljaka. To je seme koje se naĎe meĎu semenkama osnovne biljne vrste, koje
ispunjava uslove navedene za čisto seme za koje se vrši ispitivanje.
3. Seme korova. To su semenke korova naĎene u semenu osnovne biljne vrste. Nerazvijeno i oštećeno seme
korova ulazi u grupu inertnih materija.
4. Inertne materije. Ovde pripadaju delovi semena osnovne biljne vrste, seme drugih biljnih vrsta i korova,
koja su nerazvijena i nemaju klicu, zaraženo seme, pljevice, semene ljuske, čestice zemlje, peska, jaja
insekata, živi i mrtvi insekti, i ostale primese koje ne predstavljaju seme.
Kao što je bilo već rečeno, iz ovih kategorija se dalje razvrstavaju žive i nežive nečistoće. Ako je ukupno
odvojeno 10 g nečistoće, onda je čistoća tog semena 90%.
Najmanja dozvoljena čistoća semena je 82% za neke trave, za pšenicu, kukuruz, ječam, ovas i raž 98% za prvu
i 97% za drug klasu.
Dobro seme gajenih biljaka mora biti dovoljno čisto, ali sama visoka čistoća ne garantuje dobar prinos, jer i
male količine opasne žive nečistoće mogu ozbiljno ugroziti rast i razvoj useva.
Klijavost semena
To je najvažnija vanjska osobina semena jer samo seme koje je klijavo može dati novu biljku. Ona je osnova
za odreĎivanje količine semena za setvu neke gajene biljke.
Klijavost kao i nečistoća se izražava u procentima, a prosečna klijavost nekih gajenih biljnih vrsta iznosi za:
kukuruz 83%, strne žitarice 85-90%, konoplju 85%, uljanu repicu 96%, duvan 75%, suncokret 55%, šećernu repu 7%,
soju 80% itd.
Pri tretiranju klijavost semena javljaju se dva aspekta a to su: maksimalna dužina klijavosti i trajanje
setvene klijavosti gajenih vrsta.
Dok maksimalna dužina klijavosti semena nije od značaja za biološku reprodukciju (npr. pšenica može da
nikne nakon 15 godina držanja u optimalnim uslovima sa 80.5%), to je trajanje setvene klijavosti od većeg značaja,
jer ona u osnovi znači da je procenat klijavosti toliki koliki odgovara zahtevima setve. A setvena ili gospodarska
klijavost mnogo je kraća od maksimalne.
Dužina trajanja setvene klijavosti
Usev Trajanje setvene klijavosti (godina)
Raž 1-2
Strne žitarice (osim raži) 3-4
Kukuruz 4-5
Repe 4
Grašak i pasulj 4-5
Suncokret 4-5
Lubenica 5-7
Postoji pravilo da se ozimine seju iz iste godine proizvodnje semena, a jarine iz prošle godine, dok seme
kukuruza ne sme biti starije od dve godine. Držanje semena u skladištu ovisi u najvećoj meri o sadržaju vode, pa njega
121
u škrobnom semenu ne sme biti više od 14 do 15% , a u semenu uljarica ne više od 11%. Naravno, loši uslovi
skladištenja semena smanjuju njegovu klijavost.
OdreĎivanje klijavosti semena deli se na kvantitativno i kvalitativno, a postoji i posebni način odreĎivanje
klijavost semena.
Kvantitativno odreĎivanje klijavosti je najmerodavnije za ocenjivanje gospodarske
klijavosti i izračunavanje količine semena nekog useva po jedinici površine. Ona se može
odreĎivati na najjednostavniji način pa do serijskog ispitivanja velikog kapaciteta u
laboratorijama za kontrolu semena. Tada se koristi germinator po Jacobsenu koji ima
električno grejanje semena. Jednostavniji način utvrĎivanja klijavosti je da se seme stavi u
petrijevu ili neku drugu posudicu sa sterilnim peskom ili nekom drugim materijalom (tucana
cigla, filter papir, gaza, sterilisana zemlja). Uzima se nekoliko proba (3-6) po 100 semenki.
Raspored semenki u posudi mora biti tačan i pravilno rasporeĎen. Semenke se ne smeju
dodirivati da ne bi došlo do prelaska biljnih bolesti s jednog zrna na drugo. Podloga se navlaži
i stavlja u termostat na klijanje u kojem se može regulisati potrebna temperatura, vlažnost i
svetlost.
Važna je dužina ispitivanja klijavosti, a ona je različita, ovisno o vrsti. Kvantitativno (standardno)
određivanje klijavosti semena
na podlozi od gaze.
Za strne žitarice i kukuruz, klijavost se odreĎuje nakon 10 dana, za repe 14 dana, a za većinu trava nakon 21
dan. Nakon ovog vremena, prebrojavaju se isklijale semenke i podele sa brojem proba gde dobijena aritmetička sredina
izražava prosek klijavosti. Kvalitativno odreĎivanje klijavosti semena je brz način, ali je neprecizniji u odnosu na
kvantitativno odreĎivanje. Koristi se uglavnom u trgovačkim kućama za promet semenskom robom. Kod ovog
odreĎivanja klijavosti koriste se metode sa selenskim jedinjenjima, tetrazolium solima i jodnom otopinom.
Otopina tetrazolium soli u koncentraciji 0.5-2% oboji klijave semenke crvenom, a neklijave ostaju neobojene. Proba
ovom metodom daje rezultate već osam sati nakon tretiranja semena.
Tetrazolium metoda (crvena klica)
Sa jodnom otopinom rade se tako da se seme tretira sa 10% kalijum jodidom dve minute. Posle toga se seme
ispere čistom vodom i ostavi da se osuši. Neklijave semenke potamne, a zdrave ne potamne.
Cold test
Hladna proba (cold test)

Primenjuje sa samo za kukuruz jer je on izrazito termofilna i jedna od glavnih ratarskih vrsta. Budući da su
laboratorijski uslovi ispitivanja klijavosti semena gotovo idealni, dobijeni podaci često ne odgovaraju procentu
klijavosti koji se dobije u prirodnim uslovima gde su uslovi klijanja daleko nepovoljniji. MeĎutim, za gajenje useva
merodavno je ponašanje semena s obzirom na klijavost u nepovoljnim uslovima. Iz toga razloga se za kukuruz
primenjuje posebna hladna proba ili cold test.
Ova proba se sastoji u tome, da se kao supstrat uzima zemlja iz polja gde se namerava sejati kukuruz, pomeša
s nešto peska i umereno navlaži. U smesu se stave zrna kukuruza, a proba smesti u termostat gde ostaje 7 dana pri
temperaturi od 10OC. Nakon toga proba se prebaci na temperaturu od 25OC u trajanju od 4 dana.
122
Svrha je takva tretiranja da se aktiviraju patogeni mikroorganizmi iz zemljišta, a kod usporene klijavosti pri
niskim temperaturama ispita izdržljivost semena. Ako seme dobro izdrži hladnu probu, izdržaće i u polju, pogotovo ako
hidrotermičke prilike u zemljištu ne budu povoljne. Zapravo, ovom probom se oponašaju uslovi prirodne sredine za
vreme klijanja kukuruza u polju.
Norme kvaliteta semena gajenih biljaka

Čistoća Druge Korovi Klijavost
Masa najmanja po najmanja po Vlaga
gaj.vrste %
Vrsta uzor. klasama (%) klasama (%) najviše
% najmanj
(g) %
I II najviše e I II
Pšenica 1000 98 97 - - 93 85 15
Raž 1000 98 97 - - 90 82 15
Ječam 1000 98 97 - - 93 85 15
Ovas 1000 98 97 - 0.3 90 82 15
Kukuruz 1000 98 97 - - 93 85 14
Sirak 500 97 96 0.5 0.2 83 70 15
Soja 1000 95 94 - - 85 70 14
Pasulj 1000 98 97 - - 90 75 15
Grašak 1000 97 96 - - 90 75 15
Bob 1000 98 97 - - 90 75 15
Lupina 1000 98 97 0.5 0.2 90 75 15
Kikiriki 1000 98 97 - - 80 65 11
Suncokret 500 98 97 - - 93 80 11
Uljana repica 100 97 96 0.5 0.3 90 75 12
Šećerna repa 500 97 - 0.3 0.1 80 - 15
Lan 500 98 97 0.5 0.5 90 75 13
Konoplja 500 97 90 0.2 0.2 85 70 13
Duvan 10 98 97 - - 80 70 10
Paradajz 50 98 97 - - 85 70 14
Paprika 100 98 97 - - 80 65 13
Salata 50 95 94 0.5 0.5 85 75 13
Luk 100 97 96 0.2 0.3 80 65 13
Spanać 250 95 94 0.2 0.5 80 65 14
Kupus 50 98 97 0.2 0.3 90 75 12
Energija klijanja
Energija klijanja se manifestuje brzinom klijanja semena. To je zapravo računska metoda iskorištavanja
podataka iz dnevnika klijanja u koji se unosi vrsta i sorta semena, datum postavljanja probe, broj isklijanih semenki po
danima i broj isklijanih semenki na kraju ispitivanja. Za izračunavanje energije klijanja uzimaju se semenke nakon
trećeg do zaključno sedmog dana od časa postavljanja probe, ali ovisno o vrsti kulture. Za ječam, raž, heljdu i kukuruz
uzima 4 dana, rižu i ovas 5 dana. Ove ćemo navesti jedan primer izračunavanja energije klijanja.
Način računanja energije klijanja semena

Dužina klijanja Broj isklijanih semenki Umnožak Energija klijanja
1. 2. 1x2
3 30 90
466:98
5 50 250
7 18 126
Suma 98 466 = 4.75
Što je računskim putem dobijen manji broj, to je energija klijanja semena veća, jer je u kraće vreme isklijalo
više semenki. Podatak o energiji klijanja je važan za praksu jer on ukazuje na brže nicanje i osamostaljenje neke gajene
biljne vrste, te da će se usev veće energije klijanja bolje odupreti negativnim klimatskim uticajima u početnom rastu.
123
Nicanje
To je u osnovi sposobnost klice da njezino primarno stablo probije sloj zemljišta odreĎene debljine i razne
zbijenosti u što kraćem vremenu. Ta vanjska osobina ima prilično relativnu vrednost, jer će krupnije seme imati veću
klicu i samim tim i veću snagu nicanja. Ispitivanje se vrši tako da se seme stavlja u posudice s peskom na različitu
dubinu (3.5 i više cm). Važno je da semenke budu jednake veličine. Nakon 14 dana prebroje se ponikle biljke. Što je
broj poniklih biljaka veći, a sloj peska deblji, to je snaga nicanja veća.
Masa semena
Masa semena se deli na apsolutnu i hektolitarsku (relativnu). Prilikom merenja apsolutne mase, važe se
stvarna masa odreĎenog broja semenki, a u drugom samo zapreminska masa ili masa semena zapremine jednog
hektolitra.
Apsolutna masa semena pokazuje koliko teži 1 000 sitnih ili 100 krupnih semenki izraženo u gramima. Za
odvagu se uzima samo normalno oblikovane i neoštećene semenke, a broje se na posebnom aparatu-granometru.
Običava se uzeti polovica spomenutog broja semenki. Zato se rezultat pomnoži sa dva ili se probe ponavljaju. Treba
istaći da je apsolutna masa semena u pozitivnoj korelaciji s visinom prinosa jer teže seme ima jaču klicu i više rezervne
hrane, pa zato ima i veću energiju klijanja, to jest brži porast.
Hektolitarska težina je težina jednog hektolitra semena nekog useva,
dakle to je njegova zapreminska težina. Hektolitarska težina odreĎuje se
hektolitarskom ili šoperovom vagom a izražava se u kilogramima. U metalni
nastavljeni valjak sipa se seme do njegova ruba, pa se posebnim nožem
preseče tačno na zapreminu od 0.25 ili 0.5 litara. Ostatak semena koji se naĎe
u gornjem cilindru se baci, a seme u donjem cilindru se važe. Pomoću priručne
tabele iz dobivene težine preračuna se u hektolitarsku masu semena. Veća
hektolitarska masa govori o većoj kvaliteti semena bilo da se radi o
semenskom ili merkantilnom materijalu. Pšenica u proseku ima hektolitarsku
težinu od 72 do 86 kg, kukuruz od 75 do 88 kg, suncokret od 33 do 45 kg,
crvena detelina od 72 do 80 kg itd.
Elektronska hektolitarska vaga

Boja, sjaj, miris i oblik semena
Svako seme odreĎene gajene vrste biljaka ako je zdravo ima svoj specifičan miris, boju, sjaj i oblik. Dobar
poznavalac semena brzo će zapaziti kakva je kvaliteta nekog semena ako je vidio boju, oblik, sjaj i osetio miris semena.
Ako je seme neke biljne vrste normalno sazrelo ono je na svoj način sjajno, a ako je izgubilo prirodni sjaj, to može biti
signal da seme nije imalo povoljne uslove sazrevanja i držanja u skladištu. Jednako to vredi za boju i oblik, tj., ako
seme nema karakterističnu boju i oblik za odreĎenu vrstu pa čak i za sortu ili hibrid. Miris po pljesni siguran je znak da
seme nije pravilno držano i indirektno upozorava na sniženu klijavost.
Klijanje semena
Da bi se seme probudilo iz latentnog života, pre svega treba upiti dovoljno vode i istodobno imati osiguran
pristup kiseonika i toplote. Primanjem vode seme nabubri, poveća zapreminu, a u semenci se aktiviraju enzimi. To je
biohemijsko-enzimatski proces. Enzimi netopivu materiju semena provode u topivu. Encim dijastaza hidrolizuje škrob u
maltozu. Dijastaze ima najviše u epitelnom sloju skuteluma. Encim maltaza pretvara maltozu u glukozu, koja se
transportuje u klicu a tu može biti do kraja iskorišćena ili opet pretvorena u netopive oblike ugljenih hidrata.
Proces klijanja i nicanja soje
124
Proteolitički enzimi razgraĎuje proteine u aminokiseline i dalje u amide. Postoji meĎutim i obrnut proces.
Encim lipaza pretvara biljna ulja u masne kiseline i alkohol glicerol,
a eventualno dalje u šećere. Povratno, od šećera se u organima klice
sintetizuju drugi ugljeni hidrati i masti. Jasno je da do prelaska na
autotrofnu ishranu, mlada biljka izgubi mnogo rezervnih materija iz
semena odnosno iz endosperma. Za navedene procese, klica i
klijanac dobijaju energiju disanjem. Za proces klijanja od bitnog
značaja je količina vode, pa seme bogato celulozom treba najmanje
vode za klijanje, a škrobnato i bogato šećerom nešto više vode, u
proseku polovini svoje mase. Mnogo više vode za klijanje treba
seme bogato proteinima i
uljem, ali ono prvo treba toliko koliko samo teži, a seme uljarica
Proces klijanja semena kod travnih vrsta i više od toga.
Izmena semena
Izmena semena se sastoji od sledećih postupaka:

1. Introdukcija stranih sorata iste biljne vrste. Ona u sebi nosi rizik zbog nepoznavanja kako će se strana sorta
ponašati u novoj sredini. Zato se te sorte proveravaju setvom u ograničenom opsegu. Introdukcija u novoj
sredini daje različite rezultate, jednake, bolje ili slabije u odnosu na ishodišnu sredinu. To prvenstveno zavisi
od razlike u klimatskom pogledu izmeĎu ishodišne i nove sredine. Ako se iz aridnijeg područje sorta
introducira u vlažnije područje, tada će ta sorta imati veću i bujniju masu a u skladu s tim i veći prinos. To važi
i obrnuto, samo tada treba očekivati manje prinose ukoliko se ne vrši navodnjavanje.
2. Zamena stare sorte iste biljne vrste domaćom novom sortom. Ovde je takoĎer potreban oprez, odnosno pre
uvoĎenja u proizvodnju, treba takve sorte ispitati na manjim površinama. Prelaz na nove domaće sorte znači u
osnovi setvu iste gajene vrste ali druge sorte veće rodnosti odnosno bolje kvalitete. UvoĎenjem novih sorata
veće rodnosti iziskuje primenu agrotehničkih zahvata koji moraju odgovarati zahtevima nove sorte sa svrhom
iskorišćavanja njezinog biološkog potencijala.
3. Osveženje semena iste sorte, ali druge provenijencije. To je provereni način zamene semena. Potreba
osveženja dolazi zbog dugotrajnijeg gajenja iste sorte u istoj sredini opada prinos uprkos održavanju dobre
agrotehnike i zaštite. Prinos zbog nepovoljnih uticaja ambijentalnih faktora (abitoskih i biotskih). Vrlo je dobro
poznata degeneracija krompira u nizinskim predelima što prisiljava na osveženje semenskog materijala iz
zdravih, po pravilu visinskih zona. Spomenuta meridionalizacija semena mogla bi se ograničeno svrstati pod
osveženje semena ako se može iskoristiti geografska razlika: sever-jug.
Sav semenski materijal mora biti sertifikovan.
Tretiranja semena pre setve

Seme kao najvredniji deo prinosa i organ u kojem su smeštene nasledne osobine vrste i sorte, podvrgava se sve
više raznim tretiranjima. Pored uobičajenog mehaničkog čišćenja od raznih primesa, seme se priprema da bi bilo
prikladno za preciznu setvu. Ali tretiranje semena u savremenom gajenju biljaka ima mnogo šire značenje. Seme koje u
sebi skriva buduću biljku u rudimentarnom obliku, vrlo je pogodno da se upravo njim utiče na aktivan rast i razvoj
gajene biljke radi dobivanja prinosa veće količine i kvaliteta.
Mehaničko tretiranje semena

Ovde se vrše sledeće radnje: čišćenje, skarifikacija, kalibracija i pripremanje naturalnog semena šećerne repe
(poliranje i segmentacija).
Čišćenjem se odvaja mrtva i živa nečistoća raznim ureĎajima (trijeri, selektori, vetrenjače). O ovome je bilo
reči u poglavlju o čistoći semena. Tehnički aspekt čišćenja semena razmatra se u predmetu poljoprivredne mašine.
Skarifikacija semena provodi se kod zdravog semena tvrde ljuske (npr. lupina). To je zapravo omekšavanje
semene ljuske trljanjem specijalnim papirom (staklenim ili peščanim) ili posebnim ureĎajima. Postoji i hemijski način
125
omekšavanje ljuske. Skarifikovano seme tvrde ljuske pre nabubri i klija. Ono je skarifikacijom oštećeno, pa se kao
takvo mora što pre sejati.
Kalibracijom se seme izjednačava po veličini da bi se dobio semenski materijal optimalnih dimenzija radi što
preciznije setve. To se najčešće radi kod semena kukuruza i šećerne repe. Naime, aparati sejalice za preciznu setvu rade
ispravno samo ako je seme kalibrisano.
Tretiranje naturalno semena šećerne repe osim kalibracije, sastoji se još od poliranja i segmentacije klupka.
Poznato je da se kod naturalnog semena šećerne repe nekoliko pravih semenki srašćuju s perigonom u klupko.
Poliranjem a to je zapravo dekortikacija semenog omotača, klupko se zaobljuje. A polirano seme lakše se kalibrira i
pokriva slojem u smislu piliranja. Segmentacija znači mehaničko lomljenje klupka u segmente koji redovito sadrže
jednu pravu semenku. Segmentirano seme olakšava kasnije proreĎivanje useva šećerne repa. Danas se segmentacija
napušta, jer se u proizvodnji nalaze jednoklično ili monogermno seme šećerne repe.
Načini tretiranje semena
Fizičko tretiranje semena

Obuhvata nekoliko zahvata, a to su kvašenje vodom, hibernacija, tretiranje električnom energijom,
ultraviolentnim zrakama, ultrazvukom i oblaganje semena hidrofilnim koloidima.
Kvašenje semena vodom je način fizičkog tretiranja kako bi se postiglo brže bubrenje semena a s tim u vezi
klijanje i nicanje. Seme se kvasi u trajanju 24 časa pre setve. MeĎutim, ovaj postupak može biti rizičan, ako se
nakvašeno seme poseje u suho zemljište a da posle setve ne bude kiše. Tada iz semena voda prelazi u zemljište, pri
čemu klica ugine.
Hibernizacija ili promrzavanje semena kriofilnih useva obavlja se izvrgavanjem semena od jedan do
nekoliko dana niskim temperaturama do -4OC. Hibernizacijom se povećava energija klijanja, ubrzava nicanje i rast
biljaka (do 40%).
126
Tretiranje semena električnom energijom pri čemu se koristi izmenična struja visoke frekvencije (50
Hz) u vremenu od 30 sekundi do 1 minute. Seme izloženo električnoj energiji brže klije i niče, a kasnije bujnije raste.
Po nekim autorima, prinos se poveća do 15% (Mihalić, 1985).
Zračenje semena ultraviolentnim, gama i rendgenskim zrakama, ima koristan uticaj na budući prinos u
količini i kvaliteti. Povećanje ovisno o kulturi se kreće od 10 do 30%, a u pogledu kvaliteta, utvrĎen je povećani sadržaj
šećera, proteina, ulja, vitamina i drugih korisnih materija u biljci.
Oblaganje semena hidrofilnim koloidima kao što je agar i želatina. Tretiranje se izvodi tako da se oko
semena stvori sloj koji dobro upija vodu, i tako osigura semenu dovoljno vlage za bubrenje, klijanje i nicanje. Ovaj
tretman je pogodan za plitku setvu i u suvom klimatu.
Podgrevanje semena krastavaca, lubenice, dinje, crnog luka i paradajza na temperaturi i do 60 0C, uz stalno
mešanje, tokom tri časa, omogućuje brže nicanje. Pri podgrevanju temperatura se postepeno povećava.
Naklijavanje semena se obavlja izmeĎu dva sloja dobro navlažene tkanine i pri temperaturi oko 25 0C. Seme
se redovno vlaži i povremeno meša, da bi se obezbedilo dovoljno kiseonika za klijanje. Kada se na manjem broju
semenki (do 5%) pojave klice, seje se.
Pilirano (dražirano) seme omogućuje preciznu setvu. Piliranje se obavlja specijalnim aparatima, a sastoji se
u obmotavanju semena organskim i mineralnim materijama, pri čemu se povećava njegov obim. Posle piliranja seme se
prosušuje 2 do 3 časa na temperaturi 30 do 35 0C. Ovakvo seme se 1 do 3 dana pre setve navlaži u vlažnom pesku ili
strugotini pri temperaturi 20 do 25 0C. Uvek ga treba sejati u vlažno zemljište. Posle setve ovakvog semena obavezno je
zalivanje.
Za baštensko gajenje, može se koristiti seme zalepljeno na hartiju. Zalepljeno seme se seje tako što se
na željenom rastojanju otvore plitke brazde (1-4 cm) u koje se postavi traka sa semenom u dužini koja odgovara leji.
Hartija se vrlo brzo raspada, a seme niče na željenom rastojanju, onako kako je bilo zalepljeno na traci.
Hemijsko tretiranje
Hemijsko tretiranje semena sastoji se od dva postupka: mokri i suvi. Po mokrom postupku hemijske tvari
prodiru u seme, a po suvom ostaju vezane na površinu semena.
Mokro tretiranje semena ima u osnovi cilj da se u seme unesu makrohranjiva, mikroelementi, stimulatori
(aktivatori) odnosno regulatori rasta biljaka. Tretiranje makrohranjivima manje je pogodno, ali je zato vrlo efikasno
mokro tretiranje mikroelementima (cink, bor, molibden, mangan, bakar i dr), i kombinacija makro i mikrohranjiva u
hemijskim jedinjenjima na primer, amonijum molibdat, kalijum bromat i kalijum jodat. Iz grupe aktivatora i
regulatora rasta postignuti su dobri rezultati giberelinskom, nikotinskom i jantarnom kiselinom, jedinjenjima
heterocikličkog lanca (triptofanom, kortizonom, alantoinom, itd). Koncentracije otopina za mokro tretiranje su u
globalu vrlo male, za makrohranjiva 0.1% a za mikrohranjiva i stimulatore rasta još manje.
Suvo tretiranje semena se primenjuje u dva postupka: zaprašivanjem i oblaganjem ili piliranjem
semena. Danas prevladava piliranje semena. U omotač se ubace hranjiva, stimultori rasta i pesticidi. U proizvodnji
šećerne repe primenjuje se obloženo monogermno seme, a sitno seme salate se pilira vermikulitom. Oblaganje vrlo
sitnog semena olakšava se precizna setva i stvaraju povoljni uslovi za klijanje i nicanje.
Biološko tretiranje semena

Biološko tretiranje semena obuhvata dva postupka; unutrašnji i vanjski. U prvi postupak ulazi jarovizacija a
u drugi bakterizacija (inokulacija) sa i bez oblaganja semena.
Jarovizacija ili vernalizacija semena menja svojstva ozimosti semena tako da se ozimi usevi mogu sejati
nakon zime i dobiti normalan urod. Vernalizacijom jarina skraćuje se vegetacija i u stanovitoj meri povećava prinos.
Kod jarovizacije se seme najpre nakvasi vodom i ostavi da leži u tanjem sloju da nabubri i pusti klicu do polovine
veličine semena. Nakvašeno seme neko vreme leži u tamnoj prostoriji pri konstantnoj temperaturi od 2 do 50C ovisno o
biljnoj vrsti. Nakon toga se naklijalo seme suši pri sobnoj temperaturi i kasnije seje. Kod vernalizacije jarina umesto
snižene primenjuju povišene temperature. Ostalo je isto.
Inokulacija (bakterizacija) semena se primenjuje na seme leguminoza a tretira se simbiotskim bakterijama
(Rhizobium spp) i nesimbiotskim fiksatorima azota (Azotobacter sp.) i u manjoj meri bakterijama aktivatorima plodnosti
zemljišta. Prilikom inokulacije, praktikuju se dva postupka, sa oblaganjem i bez oblaganja semena. Prilikom oblaganja
seme se lagano navlaži i zatim dobro izmeša s kulturom bakterija tako da se seme prevuče tankim slojem bakterija. Kao
supstrat za bakterije služi agar, sterilisano vrtno zemljište, treset i kaolin. Dobro je supstrat obogatiti dodavanjem
127
fosfornih Ďubriva. Suvo oblaganje (proliniranje) semena leguminoza je prikladno za alkalna zemljišta. Kao podloga se
uzima vapno ili sadra. Suvo oblaganje ima prednost za ekološki nepovoljnije uslove setve. Mokri postupak nije
komplikovan, ali je to dodatni rad. Seme se odmah nakon inokulacije mora posejati. Svi oblici bakterizacije se moraju
izvoditi u senovitim mestima bez prisustva direktnog sunčevog osvetljenja, visokih temperatura i jakog vetra.
Danas se u fazi dorade semena vrši proces predbakterizacije koje vrši ustanove za doradu semena.
Predbakterizacija se vrši tako, da se seme vlaži bogatom suspenzijom kvržičnih bakterija. Nakon toga se naklijalo i
inokulisano seme suši u vazdušnoj struju. Osušeno seme može ležati više meseci pre same setve. Dokazano je da
predbakterizacija ima veći učinak na fiksaciju azota od uobičajenog načina inokulacije semena.
OdreĎivanje količine semena za setvu

Za svaku gajenu vrstu od najveće važnosti je optimalno iskorištavanje proizvodne površine uzimajući kao
merilo najpovoljniji broj biljaka po jedinici površine. S tim u vezi, gajenim biljkama treba osigurati potreban životni
odnosno vegetacioni prostor da mogu nesmetano primati životne faktore iz zemljišta i atmosfere. Vegetacioni prostor
se može izračunati na sledeći način:
Vegetacioni prostor (cm2)=Razmak između redova (cm) x Razmak unutar redova (cm) = 70 cm x 28 cm = 2184 cm2
Osnovno je agrotehničko pravilo na proizvodnoj površini bude maksimalno mogući broj biljaka. Pri
odreĎivanju vegetacionog prostora u obzir se uzimaju ambijentalni faktori, biološka svojstva gajene vrste, habitus
biljaka i cilj gajenja.
PreĎe li se broj biljaka po jedinici površine, više od optimuma, nastaju smetnje u rastu i primanju vegetacionih
faktora. Nasuprot tome, premali boj biljaka uslovljava niži prinos, a istodobno ostavlja zemljište nedovoljno pokriveno
pri čemu zemljište biva izvrgnuto štetnom uticaju atmosferilija i snažnom širenju korova.
Da bi se došlo do optimalnog broja biljaka za neku gajenu vrstu, bitno je odrediti količinu semena za setvu.
Prvo se izračunava teoretska količina semena za setvu, na koju utiče botanička osobina gajene vrste, sortne
karakteristike, cilj gajenja, termini setve, ekološki uslovi gajenja i cilj proizvodnje. Teoretska količina semena dobije se
množenjem idealnog broja semenki po m2 ili hektaru sa apsolutnom masom semena koje će se sejati.
Broj zrna / m2  apsolutna masa zrna

Teoretska kolicina semena za setvu
1000
Ali time nije utvrĎena stvarna količina semena koja će se posejati, jer treba pre toga izračunati upotrebnu vrednost
semena. Nju odreĎuju čistoća i klijavost semena.
cistoca (%)  klijavost (%)

Upotrebna vrednost semena 
100
Sada se može izračunati stvarna količina semena za setvu.
Teoretska kolicina semena u kg

St var na kolicina semena   100  kg / ha
Upotrebna vrednost semena
Evo jednog primera:
Planira se setva pšenice sa 600 zrna/m2. Apsolutna masa zrna pšenice je 35 g, čistoća semena 98% a klijavost
je 95%.
1. Prvo se izračuna upotrebna vrednost semena.
98  95
Upotrebna vrednost  93 %
100
128
2. Zatim se računa teoretska količina semena .

600 x 35
Teoretska kolicina   21 g / m2
1000
Ako se želi preračunati količina semena po hektaru, tada se količina semena po m2 množi sa 10 000 jer jedan hektar
sadrži 10 000 m2.
21 g x 10 000 = 210 000 g ili 210 kg
4. Na kraju se izračunava stvarna količina semena za setvu.

210
St var na kolicina  x 100  226 kg / ha
93
Sa količinom semena od 226kg/ha će se sejati pšenica računajući da će od te količine, 93% dati novu biljku.
Prilikom izračunavanja količine semena za setvu a ako je loša upotrebna vrednost semena, može se vršiti
korekcija do neke granice povećanjem količine semena. Cilj gajenja, takoĎer može menjati količinu semena za setvu.
Ako se kukuruz gaji za silažu, tada se količina semena za setvu može znatno povećati. Na količinu semena utiču i
geografski činioci. Tako se npr. u Evropi količina semena kod iste gajene vrste povećava idući od zapada prema istoku.
Jednako tako količina semena na istom geografskom prostoru se povećava s porastom nadmorske visine.
Klima utiče na povećanje količine semena, tako što se u nepovoljnim uslovima povećava norma setve ili ako
setva kasni od optimalnih rokova.
Optimalizacija uslova za klijanje i nicanje gajenih biljaka

Za normalne procese klijanja i nicanja useva, od velike je važnosti da se za setvu priredi dobar setveni sloj
zemljišta, da se setva obavi pri povoljnoj vlažnost i toploti zemljišta, na odreĎenoj dubini i u optimalnim rokovima.
Finalna ili predsetvena obrada zemljišta je glavni agrotehnički zahvat za stvaranje povoljnog setvenog sloja
zemljišta. To se ogleda u povoljnim vodo-vazdušnim odnosima zahvaljujući pogodnoj strukturi zemljišta. Time se
ostvaruju preduslovi za toplinsko stanje zemljišta. MeĎutim, termičke prilike zemljišta ovise samo o klimi, a ona se
tokom godine ili vegetacionog perioda menja.
Za klijanje je idealno kada se toplinsko stanje zemljišta kreće u granicama temperaturnog optimuma od 18 do
250C, ali se u klimi umerenog pojasa smenom godišnjih doba i grupiranjem setve prema sezonama ovaj optimum ne
može ostvariti.
Zato su za setvu bitne minimalne temperature klijanja, pri čemu postoje razlike izmeĎu kriofilnih, mezofilnih i
termofilnih biljaka.
Minimalne temperature za klijanje nekih gajenih vrsta biljaka

Minimalne temperature Minimalne temperature
Vrste gajenih biljaka Vrste gajenih biljaka
klijanja (0C) klijanja (0C)
Deteline 1 Ovas 4-5
Grahorica 1-2 Šećerna repa 4-5
Raž 1-2 Suncokret 8-9
Ječam 2-4 Kukuruz 8-10
Uljana repica 2-3 Soja 10-12
Pšenica 3-4 Duvan 13-14
Dok kriofilne biljke imaju visoku toleranciju prema temperaturi za klijanje, to se termofilnim biljkama mora
posvetiti veća pažnja posebno u setvenom sloju zemljišta, jer je njihova tolerancija znatno manja. Pa je iz toga razloga,
temperatura setvenog sloja zemljišta vrlo važna informacija za donošenje odluke o momentu setve. Temperatura
zemljišta se meri posebnim prenosivim geotermometrima.
Dubina setve treba da bude takva, da se seme seje 5 do 10 puta dublje od veličine semena s tim da izuzetak
čine zrnate leguminoze krupnog semena koje iznose kotiledone iznad površine zemljišta (soja, bob, lupina). One se seju
pliće u odnosu na izrečeno pravilo.
Pored toga, na dubinu setve utiče i struktura, vlažnost setvenog sloja zemljišta te vremenske prilike u vreme
setve, pa se prema tome seje pliće ako je zemljište teško, previše vlažno, klima humidna a usev iznosi supke iznad
površine, a dublje se seje ako je zemljište lagano, klima aridnija ili se nakon setve očekuju mrazevi a usev je
termofilan. Odstupanje od prosečne setvene dubine je riskantno, meĎutim, opasnije je kada se seje dublje od
predviĎenog, jer tada biljka kasnije niče, nema dovoljno kiseonika, troši previše energije i rezervnih hranjiva iz semena,
te zbog iscrpljenosti i nedostatka hrane može propasti. Kod pliće setve postoji opasnost isušivanja semena pogotovo u
aridnijim uslovima, klijanci mogu da promrznu ili ih pojedu ptice.
129
Uticaj dubine setve na brzinu nicanja biljaka
Optimalna dubina setve za neke gajene vrste biljaka

Biljna vrsta Dubina setve (cm) Biljna vrsta Dubina setve (cm)
Cikorija 0.5-1 Strne žitarice 3-5
Deteline 1-2 Suncokret 3-5
Repe 2-3 Kukuruz 3-7
Konoplja 2-4 Krompir 10-15
Grahorica 3-4 Soja 4-5
Beli luk 5-7 Boranija 2-5
Cvekla 2-4 Dinja 3-5
Krastavac 2-8 Kupusnjače 0.5
Mrkva 1.5-3 Paradajz 1.5-3
Paprika 1.5-3 Salata 1-2
Kukuruz npr. ima dosta krupno seme, ali je on ipak osetljiv na preduboku setvu. Naime, kukuruz obrazuje
krunu korenja, a to je tačka stvaranja glavnog korenja na istoj dubini, ali bliže površini zemljišta. Ako se kukuruz
poseje preduboko, slabije će nicati i formirati će slabu krunu korenja, što se negativno odražava na rast i prinos
kukuruza.
Rokovi setve se podešavaju prema sezoni, vodeći računa da se osigura potreban broj dana vegetacije, uskladi
ritam rasta s dužinom dana i klimatskim prilikama pogotovu u pogledu oborina i toplote. Za sve gajene vrste postoji
optimalni rok setve kada su ekološki uslovi i biološki zahtevi useva usklaĎeni. Optimalni termin za istu vrstu gajenih
biljaka nije na čitavom području gajenja isti, već se podešava prema lokalnim uslovima. Isto tako, rok setve za svaku
godinu nije kalendarski fiksiran. Za pojedine regione utvrĎen prosečni optimalan termin setve mora biti ispoštovan od
strane proizvoĎača hrane, jer on pruža najveće izglede za normalan rast i dobar prinos useva.
Formiranje krune korenova s obzirom na dubinu setve kukuruza
U našim agroekološkim uslovima gajene bilje se seju u tri roka:
1. U jesenjem roku (od druge dekade avgusta do zime, uljana repica i ozime strne žitarice),
2. U prolećnom roku (jari usevi), kada nastupe povoljni temperaturni uslovi zemljišta.
130
3. Naknadna setva, nakon žetve ozimih useva, (setva postrnih i useva kratke vegetacije).
Prilikom setve, koriste se odreĎene kategorije semena, o čemu se treba voditi računa. U kategoriju semena kao
semenske robe spadaju sledeće kategorije:
a) Izvorno (ishodno) seme proizvodni se samo u selekcijskim ustanovama i proizvodi se za stvaranje

novih ili obnavljanje postojećih sorti. Izvorno seme se ne prodaje.
a) Elitno seme (Es) se takoĎe nalazi samo u selekcijskim ustanovama i proizvodi se po specijalnoj metodici
u toku 3-4 godine. Ono mora biti potpuno sortno, tj., da sadrži najtipičnije osobine date sorte. Služi za
reprodukciju (umnožavanje) ili za sortne oglede.
b) Originalno seme (Os) dobije se iz elitnog semena umnožavanjem u selekcijskim ustanovama ili pod
njihovim rukovodstvom van instituta.
c) Seme prve reprodukcije (SR-I) dobije se umnažanjem originalnog semena koje se vrši pod kontrolom
selekcijske intitucije.
d) Seme druge sortne reprodukcije (SR-II) dobije se umnažanjem semena prve sortne reprodukcije na
semenskim gazdinstvima i ono se upotrebljava za prve reprodukcije na semenskim gazdinstvima i ono se
upotrebljava za široku proizvodnju, a dalja reprodukcija (treća i dalje) smatra se merkantilnom robom.
Načini setve
Setvom se treba obezbediti povoljne uslove za normalno klijanje, kao i što ravnomerniji raspored, da bi biljke
imale potreban prostor za svoj porast i razviće. Postoji dva osnovna načina izvoĎenja setve, a to su ručno i mašinski.
Ručna setva
Ručno se seje na više načina, ovisno o cilju gajenja, vrsti odnosno botaničkoj pripadnosti gajene biljke, veličini
površine na kojem se dotična vrsta gaji, veličini semena,
agroekološkim uslovima proizvodnje itd.
Setva omaške je jedan od najraširenijih najstarijih

načina ručne setve. Ovim načinom setve se seme po proizvodnoj
površini ručno razbacuje “pod korak”. On ima dosta nedostataka, a
najveći je to što se ne može uticati na dubinu setve i raspored
semena po površini. Ovoj setvi smeta vetar, tim više što je seme
lakše a vetar jači. Zatim, kvaliteta rada ovisi o veštini sejaća, a
učinak je ograničen fizičkom sposobnosti čoveka. Ovim načinom
setve se potroši više semena za 20 do 30%. Posle setve omaške,
obavezno je da se seme unese dublje drljanjem ili setvospremačem. U stanovitim uslovima, ovakva setva može imati
opravdanje, ako zemljište suvišno vlažno a rokovi za setvu su izmakli. MeĎutim, to se izvodi na manjim površinama.
Na većim površinama se može primenjivati setva pomoću aviona, ali to već ulazi u kategoriju mašinske setve. Dobra se
pokazala aerosetva raži na peskovitim zemljištima.
Setva u otvorene brazde pod plug se pre više primenjivala na malim površinama na seljačkim
gazdinstvima. Ovakva setva traži dosta rada, ali se može uticati na dubinu setve. Prilikom setve u otvorene brazde,
plugom se stvaraju redovi a ponekad se ona kombinuje sa Ďubrenjem naročito sa stajnjakom (šakanje).
Setva pod motiku je bila jako raširena na malim površinama za useve širokog razmaka (kukuruz). Danas se
ponekad koristi za setvu pasulja ili boranije u povrtnjacima. Iziskuje dosta rada, jer se motikom otvaraju “kućice” u koje
se stavlja više semenki računajući na propadanje jednog broja semenki zbog loše klijavosti, delovanju štetnika i bolesti).
Setva u otvorene brazdice odgovarajućeg razmaka se vrši u specijalne svrhe, npr. za oglede. Primenjuje se
na malim površinama jer iziskuje dosta rada
Mašinska setva
Mašinska setva u poreĎenju sa ručnom ima više prednosti a ogleda se u tome da se seme polaže na željenu
dubinu i razmak, zatim da je učinak u jedinici vremena velik, da radu ne smeta vetar i napokon da se setva može vrlo
dobro kombinovati i mineralnim Ďubrenjem. Navodimo sledeće oblike mašinske setve.
131
Setva u zbijene kontinuirane redove se obavlja posebnim sejalicama koje seju na razmak 6.5-8 cm. Imala
je veće opravdanje u predherbicidno doba poljoprivrede. Primenjivala se samo za useve gustog sklopa odnosno za
žitarice. Danas se manje koristi.
Setva u normalne uske kontinuirane redove je glavni način setve strnih žitarica. Razmak izmeĎu redova
je 11-15 cm, ali na težim zemljištima može biti i do 20 cm. Veći razmak omogućuje plevljenje korova ali i olakšava
njihovo širenje. Danas se koriste herbicidi pa se setva na razmak od 20 cm na teškim zemljištima napušta. Za takvu
setvu se koriste žitne sejačice različitih izvedbi a često se koristi u kombinaciji sa Ďubrenjem (startno Ďubrenje).
Načini setve u uske redove
Setva u uske ukrštene kontinuirane redove se jedno vreme primenjivala za ozime useve u prvom redu
strne žitarice u područjima s oštrom zimom i jakim golomrazicama. Imala je i svrhu suzbijanja korova dok se još nisu
upotrebljavali herbicidi. Takvom setvom su prinosi bili povećani ali su troškovi bili veći. Ovakva setva ima više
nedostataka jer se ista površina seje dva puta čime se setva duplo produžava, potrebno je dvostruko više semena za
setvu, angažuje se više mašina i ljudi a prilikom presecanja redova nagomilava se na ukrštenim mestima više semena.
Širokoredna setva se obavlja na razmak 30 – 100 cm za useve retkog sklopa a koji se u toku vegetacije
mogu meĎu redovima negovati (proreĎivati, okopavati, Ďubriti). Širokoredna setva ima dva načina: a) setva u
neprekidnim kontinuiranim redovima i b) setva u isprekidanim redovima ili setva u kućice (gnezda, odžake).
a) Širokoredna setva u neprekidnim kontinuiranim redovima primenjuje se za setvu za mahunice, prosa,
sirka kao i za setvu pravih okopavinskih useva (kukuruz, repe, suncokret), s time da se kasnije izvrši proreĎivanje.
Nedostatak ove setve je veći utrošak semena.
b) Širokoredna setva u isprekidanim redovima (u kućice) primenjuje se kod gajenih biljaka koje imaju
veliki rast u nadzemnu masu, pa im je potreban i veći vegetacioni prostor. Na ovaj se način seje kukuruz,
suncokret, repa, ricinus, pamuk, zrnene mahunice. Rastojanje izmeĎu redova je 40-70 cm, a izmeĎu biljaka u
redu 25-50-70 cm. Pri setvi u kućice važan je raspored semena. Kućice mogu biti rasporeĎene u kvadratu,
trouglu i pravougaoniku. Raspored kućica u kvadrat je najpovoljniji, jer se koristi i prostor i svetlost, a obrada
je omogućena u dva pravca kao i mehanizovana nega.
Setva u trake (pantljike) je u osnovi setva u uske kontinuirane redova, s razlikom da se dva ili tri reda seju
na uske razmake (11-15 cm), a izmeĎu njih ostavlja razmak do 30 cm, da se može za vreme vegetacije izvršiti
meĎuredna obrada. Ovom setvom se računa na efekat rubnih redova (jači rast rubnih biljaka), radi postizanja većih
prinosa, pa se i smer redova okreće u pravcu sever-jug. Setva u trake poskupljuje gajenje useva, a ne daje očekivani
efekat u visini prinosa. Ima opravdanje kod setve leguminoza ali ne i strnih žitarica. Češće se koristi kod setve detelina.
132
Načini širokoredne setve
Setva kukuruza
Sejalice za širokorednu setvu - kukuruz (pneumatske “Majevica i John Dere) i mehanička (Majevica)
Setva pšenice
133
Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RTARSTVO
Specijalne tehnike setve

Ovde će biti opisano nekoliko oblika specijalne tehnike setve, jer se takvi oblici setve detaljnije tretiraju u
posebnim granama biljne proizvodnje.
Setva sejalicom koja iza sejaće cevi ima valjak i lanac

primenjuje se pri setvi okopavinskih useva na lakšem zemljištu ili pri
lošoj strukturi površinskog sloja zemljišta. Svrha joj je da se seme
dobro priljubi sa zemljištem, osigura primanje vlage i normalno
klijanje. Ovakva se setva treba izbegavati na teškim i vlaţnim
zemljištima, jer se na tom mestu zemljište zbija, pa seme teţe klije i
niče.
Setva ozimih useva gustog sklopa u brazdice široke 5-7
cm, napravljene posebnim sejaćim ralom na sejalici. Sejalica unosi seme na potrebnu dubinu izmeĎu brazdica, a vrhovi
brazdica štite njeţne biljčice od ledenih vetrova i izvlačenja biljaka usled srijeţi (podlubljivanja). MeĎuredni razmak je
od 20 cm, a nakon zime obavlja se drljanje da bi se brazdice poravnala okomito na smer redova.
.
Formiranje brazdica prilikom setve pšenice i izgled useva pšenice u zimskom periodu
Setva u neobrađeno zemljište je deo agrotehničkih zahvata u okviru redukovane obrade zemljišta koja je
detaljnije opisana u poglavlju o redukovanoj obradi. Sejalice za direktnu setvu mogu svojim diskovima otvoriti zbiti sloj
zemljišta za ulaganje semena na potrebnu dubinu.
Način rada no-till sejalice Diskovi sejalice otvaraju brazdu Setva pšenice u neobrađeno zemljište
za ulaganje semena
Zajedno sa setvom vrši se i Ďubrenje zemljišta. Kao što je već ranije bili rečeno, postoji više načina setve u
neobraĎeno zemljište: no-till setva, setva u trake (strip tillage), setva u humke (ridge tillage). No-till setva se koristi
na ravnim terenima a setva u trake i humke nagnutim terenima ili na područjima sa izraţenom eolskom ili vodenom
erozijom gde se na površini ostavljaju ţetveni ostaci preduseva ili se usev usejava u mrtvi eventualno u ţivi malč.
134
Način setve na humke (grebenove) Radni organi sejalice za odsecanje vrha humki
Setva u ekstremnim uslovima vlaženja (mokro i suvo) poklapa se sa načinom setve na neobraĎenom
zemljištu, pogotovo sa ridge tillage setvom, s tom razlikom što se ova setva obavlja na obraĎenom zemljištu. U aridnim
uslovima seje se posebnim lister-sejalicama tako da stvaraju grebenove (humke), a seme se polaţe u dno izmeĎu dve
humke.
Shema setve na grebenove pod nepovoljnim Listerovanje

klimatskim uslovima
Ova metoda se zove listerovanje. Listerovanjem se stvara pogodni fitoklimat za usev, naročito u početnom
stadijumu rasta. U dnu jarka više je vlage pa je time osiguran rast useva. Listerovati se moţe i ralicom kao što se to čini
u Makedoniji pod nazivom “trapčenje”. U vlaţnom klimatu, pogotovo na teškom zemljištu, usev se seje na vrhu humki
(grebenova).
Setva pod foliju je oblik setve gde se folije koriste kao mrtvi
malč. Danas postoje specijalne sejalice koje polaţu folije i odmah seju s
posebnim sejaćim aparatom koja po obodu velikog diska imaju cevaste
ulagače koje probijaju fotorazgradivu foliju i ulaţu seme u zemljište na
potrebnu dubinu (francuska izvedba). Po holandskoj izvedbi sejalice,
ulagač semena ispred folije ulaţe seme u zemljište, a sejalice po
posejanim redovima polaţe foliju. Ovakva setva je skupa, pa se
uglavnom koristi za visoko profitabilne useve ili useve za proizvodnju
semena.
Sejalice za setvu pod foliju
Sadnja
Ranije je bilo rečeno da je sadnja biološka reprodukcija raznih delova odnosno organa biljke koje nisu pravo
seme u botaničkom smislu. Materijali za sadnju čine: gomolji, rizomi, lukovice, reznice, sadnice i dr. Pri tome treba
napomenuti da u nekim slučajevima, sadnji jednog useva prethodi setva a tek u drugoj fazi sadnja (npr. duvan ili još
češće kod proizvodnje povrća).
Gomolji, rizomi i lukovice treba da veličinom (eventualno obliku) i zdravstvenom stanju budu pogodni za
sadnju. Za razliku od pravog semena, sadni materijal sadrţi dosta vode, pa ga je teško čuvati i lako stradaju od abiotskih
135
i biotskih negativnih faktora. Pa i ako se sadni materijal uspešno sačuva u skladištima, mogu se javiti stanovite teškoće
u sadni i rastu useva.
Kod krompira se prvenstveno vrši naklicavanje, sa svrhom da se otkriju eventualne bolesti gomolja i okcima a
drugo da se ubrza nicanje i početni rast useva. Radi naklicavanja gomolji se u tankom sloju izvrgnu difuznoj svetlosti
25-30 dana pri temperaturi od 15 do 180C.
Sadnice,rizomi i ostalo, kadkada se pre sadnje tretiraju tako da im se deo koji će doći u zemljište uranja u kašu
od bakterijskih cepiva, zemlje i vode, a mogu se dodati stimulatori rasta i plodnosti zemljišta. U pogledu bakterizacije,
unose se nesimbiotski azotni fiksatori i bakterije drugih korisnih procesa u zemljištu, a stimultori rasta treba da ubrzaju
oţiljavanje reznica ili jačanje već postojećeg korenja.
Termini sadnje
Termini sadnje u umerenom klimatskom pojasu vezani se uglavnom za period aktivne vegetacije. Presadnice
termofilnih useva (duvan, paprika, paradajz) sade se na otvorenom tek kad se zemljište dovoljno ugreje, a opasnost od
kasnih mrazeva proĎe. Sadnja zeljastih presadnica produţava se do letnjih meseci ako je njihova vegetacija kratka i ako
su razvijene biljke otporne prema nepovoljnim vremenskim uslovima kasne jeseni.
Tehnika sadnje
Sadnja gomolja, korenja, lukovica i zeljastih presadnica obavlja se mehanizovano, a reznica i cepova
drvenastih vrsta obavlja se ručno. Mašine za sadnju obsluţuju radnici, s tim da sadilica otvara brazdu u zemljištu u koju
se ulaţe sadni materijal, zatim sadilica pokriva brazdu zemljom i poravnava površinu zemljišta. na sadilicu se moţe
postaviti kontejner sa otopinom mineralnih Ďubriva. Mehanizovana sadnja je mnogo efikasnija od ručne, kako u
pogledu kvaliteta sadnje tako i učinka po jedinici površine
.
Razni tipove sadilica (s leva na desno- za rasad, dvoredna poluautomatska sadilica za krompir, automatska sadilica za krompiri.
136
Nega useva
Gajene biljke izlaskom iz slobodne prirode izgubile su biološku snagu divljih biljaka, a okulturivanjem i u
daljem procesu evolucije izloţene su mnogim neizvesnostima. Sa biološkog gledišta gajene biljke su oslabile, a da bi
stvorile visok i kvalitetan prinos potrebna im je briga uzgajivača, dakle čoveka.
Primenom savremenih agrotehničkih mera teţi se da se budućem usevu po mogućnosti stvore što optimalniji
uslovi za njegov porast i razviće. Nega gajenih biljaka ima za cilj da odbrani biljku od negativnih uticaja i da osigura
vegetacione faktore u dovoljnim količinama i u povoljnim odnosima.
Da bi odbranili biljku od negativnih uticaja raznim merama nege smanjuju se, pa i sprečavaju nepoţeljne
pojave. Negativni uticaji nalaze se u ambijentu u kojem gajene biljke rastu. Oni se dele na abiotske i biotske faktore.
Zapravo, jedan je glavni i dominantan neţivi faktor - klima, u kojem je bila reč u poglavlju agrekologije, dok se ţivi
faktori dele na tri glavne grupe: bolesti, štetnici i korovi. Ovde se mogu pridruţiti i divljač, ali one pričinjavaju štetu
samo povremeno i to na poljoprivrednim površinama koje se nalaze uz velike šume. MeĎutim, borba protiv štetnog
uticaja divljači je vrlo sloţena, jer divljač sezonski pod zaštitom zakona (lovostaj), a osim toga, briga i odstrel divljači
pripada lovnoj privredi. Poljoprivrednom proizvoĎaču preostaje samo mogućnost da spreči dolazak divljači na
proizvodne površine pod usevom, ali je to često vrlo teško sprovesti.
Mere nega gajenih biljaka se mogu podeliti prema karakteru zahvata, a to su mehaničke, fizičke, hemijske i
biološke.
Mehanički zahvati nege su sve radne operacije koje se obavljaju za vreme aktivnog ţivota gajenih biljaka
uključivši i plevljenje korova. Zapravo, mehaničkim zahvatima nege počinje se sa negom useva, npr., razbijanje
pokorice posle setva i jakih kiša. U toku vegetacije, mehaničkim zahvatima se osigurava da se površinski sloj zemljišta
razrahli radi lakšem pristupa kiseonika u rizosferu korenja, pri čemu se mora voditi računa da se pri tome ne oštete
klijanci i mlade biljčice. Ovi zahvati nege ne smeju preći kritičnu dubinu zahvata u pojedinoj fazi rasta useva. Što se
tiče mehaničkog uništavanja korova, danas je od manjeg značaja jer je naglasak dat na hemijsko uništavanje, premda
obrada zemljišta i sada ima korisnu ulogu eliminisanja korova s proizvodne površine.
Fizički zahvati nege se uglavnom odnose na dodavanje vode (natapanje) ili odvoĎenje suvišne vode
(odvodnja). U ovu grupu nege ubraja se i dimljenje (fumigacija) radi zaštite od kasnih mrazeva kao i odbrana od tuče
ispaljivanjem protivgradnih raketa.
Hemijski zahvati nege je jedan od glavnih zahvata nege useva pa prema tome je od najveće vaţnosti. U
obzir dolaze sva sredstva za zaštitu biljaka (pesticidi, Ďubriva, regulatori rasta, hemijska zaštita od mrazeva). Pesticidi
ulaze u grupu disciplina koje se bave zaštitom biljaka, dok se herbicidi u ovoj disciplini tretira kao logičko
zaokruţivanje sistematske borbe protiv korova jer se za razliku od suzbijanja insekata i bolesti korovi značajnije
suzbijaju i mehaničkim agrotehničkim zahvatima. Đubriva su obraĎena u poglavlju o Ďubrenju, pa je potrebno dotaknuti
samo regulatore rasta i hemijskoj zaštiti od kasnih mrazeva.
Regulatori rasta mogu delovati u pozitivnom i negativnom smislu. U pozitivnom smislu oni ubrzavaju i
povećavaju deobu ćelije odnosno znatno ubrzava rast biljke. To su stimultori rasta koji po hemijskom karakteru mogu
biti organske kiseline, vitamini, heteroauksini, alkaloidi i glikozidi. Giberelin (giberelinska kiselina) je jedan od
najpoznatijih stimulatora rasta, pored njega je Wuxal koji sadrţi fitohormone, makro i mikro hranjiva.
U usevima strnih ţitarica sklonih poleganju, primenjuju se negativni regulatori rasta (morforegultori). Svojim
hemijskim delovanjem usporavaju ili smanjuju deobu ćelija i tako skraćuju stabljiku, odnosno skraćuju internodij
stabljike ili pak pojačavaju vanjski prsten stabljike na drugom nodiju i tako učvršćuje stabljike od poleganja. Glavni
predstavnici morforegulatora su Agrostemin, Stabilan, Hlorkolinhlorid (CCC) itd.
Poseban je hemijski zahvat radi zaštite useva od niskih temperatura posebno kasnih mrazeva, gde se koriste
pored ostalih i borni preparati u razdoblju pre pojave mrazeva.
Biološki zahvati nege ovise o tome o kakvoj se vrsti gajenih biljaka radi i cilju gajenja. Kod jednogodišnjih
useva u biološke mere nege ulaze korektura sklopa, dopunsko sejanje/sadnja, a kod pregustih useva proreĎivanje. U
biološke zahvate ulazi i dopunsko oprašivanje kod useva za proizvodnju semena (semenski kukuruz npr), lomljenje
zaperaka, pinciranje, obrezivanje itd.
Mere nege se mogu podeliti prema duţini vegetacija gajenih biljaka a to je: nega jednogodišnjih useva
(ozimine i jarine) i nega višegodišnjih useva.
137
Mere nege jednogodišnjih useva (Mihalić, 1985)

Ozimine Jarine
r.b. Gusti sklop Retki sklop r.b. Gusti sklop Retki sklop
Drljanje izmeĎu setve i
1. 1. Drljanje izmeĎu setve i nicanja
nicanja
OdvoĎenje vode od jeseni do
2. 2. Drljanje nakon nicanja
proleća
Razbijanje ledene kore na
3. 3. Valjanje nakon setve Isto
usevu
Isto
4. Drljanje nakon zime 4. Prihranjivanje
Valjanje useva izvučenih
5. 5. Fitozaštita
mrazom (srijeţ)
6. Prihranjivanje 6. Natapanje (fertirigacija)
7. Fitozaštita 7. - Korektura sklopa
8. Natapanje 8. - Okopavanje
9. - Okopavanje u jesen 9. - Ogrtanje
10. - Okopavanje u proleće 10. - Malčovanje
Nega višegodišnjih useva (Mihalić, 1985)

Zeljasti usevi Drvenasti usevi
1. Valjanje izvučenih biljaka mrazom 1. MeĎuredna kultivacija
2. Dopunsko sejanje 2. Obrezivanje
3. Drljanje nakon zime i u toku vegetacije 3. Prihranjivanje
4. Prihranjivanje 4. Malčovanje
5. Natapanje (fertirigacija) 5. Fitozaštita
6. Fitozaštita 6. Fertirigacija
Nega jednogodišnjih useva

Drljanje strnih žitarica između setve i nicanja mera kojom se sprečava stvaranje pokorice, čime se
omogućuje aeracija zemljišta, disanje korena biljaka i aktivnost ţivih organizama u zemljištu. Pokorica se javlja na
nestrukturnim zemljištima i onom koja su sklona zabarivanju. Javlja se posle jačih kiša – pljuskova.. Pokorica blokira
izbijanje klijanaca, odnosno mehanički oštećuje već ponikle biljčice. Drljanje se moţe obavljati kada su klijanci dugi
oko 2 cm i kad se pojavi prvi list na površini zemljišta. U periodu kada je duţina klice veća od 2 cm a pre nicanja, nije
preporučljivo drljati a isto tako dok pravi list nije više zaštićen koleoptilom. Sledeća faza razvoja biljaka kada se moţe
opet drljati je kada biljke dobiju tri lista pa sve do punog busanja (shema 1). Posle ove faze, štetno je drljati usev jer se
pribliţavanjem vlatanja moţe oštetiti vegetacioni vrh. Preciznom setvom na konačnu gustinu useva nije potrebno
primenjivati ovakvu meru nege.
Vreme drljanja useva
Odvođenje vode sa proizvodne površine je mera kojom se leţeća voda nastala otapanjem snega i većim
količinama kiše odvodi iz mikrodepresija putem provizornih jaraka u bočne kanale, jer moţe znatno oštetiti usev usled
nedostatka vazduha ili promrzavanja.
138
Razbijanje ledene kore je mera kojom se sprečava da ona ne ugrozi usev usled izmrzavanja biljaka i smanjenog
pristupa kiseonika. Kakvom će se tehnikom primeniti ova mera, zavisi od procene stanja useva i ledene kore na površini
zemljišta.
Valjanje jesenskih useva se sve manje primenjuje zbog poboljšane agrotehnike uopšte. Pravovremena i
precizna setva ozimina kao i veliki broj biljaka po jedinici površine umanjuju značaj ove mere. MeĎutim, ako je setva
zakasnela, te biljke loše prezimljuju a golomrazice su veoma jake, tada se valjanjem koren biljaka izvučen
golomrazicom, vrati u kontakt sa supstratom.
Prihranjivanje ozimina je potrebno radi postizanja visokih prinosa. Nakon zime, biljke počinju s aktivnom
vegetacijom, pa one moraju dobiti dovoljne količine azota za daljnji nesmetani razvoj. Dodavanje azotnih Ďubriva se
moţe vršiti ručno, širokozahvatnim rasipačima ili primenom poljoprivredne avijacije.
Natapanje ozimina kod nas se retko ili se uopšte ne primenjuje, jer je kod nas u doba vegetacije ozimina
češće veći problem viška nego manjak vlage. Natapanje ozimina nema ekonomskog opravdanje, jer povećanje prinosa
postignut ovom merom nege, ne opravdavaju troškove natapanja.
Okopavanje ozimina retkog sklopa nije od velike vaţnost stoga što je malo ozimina retkog sklopa izuzev
uljane repice. Ukoliko se ono obavlja to se manje radi u jesen, a više u proleće (suzbijanje korova).
Za jarine gustog sklopa vrede mere nega kao i za ozimine, pa ćemo se ovde više zadrţati na mere nege jarina
retkog sklopa.
Razbijanje pokorice nakon setve a pre nicanja useva retkog sklopa koriste se mreţaste drljače, a nakon
nicanja specijalna oruĎa nazvana “rotirajuća motika”. Ta oruĎa ne oštećuju usev a dobro razhraljuje zemljište i uništava
korova u početnim stadijumima rasta.
Valjanje useva nakon setve ima ulogu da seme priljubi uz supstrat i dovede voda kapilarnim putem do
semena. Kod proletnih strnih ţitarica valjanje je manje aktuelno zbog brzog nicanja, ali kod dikotilednosnkih useva a
posebno kod detelina gde je klijanje, nicanje i stvaranje male rozete vrlo sporo valjanje je vrlo često potrebna mera
nege da bi se ovaj proces ubrzao. Zato je valjanje prvenstveno namenjeno za jarine iz dikotiledonske grupe useva retkog
sklopa.
Za useve retkog sklopa obavljaju se biološki zahvati,na prvom mestu korektura broja biljaka po jedinici
površine. Ako je nedovoljan broj biljaka na m2, primenjuje se dopunsko sejanje (podsejavanje). Ovo je mera nuţde.
Loše nicanje useva najčešće je posledica subjektivnih razloga (slabo seme, loši uslovi setve, neodgovarajuća dubina
setve, nepodešena sejalica). Podsejavanju se mora prići sa puno ozbiljnosti, a ono podrazumeva pripremu semena i
izbor sorata i hibrida kraće vegetacije, pre svega zbog neujednačenog zrenja i problema prilikom ţetve i berbe,
pogotovu ukoliko je ona mehanizovana. Nasuprot toga, ako je broj biljaka prevelik, biljke se proreĎuju ručno ili
mehanički. Mašinski se usev proreĎuje uzduţ redova ili okomiti na redove (tzv., buketiranje).
Presađivanje je sadnja novih rasadnika na mesto ranije rasaĎenih koje se nisu primile, odnosno koje su
uništene.
Kod jarina retkog sklopa, ovisno o osobinama useva, primenjuju se i drugi biološki zahvati kao što su
dopunsko oprašivanje, lomljenje zaperaka, pinciranje itd).
Okopavanje je mera njega koja se danas koristi na malim površinama ili na terenima gde je primena
mehanizacije oteţana i tamo gde se ne primenjuju herbicidi. Uglavnom se izvodi ručno motikom, i ima ulogu
podsecanja korova, razrahljivanja zemljišta oko korena biljke radi lakšeg o brţeg pristupa kiseonika. Prilikom
okopavanja istodobno se i vrši ogrtanje.
Međuredno kultiviranje se obavlja kultivatorima koji efikasno razrahljuju zemljište i uništavaju korov
izmeĎu redova. Taj se zahvat ponavlja prema osobinama i stanju zemljišta kao i stepenu razvoja useva, a podešen je
prema vremenskim prilikama. Vlaţno-hladne godine i gajenje useva na teţim zemljištima nameće veću brigu oko
razrahljivanja i uništenja korova, dok za suvih godina i na lakšem zemljištu kultiviranje se moţe izostaviti. Danas se
meĎuredno kultiviranje više koristi za razrahljivanje površinskog meĎurednog sloja zemljišta i spojeno je s prihranom.
Sada ima manju ulogu za suzbijanje korova zbog primene herbicida.
139
Dubina i širina zone kultiviranja u zavisnosti Zaštitni diskovi prilikom kultiviranja

od porasta biljaka
Međuredno kultiviranje kukuruza
Kod prve kultivacije kada su biljke male od najvećeg je značaja sprečavanje nagrtanja zemlje na biljke. Tada se
obavezno koriste zaštita u vidu diskova kojima se precizno odseca zaštitna zona i istovremeno sprečava nabacivanje
zemlje na biljke. Pored toga, vaţno je i pravilno podesiti dubinu kultiviranja kako ne bi došlo do povrede korenovog
sistema.
Osim meĎurednih kultivatora sa pasivnim radnim organima (motičicama) u primeni su i kultivatori sa aktivnim
radnim organima za meĎurednu kultivaciju u obliku rotacionih sitnilica.
Ogrtanje se pre mnogo više primenjivalo u nezi nekih useva retkog sklopa. Ogrtanje je nespojivo s
mehanizovanim skidanjem plodina, pored teškoća koje mogu nastati za obradu na teškim, zbitim odnosno prosušenim
zemljištima. Izuzetak je krompir, jer rastu gomolja pogoduje nabačeno rahlo ogrtanje, a kod vaĎenja gomolja (vadilice
krompira) manje smetaju grebenovi u radu mašine.
Ogrtanje kukuruza Ogrtač za krompir
Prihranjivanje jarih useva je redovna mera nege. Ozimi usevi kod kojih je najintenzivniji rast u proleće se
prihranjuju odmah posle zime (usev tada veoma iscrpljen) i pred vlatanje.
Prihranjivanje se izvodi azotnim Ďubrivima - lakorastvorljivim i pristupačnim biljkama. Kod prihranjivanja useva guste
setve korišćenjem traktora, primenjivati sistem stalnih tragova ili koristiti rešetkaste nastavke na pneumaticima radi
manjeg gaţenja. Okopavine se prihranjuju sa operacijom kultiviranja. Ďubrivo se unosi u trake, neposredno uz korenov
sistem. Ovom merom se plitki sloj zemljišta prorahljuje, uništavaju se korovi i razbija pokorica.
Na manjim površinama, ukoliko raspolaţemo potrebnom tehnikom, prihranjivanje je najbolje obaviti
neposredno pre kiše.
140
Nega višegodišnjih useva

Gotovi su sve višegodišnji zeljasti usevi gustog sklopa, a zapravo su to višegodišnje deteline u čistom gajenju
ili u kombinaciji s perenim travama. Jedna gajena vrsta čini izuzetak a to je hmelj. MeĎutim, ona je poluzeljasta vrsta a
traje više godina.
Valjanje gustog useva posejanog u jesen dolazi u obzir nakon zime, ako je mraz izvukao biljčice iz zemljišta.
Za ovu operaciju upotrebljavaju se valjci glatkog oboda.
Dopunsko sejanje dolazi u obzir ako je deo klijanaca ili mladih biljčica propao u toku jeseni i zime. Osim
osiguranja potpunog sklopa, dopunskim sejanjem se onemogućava razvoj i širenje korova na praznim mestima.
Drljanje nakon zime praktikuje se u drugoj godini vegetacije i kasnije, ali se taj zahvat prema potrebi
primenjuje i u toku rasta tako da se površina prodrlja nakon košnje.
Prihranjivanje je vaţan zahvat nege ovih gajenih vrsta, s tim da za vreme vegetacija dominira azot, dok je
teţište fosforng i kalijumovog Ďubrenja prebačen u period mirovanja vegetacije. Prihranjivanje se primenjuje sa
agrotehničkom merom drljanja.
Zaštita useva (fitozaštita)je aktuelna naročito u početku dok su biljke useva još male i korov ima prednost u
zauzimanju proizvodne površine. Kasnije je fitozaštita usmerena samo na opasne korove.
Natapanje je vrlo bitno i usklaĎeno je s adekvatnim Ďubrenjem. Na taj način se znatno povećava prinos, a
daje dobre rezultate u sušnoj godini. Vrlo je efikasna fertirigacija, kada se natapanje vrši u obrocima 7-8 dana nakon
košnje, odnosno kada su rezovi biljaka već zarasli.
Nega drvenastih useva

Nega drvenastih useva je specifična jer se radi o višegodišnjim usevima (voćnjaci). Od mehaničkih zahvata
nege, primenjuje se tanjiranje, plitko frezanje i kultiviranje. MeĎuredna obrada u nezi drvenastih useva ima isti zadatak
kao kod jednogodišnjih useva retkog sklopa, tj., odrţavanje slobodne površine rahlom i čistom od korova.
Đubrenje kao mera prihranjivanja primenjuje se u nasadima drvenastih useva na nekoliko načina,
aplikacijom krutog stajnjaka na površinu zemljišta ili u zemljište, folijarno Ďubrenje i fertirigacija. Folijarno tretiranje
mikro i makrohranjivima dalo je dobre rezultate.
Natapanje drvenastih useva ima veliki značaj u suvim uslovima proizvodnje ili u sušnom delu godine.
Fitozaštita kod drvenastih useva je vrlo sloţena i skupa. Pri fitozaštiti ovih useva akcenat je dat na
sprečavanje biljnih bolesti i uništavanje štetnih insekata, dok je zaštita protiv korova mnogo jednostavnija i manje
sloţena. U nasadima drvenastih useva primenjuje se malčovanje, tj, pokrivanje proizvodne površine raznim mrtvim
materijalom, slama, kompost, stajnjak, seno ili ţivim malčom (npr.lihoraps) .
Međuredna obrada u voćnjaku kultivatorom tipa boomerang
Hmelj kao višegodišnja poluzeljasta vrsta saĎena na razmaknute redove ima iste zahvate nege kao i drvenasti
usevi (obrezivanje, meĎuredna obrada, prihranjivanje, natapanje i malčovanje).
Zaštita od mraza i protivgradna odbrana su fizičke mera nege useva tokom vegetacije. Odbrana od
grada u nadleţnosti je protivgradne sluţbe finansirane od strane drţave.
Najbolju odbranu od mrazeva pruţa zaštićeni prostor (tople leje, plastenici, staklenici), a na otvorenom polju
primenjuju se: orošavanje, zadimljavanje - pravljenje dimnih zavesa. Pogodnim vremenom setve utiče se na razvoj
useva i stvaranje veće otpornosti prema mrazu.
141
Pokrivanje proizvodnih površina (malčovanje)

Zemljište slobodne prirode koje nose biljni pokrivač zaštićena su od nepovoljnih uticaja atmosferilija, izravne
insolacije golog zemljišta, razaranje strukturnih agregata kišom, odnošenje zemljišta vodom, evaporaacije i većeg
temperaturnog kolebanja. Na poljoprivrednom zemljištu prisutni su svi ti momenti. Čovek je spoznao ovaj problem, pa
je pokušao to da reši pokrivanjem proizvodnih površina na razne načine. Pokrivanje ili zastiranje poljoprivrednih
površina raznim materijalima u stručnoj literaturi se zove malčovanje. Termin dolazi od engleske reči “mulch” što
izvorno znači nastor od lišća ili slame.
Položaj lukovica ispod malča Malč od raznih prirodnih materijala
Malčovanje odnosno nastiranje proizvodnih površina ima nekoliko namena. Pre svega je zaštita od izravnog
nepovoljnog uticaja atmosferilija uključujući i insolaciju, poboljšavanje vodnog i toplotnog reţima zemljišta,
stimulisanje biofaze zemljišta, poboljšavanje uslova ishrane gajenih biljaka i suzbijanje korova. Na pokrivenim
površinama zemljište ne treba obraĎivati. Malčovanje je redovna mera na nagnutim terenima izloţenim eolskoj i hidro
eroziji i sastavni je deo konzervacijske obrade zemljišta.
Za pokrivanje proizvodnih površina ima veliki broj materijala kao i načina malčovanja. Svi ti materijali se
mogu podeliti u dve grupe- žive i mrtve.
U materijale mrtvog malča pripadaju: plosnato kamenje, šljunak, pesak, pilovina, slama i drugi ţetveni
ostaci, seno, stajnjak, treset, ugljena prašina, specijalni papiri, plastične folije au poslednje vreme i razna hemijska
sredstva koja poput propusnog filma čuvaju nezaštićenu površinu zemljišta.
U živi malč ulaze biljke malog habitusa, sejane u gustom sklopu sa ciljem da pokriju nezaštićenu površinu.
Ţivi malč dolazi u nasade drvenastih kultura i u hmeljište. On ne sme da smeta usevu, a naročito ne u vreme berbe. Kao
ţivi malč, seju se leguminoze (Triticum repens) i neleguminoze (facelija, lihoraps). Kasnije, ţivi malč sluţi kao
zelenišno Ďubrivo. Pogodan je na nagnutim terenima, ali mora biti osigurana voda i veţe dovoljno hranjiva a kod
leguminoza o dovoljno azota. Treba napomenuti, da korišćenje ţivog malča mora izbegavati u suvom klimatu, jer
dodatno iscrpljuje vlagu iz zemljišta, pa je ovde racionalnije primenjivati mrtvi malč.
Primena mrtvog malča

Primena pločastog kamenja je vrlo stara, a korištena je u vinogradima primorskog područja.
Šljunak i pesak dolaze u nasadima drvenasti useva, ali se pesak primenjuje i kod nekih povrtnih useva.
Malčovane površine šljunkom i peskom u Španiji se naziva enarenadosi. MeĎutim, malčovanje šljunkom i peskom je
vrlo skupo jer traţi mnogo rada, a kasnije stvara poteškoće prilikom izvoĎenja odreĎenih agrotehničkih zahvata.
Pilovina se pre dosta primenjivala kao malč pri gajenju jagode, ribizle i maline. Pilovina se meša sa
zemljištem, što moţe nepovoljno uticati na plodnost zemljišta jer je pilovina bogata ligninom, a siromašna azotom, pa
se pri razgradnji stvaraju kiseli meĎuprodukti. Zato je potrebno dodavati azot i voditi računa o nautralizaciji
kiselosti zemljišta.
Slama i pleva češće se javljaju kao materijali za pokrivanje, naročito slama. Malčovanje slamom izvodi se na
oranicama nakon ţetve strnih ţitarica u intervalu izmeĎu dva useva. Tako pokrivena površina moţe se iskoristiti za
usejavanje postrnog siderata. U konceptu odrţive poljoprivrede, malčovanje slamom ili drugim sličnim materijalima
ima široku primenu u borbi protiv korova, odnosno smanjenja primene herbicida, kao i čuvanje vlage zemljišta u suvom
delu godine. Pleva se primenjuje kao i pilovina, ne samo kod voćnih vrsta nego i na oranici. Uticaj na prinos je
pozitivan, ali tu treba mnogo materijala (30 t/ha) ka i radne snage, pa je ekonomski efekt upitan.
142
Malč od slame u usevu jagoda Malč od kukuruzovine u usevu kukuruza
Seno je malča koji se koristi isključivo u nasadima voća. Otkosi se nastiru oko stabala sa svrhom da se smanji
gubitak vode i biološki aktivira zemljište. Malč od sena ima svojih loših osobina jer se u njemu nakupljaju štetnici a
pogotovo glodari, i što on uz sebe dosta vode i ne predaje u zemljište.
Kompost i stajnjak smatraju se odličnim malčem pogotovo ako su zreli. To proizlazi iz toga što oni ne
samo da pokrivaju zemljište, već su to Ďubriva čijim ulaskom hranjiva u zemljište povisuje plodnost i aktivira
mikrorganizme zemljišta.
Treset i ugljena prašina znatno smanjuju albedo zbog tamne boje, čine zemljište toplijim odnosno
poboljšavaju toplinski reţim zemljišta.
Specijalni papiri su se upotrebljavali pre pojave plastičnih folija za malčovanje. Zbog skupoće materijala i
načina pokrivanja, primena ovih papira se isplatila samo kod visokoprofitablinih useva.
Plastične folije su se danas proširile kao materijal za malčovanje. Dok prozirne folije sluţe za pokrivanje
osetljivih biljaka ili gajenje presada, to se sa neprozirnim (tamnim) folijama malčuje slobodna površina izmeĎu biljaka.
Premda to nije pravilo, jer se tamne folije upotrebljavaju kod malčovanja površina po redovima setve/sadnje naročito za
useve, čiji se plodovi formiraju na površini zemljišta (krastavac, lubenice).
Različite boje folija za malčovanje Malč od crne plastične folije
Mehanizovano nastiranje Isecanje rupa na foliji
Na taj se način plodovi čuvaju od nečistoća, te oni bivaju čistiji i zdraviji. Tamne folije odlično štite zemljište
od nepovoljnih uticaja atmosferilija, poboljšavaju vodno-toplinske prilike u zemljištu i eliminišu korove. Vaţno je reći,
143
da se prethodno površina zemljišta mora kvalitetno obraditi, tako da budu dobro usitnjena i poravnata jer će samo tako
folija lepo prileći na površinu zemljišta.
Postavljanje folija danas je mehanizovano (bilo je ranije reči u poglavlju o specijalnoj setvi). Na mestima sadnje prave
se rupe škarama u obliku slova “X” ili plinskim bušačem. Rupa ne sme biti veća od 10 cm promera, jer se inače mogu
pojaviti korovi.
Slaba strana plastičnih folija je što brzo stare pod uticajem sunca, premda postoje fotorazgradljive folije koje se
nakon odreĎenog vremena pod uticajem svetla počinju same razgraĎivati. Ostaci takve folije se jednostavno zaoru.
Danas se naročito za malčovanje u povrtarstvu primenjuje različite folije prema odreĎenoj nameni (neke folije
ne dozvoljavaju kodenzaciju vodene pare s njezine unutrašnje strane, neke imaju u sebi sadrţe zaštitna
sredstva, folije koje propuštaju samo odreĎeni deo sunčevog spektra, a razlikuju se po obliku materijala ili po boji itd).
Razna hemijska sredstva za zaštitu golog zemljišta od nepovoljnih uticaja atmosferilija i erozije
vodom ili vetrom, ne predstavlja pokrivanje zemljišta u običnom smislu, već stvaranje propusnog filma na površini
zemljišta. To su u prvom redu organski polimeri (Curasol), koji se prska kao vodena otopina po zemljištu gde nastaje
porozan tanki film (od 0,2 do 10 mm dubine zemljišta). Taj stvoreni film čuva zemljište od prejake evaporacije i erozije
vodom ili vetrom. Ova otopina stimuliše klijanje i rast biljaka, a moţe se mešati sa Ďubrivima i pesticidima. On se moţe
prskati i nakon setve. Osim curasola, primenjuju se bitumenske emulzije koje čuvaju vlagu zemljišta i stimulišu rast
useva. Za poboljšavanje toplinskog stanja zemljišta a s tim u vezi i bolje rast useva pršće se sa anilinskim
jedinjenjima, dok kombinovanjem vermikulita s polivinilacetatom ili nekim drugim jedinjenjima, daje smese za
tretiranje površine zemljišta do 2,5 cm dubine, što vrlo pozitivno utiče na nicanje i razvoj useva. Zaštita od suše je
mera nege u vreme vegetacije useva. Koristi se u suvom klimatu ili u sušnom delu godine, za većinu ratarskih a
pogotovo povrtnih kultura. Cilj je da se biljkama biljkama osigura dovoljne količine vlage u najkritičnijim fazama
razvoja, onda kada dotok vlage prirodnim putem nije dovoljan. Za osiguranje vode potrebno je izgraditi zalivne sisteme,
koji mogu biti različite izvedbe, zavisno od veličine površine, vrste useva i cilja gajenja.
Sistemi za navodnjavanje ( s leva na desno - tifon sistem i navodnjavanje prelivnim cevima)
I na kraju treba naglasiti da unapred propisati i predvideti mere nege za pojedine kulture je veoma teško.
Moraju se znati konkretni agroekološki uslovi, trţište, raspoloţiva sredstva rada, njihove karakteristike, sorta/hibrid i
njihove karakteristike.
I najidealniji planovi nege, odnosno planovi agrotehničkih mera tokom vegetacije moraju se korigovati, jer je
to uslovljeno elementima koji nisu predvidivi.
144
Borba protiv korova

Naziv korov potiče od Nemačkog naziva Unkraut preko MaĎarske reči kòrò, a našem jeziku postoji
niz sinonima: divalj, drač, trava, antraga, glota, haluga, lomina, čkalj, urodica, ogrizine, očinci, oredine,
amelj, avrlje, prijevor, handračina, harbuda i badrljica.
Korovi su u većoj meri autotrofne biljke, ali se u njih ubrajaju i biljke vodenih površina, a na kopnu još
i biljke bez hlorofila (paraziti).
Korovi su antropofite kao i gajene biljke. Nastale su onda, kada se čovek počeo baviti zemljoradnjom, a
danas se u agrobiocenozi javljaju kao sporedni članovi u heterogenoj biološkoj grupi nazvanoj pratilački
kompleks (korovi, insekti, glodari, ptice, mikroorganizmi itd).
Sve biljke koje rastu na proizvodnim površinama meĎu gajenim biljkama mimo volje čoveka,
označavaju se kao korovske biljke ili korovi. Sa stanovišta interesa čoveka, pod korovima se
podrazumevaju sve one biljke koje se nalaze na istom staništu sa gajenim biljkama a nisu cilj gajenja, i to
ne samo divlje već i gajene (npr., ako se biljka suncokreta pojavi u usevu soje).
Korovi u usevu kukuruza
Postoji različita podela korova. Pored podele korovskih biljaka prema taksonomskim jedinicama,
sistematike biljaka, korovi se mogu podeliti na više načina u zavisnosti od kriterijuma koji se uzimaju za osnovu
podele. Tako, na primer, korovske biljke shvaćeno u širem smislu mogu se podeliti na dve osnovne grupe:
1. Korovske biljke u užem smislu.

2. Korovske biljke u širem smislu.
Korovske biljke u užem smislu predstavljaju ekološku grupu biljaka koje se javljaju, uglavnom, kao
pratioci gajenih biljaka, a ova grupa korova se naziva još i segetalne biljke ili korovi. Segetalne biljke se nalaze
samo ili isključivo u usevima ili zasadima, često samo u pojedinim usevima, dakle, ne mogu se razvijati bez
antropogenog uticaja.
Korovske biljke u širem smislu su sve nekorisne i štetne biljne vrste koje se pojavljuju na
antropogenim staništima i izvan oraničnih površina. U ovu kategoriju ulaze: ruderalne biljke, korovi na
prirodnim livadama u pašnjacima, kanalima, korovi u šumama, ribnjacima itd.
Ova podela izvršena je prema karakteristikama staništa koju korovi naseljavaju. MeĎutim, korovi u
širem smislu mogu se javiti u usevima i zasadima, kao što se npr., segetalni korovi odnosno korovi u užem
smislu mogu javiti na nekim ruderalnim i drugim staništima. Zbog toga je prihvatljivija sledeća podija korova:
korovske, korovsko-ruderalne i ruderalne vrste.
a) Korovske biljke obuhvataju vrste koje se sreću uglavnom u usevima i zasadima, odnosno
obradivim površinama na kojim se vrši primena intenzivnih agrotehničkih mjera. MeĎu ovim vrstama
prevladavaju jednogodišnji korovi.
b) Korovsko- ruderalne biljke su velika grupa vrsta koje se skoro podjednako mogu nalaziti u
usevim i zasadima kao i na ruderalnim staništima. MeĎu ovim vrstama se sreću jednogodišnje i višegodišnje
biljke, a obično se sreću na staništima sa slabijim intenzitetom agrotehničkih mera.
c) Ruderalne biljke ili vaganti, predstavljaju vrste koje se uglavnom sreću na ruderalnim staništima
(Ďubrišta, ekonomska dvorišta, prostori oko naselja, utrine, meĎe, pored puteva, kanala, železničkih pruga,
145
vodotokova itd.). Ruderalne biljke se retko sreću u njivskim usevima. Češće se sreću u voćnjacima i vinogradima
i na livadama i pašnjacima. MeĎu njima prevladavaju višegodišnje vrste.
Postoji i šira podela korova sa stanovišta interesa u poljoprivrednoj proizvodnji, a to je:
a) Apsolutni korov je svaka biljna vrsta na proizvodnoj površini koja nije cilj gajenja, a koja stoji u
kompentencijskom odnosu prema gajenim biljkama i koja nije od koristi a može biti štetna za sami usev,
zdravlje ljudi i domaćih životinja
b) Relativni korov je svaka biljna vrsta na proizvodnoj površini koja nije cilj gajenja, a inače može
biti gajena biljka ili biljna vrsta koja na neki način može biti korisna ali ne pripada u antropogene biljke. Često u
relativni korov ulaze i gajene biljke ako se naĎu u usevu drugih vrsta ili sorte pa čak i hibrida.
Pored ovih podela, postoje podele na osnovu dužine vegetacije:
1. Jednogodišnji.
2. Dvogodišnji.
.3. Višegodišnji.
Zatim prema načinu razmnožavanja, dakle vrste korova koje se razmnožavaju:

1. Semenom.
2. Vegetativno.
3. Vegetativno i semenom.
Prema botaničkoj pripadnosti:
a) Uskolisni (korovi iz razreda jednosupnica Monocotyledonae)

b) Širkolisni (korovi iz razreda dvospunica Dycotiledonae)
Isto tako, prema visini stabljike (niski, srednji i visoki), prema vremenu klijanja i nicanja (rani, srednji i
kasni), itd.
Korovi nisu slučajni pratioci, već su se kroz duže vremensko razdoblje živeći uz gajene biljke, a pod
uticajem čoveka prilagoĎavali agrotehničkim merama koje je primenjivao čovek u procesu gajenja useva.
PrilagoĎavanje na antropogeno zemljište i agrotehničke zahvate je išlo tako daleko da mnogi korovi izvan
agrosfere ne mogu uopšte opstati. Njima je potreban indirektan čovekov uticaj.
Kao rezultat evolucije korova pod uticajem čoveka, prilagodili su se novim uslovima na antropogenom
staništu. Imaju naglašenu jednogodišnjost, izgubili su zaštitne organe, leguminozni korovi nemaju "tvrda" zrna ,
imaju uvećanu ili smanjenu veličinu semena u poreĎenju sa izvornim vrstama i kozmopolitizam.
Od navedenih prilagodbi, najvažnije su jednogodišnjost i kozmopolitizam. Zbog jednogodišnjosti,
korov se dobro prilagoĎuje izmeni useva na obradivoj površini, a kroz kozmopolitizam osigurava ekološku
adaptaciju na različite agrobiotope.
Jednogodišnjost se karakteriše širenjem korova samo semenom, a u semenu mogu najbolje preživeti
nepovoljne periode, bilo da se to odnosi na ekološke uslove ili na agrotehničke zahvate.
Biološke osobine korova

Korovi imaju neke osobine koje su posledica njihovog prilagoĎavanja na život u agrobiocenozi.
Biološke osobine korova su poliploidija, dormantnost semena, neotenija, stvaranje velikog broja semenki,
otpornost prema nepovoljnim abiotskim faktorima, otpornost prema bolestima i štetnicima, posedovanje
posebnih organa i materija koji ih štiti od uništenja, otpornost semenki prema vanjskim štetnim
uticajima, sposobnost klijanja semena u mlečnom zrenju, stvaranje semenki razne dužine klijavosti.
Poliploidija
Povećani broj hromosoma kod nekih korova izaziva veću bujnost, veći habitus i varijabilnost što im
osigurava bolju ekološku adaptaciju.
146
Dormantnost
U nepovoljnim uslovima za život korova, neki inhibitori u semenu sprečavaju klijanje iako je ono
sposobno za klijanje. Na taj način dormantno seme osigurava sebi period mirovanja do momenta kada nastupe
povoljni uslovi za život korova. Povećanjem stepena domestifikacije, dormantnost semena korova se smanjuje.
Neotenija
Neotenija se sposobnost korova da u nepovoljnim uslovima rasta stvori generativne organe i seme. Ona
je potaknuta ekološkim faktorima, a ponekad i borba korova za vegetacijski prostor u gustom sklopu useva
potiče neoteniju. Neotenija otežava borbu protiv korova, jer skraćivanjem vegetacije, korov osigurava
potomstvo i ponovo naseljava proizvodnu površinu.
Stvaranje velikog broja semena

Zbog veće proizvodnje semena, korovi imaju prednost pre gajenim biljkama, jer ostaju na proizvodnoj
površini i osiguravaju potomstvo u različitim uslovima rasta i pri većem propadanju semenki i smrtnosti biljaka.
Tab. Broj semena jedne biljke korova (Kojić i Šinžar, 1985).

Vrsta korova Broj semena Vrsta korova Broj semena
Bidens tripartitus 250 Daucus carota 4 000-10 000
Bifora radians 100-1 200 Anthemis arvensis 4 400-30 000
Lathyrus aphaca 400-1 300 Capsela bursa-pastoris 2 000-40 000
Veronica triphyllos 1 000-2 000 Chenopodium album 3 100-80 000
Heliotropium
2 100 Solanum nigrum 40 000
europeum
Cirsium arvense 4 000-6 000 Stellaria media 15 000-25 000
Rumex crispus 3 700-5 100 Artemisia vulgaris 50 000-700 000
Sonchus arvensis 6 400 Erigeron canadensis 100 000-200 000
Portulaca oleracea 9 200 Galinsoga parviflora 300 000
Otpornost prema abiotskim faktorima

Zahvaljujući svojoj biološkoj snazi (vigoru) i heterozigotnosti, korovi laške trpe od nepovoljnih
abiotskih faktora (suša, vlaga, hladnoća, vrućina, vetar) od gajenih biljaka. Kada gajene biljke ugibaju, korovi u
većini slučajeva ostaju neoštećeni i tada obilno stvaraju veći broj semena.
Otpornost prema bolestima i štetnicima

Veći vigor čini korove otpornijim prema negativnim biotskim faktorima, a čini ih istodobno
konkurentno sposobnijim u odnosu na gajene biljke.
Posedovanje posebnih organa i materija koji ih štiti od uništenja

Posebni organi u korova su oštre dlake, bodlje i trnje (Urtica sp., Ononis spinosa, Cirsium arvense i dr).
Insekti i životinje zbog tih organa izbegavaju takve korove, pa takvi korovi lakše preživljavaju i obezbeĎuju sebi
potomstvo. U nekih korovskih vrsta, ćelije imaju gorke ili otrovne materije (alkaloide), zbog čega ih životinje
ne jedu (Tanacetum vulgare, Conium maculatum, Cicuta virosa, Linaria vulgaris, Echium vulgare, Euphorbia
sp., Aristolochia clematitis, Datura stramonium , Hyoscianus niger, Solanum nigrum).
147
Ononis spinosa je obrasla dugim i oštrim bodljama Bodlje na listu palamide
Conium maculatum je jedna od naših najotrovnijih korova Hyosciamus niger (bunika)
Otpornost semena prema vanjskim uticajima

Seme mnogih korova otporno je prema vlazi i temperaturnim kolebanjima zbog svoje graĎe i sastava.
Vrlo čvrsta semena ljuska (kremična kiselina) i veći sadržaj ulja u semenu čini seme korova vrlo otpornim na
štetne vanjske uticaje. Takvo se seme korova lako prenosi vodom na veliku udaljenost.
Sposobnost klijanja u mlečnom zrenju semena

To je velika prednost semena korova nad gajenim biljkama, jer u odreĎenom momentu kada za biljku
korova nastupe povoljni momenti za rast i razvoj, seme klija već u mlečnom zrenju. Takvu sposobnost ima divlji
ovas (Avena fatua).
Divlji ovas (Avena fatua) može da klija u mlečnom zreju (foto:Anna-Lena Anderberg)
148
Stvaranje semena razne dužine klijavosti

Mnogo korovskih vrsta stvara seme različite dužine klijavosti. Jedni mogu vrlo brzo klijati, drugi klijaju
postepeno u etapama i treći imaju produženu klijavost do nekoliko desetljeća. Gajene biljke tu sposobnost
nemaju, jer je brigu o njihovoj reprodukciji preuzeo čovek.
Način razmnožavanja korova

Korovi se razmnožavaju na dva glavna načina: semenom i vegetativnim organima (rizomi, lukovice,
stoloni). Dok se jedne vrste korova razmnožavaju samo semenom, drugi semenom i vegetativno.
Korovi koji se razmnožavaju samo semenom su jednogodišnji a nazivaju se semenski korovi. Nasuprot
njih, vrste koje se razmnožavaju semenom i vegetativno su višegodišnji (pereni) a nazivaju se još i rizomni
korovi, iako se neki šire i drugim vegetativnim organima.
Zastupljenost jednogodišnjih i višegodišnjih korova ovisi o stepenu intenzivnosti poljoprivrede.
Ekstenzivnu poljoprivredu prati veći broj višegodišnjih korova, a intenzivnu jednogodišnjih korova.
Način širenja korova

Korovi se šire aktivno i pasivno.
Aktivno širenje korova semenom (autohorija) nije tako često kao pasivno. Pri aktivnom širenju, korov
odbacuje seme usled automatskih osobenosti zrelih plodova. Oni se naglo otvaraju ili se brzo uvijaju i na taj
način odbacuje seme na izvesnu daljinu. Udaljenost prilikom odbacivanja semena od majčinske biljke nije
velika (od nekoliko desetaka centimetara do nekoliko metara). Autohorno se šire Linaria vulgaris, Delphinium
consolida, Agrostemma githago, Erodium cicutarium, Ecbalium elaterium i neki drugi).
Aktivno širenje (Erodium cicutarium)
Pasivno širenje korova semenom (alohorija). To je glavni oblik širenja sjemena korova, a faktori
pasivnog prenošenja semena su vetar, voda, životinje i čovek.
a) Širenje vjetrom ili anemohorija. Širenje vjetrom u prirodi je vrlo rašireno i važan način
zakorovljivanja proizvodnih površina, pogotovu u predelima gde duvaju jaki vetrovi. Što je vetar
jači, a seme lakše i bolje osposobljeno za letenje to je anemohorija veća. Mnogima su korovima
seme tako graĎene da mogu leteti ( dlačice -papus) ili izraštaji na plodu (krilca), pri čemu je bitno
da je seme lagano. Anemohorni korovi su Tragopogon pratensis, Taraxacum officinale, Cirsium
arvense, Senecio vulgaris, Sonchus arvensis , Centaurea cyanus i drugi.
149
Seme prilagođeno širenju vetrom -Taraxacum officinale( papus), i Tragopogon pratensis (desno)
b) Širenje vodom ili hidrohorija. Uz anemohoriju to je najvažniji način širenja semena korova. Vode
svojim kretanjem, počevši od jačih kiša, pljuskovi, bujice, manji i veći potoci, osobito poplave u
velikim količinama prenose semenke korova a katkada na velike daljine. Pri tome naravno, propada
stanovit postotak semena korova, ali zbog otpornosti prema vodi ostaje velik broj njih na životu i
doprinose zakorovljivanju. Seme i plodovi korova koji se šire vodom, imaju specifičnu masu manju
od vode, a često i posebne dodatke kao mehure ili intercelulare ispunjene vazduhom što im
omogućava lakše lebdenje u vodi. Da bi se plodovi i semena korova zaštitili od štetnog dejstva
vode, oni se često odlikuju nekvašljivošću. Nekvašljivost se postiže voštanom prevlakom, jako
razvijenom kutikulom ili naročitim tkivom, a u sitnijih plodova i semena postoje udubljenja u
epidermisu, papilama i dlakama. Mala udubljenja i meĎuprostori izmeĎu papila i dlaka ispunjeni su
vazduhom, koji sprečava kvašenje površine ploda i semena. Hidrohorno zakorovljivanje je jako
izraženo kod proizvodnih površina sa sistemom za navodnjavanje.
c) Širenje životinjama ili zoohorija.. Korove naročito šire kukci, ptice i velike životinje površinom
svog tela ili probavnim traktom. Zato se zoohorija deli u epizoohoriju i endozoohoriju. Poseban je
oblik zoohorije skupljanje semena korova što ga čine neke životinje, a naziva se sinzoohorija
(hrčak). Kod epizoohorije seme korova se hvata za tela životinje (dlaka, runo i papci u
životinja papkara). Korovi se zadržavaju raznim hvataljkama ili lepljivim materijama. Od
životinjskih vrsta, ovca svojim runom vrlo mnogo širi semena korova. Za tela životinja lako se
hvata seme Arctium lappa, Bidens tripartita, Agrostemma githago Galium aparine, Xanthium
strumarium, Caucalis platycarpos. Kod endozoohorije, semena korova s hranom prolaze kroz
probavne organe životinja i ostaju neoštećene. Padaju na zemljište s ekskrementima i dalje klijaju
u povoljnim prilikama. Endozoohorija može biti važan oblik širenja korova ako životinje jedu
hranu bogatu njihovim semenima. Na velike daljine seme korova raznose ptice (omitohorija) ako
se hrane korovima. Poseban je oblik širenja semena korova što ga čine mravi (mirmekohorija).
Mravi u svojim nastambama pored ostalih materija sakupljaju seme korova, pa to može biti jedan
iako ne tako važan način širenja korova.
Plod Arctium lappa prilagođen za zoohorno širenje Kukice kojom se čičak prihvata za dlaku životinja
150
Seme Xanthium strumarium Seme Galium aparine Seme Bidens

tripartita
sa kukicama
d) Širenje od strane čoveka ili antropohorija. Čovek nesvesno širi korove, pa antropohorija prati
agrikulturu tako reći od njezina postanka. Može se reći da su razmeri i daljinski dometi
antropohorije s vremenom bivali sve veći. Tome su u velikoj meri pridonosile seobe naroda, ratovi
i meĎunarodna trgovina. Naročito su dva svetska rata prebacivanjem vojski iz jedne zemlje u drugu
te s kontinenta na kontinent izvršili antropohoriju u tako velikim dimenzijama koje do tada nisu
bile poznate u istoriji poljoprivrede. Čovek prenosi seme korova obućom i odećom, ali najviše
trgujući semenom i reprodukcijskim materijalom, u transportnim sredstvima, oruĎu i mašinama,
primenjujući nedovoljno prevreli Ďubrivo, nezreli kompost itd.
Višegodišnji korovi takoĎer sudeluju u zaraženosti pedosfere. Pod zemljom na jednom hektaru se može
naći 10 t rizoma, što iznosi dužinu od 1 000 km sa 100 000 000 vegetativnih pupova korova (Klap, 1967)..
Tab. Dužina rizoma, broj vegetativnih pupova i masa rizoma korova po jedinici proizvodnje površine
Dužina rizoma Broj vegetativnih
Vrsta korova Masa t/ha
(u km/ha) pupova/ha
Cirsium arvense 82 81 500 - 5 210 000 1,580
Tussilago farfara 1 500 1 700 000 - 25 960 000 15,240
Sonchus arvensis 760 760 000 -166 090 000 10,080
Polygonum amphibium - 600 000 – 9 100 000 11, 140
Stachys palustre - 5 280 000 - 70 000 000 10, 790
Agropyron repens 4 950 495 000 - 2 597 000 28, 900
Palamida (Cirsium arvense) ima duboke i razgranate rizome
151
Šteta od korova
Zajedno sa insektima, grinjama, nematodama, glodarima, pticama i prouzrokovačima biljnih bolesti, korovi
spadaju u biološke agense koji prouzrokuju štetu. Prema jednoj analizi, šteta od korova u SAD iznose 3,7
milijardi dolara godišnje. Od ukupne štete u poljoprivredi te zemlje, 34 % otpada na štetu od korova (Kojić i
Šinžar, 1985).
Tab. Svetski gubici prinosa pojedenih gajenih biljaka (u procentima od potencijalno mogućih prinosa)
Gubici (u%)
Usevi Prouzrokovači Korovi Ukupno
Štetočine
bolesti
Pšenica 6,0 9,1 9,8 23,8
Kukuruz 12,4 9,4 13,0 34,8
Pirinač 26,7 8,9 10,8 46,4
Krompir 6,5 21,8 4,0 32,3
Šećerna repa 8,3 10,4 5,8 24,5
Povrće 8,7 10,1 8,9 27,7
Voće 7,8 12,6 3,0 23,4
Vinova loza 3,2 23,4 10,1 36,7
Tab. Ukupni gubici prinosa u raznim geografskim oblastima (u procentima od potencijalno mogućih
prinosa)
Gubici (u%)
Usevi Prouzrokovači Korovi Ukupno
Štetočine
bolesti
Sev. i Cent. Amerika 9,4 11,3 8,0 28,7
Južna Amerika 10,0 15,2 7,8 33,0
Evropa 13,0 12,9 15,7 41,6
Azija 20,7 11,3 11,3 43,3
Okeanija 7,0 12,6 8,3 27,9
Šteta od korova i poljoprivredi se najčešće može ispoljiti u sledećim oblicima:

1. Korovi u proseku troše više vode od gajenih biljaka.
2. Zasenjivanjem proizvodne površine snižavaju temperaturu zemljišta (i do 2,70C na 10 cm dubine
zemljišta).
3. Troše velike količine biljnih hranjiva, naročito kalijuma i azota.
Korovi su snažan konkurent za biljna hranjiva. Korovi zasenjuju vegetacioni prostor gajenih biljaka
Kukuruz pokazuje simptome nedostatka azota.
4. Neki korovi ispoljavaju negativnu alelopatiju prema gajenim biljkama.
152
Palamida i divlji sirak ispoljavaju negativnu alelopatiju prema gajenim biljkama
5. Rizomi višegodišnjih korova smetaju u obradi zemljišta. (Sorghum halepense, Cirsium arvense,
Agropyron repens, Pteridium aquilinum, Cynodon dactylon, Rubus ceasius).
6. Prenosioci su bolesti i štetnika gajenih biljaka. Anchusa officinalis prenosi rĎu strnih žita. Za širenje
virusnih obolenja krompira, duvana, paprike, opasni su korovi iz familije Solanaceae. Nematode
šećerne repe (Heterodera schachtii) šire se pomoću Raphanus raphanistrum, Sinapis arvensis, Atriplex
patule. Mnogi korovi su domaćini prvoj generaciji ličinki kupusnog belca (Pieris brassiceae).
Anchusa officinalis je prenosilac bolesti žitne rđe
7. Neki su korovi paraziti gajenih biljaka. Cuscuta europea parazitira mnoge gajene biljne vrste, kao i
specijalizovani parazit Orobanche sp.
153
Vilina kosica (Cuscuta sp). je najopasnija biljka parazit Vilina kosica parazitira biljku krastavca
8. Izazivaju poleganje gajenih biljaka nežnije graĎe, (Convolvulus arvensis i strnim žitima).
Slak (Convolvulus arvensis) izaziva poleganje nežnih gajenih biljaka

9. Alogamni korovi se mogu spontano ukrštati sa alogamnim gajenim vrstama. Rašireno je ukrštanje
korova iz familije Brassicaceae sa gajenim biljkama iz iste familije. Divlji ovas se spontano ukršta sa
gajenim ovsom.
10. Izazivaju trovanje ljudske i stočne hrane. Kukolj kvari kvalitet brašna, mleka i maslaca.
Melampyrum arvense takoĎer kvari kvalitetu brašna a i štetna je za zdravlje ljudi. Divlji luk kvari ukus
i miris mleka. Lolium temulentum je toksičan za čoveka i domaće životinje. Conium maculatum može
izazvati trovanje ljudi i stoke sa smrtnim ishodom. Pteridium aquilinum kod rogate stoke izaziva
hematuriju, odnosno krvarenje u mokraćnom sistemu što dovodi do uginuća stoke, Linaria vulgaris
kod konje izaziva latirizam.
Paprat (bujad- Pteridium aquilinum) izaziva krvarenje u mokraćnom sistemu goveda
154
Korist od korova
Kao pripadnici velike grupe viših biljaka, korovi mogu biti na odreĎeni način korisni za
čoveka. Neki od korova su dobra i kvalitetna hrana za ishranu stoke naročito za svinje (Amaranthus
retroflexus, Urtica dioica, Chenopodium sp. Atriplex patula, Galinsoga parviflora, Sonchus sp itd). Brojne
su korovske vrste koje imaju lekovite osobine, prvenstveno kamilica, metvice, stolisnik, koprive, a neke
mogu poslužiti i u ljudskoj ishrani kao mlada salata u vreme kada gajena salata nije dospela za upotrebu.
Korovi su dobra pčelinja paša, naročito maslačak ako se ne nalazi u plantažama voća.
Stoka je vrlo rado jede (Galinsoga parviflora)
MeĎutim, od prisustva korova na proizvodnim površinama je veća šteta od koristi, pa je zato potrebna
stalna borba protiv njih.
Suzbijanje korova
Savremena borba protiv korova obuhvata veoma brojne i raznovrsne mere suzbijanja. One imaju za cilj
da se smanji populacija korovskih biljaka do nivoa ispoljavanja minimalnih nepovoljnih efekata delovanja
korova u usevima i zasadima gajenih biljaka. S obzirom da je korove nemoguće u potpunosti uništiti, suzbijanje
mora ići do praga ekonomičnosti, a sa tim u vezi do praga i štetnosti, odnosno, do onog broja i mase korova u
usevu gde neće naneti gajenim biljkama znatniju štetu. Otuda se ekonomičnost u suzbijanju korova mora pronaći
kako u racionalizaciji poljoprivredne proizvodnje i njenog pojeftinjenja, tako i provoĎenje integralnih mera
borbe protiv njih.
Integralne mere borbe protiv korova, sastoje se od kompleksa različitih mera i načina suzbijanja korova
koji se, u zavisnosti od useva, florističkog sastava i graĎe korovske zajednice i konkretnih agroekoloških uslova
na datim površinama, meĎusobno na ovaj ili onaj način dopunjuju. Suzbijanje korova, prema tome, mora da
bude stalna mera koja se provodi integralno u vremenu i prostoru.
U borbi protiv korova, primenjuju se mere koje se mogu podeliti u dvije kategorije: indirektne (preventivne) i
direktne mere.
Indirektne mere suzbijanja korova
To su mere koje obuhvataju sve one načine suzbijanja korova koje se izvode van obradivih površina pre
nego što seme korova dospe na proizvodne površine, a to su:
a) Čišćenje semena -Iz semena gajene biljke odstranjuju žive i nežive primese, a naročito seme
korova. Setva čistog semena predstavlja vrlo efikasan način suzbijanja korova i od toga u mnogome zavisi
buduća zakorovljenost useva. Čišćenje semena se vrši u ustanovama za doradu semena. Ono je toliko važno da je
u pogledu nekih korovskih vrsta i regulisano zakonom.
155
Trifolin mašina sa magnetnim valjcima za čišćenje semena detelina od viline kosice
Tako je po Zakonu o prometu semenskom robom bivše SFR Jugoslavije, meĎu ostalim pisalo da seme
detelina, trava, detelinsko–travnih smesa ne sme sadržavati ni jedno klijavo seme viline kosice (Cuscuta sp.),
maka (Papaver sp) ni bunike (Hyosciamus niger), a u semenu lana ne sme biti više od 10 semena korova Lolium
linicolum, 60 semena Lolium temeulentum i 20 semena korova Camelina sativa. Naročito je opasna prisutnost
viline kosice u semenu detelina, zato u promet ide samo plombirano seme. Seme detelina se čisti u ustanovama
za doradu semena pomoću “trifolin” mašina. Neočišćeno seme detelina se pomeša sa finom metalnom
pilovinom. Pilovina se nahvata na hrapavu površinu semena viline kosice i prolazeći pored elektromagneta
odvaja se od glatkog semena detelina.
b) Ispravan postupak sa raznim otpacima u poljoprivredi – Jedan od načina širenja korova je
da se otpaci vršidbe daju stoci kao hrana. Otporna semena korova prolaze neoštećena kroz probavni trakt
životinja i tako se vrši zaraza proizvodnih površina, (endozoohorija). Vrlo je važno da se žetveni ostaci koji se
najčešće sastoje od semena i plodova korova, ako se iskorišćavaju kao stočna hrana (tzv. urodica), izlože
visokim temperaturama, a seme korova koje se nalazi u plevi samelje, pa tek tada upotrebi za ishranu stoke.
c) Pravilno negovanje stajnjaka i komposta -U stajnjaku i kompostu ima mnogo semena korova
koje je prošlo kroz probavni sistem stoke. Seme korova ima visoko izraženu životnu sposobnost tako da može
očuvati klijavost pri vrlo nepovoljnim uslovima života. Osim toga u prostirki slame ima takoĎe veliki broj
semena korova. Stoga je potrebno da se koristi dobro zgoreo stajnjak gde se usled uticaja termogenih bakterija
prilikom razgradnje organske materije u stajnjaku i kompostu. Ovo se postiže pravilnom manipulacijom
stajnjaka prilikom zgorevanja gde se postiže temperatura u stajnjaku iznad 80 °C, pri čemu se znatan procenat
semena korova unište.
d) Održavanje čistoće poljoprivrednih zgrada, dvorišta i mašina –Ekonomska dvorišta, silosi,
farme, skladišta stočne hrane i hangari moraju se čistiti jer mogu biti veliki rasadnik korova, a isto tako se
moraju održavati i čistiti poljoprivredne mašine jer se u njima može naći znatan broj semena korova. Ekonomska
dvorišta se moraju često kositi pogotovo prije obrazovanja semena a koji se nalaze u ekonomskom dvorištu.
e) Uništavanje korovskih biljaka na neproizvodnim površinama –Površine pored puteva,

železničkih pruga, vodotokova, neureĎene površine kraj naselja, deponije Ďubrišta, utrine, meĎe, zaparložene
površine itd., su staništa posebne ruderalne vegetacije, u čijem sastavu se, pored ruderalnih nalaze i korovsko-
ruderalne biljke. Ova staništa predstavljaju stalan izvor zaraze proizvodnih površina. Korovi na ovim staništima
se uništavaju košenjem i sprečavanjem plodonošenja, razoravanjem, plamenom, kao i primjenom totalnih
herbicida.
156
Uništavanje krova na neproizvodnim površina plamenom
157
Direktne mere suzbijanja korova
Direktne mere obuhvataju sve mere u borbi protiv korova koje se izvode, na proizvodnim površinama. One se,
prema načinu izvođenja i primenjenim sredstvima, mogu svrstati u agrotehničke, fizičke, hemijske i biološke mere.
Agrotehničke mere
a) Zaoravanje strništa -Zaoravanjem strništa nakon žetve odsecaju se i zaoravaju nadzemni delovi
korova. Osim toga, izaziva se seme na klijanje kao i na aktiviranje pupoljaka na organima vegetativnog razmnožavanja.
Zaoravanjem strništa uništavaju se nadzemni organi jednogodišnjih i višegodišnjih korova zaostalih posle žetve. Ovom
merom se na određeni vremenski period u potpunosti suzbiju jednogodišnje vrste, a kod višegodišnjih vrsta,
uništavanje nadzemnih delova izaziva obnavljanje ovih organa što dovodi do iznuravanja biljaka.
b) Duboko oranje -Duboko oranje kao mera borbe protiv korova ima za cilj da uništi sve nadzemne delove
biljaka, izbaci na površinu podzemne organe vegetativnog razmnožavanja i seme korova koje je bilo na površini duboko
zaore i stave ga u nepovoljne uslove za klijanje i nicanje. Delovanjem nepovoljnih spoljašnjih uslova smanjuje se
vitalnost izbačenih vegetativnih organa korova kada bivaju uništeni. Izorana semena koja su prošla kroz period
mirovanja, ponovo niču da bi dopunskom obradom zemljišta ponovo bili uništeni.
c) Predsetvena priprema zemljišta -Predsetvenom pripremom zemljišta, uništavaju se iznikli korovi. To
se postiže vlačenjem, plošnim kultiviranjem, tanjiranjem, valjanjem, drljanjem i rezanjem.
Predsetvenom obradom zemljišta se uništavaju rani proletnji korovi i oni koji su ostali nakon osnovne obrade
d) Setva -Vreme, gustina i dubina setve imaju vrlo veliki značaj za stanje zakorovljenosti useva, a samim tim
mogu delovati i kao mera protiv korova. Optimalni rokovi setve i dubine kao i obrazovanje određenog sklopa i njegove
pokrovnosti stvaraju nepovoljne uslove za nicanje, rastenje i razviće korova. Pored toga, vreme, gustina i dubina setve u
velikoj meri utiču na ispoljavanje konkurentske sposobnosti useva koji je, sa svoje strane, sposoban da mehanički uguši
korovske biljke.
e) Nega useva -Prilikom mera nege useva, poboljšava se ambijent odnosno poboljšavaju se uslovi rasta i
razvoja useva, a sa tim u vezi se pogoršavaju uslovi za rast i razvoj korova.
Razbijanje pokorice drljačom i uništavanje korova Međuredna kultivacija raštike
158
Te mere su: drljanje prilikom uništavanja pokorice pri čemu se uništavaju i korovi, đubrenje odnosno
prihrana pri čemu se povećava konkurentska sposobnost gajenih biljaka usled bolje ishrane, okopavanje i plevljenje,
međuredna kultivacija itd.
Plevljenje krompira viderom vertikalnih prstiju Vider sa horizontalnim “prstima”
Vider sa vertikalnim četkama za povrtne useve Vider sa horizontalnim četkama

za predsetveno uništavanje korova
Plevljenje korova iz rasada biljaka u zaštićenom prostoru Okopavanje krompira
f) Đubrenje -Đubrenje kao moguća mera borbe protiv korova uglavnom se sastoji u tome, da se usled
povoljnih uslova pri povećanju sadržaja hranjivih materija u zemljištu, ubrza rast i razvoj gajenih biljaka i poveća
njihova konkurentnost u odnosu na korove.
159
g) Malčovanje -Malčovanje pored ostalog, ima značajnu ulogu u suzbijanju nicanja i razvijanja korova, jer
materijali sa kojim se pokriva setvena površina (slama, pleva, seno, kompost, stajnjak, te od veštačkih materijala,
specijalni papiri, plastične folije ili neka hemijska sredstva a kojim se prska setvena površina koja stvara tanak i porozan
film) onemogućuju u znatnoj meri zbog zasenjivanja, klijanje, nicanje te rast i razvoj korova.
Malč od slame je jedan od načine zaštite od korova (usev belog luka)
Crni plastičnim malčem se efikasno štiti o korova Dobre rezultate pokazuje i malč od specijalnog papira
Polje pod malčem od slame i agrotekstila Usev paradajza pod malčem od crne folije
h) Plodored -Plodored je vrlo važna mera zaštite protiv visoke zakorovljenosti, a mehanizam suzbijanja može
biti fizički i alelopatski. Fizički je kada usev svojim habitusom zasenjuju korove (npr. divlji sirak ili koštan u usevu
pšenice) i na taj način onemogućava njihov razvoj. Naime, ova dva korova kliju i niču u aprilu kada je pšenica već vrlo
bujna i nalaze se u fazi završetka vlatanja i početka klasanja. Alelopatski odnos između gajene biljke korova zasniva se
na uticaju izlučevina biljke (kolini) koji deluju depresivno na rast i razvoj korova. Ovaj odnos može biti obratan. Ovas
inhibitorno deluje na rast i razvoj Sinapsisi arvensis, raž suzbija rast Matricaria chamomilla, pšenica inhibitorno deluje
na Anthemis arvensis L., Tripleurospermum inodorum i Holcus latanus. Promenom useva u plodoredu, menjaju se
odnosi proizvodnje i delovanja kolina što za posledicu ima i kvalitativne i kvantitativne promene u korovskoj zajednici i
useva, odnosno eliminaciju pojedinih korovski vrsta iz određenih useva.
160
Fizičke mere suzbijanja

Fizičkim merama borbe, direktno se uništavaju korovi primenom plamena, pregrejane vodene pare ili
natapanjem vodom.
a) Primena plamena -Uništavanje korova plamenom vrši se samo u širokorednim usevima otpornim na visoke
temperature (kao na primer pamuk) ili na površinama bez useva koje treba privesti kulturi. Koriste se plameni
kultivatori sa većim ili manjim brojem plamenika. Sagorevaju se i uništavaju nadzemni delovi korova i seme
na površini zemlje.
Međuredno uništavanje korova plamenom u usevu pamuka i na gredicama za povrće
b) Primena pregrejane vodene pare -Korovi se osim plamenom mogu uništiti i pregrejanom vodenom
parom. Ovo se izvodi uglavnom na nepoljoprivrednim površinama. Ovaj metod je vrlo komplikovan pa se vrlo retko
provodi i to uz izuzetno stroge mere zaštite.
c) Natapanje vodom -Primenjuje se na površinama gde nema gajenih biljaka, u vreme intenzivnog razvoja
korova. Natapa se čitava površina vodom do uginuća korova. Međutim, ne daje dobre rezultate kod korova koji se
nalaze u fazi semena. Nakon prestanka natapanja, korovi iz semena ponovo niču, pogotovo ako se ima u vidu njihovu
životna sposobnost preživljavanja u obliku semena u nepovoljnim životnim uslovima.
Biološke mere suzbijanja

Ima se u vidu, da svaka biljna vrsta ima svog prirodnog neprijatelja pa tako
i korovi. U vezi s tim postoje sledeće biološke mere borbe protiv korova:
a) Biološka borba protiv korova primenom insekata - U SAD je iz
Evrope unet korov Hypericum performatum (kantarion), koji se zbog odsustva
prirodnog neprijatelja vrlo brzo razvio i zauzeo velika prostranstva. Unošenjem iz
Evrope njegovog prirodnog neprijatelja insekata Chrysolina gemelata i Chysolina
hyperici, došlo je do smanjenja jedinki ovog korova na razumnu meru.
Chysolina hyperici
b) Mikrobiološki agensi kao faktori biološke borbe protiv korova - Biljni patogeni, odnosno
mikroorganizmi mogu znatno regulisati broj korova na određenom staništu. Tako npr. gljivica Coletotrichum utilix
inficira i suzbija Xanthium spinosum, Corilicum spp., i Mycosphaerella spp., mogu inficirati Pteridium aquilinum.
Amaranthus retroflexus je osetljiv na gljivicu Rhyzotonia solani itd. U svrhu suzbijanja viline kosice (Cuscuta spp.)
proučava se mogućnost primene gljivice Alternaria cuscutoides kao i drugih vrsta gljivica.
Primena patogena se vrši na dva načina: klasičnim načinom inokulacije (infekcije) korova i daljnim
samostalnim širenjem, i mikroherbicidnim tretiranjem gajenih biljaka patogenom korova.
b) Životinje herbivore (stoka odnosno domaće životinje) u biološkoj borbi protiv korova- Domaće
životinje (goveda, ovce, koze, svinje, konji) mogu na površinama gde nema još gajenih biljaka znatno smanjiti
broj i masu korova, kao i broj korova uz puteve, kanale, zaparložene površine, itd. Isto tako i ribe herbivore
mogu rečnim i jezerskim vodenim površinama smanjiti broj vodenih korova.
161
Ovce efikasno regulišu populaciju korova na zaparloženim površinama
d) Više biljke kao kompetitori i antagonisti u borbi protiv korova. - Već je ranije rečno da biljke
jedna na drugu utiču kolinima odnosno alelopatskim odnosima, gdje pojedine gajene biljke inhibitorno utiču na razvoj
određenih vrsta korova, a isto tako svojom bujnošću mogu kompetitorski delovati na smanjenje zakorovljenosti. Na
primer, Canabis sativa (konoplja) ostavlja iza sebe dosta čistu površinu od korova.
Hemijske mere suzbijanja
Hemijske mere suzbijanja korova zasnivaju se na primeni herbicida, hemijskih supstanci za direktno
uništavanje korova. Primena herbicida je novijeg datuma i masovno je počela poslednjih četrdeset godina. U odnosu na
ostale mere borbe protiv korova, primena herbicida ima niz prednosti jer je ispoljena visoka efikasnost što je omogućilo
njihovu široku primenu u svim oblastima biljne proizvodnje.
Podela herbicida
Prema karakteru delovanja na gajene biljke, herbicidi se mogu podeliti na: neselektivne i selektivne.
a) Neselektivni herbicidi -Primenjuju se za potpuno uništavanje biljnog pokrivača (totalni herbicidi), ili bar
nadzemnih delova biljki. Koriste se za uništavanje vegetacije pored železničkih pruga, puteva, kanala i drugih
irigacionih sistema, na aerodromima, oko privrednih zgrada, na neobrađenim terenima koji se privode kulturi, itd.
b) Selektivni herbicidi – To su hemijski preparati koji uništavaju pri određenim količinama samo korovske
biljke dok za gajene biljke nisu toksični. Prema načinu delovanja, herbicidi se mogu podeliti na: kontaktne i herbicide
translokacionog delovanja.
Kontaktni herbicidi -Deluju pri neposrednom dodiru sa delovima biljke pri čemu ne prodiru u unutrašnjost i
ne razaraju ostale delove, već samo delove biljke koji su došli u kontakt sa herbicidom.
Translokacioni herbicidi -Nazivaju se još i sistemični herbicidi. Oni imaju hemijska jedinjenja koja bivaju
usvojena preko biljnih organa (list ili koren), premeštaju se kroz biljku (floem, ksilem ili ćelijski protoplast), te
dospevaju do mesta delovanja. Na mestu delovanja izazivaju promene fiziološko-biohemijskog karaktera koje dovodi
do uginuća biljke.
162
Usev soje zaraženim korovima
Primena herbicida na oranicama

(za ratarske i povrtne useva)
Herbicidom se može tretirati zemljište ili samo korov. Tretiranjem zemljišta, herbicid uništava klijance korova,
a kad se tretira korovska vegetacija, onda herbicid deluje dodirom (kontaktom) ili translokaciono kroz biljku.
S obzirom na agrotehničke zahvate, herbicidi se primenjuju:
a) Pre setve (presowing metoda).

b) Pre nicanja (preemergence metoda).
c) Nokon nicanja (postemergence metoda)
Na oranicama pre setve herbicidi se manje primenjuju. Primena je opravdana ako se radi o osetljivim usevima,
ili se radi u herbicidima koji se moraju inkorporirati u zemljište zbog fotolabilnosti.
Primena herbicida pre setve (presowing metoda)
Metoda primene herbicida pre nicanja je glavni način suzbijanja korova na oranicama. Herbicid se primenjuje
od časa setve do pred nicanje, radi uništavanja korova u fazi klijanaca. Učinak ovisi o svojstvima i stanju zemljišta
nakon setve/sadnje.
163
Primena herbicida posle setve a pre nicanja useva Suzbijanje korova u rasadu paprike u plasteniku
(Hrustić, et.al.1998) (Ružić, 2002)
Metoda primene herbicida nakon setve/sadnje, također je vrlo raširena, pri čemu je moguće tretirati čitavu
površinu useva gustog sklopa, redove kod useva retke setve/sadnje ili samo lokalne zone koje je zahvatio korova (vilina
kosica npr.).
Nakon setve/sadnje redovito se daju hormonski, selektivni herbicidi, pa se lako mogu oštetiti susedni osetljivi
usevi prilikom zanošenja sredstva.
Već prema usevu i korovskoj vegetaciji, primenjuje se pojedinačni preparati ili njihove kombinacije.
Međuredna kultivacija sa istovremen prskanjem herbicidima u trake nakon nicanja useva
Detaljnije mere zaštite useva od korova herbicidima slušaju se na kursevima “Fitofarmacija” i “Zaštita bilja ”
na Poljoprivrednim fakultetima.
164
Sistemi biljne proizvodnje

Gajene biljke su vezane uz grane biljne proizvodnje odnosno uz proizvodne kategorije
zemljišta (oranice, vrtove, voćnjake, vinograde i travnjake). Svaka od navedenih kategorija se iskorištava na
specifičan način spajajući ekološke faktore sredine s glavnim zahtevima gajenih biljaka. Prema tome, pojedinim
kategorijama zemljišta svojstveni s sistemi biljne proizvodnje, a oni su klasifikovani na sledeći način.
Klasifikacija sistema biljne proizvodnje
Sistemi biljne proizvodnje kod drvenastih useva obraĎuju se detaljno u proizvodnim granama voćarstva
i vinogradarstva, a sistem biljne proizvodnje na travnjacima u predmetu “Krmno bilje”. Zato će ovde biti
opisan samo sistem biljne proizvodnje na oranicama i konsocijaciji odnosno kombinaciji oraničnih i drvenastih
useva.
Sistem biljne proizvodnje na oranicama

Sistem biljne proizvodnje na oranicama uključuje sledeće kategorije:
1. Plodored.
2. Slobodna plodosmena.
3. Monoprodukcija.
Plodored
Pre detaljnijeg razmatranja pojma plodoreda, potrebno je terminološki objasniti pojmove kategorija
useva koje se često upotrebljavaju vezano za plodored.
Kategorije useva u plodoredu (Mihalić, 1985)

Oznaka useva Kategorija useva Vreme setve i dozrevanja
Botaničko - Jednogodišnji Traju samo jednu vegetaciju
uzgojna Višegodišnji Traju dve ili više vegetacija
Ozimi Seju se od leta od jeseni. Dozrevaju iduće godine
Seju se nakon zime (proleće). Dozrevaju od leta
Sezonska Jari
od jeseni.
Letni Seju se leti postrno, dozrevaju u jesen.
Predusevi Usev koji prethodi sledećem usevu
Sledeći usevi Usev koji dolazi nakon preduseva
Usevi velikog habitusa ili su odmakli u rastu u
Nadusevi
odnosu na podusev.
Nadusevi koji štite podusev u početku rasta
Agrotehnička Zaštitni usevi
(strnine u odnosu na deteline)
Podusevi Usev manjeg habitusa od naduseva.
Naknadni usevi Seje se nakon glavnog useva od proleća do jeseni.
Interpolacija može biti prostorna, tada je podusev,
MeĎuusevi (interpolisani usevi)
ili vremenski tada je naknadni usev.
Poljoprivredno- Glavni Usev koji je najvažniji u plodoredu.
ekonomska Sporedni Usevi manjeg značaja (naknadni ili meĎusevi)
165
Plodored predstavlja sistem biljne proizvodnje s pravilnom izmenom useva, prostorno i vremenski na
proizvodnim površinama a zamenjuje biološka ravnoteža spontanih biocenoza uključujući niz agrotehničkih i
organizacijsko-tehničkih mera. Prema Todoroviću (1948) “plodored predstavlja plan iskorišćavanja
vegetacione sredine u prvom redu klime i zemljišta putem gajenja biljaka po unapred utvrđenom
rasporedu u vremenu i prostoru”.
Obuhvata vremensku smenu useva (plodosmenu), prostornu smenu useva (poljosmenu) i odmor
zemljišta.
Vremenska smena useva ili plodosmena ostvaruje se u okviru plodoreda u toku jedne rotacije, a
okosnicu čine glavni usevi plodoreda. Plodosmena se označuje u sledu godina (kalendarski), na primer:
1998. godine – okopavina
1999. godine- jara strna žitarica
2000. godine- detelinsko travne smese
2001. godine- okopavina
2002. godine – ozima strna žita
Prostorna smena useva (rotacija) znači prostornu smenu useva po

plodorednim poljima. Ona se ostvaruje tako da se sve porizvodne površine
(oranice) podele u odreĎeni broj plodorednih polja. Odatle potiče numerička
oznaka plodoreda (dvopoljni, tropoljni, četveropoljni plodored itd). Kada jedan
usev obiĎe sva polja u plodoredu, tada je jedna rotacija završena i počinje druga.
Iz toga se može zaključiti da je rotacija nemoguća bez vremenskog faktora. U
sledećoj šemi prikazana je jedna rotacija šesteropolja.
Odmorom zemljišta treba osigurati normalno funkcionisanje zemljišta
kao supstrata za gajenje oraničnih useva. Klasično odmaranje zemljišta ranije se
provodilo ugarom, a danas se funkcionisanje sistema zemljišta-gajena biljka želi
prebaciti na redovitu agrotehniku, u prvom redu Ďubrenje kao i na zahvate
pedohigijene.
Šematski prikaz poljosmene
useva u plodoredu od šest polja
Razlozi uvođenja plodoreda

U početnom periodu razvoja poljoprivrede, gajeni su trajni usevi na jednoj površini do granice koje su
postavili negativni faktori (iscrpljivanje biljnih hranjiva, štetnici, bolesti itd). To je bila primitivna
monoprodukcija. Upravo su slabe strane trajnog gajenja useva bile uzrok da se potražilo rešenje u smeni useva,
dakle u plodoredu.
Za uvoĎenje plodoreda postoje biološki, agrotehnički i organizacijsko-ekonomski razlozi.
Biološki razlozi
Biološki uvoĎenja plodoreda grupiraju se u četiri grupe: tolerantnost useva prema ponovljenoj setvi,
širenje korova, širenje štetnika i bolesti dotičnog useva.
Tolerantnost useva
Jedni usevi lako podnose ponovljeno gajenje sve do monoprodukcije, a s druge strane su vrlo osetljivi
odnosno netolerantni. Svi oranični usevi mogu se razvrstati
prema stepenu tolerantnosti u prilično široku skalu. Pa tako
postoje snošljivi ili samostabilni usevi (trave, kukuruz,
proso, sirak, ovas, raž, riža, krompir, lupina, soja, pasulj i
konoplja. U nesnošljive ili samolabilne useve ulaze: ječam,
crvena detelina, lucerka, grašak, šećerne repa, lan i
suncokret. Prema tome, samolabilnost useva glavni je razlog
izmene, zato što je netolerantnost veća, pa isti usev reĎe sme
doći na isto mesto odnosno, visoka tolerantnost
omogućuje slobodno ratarenje bez čvrstog plodoreda sve do
monoprodukcije. Zapravo, netolerantnost nekog useva
povezuje se uz negativne procese u zemljištu, koji mogu
postati i limitirajući za daljnoj gajenje istog useva. Avionski snimak plodorednih polja
166
U ponovljenom gajenju delovanje na isti usev može biti samo zemljište, pa su negativne pojave
samolabilnih useva nazvane zajedničkim imenom “umornost zemljišta”. Tu se radi zapravo, o kompleksnoj
pojavi koja se manifestuje slabim rastom useva na istom mestu sve do onemogućavanja gajenja u ekstremnim
slučajevima. Ona se objašnjava na više načina, kao što je naprimer nedostatak aktivnih hranjiva, naročito
mikroelemenata. Vrlo čest uzrok umornosti zemljišta je nakupljanje nematoda, drugih štetnika ili uzročnika
bolesti. Daljnji uzroci umornosti zemljišta se pripisuju poremećaju u normalnim odnosima grupe zemljišnih
mikroorganizama, nakupljanju inhibitornih materija koje su posledica raspadanja žetvenih ostataka, pa i pojave
raznih toksičnih materija u zemljištu.
Nedostatak hranjiva u zemljištu je manji problem, jer se oni mogu dodavati u zemljište prema potrebi
useva, ali problem predstavlja poremećaj u biološkoj ravnoteži u zemljištu.
Postoje dve starije teorije koje su pokušale objasniti umornost zemljišta. Jedna od njih je teorija
toksina koja tumači da korenovi biljaka po ponovljenom gajenju istog useva izlučuju i toksičke materije koje se
toliko nakupe da počinju delovati štetno na sami usev. Ova teorija nije dobila znatniju podršku u stručnoj i
naučnoj javnosti, jer se smatra da se umornost zemljišta javlja zbog nakupljanja inhibitornih materija prilikom
raspadanja žetvenih ostataka.
Druga je bakterijska teorija ili Hiltnerova teorija koja tvrdi da se umornost zemljišta javlja zbog
promene u mikrobiološkom sastavu zemljišta, što za posledicu ima nesposobnost mikroorganizama da stvaraju
aktivan sloj rizosfere, a s druge strane, nestajanje korisnih mikroorganizama i faune u zemljištu. Nestanak
korisnih mikroorganizama prati širenje štetnih organizama zemljišta koje negativno deluju na biološku ravnotežu
zemljišta.
I ova teorija nije potpuno objasnila pojavu umornosti zemljišta, jer za ne stvaranje aktivnog sloja
rizosfere nema argumenata i jednostrano je. Mnogo više podataka ima, da u ponovljenoj setvi neki usevi
nakupljaju odreĎene
grupe mikroorganizama koji izlučuju materije koje deluju štetno na druge korisne mikroorganizme. Osim toga,
postoji negativna alelopatija izmeĎu zemljišnih mikroorganizama i useva. Pored toga, neki mikroorganizmi
luče toksine koji uzrokuju umornost zemljišta.
MeĎutim, najveći udeo u netolerantnosti useva u ponovljenoj setvi imaju biljno-parazitarne nematode.
Za poljoprivredu imaju veliko značenje sledeće nematode: Heterodera schachtii (nematoda šećerne repe),
Heterodera avenae (nematoda ovsa), Heterodera rostochiensis (nematoda krompira), Heterodera trifolii
(nematoda deteline), Heterodera cruciferae (nematoda kupusa). Pored ovih nematode, poseban problem
predstavljaju pokretne ili seleće nematoda koje pripadaju vrlo štetnim mikroorganizmima, u prvom redu iz roda
Pratylenchus spp.
Heterodera schachtii Ciste H.schachtii Heterodera rostochiensis
Gale ili guke H. rostochiensis Heterodera avenae (ciste –desno)
167
Pratylenchus spp. Heterodera trifolii
Ne postoji dovoljno delotvornog hemijskog sredstva za uništavanje nematoda jer su postojeći

nematocidi užeg spektra delovanja i brzo se inaktiviraju u zemljištu. Nematode se ipak najuspešnije suzbijaju
izmenom useva odnosno plodoredom, gajenjem otpornih sorata, uništenjem korova domaćina.
Bolesti, štetnici i korovi

Gajenjem useva u monoprodukciji izazvalo je širenje bolesti, štetnih insekata i korova pa je to bio jedan
od glavnih razloga uvoĎenja plodoreda. Štetni organizmi u monoprodukciji mogu potpuno onemogućiti gajenje
useva. Malo pre spomenut je problem biljno-parazitskih nematoda, ali ne mali problem izazivaju i bolesti kao što
su uzročnici poleganja strnih žita, glavnica raži, zatim štetni insekti poput sovice, repičine pipe, sjajnika a u
zadnje vreme i kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera Le Conte). Ona predstavlja vrlo veliki problem u
kukuruzu koji se gaji u monoprodukciji, čime se u znatnoj meri ograničava gajenje kukuruza u ovom obliku.
Diabrotica virgifera L e Conte (imago) Diabrotica virgifera Le Conte (larve)
U ponovljenom gajenju useva, mnogo se šire korovi, a hemijsko suzbijanje tih korova ili nije dovoljno
delotvorno, ili što je još gore, šteti samom usevu zbog nakupljanja aktivne materije u zemljištu. Pored toga,
pojedini korovi postaju otporni na herbicide koje se koriste svake godine na istoj površini, što uslovljava njihovo
snažno širenje. Da bi se rešio ovakav problem, jedino prihvatljivo rešenje je izmena useva, kada se iza
monokotiledonskih gaje dikotiledonski usevi i obratno. Kadkad i negativni alelopatski odnosi izmeĎu gajenih
vrsta i korova mogu uticati na potiskivanje gajenih vrsta. Osjak ili palamida (Cirsium arvense ) npr., ima snažan
negativan alelopatski odnos prema kukuruzu.
Agrotehnički razlozi uvođenja plodoreda

Odnosi se na pravilno iskorištavanje stanišnih faktora, u prvom redu samog zemljišta. Glavni razlozi su
odražavanje nivoa humusa i strukture zemljišta, pravilno trošenje vode, različito ukorenjavanje useva, bolje
iskorištavanje hranjiva i različita obrada zemljišta.
Održavanje nivoa humusa i strukture zemljišta

U plodoredu se izmenjuju usevi koji osiromašuju zemljište humusom i azotom sa usevima koji ga
obogaćuju (leguminoze i trave). Na taj način se zadržava dostignuti nivo humusa i azota u zemljištu. Humus u
zemljištu održava njegovu povoljnu strukturu, pa je time očuvana ukupna plodnost poljoprivrednog zemljišta.
Pravilno trošenje vode

Usevi različito troše vodu, pa i unutar iste vrste potrošnja vode se menja prema stadijumu razvoja.
168
Ako u nekom agrobiotopu ima dovoljno vlage, izmenom useva različitog utroška vode odnosno transpiracionog
koeficijenta, te sezonskom izmenom useva (ozimine, jarine, jednogodišnji i višegodišnji usevi) raspoloživa
voda se pravilnije troši u plodoredu.
Delovanje plodoreda na sadržaj organske

materije u zemljištu (po Thompsonu)
Različito ukorenjavanje useva

Svaka biljna vrsta razvija u normalnim okolnostima korenov sistem koji je svojstven toj vrsti. Korenje
se po vrstama biljaka razlikuje po ukupnoj masi, dubini prodiranja u zemljište, bočnom širenju, veličini rizosfere
itd. Iz toga razloga, izmenom useva u plodoredu, korenovi različito deluju na zemljište, kako u pogledu biološke
drenaže, iskorišćenja zemljišta po slojevima, stimulisanje ili destimulisanje procesa ugorenja zemljišta i
humifikacije zemljišta korenovim ostacima.
Bolje iskorištavanje biljnih hranjiva

Usevi se pogledu potreba za biljnim hranjivima meĎusobno razlikuju. Jedni imaju veću ili manju
sposobnost usvajanje teže pristupačnih hranjiva ili hranjiva uopšte, pa je ritam uzimanja hranjiva različit u
vegetacionom periodu od onog po sezonama. Ovas i ječam na primer, slabo iskorištavaju biljnja hranjiva, a
lupina, bob i heljda naprotiv vrlo dobro čak teže pristupačne oblike fosfora. Iskorištavanje biljnjih hranjiva
zavisi od stepena razvijenosti korenovog sistema odreĎenih biljnih vrsta. Tako suncokret dobro iskorišćava
kalijum iz dubljih slojeva zemljišta zbog dobro razvijenog korenovog sistema, dok strne žitarice to ne mogu jer
im je korenov sistem u proseku slabije razvijen. Plodoredom se dakle, zbog izmene useva, mnogo bolje i
ravnomernije iskorišćavaju hranjiva iz zemljišta.
Različita obrada zemljišta

Obrada zemljišta je prilagoĎena potrebama svakog pojedinog useva. Ona se prema tome, razlikuje po
dubini i broju operacija osnovne i dopunske obrade zemljišta. Ne samo da je različita frekvencija i dubina
obrade, već se obrada vremenski različito izvodi. Kada se u plodoredu menjaju usevi, menja se i sistem obrade
zemljišta što pozitivno utiče na plodnost zemljišta, uključujući bolju ekonomiju vodom, procese ugorenja
zemljišta i bolje uništavanje korova. Poznat je produžni efekt duboko obrade u pozitivnom smislu, na sledeće
useve koji se seju iza useva za kojeg je vršena duboka obrada zemljišta.
Organizacijsko tehnički razlozi

Gajenjem useva u monoprodukciji, poljski radovi se obavljaju u isto vreme. Posledica toga je sezonsko
ili povremeno nagomilavanje agrotehničkih zahvata u jednom kratkom vremenu, koja se zove “špica radova”.
Takvi zahvati koji se moraju svladati u kratkom vremenskom periodu, iziskuju veliko angažovanje mašina i
ljudskog rada. Problem se usložnjava ako je neka površina pod monoprodukcijom veća, a vremenske prilike
nepovoljnije.
Nasuprot tome, u plodoredu se zbog istodobnog gajenja nekoliko različitih useva, agrotehnički zahvati
ravnomernije rasporeĎuju tokom godine ili vegetacione sezone, čime se prilično ublažava špica radova.
S ekonomskog stajališta, plodored čini poljoprivrednog proizvoĎača stabilnijim prema tržištu, jer će u
klimatski nepovoljnoj godini, jedan usev podbaciti, dok će drugi imati relativno dobar prinos. Vrlo je važna
činjenica, da se gajenjem useva u plodoredu izbegava veća šteta koju može izazvati “eksplozija” nekih štetnih
169
insekata ili bolesti nekog useva. Ostali usevi koji nisu tako napadnuti, svojim prinosom i cenom na tržištu mogu
gazdinstvu pokriti eventualne troškove zaštite i ostvariti odreĎenu dobit.
Uticaj klime i zemljišta na izbor plodoreda

Klima svojim hidrotermičkim osobinama znatno utiče na rast biljaka, izbor useva kao i na plodored.
Dakle, plodored je pored drugih faktora uslovljen i klimom.
Vlažnost klime je važan faktor pri izboru useva, jer se biljke razlikuju prema potrebama za vodu.
Naime, dovoljno vlažna klima i povoljan raspored oborina daje veliku mogućnost gajenja i izbora useva ako su i
ostali faktori povoljni. Ako nema dovoljno oborina, izbor useva u plodoredu je sužen, jer se tada moraju sejati
usevi koji podnose nedostatak vlage ili se mora osigurati navodnjavanje. Ako je godišnja količina padavina oko
150 mm, uz povoljnu evapotranspiraciju, na oranicama se mora primenjivati “crni ugar” koji se smenjuje sa
pšenicom, jer ozime strne žitarice iskorištavaju vlažni deo godine, a završavaju vegetaciju u toplom (suvom)
delu naredne godine.
U subhumidnoj klimi mogu se kombinovati usevi većeg i manjeg potroška vode (strne žitarice,
okopavine i leguminoze), a u humidnoj klimi prevladavaju deteline i trave. Previše vlažna klima, takoĎe sužava
izbor useva u plodoredu, pa se neće sejati usevi koje ne podnose provlaživanje zemljišta.
Toplotne osobine klime mnogo utiču na rast biljaka. Za useve je bitno da se dužina vegetacionog
perioda poklapa sa zonom efektivnih temperatura od 5 do 450C. Prema tome, niske temperature u odreĎenim
stadijumima razvoja biljaka, ne mogu izdržati termofilne biljke, ali to mogu kriofilne. To znači, da će u klimatu
s niskom prosečnom godišnjom temperaturom vazduha, izbor useva u plodoredu biti sužen samo na one biljne
vrste koje podnose niske temperature (ozime strne žitarice, neke trave i deteline), dok će u klimatu sa većim ili
visokim prosečnim godišnjim temperaturama vazduha, izbor useva biti znanto širi. Isto tako, dugi vegetacioni
period pruža velike mogućnosti izbora i kombinovanja kriofilnih, mezofilnih i termofilnih useva. Smena hladnih
i toplih perioda u toku godine, uzrok su podele useva na ozime i jare, a skraćenjem vegetacionog perioda sve
više prevladavaju jarine kraće vegetacije.
Intenzitet, dužina osvetljenja i broj sunčanih dana (insolacija), utiče na rast useva i na njihov
izbor u plodoredu. Voda, toplota i sunčeva svetlost ne deluju kao odvojeni faktori, već istodobno, u vrlo
različitim odnosima deluju na gajenje useva pa prema tome i na plodored. Područja s dosta osvetljenja i toplote,
pogodna su za gajenje useva od kojih dobijamo šećer, ulje i aromatične materije, u umerenom podneblju useve
za škrob i proteine a u vlažnom-hladnijem području za proizvodnju vegetativne mase. I vetar svojom brzinom,
toplotom i vlažnošću u utiče na rast i razvoj useva, pa i on u odreĎenoj meri može uticati na izbor plodoreda.
Zemljište sa svojim osobinama deluje kompleksno na useve, ono ima veliku ulogu izbora useva u
plodoredu. Zemljišta sa srednje teksturnog sastava pogodna su za sve useve (ilovasta zemljišta), dok idući prema
glini ili skeletu, nastaju ograničenja izbora useva, pa sve do nemogućnost organizovanja oranične biljne
proizvodnje.
Lagana, peskovita zemljišta su pogodna za gajenje krompira, raži i lupine ali su nepogodna za deteline i
trave, dok su teža, glinasta prikladna za trave i strne žitarice, a neprikladna za korenaste i gomoljaste useve.
Nepovoljan sloj profila (stratigrafija), sprečava rast korenovog sistema biljaka, a prate ga obično i loše vodne
prilike zemljišta. MeĎutim, ako je zemljište duboko, pruža povoljne uslove za useve dubokog korenja (šećerne
repa, hmelj i lucerka), a plitka zemljišta sa dosta vlage pogoduju travama.
U pogledu reakcije zemljišta (pH), može se istaći da blago kisela zemljišta pogoduju gotovo za sve
vrste useva. Osrednje kisela zemljišta su dobra za gajenje krompira i raži. Alkalična zemljišta su nepovoljna,
pogotovo ako je lužnatost posledica lako topivih soli. Ali ako ona nije visoka, mogu se gajiti halofitini usevi
(ječam, lucerka, bela detelina, suncokret i riža). Na krečnim zemljištima, izbor useva se sužuje na leguminoze,
šećernu repu, kupusnjače i druge kalkofilne useve.
I sadržaj humusa u zemljištu ima odgovarajući značaj za izbor plodoreda, jer veća količina humusa
pogoduje gajenju zeljastog povrća, useva za dobivanje voluminozne krme i konoplja za vlakno, ali škodi
kvaliteti useva za proizvodnju semena a pogotovo šećernoj repi (krupan koren sa većim udelom proteina što je
nepovoljno sa stanovišta prerade u šećer).
Kompatibilnost i sukcesija useva u plodoredu

Kompatibilnost (ksenotolerantnost) useva se ogleda u uticaju preduseva na plodnost zemljišta i to preko
ostataka podzemnih organa u zemljištu, meĎuprodukata razgradnje biljnih ostataka te pojave inhibicije,
stimulisanja procesa ugorenja odnosno kočenja, pozitivnog ili negativnog delovanja na strukturu zemljišta. Pri
tome, najveći udeo u inkompatibilnosti imaju zajedničke nematode.
170
Prilikom postavljanja sukcesije u plodoredu od važnosti je poznavanje plodoredne vrednosti useva.

Nju treba gledati kompleksno, jer ona ovisi o stanišnim činiocima, izravnom uticaju preduseva na zemljište i o
specifičnim agrotehničkim zahtevima idućeg useva. Na istom staništu, plodoredna vrednost nekog useva je više-
manje stalna, ali na istom staništu se menja ovisno o predusevu. Zato, pri postavljanju plodoreda treba voditi
računa o kompatibilnosti i plodorednoj vrednosti useva, a obe kategorije utiču na odabiranje sukcesije (sleda)
useva. Pri tome se nastoji da u plodoredu budu zastupane povoljne sukcesije useva ili, drugim rečima, treba
izbegavati njihov negativan sled.
Povoljna i nepovoljna sukcesija useva u plodoredu (Könnecke, 1967)

Dikotiledonski Dikotiledonski Monokotiledonski -
Sukcesija
-monokotiledonski - dikotiledonski monokotiledonski
useva
Predusev Sledeći usev Predusev Sledeći usev Predusev Sledeći usev
Ozima repica Ozimi ječam Krompir Šećerna repa Ozima pšenica Ovas
Grašak Ozimi ječam Šećerna repa Krompir Ovas Ozima pšenica
Lupina Raž Šećerna repa Grašak Ozima pšenica Raž
Povoljna Lucerka,crvena
Šećerna repa Jari ječam Krompir Ovas Kukuruz
detelina
Krompir Ozima pšenica Grašak Ozima repica Raž Raž
Krompir Ozima raž Rani krompir Ozima repica Raž Raž
Krompir Ovas Krompir Mak Jari ječam Ozimi ječam
Šećerna repa Ozima pšenica Lan Grašak Ozimi ječam Jari ječam
Grašak Jari ječam Repica Šećerna repa Ozimi ječam Ozima pšenica
Nepovoljna
Kasni krompir Ozima raž Crvena detelina Šećerna repa Jari ječam Ozima pšenica
Crvena detelina Ovas Grašak Šećerna repa Ovas Jari ječam
- - - - Jari ječam Ovas
Sastavljanje plodoreda (građevne jedinice)

Plodored ima i svoju unutrašnju strukturu odnosno “građevne jedinice”. One su članovi jednog
plodoreda, a postoje krnji i pravi članovi plodoreda. Krnjim članovima pripadaju plodoredna dvojka ili par, a
pravim plodoredna trojka. Plodoredna trojka se dalje deli na pravu trojku, koja je sastavljena po membenom
principu. Membeni princip je oblik sastavljana plodoreda gde se dve strne žitarice razdvajaju drugim usevima
(okopavine ili leguminoze). U pravoj trojci sudeluje jedna strna žitarica, jedna okopavina i jedna leguminoza.
Osim prave trojke postoje žitna trojka, sastavljena od dve strne žitarice i jedne okopavine, okopavinska trojka
sa dve okopavine i jednom strnom žitaricom te krmna trojka koja je sastavljena od dve samostabilne
leguminoze i jedne okopavine.
Navedenim graĎevnim jedinicama se sastavlja plodored s različitim brojem polja, od dva do petnaest i
više. To se postiže množenjem plodorednih dvojki ili trojki ili njihovim kombinovanjem. U staroj poljoprivredi,
plodoredi su bili sastavljeni do tri polja, pa je već četveropolje bio proširen plodored. Danas je donja granica
plodoreda od četiri polja, a plodored veći od tog broja, već se smatra višepoljnim plodoredom.
Najpovoljniji su plodoredi graĎeni na osnovu prave trojke po membenom principu u kojem su glavne
grupe useva u razmeri 1/3 strnih žitarica, 1/3 okopavina i 1/3 leguminoza, a po broju polja mogu biti 3,6,9 i 12-
poljni plodored. MeĎutim, kao praktična gornja granica plodoreda smatra plodored od 10 polja jer ako je on veći
od tog broja polja, plodoredi postaju komplikovani i nepregledni.
Struktura plodoreda ima i druge pojmove. Ako se broj plodorednih polja podudara s brojem useva, radi
se o pravom plodoredu. On je izgraĎen od jedne ili više graĎevnih jedinica. Broj useva može biti i manji od
broja plodorednih polja, ako u rotaciju ulazi neki višegodišnji usev . Ako je svako polje plodoreda zauzeto samo
jednim usevom, to je tada jednostavni plodored, a ako jedno plodoredno polje dele dva ili više srodnih odnosno
ksenotolerantnih useva, govori seo sastavljenom plodoredu. Ovakav plodored se često primenjuje u
povrtarstvu.
Kada neki usev (dve ili više vegetacija) izlazi iz čvrste poljosmene, reč je u prekinutom plodoredu.
Izvan rotacije najčešće izlaze višegodišnji usevi (lucerka i deteline), a nakon iskorišćenja izlučena se površina
uključuje ponovo o rotaciju, a izdvaja nova.
Povećanje broja useva u jednoj rotaciji naziva se intenziviranjem plodoreda. MeĎutim, za
intenziviranje plodoreda, moraju biti osigurani odreĎeni uslovi, posebno u pogledu klime s povoljnim
hidrotermičkim odnosima, čime je osiguran dugi vegetacioni period. Osim povoljne klime, zemljište mora biti
plodno, primena intenzivne i kvalitetne agrotehnike, dobra organizacija rada da se optimalno iskoriste prazna
nesta u rotaciji. Prilikom intenziviranja plodoreda, interpoliraju se nakon žetve/berbe glavnog, usevi kraće i
kratke vegetacije, a to su postrni i ozimi krmni meĎuusevi.
171
Shema plodoreda sa interpoliranim usevima Shema pravog plodoreda
S temeljnim ili glavnim usevom u plodoredu počinje rotacija. Ranije je to bila okopavina, a
danas to može biti usev koji dobija najveće količine Ďubriva (na zalihu). U šemi jednog plodoreda uz glavni
usev Ďubren punom količinom stajnjaka, stavlja se znak “xx”, a kod polovičnog Ďubrenja stajnjakom drugih
useva u plodoredu označava se znakom “x”. Za Ďubrenje mineralnim Ďubrivima na zalihu stavlja se znak “++”
da bi se uočila razlika od Ďubrenja stajnjakom. S biološkog, agrotehničkog i organizacijskog gledišta vrlo je
važan udeo glavnih grupa useva u plodoredu (strnih žita, -okopavina i leguminoza). Kod strnih žita, kao
prosečna granica dela u plodoredu uzima se 50% setvenih površina, premda ima i odstupanja ovisno o
klimatskim karakteristikama odreĎenog poljoprivrednog područja. Tako se raž može gajiti u monoprodukciji, a
pšenica unutar proizvodnih površina može zauzimati maksimalno 70-80%. U žitnom tropolju, udeo strnih
žitarica može biti i do 66%.
Kukuruz kao tolerantna vrsta nema ograničenja da ovaj usev zauzme 100% proizvodnih površina
(monoprodukcija), dok je šećerna repa vrlo osetljiva, pa teško da može zauzeti više od 33% plodorednih polja. U
globalu, gornja granica zastupljenosti okopavina u plodoredu je kao kod strnih žitarica oko 50%, a u
okopavinskim plodoredima je njihova zastupljenost do 66% pod uslovom da se radi o samostabilnim vrstama.
Netolerantne leguminoze mogu u plodoredu zauzeti do 25% setvenih površina u plodoredu, srednje
tolerantne do 33%, a vrlo snošljive do 66%.
Istorijski razvoj plodoreda

Početak gajenja biljaka imao je praoblik preložnog sistema. Od slobodnih biljnih zajednica uzimane su
manje površine za setvu, paljenjem prirodnog biljnog pokrivača. Na tim površinama neprekidno gajen jedan
usev do potpunog iscrpljivanje zemljišta. Posle iscrpljivanja zemljišta, prelazilo se na novu proizvodnu površinu.
U daljnjem razvoju, zadržan je selilački princip ratarenja, ali kao zaležajni sistem. To znači da je nekoliko
godina ili decenija iskorišćavanja proizvodne površine, pa je nakon toga prepuštana dugom odmoru vraćanjem
prirodne vegetacije, a nakon toga je ponovo korištena za gajenja useva.
U područjima s velikim površinama prirodnih travnjaka, nakon pripitomljavanja životinja, javio se
poljsko-travnjački preložni sistem, s tim da je pod travnjacima bilo znatno više površina, jer je to bio izvor
stočne hrane. I ovaj sistem je imao ekstenzivna obeležja.
Mnogo kasnije, povećanjem broja ljudi i smanjenjem površina pod prirodnom vegetacijom, uveden je
stacionirani oblik ratarenja. Tada se napušta monoprodukcija. Javljaju se i prvi oblici plodoreda, najpre u
sredozemlju (Egipat, Mezopotamija, Grčka i Rim). U stacioniranom ratarenju oštro su podeljene oranice od
drugih kategorija poljoprivrednog zemljišta i površina slobodne prirode. Na oranicama se gaje isključivo strne
žitarice.
Najniži oblik plodoreda bio je dvopoljni plodored s ugarom i ozimom pšenicom, a poznat je pod
nazivom mediteransko dvopolje. Ugar je površina u čvrstom plodoredu koja se neko vreme ne seje. On može
biti polugodišnji ili godišnja, meĎutim, ako on traje više godina (2-3) tada se naziva parlog.
Ugar s gledišta biljne proizvodnje je jalov, ali se deli na pravi jalovi ugar ako se ne seje niti obraĎuje,
a ako se samo obraĎuje, naziva se crni ugar. Jalovi nezasejani ugar se dalje može podeliti u kasni jalovi ugar i
rani jalovi ugar. Kod kasnog jalovog ugara površina ostaje prazna nakon strnih žitarica do leta iduće godine, a
kod ranog samo do idućeg proleća kad se seje jari usev. Gde god je moguće, jalovi ugar se napušta a prazna
površina se seje u početku krmnim usevima a kanije sideratima, pa je to tada zeleni ugar. To više nije pravi
172
ugar a naziv ima samo istorijsko značenje. Zelenim ugarom se povećava odmornost zemljišta s povoljnim
uticajem na njegovu plodnost, tim više ako su usevi na zelenom ugaru isključivo leguminoze.
Dvopoljni plodored s ugarom (mediteransko dvopolje) Dvopoljni plodored
Danas se crni ugar zadržao još samo u semiaridnim područjima na donjoj granici humidnosti u
uslovima suhog ratarenja (dry farming), i tamo gde je zbog surove i duge zime vegetacioni period kratak
(SAD, Kanada, Rusija i Australija).
Staro mediteransko dvopolje razvilo se u dvopoljni plodored bez ugara u dva oblika. Prvi oblik je da
je su u plodored ušle dve strne žitarice (ozima i jara), a u drugi oblik plodoreda su ušli strna žitarica i jedna
okopavina. Ovo drugo dogodilo se kod nas uvoĎenjem kukuruza nakon otkrića Amerike. Dvopolje sa strnom
žitaricom (najčešće s ozimom pšenicom) i kukuruzom, postao je naš najvažniji plodored i još je glavno obeležje
naše poljoprivrede.
Mediteransko dvopolje se kasnije razvilo u plodored s tri polja, poznat pod imenom feudalno tropolje.
Zbog velikog udela strnih žitarica i pravog jalovog ugara, bili su jako rašireni korovi kao i štetni insekti i bolesti.
Iz toga razloga, plodored nije proizvodio kvalitetnu krmu, pa su travnjaci služili kao glavni izvor hrane.
Nakon otkrića Amerike, u Evropu su donete dve vrlo važne poljoprivredne biljne vrste – kukuruz i
krompir. To je uticalo na poboljšanje feudalnog tropolja gde je polje ugara zamenjeno okopavinom, pa čak i
uvedeno okopavinsko tropolje sa dve okopavine i jednom strnom žitaricom. U našoj ravničarskoj regiji, tropolje
je prilagoĎeno tako da se sva plodoredna polja jednako delila na tri glavne grupe useva (strne žitarice,
okopavine i leguminoze) po ovoj shemi:
1. polje – okopavina (xx)

2. polje-zrnata leguminoza
3. polje- ozima strna žitarica
Kukuruz je bio glavna okopavina, zrnata leguminoza je bila grahorica a ozimih strnina pšenica. Taj
plodored je nazvan staro slavonsko tropolje.
Feudalno tropolje
U 17. stoleću, u pokrajinama Norfolk i Suffolk (Engleska), uveden je novi plodored po membenom
principu. Poznat je pod nazivom norfolški plodored. U svom originalnom obliku imao je shemu:
2. polje- jara strna žitarica s usejanom detelinom
3. polje – detelina
4. polje – ozima strna žitarica
173
Norfolški plodored
U norfološkom plodoredu strne žitarice su zauzimale 50% površina, 25% okopavine i leguminoze
25%. Ovaj plodored se počeo širiti po Evropi u 18. stoleću, pa je uz njegova prilagoĎavanja odreĎenim
agroekološkim uslovima u ostatku Evrope postao opšte prihvaćen. Pored odvajanja strnih žitarica po membenom
principu nekom leguminozom (detelinom), detelina daje i kvalitetnu krmu koja povećava uzgoj stoke, a u vezi s
tim, i proizvodnje dovoljne količine stajnjaka za Ďubrenje okopavina. Đubrenjem okopavina, povećava se
plodnost zemljišta što dakako utiče i na povećanje prinosa sledećeg useva a to je ozima pšenica. U ovom
plodoredu sled useva u celoj rotaciji povoljan je s biološkog i agrotehničkog gledišta, a jara strnina služi kao
zaštitni usev za usejanu detelinu.
Osim pravog norfološkog plodoreda bilo je poznato okopavinsko membeno četveropolje bez
leguminoza sastavljeno od dve membene dvojke:
1. polje – okopavina(xx)
2. polje – jara strnina
3. polje – okopavina (x)
4. polje – ozima strnina
Kao primer, navodimo šemu šesteropolja s detelinom i zrnatom leguminozom:

2. polje – jara strnina s usijanim detelinama s travama ili bez njih
3. polje – detelina ili travno polje
4. polje – okopavina
5. polje – zrnata leguminoza
6. polje – ozima strnina.
Na malim gazdinstvima, redak je plodored od šest polja. U bivšem SSSR-u, primenjivan je višepoljni
plodored. Temelj takvom plodoredu je dao Viljams (1950), koji je pošao od premise da je osnovno održati
zemljište tajno plodnim. Da bi se zadržala trajna plodnost zemljišta, ono mora imati stabilnu mrvičastu
strukturu. Stabilnu mrvičastu strukturu najbrže je postići intenzivnim gajenjem višegodišnjih trava i detelina,
zato su one uključene u plodored u znatnom procentu. Kako su deteline niske tolerantnosti, plodoredi
moraju biti višepoljni. Ovaj sistem ratarenja nazvan je travopoljni sistem ili Viljamsov sistem ratarenja.
Broj polja u travopoljnim plodoredima rastao je do 15, a ponekad i više. U sledećoj slici, dat je primer
jednog travopoljnog plodoreda od devet polja po membenom principu.
Travopoljni plodored od devet polja raspoređen po membenom principu
Ratarski ili poljski plodoredi s crvenom detelinom razvili su se do sedam polja, oni s lucerkom i više
od sedam s tim da se trajanje travnog polja proširuje na tri godine, ne uračunavši godinu setve.
Nakon drugog svetskog rata, došlo je do smanjenja broja polja i useva u plodoredu. To je regresija
čvrstih plodoreda, a razlog ovog procesa je sledeći:
174
Poljoprivreda u razvijenim industrijskim zemljama je poprimila obeležje robne odnosno tržišne

proizvodnje. Smanjen je broj ljudi zaposlen u poljoprivredi, čija je radna snaga postala skupa. Da bi se ovaj
problem prevladao, u proces biljne proizvodnje uvedena je u velikom obimu poljoprivredna mehanizacija.
Istodobno, došlo je do odvajanja ratarske od stočarske grane poljoprivrede, koje su postale autonomne oblasti u
proizvodnji hrane. Ratarska proizvodnja se našla u situaciji gde treba znatno manje proizvoditi krmu na
oranicama, suzila je plodored, odnosno smanjila je broj polja i useva u plodoredu. Sužavanje plodoreda ide
različito ovisno o tolerantnosti useva. Kod tolerantnih useva sužavanje je išlo čak do monoprodukcije
(kukuruz), dok je kod samolabilnih (netolerantnih useva) kao što su strne žitarice,
plodored sveden do tropolja u kombinaciji s okopavinama ili do dvopolja (strnina-
okopavina). Kao što je već poznato, dvopolje pšenica-kukuruz je naš glavni
tradicionalni plodored.
Odbacivanjem krmnih leguminoza i trava iz plodoreda, zaoštrio se problem
strukture zemljišta. Velikom upotrebom poljoprivredne mehanizacije, povećalo se
gaženje oranica. Istodobno je smanjena primena organskih Ďubriva a povećana
primena mineralnih Ďubriva i pesticida. To je dovelo do ubrzane mineralizacije
poljoprivrednih zemljišta, s narušenom strukturom i povećanim sadržajem rezidua
pesticida. U vez s tim, pojavio se problem proizvodnje zdravstveno ispravne i
kvalitetne hrane.
Imajući to u vidu, danas se sve više nastoji ponovo uvesti na oranicama širi
plodoredi uz ostale mere pedohigijene (primena organskih Ďubriva i siderata, smanjenje
primene pesticida, biološka borba protiv štetnika, odgovarajuća obrada zemljišta, itd).
Ovaj novi koncept poljoprivrede, poznat je pod nazivom koncept održive poljoprivrede.
Shema suženog plodoreda
(regresija plodoreda)
Tehnika uvođenja plodoreda i prelaz s jednog plodoreda na drugi

Kada se plodored uvodi prvi put, potrebni su odreĎeni pripremni radovi. Prvo se sakupljaju svi
raspoloživi podaci iz samog gazdinstva, užeg ili šireg područja: o zemljištu (tip, dubina, uslojenost, teksturni
sastav, vodni režim i nivo plodnosti), klimi (hidrotermičke osobine, kolebanja temperatura, apsolutne i
minimalne temperature, količine i raspored oborina, klimatske averzije –tuča, jaki vetrovi, njihovu frekvenciju i
sezonske pojave), usevima (podaci o visini prinosa pet godina unazad, primenjena agrotehnika – sistem obrade
zemljišta za svaki usev, dubina obrade, količine organskih i mineralnih Ďubriva).Vrlo su važni podaci o
bolestima, štetnicima i korovima, učestalost njihove pojave te stepen njihova napada. Uz skupljanje ovih
podataka, premeravaju se obradive površine da bi se od njih formirala polja plodoreda. Razmeravanjem u polja,
treba obuhvatiti putnu mrežu a važna je lokacija ekonomskog dvorišta. Idealna lokacija ekonomskog dvorišta je
u centru ili bliže sredini plodorednih polja. Plodoredna polja po površini meĎusobno ne bi smela odstupati više
od 10%, kako bi se izbegla veća razlika u planiranoj proizvodnji pojedinih useva, naročito krmnih za vlastite
potrebe. Kada se završe svi pripremni radovi, odabire se najprikladniji plodored prema oceni ambijentalnih
faktora i potrebama gazdinstva. Potom se uspostavlja knjiga plodoreda. Svako polje dobiva svoj list. U njega
se unose sledeći podaci: položajni nacrt plodorednog polja (table) s orentaciom i izohipsama, veličina table, opis
zemljišta, plodosmena i agrotehnika. Za svaku tablu se unose se detaljni podaci o zemljištu (tip zemljišta, reljef,
dubina oraničnog sloja, reljef, stratigrafija, vodni režim, pH vrednost, nivo fiziološki aktivnih hranjiva i humusa
te bonitetna ocena zemljišta). Po godinama ili plodosmeni, unose se sledeći podaci o usevu i sorti, obrada
zemljišta i Ďubrenja te ostala agrotehnika, pojava bolesti i štetnih insekata, fitozaštitne mere i zakorovljenost. Na
kraju se unose podaci o prinosu u pojedinim godinama (zrno, slama, gomolj, koren, seno).
Nakon formiranja plodorednih polja, počinje prva rotacija plodoreda. Ako su u plodored uvrštene
detelinsko-travne smese, onda se za njih biraju najbolje table i osigurava vrlo brižna agrotehnika, jer bi u
suprotnom slučaju bio promašen “odmor zemljišta”.
Kada gazdinstvo menja plodored, čini to pomoću prelaznog plodoreda. Prelaznim plodoredom se
prelazi s plodoreda s manjim brojem polja na plodored s većim brojem, no može biti i obrnuto (regresija
plodoreda). Plodored se može menjati i tako da se uvode detelinsko travne- smese ili se one isključuju
(prekinuti plodored). Najčešće se prelazi s plodoreda bez detelina i trava s manjim brojem polja gde su
gajene dve glavna useva, na plodored s detelinsko-travnim smesama i većim brojem polja. Plodoredna polja iz
početnog dvopoljnog plodoreda (npr. kukuruz i pšenica) se svaka naredne godine dele na tri polja (ukupno šest).
Na novo formiranim plodrednim poljima (tablama) održava se kontinuitet gajenja najvažnijih useva, kukuruz i
pšenica, ali se u plodored uvode novi usevi (npr., dve okopavine, jedna zrnasta leguminoza i jara strnina). To je
prva prelazna etapa koja mora biti kratkotrajna.
175
Početna etapa plodoreda Prelazna faza proreda

(formiranje novih plodrednih polja)
Druge godine prelazne etape, počinje se s uvoĎenjem detelinsko-travnih smesa, i to na najboljem

mestu, gde je uspeh najsigurniji. Četvrte godine, formiran je novi plodored, u kome je pored polja sa
okopavinama, strnim žitaricama, detelinsko- travnim smesama uvedeno u plodored polje sa čistim usevom
trava.
Druga prelazna godina Formiran stalan plodored s travnim i detelinsko

travnim poljima (tablama)
Slobodna plodosmena
Slobodna plodosmena se može nazvati tržišnim ratarenjem. Naime, sve veća proizvodnja hrane za
tržište, uzrok je napuštanja čvrstog plodoreda, a gajenje useva je orentisano prema slobodnoj plodosmeni. Dakle,
slobodno ratarenje se ravna prema konjukturi na tržištu, a to znači da se do maksimuma proširuju površine pod
usevima koje su najrentabilnije, odnosno pod usevima koji gazdinstvu donose najveću dobit. Treba napomenuti,
da se slobodno ratarenje može organizovati gde su ekološki uslovi gajenja oraničnih useva povoljni, u suprotnom
se mora preći na plodored ili ratarenje uopšte nije moguće.
Slobodna plodosmena iz tržišnih razloga usmerava poljoprivrednika prema ponovljenoj setvi pa se tu
zaoštrava moment tolerantnosti useva. Zato stepen netolerantnosti postavlja granicu u površinama odnosno
ponavljanju netolerantnih useva.
U slobodnoj plodosmeni ne sudeluju krmni usevi, a najmanje deteline i trave (same ili u smesama),
zato je ona autonomna tj, neovisna o stočarstvu. Ako se na nekom gazdinstvu drži stoka, onda se uz samu stočnu
farmu organizuje krmni ili prifarmski plodored.
Povoljni ekološki uslovi sami po sebi nisu dovoljni za slobodnu plodosmenu, već je preko potrebno
visoko stručno znanje i visoka organizacija rada u gajenju useva. Od velike važnosti je i efikasno Ďubrenje i
zaštita useva.
S obzirom na smenu useva u slobodnoj plodosmeni još veću važnosti ima komptibilnost useva, te s
posebnom pažnjom treba birati povoljne sukcesije useva.
Monoprodukcija
176
Monoprodukcija je vremenski neograničeno gajenje istog useva na istom mestu. Kratkom

monoprodukcijom možemo nazvati ponovljenom setvom koja može biti u okviru čvrstog plodoreda ili u
slobodnom ratarenju (slobodnoj plodosmeni).
Trajno gajenje istog useva se istorijski može podeliti na :
1. Monoprodukciju daleke prošlosti.
2. Tradicionalnu monoprodukciju.
3. Savremenu monoprodukciju.
O monoprodukciji daleke prošlosti smo već ranije pisali u poglavlju o etapama razvoja plodoreda.
MeĎutim, unatoč svim nedostacima, monoprodukcija se zadržala u ograničenom opsegu i to s autostabilnim
usevima. U tradicionalnoj monoprodukciji najuspešnije je gajenje visokotolerantnih useva kao što je naprimer
kukuruz. Kod nas se uz reke, na poplavnim područjima kukuruz neprekidno seje (večna kukuruzna polja) a isto
tako u kukuruznom pojasu u SAD. U severnoj Evropi na peskovitim zemljištima seje se monoprodukcija raži, u
skandinaviji monoprodukcija krompira, a u Aziji monoprodukcija riže. Savremena monoprodukcija kako smo
već naveli, zasniva se na konjukturi tržišta i često se primenjuje u slobodnom ratarenju kao ponovljena setva.
Danas su stvorene nove sorte i hibridi a biljna zaštita je delotvornija. To olakšava ponovljenu setvu u
smeru monoprodukcije. MeĎutim, trajna monoprodukcija još se zasniva na tolerantnim usevima, a sa
netolerantnim usevima monoprodukcija je riskantna ili nemoguća.
O faktorima netolerantnosi je ranije bilo reči, a ove ponavljamo da se oni praktično svode na štetnu
mikrofaunu zemljišta (nematode) i inhibitorske materije u zemljištu s još nekoliko negativnih faktora.
Relativno se najlakše mogu odstraniti inhibitori, teže korovi a najteže bolesti i nematode. Danas ne
postoje takve sorte i hibridi koje bi bile potpuno tolerantne prema ovim negativnim faktorima. Koriste hemijska
sredstva koja su vrlo skupa s ograničenim delovanjem, ili se interpolišu usevi antinematocidnog delovanja, ali sa
delimičnim uspehom.
I kod samostabilnih ili tolerantnih useva se mogu javiti negativni uticaji koji mogu ograničiti ili
onemogućiti njihovo gajenje u monoprodukciji. Tako naprimer kod kukuruza, nakon nekoliko godina gajenja u
monoprodukciji, počinju se širiti neki korovi (Sorghum halepense, Cirsium arvense, Panicum crus galli,
Agropyrum repens, Convolvulus arvensis) na koje slabo deluju herbicidi. Pored toga, javljaju se bolesti i štetni
insekti s kojim zaštita teško izlazi na kraj. Već je ranije spomenuta kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera Le
Conte) koja je dospela kod nas iz SAD (verovatno 1990.godine) a prva šteta je uočena 1992. godine u blizini
aerodroma Surčin, (Bača et.al, 1995). Ona je dakle nova štetočina kukuruza u Evropi i predstavlja veliku
potencijalnu opasnost po ovaj usev jer ima dobre klimatske uslove za masovno širenje. U današnjoj SR
Jugoslaviji na 40-50% polja gajenje kukuruza se obavlja u monoprodukciji (Bača et.al, 1995). Poznato je da
kukuruzna zlatica napada kukuruz gajen u monoprodukciju, što znači da ona može znatno smanjiti površine
kukuruza pod monoprodukcijom.
Interesantno je napomenuti da do danas još nije ostvarena monoprodukcija šećerne repe, pšenice i
ječma.
Združeni usevi (konsocijacija useva)

Istodobno gajenje dviju ili više biljnih vrsta na istoj površini naziva se konsocijacija useva. Svaka biljka
je aktivan faktor staništa a to vredi i za poljoprivredne vrste. Svojim delovima biljka horizontalno i vertikalno
zauzimaju prostor tvoreći veći ili manji habitus. U ndazemnim delovima biljke nastaje proce fotosinteze, biljke
iz atmosfere upijaju razne materije, a izlučuju materije koje kiša ispire (alohtone supstance). Korenjem biljka
prima vodu, hranjiva i kiseonik, ali s druge strane izlučuje čitav niz materija (organske kiseline, šećere,
aminokiseline, ugljendioksid) kao i fitoncide koje štete mikorganizmima zemljišta i koline (alelopatike) koje
deluju na korenje drugih biljaka. Na biljke takoĎer deluju mikroorganizmi a ovi dalje antibioticima deluju jedni
na duge u zemljištu. Na prirodnim staništima postoje prikazani odnosi ali su ono uravnoteženi. Za razliku
od ovih, u agrobiocenozi čovek sam bira odnosno kombinuje useve za gajenje na istoj površini u konsocijaciji.
Za uspešnu konsocijaciju ili združivanje useva ne sme izmeĎu partnera postojati negativna alelopatija
niti sekreti korenja koji negativno deluju na korisne mikroorganizme u zemljištu. U združenom usevu, partneri
ne smeju doći u konkurentne odnose u primanju edafskih vegetacionih faktora. Nadalje, biljke nadzemnim
organima ne smeju ometati druge biljke u primanju atmosferskih vegetacionih faktora, niti sme doći do štetnog
uticaja alohtonih materija.
177
Međusobni odnosi viših biljaka i mikroorganizama u zemljištu
U sledećem tekstu dajemo podelu konsocijacije:
1. Konsocijacija oraničnih useva (jednogodišnjih i višegodišnjih)

2. Konsocijacija povrtnih useva (jednogodišnjih i višegodišnjih)
3. Konsocijacija oraničnih i povrtnih useva (jednogodišnjih i višegodišnjih)
4. Konsocijacija drvenastih useva.
5. Konsocijacija drvenstih useva s oraničnim i povrtnim usevima (jednogodišnjih i višegodišnjih).
6. Konsocijacija šumskog drveća (listopadnog i crnogoričnog) s poljoprivrednim usevima.
Povezujući s iznesenom podelom konsocijacija u razradi pojedinih primera, iznosimo glavne razloge za
uvoĎenje konsocijacija.
1.Bolje iskorištavanje iste proizvodne površine je jedan od najvažniji razloga. Postoji nekoliko
oblika iskorišćavanja proizvodne površine.
a) Ekstenzivna polikultura se primenjuje gde obradivih površina ima malo ili je bonitetna vrednost
zemljišta slaba. Gajenje biljaka je na niskom tehničkom nivou, a preteže konsocijacija jednogodišnjih ratarskih
ili povrtnih useva.
b) Intenzivna polikultura je češći oblik konsocijacije u povrtarstvu nego u ratarstvu, a tome pomaže
kraći period vegetacije većine povrtnih useva. U ratarstvu ima primera ovakve konsocijacije kao što je setva
tikava, pasulja ili siderata u kukuruz.
c)Iskorištavanje slobodnog prostora u nasadima drvenastih useva i šumskog drveća gde postoje
nekoliko mogućnosti. U prvom slučaju, nakon sadnje drvenastih useva (voćaka, vinove loze i šumskog drveća)
kombinuju se ratarski i povrtni usevi. Druga mogućnost je da se u vrlo širokim redovima maslinjaka trajno seju
neki ratarski ili povrtni usevi, i treći mogući oblik konsocijacije je da se izmeĎu redova vinove loze takoĎe seju
ratarski i povrtni usevi (interkalarni usev).
2.Pozitivno delovanje na plodnost zemljišta u smislu nakupljanja trajnog humusa i stimulativnog
uticaja na rad korisnih mikroorganizama u zemljištu. Školski je primer konsocijacije trava i leguminoza. Trave
obogaćuju humusom površinsko sloj zemljišta, a leguminoze prodiru duboko u zemljište i stvaraju vredan humus
uskog odnosa ugljenika i azota.
3.Povoljno delovanje jednog partnera na drugog. Ovde se ne radi o pozitivnoj alelopatiji, nego
o korenskim izlučevinama koje s korisnim učinkom prima drugi partner. MeĎu najpoznatije primere, pripada
konsocijacija leguminoze s drugim usevima, jer leguminoze izlučuju azotna jedinjenja (aminokiseline).
Time one još za života poboljšavaju azotnu ishranu neleguminoznih useva. To vredi za konsocijaciju
trave i deteline, strnih žitarica i leguminoza.
5. Iskorišćavanje rubnog uticaja na partnere u konsocijaciji. Rubne biljke imaju veći vegetacioni
prostor što se odnosi na korenov sistem i nadzemne delove, a time imaju veće mogućnosti u primanju
edafskih (voda i hrana), i atmosferski činioca. Kao posledica položaja u rubnim redovima, biljke u
njima imaju bujniji rast i u skladu s time veći prinos. Kada doĎe do pojačanog rasta i razvoja biljaka u
rubnim redovima, govorim o fenomenu ruba ili efektu rubnog reda.
178
Međusobno pozitivno delovanje partnera u konsocijaciji Konsocijacija jare strnine i leguminoze
Polazeći od postavke o rubnom efektu, organizovane su konsocijacije jednogodišnjih useva. One su

poznatije u gajenju povrtnih useva nego u ratarstvu.
U ratarstvu konsocijacija useva se naziva još združena setva. Ovde postoje znatne razlike u habitusu
biljaka koje ulaze u združenu setvu, zatim u terminima setve, ritmu porast, vremenu nastupa kritičnog perioda
razvoja (razlike u utrošku vode i biljnih hranjiva, u intenzitetu svetla), razmacima setve, zahvatima nege,
fitozaštiti itd.
Konsocijacija kukuruza i pasulja Shematski prikaz konsocijacije pšenice i kukuruza
U praksi se pokazalo da su konsocijacije pšenice i kukuruza te šećerne repe i kukuruza nepovoljne, a

kukuruza i soje, kukuruza i krompira, kukuruza i paprike povoljne.
Od navedenih najslabija je konsocijacija kukuruza i šećerne repe, jer kod užih pojaseva raste jalovost
kukuruza, a kod šećerne repe manji je sadržaj šećere.
5. Zaštitna uloga jednog prema drugom usevu u konsocijaciji, ostvaruje se kada jedan usev
većeg habitusa stvara povoljna mikroklimat u kojem počinje život drugog useva manjeg habitusa ili kasnije
setve. Jeda od primera je zaštitna uloga strnih žitarica s prema usejanim detelinama čiji je početak aktivnog rasta
spor i pri tome se veoma osetljive na nepovoljne vremenske prilike.
6. Dobivanje prinosa boljeg kvaliteta je posebno izraženo kod konsocijacije trava i detelina. Trave
su bogate ugljenhidratima a deteline proteinima. Takva se masa lakše i bolje suši a i manja je opasnost od
nadimanja stoke.
7. Bolje iskorišćavanje vegetacionog prostora se delom odnosi na zaštitnu ulogu partnera u
konsocijaciji a delom na bolje iskorišćavanje proizvodne površine. Naime, nakon skidanja zaštitnog useva, drugi
partner počinje rasti i razvijati se znatno ojačan. Osim konsocijacije strnih žitarica i detelina, poznata je
kombinacija ječma i šargarepe, paradajza i krompira, paradajza, cvetače i salate itd.
8. Povećanje sigurnosti gajenja jednog useva na granici areala njegova gajenja. Ovde se
radi o konsocijaciji srodnih biljnih vrsta. Najviše su poznate konsocijacije strnih žitarica na granici gajenja manje
prilagodljivih useva. Primer toga je konsocijacija pšenice i raži u ekološkim uslovima nepovoljnim za pšenicu, a
poznata je kao suražica.
179

Prof. DR Komljenovic - Opste Ratarstvo

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Prof. DR Komljenovic - Opste Ratarstvo

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Prof.

Osnovne karakteristike biljne proizvodnje

2. U tehnološkom procesu biljna masa se postepeno se povećava rastenjem i razvojem uz sredstva za

Klima i njeno značenje za život biljaka

Klima predstavlja prosečno stanje meteoroloških pojava na određenom prostoru u dužem

Klimu pored opšteg pojma možemo podeliti i na:

1. Mikroklima - klima usko ograničenog područja-prostora.

Prikaz sunčevog spektra po talasnim dužinama

U globalu bi se moglo reći, da sunčeva svetlost ima ulogu u sledećem:

1. Izvor je energije u ishrani (fotosintezi)

Intenzitet sunčeva svetla

Relativna jakost svetla

Intenzitet svetla pri različitoj naoblaci (po Lundegårdhu)

Prinos krompira pri različitom osvetljenju (po Klappu)

Koliko će biljke na nekom staništu stvarno primiti svetlosti, ovisi o vrednosti

int enzitet svetlosti na s tan ištu

Propustljivost svetlosti od strane biljke Propuštanje svetlosti kroz list

Dužinu sunčane svetlosti

Promene toplote danju i noću (po Geigeru i Kessleru)

Zavisnost fotosinteze lišća krompira, paradajza i krastavaca od temperature (po Venckjeviču)

1. GDU jedinice (growing degree units) a formula glasi:  max oC  min oC 

1. Termofilne - (prilagoĎene su višim temperaturama). To su biljke južnih područja i ne podnose mrazeve

S obzirom na ekološku valencu biljke delimo još na:

Uticaj visokih temperatura

Uticaj niskih temperatura

Kruženje vode u prirodi

Transpiracioni koeficijent za neke gajene biljke

Opšta podela klime prema aridnosti-humidnosti (geografska)

Najrazvijenija je poljoprivreda u poluvlažnom do vlažnom klimatu uz povoljnu evapotranspiraciju. Pri

Poljoprivredne klimatske sezone

Datumi nastupanja godišnjih doba

Uticaj agrotehničkih mera na mikroklimu parcele

Edafon (zemljišni uslovi)

mogu gajiti na podlogama od sterilnog peska, šljunka,

Mehanički sastav zemljišta (tekstura)

Podela zemljišta prema teksturi (mehaničkom sastavu)

Dimenzije mehaničkih frakcija u zemljištu

Slojevi antropogenog zemljišta

Klasifikacija efektivne dubine zemljišta (Kovačević i Jakšić Vojna, 1964)

Tip zemljišta Dubina u cm

Dreniranost – ocednost zemljišta

Podela zemljišta prema prirodnoj dreniranosti (Mihalić, 1985)

Brzina proceđivanje vode ovisno o teksturi zemljišta

1. Mikroagregate ……………………..< 0.25 mm

Strukturni agregat zemljišta

1. Nakupljanja organskih materija podzemnih i nadzemnih ostataka gajenih biljaka.

4. Odgovarajućeg učešća siderata u plodoredu namenjenih zelenišnom Ďubrenju.

Pojednostavljena klasifikacija strukture zemljišta

Kubomorfni agregati Zrnasta

Vodne osobine zemljišta

Oblici vode u zemljištu

1. Hemijski vezana voda - nema značaja za biljku

1. Stanja zemljišne površine (obradivo-golo ili pod biljnim pokrivačem).

Zemljišta sa izrazitim nedostacima u pogledu vododrţnosti se popravljaju unošenjem organskih

Vazdušne osobine zemljišta

Toplotne osobine zemljišta

Zemljišta se prema toplotnim osobinama dele na hladna, umereno topla i topla.

Drugi autor Edelman (1965) je plodnost zemljišta podelio na sledeće kategorije:

Reakcija zemljišta (pH vrednost)

Oblici kiselosti zemljišta

Uticaj pH na aktivnost biljnih hranjiva

Tipovi zemljišta prema pH vrednosti (Šefer-Šahtšabel)

Najbolji uslovi za normalan porast i razviće gajenih biljaka je u intervalu pH 6 - 7,5 .